792_Đilas, Milovan, Nesavršeno društvo, Naša reč, 1970

7/27/2019 792_ilas, Milovan, Nesavreno drutvo, Naa re, 1970

1/67


2/67

MILOVAN DJI.LAS

v VRvR v

./ DALJE OD 11 NOVE KLASE 11

Nasa rec, London, 1970.


3/67

Copyright 1969 r u r t, r& Wo r l d 1nrights reserved. No part of this publication mayreproduced or transmitted in any form or any means,electronic or mechanical, including photocopy, recording,or any information storage and retrieval system, witboutpermission in. writing from th e p u l i s h e r , r u r t,r & W r 1 d I n

N aslovnu stranu izradioBudimir D. Tosic

Veritas Foundation Press, 5 Praed Mews, London, W.2.

SADRZAJ

Biografska beleska Milovanu Djilasu ( od strane americkogizdavaca)srpskohrvatskom izdanju

NESAVRsENO DRUsTVOUvod: nastanku ove knjigeSumrak ideologijaSloboda i svojinaSredstvo kao cilj

str.7

10

13

2274

116


4/67

BIOGRAFSKA BELE$KA MILOVANU DJILASU

M i l o v a Djilas r o d j e . 1911. g o d i e u Crnoj . Gori, to j zlosrecnojz e l j i koju opisao u autoblografiji svoje l a d o s t i , u s u d nz i. D a a s .ljvi u Beogradu, posto p r o v e o : , . : t r e c u :svog

p u o l e t o g zivota iza resetaka. Dosao u Beograd 1929. godjrrekao s t u d e t i ubrzo postao k o u i s t i k i o r g a i z a t o r , zbog g u h a p s e , u i o s u d j e . rj g o d j e roblje od s t r a e

t a d a s j e kraljevske vlasti. Vec u dvadeset s e d o j . g o d i j i l C e t r a l o g k o i t e t a K o u i s t i k e partije Jugoslavije, godine1940. i z a b r a za l Politblroa. Kad N k upala t: Jugoslavjju,postao p a r t i z a s k i borac d od vodja. p a r t i z a s k i g e e r a lvodio v o j u i s i j u u Moskvu 1944. G o d i u d d o c i j e , kao

i i s t a r u p o s l e r a t o j k o m u i s t j k o j Titovoj vladj, jsao opet uMoskvu na razgovore sa S t a i J i o m ostalim s o v j e t s k j prvacjma.G o d i e 1948. vodjo mjsiju u Moskvu, ovoga puta u u z a l u d o pokusaju da s p r e j sukob jzmedju dve k o u i s t j k e drzave, kojj seodjgrao e s t o d o c i j e iste g o d i e . kada dosio do razlaza, DjjJaspostao t u polozaja Jugoslavije kao " e z a v i s e " k o u i s t i k edrzave pojave " i l , g k o m u i z m a " u p o s l e r a t o j l s t o n o j

~ v r o p i .ldeoloska e s l a g a j a jzmedju partijskog vodjstva Jugoslavjje i Mi

l o v a a Djjlasa jzblla su 1953. g o d ! e . On objavio e k o l j k o l k ,k r j t i k j h v l a d i u i r o k r a t i j u , koju uskoro da a z o v e " o v o mklasom", u j a u a r u 1954: i s k l j u e jz C e t r a l o g komjteta partije:Za v r e e ovog perjoda sukoba i " i z g a s t v a " , se posveNo p i s a j uN v k 1 s s analjze k o u i s t i k e oligarhjje, i s u d nz 1 Rukopisi obeju k j i g a stigli su do i z d a v a a pre . nego stdga Tjtov r e z i ljsio slobode. G o d i u d posle j e g o v o g z v a i 6 o graskida sa P a r t i j o , 1955 - Djilas s u d j e o s u d j e zbog"neprjjateljske p r o p a g a d e " trj g o d j e roblje u s l o v o . Optuzba

i l a s v i t r v j u u koji dao j u j o r s k o s u. Pdsleu s t a k a u Madjarskoj, v kritikovao jugoslovensku VladLIzato sto nije osudila sovjetsku invaziju Madjarske. Nasao sezbog toga u zatvoru u Sremskoj Mitrovici, u j s t o zatvorugde izdrzavao k a z u pre rata kao v a t r e l a d k o u n j s t .1 gdedo 1967, da provede u s v e u devet g o d i a zbog kritjke k o m u j z a ;

O b j a v J j j v a j e N v k 1 s u 1957. dovelo do tqga da Djilas


5/67

bude doveden sa roblje novj proces kojj se zavrsro povecanjemnjegove kazne. s u d n z m 1 se pojavila 1958. godine.Od 1956. sve do januara 1961, kada uslovno pusten sa roblje,Djilas provodjo svoje dane pjsucj jako dvadeset mesecju samicj. Napisao veliku merodavnu blografiju Njegosa, ve/jkogcrnogorskog vladara, pesnjka svestenjka ( N g s, objav/jen 1966);potom - jedan jstor jjski roman Crnoj Gorj za vreme Prvog

svetskog rata r n G r p u / i k o v a n a 1963); i sesnaest prjca( G u v 1 d r u g r i objavljene 1964.)Pusten na. slobodu 1961, DjjJas pjse delo u kome opjsaosvoje susrete sa Staljjnom u toku te godjne .salje rukopis svomamerickom izdavacu. Ponovo se jugoslovenskj rezjm okomio njegakao pjsca: uhapsen aprila 1962, uskoro i v a izveden pred sud o p t u ~zbog toga sto izneo javnost drzavne tajne s kojimaupo.znat kao nekadasnjj clan vlade. (Posto jugoslovenska Vlada vecznala da postojj ovaj rukopis, da mogla da mu sudi zbogiznosenja javnost "drzavnjh tajnj", ona obnarodovala 17. marta

1962. poseban zakon.) Posle bezuspesnog pokusaja amerjckog izdavaca da se pisac pustj slobodu - R z g v r i s S t 1 n mpojavj/i su se maja 1962. Djjlas potom blo vracerr u sremskomitro.;vacki zatvor sa produzenom kaznom 1 ostao u njemu do poslednjegdana 1966, kada pusten "bez uslova" ali s ogranicenjem da nemoze da daje javne jzjave tokom sledecjh pet godjna.

Za vreme izdrzavanja druge kazne pod Titovim rezimom, DjjJas.nastavio da pjse pod najtezjm uslovima. lako ovoga putapostedjer1 samice, njemu za vreme od skoro dve godine nisu davaljhartjje - ipak pjsao i to na klozetskoj hartijj. Za ovo vremeziveo pjsao u celiji koja nije grejana izuzev kratkogvremenskog perjoda s veceri. 1 pored svega toga, uspeo danapise cetirl knjjge: roman pod naslovom 1z g u 1 n t k(koji treba da izdije iz stampe 1970), knjigu pripovedaka L u i ii k m n (takodje treba da se pojavj 1970); prevod Miltonovogz g u 1 n g r srpskohrvatski, sto predstavlja prvi prevod(treba da bude objav/jen 1969); roman nazvan S v t v i m s t v i,koji pisac sada preradjuje i za koji se jos ne zna kad bltj p u i i k o v a n .se nasao van zatvora, Djilas se posao da napiseN s v r s n d r u s t v : dalje od n v k s taj rukopispredao jzdavacu 13. oktobra 1968, kada stjgao u Njujorksvoj dvomesecni boravak u Sjedinjenim Drzavama Amerike.

Djilas zivj pod zabranom da ma sta objavi od svojih radova do1972. Posle njegovog izlaska sa r o i j e se nekoJjko puta obracaovlastjtjma s molbom da skinu ovu zabranu da mu dadu pasos kakomogao da putuj e .u jnostr.anstvo. lako mu data z , iako

8

mu sasvjm j z n e a d a za vreme cehoslovacke krize - dat pasoss odobrenjem da moze da putuje u Veliku Britaniju SjedinjeneDrzave, jpak njje sk!nuta zabrana za objavljivanje njegovjh dela.Uprkos toga Milovan Djilas odlucio da njegov izdavac jzda tokom1969. N s v r s n d r u s t v dalje od n v k 1 s i prevod1z g u 1 n g r Nijedno od ova dva dela nece se mocjnabaviti u Jugoslavjjj.

Djilas se vratjo u Beograd 10. decembra 1968. da zjvj sa suprugomi sjnom. Za vereme svog boravka u Sjedinjenim Drzavama (to i l a njegova prva poseta ovoj zemlji posle 1949, kada ucestvovaou. radu Ujedinjeni h nacija kao jugoslovenskj preds tavnik), Djjl aszjveo uglavnoni u .Prinsetonu radio .kao naucni s a a d n i k skole ..,Vudra Vilsona za drzavne medjunarodne nauke Prinsetonskog uni=verziteta. lronjja slucajnostj, ako ne jstorije, da u Prinsetonuon mogao da poseti kao svoje susede S v e t l a u Alilujevu, cerkuStaljinovL!, Dzordza Kenana, kojj blo ambasador SjedinjenjhDrzava u Jugoslavijj kada Djjlas uhapsen zbog R z g v rs S t 1 n m. U o i njegovog povratka u domovinu - Djilasudodeljena Nagrada slobode' od strane Doma 'slobode; ta ko se onkao d o i t n i k . ove nagrade riasao u drustvu sa / m Kasalsom, .,.:Zanom Moneom i ser Vjnstonom / m . .

Znacaj sudjenja Milovana Djj/asa fjlozofskim i prakticnim aspektimakomunizma pojacan ne sam6 cjnjenicom sto on Jjcno prepatioda jh obelodanio, nego isto tako cjnjenjcom njegovog neposrednogJskustva kao admjnist ratora u jednoj komunistickoj drzavi. U vremesvog rasl


6/67

SRPSKOHRVATSKOM IZDANJU

U d v r e m e u , svima s t r a a m a o t v o r e pretres pravom z a r k s i s t i c k o l e j i i s t i c k e ideologijei, v r e d o s t i p r i m e i . Pretres se vodi kako ne-k o m u i s t i c k i m s r e d i a m a , tako i zemljama koje se jos v e k

p o z i v a j m a r k s i z a m - l e j i i z a m kao z v i doktrinu~ s n o v a j i h o v e vlasti.Iz tih razloga, r e d i s t v o N s r i stalo .gledisteda i t e r e s u o b j e k t i v o g o b a v e s t a v a j a naseg avnog

m i s l j e j a zemlji. i i z v a ]ugoslavije, p o t r e b o da se v i delo M i l o v a a Djilasa NESAVRSENO DRUSTVO objavi isrpskohrvatskom j e z i k . to z a s l u z j e i svojoj s a d r z i i ,i l i c o s t i pisoa, i zbog d o p r i o s a koji prilaze toj opstof

d i s k s i j i .Za svakog koji z stav N s r t, m e s e c i k akoji toku dvadeset i dve o d i e i z l a z e j a predstavljaoglasilo m o g i h p r o s v e c e i h i a p r e d i h gledista, s v i s oistioati da i z m e d j toga stava i p o e k i h misljenja k n j ~ z iNESAVRSENO DRUSTVO postoje r a z i l a z e j a . lpak, mislimo dqovakvo izricito u p o z o r e j e t i od koristi, o i l j i s k l j c e j asvakog e s p o r a z m a .

U r e d i s t v o N s rec' L o d o n , o v e m b r a 1969.

NESAVRsENOD,RUsTVO


7/67

UVOD

NASTANKU OVE KNJIGEOvo uvodno kazjvanje ne bllo nj potrebno kada se njjm neotkrjvale poljticke prepreke kroz koj1e morala da se problje mojamisao da se, najzad, ostvarila u redovima koje cjtalac ima pred

m .Tek sam blo dovrsio rukop:is "Nove klase", 19. novembra 1956.godjne jugoslovenske vlastj su me strpale u zatvor zbog izjave clankau odbranu ustanka u Madjarskoj. Svi moji poriVIj i snage, se6anjasnovj jos su damarali zjvotom jzvan tamnice i otimali s k njemu,sam morao da ih suzbljam i prjvikavam se samo6i, odricanjui umiranju. No i u toj konvulzjji, moja mjsao tekla svojjm tokovjma,izostravala se i ucvrscjvala - oslobodjavala se u celiktJ betonucelije Centralnog zatvora u Beogradu.S dovrsavanjem "Nove klase" u menj. su S1e - kao sto to vecb'iva ..,..- zacinjale nove zudnje za stvaranjem, nove vizjje nove teme.Ti stvaralacki porivi blli su utoliko neodoljivjji sto sam svestanda sam u tom svom delu jedjno krjtjcki opjsao drustvo cijem samstvaranju sam doprineo u kojemu sam morao da zivim, veomaneodredjeno i skrto ukazao na njegove izglede jzlaze' iz njega.Pravo re6i, u sjkari dogmi i tminama neverica kroz koje sam seprobljao, jos se nisam ni dograblo jezgra odgovora. Drukojjereoeno, njsam jos nasao naslov tog svog zamjsljanog dela,samim tim ni mogao zapocetj rad na njemu. da blh mogaoprjstupiti razradi i ,izlaganju teme, ona se mora pre t9ga u mom umu ,iskazatj i kao rec - kao naslov.Protekla su blla tri-cetiri dana mog tamnovanja, meni doksam ulazjo na pravougaono betonske dvoriste, obzidano petospratnimzdanjem, na kome su se obavljale moje jednosatne popodnevne setnje,najednom sinulo u glaVIi da delo kome mozgam trebalo da sezove "Nesavrseno drustvo" - kao antiteza teoriji savrsenog, odnosnobesklasnog drustva, kojom komunisti pravdaju trajanje svoje diktaturei svoj posebni, privilegovani polozaj u drustvu. U betonskoj prazninjdvorjsta, pod prljavom ponjavom novembarskog snega, odzvanjali sumoji koraci 1i ukivali u moju svest: "Nesavrseno drustvo, nesavrsenodrustvo . . .Mozda trebalo da ovde objasnim upotrebu recj "ne-savrseno"( u n r f t ) cjme sam hteo da podvucem semaizolosku razliku

13


8/67

od. u ~ n r ~ c j " n ~ s a . v r s e n o " ( m r f t ) . sto poglavlja~ slede tlustruJu, moJe uverenje da drustvo ne moze i t j savrsenoc_ovek treba da jma jdeje jdeale, treba da bude svestan da onin1su _u potpunost_i ostvarljivj .Potrebno da shvatimo prirod:.t utopjzma.

