109

Фамилија SA-80 (L85 и L86)

оружјЕ са много мана

тEнк кARRAR

нова звЕздаиранскЕ војскЕ турбоЕлисни авион B-250 BA DER

Емиратски првЕнац

SADR@AJ

15. април 2018.

Фамилија SA-80 (L85 и L86)

ОРУЖЈЕ СА МНОГО МАНА 2Тeнк Кarrar

НОВА ЗВЕЗДАИРАНСКЕ ВОЈСКЕ 8Турбоелисни авион B-250 Ba der

ЕМИРАТСКИ ПРВЕНАЦ 16Авиони са турбоелисномпогонском групом

ЈЕФТИНИЈИ ЈУРИШНИЦИ 20Аутомат STEN

ИКОНА ПОКРЕТА ОТПОРАУ ЕВРОПИ 29

Уредник прилога Мира ШВЕДИЋ

Ликовно-технички уредникЕнес МЕЂЕДОВИЋ

3

109

Фамилија SA-80 (L85 и L86)

оружјЕ са много

мана

када је оружје конструисано,министарство одбране тражило је да буде компактно,прецизно, али и јефтино. међутим, оно што је јефтино,тешко да може бити и најквалитетније. тако да ће током година употребе, посебно борбене, фамилијаоружја SA-80 показати своје предности, али и многобројне мане.

почетком седамдесетих година прошлогвека британска државна компанија„Royal Small Arms Fac tory” (RSAF) из Ен-филда започиње развој нове фамилијеоружја која би заменила стандардну пу-шку L1A1 SLR (верзија FN FAL) и лаки пу-

шкомитраљез L7 Bren у оружаним снагама. Про-јекат назван SA 80 (што је скраћеница од „SmallArms for 1980s” – стрељачко оружје за осамдесе-те) подразумевао је истовремени развој јуришнепушке и лаког пушкомитраљеза у бул-пап извед-би и то у домаћем, експерименталном калибру4,85×49 милиметара.

Ново оружје конструисано је на бази аме-ричке пушке Ar ma Li te AR18 инжењера ЈуџинаСтонера. Оружари из Енфилда проучавали суоригиналне амерички примерке AR18, заплење-не од терориста IRA, а која се нешто каснијепроизводила по лиценци у фабрици „Ster ling Ar -ma ments Com pany”. Од ње је прекопиран системгасне позајмице – кратки ход клипа (клип, поти-скивач, опруге) и склоп аутоматике (затварач,носач затварача и вођице).

Први прототипови пушка L64 и пушкоми-траљез L65 представљени су 1972. године и уче-ствовали су на тестирању за будући метак NA -TO снага. Међутим, NA TO је 1977. године усво-јио белгијски метак 5,56 mm SS-109, па Британ-ци моделе L64/65 конвертују на новоприхваће-ни калибар. Фокландски рат одложио је увође-ње новог оружја све до 1985. године, када су на-кон тестирања војсци испоручени први пример-ци SA 80, јуришна пушка L85A1 и лаки пушко-митраљез L86A1.

пушком постиже се на даљинама до 400 m(пушкомитраљезом 800 m), а сасређе-ном паљбом одељења на откривене игрупне циљеве до 650 метара. У пракси,добри стрелци могу без проблема по-стићи поготке чак и на 500 метара. Ин-тересантно је да Британци, након увође-ња пушкомитраљеза 5,56 mm FN Mi ni mi(војна ознака L108A1), користе L86A1као снајперску пушку за прецизно гађа-ње (DMR – de sig na ted mar ksman ri fle), уконфигурацији са оптичким нишанимаTri ji con ACOG 4×32 (САД) и EL CAN Light -we ight Day Sight (Канада).

механизам радаПушка се састоји од цеви са гасном

комором, горњег сандука, доњег санду-ка са рукохватом, механизма за окида-ње, склопа затварача, гасног клипа сапотискивачем и опругом, пластичне за-штитне облоге и прибора. У прибор спа-

барутних гасова: „1” – основни, „2” – заекстремне услове (запрљаност, високе иниске температуре) и „3”– када се испа-љују тромблонске мине (потпуно затво-рен проток гасова). Цев пушкомитраље-ске верзије L86 дужа је и тежа и опре-мљена склапајућим бипод ножицама.

Склоп затварача скоро је иденти-чан оном са пушке Ar ma Li te AR18. Са-стоји се од носача затварача, затварача,ударне игле, опруге ударне игле и спојнепопречне чивије. Носач затварача мон-тиран је на две шипке (вођице) измеђукојих је повратна опруга. То је добро ре-шење јер се затварач креће по шипкамавођицама и није у додиру са сандуком.Уједно, то појефтињује производњу, јерсе не израђују уздужни канали за крета-ње носача по сандуку. Затварач је кла-сични, ротационог типа са седам брада-вица (звездастог облика, типично за фа-милију оружја AR). Брави се закретањемзатварача у десну страну, на шта га при-

одликеФамилију оружја SA80 чине чети-

ри модела: јуришна пушка L85 IW (енг.In dvi dual We a pon – лично оружје), пу-шкомитраљез L86 LSW (енг. Light Sup -port We a pon – лако оружје за подршку),кратки карабин L22 Car bi ne и полуауто-матска кадетска пушка L98 Ca det Ge ne -

оба модела јесте од 610 до 755 метака уминути, зависно од врсте муниције и иза-браног подеока на регулатору протокабарутних гасова.

Највећи квалитет SA80 јесте преци-зност, захваљујући дугој цеви и одлич-ном оптичком нишану SU SAT увећањачетири пута. Према британском војномправилу за пушку (Ri fle 5.56 mm L85A1/LSW 5,56 mm L86A1 – Ope ra ting in for ma -tion), најефикасније дејство јуришном

15. април 2018.4

ral Pur po se Ri fle. Изворне варијантеимају ознаку А1 (нпр. L85A1), а модифи-коване А2 (L85A2). Модели се међусоб-но разликују по дужини цеви, димензи-јама и тежини, али су у конструкциј-ском погледу идентични.

Пушка SA80 калибра 5,56×45 mm јеаутоматско оружје бул-пап конструкци-је, које функционише на принципу позај-мице барутних гасова и брави се ротира-јућим затварачем. Захваљујући бул-папизведби оружје је компактно и малих га-барита. Јуришна пушка L85A1 IW има ду-жину од 785 mm и цев од 518 mm, док јепушкомитраљеска варијанта L86A1 LSWдуга 900 mm, уз цев дужине 646 милиме-тара. Међутим, у поређењу са другимсветским моделима има превелику масу.Тако L85A1 са празним оквиром и без оп-тичког нишана има тежину од 4,13 kg(свега 170 g лакша од старе FN FAL), а сапуним оквиром од 30 метака и оптичкимнишаном 5,2 kg (што је сврстава у најте-же јуришне пушке на свету). За британ-ског војника маса пушке не би била про-блем да је она добро избалансирана, ме-ђутим тежиште оружја померено је уна-зад, што отежава дуготрајно ношење иманипулацију. Теоријска брзина гађања

дају: бајонет, појачник трзаја за мане-варску муницију, прибор за чишћење,ремник и седам оквира.

Осим цеви и склопа затварача којису добијени машинском обрадом, сан-дук и други делови израђени су од пре-сованог лима са шавним и тачкастим за-варивањем као начином спајања. За из-раду заштитних облога, рукохвата,ослонца за образ и поткова кундака ко-ришћени су пластични материјали (нај-лонски полимер).

Цев је најквалитетнији део оружја.Израђена је методом хладног ковања итврдо је хромирана. Водиште зрнаижљебљено je са шест поља и шест жље-бова и стандардним кораком увијања од178 mm прилагођено коришћењу НАТОмуниције. На уста цеви навијен је ком-пензатор трзаја, уједно скривач пламенапо узору на оружја АR/M16. Тромблон-ске мине (22 mm NA TO) лансирају се безпостављања адаптера, односно тром-блона. Гасна комора има регулатор сатри положаја којим се подешава проток

Главни делови L85A2

Модел L85A1 са монтираним појачником за маневарску муницију и лампом Ma gli te

сиљава носач затварача приликом вра-ћања у предњи положај.

За разлику од вршњачких бул-папмодела, попут аустријског Steyr AUG ифранцуског FA MAS, британска пушканема обостране команде и могућностпромене стране на којој се избацују ис-паљене чауре. Због тога је непогодна залеворуке стрелце јер вреле чауре летеправо у лице и отежано је гађање изауглова. Још у фази конструисања билоје проблема са избацивањем чаура. На-име, услед загревања оружја приликомдејства, мењао се угао под којим се онеизбацују. Због тога су се конструкториодлучили за отвор великих димензија,који се налази са десне стране сандука.То је, и поред уградње заштитног по-клопца, олакшало продор песка и пра-шине у унутрашњост пушке. Застоји сечесто дешавају због враћања делимич-но избачених чаура у отвор, услед одби-јања о покретљиву ручицу за запињање.

Горњи и доњи сандук међусобно суповезани са две попречне чивије које семорају извадити приликом расклапањаоружја. Израђени су технологијом пре-сованих лимова и врло су танки (свега1 mm). Због тога је пушка врло осетљивана падове и механичке ударце, јер можедоћи до убоја и деформисања сандука.Механизам за окидање је класични, са

дугом преносном полугом карактери-стичном за бул-пап конструкцију. Ручицаза запињање је са десне стране сандука.Њеним повлачењем отварају се вратан-ца која делимично штите отвор за изба-цивање чаура од нечистоћа. Како је по-везана са затварачем, приликом паљбеиз оружја креће се напред-назад. Прили-ком расклапања одваја се од затварача.

Режим паљбе и кочење оружја оба-вља се са два засебна механизма. Регу-латор паљбе у виду полуге је на левојстрани сандука, иза уводника оквира.Има две позиције обележене словимаR (јединачна) и S (рафална паљба). Коч-ница је притискајућа и налази се изнадобараче. Конструкцијски је једноставнорешена и њеним притиском у деснустрану механички се блокира обарача,чиме је оружје укочено. Полуга отпуша-ча затварача постављена је изнад регу-латора паљбе. Затварач се отпушта ње-ним притискањем нагоре или на другиначин, кратким повлачењем ручице зазапињање. Дугме за за отпуштање окви-ра је са леве стране, изнад уводника.

Пушка SA80 пуни се оквирима капа-цитета 30 метакa тип АR15/M16. Ориги-налне оквире производила је британскафирма „Rad way Green” (препознају се поугравираном натпису RG на дну оквира).Важе за веома непоуздане јер су израђе-

ни од јефтиног алуминијума са опругамаи доносачима од материјала лошег ква-литета. У односу на америчке оквире, ко-ји су такође познати по слабој репутаци-ји, британски оквири су још непоуздани-ји. Иако им је капацитет 30 метака, упракси су их војници пунили са 25 мета-ка како би смањили могућност застоја(недоношење метка услед слабе опруге).

Британски пешадинци током напад-них операција традиционално поставља-ју нож на оружје, па је стога велика па-жња посвећена дизајну бајонета. Састо-ји се од ножа са пластичном ножницом ифутролом за ношење од балистичкогплатна. Сечиво је типа Drop po int, а др-шка шупља како би се нож навукао науста цеви. У комбинацији са ножницомможе се користити као маказе за сечењебодљикаве жице. На ножници је скопиватестерица, шмиргла за оштрење сечиваи секач ужета или појасева. Дужина се-чива је 18 cm, a укупна тежина ножа саножницом и футролом износи 980 грама.

нишански уређаји Модели L85 и L86 опремљени су ме-

ханичким нишанима диоптерског типа.За борбене јединице специјално је кон-струисан, као основни, оптички нишан4× SU SAT (енг. Sight Unit, Small Arms, Tri -

5

109

Од 1985. до 1987. SA80 производила се у Енфилду („RoyalSmall Arms Fac tory”) да би након приватизације фабрикепроизводња била пребачена у Нотингем, у новоотворе-ну аутоматизовану и компјутеризовану производулинију „Royal Ord nan ce” (касније „Bri tish Ae ro spa -ce”, а данас „BAE Systems & Ar ma ments”). Премапроценама од 1985. до 1994, када су из фа-брике изашли последњи примерци, укуп-но је произведено око 350.000 пушака.

производЊа Британски војник тестира најновију верзију A3

lux). Развијен је у Краљевском институтуза истраживање и развој наоружања(RAR DE), а производио се у британскојкомпанији „Sci en ti fic In stru ments and Avi -mo” (данас „Tha les Op tics”). Нишан имакончаницу у облику сужене пирамиде(обелиска) осветљену тицијумом, па семоже користити у условима слабе ви-дљивости. Димензија је 145×60×55 mm,масе 417 g и са видним пољем од 18-00.

