03 Arsenal

8/10/2019 03 Arsenal

1/24

S p e c i j a l n i p r i l o g

HELIKOPTERI

NA UDARU

AME RI^KA NUKL EARNA

PODMORNICA KLASE

VIRGIN IA

ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA

31

BE[UMNIMORSKI

LOVAC

ARSENAL

AUTOMATSKA PU[KA M 21

KALIBRA 5,56 mm

HVAQENA IOSPORAVANA

3

8/10/2019 03 Arsenal

2/24

15. mart 2007.

AUTOMATSKA PU[KA

M 21 KALIBRA 5,56mm

HVAQENA I OSPORAVANA 32

INTELIGENTNA ARTIQERIJSKA

MUNICIJA

TRASIRAN PUT DAQEGRAZVOJA 38

OPREMA ZA NO]NA DEJSTVA

RAT U INFRACRVENOM

SPEKTRU 42

ISKUSTVA SA IRA^KOG RATI[TA

HELIKOPTERI

NA UDARU 46

AMERI^KA NUKLEARNAPODMORNICA KLASE VI RG IN IA

BE[UMNI MORSKI

LOVAC 50

Urednik priloga

Mira [VEDI]

SADR@AJ

A U T O M A T S K A P U [ K A M 2 1 K A L I B

Pre nekoliko godinakragujeva~ka Zastava jena zahtev Vojske izradilanovu automatsku pu{ku u

kalibru 5,56 mm. O wojsu se lomila kopqa i najavnoj i politi~koj scenivi{e su pri~ali oni kojisu je videli na slikamanovina ili magazina odstru~waka i qudi iz vojneprofesije. A {ta tu pu{ku~ini posebnom?

sredstava i ure|aja (optoelektronskidnevno-no}ni ni{ani, laserskih obeleì-va~a ciqeva, takti~ke lampe, predwi juri-{ni rukohvat itd.) i mogu}nost da vojniknosi {to ve}u koli~inu municije. Ni mi ni-

smo izuzetak.

ORU@JA SMAWENOGKALIBRA

Ve}ina dràva je za oru`je svog pe-{adinca za 21. vek odabrala kalibar ko-ji je standardan u Natou 5,56 mm SS109. Englezi imaju program integrisanetehnologije vojnika budu}nosti (FIST Fu-ture Integrated Soldier Tehnology), Francuzikomplet SC (Sustem Combattant) pod kojimje iAIF (Arme Individuale Future) koji podra-zumeva uvo|ewe nove modernizovane au-tomatske (juri{ne) pu{ke FAMAS 2 u kali-bru 5,56 mm. Nema~ki sistem SIZ (Sistem

Infanterist der Zukuft) predvideo je u po~etkunovu radikalnu pu{ku G 11 u kalibru 4,75mm, ali su od we odustali i prihvatilinovu pu{ku G 36 u kalibru 5,56 mm SS109. Razvijaju}i program vojnika za 21.vek, Rusi su predvideli ~ak nekoliko pu-{aka, ali u proverenom kalibru 5,45 mm.

Kod nas se po~etna ideja o oru ju sasmawenim kalibrom javila davne 1979. ka-da je na Glavnom vojnotehni~kom savetu od-lu~eno da po~nu istraìvawa i razvoj stre-qa~kog oru ja malog kalibra a velike po-~etne brzine. Tada su u svetu postojala dva

HVAQENA I OSP

Vode}e zemqe sveta uveliko razvijajui usavr{avaju borbene komplete pe-{adinca 21. veka kako bi zadovoqi-le najva`niji element na savremenomrati{tu preìvqavawe. Da bi to

postigle ulaù u svog vojnika velike sumepreko nekoliko podsistema: oru`je, pro-gramska podr{ka, optoelektronika, za-{titna oprema, li~na oprema i drugo. Ka-da je re~ o podsistemu oru ja, zahteva seve}a vatrena mo}, preciznost, jednostav-nost rukovawa, mawi gabariti i teìna,kori{}ewe {to ve}eg broja pomo}nih

8/10/2019 03 Arsenal

3/2433

5 , 5 6 m m

takva metka 5,56 mm SS 109 kojise koristio na Zapadu i isto~ni5,45 mm M 74. Godine 1985. odu-staje se od kalibra 5,45 mm zbognemogu}nosti razvoja tog metka iteì{te se baca na 5,56 mm SS

109. Zastavaizra|uje tri prototipske par-tije oru ja u tom kalibru automat, auto-matsku pu{ku i pu{komitraqez.

U periodu od aprila do jula 1991.

godine trupno je ispitivana druga proto-tipska partija pu{ke u Sredwoj vojnoj{koli KoV Sarajevo. Tom prilikom kon-statovan je ve}i broj nedostataka. Potomje Zastava namenskaizvr{ila korekcijei izradila tre}u prototipski partiju. Bi-li su to modeli M 85 automat, M 90 AP iM 90A PM. Ipak, na zavr{nim opitova-wima 1993, kada je ispitivana funkcijapouzdanosti, prime}eno je da automatskapu{ka pravi vi{e od dva odsto zastoja, ada pu{komitraqez posle ispaqenih3.800 metaka na 300 metara dobija ne-prihvatqivo veliko rasturawe pogodaka.Zato je projekat prekinut, ali uz konsta-taciju da su dosada{wi rezultati dobraosnova za daqi razvoj i da ih treba do-raditi. Prvi partizan je te problemepremostio 1996. kada je uspe{no zavr{e-no ispitivawe nulte serije municije zaizvoz u kalibru 5,56 mm SS 109.

U drugoj polovini 1999. godine i na-{a zemqa kre}e u razvojni projekat Mo-dela opremawa vojnika pe{adinca 21.veka.

GODINE RAZVOJA ITESTIRAWA

Prilikom koncipirawa idejnog re-{ewa nove automatske pu{ke (AP), zakqu-

~eno je da postoje}i automat M-85 pred-stavqa dobru osnovu za razvoj, ali gatreba modifikovati i poboq{ati. Upra-va pe{adije postavila je polazne takti~-ko-tehni~ke zahteve za tu novu pu{ku. A tosu: kalibar 5,56 mm, doma}a municija ko-ja odgovara standardima Natoa, masa pu-{ke sa praznim okvirom ne sme pre}i 3,5kg, mogu}nost montirawa potcevnog baca-~a granata (PBG) kalibra 40 mm, teìnasa PBG ne sme biti ve}a od pet kilogra-ma, cev tvrdo hromirana (klasi~ne i po-ligonalne cevi), korak uvijawa `lebova

ORAVANA

NAMENA

Pu{ka M 21 predvi|ena je za uni-{tavawe neza{ti}enih i balisti~kimprslukom za{ti}enih ciqeva na daqi-nama do 500 metara. Kori{}ewem pot-cevnog baca~a granate obezbe|uje seefikasna vatrena podr{ka na pojedi-na~ne i grupne ciqeve na daqinama do400 m, a na lako oklopqena borbena ineborbena vozila na daqinama do 350metara. Koriste}i dimne granate uspe-{no pravi dimnu zavesu na daqinamado 400 metara.

test gaèwa te{kim teretnim vozilima.Proizvo|a~ je bez ikakvih ustru~avawadozvolio i test hla|ewa cevi koji mnogisvetski poznatiji proizvo|a~i izbegavaju,a na{a pu{ka ga je poloìla.

Ispitiva~i u TOC-u, pored zamerke nateìnu, nisu mogli da se odlu~e ni za vrstucevi klasi~nu ili poligonalnu. Poligo-nalna se pokazala kao preciznija, ali jekod ove vrste prilikom eksploatacije izra-èniji pad preciznosti, te je zbog toga re-{eno da se odluka o izboru cevi donese tekkada se izradi nulta serija pu{ke. I poredtoga, TOC je predloìo da se M 21 usvoji unaoruàwe, {to je i ura|eno. Predvi|enoje da se ubudu}e pe{adijske jedinice opre-me pu{kom sa doma}im opti~kim ni{animai laserskim obeleìva~ima ciqeva, a spe-cijalne jedinice }e dobiti sloènije i sku-pqe ni{anske sprave koje }e se nabavqatiod Izraelaca firme ITL.

OPTOELEKTRONSKI URE\AJI

Pu{ka raspolaè sa mehani~kim ni-{anom, iako je predvi|eno da osnovni ni-{an bude optoelektronski dnevno-no}nini{an. Mehani~ki ni{an ima konstrukcij-ske novine. Na primer, kod zadweg ni{a-na izbegnuta je prevelika preklapa~a nakojoj se zauzimala daqina od 0 pa sve do10. Novost je i to da sada ima samo dvatela koja se preklapaju po potrebi jer suobeleèna sa brojevima 3 i 5. Za kori-{}ewe no}u i u uslovima ograni~ene vi-dqivosti mehani~ki ni{ani opremqeni su

tricijumskim cev~icama. Dve se nalaze utelu sa leve i desne strane zareza i jednase nalazi u samoj mu{ici. Me|utim, poka-zalo se kao problem kori{}ewe mehani~-kog ni{ana u tamnoj no}i. Naime, cev~icena zadwem ni{anu tako jako svetle pa sekroz U zazor ne vidi tricijumska cev~icana mu{ici jer se u oku strelca stvara sli-ka da su spojene dve tricijumske cev~icena zadwem ni{anu.

Osnovni ni{ani su optoelektronskiure|aji koji se koriste za ni{awewe da-wu, u uslovima ograni~ene vidqivosti ino}u. Ni{an dnevni integrisan sa laser-skim vidqivim obeleìva~em ciqa (NIDM 21), koji je izradio Teleoptik, jeste op-toelektromehani~ki instrument sa laser-skim integrisanim obeleìva~em ciqa

178 mm, po~etna brzina projektila 900-920 m/s, rasturawe na 300 m jedina~nompaqbom u granicama do 9 cm poVv iVp,jedina~na i rafalna paqba, teoretskabrzina ga|awa 600+ 50 met./min., odvo-|ewe barutnih gasova tipa kala{wikov,

primena kompozitnih materijala i kodokvira, kundak horizontalno preklapaju-}i u desnu stranu, bez klimawa, osnovnini{an opti~ki jednostavne konstrukcijei uve}awa dva puta, pomo}ni ni{an meha-ni~ki sa dva podele 300 i 500 m, mogu}-nost montirawa pasivnih no}nih ni{ana,laserskog obeleìva~a ciqa, takti~kogsvetla itd.

Program realizacije i razvoj novepu{ke razmatran je i prihva}en polovi-nom 2001. godine. Zastava-oru jeje uspe-la da, iako u oteànim uslovima u rekord-nom vremenu, sa svojim kooperantom(preduze}em 21. oktobar, Kragujevac) iz-radi do kraja septembra 2002. novu auto-

matsku pu{ku M 21.Na zavr{nim ispitivawima, koje je

organizovao TOC, pu{ka je sa svim pred-vi|enim konfiguracijama ni{anskihsprava zadovoqila funkcionalnost ipreciznost, ali je u TOC-u registrovanoi nekoliko nedostataka. Najzna~ajniji jeodstupawe od teìne umesto dozvoqena3,5 kg ima 4,1 kg. U poku{aju da se otklo-ni taj nedostatak prilikom ponovne dora-de masa pu{ke je smawena na 3,84 kg. Me-|utim, to prekora~ewe u teìni pokazala

se kao prednost na me|una-rodnim tenderima. Nai-me, zbog te karakteristi-

ke na{a pu{ka je boqa oddrugih poznatih modelana svetu jer je izdràla

Refleksnikolimatorskini{anMARS

8/10/2019 03 Arsenal

4/24

15. mart 2007.34

{}en na {lem strelca ili na duga~ku {inupozadi i tako stvara kombinaciju ni{ana.

DVE VARIJANTE CEVI

Automatska pu{ka 5,56 mm M 21 imaiste delove kao i wen prethodnik 7,62 mmM 70, samo su oni prilago|eni veli~ini iteìni novog kalibra. Kod nekih delovaprimewena su nova, boqa re{ewa, ili suizra|eni od drugih materijala. Cev se iz-ra|uje u dve varijante i to klasi~na i po-

ligonalna. Kod klasi~ne cevi postoji {est`lebova i {est poqa, dok su kod poligo-nalne samo ~etiri `leba i ~etiri poqa.Cev kod APM 21 je tvrdo hromirana.Re{ewe poligonalne cevi je prvi u isto-riji ponudio engleski inèwer Xozef Vi-tvort 1854. godine kada je na zahtev Vr-

hovne komande britanskih snaga ponudioda usavr{i serijsku proizvodwu i poboq-{a balisti~ke performanse, tada ina~eizvrsne pu{ke Enfild. On je cilindri~no vo-di{te sa pet `lebova zamenio sa poligo-nalnim ili heksagonalnim profilom sazaobqenim prelazima. Pri tome je sma-wio kalibar, korak uvijawa `lebova, apove}ao duìnu zrna. Na testirawu je no-va pu{ka postigla mnogo boqe rezultate.I konstruktor M 21 pukovnik Marinko Pe-trovi} posluìo se Vitvortovom idejom.Po{ao je od ~iwenice da dana{wa tehno-logija kovawa vodi{ta projektila omogu-}ava izradu optimalne geometrije. Opre-delio se upravo za poligonalni oblik vo-di{ta i profile bez konveksnih promenaizme|u lebova i poqa. Takvom konstruk-cijom dobijeno je znatno boqe zaptivawe,ve}a preciznost, smaweno habawe i baka-risawe, a produèn je vek trajawa cevi za

oko 60 odsto. Postignuto je odràvawaskoro iste grupe pogodaka za vreme traja-wa cevi i olak{ano ~i{}ewe i odràva-we. Hladno kovawe poligonalnih cevi dosada je primenilo samo nekoliko firme usvetu a to su Glock, Stayeri IMI.

Cev je spojena sa sandukom presova-wem i osigurana je od uzdu`nog pomerawautvr|iva~em cevi. Na cev je navu~ena i~vrsto spojena gasna komora sa predwimni{anom. Na dowoj strani nalazi se zubpomo}u koga se utvr|uje baca~ granata napu{ci, zatim zub za utvr|ivawe noà igrivna polimarske obloge. Na delu gde jenavu~ena gasna komora nalazi se kosiotvor za prolaz barutnih gasova u gasnukomoru i na klip. Do sada se M 21 proiz-vodi sa dve vrste duìne cevi.