~ t o p 1 z a m , . kada jednom . dodje vlast, postaje dogmatican, spremanda. 1me s v o j ~ naucnostiy idealizma ~ r o u z r o c j ljudska stradanja.G?VOrltl nesavrsevnom . r u s t v u y .moglo bl da izgleda da ukljucujem1sao da. ono m z bt!t savrseno, sto u stvarnosti ne moze bltj.Zadatak s a ~ r ~ m e n o g coveka da shvati stvarnost: da drustvon e - s ~ v : s e ~ ~ . ' al1 1sto t a k ~ da. razume. da su. humanj humanistjckis n ~ ~ ~ 1. VIZije n u ~ ~ e da b1smo reformjsaJj drustvo, da i s m o ga ucjni/iboljtm 1 napredntJim.

U mom . zatvorskom dnevnjku beleskama, vodjenjm u tokuprvog .tamnovanJa u danasnjoj Jugoslavjjj (1956-1961), ne l o t e s k ou p r ~ o s . ? g o r ~ e n ~ m prjgusjvanom nacjnu jzrazavanja, o tkrj ti sazre:vanje 1 t s k a Z I I v a ~ J e osnovne zamjsJj oVIe knjjge. Jzjsav jz zatvora, u

; - - - ..9ua a r ~ _ _ j j l f ) u 1 .. g ~ d m e , pregao _sam oko njenog uobHcavanja - belezenja~ S k d p ! j ~ j a podataka 1 nacrta. sudblna jos njje i l a naklo J e n a _ . 1 t.oJ mojoj zamjsJj .n,jsam jos ni obuzet neodoJjj

v o s ~ u 1 s k a z 1 ~ . a n j a : .. ubrzo sam. ponovo uhapsen zbog knjjge "Razgo.:.vor1 sa S t a l j m o ~ PrOteklo pet 99djna novog tamnovanja, mojan a ~ e r a da n a p l ~ ' e m delo, premda potjsnuta zabacena, njje segas1la: kroz moJe beleske, kroz moja beletrjsNcka dela iz togvremena (1962-1966), bez sumnje p r o e s k u j e jdeja "Nesavrsenogdrustva". U mojoj tadasnjoj tamnjckoj smirenostj pouzdanju ona

s a ~ r e v a l a , . n'eogorcena i pouzdana. cuvao sam jos cuvam kao < i i j v e c u tajnu svog i svojjh t e z j j tek sada, posto sam posvrsavao druge,. za. mene moju porodoicu vazne poslove, prjstupam j e n o m

o t e l o t v o r e j u obelodanjjvanju. 1 a k ~ : ako "Nova ~ l a s ~ . " _sablranje j ~ d n o g herojskog t r a g i c o gt s k u ~ ~ v ~ , . Nesavrseno drustvo sazrevanJe trpeljivog samotnickog

r a z m i S I J a J a .Ali vreme i / svoje o d o s i dobljafj nove o i k e cekajucina teorije. "Nesavrseno drustvo", zamisljeno 1956. g o d i e kao na

~ t a v l j a n j e ' . ' . N o ~ e klase", .. s a d ~ S'e l 5 0 a v l j u J " l < a Q delo jzgradjenije4 1 samostalmje 1 u gledanJima 1 u i u j z f a g a j a . Mozda ; dobrosto se tako desilo: tada, sredinom pedesetih g o d i a , p r o m e e drustvaopisanog u "Novoj klasi" nisu i l e do te mere jasno ocrtane dan j i ~ o v da/jj mogao p o u z d a J i j ' e predvidjati. Doduse, predvidjanjemje d a a s moJ_a namera, buduci mj izgleda da opjs promena,koje su se u medjuvremenu dogodile, sam sobom pobudjivati nove!lljs/1, na potrebne poduhvate.

. da njje_ tjh promena u svetu, koje nastojjm da izrazjm, odstupanJe od prvob'ltn'e zamjsfi "Nesavrsenog drustva" kao nastavljanja" N o v ~ klase" n a m e c ~ da se osvrnem to delo, bar u merju. kojoj se ono razllkUJe, ako ne kosj s ovim. uto/jko pre stovreme sljustilo pozlate obesmjs/ilo prokletstva koje o d r e ~ J e . l

fstorjjsiO trenutak naturio na to delo, sam zjvot razblo sheme i. dor-krajcjo " k o n a c e ,jstjne" bez kojih ono, kao jdeolosko, i mogldda bude.Ali se u ovom U v d u necu ni na "Novu klasu " osvrtatiopsirnjje, buducj upucenj .pazJjjvjjj cjtalac jz samog teksta " N e ~savrsenog drustva" mocj da jzvede promene u mojjm gledanjima, od,.nosno - u samoj opjsjvanoj s t v a r o s t i . Drzim da i t j d o v o / j o ako.s tjm u vezj, ukazem sledece:Prvo, sam se u "Novoj klasj" jos uvek sluzjo m a r k s j s t j c k j gledanjem metodom. "Nova klasa" u svojoj osnovj marksjstickakritjka savrem'enog komunizma. Ali sam vec tada opazao da nagrizam sam taj metod time sto razgoJjcujem s t v a r o s ~ koja sebe baS.njjme objasnjava o p r a v d a v a ~ : e o v r e m e n o , dok sam pisao "Novuklasu", obuzjmala me c u d a , demonijacna naslada razaranja vlastitogdela i vlastit og verovanja . . . Secam se, i l o recenica s t r a i c akoje sam pjsao u polusvesnom zanosu s vizjjama n e p r e g l e d j h masakoje se postrojavaju i bacaju u t tjm mojjm delom jst,inamau njemu otkrjvenjm . . . U "Novoj klasi" marksistjcka dijalektika,tvrdjujucj se na vlastjtjm tvorevjnama, jstovremeno razjeda samu sebeporjce svoje dalje mogucnosti. Poput j'eretika, sam tada jedinomogao otkrjtj nepodudaranje k o m u j s t j c k e stvarnosti s vizijama i p t e d ~vjdjanjjma obecanjjma "svetjh" marksjstjckjh spisa. Tako se tajh e g e l o v s k o - m a r k ~ i s t i c k i djjalekticki metod, jos uvek britak privlacanu raskrjnkavanju protivrecja drustva kojemu posluzio kao duhovno orudje, danas otkrjva nedovoljnjm n e p o d e s ! i m u trazenju jzJaza o i k a jznjega. No ukoliko se, uprkos tome, u ovom spisu nalaze tragovi togmetoda, odnosno marksistjckog pogleda svet - o b j a s n j e j e za totreba trazjtj u mom postovanju onih j j h o v j h postjgnuca kojadoduse u p r o m e j e o m vjdu, usla u moderne d r u s t v e e naukederna gledanja ( r o m e l j j v o s t drustvenih k , nejzbeznost unu':"tarnjih s u p r o t o s t j u svakom drustvu, vaznost ekonomskjh u drustvu ljudskom zjvotu, odnos prema drustvu i kao objektu na;-ucnog jstrazjvanja), takodje u mom nagonskom, s v e s o m , nastojanju da ostanem vezan sa zjvim tokovima svoje zemlje i drustvakoje sam obrecen.Drugo, pomenutj metod mozda njje jgrao i t n u u!ogu da sedovlnem do osnovne postavke u "Novoj klasi", ali jeste u ukojjm sam ovu obradjo, to d a a s m razjasnjenja. stosvakom cjtaocu "Nove klase" p o z a t o , ta postavka u sledecem;drustvo koje projsteklo jz komunjstjckih .revoluc,ija, odnosno iz r a t i ~dejstava Sovjetskog Saveza, razdjru suprotnostj m a j ' e v j s e slicne drugjm. drustvjma, samo sto se razvjja ka ljudskom b r a t s t v i jednakostj, g se u njemu iz partijske i r o k r a t i j e okoneizbezno stvara prjvilegisanj sloj kojj sam u skladu s marksistickimgJedanjima, nazvao - n v m k 1 s m. Nisam u mogucnostida se lscrpnjje upoznam s dobronamernim naucnjm kritikama tepostavke, iako znam da ih i l o u SAD i Z a p a < ; l o j E ~ r o p i , dok su


9/67

u socjjalistickim zemljama, kao li samu "Novu klasu", jJi precutkivaljilj jzopacjvali. Rekao da se zame.rke tu postavku svodesledece: p o s t o j a j e k r e t a j e d g drustva, pogotovu g usocjjaJjstjckim zemljama, buducj i j l e j z d i f e r e c l i r a o o s o v u formalv l a s i s t v a kao r a i j a drustva, i m o g u c o uklopiti u kakve,u marksistjcke formule, j t i p r o m e e u j e m u o b j a s i t l i !skljucivonjegovom k l a s o m strukturom.

P o s r e d o k j t j k u j u c i m , profesor D a r e d o . r f drzjm, dokazao da i samo d e f i i s a j e klase kao g k o a c n o g e p r o m e l j i v o g u drustvu, pogotovu s a v r e m e o m , e i z v o d i v o i e p o u z d a o ,da, z z , a v o d j shematske prilaze drustvu. Drukcjje

: j e d i o a a l i z a koja polazi od u a p r e d datih "jstjna", o d n o s ood " k o t k r i v e i h z a k o a " , moze da pruzi koljko-tolrka s t v a r usJjku e k o m drustvu i da a s l u t j t e d e n c j j e njegovog kretanja. Nepobljajuci takvo gledanje drustvo, samjm tim na "Novu klasu",i t i c e m : ukoJjko ima - svakako jh mora i t i - shemat jzama u"Novoj klasi", njih treba pripisati pomenutom metodu koji me josopsedao, ali mojoj teznj1j da komunistjckj drustveni sistem razotkrjvamteorijom na kojoj on duhovno poCiva.1 mada sam vec tada znao da Marks Lenjjn njsu ni komunjstimadostatni za objasnjenje mnogi'h savremenih pojava, jos uvek su mi senjihova ucenja nametala kao a j p o d ' e s n j j a za otkrjvanje n e p o d u d a r o s t iizmedju komunistjcke teorjje prakse. Tako m a r k s j z a m - l e j i i z a m, "Nove klase", dokazujuci da drustvo koje se m a d a h : n l i l o( samo sto i p o d u d a r o s j e g o v j m u c e j i m ~ , ~ e g o .se ~ a z v j j a usuprotnim pravcima i o i j c j m a , i s t o v r e m e o navescUJe n samogsebe kao ucenja dostatnog za savremeni svet, pogotovu - stomenj jzgleda i za mene a r o c j t o vazno - za j s t o c o e v r o p s k e drugekomunistjcke zemlje. Zato d a a s u jzrazu n v k 1 s ne tr;.ebavid


10/67

raspre tome z ako ukazem da se "Nova klasa"H e g a l o prepjsuje rastura jz ruke u ruku l s t o c o j Evropj, dau Sovjetskom Savezu zbog bacaju s l o b o d e duhove u zatvore,u Jugoslavjjj se d a a s cak u vladajucim vrhovima retko d ikotoliko e d o t u p a v a da tvrdi kako u socijalistickom sistemu m a t a -

g o i z a m a razlicitih, tj. p r i v j l e g o v a i h d r u s t v e i h grupa, trebagubltj a d u da se i toliko o d v a z i h da jz tih s z lzvuku p r a k t j c e zakljucke. lstacj cu, u vezj s tim, da su z v a i c j c iu k o m u i s t i c k i m zemljama, dakako u prvom redu u mojoj d o m o v j j , e k a d r l da s moju "jzdaju" p r j s j l j e j da precutkuju moje poglede svoje postupke prema m e i , d s da zatomljuju vlastjtu

e m j r u savest, utoJjko su r e v j j e sjriJij svakojake e j s t i e m e l .Daleko od m svaka a m e r a da se bllo u ovom, i l o u makombuducem spjsu obzirem hajke e k s k o m u j k a c j j e koje e m a j u druges t v a r e svrhe g da zastrase kojj mogli da se povedu za

