Naslov originalaEoin ColferTHE WISH LIST

Copyright © Eoin Colfer 2000First published by The O’Brien Press Ltd, Dublin, Ireland, 2000Published in agreement with The O’Brien Press Ltd.

Za izdawe za Srbiju i Crnu Goru © Kreativni centar 2004

Biblioteka Svet je jedan

kwiga trinaesta

prvo izdawe

Urednik bibliotekeDejan Begovi}

Urednik izdawaAn|elka Ru`i}

Prevod s engleskogIka \ur|evi}

IlustracijeSa{a Arseni}

Lektura, korektura i redakcija prevoda

Mr Aleksandra Markovi}

Dizajn koricaDu{an Pavli}

Dizajn i priprema za {tampuMilorad Miti}

Izdava~Kreativni centar, Beograd, Gradi{tanska 8tel. 011/38 20 464, 38 20 483, 244 06 59www.kreativnicentar.co.yue-mail: info@kreativnicentar.co.yu

Za izdava~aMr Qiqana Marinkovi}, direktor

[tampaPublikum, Beograd

Tira`3000

ISBN 86-7781-326-8

S engleskog preveoIka \ur|evi}

Za Donala,„gospodara qubavi“

GLAVA 1

Komad sa dva lica

Meg i Bel~ su odra|ivali posao. Meg i Bel~.Zvu~alo je kao neka vrsta komi~nog komada sadva lica. Ali nije bilo to. Nema ni~eg sme{nogu provaqivawu u penzionerski stan.

Raptor je balavio po Meginim ~izmama.„Je l’ nam stvarno potrebna ova xukela?“, pro-

sikta ona, otiru}i o cvetnu leju ~izmu s koje secedilo.

Bel~ se okrete od prozora. Sviwske okice qu-tito su gledale ispod pramenova kose namazanegelom .

„Slu{aj, Fin“, pro{aputa. „Raptor nije xuke-la. On je ~istokrvan pas sa duga~kom linijompredaka.“

Meg prevrnu o~ima.Bel~ se vrati obijawu prozora, guraju}i vrh

{rafcigera izme|u prozora i ragastova.Po hiqaditi put Meg Fin se pitala {ta ona

ovde radi. Kako je pala tako nisko – da se {uwaoko stanova za starije osobe s propalicom ka-kav je Bel~ Brenan? Wen odraz ju je prekorno

5

posmatrao s prozorskog okna. Za trenutak je utom licu ugledala utvaru svoje majke. Iste krup-ne plave o~i, ista upletena plava kosa, ~ak iiste borice od mr{tewa izme|u obrva. [ta bimama mislila o ovoj najnovijoj ludoriji? Me-gino nehoti~no rumenilo odgovorilo je ume-sto we.

Ne{to kvrcnu u prozorskom ramu.„Ulazimo“, zagrokta Bel~. „Hajdemo.“Raptor se uspuza uza zid i upade u mra~nu unu-

tra{wost. On je bio pas traga~, poslat da izvi-di ima li neprijateqa. Naredbe koje je dobiobile su jasne. Grizi svakog. Ako vri{ti, onda jeneprijateq. Pitbul se ne bi mogao nazvati psomkoji se prikrada, tako da je uspeo da tresne u sva-ki komad name{taja u prizemqu.

„[to nismo jednostavno pozvonili?“, pro-gun|a Meg.

„Oh, prestani da kuka{, Fin“, frknu Bel~.„Stari Lori je ionako gluv kao top. Mogla biunutra da napravi{ vatromet, a on ne bi pre-stao da hr~e.“

Bel~ prevali svoje pozama{nu masu prekoivice prozora izla`u}i pri tom oklembe{enustoma~inu. Meg se strese. Ogavno.

Lice wenog partnera pojavi se iz tame.„Dolazi{ li, Fin?“ Meg zastade. To je bilo to. Linija izme|u od-

va`nosti i nitkovluka. Na woj je da odlu~i.„Dakle? Nisi se vaqda utrowala, a?“Meg se nakostre{i. „Ni~ega se ja ne bojim,

Bel~e Brenane!“Bel~ stade zlobno da se smejuqi. „Doka`i.“

Oin Kolfer

6

Manipulisao je wom i ona je to znala. Me|u-tim, Meg Fin nikada nije umela da odoli ~ika-wu. Oduprev{i se rukama o prozorsku dasku, onaspretno usko~i unutra.