Од 2011. године, у складу са британ-ским пројектом војника будућностиF.I.S.T, јединицe се опремају оптичкимнишанима 4×32 ACOG (Advan ced Com batOp ti cal Gun sight), америчке производње,и канадским EL CAN Spec te rOS 4×. Поредоптичких, користе се пасивни Qi op tiqCWS (4×) и Ma xi-Ki te (6×), термовизијскиVI PIR Gen 2+ и ласерски обележивач ци-ља/ИЦ илуминатор LLM01 (La ser LightMo du le 01) немачке производње.

непоуздано оружјеОружје фамилије SA80 први пут је

борбено употребљено током Заливскограта 1991. године. Извештаји са тере-на били су катастрофални. ПушкаL85A1 показала се непоузданом у полу-аутоматском режиму, а пушкомитраљез

не варијанте пушака и пушкомитраљезаносе ознаку L85A2 и L86A2, а на сандукуи деловима који су замењени угравира-но је НК А2 како се не би помешали ста-ри и нови делови приликом основногодржавања у јединицама. Прве пушкеиспоручене су 2001. британским трупа-ма у Авганистану, а комплетан посао за-вршен је до краја 2006. године (ремон-товано је 3.000–4.000 комада месечно).

Немачки оружари су прецизноммашинском обрадом и применом нај-квалитетнијих материјала израдили но-ве делове и заменили скоро комплетанунутрашњи склоп: све опруге (означенесу црвеном бојом), механизам за окида-ње, ударач, затварач, избацач, извла-

15. април 2018.6

Пушка L85A2 са оптичкимнишаном SU SAT

на компоненти унутрашњег склопа, до-рада оквира и друге мање преправке).

немачка модификацијаБританско министарство одбране

потписало је 2000. године са реномира-ном компанијом „Hec kler&Koch” уговоро модификацији и ремонту 200.000 SA80(по цени од 400 фунти по пушци). Сарад-ња са H&K остварена је јер је фирма у товреме била власништво британског кон-гломерата „BAE Systems” (од 2002. годи-не је поново немачка, јер је продата не-мачким предузетницима). Модификова-

L86A1 супротно, при рафалној паљби.Застоји су се дешавали у условима пу-стињског песка и прашине, али и приекстремно ниским или високим темпе-ратурама (због скупљања, односно ши-рења металних делова). Оружје се те-шко расклапало, нарочито гасни клип,који се услед испаљене веће количинемуниције глави и запекне. Пластичниделови су се због лошег материјала ло-мили и били су преосетљиви на падове,механичке ударце, уље и занимљиво, ана средства против комараца којим сусе британски војници мазали. Заштит-на пластична облога се након дејства

Развој SA 80 био је закомплико-ван од почетка. Енглески писац и но-винар Џејмс Мек написао је 10. окто-бра 2002. за британски „Гардијан” оп-ширан истраживачки чланак, у комеуказује да су зарад политичког и фи-нансијског добитка војници добилилоше оружје. Министарство одбранезахтевало је да ново оружје буде ком-пактно, прецизно, али и јефтино. Бу-џет је дозвољавао да се за један при-мерак издвоји највише 250 фунти, докје процењена вредност пушке билаизмеђу 500 и 600 фунти. Због тога суза израду пушке/пушкомитраљеза ко-ришћени јефтини материјали слабијегквалитета.

колико платиШ – толико добијЕШ

климала, па су је војници често обмота-вали лепљивом траком. Пушкомитра-љез је критикован због тога што немаизмењиву цев и што се она прегрејаванакон испаљених 120–150 метака (4–5оквира). Пријављено је често испадањеоквира услед лошег решења полуге заотпуштање која није заштићена од слу-чајног притискања приликом ношењапушке (телом или делом опреме). При-медбе су дате и на ергономију, лоше инелогично решење команди, непоузда-не оквире, те превелику тежину пушке.

Након првог рата у Заливу (у Брита-нији познат као „Операција Гранби”)оружје SA80 стекло је лошу репутацијумеђу британским војницима. Министар-ство одбране је под притиском Парла-мента и медија, 1992. године, објавилозваничан извештај о ефикасности SA80током Заливског рата (енг. Equ ip ment Per -for man ce SA80 Du ring Ope ra tion Granby).Идентификовао је више од 50 грешака ипроблема, од којих је већина конструк-цијске природе. Набавка нове јуришнепушке није разматрана јер се то решењесматрало прескупим за британске поре-ске обвезнике. Дат је рок за хитну пре-правку и ремонт у домаћим фабрикама,али је у наредних неколико година реше-но само седам ситнијих проблема (заме-

Гурке наоружане са SA80 A2

Иако је ранијебило покушаја да сена бази јуришне пу-шке L85 конструишекратки карабин, то јеучињено тек 2003. го-дине, током фазе модификације SA80 наваријанту А2. Преправком вишкова пу-шкомитраљеза L86А1 у фабрици „Hec -kler&Koch” произведено је око 1.500 карабина који су добили ознаку Ca ra bi neL22А2. Оружје има цев дужине 318 mm и укупну дужину од 585 милиметара. Слу-жи као лично одбрамбено оружје хеликоптерских, бродских и тенковских посада.За обуку кадета и омладине користи се полуаутоматска пушка L98A2 Ca det Ge ne -ral Pur po se Ri fle, која је у суштини L85A2 преправљена на јединачну паљбу.

кратки карабин и кадЕтска пуШка

Кратки карабин L22

Поред британске војскеL85А1 је стандардна пушка уОдбрамбеним снагама Јамај-ке (купљена 1992. године).Преко програма војне помо-ћи донирана је и војскамаМозамбика, Непала, ПапуаНове Гвинеје и Авганистана(командосима је 2016. испо-ручена верзија А2). Занимљи-во је да специјалне снаге Ве-лике Британије SAS и SBS усвом арсеналу немају SA80,већ користе јуришне пушкестраног порекла.

корисници

страног порекла). Стручњаци из војскеи фирме „Hec kler&Koch” закључили сунакон истраживања да је реч о изолова-ним случајевима и да до застоја долазизбог неадекватног чишћења и одржава-ња оружја.

Током 2008. године сви моделиL85А2 на задужењу у јединицама анга-жованим у Ираку и Авганистану моди-фиковани су постављањем алуминијум-

ских облога са Пикатини шинама (MIL-STD 1913) америчког произвођача „Da -niel De fen ce”. Тако је војницима омогу-ћено да поставе тактичке додатке каошто су предњи вертикални рукохват,тактичка лампа, ласерски обележи-вач/илуминатор и др.

Од 2011. године британска војскакао стандардне користи полимернеоквире EMAG америчке фирме „Mag pulIn du stri es”. „Хеклерови” челични окви-ри преправљени су за коришћење ма-неварске муниције и додатно обојенижутим вертикалним линијама ради рас-познавања.

продужавање ресурсаМинистарство одбране Велике

Британије саопштило је јавности пренеколико година да ће се SA80 у верзијиА2 користити до 2025. године, када јепланирана набавка нове службене пу-шке. Међутим, почетком ове године на-јављена је још једна модификација наверзију А3, коју ће такође обавити не-мачки „Hec kler&Koch”. Неке јединицевећ опитују L85A3 код које је замењенгорњи сандук, компензатор трзаја, по-стављен нови систем Пикатини шина иоружје обојено заштитним премазом убоји песка. Ако се уговор потпише, бри-тански војници ће наредних 10 година идаље дужити SA80. Када дође време дасе и она замени, то сигурно неће битидомаћи производ, јер Британија тренут-но нема индустријских капацитета запроизводњу јуришне пушке. ƒ

Бојан РАЈИЋ

7

109

граната 40×46 mm Н&К АG 36 (британ-ска ознака L123A2).

Тестирања су показала да је моди-фикована варијанта А2 знатно поузда-нија од А1, као и од америчке М4, са ко-јом је такође вршено упоређивање. У су-штини, радило се о потпуно другоморужју. Међутим, британски медији об-јавили су 2003. године да су краљевскимаринци у Авганистану, упркос модифи-кацијама, извештавали о честим засто-јима на L85A2 из разноразних разлога(углавном када се користи муниција

кач, ударну иглу, систем гасне позајми-це и нову цев за пушкомитраљез. Датаје гаранција да ће сваки замењени деофункционисати без проблема до испа-љених 10.000 метака. Споља, на првипоглед, варијанта А2 препознатљива јепо редизајнираној ручици за запињањена коју је додат пластични уметак којиима функцију дефлектора (одбијача чау-ре), оивиченом и заштићеном дугметуза отпуштање оквира, редизајнираномпоткову кундака и новим пластичнимделовима од квалитетног полимера.Стари, непоуздани алуминијумски окви-ри замењени су квалитетнијим који суизрађени од пресованог челика. Део пу-шака опремљен је и потцевним бацачем

„Хеклерова” модификација пушкомитраљезаL86 на варијанту A2

15. април 2018.8

тEнк кARRARјавни приказ тенка Kar rar и демонстрација његове борбене ефикасности у грубом пустињскомамбијенту, изванредна мобилност и савлађивање препрека, прецизногађање из топа на даљинама брисаног домета и вођеним ракетним пројектилима на даљини4–5 километра показао је висок нивоовога борбеног средства. усвајањему наоружање оружаних снага ирана и серијском производњомKar rar-а знатно ће се унапредитиборбени потенцијали и ефикасносттенковског парка војске те државе.

нова звЕздаиранскЕ војскЕ

9

109

некадашња царевина Иран,под влашћу цара МохамедаРезе Пахлавија, имала је кра-јем седамдесетих година 20. ве-ка велики арсенал разновр-сног оклопног наоружања, пре-

тежно америчког и британског, али и со-вјетског, кинеског, севернокорејског, ли-бијског и још неких земаља. Иран је1980. године ушао у рат са Ираком(1980–1988) са 2.800 тенкова и око 4.000лаких ОБВ (ОТ, БВП, ОИА), а до краја1988. изгубио око 1.800 тенкова и 3.200лаких ОБВ. У 2015. години располагао је(према Glo bal Se cu rity Org) сa 1.703 тен-ка (10 типова), 750 БВП, 500 OT, 80 лакихтенкова, 312 самоходних хаубица и топо-ва (шест типова). Остао је део техникенабављене пре и после рата са шароли-ким тенковским парком.

Мањи број оклопних средставаиранска армија запленила је од Ирака,претежно источног порекла. Тај арсе-нал наоружања компликовао је обукупосада, редовно техничко одржавање иоправке, а недостајали су резервни де-лови и била је приметна различитосттехнолошких решења технике источноги западног порекла.

предисторија тешкогпута до новога тенка

Ни до данас Иран се није ослобо-дио тога разноликог парка, што је ути-цало на то да се више типова борбенихвозила модификује, конвертује у другенамене или унапреди са компонентамаразвијеним у земљи или набављеним уиностранству. Према „Na ti o nal Ma sters-у”,Иран је 2006. године располагао са2.896 тенкова и налазио се на 15. меступо броју тенкова, од 95 регистрованихдржава. Према Алманаху наоружањадржава света за 2013. годину (ТheWorld Def fen se Al ma nac 2013), Иран јетада располагао са 1.686 тенкова (16 ти-пова основних борбених тенкова и дватипа лаких), а у 2015. години, као што јеречено, са 1.703 тенка, 80 лаких тенко-ва, 750 БВП и 312 самоходних топова ихаубица. Сва та возила била су у вели-ком броју застарела и са ограниченимексплоатационим ресурсима.

У међувремену, од деведесетих го-дина до данас, развијено је више типо-ва и модела оклопне технике. Коопера-ција и лиценцна производња ОБВ пре-тежно је реализована са Русијом, НР Ки-ном и ДНР Корејом, те са Далеког исто-

ка, а одређене компоненте набављанесу из других земаља Европе, укључујућиУкрајину, Србију (НОРА Б-52 155 mm) иСловенију (ФОТОНА – системи оптое-лектронике). Од увођења санкција 2006,2007. и 2008. године због програма заразвој нуклеарног оружја, Иран је имаозастој у сарадњи са партнерима, посеб-но у кооперацији производње некихоклопних возила, јер је обустављен итрансфер конвенционалног наоружања.Тежак губитак био је нереализован уго-вор о куповини тенкова Т-90С из Русије.Управо такве околности убрзавале суинтензитет рада пројектаната на истра-живању и развоју технолошки напред-них компонената, уређаја и система на-менске индустрије за модернизацију иунапређење развоја и производње но-вих оклопних средстава домаће произ-водње, разуме се применом искуставаиз претходно периода, кооперације илиценцне производње.

