8/18/2019 02.KD_K-1-16

1/46

1 / 4 6  

Његошева 84, 11000 Београд www.beoland.com

Број:  15298/6-07Датум:  11.03.2016.

КОНКУРСНА  ДОКУМЕНТАЦИЈА 

ЗА ЈАВНУ НАБАВКУ 

Урбанистичко-архитектонски конкурс за Блок 18 у Новом Београду 

КОНКУРС ЗА ДИЗАЈН 

БРОЈ ЈАВНЕ НАБАВКЕ  К-1/16

Београд, март 2016. год.

8/18/2019 02.KD_K-1-16

2/46

8/18/2019 02.KD_K-1-16

3/46

3 / 46

  преиспита простор и са свих других аспеката како би се ова локација развила у нову урбануцелину новобеоградског центра на левој обали Саве. 

Изабрана решења биће основ за формулисање планског решења и израду урбанистичко-планске документације за предметно подручје. 

10. Тип конкурса 

  према праву на учествовање: конкурс је отворен. 

  према циљу конкурса  је анкетни.

  по степену спровођења: конкурс је двостепени.  

11. Опис и задатак конкурса Задатак конкурса је израда идејног урбанистичко-архитектонског решења за Блок 18у Новом Београду, са свим елементима који се захтевају програмом овог Конкурса.Конкурсно решење подразумева, пре свега, формирање новог амбијента којекореспондира са окружењем и представља ново тежиште у простору. Предложенапројектантска и програмска решења осим што морају бити примерена значају просторнепозиције локације у контекст централне зоне Београда, споне староградске иновобеоградске обале реке Саве утемељена на вредновању постојећих историјских,природних, културолошких и функционалних значења овог простора, морају задовољити икритеријуме засноване на економској вредности локације као најбоље понуде за

новобеоградски центар.

12. Услови за спровођење конкурса Конкурс се расписује у складу са Законом о јавним набавкама ("Службени гласник РС"бр. 124/12, 14/15 и 68/15) (у даљем тексту: ЗЈН) и Правилником о начину и поступку зарасписивање и спровођење урбанистичко-архитектонског  конкурса ("Службени гласникРС" бр. 30/15) (у даљем тексту: Правилник).

  Сваки учесник конкурса/понуђач  који је званично преузео конкурсну документацијустиче право учешћа на конкурсу. 

  Предајом рада сваки учесник/понуђач прихвата пропозиције овог конкурса. 

13. Услови за учешће на конкурсу Право учешћа на конкурсу имају физичка лица са стеченом високом стручном  спремом из области архитектуре без обзира на њихову територијалну припадност ињихове личне особине. Учесници конкурса имају слободу да у своје тимове, по жељи,укључе стручњаке из других струка који би својим стручним ставовима и знањимадопринели унапређењу конкурсних решења, као и студенте.Учесник на конкурсу не може бити лице које је непосредно ангажовано на припреми испровођењу Конкурса, односно уколико је у сродству или непосредно сарађује саистим, као ни лице које је у управи или је запослено код органа који расписујеКонкурс. 

14. Обавезни услови за учешће на конкурсу 

  Конкурсни рад мора бити достављен на време и на начин утврђен конкурсномдокументацијом - расписом конкурса. 

  Конкурсни рад мора бити израђен на начин техничко-обликовне обраде и садржатисве делове одређене конкурсном документацијом - расписом конкурса. 

15. Састав жирија и известиоци:

Председник жирија 

  Милутин Фолић, дипл.инж.арх., градски урбаниста 

Чланови жирија 

  Небојша Мињевић, дипл.инж.арх.  – заменик  председника жирија 

   Академик проф. Милан Лојаница, дипл.инж.арх.  – члан жирија 

  Проф. др Љиљана Благојевић, дипл.инж.арх.  – члан жирија 

  Мирјана Милановић, дипл.инж.арх.  – члан жирија 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

4/46

4 / 46

Заменик члана жирија 

  Ивана Миленковић, дипл.инж.арх. 

Известиоци 

   Ана Лазовић, дипл.инж.арх.

  Јелена Ђерић, дипл.инж.арх.

Секретар жирија 

   Ана Главички, Удружење архитеката Србије 

16. Обавезе Наручиоца према одлуци жирија Наручилац  ће прихватити сваку одлуку Жирија донесену у складу са   ЗЈН, Правилником и засновану на професионалним и етичким начелима рада. 

17. Садржај конкурсне  документације:

  Општи део конкурсне документације;

  Програм конкурса;

  Прилози уз програм – подлоге и пратећа документација (преузимају се од Удружењаархитеката Србије, на начин описан у тачки 18. став 2. конкурсне документације) којасадржи: 

- Информационе графичке прилоге,- Графичке дигиталне подлоге,- Смернице надлежних институција, - Изводе из актуелних урбанистичких докумената, - Фотографије локација, - Табеле – биланси капацитета по наменама и површинама и укупни биланси за блок

18 и конкурсни обухват - Осталу документацију (каталози, изводи из студија...) 

Програм  конкурса обухвата: повод  и циљ израде конкурса, опште  и посебне карактеристике простора, конкурсни задатак - опште смернице и посебне програмскеуслове, критеријуме за оцену радова и правила конкурса. 

18. Услови, начин и адреса преузимања конкурсне  документације Увид и преузимање Конкурсне  документације, изузев  пратеће документацијенабројане тачком 17. алинеја 3, врши се на Порталу јавних набавки  и  на интернетстраници Наручиоца: www.beoland.com.Конкурсна документација  – Распис, укључујући и пратећу документацију набројану тачком17. алинеја 3. преузимају се уз накнаду од Удружења архитеката Србије, Кнеза Милоша7a/III, Београд,  од 11.03.2016. сваког радног дана од 09.00 до 15.00 часова или семогу наручити преко  канцеларије Удружења архитеката Србије  тел: 011/3230-059,тел/факс: 011/3239-754,  е-mail адреса: sas-dab@eunet.rs. На захтев учесникаконкурсне подлоге ће се слати препоручено поштом на захтевану адресу. 

19. Конкурсни рокови   Почетак конкурсног рока / датум оглашавања  11.3.2016. 

Подлоге и документација Конкурса могу се преузети од Удружења архитеката Србије,Кнеза Милоша 7а/III, Београд. 

