Contract Number: 169-C-00-11-00102 Project: Sustainable ...pdf.usaid.gov/pdf_docs/PA00M1J4.pdf · 7...

This publication was produced for review by the United States Agency for International Development. It was prepared by Chemonics International Inc. The authors’ views expressed in this publication do not necessarily reflect the views of the United States Agency for International Development or the United States Government.

Contract Number: 169-C-00-11-00102 Project: Sustainable Local Development Project in Serbia Contractor: Chemonics Inc. USAID COR: Mr. Sinisa Cadjo Issuance Date: Jul, 2012 Document Title: Feasibility Study for Regional Fiber Optic Network for Temerin, Beocin andSremski Karlovci Author: Amber Software doo Language: Serbian

Izgradnja IMC kapaciteta kroz izradu idejnog projekta i studije

izvodljivosti za regionalnu optičku mrežu

STUDIJA IZVODLJIVOSTI

Uspostavljanje tehničko-tehnološkog okvira za razvoj lokalne FTTH

mreže u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci i

povezivanje sa FTTH mrežom Novog Sada

ODGOVORNI PROJEKTANT

DIREKTOR

Milićević Dejan dipl.ing.el Ilija Ambo

Projektovanje i izgradnja računarskih mreža Ćirila i Metodija 13a, Novi Sad, Srbija Tel/Fax: +381 21 66 135 66; 66 210 44 e-mail: [email protected] ; web: www.amber.co.rs

3 Studija izvodljivosti

NAZIV

DOKUMENTACIJE: Studija izvodljivosti za projekat "Uspostavljanje

tehničko - tehnološkog okvira za razvoj lokalne

FTTH mreže u opštinama Temerin, Sremski

Karlovci i Beočin i povezivanje sa FTTH

mrežom grada Novog Sada "

MESTO GRADNJE: Opštine Temerin, Beočin, Sremski Karlovci -

Vojvodina, Srbija

SKRAĆENI NAZIV

DOKUMENTACIJE: Studija izvodljivosti

BROJ DOKUMENTACIJE P05/2012

BROJ UGOVORA: 011MCDNS01

IZRADA IDEJNOG

PROJEKTA: AMBER SOFTWARE doo - Novi Sad

ODGOVORNI

PROJEKTANT: Milićević Dejan, dipl.ing.el

STUDIJU PRIPREMILI: Marijana Đoković, dipl. ing. Saobraćaja -

master

Svetlana Kovačević, dipl. ing. Saobraćaja -

master

Nadica Jovanović, saradnik na projektu

Ivan Culjak, inženjer saradnik na projektu

Predrag Pesic, inženjer saradnik na projektu

Petar Pilipovic, inženjer saradnik na projektu

Katarina Belic, inženjer saradnik na projektu

Brankica Trtović - dipl. Ecc. /Ekspert za

finansije

Stanka Matić, diplomirani pravnik/ Pravni

ekspert



SADRŽAJ

1 UVOD ................................................................................................................................................................. 6

1.1 CILJEVI IZRADE STUDIJE .................................................................................................................................. 7 1.2 ZADATAK IZRADE STUDIJE............................................................................................................................... 7 1.3 OSNOVNI POJMOVI O ŠIROKOPOJASNIM MREŽAMA .......................................................................................... 7 1.4 PREDNOSTI ŠIROKOPOJASNIH MREŽA ............................................................................................................... 8 1.5 OSNOVNA DOKUMENTACIJA KORIŠĆENA TOKOM IZRADE STUDIJE ................................................................. 10 1.6 PRIKAZ POSTOJEĆIH TEHNOLOGIJA U ŠIROKOPOJASNIM MREŽAMA ................................................................ 11

1.6.1 Opis pojedinih tehnologija .................................................................................................................. 13 1.6.2 Kablovsko-distributivni sistemi ........................................................................................................... 14 1.6.3 Elektroenergetski kablovi .................................................................................................................... 15 1.6.4 Optičke mreže ...................................................................................................................................... 15 1.6.5 Energetski vodovi ................................................................................................................................ 16 1.6.6 Bežični širokopojasni pristup .............................................................................................................. 17 1.6.7 Mobilni bežični pristup........................................................................................................................ 17 1.6.8 Fiksni satelitski pristup ....................................................................................................................... 17 1.6.9 Bežične lokalne mreže ili Wi-Fi........................................................................................................... 17

2 DRUŠTVENO-EKONOMSKA ANALIZA ................................................................................................... 18

2.1 GENERALNI PRIKAZ – STANOVNIŠTVO I PRIVREDA......................................................................................... 18 2.2 POKAZATELJI RAZVIJENOSTI INFORMACIONOG DRUŠTVA U SRBIJI I AP VOJVODINI ...................................... 25 2.3 KORIŠĆENJE INTERNETA ................................................................................................................................ 27

2.3.1 Navike i potrebe korisnika telekomunikacionih usluga ....................................................................... 27 2.3.2 IT usluge .............................................................................................................................................. 33

2.4 BROJ KORISNIKA I NJIHOVA DISPERZIJA NA URBANA I RURALNA PODRUČJA ZA SVE VRSTE USLUGA .............. 36 2.4.1 Sagledavanje načina podele tržišta širokopojasnih telekomunikacionih usluga po vrsti usluge i broju

korisnika ............................................................................................................................................................ 39

3 CILJEVI I SVRHA INVESTIRANJA ........................................................................................................... 41

3.1 DRUŠTVENI CILJEVI ....................................................................................................................................... 42 3.2 EKONOMSKI CILJEVI ...................................................................................................................................... 46

4 METODOLOŠKE OSNOVE IZRADE STUDIJE IZVODLJIVOSTI ....................................................... 48

4.1 EVROPSKI OKVIR RAZVOJA ŠIROKOPOJASNE TELEKOMUNIKACIONE MREŽE .................................................. 48 4.2 POSTOJEĆA ZAKONSKA REGULATIVA U REPUBLICI SRBIJI ............................................................................. 50 4.3 NAČIN PRIMENE POSTOJEĆE ZAKONSKE REGULATIVE U REPUBLICI SRBIJI .................................................... 50 4.4 URBANISTIČKA PLANSKA DOKUMENTA LOKALNIH SAMOUPRAVA ................................................................. 54

5 FTTH MREŽA U OPŠTINAMA TEMERIN, BEOČIN I SREMSKI KARLOVCI ................................. 56

5.1 ANALIZA LOKACIJA IZGRADNJE FTTH MREŽE ............................................................................................... 58 5.2 ZNAČAJ I FUNKCIJE IZGRADNJE FTTH MREŽA U OPŠTINAMA......................................................................... 59 5.3 PLAN IZRADNJE FTTH MREŽE ....................................................................................................................... 61 5.4 GRAFIČKI PRIKAZ LOKACIJA .......................................................................................................................... 64

5.4.1 Vreme izgradnje projekta .................................................................................................................... 66

6 TEHNIČKA REŠENJA .................................................................................................................................. 66

6.1 PROCES IZRADE IDEJNOG PROJEKTA .............................................................................................................. 66 6.2 PRIKAZ TEHNIČKIH REŠENJA .......................................................................................................................... 68

6.2.1 Grafički prikaz varijanti rešenja ......................................................................................................... 71 6.2.2 Izbor trase ........................................................................................................................................... 72 6.2.3 Polaganje PE cevi Ø40mm u zemlju i uvlačenje PE cevi Ø40mm u PVC cevi Ø110mm na prelazima

ispod puteva ....................................................................................................................................................... 75

7 EKOLOŠKI ASPEKTI ................................................................................................................................... 82

7.1 MEHANIČKE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE ....................................................................................................... 82 7.1.1 Opasnosti od dejstva električne struje i mere zaštite .......................................................................... 83



7.2 OPASNOSTI OD POŽARA I EKSPLOZIJE I MERE ZAŠTITE ................................................................................... 84 7.3 HEMIJSKE OPASNOSTI I MERE ZAŠTITE ........................................................................................................... 84

7.3.1 Biološke opasnosti i mere zaštite ......................................................................................................... 85 7.3.2 Opasnosti od dejstva lasera ................................................................................................................ 85

8 EKONOMSKI ASPEKTI ............................................................................................................................... 86

8.1 SPECIFIKACIJA I OPIS POTREBNIH TROŠKOVA ................................................................................................. 86 8.2 PRORAČUN POTREBNIH ULAGANJA ZA IZGRADNJU FTTH MREŽE DO ČVORIŠTA ............................................ 88 8.3 PREDLOG IZVORA FINANSIRANJA ................................................................................................................. 116

9 TRŽIŠNI ASPEKTI ...................................................................................................................................... 117

9.1 ANALIZA OPERATORA TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA U AP VOJVODINI ................................................... 117 9.2 ANALIZA PONUDE OPERATERA TELEKOMUNIKACIONIH USLUGA ................................................................. 121 9.3 PREGLED PROBLEMA U POGLEDU KVANTITETA I KVALITETA PRUŽANIH USLUGA ........................................ 121 9.4 OCENA TRŽIŠNE EFIKASNOSTI ..................................................................................................................... 122 9.5 POTREBNA REGULATIVA KOJA ĆE OBEZBEDITI UVOĐENJE I FUNKCIONISANJE DOLAZEĆIH TEHNOLOGIJA KOD

NAS 127 9.6 REGULATIVA KOJA ONEMOGUĆAVA/OTEŽAVA UVOĐENJE DOLAZEĆIH TEHNOLOGIJA KOD NAS .................. 128

10 FINANSIJSKA ANALIZA I PROCENA FINANSIJSKE IZVODLJIVOSTI ........................................ 130

10.1 IZBOR FINANSIJSKOG MODELA ZA IZGRADNJU FTTH MREŽE .................................................................. 131 10.2 FINANSIJSKI MODEL: 15 GODINA + 6 GODINA, 6 EURA ............................................................................ 134 10.3 ANALIZA FINANSIJSKE PROCENE I ZAKLJUČNE KONSTATACIJE ................................................................ 143

11 LITERATURA .............................................................................................................................................. 145



1 UVOD

USAID projekat održivog lokalnog razvoja je petogodišnja inicijativa Američke agencije za

međunarodni razvoj (USAID). Ključne aktivnosti projekta usmerene su na uspostavljanje i

jačanje međuopštinskih partnerstava u kojima partneri zajednički pokreću i upravljaju

razvojnim projektima.

Međuopštinski sporazum o saradnji (Inter-Municipal Cooperation Agreement) između grada

Novog Sada i opština Temerin, Beočin i Sremski Karlovci formalno je potpisan 5.jula 2011.

Partneri su se složili da sarađuju sa poslovnim i civilnim sektorom u procesu identifikacije i

pripreme međuopštinskih razvojnih projekata kao i u obezbeđivanju finansijskih sredstava od

međunarodnih donatora, Vlade Srbije i lokalnih samouprava. Jedan od identifikovanih prioriteta

je projekat “Prva regionalna optička mreža u Republici Srbiji”.Partneri- lokalne samouprave,

zajedno sa poslovnim i civilnim sektorom, formirali su radnu grupu za planiranje i razvoj

projekta “Prva regionalna optička mreža u Republici Srbiji”. Jedan od članova radne grupe je

predstavnik naše kompanije, a naša kompanija je potpisala ugovor o saradnji u oktobru 2011.

Ovaj projekat je veoma važan za naš mikroregion i grad Novi Sad, gde je već izgrađeno 100km

lokalne optičke mreže i uloženo više od 50 miliona dinara za građevinske radove u poslednje tri

godine.

Ova studija je nastala kao rezultat istraživanja stanja i planova razvoja širokopojasnih

telekomunikacija u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci. Studija teži da podrži razvoj

širokopojasnog pristupa na području ovih opština, imajući u vidu pre svega potrebe i

poboljšanje života građana i poslovanja privrednih subjekata u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini

(u daljem tekstu-AP Vojvodina). Ovom studijom definisani su ciljevi koji odražavaju potrebu da

AP Vojvodina prati razvoj Evropske Unije i okruženja. Njen cilj je da stvori uslove za

privlačenje investicija u ovu oblast, edukaciju građana i preduzetnika koji treba da koriste

prednosti ovakvih mreža i njihovih sadržaja, kao i efikasnije poslovanje privrednih subjekata.

Studija izvodljivosti u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci ima za cilj da utiče na

razvoj širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini, i ostalim regionima Republike Srbije.

Jul 2012. god.



1.1 Ciljevi izrade studije

Cilj studije izvodljivosti je da utvrdi stepen izvodljivosti i opravdanosti predloženog idejnog

rešenja projekta kako bi se optička mreža grada Novog Sada proširila sa optičkom mrežom

opština Temerin, Beočin i Sremski Karlovci. Sastavni deo ove studije je idejno rešenje razvoja

regionalne optičke mreže.

Studija sadrži tehničke pripreme koje su neophodne za razvoj regionalne optičke mreže, prve te

vrste u Republici Srbiji.Studija je bazirana na oceni sadašnjeg/trenutnog stanja širokopojasne

telekomunikacione mreže u predloženim lokalnim samoupravama i mogućnosti pristupa novim

tehnologijama. Predlog razvoja širokopojasnih telekomunikacija odnosi se na sve segmente

društva i insistira na ravnomernom razvoju.

1.2 Zadatak izrade studije

Studijom izvodljivosti u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci određuje se naročito

prostorna, ekološka, društvena, finansijska, tržišna i ekonomska opravdanost investicije za

uvodjenje FTTH (Fiber To The Home) pristupne mreže, razrađena idejnim projektom, na osnovu

koje se donosi odluka o opravdanosti ulaganja i pokretanja postupka za izdavanje odobrenja za

izgradnju.

Izgradnja lokalnih FTTH mreža u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci i povezivanje

sa FTTH mrežom grada Novog Sada dovešće do stvaranja javne regionalne mreže usled čega će

doći do uštede sredstava u lokalnim javnim preduzećima, školama, dečijim vrtićima,

bibliotekama, bolnicama, zdravstvenim ustanovama, i drugim službama i ustanovama od interesa

za opštine. Sve ovo dovodi do podizanja kvaliteta komunalnih usluga na viši nivo što će

obezbediti svrhu i ekonomičnost ulaganja u ove opštine, a građanima će biti dostupni razni

napredni servisi preko FTTH mreže poput: e-zdravstva, elektronske uprave, video nadzora i sl.

1.3 Osnovni pojmovi o širokopojasnim mrežama

Pojam “širokopojasni” označava stalni pristup telekomunikacionoj mreži, značajno brži od dial-

up pristupa. Pri tome podržava isporuku novih sadržaja, aplikacija i servisa. Mnoge važeće

definicije vezuju se za brzinu (veličinu protoka) koja je veća od 64, 128, 256 kbit/s, ili 2 Mbit/s.

U svakom slučaju, brzina evoluira sa zahtevima aplikacija za veličinom protoka, tako da svaka

takva definicija brzo zastareva.

Širokopojasni pristup jeste tehnologija koja je razvijena da podrži isporuku novih interaktivnih

usluga velikog protoka sa neprekidnom konekcijom. Dozvoljava istovremeno korišćenje servisa

prenosa govora, zvuka, video sadržaja i podataka.

Širokopojasne telekomunikacije obezbeđene su na nacionalnoj i međunarodnoj backbone mreži

preko optičkih kablova velikog kapaciteta. Kao usko grlo za širokopojasni pristup smatra se



“poslednji kilometar” do krajnjeg korisnika. Stoga je potrebno izvršiti infrastrukturne promene

da se svim rezidencijalnim i malim/srednjim preduzećima omogući širokopojasni pristup.

1.4 Prednosti širokopojasnih mreža

Internet je jedna od najznačajnijih inovacija današnjeg vremena. Doneo je značajne koristi

ekonomiji i društvu. Uticaj širokopojasnog pristupa Internetu sve je izraženiji. Pre svega jasno je

da mogućnost razmene informacija velikim brzinama predstavlja ključ za budući razvoj novih

usluga. Količina prenetih podataka je velika, a prenos se obavlja gotovo trenutno.

Ove osobine daju mogućnost korisnicima novih usluga da ih koriste nezavisno od svoje lokacije.

Širokopojasni pristup omogućava domaćinstvima i privrednim subjektima moderne servise (e-

uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje, e-poslovanje, e-trgovina itd.), poboljšavajući kvalitet života.

Od značaja je i razvoj ruralnih i udaljenih oblasti i njihovo osposobljavanje za uključivanje u

informaciono društvo. Razvoj širokopojasnog pristupa u ruralnim oblastima bitan je za

povezivanje poljoprivrednika i privrednika na regionalnom, nacionalnom i međunarodnom

nivou. Pomaže razvoju ekonomije ruralnih područja i omogućava kvalitetan život i rad ljudi u

njima. Širokopojasni pristup smanjuje jaz između urbanih i ruralnih područja.

Širokopojasne komunikacije omogućavaju nove aplikacije. Pri tome se povećavaju kapaciteti

postojećih pristupnih mreža. Stimulišući rast ekonomije kroz nove servise i otvorenost za

investicije stvaraju uslove za otvaranje novih radnih mesta. Povećavaju se produktivnost

postojećih procesa rada, prihodi i brzina povrata investicija.

Širokopojasne telekomunikacije predstavljaju platformu koja može da omogući servise koji

drugačije ne mogu da se ponude. One otvaraju nove mogućnosti koje će doprineti razvoju

društva, čak i ako se u ovom trenutku ne mogu sagledati.

Razvoj širokopojasnog pristupa već je pomogao povećanju efikasnosti u mnogim oblastima

ljudskog života. Na primer:

Servis e-uprava unapređuje, olakšava i povećava dostupnost i obim komunikacije

državne administracije sa građanima i poslovnim ljudima. Kvalitetni servisi povećavaju

efikasnost rada javnih administracija

Kroz e-obrazovanje utiče se na procese učenja. Svakome ko ima širokopojasni pristup

pruža nove sadržaje i metode rada. Obrazovanje i znanje postaju dostupni svima.

Medicina na daljinu ili e-zdravstvo, svojim aplikacijama premošćava vreme i

udaljenost. Svim članovima zajednice pruža brze i kvalitetne usluge. Stanovnicima

ruralnih područja omogućava dostupnost istih medicinskih ekspertiza kao i onima u

urbanim područjima

e-trgovinom se od kuće tj. sa udaljenog mesta obavlja trgovina i plaćanje. Štedi se vreme

i smanjuju transportni troškovi.

Uvođenje širokopojasnog pristupa ne odnosi se samo na povećanje brzine pristupa,povećanje

količine informacija i pojednostavljanje aktivnosti koje su bile ograničene nekim razlogom.



Dostupnost širokopojasnih servisa omogućava lokalnim zajednicama lakše privlačenje

investitora.

Širokopojasni pristup Internetu pruža sledeće mogućnosti:

lakše i brže pretraživanje informacija – informacije su dostupne bez vremenskog i

geografskog ograničenja

omogućavanje učenja tokom čitavog života bez geografskih i socijalnih ograničenja,

pojednostavljenje komunikacije između građana, preduzeća, javnih institucija i drugih

organizacija

stvaranje novih mogućnosti za tržište radne snage,

efikasnije upravljanje preduzećima, posebno malim i srednjim,nove mogućnosti zabave,

unapređenje kulturnog života

unapređenje kvaliteta života ljudi u ruralnim i udaljenim oblastima, uključujući i podršku

za razvoj turizma.

Pokretači razvoja širokopojasnih telekomunikacija su:

1. Kvalitet servisa- Korisnici imaju potrebu za praktičnim iskustvima u korišćenju

širokopojasnog pristupa i njegovih pogodnosti. Iskustvo onih koji ga koriste značajno je

za njegovu popularizaciju. Zbog toga davaoci usluga imaju veliku odgovornost za

kvalitet servisa koje pružaju

2. Raznovrsnost sadržaja i servisa- Potrebno je ponuditi korisnicima što veći broj

distributivnih i interaktivnih servisa

3. Konkurencija- Stvoriti uslove za nadmetanje investitora u izgradnji i razvoju

širokopojasne infrastrukture, kao i u ponudi sadržaja i usluga. Takvo okruženje doprinosi

porastu broja korisnika, a dovodi i do tržišne regulacije u oblasti cena

4. Obrazovanje- Potrebno je osmisliti i organizovati obrazovanje članova zajednice,

podsticati njihovo interesovanje za nove tehnologije i upoznavanje sa njima. Postojeće

korisnike dial-up pristupa upoznati sa prednostima širokopojasnog pristupa

5. Konvergencija tehnologija- Razvoj novih tehnologija vodi ka zajedničkoj platformi

koja će omogućiti dostupnost svih servisa

6. Javna dostupnost- Povećati broj servisa i pristupnih tačaka. Nastojati da se

širokopojasni pristup omogući korisnicima u svim javnim institucijama i na javnim

mestima

7. Pokrivenost- Potrebno je izgraditi takvu infrastrukturu koja će omogućiti širokopojasni

pristup svim domaćinstvima i privrednim subjektima.

Ograničenja širokopojasnog pristupa

Širokopojasni pristup smatra se i tipom pristupa u kome se koriste usluge koje nisu ograničene

vrstom ili vremenom korišćenja (npr. nema uskog grla između korisnika i davaoca usluga i

različitih izvora u mreži, usluga je dostupna stalno).

Glavni parametar za širokopojasni pristup uključuje nominalni protok i efektivni protok, i

između ove dve vrednosti ne bi trebalo da bude velikih razlika, inače bi korisnici bili značajno



ograničeni i oštećeni. Predlaže se da efektivni protok nikada ne sme da padne ispod 80% od

nominalnog.

Najčešća ograničenja su u količini podataka koja se mogu preneti u određenom vremenskom

periodu (npr. nedeljno, mesečno). Trenutno stanje ne zadovoljava odnos između ekonomskih i

tehničkih aspekata i zahteva korisnika. Sa druge strane, očekuje se da će vremenom nestati

ograničenja prema korisnicima.

1.5 Osnovna dokumentacija korišćena tokom izrade studije

Finansijska kriza 2008.godine pokazala je određene strukturne slabosti u evropskoj privredi.

Evropska strategija do 2020.godine, koju je pokrenula Evropska komisija 2010.godine,

predstavlja jedan od odgovora na ovu krizu. Ona postavlja ciljeve u pogledu radnih mesta,

produktivnosti i socijalne kohezije. Digitalna agenda za Evropu čini deo Evropske strategije za

2020.godinu i jedna je od sedam vodećih inicijativa te strategije. Uprava za Digitalnu agendu

Republike Srbije razvila je Strategiju za razvoj elektronskih komunikacija 2010-2020. i

Strategiju razvoja informacionog društva 2010-2020. Ove strategije čine Digitalnu agendu za

Republiku Srbiju.

Evropska komisija je 8.decembra 2010.godine (saopštenje komisije - Strategija EU za Dunavski

region) predložila Strategiju da se podstakne razvoj Dunavske regije. Zemlje članice su usvojile

Strategiju EU za razvoj Dunavskog regiona na Savetu za opšte poslove (General Affairs

Council) 13. aprila 2011. Jedna od prioritetnih oblasti Dunavske strategije je razvoj društva kroz

istraživanje, obrazovanje i informacione tehnologije.

Glavna preporuka Pokrajinske strategije razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža 2007-

2010. je značaj razvoja IKT (Informaciono-Komunikacione Tehnologije) infrastrukture.

Tokom izrade dokumenta takodje su korišćeni podaci:

- Republičkog zavoda za statistiku

- Strategija razvoja i korišćenja širokopojasnih telekomunikacionih mrežagrada Novog

Sada

- Strategija razvoja i korišćenja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine u

periodu od 2007. do 2010. godine

- Strategija razvoja i korišćenja širokopojasnog pristupa u AP Vojvodini za period od

2012. do 2015. godine

- Prostorni planovi lokalnih samouprava izdatih od strane Zavoda za urbanizam



1.6 Prikaz postojećih tehnologija u širokopojasnim mrežama

Širokopojasni servisi isporučuju se korišćenjem različitih tehnologija u telekomunikacionoj

mreži ili njihovom kombinacijom. Tehnologije mogu biti zasnovane na fiksnom (žičnom i

optičkom) ili bežičnom (radio i satelitskom) prenosu. Mogu se dopunjavati ili zamenjivati jedna

drugu zavisno od konkretne situacije. Svaka ima svoje karakteristike i drugačiji uticaj na

kapacitet i sposobnost transportne i pristupne mreže.

Tehnološke inovacije doprinose poboljšanju performansi postojećih tehnologija, omogućavajući

pojavu novih mreža na tržištu. Time se smanjuju troškovi izgradnje i održavanja. Važnost novih

bežičnih tehnologija ogleda se u njihovom znatno jednostavnijem i bržem postavljanju, a njihovi

kapaciteti ubrzano prilaze kapacitetima fiksnih tehnologija.

Optimalno kombinovanje postojećih tehnologija zavisi od posebnosti svake lokacije. Ukupni

troškovi korišćenja pojedinih tehnologija direktno zavise od broja i razuđenosti korisnika i

udaljenosti od servisnog centra.

Za slabo naseljena i izolovana područja gde geografski uslovi to dozvoljavaju, dobar izbor je

bežični pristup. Fiksni pristup je bolji za velike i manje gradove. Nijedna od tehnologija ne daje

najbolje rezultate u svim situacijama. Optimum treba tražiti u kombinovanju tehnologija i u

rešenjima koja se mogu najbolje primeniti na lokalnom nivou.

Zahvaljujući snažnom razvoju tehnologija omogućen je širokopojasni pristup. Razvoj xDSL

(Digital Subscriber Loop) i kablovskih modema doprineli su unapređenju postojećih mreža.

Različite tehnologije egzistiraju zajedno, dopunjujući jedna drugu i obezbeđujući time potrebne

uslove za davanje širokopojasnih servisa.

Sadašnji širokopojasni pristup obezbeđuje se preko postojeće infrastrukture i to:

mreže (simetrične parice) koristeći xDSL tehnologiju ili

kablovsko-distributivnog sistema- hibridna optičko-koaksijalna mreža, HFC, (Hybrid

Fiber-Coaxial) poznatog kao kablovske TV mreže (CATV – Cable TV), koristeći

kablovske modeme.

Pristup se može obezbediti i preko novih mreža, bilo fiksnih ili bežičnih. Bežične tehnologije

uključuju fiksne bežične sisteme, mobilne bežične sisteme, fiksne satelitske sisteme i bežične

lokalne mreže. Jedna od mogućnosti jeste i postojeća električna distributivna mreža (PLC –

Power Line Communications).

Sa aspekta tehnologije pristupa, mogu se uočiti dva osnovna trenda:

razvoj sistema sa provodnicima (bakarnim paricama, koaksijalnim kablovima ili optičkim

kablovima-vlaknima)

razvoj bežičnih sistema.

Tehnologije pristupa u širokopojasnim mrežama prikazane su na Slici 1.1. Kod sistema sa

provodnicima, postoje četiri osnovne varijante mreža:

Mreže zasnovane na bakarnim paricama

Hhibridne optičke i koaksijalne mreže



Optičke mreže

Mreže po energetskim vodovima (PLC, Powel Line Connection)

Kod bežičnih sistema postoji osnovna podela na:

Fiksne bežične mreže

Mobilne/pokretne (nomadic) bežične mreže i

Satelitske mreže

Najznačajnije su sledeće razlike između pojedinih tehnologija:

Kapacitet (ostvarive brzine prenosa)

Troškovi instalacije sistema i cena korišćenja sistema

Širokopojasni pristup

Mreže sa bakrom

xDSL, CATV

Fiksne bežične mreže

WLAN, WiMAX

Satelitske mreže

V-SAT

Mobilne bežične mreže

EDGE, UMTS

Optičke mreže

FTTx

Slika 1.1Pregled tehnologija širokopojasnog pristupa

Kapacitet pojedinih tehnologija i najčešće korišćenih standardaprikazan je na Slici 1.2

1 5 10 50 100 500 1000Protok (Mbit/s)

Se

rvis

i

xD

SL

ka

blo

vski

be

žič

ni

op

tički

Te

hn

olo

gije

Video na PC, LDTV,

videotelefon, jednostavne

igre, učenje i obuka,

e-mail, kontrolni sistemi

VoD, SDTV,

interaktivne igre,

videokonferencija,

peer to peer

Multimedijalni sadržaji, TV/VoD, HDTV

4WSDSL SHDSL

ADSL2+ADSL ADSL2

VDSL2+VDSL

CATV

802.16 (WiMAX)

802.11b (Wi-Fi) 802.11a, g, e

FTTx

Slika 1.2 Poređenje kapaciteta različitih širokopojasnih tehnologija

Troškovi instalacije i korišćenja sistema veoma se teško moguuporedno prikazati na jednom

dijagramu, pošto na troškove utiču brojni faktori. Među ovim faktorima ogroman značaj imaju:

broj potencijalnih pretplatnika na području od interesa

vrsta i obim radova potrebnih za postavljanje sistema



mogućnost proširivanja kapaciteta sistema

mogućnost nadogradnje sistema, itd.

Zbog toga je neophodno da se za svaku mrežu u fazi projektovanja posebno vrši proračun i

analiza troškova instalacije i korišćenja.

1.6.1 Opis pojedinih tehnologija

1. Digitalna pretplatnička linija

Digitalna pretplatnička linija, poznata kao xDSL, predstavlja familiju modemskih standarda za

širokopojasni pristup putem telefonskih parica. Ove tehnologije projektovane su tako da

unaprede postojeće telefonske mreže i omoguće širokopojasni pristup Internetu. Korišćenjem

visokih frekvencija i naprednih tehnika obrade signala, xDSL tehnologije omogućavaju mnogo

veće brzine pristupa. Najrasprostranjenije su brzine do 2 Mbit/s, što je nekoliko desetina puta

brže od dial-up modema, a u EU se postavljaju i modemi za brzine preko 100 Mbit/s. Ovo znači

da se korisnicima omogućavaju i širokopojasni servisi i bez upotrebe optičkih sistema.

Slovo x označava različite varijante DSL tehnologije. Sve varijante omogućavaju interaktivan

rad, a imaju i svoje posebnosti:

HDSL (High data rate DSL) je tehnologija koja omogućavabrzinu prenosa podataka od 2

Mbit/s. Koristi dve bakarne parice. Domet je ograničen na 4-5 km na parici prečnika 0,5

mm.

SHDSL (Symmetric High data rate DSL) je standard za simetrični DSL. Ima mogućnost

prilagođavanja protoka u zavisnosti od karakteristika linije. Brzina prenosa podataka ide

od 192 kbit/s do 2,3 Mbit/s po jednoj parici. Mogu se koristiti jedna ili dve parice na

razdaljinama do 3-4 km.

ADSL (Asymmetric DSL) prenosi podatke asimetrično. Znatno je veći protok u

downstream, nego u upstream smeru. Ovo zadovoljava većinu korisničkih aplikacija.

ADSL koristi jednu paricu, a obezbeđuje brzinu do 9 Mbit/s. Za 2 Mbit/s razdaljina je

oko 5,5 km, a za 8 Mbit/s do 3 km. U ovom trenutku to je najzastupljenija tehnologija

koja omogućava širokopojasni pristup.

ADSL2/2+ povećava protok ADSL na kratkim rastojanjima. Protok iznosi oko 13,5/25

Mbit/s koliko je potrebno za Triple Play servis (govor, video i podaci) na razdaljinama

do 2 km.

VDSL (Very high data rate DSL) predstavlja novu tehnologiju koja ulazi u javne mreže.

Omogućava veće brzine od ADSL, ali na kratkim rastojanjima. VDSLtreba da omogući

brzinu prenosa podataka do 52 Mbit/s. Maksimalne brzine postižu se na rastojanjima do

0,3 km.

VDSL2 je naredna generacija VDSL tehnologije. Projektovana je da

podržiTriplePlayservis. Standardizovan je da podrži asimetričan i simetričan prenos po

upredenim paricama brzinama do 200 Mbit/s. Sa rastojanjem protok brzo opada (100

Mbit/s na 0,5 km, a 50 Mbit/s na 1 km). Preko 1,5 km ponaša se kao ADSL2+.



Tabela 1.1prikazuje brzine i razdaljine na kojima rade pojedine tehnologije koje koriste

telefonsku paricu.

Tabela 1.1 Brzine i domet xDSL

Naziv tehnologije Maksimalna brzina (Mbit/s) Domet (km)

Dial-up modem 0,056 -

ISDN 0,128 5-6

HDSL 2 4-5

SHDSL 2,3/4,6 3-4

ADSL 9 3-6

ADSL2/2+ 13,5/25 2/1

VDSL 52/13 0,3-1,5

VDSL2 100/50 0,5-1

DSL modemi povezani su na postojeće pretplatničke utičnice preko razdelnika signala koji

razdvaja govor od prenosa podataka. Koristeći sadašnju bakarnu mrežu, to omogućava brzo i

ekonomski prihvatljivo uvođenje širokopojasnog pristupa.

Osnovni problem DSL sistema jeste preslušavanje koje kvari karakteristike brzine prenosa na

dužim pretplatničkim linijama. Svako povećanje broja DSL sistema na pojedinačnom kablu

smanjuje dostupnost i brzinu prenosa podataka. Kvalitet pristupa u velikoj meri zavisi od

starosti, kvaliteta izgrađene mreže i dužine parica.

1.6.2 Kablovsko-distributivni sistemi

Za prenos TV signala koristi se HFC tehnologija i kablovski modem za pristup preko kablovsko-

distributivnog sistema. Predstavlja konkurenta ADSL tehnologiji. Korisnici koriste deljeni

pristup (Ethernet) tako da protok zavisi od broja priključenih korisnika. Ova kablovska

infrastruktura obezbeđuje ceo opseg servisa (brzi pristup Internetu, digitalnu televiziju, video na

zahtev, video nadzor, telefoniju).

Kablovski širokopojasni pristup podržava brzine do 10 Mbit/s. Brzina prenosa po optičkom

čvoru ograničena je brojem korisnika i redno vezanih pojačavača. Povećavanjem broja optičkih

čvorova i trasa, kapacitet mreže može se povećavati prema potrebi. Novi protokoli za kablovske

modeme omogućavaju operaterima da obezbede sigurnost i kvalitet pruženih servisa.



1.6.3 Elektroenergetski kablovi

PLC (Power Line Communication) tehnologija je relativno nov način širokopojasnog pristupa

Internetu. Koristi mrežu elektroenergetskih distributivnih kablova iisporučuje servise do mesta

stanovanja korisnika. Podržava i male LAN (Local Area Network) mreže kod korisnika, tako da

nema potrebe za dodatnim kabliranjem. Javljaju se problemi usled nepredviđenih interferencija

sa mobilnim komunikacijama u istom frekventnom opsegu. Pogodna je za backbone prenos.

1.6.4 Optičkemreže

Optičke mreže imaju, sa aspekta brzine prenosa, znatno veće mogućnosti od svih ostalih vrsta

pristupa. Namenjene su uglavnom za povezivanje Eternet LAN mreža sa Internetom. Potreban

uslov za uvođenje ovih mreža jeste dovođenje optičkih kablova do objekta korisnika. Većina

stručnjaka slaže se sa ocenom da je dovođenje optike do korisnika (FTTH-Fiber To The Home)

najbolje rešenje i predstavlja konačan cilj u razvoju mreže širokopojasnih telekomunikacija. U

praksi se očekuje da će postavljanje optičkih sistema kod postojećih korisnika koji već imaju

bakarnu instalaciju teći u nekoliko faza u kojima će se optička vlakna postepeno "približavati"

objektu korisnika.

Četiri osnovne varijante optičkih mreža ilustrovane su na Slici 1.3. Razlikuju se prema

udaljenosti objekata operatera i korisnika, kao i mogućnosti postavljanja novih objekata i

uređaja:

FTTN (Fiber to the Node)

FTTC (Fiber to the Curb)

FTTB (Fiber to the Building)

FTTH-GPON (Fiber to the Home - Gigabit Passive Optical Network)

Slika 1.3 Ilustracija varijanti optičkih mreža (FTTx)



FTTN (Fiber to the Node)je arhitektura u kombinaciji sa ADSL2+ tehnologijom. Korisnik koji

nije mnogo udaljen (do 4km) od objekta u kom se nalazi optički čvor može da ostvari teoretski

protok od 24 Mbit/s (up) i 3,5 Mbit/s (down). Praktično ostvarive vrednosti na maksimalnim

udaljenostima znatno su manje. Arhitektura je pogodna za rezidencijalne korisnike, ili za biznis

korisnike sa skromnijim zahtevima.

FTTC (Fiber to the Curb) ili FTTB (Fiber to the Building) arhitektura, u kombinaciji sa

ADSL2+ ili VDSL tehnologijom, u zavisnosti od dužine bakarne parice, može da ostvari protok

od 250 Mbit/s za sasvim male udaljenosti (FTTB) do 100 Mbit/s za udaljenosti do 300 m. Brzine

su pogodne i za biznis korisnike sa ozbiljnijim zahtevima.

FTTH-GPON (Fiber to the Home - Gigabit Passive Optical Network)tehnologija sa pasivnim

optičkim razdelnikom, za veći brojkorisnika po jednom vlaknu. Namenjena je rezidencijalnim i

poslovnim korisnicima sa većim zahtevima. Potpuno pasivnaoptička mreža sastavljena je od

vlakana i splitera. Aktivni elementinalaze se u telefonskoj centrali i u objektu korisnika.

Ovu arhitekturu karakteriše izuzetna fleksibilnost, kao i ostvariva brzina prenosa do 2,5Gbit/s na

udaljenostima i do 20 km. Bakarni provodnici koriste se samo za poslednjih nekoliko metara

unutar prostorija korisnika.

Za kvalitetan rad važan je ukupan energetski bilans unutar optičke pristupne mreže. Proračuni

nisu komplikovani, a dozvoljen ukupni gubitak optičke snage iznosi približno 28 dB. Dovođenje

optike do korisnika povezano je sa relativno visokim troškovima postavljanja mreže. Zbog toga

procenjujemo da će broj potencijalnih korisnika u periodu koji razmatramo ostati mali i

uglavnom ograničen na gradska područja i najčešće samo na novije objekte. U gradskim

područjima, kao što je Novi Sad, investitori su već našli interes da postave višenamensku optičku

infrastrukturu. Njena intenzivna primena očekuje se u bliskoj budućnosti.

1.6.5 Energetski vodovi

Mreže optičkih kablova po energetskim vodovima u Republici Srbiji dostigle su, prema

podacima RATEL-a, dužinu od preko 5.000 km. Mreža je realizovana tako što je pri remontu

postojećih i izgradnji novih dalekovoda ugrađen novi tip zemljovodnog užeta sa ugrađenim

optičkim kablom.

Optička mreža eletroprivrede poklapa se sa mrežom dalekovoda naponskih ravni 400 i 220 kV i

delimično 110 i 35 kV i praktično povezuje sve važne elektroprivredne objekte u Srbiji. Mreža

ima veliki kapacitet, zahvaljujući instaliranim kablovima sa 48 vlakana. Osnovna namena ove

mreže jeste realizacija telefonske mreže i mreže za prenos podataka elektroprivrede, zasnovane

na IP tehnologiji.

Značajni viškovi prenosnih kapaciteta naći će svoju primenu na magistralnim pravcima, ali u

ovom trenutku nisu interesantni za povezivanje krajnjih korisnika i ostvarivanja širokopojasnog

pristupa. Sistemi koji za prenos podataka koriste niskonaponsku električnu mrežu do krajnjih

korisnika, osim raznih eksperimenata, nisu našli praktičnu primenu. Prema podacima dostupnim

u literaturi, brzina prenosa ostvariva ovom tehnikom ne premašuje 600 kbit/s i ovakvi sistemi

nisu konkurentni ni za aktuelne, a kamoli za buduće potrebe krajnjih korisnika.



1.6.6 Bežični širokopojasni pristup

Omogućava bežični pristup Internetu preko radio talasa, zamenjujući deo fiksne

telekomunikacione mreže. Ova tehnologija omogućava dostupnost svuda, tako što eliminiše

potrebu za fizičkim kablom.WiMax tehnologija omogućava protoke do 70 Mbit/s na 100 km. U

realnim uslovima obezbeđuje simetrično 10 Mbit/s na 10 km, a u urbanim sredinama 10 Mbit/s

na svega 2 km. Ovo je nova tehnologija čije se karakteristike i cena brzo menjaju.

1.6.7 Mobilni bežični pristup

Druga generacija mobilnog bežičnog pristupa nije podržavala širokopojasni pristup Internetu.

Treća generacija (UMTS – Universal Mobile Telecommunication System) projektovana je za

protoke od 2 Mbit/s i stoga korisnicima omogućava širokopojasni pristup Internetu. U pripremi

je i četvrta generacija čiji se maksimalni protok trenutno planira na 1 Gbit/s.Mobilni i fiksni

bežični širokopojasni sistemi pružaju mogućnost razvoja širokopojasnih usluga u ruralnom

području, tamo gde bi postavljanje fiksne mreže bilo ekonomski neisplativo. Od ove tehnologije

tek se očekuje značajna ekspanzija.