Индустрија оклопне технике, раз-војни и производни капацитети усмера-вали су потенцијале на ремонт и моди-фикације старије оклопне технике купо-ване или из ратног плена (1980–1988) урату са Ираком, пореклом са Запада, Ру-сије, Кине и Украјине (Т-72С и Т-72М1,око 480 тенкова), а модификације су за-

хватале најстарије типове тенкова: Т-54,Т-55 (совјетски), Тип-59 (кинески), Т-62(севернокорејски), М-60 (амерички) и„чифтен” (британски). Времешна техни-ка унапређивана је уградњом савреме-них уређаја и подсистема, развијаних укооперацији са страним партнерима иликао домаћи производ. У тим напоримадостигнут је ниво учешћа домаће паме-ти и производње са више од 60% ком-понената тенкова. Настављају произ-водњу тенкова Zul fi kar I, Zul fi kar II и Zul -fi kar III са топом 125 mm и савременимподсистемима и уређајима (до 2025. го-дине, од постојећих око 150, требало бида достигну око 350 тенкова). Стицалису искуства и са западном технологијомпреузимали уређаје и елементе тенковаи уграђивали их на моделе које су про-изводили, па су имали неколико хибрид-них решења.

Паралелно са тенковским програ-мом, интензивно су радили и на програ-му модификација, унапређења и развојавише типова ОТ, БВП и других лакихОБВ. Сва та делатност била је основа заразвој најновијег домаћег тенка Kar rar(енглески stri ker или српски, у слобод-ном преводу, „нападач”). У ближој бу-дућности предвиђа се интензивније мо-дернизовање руских тенкова Т-72 иБМП-2, које већ имају, производњомходног дела, шасија, купола и мотора,као и савремених уређаја наоружања набази електронских дигиталних системаза контролу и управљање ватром и бор-беним возилима. Велика пажња посве-ћена је развоју савремене топовске му-ниције и лансирних система ПОР са на-предном технологијом вођења. Подсе-тимо да се у Ирану производи великиброј разноврсних беспилотних летели-ца – дронова, хеликоптера, ремонтује

разноврсна флота авијације и произво-де школске летелице, бродови ратнеморнарице, електронски системи и дру-га средства за опремање ОС Ирана. Да-кле, има основа да се верује да је и тенкKar rar резултат домаће памети са при-меном и страних искуства.

После договора у Бечу КомисијеСБ УН и констатације да су испуњениуслови који се односе на забрану разво-ја нуклеарног програма за војне сврхе,те да санкције Резолуција СБ 200 од2007. године престају да важе, у масов-ним медијима постоје назнаке да мерeзабране трансфера свих врста конвен-ционалног наоружања са Ираном вишенису на снази. Због тога се спекулишеда су Русија и Иран обавиле размену до-говора око лиценце тенка Т-90С(МС), теда је због тога Иран развио нови тенкKar rar, близанац Т-90МС, што званичноније потврђено на обе стране. Остајеуверење да су ирански пројектанти, ин-ститути и наменска индустрија већ сте-кли искуства са ранијим тенковскимпрограмима, посебно са домаћим Zul fi -qar III и Т-72С, те да им је то омогућилоразвој и почетак серијске производњетенка Kar rar.

конкурент савременицима

Инспирација за нови тенк домаћегразвоја и производње Kar rar-а били суТ-90МС и значајно искуство са Zul fi qaIII (ирански Т-72С), с краја деведесетихгодина и првих деценија 21. века, у нао-ружању ОС Ирана. Први модел Zul fi qar Iимао је словеначки СУВ са дигиталнимбалистичким рачунаром и опоелектрон-

ским нишанским справама EFCS-3, ком-паније FO TO NA. Исти систем приме-њен је и на моделу иранског тенка Type72Z (Sa fir-74).

На техеранској ТВ-војни канал и SI -MA NEWS.IR , 12. марта 2017, приказанје видео-снимак маневра и ватре тенкаKar rar. Тенк је приказан у пустињскомамбијенту како брзо савлађује неравни-не терана, успоне, нагибе, гази воду довисине крова куполе и прецизно гађа напостављене мете у брисаном простору,али и мету са испаљивањем вођене ра-кете на даљини 4–5 километра (летелаје око пет секунди).

Већина коментатора из Ирана,укључујући и званичнике из МО и ОС Ира-на, истицали су да је нови тенк по бор-беним и технолошким карактеристика-ма на нивоу, или чак испред рускога Т-90С.По архитектури је веома сличан, скороидентичан, руском модернизованом из-возном тенку Т-90МС, осим разлика удетаљима, што негирају западни екс-перт и аналитичари, али и неки руски. Уизјавама су нарочито запажене оценеминистра одбране Ирана бригадног ге-нерала Hos sein Dehg han, да је Kar rar до-маћи производ са стопроцентним соп-ственим компонентама домаће војнеиндустрије – DIO (De fen se In du stri es Or -ga ni za tion of Iran), да је један од најбо-љих тенкова на свету, те да може да бу-де конкурентан руском Т-90, у изве-сном степену.

Без обзира на сву сложеност раз-воја тенка као комплексног борбеногсредства, те редуковане могућности на-

15. април 2018.10

Тенк Zul fi qa III, претходник Kar rar-а

џија-оператор лево и командир у куполидесно. Унутрашњост има три одељења:управно напред, борбено у куполи исредњем делу шасије, моторно-тран-смисоно одељење позади са погономзадњих точкова. Оклопно тело израђе-но је од заварених, хомогених панцир-них плоча са израженим косим више-слојним оклопом напред, док су осталестране вертикалне, а задња незнатнонагнута уназад. Купола је такође од за-варених панцирних плоча, у хоризонтал-ном пресеку облика шестоуглог ромбо-ида, ширег напред, са додатном нишому виду квадра позади. За улазак посадепостоје три отвора са поклопцима: на-пред за возача, на куполи два за нишан-џију-оператора – лево и командира – де-сно. Иза тих поклопаца је отвор са по-клопцем за аутоматско избацивање ча-ура испаљених граната. По димензијамагабарита Kar rar је близу Т-90МС.

Према војним експертима Иранатенк Kar rar развијен је на бази шасијеТ-72 (као и Т-90), али са новом куполом

оклопом и са ЕРО, а бочне стране ком-позитним модулима. Купола делује про-страно са ширим предњим делом. Уна-зад се сужава и завршава нишом у об-лику квадра за смештај топовске муни-ције ван аутомата за пуњење.

На крову куполе су отвори са по-клопцима за командира (десно) и ни-шанџију (лево) и кућишта нишанскихсправа за обојицу. Иза командировогпоклопца је постоље за даљинско упра-вљање митраљезом 7,62 mm(или 12,7).На бочним зидовима куполе су постољаБДК (2×6). Купола је прекривена напреди са стране већим плочама динамичкезаштите (ЕРО), под косим углом. Накрову куполе су такође плоче ЕРО. Ниг-де није објављен податак о типу, гене-рацији ЕРО и еквиваленту балистичкезаштите. Kaко наводи агенција FNA(Fars New Agency) из Техерана, једанзваничник из МО Ирана изјавио да јеразвијен напреднији ЕРО од „кон-такт-5” примењеног на Т-90МС. Некикоментатори говоре да је купола слич-

домаћег развоја. На објављеним сним-цима приказана је купола на постољу уфабричкој хали, поглед одозго, и јасносе уочава конструкција од заварених че-личних плоча ромбоидног облика. При-метна је двослојна конструкција пред-њих укосо постављених плоча са вели-ким размаком између њих, што наводина закључак да тај међупростор требада буде попуњен вишеслојним панцир-ним плочама, евентуално керамичко-алуминијумским, гуменим и плочама че-лика високе тврдоће или неким другимкомпозитним материјалима као код но-вих купола тенкова Т-80БМ и Т-90МС,ради потпуније балистичке заштите.Кров куполе заштићен је додатним

на куполи тенка „абрамс”, али је упоре-ђењем облика и пресека куполе Т-90МСи тенка Kar rar извесно да је реч о рускојшколи дизајна, јер су те две куполеидентичне. Уколико је ЕРО квалитетакао „контакт-5”, онда он смањује ефе-кат пробојности поткалибарних пројек-тила за 20%, ефективно 230–280 mmпанцирног оклопа, а од кумулативних за50–80%, ефективно 500–700 милимета-ра. Узевши у обзир речену „једнакост”тенкова Kar rar и Т-90С у погледу зашти-те, може се претпоставити да је основ-ни оклоп еквивалента заштите куполенапред 750–920 mm, заједно са ЕРО960– 1.450 mm од поткалибарних и ку-мулативних пројектила.

менске индустрије после Резолуције СБо санкцијама, Иран је створио развојнеи производне капацитете да може даоствари највиши ниво борбених возила.Информације о развоју тог средства по-челе да се јављају августа 2016, али безнавођења детаља.

Приказани су и видео-снимци тен-кова у фази монтаже из фабрике. Виде-ло се неколико шасија и купола на проб-ном столу, при уградњи топа, монтира-њу куполе на тело тенка. Нема подата-ка о томе колико ће их бити у завршнимсеријама (месечно или годишње), али сунеки званичници говорили да је капаци-тет финализације неколико десетинатенкова месечно.

Комплетна производња Kar rar-алансирана је у комплексу индустријеоклопних возила Ba ni-Has he mAr mor In -du stry Com plex, близу града Do rud, про-винција Lo re stan. Комплекс је изграђенуз руску асистенцију према Уговору о ли-ценцној производњи руског тенка Т-72,потенцијално тенка T-90С. Међутим,

11

109

због санкција којима се придружила иРусија, тај уговор није реализован, те сеИран упустио у самосталан развој и про-изводњу новога домаћег тенка, наравнокористећи досадашња стечена искуствау бројним програмима модификација,унапређења и уградње савремених си-стема у своја борбена оклопна возила.

основна концепција, облик и заштита тенка

По концепцији конструкције, ди-зајну и архитектури Kar rar је са купол-ском уградњом наоружања, погонскимблоком позади и трочланом посадом:возач напред у средини корпуса, нишан-

Савлађивање успона од 60 одсто

Предњи оклоп корпуса комбинован је вишеслојном структуром.Упоређењем са Т-90С подразумева се еквивалент заштите од потка-либарних пројектила 670–710 mm, од кумулативних 990–1.070 мили-метара. Доња предња плоча еквивалента је 240–380 mm + раоник –плоча за самоукопавање дебљине 25–30 милиметара (подаци за Т-90Сузети су са сајта „Tank pro tec tion Le vel, nov.2010” и „BTVT.na rod.ru -/”). Наравно, наведене податке треба примити с резервом. Бочнестране куполе и тела тенка су вероватно упола мањег степена за-штите, заједно са додатним слојем заштите и противкумулативнихекрана. Противкмулативни екрани од металних плоча и гумених тра-ка са жичаним нитима своју ефективност показују активирањем упа-љача пројектила на 60–70 cm испред основног оклопа, чиме се губиефекат продора кумулативног млаза и разлаже основни ток кумула-тивне струје. Слични ефекти су и са челичним решеткама, које сма-њују ефекат дејства кумулативних пројектила за 0,5 до 0,65 целих, стим да је вероватноћа да пројектил пробије основни оклоп активи-рањем између две летве решетке равна 0,2.

Наговештава се да је ниша предвиђена за додатни смештај гра-ната које су ван аутоматског пуњача. За заштиту од преношења екс-плозије муниције на посаду, у случају поготка у нишу, постављени суодбацујући поклопци (low-out pa nels).

У сваком случају заштита би требало да је ефика-снија од Т-72С и блиска тенку Т-90МС, али наговешта-ји нису доказани релевантним подацима. Поред ход-ног дела постављене су специјалне плоче додатнезаштите, а ниже до висине точкова су гумено-ме-

15. април 2018.12

тт подаци Посада..............................................................три чланаДимензије и маса:– маса.......................................................48 тона (46,5 t)– дужина (топ напред) ...........................9,65 m (10,0 m)– дужина тела .........................................................6,8 m– ширина .................................................................3,5 m Наоружање:– основно оруђе........................неолучени топ 125 mm – ПОВР........................................није позна тип ракете – ефикасна даљина гађања .................................4–5 km – прецизно гађање из топа................................2–3 km– борбени комплет топа ...............................40 граната– аутоматски пуњач – карусел .....................22 гранате– врсте гранате........татренутно-фугасне, кумулатив-не, поткалибарнеПомоћно наоружање:– спрегнути митраљез.......................................7,62 mm– даљински управљани митраљез....................7,62 mm– борбени комплет митраљеза.............2.000×7,62 mm– варијанта даљински митраљез......................12,7 mmМотор......................................дизел, воденио хлађење– снага мотора .......................................1.000–1.200 КС– највећа брзина на путу ...................................70 km/h– аутономија кретања .........................................550 km – са додатне две бачве .......................................700 kmСавлађује препреке:– успон.......................................................................60%– бочни нагиб............................................................40%– вертикална препрека ........................................0,80 m– прелази ров ширине .........................................2,85 m– дубина газа воде..................................................1,2 m

тални противкумулативни екрани. Мо-торно-трансмисионо одељење има за-штитну ограду, примарно намењенупротив кумулативних пројектила, посеб-но од ручних бацача.

