1. Razvoj IT i Digitalna Ekonomija

7/25/2019 1. Razvoj IT i Digitalna Ekonomija

1/57

InformacioniInformacioni sistemisistemi

Razvoj IT iRazvoj IT i

digitalnadigitalna

ekonomijekonomijaa

ddr Gordana orevir Gordana orevi


2/57

Razvoj ITRazvoj IT 16164242. god. god Blaise PacalBlaise Pacal PascalinePascaline 1818442. god2. god Charls BabbageCharls Babbage -- analitianalitika maka mainaina 1942. god Bell Telephone Company1942. god Bell Telephone Companyprvi ureaj saprvi ureaj sa

elektronskim relejima (prvi raelektronskim relejima (prvi raunari: releunari: relej i elektronskaj i elektronskacev)cev) 1947. god1947. godpronaen tranzistorpronaen tranzistor (elektronske(elektronske cevicevi

zamenjene tranzistorima)zamenjene tranzistorima) 1965. god1965. godpronaena prva elektronska kolapronaena prva elektronska kola ((ipip --jednojednoelektronsko koloelektronsko kolo --10 do 100 tranzistora)10 do 100 tranzistora) 1971. godine razvoj mikroprocesora1971. godine razvoj mikroprocesora -- povepoveava seava se

gustinagustinaelektronskih kola (vielektronskih kola (vie miliona tranzistora)e miliona tranzistora)

LSI I VLSILSI I VLSI tehnologijatehnologija od 1990. godineod 1990. godine mikroprocesori preko 15 milionamikroprocesori preko 15 milionatranzistoratranzistora,, razvoj rarazvoj raunarskih mreunarskih mrea na mikroa na mikro(preduze(preduzea) i makro planu (svetska tra) i makro planu (svetska triita i ekonomije),ta i ekonomije),unapreena brzina prenosa informacijaunapreena brzina prenosa informacija, multimedija,, multimedija,razvoj novih Internet servisa, komercijrazvoj novih Internet servisa, komercijaalizacijalizacijaInterneta...Interneta...


3/57

Nova ekonomija i novi pojmoviNova ekonomija i novi pojmovi GlobalizacijaGlobalizacija

slojevit sadrslojevit sadraj veoma razliaj veoma razliitih promenaitih promena

Globalno seloGlobalno selo informatiinformatikoko--komunikacioni tehnolokomunikacioni tehnoloki fenomenki fenomen TehnologijaTehnologija

-- najmonajmoniji generator promenaniji generator promena Kompjuterska revolucijaKompjuterska revolucija

-- sinonim za tresinonim za treu tehnolou tehnoloku revolucijuku revoluciju Informacione tehnologijeInformacione tehnologije

nove tehnologije koje su promenile ime i osnovne konceptenove tehnologije koje su promenile ime i osnovne koncepteekonomijeekonomije

InternetInternet globalna mreglobalna mrea kao najvea kao najvee tre triite u ovom delu svemirate u ovom delu svemira Novi modeli poslovanjaNovi modeli poslovanja

poslovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreposlovni modeli koji poslovne procese realizuju na mreii


4/57

GlobalizacijaGlobalizacija -- Globalno seloGlobalno selo

slojevit sadrslojevit sadraj veoma razliaj veoma razliitih promenaitih promena

uslovljen informatiuslovljen informatikoko--komunikacionimkomunikacionimtehnolotehnolokim fenomenimakim fenomenima


5/57

Globalna EkonomijaGlobalna Ekonomijajedinstvo ljudijedinstvo ljudi -- jednstvena planetajednstvena planeta

Svijet je odavno postao globalno selo.Svijet je odavno postao globalno selo.Granice se ruGranice se rue ili postaju nevidljive.e ili postaju nevidljive.

DrDravneavne,, etnietnikeke,, rasnerasne.. BitanBitanjeje samosamorezultatrezultat......


6/57

EDSEDS Electronic Date Systems Corp.Electronic Date Systems Corp.preko 70 000 zaposlenih u 30 zemaljapreko 70 000 zaposlenih u 30 zemalja

EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217EDS 4Q profit u 2006. godnini iznosio je $217miliona,miliona, to je duplirano u odnosu na isti periodto je duplirano u odnosu na isti period

prethodne godine ($112 miliona)prethodne godine ($112 miliona)


7/57

Globalna ekonomija je poslovnim sistemimaGlobalna ekonomija je poslovnim sistemima

omoguomoguila pristup partnerima iz celogila pristup partnerima iz celogsveta, prusveta, pruajuajui nove mogui nove mogunosti zanosti zafleksibilnost poslovnih aktivnostifleksibilnost poslovnih aktivnosti