" o t p a d j c j m a " s J j c j m m . Ali sam d u z a s m komu j s t j c k j m drugjm 1 1 a i v c j a m a kojj su a s e l i klevetj da sam se Iz:

e c j s t i h pobuda okomjo k o m u j z a m , dok j s t o v r e m e o precutkujemzapadne drzave j j h o v e sjsteme, utoJjko vjse sto u toj zamercj jmapoJujstjne, odnosno k e j s t j n e . Nekada, dok sam, kao svidobrj dogmatjcarj, drzao da p o z n a v a j e marksistjckog ucenja daje1 uvjd p o z n a v a j e svjju, tj. e v l a s t j t i h svetova, sam kritjkovaokapjtaljzam, o d n o s o zapadne sisteme i z a p a d e drzave. V t e m e o msam shvatjo da jh dovoljno p o z a j e m , drzjm da su onj kojiu ' m zjve pozvanjjj da jh objasnjavaju da jh m e j a j u . Ali to

z da tjm drustvjma nemam makar povrsno mjsJjenje,manje da su tj sjstemj k z a p a d a drzava jzvor mojih ideja jJIuzor za resenja k u mojoj zemljj ili u kojoj i l o komu i s t j c k o j drzavj. 1 d d a s t o j i m da ucjm bllo s koje strane, dap r i z a j e m vlastjte z a i u d e prema kome bl/o. Ali jstovremeno 1zaboravljam da balkanskj a r o d ' j stoljecjma opstoje raspetj izmedjulstoka Zapada i potvrdjuju se kao p o s e b o s t bas tjme sto s j t e t i z u j utudje i vlastjte k ' vjzjje. cinj mj se da za te a r o d e m g

s u d b l s k j j e g sve/judskjjeg g da - spajajuc 'i se s drugjm narodjmabez obzira na sjsteme jdeologjje - tom raspucu ostanu svojj,za j j h o v e borce tvorce g u z v j s e j j e g plemenitjjeg g da- ostajucj o t v o r e i prema svjm vetrovima - a l a z e svoja r e s e j a .P o m e u c u jos da razlicitjm s t r a a m a i l o e k j h i s t o v e t j hzamerkj, m - da su moji pogledj, kao moja Jjcnost, k o t r o -

v e r z j e d o s l e d n j . Dojsta lako sled'iti pojmjtj vratolomije kojevode od k o m u j s t i c k o g r e v o / u c i o e r a , marksistjckog teoretjcara staJ j j j s t j c k o g praktjcara do p o b u j e n j k a protjvu Stafjjna, zatim proNvuvtastjtog sjstema a j z a d , eto, protjvu same jdeologjje. Al! takvezamerke se mogu u c i j t j samo m o g o vecjm p o b u j e i c i m a i jeretjcima u jstorjji, g svim zacetnjcjma g novog. Zar ne zato,bllo o p r a v d a j j e trazitj s za to u burama a s e g doba 1 prilikama u kojima sam morao da opstojim da se iskazujem? Jer18'

zajsta, mogu Iakse da shvatjm svaku zamerku g da j s a m ostaod o s / e d a samom sebl. e g o d o v a j e tu vrstu zamerkj jzgledauto!iko o p : a v d a i j i m sto u svojjm spisima jdem za i z g r a d j j v a j e mJdeoios.kog . s J s t e m ~ , g - kroz o s v e t l j a v a j e t r e u t a k a svoga vre

m e a 1 1 1 k svoje s r e d i e - za p r o s i r i v a j e m /judskih vidika iz ljudskoj s u d i j .

d a a s , dok ovo pisem, m g iste u r o d j e e a s l e d j ~ e t e z j e k dobru kojte su me u mladosti bacile u grotJo.revoluCIJe, zrelom dobu stavile ispjt moj um savest - c itavumoju l i c o s t . Jer i d a a s kao u mojoj mladostj, kao d v

o p r a v d a j j e verovatj da cu zbog ove k j j g e k l e v e t a g : ' g da u - mogao da zjvjm, kao sto t r e u t o zivimu r e l a t j v o m l a g o s t a j u toplom mjru porodice.

l s k a z j v a j e samog sebe - svojjh misli, vjZ!jja z a o s a , e o d o l j i -vost kao samo p o s t o j a j e , ako p o e k a d , i od g ,time d u z o s t m s v e s t e a od koje bllo druge . . . Jer borbls t v a r a j u , jer tvorackoj borbl kraja . . .

T r e ~ a e s t o , kraju, da kazem e p o s r e d j m d u J j j m pobudama koje su me a v e l e p i s a j e ove k j j g e , koje su mj se a t u r j l ekoNko zeljom za prjsustvom u svom v r e m e u , toljko vlastitom savescukao delom sveta u kome postojjm.Svj d e m o j , za koje k o m u j z a m verovao da jh jsteraosamo iz r e a i o g , g i jz j m a g j a r n o g sveta, uvukli su se u j e g o v udusu postaju i c e m j e g o v i m . Iz ideje ! pokreta, kojj su u t r u d b e i -cima u g j e t e j m a cjtavog sveta u jme a u k e upalilj d u o s t v a r e j e carstva e b e s k o g ZemJjj za taj j s k o s k j , e u g a s j v j ljudskibacali jos uvek bacaju u smrt m , boraca - k o m u j z a m se preobrazava u l poijtjcke i r o k r a t j j e drzave koje se glozeprestiz uticaje, jzvore bogatstava trzjs ta - sve stasu se poJitjke i drzave oduvek glozjJe svemu sudeci, uvek seglozjti, jer i s e i l e politjkama i drzavama kada to

. Ideje s t v a r o s t i a t e r a / e su k o m u j s t e da se r s p r o t j v j -cima, k a s i j e medju sobom, otimlju vlast - a s l a d u svih a s l a d a .s u d i a i svjh r e v o l u c i o a r i h pokreta u istoriji. K o m u i s t i suutoliko p o t p u j j e i b e z j z J a z j j e zapadaJj zapali u v l a s t o l j u i j e i gramzjvost sto j j h o v a vlast blla a p s o l u t a , t o t a f j t a r a , se 1 samjmasebl kroz borbe morali otkrjvatj s m r t j m g r e s j c j m a kakvj su

1 drugi Ijudi, p o s v e c e i c i m a " a r o c j t o g k ov a" - kakvjma jh prjkazuje S t a l j i . Uz to k o m u j z a m , sazdavsi drzave a r o d j m arazlicitlh s u d i a 1 m o g u c o s t l , morao da se o d r e k e vlastitih svetskjhc e t a r a , buducj ovi u a s e m dobu mogu da budu 'i svetsklmvelesilama. All tek su u l m ruhu m putevima

k o m u i z a m docekale d 1 bespuca. Bas se i l m tluseme raspri i razdora i razdjikava u svim o i i c i r n a i U svjm o i a s t f m a- kao -i mora u pokretu t o t a l o g o e j a s J e n r a ' S v e t a i to'talitarnoggospodstva ljudskim p o s t o j a j e m . Privrede kojima su komunistl" s v e s o " ',1"planski'"-trebalo da'.rdovedu do " u k i d a j a r projzvo-

19


11/67

dnje" do "potrosnje prema potrebama", time, kao sto govorioLenjin, i do obezvredjivanja zlata na smesu pogodnu za klozetskesolje - danas traze spasenja u slobodnom trzistu i u zlatnom vazenju.Umesto ukidanja rata, u koje su komunistj verovalj navescjvali gasvojjm pobedama, komunjstjcke velesile p o r o i j a v a j u manje komunjstjdrzave, ljudskom rodu preti sukob dveju komunjstjckih svetskjhvelesila ..:.-- Sovjetskog Saveza i Kine, ne manje verovatan p o g i e l j a nnego bllo koje od njjh sa silama "starog poretka . . . "Spasioci"

c o v e a n s t v a se kolju medju sobom, "usrecjtelji" naroda prjsiJjenj suda se brjnu za vlastjtu kozu . . .Ljudskj rod nece njsta j z g u b zbog kataklizme komunjzma, premdase ona .rasutjm odredima pravovernih komunista prikazatj kaokonacnj smak samoga sveta. Nece propastj nj komunjstj: , jako sene. ostvaruje drustvo kakvo su komunjstjcki u j t e l j j prorjcalj, komunjstjkao jedjnke, delom kao pokretj, ne p.ropadaju nego se menjajui prjJagodjavaju onome sto drustvo moze - sto mora da bude.Ali bllo kako b'jlo, k o m u n t s t i ~ s u n a j ~ v J j j za vlastjte nesrece:bas zato sto su tvrdogla\,/o . s l i - - z a c ~ z a m i s f j e n j m drustvom verovali damogu promenjtj ljudsku prjrodu, n}ihove jdeje i njih same neumjtnorazarala satjrala bezmernost i bezumnost nasilja koje su vrs'ili.Ljudsko u komunizmu, kao svuda uvek u toku ljudske jstorjje,potvrdilo se nepodobnjm nepodatnjm za makakve jdealne modele,

pogotovu one kojj jdu za tim da skuce njegove granice i propjsunjegovu sudblnu.Ali, uprkos svemu tome, protivnjci komunizma prevaritj samesebe ako se prerano poraduju, pogotovu se pokazatj kratkovjdimi nejzvodljjvjm macjji pokusaj da plodove i patnje i borbe p o r o i j e n j hnaroda i slobodnjh duhova iskorjste za sebe.Uostalom, na suprotnoj, nekomunjstickoj stranj vrse se i vec suizvrsene mnoge promene. Ako blse i l j kadri da se istrgnu iz nasledjenjh jdejnjh shema opsena jos zjvjh podela i suprotstavljanja,ljud'i naseg vremena vec blse mogli mirne duse reci: nema vjse njkapitalizma, ni komunizma, bar ne nj u Zapadnoj ni !.1 lstocnoj Evropj.Zapadno-evropskj kapitaljzam, kojega Marks opjsivao i cjju propastproricao, ako nije nestao, toliko se jzmenjo da na svoje mladenackob'ice ne licj njmalo vjse nego, u obratnom smjslu, savremenj jstocnoevropskj komunjzam na ono l a z e n o besklasno drustvo iz Marksovihvjzjja. Ne postoje vjse model-drustva kapjtalizam socjjalizam. Ona,u stvarj, njkad njsu postojala, sem kao manje-vjse vernj vremenjopisi naucnjka, ili kao varljjve vjzjje sanjara ogorcenjima suzenei jskrjvljene predstave boraca, koje su se mahom zavrsavale u jalovjm,alj utoliko stravjcnjjjm opjtjma despota nad ljudskjm blcima i ljudskimzajednjcama. Pojmovj kapitaJjzam, komunjzam, i socijalizam, ukolikoon i ne znace slobodnije licnosti, veca prava drustvenih grupa i pravednjju raspodelu dobara nego danas, prjpadaju ranijim epohama; stose ljudi na lstoku na Zapadu s njima susrecu i danas, i stosvemu sudecj morati jos zadugo protivu njih da se bore, tome20

r ~ z l o g t ~ m ? sto su jdeje, poput vampira, kadre da zjve i poslesmrt1 p o k O I J e J a 1 odnosa koje su nadahnjivale - sad vec kao duhovnobunilo ucmalost drustvenih grupa drustvenih o i i k a obuzetih menjanjem i propadanjem.

Narodi, ljudi, ljudski rod vec zive u novom svetu, iako jos misleu starome - u tome su ljudske nevolje i ljudske nade.


12/67

SUMRAK IDEOLOGIJA

Skoro m1 e m o g u c e da op1sem muke i d koje sam pre:patio p o s l e d j i h p e t a e s t g o d j a . a r o c i t o dok sam u zatvoru,kao rezultat mojih o d l u c j h r da rascistim sa svojim idejamaraz.misljajuci j i h o v o m d u i j e m znacenju, njihovoj p r a k t j c o s t i , i ko a c n o m ishodu, razmjsJjajuci revolucijj, njenim o b e c a j i m a i posledicama, njenom o d u s e v l j e j u i izdajstvu. , ne! Ne zbog toga stosam zrtvovao toliko m o g o od radostj u zivotu i k j j z e v n o g stvaralastvamojih najboljih g o d i a - sirenju ideja i revolucij i; to i l a mojanajveca radost moj a j s a v r s e n i j i rad. Nesto drugo i l o u pitanju:

i s t a manje g egzistencija m kao samoga sebe. Uz to, tokomdeset g o d i a koje sam proveo roblji, i s a m nasao nikoga s kojimsam mogao da podelim svoje s u m j e razmisljanja koja su, logicnaali b e z i v o t a , s mukom izlazila iz moje usamljene svesti u neogranicenu, e h u m a u p r a z n i u - u svet gvozdenih resetaka, zidova,

i a m i c a r a i malih grupa osudjenih prestupnika.godine sam proziveo izdvojen od ostalih o s u d j e i k a - dablh j i h negativno uticao, kako mi ne bez cinizma r sa

z v a n i c o g mesta, u stvarj da oni prenosjli vestj menipreko n jjh nesto p ro tu rjo - s p e t a e s t a k n e p j s m e j h staraca, razllcjtjh vera a r o d n o s t j , osudjenjh za ublstva. S m uvekjedan pismeniji osudjenik, d vreme dva-tri skolovana s l u z b e j k a ,clana partjje, osudjena zbog p r o e v e r e , alj mada njsam imao sta odnjih da skrivam, sumnjao sam u njjh kao u douskjvace uprave, u e k j m:slucajevima bez s u m j e i s pravom . . . J e d i o su me svakog meseca,s n e j z o s t a v o s c u predanoscu onih kojj se bore za o p s t a a k najdrazeg, jedinog stvora u otudjenoj, obezljudjenoj stvarnostj, p o s e c i ~ ~ l lsupruga stefanjja i sjncjc Aleksa. Alj s l u z e n j c j su se, s r e v o s c u'Onjh koji se da samj ne budu okrjvljenj za naklonost premaJeresi glavnom otpadn'iku, starali da te posete ne predju propjsanihpola sata, tako da sam sa zenom s j o m jedino mogao da izmenjujembrige i nemire, prazne nade jskidane n e z o s t j . . .Starci-ublce, mahom izlapeli i nepismenj ili jedva pjsmenj, bllisu jedinj ljudskj stvorovi s kojjma sam jmao nejzvestacenog dodira,all j e d i o j j h o v i m brjgama za letinu i domace, zjvotu selu22