(OCLI) namewenim za neposredno ni{a-wewe pri ga|awu pokretnih i nepokretnihciqeva u dnevnim uslovima, sumraku i vi-dqivoj no}i. A opti~ki ni{an ON M 21koji proizvodi Zraknamewen je za ni{a-wewe u dnevnim i no}nim uslovima sa AP5,56 mm M 21.

Refleksni kolimatorski ni{anMARS dnevno-no}ni koji proizvodi ITL In-

ternational Technologies Lasers iz Izraela jespecifi~an, jer se uspe{no moè kombi-novati i koristiti i u dnevnim i u no}nimuslovima. Ima mogu}nost laserovawa ci-qa sa vidqivim i nevidqivim laserskimzrakom. Prilikom upotrebe refleksnogni{ana strelcu se pokazuje crvena ta~ka,koja se vidi i na ciqu, a pri tome moè dakoristi oba oka. Kod nas je ovaj sistem po-znat kao brzi ni{an.

Prilikom ga|awa no}u, u sumraku, teu uslovima ograni~ene vidqivosti, kori-ste se laserski obeleìva~i ciqa LOC.Izraelski LOCAIM 2000 namewen je zabrzo obeleàvawe ciqeva laserskim

snopom laserskog zraka u no}nim uslovi-ma. I Institut za fiziku iz Zemuna raz-vio je za potrebe AP 5,56 mm M 21 la-serski obeleìva~ ciqa LOC INFIZ ko-ji isto ima vidqivi i nevidqivi na~in ra-da, poputAIM 2000.

Pasivni ni{an 3 h 50 (EI Sova) jesteoptoelektronski ure|aj koji se iskqu~ivokoristi za ni{awewe, a moè posluìti iza osmatrawe. To je ure|aj tre}e generaci-je pasivnih ni{ana i doma}e je proizvod-we. A ure|aj za no}no osmatrawe MININ/SEALS koristi se kao monokular pri~vr-

OSNOVNITAKTI^KO-TEHNI^KIPODACI

Duìna pu{ke sa rasklopqenimkundakom iznosi 1.020 mm, a sa sklo-pqenim 750 mm. Kod klasi~ne cevi

ima {est `lebova, a kod poligonalne~etiri. Korak uvijawa cevi je 177,8mm, smer uvijawa nadesno. Duìnacevi je 460 mm, a po~etna brzina zr-na 914 m/s. Teorijska brzina ga|awaje ve}a od 550 met/min., borbena 120metaka u minuti, ili ~etiri do pet gra-nata. Masa pu{ke bez okvira i remni-ka je 3.795, a sa punim okvirom 4.539grama. Puni se okvirom od 30 metaka.Pouzdanost pu{ke je 8.000 metaka, aizdr`qivost 16.000.

MINI N/SEALS ure|aj za no}noosmatrawe

8/10/2019 03 Arsenal

5/2435

nog materijala i sa spoqne strane je na-

reckana radi sigurnijeg dràwa oru ja uruci. Sa dowe strane je dovoqno {irokatako da ne predstavqa problem ni zastrelce koji imaju mawe {ake. Visoka jetoliko da {titi strelca da ne uhvati ga-sni cilindar, ali je sa gorwe strane ga-sni cilindar otvoren, {to obezbe|uje we-govo brè hla|ewe, ali predstavqa i pro-blem pri dràwu oru ja.

PROMENENA KUNDAKU

Proces ubacivawa metka u cev, bra-vqewe, opaqewe i izbacivawe ~aure os-tao je isti, sa malim doradama. Jedno-

stavno, zadràn je sistem kala{wikovakoji savr{enu funkcioni{e u svim vre-menskim, meteorolo{kim i zemqanim (pe-sak, pra{ina, blato itd.) uslovima.

Zatvara~ je po funkciji i izgleduidenti~an kao na APM 70, samo je smaweni prilago|en novom kalibru. Nosa~ zatva-ra~a sa klipom sluì za vo|ewe zatvara-~a i pomo}u wega se zabravquju, odnosnoodbravquju cev i zatvara~, odnosno obez-be|uje automatski rad delova prilikomkretawa kroz sanduk. Nosa~ je identi~ankao i kod AP M 70 7,62 mm, s tim {to jesmawen i prilago|en veli~ini sanduka M21. Razlika je jedino u klipu, po{to je i kod

ovog nosa~a zatvara~a sa predwe straneklip otvoren udubqen, s ciqem da raste-reti glavu klipa. Tako se ostvaruje raspo-dela barutnih gasova i oticawe kroz dvabo~na otvora koja obezbe|uju boqe isko-ri{}avawe barutnih gasova.

Poklopac sanduka ima istu namenu,ali je kod nove pu{ke fizi~ki spojen sakomorom gasnog povratnika. Prilikomzatvarawa sanduka sa gorwe strana, po-klopac sanduka svojim ~elom potiskujeutvr|iva~ gasnog cilindra u predwi po-loàj. Na poklopcu sanduka nalazi se i

PROBOJNOST

Strelac ne moè biti siguran da }epreìveti tri metka ispaqena iz M 21ako se sakrije iza 40 cm i 60 cm nabije-nog peska, zida od cigala pore|anih u je-

dan ili dva reda, {est pore|anih pe~e-nih crepova, sirovih i suvih paweva od~amovine debqine 30 i 40 cm, pa ~ak iiza ~eli~ne plo~e debqine 0,5, 0,7 ili1 cm. Niko nije siguran ni iza sandukaod municije nabijenog peskom, jer su naispitivawu od tri ulazna metka sa drugestrane iza{la dva, dok je jedan ostao udrvetu od sanduka.

Gasni cilindar sluì za sme{taj i vo-

|ewe klipa. Predwim delom naleè na is-pust na gasnoj komori a zadwim na spoj ce-vi sa sandukom, gde se utvr|uje pomo}u ~i-vije. Na predwem delu, du` cilindra, po-stoje ~etiri uzdu`na udubqewa koja su na-mewena za ~vr{}u vezu klipa sa cilindromi protoka vi{ka barutnih gasova. Jedna odmana je {to je sa gorwe strane gasni ci-lindar otvoren (neza{ti}en) i problem jeprihvatawe oru ja neposredno posle dej-stva jer je gasni cilindar vru}.

Dowa obloga obuhvata cev i pred-wim delom oslawa se na grivnu koja je na-vu~ena na cev, a zadwim na sanduk. U do-wem delu obloge, najbliè cevi, nalazi selu~ni segment od ~eli~nog lima koji uma-wuje preno{ewe toplote sa cevi na oblo-gu. Obloga je izra|ena od crnog kompozit-

Skriva~ plamena ili razbija~ gaso-va navijen je na predwi deo cevi i on kom-binuje ulogu skriva~a plamena i kompen-zatora trzaja. Glavna namena je da razbi-

je barutne gasove i tako umawi trzaj oru`-ja i svetlosni efekat. To je re{eno sa petuzdu`nih proreza koji se nalaze sa gorwei obe bo~ne stane, dok sa dowe strane to-ga nema, jer bi oni prilikom dejstva iz le-è}eg stava bili demaskiraju}i faktor.

Gasna komora je jo{ jedan deo koji serazlikuje od starijeg modela. Razlike su unekim dodatnim delovima, ali je funkci-onalnost gasne komore ostala ista dapreuzme i usmeri deo barutnih gasovaklipa i tako obezbedi automatski rad de-lova kod M 21. Novina je u tome da je sagorwe strane gasne komore montiran no-sa~ predweg ni{ana. Sa dowe strane imajo{ jedan ispust za utvr|ivawe noà, akod ove pu{ke taj utvr|iva~ je predvi|enda utvrdi potcevni baca~ granate.

Niko nije siguran iza ~eli~ne plo~e0,7cm i cigala pore|anih u dva reda

8/10/2019 03 Arsenal

6/24

15. mart 2007.36

~an kao i kod M 70 i nije se mewao, ia-ko se o~ekivalo da }e se uzeti zapadnilogi~niredosled prvi poloàj uko~e-no, drugi jedina~na paqba i tre}i ra-falna paqba.

Kao i kod svakog automatskog oru`-ja okvir je namewen za sme{taj municije.U ovom slu~aju puni se sa 30 metaka i po-

stoje dve vrste okvira. Metalni, kao kodautomata M 85 5,56 mm, i od kompozit-nog materijala istog kapaciteta koji tre-ba da se uvede u naoruàwe sa ovom pu-{kom. Imaju identi~ne delove kao i kodstarije varijante AP M 70 7,62 mm.

Namena kundaka je da omogu}i lak-{e rukovawe prilikom ga|awa iz oru`-ja. To je deo koji je pretrpeo najvi{e pro-mena u odnosu na pu{ku M 70. Da bi seizbegao stari problem sa klimawem za-tvara~a kao kod modela M 70, primewe-

no je re{ewe profilisanog kundaka kojise preklapa na desnu stranu.

POTCEVNI BACA^ GRANATA

Potcevni baca~ granata 40 mm GP25 iskqu~ivo je namewen za uni{tavawei neutralisawe neprijateqske ìve sile,te neoklopqenih i lako oklopqenih bor-

benih i neborbena vozila. Uspe{no dej-stvo ostvaruje od 50 do 350 m neposred-nim ga|awem i od 200 do 400 m posred-nim ga|awem. Za ga|awe PBG koristi gra-nate sa projektilima par~adnog dejstva,kumulativnog dejstva, zapaqivog dejstva,dimne projektile i ve`bovne projektile.

Na zapadu trenutno postoji nekolikosavr{enih baca~a granata ali i oni imajupo neku manu vi{ak potrebnih radwi priwihovom puwewu. Tako na primer, da bi senapunio ameri~ki M 203 potrebno je cev

nosa~ sa zadwim mehani~kim ni{anom.Sanduk sa rukohvatom namewen je za

sme{taj zatvara~a, povratnog mehanizma,mehanizma za okidawe i objediwuje sve ovedelove u jednu celinu. Cev je sa sandukomsa predwe strane fabri~ki upresovana, ana zadwoj strani je zakivcima pri~vr{}ennosa~ utvr|iva~a kundaka. Sa dowe strane

nalazi se pri~vr{}en rukohvat (anatomskiprilago|en {akama strelca, izra|en odpolimera i {upaq sa unutra{we straneradi smawewa teìne oru ja) sa mehani-zmom za okidawe, a ispred za{titnikaobara~e nalaze se utvr|iva~ okvira iotvor za sme{tawe okvira. Gorwi izgledsanduka identi~an je kao kod pu{ke M707,62 mm. Sa spoqa{we strane sanduka,sa leve strane, nalazi se nosa~ viverove{ine za optoelektronske ure|aje za ni{a-wewe. Ispod tog nosa~a je regulator paq-be (dvostruka komanda), dok je desna stra-na identi~an kao kod AP M 70 7,62 mm, asa leve strane, na samom spoju pi{toqskogrukohvata sa sandukom, nalazi se poluga

koja ima tri poloàja: U-

uko~eno, R-

ra-falna i J - jedina~na paqba.

Polugom se uspe{no rukuje palcemdesne ruke, ali je rukovawe oteàno uslu~aju da je vojnik levoruk. Za wih po-stoji klasi~an regulator sa desne stra-ne sanduka. U tom slu~aju treba pu{kuspustiti desnom rukom i promeniti re-ìm vatre. Redosled komandi je identi-

Poluga sa tripodele Kundak Potcevni baca~ granata

Granate VOG 25

8/10/2019 03 Arsenal

7/2437

povu}i napred i tek tada ubaciti granatu.Da bi se Heklerov model napunio potreb-no je cev izvrnuti na levu stranu i sa zad-we strane napuniti PBG. Na istoku je tojednostavnije re{eno tako da je cev fiksi-rana, a puwewe se vr{i sa vrha cevi {tosmawuje broj radwi pre opaqewa. Grana-ta je o`lebqena na vode}em prstenu, pa sevo|ewe granate kroz cev vr{i preko o`le-bqewa na granati i cevi. Na{ PBG kon-struisan je na osnovu isto~nih baca~a gra-nata, uz dodatna poboq{awa i osigurawa,naro~ito od prevremenog opaqewa iliprilikom puwewa PBG granate ako je udar-na igla ostala u predwem poloàju.

Prilikom ga|awa sa potcevnim ba-ca~em granata, na kundak se postavqa gu-meni za{titnik (kompenzator) koji trebada ublaì trzaj na strelca, mada za timne postoji potreba. Dva su razloga. Naj-pre, prilikom ga|awa sa PBG trzaj nijemnogo velik i gotovo je identi~an trzajulova~ke pu{ke kalibra 12, tako da se mo-

gu sa wim nositi istrelci sa skrom-nim fizi~kim pre-dispozicija, a dru-go, kada strelacèli da ga|a izpotcevnog baca~agranata na ve}imdaqinama, ni{a-wewe ga uslovqavada kundak postavi izarobi pod pazuh, ane da ga osloni narame. U slu~aju dastrelac insistirana oslawawu kun-daka na rame, on nemoè da vidi ni{a-ne baca~a i ciq ko-ji ga|a. Iako nekismatraju da po ob-

liku nije najprila-godqiviji jer pred-stavqa problemkod ni{awewa, toje samo znak da jestrelac preniskooslonio kundak.Kada je strelac

opremqen sa balisti~kim prslukom, a pre-ko wega nosi i borbeni prsluk, u leè}emstavu nema gde da osloni kundak osim u pro-rezu izme|u {titnika za rame i za grudi, atamo se ta~no nalazi zgib ramena.

Remnik je po mnogima jedna od bitni-jih elemenata za duge i iscrpquju}e mar-

{eve. Poznato je da se uski remnici po-sle odre|enog broja pre|enih kilometarausecaju u rame, oko vrata i predstavqajuproblem za izdràvawe mar{a. Kod na-{e pu{ke poku{ano je ne{to novo {i-roki i mekani remnik. Problem me|utimnastupa kada takav remnik èlite da dr-ìte u {aci jer je predvi|en za ka~ewe narame. Mnogi su protiv tog re{ewa pa seopredequju za takti~ke remnike kao {toje na automatima MP 5 Heckler & Koch.Smatram da }e to na kraju biti najmawiproblem jer }e fabrika iza}i u susretsvakom kupcu koji èli druga~iji remnik.

