Prvi kontaktsa

ljudima u krizi i duhovnoj urgentnosti

Prirucnik za ljude i o ljudimakoji su iskusili razne vrste psiholoskih, emocionalnih i duhovnih kriza, procesa

duhovnosti, duhovnih hitnosti,kao i za one koji se o njima brinu

Courtenay Young

Naslov orginala:

First ContactsWith

People InCrisis & Spiritual

1

EmergenciesA Handbook about and for People

Experiencing Various Sorts ofPsychological, Emotional

& Spiritual Crisis,Spiritual Emergence Processes,

Spiritual Emergencies,and also for their Carers

ByCourtenay Young

Sadraj:Prvo poglavljeVrste krize ................................................................................................................................. 5Hitne situacije...................................................................................................6Identifikovanje osobe u krizi................................................................................8Mogue indikacije ili simptomi osobe u duhovnoj krizi ili u psihikom problemu ............10Kriza ili urgentnost..........................................................................................16Uspostavljanje i odravanje kontakta....................................................................17ta raditi na poetku?.......................................................................................19Osnovni koraci i ciljevi za razreenje krize.............................................................22

2

Formiranje krizne grupe....................................................................................26Formiranje zajednice oko osobe koja je u krizi........................................................28Neke strategije................................................................................................30ZENprostor...........................................................................................................................31

Drugo poglavlje

Duhovna urgentnost i pojava duhovne urgentnosti...................................................................33

Kriterijumi za pomo pri definisanju pojave duhovnosti, uslovi pod kojima moe biti

odgovarajue da se radi sa nekim ko je u procesu pojave duhovnosti......................................36

Simptomi ili tipovi procesa pojave duhovnosti i duhovne urgentnosti ...................................38

Otvaranje prema ivotnim mitovima ili arhetipovima..............................................................38

amansko putovanje ili kriza....................................................................................................38

Iskustva bliska smrti.................................................................................................................39

Komunikacija sa duhovnim vodiima ili kanalisanje...............................................................39

Epizode zajednike svesti ili vrhunska iskustva.......................................................................39

Pojava karmikih veza ili seanja na prole ivote...................................................................40

Fiziko otvaranje ili buenja ekstarsenzornih percepcija.........................................................40

Iskustvo bliskih susreta sa NLO-ima........................................................................................41

Psiholoko obnavljanje kroz povratak u centar........................................................................42

Posedovanje (zaposednutost)...................................................................................................42

Sinteze forme............................................................................................................................42

Zavisnost od droge ili alkohola.................................................................................................43

Drutvene snage........................................................................................................................43

Psihotike epizode....................................................................................................................44

Bolesti i nesreni sluajevi.......................................................................................................44

Religiozna iskustva ili preobraenja.......................................................................................44

Ritual inicijacije.......................................................................................................................45

Kulturni ok.............................................................................................................................45

Izgaranje (sagorevanje)............................................................................................................45

Ostali krizni dogaaji...............................................................................................................45

Normalnost...............................................................................................................................46

Dodaci......................................................................................................................................46

Okruenje.................................................................................................................................47

Duhovne tehnike i alati............................................................................................................49

3

Trei deo

Neke vebe samopomoi.........................................................................................................56

Meditacija- telo koje me je dovelo ovamo:ivotne .................................................................57

Meditacija: dvorac duha...........................................................................................................59

VEBA:Ponovna izgradnja vae aure......................................................................................59

Dinamina meditacija...............................................................................................................60

VEBA:Fantazije o smrti i kako vas one spreavaju da ivite...............................................66

Silaenje u mrak........................................................................................................................62

Osnovni duhovni principi..........................................................................................................66

etvrti deo

Oporavak i integracija ..............................................................................................................82

Kosmologija..83

Kljuna pitanja podrke............................................................................................................84

Neke opomene- Upozorenja.....................................................................................................91

Kundalini..................................................................................................................................92

Psihijatrija................................................................................................................................92

Holotropsko disanje.................................................................................................................92

Alternativne terapije.................................................................................................................93

Kultovi, sekte i revitalizirajui pokreti.....................................................................................94

uvanje ulaza............................................................................................................................95

Opte zdravlje...........................................................................................................................95

Duga.........................................................................................................................................96

Transformacija i prosvetljenje............................................................................................,,....99

Korisni citati...........................................................................................................................101

Prvo poglavlje

VRSTE KRIZE

Kriza se definie kao pojava:...kada se osoba suoi sa preprekom za svoje ciljeve koja je,

tokom odreenog vremena, nesavladiva putem primjene (njenih) uobiajenih metoda za

reavanje problema. Slijedi period dezorganizacije, period uznemirenosti tokom kojeg se

deavaju mnogi pokuaju reavanja krize koji se prekidaju.

4

Kaplan: pristup mentalnom zdravlju zajednice

U vrste krize ubrajamo:

Smrt roditelja, djeteta ili bliskog lana porodice, duboku alost

Iznenadan gubitak: posla, doma, uloge, statusa, finansija, braka/ veze, integriteta, slike

u sopstvenim oima, slike u oima drugih.

Ozbiljni fiziki problemi; operacije, hronine bolesti, nesposobnost

Ozbiljne promene u mentalnoj/emocionalnoj stabilnosti: depresija,

shizofrenija,dvopolnost, poremeaj karaktera, epizodne psihoze, granini sluajevi,

prikrivena sjeanja.

Uznemirenost usled oekivanja: adolescencije, menopauze , penzionisanja

Incidenti i katastrofe: ljudi koji se suoavaju sa katastrofama uglavnom primaju

savjete.

Fiziko nasilje: silovanje, nasilje,obmanjivanje, vraanje sjeanja na ;

Zloupotreba supstanci: droge, alkohol, cigarete, ostale supstance

Pokuaji samoubistva ili samopovrijeivanja

Drutveni nemiri; ekonomska depresija, rat, nemiri

Via sila; poar, poplava, zemljotres, oluja, glad, kuga

Kriza u porodici, zlostavljanje djece, smrt u porodici, razvod, prekid meusobne

zavisnosti.

Faktori promjena stanja; preseljenje i nova beba i...

Egzistencijalna kriza-gubitak osjeaja za sebe, pravo postojanja, ili duhovna

ugroenost

Upamtite: blaga kriza je vjerovatno sutinska za bilo koju formu glavne emocionalne,

psiholoke i promjene u duhovnom razvoju. Ona nam moe pomoi da se podignemo iznad

koloseka u koji smo se uvalili i inspirisati nas da odrastemo.

Najkorisnija stvar koja se moe dogoditi jeste da se kriza identifikuje to je prije mogue. Ovo

omoguava da nae krizne strategije stupe na scenu i na taj nain je manje vjerovatno da e

se efekti krize uslonjavati; mogu biti identifikovani i mobilisani odgovarajui sistemi za

podrku. Sistemi normalne podrke su onda spremni za aktivaciju.

5

Sve ove stvari se mogu desiti bilo kome od nas: i mnogi od njih e se desiti na jedan ili na

drugi nain. ivot je u sutini teak. Ponekad emo se suoiti sa jednim od njih, ili sa nekim

od njih, prilino dobro, ali onda e neto doi, oigledno neoekivano, i bacie nas potpuno

izvan nae baze: na svijet e se promijeniti. Nita vie nee biti isto. Da li mi radimo kao

Grupa (Biblija) i samo oplakujemo svoje muke, ili emo se suoiti sa izazovom, pogledati

gdje smo mi tu i odrasti?

HITNE SITUACIJE

Postoje odreene stvari sa kojima se vi, ili bilo ko drugi bez vrlo specijalizovane obuke, ne

moete , ne bi trebali ili ne bi smeli baviti.