1 svakodnevnim, jadnjm, sitnim - n e i z m e r i m , n e j s c r p i m zatvorskim e d a c a m a .Svj su onj blli poboznj cesto sam se pitao: sta te ljude nagonida veruju u Boga? Da li mogu postojatj ljuai bez vere, bez e k o gnekakvog v e r o v a j a , bez cilja i ideala? Oni mi nisu ni mogli ni umeliodgovoriti, mada medju njima i l o cestitih i s t r j h , 1 tupih,podmuklih i prevrtljivih, cak takvih kojjma d u g o t r a j o r o b l j a j enj onemocalost njsu utuliJj porjve k zlodelima. ipak sam iz zivljenjas njjma ucio - u c e i bezboznik, koji nije stedeo r o d j e u ,kamolj tudju krv za k o n a c o bratstvo medju ljudjma. Razume se, njsamucio iz njihovjh recj postupanja, g podstaknut m iz razmisljanja

m kao ljudskim blcima, s kojima sam, kao sto su to n e p o b l t opotvrdjivali zatvorsko nezjvJjenje nedogadjanje, i s t o v e t a uprkosrazlicitjm zivotnim putevima.... Onj ostatj u mom secanju dok budeirajalo u mom delu dok za ljude bude imalo ikakve v r e d o s t i . . .Ako su i uticale mladje osudjenjke da se mahnu religije,zatvorske vlastj nisu j k o m e , pogotovu tjm starcima, b r a i r e da sepomole svome Bogu. buducj u zatvoru njje bllo s v e s t e i k a njbogomolja, j e d i su se, bojeci se da se ne zamere vlastima, molilikrjsom, drugima e s k r i v a n o moljenje bllo potvrda p o s t o j a o s t i u veri,dok su trecj a g l a s a v a j e m svoje poboznosti iskazivalj i jedjnj nekaznjjvi o i k otpora b e z b o z i c k o j vlastj datom drustvenom poretku.

S u s t j u odnosa izmedju vlasti i poboznih ljudi jzrazio j e d o m jedanstrazar, kad d sumanuti starac upitao da li z a b r a j e n o dase prekrsti: "Nije z a b r a n j e o , ali nije lepo". - Med ju s ta rc ima, ,nije i l o nikakve, ni verske solidarnosti - cak i l o takvih koji sudouskivali strazarima onima cija verska revnost makar a J -bezazleniji nacin odudarala od p r o p i s a o g reda i nepropisanih, alisvima p o j m l j i v i politickih doktrina i autoriteta.Ali tako n e s r o d i , cesto u omrazi,' z a t r o v a i medjusobnim tuza

k a j i m a i k i d a i a d a m a u o s l o b o d j e j e - svj oni su neodstupnoverovali u e s t o dobro, e z g . r e s o i bezmerno, ciji su deo i samj i l i onom sustinom ili o i m vjdom svog i koje takodje bllocjsto od grehova nepodatno zjvotnjm u z o s t i m a nevoljama . . . 1sam jmao nekakvo slicno, neiskazivo saznanje vlastjtom p r i p a d a j u

e o v o v r e m e n i m , nedatnim stvarnostima, koje i l o jstovetno s neo b j a s j j v i m osecanj'em vlastjte, odnosno ljudske e p o b e d i v o s t j u otporuobjektivnom svetu, o d o s n o - sjlama zakonitostjma koje vladajunj'ime. saznanje, to s sam sebl objasnjavao se predamnom pred drugima pravdalo drukcijjm verovanjjma a k a n a m a

g sto su i l e u mojih staraca, alj u svojoj i t i --'- u e p o -kornosti zloj stvarnostj i nadi u neku buducu, nestvarnosnu vanvrem>enu pravdu, i l o j s t o v e t o s njihovim verama. s a z a n j e , to s - se izgradjlo u meni u toku samotnog zivota, kojj meobrekao poJicjjski pritisak, a j v e c m a u toku d v a d e s e t o m e s e c o gcelijskog zatvora, u kome sam se, a s a v s j se pred ludilom ili pokajanjem, odlucjo za ludilo i ___; pobedjo sebe i stvarnostj 1 sile koj'e su


13/67

mi takvu dilemu a m e t u l e . . . Da, to s z - s se p o s t u p oprobllo u moju svest i uzililo u , ali sam pamtio i kad sezacelo - pamtio z a a v e k d , cak sat, kao sto su, kako samcitao, p r e o b r a c e i c i i p u s t j j a c j pamtili t r e u t a k u kome im se otkrilo j j h o v o b o z a s t v o . . .

i l o u 7-8. decembra 1953. g o d j e .lako sam kao l zaspao oko i , probudio sam se;kao o s j u t j z u t r a , s e o d s t u p i m , fatumskim saznanjem da necumocj da odustanem od svojjh pogleda - tada su vec jzJazj/j moji"revizjonjstjckj" clanci u "Borbl", da me oni nejzbezno dovestiu sukob s drugovjma jz C e t r a l n o g komjteta, s kojjma sam sagore::>svu mladost i pola svog zrelog doba radi ideala kojj se posle to/jkonada, krvj r otkrjvao e s t v a r n j m neostvarivjm. suprugastefanjja necujno spavala na drugoj stranj sobe, sam opazaonjeno prisustvo u t m j j , u t j s j j ubeskraj rasprostrtoj. Pokusavao samu sebl da odgurnem s l u t j e , b e s p o v . r t n ~ s c v r s l e u saznanja - d ase u menj i l i ~ . t samRom, vec zb'ilc/ e s t o k , cemu cumoratj da podredjm, zrtvujem svoje 'zjv/jenje, s Y Q j ~ nade ~

a j d r a z e . Znao sam da. e m a m jzgleda u pobedu, p a d a l ~ e umsudblna Trockog govorjo sam sebl: bolja sudblna Trockog g S ta fj jna - b ol je i t j porazen unisten, g jzneverjtj svoj jdea/,svoju savest. cak mj se motao kroz glavu broj godjna t a m ~ o v a j a- najcesce su to i f j brojevj 7 ili 9 koje kao da sam vecosudjen. Vjdeo sam sebe samotnog - s drugovjma kojj me prezirupanjkaju, s r o d b l o m zaprepastenom o b s p a m e c e n o m , medju tzv.ma!im ljudima kojj se dvoume da li da u meni vide ludaka ili mudraca.Ali ta opiranja su i l a kra tkot ra jna - svega e k o l i k o m i u t a , doksam se p r i r a o od sna i toga s a z a n j a . Jer sam vec znao - da, basznao - da to moje istinsko , od kog se ne mogu odreci,uprkos kolebanjima kojima se podajem onjm mnogo z n . c a j n i m nakoja cu i t j prjsiJjavan. Ustao sam, presao u radnu sobu, upa/josvetlost u beleznicu ukratko - u dve-tr j r , upisao to saznanjevlastitoj nejzbeznosti raz/jkovanja i o d v a j a j a od vodecih drugovapartije - vlastjtoj mocj i/j .nemocj da skrenem s toga puta . . .Dvadesetak dana k a s i j e , kada mj Kardelj kojj se dotada sa mnomslagao, ali se, u medjuvremenu, preobrazjo u mog tuzjoca, z v a i c osaopstio pocetak obracuna sa mnom - sam, mada moja zena

i l a protiv toga, unistio taj moj zapis, iz bojazni da ga se tajni agentidograbe, da bude krivo t u m a c e kao da sam unapred " s v e s oplanskj" vodjo svoju "antjpartijsku" delatnost. Jer dojsta, madau mojoj antjdogmatskoj d e l a t o s t i i l o i svestj i plana, na su meo tpo ce tk a - uprk os u z a s o m , pustosnom otporu kojj su jm pruzalamoja dotadanja verovanja, moja odanost drugovima naslade koje

jedjno kadra vlast da pruzj - prjsiljavale jedjno neodoljive, mojetmutarnje i spoljne drustvene sile . . .Od te nocj sam se postupno, alj nezaustavljivo udaljavao odz v a i c n i h dogm/ i stavova i s u k o i j a v a o s realnostima svoje zemlje24

i k o m u J z m a u celini, ali ne p r i z a j u c i do danasnjeg dana nidrugima da time postajem "antimarksista" ili "antikomunista",pogotovu da sam se priklonio Zapadu jfj "tudjjm ideologijama".isto mogu recj i za svoj odnos prema religiji - udaljavajuci se odmarksistjckog dogmatizma, se j s a m priklanjao njkakvoj verj, ukoliko e c i m takvjm neko ne smatra moje ucvrs6ivanje u neotklonjivost savestj e j z b e z n o s t borbe protjvu nasjfja nad ljudskjm zjvljenjem, u e o d v o j j v o s t coveka od kosmosa Jjcne sudblne od sveljudske, u nej s c r p e mogu6nostj ljudskog uma uprkos bas zbog njegove otudjenostj od drustva materije. sam, jednostavno, postupao vjse --rsvojoj savestj, nego svom znanju jskustvu. 1 zbog toga sam manjesravnjivao marksjsticke teorije s realnostjma komunjstickih drustava,

g sto sam tezjo ka jskazivanju vlastitih vizjja i a s l u 6 i v a n i h realnosti.Jer podudaranja izmedju jdeja i budu6e, ostvarene realnostj njgde

j k a d njje i l o nitj moze da bude, budu6i covek jedino kadar daovu ocrtava da se za nju borj, ne da poput Boga, stvara jzsvoga uma. i s a m hteo, nj danas ne z e i m da porjeem reccu,da rasturam nj kamjcak izvan onoga sto nove reCi novj cinovj kao.takvj sobom nose. Zbog toga svoje "otpadnistvo" nisam opazao kaorazocaranje i amblcjju, mada i kod mene bllo jedl},og ~ r u g o g , g kao tvoracki cin - iskazivanje novjh jdeja, prodiranje u v mogu6nostj za s ~ o j narod svoju d-rzavu, za ljude.ako zrtvovanJe svog opstanka svojoj savesti i prjvolevanjejdejama umesto realnostjma znace veru, onda sam u toj no6inasao svoju i - poput mojjh sapatnjka staraca-osudjenika - njomepodgrevan krepljen da prevladam tesko6e pritiske koji su i l ijznad onog sto moja svest, svakako svest mojih ugnjetaca,blla kadra da poj mj. Ovo jznosim kao, prezivljavanje ko je e k o m emoze i koristjtj, ali i dodajem da takvo svoje ponasanje na smatramjunastvom, nego podredjivanjem imperatjvima kojj su svojstvo i drugihljudi, kadgod zapadnu u priliku da se bore za neku svoju "vecnost",za neko svoje pretrajavanje. Medju mojim starcima osudjenicimatesko bllo na6i nekog koji ne kadar da umre za svoju veru:ni nisam mogao, cak da sam hteo, da postupjm drukcije, uprkosstrahu, sumnjama jadima.Al j stvaranje, premda " b o z a s k i cin" - patnja prokletstvoza samog tvorca. sam, radi ideje, radi samog dela, vodjtj racuna

stvarnostima.S pobedom nad Staljinom, Tito bio svom vrhuncu, ali seve6 treznio od z a o s a , p r i o j a v a j u 6 i se da se oslobodjeni tokovi ne

j s t r g u jzvan nje9ovjh korjta, n a j r a z v j J e j j j najmocnjji delovj svetabili su duhovno zakrvljenj svrstanj u dva l o k a cija su oruzja d o b l j a l ~apsurdne vidove 1 kosmicke razmere. Zaustavljanje u tunelu, ve6 pro i j e n o m kroz staljinjzam, menj se manje prikazjvalo kao uzaludnostzrtava nadanja, nego kao osporavanje mogucnostj da se otvori prosire1 rascjsti trasa k a n e p r i g u s e j j e m kretanju u o i j c a v a n j u drustva, u

a p o k a l i p t i c o j zakrvljenosti sveta sam slutio teznju, opazao nejzbeznost25