  Рок за постављање питања је до  4.4.2016. Питања се могу постављати на е-mail адресу: dab.beograd@gmail.com.Рок за одговоре на питања 11.4.2016.Одговори Жирија на постављена питања ће бити објављена   на Порталу управе за јавне набавке, интернет страни Наручиоца и интернет страни Удружења архитекатаСрбије  у року од седам  дана од истека рока за постављање питања.  Исти ће битидоступни на интернет страни Удружења архитеката Србије до истека рока за предају

радова. 

  Рок за предају радова је 14.6.2016.

8/18/2019 02.KD_K-1-16

5/46

5 / 46

до 15,00 часова, без обзира на начин предаје (непосредно или поштом) упросторијама Удружења архитеката Србије, Београд, Кнеза Милоша 7а/III.

  Објављивање резултата конкурса  8.7.2016. Резултати  конкурса  ће бити објављени на интернет страни Удружења архитекатаСрбије, интернет страни Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда иПорталу управе за јавне набавке. 

  Изложба конкурсних радова и јавна дискусија о резултатима конкурса биће

организована најкасније 60 дана након објављивања резултата конкурса.   О термину за подизање ненаграђених конкурсних радова учесници ће бити

обавештени на сајту Удружења архитеката Србије.

20. Садржај конкурсног рада 

Текстуални део 

  Опис и образложење предложеног решења;

  Попуњене табеле дате у прилогу - Биланси капацитета по наменама и површинамаи укупни биланси за блок 18 и конкурсни обухват;

  Умањени графичким прилози на А3 формату .

Графички прилози 

  Конкурсно подручје у ширем окружењу   –  стратешка питања функционалних ипросторних односа планираних структура и њихових релација са континуалноизграђеним подручјем централне зоне града

Шематски приказ намена, кретања, сагледавања и др.  Р=1:5000 

  Конкурсно подручје у контексту непосредног окружења изграђених суседнихблокова у залеђу и планираних на десној обали Саве према ППППН „Београд на води“.

Концептуални план  - Ситуациони приказ основних карактеристика планиранихструктура и њихових односа Р=1:2500 

  Програмско-просторно решење конкурсног подручја Технички план –  диспозиција, садржаја и намена у простору, планирани капацитети,њихове позиционе и димензионалне карактеристике, спратност изграђених структура,функционални односи, саобраћајно и нивелационо решење, пешачка кретања и приказосновних карактеристика партерног уређења са уређењем зелених површина 

Р=1:1000 

Композициони план - план физичких структура, план маса и њихових просторниходноса – Ситуациони приказ (са баченим сенкама)Р=1:1000 

Карактеристични изгледи и пресеци Р=1:1000 

  Илустративно решење карактеристичне функционално просторне подцелине  – по

избору (основе, пресеци, просторни приказ) Р=1:500 

  3Д прикази из задатих праваца 

Сви горе наведени елементи и прилози конкурсног елабората, текстуални и графичкиприлози наведеног садржаја, представљају обавезне делове конкурсног рада. Радовикоји не садрже горе наведене и захтеване елементе и прилоге неће бити разматрани. 

  Остали графички прилози – по нахођењу.

21. Начин техничко-обликовне обраде конкурсног рада 

Текстуални део 

  Текстуално образложење на А3 формату доставити у 6 примерака.    Текстуално образложење мора бити означено истом шифром као графички део од

пет бројева у горњем десном углу насловне стране, фонт Ariаl, Bold, 30.  

8/18/2019 02.KD_K-1-16

6/46

6 / 46

  Језик конкурса је српски, текстови морају бити у фонту Ariаl величине 11 пункта.  

Графички део 

  Графички прилози се достављају на формату Б1, 100 x 70 см.  

  Сви графички прилози морају бити означени шифром у горњем десном углу,   фонт Ariаl, Bold, 50. 

  Графички прилози се каширају на пени од стиропора до 5мм дебљине.

Сви прилози, графички и текстуални, морају бити упаковани у непрозирну мапу у којој

мора бити и списак свих прилога и две  затворене коверте (АУТОР и ПОДАЦИ ЗАКОНТАКТ). На спољашњој страни мапа се означава само истом шифром  рада од петбројева, фонт Ariаl, Bold, 50. 

Kоверте сe означавају шифром у горњем десном углу.

  Коверта са назнаком "АУТОР" треба да садржи шифром означену и потписану Изјавуконкурената.  

  Коверта са назнаком "ПОДАЦИ ЗА КОНТАКТ", садржи шифром означен списак саименима чланова ауторског тима и сарадника и податке о  адреси за контакт(поштанској и e-mail) и броју контакт телефона. 

Учесник може предати само један конкурсни рад. Конкурсни рад садржи само једно 

решење и варијанте решења нису дозвољене. Сви садржаји конкурсног рада: графички део, текстуални део, коверте, изјаве и мапа,означавају се истом шифром. Све прилоге, текстуалне и графичке, обавезно је доставити и у електронско j форми, уpdf формату, у резолуцији од 200dpi, на СD-у или на флеш меморији.Техничко обликовна обрада конкурсног елабората према наведеном опису и захтеву,димензији и броју примерака  је обавезни садржај конкурсног рада. Радови који несадрже горе наведене и захтеване елементе и прилоге неће бити разматрани.  

22. Критеријуми жирија за оцену радова 

Поред поштовања и задовољења услова из програма и конкурсног задатка, теусклађености конкурсног  решења са датим урбанистичким условима и препорукама

Жири ће вредновати конкурсне радове на основу следећих општих критеријума:  Карактер и квалитет новог урбаног идентитета подручја у контексту слике града и

централне зоне Београда.

  Дистрибуција намена и садржаја у простору, функционалност предложеног решења.

  Урбанистичко-архитектонско обликовање и амбијенталне карактеристике целине икарактеристичних делова:

- Однос према ширем окружењу, градитељском и културном наслеђу ,

- Однос према непосредном окружењу и контактном подручју.

  Програмска и тржишна оправданост предложеног решења.

  Приступ у складу са принципима одрживости (еколошки и енергетски одрживарешења, очување и унапређење квалитета животне средине).

  Спроводљивост решења.   Уверљивост аргументације –  јасноћа саопштавања кроз графичке прилоге .

23. Врста и висина награда Уколико до утврђеног рока пристигне најмање 6 радова и уколико исти задовољавајупропозиције конкурса доделиће се следеће награде у укупном износу нето наградногфонда у износу од 3. 300 000,00 динара, према следећој расподели: 

  Прва награда  1 200 000,00 динара;

  Друга награда  900 000,00 динара; 

  Трећа награда  600 000,00 динара;

  2 откупа по  300 000,00 динара.