Municija koju koristi AP 5,56 mm M

21 izra|ena je tako|e u doma}oj fabriciPrvi partizan iz Uìca. Pojava na svet-skom trì{tu naoruàwa metka iz Prvogpartizananije ostala neopaèna, tako dase velika koli~ina municije ovoga kalibraizvozi u zapadne zemqe. Metak iz Uìca jetoliko dobar da se ponekad postavqa pi-tawe da li su Uì~ani prema{ili i sameBelgijance u kvalitetu SS 109 metka.

âura metka je duìne 45 mm i fla-{astog je oblika. Na samom dnu nalazi seleì{te u koje se sme{ta inicijalna kapi-sla i koja se zaptiva bojom. Barutno puwe-

we je zrnastog oblika identi~ne veli~inekoja samo olak{ava brzo i jednoobraznosagorevawe baruta. Zrno spoqa izgledakao i svako drugo. Presvu~eno je leguromtombaka, a unutra se nalaze dva jezgra. Sa

dowe strane je olovno koje se prilikomudara i pritiska ko{uqice lako deformi-{e. Ispod samog vrha nalazi se prvo je-zgro, izra|eno od visoko kvalitetnog ~eli-ka, dovoqne tvrdo}e i probojnosti.

MEDIJSKA KAMPAWA

Pu{ka M 21 se pojavila u javnostimo`da u najnezgodnijim politi~kim trenu-cima. Naàlost, prvu medijsku prezenta-ciju doìvela je u kritikama nekompetent-nih qudi, koji su tvrdili da je lo{a, ne-precizna, da svaki jedanaesti metak za-kiva itd. Narod je to slu{ao, a stru-~waci su }utali i nisu demantovali oce-

ne i zakqu~ke, sve do momenta kada je M21 po~ela da se pojavquje na raznim saj-movima, skupovima i izlo`bama kod nas iu svetu. Na svim tim mestima gde je izla-gana izazivala je interesovawe. Na sajmunaoruàwa i vojne opreme Partner2005, promoteri pu{ke su bili studentiVA Smera pe{adije i wihove stare{inekoji su bili i u sastavu jedinice za trup-no opitovawe pu{ke. Taj deo Jugoimporto-vog {tanda uvek je bio pose}en. Posetio-ci raznih uzrasta traìli su informaci-je o M 21, mnogi su se slikali sa wim, abilo je i slu~ajeva da su hteli da im sespakuje za poneti. Oni koji su dolazilisa predrasudama odlazili su sa uverqi-

vim podacima koji su demantovali tvrdweneupu}enih qudi. Posle ove izlo`beusledila je druga u Abu Dabiju gde su nekerenomirane svetske firme pohvalilekvalitet M 21 pu{ke. Nakon toga, u na{ojjavnosti polako je po~ela da se mewa kli-ma i vojnopoliti~ki komentatori po~elisu da hvale na{u pu{ku.

Za to vreme u Zastava-oru`justiùzainteresovani kupci i ve} je iz fabrikeiza{la pozama{na koli~ina pu{aka kakoza neke vojske u blièm i {irem okruè-wu, tako i za razne privatne firme koje{irom sveta, danas naro~ito u Iraku,obezbe|uju naftovode i gasovode. A isto-

vremeno, nijedna jedinica tada{we Voj-ske SCG, a ni sada{we Vojske Srbije, jo{nije naoruàna sa automatskim pu{kama5,56 mm M 21.

Nema na svetu ni~ega za {ta se moère}i da je savr{eno. Nije ni M 21, ali jei sa navedenim sitnijim primedbama od-li~na pu{ka u svojoj kategoriji. Tu ocenustekla je jednostavno{}u u rukovawu, pou-zdano{}u rada u svim vremenskim, meteo-rolo{kim i zemqanim uslovima i, na kra-ju, svojom precizno{}u.

I{tvan POQANAC

TEST HLA\EWA

Proizvo|a~, Zastava-oru je, bezikakvog ustru~ewa dozvolio je test hla-|ewa cevi koji se sastoji od intenziv-nog ispaqewa 150 metaka, a onda po-tapawa u hladnu vodu. Mnogi svetskipoznatiji modeli ovaj test izbegavajujer je cev kod tih pu{aka toliko tankada bi se deformisala prilikom testi-rawa. A M 21 se odli~no pokazala.

8/10/2019 03 Arsenal

8/24

mm, koju, me|utim, ameri~ka mornaricanije prihvatila. Projektil koperhed, kla-si~ne aerodinami~ke konfiguracije sakrilima u sredini i krmilima u zadwemdelu, ima masu do 62,6 kilograma, od ~ega22,5 kg zauzima kumulativna bojna glava.

Procedura lansirawa pruà izvesnufleksibilnost planirawa napada jeromogu}ava izbor reìma leta (balisti~kiili planiraju}i, odnosno jedre}i), uskladu sa situacijom na boji{tu i meteo-rolo{kim ograni~ewima. Naime, plani-raju}a putawa, pored pove}anog maksi-malnog dometa, predstavqa boqe re{ewei u situacijama niske obla~nosti koja mo-è ugroziti efikasan zahvat ciqa detek-torom laserskog ozra~ewa.

U pore|ewu sa klasi~nim artiqerij-skim projektilima, uo~avaju se dva zna~aj-na nedostatka projektila koperhed mawimaksimalni domet prouzrokovan mawimpo~etnim brzinama usled ograni~ewa do-zvoqenih ubrzawa tokom lansirawa (jerbi mogli da o{tete elektroniku) i usloà-vawe procedure lansirawa uz neophodnopostojawa stalne komunikacije izme|u ba-terije i osmatra~a koji ima zadatak da la-serom osvetli izabrani ciq. Ukoliko sekoristi puwewe M4A2 sa po~etnom brzi-nom od 468 m/s, u balisti~kom reìmu le-ta postiè se maksimalni domet od 9.900

38

TRASIRAN PUTDAQEG RAZVOJA

I N T E L I G E N T N A A R T I Q E R I J S K A M U N I C I J A

Narednih nekolikogodina o~ekuje sesve vi{e vo|enih

artiqerijskih

projektila unaoruàwu vode}ihsvetskih armija koji }e

omogu}iti pouzdanoga|awe {irokog

spektra ciqeva udubini neprijateqske

teritorije. Velikapreciznost }e se

postizati zahvaquju}irobusnim sistemima

vo|ewa koji

kombinujuinercijalnu

navigaciju saprijemnicima

globalnogsatelitskog

pozicionirawa.

DVE KATEGORIJE

U pore|ewu sa klasi~nom artiqe-rijskom municijom, vo|eni projektilisvrstavani su u dve kategorije: laser-ski vo|eni u posledwoj fazi leta i pro-jektili koji imaju korekciju putawe na-kon dostizawa apogeje, odnosno zahva-quju}i pove}anoj preciznosti, smawujukoli~inu utro{ene municije neophodneza eqeni efekat na ciqu i umawuju mo-gu}nosti kolateralne {tete, {to je odvelikog zna~aja u savremenim operaci-jama u urbanim sredinama.

Razmatrawa o masovnijem kori{}ewuvo|enih artiqerijskih projektila da-tiraju s kraja sedamdesetih godinapro{log veka, kao jednom od mogu}ih

odgovora na strategijska predvi|awaoklopnih borbi velikih razmera izme|u

dva suprotstavqena vojna bloka na evrop-skom voji{tu gde bi ih koristili za efi-kasno uni{tavawe oklopne tehnike, pr-venstveno tenkova i borbenih vozila pe-{adije. Imaju}i u vidu tada{wu tehnolo-giju, ali i trendove razvoja sredstavaNVO, ameri~ka kompanija Martin Mari-jeta(danas deo globalnog giganta LokidMartina) u to vreme zapo~ela je razvoj la-serski vo|enog artiqerijskog projektila ukalibru 155 mm, pod oznakom M712 CLGP(Cannon Launched Guided Projectile), pozna-tog pod nazivom koperhed. Ugovor o razvo-ju potpisan je sa ameri~kim Ministar-stvom odbrane 1975. godine, a 1980. go-

dine projektil je uveden u naoruàwe ame-ri~ke vojske i jedinica marinskog korpu-sa. Pretpostavqa se da je do 1990, kadaje zavr{ena proizvodwa, korisnicima is-poru~eno oko 28.000 projektila.

Prema raspoloìvim podacima, usklopu ovog projekta razvijena je i vari-janta pod nazivom Deadeye, namewena zaupotrebu iz brodskih topova, kalibra 127

Projektilekskalibur koji uameri~koj vojsci

nosi oznakuHM982

8/10/2019 03 Arsenal

9/24

m, a u planiraju}em reìmu leta izno-si 13.400 metara. Sa ja~im puwewem(M119A1) odgovaraju}i maksimalni do-meti su 11.600, odnosno 16.000 metara.

Koordinacija predstavqa jedan od

osnovnih preduslova za uspe{an napadprojektilima koperhedna sredstva oklopnetehnike, jer se radi o pokretnim ciqevimakoji mogu napustiti svoj poloàj. Smawujese i efikasnost osmatra~a, usled ograni-~ewa mogu}nosti osvetqavawa ciqeva, od-nosno, akvizicionog poqa detektora laser-skog ozra~ewa u glavi za samonavo|eweprojektila koperhed. Iako je prvenstvenorazvijen za napad na oklopna sredstva,prema dostupnim podacima koperhed je po-kazao zavidnu efikasnost i u napadima naira~ke bunkere i druge utvr|ewa u opera-ciji Pustiwska oluja 1991. godine.

KRASNOPOQ

I KOPERHEDSovjetski odgovor na projektil ko-

perhednosi oznaku 3OF39, a mnogo je po-

znatiji pod nazivom krasnopoq. Konceptu-alno, ova dva projektila dosta su sli~na kod oba se koristi sli~na filozofijaborbene upotrebe. Projektil krasnopoq,razvijen u tulskom KBP-u, jednom od vode-}ih ruskih centara razvoja vo|enih pro-jektila razli~ite namene, uveden je u nao-ruàwe sovjetske armije krajem osamdese-tih godina 20. veka. Danas se u ponudi na-laze standardni projektil krasnopoq inovije re{ewe krasnopoq-M.

Osobenost ovog re{ewa ogleda se utome {to se projektili izra|uju u dva ka-libra 152 i 155 mm. To dovoqno govorio trì{noj orijentaciji ruske vojne indu-strije, odnosno, op{teprihva}enosti ka-libra 155 mm kao osnovnog velikog ar-tiqerijskog kalibra. Krasnopoq u kali-bru 155 mm nosi oznaku KM-1 i predsta-vqa aktivno-reaktivni projektil, mase51.5 kg od ~ega 20.5 kg zauzima razorna

bojna glava. Maksimalni domet je 22 km.Vo|ewe je inercijalno na sredwem delutrajektorije, a u zavr{noj fazi poluaktiv-no, lasersko. Izbor razorne bojne glaveukazuje na ve}u takti~ku fleksibilnostprojektila u pogledu efikasnog uni{tava-wa {ireg spektra ciqeva na bojnom poqu,ukqu~uju}i zone koncentracije ìve sile,oklopqenu i neoklopqenu borbenu tehni-ku, bunkere i druga poqska utvr|ewa.

Odgovaraju}i na zahteve trì{ta,biro KBP razvio je novu varijantu podoznakom KM-2, tako|e u kalibrima 152mm i 155 mm, koja se razlikuje od pret-hodne u pove}anom broja krilaca na zad-wem delu (sa ~etiri na {est), ali ne i kr-mila, i po tome {to je zbog sme{taja u au-tomatske puwa~e uvedeno jednodelno re-{ewe umesto raketnog motora koji se ra-nije punio kao poseban deo, uveden je ga-sogenerator kao sastavni deo projektila.Na taj na~in je, pored smawewa duìne sa1.305 mm na 955 mm, umawena i masa na44,6 kg, bez `rtvovawa efikasnosti naciqu (bojna glava ima masu 20 kg od ~egaje 6,2 kg eksploziva). Maksimalni dometprojektila KM-2 iznosi 17. 000 m. Kao ikod ameri~kog koperheda, procedura lan-sirawa omogu}ava fleksibilnost u pogle-du izbora vremena otkrivawa detektoralaserskog ozra~ewa, balisti~kog ili

planiraju}eg profila leta, te reìmrada upaqa~a.

Sastavni deo sistema predstavqaosmatra~ka stanica namewena laserskomobeleàvawu ciqeva, ~ija je osobenostdaqinsko automatsko aktivirawe laser-skog obeleìva~a sa baterijskog komand-nog mesta, na osnovu prora~unatog polo-àja projektila na trajektoriji. Nedavnoje predstavqena nova osmatra~ka stanicapod nazivom Malahit, koja se od prethod-ne 1D22 razlikuje po tome {to omogu}avadnevno-no}na dejstva zahvaquju}i ugra|e-

noj termovizijskoj kameri koja funkcioni-{e u sprezi sa dnevnim ni{anom, laser-skim obeleìva~em ciqa i komunikacio-nom opremom za vezu sa komandnim me-stom. Radi boqeg pozicionirawa, sastav-

ni deo stanice Malahitje prijemnik glo-balnog satelitskog pozicionirawa (GPS).Prema podacima proizvo|a~a, maksimal-ni domet stanice u odnosu na ciq tipa ten-ka je pet kilometara dawu, odnosno ~eti-ri no}u.

Projektil kvitwuk, koncepcijski veo-ma sli~an krasnopoqu, nudi ukrajinska in-dustrijska grupacija To~nost. Ima masu 48kg, sa bojnom glavom mase 8 kg. Prema po-dacima proizvo|a~a napravqen je u kali-brima 152 i 155 mm, namewen uni{tava-wu pokretnih i nepokretnih neprijateq-skih oklopnih sredstava, i ostalih ciqevakao {to su vi{ecevni baca~i raketa, vu~-na i samohodna artiqerijska oru|a, ele-

menti komandno-komunikacione infra-strukture, mostovi, vijadukti i dr.