14/67

:k njegovom jedi nstvu. 1 mada sam slutio da gazim u nedog lednerjzike stradanja sam znao da Tjto nije Staljin - da su Staljinovabezumlja i dogme kod Tita vec promisljenosti pragmatizmi. Poznavaosam njegovo nagonsko, uvek budno osecanje opasnosti, koje gateralo u naglosti. Alj sam znao i da on svoje naglosti svestan i dane podleze kada donosi vazne politi cke odluke. S lutio sam da meTito nece unjstiti vec i zbog toga sto time naskodio vlastitom imenuprosirio znacaj mojih ideja.Ali u svojim naslucivanjima njsam mogao i t i sasvim siguran -Tito ponovo !jcnu vlast u partiji, koju borba sa Staljinomucjnila oligarhijskijom, t jme - za odnose ! pojmove u dotada stalji

i s t i c k o j partiji - demokratskjjom . . . Odlucnu promenu u Titovomstavu, u mom saznavanju zastoja u demokratizacijj, imalo plenarnozasedanje Centralnog komiteta na Brionima, u leto 1953. godine.:nisam pred Kardeljom i jos nekim drL!govima mogao da sakrijemsvoJe negodovanje sto se citav mimo oblcaja, okuplja u Titovojostrvskoj rezidenciji, ne u svome sedistu u Beogradu - ali Kardeljmi odvra:tio da to nije vazno, oni drugi su pogruzeno cutali. Biloneceg nelagodnog u atmosferi i u aranziranju - nasli smo se ubogatom komforu, ali kao u tvrdjavi, s nepotrebnim strazama gardijskjhoficira svukud unaokolo. za vreme samog zasedanja Tito miznacajno dosapnuo: Treba i ti, Djido, da govoris - da se nemislilo kako se ne slazemo. Porazio me taj nacin, jos vise Titovozaobll azno i sticanj e da se moramo slagati. 1 govorio sam, mada dnevnjred nije imao veze s mojim zaduzenjem i mojim 'interesovanjima: i l o

to smuseno, protivrecno jzlaganje coveka koji se upinje da ugodjdrugome i da ne izneveri samog sebe. Prekonoc sarn se pribraoi sutradan, na putu preko Like, gde smo skrenuli u lov na pastrmke,rekao sam Kardelju da necu moci podupirati takav kurs - ali onmudro cutao, napomenuvsi da preuvelicavam jednu prolaznu-etapu j'ednu nebltnu crtu "naseg socijalistickog razvitka". Ni dvamoja kasnjja licna susreta s Tjtom nisu zaustavila moje plivanje uz:Struju. Prvi susret se zblo rano s jesen; 1953. godine u Belom dvoru,moj zahtev da cujem njegovo misljenje mom pisanju, druginedugo potom, na veceri koju su Titova i moja zena smislile priredilemom stanu za njega, Kardelja Rankovica njjhove zene. Nasastanku u Belom dvoru Tito rekao da mu se mdje pisanje dopada,ali sam nazreo da on ne misli bas tako - da se njegovo misljenje

tome jos nije u o i c i l o . na vecerj kod mene - jedjnoj te vrsteu najuzem partijskom vrhu, sve i l o skladno, ali od meren o - kaokdd ljudi koji su jzislj pobednjcima iz strasnjh bor'bl 'i vec postallmudrj, ali i oprezni u medjusobnjm odnosjma . . .bstao sam, takd, nespojem, u dvoumljenjima - sve do one nocl7-8. decembra 1953. g o d j n e ~ jos revnije sam potom nastavio s jzla'ganjem p r o d u j i v a n j e m svojjh pogleda, all s nastojanjima da me prema Titu i drug ovima iz rle zahvati rii rieiskrena pomisao, kamoli da upadnem u neka dogdvaranja protivu njih' - uprkos t o t e sto

.se oko mene vec sirila praznina i sve cesce me umesto drugarskesrdacnostj docekivala sluzbena hladnoca i pozlobno smjjuckanje . . .Tako sam , tako sam se probljao do svojih gledista, verujuci da sam u pravu, malo ili nimalo hajuci za svoju pobedu . . .Tako i l o , tako i danas, nadam se da tako ostati . . .1 nikakvo c udo sto sam, posle svega, dospevsj u tamnicu, postavljao sebi pitanja: kakve veze s mojim udesom verom mojih.staraca-robljasa ima Lenjinovo doista ni "istorijsko" nj "zivotno" "otkri-vanje" "sustine" Boga u jednom pismu Gorkom: "Bog ( storjjskizivotno ) pre svega kompleks ideja rodjenih teskom prjdavlj'enoscucoveka 'i spoljnom prirodom klasnim u g j e t a v a n j e m , - jdeja kojeu v r s 6 u u tu pridavljenost, u s v 1 u u klasnu borbu",l) ilinjegovo "naucno" i buntovnicko - vulgarno i mehanicko "objasnjenje"religije: "Religija jedan od vidova duhovnog ugnjetavanja koje uveksvuda pritiska narodne mase, pridavljene vecnjm radom za druge,nevoljama i samocom. Nemoc eksploatisanjh klasa u borbl s eksploatatorima jsto tako neizbezno radja veru u bolji zagrobni zjvot, kao stonemoc divljaka u borbl s prirodom radja veru u bogove, djavole,u cuda tome slicno".2)cak nj jedno od n a j d u j i h mesta u Marksu nije Yise moglo damj objasni nikakvu veru,. ponajmanje moja verovanja, koja se nisumnogo obzirala na stvarnosti ni zazirala od vlastite smrti: "Reljgjozni.svet samo odraz stvarnoga sveta. Za takvo drustvo robnih projzvodjaca, ciji se opstj drustvenj odnos u proizvodnji sastoji u tome stose prema svojim proizvodima drze kao prema r m dakle kaoprema r d n s t i m te u tom m t r i 1 n m o i k u dovodesvoje privatne radove u medjusobni odnos kao d n k 1 u d s k ir d, najprilicniji r 1 g i z n i 1 k 1 h r s 6 n s t sa svojimkultom apstraktnog coveka, osoblto u svom burzoaskom razvicu, uprotestantiz mu, deizmu itd. . . . 1 uopste, r 1 g z n i d r z stvarnoga sveta moze se jzgublti tek onda kad odnosi prakticnog svakodnevnog zivota budu jz dana u dan pokazivalj ljudima prividno razumne odnose medju njjma prema prirodj. i procesa drustvenogzivota, tj. procesa materijalne proizvodnje, skinuce sa sebe mjsticnimagleni veo samo kad proizvod slobodnb udruzenih ljudi bude stajaopod njihovom svesnom planskom kontrolom. Ali ovo zahteva takvumaterjjalnu osnovicu drustva ili takav niz materijalnih uslova egzistencije,koji su samj opet s m n i k projzvod duge bolne jstorijerazvitka" 8) Zar vera mojih staraca odrazavala ikakvu stvarnost semunutarnju, na primer, njihovu i njihovih predaka? Zar katolicizam nijejsto tako pogodan kao i protestantizam za "burzoasko razYice"? Zarbudizam (na prlmer, u Japanu) nije takodje "najprilicniji" za "drustvo

1) V. I. Lenin: "Socinenija", cetvrto izdanje, Moskva, 1955, t. 35,str. 93.2) I i d . , t. 10, str. 65.3) Karl Marx: "Kapital" I, Beograd, 1947, st r . 43.

27


15/67

robnih proizvodjaca"? 1 zar " o d o s i p r a k t i c o g s v a k o d e v o g zjvota"p o _ k a z ~ j u " ~ r o v j d o r a z u j j e " o d o s e e d j u l j u d i a i ljudi r ~ d 1 ? Zasto, kako k vere traju traju jako vjse i s u "odrazstvarnoga sveta" jz koga trebalo da su a s t a l e ?

S v e s j m jzborom svoje s u d b l e , sam pre zatvora opazao dase moje ideje o g u svesti "odraz stvarnog sveta", z a j e d j c k od a a s u k o m u j z u , "kad proizvod . . . stoji pod p l a s k o k o t r o l o "

t r p l j e j e . ~ s t a r c j a - z a t v o r e j c i a a l a g a l o da b u d e p r a v i c a r - da to isto p r i z a j j h o v i m v e r a a .Dopavsj t a n 1 c e 1956. godine, vec drzao da rnarksistjckepostavke "odumjranju" religjje j s u g p o u z d a j j e od o i h

" ? d u j a n j ~ " d ~ z a v _ e . A!i k ~ da to l ikakvog utjcaja 1 / drzanJe, b1lo b1t O J i h pogleda. R a z g a a v a j u c i usvoje ideje, se u ucvrscjvao i ocvrscavao jsto

v e e n o - ali jz racionalnih, u h slicnih, nego jz hj d e j j h e g z j s t e t n i h a z l o g a - postajao sve p o s t o j a j j i a t e j s t o .

n i s a i , j s a m d a a s , od h k o u j s t a kojj se, razoqaravsjse u k o u i s t j c k u s t v a r o s t , v a c a j u verj, jfi teze s t v a r a j u k v :nisam gublo svoju "veru", "nasao" svoju "veru" u n e i n o v o s t j a p o s j r j v a j a uslova ljudskog p o s t o j a j a , u v j z i j a a z

z postoJecjh d u s t a v a - kako h Jstoku, tako onihna Zapadu, d d u g a p i p a d a j u vec u l i v r d o g m a a m . 'ako su kadgod, j s k j d a o g o b e z u l j e o g , spopadale s u u moju " v e u " p o j s f j u p o s t o j a j e e k o g vjseg z a k o a k se odvjja sve, moja s u d b l a - jstog t r e a se u m

z a c i j a o t protivu takvih " g r e s i h " slabosti e v e r i c a . Uzj.vaou s ~ t a ~ s k j m p o i s l j a da se, ako e g z j s t e n t o s t Bogap o s t a l ~ o c e v 1 d n o , p.obunjo p o t j v u njegove s v e o c i njegovogl z m e J I V o g d - kao sto se a s l a d j i v a o j e r e t j c k o z a a z o mkoju u u despotsko, n e c o v e c o , osvestano jedinstvo partjje.

u protjv "vjsjh sjJa" prjkazjvala se jsto t a k v j n e i z b e z i O / j k o m covekovog stvara/ackog postojanja kao sto i njegovo p j -lagodjavanje n j e g o v j n e j o v o s t i a . 1 da su tada i l e p o z a t ei z e k e i : "covek jedjnj stvor kojj odblja da btJde ( ) stojeste" . . ) " u i se, dakle p o s t o j i " , svakako jh u u svojezatvorske beleznice da o z n a c i ta svoja s i a z i s l j a j a .

Alj pri tom u n raslo p o s t o j a o stovanje ljudskjh ! - svegaljudskog sto unjstava ljudsko p o s t o j a j e , s v v : e l i g j j ~ . ' a t e j z a , . doktrin_e ideje> prjkazjvafj su se u t k

s a o c r , kroz. u . vlastJtu s u d b l u , kao e j z b e z n i vjdovj nejzbezner a z o l i k o s t j ljudskog zivota, kao ljudske veze sa svetom e d j t l s i l j u d i a .. . Opstao s , odrzao sa s v o j o v , n a d o . . .

1) A e r t Camus: "L'homme r e v o l ~ " Paris, 1951, str. 22.2) I i d . , str. 36. '28

Zakljucjvao s : u z j v o t o j , u d u s t v e o j stvarnosti v vaznou sta ljudi veruju - vere su zastave, ali u d a t o trenutkujzgledao presudnjjjm - za mene za sve koj1 su se razuveriliu k o u i z a m - odgovor na p ' i t a j e : da li ljudi m o a j u ili ne morajuda v e u j u , da borba u k o u j z u g u bez jdeja, bez programa? s z , t r p l j e j e kategorjcno: covek bez vere,bez jdeja jdeala, z a j s J j j v d kao covek bez u svetua p s o l u t e r z ' - u svetu vlas tj tog n e p o s t o j a j a . oni kojj tvrdeda covek z bez vere, bez jdeja 1 ideala - jedjno otkrivaju d ,vlastitj vjd v e r o v a j a . Alj da , da o g u da se bore. Njjhova

e v e r j c a s s p r j f a g o d j a v a j a . Ne o s p o r a v a nep o t c e j u j e m takva gledanja takva z j v J j e j a , r mogucnostda se u p r o e n j jkakvo drustvo, pogotovu tvrdokorno1 nepodatno kakvo k o m u i z a : mada borilistjma j s u na odmetgledaocj, u ne pobedjuju.Cjtaocu sva ova moja j s p o v e d a j a r a z j s l j a j a mogu izgledatj

s u v j s j . jdeje, u samotnostj na koju sam r , njsumogle, n'iti o g u t pouzdanjje potvrde do nacina na koji su nastajale.Takav n o b r a z l a g a j a jzgleda mj n a j u v e r l j i v j j j zbog toga:Sto sam se bas kroz t a m j c e jskusenja, kroz klonuca u z o s e ,ubedjjvao da z a m e a k o u n j z u ne mogu i t i nj postojece reJjgijenj neka v reJjgjja. to ne j s t j c e zbog toga sto v j d i znacaj neizbeznostre/jgjja v e . r o v a j a , sto d a a s manje v e r u j e u svoje u i svojjh jdeja, tj. da k o r e j t e p r o e n e u k o u j z u nastati vec

a s t a j u poglavjto jz g s a o g - jz e s t v a r o s t j njegove jdeologijei b e z j z g l e d o s t i njegove stvarnostj. Na r p r e v r a t j c k e d r u s t v e euloge religija u k o u n i z u navodi pre svega sama njihova prirodai njjhovo p o z n a v a j e , buducj se odnose, poput politjckih doktrineko o d r e d j e o drustvo ili o d r e d j e u z j v o t u sjtuacjju, g nab e z r a z l j c u ljudsku s u d b l u covekovo o r a l n o p o s t o j a j e . Religije

n a d a h j u j u krepe coveka j z a d i mogucnostj koje mu pruzaju j e g o v a svest stvarnost, ali ne mogu da e n j a j u ovo ili onodrustvo, j j h o v cjlj s u s t i a sezu j z v a i m svakog odredjenogdrustva. Za jzfaze iz date k o m u j s t i c k e s t v a r o s t j one su nepodob'1ei zbog toga sto su ljudj u ovoj i onako vec presjcenj i z u c e n i svakojakim o t k r o v e n j j a zakonjtostjma - dakako " k m " " a u c i m " .Je r k o m u j z a se menja jz s a o g sebe, tj. s a z a n j i a d e l a t o s c u

s a i h demokratskjh k o m u i s t a , d e o k r a t s k i h socijalista, kritikai ideje koje ga s e n j t j o r a j u posedovatj novu, stvarnu i uverljivijunaucnost g j e g o v a ideologija. Svest i t za drustva u kojimaz i v j o , k o u n i s t i jos dugo bltj opsednutj "naukom" !'naucnoscu".Tako i s k o u n j s t i c k i m s o c i j a J j z o m : on postaje mogucnjm, tj. demo

k r a t s k j , jedjno bez njegove - bez marksistjcke dogmatike kao "ruko-vodstva za akcjju", odnosno p.rivilegija 'i vlastj na osnovl ideoloskepripadnosti. mada su se mogucnosti komunizma da izgradi naucnu29