Жири ће расподелу награда извршити у свему према одредбама Правилника, самогућношћу и другачије расподеле награда у оквиру предвиђеног наградног фонда.

8/18/2019 02.KD_K-1-16

7/46

7 / 46

Наручилац  се обавезује да ће исплату за изабране и награђене конкурсне радовиизвршити према одлуци Жирија, а у складу са Конкурсном документацијом - расписом уроку од 45 дана од дана потврђивања Одлуке жирија од стране Наручиоца, односно 45дана од дана пријема и овере фактуре код Наручиоца. 

24. Правне и финансијске последице  за врсту и висину  награде и  услови  заштите ауторских права и преноса имовинских права аутора на Наручиоца 

   Аутор конкурсног рада је учесник који је израдио конкурсни рад и тиме под својим

именом објавио ауторско дело чином предаје на конкурс. Ауторски тимчине потписници конкурсног рада, коаутори, и тиме носиоци свих зајeдничкихауторских права. 

  Предајом конкурсног рада аутори (ауторски тим) уступа пренос свих имовинскихправа аутора Расписивачу уколико је предметни рад награђен или откупљен.  

  Награђени и откупљени радови могу се користити у целини или у деловима и крозизраду планске и техничке документације биће прилагођени ситуацији на терену,односно просторним и техничким могућностима и ограничењима.  

  Наручилац нема обавезу ангажовања аутора као вршиоца израде планске итехничке документације. 

  Уколико је потребно и уколико постоји обострани интерес, Наручилац можеконсултовати ауторе награђених и откупљених радова током даље разраде

пројекта, а аутори ће пружати консултантске услуге у потребној мери. Свакуевентуалну сарадњу стране ће регулисати посебним уговором.  

   Аутори задржавају право на публиковање својих радова.  

  Наручилац  има права да користи све пристигле радове, да их публикује ипромовише резултате конкурса. 

25. Садржај изјаве конкурената/понуђача Конкурентом/понуђачом се сматра сваки учесник (аутор/ауторски тим) који је предаоконкурсни рад у складу са овим Расписом конкурса. Садржај Изјаве конкурента/понуђача, обухвата следеће: 

  Име и презиме (аутора/чланова ауторског тима; сарадника), адреса из   л.к. и бр.

личне карте.   Потписе аутора/чланова ауторског тима и сарадника.  

  Изјава о прихватању услова конкурса и начину расподеле награда.  

  Изјава о преносу свих имовинских права аутора.  

  Изјава сагласности о евентуалној даљој разради конкурсног рада уколико јенаграђен или откупљен. 

  Изјава правног лица, уколико се исто појављује у својству   учесника, о именовањулица кojе испуњaвa стручнe и другe услoвe прeмa oвoм рaспису кoнкурсa, oднoснoиспуњава услове учeшћa нa кoнкурсу. 

  Начин расподеле евентуалне новчане награде дате у процентима са подацима зауплату за наведена лица (ауторе и сараднике).  

  Изјаву о сагласности да се на изложби радова и у каталогу објави имe(на) аутора у

случају да није међу награђеним и откупљеним конкурсним радовима.  

26. Језик конкурса Српски језик. 

27. Завршне одредбе у случају спора У случају спора надлежан је редован суд према седишту Наручиоца .

8/18/2019 02.KD_K-1-16

8/46

 

ГРАД БЕОГРАД

ДИРЕКЦИЈА ЗА ГРАЂЕВИНСКО ЗЕМЉИШТЕ И ИЗГРАДЊУ БЕОГРАДА 

у сарадњи са Удружењем архитеката Србије

ПРОГРАМ

за отворени анкетни једностепени анонимни

урбанистичко-архитектонски конкурс за Блок 18 у Новом Београду

март 2016

8/18/2019 02.KD_K-1-16

9/46

9/46

ПРОГРАМ

за отворени, анкетни, једностепени конкурс за урбанистичко – aрхитектонско решење

блока 18 у Новом Београду 

Расписивач /Наручилац/ конкурса 

Град Београд – Дирекција за грађевинско земљиште, Његошева 84, Београд 

www.beoland.com 

Спроводилац конкурса 

Удружење архитеката Србије, Кнеза Милоша 7/III, Београд 

www.u-a-s.rs 

http://www.u-a-s.rs/http://www.u-a-s.rs/http://www.u-a-s.rs/

8/18/2019 02.KD_K-1-16

10/46

10/46

Садржај

1.  ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ КОНКУРСА 

2.  ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА 

2.1  Шире и непосредно кружење 

2.2 

Блок 18 

3.  ПОСЕБНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА 

3.1  Историјат простора, градитељско и културно наслеђе 

3.2  Саобраћајне карактеристике простора 

3.3  Зелене површине 

3.4  Река Сава 

3.5  Инфраструктура 

3.6  Инжењерско геолошке карактеристике подручја 

3.7  Актуелна планска документација на подучју конкурсног обухвата 

3.8 

Актуелна планска документација у контактној зони конкурсног обухвата 

4.  КОНКУРСНИ ЗАДАТАК – ОПШТЕ СМЕРНИЦЕ И ПОСЕБНИ ПРОГРАМСКИ УСЛОВИ

4.1 Предмет конкурса, опште смернице и препоруке 

4.2 Програмски услови 

4.2.1  Планирани капацитети изградње 

4.2.2  Обавезе у формирању простора 

4.2.3  Препоруке у формирању простора 

4.2.4  Урбанистичко-параметарске условљености и смернице 

4.2.5  Нормативи за јавне службе, објекте и комплексе 

4.2.6  Смернице и препоруке за однос према градитељском и културном наслеђу 

4.2.7  Смернице и препоруке за саобраћајне површине 

4.2.8  Смернице и препоруке за зелене и слободне површине 

4.2.9  Смернице за инфраструктуру 

4.2.10  Смернице у односу на природне услове 

4.2.11  Смернице у односу на инжењерско геолошке услове 

5.  КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНУ РАДОВА 

6.  ПРАВИЛА КОНКУРСА 

6.1  Услови за учешће на кокнурсу

6.2  Услови за спровођење конкурса 

6.3  Садржај конкурсног рада

6.4  Начин техничко-обликовне обраде конкурсног рада 

6.5  Садржај изјаве конкурената 

6.6  Конкурсни рокови 

6.7  Врста и висина награда 

6.8  Састав жирија и известиоци 

6.9  Правне и финансијске последице за врсту и висину награде и услови

заштите ауторских права и преноса имовинских права аутора на инвеститора 

ПРИЛОЗИ УЗ ПРОГРАМ – ПОДЛОГЕ И ПРАТЕЋА ДОКУМЕНТАЦИЈА 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

11/46

11/46

1.  ПОВОД И ЦИЉ ИЗРАДЕ КОНКУРСА 

Предмет  конкурса  је урбанистичко-архитектонско решење територије новобеоградског

Блока 18 са парковским појасом  уз леву обалу Саве између старог савског (трамвајског)

моста и моста „Газела“. Укупна површина подручја у обухвату конкурса је 46.8 hа. 