Нема података да ли је тенк добиокомплекс радиоелектронске и електро-магнетне заштите од ИЕС и ПТ мина саелектронским упаљачем, какав је при-мењен на неким моделима Т-90, као и насрпском унапређеном тенку М-84АБ1.Иначе, тај вид заштите тенкова и гусе-ничних БВП/ОТ мало се помиње кодпроизвођача и војних аналитичара. Кодточкаша је обрнут случај, али се и код

ским 9М119М „рефлекс”. Ефикасна да-љина гађања оклопних циљева са стан-дардним пројектилима је од 2.000 до3.000 метара, а са вођеним пројектилом4–5 километара.

Цев има одводник барутних гасова,а према штиту топа је додатна полиго-нална метална облога са отворима захлађење цеви. Облога може и да побољ-шава утицај на стабилизацију топа пригађању у покрету. Није постављен де-флектор на устима цеви за регистрацијусавијања цеви, какав има Т-90МС. Елек-трични стабилизатор за обе равни омо-гућује гађање са места и у покрету, на

Тенк има нове нишанске справе иСУВ, у чијем комплету су: стабилизаторосновног наоружања, дигитални бали-стички рачунар, ласерски даљиномер,систем за навођење ракетног пројекти-ла при гађању из топа, вишеканалнедневно-ноћне нишанске справе. СУВ јеу спрези са командно-информационимсистемом и уређајем за навигацију(ГЛОНАС/GPS ).

Дневно-ноћна нишанска справа(ДННС) нишанџије-оператора има тер-малну камеру. Такође, присутна је и по-моћна оптичка нишанска справа ни-шанџије. Командир располаже сличним

13

109

њих своди на облике и састав патоса во-зила, дакле реч је о механичкој заштитиод експлозије, а не о систему за благо-времено активирање експлозивногсредства или мине испред возила.

респектабилнонаоружање

Наоружање тенка састоји се одосновног оруђа – топа 125 mm глаткецеви. Да ли је реч о новом руском2А46М-5 са хромираном цеви, отпорнојна већи притисак барутних гасова и ду-жи век, или је производ домаћег разво-ја, нема података. Наводи се састав бор-беног комплета од 40 граната: тренут-но-фугасних, кумулативних, панцирно-поткалибарних и ракетизираних кумула-тивних, вероватно идентичних са ру-

непокретне и покретне циљеве. Системза праћење циља обезбеђује непрекид-но праћење циља док има потребе. Елек-трични уређај за навођење топа и купо-ле доступан је и командиру тенка кадаодлучи да преузме дејство од нишанџи-је. Задржан је обртни транспортер наподу као аутоматски пуњач са 22 дво-делне гранате. Брзина гађања из топа једо осам граната у минуту, а ручним пу-њењем 1–2 гранате. У помоћном наору-жању су два митраљеза 7,62 mm: спрег-нути са топом и даљински управљани накуполи иза командировог поклопца. Не-ки извори наводе да је даљински ми-траљез калибра 12,7 mm, односно каоопција. Процењујући према објављенимсликама тенка, вероватнија је прва ва-ријанта. На обе стране куполе су пошест бацача димних кутија.

елементима нишанских уређаја уграђе-ним у постоље даљинског митраљеза.Командир користи слику камере основ-не нишанске справе нишанџије, дању иноћу, преко свога монитора. По потре-би, преко свога командног блока можеда преузме управљање и гађање из то-па и спрегнутог митраљеза. Са даљин-ски управљаним митраљезом рукује игађа командир тенка. На турели су кру-жно распоређени стандардни периско-пи командира.

Нишански уређаји су у спрези саелектронским командно-информацио-ним системом и системом сателитскенавигације (ГЛОНАС/GPS ). Код возача јеједноделни дневни перископ, а на распо-лагању има и две ТВ-камере, за предњии задњи сектор осматрања, дању и но-ћу. Задња камера је на оклопној плочи

Решеткаста заштита

ДУБС 7,62 милиметра

бачве додатног горива. Међутим, нијенаведен податак колико се тиме пове-ћава аутономија. Вероватно за 150–200километара.

Иако су у Ирану развијани и моди-фиковали тенкови старије генерације саприменом хидромеханичких аутомат-ских трансмисија, то на демонстрацијипокретљивост код тенка Kar rar није при-мећено. Када се окреће на месту тенк сааутоматском хидромеханичком тран-смисијом, то чини покретањем гусени-ца у супротним правцима. Једна вуче на-пред, друга назад и тенк се окреће,практично, у пречнику заокрета равномдужини налегања гусенице на тло, а необиласком око једне гусенице, за штому је потребан већи радијус. Дакле, Kar -rar се окретао као и Т-72, око једне гусе-нице, али ефектно и лако. То наводи назакључак да је уграђена планетарнатрансмисија са механичким преносомснаге и хидрауличним уређајем за упра-вљање трансмисијом и тенком у току во-жње, каква је примењивана на тенкови-ма серије Т-72 и Т-90.

Ходни део има гусенице са гумира-ним чланцима и двоосовинске гумено-металне спојнице чланака гусеница. Ти-ме се обезбеђује мањи губитак снагепри кретању по стандардним путевима,лакше управљање („послушност” тенкау кривинама), тиши ход и дужи век екс-плоатације. Потпорни точкови (2×6)имају по два диска и гумирани су, са тор-зионим вешањем и по три хидрауличнаамортизера, на позицијама првог, дру-гог и шестог точка. Погонски назубље-

14

између две додатне бачве за гориво.Слике са ТВ камера возач прима на сво-ме монитору, постављеном поред диги-талног панела за праћење рада уређајамотора и стања подсистема. Неки изво-ри наводе да је основна ДННС нишанџи-је развијена у сарадњи са словеначкомфирмом ФОТОНА, која је радила и за ју-гословенски тенк М-84 заједно са „РудиЧајавцем” из Бање Луке. Текстови о тен-ку уносе забуну, наводећи да је справакомандира панорамска, што се на осно-ву ТВ снимака тешко може утврдити.

погонски агрегат и покретљивост тенка

За дизел-мотор тенка Kar rar могу дасе извлаче закључци, више на основуподатака о покретљивости тенка, негоконкретних карактеристика мотора. Потоме је извесно да је у питању јачи мо-тор него код тенка Т-72С. За трансмиси-ју такође нема података, али се премаманеврисању тенка види да је решењепреноса снаге мотора ефикасног дело-вања. Претпоставља се да је мотор сна-ге између 1.000 и 1.200 коњских снага.У том случају мотор би могао да будедизел са воденим хлађењем Д-92С2Фод 1.130 КС, који би за тенк Kar rar масе48 тона нудио специфичну снагу од 23,4КС/т, довољну да може да развије бр-зину кретања до 70 km/h, за коју је по-тврђено да достиже. Са пуним основ-ним резервоарима тенк остварује ауто-номију од 550 километара. Позади мо-торног одељења могу да се носе по две

15. април 2018.

ни точкови су позади, а напред су ле-њивци – управљачки точкови са уређа-јем за затезање гусеница. Са обе стра-не су по три точка носача гусеница, та-кође гумирани.

На демонстрацији покретљивоститенка уочава се лакоћа с којом тенк са-влађује брдовите успоне до 60% нагибаи бочне нагибе до 40%, а врло ефектнопрелази дубоку воду до куполе. Нијеприказано, али стоје подаци да савлађу-је ров ширине 2,85 метра, вертикалнупрепреку висине 0,8 и дубоки газ водедо 1,2 метра. Званичници ОС Ирана на-воде да је тенк опремљен за савлађива-ње водене препреке и подводно крета-ње, али није наведена дубина воде. Ве-роватно је око пет метара дубине, каокод руских тенкова и нашег М-84.

Електронска мапа поред дигиталне таблевозача

Издглед куполе одозго

Радно место нишанџије-оператора

Испод предње доње плоче оклопешасије причвршћена је дозерска плоча,с којом тенк може да изради заклон за15 минута или дуже, зависно од катего-рије тврдоће и састава земљишта.

специјални уређајиУ комплексу стандардне опреме тен-

ка уграђен је систем за колективну НХБзаштиту посаде од радиоактивне праши-не и бојних отрова са уређајем за филтро-вентилацију унутрашњости тенка и спре-чавање продора контаминаната.

Иако се не наводи опрема за под-водну вожњу тенка, логично је да је има,ако званичници кажу да је тенк оспосо-бљен за подводну вожњу. Сличан закљу-чак може да се прихвати за уређај за га-шење пожара. Не помиње се помоћнимотор-генератор и клима-уређај, еле-менти који су постали стандардни дело-ви новије генерације тенкова.

Сви чланови посаде имају дигитал-не контролне панеле за нови КИС (ко-мандно-информациони систем) за поди-зање нивоа борбене ефикасности ко-мандира тенка, праћењем бојног поља иситуационог окружења помоћу дигитал-них мапа, електронске комуникације исистема сензора за регистрацију стањакапацитета и система тенка.

Сва три радна места посаде опре-мљена су савременим системима за пра-ћење, контролу и управљањерадним уређајима у тенку, ко-ји су такође модернизованиприменом електронике и ди-

гиталних инструмената. Основне инфор-мације и видео-сигнали из камера ни-шанских система преносе колор екранетипа ЛЦД (LCD – Li qu id Cri stal Dis play).

Лево од нишанџијиног поклопца по-стављен је рефлектор са белом светло-шћу. Лево од места возача је нова ТВ ка-мера, поред широкоугаоног дневног пе-рископа. Позади на крову куполе је ме-тео-сензор, који аутоматски преноси уСУВ све податке о брзини и правцу ве-тра, температури и атмосферском при-тиску. На предњој плочи тенка поставље-на су ЛЕД светла, уместо старих фарова.

перспективаУз ограничени број података саоп-

штених јавно, остале су многе дилеме:да ли је топ 125 mm глатке цеви модел2А46М или 2А46М-5 домаће производ-ње; да ли је дизел-мотор В-84 од 840 КСили је В-92С од 1.300 КС примењен наТ-90МС; да ли је порекло СУВ-а из Сло-веније, или је руски модел „Калина” или„Сосна-У” примењен на новим моделимаунапређених тенкова Т-72,Т-80, или Т-90са белоруским развојем француског си-стема Cat he ri ne FC са термо-камером; дали је динамичка заштита, слична рускомКДЗ „контакт-5” или је реч о новом ЕРОтипа „реликт”, или је заиста нови дома-ћи ирански тип ЕРО; да ли је примењенсистем активне заштите сличан „штори”

са измењеним дизајном и да лига уопште тенк има; колико јевођени ракетни пројектил ре-зултат копије руског 9М119М

„рефлекс” или је реално домаћи развој;слична дилема је и око основних проти-воклопних поткалибарних пројектила.Надајмо се да ће те непознанице битиотклоњене када Kar rar у већем броју зау-зме место у оружаним снагама Ирана.

На овај или онај начин, нови иран-ски тенк Kar rar реално има велике слич-ности по изгледу са руским Т-90МС. Тоније утицало да се у Ирану прогласи каосопствени развојни пројекат. Неки кри-тичари у својим коментарима оспорава-ју ту чињеницу, иако немају озбиљнихдоказа за то. У таквим наступима требапросто рачунати на неке могућности ко-ји се тичу коришћења туђих искустава.Сетимо се првих коментара о појави ју-гословенског тенка М-84/М-84А, како јето копија руског Т-72. Он јесте рађен набази лиценцне документације, али сутолике промене и побољшања приме-њена да је то, ипак, био други тенк, маколико сличан по дизајну на Т-72.

