БРОЈ 29 ГОД. XXXII · 2010. 10. 11. · ,.(1) На површинам наведениа у...

ГОД. XXXII

416.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјалистичка Федеративне Републике Ју-гославија, издајем

У К А З

О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О РАТИФИКАЦИЈИ УГОВОРА ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИС-ТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГ ОС ЛАВИ ЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА УГОВОРА ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕР АТИВ-НЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОС ЛАВИ ЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ О ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДР-

ЖАВНОJ ГРАНИЦИ ОД 8. АПРИЛА 1965. ГОДИНЕ Проглашава се Закон о ратификацији Уговора између Социјалистичка Федератив-

не Републике Југославије и Републике Аустрије о изменама' и допунама Уговора између Социјалистичка Федеративне Републике Југославије и Републике Аустрије о заједнич-кој државној граници од 8. априла 1965. године, који је усвојила Скупштина СФРЈ, на седници Савезног већа од 30. јуна 1976. године.

ПР бр. 481 30. јуна 1976. године

Београд

Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. р.

Председник Скупштине СФРЈ,

Киро Глигоров, с. р.

З А К О Н

О РАТИФИКАЦИЈИ УГОВОРА ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕ-ПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА УГОВОРА ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛА-ВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУСТРИЈЕ О ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВНОЈ ГРАНИЦИ ОД 8.

АПРИЛА 1965. ГОДИНЕ

Члан 1. Ратификује се Уговор између Социјалистичке Федеративне Републике Југосла-

вија и Републике Аустрије о изменама и допунама Уговора између Социјалистичке Фе-деративне Републике Југославије и Републике Аустрије о заједничкој државној граници од 8. априла 1965. године, потписан 29, октобра 1975. године у Бечу, у оригиналу на срп-скохрватском и немачком језику, са прилозима А и В на словеначком и немачком језику, који се у преводу на српскохрватски језик објављују уз овај уговор и прилозима озна-ченим од 1. до 17. на српскохрватском и немачком језику, који се налазе у Скупштини Социјалистичка Федеративне Републике Југославија.

Члан 2. Текст Уговора у оригиналу на српско хрватском језику, са прилозима А и Б у пре-

воду на српскохрватски језик, гласи:

БРОЈ 29

Страна 686 — Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ ^ Петак, 2. јул 1976.

У Г О В О Р ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУС-ТРИЈЕ О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА УГОВОРА ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДВРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ АУС-ТРИЈЕ О ЗАЈЕДНИЧКОЈ ДРЖАВНОЈ ГРАНИЦИ

ОД 8. АПРИЛА 1965. ГОДИНЕ

Социјалистичка Федеративна Република Југо-славија и Република Аустрија, у жељи да измене и допуне у одређеним тачкама Уговор о заједнич-кој државној граници од 8. априла 1965." године, споразуме ле су се у следећем:

Д е о I Измена протезања државне границе на подруч-ју регулисане Кучнице (део граничног одсека II и

гранични одсек III)

Члан 1. Протезање државне границе се одређује на гра-

ничном одсеку II, од граничне тачке број 50200, ко-ја се налази између граничних ознака број 11/502 СФРЈ и број 11/502 О до краја овог граничног од-сека:

описом границе (Прилог 1); списковима координата (Прилози 2 и 3) и планом границе у размери 1 :1000 (Прилог 4 —

три листа). Члан 2.

Протезање државне границе одређује се на це-лом граничном одсеку III:

описом границе (Прилог 5); списковима координата (Прилози 6 и 7) и планом границе у размери 1 :1000 (Прилог 8 —

шеснаест листова).

Члан 3. Касније промене у току Кучнице не утичу на

протегање државне границе утврђене чл. 1. и 2. овог уговора.

Члан 4. Делови државне територије једне стране уго-

ворнице, који на основу чл. 1. и 2. овог уговора пос-тају део државне територије друге државе уговор-нице, обухватају за сваку страну уговорницу по-вршину од укупно 53.799 т 2 . Ови делови су прика-зани у Ситуационом плану размере 1 :1000 (петнаест листова), и у погледу величаше дати у приложеном Списку површина (Прилог 9).

Д е о И Измена протезања државне границе на подруч-ју регулисаног Шентиљског потока (део граничног

одсека VIII) Члан 5.

Протезање државне границе одређује се на гра-ничном одсеку VIIT, од граничне ознаке број VIII/65 до граничне ознаке број VTIT/74:

описом границе (Прилот 10): списком координата (Прилог 11) и планом границе у размери 1 :250 (Прилог 12 —

пет листова).

Члан б. Касније промене тока Шентиљског потока не

утичу на протезале државне границе утврђене у члану 5. овог уговора.

Члан 7. Делови државне територије једне државе уго-

ворнице, који на основу члана 5. овог уговора пос-тају део државне територије друге државе уговор-нице, обухватају за сваку страну уговорницу повр-шину од укупно 313,1 т 2 . Ови делови су приказани у Ситуационом плану размере 1 :250 (четири листа), и у погледу величине дати у приложеном Списку површина (Прилог 13).

Д е о III Измена протезања државне границе на друмс-ком граничном прелазу Holmec-Grablach (делови

граничног одсека XVIII и XIX)

Члан 8. Протегање државне границе одређује се на гра-

ничном одсеку XVIII, од граничне ознаке број XVIII/1S2 до краја овог граничног одсека, и у гра-ничном одсеку XIX, од почетка овог граничног од-сека до граничне ознаке број XIX/3:

описом границе (Прилог 14); списком координата (Прилог 15) и планом границе у размери 1 :250 (Прилог 16 —

три листа).

Члан 9. Делови државне територије Једне државе уго-

ворнице, који на основу члана 8. овог уговора пос-тају део државне територије друге државе уговор-нице, обухватају за сваку страну уговорницу повр-шину од 1.653,3 т 2 . Ови делови приказани су у Си-туационом плану размере 1 :250 (Прилог 17 — два листа).

Д е о IV Измене и допуне појединих одредаба Уговора између Социјалистичка Федеративне Републике Ју-гославије и Републике Аустрије о заједничкој др-

жавној граници од 8. априла 1965. године

Члан 10. Члан 10. Уговора између Социјалистичко Феде-

ративне Републике Југославије и Републике Аус-трије о заједничкој државној граници од 8. априла 1965. године (у даљем тексту: Уговор о граници), гласиће:

„Државе уговорнице спроводиће сваких осам година периодичну контролу граничних ознака и уколико се укаже потреба исте ће уредити, обно-вити и допунити. Раздобље од осам година рачуна-ће се сваки пут од почетка претходне периодичне контроле."

Члан 11. Члан 15. Уговора о граници гласиће: м ф Власници земљишта, мостова, тунела, гра-

ђевинских и осталих објеката који се налазе на или у близини државне границе, на површини земље или испод ње. као и остали који имају прав;) на њихово коришћење, дужни су да допусте извођење радева и предузима ње мера неопходних за преме-равање и обележавање границе, посебно за постав-љање граничних ознака и геодетских знакова. Та обавеза важи и за сва физичка и правна лица која: имају право на истраживање или искоришћавање минералних сировина,

(2) Приликом радова на мерењу и обележавају на државној граници потребно је водити рачуна о томе да се, што је могуће више, заштите јавни и приватни интереси. Лица на која се односи обавеза из става 1. овог члана потребно је благовремено обавестити о почетку радова.

(3) Захтеви за обештећење за радове и мере наведене у ставу 1. овог члана утврђују се према

Петак, 2. јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 687

правним прописима државе уговорнице на чијој се територији налазе земљишта и објекти. Захтеви за обештећење против друге државе уговорним искључени су/'

Члан 12. Члан 17. Уговора о граници гласиће: „(1) Државе уговорнице стараће се да на њихо-

вој територији буде рашчишћен, од дрвећа и жбу-ња појас од 1 m ширине дуж сувоземног дела гра-ничне линије и кружна површина по лу пречника од 1 m око сваке граничне ознаке која је постављена поред граничне линије (индиректно обележавање); ово се примењује и на остале биљке које угрожа-вају видљивост граничних ознака. Ова одредба се не примењује на шуме под забраном сече и шуме под заштитом,

(2) Власници земљишта која се налазе на др-жавној граници и они који имају право на њихово искоришћавање дужни су да површине наведене у ставу 1. овог члана одржавају увек приступачиим.

(3) Захтеви за обештећење, за радове и мере потребне у складу са ст. 1. и 2. овог члана, утврђу-ју се према правним прописима оне државе уговор-нице на чијој се територији налазе земљишта. Зах-теви за обештећење против друге државе уговор-нице искључени су."

Члан 13. Члан 18 Уговора о граници гласиће: ,.(1) На површинама наведеним у члану 17. став

1. не смеју се убудуће подизати никакви објекти. То не важи*

а) за објекте који служе за јавни саобраћај, царину или граничну службу, и

б) за оне делове водова (нарочито електричне, поштанске каблове, водоводе, плиноводе и кафто-г!оде> који у правој линији прелазе преко појаса од по 1 ш ширине наведеног у члану 17. став 1. и секу државну границу између углова 45° и 135°.

(2) У посебним случајевима, надлежни органи држава уговорница могу дозволити друге изузетке, осим оних из става 1. овог члана, уколико се •лиме не угрожава видљивост протезања државне грани-це. За такву одлуку је потребно да се претходно консултује Комисија образована на основу члана 21. Уговора о граници и надлежни органи друге државе уговорнице. У наведену сврху надлежни органи двеју држава могу ступити у непосредну везу."

Члан 14. Члан 20. Уговора о граници гласиће: „Уколико се у сврху истраживања или иско-

ришћавања минералних сировина у појасу од по 50 m са обе стране државне границе изводе радови -или уколико се у појасу од 2 km са обе стране др-жавне границе отворе налазишта нафте или земног плина, или се то искоришћава, државе уговорнице с

ће предузети заједничке мере потребне за непоо-мењено одржавање тока државне границе прили-ком даљих истраживања или искоришћавања ис-тих."

Члан 15. У члану 21. став 2. Уговора о граници потребно

је заменити тачку иза слова ј са тачком и зарезом и додати ново слово к. са следећим текстом:

,,к) да у случају потребе поднесе надлежним органима држава уговорница предлог за измену по-јединих делова државне границе."

Члан 16. Члан 27. став 1. Уговора о граници гласиће: „(1) Сваку промену или допуну у обележаиању

коју је одредила Комисија, као и исправљање пог-решних резултата нремеравања од стране Комисије за разграничење. Мешовите комисије наведене у члану 1. став 2, или од стране Комисије већ одобре-них резултата премеравања. потребно је записнич-ки констатовати од стране стручњака за поемера-вање, у по два оригинална записника на српскохр-ватском или словеначком и немачком језику и у случају потребе израдити допунске пољске скице. Облик допунских пољских скица одређује Коми-сија."

Члан 17. Члан 33. став 1. Уговора о граници гласиће* „(1) Свака држава уговорница снабдеће пица

која је ангажовала сходно чл. 9. и 22. исправом за прелазак границе, према узорку приложеном у при-логу А, односно Б. У Социјалистичкој Федератив-ној Републици Ју гос лави ји издаваће исте Савезни секретаријат за унутрашње послове, а у Републици Аустрији —. Савезно министарство за унутрашње послове. Исправа се издаје са важношћу до пет го-дина. Важност исправе се може продужити два пу-та, сваки пут до пет година. Издавање исправе под-лежи визирању од стране власти друге државе уговорнице надлежне за њихово издавање. Прили-ком продужења важности исправе, исту није пот-ребно поново визирати. Издавање и визирањг- ис-права за прелазак границе је бесплатно и ослобађа се плаћања такса."

Члан 18. Члан 36. став 5 Уговора о граници гласић^ „(5) Моторна возила, укључујући приколице,

регистрована у једној од држава уговорница која се у сврху спровоћек>а радобч v оквиру овог уго-вора привремено увозе у другу државу уговорницу, за време привременог увоза не подлеже порезу на моторна возила ове друге државе. Превози обавље-ни са овим моторним возилима у другој држави, не подлеже опорезивању Уу тој држави."

Члан 19. Друга реченица члана 37. Уговора о граници

брише се.

Члан 20. Члан 40 став 2. Уговора о граници гласиће: ,.(2) Уговор ступа на снагу 30 дана после разме-

не ратификационих инструмената. Одредбе делова Т и II овог уговора не могу се отказати. Остале одредбе Уговора важе до 31 децембра 1986. године и остају гта снази за сваких даљих пет година, уко-лико их једна од држава уговорница не откаже пре истека важности. Отказни рок је годину дана."

Д е о V Прелазне и завршне одредбе

Члан 21. (1) Прилози А и Б Уговора о граници замењују

Прилозима А и В овог уговора. (2) Исправе за прелаз границе које су издате

пре ступања на снагу овог уговора дају право њи-ховим сопственицима да прелазе границу до истека важности исправе.


Члан 22. (1) Делови државне територије Социјалистичка

Федеративне Републике Југослвије, који на осно-ву чл. 1, 2, 5. и 8. овог уговора постају део државне територије Републике Аустрије, прелазе ступањем на снагу овог уговора у власништво Републике Аустрије (Савез).

(2) Делови државне територије Републике Аус-трије, који на основу чл. 1, 2, 5. и 8. овог уговора постају део територије Социјалистичке Федератив-не Републике Југославије, прелазе ступањем на снагу овог уговора у друштвено власништво Соци-јалистичке Федеративна Републике Југославије.

(3) Са прелазом власништва на основу ст. 1. и 2. овог члана гасе се сва јавна и приватна права на пренесеним деловима земљишта.

(4) Ако би преласком власништва на основу ст. 1. и 2. овог члана у својим правима на пренесеним земљиштима била оштећена трећа лица, држава уговорница на чијој се сувереној територији налазе делови земљишта пре преласка власништва одобри-ће трећим лицима одговарајућу одштету; против државе уговорнице у чије власништво прелазе де-лови земљишта трећа лица не могу поставити ни-каква тражења.

Члан 23. Прилози наведени у деловима I, II, III и V пред-

стављају саставне делове овог уговора.

Члан 24. (1) Овај уговор подлежи ратификацији у складу

са уставима држава уговорница; ратификациони инструменти размениће се у Београду.

(2) Уговор ступа на снагу првог дана трећег календарског месеца после размене ратификацио-них инструмента. Одредбе делова I, II и III, као и одредбе чл. 22, и 23. не могу се отказати. Остале одредбе Уговора важе до 31. децембра 1986. године и остају на снази за сваких даљих пет година, уко-лико их једна од држава уговорница не откаже пре истека важности. Отказни рок је годину дана.

Уговор је састављен на српскохрватском и не-мачком језику, а прилози А и Б на словеначком и немачком језику, у по два оригинала. Текстови су аутентични.

У потврду чега су опуномоћеници обеју држава уговорница потписали овај уговор и ставили печате.

Сачињено у Бечу, 29. октобра 1975. године.

За Социјалистичку Федера-тивну Републику

Југославију, Густав Влахов, е. p.

РЕПУБЛИКА АУСТРИЈА

За Републику Аустрију,

Erich Bielka, е. p.

Прилог А

Државни грб

Исправа за прелажење границе На основу члана 33. Уговора између Републике

Аустрије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије о заједничкој државној граници од 8. априла 1965. године и Уговора од 29. октобра 1975. године

Број: . . . .

(Материјал: платнени папир) Име и презиме Занимање Функција Датум рођења Држављанство Место сталног боравка Носилац ове исправе за прелажење границе има право да, због обављања свог посла, било где пре-лази аустријско-југословенов државну границу унутар граничних одсека

и да се на територији Социјалистичке Федеративне Републике Југослав^ е задржава и несметано креће у потребној дубини; међутим, на југословенско] те-риторији може се, у време од сунчевог заласка до сунчевог изласка, кретати у дубини преко% 200 ме-тара само у присуству органа безбедности, струч-њака за мерење земљишта који поседује исправу за прелажење границе у смислу Уговора наведе-ног на страни првој, или војног лица Социјалиетич-ке Федеративне Републике Југославије. Ова исправа за прелажење границе важи до:

Надлежан орган за издавање: Савезно министар-ство за унутрашње послове

Место и датум: Беч, Жиг Потпис Надлежан орган за визирање: Савезни секретари-

јат за унутрашње послове

Место и датум: Београд, Жиг Потпис Фотографија Суви жиг Потпис носиоца Важење ове исправе за прелажење границе проду-жава се до: Надлежан орган за издавање: Савезно министар-

ство за унутрашње послове

Место и датум: Беч, Жиг Потпис

Важење ове исправе за прелажење границе проду-жава се до: * Надлежан орган за издавање: Савезно министар-


Место и датум: Беч,

Жиг Потпис

Прилог Б

(Величина: 10,5 cm X 7,5 с т у три дела) (Боја: жута)

СОЦИЈАЛИСТИЧКА ФЕДЕРАТИВНА РЕПУБЛИ-КА ЈУГОСЛАВИЈА

Државни грб Исправа за прелажење границе

На основу члана 33. Уговора између Социјалистич-ке Федеративне Републике Југославије и Републи-ке4 Аустрије о заједничкој државно! граници оп Ч. априла 1965. године и Уговора од 29. октобра 1975. године

Петак, 2. јул 1976.

Број:

(Величина: 10,5 cm X 7,5 cm у три дела) (Воја: жута) (Материјал: платнени папир) Име и презиме Занимање Функција Датум рођења Држављанство.

Место сталног боравка Носилац ове исправе за прелажење границе има право да, због обављања свог посла, било где пре-лази југословенско-аустријску државну границу унутар граничних одсека . , ^ и да се на територији Републике Аустрије задржа-ва и несметано креће у потребној дубини; међутим, на аустријској територији може се, у време од сун-чевог заласка до сунчевог изласка, кретати у дуби-ни преко 200 метара само у присуству органа без-бедности, царинског органа, стручњака за мерење земљишта који поседује исправу за прелажење гра-нице у смислу Уговора наведеног на страни пр-вој, или војног лица Републике Аустрије. Ова исправа за прелажење границе важи до:

Број 29 — Страна 689

Надлежан орган за издавање: Савезни секретари-јат за унутрашње послове

Место и датум: Београд, Ж иг Потпис Надлежан орган, за визирање: Савезно министар*


Место и датум: Беч, Жиг Потпис Фотографија Суви жиг Потпис носиоца Важење ове исправе за прелажење границе проду-жава се до: Надлежан орган за издавање: Савезни секретари-


Место и датум: Београд, Жиг Потпис Важење ове исправе за прелажење границе проду-жава се до: Надлежан орган за издавање* Савезни секретари-


Место и датум: Београд, Жиг Потпис

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

Члан 3. Текст члана 22. став 2. Уговора треба разумети тако да делови државне терито-

рије Републике Аустрије, који на основу чл. 1, 2, 5. и 8. овог уговора постају део тери-торије Социјалистичке Федеративне Републике Југослвије, ступањем на снагу овог уго-вора прелазе у друштвену својину.

Члан 4. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављиван^ у „Службеном листу

СФРЈ".

417.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјалистичке Федеративне Републике Ју-гос лави је, издајем

У К А З

О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О РАТИФИК А ЦИ ЈИ СПОРАЗУМА О ГАРАНЦИЈИ ИЗ-МЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛВИЈЕ И МЕЂУ-НАРОДНЕ БАНКЕ ЗА ОБНОВУ И РАЗВОЈ (ПРОЈЕКТ „ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАФТО-

ВОД" YU 1173) Проглашава се Закон о ратификацији Споразума о гаранцији између Социјали-

стичке Федеративне Републике Југославије и Међународне банке за обнову и развој (Пројект „Југословенски нафтовод" YU 1173), који је усвојила Скупштина СФРЈ, на сед-ници Већа република и покрајина од 30. јуна 1976. године.

ПР бр. 485 30. јуна ,1976. године

Београд . ^ Председник Републике,

Јосип Броз Тито, с. р. Председник

Скупштине СФРЈ, ' Киро Глигоров, с. р.


З А К О Н

О РАТИФИКАЦИЈИ СПОРАЗУМА О ГАРАНЦИЈИ ИЗМЕЂУ СОЦИЈАЛИСТИТЕ ФЕ-ДЕРАТИВНЕ РЕПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ И МЕЂУНАРОДА БАНКЕ ЗА ОБНОВУ

И РАЗВОЈ (ПРОЈЕКТ „ЈУГОСЛОВЕНСКИ НАФТОВОД" YU 1173) Члан 1.

Ратификује се Споразум о гаранцији између Социјалистичке Федеративне Ре-публике Југославија и Међународне банке за обнову и развој (Пројект „Југословенски нафтовод" YU 1173), потписан 19. новембра 1975. године у Вашингтону, у оригиналу на енглеском језику.

Члан 2. Текст Споразума о гаранцији еа енг леском језику и у преводу на сргаскохрваг-

ском језику гласи:

GUARANTEE AGREEMENT AGREEMENT, DATED NOVEMBER 19, 1975, BE-TWEEN SOCIALIST FEDERAL REPUBLIC OF YUGOSLAVIA (HEREINAFTER CALLED THE GUARANTOR) AND INTERNATIONAL BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT (HEREIN-

AFTER CALLED THE BANK) Whereas by the Loan Agreement of even date

herewith between the Bank and Jugoslavenski Nafto-vod poduzece za transport nafte u osnivanju Rijeka, (Yugoslav Oil Pipeline Enterprise) (hereinafter called the Borrower) the Bank has agreed to make to the Borrower a loan in various currencies equivalent to forty-nine million dollars ($ 49,000.000), on the terms and conditions set forth in the Loan Agreement, but only on condition that the Guranator agree to guarantee the obligations of the Borrower in respect of such loan as hereinafter provided; and

Whereas the Guarantor, in consideration of Ше Bank's entering into the Loan Agreement with the Borrower, has agreed so to guarantee such obligations of the Borrower;

Now therefore the parties hereto hereby agree as follows:

Article I

General Conditions; Definitions Section 1.01. The parties to this Agreement accept

all the provisions of the General Conditions Applicable to Loan and Guarantee Agreements of the Bank dated March 15, 1974, with the same force and effect as if they were fully set forth herein (saJd General Condi-tions Applicable to Loan and Guarantee Agreements being hereinafter called the General Conditions).

Section 1.02. Wherever used in this Agreement, unless the context otherwise requires, the several terms defined in the General Conditions and in the Preamble and Section 1.02 of the Loan Agreement have the respective meanings therein set forth.

Article II

Guarantee: Provision of Funds Section 2.01 Without limitation or restriction upon

any of its other obligations under the Guarantee Agreement, the Guarantor hereby unconditionally guarantees, as primary obligor and not as surety merely, the due and punctual payment of the principal of, and intereset and other charges on, the Loan, and the premium, if any, on the prepayment of the Loan, all as set forth in the Loan Agreement.

СПОРАЗУМ O ГАРАНЦИЈИ СПОРАЗУМ ОД 19. НОВЕМБРА Ш5. ГОДИНЕ ИЗ-МЕЂУ <Х>ЦШАЛИСтаЧКЕ ФЕДЕРАТЅШНЕ РЕ-ПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈА (У ДАЉЕМ ТЕКСТУ* ГАРАНТ) И МЕЂУНАРОДА БАНКЕ ЗА ОБНОВУ

И РАЗВОЈ (У ДАЉЕМ ТЕКСТУ: БАНКА)

Будући да се Ванка Уговором о зајму — који носи исти датум као и овај споразум, између Банке и ЈугосЈШвенског нафтовода — предузећа за тран-спорт нафте у оснивању, Ријека (предузеће Југо-словенски нафтовод у даљем тексту: ЗајмопримацЈ — сагласила да Зајмолримцу одобри зајам у разним валутама* у противувредности од четрдесет девет милиона долара {САД долара 49,000.00$), под усло-^ вима и роковима који су изложени у Уговору о зајму, али само под условом да Гарант пристане да гарантује за обавезе Зајмопримца у вези са тим зајмом, као што је овде предвиђено даље у тексту; и

будући да се Гарант, е обзиром на чињеницу да Банка закључује Уговор о зајму са Зајмоприм-цем, сагласио да гарантује за ове обавезе Зајмо-примца;

стога су се уговорне стране у овом споразуму стиха силе о следећем:

Члан I

Општи услови; дефиниције Одељак 1.01. Стране уговорнице овог споразума

прихватају све одредбе Општих услова који се примењују на уговоре о зајму и споразуме о га-ранцији Банке, од 15. марта 1974. године, са истом снагом и дејством као да су овде у потпуности из-ложени .(Општи услови који .се примењују на угово-ре о зајму и споразуме о гаранцији називају се у даљем тексту: Општи услови).

Одељак 1.02. Сваки пут кад се у овом споразуму употребе, осим ако контекст не захтева друкчије, С-азни изрази дефинисани у Општим условима, у

Т ^ д н о м делу и у Одељку 1 02. Уговора о зајму имају оно задаче-ње које им је тамо дато.

Члан И

Гаранција; обезбеђење средстава Одел.ак 2.01. Не ограничавајући и не умањујући

било коју своју другу обавезу из Споразума о га-ранцији. Гарант овим безусловно гарантује, као први обвезник, а не само као јемац, тачно и благо-времено плаћање главнице, камата и других трош-кова зајма, као и евентуалних премија при отплати зајма пре рока, све како је наведено у Уговору о зајму.


Section 2.02. Except as the Bank shall otherwise agree, the Guarantor undertakes to finance, on a grant basis, the initial supply oi crude oil to fill the pipeline and storage tanks included in' the Project.

Article III

Other Covenants Section 3.01. (a) il is the policy of the Bank, fa

making loans to, or with the guarantee of, fts mem-bers not to seek, in normal circumstances,* special security from the member concerned but to ensure that no other external debt shall have priority over its loans in the allocation, realization or distribution of foreign exchange held under the control or for the benefit of such member. To that end, if any lien shall be created on any public assets (as hereinafter defined), as security for any external deht^ which will or might result in a priority for the benefit of the creditor of such external debt in the allocation, realization or distribution of foreign exchange, such Пев shall, rniless the Bank shall otherwise agjee, ipso facto- аш! at no cost to the Bank, equally and ratably secure the principal of, and interest and other charges on the Loan, and the Guarantor, in crea'ting; or permitting the creation of such lien, shall make express provision to that effect; provided, however, that, if for any con-stitutional or other legal reason, such provision cannot be made with respect to any lien created оа assets of any of its political or administrative subdivision, the Guarantor shall promptly and at no cost to the Bank secure the principal of, and interest and other charges оа,, the Loan, by an equivalent lien on other public assets satisfactory to the Bank.

(b) The foregoing undertaking shall not apply to: (i) any lien created on property, at the time of purchase thereof, solely as security for payment of the purchase price of such property; and (ii) any lien arising in the ordinary course of banking transactions and se-curing" a debt maturing not more than one year after its date.

fc) As used in this Section, the term "public assets" means assets of the Guarantor, of any political or administrative stidbivision thereof and of any entity owned or controlled by, or operating for the account or benefit of. the Guarantor or any such subdivision, including gold and other foreign exchange assets held by any institution performing the functions of a central bank or exchange stabilization fund, or similar func-tions, for the Guarantor.