„Ovako se ulazi, ti veliki tupane“, re~e nad-meno.

Ta primedba mogla bi kasnije dosta da je ko-{ta. Ali ~ak ni Bel~ ne bi gubio vreme na rvawekad treba da se obavi pqa~ka. Raspon wegove me-morije mogao bi da se meri s pam}ewem neke izu-zetno tupave zlatne ribice, tako da }e, ako budeimala malo sre}e, dok okon~aju svoju misiju, onzaboraviti sve o tom komentaru.

Soba je bila zagu{qiva i mirisala je na leko-ve. Meg je prepoznala taj miris zahvaquju}i onojno}i koju je provela na kau~u ispred maj~inebolni~ke sobe. Zbog tog zadaha ono {to je radi-la izgledalo je jo{ u`asnije. Kako je mogla? Dakrade od bespomo}nog penzionera?

Mogla je zato {to joj je trebao novac da odma-gli. Da jednom zauvek pobegne od Franka. Da seukrca na trajekt za Fi{gard i nikad se vi{e nevrati.

Razmi{qaj o trajektu, govorila je sebi. Raz-mi{qaj o bekstvu. Do mogni se novca kako godzna{.

Po celoj sobi bilo je star~evih stvari. Ta-bli s pilulama i tubica viksa. Bezvrednih. Bel~ih je ipak trpao u xepove.

„To su mo`da lekovi za srce, Bel~“, pro{apu-ta Meg. „Tvoj starac bi mogao da dobije napad kadbude shvatio da je opqa~kan. Tako bi ti postaoubica.“

Lista `eqa

7

Bel~ slegnu ramenima. „Pa {ta? Jedan mato-rac mawe na svetu. Oh, kako je to bolno. U svakomslu~aju, ne shvatam za{to kuka{. Kad si ve} sau-~esnik i sve ostalo.“

Meg otvori usta da ne{to prigovori, ali ni-je mogla. Ta~no je. Ona }e biti sau~esnik u svemu{to se ve~eras ovde bude dogodilo.

„Zato prestani da cmizdri{ i pretra`i tajkredenac. Ta stara budala negde dr`i ke{. Svi ma-torci ga imaju. Da bi mogli nekom da ga ostave!“

Jo{ jedan biser mudrosti od Bel~a. Wena rukaje oklevala nad ru~kom starog kredenca. Otvoriga, govorila je sebi. Otvori ga i suo~i se s po-sledicama. Prsti su joj drhtali, uko~eni odstraha i stida. Po policama kredenca bile supore|ane stare fotografije. Po`utele o~i op-tu`uju}i su je gledale iza zamu}enog stakla. Nevredi. Meg Fin je mo`da drska, ali ne i r|ava.

Bel~ je odgurnu laktom.„Kukavice“, promrmqa s odvratno{}u.Tada se upalilo svetlo. Stari Lori Makol

stajao je na stepeni{tu ma{u}i starinskom sa~-marom. O~igledno ne tako gluv kao {to je Bel~mislio.

„[ta to radite vas dvoje?“, upita hrapavim gla-som, promuklim od sna. Pitawe je u su{tini bilobudalasto. Dvoje provalnika. Usred no}i. Do laka-ta u wegovim stvarima. [ta je mislio da rade?

Lori palcem zapnu oroz drevne pu{ke. „Da-kle? Ne{to sam vas pitao.“

Bel~* opu{teno podrignu, u skladu sa svojimimenom. „Mi ovde pqa~kamo, matori. A kako tebiizgleda?“

Oin Kolfer

8

Starac si|e niz stepenice mr{te}i se. „Dati pravo ka`em, izgleda{ mi debelo, ba{ takomi izgleda{. A sad vadi {ape iz mog kredencapre nego {to prosviram tu tvoju pegavu glavu.“

Meg zatrepta. Ovo je bilo kao ne{to s televi-zije. Jedna od onih ameri~kih policijskih se-rija u kojima svi imaju kowske repi}e. Ako bi sedr`ali scenarija, sad bi trebalo da Bel~ uradine{to glupo, pa bi matori bio prinu|en da ihoboje upuca.