1.6.8 Fiksni satelitski pristup

Sistemi koji podržavaju fiksni satelitski pristup koriste satelite na LEO (Lower earth orbit), MEO

(Medium earth orbit) i GEO (Geostationary earth orbit) tipu orbite. Brzina protoka se kreće od

144 kbit/s do 10 Mbit/s. Nije praktičan za korišćenje u domaćinstvima, malim i srednjim

preduzećima zbog visoke cene instalacije i održavanja.Mogućnosti fiksnih širokopojasnih

sistema značajnije će doći do izražaja u urbanom okruženju gde je postavljanje fiksne

infrastrukture relativno jeftinije nego u ruralnom području, imajući u vidu koncentraciju

korisnika, tj. broj korisnika po jedinici površine.

1.6.9 Bežične lokalne mreže ili Wi-Fi

Sistemi za bežične lokane mreže poznati kao WLAN, primarno projektovani za lokalne

računarske mreže, osposobljeni su za Internet pristup i poznati pod nazivom Wi-Fi (Wireless

Fidelity). Na razdaljinama do 100 m omogućavaju protok od 1 do 54 Mbit/s. Problem kod ove

tehnologije jeste pouzdanost i sigurnost. Prosečan protok je oko 700 kbit/s.



2 Društveno-ekonomska analiza

Ovaj odeljak studije izvodljivosti prikazuje demo-geografsku analizu opština Temerin, Beočin i

Sremski Karlovci kao i tehničke aspekte postojećeg sistema za upravljanje izgradnjom FTTH

mreže.

2.1 Generalni prikaz – stanovništvo i privreda

Autonomna Pokrajina, severna pokrajina Republike Srbije prostire se u Panonskoj niziji sa

površinom od 21.506km², na kojoj živi nešto više od dva miliona stanovnika. Glavni grad je

Novi Sad. Geografski je podeljena na Srem, Banat i Bačku, a koji su sa svoje strane

administrativno podeljeni na okruge: Severnobački, Južnobački, Zapadnobački, Severnobanatski,

Srednjebanatski, Južnobanatski i Sremski okrug.

Slika 2.1 Generalni prikaz AP Vojvodina po okruzima

Prema poslednjem popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji 2011.godine

Autonomna Pokrajina Vojvodina ima 1.916.889stanovnika, što čini 26,9% od ukupnog broja

stanovnika Republike Srbije.

U Vojvodini je privreda zasnovana na velikom bogatstvu kvalitetnog obradivog zemljišta, koje

zahvata 84 % njene površine. Postoji i snažna bazična industrija, koja proizvodi mašine za

obradu metala, električne uređaje i kablove, građevinske materijale, naftne derivate, hemijske

proizvode, elektromotore, roto papir i dr. Razvijena je i industrija proizvoda visokog nivoa

obrade, poput zubarske opreme, vozila, farmaceutskih proizvoda, porcelana i dr.



U Tabeli 2.1 dat je prikaz broja opština i naselja unutar okruga AP Vojvodina, a u Tabeli 2.2

izdvojen je Južnobački okrug sa pripadajućim opštinama i površinom koju te opštine zauzimaju.

Tabela 2.1Number of municipalities and settlements within the district

Naziv teritorije Površina

Opštine Naselja km

2

Severnobački okrug 1784 3 45

Srednjebanatski okrug 3254 5 55

Severnobanatski okrug 2328 6 50

Južnobanatski okrug 4250 8 94

Zapadnobački okrug 2419 4 37

Južnobački okrug 4015 12 77

Sremski okrug 3485 7 109

Tabela 2.2Južnobački okrug sa opštinama

Naziv opštine Površina km² Broj naselja

Ukupno 4015 77

Bač 365 6

Bačka Palanka 579 14

Bački Petrovac 158 4

Beočin 183 8

Bečej 487 5

Vrbas 376 7

Žabalj 400 4

Novi Sad -grad 699 16

Srbobran 284 3

Sremski Karlovci 50,8 1

Temerin 168,8 3

Titel 262 6



Temerin

Temerin se nalazi u jugoistočnom delu Bačke, oko 20 km severno od Novog Sada i sedište je

istoimene opštine koju još čine i naselja Temerin, Bački Jarak i Sirig. Na 110,6 km² postoji

7.041stambena jedinica i 19.613 stanovnika, što je prosečno 177 stanovnika/ km².

Slika 2.2Mapa Temerina

Slika 2.3Mapa Siriga

Slika 2.4Mapa Bačkog Jarka

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%88%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B3



Prema rezultatima popisa stanovništva, od kraja Drugog svetskog rata, broj stanovnika u opštini

Temerin se uvećava. Broj stanovnika opštine je od 1948. do 2011. godine, prema metodologiji

popisa stanovništva koji su prethodili popisu 2011.godine, porastao 1,17 puta.

Analiza kretanja broja stanovnika u naseljima opštine Temerin pokazuje da se od 1948. do 2011.

godine u Bačkom Jarku broj stanovnika više nego udvostručio (2,32 puta), kao i u Sirigu (2,13

puta), dok je u naselju Temerin porastao 1,7 puta (Tabela 2.3.). Uvećanje broja stanovnika u

svim naseljima neke opštine nije česta pojava na teritoriji Vojvodine. Pretpostavlja se da je

blizina Novog Sada pozitivno uticala na to da se stanovništvo odlučuje za naseljavanje ovog

prostora, iako se po popisu iz 2011.godine primećuje blago smanjenje broja stanovnika.

Tabela 2.3Kretanje broja stanovnika u opštini Temerin

Naselja Godine popisa

1948 1953 1961 1971 1981 1991 2002 2011

Bački Jarak 2.438 2.544 3.362 3.858 5.396 5.426 6.221 5.667

Sirig 1.381 1.992 2.269 2.210 2.286 2.542 3.087 2.947

Temerin 11.438 11.621 12.705 13.584 14.875 16.971 19.216 19.613

UKUPNO 15.257 16.157 18.336 19.643 22.557 24.939 29.232 28.227

Vojvodina 1.640.599 1.698.640 1.854.971 1.952.560 2.034.782 2.013.889 2.098.779 1.916.889

Udeo

opštinskog

stanovništva u

stanovništvu

Vojvodine

0,9 1 1 1 1,1 1,2 1,4 1,47

Prosečna starost stanovništva opštine Temerin iznosi 38,3 godine (Tabela 2.4.). Samo Sirig ima

nešto mlađe stanovništvo. Po kriterijumu Ujedinjenih Nacija stanovništvo opštine Temerin je

staro jer starosna kategorija od 65 i više godina ima udeo veći od 7%.

Tabela 2.4Prosečna starost, starosne grupe i indeks starenja u opštini Temerin

Naselja Prosečna starost

Udeo (%)

0-14 15-45 65+

Bački Jarak 38.7 16.3 70.1 13.5

Sirig 37.7 17.9 68.4 13.7

Temerin 38.3 16.9 69.8 13.3

Opština 38.3 16.9 69.7 13.4

Starosna grupa najstarijeg stanovništva, 65 i vise godina, je još uvek manja od grupe najmlađeg

stanovništva. Međutim, za normalni populacioni razvitak opštine Temerin potrebno je raditi na

povećanju grupe najmlađeg stanovništva.

U opštini Temerin, aktivno stanovništvo čini više od 2/5. Izdržavano stanovništvo ima značajan

udeo od 38%. Međutim, imajući u vidu podatke dobijene analizom starosne strukture, može se

zaključiti da se u kategoriji izdržavanog stanovništva nalaze i stara lica bez primanja. Udeo

stanovništva koji imaju lične prihode dostiže 17%. Prema podacima dobijenim u



opštinskomzavodu za zapošljavanje, ukupan broj nezaposlenih se u protekle tri godine

redukovao za oko 1,8 puta.

Žene predstavljaju većinu nezaposlenog stanovništva i njihov udeo se tokom proteklih pet

godina kretao od 58,6% do 59,3%.

Tabela 2.5Odnos žena u ukupnom nezaposlenom stanovništva

Godina 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

UKUPNO 3.789 4.002 4.052 2.363 2.302

% u stanovništvu 15-65 godina 19.2 20.3 20.5 12 11.7

Žene 2220 2273 2371 1401 1314

% 58.6 56.8 58.5 59.3 57.1

Prema kriterijumu starosti većina, 24,7% nezaposlenog stanovništva opštine Temerin se 2004.

godine nalazi u starosnoj kategoriji od 31-40 godina. Međutim, 2008.godine 26,1% nezaposlenih

registrovan je u starosnoj kategoriji preko 50 godina- Grafik 2.1. Porast udela nezaposlenog

stanovništva je porastao u najmlađoj i najstarijoj starosnoj kategoriji, do 18 godina i preko 50

godina.

Grafik2.1.Nezaposleni u opštini Temerin prema starosti, 2008.godine

Beočin

Beočin je gradsko naselje u opštini Beočin u Južnobačkom okrugu. Prema popisu iz

2011.godinebroj stanovnika je bio 7.800. Mesto se nalazi u severnom Sremu, na obroncima

Fruške gore i desne strane Dunava.

Posle Drugog svetskog rata Beočin se širi na istok gradnjom višespratnih zgrada. Beočin postaje

veći i važniji od Beočin sela, kao što će postati važan centar i za okolna sela. Zbog velikog

priliva stanovništva, zbog potražnje radnika za rad u fabrici cementa, u Beočinu ima malo starog

lokalnog stanovništva.

U naselju Beočin živi 6.221 punoletni stanovnik, a prosečna starost stanovništva iznosi 37,3

godine (35,7 kod muškaraca i 38,8 kod žena). U naselju ima 2.705 domaćinstava, a prosečan broj

članova po domaćinstvu je 2,9.

1,10% 13,40%

11,60%

24,80% 22,80%

26,10%

2008.

Do 18 godina

19-25 godina

26-30 godina

31-40 godina

31-40 godina

Preko 50 godina



Stanovništvo u ovom naselju veoma je nehomogeno, a u poslednja tri popisa, primećen je porast

u broju stanovnika – Grafik 2.2.

Grafik 2.2. Promena broja stanovnika tokom 20-og veka

Pored Beočina opštini pripadaju i naselja Beočin selo, Banoštor, Grabovo, Lug, Rakovac, Sviloš,

Susek i Čerević - Slika 2.5.

Slika 2.5. Mapa Beočina sa okolnim naseljima

Sremski Karlovci

Sremski Karlovci se nalaze u Sremu na površini od 50,8 km², sa 3.024domaćinstva,odnosno

8.839 stanovnika iliprosečno 174 stanovnika/ km². Sremski Karlovci su gradsko naselje u opštini

Sremski Karlovci u Južnobačkom okrugu, ali pripadaju istorijskoj oblasti Srem. Nalaze se na

desnoj obali reke Dunav, 10km od Novog Sada i 4 km od Petrovaradina. Sremski Karlovci su

jedino naselje u opštini Sremski Karlovci, gde živi 7.105 punoletnih stanovnika, a prosecna

starost stanovnistva iznosi 39,8 godinan (38,5 kod muškaraca i 41,1 kod žena) – Tabela 2.6.

Prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,9.

Tabela 2.6 Starosna struktura stanovništva u opštini Sremski Karlovci

Opština

Stadijum

demografske

starosti

Prosečna

starost

(godine)

Mlađi

od 20

godina

(%)

Mlađi

od 40

godina

(%)

Stari 60 ili

više (%)

Indeks

starenja

Sremski Karlovci 5 38.3 24.6 52.4 19.3 0.784

0

2000

4000

6000

8000

10000

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991.

Grafik promene broja stanovnika tokom 2O. veka



Na Grafiku 2.3. dat je prikaz promene broja stanovnika tokom 20-og veka u opštini Sremski

Karlovci

Grafik 2.3. Promena broja stanovnika tokom 20-og veka

Privreda

Sudeći po broju preduzeća u ukupnom broju preduzeća, najrazvijenije privredne delatnosti u

opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci od 2001. do 2008.godine su trgovina (37,8%),

industrija i rudarstvo (26,09), poljoprivreda i ribarstvo, kao i finansijske i druge usluge

(13,04%) u ukupnom broju preduzeća. Slede saobraćaj i veze (6,52), zanatstvo i lične usluge

(5,07%) i građevinarstvo (3,62%).

U ovim opštinama mogu se uočiti brojni i raznovrsni faktori privrednog razvoja, kao i značajni

potencijali za privredni razvoj. Najznačajniji prirodni potencijal predstavlja veoma plodno

poljoprivredno zemljište pogodno za navodnjavanje i proizvodnju različitih ratarskih i

povrtarskih kultura. Prema prostornom planu Republike Srbije, opštine se nalaze u pojasu

intezivnog razvoja prvog značaja, što stvara dobre mogućnosti za budući razvoj. O izuzetnom

geografskom položaju opština svedoči blizina Novog Sada (Temerin 20km, Beočin 15 km i

Sremski Karlovci 10 km).

Analiza je pokazala da okosnicu privredne strukture u opštinama Temerin, Beočin i Sremski

Karlovci čine prerađivačka industrija, trgovina i poljoprivreda, u kojima deluju srednja i mala

preduzeća i razvijeni preduzetnički sektor.

Ove opštine i sada imaju relativno dobro razvijenu saobraćajnu infrastrukturu (železnička pruga,

regionalni put, čenejski aerodrom u blizini Siriga…), a prostornim planom Republike Srbije

predviđen je intezivni razvoj drumskog i železničkog saobraćaja.

Poslovno okruženje prvenstveno je uslovljeno faktorima koji su izvan kontrole lokalne

samouprave, pre svega privredno-sistemskim propisima i merama ekonomske politike Republike

i Pokrajne. Uobičajeno, te mere su: podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća, osnivanje

novih preduzeća, promocija stranih i domaćih investicija, razvoj “teške” poslovne infrastrukture

(izgradnja i popravka lokalnih puteva, izgradnja i rekonstrukcija poslovnog prostora, komunalne

infrastrukture i slično), razvoj “meke” poslovne infrastrukture (obezbeđenje obrazovanja i

0

2000

4000

6000

8000

10000

1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.

Grafik promene broja stanovnika tokom 2O. veka



treninga potencijalnim i aktuelnim preduzetnicima, podrška istraživanju i razvoju poslovnih

asocijacija, omogućavanje poslovnog povezivanja, poboljšanje kvaliteta života itd).

2.2 Pokazatelji razvijenosti informacionog društva u Srbiji i AP

Vojvodini

Podaci o broju korisnika Interneta dostupni su samo iz dokumenataRATEL-a, za teritoriju cele

Srbije. U Tabeli 2.7. dat je pregled broja pretplatnika prema načinu pristupa Internetu, za

Republiku Srbiju. Podaci su zaokruženi na cele hiljade, radi preglednosti.

Tabela 2.7 Pregled broja pretplatnika prema načinu pristupa Internetu, za Republiku Srbiju

Godina Dial-up ADSL Kablovski

modem

Bežični

pristup

Mobilni

internet

Pretplatnici

3G

2007 692.000 132.000 88.000 36.000 0 257.000

2008 397.000 268.000 151.000 48.000 25.000 738.000

2009 252.000 351.000 188.000 46.000 101.000 762.000

2010 121.000 537.000 261.000 58.000 131.000 1.292.000

Prema podacima iz 2010. god. (RATEL, Pregled tržišta 2010.) fiksni širokopojasni pristup

Internetu poseduje 12,8% stanovnika. ITU procenjuje da je ovaj procenat znatno manji, 8,49%.

Zbog očekivanog značajnog pada broja dial-up korisnika u odnosu na prethodne godine, može se

uočiti značajan porast broja korisnika kod svih drugih načina pristupa Internetu.Broj 3G

pretplatnika ne koristi se u izračunavanju procenta fiksnog širokopojasnog pristupa Internetu.

Kad se ovi pretplatnici uzmu u obzir, procenat stanovništva koji poseduje pristup Internetu iznosi

30,35 %.

U Tabeli 2.8 dat je procentualan pregled značajnijih aktivnosti u vezi sa korišćenjem Interneta u

domaćinstvima, prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije.

Bez obzira na konstantan rast svih aktivnosti: posedovanja računara, korišćenja Interneta i

širokopojasnog pristupa Internetu, moguća je i pojava zasićenja i prestanka rasta ovih

pokazatelja.

Tabela 2.8Aktivnosti u vezi sa ICT tehnologijama u Republici Srbiji u domaćinstvima (%)

Godina Posedovanje računara u

domaćinstvima (%)

Internet u

domaćinstvu

Širokopojasni Internet u

domaćinstvu

2006 29,6 19,8 -

2007 34,4 29,2 8,1

2008 41,5 34,0 13,0

2009 46,1 37,9 23,0

2010 52,9 41,8 27,8

2011 53,0 42,0 28,8



U Tabeli 2.9 dat je procentualan pregled navika kod pojedinaca u vezisa korišćenjem Interneta,

takođe prema podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije.

Korišćenje računara i Interneta pokazuje stalan rast i ovi procenti će verovatno i u godinama koje

dolaze pokazivati da i dalje sve veći procenat građana koristi računare i Internet.

Tabela 2.9Aktivnosti u vezi sa IKT tehnologijama u Republici Srbiji kod pojedinaca (%)

Godina Nikad nije koristio računar (%) Nikad nije koristio Internet (%)

2006 56,8 68,4

2007 52,3 65,4

2008 48,0 59,2

2009 44,7 56,4

2010 43,7 54,1

2011 40,1 53,0

Za AP Vojvodinu bili su dostupni samo neki podaci, uglavnom u Opštinskim godišnjacima

Republike Srbije, u izdanju Republičkog zavoda za statistiku. U Tabeli 2.10. dat je pregled broja

pretplatnika fiksne telefonije za okruge i Pokrajinu u celini, za period od 2004. do 2010. godine

(Podaci iz Opštinskih godišnjaka RS, 2011. god., RZS).

Lako se uočava da je rast do 2008. godine bio konstantan u svim okruzima, a da je posle toga

došlo do izvesnog zasićenja i oscilovanja broja pretplatnika.

Tabela 2.10 Broj pretplatnika fiksne telefonije

Godina/Oblast 2010 2009 2008 2007 2006 2005 2004

Zapadna Bačka 74.211 76.177 74.647 71.374 74.227 71.946 67.112

Južna Bačka 269.543 271.864 273.622 263.597 245.673 233.487 220.84

Severna Bačka 70,825 71.137 70.040 66.763 61.885 58.690 59.871

Južni Banat 108.462 109.808 108.860 106.561 103.193 99.631 90.122

Srednji Banat 73.079 74.555 74.104 73.679 71.949 69.222 65.367

Severni Banat 54.625 55.975 53.99 63.218 55.114 51.387 46.529

Srem 114.142 114.048 113.925 109.636 102.723 97.985 92.773

Vojvodina 764.887 773.564 769.188 754.828 714.764 682.148 642.614

Ako se broj pretplatnika uporedi sa brojem domaćinstava i stanovnika,kao u Tabeli 2.11. za

2010. godinu, pokazuje se da je broj pretplatnika po domaćinstvu u proseku malo veći od 1. Nije

bilo moguće izdvajanje podataka o poslovnim pretplatnicima, ali oni ne menjaju značajno

dobijene rezultate.



Tabela 2.11Broj pretplatnika fiksne telefonije i podaci o domaćinstvima i stanovnicima

Oblast Pretplatnici

2010

Domaćins

tva Stanovnika

Prosek broja

članova

domaćinstva

Broj

pretplatnika

po

domaćinsvu

Zapadna Bačka 74.211 69.366 187.581 2,7 1,07

Južna Bačka 269.543 222.164 607.835 2,74 1,21

Severna Bačka 70,825 70.939 185.552 2,62 1

Južni Banat 108.462 102.494 291.327 2,84 1,06

Srednji Banat 73.079 69.362 186.851 2,69 1,05

Severni Banat 54.625 57.127 146.69 2,57 0,96

Srem 114.142 105.985 311.053 2,93 1,08

Vojvodina 764.887 697.437 1.916.889 2,75 1,1

2.3 Korišćenje Interneta

U okviru istraživanja razvoja Interenta na području Srbije i AP Vojvodinesmatrali smo da je

izuzetno značajno da sagledamo aktuelnu situaciju u obasti korišćenja širokopojasnog Interneta.

Republički zavod za statistiku Srbije izvršio je istraživanje na temu upotrebe IKT u

domaćinstvima i u preduzećima. Istraživanje je izvršeno u toku aprila meseca 2010. godine.

Ciljna populacija bila je, za oblast domaćinstva, sva domaćinstva sa bar jednim članom između

16. i 74. godine života, a za pojedince, svi između 16. i 74. godine života. S obzirom na moguće

značajne promene u potrebama i navikama korisnika Interneta u proteklom periodu od aprila

2010. do decembra 2011. (period od 20 meseci), za potrebe ovog istraživanja ponovljeno je

slično ispitivanje. Uslovi i metodologija anketiranja donekle su prilagođeni praktičnim

mogućnostima. Sve ankete realizovane su preko anketnih upitnika razvijenih i dostupnih na

Internetu. Svesni smo izvesne ograničenosti ovih rezultata, pošto su anketni upitnici dostupni

samo korisnicima Interneta.

2.3.1 Navike i potrebe korisnika telekomunikacionih usluga

Korisnici telekomunikacionih usluga su svi građani starosti iznad 15 godina. Pokušali smo da

sagledamo kakva je aktuelna situacija sa načinom i obimom primene računara, telefona,

širokopojasnih telekomunikacija, kao i drugih savremenih telekomunikacionih sistema. Osnovni

rezultati dati su u tabelama u nastavku.

Od ukupno anketiranih 1.454 korisnika, zbog raznih grešaka i preskakanja odgovora, zbir

odgovora po pitanjima uglavnom odstupa od ovog broja. Odstupanja su uglavnom manja od 2% i

praktično ne utiču na ukupne rezultate ankete.

Od ukupnog broja ispitanika, 62% bili su muškarci, a 38% žene. Ostali značajniji rezultati dati su

u tabelama u nastavku.



Tabela 2.12 Starost ispitanika

Godine Procenat Broj odgovora

15-25 35,3% 511

26-30 26,3% 381

31-35 13,9% 202

36-40 8,4% 121

41-45 5,2% 75

46-50 4,0% 58

51-55 3,5% 50

56-60 1,9% 27

više od 60 1,7% 24

Tabela 2.13Broj članova domaćinstva

Broj Procenat (%) Broj odgovora

Jedan 10,5 151

Dva 24,9 358

Tri 23,9 344

Četiri 29 417

Pet 8,8 127

Više od 5 2,9 41

Tabela 2.14Koliko računara se koristi u domaćinstvu


Nema 0,3 4

Jedan 35,3 506

Dva 40,7 583

Tri 16,2 233

Više od četiri 7,5 108

Interesantno je da među odgovorima ima nekoliko domaćinstava sajednim članom i tri računara,

a u celini ne postoji snažna korelacija između broja članova domaćinstva i broja računara.

Tabela 2.15Koliko fiksnih telefonskih linija ima domaćinstvo


Nema 9,9 142

Jedan 71,1 1022

Dva 16,3 234

Tri 1,9 27

Više od tri 0,8 12



Gotovo 10% anketiranih domaćinstava nema fiksnu telefonsku liniju. Ovaj podatak ukazuje na

novije trendove i značajno okretanje korisnika prema mobilnom telefonskom saobraćaju. Ovakve

podatke nismo našli u anketi Republičkog zavoda za statistiku jer su oni vršili telefonsku anketu

koja praktično podrazumeva da svi anketirani poseduju telefonsku liniju. Značaj i tačnost ovog

rezultata potvrđuju podaci o broju pretplatnika po regionima u Vojvodini, dati u Tabeli 2.10. Na

Grafiku 2.4 dat je procentualni prikaz broja mobilnih telefona po domaćinstvu.

Grafik 2.4Koliko mobilnih telefona ima domaćinstvo

Nema domaćinstava bez mobilnog telefona. Analizirali smo korelaciju između broja članova

domaćinstva i broja mobilnih telefona.

Ova korelacija pokazana je u Tabeli 2.16. Iako je uglavnom broj članova domaćinstva jednak

broju mobilnih telefona, postoje i interesantna odstupanja, čak i slučajevi da jedini član

domaćinstva ima tri i više telefona.

Tabela 2.16Koliko mobilnih telefona ima domaćinstvo?

Broj članova domaćinstva

Procenat

Jedan Dva Tri Četiri Pet

Nema 0 0 0 0 0 0,0%

Jedan 86 5 5 1 0 6,7%

Dva 51 213 67 44 6 26,5%

Tri 8 97 158 49 8 22,8%

Više od tri 3 43 110 323 112 44%

Tabela 2.17Da li domaćinstvo ima pristup Internetu kod kuće?

Procenat Broj odgovora

DA 97% 1.382

NE 3% 43

Osnovni zaključak koji može da se izvede jeste da je fiksna telefonija udomaćinstvima u AP

Vojvodini dostigla određeni nivo zasićenosti i da neko vreme sigurno neće dolaziti do značajnije

promene broja pretplatnika. Razlog pretežno leži u snažnoj ekspanziji mobilne telefonije koja se

0% 6,7%

26,5%

22,8%

44%

Nema

Jedan

Dva

Tri

više od tri



dešavala u isto vreme, kao i sve većoj upotrebi Interneta koji je za potrebe komunikacija

(naročito kod međunarodnog saobraćaja i kod komunikacija među mladim korisnicima) postao

veoma konkurentan fiksnoj telefoniji.

U Tabeli 2.18. dato je poređenje broja pretplatnika i procenjenog broja instaliranih ADSL linija

za 2010. godinu. Može se uočiti velika neravnomernost među regionima, sa značajnom prednosti

Severne Bačke u odnosu na ostale okruge, a naročito na najslabije rezultate u Severnom Banatu.

Iz ovih podataka može se uočiti i koliki je aktuelni potencijal Telekoma u smislu povećanja broja

korisnika fiksnog širokopojasnog pristupa.

Tabela 2.18. Broj instaliranih ADSL linija i % u odnosu na broj pretplatnika u 2010. god.

Oblast Pretplatnici 2010 Instaliran ADSL % pretplatnika koji mogu

da koriste ADSL

Zapadna Bačka 74.211 17.000 23%

Južna Bačka 269.543 90.000 34%

Severna Bačka 70.825 31.000 44%

Južni Banat 108.462 30.000 28%

Srednji Banat 73.079 16.000 22%

Severni Banat 54.625 7.000 13%

Srem 114.142 33.000 29%

VOJVODINA 64.887 223.000 30%

Troškovi su najjači razlog za neposedovanje pristupa Internetu, ali skorojedna četvrtina

ispitanika tvrdi da nema tehničkih mogućnosti za pristupInternetu.

Rezultati odgovora ispitanika na pitanje kako ostvarujete pristup Internetu kod kuće, pokazuju da

najveći broj korisnika Interneta, pristup ostvaruje putem računara - Tabela 2.19

Tabela 2.19Način ostvarivanja pristupa Internetu od kuće

Procenat Broj odgovora

Preko računara 96,50% 1.350

Preko mobilnog telefona 27,50% 385

Preko televizora sa Internet priključkom 4,10% 57

Veliki broj domaćinstava koristi više od jednog načina za pristupInternetu, a broj TV aparata

novije generacije, sa mrežnom karticom, nijezanemariv. U anketi RZS pre 20 meseci ovaj

procenat iznosio je samo 0,1%.Ostali podaci veoma se malo razlikuju od ankete RZS.



Rezultati odgovora ispitanika na pitanje koju vrstu pristupnog servisa za Internet koriste kod

kuće su dati na Grafiku 2.5, a brzine prenosa koje koriste dati su u Tabeli 2.20.

Grafik 2.5Pristupni servisi za Internet od kuće

Očigledno su analogni modemi i ISDN veoma malo zastupljeni, a bežičnipristup i upotreba

mobilnog telefona postaju sve značajniji. I ovi rezultati seznačajno razlikuju od ranijih podataka

koje je prikupio RZS.

Tabela 2.20Brzine prenosa koje se koriste

Brzine prenosa Procenat

do 64 kbps 1,70%

do 512 kbps 5,40%

do 1024 kbps 17,40%

do 2048 kbps 19,70%

do 4096 kbps 26,00%

do 8192 kbps 11,50%

do 16384 kbps 1,40%

više od 16384 kbps 1,20%

nisam siguran 15,80%

Korišćene brzine ukazuju na mogućnosti provajdera i sistema s jednestrane i potrebe korisnika sa

druge strane.Značajan broj korisnika ne zna koju brzinu koristi. Verovatno oni ličnonisu

ugovarali uslugu sa operaterima, ili kod njih ne postoji izražen interesza tehničke detalje ovog

tipa.

12,8% korisnika koristi ograničen protok, dok 87,2% korisnika koristi flat rate (neograničeni

protok), što ukazuje da smo po vrsti protoka veoma bliski zahtevima za širokopojasnim

pristupom.

2,20% 1,30%

55,80%

33,30%

14,70%

12,40% 0,70% Analogni modem (dial-up

preko telef. linije)ISDN

DSL (ADSL, SDSL, VDSL i sl)

Modem preko kablovsketelevizijePreko mobilnog telefona

Bežični pristup prekomobilnog provajderaNe znam



Prema odgovorima na pitanje o načinu povezivanja na Internet- Grafik 2.6, najveći broj

poslovnih korisnika vezu sa Internetom ostvaruje preko Telekoma ili Oriona.

Grafik 2.6Način povezivanja na Internet

Primena Interneta je veoma raznovrsna, ali i dalje velik procenatkompanija ne vrši prodaju

svojih proizvoda i usluga, i ne ostvarujedvosmernu komunikaciju sa klijentima preko

Interneta.Telefoniranje preko Interneta ne koristi se ili se veoma malo koristi upreko 40%

slučajeva, 36,8% pruža usluge preko Interneta, ali je 28,8% ispitanika izjavilo da im je potrebna

posebna obuka u korišćenju Interneta za povećanje profita (Tabela 2.21, Tabela 2.22, Tabela

2.23).

Tabela 2.21Način i obim primene Interneta u poslu ispitanika

Usluge/odgovori Ne

koristimo

Veoma

malo Koristimo

Veoma

mnogo Koristimo

Online bankarske i slične usluge 108 47 159 100 414

Web sajt bez dvosmerne

komunikacije sa korisnicima 62 45 209 87 403

Web sajt sa dvosmernom

komunikacijom sa korisnicima 96 53 170 101 420

Kupovina materijala i proizvoda 178 78 93 41 390

Prodaja proizvoda 170 37 113 86 406

Korisnički servis sa kupcima i

korisnicima usluga 97 40 151 142 430

Privatna i službena komunikacija

preko elektronske pošte 14 7 92 356 469

VoIP, telefoniranje preko

Interneta 161 52 106 96 415

Razvoj i prodaja softvera 231 45 71 48 395

56,70%

13,40%

22,40%

5,40%

0,20%

3,60%

Preko Telekoma iliOriona

Preko kablovskogprovajdera

U posebnoj mreži(npr. Akademskamreža)Preko mobilnogprovajdera



Tabela 2.22Ostvarivanje prihoda zahvaljujući postojanju Interneta

Aktivnosti Ne Da, ne

znam Do 3%

4 do

8%

9 do

15%

6 do

25%

Više od

25%

Broj

odgovora

Prodaja preko

Interneta 183 136 7 15 10 5 52 418

Izvoz

ostvaren

preko

Interneta

216 111 7 4 6 4 40 388

Pružanje

usluga preko

Interneta

132 159 9 10 16 19 87 432

Novčani

promet preko

Interneta

177 146 5 11 6 7 37 389

Tabela 2.23Potrebe za posebnom obukom u korišćenju Interneta za povećanje profita

Odgovori Procenat (%) Broj odgovora

Da 28,8 137

Ne 55,9 266

Ne znam 15,3 73

2.3.2 IT usluge

U nastavku upitnika ispitanici su se izjasnili da bi univerzalna usluga širokopojasnih

telekomunikacija, dostupna svakom stanovniku AP Vojvodine, trebalo da bude prenos govora,

podataka i slike - Grafik 2.7

Grafik 2.7 Definisanje univerzalne usluge širokopojasnih telekomunikacija u AP Vojvodini

Dalje, ispitanici su se izjasnili da sada gledaju oko 20, ali bi želeli da imaju na raspolaganju i

više od 60 TV programa, uz istovremeno gledanje čak 4 TV programa. Nešto je umereniji stav

0,00%

20,00%

40,00%

60,00%

80,00%

100,00%

Prenos govora Prenos govora, podataka i slike

3,60%

78,10%

1,20%

83,20%

Uzorak

Novi Sad



bio građana Novog Sada, koji su se izjasnili da im je raspoloživo oko 16, a da bi želeli oko 40

TV programa, a istovremeno bi gledali 2 TV programa. Velika većina ispitanika (oko 80%),

želela bi da ima mogućnost da gleda filmove ili drugi program po svom izboru i u trenutku koji

njima odgovara (Grafik 2.8).

Grafik 2.8Mogućnost gledanja programa po želji

Ispitanici su se izjasnili i o visini cene koju bi bili u stanju da plate, da bi imali mogućnost da

gledaju film ili drugi program po svom izboru i u trenutku koji njima odgovara. Građani AP

Vojvodine su spremni da plate oko 5 EUR, dok su građani Novog Sada spremni i na nešto veći

iznos, od 5,45 EUR, za ovakvu uslugu širokopojasnih telekomunikacija.

Ispitanici su se izjasnili i po pitanju telefoniranja preko Interneta – najveći broj njih nije koristio

tu uslugu, ali bi, pod određenim uslovima, većina njih želela da je koristi. (Grafik 2.9). Kada je u

pitanju televizija visoke rezolucije, većina ispitanika nije spremna da izdvoji 2.000 do 3.000

dinara za pretplatu, koja bi im obezbedila i tu uslugu.

Grafik 2.9Mogućnost korišćenja usluga telefoniranja preko Interneta i televizije visoke

rezolucije

0,00%

20,00%

40,00%

60,00%

80,00%

100,00%

NE DA

11,90%

77,10%

11,00%

82,10%

Uzorak

Novi Sad

0

50

100

150

200

250

300

350

Da li biste koristiliuslugu telefoniranja

preko Interneta,koja je jeftinija odklasične ali slabijeg

kvaliteta?

Da li redovnokoristite uslugu

telefoniranja prekoInterneta?

Da li ste ikadkoristili uslugu

telefoniranja prekoInterneta?

Da li biste koristiliteleviziju visokerezolucije ako bi

cena pretplate bilaod 2000 do 3000

din

Uzorak-DA

Novi Sad-DA

Uzorak-NE

Novi Sad-NE



Posebno je interesantan, za kreiranje strateškog dokumenta o korišćenju širokopojasnih

telekomunikacija u AP Vojvodini, stav skoro polovine ispitanika da NE žele da koriste

zdravstvene usluge preko Interneta.

Odgovor na ovo pitanje može da se komentariše i stavom da skoro polovina ispitanika ŽELI da

koristi zdravstvene usluge preko Interneta, ali je negativan stav značajan kao generalni pristup

potencijalnih korisnika prema ključnim uslugama u kojima Internet može da doprinese većem

kvalitetu života građana. Novosađani su više zainteresovani za ovu uslugu što može da znači da

su bolje edukovani o njoj ili su osetili njen uticaj.

Pojašnjenje situacije oko (ne)spremnosti građana AP Vojvodine, kada je u pitanju televizija

visoke rezolucije, da izdvoji2.000 do 3.000 dinara za pretplatu, ilustrovano je na Grafiku 2.10.

Takođe, na Grafiku 2.10 pokazana je spemnost građana da plate cenu od 800 do 1.500 dinara

mesečno, za gledanje TV visoke rezolucije i 1.000 do 2.000 dinara za objedinjenu

komunikacionu uslugu (telefon, istovremeno gledanje 3 TV programa, prenos podataka

brzinama od 20 Mbit/s).

Grafik 2.10 Korišćenje TV visoke rezolucije i cena koju su korisnici spremni da plate za

objedinjene usluge

Ispitanici su se izjasnili i o ceni koju su spremni da plate za instaliranje video nadzora svog

doma, kao i za mesečni iznos za tu uslugu (Grafik 2.11).

0,00%

10,00%

20,00%

30,00%

40,00%

50,00%

60,00%

70,00%

Da li bi ste koristiliteleviziju visokerezolucije ako bi

cena pretplate bilaod 1.000 do 2.000

din mesečno

Da li bi ste koristiliteleviziju visokerezolucije ako bi

cena pretplate bilaod 800 do 1.500 din

mesečno

Da li ste spremnida platite između

2.000 i 3.000dinara mesečno za

objedinjenukomunikacionu

uslugu

Da li ste spremnida platite između

1.000 i 2.000dinara mesečno za

objedinjenukomunikacionu

uslugu

35,60%

51,30%

35,40%

62,80%

31,30%

61,60%

39%

59% 63,20%

48,70%

64,60%

37,20%

68,80%

48,40%

61%

41%

Uzorak-DA Novi Sad-DA Uzorak-NE Novi Sad-NE



Za instalaciju su spremni da plate 8.605 dinara (stanovnici Novog Sada i čitavih 10.733 dinara),

a za mesečnu pretplatu za video nadzor su spremni da izdvoje nešto više od 700 dinara.

Grafik 2.11 Korišćenje usluge video nadzora preko interneta

Iako izneti podaci već sami po sebi ukazuju na to koliko je situacija nepovoljna, posebnu težinu

dobijaju ukoliko ih uporedimo sa procentima korisnika u zemljama u našem neposrednom

okruženju koje su se suočavale sa sličnim početnim problemima kao i mi. Mada su postojale

izvesne metodološke razlike među istraživanjima o stanju u zemljama u okruženju, izneti podaci

ipak mogu poslužiti kao osnovni reper za sagledavanje stanja u kome se Srbija nalazi.

Znatno viši procenti korisnika u Sloveniji (54%) i Hrvatskoj (45%) posledica su strateškog rada i

nastojanja da se se razvija informaciono društvo. Ono što nam može poslužiti i kao putokaz i kao

ohrabrenje svakako je situacija u Makedoniji, u kojoj je zabeležen znatan porast broja korisnika

zahvaljujući realizaciji projekta pod pokroviteljstvom USAID-a “Macedonia Connects”.

2.4 Broj korisnika i njihova disperzija na urbana i ruralna

područja za sve vrste usluga

Podaci o broju stanovnika i broju domaćinstava uzeti su iz izveštaja Zavoda za statistiku,

Republike Srbije, iz studije “Stanovništvo i domaćinstva Srbije prema popisu 2011.god.” Podaci

o broju telefonskih priključaka korišćeni su iz izveštaja kojima raspolaže Izvršno veće AP

Vojvodine.

Ostali podaci dobijeni su iz dva odvojena istraživanja. Prvo je obavljeno u četvrtom kvartalu

2006. god. Dalo je zbirnu sliku o vrstama i broju usluga koje su pružane u 2005/2006. god.

Drugo istraživanje urađeno je u četvrtom kvartalu 2011. god. kao procena rezultata koji

seočekuju 2020.god. U Tabeli 2.24. su prikazani rezultati dobijeni tim istraživanjem.

- Din.

5.000,00 Din.

10.000,00 Din.

15.000,00 Din.

Koliko ste spremni da platiteza instaliranje video nadzora

Vašeg doma?

Koliko ste spremni da platiteza mesečne troškove

kompletnog video nadzoraVašeg doma?

8.605,00 Din.

752,00 Din.

10.733,00 Din.

726,00 Din.

Uzorak

Novi Sad



Tabela 2.24 Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodine

Podaci o broju korisnika usluga na teritoriji AP Vojvodina:

Vrsta usluge

U 2005/2006. god Procene za 2020. god

Ukupan broj

korisnika

Broj korisnika u

urbanism

područjima

Ukupan broj

korisnika

Broj korisnika u

urbanism

područjima

PSTN telefonija 738.227 590.582 990.000 680.000

ISDN bazni pristup 13.887 13.193 20.500 16.000

GSM 600.000 300.000 850.000 450.000

GPRS 60.000 60.000 115.000 90.000

EDGE 600.000 350.000

IP telefonija(VoIP) 351.000 150.000

Video telefonija 70.000 10.000

Video konferencija 150.000 80.000

Primarni ISDN 500 500 2000 1200

UMTS 100 100 500.000 500.000

ADSL 1.048 1.048 300.000 180.000

VDSL 30 25

Triple-play (Internet, TV,

telefon) 120.000 80.250

Prenos podataka mimo

Interneta brz.do 2 Mbit/s 300 250 720 519


Interneta brz. od 2-20

Mbit/s

20 20 105 104


Interneta brz. Preko

20Mbit/s

20.000 16.000

Pristup Internetu

brzinama do 2 Mbit/s 67.172 44.782

Pristup Internatu

brzinama od 2 Mbit/s to

20 Mbit / s

6 3 400.500 271.350

Prenos podataka

Interneta brz. preko 20

Mbit/s

5000 3000

Virtual Private Network

(VPN) 13 11 1500 600

Distribucija TV signala

do 10 kanala


od 10 do 75 kanala 283.575 180.236 44.500 32.200


preko 75 kanala

20.000 17.000

IP TV 100.000 80.000

Video on Demand-Video

na zahtev 5.000 4.000

E-ekonomija, E-

commerce, E-banking

150.000 100.000

E-uprava 10.000 7.000



E-learning-učenje na

daljinu 20.000 15.000

Video nadzor 150.000 110.000

Daljinsko upravljanje u

industrijskim

postrojenjima

1000 300

Interaktivne igre 150.000 120.000

Distribucija muzike i

zvučnog signala

50.000 30.000

Televizija visoke

rezolucije HDTV

150.000 120.000

Interaktivna digitalna

televizija

30.000 20.000

Web/mail hosting

services 160 150 3.000 2.500

Frame Relay 450

Kablovski Internet 23.127 20.523 40.000 27.000

UKUPNO 1.788,585 1.211,398 5.419,857 3.614,050

Južnobačka regija, sa Novim Sadom kao najvećim urbanim centrom, u ovom trenutku čini oko

1/3 telekomunikacionog tržišta u Pokrajini. Tabela 2.25predstavlja procenu broja korisnika po

regijama u AP Vojvodini za 2020.godinu.