To su stvarne HITNE situacije i one ukljuuju;

PREDOZIRANJE DROGAMA ili MEDIKAMENTIMA

FIZIKO NASILJE

UNITAVANJE IMOVINE

SAMO-IZAZVANE POVREDE ili POKUAJ SAMOUBISTVA

ODMAH neko treba da nazove policiju, ambulatu ili doktora. To su prave osobe za bavljenje

hitnim situacijama. Ne pokuavajte da nadomjestite njihovu obuenost i isksutvo. Nije od

znaaja da li je u pitanju samo minorni incident, samo nazovite. Osobe koje su ukljuene u

hitnu situaciju vjerovatno e biti nepredvidljive i mogu ponoviti ovo ponaanje (ponovljeni

pokuaj) istog trenutka, ili im vi okrenete lea.

Vi i dalje moete pomoi osobi u stanju opasnosti poto e reakcija hitnih servisa esto biti

ograniena na hitne sluajeve. Vi moete pomoi tako to ete dati precizan opis situacije;

odlazak sa osobom u bolnicu ili policijsku stanicu; koristiti mogunost pristupa mobilnom

telefonu ili kreditnoj kartici ili biti pristutan kao advokat. Takoe, vjerovatno e od vas biti

potrebna naknadna njega, u velikom obimu. Pozivanjem Hithe pomoi ne znai da ste se vi

predali po pitanju mogue pomoi, ili da e vas izdvojiti iz mree za pomo. U stvari, kao

lan porodice, ili prijatelj, vi ete vjerovatno biti nezamjenljivi.

6

Vaa odluka da nazovete hitnu pomo osigurava pristup pravim obuenim sobama u pravo

vrijeme, osobama koje imaju vjetine i svijest za bavljenje sa ovim veoma posebnim i

potencijalno opasnim situacijama.

U HITNOJ SITUACIJI :

Ne ostavljajte osobu samu, ako je mogue, ak ni za trenutak. Pokuajte da

obezbijedite da i druge osobe budu prisutne i da vre obilazak u svakom trenutku.

Postoji veoma visoka mogunost da e se nezgodna situacija ponoviti ili pogorati u

bliskoj budunosti. To je ono zbog ega se i zove hitna situacija. Shodno tome,

pozovite im prije bude mogue.

Apsolutno je na vama odgovornost da obezbijedite da Hitna pomo bude pozvana. Ne

pretpostavljajte da e neko drugi pozvati. Djelujete upravo sada.

ak i ako osoba u krizi moli i preklinje da to ne radite, koliko god to bilo teko,

pozovite. Dio njihove krize moe biti i u tome da oni ne shvataju u potpunosti da je u

pitanju kriza, to predstavlja veoma opasnu situaciju; moe se ponoviti u bilo kom

momentu, uprkos njihovim uvjeravanjima. Pozovite.

Ako niste sigurni da li je u pitanju bilo koja od pomenutih pojava, ipak pozovite. Hitne

slube vie vole da vi pogrijeite i da se ispostavi da nije rije o hitnoj situaciji, nego

da ne pozovete a da se ispostavi da jeste hitna situacija. Pozovite.

Ako je u pitanju samo minorni incident u vidu jedne od etriri pomenute situacije,

ipak pozovite. Ona se moe ponoviti i biti gora sledei put. Zovite sada!

IDENTIFIKOVANJE OSOBE U KRIZI

Postoji niz indikacija koja vas mogu informisati da je neko u krizi ili stremi ka njoj. To su

uglavnom emocionalni/psiholoki aspekti. Moda nee biti posebno znaajno ako je prisutan

samo jedan tip ( poto svi mi imamo udne momente); meutim, vie tipova ili indikacija koje

su oigledne, ili koje mogu biti indikacija mjere ili dubine krize osobe.

Na sledeih devet situacija treba obratiti panju;

7

ZLOUPOTREBA DROGA ILI MEDIKAMENATA

NEMOGUNOST ODRAVANJA KONTAKTA SA SVJESNOM REALNOU

NEDOSTATAK SVESNOSTI O & ODGOVORNOSTI ZA SOPSTVENI PROCES

NEOBINO ILI NEODGOVARAJUE PONAANJE

NEDOSTATAK OZBILJNIH GRANICA ILI NEODGOVORNOST U ODNOSU NA

DOGOVORE

NEOBIAN NIVO POTREBE ILI ZAHTJEVA

NASTAVLJENA EMOCIONALNA KATARZA ILI NASTAVLJENO

POVLAENJE

NEDOSTATAK KONTAKTA SA REALNOU

ZANEMARIVANJE BIA

( Za detaljnija objanjenja ovoga pogledati naredne stranice)

Prvo pravilo koje je vezano za emocionalnu ili fitziku krizu jeste da je osoba u krizi sve

manje u stanju da odrava normalan emocionalni ili racionalni kontakt.

Drugo pravilo je da, ako se neko drugi suoi sa istim ili sa slinim reakcijama na razliite

situacije u vezi sa tom osobom, sve vae reakcije su vjerovatno tane i da je ta osoba u ili se

pribliava krizi.

Tre e pravilo je da, ako osoba upada u krizu i sve manje je u stanju da se bori, onda je

mnogo vjerovatnije da e se kriza pogorati nego da e se poboljati.

etvrto pravilo je da osoba u krizi esto osjea da se na njene signale (ponekad nesvjesne,

esto vapaji za pomo) nije odgovoreno kako treba tako da ih ta osoba pretjerano ponavlja. Te

osobe same nisu svjesne ta se deava. One ne znaju kako da se izbore. One moda ne znaju

kako da trae pomo, direktno ili indirektno.

Shodno tome, pozivanje profesionalca da pomogne nije pokazatelj neuspjeha, ali je

vjerovatno sredstvo za uspjenu intervenciju i korisnu posledicu. Nemogue je pretjerano

isticati znaaj pravovremene intervencije. Rana intervencija esto NE rezultira znaajnim

8

periodom u psihijatrijskoj bolnici. Zakasnele intervencije moda rezultiraju time a onda se

osoba u krizi mora oporavljati i od toga.

ZATO , MOLIMO DA UINITE NETO RANIJE A NE KASNIJE

MOGU E INDIKACIJE ILI SIMPTOMI OSOBE U DUHOVNOJ KRIZI

ILI U PSIHIKOM PROBLEMU

Molimo da upamtite- sledei primeri su samo primjeri. Ovo nije iskljuiva lista.

Takoe, svako ko se ponaa na nain iz bilo koje od ovih kategorija moda samo ima teke

trenutke. Proverite. Samo pitajte. Mnogo puta ljudi e ceniti vae obzire i brigu.

esto je osoba savreno svesna onoga ta se deava ili ta se upravo desilo i nalazi se na

znaajnom nivou kontrole tako da vam moe dati jasan, adekvatan i zadovoljavajui

odgovor. Ovo onda nije kriza. To podrazumijeva sasvim drugaiji osjeaj prema tome nego

neke forme potvrivanja, izbjegavanja, odbrane ili pokuaja zatakavanja krizne situacije.

1. ZLOUPOTREBA DROGA ILI MEDIKAMENATA

Primeri ponaanja u ovoj kategoriji ukljuuju:

Uzimanje (psihotropnih) medikamenata bez odgovarajue zatite ili nadzora, ili

iznenadno i bez pune saglasnosti ljekara. Ovo ak moe ukazivati na psihozu: na

primjer, kada se uzima Litijum, Valijum, Anti-depresanti.

Mijeanje homeopatskih, biljnih i aternativnih ljekova i farmaceutskih medikamenata

bez saglasnosti ili bez konsultacije sa kvalifikovanim strunjakom ili doktorom.

Ponekad se oni NE slau dobro.