Ni{ta sli~no se nije desilo. Desilo se da jeRaptor prepoznao neprijateqa i ustremio se nagolu nogu koja je provirivala ispod ruba ku}nogkaputa.

Pitbul razjapi ~equsti tako jako da se za~ulokrckawe tetiva i zari zube u list Lorija Mako-la. Starac zajauka iz sveg glasa, udaraju}i psa dr-venim kundakom sa~mare. Ali kao da je udarao pobetonskom bloku. Kada se Raptor jednom do~epane~ega, on ne pu{ta dok mu Bel~ ne ka`e – ilidok to ne{to ne bude mrtvo.

Meg je izbezumqeno obigravala okolo. „Recimu da pusti, Bel~! Reci mu!“

„Bez `urbe. Treba da nau~i lekciju po{to jeuperio pu{ku na mene.“

„Skini Raptora s wega, Bel~!“, vri{tala jeMeg, pa dograbi pu{ku iz ruku Lorija Makola.

Bel~ zatrepta. Ta glupa~a je plakala! Cmi-zdrila je kao neka mala kmezavica. I dr`alapu{ku uperenu u Raptora.

Lista `eqa

9

* Bel~ (belch) na engleskom zna~i podrignuti (prim. prev.).

,,To je sa~mara, kretenko. Pucaj, pa }e{ da prore{eta{ i ma-

torog.“

„Ma daj, Fin!“ Ovo je stvarno zabavno. Zar onani{ta ne zna o sa~marama?

„Reci mu da prestane! Upozoravam te.“ Bel~ po~e da govori polako. Kao {to bi ~ovek

govorio detetu. „To je sa~mara, kretenko. Pucaj,pa }e{ da prore{eta{ i matorog.“

Meg se za trenutak pokoleba. „Ne zanima me.Bar }e brzo umreti. Broja}u ti do tri, Brenane.Budu}i da ti ne ume{ da broji{ do pet.“

Bel~ razmotri stvar. Nije navikao da mislitako brzo.

„Jedan...“Da li bi Meg to zaista uradila? Verovatno ne.

Suvi{e je meka.„Dva...“A opet, posle onoga {to je u~inila svom

o~uhu, Franku. Osim toga, ona je devoj~ica. Ko }ega znati sa `enama?

„Tr–“„U redu, u redu!“ Boqe ne rizikovati. Bi}e pri-

like za osvetu kasnije. „Raptor! K nozi, de~ko.“Pas zare`a, oklevaju}i s pu{tawem plena ko-

ji se koprcao.„REKAO SAM K NOZI!“Zapla{eni pas u trenutku ispqunu ono {to je

ostalo od lista Lorija Makola i po`uri svomgazdi.

Meg pritr~a Loriju Makolu. On se slaba{notrzao na linoleumu, dok mu je krv u mlazevimaizbijala iz otvorene rane. Kroz grimiz se nazi-ralo ne{to bledo. Meg na svoj u`as shvati da jeto kost. „[ta smo to uradili?“, jecala je. „[tasmo to uradili?“

Lista `eqa

11

Ovo nije uop{te delovalo na Bel~a. „Zna~i,sme`urani }e baciti ka{iku neki dan ranije.Pa {ta s tim?“

Meg obrisa suze. „Moramo da pozovemo hitnupomo}, Bel~! I to odmah!“

Bel~ odmahnu glavom. „Ne}e mo}i, Fin. Sadanema odustajawa.“

Makolove o~i po~iwale su da se mute. „Mo-lim vas“, zahropta.