Tabela 2.25 Procena broja korisnika po regijama u AP Vojvodini za 2020.godinu.

Procena broja korisnika po regijama u odnosu na ukupan broj korisnika na teritoriji AP

Vojvodine

REGIJA: Procena za 2020. god.

Južno-bačka 35.6 %

Zapadno-bačka 8.5 %

Severno-bačka 11.0 %

Severno-banatska 5.5 %

Srednje-banatska 6.8 %

Južno-banatska 15.5 %

Sremska 17.1 %

UKUPNO KORISNIKA (%) 100.0 %

Broj preduzeća – provajdera usluga 5

UKUPNO KORISNIKA 5.419,857

Grafički prikaz procene broja korisnika za 2020.godinu dat je na Grafiku 2.12.



35,60%

8,50%

11,00%

5,50%

6,80%

15,50%

17,10%

Procena za 2020. god.

Južno-bačka

Zapadno-bačka

Severno-bačka

Severno-banatska

Srednje-banatska

Južno-banatska

Sremska

Grafik 2.12 Procena broja korisnika po regijama u AP Vojvodina za 2020. godinu

2.4.1 Sagledavanje načina podele tržišta širokopojasnih telekomunikacionih usluga po

vrsti usluge i broju korisnika

Sa aspekta podele tržišta mogu se uočiti dva osnovna trenda: razvoj fiksnih i mobilnih sistema.

Među fiksnim sistemima u snažnoj ekspanziji je ADSL, prvenstveno po postojećim bakarnim

provodnicima. Razvoj optičkih mreža značajno zavisi od postavljanja optičke mreže do

korisnika. Opredeljenje za postavljanje optičkih provodnika do korisnika povezano je sa velikim

investicijama i ima sagledivu perspektivu samo kod novih objekata. Postavljanje mreže do

postojećih objekata u ovom trenutku se ne očekuje.

Intenzivan je razvoj širokopojasnog pristupa preko kablovskog Interneta po kablovsko-

distributivnim mrežama (KDS). Nove KDS mreže najviše se optikom približavaju korisnicima u

izgrađenim delovima uglavnom urbanih, a znatno ređe ruralnih područja, što zavisi od mesta

postavljanja optičkih čvorova. Nova, jeftinija tehnologija mini optičkih čvorova približava

optiku korisniku.

Među mobilnim sistemima najveću perspektivu imaju proširenja GSM, tj. dodavanje GPRS,

EDGE i UMTS tehnologija postojećoj mreži. Mogućnosti fiksnih širokopojasnih sistema i usluga

značajnije će doći do izražaja u urbanom okruženju gde je postavljanje fiksne infrastrukture

relativno jeftinije nego u ruralnom području, imajući u vidu udaljenost između kućai dužine

kablova.

Mobilni širokopojasni sistemi i usluge, osim mobilnih usluga u urbanom području, pružaju

mogućnost razvoja širokopojasnih usluga u ruralnom području, tamo gde bi postavljanje fiksne

mreže bilo ekonomski neisplativo. Ova tehnologija nije dovoljno zastupljena s obzirom na

mogućnosti.

Izrazita je neravnomernost u pokrivenosti teritorije uslugama. Ruralna područja su u mnogo

nepovoljnijem položaju. Uglavnom se koristi dial-up konekcija. Kablovsko-distributivni sistemi



počinju da dolaze u manja mesta. Njihove mreže uglavnom su vazdušnog tipa. Neki od njih nude

i konekciju na Internet.

Dodele prava na pokrivanje određenih područja kablovsko-distributivnim sistemom vrše se na

osnovu tendera lokalne samouprave u kojima učestvuju često nedovoljno obučeni ljudi za ovu

oblast. Odabir se tada vrši prema sasvim neadekvatnim kriterijumima, pri čemu se uglavnom ne

vodi računa o budućem kvalitetu mreže, niti o uvođenju novih usluga. Takva ponašanja moguća

su jer odobrenja za izgradnju daju upravoorgani te lokalne samouprave. O kvalitetu tek počinje

da vodi računa RATEL.



3 Ciljevi i svrha investiranja

Većina ljudi u Srbiji danas nema pristup širokopojasnim mrežama. Veliki broj dece školskog

uzrasta nemaju kućni pristup ovom primarnom alatu za istraživanje. Rad na poslu sve više

zahteva poznavanje Interneta. Broj ljudi koji koriste High – speed Internet na poslu porastao je

za preko 50% u periodu od 2007. do 2011.godine i broj radnih mesta u informacionim i

telekomunikacionim tehnologijama raste 50% brže nego u drugim sektorima.

Plan je da korisnici imaju pristup brzinama od barem 100 Mbit/s za download i barem 50 Mbit/s

za upload do 2020.godine.

Informacione telekomunikacione tehnologije (IKT) imaju značajan ekonomski uticaj kao što je

to prikazano u analizi OECD-a (Organisation for Economic Co-operation and Development).

Uticaji širokopojasnih mreža su vrlo veliki i izbor mora da se donese u skladu sa oblastima koje

pokrivaju. Ovaj projekat pre svega razmatra ekonomski uticaj širokopojasnih mreža i ne uzima

detaljno u obzir društvene uticaje. Glavni cilj je uticaj na preduzeća, putem produktivnosti i

organizacionih inovacija, povećavanjem konkurencije i globalizacijom sve većeg broja poslova,

naročito usluga. Sve će to uticati kako na zaposlenost tako i na fleksibilnost tržišta rada.

Širokopojasne telekomunikacije su postale sastavni deo skoro svakog aspekta privrede. Npr.

tradicionalne telekomunikacije se sve češće odvijaju preko širokopojasnih telekomunikacionih

mreža, naročito u IP mrežama. Javna infrastruktura sve više zavisi od širokopojasnih mreža, od

kontrole semafora, preko kontrole kanalizacionih sistema, kao i mnogih vidova saobraćaja,

drumskog i železničkog transporta i logističkih sistema upravljanja. Sve više sama Vlada

održava odnose putem Interneta sa građanima i preduzećima kroz pružanje servisa kao što su: e-

uprava (npr. aplikacije za izdavanje dozvola, poreski organi, pružanje informacija i dr.). Većina

ovih usluga nisu razvijene u mikroregionu grada Novog Sada.

Mnogi aspekti poslovanja u modernom svetu se sada odvijaju preko širokopojasne

komunikacione mreže, npr. upravljanje lancem snadbevanja, fleet management, e- fakturisanje,

korisnički servis, call centri, online platni sistemi, e-komerc, koordinacija proizvodnih procesa

kako unutar preduzeća tako i između preduzeća i veza radnika sa svojim poslodavcima putem

mobilnih mreža. Neki od ovih servisa savremenog poslovanja nisu u potpunosti razvijeni u

mikroregionu grada Novog Sada gde su glavni problemi vezani za IKT tehnologije i

širokopojasne mreže:

Nedostatak investicija za izgradnju mreže

Nedovoljno istraživanje i inovacije

Nedostatak digitalne pismenosti

Rast Internet kriminala i rizik od upada na slabo zaštićene mreže

Propuštene mogućnosti u rešavanju društvenih problema



3.1 Društveni ciljevi

Širokopojasne mreže utiču na društvena poboljšanja, npr. omogućavaju fleksibilnost u radu

(smanjuju troškove putovanja i štede vreme) što može doprineti smanjenju zagušenja i zagađenja

sa kojima se suočavaju veliki gradovi. Ovi faktori bi trebali da utiču na poboljšanje socijalnog

života zaposlenih više od svih efekata koji utiču na zapošljavanje. Širokopojasne mreže takođe

stvaraju pogodnosti za potrošače smanjenjem troškova pretraživanja i informisanja, i obezbeđuju

bolji pristup informacijama, što olakšava poređenje cena, njihovo smanjivanje i podizanje

konkurencije. Ona takođe omogućava veću prilagodljivost roba i usluga i povećanje kvaliteta

proizvoda. Uopšteno gledano, širokopojasne mreže menjaju ulogu pojedinca u proizvodnji,

olakšavaju korisniku uvođenje inovacija i razvoj korisničkih sadržaja.

Obrazovanje

Ekonomske prednosti FTTH mreža su velike. AP Vojvodina će na ovaj način imati mogućnost

da privuče nove investicije. Ušteda kod korisnika bi mogla da proizvede povećanje prihoda

unutar zajednice, a postojeći poslovi bi bili konkurentniji i prosperitetniji.

Državni obrazovni sistem uspešno razvija radnu snagu za industrijsko doba, međutim, obrazovni

sistem u celini suočava se sa velikim izazovima.

Širokopojasne mreže mogu da budu bitan faktor za pomoć vaspitačima, roditeljima i učenicima

koji se susreću sa velikim izazovima u obrazovanju. Ekonomska dobit države i njen dugoročni

uspeh zavisi od poboljšanja uslova učenja za sve studente, i rešenja zasnovana na

širokopojasnom internetu omogući će usavršavanje modela razvoja obrazovanja.

Građansko angažovanje

Razvoj FTTH će omogućiti građanima da lakše dele informacije. Takođe, pristup širokopojasnim

mrežama podstaći će građane da se sve više angažuju u lokalnoj samoupravi.

Energija i uticaj na životnu sredinu

Istraživanja Saveta Evrope za FTTH pokazuju da će FTTH mreže imati izuzetno pozitivan uticaj

na životnu sredinu u narednih 15 godina, za razliku od područja na kojima neće biti zastupljena

ova mreža. Sirovina koja se koristi za proizvodnju opreme, način na koji se ona transportuje i

njena implementacija lako se kompenzuje sa dostupnim uslugama FTTH mreže.

Širokopojasne mreže i napredne komunikacije imaće važnu ulogu u postizanju nacionalnih

ciljeva energetske nezavisnosti i efikasnosti. Rezultat toga su pametne kuće i preduzeća koji bi

na taj način mogla da koriste mogućnosti naprednih tehnologija kao što su: upravljanje svetlima

(gašenje, paljenje), termostatima, aparatima i uređajima i na taj način bipovećali produktivnost a

smanjili troškove. Širokopojasne mreže na ovaj način ne mogu da reše problem energije zemlje i

ekološke probleme, ali predstavljaju važan deo rešenja.



Plan je da se izgradi moderna mreža koja omogućava energetsku efikasnost i široko korišćenje

obnovljivih izvora energije kao i korišćenje plug-in električnih vozila koji bi smanjili zavisnost

od fosilnih goriva i nafte. Ova mreža detektuje probleme i automatski lokalizuje ispade, što

energetski sistem čini otpornijim na prirodne katastrofe.

Zdravstvo

Širokopojasne mreže nisu rešenje za sve. Ipak, postoji skup mogućih razvijenih širokopojasnih

rešenja koja mogu imati važnu ulogu u razmatranju zahteva da se bave i problemima zdravstva.

Ova rešenja, obično definisana kao zdravstvene informacione tehnologije, imaju potencijal da

poboljšaju rezultat zdravstvene usluge, istovremeno kontrolišući troškove i proširujući opseg

delovanja zdravstvenih radnika. Pored toga, pored inovacija i preduzetničke aktivnosti,

informacione tehnologije u zdravstvu mogu poslužiti kao pokretač za otvaranje novih radnih

mesta i globalne konkurentnosti. Širokopojasni pristup je neophodan za zdravstvene radnike u

sledećim oblastima: elektronska zdravstvena evidencija, video konsultacije i daljinski monitoring

pacijenata.

Lekari navode da Elektronska zdravstvena evidencija (EHR- Electronic health records) pomaže u

poboljšanju brige o zdravlju pacijenata na više načina. Elektronsko-zdravstvene usluge

olakšavaju naručivanje laboratorijskih testova i smanjuju mogućnost greške. Takođe, obezbeđuju

lakši pristup laboratorijskim informacijama i poboljšavaju preventivnu negu. Potencijalne

prevencije bolesti i bolje upravljanje postojećim uslovima, mogu da obezbede dvostruko bolje

rezultate u zdravstvu.

Širokopojasne mreže i video-konsultacije

Video konsultacije su posebno korisne za proširivanje dometa nedovoljno razvijenih usluga,

namenjenih pacijentima koji žive u ruralnim područjima. Pored povećanja zaštite, tamo gde to

inače nije bilo moguće, video-konsultacije u kombinaciji sa tehnologijom čuvanja i prosleđivanja

podataka (npr. slanje slika doktorima specijalistima umesto da pacijenti moraju da putuju do

doktora da bi mu dostavili snimke) može da dovede do značajne uštede vremena i novca

pacijenta. Takođe, korišćenjem ovih tehnologija, ušteda je moguća i kod pacijenata iz popravnih

i staračkih domova, gde je kretanje pacijenata ograničeno.

Programi, aplikacije i usluge u širokopojasnim komunikacijama u opštinama Temerin, Beočin i

Sremski Karlovci bili bi:

Virtuelni lekarski pregled i nadzor- pacijentima je moguće obezbediti zdravstvenu

zaštitu iz daljine, u kombinaciji sa visokom rezolucijom digitalnih video zapisa; ova

usluga je od velikog značaja za dijagnostiku bolesti

Video nadzor kao usluga- video nadzor objekata i/ili praćenje aktivnosti na poslu sa

minimalnim znanjem informacionih komunikacionih tehnologija

Virtuelna geronto usluga- pomoć starijim i nemoćnim ljudima kroz komunikaciju u

realnom vremenu, uz korišćenje digitalnog videa i ozvučenja



Virtuelni pregled i praćenje postrojenja i opreme - video nadzor tehničkih procesa i

mašina, sa mogućnošću upravljanja i komunikacije, sa visokom rezolucijom digitalnog

videa u realnom vremenu

Razmena resursa - skladištenje podataka preko mreže

Poljoprivredni nadzor- nadzor poljoprivrednih površina tokom uzgajanja različitih

kultura, kao nadzor procesa proizvodnje hrane

Online škola–pruža mogućnost učenicimadapohađaju nastavu od kuće i pri tome aktivno

učestvuju u nastavi

Javni nadzor- nadzor predškolskih ustanova, osnovnih i srednjih škola, fakulteta,

univerziteta, bolnica i drugih javnih institucija od značaja

Virtuelna mobilna kamera- virtuelno zapažanje izabranih turističkih objekata, gradova i

gasovodnih objekata, individualno pozicioniranje u prostoru

Projektovanje- Rad na projektovanju prostora zahteva brzu razmenu informacija kada se

bliži vreme kraja realizacije projekta. U tim trenucima projektant je nekada u situaciji da

napravi finalne izmene za jako kratko vreme

Virtuelni poslovni sastanci- video konferencije za razmenu podataka i informacija od

značaja za poslovne saradnike

Video nadzor događaja- uživo pokrivenost svih važnih dešavanja za jednu zajednicu,

kao što su sportski događaji, kulturne manifestacije i dr.

Virtuelni koncert- gledanje koncerata i drugih kulturnih manifestacija sa mogućnošću

razmene informacija sa ostalim gledaocima

Arhitektura- interaktivni rad na arhitektonskim projektima i u drugim oblastima gde se

zahteva timski rad

Video na zahtev- gledanje televizije, filmova, u vreme kada korisnik to poželi, snimanje

sadržaja itd.

Konstrukcije- interaktivni rad na građevinskim projektima i drugim oblastima gde se

zahteva timski rad

Sadržaji koji se nude korisnicima Interneta veoma su raznovrsni i generišu se na mnogo

različitih, komercijalnih i nekomercijalnih načina. Strukturu ponuđenog sadržaja veoma je teško

detaljno analizirati, a detaljniji pregled bio bi veoma obiman i uglavnom nepotpun. Različite

komercijalne sadržaje generišu kompanije koje u tome pronalaze interes, sa osnovnim ciljem da

svoje usluge prodaju korisnicima Interneta. Nekomercijalni sadržaj može da se podeli u mnogo

kategorija.

U Tabeli 3.1 prikazana je primena širokopojasnog pristupa prema brzinama za različite usluge.



Tabela 3.1 Usluge širokopojasnog pristupa prema brzinama

500 Kbit/s do 1 Mbit/s 5 Mbit/s do 10 Mbit/s 100 Mbit/s do 1Gbit/s

Telefoniranje preko Interneta (VoIP)

Razmena velikih fajlova (tekst,

slike, fotografije, video snimci,

muzika i sl.)

HD Telemedicina

Elektronska pošta IPTV standardnog kvaliteta sa

više kanala

Višestruki edukativni

servisi

Pretraživanje Interneta (jednostavniji

sajtovi)

Video na zahtev, standardnog

kvaliteta

Video na zahtev, visokog

kvaliteta

Slušanje muzike Preuzimanje HD video signala Veoma složene igre

Prenos video signala lošijeg kvaliteta

(visoka kompresija) Igre

Pronalaženje podataka o ponudi

robe i usluga

Razmena osnovnih medicinskih

podataka

Pronalaženje zdravstvenog sadržaja

(podataka o povredama, bolestima,

prehrani, poboljšanju zdravlja, itd.)

Osnovna daljinska dijagnostika

Čitanje novina i časopisa koji su

dostupni online Daljinsko obrazovanje

1 Mbit/s do 5 Mbit/s 10 Mbit/s do 100 Mbit/s 1 Gbit/s do 10 Gbit/s

Pretraživanje Interneta (složeniji

sajtovi) e-Zdravstvo (telemedicina) Istraživačke aplikacije

Elektronska pošta sa velikim

prilozima Obrazovni servisi

Prenos kvalitetnog video

signala u bioskopskom

kvalitetu

Daljinski nadzor Video visoke rezolucije

e-zdravstvo (daljinski

nadzor naučnih i

medicinskih uređaja)

Razmena fajlova IPTV visokog kvaliteta

Daljinska vizuelizacija i

virtuelna stvarnost

Online bankarstvo Složene igre

Traženje posla i slanje prijava za

posao,

Daljinski nadzor visokog

kvaliteta

e-Uprava (eGovernment-preuzimanje

podataka sa web sajtova vladinih

organizacija, preuzimanje formulara i

slanje popunjenih formulara)

Težište je stavljeno u postupke koje u vezi sa podsticanjem razvoja sadržaja ponuđenog na

Internetu treba da pokrenu i stimulišu opštine, gradovi sa svojim upravama i organizacije na koje

one mogu da utiču.

Postoji potreba za razvojem ponude koja će korisnicima doneti različite koristi, uštede i

omogućiti stvaranje profita, i na taj način opravdati i ulaganja i napore učinjene u pravcu razvoja

širokopojasnog pristupa.Javni i privatni sektor moraju da zajednički pokrenu inicijative



zaobogaćivanje sadržaja, prvenstveno u pravcu razvoja e-uprave, e-obrazovanja,e-trgovine, e-

bankarstva i e-zdravstva.

3.2 Ekonomski ciljevi

Širokopojasne mreže su sastavni deo privrede. Kako se tehnologija razvija i povećava propusni

opseg, povećava se mogućnost da širokopojasne mreže deluju kao pokretač strukturnih promena

u privredi utičući na sve veći broj sektora i delatnosti.

Direktni efekti su posledica ulaganja u tehnologiju i infrastrukturu. Indirektni efekti dolaze od

uticaja širokopojasnih mreža na vodeće faktore razvoja kao što su: inovacija, konkurencija i

globalizacija.

Širokopojasne mreže podstiču razvoj novih pronalazaka, novih i poboljšanih roba i usluga, novih

procesa, novih biznis modela, novih investicija, što povećava konkurentnost i fleksibilnost

privrde mikroregiona. Brojni aspekti proizvodnje, isporuke i potrošnje, koordinacije i

organizacije sada se odvijaju preko širokopojasnih komunikacionih mreža. Širokopojasne mreže

dovode do povećanja bezbednosti privatnosti korisnika štiteći sve što je od važnosti za korisnika.

IKT je globalizacijom usluga imao fundamentalni značaj na način rada u privredi i na globalnu

raspodelu resursa, rast produktivnosti na osnovu širenja tržišta, povećanje efikasnosti poslovanja

i jačanju konkurencije. Širokopojasne mreže, takođe, mogu da omoguće malim i srednjim

preduzećima da sarađuju ili konkurišu većim preduzećima u širem spektru tržišta, da se

reorganizuju i pruže usluge koje predhodno nisu nudili.Ovo je delom rezultat brzih promena

prirode posla u digitalnom dobu.

Agencija Radne Statistike predviđa da će poslovi zasnovani na Internetu i informaciono-

komunikacionim tehnologijama- IKT, kao što su poslovi koje obavljaju analitičari računarskog

sistema, administratori baze podataka i radnici u medijima i komunikacijama, porasti za 25% u

periodu od 2008 – 2018. godine, što je 2.5 puta brže nego u drugim granama privrede.

Prisustvo širokopojasnih mreža će omogućiti otvaranje novih radnih mesta i povećati šanse za

uspeh. Bez širokopojasnog interneta rizikuje se da se veliki broj mladih ljudi preseli u veće i

bolje povezane gradove.

Istraživanja su pokazala da ulaganje opština u širokopojasne mreže ima veliki uticaj na privredni

rast. Izgradnja optičkih mreža do bolnica, škola, privatnih preduzeća dovešće do duplo bržeg

privrednog rasta.

Regionalna optička mreža podiže nivo međuopštinske saradnje stvaranjem infrastrukture koja

ima neograničenu mogućnost nadogradnje kao i sposobnost da pruži podršku velikom broju

javnih i privatnih sektora. Takođe, regionalna optička mreža će doprineti unapređenju

međuopštinskog poslovanja kroz:

omogućavanje razvoja i rasta malih preduzeća

omogućavanje otvaranja novih radnih mesta

pružanje podrške preduzećima sa potebama za vrlo velikim propusnim opsegom, poput

digitalnih medija i razvoj sofvera



privlačenje investitora i zadržavanje postojećih preduzeća

omogućavanje obrazovanja radne snage

omogućavanje rada od kuće

stimulisanje privredne delatnosti

doprinos poboljšanju komunikacije između javnog, privatnog i neprofitnog sektora i

većoj odgovornosti u pružanju javnih usluga lokalnih samouprava.



4 Metodološke osnove izrade studije izvodljivosti

4.1 Evropski okvir razvoja širokopojasne telekomunikacione

mreže

Evropska Unija ima nameru da osigura dostupnost minimalnog skupa visoko-kvalitetnih usluga

svim korisnicima. Ove usluge biće raspoložive po pristupačnim cenama, bez obzira na operatora

koji ih obezbeđuje. Iz tog razloga, EU je propisala koje se usluge smatraju obaveznima, kao i šta

moraju da ispune operatori koji obezbeđuju pojedine obavezne usluge. Pored ovoga, EU je

ustanovila i prava krajnjih korisnika.

Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta 2002/22/EC od 07. marta 2002. god. definiše

univerzalan servis i prava korisnika koja se odnose na elektronsku komunikacionu mrežu i

servise [Universal Service Directive, Official Journal L 108 of 24 April 2002]. Ova direktiva je

za sada jedini dokument kojim se reguliše i normira univerzalni servis u okviru EU.

“Univerzalan servis” podrazumeva obavezu koja se uvodi jednom ili većem broju operatora

elektronske komunikacione mreže i/ili servisa. Njime se definiše minimalni skup usluga

dostupan svim korisnicima po pristupačnim cenama, bez obzira na njihovu lokaciju na

nacionalnoj teritoriji.

Prema ovoj Direktivi, obaveze koje se odnose na univerzalni servis su:

Pristup uslugama javne fiksne telefonske mreže – osnovni zahtev univerzalnog

servisa jeste omogućavanje pristupa javnoj telefonskoj mreži na fiksnoj lokaciji po

pristupačnim cenama. Veza sa javnom telefonskom mrežom mora imati mogućnost

prenosa podataka u govornom opsegu, kako bi se obezbedio kvalitetan pristup Internetu

Dostupnost univerzalnog servisa – država koja primenjuje ovu Direktivu mora da

obezbedi da telekomunikacioni servis bude dostupan svim korisnicima na teritoriji

države po pristupačnim cenama i sa definisanim nivoom kvaliteta, bez obzira na

lokaciju

Javne telefonske govornice – nacionalna regulatorna tela moraju biti u mogućnosti da

uvedu obavezu operatorima da obezbede javne telefonske govornice (javno dostupne

telefone čije se korišćenje plaća). Operator mora da zadovolji potrebe krajnjih korisnika

u pogledu kvaliteta servisa, geografske pokrivenosti, broja govornica i dostupnosti

osobama sa invaliditetom

Telefonski imenik i usluga pretraživanja – korisnicima mora biti dostupan bar jedan

sveobuhvatan telefonski imenik, ažuriran najmanje jednom godišnje. Slično tome,

korisnicima mora biti dostupna bar jedna usluga pretraživanja telefonskog imenika.

Imenik mora biti dostupan i korisnicima javnih telefonskih govornica



Posebne mere za osobe sa invaliditetom – termin “univerzalan” podrazumeva da

država mora da obezbedi servis svima. To znači da i osobe sa invaliditetom mogu da

koriste uslugu koja je u skladu sa njihovim potrebama

Određivanje operatora univerzalnog servisa – država mora da odredi jednog ili više

operatora koji će garantovati ponudu univerzalnog servisa. Država može, takođe, da

ustanovi različite operatore koji će obezbeđivati različite elemente univerzalnog servisa

i/ili pokrivati različite delove nacionalne teritorije

Pristupačne cene – država će osigurati da korisnici sa malim primanjima imaju

mogućnost korišćenja univerzalnog servisa po specijalnim (nižim) tarifama ili će im

pružiti posebnu pomoć kako bi ti korisnici imali pristup univerzalnom servisu i kako bi

ga koristili. Pored ovoga, država će moći da zahteva od preduzeća koja obezbeđuju

univerzalni servis da ujednače cene i da po jednakim cenama nude servis bez obzira na

lokaciju korisnika

Kvalitet servisa – nacionalna regulatorna tela moraju posebnim propisom da ustanove

kvalitet univerzalnog servisa koji pružaju operatori koji ga nude. Ona moraju i da

nadgledaju da li je ovaj propis zadovoljen

Finansiranje obaveza univerzalnog servisa – pošto troškovi obezbeđivanja

univerzalnog servisa po pristupačnim cenama mogu da budu veliki, neophodno je da

postoje mehanizmi nadoknade eventualnih gubitaka operatorima, nastalih usled

obezbeđivanja univerzalnog servisa. To može da podrazumeva obezbeđivanje javnih

fondova i/ili mehanizama raspodele troškova između operatora elektronskih

komunikacionih mreža i servisa.

Osnovna prava korisnika univerzalnog servisa jesu:

Pravo na posedovanje ugovora u kojem se korisnik pretplaćuje na uslugu koja

obezbeđuje povezivanje i/ili pristup javnoj telekomunikacionoj mreži. Ugovor mora da

sadrži minimalan skup informacija (npr. identitet i adresu ponuđača, vrstu usluge,

trajanje ugovora i uslove produžavanja ugovora, kvalitet usluge, procedure upućivanja

žalbi itd)

Obezbeđivanje, od strane operatora, transparentnih i ažuriranih informacija o cenama i

tarifama koje se primenjuju za određenu uslugu

Objavljivanje, od strane operatora, adekvatnih i ažuriranih informacija koje se odnose

na kvalitet ponuđenih usluga

Garancija da će, u slučaju katastrofalnog ispada mreže ili u slučajevima više sile, biti

omogućen pristup javnoj telekomunikacionoj mreži svim korisnicima

Obezbeđivanje servisa pretraživanja imenika korisnika univerzalnog servisa od strane

operatora.



Pored ovoga postoje još neki aspekti koji se odnose na univerzalni servis:

Pozivanje broja hitne službe mora biti besplatno

Portabilnost broja – mogućnost zadržavanja telefonskog broja kada se promeni operator.

Ovo se odnosi na brojeve korisnika fiksne telefonske usluge i brojeve korisnika mobilne

telefonske usluge

Država može da uvede obavezu prenosa radio i televizijskih distributivnih kanala i

servisa operatorima koji pod njenom jurisdikcijom obezbeđuju elektronsku

komunikacionu mrežu.

U EU je u toku postupak revizije ove Direktive, kojom bi se širokopojasni pristup uključio u

univerzalni servis.

4.2 Postojeća zakonska regulativa u Republici Srbiji

Zakoni kojima se regulišu tehnološki i pravni aspekti izgradnje i eksploatacije

telekomunikacione infrastrukture su:

Zakon o telekomunikacijama (Službeni glasnik Republike Srbije broj 44/2003 i 36/2006)

Zakon o radiodifuziji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 42/2002, 97/2004, 76/2005 i

79/2005)

Zakon o poštanskim, telegrafskim i telefonskim uslugama (Službeni glasnik SRJ broj 2/86 i

26/90)

Zakoni kojima se regulišu investicioni, urbanistički, građevinski i ekološki aspekti izgradnje

telekomunikacione infrastrukture su:

Zakon o planiranju i izgradnji (Službeni glasnik Republike Srbije broj 47/2003 i 34/2006);

Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije 135/2004).

4.3 Način primene postojeće zakonske regulative u Republici

Srbiji

Postojeća zakonska regulativa je zastarela, kako za oblast izgradnje, tako i eksploatacije

telekomunikacione infrastrukture, pri čemu je često nedorečena i kontradiktorna.

Po pozitivnim zakonskim propisima postoji konfuzija u podeli nadležnosti među različitim

državnim ministarstvima i agencijama, i to tako da postoje nedorečene situacije, situacije za koje

niko nije nadležan, situacije sa višestrukom nadležnošću i nerešive situacije u kojima postoji

kontradiktornost među različitim propisima. Ovo se naročito odnosi na Ministarstvo nadležno za

poslove telekomunikacija, Republičku agenciju za telekomunikacije (RATEL) i Republičku

radiodifuznu agenciju (RRA).



Zakon o planiranju i izgradnji nije prilagođen oblasti telekomunikacija. Njegova primena je

kočnica legalne izgradnje kvalitetne telekomunikacione infrastrukture i dinamičnog razvoja

telekomunikacija. On predstavlja ogromnu smetnju novim investicijama i razvoju tržišne

utakmice.

Generator nedoumica pri investicionoj izgradnji jeste nepostojanje jasnih propisa kojima se

definiše deo investicione izgradnje telekomunikacione infrastrukture koji zadire u domen

urbanizma i građevinarstva. To se odnosi na izgradnju kablovske infrastrukture, antenskih

stubova, kontejnerskih objekata za smeštaj telekomunikacione opreme i dr.

Odobrenje za gradnju koje je osnova legalne izgradnje u oblasti telekomunikacija podrazumeva

niz aktivnosti koje prosečno traju oko godinu dana. Ova procedura je kraća za ruralna područja, a

naročito mukotrpna i duga za gradove. Cena za dobijanje geodetskih podloga je ogromna i

značajno poskupljuje investiciju širokopojasnog pristupa. One su veoma kratkog roka važenja i

moraju se ponovo platiti ukoliko postoji potreba za funkcionalnim proširenjem na istom

području. Regulisanje vlasništva nad parcelama je često nemoguće realizovati, jer je potrebno

skupiti saglasnosti svih vlasnika parcela koji su često potpuno nedostupni (preminuli, u

inostranstvu, ne žele da daju). Zakonodavac nije predvideo zakonsku proceduru za forsiranje

izgradnje telekomunikacione infrastrukture u slučajevima opstrukcije, već je propisao

sprovođenje opšte pravne procedure.

Procedura oko legalne izgradnje u sadašnjim uslovima iziskuje ogromnu energiju, velika

finansijska sredstva i ne garantuje siguran ishod. Svi u lancu postavljaju se kao veliki neprijatelji

investitora. Isuviše duga i skupa procedura čini investiciju u širokopojasne telekomunikacije

neisplativom.

Dobijanje odobrenja za izgradnju podrazumeva dobijanje i/ili izradu:

Geodetskih podloga parcela na kojima se gradi infrastruktura

Idejnog projekta

Akta o urbanističkim uslovima koji izdaje organ lokalne samouprave

Saglasnosti svih komunalnih preduzeća (elektroprivreda, toplana, vodovod i kanalizacija,

Telekom, gas, put, direkcije za puteve, železnica, itd)

Zemljišno-knjižnih uložaka (posedovni listovi) za sve parcele na predmetnom području

Saglasnosti svih vlasnika parcela na predmetnom području.

Prijava početka izvođenja radova uslovljena je posedovanjem:

Glavnog projekta sa izveštajem o tehničkoj kontroli

Odobrenja za izgradnju

Dokaza o uređenju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje građevinskog

zemljišta

Ugovora sa izvođačem radova

Dozvole za raskopavanje

Dozvole za regulisanje saobraćaja.

Upotrebna dozvola, kojom se objekat može pustiti u eksploataciju, dobija se nakon tehničkog

pregleda koji uključuje konačne saglasnosti svih komunalnih preduzeća (elektroprivreda,



toplana, vodovod i kanalizacija, Telekom, gas, put, direkcije za puteve, železnica, itd.) i

tehnološkog sertifikata RATEL-a. Sve je vezano za plaćanje nemalih taksi.

Razlozi za isuviše veliku dužinu procesa legalne izgradnje telekomunikacione infrastrukture su:

Neusklađenost i protivrečnost zakonske regulative

Komplikovana i neefikasna procedura u organima javne uprave

Nepostojanje detaljnih urbanističkih planova za koridore, trase i lokacije za objekte

telekomunikacione infrastrukture

Zastarela tehnologija pohranjivanja i obrade podataka o položaju podzemnih instalacija,

koja ima za posledicu nepostojanje, nepotpunost i netačnost podataka o položaju

podzemnih instalacija

Nelojalna konkurencija i monopolsko ponašanje na tržištu telekomunikacionih usluga

Nepostojanje elemenata elektronske razmene podataka o izmenama u infrastrukturi

javnih preduzeća, što dovodi do neažurnosti stanja kod svakog od njih (svaka izgradnja

podrazumeva potpun i trenutni uvid u podatke o infrastrukturi svih javnih preduzeća)

Mešanje i dupliranje nadležnosti Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o

telekomunikacijama.

Izvršno veće AP Vojvodine će preuzeti mere za stvaranje povoljne poslovne klime, razvoj

konkurencije i stvaranje potrebnih uslova za razvoj širokopojasnih telekomunikacija u AP

Vojvodini. AP Vojvodina će insistirati na onemogućavanju svakog monopola u oblasti

širokopojasnih telekomunikacija. Preduslov za rad u zdravim uslovima tržišne konkurencije

stvoren je osnivanjem Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL). Univerzalni servis

utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija na predlog Republičke agencije za

telekomunikacije (čl. 6. stav1. tačka 5.).

Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije “univerzalni servis” definiše kao skup

osnovnih telekomunikacionih usluga određenog kvaliteta i obima koje treba da budu dostupne

svima u okviru javnih telekomunikacionih mreža na teritoriji Republike Srbije, po prihvatljivim

cenama [Član 49 Zakona o telekomunikacijama RS].

Zakonom je definisan početni obim univerzalnog servisa kao:

Pristup uslugama javne fiksne telefonske mreže, uključujući i usluge prenosa podataka u

govornom opsegu koja obezbeđuje kvalitetan pristup Internetu

Posebne mere koje invalidima i socijalno ugroženim korisnicima osiguravaju jednake

mogućnosti pristupa javnoj govornoj usluzi

Besplatan pristup službama za hitne intervencije

Uslugu javnih telefonskih govornica

Pristup uslugama operatora na telefonskoj centralii službama obaveštenja

Po pitanju univerzalnog servisa, zakonodavac je u Srbiji ostavio da se podzakonskim aktima

regulišu dodatne usluge u okviru univerzalnog servisa. Ove podzakonske akte donosi

Ministarstvo zaduženo za poslove telekomunikacija, napredlogRepubličke agencije za

telekomunikacije (RATEL).



RATEL prati dostignuti nivo realizacije univerzalnog servisa i kada oceni da su se stekli uslovi,

predlaže Ministarstvu da donese odluku o unapređivanju univerzalnog servisa. Ova odluka sadrži

(Član 51. Zakona o telekomunikacijama):

Identifikaciju i opis usluge koja će se u buduće pružati kao univerzalni servis, pod

uslovom da su ispunjeni svi osnovni zahtevi za povezivanje na javnu telekomunikacionu

mrežu na određenoj lokaciji

Način izbora javnog telekomunikacionog operatora koji će pružati takvu uslugu, uz

obavezu Agencije da odluku o izboru javno objavi

Način određivanja najviših cena usluga koje su obuhvaćene univerzalnim servisom, koje

se obrazuju na troškovnom principu uz obavezu javnog telekomunikacionog operatora da

usluge budu prustupačne a cene uprosečene po regionima

Mehanizam nadoknade troškova javnim telekomunikacionim operatorima koji pružaju

univerzalan servis

Opis podataka koje javni telekomunikacioni operatori moraju da dostave Agenciji radi

obračunavanja troškova pružanja usluga koje su obuhvaćene univerzalnim servisom,

primenom sistema obračuna troškova, u skladu sa Međunarodnim standardima

Zahtev da javni telekomunikacioni operatori koji pružaju univerzalni servis obezbede

reviziju svojih godišnjih obračuna, u skladu sa prihvaćenim međunarodnim standardima

za obračunavanje, odnosno reviziju

Obavezuju javnog telekomunikacionog operatora da najmanje jednom godišnje, a po

potrebi češće objavljuje izveštaje o uspostavljanju novih veza preko kojih se usluge koje

su obuhvaćene univerzalnim servisom pružaju i druge uslove koji se odnose na

obezbeđivanje univerzalnog servisa.

Imajući u vidu značaj širokopojasnog pristupa za jednu državu, kao i dostignuti nivo razvoja

telekomunikacija, predlaže se da se u definisanje univerzalnog telekomunikacionog servisa

uključe i delovi koji se odnose na širokopojasni pristup:

Univerzalna širokopojasna telekomunikaciona usluga treba da bude dostupna svakom

potencijalnom korisniku. Ona treba da obezbedi minimalni efektivni protok od 256 kbit/s

u downstreamu i 128 kbit/s u upstreamu. Korisniku treba osigurati efektivnu uslugu tj.

osiguran najmanje navedeni protok i stalnu povezanost na mrežu (flat rate), kao i kvalitet

servisa uz prihvatljive cene

Na određenoj teritoriji, svakom potencijalnom korisniku treba omogućiti kvalitetan

pristup radio i TV programima koji su dobili dozvolu za pokrivanje te teritorije

Univerzalni servis utvrđuje Ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija na predlog

Republičke agencije za telekomunikacije (Zakon o telekomunikacijama Republike Srbije,

čl. 6, tačka 5).

U Strategiji razvoja telekomunikacija Republike Srbije u periodu od 2006. do 2010. god, u članu

6.8, tačka 2 pominje se mogućnost promene liste osnovnih usluga javnog servisa imajući u vidu

potrebe i ekonomsku razvijenost različitih regiona Republike Srbije.



Zakon o telekomunikacijama

Ovaj Zakon bi morao da uvaži uticaj AP Vojvodine na formiranje politike u ovoj oblasti.

Predlaže se formiranje novog ekspertskog savetodavnog tela na nivou Vojvodine čije odluke bi

morale da se uvaže u procedurama donošenja republičke strategije i politike. Ono bi predlagalo

regulativu i mere RATEL-u. Ono bi moralo da bude uključeno u izradu ukupne strategije razvoja

Pokrajine gde bi u sklopu demografskog i ekonomskog razvoja promovisalo pojedine mere i

akcije imajući u vidu vrlo značajnu oblast širokopojasnih telekomunikacija.

Predlaže se sledeće:

Izrada Strategije razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji morala bi da se realizuje

zajedno sa nadležnim organom AP Vojvodine (novo ekspertsko savetodavno telo)

Lista osnovnih usluga koje treba da pruže operatori javnih fiksnih telekomunikacionih

mreža treba da se formira za građane Srbije imajući u vidu specifičnosti regiona

Realizacija bi morala da se nadzire zajedno sa nadležnim organima AP Vojvodine.

Imajući u vidu dinamiku razvoja oblasti telekomunikacija treba doneti poseban Zakon o

izgradnji telekomunikacione infrastrukture, usklađen sa Zakonom o telekomunikacijama i

Zakonom o planiranju i izgradnji. On treba da obuhvata izgradnju telekomunikacionih mreža i

ugradnju telekomunikacione opreme. Alternativno ova pitanja mogu se rešiti i dopunama

postojećeg Zakona o planiranju i izgradnji.

Iz Zakona o planiranju i izgradnji treba izuzeti, kao predmet regulisanja, proširenje kapaciteta

telekomunikacionih sistema u postojećoj kablovskoj kanalizaciji, na postojećim stubovima za

vazdušne vodove, na postojećim antenskim stubovima, u postojećim kontejnerima i zgradama.