16/67

i.deologiju kao iskljucjvo saznanje svetu coveku, samjm tjm i dazameni religjju, pokazale ogranicenjm ve6 se preobrazile u bezbojne,okostale dogme, to samo sebl ne pruza religijama njkakvu posebnumogu6nost, sem da u novim uslovima same nadju nove mogu6nostjza same sebe. ceznja za nebeskjm carstvom kod C:oveka neugasiva,ona ne moze ljudjma, jspacenjm obespame6enjm njegovjm nasjJnimjzgradjivanjem, da zameni mogucnu poJjticku, jntelektualnu i ekonomskuslobodu.Reljgjje su, ocjto, pretrajale u komunjzmu pokazuju se trajnjjjmod njega, njsu obavile stvarnu krjtjku nj njegove ideologjje ninjegove stvarnostj, njje nj njihova slabost, n; greh - to jednostavno spadalo u njjhovu prjrodu, njsu dotle nj sezale njjhovemogucnostj.

svako "pravjJo", ovo, dakako, jma odstupanja: neke crkvesu se mesale manje, neke vise u drustvene odnose, ima jh kojei dandanjj nadgledaju poJjtjcke partjje. Alj tu se, onda, radj drustvenoj, p o i C : k o j akcjjj koja reJjgjjj namenjuje vecu ilj manju jdeoloskrJ,poJjtjcku ulogu, cjme narocjto obllovao Srednjj vek, cegaverovatno, i v a t j u buducnostj. U katolickjm zemljama nj komunjzamna vlastj, ocevjdno, nije uspeo da crkvu reJjgiju Jjsj i tjh strananjjhove delatnosti. Zbog toga nije jskljuceno da nekj pokret, narocjtou tjm zemljama, ne uzme rel'igjju za svoju jdeologiju na njenoj osnovjjzgradj manje-vjse uspesan program poJjtjckog delovaf!ja. Tome susvakako razlog koliko svetski karakter Katolicke crkve, toJjko njenouocavanje kretanja prjlagodjavanj'e stvarnostjma. Zbog toga ne porjmogu6nost takvjh pokreta, al'i ne verujem da su oni, jedjnoonj, kadrj da shvate obuhvate svu novu, raznoJjku slozenu, mjsaonui stvarnosnu p r o e m a t j k u koju doneo namece komunjzam.

Ocjtuje se da samo drustvo nejzbezno zapada u zastoje i neslobode ako se savest njegovjh pojedinaca, odnosno reljgjje, nalazepod prjtjskom monopolistjckjh jdeologjja, crkva u neprestanom prenjus drzavom oko prjmata. Ali crkveno vodjstvo njje ne moze i t ilstovetno s poljtjckjm, njtj menjanje drustva jzvodljivo bez jasnih,razradjenjh ostvarjvjh programa, i odvaznjh umnih vodjstava. Takouvek i l o drukcjje ne moze nj da bude medju ljudjma, i l odobro ili lose. Sloboda jma granjce, ali ne moze i t i svojjna: kogodpokusao da posvojj slobodu za odredjenu doktrjnu, ili odredjenudrustvenu grupu, jedjno uspevao da ove Jjsj slobode.Na takve mjsJj navod1 savremenj odnos izmedju reJigjje i komunjzma: sve dok su komunjstj nastojaJj na svom konacnom, u stvarfreligioznom cjJju, onj njsu mogJj naci zajednjckj jezik s religijama.Danas onj, 'medjutjm, nalaze s njjma takav jezik u onoj merj u kojojse, makar i precutno, odrjcu jdeaJnjh ciljeva, njihova idejna i drugamonolitnost razlaze u e m p j j c a r s k e , pragmatjcarske ideje ostvarjve,dogledne zadatke, kakve manje-vise imaju i druge partjje sjrom belogsveta.30

Komunlzmu ne samo sto njje uspelo da postane reljgjjom, dakako"naucnom", nego se raspao kao svetska, raspada se i kao m o n o ~polisticka nacionalna jdeologjja. Komunjstjckjm pokretima u buducnostine ostaje nista drugo nego da u najboljem slucaju budu ono stou stvari i jesu: drustvenj poJjtj(:kj pokretj kojj se naporedo s drugjmabore za odredjene o i k e drustva vlastj u svojjm nacjonalnim uslovima.

11Proslost ziva stvarnost c1m pocnemo njoj da razmisljamo ilida jstrazujemo, zbog toga nije mogu6no otkritj u svoj njenojraznoljkosti, cak i kad onaj kojj za tjm jde mogao da se lisj vlastjtjhpogleda. lstorjjsko mesto Marksa utoJjko teze odrediti stonjegovo ucenje ne samo prisutno, nego ovaj ili onaj nacjn aktjvnou svjm oorama savremenog drustva. ne prilazim Marksu ni kaolstoricar; jer to i njsam, niti kao neko od onih koje njegovo ucenjeozlojedjuje ugrozavanjem njihovog polozaja, nego kao njegov dojucerasnjj prjvrzenjk, koji kroz jskusenja svoje zemlje i vlastjta jskustvaosaznao neostvarivosti njegovjh rdeja. Zbog toga se (:jn! da danasmogu sa ovom mogu6nom savesnos6u da jzlozim svoje, makarpotpuno, mjsJjenje Marksu jstorjjskoj ulozj njegovog ucenja.

delo svakog genija, i Marksovo sintetizovanje: svojimucenjem spojjo i razvjo englesku poljtjcku ekonomiju (Smith, Ricardo),francuskj socjjaljzam (Saint-Sjmon, Fourjer), nemacku kl::1sjcnu filo-zofjju (Kant, Hegel, Feuerbach). Alj to njsu svj, nego jedino naJ-odsudnjji tokovj tadasnje ev.ropske mjsJj ~ su posluzili kao osnovanjegovjm pogledjma. U njjh su utkana : dostjgnuca d r g j h mjsJilacai naucnjka od kojjh su neka, mada u duhovnoj istorjjj Evrope ne takoznacajna kao pomenuta - na prjmer, Mjnjeovo jzlaganje Francuskerevolucjje kao klasne borbe - mogla da pobude njegov imagjnatjvniduh na orjgjnalna i najdalekoseznjja uopstavanja. Tim povodom, jzgledami da su nedovoljno jstaknuti i istrazeni odsevi Spinoze u Marksovojmjsli, za mene nepobltnj u pojstovecjvanju slobode s nuznoscu, verovatni u apsolutjzovanju kod prvog - Boga, kod drugog - materjje.Marks jz nemacke jevrejske porodjce k presla na protestantjzam. Veoma rjzjcno, medjutjm, tvrdjti da to dvojstvo - taobrecenost na jevrejstvo uprkos sazjvljavanju s nemstvom, uticalo nanjegovo opredeljenje njegove vjzije. Ali hema sumnje da se on vecna pocetku svoje delatnost. (na p11jmer u "PrjJogu jevrejskom pjtanju" iz1844) iskazuje jednjm od onih Jevreja kojj trpe zbog svog poreklabas zbog toga ovo, kao ukletj, sve neodoljjvjje potvrdjuju onjm stou jevrejstvu i u njima samima najvrednije. Zbog toga mi se i cinl.buducj se on danas otkriva pre svega prorokom, da njegovj korenrpocjnju u samoj i - u neumjtnostjma koje su drevnj prorociotkrjvaJj "jzabranom narodu" 1 ljudskom rodu.


17/67

Alj nema vece nepravde koju blsmo moglj zadatj jednom genjjunego ako blsmo njegove mjsJj jstrazjvaJj jzdvojene jedne od drugjhod ceJjne - takvo postupanje nas obmanulo da nj u sekspjrui Arjstotelu nema mnogo orjgjnalnog. Medjutjm, Marks spada u onejzuzetne duhove kojj u sebl sazjmaju cjtave epohe - da parafrazjramo s. EJjota - prjsjJjavaju sve dotadanje vrednostj ne samoda jm ucine mesto, nego da se odmere prema njjma. Nesagledjvomnogostran. Marks se, rekao i h , najsnaznjje jskazuje trima svojjmsvojstvjma koja cjne celinu u o c l j i v u svim njegovim deljma: onnajme, jstovremeno - prorok, naucnjk pjsac.Verovatno se sam Marks najsladje podrugnuo da mu nekt'ukazao na njegova prorocka svojstva: jer ako najteze postatj prorokom u svojoj zemljj, jos teze znatj proroku, pogotovu .u trenutkukada jzrice prorocanstvo, da li ili njje prorok. Uprkos tome, Marl


18/67

raspadanje komunizma u nacionalne drzave i nacionalne partjje,oko kojih se otimlju dve komunjstjcke velesile, konacno potvrdilobesmjslenost i samog takvog pitanja. U prirodj ljudi i naroda razno-.likost, nj komunizam vec poodavoo nije istovetna stvarnost, nijedna te jsta ideja. Revizija ideologije i prakse se jos uvek vrs.iu komunizmu u ime "cistote vere", nikog ne treba da impresionj.razaklinjanje sviju komunistickih vodjstava u marksizam ili u marksizamlenjinizam: o i i c i nacionalnog zivota postaju sve razlicitiji i takvaklinjanja su danas pre znak da svi napustaju nepodobnu ideologiju,nego da ma ko verail. Pitanje svetske pobede komunjzma postavljaju jedino jos vodji i n e , i to zbog toga sto njihova zemlja, spopadnuta skucena iskustvjma vlastjte revolucije, opsenjuje sebe drugeda se to isto dogadja s citavim svetom.Ali se zbog toga danas moze postaviti pitanje dalje sudblnemarksisticke ideologjje, i komunizma kao drustvenog sjstema. Takvo' pitanje, medjutjm, ne potice jz hladnog rata, niti ga namecu neka druga- "burzoaska" gledanja, odnosno "imperijalistj", kao stc to cestojsticu sovjetski propagandisti, nego se ono namece .raspadanjem stanjem same marksisticke jdeologije. Sudblnu marksizma odredjuje,u stvari, menjanje samog komunistickog drustva - stvarnosti koja semarksjzmom pravdala j n s p j j s a l a . Zbog toga i plodove promena kojejz toga nastati jedino i mogu da jskoriste onj kojj ih obaviti -Jjudi sputavanj marksistickom dogmom, narodj prigusjvanj politjckomblrokratijom, borcj za slobodu u samom komunjzmu. Teorjja praksakomunizma uvek su bjle najuze povezane; drukcjje receno: marksistjckajdeologija pruzala dovoljno sofjstjckih utopistjckih formula zapravdanje delovanja komunista, samo to delovanje i previse sile zaodrzavanje moci i sjaja jdeologjje. A!i sada bas to jedinstvo, nezalecivo, neopozivo, raskinuto buduci sama praksa prestaje da blva svemanje moci da bude k o m u i s t i c k a , tj. monopol partjjske i r o k r a t i j enad privredom, drzavom i m i s l j e j e m . ldeolosko, ekonomsko i politickosarenilo d a a s ziva stvarnost komunistickih partija drustava podk o m u i z m o m . Ali nikakvo drustvo nije zamisljivo sem kroz ideje idejnemodele, se utoJjko neodoljjvije namece pitanje: sta bltj s ko

m u i s t i c k o m , d s marl


19/67

monop!isticka ideologija, g opstojao s u c e l j a v a j e m s drugim teorijama i pogledima.Tako su marksistj u p o j e d i i m i s t o c o e v r o p s k j m drzavama - jzuzev Sovjetskog Saveza, marksjstjcka misao, jos u m e g e l a m apartijske blrokratjje pod opsesjjom vodece uloge sovjetske drzave,njje t prekoracila g r a j c e s l u z b e e kritjke s t a l j i j z m a - otislidalje od " n a c i o a l j h " k o m u j z a m a , d s od otpcra Moskvj l e j i

i s t j c k o m dogmatizmu. Alj to se moze reci za l partjjske i r o k r a t j j e : premda jz sviju j i h o v i h pora izbljaju trulez e v e r j c a , m iz straha da ugroze vlastjto m o o p o l j s t i c k o i vlastodrzacko 6 ' uvek p o e s t a l o o d v a z o s t i s a . g e da jzjdju iz zacaranog krugapartjjskog j e d j s t v a , makar ve6 i l o p r j v j d o , jdeoloskog m o o polizma, makar ve6 blo v e r b a l a . J e d i o su dosada s l o b o d o u m jj t e l e k t u a l c j demokratskj k o m u i s t j r a z v j j e e ; t r a d j c j o a l o demokratske cehoslovacke uspeli slobodom stampe - t r o m u oku svjhpartijskjh m o c i k a i r o k r a t a l s t o c e Evrope, da prekorace g r a i c e