Meg uperi pu{ku u Bel~a. „Izlazi! Hajde.“„Zaboravi na to, Meg.“„Ja }u preuzeti odgovornost. Ti samo idi!“Bel~ frknu. „Kako da ne! Samo reci policaj-

cima da si ga ti ugrizla za nogu. Sigurno }e tipo- verovati.“

Bila je to istina. Svaki policajac u graduznao je Bel~a Brenana i wegovu xukelu. Iz ovoganije bilo izlaza. Po prvi put u svom `ivotu MegFin ne}e biti u stawu da se slatkore~ivo{}uizvu~e iz nevoqe.

Onda su stvari krenule lo{im putem. Bel~ jeiskoristio u`as svoje partnerke i dograbio pu-{ku. Kez `utih zuba ra{irio se wegovim licem.

„Na mene si uperila pu{ku, je li?“Meg je osetila da joj naviru suze. „On mnogo

krvari, Bel~. Mo`da umire!“Bel~ slegnu ramenima. „I {ta onda?“ On po-

di`e prete}i pogled na Meg. „A sada moram da sepozabavim tobom.“

„Bel~! Pozovi –“„U pitawu je moj ugled. Ako bilo ko iz ekipe

ikad otkrije da je neka devoj~ica uperila pu{kuu mene i ostala `iva...“

Oin Kolfer

12

Meg je poznavala Bel~a. Odr`a}e dug govor, kao{to je mislio da prili~i tvrdim frajerima. Dokbude stigao do kraja, toliko }e se nalo`iti da bimogao sva{ta da u~ini. Meg odlu~i da se tu ne za-dr`i dovoqno dugo da bi otkrila {ta. Bez re~ise okrete i isko~i kroz jo{ uvek otvoren prozor.

Bel~ klimnu svom `ustrom psu. „Za wom, de~-ko. Stigni je.“

Raptor pre|e jezikom preko zuba i nestade.Wegovom gazdi se nije `urilo. Niko nikad nijepobegao Raptoru. On kleknu pored pobelelogpenzionera.

„Nemoj da ode{ negde, Lori. Odmah se vra-}am.“

Starac ni{ta ne odgovori.Meg je imala plan kad je poku{ala da se izba-

vi. Potr~a}e ka prvoj ku}i u kojoj bude gorelosvetlo i zalupati na vrata. Sada je znala da }e seradije suo~iti s policijom nego da dopusti dastari Lori umre. Meg je napravila samo jednugre{ku. Jednu kobnu gre{ku. U svoj toj zbrci imraku, skrenula je desno umesto levo. Nalevo sei{lo u centralno dvori{te, na koje su gledaliprakti~no svi penzionerski stanovi. Izbav-qewe. Nadesno je bio tehni~ki sektor. Central-ni klima-ure|aj i rezervoar za gas. ]orsokak.

Raptor dojuri iza ugla, vidqiv samo zahvaqu-ju}i sjaju zuba i pari koja mu je izbijala na no-zdrve. Zauzeo je polo`aj, blokiraju}i izlaz iztehni~kog sektora.

„^ibe!“, re~e Meg puna nade. „Na mesto, de~ko.“Da je pas mogao podrugqivo da se nasmeje, u~i-

nio bi to. Nije bilo {anse da devoj~ica pro|e.

Lista `eqa

13

Bel~ova senka pade na zagra|eni prostor.„Ba{ si traqava kriminalka, Fin. Utr~ava{pravo u }orsokak.“ Dvocevka je virila iz senkekao neke crne o~i.

„Bel~! Za ime boga! Pozovi hitnu pomo} – jo{nije suvi{e kasno.“

„Bojim se da jeste. Bar za tebe.“Krivina rezervoara za gas hladno je pri-

awala uz Megina le|a. Linija vara i{la joj jedu` ki~me. Nema gde da se pobegne. Cevi pu{kese obrnu{e i usmeri{e prema woj.

„Ostavi se toga, Bel~. Nije sme{no.“„Ja se i ne smejem, Fin.“To je bilo ta~no. Nije se smejao.„Ne}e{ ti mene da ubije{. Udari mi nekoli-

ko }u{ki, pa da zavr{imo s tim.“Bel~ sle`e ramenima. „Ja nemam izbora, zaista.