9

Oigledna bezbrinost u vezi uzimanja (ili neuzimanja) medikamenata, u vezi doza, ili

kombinovanje medikamenata (kao to je pomenuto), posebno u kombinaciji sa nekim

drutveno odobrenijim drogama kao to je alkohol, to moe omoguiti neke

psihotropske meditacije.

Pretjerana slabost na droge ili medikamnete ili ljekove ili alkohol overdose jeste

klasini ekstremni sluaj a pijanstvo je takoe veoma est primjer. esto puenje ili

zavisnost od duvana moe biti indikativno za prikrivenu krizu: uzimanje pilula je

drugi primjer.

2. NEMOGU NOST ODRAVANJA KONTAKTA SA SVESNOM REALNOU

U ove primjere ubrajamo:

Izlazak iz prostora i nemogunost vraanja u prostor ili povratka na zemlju kada

se to trai ili kada se toj osobi direktno obraa.

Pojava iluzija, vizija, izmijenjenih stanja, kao na primjer, bez mnogo kontrole i bez

stvarnog shvaanja da su to iluzijska ili izmijenjena stanja.

Ako se neko veoma ljuti ( ili plai), ili ako njegove prikrivena ljutnje ( ili strah) od

prolih iskustava, koja nisu tretirana, budu pobueni sadanjom situacijom, onda te

osobe moda nee biti u stanju da vide da je njihova sadanja ljutnja ( ili strah)

neadekvatna u odnosu na sadanju greku ( ili prijetnju).

Veoma pretjerano stanovite, esto u vezi znaaja sebe samog, druge osobe ili drugih

dogaaja, koje nosi malo veze sa vienjima mnogih drugih ljudi oko njih. Ovi aspketi

mogu ukljuiti iznenadno apsolutno neadekvatno zaljubljivanje, ili opsesiju sa

nekim, pozitivnu ili negativnu, i naputanje uobiajenog naina ivota bez imalo

pripreme, kao to je sluaj sa ulanjenjem u sektu, fanatini klub navijaa , ili ako

osoba postane lovac.

Klasina paranoja je jasan primjer kada osoba nije u stanju da ostvari koncenzus o

realnosti ali se rijetko sree. Ono to je mnogo uobiajenije jeste forma

kontinualnog okrivljavanja ljudi i situacija drugih ljudi; kada je osoba konstatna rtva;

i kada se ove kritike odravaju uprkos razuvjeravanju ili dokazima koji govore

suprotno; ili oigledna nesposobnost da se prihvati odgovornost za neije sopstvene

aktivnosti. Ovo se vee za...

10

3.NEDOSTATAK SVESNOSTI I ODGOVORNOST ZA NJIHOV SOPSTVENI

PROCES

U primere ubrajamo:

Konstantno okrivljivanje. Osoba ne moe ili nee da prihvati odgovornost na svojoj

strani. Ona uvijek krivi druge za greku.

Klasina izjava rtve: to se meni dogodilo - i bilo je strano. Onda se dogodilo meni i

bilo je ak jo gore. Ovo se esto ponavlja bez odreene vrste prisvojne izjave: Ja

sam ovo uradio ili onda sam ja napravio greku.

Sindrom ponavljanja; ta god uradim, ovo se deava. , Ovo je etvrti put ovog

mjeseca..., Niko nikada....

Postoji znaajna razlika izmeu odgovornosti za, i odgovornosti prema (takoe

pogledati nastavak teksta). Ljudi treba da budu odgovorni za njihove sopstvene

aktivnosti i treba da budu odgovorni prema svakoj drugoj osobi.

Oigledno totalna indiferentnost ( nezaintersovanost) prema efektima sopstvenih

aktivnosti, ili neaktivnostima, prema drugim ljudima ili njihovim normalnim

odgovornostima prema prijateljima, porodici, obavezama itd.

4. NEOBI NO ILI NEADEKVATNO PONAANJE: Primeri neadekvatnog ponaanja ,

kao i u svim ovim klasifiakcijama, nisu znaajni sami za sebe poto se vrlo esto deavaju

veini ljudi. Oni su znaajni samo ako se nau u vezi sa drugim primjerima. Svi mi imamo

svoje momente. U primjere ubrajamo:

osoba otkriva duboko povjerljive ili intimne detalje tokom prvog upoznavanja ili u

ne-intimnim situacijama.

Osoba je spremna da se previe ukljui, esto u neiji privatni ivot, kao i u relativno

sluajna poznanstva.

Osoba ima slabije ili jae emocionalne reakcije na situacije koje ukljuuju emocije kao

to su ljutnja, tuga, entuzijazam, defanzivnost itd, gdje su emocije odgovarajue ali

njihov nivo nije, ili moda gdje vremenski interval pokazivanja nije adekvatan ( ili

suvie kratak ili suvie dugaak)..

Osoba ne radi (ili radi) neto to ostatak grupe radi ( ili ne radi) bez obznanjivanja

njezinih namjera, razloga ili bilo kojih drugih informacija o svom emocionalnom

stanju, ili mjeri devijacije.

11

Pretjerana ili produena aktivnost osobe (spavanje, ispijanje alkohola, post, igranje,

troenje novca, meditiranje itd) sa ustezanjem ili odbijanjem da se zaustavi, i esto i sa

odbranom ili nemogunou objanjenja zato se suvie usteu da prekinu.

Suoavanje sa osjeajem konfuzije ili zabrinutosti kada je u kontaktu sa nekom

osobom kada izgleda kao da je osoba preokupirana njihovim ponaanjem i da je ovaj

osjeaj takoe prisutan i kod drugih u razliitim situacijama sa tom istom osobom.

Odsustvo bilo kakvih emocija, afekta, ili osjeaja povlaenja od drugih ljudi ili ivota,

posebno ako razlog za ovo nije adekvatno obznanjen.

5.NEDOSTATAK VRSTIH GRANICA ILI ODGOVORNOSTI PREMA

DOGOVORIMA

U primere ubrajamo:

a) osoba sve ee kri pravila, granice, ritmove, ogranienja ili sporazume. Ona moe

pokuavati da ukljui druge u ovo, ili moe biti sve ee nagla (plahovita), agresivna ili

odbrambeno raspoloena kada su u pitanju njezina prava ili opravdanja.

b) One alternativno mogu biti veoma apologetini ili konstantno daju obeanja (da to nikada

vie nee uraditi) kojih se nikako ne dre.

c) Nevoljnost ili nemogunost odravanja ili sklapanja dogovora tako da izgleda da nema

reenja osima ako neko (vi) ne bude morao da napravi kompromis oko njegove (vae)

sopstvene pozicije ili da napravi kompromis za tu osobu. (vi treba da imate dobar nivo

objektivnosti za ovu kategoriju).

Osjeaj da kada je neko sa tom osobom ona je rasijana ili nesuzdrana, neobuzdana ili

pretjerano euforina ili hiper-manina, a to takoe i ostali osjeaju kada su sa tom

osobom.

6. NEOBI NI NIVOI POTREBA ILI ZAHTEVA

U ovu kategoriju ukljuujemo:

Troenje neumjereno dugog intervala vremena sa osobom ili poklanjanje previe

panje toj osobi bez sticanja osjeaja reenja sa ili zadovoljstva od strane te osobe.

Osoba koja kreira specijalne sluajeve za sebe u skoro svakim okolnostima. Ovome je

esto pridruen pojaani osjeaj da su ona ili njezine potrebe te koje su znaajne i da

niko drugi nije stvarno vaan (Sebinost).

12

Osjeaj potpune ispranjenosti kad god je neko u bliskom kontaktu sa tom osobom a

isti osjeaj imaju i drugi u razliitim situacijama sa tom sobom.