To praktično znači da npr. provlačenje novog telekomunikacionog kabla kroz postojeću

kablovsku kanalizaciju, dodavanje novih antena na postojeći stub, proširenje broja ormana ili

elektronskih modula, treba u procesu dobijanja upotrebne dozvole da prođe samo tehničku

proveru koju vrši RATEL.

4.4 Urbanistička planska dokumenta lokalnih samouprava

Kako saradnja između opština nije na zadovoljavajućem nivou stiče se utisak da do stručnjaka u

odeljenjima koja se bave prostornim planiranjem još uvek nije doprla svest o važnosti

digitalizacije i elektronskog prenosa podataka, kao i centralizacije baza podataka, koja ubrzava

sve birokratske procese.Počev od zakazivanja pregleda u domovima zdravlja do pribavljanja

građevinskih dozvola za potencijalne investitore i dalje do servisa koji su tek u povoju, ali koji će

u vrlo kratkom vremenskom roku početi da se primenjuju u praksi. Cilj dugoročnog planiranja

koji uključuje ovu vrstu ulaganja ima višestruke efekte na opštinski i međuopštinski razvoj,

prvenstveno u obezbeđivanju mikroklime za privlačenje novih investitora i priliv svežeg

kapitala.

Delovanjem Privredne komore moglo bi da se utiče na svest lokalnih samouprava kroz stručna

predavanja i slične načine informisanja o značaju novih tehnologija.



Potrebno je obavezati organe lokalne samouprave da finansiraju izradu detaljnih urbanističkih

planova za koridore, trase i lokacije objekata telekomunikacione infrastrukture. Ona mora da

razreši pitanje vlasništva unutar koridora čime će se značajno ubrzati izgradnja

telekomunikacione infrastrukture i učiniti jeftinijom.

U lokalnoj samoupravi razviti svest da je telekomunikaciona infrastruktura jednako važna kao

energetska, vodovodna i druge. Pored toga, treba razviti svest da ne treba lokalna samouprava

pasivno da se prepusti dobroj volji i komercijalnim motivima telekomunikacionih operatora.

Izradom dobrih planova, ubrzanjem dobijanja dozvola za izgradnju i koordinisanom izgradnjom

podzemnih instalacija treba privući telekom operatore.

Izrada detaljnih urbanističkih planova za objekte telekomunikacione infrastrukture omogućila bi

da se dozvole za izgradnju dobiju takoreći istovremeno sa podnošenjem zahteva i davanjem

dokaza o posedovanju licence i finansijskih izvora za izgradnju.

Po ugledu na napredne urbane sredine iz Evrope, lokalna samouprava treba da izgradi sopstvenu

otvorenu širokopojasnu telekomunikacionu infrastrukturu. Organi lokalne samouprave (opštine i

mesne zajednice) mogu da koriste sledeće modele:

1. Koristiti svaku priliku pri rekonstrukciji ulica da se izgradi sopstvena kvalitetna

kablovska infrastruktura, sopstvenim sredstvima ili sredstvima raznih fondova,

nevladinih organizacija ili izvođača radova, ukoliko je kopanje ulica rezultat njihove

inicijative. Ona mora svim zainteresovanima biti dostupna pod istim uslovima

2. Prilikom izdavanja dozvola za gradnju, investitore usloviti izgradnjom infrastrukture koju

moraju da predaju u vlasništvo lokalne samouprave

3. Samodoprinosima na nivou lokalne samouprave može se finansiratiizgradnja sopstvene

infrastrukture čiji bi se kasniji prihodi koristili za dobrobit građana te sredine

4. Izvršno veće AP Vojvodine će pomoći izgradnju infrastrukture u nerazvijenim lokalnim

zajednicama,kroz poseban program

5. Isti pristup Izvršno veće AP Vojvodine će imati kada je u pitanju prenosna

(backbone)mreža

6. Izvršno veće AP Vojvodine će zajedno sa organima lokalnih samouprava realizovati

sledeći projekat: “Snimanje postojećeg stanja celokupne infrastrukture i izrada

urbanističkih koridora za telekomunikacione mreže”

Ovim bi se evidentiralo postojeće stanje infrastrukture koje je neažurno i prouzrokuje

usporavanje izgradnje i velike štete. Postojanje unapred kreiranih koridora za telekomunikacione

mreže sa unapred obezbeđenim saglasnostima komunalnih preduzeća omogućilo bi trenutno

izdavanje odobrenja za izgradnju i povećalo atraktivnost investiranja u ovu oblast.

Takodje je neophodno omogućiti dobijanje geodetskih podloga sa ucrtanom infrastrukturom od

strane Republičkog geodetskog zavoda u roku od par dana. Uticati na smanjenje taksi za

dobijanje ovih podloga i produženje njihovih važnosti. Trenutno one izuzetno poskupljuju razvoj

telekomunikacione infrastrukture u AP Vojvodini.



5 FTTH mreža u opštinama Temerin, Beočin i

Sremski Karlovci

Danas su širokopojasne usluge u velikom broju zemalja uključene u grupu osnovnih

telekomunikacionih usluga. Nedavna istraživanja širokopojasnosti u Evropskoj Uniji pokazala su

sledeće:

Porast veličine kojom se izražava iznosširokopojasne brzine godišnje dostiže 50%

Porast broja velikih širokopojasnih potrošača po domaćinstvu iznosi 20% godišnje

Saobraćaj koji ostvare domaćinstva sa FTTHpristupom tri puta je veći u odnosu na

ADSL.

Postoji više širokopojasnih tehnologija, s tim da je optička pristupna mreža do kuće (FTTH -

Fiber To The Home) jedino rešenje koje dugoročno podržava zahtev za velikim kapacitetom

komunikacionih mreža. Sigurno je da će FTTH mreža uskoro biti jedna od četiri komunalne

usluge tako da je njihova izgradnja neminovnost.

Danas na hiljade domaćinstava širom sveta ima pristup različitim širokopojasnim servisima

preko FTTH tehnologije. Ona omogućava tzv. “Triple Playservis”, odnosno istovremeni prenos

glasa, videa i podataka. Na ovaj način mnogim korisnicima se omogućava pristup različitim

servisima.

Mreže bazirane na optičkim vlaknima su se razvijale usled potreba korisnika za multimedijalnim

servisima koji su brzi, pouzdani i kvalitetni. Da bi se odgovorilo na te zahteve neophodne su

dvosmerne, širokopojasne i fleksibilne mreže.

FTTH omogućava provajderima da ponude različite informacionei zabavne servise, što uključuje

prenos govora, pristup internetu sa velikim protokom, širokopojasnu kablovsku televiziju,

širokopojasnu satelitsku televiziju, interaktivni dvosmerni prenos video zapisa itd. Svi ovi servisi

se obezbeđuju preko optičke mreže koja se razvlači do lokacije samog korisnika.

Na Slici 5.1 prikazan je tehnološki razvoj implementacije optičkog vlakna u pretplatničkoj

mreži. Najdirektniji pristup jeste point-to-point topologija, odnosno po jedno vlakno od

centralnog čvorišta do svakog korisnika.



Slika 5.1Tehnološki razvoj FTTH aplikacije (vlakno je označeno zelenom, a bakar crnom

linijom)



5.1 Analiza lokacija izgradnje FTTH mreže

Izgradnja lokalnih FTTH mreža u Temerinu (20km od Novog Sada), Beočinu (15km od Novog

Sada) i Sremskim Karlovcima (10km od Novog Sada) kao i povezivanje sa FTTH mrežom grada

Novog Sada dovešće do podizanja kvaliteta komunalnih usluga na viši nivo što će obezbediti

svrhu i ekonomičnost ulaganja u ove opštine.

Tabela 5.1predstavlja relevantne demo-geografske informacije za opštine Temerin, Beočin i

Sremske Karlovce.

Table 5.1Demo-geografski podaci za opštineTemerin, Beočin i SremskiKarlovci

Opština Broj

stanovnika

Površina

(km²)

Ukupan broj

domaćinstava

Ukupan broj

stanova

Prosečna gustina

naseljenosti

(stanovnika/km²)

Naselja u

opštini

Beočin 15.630 183 5.577 8.001 85,4

Beočin selo,

Banostor,

Grabovo, Lug,

Rakovac,

Sviloš, Susek,

Čerević

Temerin 28.227 168,88 9.256 10.043 167,1 Temerin, Sirig,

Bački Jarak

Sremski

Karlovci 8.722 50,8 3.024 4.925 171,6

Sremski

Karlovci

Statistički podaci za opštine Temerin, Beočin i Sremski Karlovci- Južno Bački region, većim

delom su uzeti iz rezultata popisa stanovnika 2011.godine. Analizirajući ove statističke podatke

dolazimo do zaključka da ove tri opštine pripadaju grupi urbanih naselja i kao takve imaju

preduslov za izgradnju FTTH mreže.

Opština Temerin se prostire na površini od 168,88 km². Graniči se sa opštinama Žabalj na

istoku, Srbobran na severu, Vrbas na zapadu i Novi Sad na jugu. Izuzetno povoljan geografski

položaj uslovile su važnije saobraćajnice koje prolaze kroz Temerin i temerinsku opštinu. U

samom Temerinu seku se regionalni putevi R-104 (Odžaci-Zmajevo-Sirig-Temerin-Žabalj) i R-

120 (Novi Sad-Temerin-Bečej-Senta).

Pored ovih regionalnih puteva, kroz teritoriju opštine prolaze međunarodni put E-75 (Beograd-

Novi Sad-Subotica-mađarska granica) i M-22. Kroz Temerin prolazi železnička pruga od Novog

Sada ka Žablju, Bečeju i Senti.

Opština Beočin seprostire na površini od 183 km², nalazi se između gradova Novi Sad i

Sremska Mitrovica, na desnoj obali Dunava. Beočinska opština ima izuzetno povoljan položaj i

saobraćajno je dobro povezana. Kroz Beočin prolazi državni put drugog reda, Br.107, koji vodi

od Novog Sada preko Beočina do državne granice sa Republikom Hrvatskom.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D1%9F%D0%B0%D1%86%D0%B8

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%BC%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%BE

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B3

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%96%D0%B0%D0%B1%D0%B0%D1%99

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8_%D0%A1%D0%B0%D0%B4

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%98

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95-75



Opština Sremski Karlovcise prostire na površini od 50,8 km². Nalazi se u severoistočnom delu

Srema, na reci Dunav, na magistralnom putu Novi Sad-Inđija-Beograd, na železničkoj pruzi

Novi Sad-Beograd, na severo-istočnim padinama Nacionalnog parka Fruška gora.

5.2 Značaj i funkcije izgradnje FTTH mreža u opštinama

Otvoreni širokopojasni pristup treba da omogući slobodnu konkurenciju nezavisnih isporučioca

usluga koje se ostvaruju preko širokopojasnog pristupa, a koji nemaju sopstvenu pristupnu

infrastrukturu.Strategijom razvoja širokopojasnog pristupa u Republici Srbiji određeno je da

minimalan protok za širokopojasni pristup treba da bude 4 Mb/s za fiksnu mrežu, odnosno 512

Kb/s u slučaju mobilnog pristupa. Širokopojasni pristup sledeće generacije zasniva se na

optičkim vlaknima kao glavnoj tehnologiji za povezivanje korisnika, uključujući domaćinstva,

čime se omogućavaju protoci od preko 100 Mb/s.

Kroz takav širokopojasni pristup, domaćinstvo ima mogućnost da istovremeno prima, odnosno

šalje, više audio i video zapisa visoke definicije u realnom vremenu, uključujući prijem radio i

TV programa, video konferencije, glasovnu komunikaciju i razne interaktivne usluge koje

uključuju prenos audio i video zapisa.

Važan segment razvoja širokopojasnog pristupa je mobilni širokopojasni pristup kojim se

omogućava pristup Internetu sa mobilnih uređaja i prenosnih računara nezavisno od lokacije na

kojoj se korisnik nalazi.

Razvojem širokopojasnog pristupa potrebno je postići da cene i uslovi pristupa Internetu u

Republici Srbiji budu bliski proseku EU za sve brzine protoka.

Telekomunikacionom infrastrukturomopština Temerin, Beočin i Sremski Karlovci obuhvaćeni

su:

Telekomunikacioni objekti

Telefonske centrale

Spoljni putevi i primarna mreža u naseljima

Sekundarna mreža nije na zadovoljavajućem nivou. Veliki deo mreže je izgrađen nadzemno i

nedovoljnog je kapaciteta. U naseljima je izvršena automatizacija i digitalizacija

telekomunikacione opreme i sistema.

Kvalitetan prijem televizijskih programa omogućen je uvođenjem kablovskog distributivnog

sistema (SBB). Za kvalitetno odvijanje telekomunikacionog saobraćaja na području opština

Temerin, Beočin i Sremski Karlovci, uz sve glavne i lokalne putne pravce potrebno je izgraditi

kvalitetne spojne puteve optičkim kablovskim vezama.

Sistem prenosa treba da se odvija preko digitalnih automatskih telefonskih centrala dovoljnog

kapaciteta koje treba postaviti u svim naseljima. Za svako domaćinstvo obezbediti po jedan

direktan telefonski priključak kao i dovoljan broj priključaka za sve privredne subjekte. U svim

naseljima potrebno je izgraditi primarnu i sekundarnu kablovsku mrežu. Izgradnjom antenskih

sistema i baznih stanica mobilne telefonije omogućuje se rad ovog sistema telekomunikacija na

teritoriji ovih opština.



Opština Temerin

Prema poslednjimistraživanjima najrazvijenije deltanosti su: trgovina (44 preduzeća), industrija i

rudarstvo (36 preduzeća), poljoprivreda, ribarstvo, finansijske i druge usluge (svaka 18

preduzeća), saobraćaj i veze (9 preduzeća), zanatstvo, lične usluge (7 preduzeća) i

građevinarstvo (5 preduzeća).

Prema podacima iz 2008.godine u Temerinu je bilo 1.115 preduzetnika dok poslove od javnog

interesa obavljaju 3 javna preduzeća - JKP “Temerin” (komunalne delatnosti), JP “Gas”

(distribucija gasa i servisiranje opreme i infrastrukture za distribuciju gasa), i JP “Direkcija za

urbanizam i izgradnju (poslovi projektovanja i urbanizma). U opštini Temerin mogu se uočiti

brojni faktori privrednog razvoja kao i značajni potencijali za privredni razvoj (prirodni,

ekonomski i faktori poslovnog okruženja).

Imajući u vidu značaj ovih delatnosti i uticaj širokopojasnih mreža na njihov razvoj, možemo

zaključiti da bi njihova implementacija mogla da obezbedi lakše i ekonomičnije poslovanje uz

stvaranje novih poslovnih mogućnosti i sprečavanje odliva stanovnika u veće gradove.

Opština Beočin

Spada u red industrijski razvijenijih opština u Vojvodini zahvaljujući fabrici cementa osnovanoj

1839.godine-najstarijoj i najvećoj fabrici cementa na Balkanu. Kompanija Alas Rakovac, deo

Asamer holdinga pronašla je interes u ovoj opštini kao vlasnik rudnika kamena.

Na teritoriji opštine prema poslednjim istraživanjima registrovano je 531 poljoprivredno

gazdinstvo i 4 preduzeća. Među najrazvijenijim delatnostima su: trgovina (26 preduzeća),

industrija i rudarstvo (9 preduzeća), poljoprivreda i ribarstvo, (5 preduzeća), finansijske i druge

usluge (9 preduzeća), saobraćaj i veze (5 preduzeća), zanatstvo i usluge (1 preduzeće) i

građevinarstvo (2 preduzeća).

U opštini Beočin zabeležena je tendencija rasta broja stambenih jedinica i priliva stanovništva,

zahvaljujući razvoju privrede i blizini Novom Sadu kao glavnom regionalnom centru, pa se kao

rezultat toga javlja i potreba za unapređenjem telekomunikacione infrastrukture.

Opština Sremski Karlovci

Glavni prirodni resursi opštine Sremski Karlovci su obradivo poljoprivredno zemljište za

vinogradarstvo i voćarstvo, reka Dunav i Nacionalni park Fruška Gora. Glavne

privrednedelatnosti su: prerada voća i grožđa - proizvodnja vina i žestokih pića, kulturni i

religiozni turizam. Među značajnijim preduzećima su: Agrotehna AD, Ac-komerc,

Zemljoradnička zadruga, Panteks AD, Stražilovo IGM AD. Privredni razvoj Sremskih Karlovaca

podrazumeva apsolutno iskorišćavanje povoljnog geografskog položaja blizine Novog Sada i

Fruške Gore, ulaganje u vinogradarstvo i voćarstvo, kulturni i sakralni-hodočasnički turizam kao

i izgradnju univerzitetskog naselja.

Među najrazvijenijim delatnostima su: trgovina (17 preduzeća), industrija i rudarstvo (11

preduzeća), poljoprivreda i ribarstvo, (3 preduzeća), finansijske i druge usluge (4 preduzeća),

saobraćaj i veze (2 preduzeća), zanatstvo i usluge (2 preduzeće) i građevinarstvo (4 preduzeća).



Podsticanje razvoja širokopojasnih mreža u poslovanju malih i srednjih preduzeća ovih opština

doprinelo bi povećanju nivoa konkurentnosti nacionalne ekonomije. Internet kao kanal prodaje i

komunikacije sa potrošačima i partnerima ima poseban značaj za mala i srednja preduzeća koja

su često usmerena na određenu tržišnu grupu i manje su im dostupne velike prodajne mreže.

U okviru javnog sektora postoje značajne potrebe za elektronskim komunikacijama i značajni

komunikacioni resursi kojima upravlja javni sektor, a mogućnost efikasne elektronske

komunikacije od suštinske je važnosti za razvoj i reformu javnog sektora (zdravstvo, sudstvo,

komunalna preduzeća, gradske uprave, škole itd.)

5.3 Plan izradnje FTTH mreže

FTTH mrežu projektovati kao “otvorenu” mrežu (Open access network).

Projektom prve faze - Izgradnje optičke infrastrukture predviđa se povezivanje javnih

preduzeća, obrazovnih ustanova, ustanova kulture, zdravstvenih ustanova, mesnih zajednica,

trafo-stanica, podstanica grejanja itd. na teritoriji naselja Temerin u opštini Temerin, naselja

Beočin u opštini Beočin i užeg građevinskog područja opštine Sremski Karlovci. Pri tom

planirati potrebne kapacitete čvorišta mreže, cevi i kablova na izgrađenim deonicama tako da

zadovolje zahtevane kapacitete ostalih faza izgradnje, tj. da ne dođe do ponavljanja radova

na već izgrađenim deonicama mreže u kasnijim fazama. U ovoj fazi takođe projektovati

povezivanje Temerina, Beočina i Sremskih Karlovaca sa Novim Sadom na teritoriji

katastarskog područja navedenih opština

Projektom druge faze - Izgradnje optičke infrastrukturepredvidetipovezivanje na optičku

infrastrukturu objekata od značaja u prigradskim naseljima opština Temerin, Beočin i

Sremski Karlovci: povezivanje ispostava javnih preduzeća, obrazovnih ustanova, ustanova

kulture, zdravstvenih ustanova, mesnih zajednica, trafostanica, i dr.

Projektomtreće faze- Izgradnje optičke infrastrukture predvideti povezivanje na optičku

infrastrukturu svih rezidencijalnih i poslovnih korisnika na teritoriji opštinaTemerin, Beočin i

Sremski Karlovci.

Optička mreža treba da zadovolji sledeće zahteve:

da ima fleksibilnu mrežnu arhitekturu tako da se može prilagoditi budućim potrebama

da omogući jednostavno proširenje i nadogradnju mreže u budućnosti

da obezbedi minimalno dva vlakna do svakog korisnika

da rezidencijalnim korisnicima omogući propusni opseg 100 Mbps /100Mbps, nakon

završetka treće faze izgradnje

da za male poslovne korisnike koji su navedeni omogući propusni opseg 1000 Mbps

/1000Mbps

da za velike poslovne korisnike koji su navedeni obezbedi mogućnost “dark fiber” usluge

sva aktivna oprema mora biti standardizovana, da poseduje odgovarajuće serifikate

regulacionih tela.



Idejni projekat mora da:

obuhvati projektovanje potrebnih građevinskih radova na postavljanju PE cevi na

planiranoj trasi, projektovanje malih standardizovanih šahtova na trasi PE cevi, kao i

uvodne cevi u objekte korisnika mreže i komunikacionih čvorišta. Izračunati potreban

broj cevi koje treba da se polože u rov tako da omogući povezivanje svih postojećih i

planiranih objekata korisnika na komunikaciono čvorište mreže

obuhvati izbor optičkih kablova po nameni, kvalitetu i kapacitetu, zatim tehniku njihovog

uvlačenja u cevi, izbor spojnica za izrade nastavaka na kablovima. Povezivanje

Temerina, Beočina i Sremskih Karlovaca sa Novim Sadom planirati sa optičkim kablom

odgovarajućeg kapaciteta koji se uduvava u cev PE fi 40mm položenu u iskopan rov

obuhvati projektovanje topologije mreže, broj neophodnih čvorišta, izbor aktivne i

pasivne opreme u čvorištima i kod korisnika kao i neophodan softver. Takođe obuhvatiti

tehnologije prenosa, način terminacije, neophodnu redundantnost i pouzdanost mreže,

klimatizaciju prostorija, rezervno autonomno napajanje kao i sigurnosni sistem za

obezbeđenje objekata od neželjenih upada. Optički čvor mora da bude odgovarajuće

veličine tako da omogući završavanje svih kablova (dolaznih i odlaznih), svih kablova

koji dolaze od potencijalnih drugih operatora kao i da omogući smeštaj aktivne i pasivne

opreme mreže i potencijalnih operatora.

Povezivanje Temerina, Beočina i Sremskih Karlovaca sa Novim Sadom planirati sa minimalno

dve cevi PE fi 40mm položene u iskopan rov. Bar jedna cev treba da bude rezervna za

eventualne buduće potrebe. Cevi se polažu na dubinu od minimalno 1,2m van naseljenog mesta i

na minimalno 1m u naseljenom mestu.

Planirati postavljanje polietilenskih (PE) cevi prečnika 40mm, kvaliteta za radni nadpritisak od

6 bara. Cevi projektovati u trotoaru ili zelenoj površini, na dubini od oko 100cm, odnosno min

120cm ispod kolovoza. Takođe projektom dati i rešenje za raspored revizionih šahtova duž trase

pomenutih cevi, na rastojanju od 60 do 150m, u zavisnosti od lokalnih prilika. U blizini prelaza

saobraćajnica projektovati revizioni šaht sa obe strane saobraćajnice. Prelaze saobraćajnica

projektovati sa najmanje dve PVC cevi prečnika 110mm na propisanoj dubini ispod površine

kolovoza. Visinsku razliku cevi u trotoaru i cevi ispod saobraćajnice kompenzovati u revizionim

šahtovima sa obe strane saobraćajnice.

Optička mreža mora se planirati kao podzemna gde su kablovi uvučeni u cevi koje su položene u

zemlju a nikako sa kablovima koji se polažu direktno u zemlju. U glavnoj i distributivnoj mreži

projektovati singlmodna optička vlakna čije karakteristike moraju biti u skladu sa odgovarajućim

ITU G.652D a u pristupnoj mreži singlmodna vlakna usklađena sa ITU G.652D i G.657 A1

preporukama. Topologiju FTTH mreža u navedenim mestima predvideti tako da se mreža sastoji

iz glavne, distributivne i pristupne mreže.

Glavna optička mreža treba da povezuje glavno čvorište u kojem se nalazi aktivna oprema sa

distributivnim čvorištima mreže koja mogu biti aktivna ili pasivna. Takođe predvideti da ovaj

deo mreže povezuje lokalnu FTTH mrežu sa FTTH mrežom Novog Sada, kao i da omogući

povezivanje sa drugim elektronskim mrežama. Distributivna i pristupna mreža određenog

područja treba da se projektuju tako da omoguće povezivanje svih postojećih i planiranih

objekata. Od svakog objekta do najbližeg aktivnog čvorišta (distributivnog ili pristupnog)



planirati minimalno kapacitet od 2 optička vlakna. Korisnički objekti su sve stambene jedinice

(individualna domaćinstva, stanovi u stambenim zgradama i sl) zatim škole, vrtići, zdravstvene

ustanove, poslovni objekti, ustanove kulture i druge javne ustanove, semafori, fiksne wireless

mrežne antene, sigurnosni sistemi poput sistema video nadzora, alarmnih sistema, trafostanice,

podstanice grejanja i dr.



5.4 Grafičkiprikaz lokacija

Slika 5.2. Grafički prikaz planirane mreže u Temerinu



Slika 5.3. Grafički prikaz planirane mreže u Beočinu

Slika 5.4. Grafički prikaz planirane mreže u Sremskim Karlovcima



5.4.1 Vreme izgradnje projekta

Planira se da radovi na izgradnji FTTH mreže na području grada Novog Sada započnu krajem

2012. godine. Planirano vreme realizacije projekta je 6 godina, tako da se očekuje da do kraja

2018.godine Novi Sad u potpunosti bude pokriven optičkom mrežom.

Kako bi se podstakao lokalni razvoj i međuopštinska saradnja, planirano je da se opštine

Temerin, Beočin i Sremski Karlovci priključe na optičku mrežu grada Novog Sada. To bi bile

samo tehničke pripreme koje bi dovele do razvoja regionalne optičke mreže. Planirana realizacija

projekta FTTH (Fiber To The Home) u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci i njihovo

priklučenje na FTTH mrežu Novog Sada je 2020.godina.

6 Tehnička rešenja

6.1 Proces izrade idejnog projekta

Idejni projekat je urađen u skladu sa zakonima o telekomunikacijama, zakonima kojima se

regulišu investicioni, urbanistički, građevinski i ekološki aspekti izgradnje telekomunikacione

infrastrukture (Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o zaštiti životne sredine) i u skladu sa

zakonima koji predviđaju mere bezbednosti i zaštitu na radu.

Celokupna studija se oslanja na stručno mišljenje inženjera iz oblasti telekomunikacija koji su

radom na terenu snimili postojeće stanje u ovim opštinama i ukazali na moguće probleme dajući

predloge njihovog rešenja. U planovima je obeležena svaka ulica i objekat od značaja u

opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci, kao i moguće prepreke i problemi koji bi se

mogli javiti pri izvođenju radova.

Prilikom izrade Idejnog projekta vodili smo se podacima dobijenim istraživanjem i podacima

koje smo dobili od nadležnih organa javnih sektora. Podaci o broju stanovnika u AP Vojvodini i

opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci preuzeti su od Republičkog zavoda za statistiku.

Ovaj zavod sproveo je i detaljnu analizu potreba za širokopojasnim telekomunikacijama u AP

Vojvodini za period od 2012.do 2015.godine koja nam je omogućila da sagledamo kako je tekao

razvoj informaciono komunikacionih tehnologija u AP Vojvodini do danas. Saradnja sa JKP

“Informatika” Novi Sad obezbedila nam je podatke vezane za trenutno stanje telekomunikacione

mreže u opštini Novi Sad.

Prve podatke smo prikupili na sastancima sa radnim grupama u opštinama. Radne grupe su već

ranije bile upoznatesa vrednošću i značajem izrade Projekta. Na prvom sastanku razmatrali smo

sledeća pitanja:

postojeće stanje(tj. da li Grad već ima postojeće mreže u vlasništvu ili u dugoročnom

zakupu i sl.)

da li postoje objekti u kojima bismo mogli smestiti čvorista mreže - spisak svih gradskih

objekata



da li postoji digitalizovana podloga grada (uputili su nas na Zavod za Urbanizam

Vojvodine koji može da izda opštini na zahtev važeći prostorni plan u AUTOCAD-u )

da li postoji spisak adresa stambenih i poslovnih objekata (objedinjena baza podataka ili

spisak koji može da pomogne pri projektovanju)

da li postoji objedinjen KATKOM (Katastar komunalne infrastrukture)podzemnih

instalacija

da li postoje zaštićene gradske zone tj. zone za koje je problematično dobiti dozvolu za

kopanje(zone pod zaštitom države, arheolosko nalazište ili je skoro postavljan novi asfalt

koji je pod garancijom i sl.)

U opštini Sremski Karlovci, od Odeljenja za urbanizam i građevinsko zemljište dobili smo neke

već postojeće prostorne planove delova grada koje su imali za neke druge projekte, plan grada sa

delovima koji su pod zaštitom Zavoda za spomenike i predlog prostorije koja bi mogla biti

centralno čvorište.

Od Uprava za urbanizam i prostorno planiranje u opštinama Temerin i Beočin smo, takođe,

dobili podatke o postojećem stanju, Prostorni plan kao i obaveštenje o zaštićenim gradskim

zonama.

Ono što se ispostavilo kao problem u svim opštinama je to što ne postoji objedinjeni KATKOM

i objedinjena baza podataka stambenih i poslovnih objekata.



6.2 Prikaz tehničkih rešenja

Projektom je predviđeno povezivanje svih institucija i objekata od javnog značaja u gradovima

Temerin, Beočin i Sremski Karlovci preko singlmodnih optičkih vlakana i to minimalno četiri

vlakna ka svim lokacijama korisnika koji su predviđeni da se priključe na mrežu u prvoj fazi.

Lokacije se povezuju na najbliži optički razdelnik ili distributivnu spojnicu preko kojih se svaka

lokacija povezuje na aktivnu opremu u glavnom čvorištu. Povezivanje lokacija je obezbeđeno

korišćenjem Active EthernetPoint-to-Point mrežne topologije preko full duplex komunikacije

brzine 1 Gbps ka svakoj lokaciji.

Sistem je sposoban da obezbedi Layer2 (L2) point-to-point, point-to-mutlipoint kao i

multipoint-to-multipoint servise. Pristup internet servisima,servisima L3VPN-a obezbeđen je

povezivanjem sa optičkom komunikacionom mrežom u Novom Sadu preko redundantnih 10

Gbps uplink-ova.

Sistem projektovati tako da se nakon prve faze sastoji iz dva funkcionalna nivoa:

Pristupni ili Access nivo je nivo na kojem se nalaze čvorišta na koja su priključeni korisnici.

Lokacija čvorišta je definisana položajem samih korisnika. Svakom korisniku je obezbeđen

pristup telekomukacionom sistemu brzinom od minimalno 100 Mbps.

Korisnici sistema su definisani na osnovu predviđenih i očekivanih protoka koje bi mogli

koristiti, sa stanovišta njihovih zahteva za visokom zaštitom podataka, lokacija na kojim se

nalaze kao i servisima koje koriste. Na osnovu klasifikacije korisnika, predložena je sledeća

pristupna aktivna i pasivna oprema:

Cisco 3560CG-8TC-S Switch sa 8 Gbps Ethernet portova i dva 1000Base lx10 optička modula

za korisnike kao što su javna preduzeća, obrazovne ustanove, ustanove kulture, zdravstvene

ustanova, mesne zajednice (u daljem tekstu Korisnici Tipa-A).

Predviđeno je povezivanje jednog ili više korisnika preko jednog sviča pristupnog nivoa.

Svakom korisniku je dodeljen minimalno jedan 100/1000Base-T port. Za korisnike Tipa-A je

predviđeno povezivanje na aktivnu opremu višeg nivoa linkovima brzine 1 Gbps koristeći

1000Base-lx10 trasportnu tehnologiju.

Neprekidno napajanje za aktivnu opremu u slučaju nestanka električne energije obezbeđuje UPS

snage 700 VA čime je obezbeđena autonomija od minimalno 1 sat. Sva neophodna oprema za

povezivanje korisnika ovog tipa instalirana je u nazidnom 19 inch rack ormanu dimenzija

9U.Fiber Optička vlakna terminirati na Optički Patch Panel i to za svakog korisnika sa

minimalno četiri SC/APC konektora, dok vezu sa lokalnim mrežama terminirati na Patch Panel

kategorije 6e.

Slika 6.1Cisco 3560CG-8TC-S Switch Slika 6.2 Izgled komunikacionog ormana



zakorisnike Tipa-A

Industrial Ethernet Switch 4ports+ 2 T/Sfp Uplinks (Cisco IE-3000-4TC) namenjen za

povezivanje semaforskih uređaja na raskrsnicama, fiksnih wireless mrežnih antena, sigurnosnih

sistema poput sistema video nadzora, alarmnih sistema, trafostanica, podstanica grejanja, gasnih

stanica, parking prostora, otvorenih bazena i grobalja (u daljem tekstu Korisnici Tipa-B).

Pozicija samih korisnika, kao i uslovi u kojima će se nalaziti oprema diktira implementaciju

opreme otporne na razne spoljašnje uticaje kao sto su temperatura, vlaga, mehanički uticaji i

slično. Predviđeno je povezivanje jednog ili više korisnika preko jednog sviča pristupnog nivoa.

Korisnici Tipa-B se povezuju na aktivnu opremu višeg nivoa linkovima brzine 1 Gbps, dok su za

povezivanje samih uređaja (semaforskih uređaja na raskrsnicama, fiksnih wireless mrežnih

antena, sigurnosnih sistema poput sistema video nadzora, alarmnih sistema, trafostanica,

podstanica grejanjai sl.) obezbeđena četiri 10/100Base-TX porta.

Neprekidno napajanje za aktivnu opremu u slučaju nestanka električne energije obezbeđuje UPS

snage 700 VA čime je obezbeđena autonomija od minimalno 1 sat. Sva neophodna oprema za

povezivanje korisnika ovog tipa instalirana je u samostojećem industrijskom IP66 ormanu

dimenzija 500 x 750 x 320. (ŠxVxD). Za povezivanje semaforskih kontrolera predviđena je

instalacija opreme u postojeće semaforske ormane. Fiber Optička vlakna u ormanima

terminirati u završnoj optičkoj kutiji i to na minimalno četiri SC/APC konektora.Sva neophodna

oprema za povezivanje korisnika Tipa-B montira se na DIN šinu.

Slika 6.3Cisco Industrial Ethernet Switch Slika 6.4 IP66 samostojeći orman

Potencijalna uska grla za aplikacije koje su netolerantne na gubitke, kašnjenja kao i varijacije

kašnjenja paketa moraju biti rešena QoS servisima koji se baziraju na otvorenom standardu.

Preporuka je da se sva eventualna ograničenja protoka, QoS servise, klasifikaciju i markiranje

obavljaju na aktivnoj opremi pristupnog nivoa. Takođe, poželjna je implementacija Port Security

funkcionalnosti kao i limitiranje na maksimalno 5 MAC adresa po jednom portu.

Za aktivnu opremu pristupnog nivoa, kreiran je poseban VLAN za menadžment uređaja, preko

koga je jedino moguće upravljanje i nadgledanje sistema. Preporuka je da se pristup komandnoj

liniji uređaja obavlja preko SSH protokola.

Menadžment opreme obezbeđen je korišćenjem SNMPv3 protokola koji podržava autentifikaciju

i enkripciju SNMP poruka.Transportni nivo je nivo na kome se agregira aktivna oprema svih

korisnika pristupnog novoa. Oprema ovog nivoa instalira se u centralnom čvorištu u

telekomunikacionom kontejneru postavljenom u ovu svrhu u Novosadskoj ulici 326. Prilikom

odabira čvorišta vodilo se računa da kontejner bude instaliran na Opštinskom vlasništvu, da



zadovoljava tehničke zahteve sve tri faze implementacije optičke infrastrukture kao i da bude

pozicionirana tako da na najlakši način omogući povezivanje objekata prve faze. Kontejner mora

biti izgrađen od kvalitetnih materijala koji u potpunosti zadovoljavaju standard ISO1161. Pod

objektom je potrebno je izgraditi betonski šaht dimenzija 2,5x2,5x1,9m za uvod

telekomunikacionih kablova. Dimenzije kontejnera zavise od količine opreme ugrađene za

potrebe komunikacionog čvorišta. Standardne dimenzije su 6055x3000x2591mm (DxŠxV).

Sistem za besprekidno napajanje obezbeđen je instalacijom GE UPS Match 2200 VAuz eksterni

baterijski set za autonomiju 8 h na 146 W, a u kasnijim fazama izgradnje kombinaciju UPS-a

(Un interruptable Power Supply) i dizel agregata.Ovaj prostor bi takođe trebalo da obezbedi

mogućnost kontrole pristupa na taj način da samo ovlašćena lica korištenjem magnetnih kartica

imaju pristup prostoriji.

Slika 6.5Tipičan izgled telekomunikacionog kontejnera

Transportni nivo se sastoji od dva visoko-funkcionalna Extreme Networks x480-48x L3 sviča

konfigurisanih u stek. Stek konfigurisati tako da jedan svič u steku bude Master, a drugi Backup

node, čime se ostvaruje redundansa na nivou steka. Za korisnike od vitalnog značaja, kao što su

Policija i Dom zdravlja, obezbeđeni su redundantni linkovi koji se terminiraju na različite

svičeve steka.

Veza ka svakom korisniku prve faze je omogućena preko 1 Gbps optičkih linkova

implementacijom VLAN ili VMAN servisa. Jedan ili više korisnika deli jedan VLAN broadcast

domen. Veza ka Optičkoj telekomunikacionoj mreži grada Novog Sada se obavlja preko dva

agregirana 10 Gbps linka korištenjem IEEE 802.1axLink Aggregation Control Protocol (LACP).

Ovi 10 Gbps portovi predstavljaju trunk portove za određeni broj korisnika optičke infrastructure

u Temerinu.

STACK NO.CONSOLE

Solid ON = LinkBlinking = Activity

Stack1MGMT

FAN

PSU-1

PSU-2

2

3

4

Management

USB

47 4845 4643 4441 4239 4037 3835 3633 3431 3229 3027 2825 2623 2421 2219 2017 1815 1613 1411 129 107 85 63 41 2

Summit X480-48x

TM

STACK NO.CONSOLE

Solid ON = LinkBlinking = Activity

Stack1MGMT

FAN

PSU-1

PSU-2

2

3

4

Management

USB

47 4845 4643 4441 4239 4037 3835 3633 3431 3229 3027 2825 2623 2421 2219 2017 1815 1613 1411 129 107 85 63 41 2

Summit X480-48x

TM

Slika 6.6 Izgled komunikacionog 42U ormana Distributivnog nivoa



Podrška za 12x10 Gbps portova po steku, MPLS funkcionalnost kao i propusna moć ovih

agregacionih svičeva pruža garanciju za nesmetano funkcionisanje svih servisa na nivou Opštine

u narednim godinama. Veza ka Novom Sadu se obavlja korištenjem transportnih modula

10GBASE-ER XFP 1550nm za dužine do 40km. Konfiguracija i nadgledanje svičeva ovog nivoa

obavlja se preko Out-of-Band management porta.

Za nadgledanje celokupne optičke telekomunikacione mreže neophodno je implementirati

Network management software.

Isto tako, poželjna je instalacija kolektora syslog poruka mrežne opreme koji se koristi za

analizu sistemskih događaja na mreži i blagovremeno reagovanje na događaje koji mogu stvoriti

potencijalne probleme na mreži. U tu svrhu neophodna je instalacija sviča za menadžment i

servera neophodnih za instalaciju NMS i Syslog softvera. Detekcija problema na mreži se

izvršava u realnom vremenu uz istovremeno prosleđivanje alarma/notifikacija odgovornim

osobama za funkcionisanje mreže preko e-mail i sms servisa.Tehničkim rešenjem je definisano

polaganje optičkih kablova za ostvarenje telekomunikacionih veza. Optički kablovi se polažu u

zaštitne PE (polietilenske) cevi Ø40 mm duž trase polaganja.

Broj radnih PE cevi cev Ø40 mm koje se polažu u rov izračunava se u zavisnosti od broja

kablova koji su potrebni da se pokriju svi zahtevi iz projektnog zadatka u sve tri faze izgradnje.

Na izračunati broj cevi dodaje se jedna rezervna cev koja će se koristiti i kao manipulativna u

slučaju potrebe. Izuzetak su privodi do objekata gde se planira 1 x PE cev Ø40mm.

Radna cev je projektovana za polaganje optičkog kabla u sklopu glavne i distributivne mreže.

Manipulativna cev je rezerva u koju se uvlači novi optički kabl na određenom kablovskom

rasponu, kada kabl u radnoj cevi treba zameniti zbog smetnje, dotrajalosti i sl. Rezervna cev je

rezerva za proširenje kapaciteta optičke veze (za polaganje novog kabla kojim se uvećava

kapacitet). Radne i rezervne cevi na lokalnom nivou služe za priključenje korisnika na kablovsku

komunalnu infrastrukturu, tako što će se kroz postavljenu cev, od okna na kojem se korisnik

priključi, priključni optički kabel voditi do optičkog čvora (bez ponovnog prokopavanja

površina).

6.2.1 Grafički prikaz varijanti rešenja

Radovi predviđeni ovim projektom moraju biti izvedeni kvalitetno, od strane ovlašćenih

izvođača, prema važećim propisima, sa materijalom izrađenim i atestiranim prema tehničkim

propisima i normativima ZJPTT.

Radovi se moraju izvesti u što kraćem roku, a trajanje radova ovog obima ne sme da prekorači

90 dana od dana otvaranja gradilišta. Izvođač radova se mora pridržavati projekta i dobijenih

saglasnosti. Svaka izmena mora prethodno biti odobrena i potpisana od strane projektanta. Za

sva nepridržavanja izvođač sam snosi odgovornost za nastalu štetu proisteklu iz toga. Izvođač

mora voditi građevinsku knjigu i građevinski dnevnik, a isti mora biti redovno overen od

nadzornog organa koji vodi objekat.