8/57

TehnologijaTehnologija

-- najmonajmoniji generator promenaniji generator promena


9/57

Informacione i Web tehnologijeInformacione i Web tehnologije

raraunariunari novi operativni i sistemski softvernovi operativni i sistemski softver baze podataka, informacija i znanjabaze podataka, informacija i znanja

Data warehouseData warehouse skladiskladite podatakate podataka mremree (intranet, ekstranet, Internet)e (intranet, ekstranet, Internet) softverski insoftverski ininjering (software engineering)injering (software engineering) inteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligentinteligentni sistemi bazirani na znanju (Inteligent

KnowleKnowleddgege -- Based System: IKBS)Based System: IKBS) interfejsinterfejs ovekovek -- mamaina (Manina (Man--Machine Interface: MMI)Machine Interface: MMI) Konvergencija razliKonvergencija razliitih tehnologijaitih tehnologija -- integracije velikihintegracije velikih

razmera i rarazmera i raunarski dizajn (Computerunarski dizajn (Computer --Adided Desing:Adided Desing:

CAD)CAD)


10/57

Informacione tehnologije i poslovanjeInformacione tehnologije i poslovanje

sistemi zasnovani na savremenim IT, direktnosistemi zasnovani na savremenim IT, direktnoutiutiu na razvoj organizacije i poveu na razvoj organizacije i poveanje njenoganje njenogprofitaprofita

(S. Krsmanovi(S. Krsmanovi, 2001), 2001) NoveNove tehnologijetehnologije,, elektronskoelektronsko poslovanjeposlovanje ii

umreumreavanjeavanje odod presudnogpresudnog susu znaznaajaaja zaza

ekonomskiekonomski razvojrazvoj, a, a titi ciljeviciljevi sese nene mogumoguostvaritiostvariti bezbez valjanevaljane upotrebeupotrebe informacionihinformacionihtehnologijatehnologija


11/57

razvoj i primena ICTrazvoj i primena ICTupotreba informacija i znanjaupotreba informacija i znanja

porast broja korisnika Internetaporast broja korisnika Interneta

nunuani zadaci svake zemlje kojaani zadaci svake zemlje koja eli da seeli da se

razvijarazvijaekonomski, politiekonomski, politiki i kulturnoki i kulturno


12/57

Kompjuterska revolucijaKompjuterska revolucija

-- sinonim za tresinonim za treu tehnolou tehnoloku revolucijuku revoluciju


13/57

PojamPojamkompjuterskekompjuterskerevolucijerevolucijesese odnosiodnosi

nanabrzebrzeii znaznaajneajnepromenepromenenastalenastaleirokomirokomupotrebomupotrebomii zavisnozavisnouuookompjuterimakompjuterimauu modernommodernomdrudrutvutvu..


14/57

IndustrijskaIndustrijska ii postpost--industrijskaindustrijska eraera

InformatiInformatika i postka i post--informatiinformatika eraka era

kompjuterskarevolucija

irazvojIT


15/57

P.DruckerP.Drucker kompletankompletan privredniprivredni iidrudrutvenitveni rarazzvojvoj delideli nana tritri periodaperioda::

industrijska revolucijaindustrijska revolucija period primeneperiod primeneznanja na tehniznanja na tehnika sredstva, procese ika sredstva, procese iproizvodeproizvode

postindustrijski periodpostindustrijski period periode primeneperiode primeneznanja na sisteme (organizaciju) iznanja na sisteme (organizaciju) iproduktivnost radaproduktivnost rada

menadmenadment revolucijament revolucija period primeneperiod primeneznanja na znanje uz visok stepenznanja na znanje uz visok stepenkorikorienja ITenja IT


16/57

Savremene men. strategije i

znaja

Klas. strategije

menadmenta

Upravljanje

OtvoreniVlasnikiObjektni sistem

Objektno orjentisan, IV

generacija

Zanatski, III generacijaSoftver i alati

MultimediaSeparatni (tekst, slika, zvuk)Inform. oblici

Inf. superautoputKlasini/lokalniKomunikac.sistem

Klijent/Server arhitekturaHost-bazirani sistemiSistem

MikroprocesoriPoluprovodniciProcesor

DigitalniAnalogniSignal

Digitalna ekonomijaKlasina ekonomijaInf. tehnoloke promene


17/57

Informacione tehnologijeInformacione tehnologije

nove tehnologije koje su promenile ime inove tehnologije koje su promenile ime iosnovne koncepte ekonomijeosnovne koncepte ekonomije