Section 3.02 The Guarantor covenants that it will not take, or cause or permit to be taken, ању action whkh would prevent or interfere with the performance by the Borrower of its obligations contained in the Loan- Agreement arid that, within- the l'mits of its constitutional powers, it will take or cause- to be taken, all reasonable action necessary or appropriate to- enable the Borrower to perform such obligations.

Section 3.03. The- Guarantor shall take all meas-ures, within the limits of its constitutional powers, as shall be necessary or appropriate to ensure the ex-peditious and effective institution and implementation of Иће en.virmmentasl projection measures reff erred to in Section 3.05 of the l^oan Agreement.

Одељак 2.02, Уколико се Банка ке сагласи друк-чије, Гарант преузима обавезе да финансира, на бази доделе беоккзрзтвог кредита, прво пуњење нафтовода и резервоара који чине саставни део Про-јекта.

Члан Ш

Остаде одредбе Одељак 3.01. (а) Политика Банке је да при одоб-

равању зајма својим чланицама или одобравању зајмова уз њихову гаранцију,. у редовним околнос-тима, не тражи посебно обезбеђење од односне чла-нице, већ да се обезбеди да ниједан други инострани дуг не ужива било какву предност у односу на зајмове Банке у додели, реализацији или расподели девиза које се држе под контролом или у корист такве чланице. У вези е тим, ако било каква залога буде успостављена на било којим јавним средстви-ма (како су дефинисана даље у тексту) као обезбе-ђење за било који инострани дуг, што ће имати или би могло имати за последицу предност за повериоца таквог иностраног дуга у додели, реализацији или расподели девиза, таква залога ће, осим ако се Бан-ка друкчије не сагласи, самим тим и без икакве штете за Банку, подједнако и сразмерно обезбеђи-вати главницу, камате и друге трошкове зајма, а Гарант ће, при успостављању такве залоге, или давању сагласности за њено успостављање, донети изричите одредбе у ту сврху* уз услов да Гарант, ако из било ког уставног или другог законског раз-лета такве одредбе не буду могле бити донете у односу на било коју залогу која буде успостављена на средствима било које од његових политичких или административних ужих јединица, одмах и без штете за Банку, обезбеди главницу, камате и друге трошкове зајма еквивалентном залогом ка другим Јавним средствима која ће бити задоволу-в а л а за Банку.

(б> Наведена обавеза се неће примењивати: (i) нг била коју залогу која је успостављена на имови-ни у време њене куповине, искључиво као обезбе-ђење за плаћање куповне цене те имовине; и (ii) на била коју залогу која произлази из редовних бан-карских трансакција и обезбеђује дуг који доспева најкасније једну годину од датума закључења тог дуга.

(ц) Израз „јавна средства", како је употребљен у овом одељку, означава средства Гаранта или било које његове политичке или административне уже јединице и било које јединице у власништву или под контролом, односно било које јединице која ради за рачун или у корист Гаранта, или било које такве уже јединице, укључујући ту злато и друга девизна средства, која држи установа која обавља сћункције централне банке или девизног стабилизациочог фонда, или сличне функције за Гаранта.

Одељак 3.02, Гарант се обавезује да неће пре-дузети,. односно да се неће постарати да се предузму било какве мере које би спречавале или ометале Зајмопримца у извршавању његових обавеза еадр-

ѕжаних у Уговору о зајму, као и да ће, у границама својих уставних овлашћења, предузети или ће се постарати да се предузму све разумне мере ко*е су неопходне или подесне како би омогућио Зајмо-примцу да изврши своје обавезе.

Одељак 3.0& Гарант ће са своје стране преду-зети све мере које буду неопходне или подесне како би обезбедио експедитивно и ефикасно предузима ње и спровођење мера за заштиту човекове околине, о чему се говори у Одељку 3.05. Уговора о зајму.


Article IV Члан IV

Representative of the Guarantor; Addresses

Section 4.01. The Federal Secretary for Finance of the Guarantor is designated as representative of the Guarantor for the purposes of Section 11.03. of the General Conditions.

Section 4.02. The following addresses are specified for the purposes of Section 11.01. of the General Con-ditions:

For the Guarantor: Savezni Sekretarijat za Finansije < Bulevar AVNOJ-a 104 11070 Belgrade * Yugoslavia Cable address:

SAVEZNI SEKRETARIJAT ZA FINANSIJE BELGRADE

For the Bank: ' International Bank for I , Reconstruction and Development 1818 H Street, N.W. i Washington, D.C. 20433 United States of America •

Cable address: INTBAFRAD WASHINGTON, D.C.

Представник Гаранта; адресе

Одељак 4.01. За представника Гаранта за сврхе Одељка 11.03. Општих услова одређен је савезни секретар за финансије.

Одељак 4.02. За сврхе Одељка 11.01. Општих услова дају се следеће адреев:

За Гаранта:

Савезни секретаријат за финансије Булевар АВНОЈ-а 104 11070 Београд Југославија Телеграфска адреса:

Савезни секретаријат за финансије Београд

За Банку: International Bank for Reconstruction and Development 1818 H. Street, N. W. Washington, D. C. 20433 United States of America

Telex: 440098 INTFRAD (ITT) 248423 IBRD (RCA) 64145 INTFRAD (WUI)

Телеграфска адреса: INTBAFRAD Washington, D. C.

Telex: 440098 INTFRAD (ITT) 248423 IBRD (RCA) 64145 INTFRAD (WUI)

In witness whereof, the parties hereto, acting through their representatives thereunto duly authorized have caused this Agreement to be signed in their respective names in the District of Columbia, United States of America, as of the day and year first above written.

Socialist Federal Republic of Yugoslavia,

By R. Petkovic, (s). Authorized

Representative

International Bank for Reconstruction and

Development, By Willi A. Wapenhans, (s).

Regional Vice President Europe, Middle East and

North Africa

У потврду чега су стране уговорнице овог спо-разума, преко својих за то уредно овлашћених представника, потписале овај споразум у Дистрикту Колумбија, у Сједињеним Америчким Државама, напред означеног дана и године.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија

P. Петковић, е. p. овлашћени представник

Међународна банка за обнову и развој

Willi A. Wapenhans, е. p. регионални потпредседник за

Европу, Средњи исток и Северну Африку

Члан 3. Ако федерација као Гарант изврши за Зајмопримца обавезу по Уговору о зајму,

закљученом између Међународне банке за обнову и развој и Предузећа „Југословенски нафтовод — у оснивању", Ријека, републике, односно аутономне покрајине обавезују се да ће федерацији накнадити износ који је она измирила, и то свака од њих део износа који су користиле организације удруженог рада са њене територије.

Ако поједина република, односно аутономна покрајина, у року од 15 дана од -дана саопштења да је федерација извршила обавезу према Међународној банди за об-нову и развој, не пренесе одговарајући износ средстава на федерацију, Служба друш-твеног књиговодства ће, по налогу Савезног секретаријата за финансије, пренети у ко-рист федерације одговарајући износ средстава из прихода републике, односно аутономне покрајине.

Члан 4. Овлашћује се савезни секретар за финансије да, по потреби, предузима радње у

вези са извршењем Споразума о гаранцији.

Члан 5. Овај закон ступа на снагу наредног дана од дана објављиван^ у „Службеном

листу СФРЈ".

Пета*, 2. Јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 693

418.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Соција-листичко Федеративна Републике Југославије, из-дајем

У К А З О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ПРОМЕТУ ЕКС-

ПЛОЗИВНА МАТЕРИЈА

Проглашава се Закон о промету експлозивних материја, који је усвојила Скупштина СФРЈ. на седници Савезног већа ол 30. јуна 1976. године.


Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. р.



З А К О Н О ПРОМЕТУ ЕКСПЛОЗИВНИХ МАТЕРИЈА

I. Опште одредбе

Члан 1. Ради заштите живота, здравља и безбедности

људи, материјалних добара и човекове средине, промет експлозивних материја врши се под усло-вима одређеним овим законом.

Одредбе овог закона не односе се на промет експлозивних материја за потребе Југословенско народне армије, као и на смештај експлозивних материја у јамским магацинима рударских органи-зација удруженог рада и у магацинима који се налазе у кругу организација удруженог рада које производе експлозивов материје.

Члан 2. Под прометом експлозиввих материја, у смислу

овог закона, подразумева се набавка или продаја експлозиви^ материја, као и смештај експлозив-них материја у магацинима, приручним складишти-ма и продавницама организација удруженог рада и других организација које врше набавку, ускладиш-тење, односно продају тих материја.

Члан 3. Као експлозивно материје, у смислу овог за-

кона, сматрају се: 1) привредни експлозиви; 2) средства за паљење експлозива; 3) пиротехнички производи; 4) привредна муниција; 5) барут; 6) сировине експлозивног карактера за произ-

водњу материја из тач. 1. до 5. овог става. Привредним експлозивима сматрају се материје

које се употребљавају за рушење или обликовање објеката и материјала енергијом ослобођеном хе-мијским реакцијама експлозивног разлагања.

Средствима за палење експлозива сматрају се све врсте каписла, упаљача и штапина и пиротех-ничка средства која се употребљава ју при мини-рању.

Пиротехничким производима сматрају се сред-ства која се употребљава ју за ватромете, против-

градне ракете и друге ракете које се користе у нау-чне, привредне и друге сврхе, као и предмети који садрже праскаве састојке са дејством експлозива или друге састојке који служе за постизање ефе-ката ватре, светлости, пуцања или дима.

Привредном муницијом сматрају се чауре оп-ремљене капислом и напуњене барутом.

Барутом се сматра црни и малодимни барут на-мењен за рударске и спортске потребе.

Сировинама експлозивног карактера сматрају се материје које по хемијском саставу и осетљи-в о с т на паљење имају особине експлозива и спо-собне су за експлозивно разлагање, а намењене су за производњу експлозивних материја.

Члан 4. Прометом експлозивних материја могу се бави-

ти организације удруженог рада које за то добију одобрење од надлежног органа у републици, од-носно аутономној покрајини на чијој територији имају седиште и које, на основу уписа у судски регистар, обављају послове промета експлозивних материја, ако овим законом није друкчије одре-ђено.

Организације удруженог рада, друге организа-ције и појединци могу набављати и употребљавати само експлозива материје за чије је стављање у промет издато одобрење, односно које су наведене у Листи експлозивних материја које се могу став-љати у промет.

Члан 5. Организације удруженог рада које се баве про-

метом експлозивних материја дужне су да органи-зују контролу спровођења прописаних услова и ме-ра за промет тих материја и да ту контролу трај-но врше.

Члан 6. Организације удруженог рада и појединци ко-

ји у току промета непосредно рукују или на други н&чин долазе у додир са експлозивним материјама дужни су да предузму све прописане превентивна и заштитне мере којима се осигурава безбедност људи и материјалних добара и заштита човекове средине.

Члан 7. Експлозивним материјама у промету могу да

рукују само пунолетна лица која су стручно оспо-собљен за руковање тим материјама.

Стручна спрема потребна за рад на радним местима на којима се рукује експлозивним матери-јама утврђује се под условима и на начин који су предвиђени републичким, односно покрај ниским прописом.

Лица која нису стручно оспособљена за рукова-ње експлозивним материјама могу само преносити, утоваривати, истоваривати и смештати те материје у магацин или складиште, и то ако су претходно упозната е начином рада, опасностима и заштит-ним мерама при раду.

Ако послове из става 3. овог члана обављају лица која нису стручно оспособљен за руковање експлозивним материјама, те послове морају да вр-ше под непосредним руководством и надзором лица стручно оспособљеног за руковање тим материјама.

П. Услови за стављање експлозивиих материја у промет


метом експлозивних материја морају, пре добијања


одобрења из члана 4. став 1. овог закона, обезбеди-ти просторије у којима ће се те материје смештати и чувати одвојено од осталих производа.

Технички, безбедносни и санитарнохигијенски услови просторија за смештај експлозивних мате-рија морају да, буду у складу са одредбама овог закона и важећим југословенским стандардима и техничким нормативима.

- Члан 9. Експлозивне материје могу се стављати у про-

мет само у паковању и са ознакама који су пред-виђени прописима о превозу опасних материја.

Судови, односно друга амбалажа у којој се на-лазе експлозивно материје морају да буду таквог квалитета да приликом руковања и ускладиште**^ не може доћи до расипања тих материја, ни до до-дира тих материја са подом складишта или других просторија у којима су те материје смештене.

Члан 10. Експлозивно материје произведено у Југослали-

ји и експлозива материје произведене у иностран-ству могу се стављати у промет само на основу одо-брења. Одобрење издаје Савезни секретаријат за унутрашње послове.

За сваку експлозивну материју произведену у иностранству увозник је дужан да уз захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана приложи атест иностраног произвођача којим се доказују њене особине.

Пре издавања одобрења из става 1. овог члана врши се испитивање експлозивне материје. Испи-тивање врши специјализована организација удру-женог рада коју за то овласти савезни секретар за унутрашње послове, или стручна комисија коју об-разује савезни секретар за унутрашње послове.

Члан 11. Савезни секретаријат за унутрашње послове

саставља, на основу издатих одобрења из члана 10, став 1. овог закона, Листу експлозивних материја које се могу стављати у промет. Листа садржи и експлозивне материје за чије је стављање у промет издато одобрење по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.

Листа експлозивтшх материја које се могу стављати v промет објављује се у „Службеном ли-сту СФРЈ",,


метом експлозивних материја дужне су да од про-извођача прибаве атест којим се потврђује да екс-плозивна материја испуњава услове утврђене у одобрењу за њено стављање у промет. Уз атест се прилаже упутство о начину употребе и условима смештаја и чувања односне експлозивно материје и упутство о начину њеног уништавања.

Члан 13. Експлозива материје могу се продавати само

организацијама удруженог рада, другим Организа-цијама и победницима. који имају одобрење за њи-хову набавку.

Одобрење за набавку експлозиите материја издаје надлежни орган у републици, односно ауто-номној покрајини.

Захтев за издавање одобрења за набавку екс-плозивчих материја садржи: назив и седиште ор-ганизације удруженог рада, односно име и презиме и адресу стана лица које подноси захтев; технички

назив експлозивне материје; разлоге због КОЈИХ се експлозивно материје набављају; количину која се набавља; податке о стручности лица које ће руко-вати експлозивним материјама; податке о могућ-ности смештаја експлозивних материја, начину њи-ховог превоза, времену и месту извођења радова е тим материјама и рок до кога ће оне бити утрошене.

Организацијама удруженог рада чија делатност захтева редовну употребу експлозивних материја може се, зависно *од могућности смештаја и обима потрошње експлозивних материја, издати одобрење за вишекратну набавку тих материја, са роком ва-жења од једне године.

Члан 14. Одобрење за набавку експлозивних материја из-

даје се подносиоцу захтева у два примерка Организација удруженог рада која се бави про-

метом експлозивна материја дужна је да прили-ком продаје експлозивне материје у оба примерка одобрења назначи врсту и количину продате екс-плозива материје, е тим што један примерак за-држава за себе, а други уручује купцу.

Члан 15. Одобрење за набавку експлозивних материја

неће се издати: 1) малолетном лицу; 2) лицу које је осуђено за кривично дело или

је кажњено за прекршеј, ако кривично дело, од-носно прекршај указује на његову неподобност за држање експлозивите материја или на могућност злоупотребе тих материја нити лицу против кога се води кривични или прекршајни поступак за так-во кривично дело или прекршај;

3) лицу које нема оправдану потребу за експло-з и в о м материјом;

4) лицу које није обезбедило услове потребне за превоз, односно преношење и смештај експло-з и в а материје, или није стручно да рукује експло-з и в о м материјом, односно није обезбедило стручно лице за руковање експлозивном материјом;

5) организацији удруженог рада која не испу-њава услове у погледу смештаја и чувања ексило-зивних материја или нема стручно лице за рукова-ње таквим материјама.

Одобрење за набавку експлозивних , материја неће се издати ни ако то налажу интереси јавног реда и мира, односно интереси безбедности.

У решењу којим се на основу тачке 3; става 1. и става 2. овог члана одбија захтев за издавање одобрења за набавку експлозивних материја не мо-рају се навести разлози којима се руководио над-лежни орган при доношењу решења.

Члан 16. Једним одобрењем за набавку експлозивних ма-

терија појединцу се може одобрити набавка најви-ше 5 kg привредног експлозива и 50 комада рудар-ских каписла или електричних упаљача и одгова-рајуће количине спорогорућег штапина.

Појединац који је набавио експлозивне материје дужан је да по завршеним радовима преостале ко-личине тих материја врати организацији удруженог рада код које их је набавио или да их уништи, и да о томе обавести орган који је издао одобрење за набавку експлозивно материје.

Члан 17. Организација удруженог рада која је добила

одобрење за набавку експлозивна материја може, у случају потребе, позајмити од друге организације удруженог рада само оне експлозивно материје и у оним количинама, које су наведене у одобрењу за набавку експлозивних материја.


Организација удруженог рада која је позајмила другој организацији удруженог рада експлозивне материје дужна је да у року од осам дана обавести орган који јој је издао одобрење за набавку експло-зивних материја о врсти и количини позајмљени* експлозивних материја.

Члан 18. Организације удруженог рада које набављају,

продају, употребљава ју или на други начин врше промет експлозивних материја дужне су да о на-бављеним. продатим, утрошеним, уништеним или на други начин отуђеним количинама експлозивних материја воде евиденцију.

Евиденција из става 1. овог члана садржи: 1) назив и адресу организације удруженог рада

која набавља, продаје, употребљава или уништава експлозивно материје, односно име и презиме, адресу и број личне карте лица које набавља експлозиву материју;

2) назив и количину експлозиви материје; 3) име и презиме, адресу и број личне карте при-

маоца експлозивне материје; 4) број одобрења за набавку експлозивних ма-

терија и назив органа који је издао одобрење, датум издавања експлозиви материје, потпис лица које је издало и потпис лица које је примило експлозив-ну материју.

Члан 19. Организација удруженог рада која употребљава

експлозивне материје мора да врати остатке неупо-требљених експлозивних материја и неупотребљиву амбалажу у којој су биле упаковане експлозивно материје организацији удруженог рада од које их је набавила, или да их уништи у складу са упут-ством произвођача и на начин који не угрожава живот и здравље људи, човекову средину, корисне организме и материјална добра.

Организација удруженог рада из става 1. овог члана дужна је да надлежни орган у републици, односно аутономној покрајини обавести о месту, вре-мену и начину уништавања неупотребљених експло-зивних материја и неупотребливо амбалаже, и то најдоцније на два дана пре дана одређеног за уни-штавање тих материја, односно амбалаже.


метом експлозивна материја на мало могу у својим продавницана или приручним складиштима да смеш-тају само муницију, ловачки барут, каписле за ло-вачку муницију, пиротехничке производе, спорого-рући штапин и помоћна средства за паљење, под условом да укупна количина барута, заједно са ба-рутом који се налази у муницији, не прелази коли-чину од 20 килограма.

Количине експлозивних материја беће од коли-чина из става 1. овог члана и остале врсте експло-з и в н а материја морају бити смештене у магаци-нима.

Организације удруженог рада чија делатност за-хтева употребу експлозивна материја могу те мате-рије смештати и у контејнере који су за то израђени, и то под условима и у количинама утврђеним репуб-л и ч к и , односно покрај ниским прописом.

Члан 21. Просторије у којима се смештају експлозивне

материје морају бити обезбеђене од приступа нео-влашћених лица.

Кључеве од просторија у којима се дрзќе експло-з и в и материје може чувати само радник који се стара о смештању и издавању тих материја.

Члан 22. Магацини за смештај експлозивот« материја

морају да буду ван насељених места и довољно уда-љени од јавних путева, железничких пруга и дале-ковода високо^ напона, односно одвојени од тих об-јеката заштитним груд обраном или зидом који пру-жа пуну заштиту од експлозије и пожара.

Локацију и инвестиционо-техничку документа-цију за изградњу магацина за смештај експлозивот« материја одобрава надлежни орган у републици, од-носно аутономној покрајини, у складу са прописа-ним техничким нормативима.

Употребу магацина за смештај експлозивних ма-терија одобрава решењем надлежни орган у репуб-лици, односно аутономној покрајини. У решењу се одређује које врсте експлозивна материја и у ко-јим количинама могу да се смештају у магацин.

Члан 23. Магацини за смештај експлозивот« материја

морају бити под сталном стражом.

Члан 24. У магацину у коме се чува више врста експло-

зивот« материја, те материје се морају смештати у одвојеним просторијама или у посебно за то изгра-ђеним преградама.

Рударске каписле и електрични упаљачи не смеју се држати у магацину заједно са експлозивним материјама, осим ако у магацину постоје за то по-себно опремљене просторије.

Члан 25. Унутрашњом магацина за смештај експлозивни*

материја треба, по правилу, да буде осветљена днев-ном светлошћу.

Ако се магацин осветљава електричним освет-љењем, електричне инсталације морају бити изве-дене у складу са прописаним техничким нормативи-ма којима се уређује руковање експлозивним мате-ријама и предвиђају мере за заштиту људи и мате-ријалних добара од експлозија и пожара.

Члан 26. Магацин за смештај експлозивних материја се,

по правилу, не загрева. Ако је загревање одређених просторија у мага-

цину неопходно, оно мора да се врши у складу са прописаним техничким нормативима.

Члан 27. Магацин за смештај експлозивних материја мора

да има вентилацију. Отвори за венти лацију морају бити изграђени

тако да се ке могу затворити, односно запушити и да кроз њих не може да продре вода у магацин.

Члан 28. Магацини и приручна складишта за смештај екс-

плозивот« материја морају бити снабдевени апара-тима или другим уређајима за гашење пожара и мо-рају имати громобранску инсталацију.

> Члан 29. Експлозиви материје држе се у магацину за

смештај експлозивних материја у прописаном пако-вању и сложене на начин предвиђен прописаним техничким нормативима.


метом експлозивних материја, као и организације


удруженог рада и појединци који набављају експло-з и в а материје за сопствене потребе, дужни су да у случају нестанка тих материја предузму потребне мере за њихово проналажење и да о несталој коли-чини експлозивних материја одмах обавесте најбли-жу станицу милиције.

1П. Надзор

Члан 31. Надзор над примењивањем заштитних и других

мера безбедности прописаних овим законом врше надлежни органи у републици, односно аутономној покрајини.

Члан 32. У вршењу надзора, орган из члана 31. овог за-

кона може да: 1) нареди да се утврђене неправилности отклоне

у року који он одреди; 2) забрани даље руковање експлозивним мате-

ријама лицима која нису стручно оспособљен за руковање тим материјама;

3) привремено забрани вршење поједине радње у вези са прометом или употребом експлозивних ма-терија, ако у погледу места, времена и начина за обављање те делатности нису испуњени прописани услови;

4) забрани организацији удруженог рада да се бави прометом или употребом експлозивних матери-ја ако утврди да су у организовању промета или у начину коришћења тих материја учињени тежи про-пусти у погледу предузиман^ заштитних и других мера безбедности;

5) обустави изградњу и реконструкцију магацина или других просторија за смештај експлозивних ма-терија за чију локацију, изградњу или реконструк-цију не постоји сагласност, односно одобрење над-лежног органа — док се не прибави сагласност, од-носно одобрење;

6) забрани промет експлозивних материја чији судови и друга амбалажа, паковање и ознаке нису у складу са одредбама члана 9. овог закона — док се утврђени недостаци не отклоне;

7) забрани промет експлозивот^ материја које нису наведене у Листи експлозивних материја које се могу стављати у промет и да одреди начин по-ступања е тим материјама;

8) забрани употребу магацина који не испуњавају услове прописане овим законом и техничким норма-тивима;

9) одузме експлозивне материје појединцу који те материје држи или употребљава противно одред-бама овог закона;

10) нареди предузимање других прописаних мера у вези са прометом, руковањем и чувањем експло-зивних материја.

IV. Казнене одредбе

Члан 33. Новчаном казном од 4 20.000 до 500.000 динара

казниће се за привредни преступ организација удру-женог рада или друго правно лице:

1) ако се бави прометом експлозивних материја без одобрења надлежног органа (члан.4. став 1):

2) ако набавља 'или употребљава експлозивне материје чије стављање у промет није дозвољено (члан 4. став 2);

3) ако експлозивне материје произведеле у Ју-гославен или експлозивне материје произведене у иностранству стави у _ промет противно одредбама члана 10. ст. 1. и 2. овог закона;

4) ако продаје експлозивна материје организаци-јама удруженог рада или другим организацијама

или победницима који немају одобрење за њихову набавку (члан 13. став 1);

5) ако позајми експлозивне материје другој ор-ганизацији противно одредби члана 17. став 1. овог Закона,

За радњу из става 1. овог члана казниће се нов-чаном казном од 5.000 до 20.000 динара и одговорно лице у организацији удруженог рада или другом правном лицу.

Члан 34. Новчаном казном од 5.000 до 60.000 динара казни-

ће се за прекршај организација удруженог рада или друго правно лице:

1) ако не организује или не врши контролу над спровођењем прописаних услова и мера за промет експлозивних материја (члан 5);

2) ако пре издавања одобрења за бављење про-метом експлозивних материја не обезбеди просторије у којима ће те материје смештати и чувати одвојено од осталих производа (члан 8);

3) ако стави у промет експлозивну материју про-тивно одредбама члана 9. овог закона;

4) ако надлежни орган у одређеном року не оба-вести о количини и врсти експлозивне материје позајмљене другој организацији удруженог рада (члан 17. став 2);

5) ако не води или неуредно води прописану евиденцију о набављеној, продатој, употребљено], уништеној или на други начин отуђеној количини експлозивне материје (члан 18);

6) ако не врати или не уништи остатке неупо-требљене експлозивне материје или неупотребљиву амбалажу у складу са упутством произвођача и на начин који не угрожава живот и здравље људи, чо-векову средину, корисне организме и материјална добра, или ако не обавести надлежни орган о месту, времену и начину уништавања такве експлозива материје, односно амбалаже (члан 19);

7) ако смешта експлозивне материје противно одредбама члана 20. ст. 1. и 2. овог закона;

8) ако просторије у којима су смештене експло-зивно материје не обезбеди од приступа неовлашће-них лица (члан 21. став 1);

9) ако употреби магацин за смештај експлозив-них материја без одобрења надлежног органа (члан 22. став 3);

10) ако магацин за смештај експлозивних мате-рија не обезбеди сталном стражом (члан 23);

11) ако експлозивне материје смести у магазин противно одредбама члана 24. овог закона;

12) ако електричне инсталације у магацину нису изведене у складу са прописаним техничким нор-мативима (члан 25. став 2);

13) ако се загревање у магацину не врши у скла-ду са прописаним техничким нормативима (члан 26. став 2);

14) ако магацин или приручно складиште за сме-штај експлозивних материја није снабдевено апара-тима или другим уређајима за гашење пожара или громобранском инсталацијом (члан 28);

15) ако о несталој количини експлозива мате-рије одмах не обавести најближу станицу милиције (члан 30).