m o g u 6 n t , ~ t i l h k o m u i s t j c k i h blrokratjja. Socjjaijzam zbogtoga, ocito, stradao - ako pod tim a z v a j e m treba. podrazumevatj m o o p o l e partjjske i r o k r a t i j e , koja se a r o c i t o uzrujala uSovjetskom Savezu, kako zbog straha od "ceske kuge", tako zbogsvojjh j m p e r j j a l i h j t e r e s a .D a a s j i razvitak u cehoslovackoj, jos p u i j e ! e p o b l t n i j e g prevrat u Madjarskoj 1956. g o d j e , potvrdjuje da se k r e t a j e odvijaka r e e s a s i marksizma, g ka j e g o v o m s l a j e j u kao m o o p o listicke ideologije - ka razlicitim varijantama marksizma, i r a d j a j u

o p s t a j a j u drugjh g l e d a j a a p o r e d o s marksistickim. lsto tako,k o m u i s t i c k e partije se preobrazavaju u jos cjstije, jos marksistickije

r e v o l u c i o n a r i j e , g u ideoloski e j e d i s t v e e , samim tim demokratskjje, samo drustvo kojim jos gospodare u demokratsko,slojevito drustvo... Zbog toga sam mrak sovjetske a j e z d e osvjte slobode u Madjarskoj i p o g u i j e j e Nadja (lmre Nagy) moraodoziveti, cak da j s a m u t a m j c i , kao vlastitu e s r e c u , pro i j a n j e z a c a r a i h , e p r o z i r i h tmjna u cehoslovackoj kao vlastjtad , utoljko j z g l e d j j a sto se a l a z i m j z v a zatvora - up.rkos tom?sto j s a m jmao, mogao jmati i k a k v o g e p o s r e d o g dod1ra sa zbJ-

v a j e m u tim dvema zemljama . . . Ako se k o m u i z a m ~ o d e l j o ~ - ljudj a r o d j koji se bore za slobodu, opet, kao 1 uvek, potvrdJUJUsvoju e d e l j i v o s t e s e b l c o s t . . .Ali dokle jdu " o b o v j t e l j i " marksizma sa svojom kritjkom date

s t v a r o s t i ? Kakve su m o g u c o s t i i jzgledi te kritjke? Rasprava tomei s t o v r e m e o pruza i uvjd u malocas i s t a k u t e m o g u c o s t j r e e s a s emarksizma, koja se u stvari j e d i o postavlja u n a c i o a l n i m okvjrjma,prelazecj u m e d j u a r o d i m razmerama n e o b a v e z e diskusije i izmeiskustava.Bas ta i l o g r a j c e o s t nastojanja r e n e s a s i marksizmaotkrjva da se u stvari i radi toliko tome koliko t r a z e j u jzlazaiz d u h o v e e k o o m s k e s t a g a c i j e u koje d zapadaju36

l i k o m u i z m j . U tim, cisto m okvirjma m o g u c o s t j a c j o a l n j h marksizama jzgledaju sasvjm j s c r p e e - u z a p a d o evropskim u istoc!loevropskjm drzavama. Tako su u i t a l i j a s k o j

f r a c u s k o j K o m u i s t i c k o j partjjj, u m z a . c a j i m partijamaZapadu, u toku veoma s z s t r u j a j a od dogmatskog marksizmaka demokratskom socijalizmu, koja prevladjuju s j i h o v i m oslobadja j e m od upliva k o m u j s t i c k i h velesila od d a a k a i t e r n a c j o a l i s t i c k i miluzjjama. u Jugoslaviji su marksisti oko casopisma "Praxis" uspelida odrze svoju m i s a o u e z a v i s o s t od z v a n i c i h u p l i t a j a da svojimkrjtjkama marksizma partijske i r o k r a t j j e - uzgred budj receno:marksjzma koliko e u k o g jos vise razmetljivog - uplivisu m j s a o a ,tjme p o s r e d o poljtjcka kretanja. S t u d e t s k j e m i r j u Poljskoju martu 1968. g o d i e pokazuju da marksjzam Gomulkine partijske

i r o k r a t i j e , premda zapoceo kao i l i k o m u i z a m , njje vjsekadar da jzvlaci partiju i domovinu ispod h e g e m o i j e Moskve,j e d i o su a i v c i e prilagodljivcj mogli da pomisljaju da seodreci privjlegjja koje mu daju m o o p o l drzavom i privredom.

R e e s a s a marksizma, kojoj s a j a j u kojom se mahom baveprofesorj marksjsti, s prjguseni jzraz t e z j i ka h u m a j z a c i j ii demokratizaciji o d o s a u samom k o m u i z m u : u tom okviru takvas t mogu, z a v j s o od o k o l o s t j , da jgraju m a j u ili vecu uloguu prelazima od despotskih o i k a vlastj e s l o b o d j h o i j k a s v o j i e .Ali ta su s t , koja se s jspoljavaju u v r a c a j u k jzvorimamarksizma - cak k mladom Marksu, kojj doduse jos s hegelovskim kategorijama, ali i t r u k a s j j j m poljtickjm prak-.

t j c i m potrebama pokreta - sama su u svojoj o s o v i d o g m a t i c a- u s m e r e a k drustvu d o t e r a o m prema "jzvornoj", " z "jdeji, d s k utopjji u kojoj ljudj bJii " o t u d j e i " , buduci i l o drzave, poljtjke, nj r p r o j z v o d j e , g o s t v a r e o

l : "Svakj prema svojjm s p o s o b o s t i m a , svakome prema j e g o v i mpotrebama!"1)da to idealisticko, prevec u i prevec logicko" p r e p o r a d j a j e " i m a l o i d e a l e , a p s u r d e i e z a l a c k e k o m u i s t i c k estvarnosti postalo dostupnijim, moramo se, a j k r a c e sto m o g u c o ,osvrnuti j e g o v e d u h o v e izvore s t v a r e izglede. se danas s pozjva Marksovo u otudjenju, koje on formuJjsao kao d v a d e s e t p e t o g o d i s j i mladic ( u g l a v o m u " E k o o m s k o - f i l o zofskim rukopjsima iz 1844. g o d i ' e ' ' , o b j a v l j e i m tek 1932. g o d i e ) ,cija se mjsao, pogotovu i m j s l j e j a , tek jzvlacila jz ljusturet a k o z v a o g m l a d o h e g e l i j a s t v a . Sam pojam o t u d j e j a Marks preuzeoiz jdealisticke filozofije, dakako r Hegelove, u kojoj se s v proces ldeje odvjja i m o t u d j j v a j e m od same sebe u razlicitjmo i c i m a - prirodj, drustvu i td. Mada Marks svoje u covekovom o t u d j e j u k a s i j e razradio i probudio u "Kapitalu" (u glavj:

1) Kar,I Marx: "Kritika gotskog programa", u Marx i F. Engels:"Izabrana dela", 1950, Beograd.

37


20/67

"Roba", s u odeljku: "Fetiski karakter robe i j e g o v a t " ) ,"preporodjtelji'" marksjzma k o m u i z m a se mahom pozivaju j e -govo p o m e u t o m l a d e a c k o j z l a g a j e , koje polazj od toga da p r i v a t ov l a s i s t v o otudjuje r a d j k a od j e g o v o g proizvoda, time coveka odcoveka. Ne upustaju6i se u l u p o t v r d j i v a j e ovog u ,

s a b l j a o g u kalupe dijalektjck,ih s u p r o t o s t j , ali i a d a h u t o g e p a t v o -r e j m h u m a i z m o m , moze se re6i da Marks u j e m u kao i u m o g i mdrugjm svojim postavkama, j e d u i s t i u coveku, m -i z b e z o s t coveka kao r a z u m o g i 6 da se otudjuje od sveta i odljudj i da svojim stvaralastvom to o t u d j e j e e p r e s t a o prevazilazj,prjkazuje svodj d jstorjjskj o i j k - r o b i i pro

i z v o d j e . Povodecj se za Marksom, uskrsjteljj b e z g r e s o g k o m u i z m asu upali u tu jstu djjalekticku zamku p o j s t o v e c j v a j a jstorijskog o i j k as v a v r e m e o m s a d r z j o m , time doslj do zakljucka da se o t u d j e j er a d j k a , l t u k o m u j s t i c k j m sistemima, moze preob.razjtj,

u k l a j a j e m p o s r e d i k a jzmedju proizvodjaca i projzvoda, u k us lobodu - kao da to m o g u 6 o jzvesti da se ljudskj rod vratju praljudsko " p r j v r e d j i v a j e " i kao da to covek kao i 6 mogaoprihvatiti sem u o d r i c a j a od svog uma i p r i s t a j a j a izum l r a j e vlastite vrste.

v r a 6 a j e mladog Marksa u stvari o t u d j i v a j e s t v a r o g ,celovitog Marksa od g samog. sta zbllja ostaje od Marksa i odk o m u i z m a ako mogu i t j s p a s e i i o B o v l j e i iskljucivo j e g o v j m

u c e j e m otudjenju - u c e j e m svakako a j h u m a i t a r i j e m , ali i a j -u ~ o p i s t i c k i j i m ? Zasto, d , i t i d o s l e d a i vratjtj se Hegela, 1 o t u d j e j e jzvornije, r a z r a d j e i j e , mozda i d u i j e ? lli mitpraroditeljskom p r e g r e s e j u ? Alj to prelazak u jdealizam i reJjgjju. od cega se o b o v j t e l j i marksizma uzasavaju kao od r jzdaje. No uprkos j i h o v o m takvom, bez sumnje c a s o m stavu, i s u li

j i h o v a s t m izraz o v i h vizija s t v a r i h potreba drustva, g p r o m a s e i h ideala p r j v r e m e e m 6 ?

P i t a j e r e e s a s e marksizma u stvari i i toliko p i t a j e teorije,.koljko s t v a r o g razvitka. uocava v e 6 i a i h z a g o v o r i k a , madauvidjaju da o s t v a r e j e zahtevalo m vjse g - o v u k o m u i s t i c k u revolucjju, za ciju "cjstotu", cak ako u drustvui i l o z a c a j i h t e z j i k , m i m a l o vise g a r a c i j a g zarevolucije koje su se tako e c i s t o zavrsile.

M o g u 6 o s t i r e e s a s e marksizma su d o g l e d e i o g r a i c e e kaoi samog i l g k o m u i z m a cijem tlu i z i k a o : kao ston a c i o a l i k o m u j z a m j e d i o kadar da se o t r g e od p r a v o v e r o g

h e g e m o i s t j c k o g c e t r a , ali da prilagodi i l i zivot i a c i o -n a l u prjvredu sjrim z a j e d i c a m a i zahtevima m o d e r e t e h o l o g i j e ,tako i " r a z v i j a j e " i " v l " marksizma s i l g tla i !z

a c i o a l i h vidika izgleda kadrim da izvrsi d o s l e d u , stvarnu kritikunl marksisticke dogmatike k o m u i s t i c k e s t v a r o s t i .z a c i da e k i od tih kriticara, medju kojima ima pera

b r i l j a t i 1 duhova kadrih da odstoje svoje misli, 6 u toku daljeg38

r a s p a d a j a i m same stvarnosti u kojoj zive, po6i i dalje i datiz a c a j i h priloga i fjlozofskoj misli drustvu. Ali to drustvo 6

i t j koje zele da vrate cjstoj jdeji da ga modeluju prema , j j h o v a g l e d a j a od marksizma sacuvati j e d i o stou j e m u e d o g m a t j c o , samim tim i a j t r a j i j e - kritickj o d o sprema drustvu, prema njegovjm s t v a r o s t j m a mitovjma. U tom drustvu,koje ve6 a s t a j e , traja6e pretrajavati dijalektika, alj kao a u k ai u metod, to i i , g kao v e s t i a r a s p r a v l j a j a , g v ve6 u staroj Grckoj, da se m iskazalo e s m i r l j i v oi e p o t k u p l j i v o misljenje . . . svet presit dogmj, ljudi su g l a d izjvota . . .Za odgovor trecj vjd p i t a j a s u d b l i marksizma, tj. izgledima marksizma u z a j e d i c k o m zivotu s drugima u c e j i m a , k o m u i -sticka s t v a r o s t za sada pruza e g a t j v a , alj vise b e z i z g l e d o takvaiskustva. N e z a m e j i v i e o d o l j i v kao r e v o l u c i o a r n o u u epohi

i d u s t r i j a l i z a c j j e , marksizam, kao s v e o b u h v a t i pogled svet, d s kao ideologija, i se pokazao v o l j i m kadrim za o t v o r e o , slob o d o s u c e l j a v a j e . bas j e g o v o p r e t e d o v a j e s v e o b u j a m o s t ,sveopsti metod i sveopste g l e d a j e , koje j e g o v a p r e d o s tdrugjm r e v o l u c i o a r n i m d o k t r i a m a , c i i od g u e r e v o l u c j o a r j m ,

o b l c i m ljudskjm uslovjma dakako tamo gde kroz revoluciju p o s t a eideologjjom p r j v j l e g o v a e , s v e o b u h v a t e vlastj - i s v e o b u h v a t u s m e t j udrukcijih u , o v i h ideja, s l o b o d o g m i s l j e j a . Zbog toga drukcjja

u v ideje s 6 i e m a j u drugih m o g u 6 o s t i da se z a c i j udo u j e m u samom - kao j e g o v a jeres, .i da sticu pravo zivotzahvaljuju6i t r e u t o j slabosti, " v e l i k o d u s o s t i " i e z a l a s t v u j e g o v i h

z v a j c i h zreceva. Ali se takva u ipak z a c i j L t i - vise ih i m o g u 6 o i s k o r e i t j .Svaka sloboda u k o m u i z m u e m i o v r o z a c i i kraj gospodstvamarksizma kao ideologije. Ali kao sto k k o m u i s t i c k o g m o o -pola vlasti z a c i kraj e k o o m s k i h i drugih o s o v a drustva koje sepod j i m stvorilo, g zapravo preduslov j i h o v o g s l o b o d i j e g kre

t a j a - tako i r a s p a d a j e i r a z v l a s c e j e marksisticke ideologijemora da z i , i verovatno 6 z a c i t i , i z u m i r a j e svih Marksovjhu , vizija i ideja. Marksove misli, kao i cije i l o druge, moguna6i svoju stvarnu meru i svoju i s t i s k u v r e d o s t j e d i o o s l o b o d j e esvog jdealizovanog, e m i s t j f i k o v a n o g o i i k a , tj. u odricanju od vlastiteideologije u m e s t a j a j u . . .

d mladi prijatelj mi rekao da mu se u mojoj "Novoj klasi"c i i a j z a c a j i j i m a v e s 6 i v a j e sumraka ideologi ja - toj j e g o v o jopaski dugujem a s l o v prvog dela ove k j i g e . Ali utoliko u z i j eista6i zavrsetku bas tog dela: sumrak ideologija, u prvom redumarksizma kao j e d i e stvarno svetske ideologije, z a c i i kraj ideja,teorija, u , g , a p r o t i v , preduslov j i h o v o g r a d j a j a i u . . .lz sumraka, iz iluzija i r a z v a l i a ideologija radja se s t v a r i , o z a r e i , e o b u z d a i zivot . . .