18/57

IT u novoj ekonomijiIT u novoj ekonomiji

Razvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novRazvoj i primena Iinformacionih Tehnologija (IT) kreirale su novuu

ekonomiju koja se odnosi naekonomiju koja se odnosi na itav niz kvalitativnih i kvantitativnihitav niz kvalitativnih i kvantitativnihpromena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu,promena koje su u poslednjih 15 godina transformisale strukturu,funkcionalnost i pravila u ekonomijifunkcionalnost i pravila u ekonomiji

To je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, ukljuTo je ekonomija zasnovana na digitalnim tehnologijama, ukljuujuujuiidigitalne komunikacione mredigitalne komunikacione mree (Internet, intranetove, kao i privatnee (Internet, intranetove, kao i privatnemremree sa dodatnom vrednoe sa dodatnom vrednouuVANS), raVANS), raunare, softver i drugeunare, softver i drugepovezane informacione tehnologijepovezane informacione tehnologije

Digitalno umreDigitalno umreavanje i komunikaciona infrastruktura pruavanje i komunikaciona infrastruktura pruile suile suglobalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno dglobalnu platformu na kojoj ljudi i organizacije mogu uzajamno daadeluju, komundeluju, komuniciraju, sariciraju, sarauju i traauju i trae informacijee informacije


19/57

IT u novoj ekonomijiIT u novoj ekonomiji

Savremeni uslovi poslovanja, era mreSavremeni uslovi poslovanja, era mrene revolucije i pojavane revolucije i pojava

Interneta, dovele su do bitnih promena u poslovnom okruInterneta, dovele su do bitnih promena u poslovnom okruenju firmienju firmi Javila se moguJavila se mogunost voenja poslova na nov nanost voenja poslova na nov nain, elektronskimin, elektronskim

putem, i to kako unutar same firme, tako i van nje,putem, i to kako unutar same firme, tako i van nje, to jeto jeneizostavno dovelo do promena u ekonomijineizostavno dovelo do promena u ekonomiji -- stvaranje novogstvaranje novognanaina poslovanjaina poslovanja

Informaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su vaInformaciono Komunikacione Tehnologije (ICT) dobile su vanonomesto i znamesto i znaajnu ulogu u poslovanju organizacijaajnu ulogu u poslovanju organizacija -- postaju znapostaju znaajanajanfaktor za efikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnofaktor za efikasniju i efektivniju realizaciju poslovnih aktivnostisti

Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT:Osnovni poslovni ciljevi realizovani IT: povepoveanje produktivnosti,anje produktivnosti, unapreenje procesa odluunapreenje procesa odluivanjaivanja uspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnuspostavljanje kvalitetnijeg odnosa sa kupcima i poslovnim partnerimaerima smanjenje trosmanjenje trokovakova razvijanje novih straterazvijanje novih stratekih aplikacijakih aplikacija

veliki broj organizacija prihvatilo je elektronski naveliki broj organizacija prihvatilo je elektronski na

in poslovanja kaoin poslovanja kao

jedini partnerski odnos u budujedini partnerski odnos u budunosti.nosti.


20/57

Nova ekonomija, digitalna ekonimija,Nova ekonomija, digitalna ekonimija,ekonomija znanjaekonomija znanja

Dakle, kljuDakle, kljuni simboli savremene ekonomije,ni simboli savremene ekonomije,odnosno okruodnosno okruenja koje postaje openja koje postaje opte mesto zate mesto za

realizaciju najrazlirealizaciju najrazliitijih aktivnosti i procesaitijih aktivnosti i procesapostajupostaju cybercyber--prostorprostor raraunariunari raraunarske mreunarske mreee informacioni tokoviinformacioni tokovi informacioni sadrinformacioni sadraji u digitalnoj formiaji u digitalnoj formi


21/57

Ekonomija znanjaEkonomija znanja

S obzirom da u eri digitalne ekonomijeS obzirom da u eri digitalne ekonomije

(ekonomija znanja)(ekonomija znanja) znanje predstavljaznanje predstavljamomo, IT koje brzo i lako stvaraju,, IT koje brzo i lako stvaraju,razmenjuju i primenjuju znanja (brrazmenjuju i primenjuju znanja (bre i vie i vieenego ikada do sada), predstavljaju nanego ikada do sada), predstavljaju nain dain dase najvise najvie i najbolje iskoristi ova moe i najbolje iskoristi ova mo..