Последња збивања око тенка Kar rar,јавни приказ и демонстрација његовеборбене ефикасности у грубом пустињ-ском амбијенту, кроз изванредну мобил-ност и савлађивање препрека, прецизногађање из топа на даљинама брисаног до-мета и вођеним ракетним пројектилимана даљини 4–5 километра, показали сувисок ниво овога борбеног средства.Усвајањем у наоружање оружаних снагаИрана и серијском производњом, прили-ка је за иранске оружане снаге да знатноунапреде борбени потенцијал и ефика-сност свога тенковског парка. ƒ

Милосав Ц.ЂОРЂЕВИЋ

15

109

Заокрет око једне гусенице

поседовање финансијских сред-става и јаке жеље за развојемвисокотехнолошких средставапопут борбених авиона нису до-вољни сами по себи. Неопходнаје и снажна база у виду струч-

ног и мотивисаног инжењерског и про-изводног кадра, као и технолошка и ин-дустријска залеђина. У случају недостат-ка наведених потенцијала потребан јепоуздан и искусан партнер, који потичеиз редова савезника или бар политичкинеутралне сфере. Управо на овим по-ставкама дошло је и до сарадње измеђуемиратских и бразилских компанија. Но-сиоци кооперације у изради потпуно но-вог авиона јесу емиратски „Ca li dus LLC”и бразилски „No va er”, уз подршку аме-

ричке компаније „Roc kwell Col lins”, ре-номираног произвођача авионике.

Сарадња партнера из УАЕ и Брази-ла на пројекту новог авиона започета је2015. године. За око две године израђе-на су два прототипа, од којих је први по-летео јула 2017. године. За овакав брзтемпо развоја било је пресудно, поредстабилног финансирања, велико иску-ство пројектног тима предвођеног Јоже-фом Ковачем, бразилским инжењероммађарског порекла који је, поред оста-лог, заслужан и за конструкцију најпо-знатијег бразилског школског авиона„тукано” (EMB-312 Tu ca no).

Бразил је, уједно, и добар примеркако се практично од нуле ствара јакаваздухопловна индустрија, која не само

да пројектује, производи и продаје раз-личите врсте авиона, већ данас врши итрансфер технологија земљама које по-крећу сопствену ваздухопловну инду-стрију. И не само њима. Авион „тукано”био је на неки начин родоначелник кон-цепта турбоелисног школског авиона,који су следиле и друге ваздухопловнеиндустрије. Произведен је у 650 приме-рака за потребе 17 ваздухопловстава, ањегови корисници постале су и вазду-хопловне силе попут Француске и Ве-лике Британије. Премда почетно зами-шљен као авион намењен основној и де-лу напредне летачке обуке, „тукано” јес временом прерастао у лаки јуришниавион прилагођен противпобуњенич-ким дејствима (опширније о противпо-

15. април 2018.16

турбоЕлисни авион B-250 BA DER

Емиратски првЕнац

6A у подваријанти 68/1 пружа снагу од1.193 kW (1.600 КС). Овај концепт нао-ружавања турбоелисних школских авио-на следиле су и Јужна Кореја (авионKT/KO-1), Турска (Hur kus) и САД (AT-6B).Визуелно, поменути авиони не разликујусе много у односу на „супер тукана”, алије тај авион тренутно најбоље комерци-јално позициониран јер је испоручен запотребе 18 ваздухопловстава, чиме једостигао успех основног модела. Шта-више, и САД су га високо оцениле за по-требе опремања кроз програм Light AirSup port (LAS), односно програм лаке ва-здухопловне подршке. Кроз фондовеамеричке војне помоћи уговорено је 20

ално или компанијски пружају услугетрансфера знања. У сегменту лакихборбених авиона вредно је да се поме-не сарадња са америчком компанијом„US Air craft Cor po ra tion” на пројектуавиона А-67 Dra gon, који је својеврснакопија „тукана”, али са технолошкимпобољшањима бразилских инжењера.Овај авион још није имао комерцијалниуспех. Паралелно је, фамозни, али ивремешни Јожеф Ковач (90), који је ра-дио и на А-67, у сарадњи са компанијом„No va er” развио авион T-Xc So vi. И уовом случају ради се о редизајну прове-реног концепта. Наиме, Ковачев дизајнбио је и Т-25 Uni ver sal, клипни авиoн за

буњеничким авионима у „Одбрани”бр. 57). Реч је о авиону EMB-314 „супертукано” (бразилска војна ознака А/ТА-29 Su per Tu ca no).

У односу на претходника, „супер ту-кано” је осетно тежи и већи, трап је оја-чан, изабран је нови аеро-профил крилаи преобликован изглед поклопца каби-не. Примењени мотор Pratt&Whit ney PT-

17

109

на ваздухопловној изложбиодржаној у дубаију крајем

прошле године представљенје нови турбоелисни авион

B-250 Ba der, иза чијег развоја стоје уједињени

арапски Емирати. пројектован је уз помоћ бразилских стручњака

и намењен извршавању извиђачко-осматрачких

задатака и ватреном дејствупо слабије брањеним

циљевима.

Према већини извора, авион сеназива Ba der, што је, наводно, арап-ски назив за једну врсту сокола. Садруге стране, поједини извори говорео имену Al-Ba dr, што у преводу саарапског значи пун месец.

соко или пун мЕсЕц ових авиона намењених реекспорту уАвганистан. Авганистански пилоти гавећ неколико година са успехом користеу борби против талибана, остварујућивелики број борбених авио-полетања.

Имајући у виду такву репутацијупројектованих турбоелисних авиона, би-ло је сасвим рационално да емиратскекомпаније успоставе сарадњу са Бра-зилцима.

проверен концепт са новим материјалима

Бразилски стручњаци, који су ис-куство стицали радом или сарадњом сакомпанијом „Em bаrer”, данас индивиду-

почетну и основну обуку, који се јошкористи у бразилском ваздухопловствукао степеница која претходи „тукану”.Концептулано, Т-25 сличан је нашој „ла-сти”, али је распоред седишта један по-ред другог и он ће се применити и на T-Xc.Управо је концепт Т-25 био основ заразвој авиона T-Xc So vi, који треба дазамени Т-25.

Значајан помак остварен је потпу-но новом технологијом материјала ишироком применом композита, прете-жно угљеничних влакана, у конструкци-ји ваздухоплова. Прототип авиона T-Xcполетео је 2015. године. Интересантноје да је за командама био опитни пилотОтавио, син Јожефа Ковача.

На авион су интегрисани савремена кабинска опрема и уређаји, укључујући и два великапоказивача осетљива на додир

Процењује се да је управо овајконструктивно-технолошки концепт сакомпозитима привукао компанију „Ca li -dus” и приволео је за сарадњу. Управо утом периоду и почиње сарадња измеђукомпанија „Ca li dus” и „Novaerа” на но-вом авиону. Развој новог авиона, озна-ченог B-250, текао је без нарочито ве-лике помпе. Медијска кампања у видунајаве „нечег сасвим новог” започета јенепосредно пред ваздухопловну изло-жбу у Дубаију, која је одржана у новем-бру прошле године.

Развој новог авиона, као и првиопитни летови, одвијали су се у погони-ма бразилског кооперанта. Како је зва-нично саопштено, до јавног предста-вљања изведено је око 50 сати опитнихлетова. На ваздухопловној изложби уДубаију у новембру 2017. представље-на су два прототипа авиона B-250 Ba der.Један је учествовао у летачком програ-му, док је други био у статичком делуизложбе. На „статику” је изложен иавион T-Xc So vi. Претпоставља се да суавиони у расклопљеном стању из Бра-зила допремљени у теретном просторуавиона Bo e ing C-17 Glo be ma ster III, којиприпада ратном ваздухопловству Уједи-њених Арапских Емирата.

Авион B-250 Ba der приказан је санескривеним поносом домаћина. Прем-да ни концептуално ни технички не до-носи револуционаран помак, за Емира-те значи конкретан улазак у сферу ва-здухопловства. Својим изгледом B-250не одудара много од „тукана”, AT-6B,

KO-1 или турског „хуркуша”. Међутимреч је о потпуно композитној структу-ри авиона која је лакша од металнихконструкција. У питању је двоседи ни-скокрилац са избацивим седиштима утандем распореду. Погонску групупредставља турбоелисни моторPratt&Whit ney PT-6A-68 снаге 1.193 кW.Кабина је под притиском, поседује ивластити систем за генерисање кисео-ника, што значи веће експлоатационевисине лета дo 9.000 метара. Према де-лу публикованих техничких и летних

особина, авион је веома сличан „супертукану” са брзинама лета од око 500 km/h,међутим, оно што одудара јесте већаносивост убојних средстава и знатновећа аутономија лета – од 12 сати, штоје вероватно у релацији са већом коли-чином горива смештеном у крилима.

нова убојна средстваОд самог почетка у авион B-250 Ba -

der интегрисан је оптоелектронски си-стем чије је срце L3 We scam MX-15

15. април 2018.18

тЕХниЧкЕ карактЕристикЕ авиона B-250Погонска група: Један мотор Pratt & Whit ney Ca na da PT6A-68, снаге1.193 кW (1.600 КС)Димензије и масе:– дужина авиона...........................10,58 m– висина...........................................3,79 m– размах крила..............................12,08 m– маса корисног терета ..............1.800 kgПерформансе:– максимална брзина.................557 km/h– крстарећа брзина са спољним теретом.......................................469 km/h– плафон лета ................................9144 m– долет у прелету ........................4445 km– аутономија лета .........................12 сати– радијус дејства са 4×GBU-58, две ракете В-В и спољашњим резервоаром...............................1.057 km

Ba der је од почетка пројектован као лака борбена платформа запротивпoбуњеничка дејства

HDi, који укључује класичне камере ви-соке резолуције и увећања, ИЦ уређа-је/камере, ласерски даљиномер/обеле-живач итд. Уређај контролише члан по-саде из задњег пилотског простора.Новину представља кабинска опремакоју је обезбедио амерички „Roc kwellCol lins” са пакетом Pro Li ne Fu sion, којиукључује горњи приказивач (HUD) и двавелика колор доња приказивача осе-тљива на додир. Ниво и начин прикази-вања података унапређени су у односуна сличне уређаје претходне генераци-је, а како ће се уграђивати и на цивилнеавионе, имаће мање рестрикције у ка-снијем, евентуалном извозу авиона.Овај приступ у избору опреме има сми-

сла када се узме у обзир чињеница даје А-29 „супер тукано” био опремљенизраелском војном електронском опре-мом, што је сигурно ограничило пла-сман на одређена тржишта, посебноарапски свет, на који „Ca li dus” данасциља.

Слично размишљање водило је и уизбор и интеграцију убојних средстава,тако да је B-250 на сајму представљенса убојним средствима која потичу изЈужноафричке Републике (прецизно во-ђене бомбе Al Ta riq-S/Um ba ni и проти-воклопне ракете Mo ko pa) и из Јужне Ко-реје (ласерски вођене ракете калибра70 mm LIG Nex1 К-LO GIR, односно Low-Cost Gu i ded Ima ging Roc ket), те вођена

муниција DS-16. У опцији су, наравно, иласерски вођене бомбе америчке про-изводње типа GBU-58 Pa ve way II 250lb,као и ИЦ вођене ракете ваздух–ваздухтипа AIM-9 Si de win der.

Ратно ваздухопловство УАЕ пред-ставља данас озбиљну војну формацијуса око 600 ваздухоплова различитихврста. Посаде ваздухоплова стекле суборбено искуство у кампањама у Јеме-ну и изнад Либије, што поред војногзначаја додатно појачава могућностипозиционирања у војним интервенци-јама унутар арапског света. Током овихангажовања уочено је да за одређенезадатке, нарочито против малих, брзопокретних циљева које не брани ком-плексна ПВО заштита, велики ефекатмогу да постигну спорији и мање сло-жени борбени ваздухоплови попут „су-пер тукана”, „хуркуша”, КО-1 и других.На тај начин УАЕ постали су једни одпрвих корисника авиона AT-802U, од-носно IO MAX Ar chan gel. Део флотеAT-802U УАЕ уступили су Јемену, Егип-ту и Јордану за борбу против наоружа-них екстремних формација. Овај авионнастао је из пољопривредног авиона,нема избациво седиште, нити кабинупод притиском што, у одређеним слу-чајевима, ограничава његову примену.Управо ова борбена искуства подста-кла су УАЕ да развију лаки борбени ави-он B-250.

Ba der ће се производити у погони-ма у УАЕ и сва права над авионом носи-ће локалне емиратске компаније. Оче-кује се да ће авион, без обзира на неуо-бичајеног произвођача, имати одређе-ни комерцијални успех у арапским зе-мљама Северне Африке и Средњег ис-тока са којима УАЕ има јаке војне и по-литичке везе. ƒ

Др Славиша ВЛАЧИЋ

19

109

Избор оптоелектронике, авионике и малих прецизних убојних средстава ука-зује на могућу тактику примене авиона. Рецимо, јужнокорејска вођена ракета К-LO -GIR малог калибра опремљена је главом за самонавођење која у завршној фазилета упоређује слику циља с меморисаним обрисима. Поједностављено речено,ова технологија одавно постоји и на дигиталним фотоапаратима, где софтвер самбира лица, позадину и сл. Наравно, на прецизно вођеним средствима ова техно-логија је далеко савршенија, а укључује и детекцију термалног одраза.