Osoba je sve vie ukljuena u bjesomune ili konstantne nivoe aktivnosti tokom

vremena bez umanjenja i to obino u okviru odreene sfere ili projekta, ali se

totakoe moe primijeniti i na rad. Ovo se ponekad zovemanic.

Osoba koja je zainteresovana za probe svih moguih terapija; pokuavajui pristup

zvani smorgasbord( pomalo od svega) i ali ipak izgledaju kao da se nikada ne veu

za jednu stvar ili da je adekvatno zadovoljna. Razlozi za njihovo nezadovoljstvo

mogu biti znaajni ili beznaajni.

7. KONTINUALNA EMOCIONALNA KATARZA ili POVLA ENJE Ponaanje u

ovoj kategoriji je stvarno znaajno samo kada se primijeni prva rije Kontinualno.

Neko ko se uvali u emocionalno stanje-rana sjeanja i slino i poinje da plae,

podaje se, ljuti se ili je u depresiji itd. A nakon toga izgleda kao da ne moe izai iz

toga stanja ili zaustaviti taj koncept ponaanja. Dobro je kada to nestaje. Nije dobro

kada osoba ne moe prestati i poeti drugaije ponaanje.

Fino je kada je neka osoba povuena-pogotovo ako ona moe rei da se osjea pomalo

povuena i moda moe dati jasan i jednostavan razlog. To je mogue indikativno za

neto drugo ako osoba ostane povuena.

Neko ko je izvan kontakta, moda samo odlutala u mislima, povuena u potpunosti ili

nesposobna da sebe izrazi jasno i, Bog zna da se to ponekad deava ili je neophodno i/

ili korisno. Ako ona ostane izvan kontakta, to moe ukazati na problem.

8. NEDOSTAT AK STVARNOG KONTAKTA

Primjeri u ovoj grupi mogu ukljuiti ( takoe pogledati nastavak):

Osoba koja izbjegava pitanja koja su oigledna za one oko nje i ipak odbija da

odgovori na njihovu brigu ili pitanja.

Osjeaj da ova osoba ne ini odgovarajui kontakt na dnevnoj osnovi, koja samo pravi

gestove i stvarno ne postoji niko sa kim bi govorila o realnim pitanjima.

Redovnost stanja povuenosti tako da postoji eliminacija bilo kog nivoa kontinuiteta.

Neko ko konstantno skree ka nekim nevezanim temama, ili ko pria o pitanjima na

veoma otuen nain.

13

Neko ko konstantno pria sa jednog odreenog stanovita ( na primjer; sa stanovita

posla) , ili na jednom odreenom nivou ( na primjer; na nivou drutva) i izgleda kao

da nikada nije u stanju da, ili nije voljna, pria o bilo emu drugom ili na bilo kom

drugom nivou.

Osoba koja je veoma preokupirana sopstvenim mislima i emocijama i izgleda kao da

za nju vi ili neko drugi stvarno ne postojite tako da ne postoji kontakt izmeu vas.

9. ZANEMARIVANJE SEBE

U primjere iz ove kategorije ubrajamo:

a) Osoba se ne kupa, ne spava, ne jede, nije ista, nema istu odjeu u duem vremenu uz

izgled da e se to nastaviti

b) Sve intenzivnije povlaenje od svakodnevnih aktivnosti uz objanjenje nisam raspoloen

za to i uz este izjave koje ukazuju na manjak sopstvene vrijednosti.

c) Pretjerana ili dua aktivnost u jednoj ogranienoj zoni sa ustezanjem ili odbijanjem

prestanka a kada ta aktivnost izgleda tetna po tu osobu.

d) Osjeaj depresije ili tuge ili zanemarenosti koji se vidi kod te osobe a to primjeuju i

druge osobe u razliitim situacijama.

e) Sve vee praktikovanje povlaenja uz TV, meditaciju, uenje, slobodne aktivnosti, hobije

ili droge poput alkohola, duvana ili sredstava za umirenje itd, gdje nivo upotrebe postaje

oigledno tetan a osoba obeava da e to promijeniti ali ih ne ispunjava ili snano odbacuje

tvrdnje da postoji bilo kakav problem.

f) Neko ko radi previe naporno i sve ee biva iritiran ili eksplozivan i nesposoban da nae

izlaz iz svojih dilema-zanemarivanje potie od toga da se posao po znaaju stavlja ispred

same osobe. Ovo je klasini sindrom izgaranja.

Sindromi izgaranja su; iscrpljenost u svakom momentu bez obzira koliko ste vremena proveli

u krevetu; osjeaj izolovanosti od drugih ljudi do mjere kada osoba postaje usamljenik; nizak

nivo vrednovanja sebe samog, nedjelotvornost bez obzira koliko se vremena provodi na poslu;

osjeaj emocionalnog mrtvila ili zarobljenosti, hronine ili iznenadne provale bijesa; gubitak

saosjeaja za probleme ljudi; poveanje sarkazma, cinizma ili opteg poniavanja; gubitak

osjeaja za humor; manjak seksualne elje u vezi ali poveanje elje za usputnim seksom ili

drugim vrstama zavisnog ponaanja; poveanje fizikih problema ukljuujui bolove u leima

i srcu, glavobolje, ukoena lea, hronini zamor, problemi sa adrenalinom ili titnom

lijezdom, sindrom iritacije sindroma, post-virusne bolesti i ostale bolesti, ponekad i jake

bolesti poput sranog udara koji su u sutini zazvani stresom.

14

______________________

Ponovo se mora istai da vi vjerovatno moete klasifikovati svakoga koga znate u jednu od

ovih aktegorija u jednom ili u drugom momentu. Shodno tome, to moe biti znaajno smao

kao indikator da je osoba u krizi pod sledeim setom okolnosti:

ako vi (ili drugi) osjeate da se osoba moe svrstati u vie od jedne kategorije, ili

ako izgleda da je ponaanje iz te kategorije prilino konstantna i da eskalira.

UPOZORENJE-Imajte u vidu kulturoloke razlike. Ono to je adekvatno u jednoj kulturi

esto nije adekvatno u drugoj i slino. Mnoge kulture imaju odreena pravila ponaanja i

nepokoravanje tim pravilima moe biti znaajan indikator za pripadnika te kulture; dok u

drugoj paralelnoj kulturi iz toga se nebi mogao izvui nikakav zakljuak. Shodno tome, u

multi-kulturalnom drutvu, iji su standardi na osnovu kojih donosite zakljuke?.

KRIZA ILI URGENTNOST

Prije daljeg objanjenja, neophodno je napraviti osnovnu distinkciju izmeu urgentnosti i

krize.

Emergentna situacija jeste ona koja bi trebala biti rijeena u okviru 36 sati. To je situacija sa

kojom bi osoba trebala samostalno da se nosi, ili pak da rijei problem tako to e ui u

izvjestan sistem normalne podrke.

Krizna situacija je ona koja se najee produava i nakon 36 sati i nema tendenciju prestanka

sve dok osoba ne pone da se nosi sa problemima jednako dobro, ili ak bolje nego ranije.

U najveem broju sluajeva obje situacije dogaaju se istovremeno. Aktuelna kriza moe

iznenada eskalirati u emergentnu situaciju.

15

Kriza se moe desiti svakome i to u bilo koje vrijeme. Sve su prilike da emo ih imati

nekoliko tokom ivotnog ciklusa. Te krize mogu biti viene i doivljene kao neto sasvim

prirodno, neizbjeno (kao sto su ivotne krize), kao neto emu smo sami doprinijeli (line

krize), kao neto to treba prevazii (prirodne krize ili katastrofe), kao neto iz ega moemo

izvui pouku, i kao neto to treba izdrati i pevazii. Stvari prerastaju u krize zato to nae

normalne tehnike preivljavanja vie ne funkcioniu. Moemo preivjeti, ali isto tako, stvari

moda vie nece biti iste.