22/57

Digitalna ekonomijaDigitalna ekonomija

globalno trglobalno triitete dinamidinamino, turbulentno i visokono, turbulentno i visoko

konkurentno okurkonkurentno okurenjeenje novi izazovi za ogranizacijenovi izazovi za ogranizacije promena poslovne politike i strategijepromena poslovne politike i strategije

razvoja u cilju poverazvoja u cilju poveavanja njihoveavanja njihoveefiksanosti i efektivnostiefiksanosti i efektivnosti


23/57

PokazateljiPokazatelji kretanjakretanja nacionalnihnacionalnih digitalnihdigitalnih

ekonomijaekonomija

oblik i velioblik i veliina kljuina kljunih komponenata razvoja digitalnenih komponenata razvoja digitalneekonomije kaoekonomije kao to su eto su e--trgovina, kao specifitrgovina, kao specifini pojavnini pojavnioblik, ili uopoblik, ili uopteno, uvteno, uvoenje kompjutera i odgovarajuoenje kompjutera i odgovarajueetehnologije u radne procesetehnologije u radne procese

procesi kroz koje firme razvijaju i primenjuju prednostiprocesi kroz koje firme razvijaju i primenjuju prednosti

koje nose IT i primena nekog oblika ekoje nose IT i primena nekog oblika eposlovanjaposlovanja promene u strukturi i funkcionisanju trpromene u strukturi i funkcionisanju triita, ukljuta, ukljuujuujui ii i

promene u distribuciji proizvoda i usluga, kao i promenepromene u distribuciji proizvoda i usluga, kao i promeneu prirodi meunarodne i nacionalne konkurencijeu prirodi meunarodne i nacionalne konkurencije

drudrutvene i ekonomske implikacije nastale razvojem IT itvene i ekonomske implikacije nastale razvojem IT iee--poslovanja, kaoposlovanja, kao to su efekti investiranja u IT koji seto su efekti investiranja u IT koji seodrodravaju na produktivnostavaju na produktivnost


24/57

Digitalna ekonomijaDigitalna ekonomija novi okvirnovi okvirsavremenog poslovanjasavremenog poslovanja

novi poslovni sisteminovi poslovni sistemi zasnovani nazasnovani naotvorenoj, mreotvorenoj, mrenoj i na informacijama baziranojnoj i na informacijama baziranojstrukturistrukturi

novo poslovno okrunovo poslovno okruenje poslovnihenje poslovnihsistemasistema karakteristikarakteristino po otvorenosti,no po otvorenosti,konkurentnosti i dinamikonkurentnosti i dinaminosti trnosti triitata

nove tehnologijenove tehnologije pre svega ITpre svega IT novi geopolitinovi geopolitiki poredakki poredak karakteristikarakteristianan

po otvorenim i dinamipo otvorenim i dinaminim promenama u svetunim promenama u svetu


25/57

Trendovi razvoja nove ekonomijeTrendovi razvoja nove ekonomije

cyberekonomijacyberekonomija neogranineogranieni ekonomskieni ekonomskiprostor povezan elektronskim raprostor povezan elektronskim raunarimaunarima iromiromzemljine kuglezemljine kugle

nove organizacione formenove organizacione forme posledica radaposledica radana globalnom trna globalnom triitu, integrativnih procesa itu, integrativnih procesa iintezivnijeg umreintezivnijeg umreavanja raavanja raunara (virtuelnaunara (virtuelnaorganizacija, virtuelni timovi)organizacija, virtuelni timovi)

otvorena ogranizacijaotvorena ogranizacija za klijente/kupceza klijente/kupceomoguomoguava vlastiti izbor proizvoda/usluga iliava vlastiti izbor proizvoda/usluga ilisamostalno odlusamostalno odluivanjeivanje


26/57

virtualizacija klijenatavirtualizacija klijenata odnosi saodnosi saklijentima bez fiziklijentima bez fizikog kontaktakog kontakta

upravljanje znanjemupravljanje znanjem postaje poterbapostaje poterbane samo top menadne samo top menadmenta pri donomenta pri donoenjuenjuodluka, veodluka, ve i operativnih izvri operativnih izvrilaca priilaca priobavaljanju svakodnevnih poslovnihobavaljanju svakodnevnih poslovnihaktivnostiaktivnosti

organizacija koja uorganizacija koja uii nova kulturanova kulturarada zasnovana na kreativnosti irada zasnovana na kreativnosti iinovacijamainovacijama


27/57

NovaNova tehnotehno--ekonomskaekonomska paradigmaparadigma

Nove tehnoloNove tehnoloke moguke mogunosti i na njimanosti i na njimazasnovani novi poslovni modeli definizasnovani novi poslovni modeli definiu seu se

kao novakao nova tehnotehno--ekonomskaekonomska paradigmaparadigma uuijem su centru moijem su centru moi ICT i fleksibilnii ICT i fleksibilnimodeli rada i organizacije poslovanja, kojimodeli rada i organizacije poslovanja, koji

postaju kljupostaju kljuna komponenta ekonomskogna komponenta ekonomskograsta i razvojarasta i razvoja