POVE]AWE DOMETA

Kao rezultat modernih razmatrawa,danas se pod terminom projektili pove}a-ne preciznosti gotovo automatski podra-zumevaju projektili pove}anog dometa. Te-`wa ka pove}awu dometa, odvajkada pri-sutna me|u artiqercima ne jewava ni dandanas, s tom razlikom {to su zahvaquju}idinami~nom napretku nauke i tehnologijesada na raspolagawu razli~ite metode ko-je vode ka ostvarewu ovog ciqa. Poredugradwe gasogeneratorskih jedinica, koje

su u{le u modu sredinom osamdesetih go-dina pro{log veka, a ~ijoj je populariza-ciji znatno doprinela i vojna industrijabiv{e SFRJ, kao metod pove}awa dometadanas se koriste raketni motori i hi-bridna re{ewa kao {to je ugradwa pogon-ske jedinice u ku}i{te na zadwem deluprojektila (pri ~emu se nakon prestankarada raketnog motora aktivira gasogene-ratorska jedinica koja dodatno smawujebazni otpor, odnosno pove}ava domet).

Ovakav koncept, prema raspoloì-vim podacima, prvi su primenili Ju`noa-frikanci. Oni su stekli svetsku slavu po-stigav{i maksimalni domet od 75 km na

lokalnom poligonu Overbergkoji se na-lazi na 1.000 metara nadmorske visine,sa projektilom koji nosi oznakuV-LAP, pu-caju}i iz samohodnog oru|a G-6 sa ceviduìne 52 kalibra. Ju`noafrikanci susvetsku javnost iznenadili i projektompro-ram, u kome se radi postizawa dome-ta ve}eg od 80 km koristi kao pogonskagrupa nabojno-mlazni raketni motor.Ipak, izgleda da su radovi na tom projek-tu prekinuti.

Politi~ke i vojne promene na global-noj mapi trasirale su daqi put razvoja

39

PROJEKAT U RAZVOJU

Ameri~ka mornarica razvija zapotrebe topaAGS, koji }e se ugra|iva-ti na novim ameri~kim razara~imaklase DD(X), projektil u kalibru 155mm za napade na ciqeve u dubini ne-prijateqske teritorije. Tako re{ewe jeprojektil LRLAP (Long Range Land AttackProjectile) koga razvija kompanija Lokid

Martin. Po{to se ovaj projektil nala-zi u fazi razvoja, na osnovu raspolo-ìvih podataka moè se zakqu~iti da jere~ o aktivno-reaktivnom projektilumase 118 kilograma, koji }e kori{}e-wem INS/GPS vo|ewa i modularnomkonceptu bojne glave mo}i da ga|a {i-rok spektar ciqeva na dometima do185 kilometara.

Koperhedov let ka ciqu

8/10/2019 03 Arsenal

10/24

ri~ka mornarica, koja municiju tog tipavidi kao centralni element vatrene podr-{ke jedinicama marinskog korpusa (USMC)u wihovim ekspedicionim misijama dubokou kopnenoj teritoriji. Na tim osnovamapokrenut je projekat EX-171 (ERGM Exten-ded Range Guided Munition) ili vo|eni pro-jektil velikog dometa. Re~ je o projektilukalibra 127 mm, namewenog za upotrebuiz brodskih topova nove generacije, sa ce-vi duìne 62 kalibra. Projektil mase 50kg ima pogonsku grupu na bazi raketnog mo-tora, koji obezbe|uje maksimalni domet od76 km u balisti~kom profilu leta, odno-sno 115 km u reìmu planirawa.

Inercijalnoj platformi pridodat jepouzdani GPS prijemnik tako da se ostva-ruje verovatno kru`no rasturawe mawe od20 metara. Bojnu glavu mase 20 kg aktivi-ra blizinski upaqa~. Proizvo|a~ tog pro-jektila, ameri~ka kompanija Rejtion, ina-

~e najve}i svetski proizvo|a~ vo|enih ra-ketnih projektila, planira pravce daqihmodernizacija. Ina~e, projektil ERGM jeu fazi uvo|ewa u naoruàwe.

EKSKALIBUR

U red novih projekata ide i ekskali-bur ameri~ko-{vedski projekat municije155 mm za artiqeriju nove generacije.Wegov razvoj zapo~et je 1998. godine uAmerici, da bi mu se 2002. godine, naosnovu odobrewa ameri~kog Kongresa,pridruìli i [ve|ani koji su do tada ra-dili na sli~nom programu TCM (TrajectoryCorrectable Munition). Stvoren je zajedni~-

ki projektni tim koga sa~iwavaju ameri~kiRejtion(sistemski integator) i {vedskiBofors.

Ekskaliburje zami{qen kao famili-ja moderne artiqerijske municije, sa za-jedni~kim osnovnim podsistemima u dome-nu pogona i sistema vo|ewa, a sa razli~i-tim bojnim glavama i to: ekskalibur-Usarazornom bojnom glavom; ekskalibur-Ssasenzorski aktiviranim projektilima na-mewenim za borbu sa oklopnim vozilimai ekskalibur-Dsa bojnom glavom nove ge-neracije i detektorom laserskog ozra~e-wa. Nakon ispaqivawa projektil leti pobalisti~koj putawi sa pasivnim metodompove}awa dometa kori{}ewem gasogene-

ratorske jedinice, da bi se nakon posti-zawa apogeje aktivirala krilca na pred-wem delu kojima se, na osnovu informaci-ja od sistema vo|ewa (koristi inercijalnuplatformu spregnutu sa GPS prijemnikom)upravqa letom. Posebna pa`wa posve}e-na je izboru pouzdanog prijemnika GPSsignala.

Zanimqivo je da je jedan od {vedskihzahteva preto~enih u operativne karakte-ristike projektila bio mogu}nost aùri-rawa koordinata ciqa tokom leta projek-tila kori{}ewem datalink veze, ~ime se

15. mart 2007.40

RUSKI PROJEKTILKORISTE FRANCUZI

Municiju krasnopoq koriste po-red Rusije i Ukrajina, Belorusija, Kinai Indija. U Indiji se projektili krasno-poq koriste sa {vedskim haubicama FH-77B, a pitawe wihove nabavke aktueli-zovano je tokom sukoba sa pakistanskom

armijom tokom 1999. godine. Tulski oru-àri postigli su jo{ jedan zna~ajan iz-vozni uspeh skorim potpisivawem ugo-vora o prodaji 500 projektila krasno-poq-Mfrancuskoj armiji. Specifi~-nost tog posla ogleda se ne samo u ~i-wenici da je re~ o izvozu ruskog naoru-àwa u jednu va`nu ~lanicu Natoa, ve}i tome {to }e se projektili krasnopoqKM-2navoditi na odbijeno zra~ewe ko-je emituje laserski obeleìva~ renomi-ranog francuskog proizvo|a~a Cilas.

artiqerijske municije velike precizno-sti. Raspadom isto~nog vojnog bloka nesta-la je pretwa masivnih sovjetskih oklopnihsnaga a ratovi su izvrsno medijski pokri-veni pa svaki incident povezan sa kola-teralnom {tetom nanosi zna~ajan medij-ski i politi~ki poraz. Sveprisutna je itaktika asimteri~nog ratovawa u kome sekoristi {irok spektar dozvoqenih i ne-dozvoqenih mera u borbi sa boqe naoru-ànim neprijateqem. Kao {to se i o~eki-valo, odgovor na nove izazove prva je pru-ìla jedina globalna supersila lansira-

ju}i nekoliko razvojnih projekata za trivida svojih oruànih snaga, koji u sebi po-red novih takti~ko-tehni~kih zahteva obje-diwuju i nova tehnolo{ka re{ewa. Nai-me, i pored izuzetne preciznosti poluak-tivno laserski vo|enih projektila (koja semeri verovatnim kru`nim odstupawem odtri do pet metara), neophodno je da osma-tra~ ni{anxija pouzdano identifikuje iosvetli laserskim snopom ciq na kojise navodi projektil. Zbog ograni~ewa op-toelektronske opreme, ovi osmatra~i susme{teni u neposrednoj blizini ciqa, ~i-me je nivo wihove bezbednosti zna~ajnokompromitovan.

U savremenim borbenim operacija-ma, koje vojni analiti~ari ~esto nazivajufluidnim, bez jasne linije razgrani~e-wa izme|u sukobqenih strana, slaweosmatra~a u dubinu neprijateqske terito-rije predstavqa vi{e nego riskantan po-tez. S druge strane, ga|awe ciqeva na ve-likim dometima i do 150200 km, oteà-va kori{}ewe laserski vo|enih projekti-la. Pored komplikovanog zadatka slawaosmatra~a na tako veliko rastojawe kojepodrazumeva sloènu logisti~ku operaci-ju, ograni~ewe predstavqa i neophodnost

odràvawa stalne, pouzdane veze izme|uosmatra~a i komandnog mesta, te koordi-nacija u smislu trenutka osvetqavawaciqa, imaju}i u vidu wegov poloàj na tra-jektoriji, odnosno wegovu blizinu ciqu.

Odgovor je pruìla savremena teh-nologija u vidu kompaktnih, pouzdanihinercijalnih platformi koje su pored kla-si~nih senzora opremqene i GPS prijem-nicima. Na taj na~in, poznaju}i koordina-te lansirnog mesta i ciqa, {to je danaslako izvodqivo, uz izbor èqene trajek-torije, dobijaju se precizni projektili ti-

pa ispali i zaboravi sa verovatnimkru`nim odstupawem od prihvatqivih1030 m.

Jedan od pionira na poqu uvo|ewa unaoruàwe projektila ovog tipa je ame-

Ruski laserski vo|eni

projektil krasnopoq KM-2

8/10/2019 03 Arsenal

11/24

ekskaliburdodatno prilago|ava okolno-stima bojnog poqu u smislu mogu}nostinapada na prioritetan ciq koji je postaodozvoqen za napad ili skretawa sa pu-tawe zbog mogu}e kolateralne {tete,ta~nije udara po sopstvenim snagama. Ra-di efikasnog dejstva po {irokom spektruciqeva, projektil je opremqen vi{ere-ìmskim upaqa~em koji omogu}ava udarnodejstvo, dejstvo sa ka{wewem ili blizin-sko dejstvo, u zavisnosti od profila ci-qa. Programirawe ekskaliburapre opa-qewa vr{i se kori{}ewem ure|aja EPI-

AFS, kojim se u projektil unose koordinatelansirnog mesta i ciqa, trajektorija i re-ìm rada upaqa~a.

Pored ameri~kih i {vedskih oruà-nih snaga, u red korisnika ovog inteli-gentnog projektila ide i Kanada koja pla-nira da ga upotrebi u okviru mirovne mi-sije u Avganistanu sa novom lakom haubi-

com LW 155 mm. Sem ove haubice, koja sepored kanadske armije nalazi i u inventa-ru ameri~kog marinskog korpusa, i samo-hodnog oru|a paladin, u red potencijalnihplatformi iz kojih }e se ispaqivati pro-jektil ekskaliburide i artiqerijski si-stem nove generacije ameri~ke vojske kojinosi razvojnu oznaku NLOS-C (duìna ce-vi 38 kalibara koji bi sa ekskaliburomtrebalo da postigne maksimalni domet od40 km), ali i novi {vedski samohodni si-stemArchersa oru|em duìne 52 kalibrakoje }e mo}i da ga|a ciqeve na dometimado 60 km. Iako je rano govoriti, preli-minarna trì{na predvi|awa govore o

mogu}oj proizvodwi do 62.000 projektilaekskaliburu ukupnoj vrednosti blizu trimilijarde dolara. Uvo|ewe u naoruàwe,planirano za kraj prethodne i po~etak ovegodine, ubrzano je usled hitnih operativ-nih zahteva ameri~kih jedinica u Iraku.

EVROPSKIPROJEKTI

O atraktivnosti inteligentne arti-qerijske municije, kako sa takti~kog takoi sa trì{nog stanovi{ta, govori i anga-òvawe gotovo svih va`nijih evropskihproizvo|a~a municije na nekoliko razvoj-nih projekata. Konzorcijum Impakt, for-

miran 2004. godine, okupqa krem evrop-ske vojne industrije sa kompanijama kojeimaju zavidne reference na poqu vo|enemunicije. Tu su pored Boforsai panevrop-ski raketni koncern MBDA, renomiranifrancuski proizvo|a~ municije @IAT ipoznata britanska kompanija Kinetik,ina~e veoma aktivna na poqu vo|enih pro-jektila prvenstveno vazduh-zemqa. Za sa-da je konzorcijum Impaktangaòvan na dvarazvojna projekta, Mk1 i Mk2 koja sponzo-ri{u francusko odnosno britansko mini-starstvo odbrane.

Projektil Mk1 projektovan je sa mak-simalnim dometom od 60 km i modularnimkonceptom bojne glave, koja prihvata ra-zorni korisni teret i dva senzorski akti-virana potprojektila bonus zajedni~ki

nema~ko-{vedski razvojni poduhvat. Bri-tanci forsiraju projektil ve}eg dometa,do 100 km koji }e biti u stawu da ponesekorisni teret od tri senzorski aktivira-na potprojektila bonus. Vo|ewe na obaprojektila je zajedni~ko, realizovano ko-ri{}ewem INS/GPS platforme, koja osi-gurava verovatno kru`no rasturawe neve}e od 10 metara na bilo kom dometu. Za-nimqivo da se i pored ovako velikih do-meta ne koristi raketni pogon, ve} se kaoosnovni metod pove}awa dometa navodeoptimizovana aerodinami~ka konfigura-cija kao i kori{}ewe lakih materijala,dok se raketni pogon navodi kao eventual-no daqe unapre|ewe projektila Mk2 za-jedno sa glavom za samonavo|ewe i data-linkom za prenos podataka.