Emergentnom situacijom smatramo onu u kojoj postoji opasan rizik po ivot, ili rizik da stvari

vie nikada nee biti kao prije.

Poeljno je u krizoj situaciji potraiti pomo, prventsveno zbog toga to nije lako izboriti se sa

krizom samostalno. U emergentnim situacijama ljudima je neosporno potreban neki vid

specijalizovane pomoi. Ovo je jo jedna distinkcija izmeu emergentne situacije i krize.

Treba imati na umu da je jo jedan dobar indikator krize i podatak da li osoba i u kojoj mjeri

moe zadrati razuman i racionalan odnos sa drugim ljudima. Ukoliko ne moe, sa sigurnou

se radi o osobi koja je upala u krizu. U emergentnim situacijama, osoba esto nije sposobna

da pomogne sama sebi, a u isto vrijeme moe biti mentalno nedostupna za druge ljude, pri

emu se javlja nemogunost ostvarenja adekvatnog kontakta.

Sve ovo, vodi nas u sledei dio prie koji bismo mogli nazvati dijagnostikim.

USPOSTAVLJANJE I ODR AVANJE KONTAKTA

Situacije koje ukljuuju neosporan manjak kontakta su sledee:

Osoba djeluje veoma udaljeno, odsutno, rasijano, kao da se bori sa svojim mislima, i

niste sigurni da li je ono to izgovaraju zaista tako ili nije.

Osoba djeluje apatino, ne dri se poente razgovora, sklona je prianju dugih,

komplikovanih pria sumnjivog znaenja, konstantno mijenja subjekte prie, igra se sa

rijeima, tako da mi u sutini moemo dobiti samo neke naznake njihovog stanja ali ne

i istu, koherentnu sliku njih samih.

16

Osoba tvrdi da je neko drugi ili da posjeduje specijalno znanje o tome ta neko drugi

misli, ili da pak ima direktan i apsolutan kontakt sa nekim mistinim biem. Ono to

pravi razliku izmedju ovog stanja i stanja zdravog spiritualnog otkrivanja (koje se

ponekad takoe deava) jeste injenica da su osobe u prvom sluaju u nemogunosti

da odre osjeaj povezanosti sa osobom koja se nalazi preko puta nje, a imaju osjeaj

jake povezanosti sa svojim specifinim znanjem o nekome li neemu.

Osoba moe biti veoma depresivna i sklona umanjivanju sopstvenog znaaja, to se

izraava reenicama: nije bitno, nije vano ta ja mislim, koje mogu ii do te

mjere da jednistavno pomislite da ste u kontaktu sa oklopom, ljuturom, a ne

ovjekom. Moete uhvatiti sebe kako ih pokuavate ohrabriti i pokuati da razgovarate

sa njima kad su u ovakvom stanju. To se takoe oznaava kao nedostatak

komunikacije.

Osoba je veoma ospesivna po pitanju pojedinih dogaaja, incidenata, tema i

konstantno se vraa na subjekte i teme koji joj zaokupljuju panju, nezavisno od toga

da li su te teme aktuelne u sadanjosti, tako da je komunikacija sa osobama u ovom

stanju prilino ograniena.

Osoba sa kojom ste izraava emocije koje su validne, u skladu sa okolnostima, ali

prenaglaene ili preumanjene (poricanje). Ove osobe svoj nivo emocija tumae kao

normalan, to on u sutini nije.

Osoba u izjavama djeluje koherentno, ali od momenta do momenta, dok ve u

sledeem trenutku moe u potpunosti opovrgnuti sopstveno miljenje, ili zaboraviti

da je neto rekla, sloiti se sa suprotnim miljenjem, tako da tu nema kontunuiteta.

Osobe u ranim stadijumima Alchajmerove bolesti pokazuju hronini porast ovog

stanja. Kod ljudi u krizi, ovakve nekoherentnosti miljenja javljalju se s vremena na

vrijeme, dolaze i prolaze.

Postoji kontakt jednim aspektom linosti, ali nema kontakta sa drugim ili bilo kojim

preostalim aspektom. Djeluje kao da se dvije linosti nalaze u jedno te istom tijelu, to

zapravo i moe biti sluaj. Nekad se nedostatak kontakta uoava upravo izmeu ova

dva aspekta linosti. Vi moete biti u kontaktu sa oba, ali oni nisu u kontaktu jedan sa

drugim.

Postoji nedostatak kontakta po pitanju onoga to se smatra konsenzusom realnosti.

Ono to te osobe kau moe zvuati divno, ali je poenta u toma da svijet ne

funkcionise tako. Mogu se javiti grandiozne ideje poput toga da je Nelson Mendela

17

zainteresovan za njihove ideje mirovnog plana,da su mu upravo proslijedili fax sa

tim idejama i da nestrpljivo ekaju odgovor. Usput, uradili su to preko vae fax maine

i moraju saekati u vaoj kancelariji dok odgovor ne stigne.

Upravo su odluili da naprave znaajnu promjenu u ivotu: da se razvedu od partnera,

napuste posao, prestanu sa korienjem medikamentozne terapije, uprkos tome to

nemaju kontakt ni sa partnerom, ni sa efom, kao i uprkos svemu to kae njihov

doktor koji ne zna nita, ne moe da razumije i tome slino. Sve ovo je na bazi

itanja Tarot karata.

Osobe mogu iznenada prekinuti sve odnose sa odreenim lanom porodice,

prijateljem ili saradnikom. Medjutim, kontakt sa tom osobom za osobu u krizi moe

biti neophodan i esencijalan (bar u nekom trenutku), tako da se bar neka forma

kontakta mora povratiti (razlozi mogu biti roditeljske, logistike ili finansijske

prirode). Pobrinite se da se ne naete izmedu dvije osobe u njihovoj specifinoj

kriznoj situaciji. Advokat ili pregovara je bolja uloga, iako to od vas zahtijeva da

budete u kontaktu sa konsenzusom realnosti, racionalnou, i svjesnou.

Kada jednom identifikujete osobu i potvrdite sumnju da se nalazi u krizi, treba pratiti sledee

korake.

TA RADITI NA PO ETKU?

Ukoliko se sa nekom osobom naete u prethodno opisanim situacijama, a pri tom nemate

nikakvu vrstu terapijskog ugovora sa njom i nedovoljno terapeutskog iskustva u ovom

podruju, morate pozvati nekoga ko moe pomoi u terapeutskom smislu. Ovo su prikladne

akcije:

Trebate ili morate obavijestiti: nekoga ko je u direktnom kontaktu sa osobom koja se

nalazi u krizi (lana porodice, cimera), ukoliko je prikladno, nekoga iz radne

organizacije (najbolje jednu osobu), nekoga ko ima iskustva u radu sa ljudima u krizi.

Pretjeranim nainima ponaanja ljudi obino zahtijevaju dobijanje odreenog

odgovora, i nastavie sa istim ponaanjem (moda ak i gorim) sve dok isti ne dobiju.

Prikladan odgovor esto mogu dobiti jedino od ljudi koji posjeduju odreene vjetine i

koji su obueni za pruzanje intervencija u kriznim situacijama.