Posao se mora organizovati tako da teče bez zastoja. Samo pravilnom organizacijom posla isti će

se završiti u određenom roku, a posao se ne sme počinjati ako sav potreban materijal nije

prethodno obezbeđen. Pre početka radova izvođač treba da upozna sve zainteresovane koji imaju



instalacije uz trasu, o početku radova i stalno da sarađuje sa njima kako ne bi došlo do oštećenja

istih. Obaveza izvođača je da pravilno obeleži i obezbedi gradilište, kako bi se izbegle nesreće.

Na putu se ne smeju ostavljati vozila, oprema i materijal. Ako je to neizbežno, moraju se

obeležiti znacima za upozorenje i važećim saobraćajnim znacima prema Zakonu o bezbednosti

saobraćaja.

Iskopan rov mora biti zatrpan sa nabijanjem u slojevima, a višak zemlje uklonjen i isplaniran. Za

transport javnim putevima treba obezbediti saobraćajnu miliciju, ukoliko izvođač smatra da bi

saobraćaj mogao biti ugrožen. Izvođač mora obezbediti priručna gradilišna skladišta, na koja

treba složiti kablove prema redosledu polaganja, tako da se bubnjevima može prići radi

ispitivanja i korišćenja.

Prilikom preuzimanja kablova i pribora od investitora ili iz fabrike, izvođač mora izvršiti

kontrolu kablova na bubnjevima, merenjem optičkim reflektometrom na svim vlaknima i

vizuelnim pregledom kablova i pribora na svim isporučenim količinama. Obaveza izvođača

radova je da sarađuje sa imaocima drugih infrastrukturnih objekata, da se pridržava uslova datih

u njihovim saglasnostima i da vodi računa da se drugi objekti ne oštete. Ukoliko je neophodno

izvršiti izmeštanje drugih objekata a radovi nisu predviđeni projektom, potrebno je izvršiti

konsultaciju sa projektantom i dobiti odobrenje od investitora.

Izvođač radova mora se prilikom polaganja i montaže kabla pridržavati uputstva o polaganju i

montaži optičkih kablova, PTT Vesnik 4/89 i 33/91. Tokom izvođenja radova potrebno je

obezbediti snimanje kabla u otvorenom rovu od strane ovlašćene organizacije. Po završetku

radova na polaganju i montaži kabla, treba uraditi tzv. projekat izvedenog stanja, sa geodetskom

situacijom trase i protokolom svih potrebnih merenja.

Organizaciji radova na gradilištu posvetiti posebnu pažnju i iste izvesti po predviđenom planu

kako bi se izbeglo povećanje troškova. Broj osoblja koji se angažuju na radovima zavisi od

postavljenih rokova, prirode terena, primenjene mehanizacije, kao i od atmosferskih,

vodoprivrednih, saobraćajnih, energetskih i drugih uslova.

6.2.2 Izbor trase

Izbor trase optičkih kablova pri projektovanju, kao i trasiranje pre početka radova su od

izuzetnog uticaja na kvalitetan tok izvođenja radova i na konačni kvalitet izgrađenog objekta, pa

tome treba posvetiti dužnu pažnju. Pri izboru trase uzeti u obzir sadašnje i perspektivne

urbanističke planove, geografske i topografske uslove, sastav tla, mogućnost mašinskog iskopa

rova, stanje komunalne infrastrukture, s čime u vezi je poštovanje minimalnih rastojanja pri

paralelnom vođenju i ukrštanju telefonskih kablova sa drugim instalacijama, o čemu treba

konsultovati “Uputstvo o građenju mesnih kablovskih mreža”(tu su dati podaci za minimalna

rastojanja između raznorodnih instalacija) i “Uputstvo o polaganju i montaži optičkih kablova”.

U nedostatku tačnih podataka o vrsti zemljišta i drugim podzemnim objektima treba napraviti 3 -

5 uskih poprečnih rovova (šliceva), na svakih 100m trase. Za otkrivanje nekih podzemnih

objekata može se koristiti i tragač kablova. Kod prelaza preko ulica i puteva, ugao prelaza treba

da je pod pravim uglom, a nikako manje od 45 stepeni. Kao direktna zaštita optičkih kablova u

rovu, koriste se PE cevi. Kao indirektna zaštita koriste se polucevi, PVC cevi i pozor traka, a u

izuzetnim slučajevima i pokrivka (PVC štitnik, opeka ili čak i betonske ploče). Ukoliko se koristi



pokrivka, ne postavlja se direktno na PE cevi sa optičkim kablom, već između ima tampon peska

ili sitne zemlje. Pozor traka se postavlja 30 - 40cm iznad ose kabla, tj PE cevi.

Zaštita uvlačenjem u PVC cevi Ø110mm, koristi se po posebnoj potrebi u sledećim slučajevima:

pri ukrštanja kabla sa putem

u slučaju nemogućnosti ispunjenja minimalnog dozvoljenog odstojanja optičkog kabla u

PE cevi, od drugog objekta i

pri povećanoj mogućnosti mehaničke povrede kabla.

Nakon određivanja i obeležavanja trase na određenom potezu, pristupa se iskopu rova. Rov u

koji se polaže kabel kopa se ručno kao otvoren rov. Na svim prelazima ispod saobraćajnica

postavljaju se cevi PVC Ø110mm u koje se uvlače cevi PE Ø40mm. Rovovi u trotoaru i u

zelenoj površini kopaju se sa vertikalnim zidovima, dubine 1.0m. Širina rova je 0.4 m, a sve to

važi za zemljištie III-IV kategorije kakvo se nalazi na predmetnoj trasi.



Pre polaganja cevi u rov, dno treba fino planirati i pokriti posteljicom od peska ili rastresite

zemlje. Rov se obeležava upozoravajućom PTT trakom, pešački prelazi obezbeđuju

pešačkimmostovima sa ogradom a po potrebi noću se označavaju svetlećim znakom upozorenja.

Na sledećim crtežima predstavljeni su poprečni profili rovova za različite kategorije saobraćaja i

podužni profil pružanja kablova



6.2.3 Polaganje PE cevi Ø40mm u zemlju i uvlačenje PE cevi Ø40mm u PVC cevi

Ø110mm na prelazima ispod puteva

Polaganje u zemlju PE cevi malog prečnika Ø40mm obezbeđuje efikasno provlačenje optičkog

kabla uz najmanja fizička naprezanja istog, kao i mogućnost zamene oštećenog kabla, bez

velikih zemljanih radova.

Polietilenska cev malog prečnika mora biti u svemu u skladu sa tehničkim uslovima za ovu vrstu

i namenu cevi (prema Tehničkim uslovima za PE cevi malog prečnika za kablovsku TT

kanalizaciju, PTT Vesnik 25/87).

Pre polaganja cevi dno rova treba izravnati i očistiti, kao i pokriti posteljicom od peska ili

rastresite zemlje. Visina posteljice treba da je 5cm. Kabel je potrebno položiti u PE cev 40/34

radi zaštite i eventualne kasnije intervencije na kablu. Projektom je predviđeno da cev kroz koju

će se provući kabel bude položena prema situaciji u prilogu. Cevi se polažu direktno sa doboša

smeštenog na prikolici ili pak ručno, za šta treba obezbediti dovoljan broj ljudi i pomoćni alat za

razmotavanje cevi. Cevi se u rov polažu jedna pored druge. Posle polaganja, cevi se prvo

zatrpavaju peskom, a nakon sabijanja sloja od 10 do 15cm može se nastaviti zatrpavanje i

ostalim iskopanim materijalom (ne vraćati šut, kamenje i sl.), uz sabijanje rova u slojevima.

Iznad PE cevi potrebno je položiti identifikacioni provodnik ili opomensku traku od metalizirane

folije ili opomensku traku sa ugrađenim metalnim provodnikom.

Pri polaganju cevi u iskopan rov treba obratiti pažnju da se radovi ne izvode pri temperaturama

nižim od 5°C, kako bi se eliminisala krutost cevi odnosno izbeglo deformisanje i oštećenje istih.

Takođe, prilikom polaganja cevi u iskopan rov, treba voditi računa da ne dođe do nepotrebnog

uvijanja cevi u rovu +(jer se time otežava uvlačenje kabla u cev). Zbog toga postavljene cevi u

rovu treba formirati i ispraviti deonično, a takođe deonično i zatrpavati.

Krajeve PE cevi u oknima osigurati od pomeranja odgovarajućim držačima, pocinkovanim

šelnama.U oknima gde se izrađuje nastavak ili ostavlja rezerva na 10 do 15cm od gornje ploče

treba ugraditi konzole na rastojanju od 0.5m na sva četiri zida. Pri uvlačenju PE cevi takođe

obratiti pažnju da se radovi ne izvode pri temperaturama nižim od 5°C, kako bi se eliminisala

krutost cevi odnosno izbeglo upredanje, deformisanje i ostećenje istih.

Slika 6.7Okno



Za uvlačenje PE cevi malog prečnika koristi se posebna vučna glava sa hvataljkama za male cevi

ili kablovska čarapa. U cilju lakšeg uvlačenja PE cevi, postojeće cevi 110mm treba očistiti i

proveriti njihovu prohodnost. Prilikom uvlačenja koristi se parafinsko ulje ili mast radi

smanjenja sile trenja između cevi 110mm i 40mm. PE cevi se povlače vučnom mašinom ili

vitlom, slično klasičnim TF kablovima, veoma pažljivo. PE cevi se uvlače od okna do okna (po

rasponima).

Prilikom uvlačenja tri cevi, treba svaku posebno obeležiti(različitim bojama), kako bi se u

oknima raspoznala koja je koja cev. Voditi računa o tome da se posle uvlačenja PE cevi iste

provere radi utvrđivanja prohodnosti, tj. da se pri uvlačenju nije desila deformacija cevi

(naknadno se neće moći uvući optički kabl). Nakon provere i konstatovanja prohodnosti PE cevi

zatvoriti ih radi sprečavanja prodiranja vode i mulja. Za zatvaranje koristiti čepove od

termoskupljajućeg polietilena ili gume. Zbog gore navedenih razloga cevi 110mm u koju su

uvučene tri PE cevi 40mm zatvoriti fiksirajućim prstenom 110/3 (40X3).

Spojevi na cevima mogu biti nerastavljivi i rastavljivi. Nerastavljivo spajanje se može ostvariti

električnim varenjem uz upotrebu odgovarajuće spojnice i aparature. Kod rastavljivih spojeva se

uzimaju prave spojnice, kao vodovodne spojnice, standardnih dimenzija, tj. dimenzija prema

dimenziji cevi. Krajevi cevi se iseku na tačnu meru kako bi se mogla ubaciti spojnica. Oba

holendera spojnice se navuku na cev, koji se zatim malo zagreju. Specijalnim ključevima se

spaja telo spojnice sa holenderom i ostvaruje se potrebno spajanje cevi. Bez obzira na vrstu spoja

na mestu spoja ne sme se stvarati krivina malog poluprečnika. Spojnice treba obavezno da su

atestirane za ovakve potrebe. Spojnice za PE cevi obično nisu posebno otporne na aksijalne sile

zatezanja. Nakon uvučenog optičkog kabla u PE cevi, PE cevi spojiti u svakom oknu i proveriti

nepropusnost cevi i spojeva sa natpritiskom vazduha 3-5 bara. Kontrolom pada pritiska u

intervalu od jednog sata kontroliše se dihtovanje cevi.

Izrada prelaza

Prelazi se grade podbušivanjem ili prekopavanjem. To zavisi od važnosti puta preko kojeg se

radi kablovski prelaz, odnosno uslova koje daje vlasnik tog objekta.

Slika 6.8Prelaz



Na mestima ukrštanja trase optičkog kabla sa putevima, cevovodima, i sl. i gde kabl nije lako

pristupačan da se ne može izvršiti brza intervencija na njemu, potrebno je isti postaviti u zaštitnu

cev na većoj dubini nego na trasi optičkog kabla u trotoaru.

Polietilenska cev se postavlja duž cele trase tako da se kontinualno pruža i ispod prelaza, ali na

većoj dubini od uobičajene u trotoaru. Koristi se polietilenska cev, od polietilena grupe 3

(relativno tvrda polietilenska cev) spoljašnjeg prečnika Ø40mm i debljine zida 3-4mm.

Dubina ukopavanja cevi je najmanje 1.2m ispod projektovane površine kolovoza. Prelazi ispod

puteva sa asfaltnim, betonskim ili drugim čvrstim kolovoznim zastorom se izvode hidrauličnim

podbušivanjem i utiskivanjem PE cevi malog prečnika u izrađenu bušotinu. U slučaju da je put

takav da podbušivanje ne može da se izvede usled postojanja ostalih instalacija i komplikacije

izvođenja podbušivanja, polaganje cevi će se izvršiti kopanjem u kolovozu. U tom slučaju ceo

proces se izvodi prema propisima o raskopima javnih površina. U tom slučaju PE cevi se

postavljaju u PVC cevi 110 tako da se obezbeđuju od mogućeg nagnječenja. Maksimalan broj

PE cevi 40mm koji stane u PVC cev 110mm je tri.

Uvod kablova u objekte

Ovo je poseban način polaganja optičkog kabla, koji zavisi od lokalnih uslova u svakom objektu.

Uvod zavisi pre svega od arhitektonskih rešenja zgrade. Kako je optički kabl lak, malih

dimanzija, sa malim poluprečnikom savijanja, moguće ga je voditi kroz sve postojeće cevi,

prolaze, rostove i kanale.

Treba napomenuti da optički kablovi koji se vode po objektima treba da su sa PVC omotačem ili

omotačem od negorivog polietilena.

U ovom projektu objekti u kojima završavaju optički kablovi su javni objekti u kojima je stalno

prisutan veći broj ljudi, pa treba sprečiti mogućnost brzog širenja požara preko kabla.

Međuspratne otvore potrebno je nakon postavljanja kabla zatvoriti masom za sprečavanje širenja

požara. Uvod optičkog kabla u čvorište vrši se iz uvodnog okna ili kroz postavljenu uvodnu cev

iz najbližeg susednog okna (šahta). Na uvodu u zgrade optički kabl je u PE cevi i šelniran je na

zid. Rezerva optičkog kabla na uvodu (za eventualnu naknadnu preradu optičke završne kutije ili

optičkog ranžirnog panela) može se ostaviti jedino u uvodnom oknu, u koturu fiksiranom na

plafon okna, najmanjeg prečnika savijanja od oko 60 cm.

Označavanje optičkih kablova

Radi lakše identifikacije optički kablovi moraju biti označeni u objektima, galerijama i

privodnim kanalizacijama. Oznaka se nanosi na plastičnu pločicu pogodnih dimenzija, koja se

pričvršćuje za kabl. Oznaka mora da sadrži:

naziv relacije

tip, vrstu i kapacitet kabla

godinu izgradnje



Takođe, na svakom nastavku kabla, kao i na PATCH panelu, mora biti označen redosled

optičkih vlakana. Pored toga, nosač optičkih konektora mora biti tako obeležen da se bez

teškoća, lako i brzo može pronaći optičko vlakno određene relacije.

Montaža kabla

Montaža optičkog kabla sastoji se u izradi nastavaka na kablovskim dužinama optičkog kabla,

uvođenju kabla u optičke patch panele ili završne optičke kutije i merenjima na optičkom kablu.

Nastavljanje kablovskih dužina optičkog kabla sastoji se u spajanju optičkih niti i spajanju

omotača kabla.

Spajanje optičkih niti može se izvršiti zavarivanjem, pomoću posebnog uređaja za spajanje

optičkih vlakana ili uz pomoć mehaničke spojnice za optičko vlakno. Obzirom da su domaći

izvođači radova opremljeni uređajima za zavarivanje optičkih vlakana, a da je i slabljenje

ovakvog spoja manje nego na mehaničkim spojevima, biće korišćena metoda zavarivanja

optičkih vlakana.

Nakon izrade spojeva na optičkim vlaknima, a pre konačnog prespajanja omotača (pre zatvaranja

spojnice), neophodno je proveriti kvalitet izrađenih spojeva na optičkim vlaknima. To se čini

merenjem, kako u toku izrade pojedinog spoja na samoj mašini za zavarivanje optičkih vlakana,

tako i nakon slaganja rezerve niti u montažne module u spojnici, merenjem reflektometrom sa

udaljenog kraja kabla. Tek nakon provere kvaliteta spojeva optičkih vlakana može se pristupiti

konačnom prespajanju omotača kabla (zatvaranju spojnice).

Kod izrade nastavaka odnosno spajanja kablovskih dužina, potrebno je to raditi izvan TT okna ili

rupe za nastavak u zemlji. Najpogodnije da se to radi u namenskom vozilu ili u za to

pripremljenom šatoru, bez prisustva prašine, strujanja vazduha, nagle promene temperature,

atmosferskih padavina i sl., a kako bi se ostvario kvalitetan spoj. Za ovakav rad postoji rezerva

preklopljenog kabla koji se nakon izrade spoja slaže uz nastavak. Zaštita nastavka, ukoliko je on

u TT oknu, je takva da se spojnica postavlja pri vrhu okna na konzole van lakog domašaja.

Svi ovi radovi moraju biti izvedeni prema postojećim uputstvima, sa opremom koja je atestirana

prema tehničkim uslovima ZJPTT, kvalitetno i od strane ovlašćenih izvođača koji imaju

reference za ovu vrstu radova.

Izbor montažnog materijala

Montažni materijal u sistemima od kojih se zahteva visoka pouzdanost mora biti izuzetnog

kvaliteta. Tendencija je da se kvalitetnim materijalom i primenom razvijene tehnologije u

maksimalnoj meri isključe manuelne sposobnosti čoveka koje često mogu da budu

ograničavajući faktor. Spojnice, moduli, kasete i konektori su birani tako da je greška u montaži

zbog ljudskog faktora svedena na najmanju moguću meru.

Uvođenje kabla u optičke patch panele

Uvođenju kabla u optičke patch panele prethodi postupak montaže optičkog patch panela u

RACK orman koji se izvodi prema Uputstvu za montažu proizvođača.



Kabl se u optički patch panel uvodi odozgo, a montaža se sastoji iz dve faze. Prva faza je obrada

kraja kabla na isti način kako se to radi i prilikom pripreme kabla za nastavljanje, a zatim sledi

uvođenje kabla u optički patch panel kroz za to predviđeni otvor. Druga faza je zavarivanje

vlakana iz kabla na optička vlakna završena optičkim konektorom, formiranje nastavljenih

vlakana u za to predviđen prostor i montaža konektora na predviđeni nosač.

Merenja na kablu

U cilju postizanja propisanih karakteristika prenosnog puta moraju se na kablovima izvršiti

odgovarajuća merenja. Ono što treba proveriti radi konstatovanja da je optički kabl proizveden i

montiran na način koji obezbeđuje kvalitetno funcionisanje optičkog kabla u radnom veku, su

sledeća merenja:

pre polaganja kabla

nakon polaganja optičkog kabla

neposredno nakon nastavljanja fabričkih dužina, radi provere slabljenja spoja, pri kontroli

kvaliteta cele izgrađene optičke kablovske linije.

Pre polaganja, dok su kablovi još na bubnju, treba izvršiti merenja: optičke dužine (m)

ipodužnog slabljenja (dB/km) na talasnim dužinama 1300 nm i 1550 nm.

Merenja vršiti optičkim reflektometrom po svakom vlaknu uz korišćenje vrednosti za indeks

prelamanja iz priložene atestne dokumentacije, a dobijene rezultate treba uporediti sa

vrednostima iz priložene atestne dokumentacije i ako nema velikih odstupanja može se pristupiti

polaganju kablova. U protivnom, neispravne kablove izdvojiti i zameniti odgovarajućim

ispravnim.

Nakon polaganja optičkog kabla treba ponovo izvršiti navedena merenja svih optičkih vlakana

po položenoj fabričkoj dužini kabla. Dobijeni rezultati se upoređuju sa rezultatima merenja pre

polaganja kablova i vrednostima iz atestne dokumentacije. Važno je izvršiti upoređenje

međusobnih dužina vlakana po svakoj položenoj fabričkoj dužini kabla i ukoliko izmerene

vrednosti međusobnih dužina vlakana odstupaju više od 0,2%, to ukazuje na nedozvoljena

naprezanja optičkog kabla pri polaganju fabričke dužine. Takođe, odstupanje izmerenog

podužnog slabljenja od atestne vrednosti za više od 0,05 dB/km je neprihvatljivo.

Posle izrade spoja na optičkom kablu, izvršiti merenje optičke dužine i podužnog slabljenja svih

vlakana. Ova merenja vršiti u oba smera kabla, u II i III optičkom prozoru. Granične vrednosti za

slabljenje spojeva su takve da prosečna vrednost slabljenja spojeva na regeneratorskoj deonici na

1300 nm nije veća od 0,1 dB (po spoju), s tim da pojedinačna maksimalna vrednost slabljenja

spoja ne prelazi 0,25 dB. Istovremeno, dobijena vrednost slabljenja na spoju na 1550 nm ne sme

da bude veća od 0,05 dB u odnosu na vrednost istog spoja na 1300 nm. Ukoliko izmerene

vrednosti ne zadovolje date kriterijume, spoj treba prekinuti i spajanje ponavljati do dobijanja

korektnog rezultata, a maksimalno 6 puta. Ukoliko se ni tada ne dobiju zahtevani rezultati,

prekinuti ponavljanje spajanja, a u mernom protokolu evidentirati da je dobijena vrednost veća

od propisane. Sve dobijene rezultate prilikom pomenutih merenja srediti tabelarno i priložiti uz

dokumentaciju izvedenog stanja, kao merni protokol.



Nakon spajanja kabla pristupiti kontroli kvaliteta izgrađene deonice. Prvo, na celoj deonici

izvršiti merenje slabljenja svih spojeva na 1300 i 1550 nm, u oba smera i dobijene vrednosti dati

tabelarno. Takođe, izvršiti u jednom smeru merenje slabljenja za svaku dužinu kabla između

spojeva i rezultate u dB/km dati tabelarno. Zatim, stabilisanim optičkim izvorom i meračem

optičke snage izvršiti merenje ukupnog slabljenja, u oba smera na 1300 nm i na 1550 nm.

Posebno obratiti pažnju na čistoću konektora prilikom izvođenja ovih merenja.

Svi mereni rezultati sređuju se u posebne tabele, čija je forma data u Uputstvu o merenjima na

telekomunikacionim linijama sa optičkim vlaknima (PTT Vesnik 12/91), a na formatu A4, te isti

čine protokol merenja, odnosno deo dokumentacije izvedenog stanja.

Osnovne karakteristike optičkog kabla

Tip kabla se određuje u funkciji karakteristika samog kabla, kapaciteta sistema koji po njemu

moraju da rade i realnih fizičkih veličina koje deluju na kabel u vremenu.

Za privodne kablove do objekata projektovani su optički indoor/outdoor kablovi. Ovi kablovi su

namenjeni prvenstveno za unutrašnju montažu u objektima, ali se mogu koristiti i za primenu

van objekata. Predviđeno je njihovo polaganje po kablovskim rostovima, kablovskim kanalima,

kao i uvlačenje u odgovarajuće PVC zaštitne cevi unutar objekata kao i provlačenje kroz cevi

kablovske kanalizacije na deonici od objekta do okna u kojem se vrši spajanje na postojeći

optički kabl.

Optički indoor/outdoor kablovi treba da budu tanki, robusni, pogodni i za horizontalno i za

vertikalno polaganje.

Konstrukcija privodnih kablova u ovom projektu je od šest i dvanaest vlakana u cevčici kao vidu

sekundarne zaštite (“Loose tube” konstrukcija sa jednom cevčicom) i bez centralnog nosećeg

elementa:

Primarna zaštita 250 μm (tip vlakna 9/125 μm) se nanosi iznad omotača optičkog vlakna

sa odgovarajućim kolor kodom.

Sekundarna zaštita je izvedena u obliku cevčice (slobodna konstrukcija).

Periferni rasteretni element treba da bude izrađen od staklenih aramidnih vlakana.

Spoljašnji omotač treba da zaštiti optičko vlakno, primarnu i sekundarnu zaštitu i

periferni rasteretni elemento d mehaničkih i klimatskih uticaja okoline. Takođe treba da

poveća otpornost kabla na aksijalna i bočna opterećenja. Omotač u pogledu gorenja i

podržavanja gorenja je izrađen u skladu sa standardima IEC 60332 odnosno UL 910 i

UL 1666 koji propisuju otpornost kablova na gorenje i širenje vatre i emisiju dima i

štetnih supstanci. Projektovani privodni kablovi su sa omotačem od “halogenfree”

materijala (LSZH – LOW SMOKE ZERO HALOGEN).

Za glavne i distributivne kablove projektovani su optički outdoor kablovi.Ovi kablovi su

predviđeni za uvlačenje u PE cevi u glavnoj i distributivnoj mreži. Konstrukcija kabla je “Loose”

tube, sa više cevčica i sa centralnim rasteretnim elementom.



Mehaničke karakteristike kablova:

Minimalni poluprečnik savijanja privodnog kabla za kablove sa vlaknima po ITU-T preporuci

G.657.A je 15mm bez degradacija karakteristika vlakana. Za glavne i distributivne kablove

korišćen je tip kabla sa vlaknima po ITU-T preporuci G.652.D i za njih je minimalni poluprečnik

savijanja 20D, gde je D prečnik kabla.

Maksimalna dozvoljena vučna sila za privodne kablove ne sme biti manja od 500N. U ovom

projektu je izabran privodni kabl sa dozvoljenom vučnom silom 1750N. Za glavne i distributivne

kablove izabran je kabl sa sa dozvoljenom vučnom silom 9000N.

Maksimalna dozvoljena vučna sila se definiše kao maksimalna sila istezanja kabla pri kojoj još

uvek ne dolazi do istezanja optičkih vlakana.

Razlozi za izbor optičkog kabla su sledeći:

male dimenzije i težine optičkih kablova,

lako manipulisanje optičkim kablovima,

veliki bitski protok koji omogućavaju optički kablovi,

mala količina kablova potrebna da se realizuje jedan ovakav sistem,

prihvatljiva cena,

povoljan odnos cena/perfomanse.

Količina upotrebljenih vlakana projektovana je tako da zadovoljava sve kriterijume postavljene u

projektnom zadatku. Ovaj optički kabl nema metalnih elemenata i kao takav uvlači se celom

dužinom u PE cev Fi 40/34 mm. Kod izbora tipa i kapaciteta optičkog kabla vođeno je računa o

činjenici da sa porastom broja vlakana u optičkom kablu cena kabla raste znatno sporije od

povećanja broja vlakana, te je i sa ovog stanovišta opravdano planirati kabel većeg kapaciteta.



7 Ekološki aspekti

7.1 Mehaničke opasnosti i mere zaštite

Prilikom izvođenja radova na polaganju i montaži optičkih kablova mogu nastati opasnosti po

radnike koji učestvuju u izgradnji kablovske mreže ili može doći u opasnost sam objekat koji se

gradi ili pak korisnici objekta ili čak i slučajni prolaznici. Da bi se sprečila pojava mogućih

opasnosti i eliminisale eventualne nepovoljne posledice, potrebno je pridržavati se pravila zaštite

na radu. Obaveza izvođača radova i osoblja na izgradnji da se pridržava Zakona o zaštiti na radu

(SL.Glasnik br. 42/91.), a osoblje na gradilištu da se pridržava i Pravilnika o zaštiti na radu u

građevinarstvu.

Mehaničke opasnosti se uglavnom javljaju prilikom radova na polaganju i montaži PE cevi i

optičkih kablova. Da bi se ove opasnosti sprečile potrebno je pored pažnje i budnosti pri

obavljanju svih poslova u radu primenjivati i odgovarajući materijal i radove izvoditi

odgovarajućim alatom namenjenim i atestiranim za ovu vrstu radova. Dozvoljeno je korišćenje

samo ispravnog alata i materijala što zahteva permanentne i periodične provere. Izvođač radova

mora voditi računa o pravilnoj upotrebi alata i primenjenosti mera zaštite na radu.

Transport bubnjeva PE cevi i optičkih kablova može se vršiti kamionom ili kablovskom

prikolicom. Ako se bubnjevi transportuju kamionima, bubnjevi moraju biti osigurani

podupiračima i vezani. Prilikom utovara i istovara bubnjeva na kamion koriste se utovarno

istovarna rampa ili dizalice odgovarajuće nosivosti (kran, mehanička ruka, viljuškar i sl.).

Prilikom manipulisanja dizalicom radnici se obavezno udaljuju ispod dizalice ili tereta, a teret

mora biti osiguran od pada sa dizalice ili rampe.

Prilikom transportovanja kablova kamionom NIJE DOZVOLJENO izbacivanje bubnjeva sa

kamiona već je dozvoljen gore opisan način. Pošto je na gradilištu teže obezbediti kran, dizalicu,

mehaničku ruku i sl. preporučuje se transport, posebno težih bubnjeva, kablovskom prikolicom.

Kablovska prikolica treba da je odgovarajuće nosivosti, da ima osiguranje tereta i sistem za

podizanje i spuštanje bubnja.

Prilikom transporta bubnjeva vozilo za transport se kreće smanjenom brzinom i mora biti

obeleženo na odgovarajući način. Radnici koji vrše transport i utovar i istovar moraju koristiti

zaštitnu opremu, zaštitne rukavice, šlem i sl. Nije dozvoljen transport radnika ili drugog osoblja

u teretnom sanduku ili na kablovskoj prikolici.

Ukoliko se radovi izvode u neposrednoj blizini kolovoza ili na samom kolovozu, potrebno je

odgovarajućim saobraćajnim znacima usmeriti saobraćaj tako da se ne ugrožava bezbednost

kako samog saobraćaja tako i bezbednost radnika koji izvode radove. Po potrebi angažovati i

saobraćajnu miliciju. Samo gradilište obezbediti ogradama, upozoravajućim trakama i

odgovarajućim saobraćajnim znacima. Ukoliko je saobraćaj ugrožen i noću(ako radovi u blizini

saobraćajnice traju više dana) mesto radova se mora osvetliti i koristiti reflektujući i osvetljeni



saobraćajni znaci. U cilju zaštite prolaznika, pešaka, rov treba ograditi i obeležiti, a na prelazima

ulica i kućnim ulazima postaviti privremene mostove od dasaka, sa ogradom, a čvrsto oslonjene

na nedirnuto zemljište.

Posebno kritična mesta su kablovska okna. Pri izgradnji se mora voditi računa da rupa za okno

bude označena i ograđena, da bi se sprečio pad prolaznika, pešaka u rupu. Izgrađena kablovska

okna nikada ne treba ostaviti otvorena, ako nisu pažljivo obezbeđena. Oko otvora se postavlja

montažna ograda, a pored otvora treba da se uvek nalazi bar po jedan radnik, koji će paziti da

neko od prolaznika ne padne u šaht a ujedno će dodavati alat i materijal radnicima u oknu. Alat i

materijal se postavlja dalje od otvora okna, najmanje pola metra, da se ne bi desilo da padne u

okno i povredi radnike koji u njemu rade.

Radnici koji rade na polaganju PE cevi i optičkih kablova, na montaži kablova i sl. moraju biti

kvalifikovani za vrstu posla koju rade i moraju posedovati odgovarajuću zaštitnu opremu, odeću

i obuću, a takođe se moraju pridržavati svih mera zaštite na radu.

Izvođač je dužan da pre svega obezbedi gradilište, da na gradilištu pribavi priručnu apoteku, i da

se raspita za najbližu zdravstvenu ustanovu koja može pružiti prvu pomoć kod eventualne

nezgode.

7.1.1 Opasnosti od dejstva električne struje i mere zaštite

Kod radova na izgradnji i održavanju kablovskih okana i PE cevi postoji opasnost od kontakta sa

naponima opasnim po život i zdravlje ljudi, a takođe opasnim i štetnim za instrumente i opremu

koja se pri radovima koristi.

Kod radova u blizini dalekovoda, EE objekata, obratiti pažnju na mogućnost nedozvoljenog

približavanja ili direktnog dodira alatom ili opremom sa visokim naponom, što može izazvati

električno pražnjenje. Kod iskopa rova mora se voditi računa o podzemnim EE kablovima i

radove izvoditi tek kada postoje podaci o njihovom položaju. Prilikom polaganja PE cevi voditi

računa o minimalnom dozvoljenom rastojanju prema elektoenergetskim kablovima.

Ova rastojanja su definisana u saglasnosti elektrodistribucije, a s tim u vezi treba konsultovati

“Uputstvo o građenju mesnih kablovskih mreža”. Nije dozvoljeno mašinsko podbušivanje na

mestima gde postoje EE kablovi, jer postoji opasnost od nekontrolisanog skretanja burgije i

slučajnog oštećenja EE kabla, odnosno od opasnosti za ljude i mašine. Radnici na mašini za

bušenje uvek treba da budu u zaštitnoj izolacionoj obući i sa izolacionim zaštitnim rukavicama.

Najpovoljnije je pri radovima u blizini EE kablova iste isključiti sa naponske mreže.

Kod izrade okana u blizini EE postrojenja, trafo stanice, elektrificirane železničke pruge ili

dalekovoda, radnici treba da stoje na izolacionoj podlozi.Merni instrumenti se moraju propisno

uzemljivati, a alat i pomoćni pribor moraju biti ispravni.

Rukovodilac radova je obavezan da prisustvuje i kontroliše rad koji se izvodi ispod ili pored

energetskih postrojenja, kao i da kontroliše primenu zaštitnih mera od električnog udara.



7.2 Opasnosti od požara i eksplozije i mere zaštite

Osoblje koje radi na izgradnji mreže izloženo je požarnim i eksplozivnim opasnostima, jer pri

radu koristi sredstva punjena eksplozivnim i zapaljivim sredstvima.

Prisutnost zemnog gasa u TT kanalizaciji predstavlja potencijalnu opasnost od eksplozije. Iz ovih

razloga treba, pre početka rada, obratiti pažnju na:pravilno provetravanje okna; proveru

prisutnosti otrovnih i zapaljivih gasova i para pre silaska u okno; način upotrebe let-lampi.

Provetravanje okna se vrši otvaranjem i susednih okana u cilju stvaranja promaje.U okno se

silazi merdevinama.Dok se ne utvrdi sa sigurnošću da u oknu nema zapaljivih gasova, nije

dozvoljeno unositi let-lampu na benzin, odnosno otvoreni plamen uopšte. Pogotovo je strogo

zabranjeno vršiti paljenje i pripremu let-lampi na benzin u oknu i galeriji, već se priprema mora

obaviti van okna i galerije.

Benzinske kante se ne smeju držati u oknu za vreme, kao ni pre i posle rada. Isto važi za bilo

kakav zapaljivi materijal.Kod radova sa gasnim lampama, bocu obavezno držati dalje od rova u

kom se vrše radovi.Zabranjuje se ostavljanje i skladištenje materijala koji može izazvati požar i

eksploziju u prostorijama za uređaje.Rukovodilac radova se mora brinuti o ispravnosti alata koji

se koristi, a koji može izazvati požar ili eksploziju.

7.3 Hemijske opasnosti i mere zaštite

To su najintenzivnije i najpodmuklije opasnosti koje se mogu pojaviti tokom rada na polaganju i

montaži i postavljanju PE cevi i optičkih kablova. Pojava im se teško uočava, a posledice mogu

biti trenutne (gušenje) ili se osete tek kasnije čak i posle više godina, kao teško narušavanje

zdravlja.

Najčešći uzročnici hemijskih opasnosti su: podzemni otrovni gasovi, koji se mogu pojaviti u

oknima (sumporvodonik, metan, isparenja otpadnih voda, hemikalije i dr.), pare termoplastičnih

PE cevi i omotača kabla kao i rastvarača, koje eventualno nastaju pri termičkoj obradi PE cevi ili

čišćenju i odmašćivanju optičkog kabla.

Zaštitne mere su pre početka i u toku radova provetravanje kablovskih okana, redovno čišćenje i

održavanje okana, redovni kontrolni lekarski pregledi radnika, nošenje radne odeće i obuće

prema HTZ propisima i održavanje lične higijene.

Provetravanje okana se vrši na već opisan način.

Ukoliko se zbog padavina, iznad okna drži šator, potrebno je povremeno podići šatorska krila da

se okno provetri. Pre dužeg rada nad oknom, ono se mora potpuno očistiti i prema potrebi i

oprati čistom vodom.



7.3.1 Biološke opasnosti i mere zaštite

Biološke opasnosti se pre svega pojavljuju zbog prljavštine u oknima, zatim zbog prljavih ruku,

zagađene hrane i prisustva raznih organskih otpadaka, koji trunu i koji mogu izazvati prenošenje

raznih zaraznih bolesti.

Zaštitne mere se pre svega odnose u sprovođenju lične higijene i higijene radnog mesta. Mesto

gde se radi(okno) treba da je čisto. Hranu ne unositi u kablovsko okno. Za vreme rada ne jesti i

ne pušiti. U slučaju potrebe za hranom ili vodom i sl. prekinuti rad, izaći iz okna i najpre dobro

oprati ruke.

7.3.2 Opasnosti od dejstva lasera

Prilikom nastavljanja optičkih vlakana laserskim uređajem potrebno je zaštititi osoblje od

oštećenja organa čula vida zbog štetnog dejstva laserskog snopa relativno velike snage.Ne sme

se dozvoliti upad snopa pod pravim uglom te radnik koji obavlja poslove nastavljanja mora o

tome voditi računa.

Prilikom montaže, umeravanja i tokom eksploatacije uređaja sa laser diodama potrebna je

izuzetna opreznost jer zaštita ljudi od laserskog zračenja nije efikasna, posebno na otvorenim

optičkim konektorima ili na krajevima staklenog vlakna u slučaju greške(ispada regulacije i

odspojenja lasera). Na uređaje treba nalepiti upozorenje u vidu trouglastog crno-žutog znaka sa

slike. Znak treba da upozori ljude da se ne izlažu laserskom zraku. Proizvođači linijskih sistema

na svojim jedinicama(karticama) imaju tu oznaku.