Zna~ajno angaòvawe na poqu vo|e-ne municije, kako za brodsku tako i zapoqsku artiqeriju, pokazuje i poznataitalijanska kompanija Oto Melarakoja jeu posledwih nekoliko godina zapo~elarazvoj vo|ene municije za brodske topove127 mm sa Holandijom, odnosno artiqe-rijske municije 155 mm sa [panijom.Ina~e, pa`qivi posmatra~i pamte i ra-nije italijanske radove na ovom poqu kojisu ukqu~ivali brodsku municiju 76 mm uokviru projekta Davide. U segmentu arti-qerijske municije kalibra 155 mm Oto

Melaradanas radi na dva projekta i to:vulkanoPD (pove}anog dometa) i vulkanoVD (velikog dometa). Za razliku od verzijepove}anog dometa (do 50 km, ukoliko seispaquje iz cevi duìne 39 kalibara, od-nosno 70 km, ukoliko se ispaquje iz ceviduìne 52 kalibra), vulkano VDje vo|eniprojektil velikog dometa sa aerodinami~-kom konfiguracijom patka odnosno dvapara krmila na predwem delu koja muobezbe|uju potrebna manevarska svojstva.Projektovani maksimalni dometi su 80,odnosno 100 km pri kori{}ewu iz oru|asa cevi duìne 39, odnosno 52 kalibra.

Sistem vo|ewa se, kao i kod ostalih

savremenika, zasniva na inercijalnojplatfromi spregnutoj sa GPS prijemnikomod koje se o~ekuje postizawe verovatnogkru`nog rasturawa od 20 metara, ~ak i uuslovima ometawa signala GPS prijemni-ka. Bojnu glavu aktivira upaqa~ koji, u za-visnosti od okolnosti na bojnom poqu,pruà nekoliko reìma rada: udarni, saili bez ka{wewa, i blizinski. Razvojneaktivnosti na programu vulkanosu u toku,sa o~ekivanim po~etkom serijske proiz-vodwe 2011. godine.

Predrag MILI]EVI]

41

USPE[NE TEST PROBE

Novembra 2004. godine sve~ano jeobjavqena vest o uspe{nom premijer-nom ga|awu prvim satelitski vo|enim

projektilom u kalibru 155 mm u svet-skim razmerama na dometu od 20 km.Prema re~ima predstavnika Rejtiona,ovo testirawe ekskaliburaima dodat-nu teìnu jer je opaqewe izvr{eno uuslovima vetra brzine do 120 km/~. Za-vidna preciznost (mawa od 4.5 m) u pr-vih dvanaest test opaqewa, iako jeostvarena bez bilo kakvog ometawaGPS signala, dovoqno govori o poten-cijalu tog projektila da se uspe{nosuo~i sa misijama ga|awa ciqeva od ve-like va`nosti skrivenih duboko u ne-prijateqskoj teritoriji, uz mali utro-{ak municije.

Impakt Mk1 serazvija za

potrebefrancuskog

ministarstvaodbrane

8/10/2019 03 Arsenal

12/24

nici i wihovi saveznici dobro opremqe-ni sredstvima koja boji{te ~ine otvore-nim dvadeset ~etiri ~asa. Takva sredst-va, osim osmatrawa, ni{awewa i otvara-wa vatre na uo~ene ciqeve, omogu}avaju isigurno prepoznavawe svojih i neprijate-qevih jedinica. Na taj na~in elimini{ese pojava otvarawa prijateqske vatre ispre~avaju nepotrebni i neèqeni gubiciu sopstvenim redovima.

PRIJATEQSKA VATRA

Pojava otvarawa prijateqske vatre(Friendly Fire) u savremenim ratnim dejstvimau ukupnim gubicima na bojnom poqu (povrat-nim i nepovratnim) u~estvuje sa vi{e od dvaodsto. Na primer, u operaciji Ira~ka slo-boda (Iraqi Freedom), u prvih mesec dana, odprijateqske vatre poginulo je 138 ameri~-ko-britanskih vojnika (107 ameri~kih i 31britanski). U operaciji Trajna sloboda(Enduring Freedom) u Avganistanu, od ukupnihgubitaka ~ak 10,8 odsto pripisano je otva-rawu prijateqske vatre.

15. mart 2007.42

O P R E M A Z A N O ] N A D E J S T V A

Savremeno boji{te zahtevaefikasno dejstvo u svimvremenskim uslovima, dawu ino}u. Oprema za ratovawe no}ujeste sastavni deo kompletavojnika za 21. vek.Osim osmatrawa, ni{awewai ga|awa, va`na je i preciznaidentifikacija ciqeva.Primenom ure|aja za dejstvo no}uumnogome se mewa taktika borbe.

Rat u Iraku i Avganistanu vojni stru~-waci opisuju kao otvoreno dvadeset-~etvoro~asovno boji{te, dok repor-teri radije koriste sintagmu rat uinfracrvenom spektru. U oba slu~aja

tvrdwe se zasnivaju na saznawima da suameri~ke i savezni~ke snage u Iraku, bezobzira na vremenske uslove, dawu i no}u,tokom razmewivawa vatre sa pobuwenimtalibanima, teroristima Al kaide i me|u-sobno zava|enim {iitima, koristili sa-vremene ure|aje za no}no osmatrawe, ni-

{awewe i ga|awe. Wima su bili opremqe-ni svi borci. Takvi ure|aji su sastavni deoborbenog kompleta vojnika kopnene vojskeza 21. vek.

Da bi se efikasno upotrebilo oru`-je u borbenim dejstvima no}u, vojnici tre-ba da su opremqeni sredstvima za osma-trawe, ni{awewe i ga|awe u uslovima ka-da na boji{tu vlada mrak i kada se ne pri-mewuju ve{ta~ki izvori svetlosti. Slikekoje nam preko malih ekrana svakodnevnostiù sa popri{ta borbi u Iraku i Avga-nistanu jasno pokazuju da su ameri~ki voj-

RAT UINFRACRVENOMSPEKTRU

Fenomen prijateqske vatre naj~e-{}e se de{ava tokom avionske i artiqerij-ske vatrene podr{ke (Close Air and ArtillerySupport) jedinicama kopnene vojske. Pro-blem se usloìo zbog razvoja novih borbe-nih sistema koji imaju ve}i domet i ubojiti-ji u~inak. Pri tome se vizuelna borbenaidentifikacija primewuje samo kod bliskihsukoba zara}enih strana.

Prvenstvo otvarawa vatre po uo~enimciqevima protivnika posle wihove preci-zne i ta~ne identifikacije jeste osnovno

na~elo savremenog ratovawa. Karakteri-stike borbenih sukoba novijeg datuma br-za promena situacije na boji{tu, pove}anamanevarska pokretqivost jedinica, sporostprenosa nare|ewa sredstvima veze, prime-na zastarelih podataka o rasporedu sop-stvenih i snaga protivnika, te nedovoqnaobu~enost vojnika i stare{ina u usmerava-wu vatrene podr{ke, po pravilu dovode dogubitaka od prijateqske vatre.

Pou~eni iskustvima Zalivskog rata1991. godine, ali i brojnim primerima to-kom operacija u Iraku i Avganistanu, Ame-

8/10/2019 03 Arsenal

13/24

rikanci i wihovi saveznici posvetili suposebnu pa`wu preciznoj identifikaciji,odnosno prepoznavawu svojih i protivni~-kih vojnika na bojnom poqu, u no}nim bor-benim dejstvima.

PREPOZNAVAWE VOJNIKA

Savremeni rat, koji se izvodi u izu-zetno stresnim i brzo promenqivim uslo-vima, u kojima se odluke o dejstvu po uo~e-nim ciqevima donose za nekoliko sekundi,zahteva primenu savremenih integrisanihsistema borbene identifikacije BCIS(Battlefield Combat Identification System). Po-mo}u takvih tehni~kih kapaciteta uspe{nose povezuju vojnici razli~itih nivoa i jedi-nica, rodovi i vidovi oruànih snaga.Elektronski sklopovi i energetski izvorimalih gabarita omogu}avaju vojnicima kop-nene vojske lak{e i efikasnije prepozna-vawe svojih, savezni~kih ili neprijateq-skih vojnika na boji{tu, {to ujedno smawujei u~inak fenomena prijateqske vatre.

Najjednostavnija oprema za identifi-kaciju vojnika pe{adije jeste infracrvenareflektuju}a traka. Postavqa se na poti-qa~nu stranu {lema. Golim okom se vidi sa-mo kao crna traka. U situacijama kada pri-padnici savezni~kih snaga koriste infra-crvene laserske ni{anske ure|aje, za pre-ciznu identifikaciju upotrebqavaju se izo-lacione lepqive trake, koje ne reflektujuzrake pod vidnom svetlo{}u. Ukoliko suosvetqene sa infracrvenim zracima moguse uo~iti sa velike udaqenosti. Tako|e, uo-bi~ajeno je da se oznake koje su pri{ivene

na vojni~ku uniformu proizvode od infra-crvenih reflektuju}ih materijala.

Ostalu identifikacionu opremu ubliskom infracrvenom spektru, u kojem irade ure|aji za osmatrawe no}u, ~ine in-fracrveni reflektuju}i (svetle}i) {tapi-}i, infracrvena identifikaciona sred-stva koja emituju slabu infracrvenu sve-tlost i infracrvene trep}u}e signalne (ba-terijske) svetiqke, ~ija se svetlost moèuo~iti i sa desetak kilometara. Sem pome-nutih sredstava, pripadnici ameri~kih, en-gleskih i australijskih specijalnih snaga naoru je postavqaju ure|aje za borbu u dnev-noj svetlosti, koji su najefikasniji za bor-bu na bliskim odstojawima u urbanim sre-dinama, posebno u zgradama kada se ne upo-trebqavaju ure|aji za no}na dejstva.

Elektronski sistemi identifikacijesvojtu|(IFF-Identification Friend or Foe), sa-vremene informati~ke tehnologije za sate-litski prenos razli~itih podataka, siste-mi GPS, AN/PSN11 FLGR i FBCB2, te ra~u-

narski sistemi za pra}ewe sopstvenih sna-ga (Force Tracking System) i automatski iden-tifikacioni sistemi (Holy Grail), obezbedi-li su precizniju borbenu identifikaciju ismawewe gubitaka usled prijateqske va-tre. Tome su doprineli i ure|aji poput ba-terijske lampe budd phoenix light i paneltable za borbenu identifikaciju vozila.

NO]NO OSMATRAWE

Ameri~ki vojnici opremqeni su sanekoliko tipova ure|aja za osmatrawe ini{awewe no}u AN/PVS-7 iAN/PVS-14.Oba ure|aja imaju poja~iva~ slike, a raz-likuju se po tome {to je prvi binokular-

nog, a drugi monokularnog tipa. Posled-wih nekoliko godina sve vi{e se upotre-

bqava monokularni ure|ajAN/PVS-7B sapoja~iva~em slike tre}e generacije. Po-mo}u wega moè se prepoznati ciq veli-~ine ~oveka pri svetlosti zvezda na daqi-ni do 100 metara, a po mese~ini na uda-

qenosti do 300 metara. Britanski vojni-ci upotrebqavaju ameri~ki ure|ajAN/PVS-14, dok su australijski opremqe-ni izraelskim standardnim mini monoku-larnim ure|ajem N/SEAS.

Sredstva za osmatrawe no}u mogu bi-ti u obliku no}nog ni{anskog osmatra~kogure|aja montirani na oru je AN/PVS-4,

AN/PVS-5 i najnovijiAN/PVS-17. Takvimvisokoefikasnim ni{anskim ure|ajemopremqeni su pripadnici ameri~kih spe-cijalnih mornari~kih snaga. Snajperistiupotrebqavaju dnevno-no}ni ni{anskiure|ajAN/PVS-1O.

Podaci sa boji{ta u Iraku ukazuju nato da se sve vi{e upotrebqavaju termalni

(termovizijski) osmatra~ko-ni{anski ure-|ajiAN/PAS-13. Oni se proizvode u dveverzije te{koj i sredwoj, a mogu se mon-tirati na razli~ite vrste naoruàwa mitraqeze, pu{komitraqeze ili automat-ske baca~e granata. Zbog prevelike masenepodesni su za juri{ne (automatske) pu-{ke. Naj~e{}e se koriste u uslovima kadaje boji{te prekriveno dimom, pra{inomili maglom.

Da bi pove}ali efikasnost i preci-znost oru ja u dejstvima no}u, Amerikancii wihovi saveznici upotrebqavaju i la-serske ni{ane koji rade u infracrvenomspektru AN/PAQ-4 iAN/PAQ-2. Ni{ani

emituju tanak titraju}i ili kontinuiranilaserski zrak koji se moè videti samo uz

OPREMAWE

Programi opremawa vojnika kop-nene vojske za 21. vek obuhvataju raz-voj i uvo|ewe u operativnu upotrebuure|aja za dejstvo no}u ru~ni laser-ski daqinomeri sa digitalnim kompa-som, GPS, sistemi za identifikacijusvojtu|, termalni informati~ki si-stemi, vi{enamenski laseri za osve-tqavawe i ozna~avawe ciqeva. Takvetehni~ke kapacitete posebno razvijaju

Britanci FIST (Future Integrated Soldi-er Technology), Nemci SIZ (System In-fanterist der Zukunft) i Francuzi FELIN.Nemci su izra~unali da }e cena jednoginegrativnog sistema za vojnika izno-siti oko 40.000 evra.

Arhitektura integrisanog sistemaborbene identifikacijeameri~ke armije BCIS

8/10/2019 03 Arsenal

14/24

spektru ne koriste se obeleàvaju}i mecida ne bi odali poloàje vojnika i jedini-ca. Oni se zamewuju mecima sa infracr-venom obeleàvaju}om smesom ili obi~-nim mecima, jer se vatra upravqa pomo}u

infracrvenih laserskih ni{anskih ure-|aja ili ru~nih ozna~iva~a ciqa. Prime-

IZO[TRAVAWE

Sredinom devedesetih godina pro-{log veka ameri~ka armija proverava-la je osposobqenost vojnika za borbu uno}nim uslovima. Tom prilikom uo~enoje da ve}ina pripadnika vojske ne kori-sti pravilno ure|aje za dejstvo no}u ine ume da izo{tri sliku u okularu.

na laserskih ni{anskih ure|aja zahtevadodatnu disciplinu. Vojnici laserske ure-|aje treba da upotrebe samo kada ta~nouo~e ciq, po{to u masi ni{anskih ta~akavi{e nisu u stawu da prepoznaju svoje. Ko-

ri{}ewe infracrvenih laserskih ni{an-skih ure|aja i ozna~iva~a treba {to vi{eograni~iti kako neprijateqske jedinice,ukoliko imaju sredstva za dejstvo no}u, nebi otkrili borbene poloàje. Svako osve-tqavawe bojnog poqa infracrvenim sve-tle}im raketama, minama ili granatamamoè koristiti i protivniku.