За радњу из става 1. овог члана казниће се нов-чаном казном од 500 до 6.000 динара и одговорно лице у организацији удруженог рада или другом правном лицу.

Члан 35. Новчаном казном од 3.000 до 40.000 динара казни-

ће се за прекршај организација удруженог рада или друго правно лице:

1) ако нареди или дозволи да се експлозивном материјом рукује противно одредбама члана 7. овог закона;

* 2) ако стави у промет експлозивну материју за коју није прибавило атест или ако уз атест не при-

Петак, 2. јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

ложи упутство б начину употребе и условима смеш-таја и чувања експлозивно материје и упутство о на чину < њеног уништавања (члан 12);

3) ако приликом продаје експлозивне матерње поступи противно одредби члана 14. став 2. овог за-кона;

4) ако магацин за смештај експлозивних матери-ја не испуњава услове прописане у члану 27. овог закона;

5) ако експлозиву материју не држи у магацину на начин прописан техничким нормативима (члан 29).

За радњу из става 1. овог члана казниће се нов-чаном казном од ЗОО до 4.000 динара и одговорно лице у организацији удруженог рада или другом правном лицу.

Члан 36. Новчаном казном од 500 до 5 000 динара или каз-

ном затвора до тридесет дана казниће се за прекршај појединац:

1) ако набави експлозиву материју чије став-љање у промет није дозвољено (члан 4, став 2);

2) ако набави експлозивну материју за коју нема одобрење за набавку (члан 13, став 1);

3) ако са преосталом количином експлозиви? материје не поступи по одредби члана 16. став 2. овог закона;

4) ако не чува кључеве од просторија у којима су смештене експлозивне материје за чији се сме-штај и издавање стара (члан 21 став 2);

5) ако о несталој количини експлозивне матери-је одмах не обавести најближу станицу милиције (члан 30).

V. Прелазне и завршне одредбе


метом експлозивот« материја дужне су да у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог за-кона организују контролу над спровођењем пропи-саних услова и мера за промет тих материја.


метом експлозивних материја морају постојеће ма-гацине, приручна складишта и продавнице адапти-рати и опремити тако да одговарају условима про-писаним овим законом, у року од једне године од дана ступања на снагу овог закона, ако републич-ким, односно покрај ниским законом није одређен други рок.

Члан 39. Даном ступања на снагу овог закона престаје да

важи Закон о експлозивот^ материјама („Службе-ни лист СФРЈ", бр 25/70).

Члан 40 Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у „Службеном листу СФРЈ".

419.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјали-стичко Федеративне Републике Југославије, издајем

У К А З

О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДО-ПУНАМА ЗАКОНА О ГРОБЉИМА И ГРОБОВИМА

БОРАЦА У ИНОСТРАНСТВУ

Проглашава се Закон о изменама и допунама Закона о гробљима и гробовима бораца у иностран-


ству, који је усвојила Скупштина СФРЈ; на седни-ци Савезног већа од 30. јуна 1976. године.


Београд

Пред сед ник Републике, Јосип Броз Тито, с. р.



З А К О Н О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ГРОБЉИМА И ГРОБОВИМА БОРАЦА У ИНО-

СТРАНСТВУ

, Члан 1, У Закону о гробљима и гробовима бораца у ино-

странству („Службени лист СФРЈ", бр. 29/73) у чла-ну 1. после речи: „народи" додају се речи: „и на-родности".

Члан 2. У члану 2. после речи: „спомен-костурнице,"

додају се речи: „спомен-простори,".

Члан 3. У члану 3. став 2. речи: „Савезни секретаријат

за рад и социјалну политику" замењују се речима: „Савезни комитет за питања бораца и војних инва-лида".

Члан 4. У члану 4. став 2. речи: Савез ни секретаријат

за рад и социјалну политику" замењују се речима: „Савезни комитет за питања бораца и војних инва-лида".

После става 2. додаје се нови став 3, који гласи: „Евиденцију о гробљима и гробовима бораца у

појединим земљама води и дипломатско, односно конзуларно птзедставништво Социјалистичке Феде-ративне Републике Југославије у односној земљи"

Члан 5. У члану 5. печи: „Савезни секоетао за рад и

социјалну политику" замењују се речима: „Савезни комитет за питања бораца и вот них инвалида" а речи: ^Савезног гекпетапи^ата за рад и социјалну политику" — речима: „Савезног комитета за пита-ња бораца и војних инвалида".

Члан 6. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ".

420. На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјали-

стичко Федеративне Републике Југос лави је, издајем

У К А З О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА ЗАКО-НА О ДОДАТКУ НА ДЕЦУ ВОЈНИХ ЛИЦА У АКТИВНОЈ СЛУЖБИ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ НАРОД-

НЕ АРМИЈЕ Проглашава се Закон о изменама Закона о до-

датку на децу војних лица у активној служби Ју-


гословенске народне армије, који је усвојила Скуп-штина СФРЈ, на седници Савезног већа од 30. јуна 1976. године.


I Београд




З А К О Н

0 ИЗМЕНАМА ЗАКОНА О ДОДАТКУ НА ДЕЦУ ВОЈНИХ ЛИЦА У АКТИВНОЈ СЛУЖБИ ЈУГО-

СЛОВЕНОВ НАРОДНЕ АРМИЈЕ

! Члан 1. У Закону о додатку на децу вој них лица у активној

служби Југословенско народне аомите („Службени лист СФРЈ", бр. 54/67, 24/71, 40/73, 39/74 и 36/75) у члану 9. став 1. тачка 1. број: „1.300" замењује се бројем: „1.730".

Члан 2. У члану 10. став 1. тачка 1. број: ,,13" замењује

се бројем: „17,3". Члан 3.

Додатак на децу војних лица по ово̂ м закону Исплаћује се од 1. јануара 1976. године. 1 Члан 4.

Овај закон ступа на снагу осмог лана од дана објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ".

421.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјали-стичко Федеративне Републике Југославије, издајем

У К А З О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЗАДУЖЕЊУ ФЕДЕ-РАЦИЈЕ КОД НАРОДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАДИ ОБЕЗБЕЂЕЊА СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИ-РАЊЕ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА СТАЛНИХ САВЕЗНИХ РОБНИХ РЕЗЕРВИ У 1976. ГОДИНИ

Проглашава се Закон о задужењу федерације код Народне банке Југос лави је ради обезбеђења средстава за финансирање програма образовања Сталних савезних робних резерви у 1976. години, који је усвојила Скупштина СФРЈ, на седници Већа република и покрајина од 30. јуна 1976. године.


Београд




З А К О Н О ЗАДУЖЕЊУ ФЕДЕРАЦИЈЕ КОД НАРОДНЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ РАДИ ОБЕЗБЕЂЕЊА СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА ОБРАЗОВАЊА СТАЛНИХ САВЕЗНИХ РОБНИХ!

РЕЗЕРВИ У 1976. ГОДИНИ Члан 1.

Народна банка Ју гос лави је одобриће федерацији кредит у износу од 2.000,000.000 динара из динарске противувредности одређеног дела иностраних кре-дита које Народна банка Југославије користи за одржавање ликвидност у плаћањима са инострана ством и повећање девизних резерви.

Кредит из става 1. овог члана федерација ће употребити за финансирање програма образовања сталних савезних робних резерви у 1976. години.

Члан 2. Кредит из члана 1. овог закона Народна банка

Југославије одобриће федерацији под истим усло-вима под којима је Народна банка Југославије за-кључила уговор о кредиту из члана 1. овог закона.

Члан 3. Средства за отплаћиван^ кредита из члана 1.

овог закона и камате по том кредиту обезбеђиваће се у буџету федерације.

Члан 4. Средства кредита из члана 1. овог закона ко-

ристе за финансирање програма образовања стал-них савезних робних резерви у 1976. години — Са-везна дирекција за резерве прехрамбених произ-вода до износа од 1.000,000.000 динара, а Савезна дирекција за резерве индустријских производа — — до износа од 1.000,000.000 динара.

Члан 5. Уговор о коришћењу кредита са -Народном бан-

ком Југославије закључиће, у име федерације, са-везни секретар за финансије.

Члан 6. Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана


422.

На основу члана 337. тачка 1. Устава Социјалис-тичко Федеративне Републике Југославије, издајем

У К А З О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ИЗМЕНАМА И ДО-ПУНАМА ЗАКОНА О ОБЕЗБЕЂЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА МОДЕРНИЗАЦИ-ЈЕ СЛУЖБЕ ЗА ВРШЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ПОСЛО-ВА ИЗ НАДЛЕЖНОСТИ ФЕДЕРАЦИЈЕ У ПЕРИО-

ДУ ОД 1974. ДО 1979. ГОДИНЕ Проглашава се Закон о изменама и допунама За-

кона о обезбеђењу средстава за финансирање Про-грама модернизације службе за вршење унутрашњих послова из надлежности федерације у периоду од 1974. до 1979. године, који је усвојила Скупштина СФРЈ, на седници Већа република и покрајина од 30. јуна 1976 године.


Београд Председник Републике, Јосив Броз Тито, с. р.


Киро Глигоров, с. р*


З А К О Н О ИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА ЗАКОНА О ОБЕЗ-БЕЂЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГ-РАМА МОДЕРНИЗАЦИЈЕ СЛУЖБЕ ЗА ВРШЕЊЕ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА ИЗ НАДЛЕЖНОСТИ

ФЕДЕРАЦИЈЕ У ПЕРИОДУ ОД 1974. ДО 1979. ГОДИНЕ Члан 1.

У Закону о обезбеђењу средстава за финанси-рање Програма модернизације службе за вршење унутрашњих послова из надлежности федерације у периоду од 19741. до 1979. године („Службени лист СФРЈ", бр. 21/74) у називу закона број: „1979." за-мењује се бројем: „1980.".

Члан 2. У члану 1. став L мења се и гласи: „За финансирање набавки опреме, грађевин-

ских радова и других потреба службе за вршење унутрашњих послова из надлежности федерације у периоду од 1974. до 1980 голине. фе^^аттИа обез-беђује средства у укупном износу од 1.075,409.000 ди-нара, од чега у девизама 197,115.000 динара."

Члан 3. У члану 2. став 1. печи: „до 1979. године" заме-

њују се речима: „до 1980. године". Члан 4.

У члану 4. став 1. тач. 3. до 6. замењују се са пет нових тачака, које гласе:

„3) за 1976. годину — 247.939.000 динара, од чега у девизама 51,782.000 динара;

4) за 1977. годину — 240.933 000 динара, од чега у девизама 40,545.000 динана:

5) за 1978. годину — 173.521.000 динара, од чега у девизама 2R 0Q5 000 ттинара:

6) за 1979 годину — 142.656.000 динара, од чега у девизама 17,561.000 динара:

7) за 1980. годину 72,557.000 динара."

Члан 5. После члана 4. додаје се нови члан 4а, који

гласи: „Средства за реализацију Програма предвиђена

су на бази цена из 1975. године. Валоризација износа предвиђених за поједине

године вршиће се у сагласности са републикама и аутономним покрајинама ПРИЛИКОМ доношења бу-џета федерације за наредну годину, а на основу података Савезног завода за статистику о кретању цена производа и услуга, односно трошкова грађења, ако Те раст тих тротпкова већи од 5°/о.

Савезно извршно већр утврттић« рлементе и кри-теријуме за валоризацију из става 2. овог члана."

Члан 6. Овај закон ступа на снагу осмог пана од дана


423.

На основу члана 337 тачка 1. Устава Соција-листичко Федеративне Републике Ју гос лави је, из-дајем

У К А З О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ОБЕЗБЕЂЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРАНИ? ПРОГРАМА ПР-ВЕ ФАЗЕ ИЗГРАДЊЕ И АДАПТАЦИЈЕ СКЛОНИ-ШТА У ПЕРИОДУ ОД 1976. ДО 198«. ГОДИНЕ ЗА

ПОТРЕБЕ ЗАШТИТЕ САВЕЗНИХ ОРГАНА Проглашава се Закон о обезбеђењу средстава

за финансирање Програма прве фазе изградње и

адаптације склоништа у периоду од 1976. до 1980. године за потребе заштите савезних органа, који је усвојила Скупштина СФРЈ, на седници Већа ре-публика и покрајина од 30 јуна 1976. године.


Београд Председник Републике, Јосип Броз Тито, с. р.

Председник Скупштине СФРЈ",


З А К О Н О ОБЕЗБЕЂЕЊУ СРЕДСТАВА ЗА ФИНАНСИРА-ЊЕ ПРОГРАМА ПРВЕ ФАЗЕ ИЗГРАДЊЕ И АДАП-ТАЦИЈЕ СКЛОНИШТА У ПЕРИОДУ ОД 1976. ДО 1980. ГОДИНЕ ЗА ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ САВЕЗ-

НИХ ОРГАНА Члан 1.

Укупан обим средстава за финансирање Про-грама прве фазе изградње и адаптације склоништа у периоду од 1976. до 1980 -године за потребе за-штите савезних органа (у даљем тексту: Програм) утврђује се у износу од 394.956.690 динара, без оба-везе враћања.

Средства из става 1. овог члана користе се у складу са Законом о изградњи и адаптацији скло-ништа за потребе заштите савезних органа у пе-риоду од 1976. до 1980. године и Програмом.

Члан 2. Средства за покриће укупног износа из члана

1. овог закона обезбедиће се у буџету федерације за поједине године, и то:

1> у Буџету Федерације за 1976. годину — 14,775 000 динара:

2) у Буџету федерације за 1977. годину — 120,105.325 динара:

3) у Буттету Федерације за 1978. годину —l 93 748.905 динара;

4) у Буџету Федерације за 1979. годину — 80,539.530 динара;

5) у Буџету федерације за 1980. годину — 85,787.930 динара.

Члан 3. Средства за реализацију Програма предвиђена

су на бази цена из 1975. године. Валоризација износа предвиђених за поједине

године вршиће се у сагласности са републикама и 'аутономним покрајинама приликом доношења бу-џета федерације за наредну годину, а на основу података Савезног завода за статистику о кретању, цена производа и услуга, односно трошкова грађе-ња. ако је раст тих трошкова већи од 5°/о.

Елементе и критеријуме за валоризација' из става 2. овог члана утврдиће Савезно извршно веће.

Члан 4. Средства утврђена у члану 2 овог закона која

се не утроше до краја године за коју су одређена, могу се користити у наредној години за исте на-мене.

Члан 5, Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана

објављивања у „Службеном листу СФРЈ".



стичко Федеративне Републике Југославије, а у вези за чланом 23. став 1. Пословника Савезног већа, Скупштина СФРЈ, на 24. седници Савезног већа од 30. јуна 1976. године, пошто је размотрила Платформу за учешће Социјалистичке Федеративне Републике Југославије на Петој конференцији шефова држава или влада несврстаних земаља у Коломбу и Наслушала експозе потпредседника Са-везног извршног већа и савезног секретара за ино-стране послове, доноси

Р Е З О Л У Ц И Ј У ПОВОДОМ ОДРЖАВАЊА ПЕТЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ШЕФОВА ДРЖАВА ИЛИ ВЛАДА НЕСВРТАНИХ

ЗЕМАЉА У КОЛОМБУ I

Скупштина СФРЈ констатује да је у перио-ду од Четврте конференције шефова држава или влада несвртаних земаља у Алжиру настављен процес позитивних кретања и дубоких промена у међународним односима. Јачање и све организова-т и наступање снага које се боре за мир, слободу, независност и равноправност у међународним од-носима; за друштвени и економски развој; за теме-љито мењање постојећих неравноправних економ-ских и политичких односа у свету представл>а зна-чајан чинилац продубљивање и убрзавања ових промена. Несврстане и друге земље у развоју дају битан допринос покретању и усмеравању ових про-цеса. Постигнути су крупни успеси у ограничавању дејства блоковске политике, покренуто је решава-ње низа значајних питања, дошло је у многим де-ловима света до победа народноослободилачких по-крета, а снаге империјализма и доминације потис-нуте су са бројних подручја.

Скупштина СФРЈ, при том, има у виду да је човечанство још увек суочено са озбиљним опас-ностима за мир и безбедност народа, пре свега због одсуства суштинског решавања неких кључних ме-ђу народних проблема. Посебно је забрињавајуће појава јачања притисака, претњи и мешања у уну-трашње послове, против независности земала, пре свега несвртаних и других земаља .у развоју, као покретача и носилаца борбе за нове међу народне односе. Трка у н а о р у ж а в а ^ се појачава како у погледу количине, тако и разорне моћи оружја, што угрожава независан политички и економски развој земаља и мир у свету. Свет је још увек оптерећен нерешеним кризама и погоршавањем стања у неким кризним жариштима.

Скупштина СФРЈ посебно истиче да су се свет-ски економски проблеми и стално погоршавање по-ложаја земаља у развоју заоштрили до те мере да представљају глава« изворе економских поремећаја и нестабилност у свету. Постојећи међународни економски систем, који непрекидно репродукуј« ^једнакости, неодржив је и ^прихватљив за ог-ромну већину човечанства. Успостављање новог међународног економског поретка, заснованог на равноправности и уважавању интереса свих земаља, неопходна је претпоставка да се решавају проблеми развоја у свету и остварује равноправност уопште.

Скупштина СФРЈ констатује да се, у току пет-наестогодишљег периода од Београдске конференци-је шефова држава или влада несврстаних земаља, политика несврстаности афирмисала као светска политика, чили принципи и циљеви одржавају теж-ње и интересе све већег бро^а земаља и чији прог-рами покрећу интензивне и бгојне међу народ не ак-ције за г*'̂ тттаррње крупних светских питања Актив-ним целивањем и залагањем за попуштале међуна-родно затегнутог™ и превазилажење блоковске

поделе и за даљу демократизацију међународних од-носа, супротстављањем сваком односу доминације, предлагањем конкретних решења за кључна међуна-р о д а питања, несврстане земље су израсле у поли-тичку и моралну снагу, и све више постају и мате-ријална снага, која снажно подстиче прогресивна кретања у свету. То се посебно испољило у повећа-ној улози и јачању утицаја несврстаних земаља у Организацији уједињених нација и другим међуна-родним организацијама, као и у спремности несврс-таних земаља да својим залагањем за равноправно споразумевање дају свој ко&структиван допринос решавању међународних проблема.

Скупштина СФРЈ подвлачи да су несврстане земље показале одлучност да, ослањајући се, пре СЕега, на развој сопствених производних снага, раз-вијањем и унапређењем међусобне сарадње у об-ласти привреде, науке и технологије, информација и културе, разменом искустава са подручја развоја, јачају свој положај и убрзају свој економски, друштвени и културни развој.

Скупштина СФРЈ констатује да се Социјалисти-чка Федеративна Република Југославија, као акти-ван учесник у покрету ^сврставања, стално анга-жовала на јачању улоге политике несврстаности у савременом свету и да је активно спроводила од-луке конференција несвртаних земаља и на уну-трашњем плану и у међународним односима.

Скупштина СФРЈ са задовољством констатује да је после Четврте конференције несврстаних зе-маља у Алжиру постигнут, на свим подручјима, велики напредак у сарадњи Социј а ли етичке Ф£де-ративне Републике Југослав^е са несврстаним зем-л>ама и земл»ама у развоју.

Скупштина СФРЈ подвлачи да је несврстаност, као трајно спољнополитичко опредељење Соција-листичке Федеративне Републике Југославије, по-стала саставни део свести народа и народности Ју-гославије и да начела и циљеви политике несврста-ности представл>ају полазну основу за деловање Социјалистичке Федеративне Републике Југослави-је у Европи и на Балкану, и у њеној укупној ме-ђународној активности.

II Социјалистичка Федеративна Република Југо-

славија заложиће се да Пета конференција шефова држава или влада несврстаних земаља у Коломбу донесе одлуке:

— о путевима и видовима заједнички*, сопстве-них и ширих, међународни* акција за изградњу новог система међународни* политичких и економ-ских односа, сталним јачањем међусобне сарадње несвртаних земаља и земаља у развоју, за разви-јање равноправне међународа сарадње и за ди-ректније и активније ангажовање несвртаних зе-маља у решавању кључних међународних питања;

— о даљим иницијативама и акцијама за из-градњу новог међународног економског поретка, заснованог на равноправности и уважавању интере-са свих земаља, посебно имајући у виду отпоре ме-њању постојећег стања и тешкоће у споразумева-њу ради спровођења већ донетих одлука;

— о јачању улоге покрета несврстаности у са-временом свету и његове политичке и материјалне снаге на основу даљег учвршћења јединства и со-лидарности несврстаних земаља о обезбеђењу ефи-касније помоћи ослободилачким покретима у свим земл>ама које су угрожене притисцима и агресијом;

— о акцијама које ће допри носити проширењу детанта на све регионе света и све области мени-ца родних односа на основама једнаке безбедносни за све народе и превазилажење блоковске поделе.

Скупштина СФРЈ сматра да је потреба разору-жања једна од главних гтеокулација савременог света. и подржава предлог Прве конференције не-с в р т а н и х земаља у Београду да се сазове специ-


јално заседање Генералне скупштине Организације уједињених нација посвећено разоружању, кака би се створили повољнији услови за свеску конфе-ренцију о разоружању и предузиман^ мера за стварно опште и потпуно разоружање, у првом ре-ду нуклеарно, што представља гаранцију трајног мира и безбедности за све земље.

III

Полазећи од основних начела Устава СФРЈ о спољној политици, Скупштина СФРЈ одобрава глав-не правце деловања делегације Социјалистичке Фе-деративне Републике Југославије на Петој конфе-ренцији несметаних земаља у Коломбу, који су садржани у Платформи за учешће Социјалистичке Федеративне Републике Југослав^ е на Петој кон-ференцији шефова држава или влада несврстани* земаља у Коломбу; оцењујући да ће тиме Соција-листичка Федеративна Република Југославија дати свој допринос даљем јачању улоге несврстанос^и у свету, а тиме и јачању међу народ ног положаја и безбедности Социјалистичке Федеративне Републи-ке Југосл авије.

Скупштина СФРЈ одобрава досадашње актив-ности представника Социјалистичке Федеративне Републике Југослав^е у билатералним и мултила-тералним акцијама ради што успешнијег одржава-ња Пете конференције несврстаних земаља у Ко-ломбу. ~

Скупштина СФРЈ усваја експозе потпредседни-ка Савезног извршног већа и савезног секретара за иностране послове Милоша Минића.

Скупштина СФРЈ сматра посебно значајним то што ће делегацију Социјалистичке Федеративне Ре-публике Југославије предводити Председник Ре-публике Јосип Броз Тито, који је дао и даје огро-ман допринос изградњи политике несврстаности и њеној афирмацији у свету.

Скупштина СФРЈ

Ас бр. 356 39. јуна 1976. године

Београд



Председник Савезног већа.

Данило Кекић, с. р.

425. На основу члана 286. став 2. тачка 2. Устава

Социјалистичке Федеративне Републике Југослави-је, а у вези са чланом 12. став 2. Закона о Народној банци Југославије и јединственом монетарном пос-ловању народних банака република и народних ба-нака аутономних покрајина, Скупштина СФРЈ, на седници Већа република и покрајина од 30. јуна 1976. године, донела је

О Д Л У К У

О ПОТВРЂИВАЊУ ЗАВРШНОГ РАЧУНА НАРОД-НЕ БАНКЕ ЈУГОСЛАВ!!ЈЕ ЗА 1975. ГОДИНУ

Потврђује се Завршни рачун Народне банке Ју-гослав^ е за 1975. годину, који је донео' Савет гу-

вернера својом одлуком О. бр. 11 од 27. фебрура 1976. године.

Скупштина СФРЈ АС бр 334

30. јуна 197G, године Београд


Киро Глигоров, с. р. Председник

Већа република и покрајина,

Зоран Полин, с. р.

426. На основу члана 288. тачка 2. и члана 348. Ус-

тава Социјалистичко Федеративне Републике Југо-славије, а у вези са чланом 13. став 1. Закона о Савезном извршном већу и чланом 43. став 1. За-кона о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних организација, Скупштина СФРЈ, на предлог председника Савезног извршног већа и на основу мишљења Комисије за избор и имено-вања, на седници Савезног већа од 30. јуна 1976. го-дине и на седници Већа република и покрајина од 3D. јуна 1976. године, донела је

О Д Л У К У О ИМЕНОВАЊУ ПРЕДСЕДНИКА САВЕЗНОГ КО-

МИТЕТА ЗА ЗАКОНОДАВСТВО За председника Савезног комитета за законо-

давство именује се др Александар Фира, секретар Секретаријата Савезног извршног већа за законом давне и правне послове.

Скупштина СФРЈ АС бр. 350

30. јуна 1976. године Београд


Киро Глигоров, с. р. Председник

Већа република и Председник покрајина, Савезног већа,

Зоран Полин, с. р. Данило Кекић, с. р.


стичке Федеративне Републике Југославије, а у вези са чл 13. и 18. Закона о Савезном друштвеном правобраниоцу самоуправл>ан»а и тачком 1. Одлуке

одређивању броја заменика савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања, Скупштина СФРЈ, на предлог Координационог одбора Председниш-тва Савезне конференције СоциЈалистичког савеза радног народа Југославије, на седници Савезног већа од 30. јуна 1976. године и на седници Већа ре-публика и покрајина од 30. јуна 1976. године, доне-ла је

О Д Л У К У О ИМЕНОВАЊУ ЗАМЕНИКА САВЕЗНОГ ДРУШ-ТВЕНОГ ПРАВОБРАНИОЦА САМОУПРАВЉАЊА

За заменике савезног друштвеног правобранио-ца самоуцрављања именују се:

1. Јован Шкеровић, генерални директор ПТТ Црне Горе, и

Страна 702 — Број 28 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Пекак, & јул 1D7&

2. Трајко Трајковски, секретар Координационо? одбора Председништва Савезне конференције ССРНЈ за кадровску политику у федерацији.

Скупштина СФРЈ

АС бр. 351 30. јуна 1976. године

Београд



Председник Већа република и Председник

покрајина, Савезног већа, Зоран Полин, с. р. Данило Кекић, с. р.