До завршне фазе лета када бира циљ, ракета испаљена са авиона доводи сепутем INS/GPS навигацијског подсистема. Премда изворно амерички производ,К-LO GIR је локално прилагођена верзија. Примера ради, Јужна Кореја полажекарте на ово средство у случају одбране од најезде флоте севернокорејских ма-лих јуришних чамаца. Један авион, па макар био то и лаки јуришник, може да ис-пали знатан број ових ракета мале масе и калибра и то са безбедне удаљености.

тактика примЕнЕ

Авион B-250 Ba der има седамподвесних тачака, од чега су поткрил-не носивости 227 килограма. Три тач-ке (једна подтрупна и две крилне)предвиђене су за подвесне резервоа-ре горива, што је потребно у извиђач-ким и осматрачким задацима, када сезахтевају већи радијуси или времеостајања у ваздуху.

носивост

Oд појаве ловачких и вишенамен-ских борбених авиона високихперформанси, који су достиза-ли брзину око два маха и ималисложену авионику, логичан по-тез био је употреба и школског

авиона са таквим типом погонске групе.Сличан став дуго је преовладавао и у ве-зи са јуришном авијацијом, односноавијацијом за пружање блиске подршкетрупама на земљи. Већина ваздухоплов-става такве специјализоване авионе ни-је ни имала, већ су коришћени ловци иловци-бомбардери преименовани у ви-шенаменске борбене авионе. Резултатису били далеко од очекиваних. Првипроблем је висока цена летелице, а дру-

ги, још већи, висока цена часа лета истога врло ниска рентабилност. Да би сепостигла висока вероватноћа прежи-вљавања, ти авиони летели су на већимвисинама, што је изазивало друге про-блеме, пре свега лоше могућности уоча-вања и идентификације циљева, које че-сто ни напредна авионика није могла данадомести.

Суперсиле, САД и СССР, тај про-блем решиле су свака на свој начин. Сје-дињене Америчке Државе увеле су у упо-требу специјализовани јуришник А-10,авион боље прилагођен за дејства про-тив тенкова и других оклопних возила,опремљен штедљивим турбовентилатор-ским моторима, који су обезбеђивали ве-

15. април 2018.20

авиони са турбоЕлисномпогонском групом

перманентна потрага за штојефтинијим, а при том и штоефикаснијим извођењем задатака у оружаним снагама, нагнао је многе, па и финансијски најмоћниједржаве света, да предузмузначајне промене у ваздухопловствима. док се с једне стране немилице троши на све скупље и скупље борбене авионе, с друге стране, у школској, а од недавно и у јуришној авијацији, тренд апсолутнофаворизује замену авиона са донедавно стандардним турбомлазним и турбовентилаторскимавионима са турбоелисниммоторима. многима је ово био логичан потез за школскеавионе, али код јуришних авиона, тачније противустаничких авиона, намењених за блиску подршку, потребно је ипак више аргумената.

јЕФтинији јуриШници

лику аутономију, односно, дуготрајна ва-здушна дежурства. Совјети су се кодсвојих Су-25 одлучили за бржи авион,способнији за изолацију рејона борбенихдејстава. Оба авиона била су оклопљенаи опремљена бројним системима за са-мозаштиту. Локални ратови показали суда су чак и такви авиони, суочени са сна-жном противваздухопловном одбраном(ПВО), било топовском и ракетном, би-вали обарани, а идентична ситуација, аконе и гора, била би уколико би се сусрелиса старијим ловачким авионима.

У случају дејства по противнику ко-ји не поседује ефикасну ПВО, и А-10 иСу-25 су изузетно ефикасни, али се по-ставља питање да ли је њихова употре-ба рентабилна. Тачније, да ли је оправ-

дана употреба авиона који има нижу це-ну часа лета. Треба напоменути да сеукупна цена часа лета А-10 процењујена око 17.000 долара, што ни у ком слу-чају није мало, иако је већ речено да сукоришћени мотори релативно штедљи-ви и имају релативно дуг радни век каои змај авиона. Многе државе, чак и фи-нансијски релативно снажне попут Не-мачке и Француске, дуго година осла-њале су се на лаке јуришнике, у стваринаоружане школске авионе за напреднуобуку попут Alp ha Jet-a, летелице у кла-си домаћег Г-4 „супергалеба”, али која јепрема носивости и јуришним могућно-стима приближнија „орлу”, а по палетиавионике и наоружања га чак у одређе-ној мери превазилази. Ова јефтинија ал-

тернатива није пружала вероватноћупреживљавања А-10 или Су-25 нити њи-хову носивост, па ни долет А-10, али јеимала ниску цену набавке и вишеструкониже вредности часа лета. Уз то, ималису двоструку намену, а у појединим кон-фигурацијама и извиђачку.

авиони за школску намену

За школску намену наметнула се,ипак, потреба за додатним уштедама.Тако се појавила посебна класа школ-ских авиона опремљених елисом, упо-требљивих и за основну и напредну обу-ку, попут PC-7/9/21 и EMB-312/314 Tu -

21

109

Be ec hcraft AT-6 Wol ve ri ne, авион који по многима има највеће шансе да се нађе као новипротивустанички авион у оружаним снагама САД

ca no/Su per Tu ca no. Њихов час лета про-цењује се на свега 400–500 долара, да-кле, десетак пута мање од авиона класеAlp ha Jet или Hawk. С друге стране,управо се овај тип ваздухоплова све ви-ше прилагођава за још једно виђењејефтиног јуришника, који је на енгле-ском говорном подручју добио називCOIN (Co un ter In sur gency – против уста-ника или противустанички авион). Такавтип ваздухоплова требало би да будеупотребљив за прецизне нападе на сла-бо опремљеног противника, без озбиљ-није ПВО, а камоли ловачке авијације.

Идеја није нова – Американци су заову намену у Вијетнамском рату кори-стили старе клипне А-1 Skyra i der и дво-моторне OV-10 Bron co. Чак је и у СФРЈкоришћен „партизански” лаки јури-шник са клипним мотором „соко” Ј-20„крагуј”. Иако оцењени као сасвим со-лидни авиони у условима у којима су би-ли коришћени, ипак су сматрани за при-времена решења јуришника, до појавеспецијализованих авиона. У сусрету сакаквом-таквом ПВО, они нису ималимного шансе.

15. април 2018.22

веће од наведених, њихова ефикасностнагло пада. Осим тога, релативно великаповршина елисе обезбеђује опструјава-ње крила, што уз њихову знатну механи-зацију омогућава прилично кратко поле-тање и слетање, важно за базирање бли-зу линије фронта и обезбеђење кратког

брзина и потрошња горива

Брзина код противустаничког авио-на (COIN) није важна, напротив. Пребрзавион оставља мало времена пилоту дауочи и правилно идентификује циљ.Управо је ово последње од велике ва-жности, јер постоји опасност од дејствапо сопственим трупама. У том погледу,турбоелисни мотори су више него аде-кватни, јер је њихова употреба најрента-билнија при распону брзина 450–600 km/h,а задржавају предност над турбовенти-латорским моторима са великим степе-ном двострујности као што су моториGe ne ral Elec tric TF-34 са А-10 до око 740km/h. То практично значи да су кон-структори А-10 без резерве могли да ко-ристе и турбоелисни погон уместо тур-бовентилаторског, при чему би се обез-бедио још већи долет, односно исти до-лет уз мању количину горива, а „вишак”масе могао би се искористити за додат-ни оклоп, авионику или наоружање.

Иако су брзине које у пракси могуда обезбеде турбоелисни мотори знатно

Данас, у доба асиметричних ратоваи борбе против тероризма, актуелностовог концепта посебно је изражена, штоје и доказано повећаном пролиферацијомтаквих авиона и достизањем врло висо-ког степена ефикасности уз минималнетрошкове употребе. Доказ је пораст уде-ла противустаничких акција у последњимратовима: од испод 10% у операцији „Пу-стињска олуја” 1991, на готово 80% у опе-рацији „Слобода за Ирак” 2003. године.Кључ целог концепта јесте у турбоели-сном погону, који због елисе делује заста-рело, али заправо обезбеђује изузетнуекономичност и једноставност одржава-ња, па и много више од тога.

Рано виђење COIN авиона – адаптирани North Ame ri can P-51 Mu stang, Ca va li er Tur bo Mu stang, опремљен турбоелисним мотором Rolls Royce Dart 510 снаге1.228 kW (1.670 KS). Прва верзија са клипним мотором полетела је 1954, а са турбоелисним 14 година касније.

Шема уводника ваздуха за турбоелиснимотор РТ-6А са вратанцима за сепарацијучестица које могу да оштете мотор.Хладна секција мотора са компресором јеса десне стране, а слободна турбина са леве, кинематички спојена са елисом.

Бразилски Em bra er EMB-314 Su per Tu ca noтренутно је светски бестселер.

На боковима кабине виде се оклопни панели, а у сваком крилу је по један

митраљез M3P калибра 12,7 mm брзине гађања 1.100 мет/мин.

времена реакције у случају да се авионне налази на борбеном дежурству. Али,управо дужина борбеног дежурствапредставља врло снажан аргумент којиговори у прилог турбоелисном мотору.Наиме, борбено дежурство представљанајбржи начин обезбеђења правовреме-не ватрене подршке, а уједно и апсолут-но најефикаснији. Неке анализе говореда за исто време лета турбоелисни јури-шник троши свега 5% горива ловца-бом-бардера класе F-15E Stri ke Ea gle, одно-сно, турбоелисни јуришник троши истуколичину горива као F-15E за време так-сирања на земљи током осам минута!

одржавање и радни векКада је реч о потреби за одржава-

њем, на мотору PT-6A уобичајено време

прве провере износи 2.250 часова лета,при којој нема потребе за скидањем мо-тора са авиона. Прво скидање мотора,односно први ремонт је након 4.500 ча-сова лета (на новијим верзијама и до8.000 часова), што значи да у нормалнојексплоатацији авион може да лети и додесетак година. На сличном мотору,Gar rett (данас Ho neywell) TPE331, бројкесу сличне – 1.800 и 5.400 часова. Поузда-ност је такође на изузетно високом ни-воу. Статистика је забележила једно га-шење на око 300.000 часова лета до ок-тобра 2003, односно, током 2016. годи-не једно гашење на чак 650.000 часовалета, што сведочи о повећаној поузда-ности савременијих верзија мотора.

Подаци за турбовентилаторске мо-торе са великим степеном двострујно-

сти који се односе на време потребно запрви ремонта су нижи, а код турбомла-зних и турбовентилаторских мотора санижим степеном двострујности ниже иза 10–20 пута, уз напомену да то времеможе бити знатно скраћено у случајуусисавања страних објеката, где је тур-боелисни мотор у апсолутној предности.Наиме, у ратним условима, тј. у услови-ма дејства са неприпремљених полетно-слетних стаза, тзв. FOD (Fo re ign Ob jectDa ma ge) може бити врло утицајан фак-тор на радни век компоненти и целокуп-ног мотора.

Данас апсолутно најраспрострање-нији турбоелисни мотор јесте PrattWhit ney Ca na da PT-6A, који је интере-сантан по томе што се уграђује обрнутоу односу на већину других мотора. Наи-ме, како се користи слободна турбина,која се повезује на пропелер, одабранаје обрнута конфигурација где је турби-на уместо према назад, оријентисанапрема напред. Компресор мотора је сасупротне стране, оријентисана преманазад, дакле, према пилоту. Са таквомконфигурацијом уводник ваздуха, по-стављен непосредно иза елисе, има ре-лативно велику дужину, јер је потребнода обиђе практично цео мотор до ком-пресора. У тако дугом уводнику, на са-мом крају испод компресора, постојиоштар заокрет тунела са вратанцима,која пропуштају теже честице ван, а њи-хова сепарација олакшана је и оштримзаокретом тунела и гравитацијом, којутеже честице не могу да савладају.Осим тога, ту је и мрежица која сепари-ра ситније честице. Код мотора истекласе и „најљућег” противника на тржи-шту, TPE-331, примењено је решење саврло робусним центрифугалним ком-пресором, који је отпорнији на FOD.Овакви системи заштите нису на распо-

23

109Још један несуђени COIN авион, YAT-28E,развијен из стандардног школског T-28,али је уместо клипног звездастог мотораWright R-1820 добио турбоелисниLyco ming YT55-L-9

Ратна морнарица САД је у Вијетнаму успешно користила палубне јуришнике Do u glas А-1 Skyra i der. Уочљив је огроман број од чак 15 спољашњих носача за различите типове убојних средстава и додатног горива. Занимљиво је да је авион уведен још 1946, а у САД су успешно коришћени до 1973. године!