Poseban problem jeste logisti~kapodr{ka jedinica koje koriste ure|aje zadejstvo no}u. Uobi~ajeno je da elektronskiure|aji za borbu no}u i ni{anske spraveimaju po dve baterije od 1,5 volti. Naosnovu toga, potrebe bataqona dostiùoko 4.000 baterija. Par baterija dovo-qan je za oko 40 sati rada. Osim dopre-mawa baterija vojnicima na borbene po-loàje, problem predstavqa i wihovo ~u-vawe i odlagawe iskori{}enih, jer bate-rije spadaju u ekolo{ki opasan otpad.

Moè se zakqu~iti da novi sistemiza dejstva u no}nim uslovima smawuju gu-bitke od otvarawa prijateqske vatre.Pote{ko}e nastaju zbog lo{e koordinaci-je dejstava i tehni~ke nekompatibilnostiborbenih snaga u zajedni~kim vojnim ope-racijama.

Stanislav ARSI]

[lemovi sa monokularnim dvogledomza no}AN/PSV 14 i laserski

ni{anski ure|aj na oru`juAN/PAQ-4

Identifikaciona svetiqka phoenix ligt

upotrebu odgovaraju}ih ure|aja za osma-trawe no}u. Prvi tip ni{ana je laserski,a drugi objediwava funkcije laserskog ni-{ana i infracrvene svetiqke. Pomo}u in-fracrvenih laserskih ni{ana olak{avase upotreba ru~nih protivoklopnih sred-stava u no}nim dejstvima SMAW, MAAWSili AT-4. Ni{anxije mogu da vide ta~ku naciqu koju }e pogoditi projektil bez upotre-be projektila ozna~iva~a za proveru ni-{anske ta~ke. Na taj na~in pove}ava se ve-rovatno}a iznena|ewa neprijateqa, asmawuje opasnost od dejstva wegove vatre.

OTKRIVAWE POLO@AJA

Efikasna upotreba ure|aja za dejst-vo no}u podrazumeva dobro poznavawe tihsredstava, odnosno pravilno rukovawe sawima, ali i odgovaraju}ih takti~kih postu-paka koji se primewuju u borbi dawu po-kret na boji{tu, otklawawe zastoja, ~ita-we karata, upotreba razli~itih vrsta na-oruàwa, napad na bunkere ili utvr|enezgrade, te evakuacija rawenika ili sadej-stvo sa helikopterima.

Uobi~ajeno je da u no}nim dejstvimasvaki peti metak bude obeleàvaju}i kakobi ni{anxija mogao da prati ni{ansku li-niju. Tokom no}nih borbi u infracrvenom

8/10/2019 03 Arsenal

15/24

Primena robota u vojne svr-he poseban zna~aj dobila je u ope-racijama u Avganistanu i Iraku

gde su kori{}eni u vi{e od20.000 razli~itih misija, naj~e-{}e za otkrivawe i uklawawe mi-na i drugih eksplozivnih sredsta-va. Na osnovu ve} poznate serijemalih, pokretnih robota Talon,razli~ite namene i mogu}nostimadelovawa u svim vremenskimuslovima, dawu i no}u ili kao am-fibije, ameri~ka kompanija Fo-ster-Miller, Inc. uradila je jo{ jedantip ovih robota namewenih zaosmatrawe, izvi|awe, patroli-rawe na odre|enoj teritoriji iformirawe kontrolnog ili punk-ta za prislu{kivawe. Shodno na-

meni ovaj tip Talona ima mogu}-nost ugradwe mitraqeza M 249 kalibra 5,56 mm, ili M 240 kalibra 7,62 mm iliprilago|enu snajpersku pu{ku. Za ove funkciju opremqen je sistemom za ni{awewe iupravqawe vatrom i moè ga|ati jedina~nom paqbom ili rafalima od {est do devetmetaka. Na sebi nosi standardni dobo{ sa 200 metaka za mitraqez M 249 ili 300metaka za mitraqez M 240. Za osmatrawe i izvi|awe robot je snabdeven kameramaza snimawe u boji, crno-beloj tehnici, sa IC i toplotnim zracima. Pokre}e ga liti-jumov akumulator, brzinom od 7 km/~as za vreme od {est sati, sa jednim puwewem.Robot ima sistem za upravqawe i kretawe no}u, po svim vrstama terena do udaqe-nosti od jedan kilometar.

B. N.

SLOVENIJAKUPUJE SISTEMNEMO

Slovena~ko ministarstvo odbra-ne potpisalo je ugovor s finskom Pa-triom i doma}im Rotisom o kupovini135 oklopnih vozila to~ka{a u ~etirivarijante, me|u kojima je i varijanta sa-mohodnog minobaca~kog sistema NEMO.Slovenija je prvi kupac sistema NEMOkoji bi se najjednostavnije mogao opisa-ti kao jednocevni kupolni besposadnisistem kalibra 120 mm i teìne od sa-mo 1.500 kg pa se moè lako montiratina razli~ita vozila, bilo to~ka{e iliguseni~are ali i na laka brza plovila.Sistem je spreman za paqbu u roku od30 sekundi, a promena vatrenog polo-

àja je mogu}a odmah nakon ispaqewaprve granate. Ciqeve moè ga|ati i ne-posrednom vatrom. Puni se poluauto-matski dok je zauzimawe elemenata ci-qeva u potpunosti automatizovano. Mi-nobaca~ki sistem NEMO ima mogu}nostpoga|awa istog ciqa sa {est granataispaqenih po razli~itim putawama.

Ukupna vrednost ugovora za nabav-ku ovih vozila je oko 278 miliona evra.Radi se o ofset ugovoru kojim je defi-nisano da slovena~ka industrija nepo-sredno u~estvuje s 30 odsto wegovevrednosti, dok }e ostalih 70 odsto bitipokriveno izvozom raznih slovena~kihroba i usluga. Proizvodwa vozila tre-

balo bi da se u celini preseli u Slo-veniju tokom 2007. i 2008, u ~emu biosim kompanije Rotis trebalo da u~e-stvuje i Gorewe.

B. N.

45

Ukrajinska firma Morozov iz Harkova predstavila je novu varijantu lakogoklopnog voziladozor-B, pogonske konfiguracije 4h4. Re~ je o oklopnom transporte-ru koga je firma razvila na sopstvenu inicijativu i nudi ga, doma}em i me|unarod-nom trì{tu, kao zanimqivu alternativu. Vozilo ima tri ~lana posade: komandira,voza~a i mehani~ara, a moè prevesti jo{ osam vojnika. Konstruktori su nastojalida postignu vi{i nivo oklopne za-{tite pa tako oklopno telo {titi po-sadu od dejstva streqa~kog oru`ja iod {rapnela. Velika pa`wa posve}e-na je za{titi od mina. Naoruàn jemitraqezom 12,7 mm.Dozor-Bimaposeban oblik, dvostruki pod, po-boq{ana sedi{ta, pojaseve za vojni-ke u putni~kom delu, klimu i ure|ajeza centralno pumpawe guma, a pred-

wi to~kovi su postavqeni daleko na-pred da bi se smawila opasnost poputni~ki deo u slu~aju eksplozije, aizme|u motornog i putni~kog prosto-ra postavqena je ~eli~na plo~a.Opremqen je i sistemom za ABH za-{titu i ga{ewe poàra. Pokre}e ganovi mercedesov motor tipa Deutz BF4M 1013FC snage 190 kW (258 KS) ko-ji zadovoqava EURO III normu o ~i-sto}i gasova. Mewa~ je automatski sapet brzina Allison 1000LCT.

B. N.

I Z V I \ A ^ K I R O B O T T L O N

N O V O O K L O P N O V O Z I L O D O Z O R - B

8/10/2019 03 Arsenal

16/24

Broj izgubqenih savezni~kih helikopte-ra se time popeo na 94.

Za ameri~ku komandu, ali i javnost, to

je bio svojevrstan poziv na uzbunu. Wihovaprva sumwa da su u pitawu tehni~ki otkazina letelicama, brzo je demantovana video-snimcima postavqenim na veb-sajtovimakoje kontroli{u pobuwenici. To je bio do-voqan razlog za ozbiqnu polemiku.

DOKTRINA PREVENCIJE

Zaboravqaju}i na vlastite gubitke uVijetnamu, koji su se merili hiqadama he-likoptera, Amerikanci danas kao primernavode sovjetsko angaòvawe u Avganista-nu, odnosno gubitke koje je sovjetska heli-

kopterska flota tamo pretrpela. Naime,

kada je CIA muxahedinima doturila sa-vremene prenosne raketne sisteme tipastinger, sovjetski gubici porasli su neko-liko puta. Zapadni izvori procewuju da jesamo stingerimau periodu od 1985. do1988. godine oboreno vi{e od 270sovjet-skih letelica, ~ime je znatno umawen so-vjetski faktor prevlasti u vazdu{nom pro-storu. Premda ne odlu~uju}i, i ovo je, kakoAmerikanci navode, bio jedan od razlogaza{to su Sovjeti odlu~ili da se povuku izAvganistana.

Premda Amerikanci u Iraku jo{ nisu utakvoj situaciji, ~iwenica je da kabinet pred-sednika Xorxa Bu{a svakodnevno gubi podr-{ku za vojno angaòvawe ne samo javnostive} i predstavnika Kongresa i Senata, za ko-je je svaki porast gubitaka nedopustiv.

Ameri~ki zdruèni general{tab pr-vi je reagovao kada je, 7. februara, iz-dao doktrinarni dokument Joint Publication3-01 o suprotstavqawu pretwama iz va-zdu{nog prostora i pretwama od raket-nih projektila. Tim dokumentom se, izme|uostalog, uop{tavaju mere i postupci radismawewa gubitaka od raketnih projektila(dokument je javno dostupan na sajtuh t t p : / / w w w . d t i c . m i l / d o c t r i -ne/jel/new_pubs/jp3_01.pdf). Me|utim, utom dokumentu ima malo stvari koje heli-kopterske posade u Iraku (i ne samo ta-

mo) ve} ne znaju.Naj~e{}e op{teprihva}ene mere za-

{tite na terenu jesu let no}u (kad god je tomogu}e), izbor razli~itih mar{ruta irazli~itih profila leta, let maksimal-nim brzinama iznad zona visokog rizika,upotreba naoruàwa iz progresivnog le-ta, sa {to ve}om brzinom, i sli~no. Nabo~nim vratima transportnih helikopte-ra, u skladu sa okolnostima, postavqajuse osmatra~i, odnosno mitraqesci kojiupozoravaju posadu na pretwu sa zemqe, apo potrebi i protivdejstvuju. Kada za to

HELIKOPTERINA UDARU

Helikopter, kao dokazano ratno sredstvo, od wegovognastanka neprekidno se tehni~ki usavr{ava i unapre|ujekako bi preìveo sve opasnosti koje vrebaju na boji{tu.

I pored svega, te letelice su ostale osetqive na svevrste vatre sa zemqe. O tome svedo~e i posledwa

iskustva sa ira~kog rati{ta.

S

I S K U S T V A S A I R A ^ K O G R A T I [ T A

avremene armije, posebno ameri~ka,u svojim vojnim angaòvawima uveli-ko se oslawaju na helikoptere. Heli-

kopterske jedinice integrisane su uvelike sastave kopnene vojske kako bise {to brè i uspe{nije iskoristile sveprednosti koje savremeni helikopteripruàju.

Evidentno je, da se helikopterskaflota u Iraku ni najmawe ne {tedi.Prema re~ima ameri~kih generala va-zdu{ni transport je danas najbezbednijivid transporta u Iraku. Tako se bar mi-slilo donedavno. A onda je, za samomesec dana oboreno osam ameri~kih he-likoptera, a 28 qudi izgubilo ìvot.

8/10/2019 03 Arsenal

17/24

postoje uslovi, transportni helikopteriimaju pratwu borbenih helikoptera.

Na svaki od helikoptera, bez obzirana namenu, integrisana je odre|ena opre-ma za aktivnu i pasivnu za{titu. Nezavi-sno od wenog tehnolo{kog nivoa, ti ure-|aji se maksimalno upotrebqavaju. Heli-kopteri koji lete u Iraku su naknadnoopremqeni novim oklopqenim sedi{tima,a dodatno su za{ti}eni i vitalni delovimotora. Me|utim, ta mera ima niz ograni-~ewa, pre svega u pove}awu mase helikop-tera. Trenutno se na helikoptere inten-zivno ugra|uju i ure|aji za za{titu od IC

vo|enih raketa, koji pripadaju novim teh-nolo{kim generacijama, a i razne vrstesignalizatora pretwi. Ranija za{tita odIC raketa temeqila se prete`no na ispa-qivawu toplotnih bakqi, koje su zbuwiva-le samonavode}e IC glave lansiranihprojektila. Iako je ta metoda s vremenomusavr{avana, ona, sama po sebi, vi{e ni-je dovoqna kada su u pitawu samonavode}eIC glave modernijih raketa. Stoga se svevi{e upotrebqavaju laserski ure|aji, ~iji

snop dezorijenti{e sistem vo|ewa savre-menih raketa. Ti posledwi sistemi ugra-|uju se naknadno, tako da svi helikopterijo{ nisu opremqeni wima. Broj helikop-tera koji je opremqen tim ure|ajima, a itempo wihovog opremawa je, zbog razu-mqivih razloga, nepoznat.

DODATNO OPREMAWE

Dodatno modifikovawe helikopterazahteva i dodatna finansijska sredstva.Da bi se ona obezbedila Amerikanci sumorali da se odreknu nekih veoma skupihprojekata, koji su se pokazali kao neper-

spektivni s obzirom na savremene zahte-ve i okolnosti. Tako je prekinut programrazvoja helikoptera RAH-66 koman~, nakoji je utro{eno oko sedam milijardi ame-ri~kih dolara!