42Ѕ. На основу члана 36, у вези са чланом 48. Закона

о девизном пословању („Службени лист СФРЈ", бр. 36/72, 71/72, 52/73 и 36/75), Савезно извршно веће доноси

О Д Л У К У О ИЗМЕНИ ОДЛУКЕ О ПРОДАЈИ РОБЕ ЗА ДЕВИ-ЗЕ У ЈУГОСЛАВИЈА М О НАЧИНУ РАСПОЛАГА-

ЊА ТИМ ДЕВИЗАМА 1. У Одлуци о продаји робе за девизе у Југосла-

в е н и о начину располагања тим девизама („Служ-бени лист СФРЈ", бр. 4/73 и 18/73) v тачки 6. став 1. мења се и гласи:

„6. Организације удруженог рада регистроване за вршење спољнотрговинског промета, могу органи-зацијама удруженог рада поморског и речног сао-браћаја за њихове бродов^ који саобраћају на ме-ђународним релацијама и страним бродовима, јахтама, једрилицама и другим страним пловним објектима, на којима је могућ дужи боравак посаде и путника, продавати за девизе пољопривредно-пре-храмбене производе и други потрошни материјал, укључујући и гориво и мазиво, који су им неопходни за време пловидбе. Продаја наведених производа и материјала може се вршити у лукама, односно прис-таништата отвореним за међународни саобраћај Таква продаја сматра се као редован извоз/'

2. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављиван^ у „Службеном листу С^РЈ" .

Е. п. бр, 472 3. јуна 1976. године

Београд Савезно извршно в^ће

ТТотпг)едс°днмк. др Берислав Шсфрр, с. р.

429.

На основу члана 31 став 1 Закона о друштве-ној контроли цена (,.Службени лист СФРЈ", бр 25/72 и 35/72), Савезно извршно веће доноси

О Д Л У К У О ДОПУНИ ОДЛУКЕ о ОБРАЗОВАЊУ ЦЕНА ПО-ЈЕДИНИХ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА ПРЕМА УС-

ЛОВИМА ТРЖИШТА 1. У Одлуци о образовању цена појединих про-

извода и услуга према условима тржишта („Служ-

бени лист СФРЈ", бр. Д/74, 7/74, 17/74, 31/74, 56/74, 9/75, 10/75, 14/75 и 18/75) у тачки 1. одељак 11. „мш гране 127 — Прехранбена индустрија* доел« одредбе под 46 додају се три нове одредбе, које гласе;

„47) прерађевине од воћа: — воћне пул пе; — воћни марк — срж; — сирове воћне сокове (хемијски конзервисани

сокови); — сирове воћне сокове физикалне конзер-

ви са не; — пекмез; — мармеладу; — џем и слатко,; — компоте; — природне воћне сокове; — заслађене воћне сокове; — остале воћне црерађевине са шећером; — сушено, етивирано, кандирано, брикетирано

и друго воће; — пектин;

48) прерађевине од поврћа: — конзерве поврћа; — конзерве готових јела (са више од 50% по-

врћа); — концентрате парадајза; — укисељено поврће; — кисело поврће; — сушено поврће; — сокове од поврћа; — дубоко смрзнуто поврће; — остале прерађевине од поврћа;

49) прерађевине од риба: — сољену рибу; — сушену, димл^ену и маринирану рибу; — стерилизоване рибље конзерве; — нестерилизоване рибље конзерве; — рибље паштете и антипаштете*, — рибље отпатке, масноће и др.;".

2. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ".

Е. п. бр. 462 24. јуна 1976. године

Београд

Савезно извршно веће

Потпредседник, др Берислав Шефер, с. р.

430.

НУ основу члана 31 став 1 Закона о дпуштве- 4 Fioi контроли цена (, Службени лист СФРЈ", чбр. 25/72 и 3 5 / 7 2 ) , Сагезно извршно веће доноси

О Д Л-У К У

О НАЧИНУ ОБРАЗОВАЊА НЕНА ПРОИЗВОДА ЦРНЕ МЕТАЛУРГИЈЕ

1. Цене производа црне металургије, које су образоване на основу Одлуке о одређивању макси-малних цена за производе црне и обојене металур-гије („Службени лист СФРЈ", бр. 40/70 и 25'76). за-државају се даном престанка важења те одлуке, на

Петак, & Јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 703

нивоу који је затечен на дан 30. јуна 1976. године и могу се мењати друштвеним договором или спо-разумевањем произвођача са представницима ку-паца-потрошача„ на начин и по поступку који су предвиђени важећим прописима, сагласно утврђеној политици цена.

2. Ова одлука примењиваће се од 1. јула 1976. године.

3. Ова одлука ступа на снагу наредног дана од дана објављивање у „Службеном листу СФРЈ".


Београд


Потпредседнмк, др Берислав Шефер, с. р.

431.

На основу члана 4. Уредбе о издацима за служ-бена путовања у иностранство који се признају са-везним органима управе у матери јалне трошкове („Службени лист СФРЈ45, бр. 23/65, 27/71, 39/75 и 6/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е - 6* О ИЗНОСИМА ДНЕВНИЦА ЗА СЛУЖБЕНО ПУ-ТОВАЊЕ У ИНОСТРАНСТВО КОЈИ СЕ САВЕЗ-НИМ ОРГАНИМА УПРАВЕ ПРИЗНАЈУ У МАТЕ-

Р И Ј А Л А ТРОШКОВЕ 1, Накнада за дневнице која се савезним орга-

нима управе признаје у матери јалне трошкове при-ликом службеног путовања у поједине стране зем-л>е износи^ по групама радних места, до

за Авганистан: I група радних места 24 САД долара

II група радних места 22 САД долара III група радних места 20 САД долара

за Албанију: I група радних места 35 обрачунски* до-

лара II група радних места 32 обрачунска до-

лара III група радних места 30 оорачунских до-

лара за Алжир:

I група радних места 40 САД долара II група радних4 места 36 САД долара

III група радних места 33 САД долара за Анголу:

I група радних места 34 САД долара 11 група радних места 30 САД долара

III група равних места 28 САД долара

за Аргентину: I група радних места 22 САД долара

II група радних места 20 САД долара НТ група радних места 18 САД долара за Аустралију:

I група радних места 40 а у стр а лирских

II долара

II група радних места 35 ау стр а лирских

III долара

III група радних места 30 ау стр а ли јских долара

за Аустрију: I група радних места 650 аустритских ши-

линга II група радних места 610 аустриЈских ши-

линга III група радних места 550 аустриа ских ши-

линга за Бахреин

I група радних места 75 САД долара II група радних места 70 САД долара

III група радних 'Сместа 65 САД долара за Бангладеш:


III група радних места 40 САД долара

за Белгију: I група радних места 2.040 бр л ги тек их фра-

нака II група радних места 1.736 белгијских фра-

нака III група радних места 1.600 белгијских фра-

нака

за Боливију: I група радних места 40 САД долара

II група радних места 37 САД долара III група радних места 34 САД Долара

за Боцуаву : I група радних места 23 САД долара


за Бразил: I група радних места 41 САД долара

II група радим х места 38 САД долара III група радних места 35 САД долара

за Бугарску: I група радних места 38 САД долара


за Бурму: I група радних места 20 САД долара


за Бурунди: I група радних места 30 САД долара

II група радних места 28 САД долара III група радних места 26' САД долара

за Централну Афричку Републику: I група радних места 42 САД долара


за Чад: I група радних места 47 САД долара


за Чиле: I група радних места 29 САД долара


за Чехословачку: I група радних места 42 обрачунска до-

лара II група радних места 39 обрачунских до-

лара ГО група радних места 3? обрачунских до-

лара


за Дахомеј: I група радних места

II група радних места III група радних места за Данску:

I група радних места II група радних места

III група радних места за Египат:


III група радних места за Еквадор:


III група радних места за Екватори јалну Гвинеју:


III група радних места

за Ел Салвадор: I група радних места

II група радних места III група радних места

за Етиопију: I група рада

33 САД долара 30 САД долара 27 САД долара

280 данских круна 260 данских круна 240 данских круна

»бб САД долара 52 САД долара 48 САД долара


31 САД долар 29 САД долара 27 САД долара


за Гвајану: I група :

за Гватемалу: I група радних

II група радних III група радних

за Гвинеју: I група радних


за Хаити: I група радних


за Холандију: ' I група радних

за Хондурас:

места 30 САД долара места 27 САД долара места 25 САД долара

места 39 САД долара места 36 САД долара места

\ 33 САД долара


места 32 САД долаза места 30 САД долара места 28 САД долара

места • ПО холандских фло_ рина

места 100 холандских фло-рина

места 90 холандских фло-рина

места 28 САД долара I група радних места 40 САД долара места 26 САД долара II група радних места 36 САД долара места 24 САД долара III група радних места 33 САД долара

за Филипине: I група радних места


за Финску: I група радних места


за Француску:

за Хонг Конг: 46 - САД долара 44 САД долара 42 САД долара

43 САД долара 41 САД долар 39 САД долара

I група радних места 43 САД II група радних места 41 САД

III група радних места 39 САД за Индију:


ц I група радних места 27 САД

за Индонезију: I група радних места 47 САД долара

I група радних места 245 француских II група радних места 43 САД долара франака III група радних места 41 САД долар

II група радних места ч225 француских за Иран: група радних франака за Иран:

45 САД III група радних места 205 француских I група радних места 45 САД долара франака - II група радних места 43 САД долара

за Габон: I група радних места 51 САД

II група радних места 48 САД III група радних места 45 САД

III група радних

за Ирак:

40 САД долара

за Тану:


III група радних места 44 * САД


III група радних места 39 САД

за Горњу Болту: I група радни

за Грчку:

I група радних места

II група радних места


за Ирску: I група

II група III група

за Исланд:

радних радних радних

места 36 САД долара I места 33 САД долара II места 30 САД долара III

радних радних радних

места места места

места места места

28 обрачунска до-лара

26 обрачунских до_ лара

24 обрачунска до-лара

за Италију:



III трупа радних места

14 енглеских фунти 13 енглеских фунти 12 енглеских фунти


24.800 италијанских лира



Петак,. 2. Јул 1976.

\

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 703

за Израел: I група

за Јамајку:

за Јапан:

за Јемен НР:

за Јемен АР:

за Јордан:

за Камерун:


за Канаду: I група радних места



за Катар: I група радних места


за Кенију: I група радних места


за Кину НР: I група радних места


за Кипар: I група радних места


за Кмерску Републику: I група радних места

II група радних места, III група радних места

места 28 САД места 25 САД места 23 САД


места 58 САД места 53 - САД места 49 САД




места 49 САД места 45 САД

бб 61 56

САД долара САД долар САД долара



21 САД долар 19 САД долара 17 САД долара

за Колумбију: I група радних места

II група радних места III група радбих адеста

за Конго: I група радних места


за Кореју НДР: I група радних места


41 САД долар

37 канадских до-лара

35 канадских до-лара

33 канадска до-лара

25 23 20

САД долара САД долара САД долара


за Луксембург: I група радних места


Ш група радних места




за Костарику: I група радних места 37 САД долара


за Кубу:



за Кувајт:



за Лаос:

I група радних места 40 САД долара II група радних места ЗВ САД долара


за Лесото:



за Либан: I група радних места 31 САД долар


за Л ибери ју:



за Либију АР: I група радних места 37 САД долара

II група радних места 33 САД долара 30 САД долара

1.650 белгијских фра-нака




За Малгашку Републику: за Немачку ДР: I група радних места 33 САД долара I група радних места 43 обрачунска

II група радних места 30 САД долара лара III група радних места 28 САД долара II група радних места 40 обрачунских III група радних лара за Малави: III група радних места 37 обрачунска

I група радних места 22 САД долара лара

II група радних места 20 САД долара за Непал г III група радних места 18 САД долара I група радних места 29 САД долара за Мађарску: II група радних места 27 САД долара

I група радних места 37 САД долара III група радних места 25 САД долара

II група радних места 34 САД долара за Нигер: III група радних места 31 САД долар I група радних места 36 САД долара за Малезију: - II група радних места 33 САД долара

САД долара III група радних места 31 САД долар I група радних места 46 САД долара III група радних САД долар

II група радних места 41 САД долар за Нигерију: III група радних места 38 САД долара I група радних места 52 САД долара за Мали: II група радних места 47 САД долара

долара III група радних места 42 САД долара I група радних места 38 САД долара III група радних САД долара

II група радних места 35 САД долара за Никарагву: III група радних места 32 САД долара I група радних места 40 САД долара за Малту: II група радних места 36 САД долара за Малту:

места долара III група радних места 32 САД долара I група радних места 29 САД долара III група радних САД долара

II група радних места 26 САД долара за Норвешку: III група радних места 23 САД долара I група радних места 265 норвешких за Мароко: II група 235

круна за Мароко: 30 САД

II група радних места 235 норвешких I група радних места 30 САД долара

II група круна

II група радних места 28 САД долара III група радних места 215 норвешких III група радних места 26 САД долара круна

за Мауританију: за Нови Зеланд: I група радних места 41 САД долар I група радних места 37 САД долара

II група радних места 37 САД долара II група радних места 34 САД долара III група радних места 35 САД долара III група радних места 32 САД долара

за Мексико: за Обалу Слоноваче ј I група радних места 49 САД долара I група радних места 44 САД долара

II група радних места 46 САД долара II група радних места 40 САД долара III група радних места 44 САД долара III група радних места 37 САД долара

за Монголију: за Оман: I група радних места 65 обрачунских ДО- I група радних места 87 САД долара

лара II група радних места 78 САД долара II група радних места 51 обрачунски

лар до- III група радних места 70 САД долара

III група радних места 46 обрачунских до- за Пакистан: лара

53 САД I група радних места 53 САД долара за Мозамбик: II група радних места 49 САД долара

I група радних места 27 САД долара III група радних места 44 САД долара II група радних места 25 САД долара

за Панаму: III група радних места 23 САД долара за Панаму: I група радних места 32 САД долара

за Немачку СР: II група радних места 30 САД долара I група радних места 117 немачких ма- III група радних места 28 САД долара

рака II група радних места 107 немачких ма- за Парагвај:

рака I група радних места 27 САД долара III група радних места 97 немачких ма- II група радних места 25 САД долара

рака III група радних места 23 САД долара


За Перу: I група радних места


за Пољску: I група радних места


за Порторико: I група радних места


за Португалију: I група радних места


за Руанду: I .група радних места


за Румунију: I група радних места


за САД: I група радних места


за Саудијску Арабију: I група радних места


за Сенегал: I група радних места



за Сиера Леоне:

за СССР: 37 САД долара 34 САД долара 31 САД долар








200

180

160

француских франака француских— франака француских франака

за Судан: I група радних


за Шпанију: I група радних


за Шри Лаику: I група радних


за Швајцарску:




за Шведску: I група радних места


за Тајланд: I група радних места


за Танзанију: I група радних места


за Того:

места 46 обрачунских ДО-лара

места 43 обрачунска ДО"" лара

места 40 обрачунских ДО-лара


места 37 САД долара места 34 САД долара места 31 САД долар


115 швај царских франака

105 швајцарских франака

95 швајцарских франака

195 шведских круна 177 шведских круна 161 шведску круну


36 САД долара ,33 САД долара 30 САД долара

места 34 САД долара I група радних места 35 САД долара места 31 САД долар II група радних места - 32 САД долара места 29 САД долара III група радних места 29 САД долара

за Сингапур: за Тринидад — Тобаго: I група радних места 39 САД долара I група радних места 23 САД

II група радних места 35 САД долара II група радних места 22 САД III група радних места 31 САД долар III група радних места 21 САД

за Сирију АР: за Тунис: I група радних места 25 САД долара I група радних места 29 САД

II група радних места 23 САД долара II група радних места 27 САД III група радних места 20 САД долара III група радних места 25 САД

за Сомалију: за Турску: места 27 САД долара I група радних места 33 САД долара места 24 САД долара II група радних места 30 САД долара места 22 САД долара III група радних места 27 САД долара


за Уганду? I група радних места 33 САД долара


за Уједињене Арапске Емирате: I група радних места 65 САД долара


за Уругвај: I група радних места 23 САД долара

II група радних места 21 САД долар III група радних места 19 САД долара

19 енглеских фунти 18 енглеских фунти 17 енглеских фунти

места 45 САД долара места 41 САД долар места 37 САД долара


места 21 САД долар

за Велику Британију: I група радних места


за Венецуелу:

за Вијетнам: I група РЈ

за Вијетнам ДР: I група радних места

И ѓрупа радних места 19 САД долара III група радних места 17 САД долара

за Заир: I група радних места


за Замбију: I група радних места


за све друге државе: I група радних места


2. Даном ступања на снагу овог решења престаје да важи Решење о износима дневница за службено путовање у иностранство који се савезним органима управе признају у материјалне трошкове („Службе-ни лист СФРЈ", бр. 39/75 и 6/76).

3. Ово решење ступа на снагу наредног дана од дана објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ".


Београд


v Потпредседник, Доброслав Ћулафић, с. р.



40 САД долара

432. На основу члана 5. став 3. Закона о полагању

депозита при инвестиционим улагањима у^ ^ п р и -вредне и непроизводне инвестиције („Службени лист СФРЈ", бр. 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке о критеријумима и поступку за ослобо-ђење од обавезе -полагања депозита при инвестицио-ним улагањима у непривредне и ^производне ин-вестиције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е

О ОСЛОБОЂЕЊУ ОДРЕЂЕНИХ КОРИСНИКА ОД ОБАВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕПОЗИТА ПРИ ИНВЕС-ТИЦИОНИ!^ УЛАГАЊИМА У ИЕПРИВРЕДНЕ И НЕПРОИЗВОДНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ У СР ХРВАТ-

СКОЈ

1. Ослобађају се од обавезе ^полагања депозита из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и ^производне инвестиције инвеститори у СР Хрватској, и то: Ме-дицински центар, Огулин — за инвестициона ула-гања у изградњу болнице у Огулину, и Удружење ауто-такси пријевозника града Загреба — за инвес-тициона улагања у изградњу и набавку УКВ по-стројења.

2. Инвеститор из тачке 1. овог решења је дужан да пре отпочињања инвестиције за чије вршење је по одредбама те тачке ослобођен од обавезе пола-гања депозита, саопшти надлежној служби друш-твеног књиговодства назив, односно кратак опис инвестиционог улагања, са предрачунском вреднош-ћу тог улагања.

3. Служба друштвеног књиговодства води по-датке из тачке 2. овог решења у евиденцији о непривредним и непроизводним инвестиции ама које су ослобођене од обавезе полагања депозита из тачке 1. овог решења.

4. Инвеститор из тачке 1. овог решења који је инвестиционо улагање из те тачке почео до дана ступања на снагу овог решења и положио депозит из члана 3, Закона о полагању депозита при ин-веетиционим улагањима у непривредне и ^произ-водне инвестиције, може од надлежне службе друштвеног књиговодства захтевати да му испла-ћени износ депозита врати. Уз захтев за повраћај депозита инвеститор је дужан да поднесе доказе о извршеној уплати депозита.

Служба друштвеног књиговодства ће, на захтев из става 1. ове тачке, вратити уплаћени депозит у року од осам дана од дана пријема захтева.

5. Ово решење ступа на снагу наредног дана од дана објављивање у „Службеном листу СФРЈ'4.

Е. п, бр. 466 24. јуна 1976. године

Београд




433.

На основу члана 5. став 3. Закона о полагању депозита при инвестиционим улагањима у непри-вредне и непроизводне инвестиције („Службени лист СФРЈ*', бр. 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке 0 критеријумима и поступку за ослобође-ње од обавезе полагања депозита при инвестиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвести-ције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е 0 ДОПУНИ РЕШЕЊА О ОСЛОБОЂЕЊУ ОД ОБА-ВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕПОЗИТА ОДРЕЂЕНИХ ОР-ГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА У СР ХРВАТ-СКОЈ ПРИ ИНВЕСТИЦИОНИ^! УЛАГАЊИМА У

ОБЈЕКТЕ КОМУНАЛНЕ ПРИВРЕДЕ

1. У Решењу о ослобођењу од обавезе полагања депозита одређених организација удруженог рада у СР Хрватској при инвестиционим улагањима у објекте комуналне привреде („Службени лист СФРЈ", бр. 11/76, 16/76, 18/76, 22/76 и 26/76) у тачки 1 у одредби под 50 тачка се замењује тачком и зарезом и после тога додају се четири нове одредбе, које гласе:

„51) „Водовод", Осијек; 52) Комунално подузеће „Комуналац", Бенковац; 53) Комунално подузеће, Дуга Реса; 54) Изградња објеката у Београду — у Улици

Ужичкој бр. 40 и Толстојевој бр. 35,". 2. Ово решење ступа на снагу наредног дана од

дана објављивање у „Службеном листу СФРЈ".

Е. п. бр. 467 24 јуна 1976. године

Београд



434.

На основу члана 5. став 3. Закона о полагању депозита при инвестиционим улагањима у непри-вредне и непроизводне инвестиције („Службени лист СФРЈ", бр. 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке о критеријумима и поступку за ослобођење од обавезе полагања депозита при инвестипионим улагањима у непривредне и непроизводне инвести-ције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Са-везно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ОСЛОБОЂЕЊУ ОД ОБАВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕПОЗИТА ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУЖЕНОГ РАДА КОМУНАЛНИХ ДЕЛАТНОСТИ ПРИ ИНВЕСТИ-ЦИОНИМ УЛАГАЊИМА У ОБЈЕКТЕ КОМУНАЛ-

НЕ ПРИВРЕДЕ У СР МАКЕДОНИЈИ

1. Ослобађају се од обавезе полагања депозита из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције инвеститори — организације удруженог рада комуналних делатности у Социјалистичко}

Републици Македонији које врше инвестициона улагања у објекте комуналне привреде.

2. Инвеститор из тачке 1. овог решења је дужан да пре отпочињања инвестиције за чије вршење је по одредбама те тачке ослобођен од обавезе пола-гања депозита, саопшти надлежној служби друш-твеног књиговодства назив, односно кратак опис инвестиционог улагања, са предрачунском вреднош-ћу тог улагања.

3. Служба друштвеног књиговодства води по-датке из тачке 2. овог решења у евиденцији о непривредним и непроизводним инвестицијама које су ослобођене од обавезе полагања депозита из тач-ке 1. овог решења.

4. Инвеститор из тачке 1, овог решења који је инвестиционо улагање из те тачке почео до дана ступања на снагу овог решења и положио депозит из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције, може од надлежне службе друштвеног књиговодства захтевати да му уплаћени износ де-позита врати. Уз захтев за повраћај депозита ин-веститор је дужан да поднесе доказа о извршеној уплати депозита.




Београд



435.

На основу члана 5. став 3. Закона о полагању депозита при инвестиционим улагањима у ^ п р и -вредне и непро ИЗБО дне инвестиције („Службени лист СФРЈ", бр. 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке о критеријумима и поступку за ослобођење од обавеза полагања депозита при инвестиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвести-ције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ОСЛОБОЂЕЊУ ОД ОБАВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕ-ПОЗИТА ПРИ ИНВЕСТИЦИОНИМ УЛАГАЊИМА У НЕПРИВРЕДНЕ И НЕПРОИЗВОДНЕ ИНВЕСТИ-ЦИЈЕ ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКИХ ЗАЈЕДНИЦА И ЊИХОВИХ ОРГАНА И ОРГАНИЗАЦИЈА, ФОН-ДОВА И ДРУГИХ КОРИСНИКА ДРУШТВЕНИХ

СРЕДСТАВА У СР МАКЕДОНИЈИ

1. Ослобађају се од обавезе полагања депозита из члана" 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције инвеститори у СР Македонији — друштвено-политичке заједнице и њихови органи и организације, фондови и други корисници друш-твених средстава који финансипа^у инвестиције из буџета тих заједница, самоуправно интересне зајед-нице и организације удруженог рада које самоуп-р а в а интересне заједнице финансирају, ако врше инвестициона улагања у непривредне и ^производ-не инвестиције.


2. Инвеститор из тачке 1. овог решења је дужан да пре отпочињања инвестиције за чије вршење је по одредбама те тачке ослобођен од обавезе пола-гања- депозита, саопшти надлежној служби друш-твеног књиговодства назив, односно кратак опис инвестиционог улагања, са предрачунском вреднош-ћу тог улагања.

3. Служба друштвеног књиговодства води подат-ке из тачке 2. овог решења у евиденцији о ^ п р и в -редним и непроизводним инвестицијама које су ос-лобођене од обавезе полагања депозита из тачке 1. овог решења.

4. Инвеститор из тачке 1. овог решења који је инвестиционо улагање из те тачке почео до дана ступања на снагу овог решења и положио депозит из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тициону улагањима у непривредне и ^производне инвестиције, може од надлежне службе друштвеног књиговодства захтевати да му уплаћени износ де-позита врати. Уз захтев за повраћај депозита ин-веститор је дужан да поднесе доказе о извршеној уплати депозита..



Е. п. бр. 469 24. јуна 1976. године ,

Београд



436.

На основу члана 5. став 3. Закона р полагању депозита при инвестиционим улагањима у ^ п р и в -редне и ^производне инвестиције („Службени лист СФРЈ", бр. 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке, о критеријумима и поступку за ослобођење од обавезе полагања депозита при инвестиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвести-ције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Савезно извршно веће доноси 1 Р Е Ш Е Њ Е О ОСЛОБОЂЕЊУ ОД ОБАВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕ-ПОЗИТА ОДРЕЂЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УДРУ-ЖЕНОГ РАДА У САП ВОЈВОДИНИ ПРИ ИНВЕС-ТИЦИОНИМ УЛАГАЊИМА У ОБЈЕКТЕ КОМУ-

НАЛНЕ ПРИВРЕДЕ

1. Ослобађају се од, обавезе полагања депозита из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције инвеститори у САП Војводини који врше инвестициона улагања у објекте комуналне привреде, и то:

а) у изградњу водовода, канализације и набавку опреме која служи за обављање основне делатности следећих организација:

1) Комуналног предузећа „Водовод и канали-зација", Хоргош;

2) Здруженог комуналног предузећа, Суботица: — ООУР Комунално предузеће „Водовод",

Суботица; — Управа за озелењавање града, Суботица! — Комунално предузеће „Чистоћа", Субо-

тица ; — Комунална установа „Градитељ", Субо-

тица; 3) Урбанистичко-комуналног предузећа „ДОМ",

Бачка Топола; 4) Производно-услужно угоститељског и трго-

винског предузећа „Други октобар", Вршац: — ООУР Водовод и канализација, Вршац; — ООУР Комуналне делатности, Вршац;

5) Самоуправне интересне заједнице становања, Стара Пазова;

6) Комуналног предузећа „Зрењанин", Зре-њанин:

— ООУР „Водовод и канализација", Зре-њанин,

— ООУР „Чистоћа". Зрењанин; — ООУР „Гробља и зеленило", Зрењанин; — ООУР за путеве, Зрењанин;

б) у изградњу и реконструкцију топловода, бло-ковске мреже и набавку подстаница и друге опреме која служи за обављање основне делатности Термо-електране — радне организације за производњу то-плотне и електричне енергије у саставу Индустриј-ско-пољопривредног комбината „Серво Михаљ", Зре-њанин;

в) у изградњу пијачног простора — настреш-ница, ООУР Управа тржница, Суботица.