28/57

Konvergencija tehnologija iKonvergencija tehnologija i

digitalna ekonomijadigitalna ekonomijaDigitalna konvergencija znaDigitalna konvergencija znai jedinstvo zvukova,i jedinstvo zvukova,

vizuelne i informacione komunikacije, kojavizuelne i informacione komunikacije, kojazapozapoinje iz jedinstvenog izvora, prinje iz jedinstvenog izvora, prihvata seihvata sepreko jedinstvenog ureaja i ostvaruje se prekopreko jedinstvenog ureaja i ostvaruje se preko

jedinstvene veze (Forman).jedinstvene veze (Forman).konvergencija sadrkonvergencija sadrajaaja(zvuk, video, digitalni podaci)(zvuk, video, digitalni podaci)konvergencija platformikonvergencija platformi((PC, TPC, TV,V, prenosni ureajiprenosni ureaji))konvergencija distribucijekonvergencija distribucije(na(nain transporta sadrin transporta sadrajaaja

do odredido odredita)ta)


29/57

Osnovni faktori koji dovode doOsnovni faktori koji dovode do

opopte konvergenicjete konvergenicje zadovoljenje potreba klijenatazadovoljenje potreba klijenata kvalitetna ikvalitetna i

jeftina ponuda, akcenat na uslugama, rastjeftina ponuda, akcenat na uslugama, rastdodatne vrednosti proizvoda i usluga,dodatne vrednosti proizvoda i usluga, to krato kraiirokovi isporuke ...rokovi isporuke ...

deregulacijaderegulacija otklanjanje prepreka uotklanjanje prepreka u

poslovanju, otkrivanje novih trposlovanju, otkrivanje novih triita ...ta ... konkurentsko poslovanjekonkurentsko poslovanje imperativimperativ

globalizacije, segmentacija trglobalizacije, segmentacija triita, korporacijskota, korporacijskoznanje, koriznanje, korienje komparativnih prednosti ...enje komparativnih prednosti ...

tehnologijatehnologijajajaanje informacioneanje informacionekomponente korporacije, razvijanjekomponente korporacije, razvijanjeinfrastrukture elektronskog poslovanja, jainfrastrukture elektronskog poslovanja, jaanjeanje

informacione komponente proizvoda u usluga ...informacione komponente proizvoda u usluga ...


30/57

InternetInternet

globalna mreglobalna mrea kao najvea kao najvee tre triite ute u

ovom delu svemiraovom delu svemira


31/57

InternetInternetnajvenajvee tre triite u ovom delu svemira dostupno 24te u ovom delu svemira dostupno 24 asaasadnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godinidnevno, 7 dana u nedelji, 365 dana u godini

injenica je da je Internet, a posebno WWW,injenica je da je Internet, a posebno WWW,doprineo da globalna ekonomija postanedoprineo da globalna ekonomija postane

prihvatljivaprihvatljiva

2006 god2006 god


32/57

2006. god.2006. god.1 020 614 866 Internet korisnika1 020 614 866 Internet korisnika uu svetusvetu

(UNCTAD, 2006)(UNCTAD, 2006)

2007. god2007. god. (drugi kvartal). (drugi kvartal)11 173173 109109 925925 Internet korisnikaInternet korisnika uu svetusvetu

17.8% penetracija Interneta17.8% penetracija Interneta(Internet(Internet World Stats News)World Stats News)

321321 853853 477477 Internet korisnikaInternet korisnika uu EvropiEvropi39.8% penetracija Interneta39.8% penetracija Interneta(Internet(Internet World Stats News)World Stats News)


33/57

IT su umreIT su umreile celoile celo oveoveanstvo i nametnuleanstvo i nametnule

naophodnostnaophodnost lanstva u toj mrelanstva u toj mrei: negiranjei: negiranjeuulanjenja bilo koje zajednice znalanjenja bilo koje zajednice znailo biilo binjenu potpunu izolaciju i trajni gubitaknjenu potpunu izolaciju i trajni gubitak

korakakoraka


34/57

1. Internet primorava kompanije da se transformiu.

2. Novi kanali menjaju pristup tritu i brendovanje,uzrokujui smanjenje tradicionalnih distributivnih kanala

3. Balans snage se prenosi na potroaa

4. Takmienje se menja.

5. Brzina poslovanja se drastino poveava.

6. Internet izbacuje korporaciju van tradicionalnih granica.

7. Znanje postaje kljuni inilac i izvor kompetetivne prednosti.

Nerazumevanje 7 menadment trendova iji je pokreta

Internet


35/57

Novi modeli poslovanjaNovi modeli poslovanja

poslovni modeli koji poslovne proceseposlovni modeli koji poslovne procese

realizuju na mrerealizuju na mreii


36/57

Poslovni modelPoslovni model metod pomometod pomou kojegu kojegkompanija stvara prihod da bi se izdrkompanija stvara prihod da bi se izdravalaavala