39


21/67

Jllako marksjzam prva stvarno svetska jdeologjja, tj. takvakoja na ovaj iii onaj nacin uzburkala cjtav ljudski rod, ne znaci'da s/jcnjh nastojanja, mada neuspesnjh, nije pre i l o u filozofijama,uspesnih u nekim religioznjm pokretima.Znamenita i poucna su narocito takva ucenja nastojanja slavnoggrckog filozofa Platona, jzJozena u njegovoj " R e p u J j c i " . se prviput u evropskoj fjfozofiji detaljno obrazlaze idealna drzava, odnosno

svojevrsno (aristokratsko) komunjstjcko drustvo, pri cemu treba znatida su se Platonovj pokusaji da ostvari svoja ucenja u Sirakuzi, kodQjona tjranjna Pizistrata 11, zavrsili porazno, tako da i sam njegovzivot blo ugrozen. Za Platonovo ucenje bltno da na celu drzavemoraju bltj filozofj, buducj njima najdostupnija vrlina drzavnika, kojase stjce ucenjem sastoji u sagledavanju apsolutnih vrednosti, otelotvorenih u ustrojstvu samog_ kosmosa. Platon kasnije u "Zakonima"- v al jd a p ouc en vlastit im jskustvjma - precutno ne bez zaljenjaodustao od svog idealnog, komunistickog drustva kao nepogodnog zaoblcne ljude, sto se ljudi dandanji obracaju njegovoj " R e p u i i c i "- to ponajvecma zbog Platonove filozofije, najpoputnije i najskladnijejzrazene bas u tome delu.Mada nam se namecu neke pov.rsjnske, jzokrenute sfjcnostj jzmedju Marksovog i Platonovog ucenja (Piaton ocrtava idealno drustvojz saznavanja jdeja-formi, njjme treba da upravljaju filozofj kojimasu najdostupnjje transcendentalne vrednostj dobra, dok Marks jdeje jdealnom drustvu jzvlacj jz zakona njegovog razvitka, odnosno !zistorijske nuznosti, su i za njegovu jzgradnju bltna saznavanjazakona, - drustvenih zakona; kod Platona filozof zivi zakon, dokkod komunjsta to partjja), izgleda da Marks njje narocjto cenjoPlatona, sto se t i e Lenjina, buduci razvitak filozofjje shvataokao "borbu jdealizma materjjalizma'?) "borbu partjja",2) mora daprema tom rodonace/njku idealizma osecao nagonsko ogorcenje.Medjutim, Marks cenjo Platonovog ucenjka Arjstotela toljko visoko,kao da ga smatrao svojjm dalekim ucjteljem. doista, kao Arjstote/,Marks i n a u n i k koliko i filozof, n a r o i t o upada u njjhovasHcnost u metodjcnosti jscrpnostj kojom obradjuju predmet kojegse poduhvate. Ali postoje i t n e razlike medju njjma: bas zato stonjje jstrazjvanju drustva prilazjo s vec usvojenom verom s z n a n j e mu neizbeznost savrsenjjeg i savrsenog drustva, nitj mogao bltiupleten u borbe oko njega, Aristotel, za razliku od Platona i Marksa,nije u svojoj "Politici" nj predlagao nj predskazjvao njkakva jdealnadrustvena uredjenja, nego anaJjzovao ona iz stvarnog sveta, dajucjprednosti jednom jJi drugom u zavisnostj od uslova u kojj ma se. javTjaju

1) V. I. Lenjin: "Materijalizam i empiriokriticizam", Beograd, 1948,str. 375.2) i d . , str. 128.40

i Ijudskjh potreba koje treba da rese. Zato njkome u jstorjjoi njje ni na um da gradi vlast i drustvo pridrzavajuci se Aristotelovihteorija, jako u njima svakj socjolog, i drzavnik, moze dandanjida nadje, kofjko u samom nacinu jzfaganja, tofjko zakljuccima, neugasjvjh mudrostj pouka.Moze mi neko zameriti da neprjrodno, pogotovu prerano,L!poredjjvatj Marksa s dvojjcom najvecjh antickih umova. Ali menj njjeni cjfj da jh uporedjujem, ne samo zbog toga sto su u sustjnjsasvjm razljcjtj, nego sto ulogu vefjCinu veljkjh ljudj neme>gucnouporedjjvatj, zbog toga sto svakj od njjh jeste velfki, na svojnacin razresava pitanja koja su mu realnosti nuzde naturili.jpak, to uporedjivanje nije bllo slucajno: iz njega sam hteojzvuci zakljucak da Marks, jako gledanju metodu l i z i filozofu

n a u n j k u Aristotelu, svojim vjzijama drustva srodnijj Platonu,kojj njje blo samo racionafnj metafjzjcar i logjcar, nego mistikutopista. 1 mada se kod mnogih, ako ne kod vecine filozofa, neodoljivo ispoljavala teznja da kritjkuju popravljaju drustvo, ona nikod ednog nije tako celovjto razradjena kao kod Platona Marksa.R a z l i i t i prakticnj rezultati Platonovjh Marksovih drustvenih teorija suposledica okolnostj, ali ponajvecma i r a z f j i t j h nacjna jspjtjvanja:Platon do svog jdealnog drustva dosao razmjsfjanjem jzvukao gajz transcendentafnjh jdeja, dok Marks svoja razmjsfjanja j z v l a j o !zistorijske stvarnosti u njoj trazio uslove svoga besklasnog, jdealnogkoje trebalo da budu ostvarjve samjm tjm sto su savrsene stodrustva. Platon u svojim zakljucjvanjjma polazi od hjpoteticnih ideja,koje trebalo da budu ostvarive samim tim sto su savrsene i stose materija " o i i k u j e " prema njjma, dok Marksove ideje p o t j u , barjednom svojom str.anom iz istrazjvanja realnih drustvenjh snaga proizvodnih kretanja. Tako cinjenjca da se 1 Marksovo kao nj Platonovojdealno drustvo njje ostvarjlo, nitj jmalo stvarnih jzgleda da se ostvari,ne moze izbrisati ogromnu razljku jzmedju rezultata njihovih drustvenihteorjja, buducj su Marksove menjale drustvo u ogromn im razmerama,makar i drugde drukcjje nego sto predvjdjao, dok se utjcajPlatonovjh sveo na ljudsko misljenje religjju. Marksova naucnost, baszbog toga sto - nasuprot Ar jstote lovoj - i l a vizionarska, poputrefjgjje pokrenula i pokrece stotjne miliona, dok Platonova idealnadrzava, bas zato sto i l a logjcarska metafjzjcarska, njje prekor a i l a njegove nesrecne sjrakuske pokusaje. U tome medjutjm,sporedno sto Marks atejst i materijafjst, Platon jdealjst m i s t i a r :Marks u svojim dokazjvanjima neminovnostj novog drustva srodanvelikim prorocima, dok Platonovo razumsko projektovanje novogdrustva bllo nestvarno, njegova filozofija posluzila, posle n e k f j k ostoleca, n e e m u sto mu nj u snu njje moglo pastj na um - misliocuranog hriscanstva Origenu za utemeljivanje nove religije.sto se iz ovih uporedjivanja vjdj, kao sto se jz kasnjjjhjzfaganja vjdetj, neke strane Marksovog g l ~ d a n j a - ponajvecma dijalekiika, jmaju z a j e d n j k o g s i d e a l i s t j k i m filozofjjama, svojim k o n a n i m

41


22/67

ciljem - s a v . r s e i m , k o m u i s t i c k i m drustvom - s eshatologijom1) ureligijama. Jos l i z i Marksov k o n a c i cilj - i d e a l o , d s k o m u i s t i c k o drustvo - utopistima Moru (Thomas More), Kampaneliju ( O a m p a e l l i ) , pogotovu socijalistima utopistima ( S a i t - S i m o ,,cernisevski, Fourrier, w ) . lsto se moze reci za Marksa 'i a a r h i s t e( a k u j i n a i dr.): njihov k o n a c i cilj i s t o v e t a , ako anarhistickinije i i d e a l i j i . Ali Marksa od sviju j i h odvaja realisticna strananjegovog u koja raskriva m o g u c e pravce i uslove, ili kako.r.ekao - " z a k o i t o s t " m e j a n j a drustva, pogotovu njegovo s a z a v a j edrustvenih snaga u kojima njegova ideja treba da se unedri. Marksovcilj, makar sto svojom v e z a o s c u za zemaljski zivot ljudi razlicit{)d onog u reljgijama, otkriva se svojom k o n a c o s c u r e l i g i o z j m , vecse potvrdjo u istorjjskoj praksi utopjjskjm. Ali Marksovj putevi ka tom

n e p o s t j z o m cjJju - dakako za zemlje priljke koje jmaou vjdu sredstvima koje predvjdjao - pokazali se u osnovnim-crtama m o g u c j m ostvarivjm. Drukcjje r : da Marksova jstrazivanja z a k l j u c i v a j a j s u postala programskom potrebom o d r e d j e i hd r u s t v e i h snaga i njihovom verom u j z b a v l j e j e -,drustvo imala veceg uticaja nego druge utopije, mada kao u kpisac zauzeo veoma z mesto, koje mu bez j e g o v e pre

v r a t j c k e uloge pripada.Jer da li se k jdeje u g e z d i t j u drustvu i postati pokretackom

' S a g o m IJudi i istorije - zavisi od j i h o v o g k , tj. od j i h o v em ili vece a u c o s t j , g od mere u kojoj r a z j a s j a v a i upucuju z : v o t e t e z j e a r o d a d r u s t v e j h grupa: i n e m o g u c oo b j a s i t i kako su razlicite, cak i s u p r o t e jdeje - u sirem smislu tuspadaju i rel igi je - igrale p r e v r a t i c k e uloge u jstcrjji . . . E g l e s k arevolucjja (1640-1649) se odigravala u jme a g l i k a s k o g p u r i t a i z m a

'i BjbJije, . r o m v e l (Oromwell) s d j v o m j e d o s t a v o s c u iskazjvaoi d r vjd kad preporucjvao svojim r a t j c i m a - dase mole Bogu, alj i da cuvaju barut suhjm. F r a c u s k i r a c i o a l i s t jmaterjjalisti svakako i s u i l i u svom 18. veku j s t a m u g sto su to i l j Marks u 19. ili L i pocetkom 20, bez s u m j edrustvo koje a s t a l o o z a r j v a o j i h o v i m idejama i l o drukcjje, aliza dlaku " r a z u m j j e " jJi " p r o s v e c e i j e " od g pre njega. Ruso{Rousseau) propovedao revoluciju, i t i d r e l i g i o z e predrasude, ali s takvom s t r a s o s c u dozivljavao i zigosao d r u s t v e a zla,da e o d o l j i v i j e i " o p a s i j e " od filozofa uvrezavao u ljudske umovezelje za preobrazajem. Jasno da s " D r u s t v e i m ugovorom" (mjslise Rusovljevo delo - M.Dj.) prjsustvujemo r a d j a j u d mistjke, buducj opsta volja2) p o s t u l j r a a kao sam Bog. "Svaki od

1) Ucenje poslednjim stvarima, kao sto su na primer "strasnisud", "carstvo nebesko" i slicno.2) "La volonte generale" - izraz Diderov, kod Rusoa znaci:"buduCi" "dobro" istovetno za sva razumna i , stvarne pojedinacne1icnosti i

Date post:	14-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	ustinja-n
View:	265 times
Download:	1 times

792_Đilas, Milovan, Nesavršeno društvo, Naša reč, 1970

Documents