2. Инвеститор из тачке 1. овог решења дужан је да пре отпочињања инвестиције за чије вршење је по одредбама те тачке ослобођен од обавезе пола-гања депозита, саопшти надлежној служби друш-твеног књиговодства назив, односно кратак опис инвестиционог улагања, са предрачунском вреднош-ћу тог улагања.

3. Служба друштвеног књиговодства води по-датке из тачке 2. овог решења у евиденцији о не-приврсдним и непроизводним инвестицијама које су ослобођене од обавезе полагања депозита из тач-ке 1. овог решења.

4. Инвеститор из тачке 1. овог решења који је инвестиционо улагање из те тачке почео до дана ступања на снагу овог решења и положио депозит из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције, може од надлежне службе друштвеног кљиговодства захтевати да му уплаћени износ де-позита врати. Уз захтев за повраћај депозита ин-веститор је дужан да поднесе доказе о извршеној уплати депозита.

Служба друштвеног књиговодства ће, на за-хтев из става 1. ове тачке, вратити уплаћени депо-зит у року од осам дана од дана пријема захтева.

5. Ово решење ступа на снагу наредног дана од дана објављиван^ у. „Службеном листу СФРЈ".


Београд



СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

437.

На основу члана 5. став 3. Закона о полагању депозита при инвестиционим улагањима у непри-вредне и непроизводне инвестиције („Службени лист СФРЈ", бр 36/75), у складу са одредбом тачке 3. Одлуке о критеријумима и поступку за ослобођење од обавезе полагања депозита при инвестиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвести-ције („Службени лист СФРЈ", бр. 55/75 и 26/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ОСЛОБОЂЕЊУ ОД ОБАВЕЗЕ ПОЛАГАЊА ДЕ-ПОЗИТА ПРИ ИНВЕСТИЦИОНИМ УЛАГАЊИМА У ОДРЕЂЕНЕ НЕПРИВРЕДНЕ И ^ПРОИЗВОДНЕ

ИНВЕСТИЦИЈЕ У СР ЦРНОЈ ГОРИ

1. Ослобађа се од обавезе полагања депозита ич члана 3. Закона о полагању депозита при инвести-ц и о н у улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције инвеститор који врши инвестициона улагања у израду инвестиционо-техничке докумен-тације и друге инвестиције које се односе на Про-јект регионалног водовода и канализационе мреже за територије општина Улцињ, Бар, Будва. Тиват, Херцег Нови и Цетиње — у СР Црној Гори.

2. Инвеститор из тачке 1. овог решења је дужан да пре отпочињања инвестиције за чије вршење је по одредбама те тачке ослобођен од обавезе полага-ња депозита, саопшти надлежној служби друштве-ног књиговодства назив, односно кратак опис ин-вестиционог улагања, са предрачунском вредношћу тог улагања.

3. Служба друштвеног књиговодства води по-датке из тачке 2. бвог решења у евиденцији о не-привпедним и непроизводним инвестицијама које су ослобођене од обавезе полагања депозита из тачке 1. овог решења.

4. Инвеститор из тачке 1. овог решења који је инвестиционо улагање из те тачке почео до дана ступања на снагу овог решења и положио депозит из члана 3. Закона о полагању депозита при инвес-тиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције, може од надлежне службе друштвеног књиговодства захтевати да му уплаћени износ де-позита врати. Уз захтев за повраћај депозита ин-веститор је дужан да поднесе доказе о извршеној уплати депозита.


5. Ово решење ступа на снагу наредног дана од дана објављивање у „Службеном листу СФРЈ".


Београд


438.

На основу члана 59. став 1, у вези са чланом 13. Закона о уношењу и растурању иностраних сред-става масовног комуницирања и о иностраној ин-формативној делатности у Југославен („Службени лист СФРЈ", бр. 39/74), савезни секретар за уну-трашње послове доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЗАБРАНИ УНОШЕЊА И РАСТУРАЊА ЛИСТА

„INTERNATIONAL HERALD TRIBUNE"

Забрањује се уношење у Југославију и расту-рање листа „International Herald Tribune", број 29015 од 12. маја 1976. године, који излази на ен-глеском језику у Паризу, Француска.

Бр. 650-1-5/426 7. јуна 1976. године

Београд

Заменик савезног секретара

за унутрашње послове, Драшко Јуришић, с. р.

439.

На основу члана 59. став 1, у вези са чланом 13. Закона о уношењу и растурању иностраних сред-става масовног комуницирања и о иностраној ин-формативној делатности у Југославији („Службени лист СФРЈ", бр. 39/74), савезни секретар за унутраш-ње послове доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЗАБРАНИ УНОШЕЊА И РАСТУРАЊА ЧАСО-

ПИСА ,,DER SPIEGEL"

Забрањује се уношење у Југославију и растура-ње часописа „Der Spiegel", број 22 од 24. маја 1976. године, који излази на немачком језику у Хамбур-гу, Савезна Република Немачка.

Бр. 650-1-22/439 7. јуна 1976. године

Београд


за унутрашње послове, Драшко Јуришић, с. р.

440.

На основу члана 59. став 1, у вези са чланом 13. Закона о уношењу и растурању иностраних сред-става масовног комуницирања и о иностраној ин-формативној делатности у Југославији („Службени лист СФРЈ", бр. 39/74), савезни секретар за уну-трашње послове доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЗАБРАНИ УНОШЕЊА И РАСТУРАЊА ЛИСТА

„KATOLISKI GLAS"

Потпредседник, Забрањује се уношење у Ју гос лацију и расту-др Берислав Шефер, с. р. рање листа „Katoliski glas" бр. 3/76, 4/76, 5/76, 6/76,

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1970.

7/76, 8/76, 9/76, 10/76, 11/76, 12/76, 13/76, 14/76, 15/76, 16/76, 17/76, 18/76, 19/76, 20/76, 21/76, 22/76, 23/76 и 24/76, који излази на словеначком језику у Горици, Италија.

Бр. 650-2-47/1 16. јупа 1976. године

Београд


за унутрашње послове, Драшко Јуришић, е. p.

441. <ѓ На основу члана 30. став 4. Закона о мерним је-

диницама и мерилима („Службени лист СФРЈ", бр. 13/76), директор Савезног завода за ,мере и драго-цене метале прописује

П Р А В И Л Н И К О НАЧИНУ НА КОЈИ СЕ ВРШИ ТИПСКО ИСПИ-

ТИВАЊЕ МЕРИЛА

Члан 1. Овим правилником прописује се начин на који

се врши типско испитивање мерила. Типским испи-тивањем мерила се утврђују метролошка својства и употребливост одређеног типа мерила.

Члан 2. Типско испитивање мерила врши се на захтев

произвођача или увозника мерила, који садржи сле-деће податке:

1) назив, седиште и знак произвођача мерила; 2) фабричку ознаку типа мерила; 3) намену мерила; 4) мерно-техничке податке о мерилу (мерни оп-

сег, називне вредности и сл.). Уз захтев из става 1. овог члана прилажу се:

техничка документација о техничком опису мерила, са техничким нацртима који показују основне кара-ктеристике типа мерила, шематским приказом мери-ла и фотографи јама; подаци о темељима стабилних мерила; подаци о карактеристикама материјала упо-требљеног за поједине делове мерила; упутство о начину употребе, подешавања, испитивања, рукова-ња и одржавања мерила, као и о изменама поједи-них делова мерила; предлог о местима стављања жи-гова на мерило (заштитним и другим); подаци о гра-ницама грешака мерила, које гарантује произвођач мерила и доказ о извршеној уплати трошкова за типско испитивање.

Савезни завод за мере и драгоцене метале /у даљем тексту: Завод) одређује, зависно од врсте и техничких карактеристика мерила, која се доку-ментација из става 2. овог члана подноси уз захтев.

Члан 3. Уз захтев за типско испитиваше мерила подноси

Се узорак, тј. један или више примерака мерила. О броју примерака мерила и начину њиховог

избора одлучује Завод, зависно од .врсте и својства мерила.

Поднесени примерци мерила морају бити при-премљеии за типско испитивање.

По извршеном типском испитивању узорак ме-рила враћа се подносиоцу захтева, осим једног при-мерка који остаје Заводу.

*

Члан 4. На тражење Завода подносилац захтева дужан

је да поднесе потврду издату од надлежног органа или овлашћене организације удруженог рада да ме-рило, односно материјали употребљени за његову израду, одговарају прописима о хигијенско-техни-чкој заштити, као и другим прописима који се од-носе на употребљивост појединих склопова и мате-ри] ала за израду мерила.

Члан 5. Ако је у питању мерило иностране производње,

подносилац захтева дужан је да, на тражење Завода, поднесе одобрење типа мерила издато од иностране организације за законску (легалну) метрологију, као и метролошке услове и друге податке које је та ор-ганизација користила приликом издавања одобрења, и уверење (цертификат) о извршеном испитивању типа мерила.

Члан 6. Кад Завод утврди да је захтев за типско испи-

тивање мерила, заједно са поднесеном документа-ции ом, потпун и уредан, приступа испитивању ме-рила, које обухвата преглед поднесене техничке документације и испитивање мерно-техничких осо-бина изабраних примерака мерила.

Ако је мерило такве конструкције да се на ос-нову прегледа техничке документације могу утврди-ти његова метролошка својства и употребљивост, Завод неће вршити испитивање мерно-техничких особина таквог мерила.

Члан 7. Мерно-техничко испитивање из члана 6. овог

правилника врши се према метролошким условима прописаним за поједину врсту мерила и обухвата испитивање под свим радним условима који могу доћи у обзир при његовом коришћењу.

Члан 8. Типско испитивање мерила врши се, по правилу,

у службеним просторијама (лабораторијама) Завода. Ако се из техничких разлога узорак мерила не

може донети у просторије Завода, типско испитива-ње мерила врши се код произвођача (домаћег или иностраног), на месту где је мерило постављено или у лабораторији која је опремљена за типско испи-тивање мерила.

Ако се типско испитивање мерила врши ван службених просторија Завода, морају бити испу-њени услови за вршење типског испитивања ме-рила.

Члан 9. О извршењу типског испитивања мерила води

се записник у који се уносе подаци о резултанта испитивања типа мерила, времену испитивања, ме-тро лошким условима по којима је испитивање из-вршено и др.

Члан 10. Ако се типским испитивањем утврди да мерило

испуњава прописане метролошке услове и да је по-десно за употребу у јавном саобраћају, Завод ће издати одобрење под одређеном службеном ознаком.

Петак, 2. јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ

Службена ознака мерила служи за регистровање издатих одобрења и састоји се из словних и број-чаних симбола.

Члан 11. Одобрење садржи: 1) број; * 2) службену ознаку; 3) име, односно назив произвођача; 4) назив мерила; 5) намену 'мерила; 6) тип мерила; 7) границе грешака, односно класу тачности; 8) основне карактеристике конструкције и функ-

ционалност мерила; 9) слику мерила и кинематску шему или нацрт

којим се омогућује да се мерило идентификује; 10) 'натписе .и ознаке; 11) врсту жига и месѓо стављања жига. У одобрењу се наводе и метролошки услови

(нормативи)^ на основу којих је извршено типско испитивање џ метролошки услови и метролошка упутства на основу којих се врши преглед и жиго-сање мерила.

Ако за испитивани тип мерила нису донесени Метролошки услови и метролошка упутства на ос-нову којих се врши преглед мерила, у прилогу одобрења мора се дати упутство о прегледу и жиго-сању одобреног типа мерила.

Натписи и ознаке ће се унети у одобрење само ако се разликују од натписа и ознака прописаних метролошким условима за ту врсту мерила.

Члан 12. Одобрење гласи на име произвођача мерила на

коме је вршено типско испитивање.

Члан 13. У одобрењу Завод може одредити број мерила

која се могу поднети на преглед на основу издатог одобрења. Податак о броју мерила yilocn се у одо-брење.

Члан 14. Одобрење се објављује у „Гласнику Савезног за-

вода за мере и драгоцене метале".

Члан 15, Ако се типским испитивањем утврди д^ мерило

није подесно за употребу у јавном саобраћају, За-вод ће донети решење којим ће се ускратити издава-ње траженог одобрења (члан 31. Закона о мерним јединицама и мерилима).

Члан 16. Ако Завод после издавања одобрења утврди да

мерило није подесно за употребу у јавном саобра-ћају, донеће решење о укидању издатог одобрења (члан 32. Закона о мерним јединицама и мерилима).

Решењем из става 1. овог члана, поред оста-лог, утврђује се до ког рока се може примати на пре-глед мерило за које се укида одобрење.

Члан 17. Преглед мерила за које је издато одобрење за

преглед до дана ступања на снагу овог правилника, вршиће се по том одобрењу.

Мерила која се налазе у употреби, а за која нису издата одобрења за преглед до дана ступања на снагу овог правилника,- примаће се на преглед и


прегледаће се по важећим метролошким условима и метролошким упутствима прописаним за ту врсту мерила.

Члан 18. * Даном ступања на снагу овог правилника прес-

таје да важи Правилник о поступку за типско ис-питивање мерила („Службени лист СФРЈ", бр. 6/74).

Члан 19. Овај правилник ступа на шагу наредног дана

од дана објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ".

Бр. 01-2776/1 2. јуна 1976. године

Београд * /

Директор Савезног завода за мере и

драгоцене метале, Петар Ковинчић, с. р.

442.

На основу члана 16. став 3. и члана 20. став 4. Закона о мерним јединицама и мерилима („Службе-ни лист СФРЈ", бр. 13/76), директор Савезног завода за мере и драгоцене метале издаје

Н А Р Е Д Б У О ОДРЕЂИВАЊУ ВРСТА МЕРИЛА ЗА КОЈА ЈЕ

ПРЕГЛЕД ОБАВЕЗАН

1. Обавезном прегледу, ради утврђивања њихове исправноста, подлеже:

1) МЕРИЛА ЗА ДУЖИНУ:

а) оа поделом и граничним површинама: — једноставна мерила за дужину (лењири, лет-

ве и сл.); — мерне летве за мерење нивоа течности у су-

довима за мерење; — сложива мерила за дужину на зглавкове; — мерне траке; — мерила за дебљину; — справе за мерење дужине (жице, кабла, тек-

стилних тканина, хартије и осталог материјала); — справе за контролу ширине и надвишења

колосека: — справе за мерење нивоа течности у судовима

за мерење; — мерила са нониусом (помЦчна кљунаста ме-

рила, дубиномери, висиномера!); — микрометарска мерила; — компаратори; — паралелна гранична мерила; — гранична мерила (рачве, чепови и др.); б) мерила за правост, равност и храпавог: — лењири и равнала; — столови, плоче за равнање и др.; — равне стаклене плоче; — компаративни микроскопу в) таксаметри;

2) МЕРИЛА ЗА ПОВРШИНУ:

— планиметри; — справе за мерење површине;

Страна 714 — Врој 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1976.

3) МЕРИЛА ЗА ЗАПРЕМИНУ:

а) чврстих материјала: — мерила за сипке материјале; — оквири за дрва; — сандуци, оквири и друга мерила за грађе-

вински материјал, ако служе као мерило; б) течности: — лабораторијска мерила за течности (боце, ци-

линдри, пипете, бирете и др.); — медицински инјекциони шприцеви; — угоститељски судови (чаше, боце и бокали); — бурад и каце, ако служе као мерило; — канте и балони, ако служе као мерило; — цистерне, резервоари, танкови и танкери, ако

служе као мерило; — мерни судови; \ — млекомери; — справе са мерним судовима; — проточна мерила за воду.— водомери; — проточна мерила за течна горива и мазива —

справе за мерење течних горива и мазива; — проточна мерила за разне течности; в) гасова и пара: — лабораторијска мерила за гасове (бирете,

мерне цеви, микроазотометри и др.); — проточна мерила за гасове — плиномери; — проточна мерила са пригушницом; — анализатори гасова за контролу издувних га-

сова моторних возила;

4) МЕРИЛА ЗА УГАО У РАВНИ:

— угаоници; — у гл омери; — либеле; — призматична мерила за угао; — подеони апарати и подеони столови; — тео долити, нивелири и слична мерила; — колинациони дурбини и дурбини са колима-

тором;

5) МЕРИЛА ЗА МАСУ:

— тегови (обични, прецизни, аналитички и др ); — ваге са ^аутоматским функциснисањем; — ваге са полуаутоматским и аутоматским

функционисањем; — ваге и машине за паковање и дозирање; — ваге за мерење људи; — ваге за одојчад; — ваге за бројање; — ваге за сортирање јаја; — ваге за грађевинске ^врхе; — ваге на опругу; — ваге са електромеханичким претварачима; — ваге за осовинско оптерећење возила (путних,

шинских ваздушних); — ваге за одређивање других величина, коли-

чина, својстава или карактеристика — у функцији масе;

— мерне направе вага преко 9000 kg; — справе за одређивање квалитета жита (хек-

толитаргке масе и влаге);

6) МЕРИЛА ЗА ЗАПРЕМИНСКУ МАСУ:

— ареометри (сахариметри, широмери, лакто-дензиметри и уриномери);

— алкохолометри; — ебулиоскопи; — рефрактометри; — бутирометри за млеко, павлаку и сир; — изотопска мерила;

7) МЕРИЛА ЗА ВРЕМЕ: . — уклопни часовници за мерне групе за мерење

електричне енергије; — уклопни часовници за мерне групе за мерење

електричне енергије са 1уклозинком максимума; — механички ручни секундомери; — електромеханички секундомери; — електронски секундомери; — електронски секундомери. са рачунаром

грешке; — давачи импулса који се користе у телефон-

ском и телеграфском саобраћају; — часовници за мрежну тонфреквентну ко-

манду; — часовници за паркирање возила;

8) МЕРИЛА ЗА ФРЕКВЕНЦИЈУ (УЧЕСТА-НОСТ):

— фреквенцметри са језичцима; — показни фреквенцметри; — електронски фреквенцметри; ^ — мерила за фреквенцију и амплитуду аку-

стичних вибрација; — мерила за фреквенции и амплитуду меха-

ничких вибрација;

9) МЕРИЛА ЗА БРЗИНУ:

— тахографа — мерила за контролу брзине возила у покрету

(Доплерови радари и сл.);

10) МЕРИЛА ЗА УБРЗАЊЕ:

— акцелерометри (за испитивање моторних во-зила);

11) МЕРИЛА ЗА УГАОНУ БРЗИНУ:

— механичка мерила за брзину окрета ја; — мерила са електром еха вичним претваранине; — фотоелектрична мерила;

12) МЕРИЛА ЗА СИЛУ И ТВРДОЋУ:

— динамометри са еластичним мерним еле-ментом (погонски динамометри);

— мерне кутије са електромеханичким претва-7

рачима или са живом; — мерила (машине и алат) за испитивање ме-

ханичких особина материјала на основу мерења силе и дужине;

— мерила за мерење силе кочења код моторних возила;

— апарати за мерење тврдоће по Роквелу, Бри-нелу и Викерсу;

13) МЕРИЛА ЗА ПРИТИСАК (НАПОН):

— маномегри, вакууметри и мановакууметри са еластичним мерним елементом класе тачности 2,5; 1,6; 1; 0.6; 0,3; 0,2 и ОД;

— манометри за мерење крвног притиска са течношћу или еластичним мерним елементом;

— мерила за притисак са течношћу;

/

Петак, 2. Јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 715

— манометри за мерење притиска у пнеумати-цима (ручни и стационарни);

14) МЕРИЛА ЗА ДИНАМИЧКУ ВИСКОЗНОСТ:

вискозиметри;

15) МЕРИЛА ЗА ЕНЕРГИЈУ И КОЛИЧИНУ ТОПЛОТЕ:

*а) за електричну енергију: — бројила активне електричне енергије; — бројила реактивне електричне енергије; — бројила привидне електричне енергије; — амперквадратчас и , волтквадратчас бројила; — мерне групе (бројило, уклопни часовник и

мерни трансформатори); — бројила електричне енергије једносмерне

струје; б) за количину топлоте:

мерила за количину топлоте — калориметри;

16) МЕРИЛА ЗА СНАГУ:

— показни, уписни, контактни и компензациони ватметри и варметри;

— показни и уписни фазметри; — електронски ватметри и варметри; — електронски фазметри;

17) МЕРИЛА ЗА ЈАЧИНУ ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУ .ТЕ:

— показни, уписни, контактни и компензациони амперметри;

— електронски амперметри; — струјни мерни трансформатори;

18) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН:

— показни, уписни, контактни и компензациони волтметри;

— електронски волтметри; — потенциометри и компензатори; — напонски мерни трансформатори; — анализатори таласног облика напона;

19) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ОТПОРНОСТ:

— показни, уписни и компензациони ом-метри; — електронски ом-метри; — мерни мостови ѓ — апарати за мерење отпора уземљења; — прецизни отпорници променљиве вредности

(докадне кутије отпора и др.);

20) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ПРОВОДНОГ:

— мерни мостови; — електронска мерила за проводног;

21) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ КАПАЦИТИВ-НОСТ:

— показни микрофарадметри; ! — мерни мостови; — електронска мерила за капацитивност; — прецизни кондензатори променљиве вредности

(декадне кутије капацитивности и др.);

22) МЕРИЛА ЗА ИНДУКТИВНОСТ:

— мерни мостови за индуктивност и међуиндук-тивност;

— електронска мерила за индуктивност и међу-индуктивност;

— прецизни индуктивитети и међуиндуктиви-тети променљиве вредности;

23) МЕРИЛА ЗА МАГНЕТНУ ИНДУКЦИЈА:

— показни тесламетри; — електронски тесламетри;

24) МЕРИЛА ЗА МАГНЕТНИ ФЛУКС:

— балистички галванометри; — показни флуксметри; — електронски флуксметри;

25) МЕРИЛА ЗА ЈАЧИНУ МАГНЕТНОГ ПОЉА:

м£и*'етометри;

26) МЕРИЛА ЗА ТЕМПЕРАТУРУ:

— отпорни термометри; — термопарови; — радијациони термометри (оптички пирометри

и пирометри укупног зрачења); — термометри са течношћу (лабораторијски, ме-

дицински и за исжубаторе); — специјални термометри (акустични, спектро-

скопски, биметални, логометри, Бекманови, калори-метријски и др.);

27) МЕРИЛА ЗА СВЕТЛОСНУ ЈАЧИНУ:

фотометри;

28) МЕРИЛА ЗА ЛУМИНАНЦИЈУ:

фотометри;

29) МЕРИЛА ЗА СВЕТЛОСНИ ФЛУКС (ТОК):

— гониофотометри; — интеграциони фотометри;

30) МЕРИЛА ЗА ОСВЕТЉЕНОСТ:

— луксметри; — мерила за осветленост и усмереност фарова

моторних возила;

31) МЕРИЛА ЗА АКТИВНОСТ РАДИОАКТИВ-НОГ ИЗВОРА:

— Ал ^инцидентне апаратуре; — 4л бројачи: пропорционални, сцинтилациони

Гајгер-Милерови бројачи; — бројачи у одређеном просторном углу; — Гајгер-Милерови бројачи; — полупроводнички бројачи; • — јонизационе коморе;

32) МЕРИЛА ЗА АПСОРБОВАНУ ДОЗУ ЈОНИ-ЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА:

— ка лори метри за мерење апсорбоване дозе; — јонизационе коморе (бројачи) за мерење ап-

сорбован дозе јонизујућег зрачења;

Страна 716- — Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1978.

33) МЕРИЛА ЗА ЕКСПОЗИЦИОНУ ДОЗУ ЈО-НИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА:

— графитне јонизације коморе; — ваздушноеквивалентне јонизационе коморе; — екстраполациснне и решеткасте јонизационе

коморе, 2. Обавезном прегледу, ради утврђивања њихове

исправноста, подлеже и еталони, контролна мерила и уређаји којима се врши обавезан преглед мерила, и то:

1) ЗА ДУЖИНУ: 1 — еталон лењири; — еталон мерне траке; — еталон паралелна гранична мерила; — еталони храпавости; — контролна мерила за дужину намењена лре -

меравању цистерни и резервоара; — универзални мерни и а латин микроскопу — координатометри; — пројектори профила; . — уређаји за испитивање мерних лењира, летви

и др.; — уређаји за испитивање мерних трака; — уређаји за испитивање паралелних гранич-

них мерила (оптиметри, интерферентни компарато-ри, интерферометри, мерне машине и др.);

— уређаји За испитивање справа за контролу ширине и надвишења колосека;

— уређаји за мерење диоптрије пробних стака-ла за наочаре — диоптриметри;

— оптички и други уређаји за контролу пра-вости, равности и храпавости;

— уређаји за испитивање таксаметара;

2) ЗА ПОВРШИНУ:

еталони за испитивање планиметара и справа за мерење површине;

3) ЗА ЗАПРЕМИНУ:

— еталон мерне.боце; — еталон мерне посуде; !