САД, адаптирани школски авион (раз-вијен на бази Pi la tus PC-9) под ознакомAT-6 Wol ve ri ne, износи невероватних2,02! То значи да је потреба за људ-ством за одржавање неупоредиво ма-ња, што је између осталог у вези и са по-гонском групом у виду турбоелисног мо-тора.

вероватноћа преживљавања

Основна конструкција турбоели-сног мотора заправо је врло слична тур-бовентилаторском, с тим што се кори-сти још већи степен двострујности, ауместо компресорских лопатица у сек-цији ниског притиска, користи се елиса.Практично, уместо релативно великогвентилатора постављеног у прстен, ко-ристи се елиса, док се „врела” секцијамотора са бризгаљкама, коморама за са-горевање и турбина принципијелно не

разликују. То значи да је турбоелиснимотор релативно малог пречника, у слу-чају РТ-6А и ТРЕ331 тек нешто преко по-ла метра, што је у односу на турбовен-тилаторски мотор попут TF-34 упола ма-ње, а уз то, и дужина је приближно упо-ла мања. То значи да је за оклопљавањепотребна много мања маса. Додуше,турбовентилаторски мотори се на ве-ћим јуришницима стављају у паровима(А-10 и Су-25), те се оклопљавају прегра-дом између мотора (Су-25) и не могу себаш ставити у исту категорију са проти-вустаничким авионима.

Можда је примереније поређење сатренутно најрентабилинијим турбовен-тилаторским мотором Wil li ams In ter na ti -o nal FJ44-4M са модернизованог L-39NG,али је код овог мотора сличних димензи-ја час лета око 2.500 долара, дакле, петпута више. Треба напоменути и елису ко-ја може бити оштећена дејством ватреса земље, али с обзиром на то да су кра-

лагању турбовентилаторским и турбо-млазним моторима и самим тим је мо-гућност оштећења већа, а радни век јошкраћи од декларисаног.

Радни век змаја такође је веома ва-жан параметар на опште особине екс-плоатације летелице. Примера ради,Су-25 је имао радни век змаја од свега1.500 часова, након чега се примењива-ло једно до два продужења. Савременипротивустанички авиони попут EMB-314Su per Tu ca no и AT-6 Wol ve ri ne имају вр-ло импресивне бројке радног века зма-ја. Први, у намени школског авиона,обезбеђује радни век од 18.000 часовалета, а у COIN намени 12.000 часова,док је бројка која описује радни век AT-6 утренажним мисијама 16.000 часова. Та-кође, треба рећи да су прве бројке сакојима произвођачи излазе у јавност на-кон појаве новог авиона прилично кон-зервативне и да се током експлоатацијемогу знатно ревидирати у односу на по-четне. Тако је радни век змаја А-10 у по-

15. април 2018.24

четку пројектован на 8.000 часова лета,али је то касније продужено на 12.000часова.

Још један параметар који описујеједноставност одржавања јесте односизмеђу броја часова одржавања по часулета. Овај однос је прилично значајанкод вишенаменских борбених авиона:F-15E – 22,75 часова, F-16C – 17,75, F/A-18 око 14, а слична бројка важи и код ју-ришника A-10. Овај однос код једногпредлога за набавку од оружаних снага

Мотор на америчком јуришнику А-10 који су оштетиле противничке ракете земља–ваздух

Слично оштећење мотора совјетског Су-25. Ни Су-25 ни А-10 нису довољно рентабилни у противустаничким акцијама.

Француско-немачки Alp ha Jet је јефтинијиза набавку и употребу од А-10 и Су-25,али и вишеструко скупљи у односу натурбоелисне авионе

Ове бројке вишеструко су више уодносу на турбоелисне авионе, пре свегазбог повећаних захтева за одржавањемредуктора и ротора, који знатно прева-зилазе одговарајуће подсистеме на тур-боелисним авионима. Ту је наравно пред-ност вертикалног полетања и слетања исвега што са тим иде „под руку”, укључу-јући могућност трагања и спасавања, ме-дицинског транспорта, гашења пожара,транспорта људства и др. Међутим, до-лет је у највећем броју случајева мањи,као и аутономија и дужина борбеног де-журства, а знатно мања је и брзина лета,те турбоелисни COIN авион може имативећу брзину реакције од хеликоптера.

Све наведено недвосмислено по-тврђује исправност напора које улажубројни светски произвођачи турбоели-сних школских авиона, према којима го-тово сваки такав авион добија могућ-ност ношења наоружања и неопходненападно-навигационе опреме за дејствопо циљевима на земљи у противустанич-ким операцијама. Занимљиво звучи и чи-њеница да су наши стручњаци предузе-ли прве кораке развоја да се на базиавиона „ласта” изради већи, напреднијии способнији „кобац”, опремљен управосветским бестселером – турбоелисниммотором РТ-6А, са једном од намена којаби обухватала и противустаничку борбу(COIN). ƒ

Проф. др Себастиан БАЛОШ

сова при високим брзинама истицања,док су оба фактора на турбоелисномавиону далеко мање изражена. Штави-ше, спорији гасови који излазе из издув-ника турбоелисног мотора се знатно бр-же мешају са околним ваздухом, измеђуосталог и посредством струјања вазду-ха од елисе, а уколико се, као што је уо-бичајено за COIN авионе попут EMB-314 Su per Tu ca no и AT-6 Wol ve ri ne, мо-

тор постави напред, испред кабине икрила, издувни гасови су добрим деломзаклоњени самим крилом. Такође, ави-он који спорије лети генерише далекомање топлоте као последица трењазмаја са околним ваздухом, чинећи ин-фрацрвени oдраз турбоелисног авионазнатно мањим од млазњака погоњенимтурбовентилаторским мотором.

Хеликоптери као алтернатива?

Неко ће истакнути оправдан аргу-мент у прилог употребе борбених хели-коптера за такве задатке, пре свега збогбројних предности које такве летелицеимају у односу на авионе. Хеликоптери по-седују погонску групу која је у основи тур-боелисна, али се због другачијег системапреноса обртног момента на главни и реп-ни ротор она назива турбовратилна, те језа очекивати да и трошкови употребе бу-ду на нивоу турбоелисних авиона. Ти сутрошкови према неким подацима следе-ћи: АН-64 Apac he AH-1 Co bra oко 4.000 и2.000 долара по сату лета, а ако би се не-ко „задовољио” наоружаним средњим хе-ликоптерима, бројке су 2.670 за АЅ-332Su per Pu ma, 2.750 за UH-60 Blac khawk и3.650 за Ми-17, док код лаких, попут UH-1,час лета кошта 1.400–2.000 долара, а код H-145 чак 1.200 долара.

25

109

Прототип YOV-10D Bron co NOGS (Night Ob ser va tion Gun ship System), врхунски опремљена варијанта OV-10 Bron co, са инфрацрвеном опремом за осматрање и нишањење, као и троцевним топом 20 mm у обртној турели испод трупа. По многима овај је авион био врхунац међу COIN авионима, али никада није достигаопун потенцијал.

Турбоелисни ТРЕ-331 са центрифугалнимкомпресором нарочито отпорним на усисане честице. Елиса се покреће посредством редуктора и није у оси мотора. Овакво решење обезбеђујеуградњу централно монтираног митраљеза или топа који гађа кроз обртно поље елисе попут ловаца из Другог светског рата.

ци релативно уски, сматра се да је веро-ватноћа оштећења, односно обарањаавиона из тог разлога минимална.

Коначно, на вероватноћу прежи-вљавања велик утицај има и могућностоткривања летелице. Наиме, већа јешанса да слабо опремљени противникрасполаже термалном камером него ра-даром, те је инфрацрвени одраз од ве-ћег значаја у односу на ефективну ре-флексну површину која је за авион слич-них карактеристика већа за турбоели-сни авион. Треба такође рећи да савре-мене ракете могу да открију авион безобзира на његов инфрацрвени одраз наборбеним дометима, али је у сваком слу-чају једноставније ометање глава за са-монавођење употребом мамаца или са-временим димним мамцима уколико јеинфрацрвени одраз авиона мањи.

Код већине млазних авиона издув-ник је највећи извор топлоте, кроз којипролази релативно велика количина га-

15. април 2018.26

руска фабрика оружја из Туле (рус. „Тульский оружейный завод”– ТОЗ) од скора за домаће цивилно тржиште произво-ди полуаутоматску верзију чувене пушке ВСС „винторез”. Као ловачко и спортско оружје у калибру 9×39 mm нуде семодели КО-ВСС (идентичан оригиналној верзији, са бочном шином за монтажу оптике) и КО-ВСС-01 (са Пикатинишином на поклопцу сандука). Уместо интегрисаног пригушивача постављена је имитациона навлака, јер руски закони

за сада не дозвољавају употребу пригушивача у цивилне сврхе. Произвођач моделе описује као ловачке пушке намењенепрофесионалном и аматерском лову у свим врстама макроклима, осим у влажним тропским регијама (највероватније збогдрвених делова који се услед влаге могу деформисати). Обе пушке пуне се оквирима капацитета 10 метака.

Према декларацији тачност и прецизност је 3 МОА (угловна минута), односно постиже се група од 7,5 cm на 100 мета-ра. Дужина пушке је 895 mm, висина 160 mm, ширина 65 mm, а тежина са празним оквиром без муниције три килограма.Пре неколико година цивилну реплику „винтореза” нудила је још једна руска фирма – „Молот армз”, а у САД је компанија„Slag ga Ma nu fac tu ring” продавала модел Vi ska базиран на „винторезу”. ƒ

сједињене Америчке Државе донирале суОружаним снагама Украјине 2.500 кома-да пасивних монокулара за ноћно осма-трање Har ris AN/PVS-14 са носачима за

шлем No ro tos. Церемонија примопредаје сред-става одржана је у америчкој амбасади у Кије-ву крајем фебруара ове године. Вредност ис-поручених уређаја износи 5,8 милиона долара,а број ће бити довољан да се опреми десет ба-таљона украјинске војске. Монокулар Har risAN/PVS-14 јесте пасивни уређај треће генера-ције који користи америчка војска и великиброј земаља НАТО-а. Може се користити каоуређај за осматрање (монтиран на шлем) илиноћни нишан (монтиран на пикатини шинуоружја). Нишан је без увеђања (1×), има виднопоље од 40° и компатибилан је са свим типови-ма колиматорских нишана. Напаја се једномбатеријом широке потрошње АА од 1,5 V.Функционише у температурном опсегу од 51°C до +49° C, димензија је 114×50×57 mm и ма-се 355 грама. ƒ

цивилни „винторЕз”

сад дониралЕ пасивнЕ монокуларЕ украјини

вијетнамска државна фабри-ка пешадијског наоружањаZ111 започела је лиценцнупроизводњу руске далеко-

метне (антиматеријалне) пушкеОСВ-96 калибра 12,7×108 милиме-тра. Пушка се од изворне рускеваријанте разликује по редизајни-раним ножицама и тањем гуменомпоткову кундака (највероватнијезбог ситније грађе Вијентнамаца).Ово није прва пушка у калибру12,7×108 милиметра. Лета про-шле године иста фабрика пред-ставила је далекометну пушку ре-петирку у бул-пап конфигурацији,базирану на руској КСВК 12,7(Крупнокалиберная СнайперскаяВинтовка Ковровская). Како је тада најављивано, требало је да уђе у оперативну употребу током ове године. Међутим, на-кон тестирања оба модела, Вијетнамци су се уместо репетирке одлучили за полуаутоматску варијанту далекометне пушке.Осим снајперске пушке ОСВ-96, фабрика Z111 производи по лиценци минобацаче, бацаче граната, неколико модела ауто-матских пушака АК, јуришну пушку Ga lil ACE (стандардна пушка Вијетнамске народне армије), аутомат UZI и друго ƒ