Повод  за расписивање конкурса је чињеница да је ово драгоцено подручје које се налазиу самом средишту централне зоне града, данас потпуно неусловно коришћено (Блок 18),

или само делимично примерено коришћено (парковски појас уз обалу), те да представља

за град изузетан функционални, просторни и инвестициони ресурс. Уз то, стицајем

познатих друштвених и инвестиционих околности недавним планирањем као и започетом

изградњом структура према Просторном плану подручја посебне намене „Београд на

води“ на десној обали, урбанизација новобеоградског дела савског приобаља добија још

више на значају и пуној актуелности. 

Из тог разлога, одлучено је да се у урбанистичком планирању и пројектовању Блока 18 са

приобаљем уз леву обалу Саве, приступи у већем временском комфору кроз бољу,

целовитију и благовремену припрему и уз пуније креативно учешће стручњака ицелокупне јавности, као и уз могућност избора најбољег решења из што богатије и шире

референтне понуде.

С тим у вези, а у складу са обавезом из ПГР-а грађевинског подручја седишта јединице

локалне самоуправе –  град Београд, према коме је за комплекс савског амфитеатра на

Новом Београду, као теме градског пројекта, прописана израда конкурса и јавне стручне

провере и на основу Закључка Заменика градоначелника града Београда бр. 020-4543/15-

Г-01 од 24.06.2015. године расписује се овај отворени, анкетни, једностепени конкурс за

урбанистичко-архитектонско решење Блока 18 у Новом Београду са делом приобаља. 

Конкурс се расписује ради провере просторних и функционалних капацитета локације иприбављања предлога за што квалитетније урбанистичко – архитектонска решење којим

 ће се дефинисати морфологија новопланиране изградње и њен однос са околином,

реком Савом и њеном наспрамном обалом. 

Циљ израде конкурса   јесте да се, на основу анализираних просторних ограничења,

потенцијала, потреба, трендова и захтева:

  дефинишу (реалне) развојне могућности простора и потенцијали;

  дефинишу  зоне или целине према морфолошким, планским, амбијенталним и

другим карактеристикама за које се могу одредити правила грађења;

 

преиспита и дефинише садржај и обухват јавног простора у оквиру Блока 18;  преиспита простор и са свих других аспеката како би се ова локација развила у

нову урбану целину новобеоградског центра на левој обали Саве. 

Изабрана решења биће основ за формулисање планског решења и израду урбанистичко-

планске документације за предметно подручје. 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

12/46

12/46

2.  ОПШТЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА 

2.1.  Шире и непосредно окружење 

Непосредно контактно подручје карактеришу различите просторно-амбијенталне целине,

са којима тренутно, простор блока 18 минимално, или готово уопште не кореспондира.

Са северозападне стране Улице Владимира Поповића непосредни суседи су, у великој

мери формирани, блокови 19 и 20 са претежно пословним садржајима: међународни

конгресни, културни и пословни комплекс Сава Центар и хотел високе категорије Crowne

Plaza (бивши хотел Интерконтинентал) у блоку 19, затим пословне зграде и комплекси

разнородне структуре изграђени 80-тих и 90-тих година прошлог века: Делта холдинг,

Генекс апартмани са енерганом, хотел "Hyatt", пословни комплекс Електропривреде и

грађевинског предузећа "Рад" као и нови стамбено-пословни комплекс Савоград (2010) у

блоку 20. У неизграђеном делу блока 20, на месту постојећих тениских терена планиран  је

 још један стамбено-пословни комплекс. 

Ова доминантно пословна зона представља прелаз из отворених блокова стамбеног ткиваНовог Београда (блокови 21,22,23,19а..) које карактерише ортогонална матрица широких

булевара и улица, димензије блока око 350х350м са структуром слободностојећих, махом

високих зграда (9 и више етажа) у зеленилу.

Са североисточне стране Старог Савског моста, у оквиру блока 17, налази се Комплекс

Старог београдског сајмишта.

Комплекс Старог сајмишта првобитно је значајан као урбанистичко-архитектонско

сведочанство развоја некадашњег Београда,  осмишљен и реализован као

репрезентативан сајамски простор, са циљем да покаже велике амбиције младе европске

краљевине и буде подстрек њеном економском развоју, који је за време Другог светскограта претворен је у логор - трагично место страдања града и његових становника, да би

након рата у остацима сајамских/логорских павиљона били формирани атељеи за

ликовне уметнике. 

Иако Старо сајмиште представља најзначајнији меморијални комплекс не само у Београду

него и на подручју читаве Србије, због чега је 1987. године, под називом "Старо сајмиште

 – Логор Гестапоа" утврђен за културно добро ("Службени лист града Београда", бр.16/87),

данас је то девастиран простор, са остацима зграда делом измењених до

непрпознатљивости, пренамењених за подстандардно становање и разноврсне друге

углавном неадекватне намене. Са околним простором не остварује готово никакву

функционалну везу, пре свега због насипа којим је формиран приступ Старом трамвајскоммосту.

Локација која је предмет овог конкурса део је „Савског амфитеатра“ - јединствене целине

леве и десне обале реке Саве и њиховог залеђа, између Бранковог и (оквирно) моста

Газела. Подручје Савског амфитеатра, као најатрактивније и позиционо, за макроамбијент

централне градске зоне најзначајније подручје, деценијама је предмет интерсовања

стручне јавности, што је резултирало већим бројем међународних и домаћих

архитектонско-урбанистичких конкурса, различитих студија, па и планерских решења али,

до сада, без реализације. 