Poslovni modeli na mrePoslovni modeli na mrei, kao nov nai, kao nov naininposlovanja, rezultat su usvajanja prednosti kojeposlovanja, rezultat su usvajanja prednosti kojesu donele nove tehnologije i nove poslovnesu donele nove tehnologije i nove poslovne

aplikacije, iskoriaplikacije, iskoriene za stvaranje novihene za stvaranje novihvrednosti proizvoda i usluga i za kvalitetnijuvrednosti proizvoda i usluga i za kvalitetnijuisporuku korisnicimaisporuku korisnicima

Ovi modeli nastali su kao rezultat teOvi modeli nastali su kao rezultat tenji da se,nji da se,

novim elektronskim nanovim elektronskim nainom pruinom pruanja usluge ilianja usluge iliprodaje proizvoda,prodaje proizvoda, pokrijepokrije odreeni segmentodreeni segmenttrtriita i ostvari rast profitata i ostvari rast profita


37/57

Novi poslovni modeliNovi poslovni modeli Savremeni poslovni modeli jesu zapravoSavremeni poslovni modeli jesu zapravo sistemisistemi

zasnovani na Webuzasnovani na Webu,, ije se aplikacije ili usluge nalazeije se aplikacije ili usluge nalazena serveru, pa su tako dostupne sa bilo kog mesta prekona serveru, pa su tako dostupne sa bilo kog mesta preko

nekog od servisa Interneta (npr. World Wide Webnekog od servisa Interneta (npr. World Wide Web--a)a)korikorienjem nekog Web pretraenjem nekog Web pretraivaivaaa

Dakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristupDakle, jedini softver koji je potreban korisniku za pristup

i izvri izvrenje aplikacije (korienje aplikacije (korienje usluge koju poslovnienje usluge koju poslovnimodel nudi) jeste okrumodel nudi) jeste okruenje Web pretraenje Web pretraivaivaa (a (InternetInternetExplorer, MozillaExplorer, Mozilla,, FirefoxFirefox...)...)

Osim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na WebOsim jednostavnosti upotrebe, sistemi zasnovani na Webimaju joimaju jo dve veoma vadve veoma vane funkcionalne osobine:ne funkcionalne osobine: generisani sadrgenerisani sadraji/podaci aaji/podaci auriraju se u realnom vremenuuriraju se u realnom vremenu univerzalno su dostupni korisnicima preko Webuniverzalno su dostupni korisnicima preko Web--a (u zavisnostia (u zavisnosti

od unapred definisanih prava pristupa za svakog korisnikaod unapred definisanih prava pristupa za svakog korisnikaodnosno, grupu korisnika)odnosno, grupu korisnika)


38/57

Poslovni model na mrePoslovni model na mreii

klijentklijent serverserver

InternetInternet

Oracle SQL baza

Web-orjentisan sistemza realizaciju poslovnihaktivnosti

AD server

Mail-server


39/57

Razvoj Informacionog DruRazvoj Informacionog Drutvatva

Informacione TehnologijeInformacione Tehnologije zahvatile su svakizahvatile su svakiaspekt druaspekt drutvenogtvenog ivota, ukljuivota, ukljuujuujui dri dravneavne

organe, nauku, obrazovanje, zdravstvo,organe, nauku, obrazovanje, zdravstvo,komunikaciju, trgovinukomunikaciju, trgovinu modeli emodeli e--bankarstvabankarstva modeli emodeli e--obrazovanjaobrazovanja modeli emodeli e--zdravstvazdravstva modeli emodeli e--upraveuprave modeli emodeli e--trgovinetrgovine


40/57

SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):SVET JE OBRNUO REDOSLED (!):

Umesto fraze :Ulagau u IT kadabudem dovoljno bogat.

Svet danas se ponaa ovako:

Ulagau u informacionetehnologije da

bih bio bogat.


41/57

1943. godine, Tomas J. Watson, dugogodinji generalnidirektor IBM, , ostao je upamen i po svojoj izjavi: Mislimda postoji svetsko trite za moda pet

kompjutera.

U posljednjih dvadeset godina IT trite sepovealo za 19 puta i prelo cifru od pola biliona dolara.