— еталони за угоетитељске судове; — еталони за медицинске инјекционе шприцеве; — еталон бирете; — контролна проточна мерила; — уређаји за испитивање буради; — уређаји за испитивање непропустливост

медицинских инјекционих шприцева; — уређаји за испитивање угоститељских судова; — уређаји за пуњење боца и друге амбалаже; — уређаји за испитивање вод омера; — уређаји за испитивање плиномера; — уређаји за испитивање коректора запремине

гаса; — уређаји за испитивање бројача проточних

мерила; — уређаји за испитивање проточних меркла за

течности;

4) ЗА УГАО У РАВНИ:

— еталон призматична мерила угла у равни; — кварцне плоче за испитивање полариметара

и сахариметара; — синуси и ^ењири; — уређаји за испитивање либела — егзамина-

тори;

4 — гониометри, - аутоколимациони и други уре-

ђаји;

5) ЗА МАСУ: — еталон тегови за испитивање вага; — контролне ваге за испитивање тегова; — контролне справе за испитивање справа за

одређивање квалитета -жита; — уређаји за испитивање мерних направа; / — уређаји за испитивање опруга за ваге; — уређаји за испитивање " електромеханичких

претварача за ваге;

6) ЗА ЗАПРЕМИНСКУ МАСУ:

— еталони за испитивање ареометара; — еталони за испитивање алкохолометара; —• еталони за испитивање ебулиоскопа; — ета пони за испитивање рефрактометара; — уређаји за испитивање ареометара и алкохо-

лометара; — уређаји за испитивање бутирометара;

7) ЗА ВРЕЈУГЕ:

— еталони времена (часовници); — еталони за испитивање уклопних часовника

— вибрографи; — уређаји за испитивање уклопних часовника; — уређаји за испитивање секундомера;

f 8) ЗА ФРЕКВЕНЦИЈУ (УЧЕСТАНОСТ): У

— звучне виљушке; — тонгенератори; — сигналгенератори; — кварцни осцилатори;

9) ЗА БРЗИНУ:

уређаји згГ и£питивање тахографа;

10) ЗА УГАОНУ БРЗИНУ:

уређаји за испитивање мерила угаоне брзине;

11) ЗА СИЛУ И ТВРДОЋУ:

— еталони силе на основу директног оптере-ћења;

— еталон мерне кутије са електромеханичким претварачима или са хбшом;

— еталон плочице тврдоће; • « — контролни динамометри; — уређаји за испитивање мерних кутија; — уређаји за испитивање мерила за мерење

силе кочења код моторних возила;

12) ЗА .ПРИТИСАК (НАПОН):

уређаји са теговима и клипом за испитивање манометара;

13) ЗА ДИНАМИЧКУ ВИСКОЗНОСТ:

еталони за испитиваше вискозиметара;

14) ЗА ЕНЕРГИЈУ И КОЛИЧИНУ ТОПЛОТЕ:

— еталон бројила електричне енергије; — уређаји за испитивање бројила електричне

енергије;


— уређаји за испитивање мерила за количину топлоте — калоршиетри;

15) ЗА СНАГУ:

ета леш ватметри;

16) ЗА ЈАЧИНУ ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ:

— еталон амперметри; — уређаји за испитивање струјних мерних

трансформатора; — струјни еталон трансформатори и струјни

компаратори;

17) ЗА ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН:

— Вестонове ћелије; — електронски еталони електричног напона; — еталон волтметри; — уређаји за испитивање напонских мерних

трансформатора; — напонски еталон трансформатори; — делитељи напона;

18) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ОТПОРНОСТ: — еталони отпорности; — еталон ом-метри;

19) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ПРОВОД НОСТ: еталони електричне проводности;

20) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ КАПАЦИТИВНОСТ: еталони електричне капацитивности;

I 21) ЗА ИНДУКТИВНОСТ:

— еталони Н Е А К Т И В Н О С Т И ; — еталони међуиндуктивности;

22) ЗА МАГНЕТНУ ИНДУКЦИЈУ: еталон магнети;

23) ЗА ЈАЧИНУ МАГНЕТНОГ ПОЉА: — цилиндрични калеми; — Хелмхолцови и слични калеми;

24) ЗА ТЕМПЕРАТУРУ: — еталон платински термометру — еталон термопарови; — еталон оптички пирометри; — еталон температура лампе; — контролни термометри са течношћу; — уређаји за испитивање еталонских термоме-

тара;

25) ЗА СВЕТЛОСНУ ЈАЧИНУ: еталон сијалице са усијаним волфрамским

влакном;

26) ЗА СВЕТЛОСНИ ФЛУКС (ТОК): — еталон сијалице са усијаним водфрамским

влакном; — еталон сијалице са електричним пражњењем;

27) ЗА АКТИВНОСТ РА ДИО АКТИВНОГ ИЗ-ВОРА:

— еталони а — емитери: t41Am, ll0Po, *3ftPu; — еталони 0 — емитери: *Н, uC t *°Sr-Y, «*Т1;

— еталони (З—у — емитери: в0Со, шСѕ, м*Еи, Ра-дијум (соли у равнотежи);

28) ЗА ЕКСПОЗИЦИОНУ ДОЗУ ЈОНИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА:

— еталони Х-зрачења: 241 Am, 54Mn,s 55Fe; — еталони гама зрачења: в0Со, ,37Сѕ. 3. Обавезном прегледу, ради утврђивања њи*

кове исправност, подлеже и остала мерила, етало-ни, контролна мерила и уређаји, који нису обухва-ћени овом наредбом, а употребљава ју се у јавном саобраћају у смислу чл. 8. и 16. Закона о мерним јединицама и мерилима.

4. Мерила која су намењена за личну употребу не подлеже обавезном прегледу и не могу се упот-ребљавати у јавном саобраћају (нпр. кухињске ваге, ваге за купатила и сл.). На. таквим мерилима мора на видном месту стајати натпис: „НИЈЕ ЗА ЈАВНИ САОБРАЋАЈ".

5. Од повременог прегледа изузимају се, у смис-лу члана 20. став 2. Закона о мерним јединицама и мерилима, следећа мерила и еталони:

1) сложива мерила за дужину на зглавкове; 2) мерне траке дужине до 2 т ; 3) мерила израђена од стакла* пластичног мате-

ријала, керамике и порцулана, и то: — балони и цистерне; — угостител>ски судови (чаше, боце и бокали); — лабораторијска мерила запремине за теч-

ности и гасове (боце, цилиндри, пипете, бирете, мерне цеви, микроазотометри и др.);

— медицински инјекциони шприцеви; — бутирометри; — вискозиметри; — медицински термометри, осим ако служе као

еталони или контролна мерида и не чине саставни део уређаја помоћу којих се врши обавезан преглед мерила;

4) еталон мерне боце израђене од стакла или сличног материјала;

5) еталон бирете; 6) еталон плочице тврдоће; 7) еталони за угостителска судове; 8) еталони за медицинске инјекционе шприцеве. 6. О повременим прегледима мерила за коли-

чину топлоте (калориметара), плиномера,. коректора, водомера, бројила електричне енергије, мерних трансформатора, уклопи!« часовника и часовника за паркирање возила* старају се организације удру-женог рада које продају топлотну енергију, гас, воду, електричну енергију и издају паркинг-простор* без обзира ко је ималац тих мерила.

7. Даном ступања ва снагу ове наредбе престаје да важи Наредба о одређивању мерила која под-леже обавезном прегледу („Службени лист СФРЈ", бр. 15/69, 7/73 и 51/73).

8. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивање у „Службеном листу СФРЈ".

Бр. 01-2774/1 2. јуна 1976 године

Београд

Директор Савезног завода за мере и

" драгоцене метале. Петар Ковинчић, с. р.

Страна 718 — Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1976.

443.

На основу члана 20 став 1. Закона о мерним је-диницама и мерилима („Службени лист СФРЈ" бр, 13/76), директор Савезног завода за мере и драгоце-не метале издаје

Н А Р Е Д Б У О РОКОВИМА У КОЈИМА СЕ ВРШЕ ПОВРЕМЕНИ

ПРЕГЛЕДИ МЕРИЛА

I. Рокови у КОЈ има се врше повремени прегледи мерила износе, и то за:

1) МЕРИЛА ЗА ДУЖИНУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — мерила за дебљину; — справе за мерење дужине жице, кабла, тек-

стилних тканина, хартије и осталог материјала: — справе за контролу ширине и надвишења ко-

лосека ; — справе за мерење нивоа течности у судовима

за мерење; — мерила са нониусом (помична кљунаста ме-

рила, дубиномери, висиномера); — микрометарска мерила; — компараторе; — паралелна гранична мерила; — гранична мерила (рачве, чепови и др.); — таксаметре;

б) д в е . г о д и н е за: — једноставна мерила за дужину (лењири, лет-

ве, и сл); — мерне летве за мерење нивоа течности у су-

довима за мерење; — мерне траке преко 2 т ; — лењире и равнала; — столове, плоче за равнање и сл.; — равне стаклене плоче; — компаративне микроскоп;

2) МЕРИЛА ЗА ПОВРШИНУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — планиметре; — справе за мерење површине;

3) МЕРИЛА ЗА ЗАПРЕМИНУ: ј е д н у г о д и н у за: — справе са мерним судовима за течности; — проточна мерила за течна горива и мазива —

справе за мерење течних горива и мазива; — проточна мерила за разне течности; — проточна мерила са пригушницом (за гасове

и паре); — анализаторе гасова за контролу издувних

гасова моторних возила; б) д в е г о д и н е за: — меоила за сипке материјале; — окрире за дрва; — сандуке оквире и друга мерила за грађевин-

ски матеоитал: — мепне судове за течности; — канте; — млекомере; в) т р и г о д и н е за: — бурад и каце — проточна мерила за воду — водомере;

г) п е т г о д и н а за: — цистерне, осим за оне које су израђене од

пластичног материјала и које не подлеже повреме-ном прегледу;

— плиномере са меховима; — плиномере са ротационим клиповима; — плиномери са турбином; д) Д е с е т г о д и н а за: — резервоаре, тенкове и танкере; — плиномере са течношћу;

4) МЕРИЛА ЗА УГАО У РАВНИ: д в е г о д и н е за: — угаонпке; — утломере; — либеле; — призматична мерила за угао; — подеоне апарате и подеоне столове; — теодолите, нивелире и слична мерила; — колимационе дурбине и дурбине са колима-

тором;

5) МЕРИЛА. ЗА МАСУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — ваге са ^аутоматским функцисигисањем пре-

ко 9000 kg јачине; — ваге са полуаутоматским и аутоматским

функцио писањем; г — ваге и машине за паковање и дозирање;

— ваге за грађевинске сврхе; — ваге на опругу; — ваге са електромеханичким претвара чима; — ваге за осовинско оптерећење возила; — ваге за одређивање других величина, коли-

чина, својстава или карактеристика у функцији масе;

— справе за одређивање квалитета жита - ^о-литарске масе и влаге);

6 ) д в е г о д и н е за: — тегове (обичне, прецизне, аналитичке и др.); — ваге са ^аутоматским функционисањем до

9000 kg јачине; — ваге за мерење људи; — ваге за одојчад; — ваге за бројање; — ваге за сортирање јаја; в) п е т г о д и н а за мерне направе вага преко

9000 kg јачине;

б) МЕРИЛА ЗА ЗАПРЕМИНСКУ МАСУ: а) д в е г о д и н е за: — ебулиоскопе; — рефрактометре; — изотопска мерила; б) п е т г о д и н а за:

ареометре (сахариметре, широмере, лакто-дензиметре и уриномере);

— алкохолометре;

7) МЕРИЛА ЗА ВРЕМЕ: а) ј е д н у г о д и н у за: — механичке ручне секундомере; — електромеханичке секундомере; — електронске секундомере; — електронске секундомере са рачунаром

грешке; — даване Импулса који се користе у телефон-

ском и телеграфском саобраћају; — часовнике за мрежну тонфреквентну ко-

манду; — часовнике за паркирање возила;


б ) т р и г о д и н е за уклопне часовнике за ме-рење електричне енергије са уклопником максиму-ма, под условом да у мерној групи постоји показивач максимума;

в) о с а м г о д и н а за уклопне часовнике за мерне групе за мерење електричне енергије;

8) МЕРИЛА ЗА ФРЕКВЕНЦИИ (УЧЕСТА-НОСТ):

а) ј е д н у г о д и н у за мерила фреквенције и амплитуде акустичких вибрација;

б ) д в е г о д и н е за: — електронске фреквенцметре; — мерила фреквенције и амплитуде механичких

вибрација; в) п е т г о д и н а за показне фреквенцметре; г) д е с е т г о д и н а за фреквенцметре са је-

зичцима; ^

9) МЕРИЛА ЗА БРЗИНУ: ј е д н у г о д и н у за: — тахографе; — мерила за контролу брзине возила у покрету

(Доплерови радари и сл.)/,

10) МЕРИЛА ЗА УБРЗАЊЕ: ј е д н у г о д и н у за акцелерометре за испити-

вање моторних возила;

11) МЕРИЛА ЗА УГАОНУ БРЗИНУ: д в е г о д и н е за: — механичка мерила за брзину окретаја; — мерила са електромеханичким претварачима; — фотоелектрична мерила;

12) МЕРИЛА ЗА СИЛУ И ТВРДОЋУ: а) ј е д н у г о д и н у за мерила за мерење силе

кочења код моторних возила; б ) д в е г о д и н е за: — динамометре са еластичним мерним елементом

(погонске); — мерне кутије са електромеханичким претва-

раната или са живом; — мерила (машине и алат) за испитивање ме-

ханичких особина материјала на основу мерења силе и дужине;

— апарате за мерење тврдоће по Рсквелу, Бри-не лу и Викерсу;

13) МЕРИЛА ЗА ПРИТИСАК (НАПОН): а) ј е д н у г о д и н у за: — манометре, вакууметре и мановакууметре са

еластичним мерним елементом класе тачности 1; 0,6; 0,3; 0,2 и 0,1;

— маиометре за мерење крвног притиска са течношћу или еластичним мерним* елементом;

— манометре за мерење притиска у пнеумати-цима (ручне и стационара);

б) д в е г о д и н е за: — манометре, вакууметре и мановакууметре са

еластичним мерним елементом класе тачности 2,5 и 1,6 (погонске);

— мерила за притисак са течношћу;

14) МЕРИЛА ЗА ЕНЕРГИЈУ И КОЛИЧИНУ ТОПЛОТЕ: •

а) ј е д н у г о д и н у за бројила активне елек-тричне енергије класе тачности 0,2;

б) т р и г о д и н е за:

— бројила активне електричне енергије класе тачности 1 и 0,5;

— бројила реактивне електричне енергије класе тачности 3;

— бројила привидне електричне енергије; — амперквадратчас и волтквадратчас бројила; — мерне групе (после редовног прегледа бројила

и уклопног часовника); — бројила електричне енергије једносмерне

струје; в) п е т г о д и н а за: — бројила активне електричне енергије класе

тачности 2,5; — мерила за количину топлоте — калориметре; г) о с а м г о д и н а за бројила активне елек-

тричне енергије класе тачности 2;

15) МЕРИЛА ЗА СНАГУ: а) д в е г о д и н е за: — електронске ватметре, варметре и фазметре; — показне, уписне и контактне ватметре, вар-

метре и фазметре класе тачности 0,5; 0,2 и ОД; — компензационе ватметре и вартметре; б) п е т г о д и н а за показне, уписне и .контакт-

не ватметре, варметре и фазметре класе тачности 1,5 и 1;,

в) д е с е т г о д и н а за показне, уписне и кон-тактне ватметре, варметре и фазметре класе тачнос-ти 2,5;

16) МЕРИЛА ЗА ЈАЧИНУ ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ:

а) д в е г о д и н е за: — електронске амперметре; — показне и уписне амперметре класе тачности

0,5; 0,2 и ОД; — компензационе амперметре; б) . д е в е т г о д и н а за струјне мерне транс-

форматоре; в) д е с е т г о д и н а за показне, уписне и кон-

тактне амперметре класе тачности 2,5; 1,5 и 1;

17) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН: а) д в е г о д и н е за: — електронске волтметре; — показне и уписне волтметре класе тачности

0,5; 0,2 и ОД; — компензационе волтметре; — анализаторе таласног облика напона; б) п е т г о д и н а за: — потенциометре и компензаторе; — капацитивне напонске мерне трансформаторов, в) д е в е т г о д и н а за напонске мерне транс-

форматоре; г) д е с е т г о д и н а за показне, уписне и кон-

тактне волтметре класе тачности 2,5; 1,5 и 1;

18) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ОТПОРНОСТ: а) д в е го д и н е за: — показне, уписне и компензациска ом-метре; — електронске ом-метре; — апарате за мерење отпора уземљења; б) п е т г о д и н а за: — мерне мостове; — прецизне отпорнике променљиве вредности

(дск а дне кутије отпора и сл.);

19) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ПРОВОДНОГ: а) д в е г о д и н е за електронска мерила за про-

водног; б) п е т г о д и н а за месне мостове;


20) МЕРИЛА ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ КАПАЦИТИВ-НОСТ:

а) д в е г о д и н е за: — електронска мерила за капацитивност; — показне микрофарадметре; б) п е т г о д и н а за: — мерне мостове; — прецизне кондензаторе променљиве вредности

(декадне кутије капацитивности и сл.);

21) МЕРИЛА ЗА ИНДУКТИВНОСТ: а) д в е г о д и н е за електронска мерила индук-

тивности; б) п е т г о д и н а за: — мерне мостове; — прецизне индуктивитете и међуиндуктивитете

променљиве вредности;

22) МЕРИЛА ЗА МАГНЕТНУ ИНДУКЦИЈУ: д в е г о д и н е за: — показне тесламетре; — електронске тесламетре;

23) МЕРИЛА ЗА МАГНЕТНИ ФЛУКС: д в е г о д и н е за: — балистичке галванометре; — показне флуксметре; — електронске ф луком етре;

24) МЕРИЛА ЗА ЈАЧИНУ МАГНЕТНОГ ПОЉА: д в е г о д и н е за магнетометре;

25) МЕРИЛА ЗА ТЕМПЕРАТУРУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — отпорне термо метре; — термопарове; — радиј ационе термометре (оптички пирометри

и пирометри укупног зрачења); — специ јалне термометре (акустичне, спектро-

скопске, биметалне, логометре, Бекманове, калори-метријске и др.);

б ) д в е г о д и н е за термометре са течношћу, осим за медицинске термометре који не подлеже повременом прегледу;

26) МЕРИЛА ЗА СВЕТЛОСНУ ЈАЧИНУ: д в е г о д и н е за фотометре;

27) МЕРИЛА ЗА ЛУМИНАНЦИЈУ: д в е г о д и н е за фотометре;

28) МЕРИЛА ЗА СВЕТЛОСНИ ФЛУКС (ТОК): д в е г о д и н е за: — гониофотометре; — интеграционе фотометре;

29) МЕРИЛА ЗА ОСВЕТЉЕНОСТ: а) ј е д н у г о д и н у за мерила за осветљеност

и усмереност фарова моторних возила; б) д в е г о д и н е за луксметре;

30) МЕРИЛА ЗА АКТИВНОСТ РАДИОАКТИВ-НО? ИЗВчОРА:

д в е г о д и н е за: — 4л коинцидентне апаратуре; — 4 л бр ој аче (пропорционалне, сцинти лационе

Гајгер-Милерове број аче); — број аче у одређеном просторном углу; — Гајгер-Милерове број а че; —/ полупроводничке број аче; — јонизационе коморе;

31) МЕРИЛА ЗА АПСОРБОВАНУ ДОЗУ ЈОНИ-ЗУЈУЋ.ЕГ ЗРАЧЕЊА:

д в е г о д и н е за: — калориметре за мерење апсарбоване дозе; — јонизационе коморе (бројане) за мерење ап-

сорбоване дозе јонизујућег зрачења;

32) МЕРИЛА ЗА ЕКСПОЗИЦИОНУ ДОЗУ ЈО-НИЗУЈУЋЕГ ЗРАЧЕЊА

д в е г о д и н е за: — графитне јонизационе коморе; — ваздушноеквивалентне јонизације коморе; — екстраполационе и решеткасте јонизационе

коморе. 2. Рокови у којима се врше повремени прег-

леди еталона, контролних мерила и уређаја, са ко-јима се врши обавезан преглед мерила, износе, и то:

1) ЗА ДУЖИНУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — еталон мерне траке; — еталон паралелна гранична мерила; — еталон храпавости; — контролна мерила за дужину за премеравање

цистерни и резервоара; б) д в е г о д и н е за: — еталон лењ ир е; — универзално мерне и алатне микроскоп; — координатометре; — пројекторе профила; — уређаје за испитивање мерних лењира, лет-

ви и сл.; — уређаје за испитивање мерних трака; — уређаје за испитивање паралелних граничних

мерила (оптиметре, интерферентне компараторе, интерферометре, мерне машине и др.);

— уређаје за испитивање справа за контролу ширине и надвишења колосека;

— уређаје за мерење диоптрије пробних стакала за наочаре — диоптриметре;

— оптичке и друге уређаје за контролу правос-ти, равности и храпавости;

— уређаје за испитивање таксаметара;

2) ЗА ПОВРШИНУ: ј е д н у г о д и н у за еталоне за испитивање

планиметара и справа за мерење површине;

3) ЗА ЗАПРЕМИНУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — контролна проточна мерила; — уређаје за пуњење боца и друге амбалаже; — уређаје за испитивање бројача проточних

мерила; б) д в е г о д и н е за еталон мерне посуде; в) т р и г о д и н е за: — уређаје за испитивање буради; — уређаје за испитивање непропустливост ме-

дицинских инјекционих шприцева; — уређаје за испитивање угоститељских судова; — уређаје за испитивање водомера; — уређаје за испитивање плиномера; — уређаје за испитивање коректора запремине

гаса; — уређаје за испитивање проточних мерила за

течности;

4) ЗА УГАО У РАВНИ: д в е г о д и н е за: — еталон призматична мерила угла у равни; — кварцне плоче за испитивање полариметара и

сахариметара;


— сину ене лењире; — уређаје за испитивање либела — екзами-

наторе; — гониометре, аутоколимацио^р и друге уређаје;

5) ЗА МАСУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — еталон тегове за испитивање вага; — контролне ваге за испитивање тегова; — контролне справе за испитивање справа за

одређивање квалитета жита; 6) т р и г о д и н е за: — уређаје за испитивање мерних направа; — уређаје за испитивање опруга за ваге; — уређаје за испитивање електромеханичких

претварача за ваге;

б) ЗА ЗАПРЕМИНСКУ МАСУ: т р и г о д и н е за: — ета лоне за испитивање ареометара; — ета лоне за испитивање алкохол ометала; — еталоне за испитивање ебулиоскопа; — ета лоне за испитивање рефрактометара; — уређаје за испитивање ареометара и алкохо-

лометара; — уређаје за испитивање путиром етара;

7) ЗА ВРЕМЕ: ј е д н у г о д и н у за: — еталоне времена (часовнике); — еталоне за испитивање уклопних часовника

(вибрографе); — уређаје за испитивање уклопних часовника; — уређаје за испитивање секундомера;

8) ЗА ФРЕКВЕНЦИЈУ (УЧЕСТАНОСТ): д в е г о д и н е за: — звучне виљушке; — тонгенераторе; — сигнал генераторе; — кварцне осцилаторе;

9) ЗА БРЗИНУ: д в е г о д и н е за уређаје за испитивање та-

хографа;

10) ЗА УГАОНУ БРЗИНУ: т р и г о д и в е за уређаје за испитивање ме-

рила угаоне брзине;

11) ЗА СИЛУ И ТВРДОЋУ: д в е г о д и н е за: — еталоне силе на основу директног оптерећења; — еталон мерне кутије са електромеханичким

претварачима или са живом; — контролне динамометре; — уређаје за испитивање мерних кутија; — уређаје за испитивање мерила за мерење

силе кочења код моторних возила;

12) ЗА ПРИТИСАК (НАПОН): т р и г о д и н е за уређаје са теговима и клипом

за испитивање манометара;

13) ЗА ДИНАМИЧКУ ВИСКОЗНОСТ: д в е г о д и н е за еталоне за испитивање виско-

зим етара;

14) ЗА ЕНЕРГИЈУ И КОЛИЧИНУ ТОПЛОТЕ:х

а) ј е д н у г о д и н у за електронска еталон бројила електричне енергије;

б) д в е г о д и н е за: — индукциона еталон бројила електричне

енергије; — уређаје за испитивање бројила електричне

енергије; в) т р и г о д и н е за уређаје за испитивање ме-

рила количине топлоте — калориметре;

15) ЗА СНАГУ: а) ј е д н у г о д и н у за:, — електронске еталон ватметре; — показне еталон ватметре са механичком ка-

заљком; б) д в е г о д и н е за показне еталон ватметре

са светлосном казаљком;

16) ЗА ЈАЧИНУ ЕЛЕКТРИЧНЕ СТРУЈЕ: а) д Bve г о д и н е за еталон амперметре; б) п е т г о д и н а за: — уређаје за испитивање струјних мерних

трансформатора; — струјне еталон трансформаторе и струјне

компараторе;

17) ЗА ЕЛЕКТРИЧНИ НАПОН: а) д в е г о д и н е за: — Вестонове ћелије; — електронске еталоне електричног напона; — еталон волтметре; б) п е т г о д и н а за: — уређаје за испитивање напонских мерних

трансформатора; — напонске еталон трансформаторе; — делитеље напона;

18) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ОТПОРНОСТ: д в е г о д и н е за: — ета лоне отпорности; — еталон ом-метре;

19) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ ПРОВОДНОСТ: д в е г о д и н е за еталоне електричне провод-

ности;

20) ЗА ЕЛЕКТРИЧНУ КАПАЦИТИВНОСТ: д в е г о д и н е за еталоне електричне капаци-

тавности;

21) ЗА ИНДУКТИВНОСТ: д в е г о д и н е за еталоне индуктивности и ме-

ђуинд уктивности;

22) ЗА МАГНЕТНУ ИНДУКЦИЈУ: д в е г о д и н е за еталон магнете;

23) ЗА ЈАЧИНУ МАГНЕТНОГ ПОЉА: п е т г о д и н а за: — цилиндричне калеме; — Хелмхолцове и сличне калеме;

24) ЗА ТЕМПЕРАТУРУ: а) ј е д н у г о д и н у за: — еталон платинске термометре; — еталон термопарове; —- еталон оптичке пирометре; — еталон температура ламце; — уређаје за испитивање еталонских термоме-

тара; б ) д в е г о д и н е за контролне термометре са

течношћу;


1 25) ЗА СВЕТЛОСНУ ЈАЧИНУ: ј е д н у г о д и н у за еталон сијалице са усија-

ним волфрамским влакном (под условом да су сија-лице употребљава^ мање од 30 часова);

26) ЗА СВЕТЛОСНИ ФЛУКС (ТОК): ј е д н у г о д и н у за: — еталон сијалице са усијаним волфрамским

влакном (под условом да су сијалице употребљава^ мање од 30 часова);

— еталон сијалице са електричним пражњењем. 3. Рок у коме се врше повремени прегледи

мерила која нису наведена у овој наредби износи једну годину.,

4. Рок у коме се врше повремени прегледи еталона, контролних мерила и уређаја, који нису наведени у овој наредби, износи две године.

5. Рокови из тач. 1, 2, 3. и 4. ове наредбе теку од првог дана календарске године која долази после истека године у којој је извршен повремени преглед.

6. Даном ступања на снагу ове наредбе престаје да важи Наредба о роковима у којима се врше повремени прегледи мерила („Службени лист ФНРЈ", бр. 21/62 и „Службени лист СФРЈ", бр. 1/71 и 33/73).

7. Ова наредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ",

Бр. 01-2775/1 I. јуна 1976. године ,

Београд Директор

Савезног завода за мере и драгоцене метале,

Петар Ковинчић, с. р.

444.

На основу члана 15. став 1. Закона о југословен-ским стандардима и нормама квалитета производа („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74), директор Југосло-венског завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СТАНДАРДИМА ЗА ХИ-

ДРОДИНАМИЧКЕ СПОЈНИЦЕ

1. Доносе се следећи југословенски стандарди: Сигурносни чеп, за хидродинами-

Чке спојнице. Облик и мере — — — JUS М.В 1.335 Спојнице: — Хидродинамичке спојнице.