8 Ekonomski aspekti

8.1 Specifikacija i opis potrebnih troškova

Tabela 8.1 Objekti od značaja za uvođenje FTTH mreže u I fazi izvođenja radova u Temerinu

Br. Objekat

1 Veterinarska stanica

2 JKP - Vodovod

3 Dom zdravlja

4 O.Š. “Kokai Imre”

5 Banka Intesa

6 JKP "Temerin"

7 ERSTE banka

8 O.Š. “Petar Kočić”

9 Tehnička Škola

9a Tehnička Škola- drugi objekat

10 Kompleks bazena – JKP Temerin

11 Dom zdravlja

11a Dom zdravlja

12 Predškolska ustanova “Veljko

Vlahović”

13 Kancelarija za Mlade - Temerin

14 FK "Sloga"

15 FK "TSK"

16 Sportska hala

17 Dom zdravlja

18 Mesna zajednica - Staro Đurđevo

19 PTT

20 Elektrovojvodina

21 JP "Direkcija za izgradnju i urbanizam

opštine Temerin"

22 Alpha bank

23 Elektrovojvodina - stari objekat

24 Agencija za razvoj opštine Temerin

25 SAT pro - distribucija radio i tv

programa

26 Kulturno – informаtivni centаr

„Lukijаn Mušicki“ (dom kulture, radio

Temerin)

27 Vojvođanska banka

28 Crveni krst Temerin – Opštinska

organizacija

29 Meridian banka

30 Opštinska geodetska uprava - Katastar

nepokretnosti

31 Opštinska uprava

32 Opštinski sudija za prekršaje

33 Toplana objekat

34 Skupština opštine

35 Matična služba

36 PTT

37 AIK banka

38 Kvantaš pijaca, stočna pijaca, vašarište

39 Raiffeisen bank

40 Procredit bank

41 OTP banka

42 Opštinski sud

43 Razvojne banke Vojvodine

44 Biblioteka “Sirmai Karolj“

45 BIVŠI SDK

46 Centar za socijalni rad opštine Temerin

47 MUP



48 Prva Mesna zajednica - Temerin

49 JP "Gas"

50 Benzinska pumpa - “Luk Oil”

51 Međumesna autobuska stanica

52 Apoteka

53 Groblje

54 Verski objekat

55 Groblje

56 Mini ZOO vrt

57 Železnička stanica

58 Semafor 1

59 Semafor 2

60 Semafor 3

61 Semafor 4

62 Semafor 5

63 Semafor 6

64 Semafor 7

65 Gerontološke kuće (Kolektivno

stanovanje)


stanovanje)


stanovanje)


stanovanje)

69 O.Š. “Kokai Imre”


Vlahović”

71 O.Š. “Petar Kočić”


Vlahović”

73 Vatrogasni dom

74 Javno kupatilo

75 Nacionalna služba za zapošljavanje -

ogranak Temerin

76 Republički fond za zdravstvo - ogranak

Temerin

77 Verski objekat

78 Verski objekat

79 Zelena pijaca

80 Objekat JKPa

81 Groblje

82 Verski objekat

83 Verski objekat

84 Antenski stub

REZ Rezerva ka Bečeju nastavak N24

REZ Rezerva ka Sirigu nastavak N10

REZ Rezerva ka Žablju nastavak N29

REZ Rezerva ka Novom Sadu nastavak

N16



8.2 Proračun potrebnih ulaganja za izgradnju FTTH mreže do

čvorišta

Tabela 8.2Proračun za radove u Temerinu

1 Trasiranje m 5,80 25.554,00 148.213,20

2 Raskrčivanje šiblja i sitnog rastinja m2 96,66 400,00 38.664,00

3 Sklanjanje sa trase šuta, kamena i drugog

gradjevinskog materijala m3 251,66 80,00 20.132,80

4 Nivelisanje neravnog terena usled nasipa, nanosa i

slično m3 402,80 110,00 44.308,00

5 Sečenje asfalta/betona u trotoaru, po liniji m 143,37 2.250,00 322.582,50

6 Rušenje asfaltnog trotoara sa ili bez betonske

podloge debljine do d=15 cm m2 681,16 340,00 231.594,40

7 Rušenje betonskog trotoara debljine do d=15cm m2 514,10 230,00 118.243,00

8 Rušenje Betonskih ploča (svih vrsta) na pesku,

Turske kaldrme, Opeka pljoštimice na pesku m2 54,68 310,00 16.950,80

9 Sečenje asfalta/betona u kolovozu, po liniji m 291,10 1.080,00 314.388,00

10 Rušenje kolovoznog asfalta na betonskoj podlozi

debljine kolovoza d=15-25cm m2 1.653,07 270,00 446.328,90

11 Rušenje betonskog kolovoza debljine d=15-25cm m2 1.285,22 50,00 64.261,00

12 Rušenje ivičnjaka m 365,16 60,00 21.909,60

13 Rušenje nearmiranog betona/stena debljine preko

d=25cm m3 10.958,12 10,00 109.581,20

14 Rušenje zidova od opeke d=12,5 cm m2 142,13 14,00 1.989,82

15 Betoniranje trotoara betonom MB-20, d=10 cm sa

prethodnom izradom tampona od šljunka d = 10cm m2 549,08 230,00 126.288,40

16 Opravka trotoara od betonskih ploča (svih vrsta) na

pesku m2 329,45 310,00 102.129,50

17 Opravka ivičnjaka m 603,99 60,00 36.239,40

18 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji III kategorije m3 510,18 225,23 114.907,84

19 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji IV kategorije m3 816,32 58,80 47.999,62

20 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u zemlji III

kategorije po novoj trasi m 204,08 16.250,00 3.316.300,00

21 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u zemlji IV

kategorije po novoj trasi m 326,52 4.540,00 1.482.400,80

22 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,2 m u zemlji III

kategorije po novoj trasi m 228,12 650,00 148.278,00

23 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,2 m u zemlji IV

kategorije po novoj trasi m 391,83 60,00 23.509,80



24 Mašinski iskop rova dimenzije 0,25x1,2 m u zemlji

III kategorije po novoj trasi m 228,12 1.955,00 445.974,60

25 Zatrpavanje rova ,TT kanalizacije i prostora uz

okno peskom sa nabijanjem i polivanjem vodom m3 272,10 1.103,92 300.376,63

26

Zatrpavanje rova, TT kanalizacije i prostora uz

okno šljunkom/tucanikom sa nabijanjem i

polivanjem vodom

m3 306,11 363,28 111.203,64

27 Zatrpavanje zemljom bez nabijanja m3 102,03 100,00 10.203,00

28 Zatrpavanje rova dimenzija 0,4x1,0 m sa

nabijanjem zemlje u slojevima m 108,83 18.250,00 1.986.147,50


nabijanjem zemlje u slojevima m 130,60 200,00 26.120,00


nabijanjem zemlje u slojevima m 81,62 1.955,00 159.567,10

31 Razastiranje peska u rov, 6m3 na 100m rova (za

rov 0,4m) m 17,49 800,00 13.992,00

32 Ugradnja privodnog montažnog okna PO - 1, bez

poklopca kom 2.603,12 89,00 231.677,68

33 Ugradnja distributivnog montažnog okna DO - 1,

bez poklopca kom 4.130,69 23,00 95.005,87


bez poklopca kom 5.767,38 8,00 46.139,04

35 Ugradnja telefonskog poklopca za montažna okna

(PO-2, DO-1, DO-2, DO-3) kom 1.201,44 91,00 109.331,04

36 Ugradnja lakog telefonskog poklopca PO-1 kom 667,48 29,00 19.356,92

37 Polaganje 1 cevi do f 50 mm u iskopani rov za

izgradnju TK kanalizacije m 18,02 2.205,00 39.734,10

38 Polaganje 2 cevi do f50 mm u iskopani rov za



izgradnju TK kanalizacije m 44,68 23.499,00 1.049.935,32

40 Uvlačenje 1 PE cevi do f 50 mm u slobodnu /

zauzetu cev u kablovskoj kanalizaciji ili na prelazu m 64,23 4.190,00 269.123,70

41

Polaganje jedne PE/PVC cevi prečnika preko fi 50

mm do fi 110mm u iskopan rov za izgradnju TK

kanalizacije

m 19,78 1.164,00 23.023,92

42 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za 1 cev f

110 mm kom 467,69 140,00 65.476,60

43 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za 2 cevi f

110 mm kom 623,58 46,00 28.684,68

44

Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid od opeke

debljine do d=50 cm , sa probijanjem i popravkom

zida

kom 1.588,59 20,00 31.771,80



45

Izrada uvoda od 1 cevi preko f50 do 110 mm u zid

od opeke debljine d=50 cm, sa probijanjem i

popravkom zida

kom 1.985,79 20,00 39.715,80

46 Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid od betona

debljine do d=50 cm , sa probijanjem i popravkom kom 2.155,98 20,00 43.119,60

47 Polaganje FeZn cevi do f 100 mm u iskopan rov m 52,33 18,00 941,94

48 Izrada prelaza ispod potoka prekopavanjem i

postavljanjem do 2 cevi m 755,59 21,00 15.867,39

49

Izrada prelaza ispod puteva i drugih površina

bušenjem i ugradnjom jedne cevi do f 110 mm sa

pripremnim radovima

m 1.235,82 200,00 247.164,00

50 Podbušivanje ispod površina širine do 6m bez

ugradnje cevi, sa pripremnim radovima m 546,65 1.900,00 1.038.635,00

51

Montaža metalne cevi preko f100 mm do f 150 po

zidu ili parapetu mosta na visini do 3m sa

fiksiranjem šelnom

m 795,27 12,00 9.543,24

52 Zaptivanje cevi do Fi 50mm kom 19,55 1.000,00 19.550,00

53 Zaptivanje cevi preko Fi 50mm kom 43,73 50,00 2.186,50

54 Postavljanje betonskog stubića ili metalne pločice

za obeležavanje trase kabla kom 218,66 10,00 2.186,60

55 Bušenje rupa do f40 u zidu sa opravkom zida do

12,5 cm zid od opeka kom 92,11 20,00 1.842,20


12,5 cm zid od betona kom 307,09 15,00 4.606,35

57 Bušenje rupa do f40 u zidu sa opravkom zida do 25

cm zid od opeke kom 138,19 15,00 2.072,85


cm zid od betona kom 414,57 20,00 8.291,40


cm zid od betona kom 737,01 10,00 7.370,10


cm zid od opeke kom 245,66 10,00 2.456,60

61 Iskop i zatrpavanje proširenja za izradu nastavka

na PE cevima u zemlji III kategorije kom 498,48 210,00 104.680,80

62 Polaganje PVC trake sa metalnim elementom za

detekciju trase u iskopani rov (sa spajanjem trake) m 4,48 25.840,00 115.763,20

63 Uvlačenje PVC trake sa metalnom elementom za

detekciju trase u cev m 10,70 510,00 5.457,00

64

Polaganje optičkog kabla ili optičkog kabla u

rebrastoj cevi po zidu sa šelnovanjem ili

kanalicama

m 217,69 1.800,00 391.842,00



65


rebrastoj cevi po kablovskom regalu, tehničkom

kanalu, tt galeriji, duplom podu i spuštenom

plafonu u unutrašnjosti objekta

m 103,33 720,00 74.397,60

66 Montaža spojnice za cevi do f50 mm kom 231,40 400,00 92.560,00

67 Ugradnja konzole za OK kom 207,64 480,00 99.667,20

68 Ugradnja elemenata za fiksiranje krajeva PE cevi u

oknima kom 275,14 400,00 110.056,00

69 Uvlačenje ili uduvavanje optičkog kabla kapaciteta

do 96 vlakana u cev položenu u rov m 60,62 30.010,00 1.819.206,20

70 Uvlačenje ili uduvavanje optičkog kabla kapaciteta

preko 96 vlakana u cev položenu u rov m 89,87 3.400,00 305.558,00

71 Uvlačenje optičkog kabla u rebrasto crevo m 91,19 2.520,00 229.798,80

72 Obeležavanje optičkog kabla sa isporukom pločice

(kartice) kom 163,24 200,00 32.648,00

73

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta do 96

vlakana zbog izrade nastavka ili završavanja kabla

na optičkom razdelniku (ZOK-u), obračun po kraju

kabla

kom 3.810,39 222,00 845.906,58

74

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta preko 96

vlakana zbog izrade nastavka ili završavanja kabla

na optičkom razdelniku (ZOK-u), obračun po kraju

kabla

kom 5.080,53 18,00 91.449,54

75

Izrada spoja na optičkom vlaknu a u nastavku,

ZOK-u i na optičkom razdelniku sa proverom

slabljenja spoja, obračun po spoju

kom 296,36 3.684,00 1.091.790,24

76

Izrada temelja za telekomunikacioni kontejner

dimenzija 6,0x3,0m (komplet sa isporukom

materijala za izradu temelja)

kom 130.000,00 1,00 130.000,00

77 Montaža telekomunikacionog kontejnera dimenzija

6,0x3,0m na pripremljene temelje kom 350.000,00 1,00 350.000,00

78 Ugradnja samostojećeg ormana, 700x500x250mm,

sa izradom betonskog postolja (komplet ekipiran) kom 10.000,00 8,00 80.000,00

79 Montaža REK ormana na zid kom 4.700,00 76,00 357.200,00

80 Montaža REK ormana samostojeceg kom 3.500,00 1,00 3.500,00

81 Montaža UPS-a kom 700,00 68,00 47.600,00

82 Montaža KUCISTA 3+1 HE PATCH PANEL kom 700,00 6,00 4.200,00

83 Montaža modula 6SCDX/APC E9 kom 1.500,00 64,00 96.000,00

84 Montaža umetka opto razdelnika/patch

panela/ZOK-a kom 608,83 83,00 50.532,89

85 Montaža RING PANEL-a 1U kom 240,00 139,00 33.360,00

86 Montaža RAZVODNOG PANEL- a 220V kom 240,00 68,00 16.320,00

87 Montaža SWITCH-a u orman kom 240,00 86,00 20.640,00



88 Instalacija Windows servera kom 11.000,00 1,00 11.000,00

89 Instalacija PRTG NMS software-a kom 11.000,00 1,00 11.000,00

90 Instalacija Kiwi Syslog servera kom 11.000,00 1,00 11.000,00

91 Ugradnja IBM servera u orman kom 240,00 1,00 240,00

92 Konfigurisanje Access SWITCH-a prilikom

puštanja sistema kom 6300 83,00 522.900,00

93 Konfigurisanje menadžment SWITCH-a prilikom


94 Konfigurisanje distributivnog SWITCH-a prilikom


95 Montaža MINIGBIC MODUL-a kom 150 268,00 40.200,00

96 Montaža napojne zaštitne jedinice u RACK orman kom 240 77,00 18.480,00

97 Montaža prespojnog kabla (patch kord) u ormanu kom 65 254,00 16.510,00

98 Montaža "PIGTAIL"-a od 1,5 m i adaptera za

konektor u kutiji ili razdelniku kom 153,22 352,00 53.933,44

99

Električna merenja optičkog kabla na dobošu pre

polaganja sa evidentiranjem izmerenih vrednosti

po vlaknu

kom 127,02 828,00 105.172,56

100 Završna električna merenja na optičkom kablu na

mernoj deonici po vlaknu kom 307,42 720,00 221.342,40

101

Izrada protokola završnih opto-električnih merenja

na optičkom kablu na mernoj deonici sa

nastavcima, obačun po spoju na optičkom vlaknu u

nastavku

kom 23,19 768,00 17.809,92

RADOVI NA NENORMIRANIM

POSLOVIMA

102 NK radnik h 232,74 816,00 189.915,84

103 PK radnik h 299,17 816,00 244.122,72

104 Tehničar h 664,93 656,00 436.194,08

105 Inženjer h 886,56 336,00 297.884,16

OSTALI TROŠKOVI

106 Izrada tehničke dokumentacije izvedenog stanja -

za kablovska TTokna kom 2.215,35 120,00 265.842,00

107 Izrada tehničke dokumentacije za rezevne PE cevi

položene u rov m 7,32 101.830,00 745.395,60

108 Izrada tehničke evidencije izvedenog stanja za

nove trase optičkih kablova m 24,87 35.930,00 893.579,10

109 Transportni troškovi i organizacija gradilišta % 15,50 3.870.975,03

110 Utovar i odvoz viška zemlje i ostalog materijala m3 723,46 2.100,00 1.519.266,00

USLUGE DRUGIH

111 Geodetska snimanja sa kartiranjem m 60,00 25.554,00 1.533.240,00



112 Geodetsko obeležavanje m 13,00 10.200,00 132.600,00

113 Opravka asfaltnih površina - trotoar m2 1.500,00 350,00 525.000,00

114 Opravka asfaltnih površina - kolovoz m2 3.000,00 280,00 840.000,00

115 Priključak čvorišta mreže na EE mrežu komplet 350.000,00 1,00 350.000,00

116 Provera sabijenosti tla kom 2.500,00 110,00 275.000,00

117 Vraćanje zelenih površina u prvobitno stanje m2 450,00 900,00 405.000,00

UKUPNA VREDNOST RADOVA (DIN) 34.425.113,46

PDV 18% 6.196.520,42

Ukupno 40.621.633,88

Tabela 8.3 Troškovi materijala i opreme

RB Naziv materijala Jed.

mere Jed.cena Količina Ukupno (din)

1 OPT. SM KABEL 1X6 DQ100N E9/125,

G657A, indoor/outdoor m 90,00 14.730,00 1.325.700,00


G657A, indoor/outdoor m 115,00 420,00 48.300,00


G652D, outdoor m 170,00 2.050,00 348.500,00

4 OPT. SM KABEL 4X12 DQ100N E9/125 ,

G652D, outdoor m 210,00 10.950,00 2.299.500,00


G652D, outdoor m 295,00 4.380,00 1.292.100,00


G652D, outdoor m 400,00 2.480,00 992.000,00


G652D, outdoor m 690,00 920,00 634.800,00

8 9U NAZIDNI ORMAN, 19"

/600*435*500MM kom 10.000,00 68,00 680.000,00

9

42U/19" rack orman stojeći A38042, metalna

perforirana vrata sa bravom, dim.

800x1000x2000mm, do 800kg

kom 80.000,00 1,00 80.000,00

10

Samostojeći orman za spoljnju montažu,

700x500x250mm IP65 Poliester-fiberglas,

Schneider (komplet sa montažom i isporukom

postolja ,DIN Šinom i nosačem opreme)

kom 55.000,00 8,00 440.000,00

11 Telekomunikacioni kontejner dimenzija

6,0x3,0m kom 800.000,00 1,00 800.000,00

12 KUCISTE 3+1 HE (PATCH PANEL) kom 19.437,20 6,00 116.623,20

13 MODUL 6SCDX/APC E9 kom 22.190,49 64,00 1.420.191,36



14 RING PANEL 1U (Nosač kabla sa

obujmicama) kom 693,00 139,00 96.327,00

15 RAZVODNI PANEL 220V, SA 7 UT.

MESTA I PREKIDAČEM kom 1.824,90 68,00 124.093,20

16 Napojna zaštitna jedinica za Rack ormane kom 4.800,00 77,00 369.600,00

17 FO PATCH PANEL SA 12 SL. ZA DUPLEX

ADAPTERE SC/ST kom 3.500,00 68,00 238.000,00

18 Završna optička kutija sa 8 sl. za duplex

adaptere SC kom 4.000,00 15,00 60.000,00

19 UTP patch kabl, 2m kom 50,00 84,00 4.200,00

20 Modul RJ-45 kat. 6A UTP

Tooless,Telegärtner kom 500,00 138,00 69.000,00

21 Fiber duplex patch SC/APC-LC 2m,

singlemode 9/125 kom 2.600,00 170,00 442.000,00

22 Pigtail singlemode SC/APC simplex 9/125

mikrona duž. 2m kom 600,00 352,00 211.200,00

23 Estreme x480-48x switch Kom 1.440.000,00 2,00 2.880.000,00

24 10GBASE-ER XFP 1550nm kom 120.000,00 2,00 240.000,00

25 1000Base-lx10 SFP za x480 kom 12.000,00 96,00 1.152.000,00

26 Stacking cable 1m kom 20.000,00 2,00 40.000,00

27 Cisco 3560CG-8TC-S Switch kom 105.000,00 68,00 7.140.000,00

28 Cisco IE-3000-4TC kom 105.000,00 15,00 1.575.000,00

29 Cisco IE3000 Power Expansion Module kom 20.000,00 15,00 300.000,00

30 Cisco 1000Base-lx10 SFP Kom 12.000,00 166,00 1.992.000,00

31 UPS Ge ML 700 kom 21.000,00 68,00 1.428.000,00

32 IBM server X3550M3 kom 330.000,00 1,00 330.000,00

33 Switch za managament Lynksys SRW-208 kom 30.000,00 1,00 30.000,00

34 Ge UPS Match 2200 VA kom 60.000,00 1,00 60.000,00

35 Extrerni baterijski set za Match 2200VA kom 50.000,00 1,00 50.000,00

36 NMS PRTG do 1000 seznora kom 185.000,00 1,00 185.000,00

37 Kiwi Syslog server kom 21.000,00 1,00 21.000,00

38 Windows 2008 Server R2 standard kom 110.000,00 1,00 110.000,00

39 SPOJNICA FDN 3584 HELLERMA-

KOMPLET kom 30.000,00 25,00 750.000,00

40 SPOJNICA UFC 2834 HELLERMA-

KOMPLET kom 45.000,00 6,00 270.000,00

41 Cevčice termoskupljajuće za zaštitu optičkog

spoja 45mm (100kom) paket 1.512,00 40,00 60.480,00

42 SAPA cevi - plastificirane, fi 13 m 135,00 2.520,00 340.200,00



43 Vezica za fiksiranje kabla 203 mm kom 10,00 1.000,00 10.000,00

44 Traka za identifikaciju sa metalnim

elementom m 21,00 26.350,00 553.350,00

45 Konzola za optički kabl kom 120,00 480,00 57.600,00

46 Čep za PE cev fi 40mm kom 30,00 1.000,00 30.000,00

47 Spojnica za PE cevi Fi 40 mm kom 300,00 400,00 120.000,00

48 Cev PEHD dvoslojna korugovana Fi

110x6000 kom 1.300,00 8,00 10.400,00

49 Spojnica sa gumicom za cev PEHD fi 110mm

dvoslojno korugovana kom 70,00 8,00 560,00

50 Cev PVC Fi 110 mm/6m kom 1.380,00 220,00 303.600,00

51 Cev FeZn Fi 110 mm/6m kom 4.800,00 9,00 43.200,00

52 Češalj za 4 cevi PVC cevi Fi 110mm kom 70,00 60,00 4.200,00

53 Čep za PVC cev fi 110mm kom 55,00 50,00 2.750,00

54 Uvodnik TK-110/500 kom 180,00 220,00 39.600,00

55 Prsten fiksirajući Fi 110/3 (40X3) kom 350,00 400,00 140.000,00

56 Cev PE 40mm m 62,00 101.830,00 6.313.460,00

57 Stubić betonski sa oznakom OK kom 630,00 10,00 6.300,00

58 Privodno okno PO-1 kom 24.000,00 89,00 2.136.000,00

59 Distributivno okno DO-1 kom 27.000,00 23,00 621.000,00

60 Distributivno okno DO-2 kom 30.000,00 8,00 240.000,00

61 Poklopac za montažno okno PO - 1 sa ramom kom 19.000,00 89,00 1.691.000,00

62 Poklopac za montažno okno DO - 1 sa ramom kom 38.000,00 23,00 874.000,00

63 Poklopac za montažno okno DO - 2 sa ramom kom 48.000,00 8,00 384.000,00

64 PESAK m3 730,00 1.335,00 974.550,00

65 ŠLJUNAK m3 1.200,00 120,00 144.000,00

66 TUCANIK m3 2.300,00 400,00 920.000,00

67 BETON MB-20 m3 7.100,00 25,00 177.500,00

UKUPNA VREDNOST MATERIJALA

(DIN) 46.842.884,76

PDV 18% 8.431.719,26

Ukupno 55.274.604,02

Rekapitulacija

UKUPNO RAD+MATERIJAL (DIN) Ukupno (bez PDV-a) 81.267.998,22

PDV 18% 14.628.239,68

Ukupno(sa PDV-om) 95.896.237,90



Tabela 8.4Objekti od značaja za uvođenje FTTH mreže u I fazi izvođenja radova u Beočinu:

Br. Objekat

1 Pijaca

2 FK "Cement"

3a Javno komunalno

preduzeće "Beočin" za

komunalne usluge

3b Javno komunalno

preduzeće "Beočin" -

garaža i radionica

4 Dvorac Orenštajn –

Špicer (poznatijeg kao

"Stari dvorac")

5 Predškolska ustanova

„Ljuba Stanković“

6 Automatska merna

stanica za merenje

kvaliteta vazduha

7 Vatrogasna stanica

8 Železnička stanica -

teretna

9 Trafo stanica

10a Osnovna škola „Jovan

Grčić Milenko" - stari

objekat

10b Podstanica Toplane

11 Fabrika vode

12 KarinKomerc


14a Javno komunalno

preduzeće Toplana

Beočin

14b JP "Građevinsko

zemljište i putna

privreda"

14c Centar za socijalni rad

14d Kancelarija za mlade

15a JP "Sportsko Poslovni

Centar Beočin"


16 Stolarska radionica

17 Adamović - metalska

industrija

18a Podstanica Toplane

18b Erste banka

19 Autobuska stanica

Beočin

20 Rimokatolička crkva

Svete Barbare u Beočinu

21 Podstanica Toplane

22a Mesna zajednica Beočin

Grad Beočin

22b Crveni krst

23 Opštinska uprava

opštine Beočin


25 Gas MRS

26 AD “Podunavlje”

27 Srpska pravoslavna

crkva Svetog Vasilija

Ostroškog

28a Osnovni sud u Novom

Sadu - Sudska jedinica u

Beočinu

28b Ministarstvo finansija

28c Katastar

28d Podstanica Toplane

29 Dom Zdravlja “Dr

Dusan Savic Doda”



29a Dom Zdravlja “Dr

Dusan Savic Doda”

30 Lafarge – Beočinska

Fabrika Cementa

31a Opštinski uslužni centar

(matičar i sl.)

31b Biblioteka

31c RTV Beočin

31d Kulturno umetničko

društvo “Brile”

31e Bina za predstave u

Domu kulture

31f Podstanica Toplane

32a Osnovna škola „Jovan

Grčić Milenko" - novi

objekat


33 Trafo stanica

34 Trafo stanica

35 Trafo stanica

36 Policijska stanica

37a Pošta

37b SIZ

37c Elektrovojvodina

37d Banka Intesa

37e Kablovska "Kopernikus"

38 Trafo stanica

39 Toplana POGON












51 Trafo stanica

52 Turistička organizacija

53 DDOR Novi sad -

Poslovnica

54 Trafo stanica

55 Podstanica Toplane,

Gasna stanica

56 Konkordija

57 DAK - izrada betonskih

elemenata

58 Reming kotlovi

59 Topka - izrada PVC

folija

60 Klanica

61 Trafo stanica

62 Trafo stanica



Tabela 8.5 Proračun za radove u Beočinu

R.Br. Vrsta rada Jed.

mere Jed. cena Količina Ukupno (din)

1 Trasiranje m 5,80 13.096,00 75.956,80




4 Nivelisanje neravnog terena usled nasipa,

nanosa i slično m3 402,80 50,00 20.140,00

5 Sečenje asfalta/betona u trotoaru, po liniji m 143,37 922,00 132.187,14

6 Rušenje asfaltnog trotoara sa ili bez

betonske podloge debljine do d=15 cm m2 681,16 144,40 98.359,50

7 Rušenje betonskog trotoara debljine do

d=15cm m2 514,10 80,00 41.128,00

8

Rušenje Betonskih ploča (svih vrsta) na

pesku, Turske kaldrme, Opeka pljoštimice

na pesku

m2 54,68 160,00 8.748,80

9 Sečenje asfalta/betona u kolovozu, po liniji m 291,10 642,00 186.886,20

10 Rušenje kolovoznog asfalta na betonskoj

podlozi debljine kolovoza d=15-25cm m2 1.653,07 135,50 223.990,99

11 Rušenje betonskog kolovoza debljine

d=15-25cm m2 1.285,22 25,00 32.130,50


13 Rušenje nearmiranog betona/stena debljine

preko d=25cm m3 10.958,12 7,00 76.706,84

14 Rušenje zidova od opeke d=12,5 cm m2 142,13 5,00 710,65

15

Betoniranje trotoara betonom MB-20,

d=10 cm sa prethodnom izradom tampona

od šljunka d = 10 cm

m2 549,08 80,00 43.926,40

16 Opravka trotoara od betonskih ploča (svih

vrsta) na pesku m2 329,45 160,00 52.712,00


18 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji III

kategorije m3 510,18 123,17 62.838,87

19 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji IV

kategorije m3 816,32 54,92 44.832,29

20 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u

zemlji III kategorije po novoj trasi m 204,08 8.156,00 1.664.476,48


zemlji IV kategorije po novoj trasi m 326,52 2.120,00 692.222,40


zemlji III kategorije po novoj trasi m 228,12 500,00 114.060,00




zemlji IV kategorije po novoj trasi m 391,83 291,00 114.022,53

24 Mašinski iskop rova dimenzije 0,25x1,2 m

u zemlji III kategorije po novoj trasi m 228,12 1.000,00 228.120,00

25

Zatrpavanje rova ,TT kanalizacije i

prostora uz okno peskom sa nabijanjem i

polivanjem vodom

m3 272,10 410,11 111.590,93

26

Zatrpavanje rova, TT kanalizacije i

prostora uz okno šljunkom/tucanikom sa

nabijanjem i polivanjem vodom

m3 306,11 141,01 43.164,57



nabijanjem zemlje u slojevima m 108,83 9.576,00 1.042.156,08





31 Razastiranje peska u rov, 6m3 na 100m

rova (za rov 0,4m) m 17,49 400,00 6.996,00

32 Ugradnja privodnog montažnog okna PO -

1, bez poklopca kom 2.603,12 32,00 83.299,84

33 Ugradnja distributivnog montažnog okna

DO - 1, bez poklopca kom 4.130,69 26,00 107.397,94

34 Ugradnja distributivnog montažnog okna

DO - 2, bez poklopca kom 5.767,38 6,00 34.604,28

35 Ugradnja telefonskog poklopca za

montažna okna (PO-2, DO-1, DO-2, DO3) kom 1.201,44 32,00 38.446,08

36 Ugradnja lakog telefonskog poklopca PO1 kom 667,48 32,00 21.359,36

37 Polaganje 1 cevi do f 50 mm u iskopani

rov za izgradnju TK kanalizacije m 18,02 702,00 12.650,04


rov za izgradnju TK kanalizacije m 28,83 8.464,00 244.017,12


rov za izgradnju TK kanalizacije m 44,68 4.469,00 199.674,92

40

Uvlačenje 1 PE cevi do f 50 mm u

slobodnu/zauzetu cev u kablovskoj

kanalizaciji ili na prelazu

m 64,23 1.203,00 77.268,69

41

Polaganje jedne PE/PVC cevi prečnika

preko fi 50 mm do fi 110mm u iskopan rov

za izgradnju TK kanalizacije

m 19,78 451,00 8.920,78

42 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za

1 cev f 110 mm kom 467,69 70,00 32.738,30

43 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za

2 cevi f 110 mm kom 623,58 20,00 12.471,60



44

Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid

od opeke debljine do d=50 cm , sa

probijanjem i popravkom zida

kom 1.588,59 10,00 15.885,90

45

Izrada uvoda od 1 cevi preko f50 do 110

mm u zid od opeke debljine d=50 cm , sa


kom 1.985,79 10,00 19.857,90

46

Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid

od betona debljine do d=50 cm , sa


kom 2.155,98 10,00 21.559,80

47 Polaganje FeZn cevi do f 100 mm u

iskopan rov m 52,33 12,00 627,96

48 Izrada prelaza ispod potoka

prekopavanjem i postavljanjem do 2 cevi m 755,59 42,00 31.734,78

49

Izrada prelaza ispod puteva i drugih

površina bušenjem i ugradnjom jedne cevi

do f 110 mm sa pripremnim radovima

m 1.235,82 84,00 103.808,88

50

Podbušivanje ispod površina širine do 6m

bez ugradnje cevi, sa pripremnim

radovima

m 546,65 844,00 461.372,60

51

Montaža metalne cevi preko f100 mm do f

150 po zidu ili parapetu mosta na visini do

3m sa fiksiranjem šelnom

m 795,27 44,00 34.991,88

52 Zaptivanje cevi do Fi 50mm kom 19,55 400,00 7.820,00

53 Zaptivanje cevi preko Fi 50mm kom 43,73 20,00 874,60

54 Postavljanje betonskog stubića ili metalne

pločice za obeležavanje trase kabla kom 218,66 50,00 10.933,00

55 Bušenje rupa do f40 u zidu sa opravkom

zida do 12,5 cm zid od opeka kom 92,11 10,00 921,10


zida do 12,5 cm zid od betona kom 307,09 15,00 4.606,35


zida do 25 cm zid od opeke kom 138,19 15,00 2.072,85


zida do 25 cm zid od betona kom 414,57 15,00 6.218,55


zida do 50 cm zid od betona kom 737,01 5,00 3.685,05


zida do 50 cm zid od opeke kom 245,66 5,00 1.228,30

61

Iskop i zatrpavanje proširenja za izradu

nastavka na PE cevima u zemlji III

kategorije

kom 498,48 100,00 49.848,00

62 Ugradnja betonskog stubića za

obeležavanje trase sa bojenjem kom 296,74 20,00 5.934,80



63

Polaganje PVC trake sa metalnim

elementom za detekciju trase u iskopani

rov (sa spajanjem trake)

m 4,48 13.200,00 59.136,00

64 Uvlačenje PVC trake sa metalnom

elementom za detekciju trase u cev m 10,70 400,00 4.280,00

65

Polaganje optičkog kabla ili optičkog

kabla u rebrastoj cevi po zidu sa

šelnovanjem ili kanalicama

m 217,69 1.000,00 217.690,00

66

Polaganje optičkog kabla ili optičkog

kabla u rebrastoj cevi po kablovskom

regalu, tehničkom kanalu, tt galeriji,

duplom podu i spuštenom plafonu u

unutrašnjosti objekta

m 103,33 860,00 88.863,80



69 Ugradnja elemenata za fiksiranje krajeva

PE cevi u oknima kom 275,14 200,00 55.028,00

70

Uvlačenje ili uduvavanje optičkog kabla

kapaciteta do 96 vlakana u cev položenu u

rov

m 60,62 19.720,00 1.195.426,40

71


kapaciteta preko 96 vlakana u cev

položenu u rov

m 89,87 1.730,00 155.475,10


73 Obeležavanje optičkog kabla sa isporukom

pločice (kartice) kom 163,24 150,00 24.486,00

74

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta do

96 vlakana zbog izrade nastavka ili

završavanja kabla na optičkom razdelniku

(ZOK-u), obračun po kraju kabla

kom 3.810,39 154,00 586.800,06

75

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta

preko 96 vlakana zbog izrade nastavka ili

završavanja kabla na optičkom razdelniku

(ZOK-u), obračun po kraju kabla

kom 5.080,53 10,00 50.805,30

76

Izrada spoja na optičkom vlaknu a u

nastavku, ZOK-u i na optičkom

razdelniku sa proverom slabljenja spoja,

obračun po spoju

kom 296,36 1.718,00 509.146,48



79 Montaža ITO ormana kom 4.700,00 29,00 136.300,00

80 Montaža UPS-a kom 700,00 66,00 46.200,00

81 Montaža KUCISTA 3+1 HE (PATCH

PANEL) kom 700,00 6,00 4.200,00




83 Montaža umetka opto razdelnika ili patch

panela kom 608,83 106,00 64.535,98



86 Montaža SWITCH-a u RACK orman kom 240,00 38,00 9.120,00

87 Montaža SWITCH-a u ITO orman kom 240,00 29,00 6.960,00





92 Konfigurisanje Access SWITCH-a

prilikom puštanja sistema kom 6300 75,00 472.500,00

93 Konfigurisanje menadžment SWITCH-a


94 Konfigurisanje distributivnog SWITCH-a



96 Montaža napojne zaštitne jedinice u

RACK orman kom 240 66,00 15.840,00

97 Montaža prespojnog kabla (patch kord) u

ormanu kom 65 100,00 6.500,00

98 Montaža "PIGTAIL"-a od 1,5 m i

adaptera za konektor u kutiji ili razdelniku kom 153,22 150,00 22.983,00

99

Električna merenja optičkog kabla na

dobošu pre polaganja sa evidentiranjem

izmerenih vrednosti po vlaknu

kom 127,02 666,00 84.595,32

100 Završna električna merenja na optičkom

kablu na mernoj deonici po vlaknu kom 307,42 720,00 221.342,40

101

Izrada protokola završnih opto-električnih

merenja na optičkom kablu na mernoj

deonici sa nastavcima, obačun po spoju na

optičkom vlaknu u nastavku

kom 23,19 1.388,00 32.187,72


POSLOVIMA

102 NK radnik h 232,74 480,00 111.715,20

103 PK radnik h 299,17 480,00 143.601,60

104 Tehničar h 664,93 320,00 212.777,60

105 Inženjer h 886,56 160,00 141.849,60



OSTALI TROŠKOVI

106 Izrada tehničke dokumentacije izvedenog

stanja - za kablovska TTokna kom 2.215,35 64,00 141.782,40

107 Izrada tehničke dokumentacije za rezevne

PE cevi položene u rov m 7,32 32.240,00 235.996,80

108 Izrada tehničke evidencije izvedenog

stanja za nove trase optičkih kablova m 24,87 23.310,00 579.719,70

109 Transportni troškovi i organizacija

gradilišta % 15,50 2.069.159,05

110 Utovar i odvoz viška zemlje i ostalog

materijala m3 723,46 850,00 614.941,00

USLUGE DRUGIH

111 Geodetska snimanja sa kartiranjem m 60,00 13.096,00 785.760,00


113 Opravka asfaltnih površina - trotoar m2 1.500,00 160,00 240.000,00

114 Opravka asfaltnih površina - kolovoz m2 3.000,00 150,00 450.000,00


116 Vraćanje zelenih površina u prvobitno

stanje m2 450,00 200,00 90.000,00

UKUPNA VREDNOST RADOVA

(DIN)

17.776.273,27

PDV 18% 3.199.729,19

Ukupno 20.976.002,46

Tabela 8.6Troškovi materijala i opreme

RB Naziv materijala Jed.


1 OPT. SM KABEL 1X6 DQ100N E9/125 ,

G657A, indoor/outdoor m 90,00 8600 774.000,00


G657A, indoor/outdoor m 115,00 1890 217.350,00


G652D, outdoor m 170,00 780 132.600,00

4 OPT. SM KABEL 4X12 DQ100N E9/125

, G652D, outdoor m 210,00 8130 1.707.300,00


G652D, outdoor m 295,00 2180 643.100,00

6 OPT. SM KABEL 12X12 DQ100N

E9/125, G652D, outdoor m 400,00 1250 500.000,00

7 OPT. SM KABEL 24X12 DQ100N

E9/125, G652D, outdoor m 690,00 480 331.200,00




/600*435*500MM kom 10.000,00 36 360.000,00


/600*800*1600MM kom 35.000,00 1 35.000,00

10

ITO orman za spoljnu montažu IP66 (sa

AC/DC adapterom 48V i sitnim

instalacionim materijalom)

kom 12.500,00 29 362.500,00

11 KUCISTE 3+1 HE (PATCH PANEL) kom 19.437,20 6 116.623,20

12 MODUL 6SCDX/APC E9 kom 22.190,49 44 976.381,56

13 RING PANEL 1U (Nosač kabla sa

obujmicama) kom 693,00 75 51.975,00

14 RAZVODNI PANEL 220V, SA 7 UT.

MESTA I PREKIDAČEM kom 1.824,90 36 65.696,40

15 Napojna zaštitna jedinica za Rack ormane kom 4.800,00 66 316.800,00

16 FO PATCH PANEL SA 12 SL. ZA

DUPLEX ADAPTERE SC/ST kom 3.500,00 70 245.000,00

17 FO PATCH KABLOVI kom 2.600,00 100 260.000,00

18 Patch panel 19"/1U sa 24 slota za module -

komplet kom 3.000,00 36 108.000,00

19 Estreme x480-48x switch Kom 1.440.000,00 2 2.880.000,00

20 10GBASE-ER XFP 1550nm kom 120.000,00 2 240.000,00

21 1000Base-lx10 SFP za x480 kom 12.000,00 96 1.152.000,00

22 stacking cable 1m kom 20.000,00 2 40.000,00

23 Cisco 3560CG-8TC-S Switch kom 105.000,00 36 3.780.000,00

24 Cisco IE-3000-4TC kom 105.000,00 29 3.045.000,00

25 Cisco IE3000 Power Expansion Module kom 20.000,00 29 580.000,00

26 Cisco 1000Base-lx10 SFP Kom 12.000,00 130 1.560.000,00

27 UPS Ge ML 700 kom 21.000,00 65 1.365.000,00

28 IBM server X3550M3 kom 330.000,00 1 330.000,00

29 Switch za managament Lynksys SRW-208 kom 30.000,00 1 30.000,00

30 Ge UPS Match 2200 VA kom 60.000,00 1 60.000,00

31 Extrerni baterijski set za Match 2200VA kom 50.000,00 1 50.000,00

32 NMS PRTG do 1000 seznora kom 185.000,00 1 185.000,00

33 Kiwi Syslog server kom 21.000,00 1 21.000,00

34 Windows 2008 Server R2 standard kom 110.000,00 1 110.000,00

35 SPOJNICA FDN 3584 HELLERMA-

KOMPLET kom 30.000,00 12 360.000,00

36 SPOJNICA UFC 2834 HELLERMA-

KOMPLET kom 45.000,00 4 180.000,00



37 Cevčice termoskupljajuće za zaštitu

optičkog spoja 45mm (100kom) paket 1.512,00 180 272.160,00

38 SAPA cevi - plastificirane, fi 13 m 135,00 1860 251.100,00

39 Vezica za fiksiranje kabla 203 mm kom 10,00 500 5.000,00

40 Traka za identifikaciju sa metalnim

elementom m 21,00 13600 285.600,00

41 Konzola za optički kabl kom 120,00 256 30.720,00

42 Čep za PE cev fi 40mm kom 30,00 400 12.000,00

43 Spojnica za PE cevi Fi 40 mm kom 300,00 200 60.000,00

44 Cev PEHD dvoslojna korugovana Fi

110x6000 kom 1.300,00 5 6.500,00

45 Spojnica sa gumicom za cev PEHD fi

110mm dvoslojno korugovana kom 70,00 5 350,00

46 Cev PVC Fi 110 mm/6m kom 1.380,00 90 124.200,00

47 Cev FeZn Fi 110 mm/6m kom 4.800,00 17 81.600,00

48 Češalj za 4 cevi PVC cevi Fi 110mm kom 70,00 20 1.400,00

49 Čep za PVC cev fi 110mm kom 55,00 20 1.100,00

50 Uvodnik TK-110/500 kom 180,00 110 19.800,00

51 Prsten fiksirajući Fi 110/3 (40X3) kom 350,00 200 70.000,00

52 Cev PE 40mm m 62,00 32240 1.998.880,00

53 Stubić betonski sa oznakom OK kom 630,00 70 44.100,00

54 Privodno okno PO-1 kom 24.000,00 31 744.000,00

55 Distributivno okno DO-1 kom 27.000,00 26 702.000,00


57 Poklopac za montažno okno PO - 1 sa

ramom kom 19.000,00 32 608.000,00

58 Poklopac za montažno okno DO - 1 sa

ramom kom 38.000,00 26 988.000,00

59 Poklopac za montažno okno DO - 2 sa

ramom kom 48.000,00 6 288.000,00

60 PESAK m3 730,00 500 365.000,00

61 ŠLJUNAK m3 1.200,00 60 72.000,00

62 TUCANIK m3 2.300,00 160 368.000,00

63 BETON MB-20 m3 7.100,00 10 71.000,00

UKUPNA VREDNOST MATERIJALA

(DIN) 30.822.036,16

PDV 18% 5.547.966,51

Ukupno 36.370.002,67



Rekapitulacija


PDV 18% 8.747.695,70


Tabela 8.7Objekti od značaja za uvođenje FTTH mreže u I fazi izvođenja radova u Sremskim

Karlovcima:

Br. Objekat


2 Riblji restoran "Dunav"

3 Lovačko društvo "Stražilovo"

4 DZ "Ambulanta Sremski Karlovci"

5 Autobuska stanica

6 PU "Kockica"

7 Zgrada Crkveno-narodnih fondova

8 Bogoslovski seminar

9 Galerija instituta Srpskog naroda

"Stefaneum"

10 Tržni centar

11 Fakultet za menadzment

12 Fudbalski teren

13 OŠ "23.oktobar"

14 Muzej grada Novog Sada - Zavičajna

zbirka Sremski Karlovci

15 Pošta "Sremski Karlovci"

16 Hotel Turist

17 Opština Sremski Karlovci (Gradska

kuća) - Magistrat

18 Karlovačka gimnazija

19 Pokret gorana i volonterski centar

Vojvodine - „Ekološki centar“ –

Hostel

20 Rimokatolička crkva - crkva Svetog

Trojstva

21 Saborna crkva Svetog Nikole

22 Patrijaršijski dvor

23 Stara patrijaršija

24 Fabrika sveća

25 Pijaca

26 Donja crkva – posvećena Sv.

apostolima Petru i Pavlu

27 Erste banka

28 Benzinska pumpa "Nis Nap Petrol"

29 Stanica milicije

29a Stanica milicije

30 Učiteljski internat

31 Vatrogasni dom

32 Dvorska bašta - gradski park +

košarkaški i sportski tereni

33 Arhiv SANU-a – ogranak arhiva

Srpske akademije nauka i umetnosti

34 Karlovačka bogoslovija

35 Banka Intesa

36 Galerija "Paleta"

37 Turistička organizacija opštine

Sremski Karlovci

38 Galerija Kulturnog centra

39 IP Kairos doo

knjižara/galerija/antikvarnica/suvenir

nica

40 Riznica u Patrijaršijskom dvoru

41 Gornja crkva – posvećena Vavedenju

presvete Bogorodice

42 Muzej pčelarstva

43 Atelje ”Čardak’’

44 Crkva Sv. Marije u službi mira

(Kapela mira)

45 Visoka škola strukovnih studija

46 Planirane javne službe



47 Planirano poslovanje



50 Planirana tržnica

51 Stambeno-poslovni objekat

52 Sportsko-turistički kompleks sa

pratećim objektima

53 Vidikovac sa amfiteatrom i pratećim

objektima

54 Dekanat budućeg univerziteta

55 Hotel Prezident

56 Parking planiran za sadržaje

gradskog centra

57 Planiran novi centar (hoteli, restorani,

poslovni objekti...)