Tebi je lako. Ti si jo{ klinka, ali ja imam {esna-est godina. Odgovaram za svoje postupke. To bizna~ilo zatvor. A mislim da bi me ti otkucala.“

Jo{ koliko ju~e Meg bi rekla: Ti misli{,Bel~er? Nemoj da pri~a{. Ali ne sada. Ovo je biodruga~iji Bel~. Ovako je on izgledao u mraku.

„Ne}u te otkucati, Bel~, pa ja sam sau~esnik.“„Ta~no. Pa ipak...“Bel~ ne zavr{i re~enicu. Meg je znala da je na

woj da doka`e svoju odanost. Morala je da ka`eono {to je on `eleo da ~uje.

„Koga je briga?“, promumla, a re~i su joj para-le grlo kao lomqeno staklo. „Koga je briga akoumre jo{ jedan matorac? Mene sigurno nije.“

Bel~ je ispitivao weno lice, tra`e}i la`.O~igledno ju je na{ao.

Oin Kolfer

14

„@ao mi je“, re~e podi`u}i sa~maru. „Ne veru-jem ti.“

A onda se desila velika gre{ka. Ona koja jeu~inila da sve druge nespretnosti u ovoj no}iizgledaju kao bezna~ajne pogre{ke. Bila je toposledwa gre{ka koju }e Bel~ napraviti.

Meg je bila u pravu. Bel~ nije imao nameru daje upuca, nego samo da je malo zapla{i. Zahvaqu-ju}i svom huliganskom `ivotu, Bel~ Brenan jedobro poznavao sa~mare i to da one ga|aju rasu-to. Savr{eno je dobro znao da bi pucaw sa overazdaqine zapalio gasni rezervoar i oboje ihposlao u pakao. Ali mali pucaw upozorewa pre-ko wene glave – to je ve} ne{to drugo. Bel~ upe-ri cevi gotovo vertikalno i dodirnu okida~.

Meg to vide u wegovim o~ima. Vide ta~no ono{to je on nameravao da uradi. Je l’ poludeo?

„Ne, Bel~ – nemoj!“Ali bilo je prekasno. Wegov prst je napola

izveo potez. Nije bilo vremena da se predomi-sli. A Bel~ to nije ni `eleo. Wegove usne ve} suse cerile na pomisao kakav }e biti Megin izraz.

Pucaw je bio strahovit, ispunio je zagra|e-ni prostor i odjeknuo kroz prolaz. Odzvawao jeoko Megine i Bel~ove glave probijaju}i im bub-ne opne. Ali wima je bilo svejedno, jer su dotleve} oboje bili mrtvi.

Sve je u~inilo jedno si}u{no zrno. Jedna ku-glica sa zarezom na svojoj povr{ini. Taj zarez jeodigrao ulogu krilca, skrenuv{i zrno s pred-vi|ene putawe. Ono za{i{ta padaju}i, stravi~-no zagrevaju}i vazduh u nanosekundi. Novi re-zervoar za gas bi ga zaustavio, a ovaj je trebalo

Lista `eqa

15

da bude zamewen jo{ pre deset godina. Zar|alimetal popusti pod neznatnim udarom, {to jeomogu}ilo da usijana kuglica dopre do veoma za-paqivog gasa – BUM!

* * *

Po~a|aveli komad metala tresnu u Meg Fin,glatko joj odvojiv{i du{u od tela.

Biti duh u prvih nekoliko trenutaka jestevrlo uznemiruju}e. Um jo{ uvek dr`i da je svekao {to je bilo i na silu poku{ava da primenizakone fizike na svet duha. Kako mogu da letimniz ogroman tunel i da gledam samu sebe prostr-tu po probu{enom rezervoaru za gas? O~iglednonemogu}e. Zakqu~ak: Ja sawam.

I tako je Meg Fin rekla samoj sebi: Ja sawam.Jedan lep san, za promenu. Bez o~uha sa sekirama,ili grmaqa od policajaca koji poku{avaju da jeuguraju na zadwe sedi{te marice. Odlu~ila je dase opusti i u`iva.