Сегмент новобеоградског дела Савског амфитеатра са југозападне стране моста ''Газела''',

запоседнут је низом потпуно неадекватних садржаја: шљункарама, грађевинским

8/18/2019 02.KD_K-1-16

13/46

13/46

погонима, аутоперионицама... За предметно подручје покренуте су планске активности на

реурбанизацији и изградњи пословних садржаја у складу са планом ширег подручја којим

 је оно предвиђено за комерцијалне, пословне и стамбене намене са пратећим

садржајима, осим зоне приобаља која је према намени јавна зелена површина.

За део простора десне, београдске, обале Савског амфитеатра, који се данас користи

претежно као саобраћајна површина у функцији железнице, у протеклом периоду урађен је Просторни план подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда -

подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води („Службени гласник РС“ бр.

7/15) (у даљем тексту: ППППН Београд на води) који обухвата и део простора леве обале

укључујући и зелени појас између регулације Реке Саве и Бродарске улице са чије се

северозападне стране налази блок 18.

слика 1: Постојећи садржаји у окружењу 

Преглед и резултати најзначајнијих планерских, истраживачких и конкурсних

активности које су се тицале или у чијем је фокусу био Савски амфитеатар дати су у

конкурсној документацији , прилог IV –  ОСТАЛА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА. 

2.2.  Блок 18 

Подручје блока 18, као дела леве стране Савског амфитеатра, у просторном погледу,

представља језгро Београда, спону староградске и новобеоградске обале реке Саве у зони

8/18/2019 02.KD_K-1-16

14/46

14/46

централног дела града у оквиру којег је могућ директан контакт градског ткива са реком.

Као такав, има изузетне потенцијале, утицај и значај за развој целокупне физичке

структуре Града.  Добра саобраћајна приступачност значајна за високу концентрацију

корисника, неизграђеност, отворена могућност инфраструктурног  опремања,

комплементарни садржаји у контактној зони и могућност функционалног повезивања са

другим сегментима централне градске зоне, Блок 18 чине изузетно добром понудом међу

градским локацијама за планирани новобеоградски центар. 

Простор блока 18 дефинисан је  регулацијама:  Улице Владимира Поповића, Булевара

Арсенија Чарнојевића, Бродарске улице и Улице Земунски пут. Два ободна моста - Стари

савски мост  на североистоку  и мост ''Газела''  на југозападу  представљају просторне

доминанте, које визуелно ограђују простор блока у односу на ткиво у окружењу.

Подручје парковске, релативно уређене површине са источне стране Бродарске улице

чија западна регулација представља границу Блока 18 укуључујући и обалу реке Саве у

обухвату је овог конкурса.

Уређена обала, мање више истог карактера, протеже се од Ушћа и завршава на овомпростору и спада у добара под претходном заштитом   у оквиру целине Приобална зона

Новог Београда. Узводно од моста ''Газела'' наставља се само кратак сегмент уређене

обалоутврде.

У постојећем стању, простор блока 18 изграђен је објектима породичног становања,

претежно лошег бонитета, спратности од П до П+1+Пк. Стамбени фонд је релативно стар,

са спонтано насталом мрежом локалних саобраћајница.  Насеље се налази у депресији

просечне дубине око 1.5м у односу на Улицу Владимира Поповића и око 3 метра у односу

на горњу коту обалоутврде. 

Својим положајем  у односу на  реку  Саву  као осовину, овај простор представља

најзначајнију локацију за интегрисање две обале и спону између постојећих и планираних

садржаја. 

слика 2: Панорама Београда са крова Палате "Ушће" 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

15/46

15/46

3.  ПОСЕБНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОСТОРА 

3.1  Историјат простора, градитељско и културно наслеђе 

Прве идеје и тенденције за проширење градске територије на леву обалу реке Саве јавиле

су се у периоду после Првог светсог рата, када је Сава престала да буде гранична река. Већ

1923. године, као додатак уз предлог новог Генералног регулационог плана Београда, чији је аутор Ђорђе Коваљевски, израђен је Илустративни план града на левој обали Саве који

 је обухвата целокупну територију између Београда и Земуна.

У периоду пре Другог светског рата  почеле су активности на урбанизацији леве обале

Саве, али  је мало тог остварено.

1934. године  Земун је административно припојен Београду  и  остварена је релативно

добра веза између Београда и Земуна изградњом новог моста и трамвајске линије, али се

Земун и даље развијао као посебан град по свом посебном урбанистичком плану.

На Новом Београду 1938. године започели су радови на насипању дела терена  између

пута Београд Земун и Дунавског кеја према Плану регулације терена и пројекта насељаса десне стране Земунског моста, који су урадиле и почеле реализацију данске компаније

Хојград и Шулца.д. и Капмсакса.д, а „лево“ од моста  је 1937-38. године, у духу модерне,

изграђено ново сајмиште (данас Старо Сајмиште). У истом периоду на самој обали Саве и

на подручју данашњег блока 18 почело је да се развија дивље и бедно стамбено насеље. 

У предратном периоду појавило се, рађених за различите потребе, више идеја радикалне

реконструкције Београда, које су мање или више укључивале и простор данашњег Новог

Београда. Визија великог Београда архитекте Драгише Брашована, којем је Београдска

општина поверила израду новог Генералног плана, представљена је шест недеља пред

почетак Другог светског рата у Југославији. Иако је „Брашованова улога у планирању

Београда покривена у историографији српског урбанизма потпуном тишином“1  у

стратегијама и поставкама његовог плана „великог насеља на обали Саве које ће се звати

Нови Београд“ наговештена је већина питања којима се и данас баве планери и архитекти

овог градског подручја.2 

По завршетку Другог светског рата, већ крајем 1945. године, приступило се изради новог

Генералног урбанистичког плана Београда којим у првој фази руководи архитекта Никола 

Добровић. Пре усвајања  Генералног плана израђен је низ посебних и различитих

урбанистичких решења и студија, а Генерални урбанистички план којим су успостављене

смернице за развој Новог Београда, завршен је 1950. године под руководством архитекте

Милоша Сомборског.  До тада је већ била почела изградња Палате федерације  и Хотел

Југославија  (према конкурсним решењима из 1947. године), Студентског града и

стамбених павиљона на Тошином Бунару. Но и после усвајања овог Плана, простор Новог

Београда остаје предмет активног интересовања.

Под руководством архитекте Бранка Петричића, 1958. године, израђено је и усвојен нови 

Генерални урбанистички  план  Новог Београда. По овом плану започета је изградња

мреже саобрaћајница. Међутим, потреба да се детаљније сагледа, пре свега центар Новог

Београда условила је даља разматрања и нову урбанистичку разраду.