Dobri poznavaoci situacije tvrde dani to dodatno opremawe ne}e imati veli-kog efekta, ukoliko su se pobuwenici do-mogli ve}ih koli~ina savremenijih pre-nosnih raketnih projektila, kao {to su toSA-16 (9K39) i SA-18 (9K310). Sistemnavo|ewa tih raketa je mnogo savremeni-ji, precizniji i otporniji na ometawe ne-go {to je to slu~aj sa {iroko rasprostra-wenom strelom SA-7, koja se pojavila previ{e od 30 godina.

Uvi|aju}i opasnost od takvih siste-ma, SAD su u mnogim dràvama finansi-rale uni{tavawe prenosnih raketnihprojektila kako bi se izbeglo wihovo ne-kontrolisano {irewe i preprodaja. U po-jedinim slu~ajevima kori{}eni su i poli-ti~ki pritisci da bi se to postiglo. Upra-vo to je nedavno zabeleèno u Nikaragvi,

MERE ZA[TITE

Naj~e{}e op{teprihva}ene mereza{tite na terenu jesu let no}u (kadgod je to mogu}e), izbor razli~itihmar{ruta i razli~itih profila leta,

let najve}om brzinama iznad zona vi-sokog rizika, upotreba naoruàwa izprogresivnog leta, sa {to ve}om br-zinom, i sli~no. Na bo~nim vratimatransportnih helikoptera se, u skladusa okolnostima, postavqaju osmatra-~i, odnosno mitraqesci koji upozora-vaju posadu na pretwu sa zemqe, a popotrebi i protivdejstvuju. Kada za topostoje uslovi, transportni helikop-teri imaju pratwu borbenih helikop-tera. A na svaki od helikoptera, bezobzira na namenu, integrisana je od-re|ena oprema za aktivnu i pasivnuza{titu.

GUBICI

Prema re~ima predstavnika ame-ri~ke armije, broj o{te}enih helikop-

tera u proseku do sada dostiè 17 me-se~no. Najve}a o{te}ewa helikopteritrpe od vatre pe{adijskog naoruàwa,protiv koje ne postoje vaqane protiv-mere. Statistika tako|e navodi da jetokom januara intenzitet napada na he-likoptere pove}an za pribli`no 20odsto. Naj~e{}a meta su najsavremeni-ji i najopremqeniji apa~iAH-64.Amerikanci su priznali da su do sadau Iraku, zbog raznih razloga, izgubili24 helikoptera tog tipa.

Oko pet odsto poginulih vojnika u Iraku (172)nastradalo je u sru{enim helikopterima

Apa~iu Iraku trpe najve}e gubitke,jer su tokom vatrene podr{kenajizloèniji vatri sa zemqe

8/10/2019 03 Arsenal

18/24

Pretpostavqa se da su u odre|enimslu~ajevima granate tih baca~a u ku}nojradinosti opremane blizinskim upaqa-~ima. Ira~ki gerilci to oru je koriste nata~kama na kojima uo~e ~est prelet heli-koptera na ekstremno malim visinama (ko-je se primewuje radi izbegavawa IC vo-

|enih projektila). Za razliku od standard-nog projektila legendarnog baca~a RPG-7,improvizovana granata ne zahteva direk-tan pogodak, ve} se rasprskava na nekih15 metara ispod trupa helikoptera. Poje-dine stru~ne revije tvrde da je upravo timsredstvom oboreno vi{e apa~a, najmoder-nijih ameri~kih borbenih helikoptera.

Iako najsavremeniji i najopremqeniji,upravo su apa~iAH-64 naj~e{}a meta.Amerikanci su priznali da su do sada uIraku, zbog raznih razloga, izgubili 24helikoptera tog tipa. Kompletna lista he-likoptera izgubqenih u Iraku i Avgani-stanu moè da se prona|e na veb-adresi

http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_Coaliti-on_aircraft_crashes_in_Iraq#Helicopters .

Broj o{te}enih helikoptera, premare~ima predstavnika ameri~ke armije,znatno je ve}i i on je u proseku do sada iz-nosio 17 helikoptera mese~no. Najve}ao{te}ewa helikopteri trpe od vatre pe-{adijskog naoruàwa, protiv koje ne po-stoje vaqane protivmere. Me|utim, ono{to ameri~ke pilote najvi{e zabriwavajeste ~iwenica da postoje dokazi da se na-padi na helikoptere sve ~e{}e izvodeplanski i organizovano. U velikom brojuslu~ajeva napravqene su zasede, a zabe-

leèno je i pet napada na spasioce koji supritekli u pomo} posadama oborenih he-likoptera.

Statistika tako|e navodi da je tokomjanuara intenzitet napada na helikopterepove}an za pribli`no 20 odsto. Imaju}i uvidu sve navedeno i ~iwenicu da }e s do-laskom poja~awa od 21.500 vojnika inten-zitet naleta helikoptera u Iraku biti po-ve}an, gubici helikoptera }e i daqe bitisurova svakodnevica.

Mr Slavi{a VLAÎ]

15. mart 2007.

gde je tamo{wi predsednik Danijel Orte-ga odbio da uni{ti takve projektile. Ipak,u slu~aju Sirije, a naro~ito Irana (za ko-je se smatra da su glavni snabdeva~i po-buwenika oru jem), takav potez nema pre-terano veliki zna~aj.

UBITA^NI RPG-7Opasnost za savezni~ke helikoptere u

Iraku nisu samo protivavionske rakete ve}i obi~ni ru~ni baca~i, od kojih je najpozna-tiji RPG-7. Neki od tih baca~a pokazali suse kao veoma efikasni, bez obzira na sta-rost na osnovu koje bi, sasvim sigurno, mo-gli da budu delovi muzejskih postavki.

48

DNEVNO NAPREZAWE

U Iraku danas leti oko 600 ame-ri~kih helikoptera. Wihovo dnevno na-prezawe iznosi, u proseku, ne{to maweod dva leta. Izraèno u satima naleta,ta brojka je za 2005. godinu iznosilaoko 250.000 sati naleta, dok se u 2007.godini o~ekuje oko 400.000 sati.

Amerikanci ubrzano rade na dodatnoj za{titnoj opremihelikoptera, koja se ugra|uje i na klasi~ne transportere,kao {to su marinski CH-46

8/10/2019 03 Arsenal

19/2449

Francuski list Le journal du dimanche objavio je nedavno da Libija iFrancuska pregovaraju o isporuci izme|u 13 i 18 vi{enamenskih borbe-nih aviona rafal(Rafale) vrednosti od oko dve i po milijarde evra. Ukoli-

ko bi se isporuka realizovala, Libija bi time postalaprvi inostrani kupac rafala.Daso(Dassault), proiz-vo|a~ rafala, negirao je pisawe lista ogradiv{i seda bi "svaka ponuda aviona morala i}i preko vladeFrancuske". Kao indikaciju zainteresovanosti

Francuza da prodaju rafalLibiji, nave-den je i podatak da su dva aviona ovogatipa u~estvovala na nedavnoj vazduho-

plovnoj izlo`bi u Tripoliju. Mini-starka odbrane Marija Aliot tako-

|e je negirala da su u toku prego-vori sa Libijom. Libija je pro-

{le godine ugovorila safrancuskom vazduhoplovnomindustrijom modernizacijusvojih 12 lovaca mira`F1

(Mirage) za oko 100 mili-ona evra koji }e obavitiDaso, proizvo|a~ mo-

tora Snekma(Snec-ma) i avionike Ta-les(Thales).

I. S.

Jo{ uvek u o~ekivawuinostranog kupca: rafal

Posle vi{e od 18 meseci ka{wewa

NH90 kona~no ulazi u upotrebu

[PANIJANABAVQA 45 NH90

[panska vlada je u januarupotpisala ugovor o nabavci 45 evro-

kopterNH90 (Eurocopter) helikoptera.Nova Evrokopterovafabrika u [pani-ji isporu~i}e od 2010. godine prve pri-merke naru~ene varijante TTH (takti~kitransportni helikopter). Istovremeno,ta zemqa je naru~ila i ~etiri mawaEC135 za novoformiranu jedinicu zaspasavawe i re{avawe kriznih situa-cija UME (Unidad Militar de Emergencias)koja deluje u okviru Ministarstva od-brane. Sa {panskim helikopterima,broj naru~enih NH90TTH i NH90NFHdostigao je 445 vazduhoplova.

I. S.

BRITANSKITORN OU NOVOJ ULOZI

Kraqevsko RV Velike Britanije anga`ovaloje juri{ni avion Panavia Tornado GR 4 za potrebeizvi|a~kih misija kako bi prikupilo podatke ooperacijama pobuwenika i islamskih ekstremistau Iraku. Na taj na~in delimi~no je promewena uo-bi~ajena uloga tj. osnovna namena tog aviona lo-

cirawe i dejstvo po odre|enim ciqevima. Trenut-no je Tornado GR 4 sredstvo koje se najvi{e kori-sti za potrebe netradicionalnih taktika u priku-pqawu obave{tajnih podataka, osmatrawa i izvi-|awa (non-traditional intelligence, surveillance and re-connaissance, NTISR), tokom misija podr{ke koali-cionih trupa. Od nove elektroopti~ke opreme, na-mewene za izvr{ewe navedenih misija, koja jeugra|ena na podvesni kontejner, o~ekuje se da pru-`i boqu situacionu obave{tenost i svesnost voj-nika na terenu i preventivno detektuje postoje}epretwe na zemqi.

G. K.

L I B I J A ( N E ) K U P U J E R A F A L

8/10/2019 03 Arsenal

20/24

isti ili vi{i tehnolo{ki nivo, dok su So-vjeti gradili ve}i broj klasa podmornica sapostupnim poboq{awem karakteristika,ali u mawim serijama. Bilo kako bilo, Ame-rikanci su kraj hladnog rata do~ekali sasvega dve klase nuklearnih podmornica lo-

vaca Sturgeon i Los Angeles, s tim {to supodmornice klase Los Angeles dva puta modi-fikovane i izra|eno ih je ukupno 85! Te pod-mornice nameravali su da zamene novom,znatno ve}om klasom Seawolfkoja je imalabitna poboq{awa na svim poqima, ali iznatno vi{u cenu. Verovatno su zbog toga iz-gra|ene svega tri podmornice te klase {toje izuzetno malo za ameri~ku praksu.

Kraj hladnog rata i drasti~no smawe-we ruske podmorni~ke flote, a i finan-sijski problemi i u~estalo angaòvaweameri~kih snaga u lokalnim oruànim su-kobima, naterali su Amerikance da pro-mene zahteve koji se postavqaju pred budu-}e flote nuklearnih podmornica lovacanove generacije. Ulozi borbe protiv dru-gih nuklearnih podmornica, pridodata je imogu}nost protivminske borbe i podr{ke

15. mart 2007.

A M E R I ^ K A N U K L E A R N A P O D M O R N I C A K L A S E V I R G I N I A

BE[UMNIMORSKI LOVACIzmewena situacija

u svetu i izazovi sa

kojima se ameri~ke

oruàne snage suo~avaju

nametnule su im obavezu

da standardnim ulogama

koje imaju podmornice

pridodaju i mogu}nost

protivminske borbe i

podr{ku pomorskim

diverzantskim

timovima. Rezultat

svih tih napora je

klasaVirginia, ozna~ena

i kao NSSN.

T

rka u naoruàwu izme|u SAD i SSSR-a tokom hladnog rata posebno se re-flektovala na podmorni~ke snage ~ijije zna~aj porastao pojavom nuklearnihpodmornica, naoruànih interkonti-

nentalnim balisti~kim raketama. Shodno

tome, obe supersile su shvatile da je najde-lotvornije oru`je protiv nuklearne pod-mornice sa balisti~kim raketama druga nu-klearna podmornica lovac, tako da je i naovom planu ispoqeno estoko rivalstvo.Svaka strana je nastojala da izgradi {to jemogu}e vi{e nuklearnih podmornica lova-ca, sa {to sna`nijim naoruàwem i per-formansama, koje su, pored ve}e brzine idubine rowewa, imale i, {to je posebnova`no, smaweni nivo buke.

Koncepcija razvoja znatnose razlikovala. Amerikanci suteìli gradwi velikih serijakod kojih su tokom dugih godinagradwe nastojali da ispraveeventualne slabosti i, povre-menim modernizacijama, dovo-dili ve}i broj podmornica na

8/10/2019 03 Arsenal

21/24

pomorskim diverzantskim timovima. Re-zultat svih tih napora je klasa Virginia,ozna~ena i kao NSSN.

Nuklearne podmornice klaseVirginiaproizvode se u dva ameri~ka brodogradi-li{ta koja su za to osposobqena

GDElectric Boat i Northrop Grumman NewportNews. Postoje indicije da je proizvodwapodeqena iz prostog razloga kako bi sespre~ilo da jedno od tih brodogradili{tafinansijski propadne ili se na bilo kojina~in onesposobi (eventualnim nuklear-nim udarom ili teroristi~kim napadom).A strate{ki je nedopustivo da SAD ostanesamo na jednom brodogradili{tu za nukle-arne podmornice.

SMAWEWE BUKE

Pri projektovawu klaseVirginia obi-lato su kori{}eni ra~unari, a posebnoprogrami za kompjuterizovano projektova-we CAD/CAE (Computer Aided Design/Com-puter Aided Engineering). Podmornica je kon-struisana spajawem prstenastih segmena-ta, a sva unutra{wa oprema je pre~nika483 i 610 mm (19 i 24 in~a), tako da jemaksimalno pojednostavqena zamena ele-menata tokom popravki ili modernizacije.

Prema deplasmanu, koji iznosi 7.800tona u zarowenom stawu, podmornice kla-seVirginia su izme|u klasa Los Angeles i Se-awolf(6.927 i 9.137 tona). Me|utim, zadr-àn je klasi~an, izrazito cilindri~an ob-lik trupa sa zaobqenim pramcem i vrete-nastom krmom, karakteristi~an za sveameri~ke podmornice. Ta~nije, trup im je

produèna varijanta trupa klase Los An-geles (115 u odnosu na 110,3 m), ali samnogim tehnolo{kim re{ewima sa klaseSeawolf. Spoqa gledano, jedina novost jedodatni segment u korenu komandnog mosta,{to je preuzeto sa klase Seawolf, ~ime se uodre|enoj meri poboq{ava hidrodina-mi~nost i smawuju {umovi.