Принцип рада и избор — — — — JUS М.С1.520 — Хидродинамичке спојнице са

гуменим прстеновима, за електромо-торе. Облик и мере — — — — — JUS М.С1.521

— Хидродинамичке спојнице са ободнохм гумом, за електромоторе. Об-лик и мере — — — — — — — JUS М.С1.522

— Каишне хи дро динамичке спој-нице без преткоморе, за електромоторе. Облик и мере — — — — — — JUS М.С1.523

— Каните хидро динамичке спој-нице са преткомором, за електромоторе. Обллк и мере — — — — — — JUS М.С1.524

— Хидро динамичке спојнице са поклопцем од оилумина, за ivfbTope СУС. Облик и мере — — — — — JUS М.С1.525

— Хидродинамичке спојнице са поклопцем од сивог лива, За моторе СУС. Облик и мере — — — —" — JUS М.С1.526

2. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења објављени су у посебном издању Југословен-ског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења обавезни су и ступају на снагу 1. септембра 1976. године.

Бр. 12-8219 27. новембра 1975. године

Београд

Директор Југословенског завода

за стандардизацију, Милан Крајновић, с. р.

445.

На основу члана 15. став 1. Закона о југословен-оким стандардима и нормама квалитета производа („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74), директор Југо-словенског завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СТАНДАРДИМА ИЗ ОБЛА-СТИ ИСПИТИВАЊА НЕОРГАНСКИХ КИСЕЛИНА,

БАЗА И ЊИХОВИХ СОЛИ

1. Доносе се следећи југословенски стандарди: Натриј умхлорид, технички. Одре-

ђивање садржаја материја нераствор-љивих у води или у киселини и при-премање основних раствора за друга одређивања — — — — — — — JUS Н.В8.321

Натриј умхлорид, технички. Одре-ђивање садржаја сулфата (као SO4). Гравиметријска метода — — — — JUS Н.В8.322

Натриј умхлорид, технички. Одре-ђивање садржаја халогена, израженог као хлор (С1). Меркуриметријска ме-тода — — — — — — — — JUS Н.В8.323

Натриј умхлорид, технички. Одре-ђивање садржаја калцијума и магне-зијум^ Компдексометријске методе — JUS Н.В8.324

Натриј умхлорид, технички. Одре-ђивање губитка масе на 110°С — — JUS Н.В8.325

Борна киселина, техничка. Одре-ђивање садржаја борне киселине. Во-луметријска метода — — — — — JUS Н.В8.341

Бороксид, технички. Одређивање садржаја бороксида. Волуметријска метода — — — — — — — — JUS Н.В8.342

Динатријумтетраборат, технички. Одређивање садржаја натријумокеида, бороксида и губитка масе при жарењу JUS Н.В8.543

Борна киселина, бороксид, дина-тријумтетраборат и натријумборат, технички. Одређивање сумпорних је-дињења. Волуметријска метода — — JUS Н.В8.344


Борна киселина, бороксид и дина-тријумтетраборат, технички Одређи-вање садржаја бакра. ФотометриЈска метода са цинкдибензилдиок арба матом

Натријумборат, технички. Одређи-вање садржаја натријумоксида и боро конда. Во лу метри јека метода

Натриј умборат, технички. Одређи-вање губитка масе после жарења на 900°С — — — — — — — —

JUS Н.В8.345

- JUS Н.В8.346

JUS Н.В8 347

2, Југословенски стандарди из тачке 1, овог ре-шења објављени су у посебном издању Југословен-ског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења примењују се од 1. септембра 1976. године.

Бр, 22-6339/1 4. јуна 1976, године

Београд



446.

На основу члана 15. став 1 Закона о југословен-с к и стандардима и нормама квалитета производа („Службени лист СФРЈ" бр, 2У74), директор Југо-словенског завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКИ!*! СТАНДАРДИМА ЗА ФОТО-

ГРАФИЈУ И КИНЕМАТОГРАФИЈУ

1. Доносе се следећи Југословенски стандарди: Фотографија. Фотографска сензи-

тометрија. Термини и дефиниције. I листа — — — — — — — — JUS Z.E0.012

Фотографија. Фотографска сензи-•гометрија. Термини и дефиниције. II листа — — — — — — — — JUS Z.E0.013

Фотографија. Фотографска сензи-тометрија. Термини и дефиниције. III листа — — — — — — — — JUS Z.E0.014

Фотографија. Општи технички из-рази за фото-апарате и прибор, I листа JUS Z.E0.032

Кинематографија. Термини и де-финиције. I листа — — — — — JUS Z.E0 051

2. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења објављени су у посебном издању Југословен-ског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења примењују се од 1. септембра 1976. године.

Бр. 22-6338/1 4. јуна 1976. године

Београд


за стандардизацчју, Милан Крајновић, с. р.

447.

На основу члана 15. став 1. Закона о југословен-ским стандардима и нормама квалитета производа („Службени лист СФРЈ ' бр, 2/74), директор Југо-словенског завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКИМ СТАНДАРДИМА ЗА ЕНЕР-

ГЕТСКЕ КОНДЕНЗАТОРЕ

1. Доносе се следећи југословенски стандарди: Енергетски кондензатори — — JUS N.J6.020 Енергетски кондеччатори. Смер-

нице за постављање и коришћење — JUS N.J6.021 2. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-

шења објављени су у посебном издању Југословен-о в завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандарди из тачке I. овог ре-шења обавезни су и ступају на снагу 1. септембра 1976. године.

Бр. 15-6779 17. јуна 1976. године

Београд



448.

На основу члана 15. став 1. Закона о југосло-венским стандардима и нормама квалитета произво-да („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74), директор Ју-гословенскиот завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГЧСЛОВЕНСКИМ СТАНДАРДИМА ЗА ВИЈ-КЕ, НАЗРТКЕ И СЛИЧНЕ ЕЛЕМЕНТЕ ЗА СПА-

ЈАЊЕ

1. Доносе се следећи југословенски стандарди: Виј ци са

класе израде Виј ци са

класе^ израде Виј ци са

класе израде

шестостраном II -

главом, — — — JUS М.В 1.050

шестостраном Б

главом, — — — — JUS М.В 1.051

шестостранбм А — - -

главом,

Вијци са шестостраном главом, класе израде Б, са навој ем по целој дужини стабла — — — — —

Вијци са шестостраном главом, класе израде А, са навој ем по целој дужини стабла — — — — —

Виј ци са шестостраном главом, класе израде Ц. са навојем по целој дужини стабла — —

Вијци са шестостраном главом, класе израде А, са навојем ситног корака — — — — — —

Виј ци са шестостраном главом, класе израде А, са навојем ситног корака по целој дужини стабла —

Вијци са шестостраном главом, класе израде Б са наројем ситног корака по целој дужини стабла — —

JUS М.В1.052

JUS М.В1.053

JUS М.В1.054

— — JUS M.B1.055

— JUS M.B1.057

JUS M.B1.058

JUS lVI.Bl.059


Вијци са шестостраном главом, класе израде Б, са навој ем ситног корака — — — — — — JUS М.В1.060

Вијци за тачно налегање са ше-стостраном главом, класе израде А, са дужим навојним делом — — JUS М.В1.061

Вијци За тачно налегање са ше-стостраном главом, класе израде А, са краћим навој ним делом — — — JUS М.В 1.062

Вијци за тачно налегање са ше-стостраном главом, класе израде А, са дужим навој ним делом ситног корака — — — — — — — — JUS М.В1.064

Биј ци за тачно на легаше са ше-стостраном главом, класе израде А, са краћим навој ним делом ситног корака — — — — — — — — JUS М.В1.065

Виј ци са малом шестостраном главом и шиљком, класе израде А, са навојем по целој дужини стабла — JUS M.B1.07Q

Вијци са малом шестостраном главом и цилиндричним завршетком, класе израде А, са навој ем по целој дужини стабла — — — — — JUS М.В1.071

2. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења објављени су у посебном издању Ју гос л ©вен-ског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандарди из тачке 1. овог ре-шења обавезни су и ступају на снагу 1. септембра 1976. године.

4. Престају да важе следећи југословенски стандарди:

Вијци са шестостраном главом за општу примену — — — — — JUS М.В 1.050

Вијци са шестостраном главом, средње класе израде — — — — JUS М.В1.051

Виј ци са шестостраном главом, фине класе израде — — — — — JUS М.В1.052

Виј ци са шестостраном главом, средње класе израде, са навој ем по целој дужини стабла — — — — JUS М. В 1.053

Виј ци са шестастраном главом, фине класе израде, са навојем по це-лој дужини стабла — — — — — JUS М.В1.054

Виј ци са шестостраном главом, за општу примену, са навој ем по целој дужини стабла — — — — — — JUS М.В1.055

Виј ци са шестостраном главом, средње класе израде, са финим на-војем — — -*- — — — — — JUS М.В1.060

Виј ци за тачно налегање са ше-стостраном главом, фине класе израде, са дугим навој ем — — — — — JUS М.В1.061

Виј ци за тачно налегање са ше-стостраном главом, фине класе из-раде, са кратким навој ем — — — JUS М.В1.062

Виј ци са малом шестостраном глабом и шиљком, фине класе израде, са навојем по целој дужини стабла — JUS М.В1.070

Виј ци са малом шестостраном гла-вом и цилиндричним завршетком, фи-не класе израде, са навој ем по целој дужини стабла — — — — т- — JUS М.В1.071 донесени Решењем о југословенским стандардима за вијке („Службени лист СФРЈ", бр. 45/64);

Виј ци са шестостраном главом, средње класе израде са финим наво-јем по целој дужини стабла — — JUS М.В 1.059 донесен Решењем о југословенским стандардима за навоје, вијке и навртке („Службени лист СФРЈ", бр. 31/65);

Виј ци за тачно налегање са ше-стостраном главом, фине класе израде, са дугим финим навојем — — — JUS М.В1Л64

Виј ци за тачно налегање са ше-стостраном главом, фине класе израде, са кратким финим навој ем — — — JUS М.В 1.065 донесени Решењем о југословенским стандардима за навоје и вијке („Службени лист СФРЈ", бр. 32/65);

Виј ци са шестостраном главом, фине класе израде, са финим навој ем JUS М.В 1.057

Виј ци са шестостраном главом, фине класе израде, са финим набојем по целој дужини стабла — — — JUS М.В1.058 донесени Решењем о југословенским стандардима за вијке и навртке („Службени лист СФРЈ", бр. 9/66).

5. Југословенски, стандарди из тачке 4. овог ре-шења престају да важе 31. августа 1976. године.

Бр. 12-6780/1 17. јуна 1976. године

Београд



449.

На основу члана 15. став 1. Закона о југосло-венским стандардима и нормама квалитета произ-вода („Службени лист СФРЈ", бр. 2/74), директор Јутословенског завода за стандардизацију доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ЈУГОСЛОВЕНСКОМ СТАНДАРДУ ИЗ ОБЛАСТИ

РУДАРСКЕ ТЕРМИНОЛОГР1ЈЕ

1. У издању Југословенског завода за стандар-дизацију доноси се југословенски стандард:

Рударство. Термини и дефиниције. Истражно бушење — — — — — JUS В.А0.001«

2. Југословенски стандард из тачке 1. овог ре-шења објављен је у посебном издању Југосл©вен-ског завода за стандардизацију, које чини саставни део овог решења.

3. Југословенски стандард из тачке 1. овог ре-шења примењује се од 1. септембра 1976. године.

Бр. 03-6337/1 4. јуна 1976. године

Београд

Директор ! Југословенског завода


450.

На основу члана 71. став 2. Закона о избору и опозиву делегата у Савезно веће Скупштине Соци-јалистичко Федеративне Републике Југославије („Службени лист СФРЈ", бр. 10/74), Комисија за из-бор и опозив делегата у Савезно веће објављу1е

РЕЗУЛТАТ ДОПУНСКОГ ИЗБОРА ЗА ЈЕДНОГ ДЕЛЕГАТА У САВЕЗНО ВЕЋЕ СКУП-ШТИНЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ФЕДЕРАТИВНЕ РЕ-

ПУБЛИКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ИЗ САП КОСОВО

I. Избор је одржан 17. јуна 1976. године у свим скупштинама општина на територији САП Косово.


Седницама скупштина општина присуствовало је 1.559 делегата.

Кандидат са Листе кандидата, објављене у „Службеном листу СФРЈ", бр. 25/76,

Александар Перић — добио је укупно 1.552 гласа. Неважећих гласачких листића било је 7. II. Покрајинска изборна комисија на седници од

21. јуна 1976. године утврдила је да је, у смислу члана бб. став 1. Закона, за делегата у Савезно веће изабран

Александар Перић, члан делегације Друге месне заједнице у Гњилану.

Бр. 124 24. јуна 1976. године

Београд

Комисија за избор и опозив делегата у Савезно веће

Секретар, Председник, Светозар Зечар, е. p. Јосип Студио, с. р.

Чланови: 1. Јошко Ху мар, е p. 2. Димитрије Коларевић, с. р. зам. члана 3. Снежана Пејановић, с. р. зам. члана 4. Матко Топаловић, с. р. 5. Трајко Трајковски, с. р.

451.

Организације удруженог рада које учествују у извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа у ЧСР, закључиле су и потписале на пленарном састанку, одржаном 16. јуна 1975. године, Друштвени договор о начину и условима вршења извоза производа трикотаже и позаманте-рије и чарапа у ЧСР, који у изводу гласи:

„На основу члана 54. Закона о промету робе и услуга са иностранством („Службени лист ФНРЈ**, бр. 27/62 и „Службени лист СФРЈ", бр. 14/65, 28/66, 54/67, 15/71, 29/71 и 26/72), у вези са чланом 11. став 2. Уредбе о поступку закључивања и објављивању друштвених договора о рачину и условима вршења спољнотрговинског промета („Службени лист СФРЈ", бр. 5/73), организације удруженог рада које учес-твују у извозу производа трикотаже и позаманте-рије и чарапа у ЧСР, закључиле су

ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ВРШЕЊА ИЗВОЗА ПРОИЗВОДА ТРИКОТАЖЕ И ПОЗАМАНТЕРИЈЕ

И ЧАРАПА У ЧСР

I. Уводне одредбе

Члан 1. Овим друштвеним договором регулишу се начин

и услови вршења извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана на тржиште ЧСР-а, односно организовано и јединствен по наступање организација удруженог рада које учествују у том извозу.

Под производима трикотаже и позамантерије и чарапама у смислу овог друштвеног договора, под-разумевају се СВЈЛ они производи који су обухваће-

ни следећим тарифним бројевима Царинске тарифе, и то: 58.-05 — Тракасте израђевине и уске тканине (бол-

дук) израђене само од основе чије су нити међусобно слепљене, осим робе из тар бро-ја 58.06;

58.06 —.Етикете, -значке и слични предмета, тк^ни али невезени, у комаду, тракама или сече-ни у одређене облике или величине;

59.05 — Мреже и мрежасте израђевине од канапа, ужади или конопаца и рибарске мреже израђене од предива, канапа, ужади или конопаца;

60.01 — Плетена или хеклована метражна роба, нееластична и некаучукована;

60.02 — Рукавице свих врста плетене или хекло-ване, нееластично и некаучуковане;

60.03 — Чарапе, доње чарапе, сокне, чарапе за чланке, доколенице и сл., плетене или хекловане, нееластично и некаучуковане;

60.04 — Доње рубље и одело, плетено или хекло-вано, нееластично и некаучуковано;

60.05 —.Горње одело и остали предмети, плетени или хекловани, нееластични и некаучуко-вани;

60.06 — Плетена или хеклована метражна роба и предмети од ове, еластични или каучу ко-вани (укључујући и еластичне коленице и еластичне чарапе).

II. Организација извоза

Члан 2. Организације удруженог рада које учествују у

извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа, овим друштвеним договором сагласиле су се да пласман својих производа на тржиште ЧСР-а обављају организовано и јединствено.

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, заједнички или преко органа одређених овим друштвеним договором, утврђују основне правце извозне политике, програме обраде тржишта, програме припрема наступања на тржиш-те и понуда колекција, цене, услове продаје, као и остале услове за вршење извоза на тржиште ЧСР-а.

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, преко органа одређених овим друштвеним договором, одлучују о прихватању и потписивању уговора о извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана којима се- закључује ИЗЕОЗ ТИХ производа на тржиште ЧСР-а.

Члан 3. На основу принципа слободног избора извоз-

ника, учесници овог друштвеног договора сагласили су се да ће послове извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у ЧСР обављати путем једне или више организација удруженог рада, регистро-ваних за спољнотрговински промет, које изаберу, односно овласте.

Ако за послове извоза на тржиште ЧСР-а буде изабрано, односно овлашћено више извозних организација, носилац извозних послова — прего-варач је она извозна организација која је добила највећи број гласова учесника овог дг;уц!твеног договора, рачунајући по њиховом учешћу у извоз:/ у ЧСР оствареном у претходној години.

Носилац извозних послова — преговарач дужан је обезбедити јединствено наступање које се сас-

Страна 726 —Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. Јул 1976

таји у обради тржишта, припремама и понудама а колекција и организована и вођењу преговора.

Члан б. Учесници овог друштвеног договора сагласили

су се да се извоз у ЧСР може поверити организаци-Јама удруженог рада:

— које су регистроване за вршење спољнотрго-винског промета производа трикотаже и позамаи-!герије и чарапа;

— које поднесу доказе о подигнутим успесима у извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа на страна тржишта;

— које у својој понуди поднесу структуру трошкова извоза;

— које дају писмену изјаву да у целини прих-ватају одредбе овог друштвеног договора и општиле аката донесених на основу њега.

Ш. Органи за спровођење Друштвеног договора

Члан 10. Највиши орган за спровођење овог друштвеног

. договора је Пленум учесника Договора. Пленум учесника Договора утврђује извозну

политику, даје основне смернице за рад и понаша-ње на тржишту ЧСР-а, у складу са одредбама оф)г друштвеног договора и општих аката донесених на основу њега.

сански Нови, „Вунатекс" — Карловац и „Принтекс? —- Призрен.4'

Овај друштвени договор прихватили су Прив-редна комора Југослвије , актом бр. 1719-1 од 3. 'марта 1976. године и Савезни секретаријат за спољ-ну трговину, актом бр. 1 17-69502/1 од 2. децембра 1975. године.

Овај друштвени договор ступа на1 снагу даном објављивања у „Службеном листу СФРЈ".

452.

Организације удруженог рада које учествују у извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа у Пољску, Мађарску и Румунију, закључиле су и потписале на пленарном састанку, одржаном 17. јуна 1975. године, Друштвени договор о начину и условима вршења извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у Пољску, Мађарску и Ру-мунију, који у изводу гласи:

„На основу члана 54. Закона о промету робе и услуга са иностранству* („Службени лист ФНРЈ", бр. 27/62 и „Службени лист СФРЈ", бр, 14/65, 28/66, 54/67, 15/71, 29/71 и 26/72), у вези са чланом 11. став 2. Уредбе о поступку закључивања и објављивању друштвених договора о начину и условима вршења спољнотрговинског промета („Службени лист СФРЈ", бр. 5/73), организације удруженог рада које учес-твују у извозу производа, трикотаже и позаманте-рије и чарапа у Поласку, Мађарску и Румунију за-кључиле су

IV. Остале одредбе

Члан 14. Противни су духу и смислу овог друштвеног

договора свака радња и поступак којим се југосло-венски производи трикотаже и позамантериЈе и чарапа нуде на тржиште ЧСР-а ван јединствене ју-гословенско колекције од организације која није изабрана за обављање тих послова у смислу члана д. овог друштвеног договора.

Члан 15. Овај друштвени договор закључен је на нео-

дређено време.

Представници учесника овог друштвеног дого-вора: „Трикопред" — Инђија, „Зефир" — Сомбор, „Вуноплет" — Бачка Паланка, „Весна" — Сомбор, „Напредак" — Врбас. „Марина" — Бачка Паланка, „Младост" — Босански Шамац, „Трико" — Босан-ска Градишка, „Стружанка" — Струга, „Тик" — Титоград, „Алмира" — Радовљица. „Рашица" — Љубљана, „Ангора" — Љубљана, „Товарна плете-н и м " — Сежана, ,,Бети" — Метлика, , Олга Мило-шевић" — Смедеревска Паланка, „Омладинка" — Ниш, „Врањанка" — Врање. „Јабланица" — Лебане, „Србијанка" — Лесковац, „Власника" — Власотинце, „КТБ" Београд, „Итекс" — Илок. „Умберт Гор-јан" — Новиград, „КТИ" — Крапина, „МТЧ" — Чаковец, „Нада Димић" — Загреб, „8 Март" — Су-ботица, „Бачкапродукт" — Суботица, „Тетекс" — Тетово, „Апатекс" — Апатин, „Слога" — Зрењанин, „Ползела" — Ползела, „Мара" — Осијек, „Текстил-ни комбинат" — Гњилане, „Рашка" — Нови Пазар, „Весна" — Стеница „Истра" — Земун, „Бучјанка" — Вучје, . Вукица Митровић" — Апатин, „Битола-текс" — Битола, „Експортекст" — Лебане. „Поса-вина" — Ђаково. . Maia" — Сврљиг, „Белтинка" — Белтинци, „Пионирка" — Плотски, „Сана" — Ва-

ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР

О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ВРШЕЊА ИЗВОЗА ПРОИЗВОДА ТРИКОТАЖЕ И ПОЗАМАНТЕРИЈЕ И ЧАРАПА У ПОЉСКУ,. МАЂАРСКУ И РУМУ-

НИЈУ



и услови вршења извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана на тржиште Пољске, Мађарске и Румуније, односно организоване и јединствено наступање организација удруженог рада које учествују у том извозу.

Под производима трикотаже и позамантерије и чарапама у смислу овог друштвеног договора, под-разумевају се сви они производи који су обухваће-ни следећим т а р и ф н у бројевима Царинске тарифе, и ге:

53.05 — Тракасте израђевине и уске тканине (бол-дук) израђене само од основе чије су нити међусобно слепљене, осим роб,е и тар. бро-ја 58.06;

58.06 — Етикете, значке и слични предмети, ткани али невезени, у комаду, тракама или сече-ни у одређене облике или величине;


60.01 —.Плетена или хсилована истражна роба, нееластична и некау чу кавана;

60.02 — Рукавице свих врста плетене или хекло-ване, нееластично и кекаучужоваве;


60.03 — Чарапе; доње чарапе, сокне, чарапе за чланке, доколенице и сл., плетене или хекловане, нееластично и некаучуковаие;

60.04 — Даље рубље и одело, плетено или хекло-вано, »е е ла стиче© и вегсаучуковано;

W.05 — Горње одело и остали предмети, плетени или хекл звани, нееластични и некаучуко-

v вани; , •0.06 — Плетена или хек левана истражна роба и

предмети од ове. еластични или каучу ко-ваш« (укључујући и еластичне коленице и еластичне чарапе!.

II. Организација извоза

Члан 2. Организације удруженог рада које учествују у

извозу производа трикотаже и поза материје и чарапа, овим друштвеним договором сагласиле су се да пласман својих производа на тржиште Поласке, Мађарске и Румуније обављају организо-ване) и јединствено.

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, заједнички или преко органа одређених овим друштвеним договором, утврђују основне правце извозне политике, програме обраде тржишта, програме припрема наступања на тржиш-те и понуда колекција, цене, услове продаје, као и остале услове За вршење извоза на тржиште Пољ-ске, Мађарске и Румуније,

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, преко органа одређених овим друштвеним договором одлучују о прихватању и потписивању уговора о извозу производа трикотаже и позамавтерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана којихма се закључује извоз тих производа на тржиште Пољске, Мађарске и Румуније.


ника, учесници овог друштвеног договора сагласили су се да ће послове извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у Пољску, Мађарску и Ру-мунију обављати путем једне или више организа-ција удруженог рада, регистрованих за спољнотр-говински промет, које изаберу, односно овласте

Ако за послове извоза на тржиште Пољске, Ма-ђарске и Румуније буде изабрано, односно овлаш-ћено више извозних организација, носилац извоз-них послова — преговарач је она извозна организа-ција која је добила највећи број гласова учесника овог друштвеног договора, рачунајући по њиховом учешћу у извозу у Пољску, Мађарску и Румунију оствареном у претходној години.

Носилац извозних послова — преговарач дужан је обезбедити јединствено наступање које се сас-тоји у обради тржишта, припремама и понудама колекција и организовању и вођењу преговора.

Члан 6. Учесници овог друштвеног договора сагласили

су се да се извоз у Пољску. Мађарску и Румунију може поверити организацијама удруженог рада:

— које су регистроване за вршење спољнотро-винског промета производа трикотаже и позамап-герије и чарапа;

— које поднесу доказе о подигнутим успесима У извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа на страна тржишта;


— које дају писмену изјаву да у целини прих-ватају одредбе овог друштвеног договора и општих ахата донесених на основу њега.

Ш. Органи за спровођење Друштвеног договара

Члан 10. Највиши орган за спровођење овог друштвеног

договора је Пленум учесника Договора. Пленум учесника Договора утврђује извозну по-

литику, даје основне смернице за рад и понашање на тржишту Пољске, Мађарске и Румуније, у складу са одредбама овог друштвеног договора и општих аката донесених на основу њега.


Члан 14. Противни су духу и смислу овог друштвеног

договора свака радња и поступак којим се југосло-венски производи трикотаже и позамантерије и

чарапа нуде на тржиште Пољске, Мађарске и Ру-муније ван јединствене југословенско колекције од организације која није изабрана за обављање тих послова у смислу члана 3. овог друштвеног дого-вора.



Представници учесника овог друштвеног дого-вора: „Интерплет" — Брчко, „Сана" — Босански Нови, „Тетекс" — Тетово, „ТИК" — Титоград, „Ан-гора" — Љубљана, „Товарна плетенине" — Сежана* „Бети" — Метлика, „КТБ" — Београд, „Итекс" — Илок, „Истра" — Земун, „Принтекс" — Призрен, „Шик" — Сарајево, „Трио" — Обровац, „Поуње" — Костај ница, „Слога" — Зрењанин, „8 Март" — Су-ботица, „Трико" — Босанска Градишка, „Весна" — Сомбор, „Алмира" — Радовљица, „Стружанка" — Струга, „Умберт Горјан" — Новиград, „Трикон14

— Кочевје „Мара" — Осијек, „Весна" — Сјеница, „Марина" — Бачка Паланка, „Олга Милошевић" — Смедеревска Паланка, „Врањанка" — Врање, „Фрушка Гора" — Шид, „Експортекст" — Лебане, „Посавина" — Ђаково, „Битолатекс" — Битољ, „Белтинка" — Белтикци, „Бачкапродукт" — Субо-тица, „Злата" — Вршац. „Младост"' — Босански Шамац, „Пионирка" — Имотски, „Први мај" — Пи-рот, „Апатекс" — Апатин, ,Слобода" — Нова Ва-рош, „Рашка" — Нови Пазар, „Вуч1аека" — Вучје, „Јабланица" — Лебане, „МТЧ" — Чаковец, „Напре-дак44 — Врбас, „КТИ" — Крапина, ..Зефир" — Сом-бор, „Трикопред" — Инђија, „ИТП" — Грделица, „Власника" — Власотинце, „Омладинка" — Ниш и „Србијанка" — Лесковац."