1

 Љиљана Благојевић, „Нови Београд : оспорени модернизам“ Београд : Завод за уџбенике : Архитектонски факултетУниверзитета : Завод за заштиту споменика, (Суботица : Минерева), 2007, стр. 53.2 Видети: Љиљана Благојевић, „Нови Београд : оспорени модернизам“ Београд : Завод за уџбенике : Архитектонски

факултет Универзитета : Завод за заштиту споменика, (Суботица : Минерева), 2007, стр. 24 до стр. 54. 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

16/46

16/46

Након Конкурса  за решење првог стамбеног блока у централном делу Новог Београда

(блок 21) који је обухватао и захтев да се дају идејна решења целог централног дела Новог

Београда  (1958-59. године), и на коме није додељена прва награда, формирана је радна

група Урбанистичког завода која је 1960. године израдила План централне зоне Новог

Београда, на основу ког је, под руководством архитеката Милутина Главичког и Уроша

Мартиновића, 1962.године израђен и усвојен Регулациони план Новог Београда – којим је

коначно поставњене главне црте развоја Новог Београда каквог га данас познајемо, и који је служио као основ за даљу разраду до 1980-тих година XX века. 

Зона ''Центара Новог Београда'' и ''Првобитног Новог Београда'', данас представља један

од најрепрезентативнијих и функционално најзначајнијих делова Београда. Савремена

градска структура, отворених блокова, која у континуитету, изграђује од 40-их година XX

века до данас у погледу историјског развоја Београда представља великим делом

споменички простор који сведочи о привредном, управно административном и културном

развоју града. Имајући у виду да је ово део града који је настајао по правилима и

принципима модерног урбанизма XX века, очување започетог концепта изградње је

примарни задатак са циљем да се постигнути квалитет одржи и унапреди.

Простор који је обухваћен урбанистичко-архитектонским конкурсом, представља

драгоцени део укупног корпуса Београда. Својом позицијом између два моста, на

најатрактивнијем савском меандру   једнако учествује у формирању слике града, и

градских панорама колико и старобеоградски пејзаж.

У конкурсној документацији , прилог IV –   ОСТАЛА КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА,

приложени су садржаји са детаљнијим подацима о стварном и планском развоју

предметног подручја. 

3.2  Саобраћајне карактеристике простора 

3.2.1  Улична мрежа

Приступ блоку остварује се  из  Улица Владимира Поповића и Земунски пут - које у

функционално рангираној уличној мрежи града  у складу са стратешким решењима

саобраћаја из ПГР-а Београда и ППППН Београд на води  припадају рангу магистралних

саобраћајница.

Улица Владимира Поповића са планираним продужетком преко Старог сајмишта до улицеБулевар Николе Тесле представља кичму саобраћајног система на левој обали реке Саве.

Реализацијом дела саобраћајнице Владимира Поповића од улице Земунски пут до

раскрснице са улицом Булевар Николе Тесле формираће се у потпуности затворен

саобраћајни прстен око будућег центра Новог Београда. 

Улица Владимира Поповића задржава своју постојећу регулациону ширину од 83.0m са

простором за паркирање за потребе јавних садржаја, све до Земунског пута где се

планира нова кружна раскрсница са саобраћајним правцем преко Старог Савског мост,

што представља најновију измену до сада планираног саобраћајног решења ове

раскрснице планирану према ППППН  Београд на води. Регулациона ширина овесаобраћајнице од Земунског пута до Булевара Зорана Ђинђића садржи два коловоза у

ширини од по 10.5m, паркинг простор у средини у ширини од 40.0 m, обострано зеленило 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

17/46

17/46

у ширини од 6.0 до 9.5m са обостраним коридорима за бициклистички и пешачки

саобраћај у ширини од 3.3 до 3.5m. 

За Саобраћајни правац Земунски пут преко Старог Савског моста планирано је проширење

профила. У средини новог профила задржава се постојећи мост  ширине 10.4m за шински

саобраћај, а обострано се додаје, на посебним конструкцијама: по једна коловозна трака

од 6.5m са техничком стазом од 1m на страни ка постојећем Старом Савском мосту и

пешачко-бициклистичком стазом од 3m са друге стране. Овај саобраћајни правац се настрани шумадијског дела града спушта реконструисаном навозном рампом нагибом од

5% до планиране кружне раскрснице  са новим саобраћајним правцима,  а са

новобеоградске стране постојећом  нивелетом до планиране кружне раскрснице са

Владимира Поповића. 

Мост "Газела" (део ауто-пута Е-75, најважнијег међународног друмског коридора кроз

Србију) се задржава у постојећем стању.

Део улице Земунски пут, који залази у подручје конкурсног обухвата и улица Бродарска у

функционално рангираној уличној мрежи града припадају рангу улица другог реда. 

Булевар Зорана Ђинђића од улице Милентија Поповића до улице Владимира Поповића,

планира се као директна веза централних делова Новог Београда са планираним

реконструисаним Старим савским мостом. Регулациона ширина ове саобраћајнице

садржи две коловозне траке од по 7m, трамвајску баштицу у средини од 8m и обостране

тротоаре од по 4.5m. 

3.2.2  Пешачки и бициклистички саобраћај 

У оквиру предметног подручја, у постојећем стању, услови за пешачка кретања су

подстандардни. Једина значајна пешачка површина припада парку између Бродарске

улице и реке Саве.

Бициклистички коридори уз леву обалу Саве су данас повезани са десном обалом преко

Бранковог моста уз чију конструкцију се налази и лифт за бициклисте. 

У оквиру нове  регулације Старог савског моста,  планиране су обостране пешачко-

бициклистичке стазе ширине 3m. 

Према ППППН Београд на води, Стари железнички мост планиран је као пешачка и

бициклистичка веза леве и десне обале Саве и тиме укида данашња основна намена у

функцији железничког саобраћаја. 