42/57

7.5

2

10.2 10.6

0

2

4

6

8

10

12

Srbija Slovenija Maarska Grka

POPULACIJA U MILIONIMA

33

275

191 190

0

50

100

150

200

250

300

Srbija Slovenija Maarska Grka

IT POTROSNJA/STANOVNIK U EVRIMA


43/57

IT realnost u SrbijiIT realnost u Srbiji


44/57

PenetraPenetracija personalnih racija personalnih raunaraunara-- Srbija i zemlje u regionuSrbija i zemlje u regionu

(2000(2000 2004)2004)

12.8912.8910.5910.599.659.658.938.937.977.97svetsvet

............1.171.170.970.97......AlbanijaAlbanija4.774.774.134.133.573.572.342.342.262.26SrbijaSrbija

5.945.945.545.545.165.164.824.824.434.43BugarskaBugarska

6.786.785.665.664.554.553.523.52......MakedonijaMakedonija11.3011.309.699.698.268.263.573.573.183.18RumunijaRumunija

19.0719.0718.2918.2917.3817.3814.1714.1711.1611.16HrvatskaHrvatska

35.5435.5432.5532.5530.0630.0627.5727.5727.5427.54SlovenijaSlovenija2004200420032003200220022001200120002000

Izvor: ITU 2000-2004


45/57

P t ij l ihPenet ij pe on lnih dn dom i t iin t im


46/57

Penetracija personalnih raPenetracija personalnih raunara u domaunara u domainstvimainstvima

Srbija 1999Srbija 1999--20062006


47/57

RepubliRepubliki zavod za statistiku sproveo jeki zavod za statistiku sproveo jeistraistraivanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji uivanje o upotrebi ICT u Republici Srbiji u

2007. godini (uzorak 2 000 doma2007. godini (uzorak 2 000 domainstava)instava)

34% doma34% domainstava u Srbiji poseduje rainstava u Srbiji poseduje raunarunar 45.5% u Beogradu45.5% u Beogradu

34.4% u Vojvodini34.4% u Vojvodini 26.3% u centralnoj Srbiji26.3% u centralnoj Srbiji

29.9% stanovnika Srbije koristilo je ra29.9% stanovnika Srbije koristilo je raunar uunar uposlednja tri mesecaposlednja tri meseca

65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristilo65.5% stanovnika Srbije nije nikada koristiloraraunarunar

InternetInternetl l b


48/57

-- zemlje sa najvizemlje sa najviom penetracijom, zemlje regiona i Srbijaom penetracijom, zemlje regiona i Srbija

15.1715.17421.63421.63267 541 177267 541 177svetsvet

7.867.8617.7117.713 5953 595MakedonijaMakedonija

18.6118.6133.8333.8327 57827 578SrbijaSrbija20.6020.6084.7384.7365 75965 759BugarskaBugarska

20.7620.7622.6422.6449 07749 077RumunijaRumunija

31.8831.8878.5778.5734 69534 695HrvatskaHrvatska

55.4155.41269.67269.6753 42153 421SlovenijaSlovenija62.3662.361 110.801 110.803 562 4823 562 482KanadaKanada

62.8862.88697.90697.904 173 4534 173 453Velika BritanijaVelika Britanija

63.0063.006 645.166 645.16195 138 696195 138 696SADSAD

70.4070.401 978.271 978.273 939 3213 939 321AustrijaAustrija75.4675.461 466.671 466.671 321 6761 321 676vedskavedska

87.7687.764 758.604 758.60139 427139 427IslandIsland

broj Internetbroj Internetkorisnikakorisnika

na 100 stanovnikana 100 stanovnika

broj host rabroj host raunaraunarana 10 000na 10 000stanovnikastanovnika

ukupan broj hostukupan broj hostraraunaraunara

Izvor: ITU 2005


49/57

Penetracija InternetaPenetracija Interneta

Srbija 1999Srbija 1999--20062006

Izvor:Izvor:Strategic MarketingStrategic Marketing, 2006, 2006


50/57

Penetracija InternetaPenetracija InternetaSrbija i zemlje regiona 2006Srbija i zemlje regiona 2006

Izvor:Izvor: Strategic MarketingStrategic Marketing, 2006, 2006


51/57

KoriKorienje Interneta u Srbijienje Interneta u Srbiji


52/57

KoriKorienje Interneta u Srbijienje Interneta u Srbiji

Glavni razlozi to domainastva nemaju pristup internetu (%)