27

109пЕта гЕнЕрација пиШтоЉа GLOCK

а мерички огранак аустриј-ске компаније „Glock” изграда Смирна, савезна држава Џорџија, представиоје три нова модела пиштоља у калибру 9 mm Pa ra -

bel lum. Први је Glock 19X, настао на основу модела којије учествовао на такмичењу за будући службени пиштољОС САД (енг. Mo du lar Hand gun System скр. MHS). Навла-ка пиштоља је попут модела Glock 19 (Соm pact), док је рам у формату пиштољаGlock 17 (Stan dard). Доступан је у земљано-браон боји, у варијанти са механич-ком кочницом или без ње. Друга два модела су најновија 5. генерација познатихпиштоља Glock 26 Sub com pact и Glock 34 MOS (енг. Mo du lar Op tic System – шиназа монтажу рефлексног нишана), које и аустријски Glock најављује за европско исветско тржиште. Пета генерација пиштоља, као и прошле године представље-ни Glock 17 и 19 Gen.5, има прецизнију цев (тзв. Glock Mar ksman Bar rel), редизај-ниран рукохват (без ослонаца за прсте), бољу заштиту од корозије и спољнихутицаја (квалитетније нитрирање – nDCL „Te ni fer”), обостране команде (полугаза одбацивање оквира, полуга отпуштача навлаке) и нешто шири уводник за бр-же убацивање оквира. ƒ

вијЕтнам производи руску далЕкомЕтну пуШку

америчка компанија „Crye Pre -ci sion LLC” представила је нај-новију, 4. генерацију борбенеуниформе и опреме за војску,

полицију и припаднике специјалнихснага. Произвођач нуди блузу, пот-панцирну мајицу дугих рукава и двамодела панталона израђених од нај-квалитетнијих материјала који су до-ступни на данашњем тржишту(VTX™ Rip stop тканина, In vi sta’sT420 најлонска влакна високе отпор-ности, VEL CRO® чичак траке, Co ol -derm ™ изолација и др.). Највећу па-жњу привукао је нови борбени пр-слук Air li te SPC (енг. Struc tu ral Pla te

Car ri er) – лагани тактички носач плоча са MOL LE системом каче-ња футрола. Униформа и опрема израђују се у црном, сивомасли-настом, браон и Mul ti cam дезену. Производе компаније „Crye Pre -ci sion” користе најпознатије специјалне јединице у свету (укључу-јући и руске Алфе и ССО). Важе за најквалитетније, али и најску-пље униформе на светском тржишту, јер, рецимо, борбене панта-лоне 3. генерације коштају 202 $, што је цена превисока чак и забогатије војске и полиције. ƒ

Припремио Бојан РАЈИЋ

15. април 2018.28

нови модЕл униФормЕCRYE PRE CI SION

прича о аутоматима у наоружа-њу највише се односи на пери-од за време и непосредно на-кон Другог светског рата, којеје и било златно доба аутомата.Лако, једноставно и јефтино ау-

томатско оружје које је користило пи-штољску муницију, било је као створе-но за масовну производњу, давало неве-роватну ватрену моћ појединцу и нано-сило велике губитке непријатељу.

Легендарно оружје и један од најпо-знатијих аутомата свакако је британскиSTEN, који је апсолутно одударао од све-га што је британско – по конструкцији,филозофији градње и производње. За-право, наликовао је на совјетско оружје.

почециПосле катастрофе коју су претрпе-

ле код Данкерка, британске експедици-оне снаге оставиле су за собом огромнуколичину наоружања и опреме. Изгуби-ли су рат на континенту и очекивале ин-вазију на своја острва. Суочени са тиме,са свакодневним нападима Луфтвафеана Британију, недостацима капацитетањихове индустрије, Британци су сеокренули Американцима и од њих тра-жили помоћ у опреми. Одабрали су од-личне „томпсон” аутомате, али су их тра-жили у толиком броју да ни америчка ин-дустрија није могла да подмири њиховепотребе. Требало је, дакле, бранити им-

29

109

аутомат STEN

масовно је израђивантоком рата у британијии дељен као помоћприпадницима покретаотпора у Европи. многе државе су гапроизводиле и после рата,посебно оне на истоку иу централној америци. аутомат STEN показао секао убојито оружје, безобзира на скроман изгледи особине.

иконапокрЕтаотпорау Европи

та. Конструктори Реџиналд Шепард иХаролд Турпин прионули су на посао. Та-ко је Турпин направио први прототип ау-томата. Цев, оквир, опруга, механизамза опаљивање, затварач и заварен ме-тални кундак – кратак је опис STEN-а.Међутим, и то је било компликованооружје, па је према мишљењу државнекомисије требало избацити све непо-требне и све дрвене делове, а оставитисамо оно што је апсолутно неопходно зафункционисање.

Конструктор Турпин је и то урадио.Делови су прављени од пресованог ме-тала, кориштене су челичне шипке илисавијени метални профили, а аутомат јеимао минималан број покретних делова.Био је апсолутно од метала, без ималопластике или дрвета. Све делове понао-соб могла је да произведе било која ма-шинска радионица у Уједињеном Kра - љев ству. Делови су били груби, непреци-зни, а материјал релативно јефтин и у из-обиљу. Оквир је био директна копија не-мачког MP-28, јер су Британци сматралида ће тако једноставније да се дође домуниције приликом заробљавања непри-јатељевог оружја. Истини за вољу, нисузнали да ће уместо MP-28 главни немач-ки аутомат постати „шмајсер” MP -40који је конструисан упоредо са STEN-ом.

15. април 2018.30

перију са оним шта сеимало од опреме, сировина

и капацитета код куће.Решење је био аутомат,

оружје које ће да коси таласе есе-соваца по пољима, плажама и улица-

ма Британије, да просечном Британцуда велику ватрену моћ, те да буде једно-ставно и јефтино за производњу. Остр-вљани су узор за аутомат имали у немач-ком MP-28, који је био одличан, али скупи компликован за производњу, тако даје из британске владе наређено да се на-прави најједноставнија могућа варијан-

Артур Фелпс, злогласни командантдивизије „Принц Еуген” разгледа

заплењени STENРадница у фабрици са склопљеним аутоматом

31

109И тако је ово несвакидашње, једно-

ставно, робусно и грубо оружје прихва-ћено у наоружање британских снага подназивом S.T.E.N, или једноставније STEN,што је скраћеница од презимена Ше-пард и Турпин (S.T.) и назива арсеналакоји је склапао аутомат „Ендилд” (EN).

конструкцијаАутомат се састојао од цеви, санду-

ка, оквира и механизма за опаљивање,кундака. Рекло би се као и сви други. Ме-ђутим, код њега је све било минимали-стички. Цев се састојала од цеви унутароблоге за хлађење, сандук тј. кућиштезатварача од још једне цеви, од пресова-ног, па савијеног метала, кроз који је би-ла увучена опруга затварача, те сам за-тварач, а на предњем крају тубуларногкућишта налазила се цев за метак и обло-га цеви. Испод наведене велике цеви биоје механизам за опаљивање са полугом,окидачем и опругом, а на задњем крајукућишта налазио се метални кундак – про-сто речено, оквир кундака био је напра-

мах до уводника оквира. То би сасвимослободило цев, па би се комплет лежи-ште оквира заротирало надоле и цев саоблогом би се једноставно одшрафила.

Механизам за окидање одвајао сеиспод кућишта тако што се бајонетомили ножем извлачио из лежишта. Он ни-је ни био причвршћен већ углављен у ле-жиште.

масовна производњаНови аутомат почео је да се произ-

води у огромном броју. Имао је неколи-ко основних модификација, а углавномсе радило о даљем поједностављивањуили покушају отклањања недостатака,па се тако облога за хлађење око цевисмањивала или повећавала у зависностиод модела.

Оружје почиње да се склапа у глав-ној фабрици арсенала „Енфилд”. Било је

толико једноставно за производњу да језа њега требало максимално пет сатирада. Тим аутоматима опремљене су свејединице британске војске – од падо-бранаца, пешадије, снага у Африци, дооних на Блиском и Далеком истоку.

Захваљујући једноставном дизајнуSTEN је био лак за одржавање и поправ-ку, а самим тим идеалан за герилске по-крете, посебно за борбе у шуми и урба-ним срединама. Слали су га свим герил-ским јединицама у поробљеној Европи– Француском покрету отпора, Југосло-венској војсци у отаџбини у оквиру са-везничке помоћи (који су добили прили-чан број тог аутомата), а касније и пар-тизанима. Британци су контејнерима изваздуха бацали наоружање. Контејнерису садржавали мали ПО бацач, пушко-митраљез BREN, ручне бомбе Mills иобавезне STEN-ове.

Тако je STEN постао икона покретаотпора у Европи, јер су без икакве обукељуди знали да га користе и поправљају,а и праве. Иако су били изузетно раши-рено и ефикасно оружје, пре би се реклода су прављени из преке потребе и више

вљен од пресованог и савијеног метала,или пак у неким верзијама једноставнозаварена цев на чијем крају је метал којије представљао ослонац за раме. Руко-хват практично није ни постојао!

Механизам за окидање са окида-чем налазио се испод главне цеви, астрелац би оружје хватао иза окидача,за лимени део, који је представљао по-четак кундака. У случају да је кундак на-варена цев, рукохват је био наваренопарче метала, тек да се прва 2–3 прстаослоне, а никако цела шака.

Аутомат STEN се невероватно јед-ноставно расклапао. Прво би се извадиооквир и запео затварач, уз извучену по-лугицу затварача, а оружје закочило ка-да се стави на зарез на оној главној це-ви (слично „шмајсеру”). Потом би се по-влачио осигурач цеви, који се налази од-

Аутоматом STEN Британци су опремали четничке јединице

за снаге покрета отпора него за регулар-ну војску. Предност тог оружја је и у ње-говим димензијама – био је релативномали, а самим тим лак за скривање ис-под мантила, па је био савршен за брзеакције у урбаним срединама.

Ипак, имао је и своје недостатке.Због једноставности и тога да пуца изотвореног затварача био је склон прља-њу цеви и лежишта цеви. С друге стра-не, варирао је и квалитет делова. Деша-вало се да се аутомат заглави, да опаликад је закочен, па и да помеша јединач-ну и рафалну ватру. Застоји су се деша-вали и због тога што су стрелци аутоматдржали за оквир, а не за предњи деооблоге цеви. Најдрастичнији пример је-сте операција ликвидације РајнхартаХајдрика у Прагу, када је ОСС командос

из непосредне близине нанишанио нанацисту и његов STEN затајио. На срећупо операцију и несрећу по Хајдриха, ко-мандосов колега бацио је бомбу „милс”и она је обавила посао – нациста је умроод последица рањавања.

С временом је у фабрици побољша-ван квалитет STEN-а, па су застоји билисве ређи. Показао се изванредним при-ликом инвазије на Нормандију, када једошло до уличних борби. Лаган и једно-ставан, а кратак, био је одличан за бор-бе у насељеним местима и на малим да-љинама. Иако познат по непрецизностина средњим и већим даљинама, на 30метара био је прецизан и убојит и вој-ници су волели да га носе. Чак је ушао иу песму. Војник С. Н. Тид написао је„Оду STEN-у”, у којој га прво куди и на-зива кантом која ништа не може да по-годи, да би онда признао да му је најбо-љи друг током ноћи на фронту.

Припадници покрета отпора воле-ли су га баш због једноставности. Фран-цузи су правили копију STEN-а, која јебила далеко квалитетнија од оригиналајер је израђиван од бољег материјала!Производио се све до средине педесе-тих година прошлог века у компанији„Gno me et Rho ne”, у њиховој фабрицибицикала у Лиону! Французи су му до-дали дрвени кундак и дрвени рукохватиспод цеви, налик „томпсону”.

15. април 2018.32

Партизан из Црне Горе са аутоматом STEN

Припадник покрета отпора са аутоматом, 1944. године

применаДуго година после рата аутомат је

био распрострањен у свету, а активно јекориштен у Индокини, Алжиру, Израе-лу. У Kорејском рату користили су га иБританци и Kинези и било је то STENпротив STEN-а.

Најинтересантније су немачке копи-је тог оружја. Прво су направили копијекоје су планирали да користе у тајнимоперацијама командоса преобучених уБританце, а кад је то пропало, дошли су уисту ситуацију као Британци на почеткурата – био им је потребан једноставан ијефтин аутомат, па су почели у што већемброју да праве копију STEN-а за Вермахт.

Британци су у ондашњој Југослави-ји њиме опремали четничке јединице иједно време то оружје било је њиховстатусни симбол. У партизанским једи-ницама било их је релативно мало, сведо промене политике савезника и пре-бацивања помоћи партизанима. Па и та-да није био омиљен код њих. Више суценили друга оружја попут „шмајсера”,„берете”, „шпагина” или „томпсона”.Након рата STEN-ови су завршили у ма-гацину, а војска је прешла на копијеППШ и „шмајсера”.

Друге државе су га производиле ипосле рата, посебно оне на истоку и уцентралној Америци. STEN се показаокао распрострањено и убојито оружје,без обзира на свој скромни изглед и осо-бине.ƒ

Александар KИШ