Овај друштвени договор прихватили су Прив-редна Комора Југославије, актом бр. 1719-2. од 3. марта 1976. године и Савезни секретаријат за спољ-ну трговину, актом 17-69504/1 од 2. децембра 1975. године.

Овај друштвени договор ступа на снагу даном објављивања у „Службеном листу СФРЈ".


I 453. Организације удруженог рада које учествују у

извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа у ДР Немачку, закључиле -су и потписале на пленарном састанку, одржаном 17. јуна 1975. године. Друштвени договор о начину и условима вршења извоза производа трикотаже и позама ите-рије и чарапа у ДР Немачку, који у изводу гласи:

„На основу члана 54. Закона о промету робе и услуга са иност\занством („Службени лист ФНРЈ", бр. 27/62 и „Службени лист СФРЈ", бр. 14/65, 28/66, 54/67, 15/71, 29/71 и 26/72), у вези са чланом 11. став 2. Уредбе о поступку закључивања и објављивању друштвених договора о начину и условима вршења спољнотрговинског промета („Службени лист СФРЈ", бр. 5/73), организације удруженог рада које учес-твују у извозу производа трикотаже и позаманте-рије и чарапа у ДР Немачку, закључиле су

! ДРУШТВЕНИ ДОГОВОР

О НАЧИНУ И УСЛОВИМА ВРШЕЊА ИЗВОЗА ПРОИЗВОДА ТРИКОТАЖЕ И ПОЗАМАНТЕРИЈЕ

И ЧАРАПА У ДР НЕМАЧКУ



и услови вршења извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана на тржиште ДР Немачке, односно организоване и једин-ствено наступање организација удруженог рада које учествују у том извозу.

Под производима трикотаже и позамантерије и чарапама у смислу овог друштвеног договора, под-разумевају се сви они производи који су обухваће-ни следећим тарифним бројевима Царинске тарифе, и то:

58.05 — Тра касте израђевине и уске тканине (бол-дук) израђене само од основе чије су нити међусобно слепљене, осим робе из тар. бро-ја 58.06;

58.06 — Етикете, значке и слични .предмети, ткани али невезени. у комаду, тракама или сече-ни у одређене облике или величине;


60.01 — Плетена* или хеклована метражна роба, нееластична и некаучукована;

60.02 — Рукавице свих врста плетене или хекло-ване, нееластичне и некаучуковане;

00.93 — Чарапе, доње чарапе, сокне, чарапе за чланке, доколенице и сл., плетене или хекловане, нееластичне и некаучуковаке;

60.04 — Доње рубље и одело, плетено или хекло-вано, нееластично и некаучуковано;

60.05 — Горње одело и остали предмети,* плетени или хекловаии, нееластични и некаучуко-вас1и; .

60.96 — Плетена или хеклована истражна роба и предмети од ове, еластични или каучуко-во«! (укључујући и еластичне коленице и еластичне чарапе).

II. Организација извоза i

Члан 2. * !

Организације удруженог рада које учествују у извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа, овим друштвеним договором сагласиле су се да пласман својих производа на тржиште ДР Немачке обављају организовано и јединствено.

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, заједнички или преко органа одређених овим друштвеним договором, утврђују основне правце извозне политике, програме обраде тржишта, програме припрема наступања на тржиш-те и понуда колекција, цене, услове продаје, као и остале услове за вршење извоза на тржиште ДР Немачке.

Организације удруженог рада, учеснице овог друштвеног договора, преко органа одређених овим друштвеним договором, одлучују о прихватању и потписивању уговора о извозу произвела трикотаже и позамантерије и чарапа у оквиру редовних и до-пунских робних листа и осталих аранжмана којима се закључује извоз тих производа на тржиште ДР Немачке.


ника, учесници овог друштвеног договора сагласили су се да ће послове извоза производа трикотаже и позамантерије и чарапа у ДР Немачку обављати путем једне или више организација удруженог рада, регистрованих за спољнотрговински промет, које изаберу, односно овласте.

Ако за послове извоза на тржиште ДР Немачке буде изабрано, односно овлашћено више извозних организација, носилац извозних послова — прего-варач је она извозна организација која је добила највећи број гласова учесника овог друштвеног договора, рачунајући по њиховом учешћу у извозу у ДР Немачку оствареном у претходној години.

Носилац извозних послова — преговарач дужан је обезбедити јединствено наступање које се сас-тоји у обради тржишта, припремама и понудама колекција и организована и вођењу преговора.

Члан 6. Учесници овог друштвеног договора сагласили

су се да се извоз у ДР Немачку може поверити организацијама удруженог рада:

— које су регистроване за вршење спољнотрго-винског промета производа трикотаже и позаман-терије и чарапа;

— које поднесу доказе о постигну тим успесима у извозу производа трикотаже и позамантерије и чарапа на страна тржишта;


— које дају писмену изјаву да у целини прих-ватају одредбе овог друштвеног договора и општих аката донесених на основу њега.

III. Органи за спровођење Друштвеног договора

Члан 10. Највиши орган за спровођење Овог друштвеног

договора је Пленум учесника Договора. Пленум учесника Договора утврђује извозну .

политику, даје основне смернице за рад и понашање на тржишту ДР Немачке, у складу са одредбама овог друштвеног договора и општих аката донесених на основу шега.

Петак, 2. Јул 1976. СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ -Број .29 — Страна 729


Члан 14 Противни су духу и смислу овог друштвеног

договора свака радња и поступак којим се Југосло-венски производи трикотаже и позамантерије и чарапа нуде на тржиште ДР Немачке ван једин-ствено1 југословенско колекције од организације ко-ја није изабрана за обављање тих послова у смислу члана 3. овог друштвеног договора.



Представници учесника овог друштвеног дого-вора: „Трикопред" — Инђија, „Злата" — Вршац, „Зита" — Зрењанин, „Зефир" — Сомбор, „Вес-на" — Сомбор, „Бачкапродукт" — Суботица, „Апа-текс" — Апатин, „Вунтекс" — Оџак, „Младост" — Босански Шамац, „Трико" — Босанска Гради?ика, „Интерплет" — Брчко, „Стружанка" — Струга, „Те-лекс" — Тетово, „Битолатекс" — Битољ, „Белтинка" — Белтници, „Алмира" — Радовљица. „Ангора" — Љубљана, „Товарна плетенине" — Сежана, „Олга Ми-лошевић" — Смедеревска Паланка, „Рашка" — Но-ви Пазар, „Омладинка" — Ниш, „Јабланица" — Лебане, Вучјанка" — Вучје, „Србијанка" — Лес-ковац, „КТИ" — Крапина, „Арена" — Пула, „МТЧ" — Чаковец, „Зеле Вељковић" — Лесковац, „8 Март" — Суботица, „Вукица Митровић" — Апатин. „Кључ" — Сарајево. „Слобода" — Самобор, „Марина" — Бачка Паланка, „Итекс" — Илок. „Напредак" — Врбас, „Истра" — Земун, „Умберт Горјан" — Нови-град, „Трикон" — Кочев је, „Посавина" — Ђаково, „Експортекст" — Лебане, „Први мај* — Пирот, „Мара" — Осијек, „Трио" — Обровац, „Врањанка" — Врање, „Пионирка"- — Имотскм, „ИТП" — Грде-лица, .,Власника" — Власотинце, „Фрушка Гора" — Шид, „Сана" — Босански Нови, „ТИК" — Титоград, „Вунатекс" — Карловац и „Принтекс" — Призрен/4

Овај друштвени договор прихватили су Прив-редна комора Југославија актом бр. 1719-4 од 3. марта 1978. године и Савезни секретаријат за спољ-ну трговину, актом бр. 17-609502 од 2. децембра 1975. године.

Овај друштвени договор ступа на снагу даном објављивање у „Службеном листу СФРЈ".

454. На основу чл. 21. и 23. Друштвеног договора о

усклађивању расподеле дохотка, средстава за личне дохотке и други* примања радника у органима фе-дерације („Службени лист СФРЈ", бр. 71/73 и 56/75), радне заједнице органа федерације закључиле су

САМОУПРАВНИ СПОРАЗУМ

О ЈЕДИНСТВЕНИМ ОСНОВАМА И МЕРИЛИМА РАСПОДЕЛЕ И КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА ЗА-ЈЕДНИЧКЕ ПОТРОШЊЕ У РАДНИМ ЗАЈЕДНИ-

ЦАМА ОРГАНА ФЕДЕРАЦИЈЕ

, I. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим споразумом одређују се ј единствен осно-ве и мерила образовања, расподеле и коришћења

средстава заједничке потрошње у радним заједни-цама органа федерације (у даљем тексту: органи).

Члан 2. Учесници овог споразума (у даљем тексту: учес-

ници споразума) сагласили су се да ће се при извр-шавању овог споразума придржавам мерила и кри-теријума утврђених у њему.

II. НАЧИН ОБРАЗОВАЊА, РАСПОДЕЛЕ И КО-РИШЋЕЊА СРЕДСТАВА

1. Образовање средстава

Члан 3. Сагласно члану 21. став 2. Друштвеног договора

о усклађивању расподеле дохотка, средстава за личне дохотке и других примања радника у органи-ма федерације (у даљем тексту: Друштвени договор) годишњи износ средстава заједничке потрошње по раднику запошљеном на неодређено време у орга-нима обезбеђује се у износу од два месечна про-сечна лична дохотка остварена у претходној години у привреди Ју гос лави је, односно републике и ауто-номне покрајине.

Средства издвојена по завршном рачуну за за-једничку потрошњу сматрају се средствима зајед-ничке потрошње у смислу овог споразума.

2. Расподела средстава

Члан 4. Радне заједнице, учесници споразума, сагласиле

су се да се расподела средстава заједничке потрош-ње из члана 3. став 1. овог споразума врши на следећи начин:

1) за изградњу станова — у износу од најмање 20% од обезбеђених средстава;

2) за изградњу одмаралиште и других објеката друштвеног стандарда — у износу до 10% од обез-беђених средстава;

3) за накнаду за делимично покриће трошкова годишњег одмора — у износу до 30% од обезбеђених средстава;

ч4) за стручно оспособљавање и стручно усавр-шавање — у износу до 5% од обезбеђених средстава;

5) за друштвену исхрану, солидарну помоћ и друге заједничке потребе — у износу до 35% од обезбеђених средстава.

Члан 5. Радне заједнице* учесници споразума, обавезују

се да ће, поред средстава која издвајају за стамбену изградњу из доприноса из личних доходака и из средстава издвојених за стамбену изградњу у смис-лу члана 4. овог споразума, издвајати за стамбену изградњу најмање 50% од средстава издвојених по завршном рачуну за заједничку потрошњу (члан 3. став 2).

Остали део средстава из члана 3. став 2. овог споразума, радна заједница ће користити према ме-рилима и критеријумима које утврди самоуправним општим актом за намене утврђене овим споразумом.

Члан 6. .Посебним самоуправним споразумом утврђују се

мерила, критеријуми, услови и начин расподеле и услов и начин удруживања средстава за стамбену изградњу, за изградњу одмаралиште и других обје-ката друштвеног стандарда и за ctpywjo оспособ-љавање и усавршавање.

Страна 7*t) — Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1979.

3. Коришћење средстава

Члан 7 Радне заједнице, учесници споразума, обавезују

се да ће накнаду за делимично покриће трошкова годишњег одмора радника (у даљем тексту: накнада ?а годишњи одмор) исплаћивати према мерилима и критеријумима из овог споразума и према мерилима које ће утврдити радне заједнице својим општим актом, узимајући у обзир услове рада социјални и здравствени положај радника, допринос у раду и др.

Члан 8. Право на накнаду за годишњи одмор по овом

споразуму припада и раднику коме у току године престане својство радника или који стекне својство радника, а има право на коришћење годишњег од-мора.

Члан 9. Раднику на боловању и раднику на плаћеном

одсуству због стручног усавршавања, полагања ис-пита за звање свог радног места, војне вежбе, учешћа у организованим Спортским, културним и другим активностима, стручним семинарима и те-чајевима, право на накнаду,за годишњи одмор при-пада у несмањеном износу.

Раднику који користи неплаћено одсуство дуже од 30 дана у години, умањује се накнада за годиш-њи одмор сразмерно времену трајања неплаћеног одсуства.

Члан 10. Средства која радна заједница, у смислу чл. 11.

и 12. овог споразума, издвоји за накнаду за друш-твену исхрану расподељиваће се према мерилима и критеријумима утврђеним овим споразумом и оп-штим актом радне заједнице органа.

Члан 11. Радницима у радним заједницама органа у ко-

јима је организована друштвена исхрана, припада накнада за друштвену исхрану, и то:

1) раднику који прима дечији додатак и радни-ку чија су просечна месечна примања по члану до-маћинова у протеклој години била до висине нај-већег износа до које се прима дечији додатак — од 7 динара у боновима;

2) раднику чија просечна месечна примања по члану домаћинова не прелазе 70% од оствареног просечног месечног личног дохотка радника з а ш и -љеног у привреди Југославије у претходној годи-ни — до 5 динара у боновима.

Радна заједница ће утврдити којим радницима из става 1. овог ч члана ће одредити накнаду за дј уштвену исхрану

Члан 12. Радницима у радним заједницама у којима се

не може организовати друштвена исхрана или се иа други начин не може обезбедити топли оброк, пј ипа да накнада за друштвену исхрану, и то:

1) раднику који прима дечији додатак и рад-нику чија су просечна месечна примања по члану домаћинства у протеклој години била до висине нај-већег износа до кога радник прима дечији дода-так — до 15 динара у готовом:

2) раднику чија просечна месечна примања по члану домаћинска не прелазе 70% од оствареног просечног месечног личног дохотка радника з а ш и -

љеног у привреди Југославије у претходној годи-ни — до 12 динара у готовом.

Осталим радницима у радним заједницама из става I овог члана припада накнада за друштвену исхрану у износу до 10 динара у готовом, е тим да радна заједница својим општим актом пропише критеријуме и мерила за одређивање висине нак-наде, водећи рачуна о просечним месечним прима-њима члана домаћинства.

-Комисија за праћење и спровођење овог спора-зума утврђује списак органа из става 1. овог члана и даје сагласност на мерила и критеријуме из става %. овог члана.

Члан 13. Износ накнаде за друштвену исхрану из чл. 11.

и 12. овог споразума повећава се сразмерно пове-ћању основице за утврђивање накнаде.

Члан 14. Учесници споразума се обавезују да ће накнаду

за друштвену исхрану давати за дане које је рад-ник провео на радном месту у протеклом месецу.

Члан 15. Учесници споразума обавезују се да ће средства

из члана 4. тачка 5. овог споразума користити према мерилима и критеријумима из овог споразума и ме-рилима и критеријумима које радна заједница утврди својим општим актом за подмирење потреба друштвене исхране, за пригодне поклоне и награде радницима који одлазе у пензију, за одређено вре-ме проведено у радној заједници органа, за помоћ од -елемент арних непогода и друге помоћи, за кул-турно-забавни живот, за рекреацију, за опоравак радника, за помоћ друштвено-политичким и хума-нитарним организацијама и за друге потребе.

Члан 16. Учесници споразума обавезују се да ће поро-

дици умрлог радника доделити једнократну помоћ у износу који чини збир три просечна лична до-хотка радника остварена у претходној години у привреди Југославије.

ТП. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 17. Овом споразуму могу приступити и друштвено-

-политичке и друге организације на нивоу федера-ције.

, Члан 18. Спровођење овог споразума прати Комисија за

животне и радне услове Конференције синдиката -органа и организација федерације, која даје и пот-ребна објашњења за његово примењивање.

Члан 19. До усаглашавања својих општих аката, учес-

ници споразума ће расподелу заједничке потрошње вршити по овом споразуму.

Члан 20. Измене и допуне овог споразума врше се по

поступку предвиђеном за његово закључивање.

Члан 21. Споразум је прг'х*г>ћен у радној заједници ако

се за њега изјасни већина радника у радној зајед-ници.

Петак, 2. јул 1976. —Н

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Број 29 — Страна 731

. Члан 22. У име радне заједнице споразум потписује

овлашћено лице. Учесници споразума су дужни да своје опште

акте ускладе са овим споразумом у року од 90 дана од дана његовог ступања на снагу.

Члан 23. Овај споразум закључили су и потписали пред-

ставници радних заједница свих органа.

Члан 24. Овај споразум ступа на снагу наредног дана од

дана објављиван^ у „Службеном листу СФРЈ", а примењиваће се од 1. јануара 1976. године.4

455.

На основу члана 22. Закона о друштвеног кон-троли цена („Службени лист СФРЈ", бр. 25/72 и 35/72), представници произвођача и представници потрошача закључују

С П О Р А З У М О ПРОМЕНИ ЗАТЕЧЕНИХ ЦЕНА ЛИВЕНИХ СПОЈ-

НИЦА ЗА ЦЕВИ — ФИТИНГА 1. Представници произвођача и представници

потрошача закључили су и ' потписали на дан 25. новембра 1975. године Споразум о промени затечених цена ливених спојница за цеви — фитинга, е тим да произвођача организације удруженог рада могу своје .затечене продајне цене, уз постојеће услове продаје, повећати до 14®/®.

2. Учесници овог споразума обавезују се да ће производе из тачке 1. овог споразума продавати, односно куповати по ценама и под условима, који су предвиђени у споразуму.

3. На овај споразум дао је сагласност Савезни завод за цене, решењем бр. 5926 од 18. јуна 1976. године.

4. Овај споразум ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном листу СФРЈ".

Представници произвођача: Ливница жељеза и темпера — Кикинда, „Титан" — Камник и „По-беда" — Нови Сад. Представници Купаца — потрошача: 13 купаца--потрошача потписника Спбразума.

ПОСТАВЉЕЊА И РАЗРЕШЕЊА На основу члана 17. Закона о Фонду солидар-

ности са несврстаним земљама и земљама у развоју („Службени лист СФРЈ", бр. 60/74), Савезно из-вршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ПОСТАВЉЕЊУ ДИРЕКТОРА ФОНДА СОЛИ-ДАРНОСТИ СА НЕСВРСТАНЕ! ЗЕМЉАМА И

ЗЕМЉАМА У РАЗВОЈУ Поставља се за директора Фонда солидарности

са несвретаним земљама л земљама у развоју инж. Владислав Божидаров ић, досадашњи директор Представништва Привредне коморе Југославије у Паризу.

Е. П- бр. 429 10. јуна Ј976. године

Београд Савезно извршно веће

Председник, Џемал Биједић, с. р.

На основу члана 43в. Закона о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних орга-низација („Службени лист СФРЈ", бр. 32/71, 5*4/71, 67/72, 21/74 и 24/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ПОСТАВЉЕЊУ АМБАСАДОРА У САВЕЗНОМ

СЕКРЕТ АРИ ЈАТУ ЗА ИНОСТРАНЕ ПОСЛОВЕ Поставља се за амбасадора у- Савезном секрета-

ријату за иностране послове Есад Церић, досадаш-њи амбасадор СФРЈ у Заиру.


Београд Савезне извршно веће


На основу члана 43в. Закона а организацији и делокругу савезних органа управе и савезних орга-низација („Службени лист СФРЈ", бр. 32/71, 54/71, 67/72, 21/74 и 24/76), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О ПОСТАВЉЕЊУ АМБАСАДОРА У САВЕЗНОМ

СЕКРЕТАРИЈАТУ ЗА ИНОСТРАНЕ ПОСЛОВЕ Поставља се за амбасадора у Савезном секрета-

ри јату за иностране послове Јован Печеновиќ до-садашњи амбасадор СФРЈ у Албанији.




На основу члана 43. Закона о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних орга-низација („Службени лист СФРЈ", бр. 32/71, 54/71, 67/72 и 21/74), Савезно извршна веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е 1

О ПОСТАВЉЕЊУ САВЕТНИКА ДИРЕКТОРА СА-ВЕЗНОГ ЗАВОДА ЗА МЕЂУНАРОДНУ НАУЧНУ, ПРОСВЕТНО-КУЛТУРНУ И ТЕХНИЧКУ СА-

РАДЊУ Поставља се за саветника директора Савезног

завода за међународну научну, просветио-културну и техничку сарадњу Аћим Мићевић, стручно-поли-тички радник у Централном комитету Савеза ко-муниста Босне ft Херцегових.




На основу члана 43. Закона о организацији и делокругу савезних органа управе и савезних орга-низација („Службени лист СФРЈ", бр. 32/71, 54/71, 67/72 и 21/74), Савезно извршно веће доноси

Р Е Ш Е Њ Е О РАЗРЕШЕЊУ ПОМОЋНИКА САВЕЗНОГ СЕ-

КРЕТАРА ЗА ТРЖИШТЕ И ЦЕНЕ Разрешава се од дужности помоћника савезног

Страна 732 — Број 29 СЛУЖБЕНИ ЛИСТ СФРЈ Петак, 2. јул 1976.

секретара за тржиште и цене Камило Маринц са 1. јулом 1976. године.


Београд


Председник, Џемал Биједић, с- р.

С А Д Р Ж А Ј : Стран®

416. Закон о ратификацији Уговора између Со-цијалистичко Федеративне Републике Ју-гос лави је и Републике Аустрије о изме-нама и допунама Уговора између Соција-листичко Федеративне Републике Југосла-в а е и Републике Аустрије о заједничкој државној граници од 8. априла 1965. године 685

417. Закон о ратификацији Споразума о гаран-цији између Социјалистичко Федеративне Републике Југос лави је и Међународно банке за обнову и развој (Пројект „Југо-словенски нафтовод" YU 1173) — —- — 690

418. Закон о промету експлозивних материја 693 419. Закон о изменама и допунама Закона о гро-

бљима и гробовима бораца у иностранству 697 420. Закон о изменама Закона о додатку на де-

цу војних лица у активној служби Ју-гос ловенске народне армије — — — — 698

421. Закон о задужењу федерације код Народ-не банке Југос лави је ради обезбеђења средстава за финансирање Програма об-разовања сталних савезних робних резер-ви у 1976. години — — — — — — 698

422. Закон о изменама и допунама Закона о обезбеђењу средстава за финансирање Про-грама модернизације службе за вршење унутрашњих послова из надлежности фе-дерације у периоду од 1974. до 1979. године 699

423. Закон о обезбеђењу средстава за финан-сирање Програма прве фазе изградње и а-даптације склоништа у периоду од 1976. до 1980. године за потребе заштите савез-них органа — — — — — — — — 699

424. Резолуција поводом одржавања Пете кон-ференције шефова држава или влада не-свртаних земаља у Коломбу — — — 700

425. Одлука о потврђивању Завршног рачуна Народне банке Југослава е за 1975. годину 701

426. Одлука о именовању председника Савез-ног комитета за законодавство — — — 701

427. Одлука о именовању заменика савезног друштвеног правобраниоца самоуправљања 701

428. Одлука о измени Одлуке о продаји робе за девизе у Југославији и о начину рас-полагања тим девизама — — — — — 702

429. Одлука о допуни Одлуке о образовању це-на појединих производа и услуга према услозима тржишта — — — — — 702

430. Одлука о начину образовања цена произ-вода црне металурга е — — — — — 702

431. Решење о износима дневница за службе-' но путовање у иностранство који се савез-

ним органима управе признају у матери-јално трошкове — — — — — — — 703

432. Решење о ослобођењу одређених корисни-ка од обавезе полагања депозита при ин-вестиционим улагањима у непривредне и непроизводне инвестиције у СР Хрватској 708

Страна 433. Решење о допуни Решења о ослобођењу

од обавезе полагања депозита одређених организација удруженог рада у СР Хр-ватској при инвесЈиционим улагањима у објекте комуналнеГпривреде — — — — 709

434. Решење о ослобођењу од обавезе полага-ња депозита организација удруженог рада комуналних делатности при инвестицио-ним улагањима у објекте комуналне при-вреде у СР Македонији — — — — — 709

435. Решење о ослобођењу од обавезе полага-ња депозита при инвестиционим улагањи-ма у непривредне и непроизводне инвес-тиције друштвено-политичких заједница и њихових органа и организација, фондо-ва и других корисника друштвених сред-става у СР Македонији — —1 — — — 709

436. Решење о ослобођењу од обавезе полага-ња депозита одређених организација удру-женог рада у САП Војводини при инвес-тиционим улагањима у објекте комунал-не привреде * — — — — — — — 710

437. Решење о ослобођењу од обавезе полага-ња депозита при инвестиционим улагањи-ма у одређене непривредне и ^производ-не инвестиције у СР Црној Гори — — — 711

438. Решење о забрани уношења и растурања листа „International Herald Tribune" — 711

439. Решење о забрани уношења и растурања часописа „Бег Spiegel" — — — —. —. 711

440. Решење о забрани уношења и растурања листа „Katoli§ki glas" — — — — — 711

441./ Правилник о начину на који се врши тип-ско испитивање мерила — — — — — 712

442. Наредба о одређивању врста мерила за која је преглед обавезан — — — — 713

443. Наредба о роковима у којима се врше по-времени прегледи мерила — — — — 718

444. Решење о југословенским стандардима за хидро динамичке спојнице — — — — 722

445. Решење о ју ̂ словенским стандардима из области испитивања неорганских кисели-на. база и њихових соли — — — — 722

446. Решење о југословенским стандардима за фотографију и кинематографију — — 723

447. Решење о југословенским стандардима за енергетске кондензаторе — — — — 723

448. Решење о југословенским стандардима за виј ке, навртке и сличне елементе за спа-јање — — — — — — — 723

449. Решење о југословенском стандарду и5 области рударске терминологије — — 724

-450. Резултат допунског избора за једног де-легата у Савезно веће Скупштине Соција-листичко Федеративне Републике Југо-слав^ е из САП Косово — — — — — 724

451. Друштвени договор о начину и условима вршења извоза производа трикотаже и по-з а м а ш а н ! е и чарапа у ЧСР — — — 725

452. Друштвени договор о начину и условима • вршења извоза производа трикотаже и позамантериј е и чарапа у Пољску, Мађар-ску и Румунију — — — — — — — 726

453. Друштвени договор о начину и условима вршења извоза производа трикотаже и позама«терије и чарапа у ДР Немачку — 726

454. Самоуправни споразум о јединственим ос-новама и мерилима расподеле и коришће-ња средстава заједничке потрошње у рад-ним заједницама органа федерације — — 729

455 Стопазум о промени затечених цена ли-вених спојница за цеви — фитинга — — 731

Постављења и разрешења — — — — — 731

Date post:	20-Sep-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	2 times
Download:	0 times

БРОЈ 29 ГОД. XXXII · 2010. 10. 11. · ,.(1) На површинам наведениа у...

Documents