53/57

4.9 5.3

9.6

13.6

24.7 25.2

33.4

0

5

10

15

20

25

30

35

Imam

pristup

negde

drugde

Nedostatak

vestina

Pristup

internetu je

suvise skup

Ne zelim

internet

Drugi

razlozi

Nemam

potrebu za

internetom

Oprema je

suvise

skupa

Raunar ima:74.9 % graana iji je prihod vei od 600 EUR

20.5% graana iji je prihod oko 300 EUR

blR blik d kki d i ik j i i j


54/57

RepubliRepubliki zavod za statistiku sproveo je istraki zavod za statistiku sproveo je istraivanje oivanje o

upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000upotrebi ICT u Republici Srbiji u 2007. godini (uzorak 2 000domadomainstava i 1 000 preduzeinstava i 1 000 preduzea)a)

Internet u Srbiji ima 26.3%Internet u Srbiji ima 26.3%domadomainstavainstava najvenajvei broj domai broj domainstavainstava

ima:ima: modemskimodemski dialdial--upup

prikuljuprikuljuak na Internetak na Internet73.4%73.4% WAP i GPRS koristiWAP i GPRS koristi

16.1%16.1% ADSL koristi 12.1%ADSL koristi 12.1%

broj Internet korisnikabroj Internet korisnikapovepoveao se u odnosu naao se u odnosu na2006. god. za 3%2006. god. za 3%

preko 850 000 koristipreko 850 000 koristiInternet svakoga danaInternet svakoga dana

90.6% preduze90.6% preduzea u Srbiji imaa u Srbiji imaInternet prikljuInternet prikljuakak 46.7 % preduze46.7 % preduzea koristia koristi

modemskumodemsku dialdial--upupkonekcijukonekciju 61.8% preduze61.8% preduzea koja imajua koja imaju

Internet prikljuInternet prikljuak posedujuak posedujuWebWebSiteSite


55/57

NR indeksNR indeksNetworked ReadinessNetworked Readinessindeksindeks


56/57

NR indeksNR indeks

898997978989BiHBiH

858582828181MakedonijaMakedonija

797980807474SrbijaSrbija737364647272BugarskaBugarska

535358585555RumunijaRumunija

585857574646HrvatskaHrvatska

323235353030SlovenijaSlovenija1212101099Velika BritanijaVelika Britanija

999955vajcarskavajcarska

668822vedskavedska

1515771313TajvanTajvan1010661111KanadaKanada

443311DanskaDanska

551177SADSAD

rang 200rang 2004/20054/2005rang 2005rang 2005/2006/2006rang 200rang 2006/20076/2007

Evropska komisija o stanju telekomunikacijaEvropska komisija o stanju telekomunikacijai informacionog drui informacionog drutva u Srbijitva u Srbiji


57/57

i informacionog drui informacionog drutva u Srbijitva u Srbiji ograniogranien napredak u oblasti informacionog druen napredak u oblasti informacionog drutvatva novo Ministarstvo za telekomunikacije i informatinovo Ministarstvo za telekomunikacije i informatiko druko drutvotvo

osnovano u maju 2007. godineosnovano u maju 2007. godine Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 2006Strategija za razvoj komunikacija u Republici Srbiji 2006--2010. god.2010. god.

usvojena u novembru 2006. god.usvojena u novembru 2006. god. stopastopa irenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskomirenja upotrebe Interneta u zemlji i dalje na niskom

nivounivou sprovoenje zakonodavstva je i dalje u posprovoenje zakonodavstva je i dalje u poetnoj fazietnoj fazi i zavisii zavisi

od administratinvih kapaciteta i stepena struod administratinvih kapaciteta i stepena strunosti relevantnihnosti relevantnih

institucija,institucija, koje moraju da budu ojakoje moraju da budu ojaaneane Srbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom druSrbija tek treba da usvoji nove zakone o informacionom drutvutvu

(elektronska trgovina, elektronska vlada, za(elektronska trgovina, elektronska vlada, zatita litita linih podataka)nih podataka) uloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema graanimauloga IT u kominikaciji i uslugama vlade prema graanima (e(e--vlada)vlada)

trenutno je ogranitrenutno je ograniena; u ovoj oblasti Srbija je umerenoena; u ovoj oblasti Srbija je umereno

napredovalanapredovala razvoj informacionog drurazvoj informacionog drutva u Srbiji je utva u Srbiji je u

popoetnoj fazi i potrebni su dodatni naporietnoj fazi i potrebni su dodatni naporida bi se dostigli evropski standardida bi se dostigli evropski standardi

Date post:	01-Mar-2018
Category:	Documents
Upload:	jugomarketingkrusevac
View:	225 times
Download:	0 times

1. Razvoj IT i Digitalna Ekonomija

Documents