3.3  Зелене површине 

Парковска површина омеђена Бродарском улицом, Старим савским мостом, мостом

"Газела" и обалоутврдом, формирана 60-тих до 80-тих година XX века са рекреативним и

културним садржајима  предствља сведочанство  историјског и урбанистичког развоја

града. Простор је подељен на два широка платоа који су повезани шкарпама истепеништем. Замишљен је као свечана, експонирана, монументална обала са

8/18/2019 02.KD_K-1-16

18/46

18/46

упрошћеном шемом шетних стаза, широким једноставним потезима, великим травним

површинама у предњем плану (партерно решење) и високим зеленилом у задњем плану,

решеним у пејзажном стилу. Ова јавна зелена површина чини саставни део културног

добра под претходном заштитом "Приобална зона Новог Београда", због чега и сама

ужива исти степен заштите. Део парка непосредно уз обалу Саве саставни је део

Еколошки значајног подручја "Ушће Саве у Дунав" (заштићеног природног добра од

међународног значаја). Посматрано из старог Београда, као почетак алувијалне заравни иновог града, овај парк представља јединствену визуелну вредност. Парк "Старо сајмиште"

у контактном подручју, представља високо вредновано станиште (биотоп), фиксни

елемент система зелених површина Београда. 

У осталом подручју конкурсног обухвата нема уређених јавних зелених површина.

3.4  Река Сава 

На предметном подручју највреднији биотоп је река Сава. Река представља примарни

биотоп и станиште угрожених врста. Све интервенције у контактној зони (обала) морајубити оријентисане ка очувању и унапређењу овог вредног станишта.

3.5  Инфрастуктура 

Постојеће трасе инфраструктурних  мрежа  приказане су на ситуацији у документацији

конкурса на катастру подземних инсталација. 

3.5.1  Заштита водоизворишта 

Предметно подручје блока 18,  као и корито реке Саве налазе се у зони II (ужа зона 

санитарне заштите београдског изворишта. На левој обали реке Саве, изграђени су ренибунари РБ-52, РБ-53, РБ-1 и један вертикални бунар ИЕБУС-4, око којих је успостављена

законом прописана зона I санитарне заштите изворишта (зона непосредне заштите).

Са аспекта санитарне заштите постојеће нехигијенско насеље у оквиру блока 18,

формирано у залеђу 3 рени бунара, представља сталан притисак и велики ризик по

квалитет подземних вода Београдског изворишта, те  je планирана трансформација

предметног подручја у мешовите градске центре свакако пожељна уз обавезну примену

мера заштите изворишта како би се очувао и у многоме подигао квалитет површинских и

подземних вода.

3.6  Геолошке карактеристике подручја 

Морфолошки посматрано предметни терен представља остатак прве Савско-Дунавске

алувијалне терасе и алувијалне равни реке Саве.

Алувијана раван река Саве на котама 69 до 71 мнв. У садашњим условима већи део

терена је регулисан насипањем до садашњих кота које су у распону од 74,50-76,5.

Само конкурсно подручје у свом већем делу припада делимично насутом  подручју на

апсолутној коти 71,0 до 74,0mnv.

У геолошкој грађи терена учествују седименти квартарне старости представљени генетски

различитим комплексима. Геолошка средина изграђена је од лесних  наслага, лесоида),

алувијалних, алувијално-барских, алувијално- језерских и језерско-барских седимената. 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

19/46

19/46

Основно хидролошко обележје истражном подручју даје Дунав и Сава. Подаци о

водостају  Дунава и Саве спадају у елементе значајне за геолошко-геотехничка

разматрања. Максимални  опажани водостај је 75,46. Катастрофални Стогодишњи

прогнозни водостај је 76,2 мнв. На  хидрогеолошке карактеристике предметног терена у

знатној мери утиче и прихрањивање издани из залеђа Бежанијске косе (Земунске лесне

заравни). 

Прогнозирани максимални ниво подземних вода за подручје Новог Београда је на коти74.0 mnv.

3.7  Актуелна планска документација на подручју конкурсног обухвата 

Плански основ за подручје обухвата конкурса  су, новоусвојени, планови:  Генерални

урбанистички план Београда и План генералне регулације грађевинског подручја

седишта јединице локалне самоуправе – Град Београд целине I-XIX (у даљем тексту ПГР 

Београда).

Део предметног подручја –  појас између Бродарске улице и реке Саве у обухвату је 

Просторног плана подручја посебне намене уређења дела приобаља града Београда -

подручје приобаља реке Саве за пројекат Београд на води („Службени гласник РС“ бр.

7/15) (у даљем тексту: ППППН Београд на води ).

3.7.1  ПГР Београда 

Према ПГР-у Београда, подручје у обухвату конкурса припада Целини IX - Центар Новог 

Београда, Првобитни Нови Београд.

Целина IX - Центар Новог Београда Центар Новог Београда налази се између Дунава, Саве, железничке пруге и Улице

омладинских бригада и обухвата језгро Новог Београда, први ободни ред блокова,

простор Старог сајмишта и парк на Ушћу. 

Центар Новог Београда има велике развојне могућности у погледу изградње нових

капацитета комерцијалних садржаја. Инфраструктурна опремљеност, добра саобраћајна

приступачност за високу концентрацију запослених и кориснка, неизграђеност,

власништво земљишта, комлементарни садржаји у контактној зони и могућност

функционалног повезивања са друга два центра првог ранга, представљају врхунску

понуду међу градским локацијама за пословну намену. Центар Новог Београда планира се

као нови пословно-трговачки, административни и културни центар државног ирегионалног значаја. Намена блокова је стамбена, стамбено - пословна и пословна, са

пуним спектром комерцијалних активности који обухвата главна представништва

пословних корпорација, велике хотеле и пословне апартмане, савремене трговачке и

пословне објекте, затим пратеће делатности забаве и разоноде и становање у зградама

мешовите намене. Планира се развијање одговарајућих јавних садржаја између блокова

највеће концентрације централних садржаја у Новом Београду (блокови 18, 19, 25 и 26),

као и између Новог Београда и два историјска средишта, Београда и Земуна, дуж

Булевара Зорана Ђинђића и Булевара Михаила Пупина. 

Зелени појас уз Саву и постојећи зелени парк око зграде СИВ (Блок 13) , Јавни градски

парк на Ушћу, између Бранковог моста, Булевара Николе Тесле, хотела "Југославија",Дунава и Саве, су део система зеленила са предлогом за заштиту предела. 

Планским решењем стимулиће се изградња и стварање новог идентитета Централног

8/18/2019 02.KD_K-1-16

20/46

20/46

 језгра Новог Београда као пословног центра, првенствено у блоковима 26 и 18. То су зоне

концентрације комерцијалних активности, али и других, пре свега јавних садржаја и

простора. 