Tunel je bio tako ogroman da se ~inilo da ne-ma granice. Ovu iluziju su naru{avali prste-novi plave svetlosti koji su pulsirali du` we-ga kao otkucaji srca nekog fantasti~nog bi}a.I druge ta~kice su plutale pomalo te~nim va-zduhom. Meg je shvatila da su te ~estice u stvariqudi.

Qudi koji plove kroz tunel? Nije li ve} ~ulane{to o tome? Ne{to o tunelu i svetlosti.

I tako je Meg Fin rekla sebi: Mrtva sam. ^e-kala je da to otkri}e izazove neko mo}no dej-stvo. Ni{ta. Nema konvulzija. Nema vri{tawa

Oin Kolfer

16

ni gr~evitih jecaja. Izgledalo je kao da sam tu-nel nekako otupquje wen um. Kao prvo, wen `i-vot i nije bio bogzna {ta. Verovatno je i boqeza wu {to ga se re{ila. Mo`da }e ~ak opet vide-ti mamu. Mada je wena majka verovatno na nebu, aMeg je sumwala da i sama ide u tom smeru.

Mo`da bi mogla da pre|e svetog Petra na so-ciolo{ku `vaku. Nisam ja kriva. Krivo jedru{tvo, bla-bla-bla. To je uvek palilo na sudu zamaloletnike. Nije bilo oka koje bi ostalo suvokad bi Meg nakitila pri~u o maj~inoj sao-bra}ajki. Mo`da je Nebo ne{to tvr|i orah.

Neko ju je pozvao po imenu. Mora da je to bioan|eo poslat da je glasom navede na nebeskusletnu stazu. Ipak, zvu~i malo brundavo za jed-nog an|ela. ^ovek ih zami{qa kako sviraju har-fe i pevaju glasom slatkim kao ... ovaj ... pa kaoan|eoski. [ta god da je ovo, zvu~i kao da pripa-da nekome ko se zasladio kantom punom te~nogmakadama.

Meg se polako okrenula. Nije bila jedina kojaplovi ba{ ovom strujom. Neko, odnosno ne{to jeletelo pored we. U jednom trenutku bilo je pas, udrugom de~ak. Konture pse}e wu{ke uobli~ava-le su se ispod qudske ko`e, izbijaju}i kroz wukao neki kompjuterski efekti. To je bilo u`a-sno. Groteskno. A opet ~udno poznato.

„Bel~?“, re~e Meg nesigurno. „Jesi li to ti?“Wen glas je ~udno zvu~ao. Kao da je u wemu bi-

lo rupa. A ono {to je trebalo da bude Bel~ mogloje samo da zavija kao Skubidu. Ali to je van svakesumwe bio wen partner. I izgleda da je rezer-voar za gas dobro sredio de~aka i wegovu xukelu.

Lista `eqa

17

Bel~ i Raptor skroz izme{ani kao da su pro{likroz blender. Za~udo, taj novi miks je odgovaraoBel~u, kao da je oduvek bio u wemu.

„Bel~? Saberi se, ho}e{ li?“Decak pas je mogao samo u`asnuto da gleda ka-

ko se wegovi zdepasti prsti pretvaraju u kanxepitbula. Suze i bale su mu se slivale niz lice,padaju}i u krupnim kapima sa krznaste brade.

O ne, mislila je Meg. Prvo mi se naka~i naZemqi, a sad treba da ga podnosim celu ve~nost!

„Meg! Pomozi mi.“Bel~ ju je gledao kao {tene. Pateti~no.„Nosi se, Bel~! Poku{ao si da me ubije{!“Zatreptala je. Bel~ ju je ubio! On ih je sve po-

bio!„Ubico!“, povika Meg.Stari Bel~ bi joj vratio za to. Ali ne i ovo

novo bi}e. On je samo ... ono je samo srceparaju}ecvilelo.