18

to prije osobi damo prikladan odgovor, bre i bolje e doi do razrjeenja, na

olakanje svih ukljuenih. Ovo se prije svega odnosi na objelodanjivanje prethodnih

mentalnih bolesti, slomova, psihoza, psihijatrijskih tretmana, i na pitanje da li je osoba

koristila psihijatrijske ljekove. Nekad ljudi poriu da im se kriza zaista deava i ele je

iskljuiti. Blaga eskalacija njihove situacije moe izazvati krizu, ali osoba svojim

karakternim obrascima nastoji to da porekne i negira. Osoba mora to prije biti

suoena sa ovim aspektom svoje linosti i tada e biti u mogunosti da prihvati svoju

krizu. Adekvatan odgovor osobi u krizi, jeste upoznati je sa osobom koja posjeduje

vjetine i znanje po pitanju kriza. To moe biti skoro svako, a zavisi od karakteristika

same krize. Ponekad, osoba u krizi nije dovoljno jaka da bi pogla sama sebi, te je zato

najbitnije da bude otvorena prema drugima koji e joj pomoi da pronae adekvatnu

pomo. Traenje pomoi je esencijalno. Dobijanje prave pomoi je poeljno.

Suprotstavite im se paljivo, pogotovo ukoliko ste u poziciji autoriteta i odgovornosti,

ukoliko sa osobom u krizi imate poseban odnos i pokuajte da od osobe dobijete to

vie detaljnih informacija, pa ih zatim provjerite. Dobra i tana informacija je od

vitalnog znaaja u ovoj fazi. Moe vam pomoi da utvrdite ko vri uspjenu

intervenciju, kada, kako i gdje. Postavljaju se pitanja: Da li e to biti psihijatar,

socijalni radnik, savjetnik, svetenik ili neko drugi? Da li je za osobe u krizi bolje da

ostanu gdje jesu ili treba da budu na nekom drugom mjestu? Koje izvore i izbore

imaju (novac, kreditne kartice, dostupno sklonite, line stvari, karte, podrku,

prijatelje, porodicu i sl)? Moe biti neophodno da postavite konkretna pitanja o

prethodno navedenim stvarima, kao i o istoriji njihove krize, pogotovo ukoliko ima

naznaka da se ustvari radi o emergentnoj situaciji, prije nego o krizi. Naznake o

njihovoj linoj istoriji, tretmanu, osteenjima mogu biti oprezno izvuene iz same

osobe ili dobijene od drugih ljudi. Pitajte osobu, a potom i druge ljude da li su

ispriane informacije u skladu, da biste utvrdili da li su prie komplementarne a

samim tim i istinite.

Otkrijte jo informacija od osoba koje okruuju osobu u krizi, kao i od nje same, i

pokuajte da stvorite iru sliku. Raspitajte se o njima kod njihovih cimera, saradnika i

ostalih u radnoj grupi. Uvijek je znaajno sakupiti dodatne inforamacije u udnim

situacijama. Nekad morate sjesti sa osobom koja je u krizi- oni moraju biti prisutni i

vidjeti da radite za njih. Osoba u krizi esto je oajna i teko joj je da govori sama o

sebi. Sve to osoba u krizi kae je vjerovatno prilino relevantno, ali zbog njihovog

19

preuvelianog emocionalnog stanja moe biti nepotpuno, ili ak po malo rastrzano.

Pomoi ete im u sticanju povjerenja ukoliko ih paljivo sluate. Kada neobavezno

govorite osoba se esto opusti i manje je oprezna i stegnuta, nego kada je ispitujete, pa

ima osjeaj da mora da se brani.

Sada obavite poziv! Kratko nakon to ste u okviru razumnog vremenskog perioda

sakupili neophodne informacije, vrijeme ja da obavite poziv, ili pozive. Pokuavate da

naete specijalizovanu osobu koja bi mogla pomoi osobi u krizi. Vi niste

specijalizovani, nemate odgovarajue resurse za pruanje pomoi. Specijalizovani

ljudi su negdje u okolini, i va zadatak je da ih pronaete i obezbijedite osobi u krizi

adekvatnu pomo. U ovim trenutcima trebae vam neko da sjedi sa osobom u krizi ,

zato to je teko priati o nekome pred tom osobom. Moda ete morati obaviti vie

poziva. Budite precizni i jasni to je vie mogue. Zapisujte ta vam osoba koju ste

pozvali govori, njihov broj i sl. Uvijek upitajte osobu sa kojom razgovarate da

sluajno nema ideju ko bi jo bio referentan za pruanje pomoi o ovakvim

situacijama. Pokuajte da uskladite ideju vremena, dostupnosti, plaanja i sl. Nemojte

se dovoditi u situaciju dugog ekanja, dovedite nekog odmah, to je prije mogue. To

je kriza i vi obavljate poziv za nekoga ko je u krizi. Time ne postajete odgovorni za

spasavanje njihovo ivota, niti due. Ne trebate izlagati sebe niemu za ta niste

pripremljeni i u stanju da uradite, bez tree osobe. Osobe koje zovete su profesionalci i

sa sobom nose odreenu dozu autoriteta i odgovornosti.

Dajte osobi u krizi povratnu informaciju. Objasnite osobi u krizi ta se deava, ta ste

uradili i ta eventualno moe da se desi. To znai da ste iskreni sa tom osobom koliko

je to u datoj situaciji mogue. Ne treba da opravdavate svoje postupke, ali fraze kao

to su: Mislim da u ovom trenutku prolazi kroz krizu i da bi bilo dobro da ti

potraimo strunu pomo, te sam s toga to i uradio. Osoba moe reagovati rijeima:

To je Ok. Donio si odluku za koju, na osnovu okolnosti, misli da je ispravna i to je u

redu. Naravno, postoje razlike u miljenje, koje e se ve uobliiti. Podijelite

neophodne podatke sa osobama koje su ukljuene u situaciju. Nekim ljudima je

dovoljno da znaju da ste pozvali nekoga i da taj neko dolazi da pomogne. Drugima e

trebati detaljnije i odreenije informacije. Ne obavezujte sebe na pouzdanost, vi niste

profesionalac. Ovo se ne odnosi na vas. Morate osobi dovesti profesionalnu pomo.

Oni moraju biti upueni i sve datelje i dobiti sve informacije.

20

Odravajte kontakt sa osobom u krizi. Osoba u krizi e povremeno ulaziti i izlaziti iz

kontakta sa vama, a isto tako e biti i sa kontaktom konsenzusa realnosti. Ovo je

normalno ponaanje za nekoga ko se nalazi u krizi. Obratite panju kada ta promjena

nastaje i ta je okida iste. Pobrinite sa da ostanete u kontaktu sa osobom, i odravate

kontakt sa njom, iako ona nije u potpunom kontaktu sa vama. Pobrinite se, da ako

morate negdje otii, sa osobom u krizi ostavite drugu osobu koja e preuzeti vau

ulogu. Prije nego to odete, zapiite toj osobi potrebne informacije.

Kreirajte to oputeniju situaciju. Odbijte bilo kakvu paniku. Uklonite iz prostorije

djecu i anksiozne osobe. Neobavezno razgovarajte. Zatraite nekome da napravi aj za

sve. Djelujte normalno. Ne moete nita uraditi dok ekate. Zapamtite da esto va

strah ili anksioznost mogu dovesti do eskalacije situacije. Osoba u krizi e to osjetiti i

vrlo vjerovatno na to i reagovati. Zato, mirno saekajte onoga koga ste pozvali da

doe, i postarajte se da osoba u krizi ne ide nigdje sama. Uvijek idite sa njima.

Skoro uvijek je djelotvorno biljeiti bitne stavke. Kao prvo, ovo vam pomae da stvari

odravate razumnim i jasnim. Kao drugo, ovo e vam pomoi da ne previdite ili

zaboravite neke stvari. Tree: moda ete biti u situaciji da ove napravite nekom

drugom, pa e vam iste pomoi u tome. etvrto: moete imati izvjestan stepen

odgovornosti, bilo prema drugima, ili iz potovanja prema osobi u krizi, a biljeke

vam mogu pokazati kako da uvjebate tu odgovornost. Peto: moda ete morati da

zabiljeite situaciju. esto: biljeke vam omoguavaju pregled i reviziju situacije,

pogotovo ako ste napravili greku iz koje neto elite da nauite.