58 F@m (Fakultet za menadžment)

59 Planirano obrazovanje - poslovanje



62 Dvorska bašta - planirani kompleks

(art hotel, poslastičanice...)

63 Planirani vrtić

64 Planirana osnovna škola

65 Sadržaji iz oblasti obrazovanja -

planirano

66 Kompleks instituta za vinogradarstvo

67 Vinarija Bajilo

68 Pravoslavno groblje

69 Katoličko groble



Tabela 8.8 Proračun radova u Sremskim Karlovcima

R.Br. Vrsta rada Jed.


1 Trasiranje m 5,80 11.963,00 69.385,40




4 Nivelisanje neravnog terena usled nasipa, nanosa

i slično m3 402,80 60,00 24.168,00

5 Sečenje asfalta/betona u trotoaru, po liniji m 143,37 4.936,00 707.674,32

6 Rušenje asfaltnog trotoara sa ili bez betonske

podloge debljine do d=15 cm m2 681,16 984,00 670.261,44

7 Rušenje betonskog trotoara debljine do d=15cm m2 514,10 225,00 115.672,50

8 Rušenje Betonskih ploča (svih vrsta) na pesku,

Turske kaldrme, Opeka pljoštimice na pesku m2 54,68 25,00 1.367,00

9 Sečenje asfalta/betona u kolovozu, po liniji m 291,10 1.330,00 387.163,00

10 Rušenje kolovoznog asfalta na betonskoj podlozi

debljine kolovoza d=15-25cm m2 1.653,07 332,50 549.645,78

11 Rušenje betonskog kolovoza debljine d=15-25cm m2 1.285,22 50,00 64.261,00


13 Rušenje nearmiranog betona/stena debljine preko

d=25cm m3 10.958,12 10,00 109.581,20

14 Rušenje zidova od opeke d=12,5 cm m2 142,13 15,00 2.131,95

15

Betoniranje trotoara betonom MB-20, d=10 cm

sa prethodnom izradom tampona od šljunka d =

10 cm

m2 549,08 225,00 123.543,00

16 Opravka trotoara od betonskih ploča (svih vrsta)

na pesku m2 329,45 25,00 8.236,25


18 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji III kategorije m3 510,18 241,13 123.019,70

19 Iskop zemlje dubine do 2m u zemlji IV kategorije m3 816,32 20,00 16.326,40

20 Ručni iskop rova dimenzije 0,4x1,0 m u zemlji

III kategorije po novoj trasi m 204,08 7.148,00 1.458.763,84


IV kategorije po novoj trasi m 326,52 2.300,00 750.996,00


III kategorije po novoj trasi m 228,12 365,00 83.263,80


IV kategorije po novoj trasi m 391,83 300,00 117.549,00



24 Mašinski iskop rova dimenzije 0,25x1,2 m u

zemlji III kategorije po novoj trasi m 228,12 350,00 79.842,00

25 Zatrpavanje rova ,TT kanalizacije i prostora uz

okno peskom sa nabijanjem i polivanjem vodom m3 272,10 1.200,89 326.762,17

26

Zatrpavanje rova, TT kanalizacije i prostora uz

okno šljunkom/tucanikom sa nabijanjem i

polivanjem vodom

m3 306,11 385,11 117.886,02






30 Razastiranje peska u rov, 6m3 na 100m rova (za

rov 0,4m) m 17,49 400,00 6.996,00

31 Ugradnja privodnog montažnog okna PO - 1, bez

poklopca kom 2.603,12 17 44.253,04


bez poklopca kom 4.130,69 81 334.585,89


bez poklopca kom 5.767,38 9 51.906,42

34 Ugradnja telefonskog poklopca za montažna

okna (PO-2, DO-1, DO-2, DO-3) kom 1.201,44 90,00 108.129,60

35 Ugradnja lakog telefonskog poklopca PO-1 kom 667,48 17,00 11.347,16







39

Uvlačenje 1 PE cevi do f 50 mm u slobodnu /

zauzetu cev u kablovskoj kanalizaciji ili na

prelazu

m 64,23 1.995,00 128.138,85

40

Polaganje jedne PE/PVC cevi prečnika preko fi

50 mm do fi 110mm u iskopan rov za izgradnju

TK kanalizacije

m 19,78 1.105,00 21.856,90

41 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za 1 cev f

110 mm kom 467,69 120,00 56.122,80

42 Izrada levka kablovske TT kanalizacije za 2 cevi

f 110 mm kom 623,58 20,00 12.471,60

43

Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid od

opeke debljine do d=50 cm , sa probijanjem i

popravkom zida

kom 1.588,59 20,00 31.771,80



44

Izrada uvoda od 1 cevi preko f50 do 110 mm u

zid od opeke debljine d=50 cm , sa probijanjem i

popravkom zida

kom 1.985,79 20,00 39.715,80

45

Izrada uvoda od 1 cevi do f 50 mm u zid od

betona debljine do d=50 cm , sa probijanjem i

popravkom zida

kom 2.155,98 20,00 43.119,60

46 Polaganje FeZn cevi do f 100 mm u iskopan rov m 52,33 18,00 941,94

47 Izrada prelaza ispod potoka prekopavanjem i

postavljanjem do 2 cevi m 755,59 15,00 11.333,85

48

Izrada prelaza ispod puteva i drugih površina

bušenjem i ugradnjom jedne cevi do f 110 mm

sa pripremnim radovima

m 1.235,82 65,00 80.328,30

49 Podbušivanje ispod površina širine do 6m bez

ugradnje cevi, sa pripremnim radovima m 546,65 1.500,00 819.975,00

50

Montaža metalne cevi preko f100 mm do f 150

po zidu ili parapetu mosta na visini do 3m sa

fiksiranjem šelnom

m 795,27 18,00 14.314,86

51 Zaptivanje cevi do Fi 50mm kom 19,55 1.000,00 19.550,00

52 Zaptivanje cevi preko Fi 50mm kom 43,73 200,00 8.746,00

53 Postavljanje betonskog stubića ili metalne pločice

za obeležavanje trase kabla kom 218,66 50,00 10.933,00


12,5 cm zid od opeka kom 92,11 10,00 921,10


12,5 cm zid od betona kom 307,09 15,00 4.606,35


25 cm zid od opeke kom 138,19 15,00 2.072,85


25 cm zid od betona kom 414,57 20,00 8.291,40


50 cm zid od betona kom 737,01 10,00 7.370,10


50 cm zid od opeke kom 245,66 10,00 2.456,60

60 Iskop i zatrpavanje proširenja za izradu nastavka

na PE cevima u zemlji III kategorije kom 498,48 100,00 49.848,00

61

Polaganje PVC trake sa metalnim elementom za

detekciju trase u iskopani rov (sa spajanjem

trake)

m 4,48 12.100,00 54.208,00

62 Uvlačenje PVC trake sa metalnom elementom za

detekciju trase u cev m 10,70 250,00 2.675,00

63


rebrastoj cevi po zidu sa šelnovanjem ili

kanalicama

m 217,69 1.400,00 304.766,00



64


rebrastoj cevi po kablovskom regalu, tehničkom

kanalu, tt galeriji, duplom podu i spuštenom

plafonu u unutrašnjosti objekta

m 103,33 700,00 72.331,00



67 Ugradnja elemenata za fiksiranje krajeva PE cevi

u oknima kom 275,14 300,00 82.542,00

68 Uvlačenje ili uduvavanje optičkog kabla

kapaciteta do 96 vlakana u cev položenu u rov m 60,62 21.471,00 1.301.572,02

69


kapaciteta preko 96 vlakana u cev položenu u

rov

m 89,87 2.304,00 207.060,48


71 Obeležavanje optičkog kabla sa isporukom

pločice (kartice) kom 163,24 186,00 30.362,64

72

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta do 96

vlakana zbog izrade nastavka ili završavanja

kabla na optičkom razdelniku (ZOK-u), obračun

po kraju kabla

kom 3.810,39 168,00 640.145,52

73

Obrada kraja optičkog kabla kapaciteta preko 96

vlakana zbog izrade nastavka ili završavanja

kabla na optičkom razdelniku (ZOK-u), obračun

po kraju kabla

kom 5.080,53 10,00 50.805,30

74

Izrada spoja na optičkom vlaknu a u nastavku,

ZOK-u i na optičkom razdelniku sa proverom

slabljenja spoja, obračun po spoju

kom 296,36 2.140,00 634.210,40

75

Ugradnja samostojećeg ormana,

700x500x250mm, sa izradom betonskog postolja

(komplet ekipiran)

kom 10.000,00 3,00 30.000,00



78 Montaža UPS-a kom 700,00 69,00 48.300,00

79 Montaža KUCISTA 3+1 HE (PATCH PANEL) kom 700,00 5,00 3.500,00


81 Montaža umetka opto razdelnika ili patch panela kom 608,83 3,00 1.826,49



84 Montaža SWITCH-a u orman kom 240,00 72,00 17.280,00







89 Konfigurisanje Access SWITCH-a prilikom


90 Konfigurisanje menadžment SWITCH-a


91 Konfigurisanje distributivnog SWITCH-a



93 Montaža napojne zaštitne jedinice u RACK

orman kom 240 70,00 16.800,00

94 Montaža prespojnog kabla (patch kord) u ormanu kom 65 239,00 15.535,00

95 Montaža "PIGTAIL"-a od 1,5 m i adaptera za

konektor u kutiji ili razdelniku kom 153,22 360,00 55.159,20

96

Električna merenja optičkog kabla na dobošu pre

polaganja sa evidentiranjem izmerenih vrednosti

po vlaknu

kom 127,02 678,00 86.119,56

97 Završna električna merenja na optičkom kablu na

mernoj deonici po vlaknu kom 307,42 552,00 169.695,84

98

Izrada protokola završnih opto-električnih

merenja na optičkom kablu na mernoj deonici sa

nastavcima, obačun po spoju na optičkom vlaknu

u nastavku

kom 23,19 1.108,00 25.694,52


POSLOVIMA

99 NK radnik h 232,74 400,00 93.096,00

100 PK radnik h 299,17 400,00 119.668,00

101 Tehničar h 664,93 320,00 212.777,60

102 Inženjer h 886,56 180,00 159.580,80

OSTALI TROŠKOVI

103 Izrada tehničke dokumentacije izvedenog stanja -

za kablovska TT okna kom 2.215,35 107,00 237.042,45

104 Izrada tehničke dokumentacije za rezevne PE

cevi položene u rov m 7,32 38.931,00 284.974,92

105 Izrada tehničke evidencije izvedenog stanja za

nove trase optičkih kablova m 24,87 25.875,00 643.511,25

106 Transportni troškovi i organizacija gradilišta % 15,50 2.515.098,31

107 Utovar i odvoz viška zemlje i ostalog materijala m3 723,46 2.350,00 1.700.131,00

USLUGE DRUGIH

108 Geodetska snimanja sa kartiranjem m 60,00 11.963,00 717.780,00




110 Opravka asfaltnih površina - trotoar m2 1.500,00 1.000,00 1.500.000,00

111 Opravka asfaltnih površina - kolovoz m2 3.000,00 350,00 1.050.000,00


113 Vraćanje zelenih površina u prvobitno stanje m2 450,00 300,00 135.000,00

UKUPNA VREDNOST RADOVA (DIN) 24.245.450,00

PDV

18% 4.364.181,00

Ukupno 28.609.631,00

Tabela 8.9 Troškovi materijala i opreme

R.B

r. Naziv materijala

Jed.

mere Jed.cena Količina

Ukupno

(din)

1 OPT. SM KABEL 1X6 DQ100N E9/125, G657A,

indoor/outdoor m 90,00 12421 1.117.890,00

2 OPT. SM KABEL 1X12 DQ100N E9/125, G657A,

indoor/outdoor m 115,00 2962 340.630,00

3 OPT. SM KABEL 2X12 DQ100N E9/125, G652D,

outdoor m 170,00 1914 325.380,00

4 OPT. SM KABEL 4X12 DQ100N E9/125 , G652D,

outdoor m 210,00 5118 1.074.780,00

5 OPT. SM KABEL 8X12 DQ100N E9/125, G652D,

outdoor m 295,00 1156 341.020,00


G652D, outdoor m 400,00 2304 921.600,00

7 9U NAZIDNI ORMAN, 19" /600*435*500MM kom 10.000,00 66 660.000,00

8

42U/19" rack orman stojeći A38042, metalna

perforirana vrata sa bravom, dim.

800x1000x2000mm, do 800kg

kom 80.000,00 1 80.000,00

9

Samostojeći orman za spoljnju montažu,

700x500x250mm IP65 Poliester-fiberglas,

Schneider (komplet sa montažom i isporukom

postolja ,DIN Šinom i nosačem opreme)

kom 55.000,00 3 165.000,00

10 KUCISTE 3+1 HE (PATCH PANEL) kom 19.437,20 5 97.186,00

11 MODUL 6SCDX/APC E9 kom 22.190,49 56 1.242.667,44

12 RING PANEL 1U (Nosač kabla sa obujmicama) kom 693,00 175 121.275,00

13 RAZVODNI PANEL 220V, SA 7 UT. MESTA I

PREKIDAČEM kom 1.824,90 66 120.443,40

14 Napojna zaštitna jedinica za Rack ormane kom 4.800,00 70 336.000,00

15 FO PATCH PANEL SA 12 SL. ZA DUPLEX

ADAPTERE SC/ST kom 3.500,00 67 234.500,00

16 Završna optička kutija sa 8 sl. za duplex adaptere SC kom 4.000,00 3 12.000,00



17 UTP patch kabl, 2m kom 50,00 69 3.450,00

18 Modul RJ-45 kat. 6A UTP Tooless,Telegärtner kom 500,00 132 66.000,00

19 Fiber duplex patch SC/APC-LC 2m, singlemode

9/125 kom 2.600,00 140 364.000,00

20 Pigtail singlemode SC/APC simplex 9/125 mikrona

duž. 2m kom 600,00 360 216.000,00

21 Estreme x480-48x switch Kom 1.440.000,00 2 2.880.000,00

22 10GBASE-ER XFP 1550nm kom 120.000,00 2 240.000,00

23 1000Base-lx10 SFP za x480 kom 12.000,00 96 1.152.000,00

24 Stacking cable 1m kom 20.000,00 2 40.000,00

25 Cisco 3560CG-8TC-S Switch kom 105.000,00 66 6.930.000,00

26 Cisco IE-3000-4TC kom 105.000,00 3 315.000,00

27 Cisco IE3000 Power Expansion Module kom 20.000,00 3 60.000,00

28 Cisco 1000Base-lx10 SFP Kom 12.000,00 132 1.584.000,00

29 UPS Ge ML 700 kom 21.000,00 69 1.449.000,00

30 IBM server X3550M3 kom 330.000,00 1 330.000,00

31 Switch za managament Lynksys SRW-208 kom 30.000,00 1 30.000,00

32 Ge UPS Match 2200 VA kom 60.000,00 1 60.000,00

33 Extrerni baterijski set za Match 2200VA kom 50.000,00 1 50.000,00

34 NMS PRTG do 1000 seznora kom 185.000,00 1 185.000,00

35 Kiwi Syslog server kom 21.000,00 1 21.000,00

36 Windows 2008 Server R2 standard kom 110.000,00 1 110.000,00

37 SPOJNICA FDN 3584 HELLERMA-KOMPLET kom 30.000,00 15 450.000,00

38 SPOJNICA FML 3076 HELLERMA-KOMPLET kom 28.000,00 2 56.000,00

39 Cevčice termoskupljajuće za zaštitu optičkog spoja

45mm (100kom) paket 1.512,00 22 33.264,00

40 SAPA cevi - plastificirane, fi 13 m 135,00 2100 283.500,00

41 Vezica za fiksiranje kabla 203 mm kom 10,00 500 5.000,00

42 Traka za identifikaciju sa metalnim elementom m 21,00 12350 259.350,00

43 Konzola za optički kabl kom 120,00 300 36.000,00

44 Čep za PE cev fi 40mm kom 30,00 1000 30.000,00

45 Spojnica za PE cevi Fi 40 mm kom 300,00 200 60.000,00

46 Cev PEHD dvoslojna korugovana Fi 110x6000 kom 1.300,00 10 13.000,00

47 Spojnica sa gumicom za cev PEHD fi 110mm

dvoslojno korugovana kom 70,00 10 700,00

48 Cev PVC Fi 110 mm/6m kom 1.380,00 185 255.300,00

49 Cev FeZn Fi 110 mm/6m kom 4.800,00 6 28.800,00



50 Češalj za 4 cevi PVC cevi Fi 110mm kom 70,00 20 1.400,00

51 Čep za PVC cev fi 110mm kom 55,00 200 11.000,00

52 Uvodnik TK-110/500 kom 180,00 150 27.000,00

53 Prsten fiksirajući Fi 110/3 (40X3) kom 350,00 300 105.000,00

54 Cev PE 40mm m 62,00

38.931,0

0 2.413.722,00

55 Stubić betonski sa oznakom OK kom 630,00 50 31.500,00

56 Privodno okno PO-1 kom 24.000,00 17 408.000,00

57 Distributivno okno DO-1 kom 27.000,00 81 2.187.000,00


59 Poklopac za montažno okno PO - 1 sa ramom kom 19.000,00 17 323.000,00

60 Poklopac za montažno okno DO - 1 sa ramom kom 38.000,00 81 3.078.000,00

61 Poklopac za montažno okno DO - 2 sa ramom kom 48.000,00 9 432.000,00

62 PESAK m3 730,00 1410 1.029.300,00

63 ŠLJUNAK m3 1.200,00 110 132.000,00

64 TUCANIK m3 2.300,00 425 977.500,00

65 BETON MB-20 m3 7.100,00 23 163.300,00

UKUPNA VREDNOST MATERIJALA (DIN)

36.376.457,8

4

PDV

18% 6.547.762,41

Ukupno

42.924.220,2

5

Rekapitulacija


PDV 18% 10.911.943,41




8.3 Predlog izvora finansiranja

Obzirom na novonastale potrebe za širokopojasnima telekomunikacionim uslugama, pokrivenost

pristupne telekomunikacione mreže optikom je gotovo zanemariva. Uvođenje optičkog pristupa

je izuzetno intenzivna aktivnost što se tiče ulaganja u infrastrukturu. Povrat investicija se ne

može očekivati u nekom kraćem periodu, već treba računati barem dvostruko duži vremenski

period.

Finansiranje izgradnje FTTH mreže vrši se pre svega sredstvima opština. U cilju sprovođenja

projekta izgradnje FTTH mreže u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci potrebno je da

opštine obezbede deo sredstava finansiranja. Ta sredstva se mogu obezbediti:

Raspisivanjem tendera za izbor privatnog partnera koji postaje suvlasnik infrastrukture

proporcionalno visini svojih investiranih sredstava. Grad bi postao vlasnik mreže, a svi

servisi od interesa za grad i dalje bi bili besplatni.

Iskoristiti fondove Evropske Unije za finansiranje (npr. CIP- Competitiveness and

Innovation Framework Programme, CIP EIP- Entrepreneurship and Innovation

Programme, ICT PSP- Information and Communication Tehnologies Policy Support

Programe, EEI- Intelegent Energy Europe…)

Zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za pristupanje EU (u koje, kao potencijalni

kandidat, spada i Republika Srbija) dostupna su određena sredstva koja se plasiraju kroz različite

finansijske instrumente. Ti finansijski instrumenti se mogu podeliti na eksterne i interne

programe ili fondove.

Eksterni programi ili fondovi su svi oni finansijski instrumenti čija sredstva mogu da koriste

zemlje koje nisu članice EU, odnosno, zemlje kandidati za EU, zemlje potencijalni kandidati, ali

i zemlje u razvoju koje se ne nalaze na evropskom kontinentu.

U evropskim zemljama većinu projekata izgradnje FTTH mreža pokrenule su komunalna

preduzeća u vlasništvu gradske ili regionalne uprave. Glavni motiv za pokretanje takvih

projekata je želja gradske ili regionalne uprave da se unapredi socijalni i ekonomski položaj

grada ili regije.

Ove inicijative su motivisane željom da se poboljša pristup širokopojasnim uslugama. Mreže se

temelje na načelu otvorenog pristupa, preduzeća u vlasništvu grada nisu pružaoci usluga već

nude usluge mrežnog operatora (pasivna infrastruktura) na temelju jednakosti i otvorenosti. Cilj

je osigurati i promovisatiefikasnu i održivu tržišnukonkurenciju sa jednakim mogućnostima za

sve operatere.



9 Tržišni aspekti

Svi aktuelni internet provajderi nude brzine prenosa od 1Mbps do 40Mbps. Međutim, kada

korisnici koriste internet uisto vreme, brzina protoka se smanjuje. Stvarne brzine za upload i

download su niže od reklamiranih brizina. Istraživanja pokazuju da je prosečna brzina prenosa

podataka (download, upload) u Srbiji 3Mbps, ili 40-50% stvarne brzine na koju su se korisnici

pretplatili. Uvođenjem FTTH mreže predviđa se da će početna brzina download-a i upload-a biti

10Mbps. Ovo je realna brzina, jer svako domaćinstvo i preduzeće će imati svoju optičku liniju.

Većina internet provajdera nudi širokopojasni pristup koristeći infrastrukturu “Telekoma Srbije”.

Korisnik je dužan da plati naknadu za priključak na mrežu, koja nekada može da bude visoka.

Neki provajderi internet usluga nude bežično povezivanje, tamo gde ADSL i kablovski internet

nisu mogući.

Uvođenje bežičnog interneta je prilično skupo, okvirno od 30 do 900 eura. Kablovski provajderi

nude širokopojasne mreže preko infrastrukture koja je povezana na infrastrukturu Telekoma.

Glavni preduslov za pristup kablovskom internetu je postojanje kablovske televizije. Za neke

korisnike kablovske televizije pretplata na priključak nije zanemarljiva i predstavlja visok

procenat ukupne cene kablovske infrastrukture.

Najveći kablovski operateri u Srbiji su PTT i SBB. U većini slučajeva oni korisnicima daju

besplatno modem za korišćenje ili zakup za nižu cenu. Izuzev PTT-a ostali provajderi su u

privatnom vlasništvu. Privatne mreže su lošijeg kvaliteta, uglavnom instalirane kroz vazduh.

Kablovski operateri pokrivaju uglavnom veće gradove.Javna preduzeća iz oblasti saobraćaja i

energetike razvijaju vlastitu infrastrukturu koja u budućnosti može da se koristi kao osnova za

izgradnju optičke mreže.

9.1 Analiza operatora telekomunikacionih usluga u AP Vojvodini

Na osnovu Upitnika koji je namenjen svim provajderima telekomunikacionih i informacionih

usluga koji svoje delatnosti obavljaju barem delom na teritoriji AP Vojvodine, dobijeni su

odgovori koji su omogućili sledeće:

Analizu postojećeg stanja u oblasti telekomunikacija na području AP Vojvodine

Sagledavanje potreba za širokopojasnim telekomunikacionim uslugama na području AP

Vojvodine

Sintezu projekcije razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža na području AP

Vojvodine.



Tabela 9.1 Rezultat ankete ispitanih preduzeća o telekomunikacionim uslugama

Broj anketiranih preduzeća koja su popunila upitnik (ili neke njegove delove): 9

Broj anketiranih preduzeća koja poseduju međunarodni sertifikat standarda kontrole

kvaliteta: 0

Osnovna

delatnost

anketiranih

preduzeća

Telekom operator 2

Provajder Internet usluga (ISP) 3

Operator kablovsko-ditributivnog sistema (SBB) 1

Televizija 2

Radiodifuzija, novinska i izdavačka delatnost 3

Napomena: Anketirana preduzeća su mogla da se izjasne za više delatnosti, otuda je zbir

delatnosti veći od broja anketiranih preduzeća.

Tabela 9.2Broj zaposlenih u preduzeću na teritoriji AP Vojvodine:

Godina 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Broj odgovora / preduzeća 3 3 3 3 6 8 3 2 2 3

Ukupan broj zaposlenih 37 45 48 42 1632 2679 1277 29 30 29

Broj odgovora / preduzeća 3 3 3 3 6 4 4 4 4 2

Broj zaposlenih sa VSS 7 9 9 9 337 34 34 34 34 7

Napomena: Anketirana preduzeća su, uglavnom, dala podatke za period 2005-2007. god, otuda

podaci u ovoj tabeli za prethodne i godine posle ovog perioda nisu međusobno uporedivi.

Tabela 9.3 Prihod ispitanih preduzeća

Ukupan prihod preduzeća U ekvivalentnom iznosu u EUR Broj odgovora /

preduzeća

2004. god. 12.759.995 5

2005. god. 145.617.101 5

plan za 2006. god. 152.454.719 5

plan za 2007. god. 180.215.000 2

plan za 2008. god. 190.320.000 2

plan za 2009. god. 200.480.000 2

plan za 2010. god. 220.730.000 2



Tabela 9.4 Ukupan profit ispitanih preduzeća

Ukupan PROFIT preduzeća U ekvivalentnom iznosu u EUR Broj odgovora /

preduzeća

2004. god. 2.000 1

2005. god. 2.800 1

plan za 2006. god. 5.000 1

plan za 2007. god. 10,000 1

plan za 2008. god. 19.000 1

plan za 2009. god. 33.000 1

plan za 2010. god. 55.000 1

Tabela 9.5 Ocena značaja izvora konkurentskeprednosti

1-bez značaja; 2-od malog značaja; 3-značajan; 4-veoma

značajan; 5-izuzetno značajan

Ocena značaja za

tržište AP

Vojvodine

Broj odgovora /

preduzeća

Ukupni prenosni kapacitet 4,4 5

Ukupni pristupni kapacitet 4,4 5

Broj korisnika 4,0 5

Geografska pokrivenost potencijalnog tržišta 4,0 5

Konkurentna cena proizvoda/usluga 4,6 5

Dobar kvalitet 4,8 6

Brzina dobijanja priključka 4,0 5

Brzina otklanjanja ispada mreže 4,2 5

Diversifikacija – širenje asortimana proizvoda/usluga 3,8 5

Veličina firme 4,0 5

Ranije stečeni ugled 4,8 6

Manja udaljenost od tržišta u odnosu na ključnu konkurenciju 2,8 4

Tabela 9.6 Ocena značaja izvora konkurentskeslabosti


značajan; 5-izuzetno značajan

Ocena značaja za

tržište AP

Vojvodine

Broj odgovora /

preduzeća

Pristup telekomunikacionim resursima 3,2 5

Korisnički servis (customer service) 2,5 4

Dostupnost kvalitetne radne snage 2,4 5

Slab marketing 3,3 6



Tabela 9.7Odnosi sa stranim partnerima

Broj odgovora / preduzeća

Preduzeće potpuno u vlasništvu stranog partnera 0

Preduzeće delimično u vlasništvu stranog partnera 1

Joint venture 0

Autorizovani distributer 1

Licencni ugovor 1

Prodavac koji pruža značajnu tehničku podršku pre prodaje 0

Tabela 9.8Ocena značaja veza sa stranim partnerom u ponuđenim funkcijama partnerstva


značajan; 5-izuzetno značajan Ocena značaja za tržište

AP Vojvodine

Broj

odgovora /

preduzeća

Usluga 3.3 3

Marketing 2.7 3

Kvalitet 3.0 3

Prodaja 2.0 3

Tabela 9.9Tehnologije prenosa koje koriste preduzeća

Tehnologije prenosa Broj preduzeća

TDM/SDH 2

IPV6 0

Radio-relejne veze 4

Frame Relay 4

MPLS 2

Satelitske veze 2

ATM 2

Ethernet 5

Bežični prenos 3



9.2 Analiza ponude operatera telekomunikacionih usluga

Tabela 9.10 Prikazuje cene širokopojasnih usluga u AP Vojvodini- maj 2012

Operater Mesečna pretplata u dinarima za protok u kbit/s

(downstream/upstream – flat rate)

1024/128 1536/256 4096/512 6144/1024 8192/1024

Telekom 1.532,82. 2.122,82 3.811,40 4.165,40

PTT 980,00 1.540,00 2.100,00 2.800,00

SBB 3.900,00

NEOBEE 1.350,00 2.372,88

EUNET 1.450,00 1.560,00 2.790,00 4.290,00 5.290,00

Istraživanja pokazuju da provajderi nude usluge sličnog kvaliteta sa malim varijacijama cene.

Odnedavno, operateri korisnicima nude integrisane usluge, tzv. “Triple Play Service”, HIS (High

Speed Internet, IP TV/VoD I VoIP (Voice Over IP), što je prikazano u Tabeli 9.11

Tabela 9.11 Cene integrisanih usluga

Operater USLUGE CENA

Telekom

Fiksna telefonska linija, neograničen pristup Internetu brzine

prenosa podataka 6144/1024 Kb /s + WiFi modem + mobilna

postpaid tarifa + IPTV televizija (IPTV osnocni paket TV kanala)

3.024,00 din.

SBB Super S Plus HD Mix Speed Internet 10 Mb / s, D3 Package: Hit,

HBO Premium, HD, D3 paket GO, Wi-Fi ruter 3.400,00 din.

9.3 Pregled problema u pogledu kvantiteta i kvaliteta pružanih

usluga

Pregled problema u pogledu kvantiteta pružanih usluga;

Nedovoljna ponuda širokopojasnih usluga

Nemogućnost izbora širokopojasnih usluga

Nemogućnost dobijanja usluge u regionima gde to davaocu usluge nije isplativo

Neravnomerna regionalna zastupljenost širokopojasnih usluga (ekonomski i geografski

razlozi).

Pregled problema u pogledu kvaliteta pružanih usluga:

Nemogućnost dobijanja usluge uopšte

Nedobijanje usluge u željenom i/ili ugovorenom roku

Nemogućnost dobijanja usluge željenog i/ili ugovorenog protoka

Nepouzdanost usluge

Ne postoji sistem za praćenje kvaliteta usluge koju je davalac usluge prema ugovoru sa

korisnikom dužan da obezbedi.



Ostali problemi:

Troškovi širokopojasnog pristupa još uvek su visoki

Nedovoljan broj računara i pristupa Internetu u obrazovnim institucijama (škole i

fakulteti)

Nepostojanje adekvatne konkurencije koja bi ubrzala razvoj modernih mreža i modernih

usluga i ponudila ih korisnicima po pristupačnim cenama

Kašnjenje u izgradnji infrastrukture za implementaciju novih tehnologija

Nedovoljna obrazovanost stanovništva o načinu korišćenja i mogućnostima

širokopojasnih telekomunikacija

Zabrinutost zbog sadržaja koji se nalazi na Internetu i zbog računarskih napada

Organi uprave različitih nivoa uglavnom kasne sa korišćenjem širokopojasnih tehnologija

i Interneta (e-uprava i slično)

Nedovoljna motivisanost preduzeća da koriste prednosti širokopojasnih komunikacija.

9.4 Ocena tržišne efikasnosti

Tabela 9.12 Rang lista odgovora stručnjaka, formirana prema oceni značajnosti za AP

Vojvodinu u periodu 2012. god.

Rang Tehnologije u pristupnoj mreži za koje se očekuje da će biti

dominantne u oblasti širokopojasnih telekomunikacija

Ocena značaj-nosti za AP

Vojvodinu: od 5–vrlo

značajno; do 1–bez

značaja

1 WiMAX 5

1 xDSL – ADSL 2+ 5

1 Mesh PTP, PMP radio linkovi (iznad 20 GHz) velikog

protoka (>100 Mbit/s)

5

1 MSAN/DSLAM 5

1 Point to multipoint radio (WLL, WiMAX, ...) 5

1 Bakarna parica 5

1 Simetrične parice 5

2 Kablovski modemi u kombinaciji sa HFC 4

2 UMTS TDD, prelazno HSDPA, EVDO 4

2 Optička pristupna mreža 4

2 Bežična pristupna mreža 4

2 WiFi 4

2 HFC mreže 4

2 HSDPA/HSUPA/LTE 4

3 3G Mobilna (UMTS) 3



Rang Tehnologije u pristupnoj mreži za koje se očekuje da će biti

dominantne u oblasti širokopojasnih telekomunikacija

Ocena značaj-nosti za AP

Vojvodinu: od 5–vrlo

značajno; do 1–bez

značaja

3 DSL 3

3 Nelicirani 60 GHz point to point radio ultra velikog kapaciteta

1Gbit/s)

3

3 Elektrodistributivna mreža kao TK pristupna mreža 3

3 ISDN 3

3 FWA 3

4 PLC 2

4 Cable 2

4 Optička vlakna 2

4 3G 2

4 FTTH (GPOT, EPOT) 2

5 Sve ostale 1

5 Kablovska pristupna mreža 1

5 Mobilna telefonska mreža kao alternativna pristupnoj mreži 1

Tabela 9.13Rang lista odgovora stručnjaka, formirana prema oceni značajnosti u kojoj

postojeće tehnologije u pristupnoj mreži koče/usporavaju uvođenje širokopojasnih

telekomunikacija u AP Vojvodini:

Rang Postojeće tehnologije koje u pristupnoj mreži koče / usporavaju

uvođenje širokopojasnih telekomunikacija:

Ocena značajnosti:

od 5 – vrlo značajno;

do 1 – bez značaja

1. Velika količina neprodatih ISDN priključaka u Telekomu Srbija 5

2. Usporena implementacija servisa u MPLS mreži Telekoma Srbija 5

3. Nepostojanje konkurencije u operatorskom biznisu 5

4. POTS 5

5. Analogna telefonija 5

6. Pristupna mreža izgrađena na NF kablovima 5

7. Postojanje dvojnika 5

8. Simetrične parice 5

9. Žična telefonija i monopol Telekoma u svim vrstama telekomunikacija 5

10. Dugačke pretplatničke petlje 4

11. Bežičan prenos 4



12. Nepostojanje adekvatne infrastrukture (zastarele i predugačke parice) 3

13. Izgradnja čisto koaksijalnih mreža, a ne HFC 2

Ciljne grupe kojima trebaju širokopojasne telekomunikacije

Tabela 9.14Rang lista odgovora stručnjaka, formirana prema oceni značajnosti za AP

Vojvodinu:

Rang Ciljne grupe kojima trebaju

širokopojasne telekomunikacije:

Ocena značajnosti za trži-

šte širokopojasnih TK kod

nas: od 5 – vrlo značajno;


Procena učešća ciljne

grupe u ukupnom

tržištu širokopojasnih

TK kod nas *)

1 Operatori fiksne telefonije 5 60%

1 Internet servis provajderi 5 25%

1 Biznis korisnici 5 84%

1 Rezidencijalni korisnici 5 30%

1 Tinejdžeri (igre, filmovi na zahtev) 5

1 Prosvetno-obrazovne i naučne ustanove 5 5%

1 Internet korisnici 5

1 Mala i srednja preduzeća 5

1 Zdravstvene ustanove 5 1%

1 Studenti/đaci 5 30%

1 Visoko-obrazovani 5 30%

2 Operatori mobilne telefonije 4 0%

2 Poslovni korisnici 4 10%

2 Univerziteti 4 20%

2 Mladi 4

2 Zabava (različite starosne grupe) 4 20%

3 Mobilni korisnici 3 10%

3 Uprava, od nivoa republike do opštine 3 20%

3 Funkcionalni sistemi 3 10%

3 Sva ostala fizička lica 3 7%

4 Turistički radnici

4 Arhitektura, građevina i geodezija



Tabela 9.15 Procena učešća ciljne grupe u svetu i kod nas

R.b. Ciljne grupe kojima trebaju

širokopojasne telekomunikacije:

Ocena značajnosti za

tržište širokopojasnih

TK kod nas: od 5 –

vrlo značajno; do 1 –

bez značaja

Procena učešća

ciljne grupe u

ukupnom tržištu

širokopojasnih

TK u svetu

Procena učešća

ciljne grupe u

ukupnom tržištu

širokopojasnih

TK kod nas

1. Operatori fiksne telefonije 5 40% 60%

2. Operatori mobilne telefonije 4 15% 0%

3. Mobilni korisnici 3 30% 10 %

4. Internet servis provajderi 5 30% 25%

5. Poslovni korisnici 4 10% 10%

6. Veliki poslovni korisnici 5

7. Biznis korisnici 5 70% 84%

8. SOHO i Rezidencijalni korisnici 3 5% 5%

9. Rezidencijalni korisnici 4 30% 50 %

10. Uprava, od nivoa republike do

opštine

3 10% (u EU

100%)

20%

11. Funkcionalni sistemi 3 5% (svi veći

funk. sistemi)

10%

12. Univerziteti 4 20% 20 %

13. Tinejdžeri (Igre, filmovi na

zahtev)

5

14. Turistički radnici

15. Arhitektura, građevina i geodezija

16. Prosvetno-obrazovne i naučne

ustanove

5 5% 5%

17. Naučno obrazovne institucije 5

18. Internet korisnici 5

19. Mala i srednja preduzeća 4

20. Mladi 4

21. Zdravstvene ustanove 5 5% 1%

22. Studenti i učenici 4 5% 3%

23. Sva ostala fizička lica 3 15% 7%

24. Visoko-obrazovani 5 30% 30%

25. Zabava (različite starosne grupe) 4 20% 20%



Tabela 9.16Usluge koje, po mišljenju eksperata, čine ponudu širokopojasnih telekomunikacija u

AP Vojvodini:

R.b. Šta sve treba da bude uključeno u univerzalnu širokopojasnu uslugu – ono što je neophodno

obezbediti za svako domaćinstvo?

1. Brzi Internet

2. IPTV

3. VoIP

4. Usluga telefonije

5. Pristup Internetu 256/64 kbit/s (ali je nemoguće za svako domaćinstvo već za svako naseljeno mesto

preko 100 stanovnika)

6. Pristup opštim informacionim bazama podataka

7. Video streaming

8. Gaming

9. Lokalni serveri sa zabavnim sadržajem (filmovi, muzika, igre)

10. Turistički podaci, mape i sl.

11. Enciklopedije i edukativan softver na srpskom jeziku

12. Pristup Internetu velikim brzinama

13. Kupovina na daljinu

14. Kablovska televizija

15. Minimalni set dat zakonom za vrlo razuđena područja sa jednim širokopojasnim pristupom u školi ili

mesnoj zajednici

16. Širokopojasni pristup

17. Prenos glasa

18. Prenos podataka

19. Prenos slike



9.5 Potrebna regulativa koja će obezbediti uvođenje i

funkcionisanje dolazećih tehnologija kod nas

U Tabeli 9.17su navedene oblasti/problematika koja treba da bude regulisana odgovarajućim

zakonima i drugim pravnim aktima, da bi se obezbedilo uvođenje i funkcionisanje dolazećih

tehnologija u AP Vojvodini, koje su neophodne za širenje i korišćenje širokopojasnih

telekomunikacija kod nas, i to prema oceni značajnosti koju su dali eksperti:

Rang Kakva je regulativa potrebna, koja će obezbediti uvođenje i

funkcionisanje dolazećih tehnologija kod nas?