Imperativ pri konstruisawu savre-menih nuklearnih podmornica jeste maksi-malno smawewe buke. Tome je kod klaseVir-ginia posve}ena velika pa`wa i procewujese da ove podmornice proizvode akusti~-ni odraz sli~an onom kod klase Seawolf,koji je niì nego kod ina~e vrlo cewenih iu tom pogledu najboqih ruskih podmornicalovaca klase akulai akula 2. To se posti-glo primenom razli~itih mera: svi ele-menti koji proizvode vibracije postavqe-ni su u izolovane komore, koje su sa osnov-nom konstrukcijom povezane preko ela-sti~nih amortizera, kori{}ewem spoqa-{wih hidroizolacionih obloga nove gene-racije i kona~no, primenom vodomlaznogpropulzora umesto propelera. Pogonskisistem je baziran na nuklearnom reakto-ru General Electric S9G snage 29.840 kW(40.000 KS), projektovan da traje koliko i

podmornica, koji pokre}e dve turbine, po-vezane na jedan vodomlazni propulzor.

Prema objavqenim podacima, maksi-malna brzina podmornice u podvodnoj vo-`wi iznosi vi{e od 25 ~vorova, dok jenajve}a dubina rowewa preko 240 meta-ra. Navedene vrednosti maksimalne brzi-ne i dubine rowewa treba uslovno pri-hvatiti jer je to bri`qivo ~uvana vojnatajna. Poznati su podaci za stariju klasu

Los Angeles 35 ~vorova i 450 m tako daje malo verovatno da je klasaVirginia sla-bija u tom pogledu, tim pre {to se za izra-du trupa koristi ja~i ~elik (umesto HY80,HY100), snaga motora je pribli`no pro-

porcionalna pove}awu deplasmana (kodLos Angeles 6.927 t i 26.600 KW), a kori-{}ewem vodomlaznog propulzora boqe seiskori{}ava snaga turbina. Primera ra-di, klasa Seawolfima maksimalnu brzinuod 35 ~vorova i dubinu rowewa 610 me-tara. Posada se sastoji od 134 qudi, od~ega 14 oficira.

KOMPLEKSNI SENZORI

Vrlo zanimqiva osobina klaseVirgi-nia je re{ewe periskopa. On vi{e nijeklasi~an opti~ki, ve} se koriste dva pe-riskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opremqena

51

NAORU@AWE

Naoruàwe podmornicama teklase nije kao na drugim tipovima. Iz~etiri torpedne cevi, standardnogpre~nika 533 mm, moè se lansiratiukupno 26 najsavremenijih torpedaMk48 ADCAP (dometa 3950 km, brzi-ne 4055 ~vorova i sa bojnom glavommase 267 kg), odgovaraju}i broj pro-tivbrodskih raketa UGM-84F Sub-Har-poon (dometa 146 km, brzine 0,85 ma-ha i sa bojnom glavom mase 220 kg) iliinteligentnih mina Mk60 CAPTOR,opremqenih pogonskim sistemom dome-ta 8 km, senzorima i protivpodmor-ni~kim torpedom Mk46. Po uzoru nakasnije serije podmornica Los Angeles,

Virginia ima 12 vertikalnih lansera zakrstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,koje se, ukoliko postoji potreba, mogulansirati i iz torpednih cevi. Tako|e,

iz torpednih cevi mo}i }e da se lansi-raju i robotizovane protivminske ro-nilice tipa LRMS (Long-term Mine Re-connaissance System).

Pozicija bo~nih sonara

Krstare}a raketaUGM-109 Tomahavk

8/10/2019 03 Arsenal

22/24

zamena i dodavawe pojedinih novih i sa-vremenijih komponenti. Senzorski si-

stem se sastoji od vi{e aktivnih i pasiv-nih sonara: u pramcu se nalaze aktivni ipasivni sonar, na svakom boku su po tri{irokougaona pasivna sonara (izra|e-nih na bazi opti~kih vlakana po najnovi-joj tehnologiji), a u zadwem delu su aktiv-ni sonari visoke frekvencije i dva te-gqena sonara.

Kada je re~ o naoruàwu, ni ono napodmornicama Virginia nije kao na drugimtipovima. Iz ~etiri torpedne cevi stan-dardnog pre~nika 533 mm, moè se lan-sirati ukupno 26 najsavremenijih torpe-

15. mart 2007.

kamerama sa niskim nivoom osvetqaja(LLLTV-Low Light Level TV), termalnom kame-

rom i laserskim daqinomerom. Slika saovih senzora se opti~kim kablovima pre-nosi u komandnu sobu. A ta soba vi{e li-~i na kabinu borbenog aviona: podmor-nicom se upravqawa putem dva tzv. xoj-stika, dok se informacije prikazuju nakompjuterskim ta~-skrin (touch-screen)ekranima. Oni dobijaju podatke od inte-grisanog brodskog sistema, koji objedi-wava senzore, protivmere, naoruàwe inavigaciju. Taj sistem ima tzv. otvorenuarhitekturu, ili modularnu konstrukciju,tako da je maksimalno pojednostavqena

52

PERISKOP

PodmornicuVirginia ~ini poseb-nom i re{ewe periskopa. On vi{e ni-je klasi~an opti~ki, ve} se koriste dvaperiskopa Kolmorgen AN/BVS-1, opre-mqena kamerama sa niskim nivoomosvetqaja (LLLTV-Low Light Level TV), ter-malnom kamerom i laserskim daqino-merom. Slika sa tih senzora se opti~-kim kablovima prenosi u komandnu so-bu. A ta komandna soba nalikuje kabi-ni borbenog aviona.

Dejstvo torpeda Mk48 ADCAP na razara~u.Bojna glava eksplodira ispod broda,

~ime se brod doslovce prepolovi.

8/10/2019 03 Arsenal

23/24

~e}ih robotizovanih hvataqki. Po uzoruna kasnije serije podmornica Los Angeles,

Virginia ima 12 vertikalnih lansera zakrstare}e rakete UGM-109 Tomahawk,koje se, ukoliko je potrebno, mogu lansi-rati i iz torpednih cevi.

Unutar trupa nalazi se i komora podpritiskom, u kojoj je mogu}e smestiti po-sebnu mini-podmornicu, pod oznakomAS-DS (Advanced SEAL Delivery System), name-wenu za prevoz specijalnih SEAL timovamornari~kih diverzanata (najvi{e 14~lanova). Ovo re{ewe je daleko boqe oddosada{we prakse prikqu~ivawa mini-podmornica na trup, jer su one pove}ava-le otpor, odnosno smawivale perfor-manse podmornice nosa~a.

Prva podmornica klase Virginia,istoimenog naziva (SSN-774) po~ela je dase gradi 1999, porinuta je avgusta 2003,a zavr{ena oktobra 2004. Nakon togausledio je trogodi{wi period podrobnihtestirawa, a ove godine o~ekuje se da bu-de uvedena u operativnu upotrebu. Druga,

nazvana SSN-775 Texas, porinuta je apri-

la 2005, zavr{ena je juna 2006. i uvede-na u upotrebu septembra 2006. Tre}a,SSN-776 Hawaii, po~ela je da se gradi av-gusta 2004, a o~ekuje se weno prihvata-we u slu`bu tako|e ove godine. Slede}egodine u upotrebu ulazi SSN-777 NorthCarolina, koja }e biti ujedno i posledwapodmornica prve serije.

Podmornice od SSN-778 New Ham-pshire, preko SSN-779 New Mexico pa svedo SSN-783 trebalo bi da u|u u upotrebudo 2015, a tre}a serija }e imati oznakepo~ev od SSN-784 pa do SSN-791. Ukupnoje planirana gradwa 30 jedinica, {to }eomogu}iti zamenu starijih serija podmor-nica Los Angeles (bez vertikalnih lanse-ra za rakete Tomahawk), i zadr`avawe uupotrebi kasnijih podmornica Los Ange-les i Seawolf.

Na po~etku se predvi|alo da se go-di{we uvede u upotrebu po jedna podmor-nice ovog tipa, ali }e se taj broj od2012. pove}ati na dve. To }e u odre|enojmeri smawiti nabavnu cenu, ali ne tre-ba o~ekivati da }e dosti}i onu predvi-|enu na po~etku projekta. Naime, pod-mornica klaseVirginia zami{qena je kaojeftinija od klase Seawolf, ali se na sa-mom po~etku pokazalo da je ta razlikadaleko mawa od o~ekivane. PodmorniceSeawolfsu ko{tale oko dve milijarde

ameri~kih dolara, a cena klaseVirginiase mewala fiskalne 1995. iznosila je1,65 milijardu dolara, a 2005, zbog in-flacije i pove}awa tro{kova cena je po-rasla ~ak na 2,3 milijarde dolara. Bezobzira na to, Amerikanci nastavqaju saprogramom gradwe, zadovoqni {to ko-na~no imaju izuzetno fleksibilno vi{e-namensko plovilo, gra|eno ne samo zadejstva na otvorenom moru, ve} i u prio-balnom pojasu.

Sebastian BALO[

53

TEMPO OPREMAWA

Gradwa prve podmornice klaseVirginia, istoimenog naziva (SSN-774)po~ela je 1999. a zavr{ena oktobra2004. O~ekuje se da ove godine budeuvedena u operativnu upotrebu. Dru-ga, nazvana SSN-775 Texas, uvedena jeu upotrebu septembra 2006, a tre}a SSN-776 Hawaii, trebalo bi da budeuvedena ove godine. Slede}e godine uupotrebu ulazi posledwa podmornicaprve serije SSN-777 North Carolina.Podmornice od SSN-778 New Hampshi-re, preko SSN-779 New Mexico i sve doSSN-783 trebalo bi da u|u u opera-tivnu upotrebu do 2015, a tre}a seri-

ja }e imati oznake po~ev od SSN-784pa do SSN-79.

da Mk48 ADCAP (dometa 3950 km, brzi-ne 4055 ~vorova i sa bojnom glavom ma-

se 267 kg), odgovaraju}i broj protiv-brodskih raketa UGM-84F Sub-Harpoon(dometa 146 km, brzine 0,85 maha i sabojnom glavom mase 220 kg) ili inteli-gentnih mina Mk60 CAPTOR, opremqenihpogonskim sistemom dometa osam kilome-tara, senzorima i protivpodmorni~kimtorpedom Mk46. Tako|e }e se, iz torped-nih cevi mo}i lansirati i robotizovaneprotivminske ronilice tipa LRMS (Long-term Mine Reconnaissance System). Nakonobavqenog zadatka, ronilice }e se vra-}ati u torpedne cevi posredstvom izvla-

Uporedni prikaz buke pojedinih

ameri~kih i ruskih podmornica.

Pod oznakom 688 je klasa Los Angeles,688I je poboq{ana klasa Los Angeles savertikalnim lanserima za rakete Tomahawk,SSN23 je klasa Sea Wolf, a NSSN Virginia.

8/10/2019 03 Arsenal

24/24

ODUSTAJAWE OD PROJEKTA SEAWOLF

Po~etkom devedesetih godina pro{log vekaameri~ki admiralitet usvojio je buxet za gradwunove klase podmornica Seawolfkao programsku

zamenu za klasu Los Angeles. Projekat je trebaloda se realizuje tempom gradwe i opremawa tripodmornice godi{we i da bude gotov u periodu20002010, a bilo bi izgra|eno 30 objekata.

Od ove klase napadnih podmornica o~ekiva-lo se da otkloni nedostatke klase Los Angeles, pr-venstveno misle}i na preveliku buku koju emitujeu prostor oko sebe i nedovoqnu brzinu, te da bu-de najboqe naoruàna napadna podmornica usvetu. Me|utim, na ispitivawima prva dva objek-ta 21- Seawolfi 22- Connecticut uo~eni si izvesniproblemi koji nisu mogli biti tako brzo i jefti-no eliminisani pa su po~etni optimizam i pla-novi ubrzo pali.

Rezultat je vidqiv u dve ~iwenice: da je sa

tre}om podmornicom iz ove klase 23-Jimmy Car-terverovatno zavr{eno sa daqom gradwom oveserije i da je teì{te projektovawa i gradwepreba~eno na noviju klasuVirginia koja je uglav-nom opravdala odluku o stopirawu daqe gradweklase Seawolf.

Projektovana cena gradwe i odràvawaklase Seawolfje naknadno ocewena neprihvatqi-vo visokom pa se smatra da je to bio odlu~uju}imomenat da se isforsira novi tipVirginia.

M. K.

STIRLING POGONNA PODMORNICAMA

Od svih pet tehni~kih re{ewa u svetu zaAIP (Air Inde-pendent Propulsion) podmorni~ku propulziju (propulzija neza-visna od vazduha), {vedski sistem Stirling je prvi ugra|en najednu podmornicu, proveren u 10.000 ~asova rada, i tek po-tom dobio zeleno svetlo za serijsku ugradwu na podmorniceklase Gotland.

Ovaj sistem poti~e iz Drugog svetskog rata, ali je prviput primewen tek po~etkom devedesetih godina pro{log veka,do kada je trebalo re{iti dosta tehnolo{kih problema iuraditi mnogo opasnih eksperimenata, {to tehnolo{kaosnova prethodnih decenija nije omogu}avala. Naravno, tre-balo je utro{iti i mnogo novca.

Osnovno pitawe u po~ecima tragawa zaAIP propulzi-jom bilo je koju energiju upotrebiti u zarowe-noj podmornici, a da se ne tro{e zalihe elek-tri~ne energije iz napuwenih olovnih akumula-tora, namewene za osnovna dejstva podmorni-ce napade i izbegavawe protivni~kih brodo-va. [ve|ani su patentirali i razvili pogon nastirli

Date post:	02-Jun-2018
Category:	Documents
Upload:	marenindza
View:	250 times
Download:	0 times

03 Arsenal

Documents