Dovo enje osobe u krizi do take uspene intervencije

Ukoliko niste obavezani, ili ne moete obavezati sebe da nastavite proces sa osobom u krizi,

dovedite nekoga ko je na to spreman. Moda se upravo spremate za praznino putovanje,

imate djecu koju treba pokupiti iz kole, imate poslovnu prezntaciju i tome slino. U tom

sluaju pozovite nekoga, bilo koga, a onda idite i radite ono to treba. Objasnite ta se

dogodilo, onome ko preuzima vau ulogu dajte ovaj prirunik (ukoliko je prikladno) i

postarajte se da adekvatno prenesete problem.

21

Moete pitati osobu u krizi koga bi voljela da vidi, ko da doe, s kim da bude i da se

dogovara. Neke osobe moda ve imaju terapeuta, ili bar afinitet da budu sa nekim u toj

situaciji.

Objasnite im zato morate otii i da ete se moda/ vjerovatno vratiti kasnije. Tako ete biti

slobodniji, imati vie vremena i prostora, i moi ete da se vratite kasnije i pomognete bez

ikakvog konflikta. Osoba u krizi bi trebala da bude u stanju da ovo razumije. Budite jasni u

vezi svojih standarda i nemojte obeavati nita to sa sigurnou ne moete ispuniti.

Razmotrite da se zahvalite osobi na privilegiji da budete dio procesa u kojoj se njoj pomae.

OSNOVNI KORACI I CILJEVI ZA RAZREENJE KRIZE

Zasluite povjerenje osobe u krizi kao i ostalih osoba koje se tu nalaze.

Jasno definiite problem.

ta je ve uinjeno od strane osobe, drugih, teraputa?

Fokusirajte se na razliite percepcije realnosti.

Kakva je osobina lina percepcija i dinamika?

ta su mogui ciljevi tretmana, ili ciljevi koji se lagano mogu postii?

Adekvatne akcije

Cilj ove knjiice jeste pokuaj pronalaenja prikladnog seta odgovora to je prije moguc, za

nekoga ko se nalazi u stanju psiholoke, emocionalne, ili duhovne krize. Krajnji cilj jeste

pomoi osobi da povrati normalno funkcionisanje do onog nivoa koji je postojao prije krize ili

ak i boljeg, i to to je prije mogue.

Dakle, kao to smo spomenuli, ukoliko je neko identifikovan kao osoba u krizi, treba se

kontaktirati sa nekim ko ima iskustva u ovom podrujuu rada, ko e doi, pomoi u pristupu

situaciji na brz i diskretan nain. Ovo je esencijalno.

Ukoliko ne postoji mogunost da obuena osoba doe do osobe u krizi, alternativna prikladna

akcija odnosi se na pomo osobi da formira oko sebe tzv kriznu grupu. Gurpe za pomo u

krizi take djeluju i preko telefona, i mogu biti prikladne u ovakvim sluajevima. Takozvane

22

prikladne akcije prvenstveno se odnose na podravajui odnos osobe u krizi i kreiranju takve

atmosfere oko njih. Ukoliko ih vi vidite kao disfunkcionalne, to im nee pomoi. Ukoliko

moete da se prisjetite situacija u kojima ste i sami bili u krizi, i onda pokuate saosjeati sa

njima imajui u vidu njihovu perspektivu, moete biti od vee koristi. Moi ete im pruiti

pomo samo ako budete u ulozi nekoga ko podrava njihov proces, a ne ukoliko im

govorite da su u krivu i ta bi bilo ispravno uiniti. Ovo nikada nisu polarizovane situacije

koje se mogu podijeliti na dobre- loe, ispravne- neispravne. Nasuprot tome, ovo je rad

orijentisan na proces i stvaranje pomaka. Kako moemo pomoi osobi da doe u jedno blago

bolje stanje?

Ne tvrdimo da, u odreenim situacijama, ne moete pomoi osobi da kognitivno bolje obrade

svoju situaciju, ako je to ono to im treba, niti je sporno pitanje pruanja pomoi korak po

korak i asistencije ovim osobama u pranalaenju boljeg naina raenja stvari, ukoliko je to

ono to bi oni voljeli da rade, ili trebaju da rade. Takoe, mogu postojati razliiti sistemi

miljenja ili jasno definisanih perspektiva koje mogu biti prikladne za razmatranje i stvaranje

uvida u to da li su te perspektive komplementarne osobama ili ne. Povremeno, osobi moe biti

od pomoi ako sama sebe identifikuje kategorijom alkoholiara, zavisne linosti, ili zavisnika,

a veoma rijetko joj moe biti od pomoi ako to uradite vi.

Budite veoma oprezni ovdje: veina ovih ponovnih procjena zavisi od novih perspektiva koje

daju iru sliku situacije osobe u krizi. Iako ovo moe predstavljati formu reedukacije kako za

osobu u krizi tako i za osobe oko nje, postarajte se da ne nameete osobama u krizi neke nove

perspektive, koje su, uzgred, slinije vama nego to su relevantne za konkretnu osobu. Ovo je

posebno vano u situacijama kada se dvije osobe ne slau oko toga da li se osoba nalazi u

duhovnoj krizi, ili pak u emergentnoj krizi. Naglaava se i znaaj kulturnih razlika, koje

takoe utiu na proces.

Doktori i psihijatri duhovnu krizu smatraju kategorijom DSM IV.

Ono to prati cjelokupan proces jeste razliit set ideja koji moe pomoi u promjeni nekih

fiksiranih ili konzervativnih stavova koji nisu od pomoi osobi u krizi.

Veoma esto krizna stanja mogu biti poziv za pomo. Jedan od najboljih odgovora u ovoj

situaciji jeste reagovati na bazine potrebe prije nego na simptome krize.Veoma esto

moemo biti od pomoi samo ukoliko uz pomo prethodnog iskustva i vjebe identifikujemo

23

bazine potrebe osobe. Da biste obezbijedili uspjenu identifikaciju, savjetovanje ili

psihoterapija se smatra esencijalnim rekvizitom.

Timski rad je od kljnog znaaja u bilo kojoj formi krizne intervencije. Moe biti da je za

osobu u krizi od bitnog znaaja da i ubudue ostanete u kontaktu sa njom, ali naravno uz

prikladnu potporu i podrku par drugih ljudi. Malo je vjerovatno da ete vi kao individua

uspjeti da obezbijedite sve to je potrebno da se osoba u krizi vrati u okvire prethodnog

funkcionisanja i prebrodi odreenu krizu. Kako bilo, timski rad veoma je znaajan, i ako ste

dio neije krize, trebaete potraiti pomo od spolja da biste uspjeli da se adekvatno

organizujete. Krizne situacije nekada mogu trajati 36-72 sata bez prestanka. Koliko dugo

moete ostati budni?

Postoje tako e i neka organska stanja , kao to je odreeni deficit minerala, upotreba droga,

kao i odreeni tipovi epilepsije koja mogu dati psihijatrijske simptome ili ekstreman

emocionalni distres. Iako je veoma vano napraviti razliku izmeu organskih (medicinskih) i

psiholoskih situacija, simptoma emocionalne ili duhovne krize, odreen nivo medicinske i

psihijatrijske procjene igra veoma vanu ulogu u otkrivanju najadekvatnijeg odgovora. Osoba

obuena za rad u kriznim situacijama najee e znati kada da potrai medicinsku

dijagnostiku i u kom trenutku, kao i to da li je medicinski tretman primjenjivan na datoj osobi

prije. Prevaziite svoje predrasude o medicinskoj i psihijatrijskoj profesiji: one obuhvataju

mnogo veoma ljubaznih, posveenih, i ljudi punih znanja. Takoe, imaju pristup izvorima.