„Sve je to tvoja gre{ka, Bel~!“, vri{tala jeMeg. „Rekla sam ti da ne puca{! Rekla sam ti!“

Zakovitla{e se u krivini. Tamo napred tunelse ra~vao u dva pravca. Nije trebalo mnogo da seshvati. Gore i dole. Dobro i lo{e. Raj i pakao.Meg proguta pquva~ku. To je bilo to. Naplata zasva nevaqalstva koja je u~inila stanovnicimaWuforda.

Struja ih je nosila neverovatnom brzinom.Nije bilo trewa. Niti vetrova koji bi {ibaliwihovu ode}u ili im nadimali obraze. Samo sveosetniji talas vreline koji je dopirao iz dowegkraka tunela. Kad su se pribli`ili, Meg je moglada razazna kako prilike crne od gare`i skidaju

Oin Kolfer

18

vilama one koji su zaostali priqubqeni uz zi-dove. Po`uruju}i ih na wihovom putu u pakao.

Ovo nije stvarno. Nemogu}e je da se woj tode{ava.^etrnaestogodi{waci ne umiru; oniprolaze kroz problemati~ne periode i prera-staju ih.

Meg je sada mogla da vidi detaqe. Crveni bqe-sak demonskih o~iju onih bi}a iz tunela. Sre-brnkasti sjaj wihovih vila. Zadovoqstvo zbogposla u wihovom cerewu.

Bel~ zacvile u nemom u`asu, mlataraju}i ru-kama u ote`alom vazduhu kao da bi to moglo da gaspase. Meg stegnu srce.

Pred wima su se pomaqala vrata pakla. Izgle-dala su velika kao Sunce i gotovo isto tako vre-la. Meg ste`e pesnice. Ne}e ona lako dole.

A onda je poletela u drugom pravcu. Samo blagudar s boka, ali dovoqan da je odvu~e od dowegotvora. Uzdah olak{awa izbi joj iz grudi. ^isti-li{te, predvorje pakla, reinkarnacija – nijemarila. Sve je bilo boqe od onoga {to je vreba-lo na dnu crvenog tunela.

Kombinacija Bel~–Raptor nije tako sre}nopro{la. U sekundi je zahvati vatrena struja iona nestade, propadaju}i u pakao.

Meg nije imala vremena da razmi{qa o sud-bini svog ortaka. Sila koja ju je dosad vodila, ka-kva god bila, odjednom je i{~ezla, prepu{taju}ije silini sopstvenog zamaha. Zid tunela se pro-pe pred wom. Delovao je meko. Meko i plavo. Mo-lim te da bude meko...

Nije bila te sre}e. Meg tresnu o nemilosrdnupovr{inu zemaqskom brzinom od ~etiristo ki-

Lista `eqa

19

lometara na sat. Mada brzina ne ~ini nekustvarnu razliku na duhovnoj ravni, u kojoj su ki-neti~ki zakoni ba~eni kroz prozor. [to ne zna-~i da nije bolelo.

Oin Kolfer

20

GLAVA 2

MRTVI MRTVIJATI

\avo nije bio zadovoqan.„Dvoje“, re~e, dobuju}i manikiranim noktima

po tastaturi. „Danas sam o~ekivao dvoje.“Belzebub nervozno zastruga nogama. „I jesu

dvoje, Gospodaru ... na neki na~in. Imam ih ...to ...{ta je ve} ... u jami devetnaest.“

„Dvoje qudi!“, prosikta Satana, dok su mu malemuwe sevale izme|u rogova. Ne jednog mladi}a iwegovog psa! Uostalom, kako je pas uop{te do-speo ovamo?“

„Oni su ... sme{ani ujedno. Divota jedna od ne-sre}e“, promuca wegov a|utant, konsultuju}i sesa svojim rokovnikom. „De~ko je pravi sledbe-nik. Veoma impresivan `ivotni ciklus. Nasi-qe, mu~ewe `ivotiwa, kra|e, ubistvo. Listakrivica duga kao va{ rep. A ku~e, pravi pas Sa-tane. Prodaja iwekcija protiv tetanusa pove}a-na za petnaest odsto u prvom kvartalu.“

Gospodar Tame nije bio impresioniran. „Onje {treber.“

„Pas?“

21