Трансформација комплекса Старог сајмишта подразумева планирање нових

комерцијалних и јавних садржаја, али који су у  функцији културног и меморијалног

карактера овог простора. 

На новобеоградској обали се остварује квалитетна пешачка веза са непосредним залеђем- Сава центром, хотелом "Интерконтинентал", Старим сајмиштем, Бранковим мостом и

централном зоном Новог Београда. Трансформацију амбијента Старог сајмишта, у

павиљонском типу изградње са умереним повећањем капацитета у контексту основне

намене и великим учешћем зеленила, треба повезати са решењем центра на обали Саве,

са једне стране, и са парком испред ушћа са друге стране комплекса. 

Намена површина 

Подручје у обухвату конкурса Блок 18 у површинама је намењеним мешовитим градским

центрима,  док је зона конкурсног обухвата између Бродарске улице и реке Саве према

планираној намени – зелена површина. 

Површине мешовитих градских центара  су оне у којима је планирана изградња

комерцијалних, пословних и стамбених објеката са пословним приземљем.

Урбанистички параметри за мешовите градске центре су дефинисани у зависности у којој

се градској зони локација налази, ранга и карактера саобраћајнице уз коју се налазе као и

од карактеристика урбаног ткива у непосредном окружењу. За све објекте различитих

намена важе иста правила грађења и урбанистички параметри.

У  постојећим објектима на потезима мешовите намене планира се трансформација

приземља, сутерена и евентуално осталих етажа у пословне и јавне садржаје. Нова

изградња на појединачним парцелама подразумева изградњу како пословних тако и

стамбених објеката са обавезним пословањем најмање у приземљу.

Блок 18 спада у тип изградње – Мешовити градски центри у зони више спратности.

8/18/2019 02.KD_K-1-16

21/46

21/46

Спровођење 

У смерницама за спровођење ПГР-а Београда подручје обухвата конкурса дефинисано је

као градски пројекат, подручје за израду конкурса - комплекс савског амфитеатра на НовомБеограду. Реализација архитектонско – урбанистичког конкурса претходи изради Плана детаљне

регулације. 

Потребни подаци –  параметри, услови и смернице из ПГР-а Беграда, дати су у оквиру

поглавља 4 –  Конкурсни задатак. 

3.7.2  ППППН Београд на води 

Према ППППН Београд на води зона Бродарске  улице и реке Саве спада површине

намењене Јавним зеленим површинама. 

Јавне зелене површине 

Зелене површине као простори природних, културних и естетских вредности су место

сусрета, контакта, комуникације, едукације, рекреације и уживања становника, што

позитивно утиче на психофизичко здравље људи и афирмисање социјалне димензије

града.

Представљају станишта која имају значајну позитивну улогу у регулисању квалитета и

температуре ваздуха, oчувању и пречишћавању воде и водних ресурса, ублажавању

климатских екстрема, смањењу буке, значајно су станиште бројних врста и др., и на тај

начин представљају "климатску инфраструктуру" града. 

Парк на левој обали Саве - од старог савског моста до моста "Газела" 

Парк на левој обали реке Саве, укупне површине око 162.000m од Старог савског моста домоста "Газела", настао насипањем алувијалне равни и изградњом Новог Београда,

представља сведочанство историјског и урбанистичког развоја града. Ова јавна зелена

површина чини саставни део културног добра под претходном заштитом "Приобална зона

Новог Београда", због чега и сама ужива исти степен заштите. Део парка непосредно уз

обалу Саве саставни је део Еколошки значајног подручја "Ушће Саве у Дунав" (заштићеног

природног добра од међународног значаја). Посматрано из старог Београда, као почетак

алувијалне заравни и новог града, овај парк представља јединствену визуелну вредност.

Парк "Старо сајмиште" у контактном подручју, представља високо вредновано станиште

(биотоп), фиксни елемент система зелених површина Београда. 

За простор приобалног земљишта на левој обали Саве обавезна је израда урбанистичко-

архитектонског конкурса.

Потребни подаци –  параметри, услови и смернице из ППППН Београд на води, дати су у

оквиру поглавља 4 –  Конкурсни задатак. 

3.8  Актуелна планска документација у контактној зони конкурсног обухвата 

Подручје у контактној зони конкурсног обухвата одређено је у планском смислу

различитим нивоима планских документата: ПГР-ом Београда, плановима детаљне

разраде – Плановима детаљне регулације и Детаљним урбанистичким плановима, затим 

ППППН Београд на води којим је дефинисана примарна саобраћајна мрежа која са

8/18/2019 02.KD_K-1-16

22/46

22/46

северне и северозападне стране тангира конкурсни обухват, а у фази израде нацрта је и

План детаљне регулације за део блокова 18а и 69. 

Важећи планови детаљне разраде у контактном подручју:

1.  План детаљне регулације за део блока 19, просторно-функционална целина 5, ГО

Нови Београд („Сл. лист града Београда“ бр. 42/15) 

2. 

ДУП споменичког комплекса Старо сајмиште (''Сл.лист града Београда“ бр. 2/92)3.  ДУП блокова 19 и 20 у Новом Београду (''Сл.лист града Београда“ бр. 5/87)*

4.  ДУП дела савске обале у Новом Београду (''Сл.лист града Београда“ бр. 1/81 и 25/88)*

Такође, у контактном подручју примењује се План места за постављање пловила на делу

обале и водног простора на територији града Београда („Службени лист града Београда“

бр. 9/13 и 62/14) који је саставни део Одлуке о постављање пловила на делу обале и

водног простора на територији града Београда. 

На основу наведене Одлуке, на делу обале уз блок  18, дефинисана је зона забране

постављања пловила.

Изводи из актуелне планске документације у контактној зони конкурсног обухвата као

и њихове границе, приложени су конкурсној документацији –   IV ИЗВОДИ ИЗ АКТУЕЛНИХ

ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА. 

*ПГР-ом Београда  ДУП блокова 19 и 20 у Новом Београду и ДУП дела савске обале у

Новом Београду су стављен ван снаге. 

8/18/2019 02.KD_K-1-16

23/46

23/46

4.  КОНКУРСНИ ЗАДАТАК

4.1 Предмет конкурса, опште смернице и препоруке 

Предмет конкурса обухвата подручје блока 18 и парковску површину и приобаље у зони

блока 18 на Новом Београду - простор између Старог савског моста, Улице Земунски пут,

Улице Владимира Поповића, Булевара Арсенија Чарнојевића и реке Саве, укупнеп