Ocena značajnosti:

od 5 – vrlo značajno;


1 Definisanje pravilnika za interkonekciju različitih operatora 5

1 Regulisanje TV prava za Telekom i kablovske operatore 5

1 Tarifna politika 5

1 Regulativa EU, ali ne starija od 1999. god. (regulacioni okvir iz 2002) 5

1 Regulativa koja definiše cene usluga 5

1 Regulativa koja definiše pristupe pojedinim servisima 5

1 Ubrzanje postupka dobijanja dozvola 5

1 Regulisanje dozvoljenog frekvencijskog opsega 5

1 Otvaranje tržišta US sa neutralnim pristupom 5

1 Nov zakon o investicionoj izgradnji u oblasti telekomunikacija 5

1 Prenos vlasništva nad TT kanalizacijom lokalnoj samoupravi 5

1 Ukidanje monopola Telekoma Srbija 5

1 Nov zakon o investicionoj izgradnji u oblasti telekomunikacija 5

2 Frekvencijske dozvole 4

2 Regulisanje dozvoljenih spektralnih gustina snaga 4

2 Uz prethodno strogo sankcionisanje izgradnje bez dozvola i licence, tj

nelojalne konkurencije

4

3 Zakon ili uredba koji omogućuje i olakšava strana ulaganja 3

3 Zakon o tarifiranju



9.6 Regulativa koja onemogućava/otežava uvođenje dolazećih

tehnologija kod nas

U Tabeli 9.18 su navedeni postojeći/važeći zakoni i druga pravna akta, koja

onemogućavaju/otežavaju uvođenje i funkcionisanje dolazećih tehnologija u AP Vojvodini, koje

su neophodne za uvođenje, širenje i korišćenje širokopojasnih telekomunikacija kod nas, i to

prema oceni značajnosti koju su dali eksperti:

Rang Koja postojeća regulativa otežava uvođenje dolazećih tehnologija kod nas?

Ocena

značajnosti: od 5 –

vrlo značajno; do

1 – bez značaja

1 Domaća regulativa otežava uvođenje navedenih tehnologija 5

1 ADSL2+ – samo jedan vlasnik bakarne infrastrukture, nema odvezivanja

lokalne petlje, nema konkurencije, nema dostizanja nivoa EU;

5

1 Zakon o planiranju i izgradnji 5

1 Cene Republičkog geodetskog zavoda 5

2 WiMAX – 802.16.e standard može, ali ne mora da bude prihvaćen u smislu

širine kanala (treba min. 5 MHz, za sada u planu raspodele 3.5 MHz); za stan.

802.16d država hoće da polovinu spektra da monopolskom operatoru bez

naknade, a drugima da oduzme i deli regionalno;

4

2 Pravila Zavoda za urbanizam 4

3 Kablovski modemi – kablovski operatori ne mogu da povežu svoje izolovane

mreže u regionalne i nacionalne, jer ne mogu lako da dođu do alternativne

infrastukture

3

3 Dozvole za emitovanje programa 3

3 Ograničenje emisione snage za dati opseg kod DS SS sistema prenosa 3

3 Zakon o sistemima veza 3

4 Efikasno izdavanje dozvola/licenci za bežični prenos

4 Inertnost Telekomunikacione agencije

4 Nepotpuna nezavisnost RATEL-a

4 Zakon o izgradnji

4 Zakon koji je EU okvir 1998

4 Akcioni plan Strategije



Mišljenje stručnjaka o ulozi stranih investitora

Strani invstitori smatraju da širokopojasne telekomunikacije mogu da izvuku profit, stoga će i

ulagati u njih. Naravno, prvo u najprofitabilnije tehnologije, a to su mobilna telefonija druge i

treće generacije.

Strani investitori će doneti nova znanja, nove usluge i omogućiti brže uključivanje u globalnu

mrežu, kao i obuku domaće radne snage.

Strani investitori su zainteresovani za ulazak na naše tržište širokopojasnih telekomunikacija

zbog trenutno dobrih prihoda u ovoj oblasti. To potencijalno može pozitivno uticati i pomoći u

poboljšanju kvaliteta ponuđenih usluga uz istovremeno smanjenje monopola.



10 Finansijska analiza i procena finansijske

izvodljivosti

U razvoju usluga širokopojasnog pristupa, prvenstveno se značaj pridaje delovanju slobodnog

tržišta. Za područja u kojima ne postoji dovoljan komercijalni interes za ulaganje u infrastukturu

širokopojasnog pristupa, potrebno je obezbediti državna podsticajna sredstva i odgovarajuće

administrativne kapacitete (nadležna tela za elektronske komunikacije, razvoj informacionog

društva, regionalni razvoj, ruralni razvoj, privredu itd.) za pripremu i sprovođenje projekta na

osnovu kojih bi se iskoristila sredstva iz Fondova Evropske Unije i drugih izvora sredstava.

(Evropska banka za obnovu i razvoj ili Evropska investiciona banka i dr.)

U svrhu smanjivanja digitalnog jaza između regija Republike Srbije, kao i unutar samih opština

potrebno je podsticati ulaganje u širokopojasnu infrastrukturu, nezavisno od pristupne

tehnologije, sa posebnim naglaskom na slabo razvijene opštine kojima bi izgradnja FTTH mreže

omogućila razvoj i međuopštinsko povezivanje na gradsku mrežu.

Ostvarivanje cilja od 50% dostupnosti širokopojasnog pristupa (brzine od najmanje 30 Mbit/s)

do kraja 2020. godine biće teško ostvarivo bez značajnog udela države, lokalne i regionalne

samouprave. U slučaju da već postoji izgrađena elektronska komunikaciona infrastruktura,

troškovi izgradnje optičke mreže bili bi manji, a samim tim i cena po priključku.

Osnovni preduslov za razvoj najsavremenijih tehnologija širokopojasnog pristupa je osiguranje

izgradnje infrastrukture komunikacijskih mreža. Stoga je neophodno da se elektronska

komunikaciona infrastruktura i povezana oprema planira u dokumentima prostornog uređenja na

način da se ne ograničava njen razvoj, kako u ruralnim i slabo naseljenim područjima, tako i u

razvijenim područjima, a naročito u gradskim.

Prema preporukama Evropske komisije, a u svrhu dostizanja ciljeva iz Digitalne agende za

Evropu, potrebno je uložiti znatna sredstva kako bi do 2020. godine sva domaćinstva u

Evropskoj Uniji imala uslugu širokopojasnog pristupa internetu brzine do 30 Mbit/s.



10.1 Izbor finansijskog modela za izgradnju FTTH mreže

U prvoj fazi izgradnje FTTH mreže korisnik mora da bude motivisan da donese odluku o izboru

mreže, tako da vreme i energija moraju da budu maksimalno iskorišćeni u ovoj fazi planiranja na

marketing i pridobijanje poverenja korisnika.

Lokalna vlast u Republici Srbiji odgovorna je za obezbeđivanje adekvatne infrastrukture u cilju

podržavanja postojećih i podsticanja novih poslovnih poduhvata na svojoj teritoriji.Planiranje

lokalnog razvoja na osnovu javnih prihoda predstavlja slabu osnovu za razvoj lokalne zajednice.

Danas je zbog toga neophodno budžetsko finansiranje upotpuniti savremenim metodama

tržišnog finansiranja, korišćenjem finansijske aktive i uspostavljanjem javno-privatnog

partnerstva u izgradnji lokalne infrastrukture.

Investicije snažno zavise od lokalne razvijenosti pojedinih opština. Da li će potencijalni

investitor biti zainteresovan za izgradnju FTTH mreže zavisi od brojnih faktora, uključujući i

model poslovanja, konkurenciju na lokalnom nivou, demografiju i gustinu naseljenosti.

Postojeća lokalna situacija u vezi sa investicionim mogućnostima i konkurencijom može

značajno varirati od mesta do mesta. U oblastima gde je teško izvodljivo finansiranje izgradnje

FTTH mreže, učešće javnog sektora može da bude realna opcija za obezbeđivanje finansijskih

sredstava.

Izgradnja FTTH mreže je od suštinskog značaja za razvoj regiona. FTTH poslovanje zahteva

najmanje dve vrste povraćaja investicija: jedan je usmeren prema FTTH investitorima, a drugi

prema zajednicama i preduzećima koja deluju na lokalnom nivou. Obe imaju koristi od mreže

nove generacije. Stečena korist usled izgradnje FTTH mreže prevazilazi troškove njene

realizacije. Ulaganje finansijskih sredstava u izgradnju FTTH mreže predstavlja dobru

investiciju, kako za investitora tako i za zajednicu. Investitor može očekivati povraćaj sredstava

shodno trajanju mreže, dok će zajednica imati koristi od boljeg povezivanja i novih usluga koje

će biti omogućene uvođenjem FTTH mreže.

Javno-privatno partnerstvo (JPP) je oblik saradnje između privatnih i javnih partnera koji

zajedno rade na implementaciji investicionih projekata i pružanju javnih usluga. To mogu biti svi

infrastrukturni projekti iz nadležnosti loakalne vlasti: izgradnja lokalnih puteva, mostova, tunela,

ulica, komunalne infrastrukture, škola, sportskih i socijalnih objekata i dr. Svrha saradnje između

javnog i privatnog sektora je stvaranje dodatne vrednosti kroz: investiranje, podsticanje inovacija

i povećanje efikasnosti u pružanju javnih usluga. Lokalna vlast dobija mogućnost pružanja višeg

kvaliteta usluga po istoj ili kvaliteta usluga po nižoj ceni.

Uključivanjem privatnog sektora u finansiranje, izgradnju i upravljanje infrastrukturnim

projektima lokalna vlast može da postigne:

optimizaciju kapitalnih investicionih rashoda ocenom finansijske isplativosti projekta, na

osnovu obračuna ukupnih rashoda tokom veka trajanja projekta

procenu koristi od sprovođenja projekta JPP u odnosu na klasičnu javnu nabavku radova i

usluga prilikom izbora partnera i ugovaranja JPP I prenošenje dela rizika realizacije

projekta na privatni sektor u skladu sa načelima transparentnosti i proporcionalnosti.

Različite modele uključivanja privatnog partnera u razvoj lokalne infrastrukture možemo svrstati

u dve osnovne grupe:ugovorno i institucionalno Javno Privatno Prtnerstvo (JPP).

Institucionalno JPP podrazumeva zajedničko ulaganje lokalne vlasti i privatnog partnera u

zajedničko privredno društvo radi realizacije javnog projekta i pružanja javnih usluga.



Ugovorno JPP je ono u kojem se međusobni odnos prava i obaveza lokalne vlasti i privatnog

partnera uređuje javnim ugovorom koji se sklapa na određeno vreme. Ugovorna JPP

najprikladnija su za izgradnju infrastrukture i javnih objekata.

JPP kao finansijski instrument za izgradnju infrastrukture i pružanje usluga može imati različite

modele, zavisno od raspodele rizika i vlasništva nad imovinom I sredstvima. Tri glavna modela

su:

projekti JPP u kojima krajnji korisnici plaćaju naknade privatnom partneru

projekti JPP u kojima lokalna samouprava plaća naknade privatnom partneru i

projekti JPP sa delimičnim komercijalnim korišćenjem.

Za realizaciju ovih modela JPP privatni partner osniva društvo posebne namene (DPN) koje je

zaduženo isključivo za realizaciju javnog ugovora o JPP (npr. Finansiranje, izgradnju,

održavanje i upravljanje ugovornim objektom). Radi izvršavanje ugovornih obaveza privatni

partner može formirati konzorcijum s drugim pravnim licima. U funkcionisanju DPN mogu biti

uključeni investitori i finansijske institucije koji obezbeđuju srestva za finansiranje projekat JPP

Za projekat izgradnje FTTH mreže u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci uzet je kao

reper model “Projekti javno-privatnog partnerstva koji se naplaćuju od krajnjih korisnika”.

Ovo je model JPP gde privatni partner preuzima obavezu projektovanja, izgradnje, održavanja i

upravljanja ugovorenim objektom uz pružanje i naplatu usluge krajnjim korisnicima. Ukupna

investicija privatnog partnera se vraća iz naknade za korišćenje infrastrukture ili cene usluge,

koju krajnji korisnici plaćaju direktno DPN-u (Društvo za posebne namene).

Visina, način naplate i korekcije cene usluge definisani su u ugovoru o projektu JPP. Privatni

partner pored rizika finansiranja i izgradnje preuzima i rizik tražnje, povezan sa korišćenjem

projekta kako bi imao predvidive prihode. Izgrađena infrastruktura se prenosi u vlasništvo

lokalnoj samoupravi, obično na kraju ugovora o JPP.

Ukoliko naknade koje plaćaju krajnji korisnici nisu dovoljne za pokriće ukupnih troškova

projekta, lokalna samouprava može podržati realizaciju projekta JPP plaćanjem kapitalne

subvencije tokom izgradnje ili plaćanjem naknade za dostupnost objekta ili subvencionisanjem

korisnika usluga.

Zbog većeg rizika koji preuzima privatni sektor ovakvi projekti zahtevaju posebnu pripremu i

uređivanje niza pitanja povezanih sa mogućnostima finansiranja.

Sprovođenje projekta JPP u cilju razvoja lokalne infrastrukture predstavlja proces koji se

razlikuje od tradicionalne nabavke radova i usluga za izgradnju infrastrukturnih i drugih javnih

objekata. Ovaj proces počinje identifikacijom projekta i modela JPP sa aspekta finansijske

izvodljivosti i podele odgovornosti, rizika i prihoda. On se nastavlja sprovođenjem javne

procedure izbora privatnog partnera i zaključivanjem ugovora o JPP. Završava se praćenjem i

utvrđivanjem postignutih rezultata projekta JPP.



Finansiranje projekta javno-privatnog partnerstva

Osnovni princip finansiranja projekta JPP jeste da se investirana sredstva otplaćuju iz prihoda

projekta, nezavisno od kreditne sposobnosti svakog partnera i investitora. Iz tog razloga projekat

JPP sprovodi društvo posebne namene (DPN), koje obično ima manju kapitalnu osnovu nego

partneri koji su ga osnovali.

Glavni izvori finansiranja projekata JPP mogu biti:

Kapital (akcijski kapital ili podređeni dug) koji snosi najveći operativni i finansijski rizik

projekta, pa je njegov finansijski prinos najviši

Krediti komercijalnih banka i međunarodnih finansijskih institucija

Obveznice

Sredstva iz budžeta lokalne vlasti

Inostrane donacije



10.2 Finansijski model: 15godina + 6godina, 6 eura

Finansijski model “15godina+6godina, 6 eura” predstavlja model po kome se procenjuje ukupna

vrednost investicije za uvođenje FTTH mreže od distribucionih čvorova do rezidencijanih

korisnika u opštinama Temerin, Beočin i Sremski Karlovci. Model podrazumeva 6 godina

izgradnje i 15 godina povraćaja uloženih sredstavasa cenom od 6 eura za mesečno iznajmljivanje

kabla.

Modelom se pretpostavlja da bi udeo privatnog partnera u prihodima od iznajmljivanja kabla

iznosio 85%, dok bi udeo opštinebio 15%.

U sledećim tabelama su prikazani podaci o strukturi stambenih jedinica i finansijske

pretpostavke uz predstavljanje modela “Privatni partner” kao mogućnost obezbeđivanja ostatka

potrebnih sredstava za izgradnju FTTH mreže u opštinama Temerin, Beočin i Sremskim

Karlovcima. U ukupnu vrednost investicije uračunati su troškovi I faze izgradnje FTTH mreže,

koji su dati predmerom i predračunom, a odnose se na troškove materijala, radova i opreme

(Tabela 8.2, 8.3, 8.5, 8.6, 8.8, 8.9).

Opština Temerin

Tabela 10.1

BROJ/TIP STAMBENIH JEDINICA

Ukupan broj stambenih jedinica u Temerinu (grad+prigradska naselja) 10.043

Prosečan broj stambenih jedinica po stambenoj zgradi 24

Broj stambenih jedinica u gradu 7.041

Procentualno stanova u gradu 69,6%

Broj stambenih zgrada u gradu 23

Broj kuća u gradu 6.488

Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima 3.002

Procentualno stanova u prigradskim naseljima 30,4%

Broj stambenih zgrada u prigradskim naseljima 10

Broj kuća u prigradskim naseljima 2.768

Ukupan br stanova 787

Ukupan br zgrada 33

Ukupan br kuća 9.256

STRUKTURA STAMBENIH ZGRADA

Prosečna dužina optičkog kabla u metrima do svake stambene zgrade 10

Prosečan br stanova po zgradi 24

Prosečan br spratova 6

Prosečan br stanova po spratu 4

Prosečna visina sprata u metrima 3

Prosečno metara kabla po svakom stanu na spratu horizontalno 10

Ukupno metara kabla po zgradi 492

STRUKTURA KUĆA

Prosečna dužina optičkog kabla u metrima do svake kuće 50

Ukupna dužina kabla unutar kuće 10

Iz tabele 10.1 se vidi da je ukupan broj stambenih jedinica u opštini Temerin 10.043, od čega je

70,1% stambenih jedinica u gradu, a 29,9% u prigradskim naseljima. U opštini Temerin se

nalaze 33 stambene zgrade sa prosečno 24 stambene jedinice.



Pretpostavili smo da je prosečna dužina optičkog kabla do svake stambene zgrade 10m

(računajući dužinu kabla od distribucionog optičkog čvora do zgrade), do kuće 50m (računajući

dužinu kabla od distribucionog optičkog čvora do kuće) i prosečan broj spratova u zgradi 6 sa po

4 stana na svakom spratu, što pokazuje da je ukupna dužina kabla po zgradi 492m - Tabela 10.1

Opisanim finansijskim modelom došli smo do ukupne investicije za opštinu Temerin, uz

pretpostavku da bi udeo privatnog partnera bio 85%. Predviđeno je da cena za Optical Network

Termination(ONT- media converter koji se instalira bilo spolja ili unutar prostorije i vrši

konvertovanjeoptike na bakar) i cena za aktivnu opremu bude 85 eura. Pretpostavlja se da će

85% stambenih jedinica na području grada i 50% stambenih jedinica u prigradskim naseljima

koristi ugluge FTTH-Tabela 10.2

Tabela 10.2

FINANSIJSKE PRETPOSTAVKE

Cena mesečnog iznajmljivanja kabla (EUR) 6,0

Godišnji rast cene mesečnog iznajmljivanja kabla po stopi euro inflacije 2,5%

Udeo privatnog partnera u prihodima od iznajmljivanja kabla 85%

Udeoopštine u prihodima od iznajmljivanja kabla 15%

Cena implementacije kabla po metru do zgrade/kuće (EUR) 6,5

Cena implementacije kabla po metru unutar zgrade/kuće (horizontalno I vertikalno) (EUR) 2

Cena kabla po metru (EUR) 1

ONT (Optical Network Termination) po stambenoj jedinici (EUR) 85

Godišnji procentualni pad cena ONT 10%

Aktivna oprema za čvorista po domaćinstvu (EUR) 85

Godišnji procentualni pad cena OLT 10%

Procenat stambenih jedinica na području grada koje ce koristiti usluge FFTH 85%

Procenat stambenih jedinica u prigradskim naseljima koje će koristiti usluge FFTH 50%

Broj stambenih jedinica na području grada koje ce koristiti usluge FFTH 5.985

Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima koje će koristiti usluge FFTH 1.501

Ukupan broj stambenih jedinica koje će koristiti usluge FFTH 7.486

Ukupan trošak priključka po stanu (EUR) 213,71

Ukupan trošak priključka po kući (EUR) 515,00

Prosečan ponderisan trošak priključka po stambenoj jedinici (EUR) 491,39

Ukupna vrednost investicije (EUR) 5.822.232

Uvrstivši ove podatke došli smo do cene od 213,71 eura za trošak priključka po stanu, i 515eura

za trošak priključka po kući. Ukupna vrednost investicije iznosila bi 5.822.232 eura što je

predstavljeno modelom “privatnog partnera” u Tabeli 10.3 gde je prikazana raspodela

investicionih troškova od 2012. do 2018.godine.

Tabela 10.3

Privatni partner

model (EUR) 2012E 2013E 2014E 2015E 2016E 2017E 2018E 2019E

334.650 720.480 862.761 1.043.815 1.209.636 889.870 761.021 0

Cena implementacije

optičkih kablova 106.647 348.147 522.745 591.745 698.392 522.745 437.516

Cena implementacije

kabla unutar

stambenih zgrada

(EUR)

2.952 2.952 4.920 4.920 7.872 4.920 3.936

Cena implementacije

kabla do stambenih

zgrada (EUR)

195 195 325 325 520 325 260



Cena implementacije

kabla unutar kuce

(EUR)

6.000 20.000 30.000 34.000 40.000 30.000 25.120

Cena implementacije

kabla do kuća (EUR) 97.500 325.000 487.500 552.500 650.000 487.500 408.200

Cena drugog kabla

da svake stambene

jedinice

19.506 61.506 92.510 104.510 124.016 92.510 77.368

Cena drugog kabla

unutar stambenih

zgrada (EUR)

1.476 1.476 2.460 2.460 3.936 2.460 1.968

Cena drugog kabla do

stambenih zgrada 30 30 50 50 80 50 40

Cena drugog kabla

unutar kuća (EUR) 3.000 10.000 15.000 17.000 20.000 15.000 12.560


kuća (EUR) 15.000 50.000 75.000 85.000 100.000 75.000 62.800

Ukupna dužina

optičkog kabla unutar

stambeni zgrada (m)

1.476 1.476 2.460 2.460 3.936 2.460 1.968

Ukupna dužina

optičkog kabla do

stambenih zgrada (m)

30 30 50 50 80 50 40

Ukupna dužina


svake kuce

3.000 10.000 15.000 17.000 20.000 15.000 12.560

Ukupna dužina

optičkog kabla do

kuća (m)

15.000 50.000 75.000 85.000 100.000 75.000 62.800

Planirani br zgrada za

povezivanje 3 3 5 5 8 5 4

Planirani broj stanova

za povezivanje 72 72 120 120 192 120 96

Planirani br.kuća za

povezivanje 300 1.000 1.500 1.700 2.000 1.500 1.256

Planirani broj

priključaka 372 1.072 1.620 1.820 2.192 1.620 1.352

ONT (Optical

Network Terminal) 26.877 69.707 94.806 95.860 103.908 39.915 30.537

Aktivna oprema -

čvorista 31.620 91.120 137.700 154.700 186.320 137.700 114.920

I faza izgradnje

(radovi, materijal,

aktivna oprema )

150.000 150.000 15.000 97.000 97.000 97.000 100.680

Ukupna aktivna

oprema 58.497 160.827 232.506 250.560 290.228 177.615 145.457

Godišnji prihodi od

iznajmljivanja kabla 9.676 48.415 123.189 222.623 343.374 443.996 507.306 544.577

Broj ukupnih

korisnika na kraju

godine 158 772 1.916 3.378 5.083 6.412 7.148 7.486

Broj novopriključenih

korisnika na kraju

godine

158 614 1.144 1.462 1.705 1.329 736 338


korisnika u prvoj

polovini godine

0 158 456 689 774 932 398 338

158 456 689 774 932 398 338 0

Ukupan broj

stambenih jedinica 372 1.444 3.064 4.884 7.076 8.696 10.048 10.048

Planirani broj

korisnika od ukupnog

broja domaćinstava

povezanih na mrežu

316 911 1.377 1.547 1.863 795 676

Cena za

iznajmljivanje

optičkog kabla

(eur/priključku/mesec)

6,00 6,15 6,30 6,46 6,62 6,79 6,96 7,13



Neto priliv / (odliv)

scenario 1 -324.974 -672.065 -739.572 -821.192 -866.262 -445.873 -253.715 544.577

PV (Present Value)

za privatnog

partnera (EUR)

-303.714 -587.007 -603.711 -626.483 -617.633 -297.104 -158.001 316.949

IRR (Internal Rate

of Return) za

privatnog partnera

8%

NPV (Net Present

Value) za privatnog

partnera (EUR)

1.007.656 574.350 212.956

Discount Rate 5% 6% 7%

Opština Beočin

Iz tabele 10.4 se vidi da je ukupan broj stambenih jedinica u opštini Beočin 8.001, od čega je

38,1% stambenih jedinica u gradu, a 61,9% u prigradskim naseljima. U opštini Beočin se nalaze

81 stambena zgrada sa prosečno 30 stambenih jedinica.

Tabela 10.4


Ukupan broj stambenih jedinica u Beočinu (grad+prigradska naselja) 8.001



Procentualno stanova u gradu 14%



Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima 4.948

Procentualno stanova u prigradskim naseljima 86%


Broj kuća u prigradskim naseljima 2.872

Ukupan br stanova 2.424

Ukupan br zgrada 81










STRUKTURA KUĆA



Uvrstivši podatke (analogno proračunu za opštinu Temerin), došli smo do podatka da vrednost

investicije od predviđenog čvorišta do krajnjeg korisnika iznosi 3.796.909 eura, što je

predstavljeno tabelama 10.5 i 10.6



Tabela 10.5


Cena mesecnog iznajmljivanja kabla (EUR) 6,0














Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima koje će koristiti usluge FFTH 2.474






Tabela 10.6

Privatni partner model

(EUR) 2012E 2013E 2014E 2015E 2016E 2017E 2018E 2019E

109.825 140.628 144.708 145.752 758.805 1.569.331 927.860 0

Cena implementacije


Cena implementacije

kabla unutar stambenih

zgrada (EUR)

7.380 13.530 14.760 18.450 12.300 17.220 15.990

Cena implementacije

kabla do stambenih

zgrada (EUR)

390 715 780 975 650 910 845

Cena implementacije

kabla unutar kuce (EUR) 24.000 56.000 31.540

Cena implementacije

kabla do kuća (EUR) 390.000 910.000 512.525

Cena drugog kabla da

svake stambene jedinice 3.750 6.875 7.500 9.375 78.250 176.750 102.745

Cena drugog kabla unutar

stambenih zgrada (EUR) 3.690 6.765 7.380 9.225 6.150 8.610 7.995


stambenih zgrada (EUR) 60 110 120 150 100 140 130

Cena drugog kabla unutar

kuća (EUR) 12.000 28.000 15.770


kuća (EUR) 60.000 140.000 78.850

Ukupna dužina optičkog

kabla unutar stambeni

zgrada (m)

3.690 6.765 7.380 9.225 6.150 8.610 7.995


kabla do stambenih

zgrada (m)

60 110 120 150 100 140 130


kabla unutar svake kuce 12.000 28.000 15.770




kabla do kuća (m) 60.000 140.000 78.850


povezivanje 6 11 12 15 10 14 13

Planirani broj stanova za

povezivanje 180 330 360 450 300 420 390


povezivanje 1.200 2.800 1.577

Planirani broj

priključaka 180 330 360 450 1.500 3.220 1.967

ONT (Optical Network

Terminal) 13.005 21.458 21.068 23.702 71.105 84.751 44.427

Aktivna oprema -

čvorista 15.300 28.050 30.600 38.250 127.500 273.700 167.195

I faza izgradnje (radovi,

materijal, aktivna

oprema )

70.000 70.000 70.000 55.000 55.000 50.000 52.593

Ukupna aktivna oprema 28.305 49.508 51.668 61.952 198.605 358.451 211.622



Broj ukupnih korisnika na

kraju godine 77 293 587 931 1.760 3.241 4.577 5.069


korisnika na kraju godine 77 217 293 344 829 1.482 1.336 492


korisnika u prvoj polovini

godine

0 77 140 153 191 638 844 492

77 140 153 191 638 844 492 0

Ukupan broj stambenih

jedinica 180 510 870 1.320 2.820 6.040 8.007 8.007

Planirani broj korisnika

od ukupnog broja

domaćinstava povezanih

na mrežu

153 281 306 383 1.275 1.689 984

Cena za iznajmljivanje

optičkog kabla


6,00 6,15 6,30 6,46 6,62 6,79 6,96 7,13


scenario 1 -105.143 -122.233 -106.997 -84.410 -639.945 -1.344.898 -602.994 368.761

PV (Present Value) za

privatnog partnera

(EUR)

-98.265 -106.763 -87.342 -64.396 -456.272 -896.162 -375.515 214.622

IRR (Internal Rate of

Return) za privatnog

partnera

8%

NPV (Net Present

Value) za privatnog

partnera (EUR)

695.380 435.925 222.076




Opština Sremski Karlovci

Iz Tabele 10.7 se vidi da je ukupan broj stambenih jedinica u opštini Sremski Karlovci 4.925.

Ukupan broj zgrada u opštini je 95 sa prosečno 20 stambenih jedinica. Uzeto je da zgrada ima

prosečno 5 spratova sa po 4 stana na svakom spratu, što pokazuje da je ukupna dužina kabla po

zgradi 380 m.

Tabela 10.7


Ukupan broj stambenih jedinica u Sremskim Karlovcima (grad+prigradska naselja) 4.925



Procentualno stanova u gradu 100%



Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima 0

Procentualno stanova u prigradskim naseljima 0%


Broj kuća u prigradskim naseljima 0

Ukupan br stanova 1.900

Ukupan br zgrada 95










STRUKTURA KUĆA



Uvrstivši podatke (analogno proračunu za opštinu Temerin I Beočin), došli smo do podatka da

vrednost investicije od predviđenog čvorišta do krajnjeg korisnika iznosi 2.519.490 eura, što je

predstavljeno tabelama 10.8 i 10.9.

Tabela 10.8


Cena mesečnog iznajmljivanja kabla (EUR) 6,0
















Broj stambenih jedinica u prigradskim naseljima koje će koristiti usluge FFTH 0






Tabela 10.9

Privatni partner

model (EUR) 2012E 2013E 2014E 2015E 2016E 2017E 2018E 2019E

106.160 122.155 141.282 134.526 560.851 807.448 647.068 0

Cena implementacije


Cena implementacije

kabla unutar

stambenih zgrada

(EUR)

4.560 7.600 11.400 11.400 8.360 15.200 15.200

Cena implementacije

kabla do stambenih

zgrada (EUR)

390 650 975 975 715 1.300 1.300

Cena implementacije

kabla unutar kuce

(EUR)

16.500 24.000 20.000

Cena implementacije

kabla do kuća (EUR) 268.125 390.000 325.000

Cena drugog kabla

da svake stambene

jedinice

2.340 3.900 5.850 5.850 53.790 79.800 67.800

Cena drugog kabla

unutar stambenih

zgrada (EUR)

2.280 3.800 5.700 5.700 4.180 7.600 7.600


stambenih zgrada

(EUR)

60 100 150 150 110 200 200

Cena drugog kabla

unutar kuća (EUR) 8.250 12.000 10.000


kuća (EUR) 41.250 60.000 50.000

Ukupna dužina


stambeni zgrada (m)

2.280 3.800 5.700 5.700 4.180 7.600 7.600

Ukupna dužina

optičkog kabla do

stambenih zgrada (m)

60 100 150 150 110 200 200

Ukupna dužina


svake kuce

8.250 12.000 10.000

Ukupna dužina

optičkog kabla do

kuća (m)

41.250 60.000 50.000


povezivanje 6 10 15 15 11 20 20

Planirani broj stanova

za povezivanje 120 200 300 300 220 400 400


povezivanje 825 1.200 1.000

Planirani broj

priključaka 120 200 300 300 1.045 1.600 1.400

ONT (Optical

Network Terminal) 8.670 13.005 17.557 15.801 49.536 91.148 31.621

Aktivna oprema -

čvorista 10.200 17.000 25.500 25.500 88.825 136.000 119.000



I faza izgradnje

(radovi, materijal,

aktivna oprema )

80.000 80.000 80.000 75.000 75.000 70.000 67.147

Ukupna aktivna

oprema 18.870 30.005 43.057 41.301 138.361 227.148 150.621



Broj ukupnih

korisnika na kraju

godine 51 187 400 655 1.226 2.578 3.836 4.186


korisnika na kraju

godine 51 136 213 255 572 1.352 1.258 350


korisnika u prvoj

polovini godine

0 51 85 128 128 444 908 350

51 85 128 128 444 908 350 0

Ukupan broj

stambenih jedinica 120 320 620 920 1.965 3.565 4.965 4.965

Planirani broj

korisnika od ukupnog

broja domaćinstava

povezanih na mrežu

102 170 255 255 888 1.816 700

Cena za

iznajmljivanje

optičkog kabla


6,00 6,15 6,30 6,46 6,62 6,79 6,96 7,13


scenario 1

-

103.039 -110.424 -115.595 -91.391 -478.023

-

628.924 -374.797 304.540

PV (Present Value)

za privatnog

partnera (EUR) -96.298 -96.449 -94.360 -69.722 -340.823

-

419.079 -233.405 177.245

IRR (Internal Rate

of Return) za

privatnog partnera 11%

NPV (Net Present

Value) za privatnog

partnera (EUR) 995.464 755.500 554.916




10.3 Analiza finansijske procene i zaključne konstatacije

Detaljnom analizom troškova priključivanja krajnjih korisnika opština Temerin, Beočin i

Sremski Karlovci na FTTH mrežu Novog Sada, vodeći se modelom 15godina+6 godina, 6 eura,

došli smo do zaključka da bi ukupne investicije za period od 2012. do 2018. (6godina) iznosile

12.138.632,00 eura.

U drugoj polovini 2012. godine bilo bi potrebno uložiti 550.635 eura, u 2013.godini983.263eura,

u 2014.godini1.148.751eura, u 2015.godini 1.324.093eura, u 2016.godini 2.529.292eura, u

2017.godini 3.266.649eura i u 2018.godini 2.335.949eura.

Ukoliko pretpostavimo da saradnja ovih opština sa gradom Novim Sadom rezultuje pronalaskom

partnera, koji bi bio spreman da uloži u izgradnju ove optičke mreže i koji bi u narednih 15

godina ubirao 85% profita koji bi se ostvario pružanjem širokopojasnih usluga, dolazimo do

zaključka da će ove opštine u prvih 15 godina ostvariti 15% ukupnog profita kao i da će nakon

15 godina cela FTTH mreža ostati u njihovom vlasništvu, tj. tek tada se očekuje 100% dobit za

pomenute opštine. Naravno, potrebno je određen procenat ovog profita svake godine uložiti na

održavanje širokopojasne mreže.

Iznos koji je potrebno uložiti podrazumeva troškove razvođenja optičke mreže od distribucionih

čvorova do krajnjih rezidencijalnih korisnika.

Evropska komisija traži način da smanji troškove izgradnje FTTH infrastrukture i olakša pristup

do korisnika. Kažu da se do 80% troškova odnosi na infrastrukturne radove. Ali nisu samo

investicije problem za izgradnju FTTH mreže. Podsetimo na iskustvo slabog povratka uloženog.

Na drugoj strani, bežične tehnologije svojim inovacijama sve više okupiraju pažnju operatora i

korisnika.

Nema sumnje da je optika do kuće i do stana najbolje i konačno (end-of-game) rešenje za fiksni

broadband, ali se svi investitori slažu da FTTH prilično košta. Fiksni broadband će ipak i uvek

biti kvalitetniji i pouzdaniji od bežičnog pristupa.

Uglavnom, FTTH pristup podrazumeva TriplePlay ponudu. Sam FTTH ne podržava govornu

uslugu u formi koju poznajemo preko bakarnih parica (klasična telefonska linija POTS), ali

podržava VoIP ili IP telefoniju. Već nekoliko godina unazad, govorna POTS usluga beleži

konstantan pad broja korisnika. Taj trend vlada i u Srbiji. VoIP se u okviru TriplePlay paketa

nudi takoreći besplatno i podrazumeva neograničeno telefoniranje u nacionalnoj mreži i velike

popuste za međunarodni saobraćaj. Takav običaj smanjuje ARPU(Average revenue per user) za

operatore, pored činjenice da se cene moraju smanjivati i usled konkurencije. Na fiksnu govornu

uslugu nepovoljno utiče i mobilna telefonija (kanibalizacija servisa kroz fiksno-mobilnu

supstituciju).

Cena usluga koje bi korisnik dobijao varira u zavisnosti od onoga šta korisnik zapravo želi.

Ukoliko želi samo Internet, cena će biti jeftinija, a ukoliko poželi pakete usluga kao što su Triple

Play usluge, usluge video nadzora, telemedicine itd. cena će biti nešto veća. Svakako će te usluge

prvih godina za 15-20% biti veće od usluga koje trenutni operateri nude na tržištu

telekomunikacija, ali imajući u vidu njihov kvalitet, i zagarantovanu početnu brzinu protoka od

30Mbit/s (koja će se vremenom povećavati čak do 100 Mbit/s), sigurno je da se isplati cena koja

će se plaćati. Ne treba zaboraviti finansijsku dobit koju će ove opštine ostvariti iznajmljivajući



novoizgrađenu infrastrukturu postojećim operatorima, kojima se trenutno više isplati da plaćaju

rentu za optičku mrežu na mestima gde je njihova infrastruktura loša ili uopšte nije izgrađena,

nego da pristupaju izgradnji nove mreže. Kako je za njih izgradnja nove mreže veliki finansijski

izazov a opštine sa svojom FTTH mrežom najveći konkurent, pitanje je koliko bi se iplatilo

njihovo ulaganje.

Ovaj predlog bi bio najbolje finansijsko rešenje za opštine Temerin, Beočin i Sremske Karlovce,

i u potpunosti je ekonomski opravdan, ali treba uzeti u obzir i slučaj da ove opštine ne pronađu

partnera koji bi bio spreman da ulaže u izgradnju FTTH mreže. U tom slučaju, naš predlog je da

se pristupi apliciranju evropskim fondovima namenjenim za razvoj nerazvijenih zemalja koje

pretenduju da budu članice Evropske Unije (u koje spada i Srbija) i sigurni smo da će

organizacije koje raspolažu ovim fondovima ozbiljno razmisliti da finansijski pomognu ovim

opštinama pri realizaciji ovog projekta, jer je pozitivan račun itekako jasan.

Ukoliko ni ova opcija ne uspe, poslednje rešenje je da se ove opštine zaduže podizanjem kredita

u iznosu ukupne potrebne investicije i da ga u narednih 15 godina otplaćuju sredstvima koje bi

ostvarili iznajmljivanjem mreže i pružanjem usluga krajnjim korisnicima. U tom slučaju,

ostvarivanje profita bi bilo sporije i bio bi potreban veći broj godina dok se ne postigne situacija

od 100% dobiti.

Da zaključimo, optičke mreže trenutno predstavljaju najkvalitetniji i najsavršeniji medij za

prenos podataka i slobodno ih možemo nazvati mrežama budućnosti. Želeći našim građanima da

imaju najkvalitetnije usluge prilikom korišćenja informaciono-komunokaconih tehnologija,

smatramo ovaj projekat potpuno opravdanim i u narednom periodu ekonomski isplativim.



11 Literatura

1. Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine, Službeni

Glasnik Republike Srbije br. 51/2010, Beograd 2010

2. Strategija razvoja širokopojasnih telekomunikacionih mreža AP Vojvodine u periodu od

2007. do 2010. Godine, Βeograd 2007

3. Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020.

godine,Službeni Glasnik Republike Srbije br. 68/2010, Beograd 2010

4. A Digital Agenda for Europe, Communication from the Commission to the

EuropeanParliament, The Council, The European Economic and Social Committee and

the Committee of the Regions, Brussels, 26.8.2010, COM(2010) 245 final/2,cEurope

2020 Strategy [Com(2010) 2020].

5. M. Janković, V. Tintor „Tržište telekomunikacija: značaj i regulacija“, Predavanje

popozivu, TELFOR 2010, Beograd, novembar 2010

6. N. Gospic, D. Bogojevic, Urban and Rural Telecommunications Development:

Identification ofa Digital/Broadband Gap in Serbia, Global Communications Newsletter,

page 1, June-July 2010,IEEE Communications Magazine, July 2010

7. D. Bogojević, N. Gospić, Model upravljanja razvojem širokopojasnog pristupa u

Srbiji,POSTEL 2009, Beograd, decembar 2009.

8. Nataša Gospić, E-Komunikaciona infrastruktura – Osnova za privredni i društveni

razvoj,Nacionalni konvent o EU, Radna grupa: Infrastruktura, Beograd, oktobar

2010,http://eukonvent.org/downloads2/101021-prezentacija_natasa_gospic.pdf

9. Fiber Optics for Government and Public Broadband: A Feasibility StudyPrepared for the

City and County of San Francisco, January 2007

10. Razvoj lokalne infrastrukture kroz javno privatno partnerstvo, USAID projekat održivog

lokalnog razvoja

11. http://ec.europa.eu/cip

12. http://www.cip-srbija.r

13. http://www.icip-serbia.org

14. http://www.een-srbija.rs

15. http://ec.europa.eu/enterprise/contractsgrants/calls-for-proposals/index_en.htm

http://ec.europa.eu/cip

http://www.cip-srbija.r/

http://www.icip-serbia.org/

http://www.een-srbija.rs/

Date post:	05-Mar-2018
Category:	Documents
Upload:	truongliem
View:	263 times
Download:	13 times

Contract Number: 169-C-00-11-00102 Project: Sustainable ...pdf.usaid.gov/pdf_docs/PA00M1J4.pdf · 7...

Documents