Kontaktirajte nekoga . Ukoliko se pojavi pitanje da li kontaktirati nekoga? Da li pozvati

psihijatra, psihoterapeuta? uvijek se postarajte da to zaista i uinite. Sama misao o tome

upuuje na to da se kriza pojaava i da vi poinjete da je prepoznajete, ili misao moe biti

produkt vae unutrasnje mudrosti ili intuitivan rad na rjeenju problema sa kojim va

kognitivni um ima problema da se izbori. Kontakt koji traite moe vam pomoi u vidu

supervizije, podrke i savjeta kako da postupite razumno i adekvatno u datoj situaciji.

Ovakve situacije se prije poboljanja pogoraju. Povremeno, intervencija ili prikladna

akcija moe zaista pomoi osobi i suzbiti krizu, biti im znak da smo ih shvatili ozbiljno i da

zbog toga nema potrebe za razvijanjem dublje krize da bi dobili panju i potrebnu pomo.

Meutim, ako zakasnimo sa adekvatnom akcijom, situacija e se najee pogorati i kotati

osobu mnogo skuplje u emocionalnom, vremenskom, a i finansijskom pogledu. Nekad,

24

naprikladnija akcija jeste ne raditi nita, ali i ova akcija mora biti specificirana, i upotrebljena

tek nakon to su sve ostale mogunosti odbaene.

Uvijek informi ite osobu o tome ta se de ava : zato ste odluili da primjenite ovaj

postupak i ta oekujete da se desi sledee- ak i ako im se to ne svia. Nema potrebe da ih

tretirate sa manje ljudskosti samo zato to su u krizi. Krize obino ukljuuju i nivo paranoje

koja moe biti pogorana aputanjem u prisustvu osobe u krizi, kao i iznenadnom pojavom

nepoznatih ljudi. Ukoliko je potrebno, pozovite se na na vlasti, pravila, procedure kao

opravdanje za pozivanje nekog drugog, ak i ako se osoba u krizi tome opire. To im takoe

daje mogunost da kau Ne i predloe neku drugu prikladnu alternativu.

Uvijek imajte nekog ko e ostati sa osobom u krizi. Nije poeljno ostavljati osobu u krizi

samu, ak ni na minut. Uvijek imajte nekog drugog prisutnog, ili ako ne prisutnog, onda

pripravnog, da se moe pojaviti nakon telefonskog poziva u svako doba. Osoba u krizi moe

napraviti iznenadne i udne stvari bez prethodnog upozorenja. Naalost, ova injenica se

najee ui iz iskustva. Vrata kupatila uvijek trebaju biti otvorena. Osobi se treba omoguiti

privatnost, ali isto tako moraju biti dostupne. U kupatilo postoji dosta stvai koje bi osoba u

krizi mogla zloupotrebiti i nakoditi sebi.

Budite jasni i direktni . Potrebno je da budete vrsti, usredsreeni na injenice i kaete stvari

onako kako one stoje. Ovo se deava: to i to se desilo, i veoma je vano da ti (osoba u krizi)

ostane ovdje dok se te i te stvari dese. Ovo izgleda kao kriza i ja sam preuzeo potrebne

mjere. Takoe sam pozvao policiju/ambulantu/psihoterapeuta ili ta god. Moda grijeim, ali

smatram da je to najbolji nain da budemo sigurni.

Poku ajte da sara ujete sa procesom kroz koji osoba prolazi. Pokuajte da razgovarate sa

osobom njenim jezikom, i njenim terminima. Pokuajte da ih uvijerite da ste iskreno na

njihovoj strani i da radite za njihovo dobro. Ukoliko postoji sukob interesa onda moete

zauzeti drugaiju ulogu i podravati ih i dalje na neki nain, a istovremeno ostati dosledan

svojim interesima. Saradnja sa procesom kroz koji osoba prolazi je dubok i iskren pokuaj

pomci osobi da ne ispata zbog svoje krizne situacije, koja moe biti znaajna taka njihovih

ivota ukoliko se doivi sa potovanjem od strane drugih i protumai kao ansa.

25

Krizne sit uacije kroz koje prolaze drugi utica e i na vae emocionalno stanje. Ovakav

uticaj je takoe indikator krize. Vi pratite i motrite na svoje emocionalne reakcije cijelo

vrijeme. Kako bilo, kada se situacija smiri, odvojite malo vremena za sebe, istuirajte se,

popriajte sa prijateljem ili se isplaite, naljutite se i uradite sve to vam je u tom trenutku

potrebno. Niko drugi to nee uraditi za vas. Obavite ovo prije nego to se prihvatite neeg

znaajnijeg.

Koristite liberalno tehnike proiivanja. Istuirajte se, upalite svijeu, bavite se batom

(biljke su dobre). Proetajte plaom ili uz rijeku ako ste u mogunosti. Sunce, vjetar i kia su

zaista dobri proiujui agensi. Pogledajte smijean film. Naite osobu od podrke. Vritite,

viite, smijte se, plaite, meditirajte i radite sve to djeluje na vas kao umirujui faktor.

FORMIRANJE KRIZNE GRUPE

Komponente krizne grupe

Postoje 4 osnovne komponente krizne grupe koje su uzajamno iskuljuive i ne mijeaju se

jadna sa drugom.

Prijatelj ili saradnik. Osoba u krizi treba dodatnu pomo ili podrku. Ta pomo ili podrka

moe biti pruana u okviru razliitih vremenskih nivoa: to moe biti 24 asa na dan, a

ponekad trideseto minutni razgovor par puta na dan. Osoba koja ima ovu ulogu nije terapeut,

njena uloga je da bude prijatelj. Njihova pomo treba da dolazi iz srca, da bude ista i

jednostavna. Ova osoba moe pospjeiti terapeutski rad, ali samo ako osobu u krizi usmjerava

na pozitivne snage. Ova osoba ima ulogu privrenosti, a ne vjetina.

Facilitator ili terapeut. Ova uloga takoe moe biti pozitivna, ali ova osoba je obavezna da

kod osobe u krizi izazove stavove i podstakne proces. Veoma je teko, a u u ekstremnim

sluajevima ak i nemogue istovremeno pruati podrku i izazivati promjene i proces.

Mnogo je lake razdvojiti ove dvije uloge. Facilitator ima uvid u proces osobe u krizi i na taj

nain moe direktno pomoi kriznoj grupi. Ova uloga zahtijeva odreen stepen vjebe i

iskustva. Naravno, ovo je takoe demokratski proces. Osoba u krizi mora se sloiti sa ovim

26

procesom i donijeti odluku da li ce uestvovati u radu ili ne. Prve dvije uloge koncentrisane su

oko osobe u krizi i njene dinamike.

uvar. Uloga ove osobe jeste titi proces osobe u krizi i da se postara da on protekne

neometano. Ova osoba kreira siguran prostor. Ovo takoe moe biti i administrator koji e

upravljati finansijama osobe, ili osoba koja e organizovati kretanje. Informacije koje dolaze

od spolja filtrira osoba sa ovom ulogom i tako preraene ih prenosi osobi u krizi. Ovo je

veoma teka uloga.

Osoba koja podr ava proces . To je osoba koja podupire proces, koja prua podrku

davaocima podrke, koja radi sa ostatkom familije na kreiranju drugaije i prigodnije sredine

u koju e se osoba u krizi ukljuiti. Ovo je veoma vana uloga budui da se davaoci podrke

takoe tokom cijelog procesa mogu iscrpiti do te mjere da im samima postaje potrebna

pomo.

Takoe, djelotvornim nalazimo i voenje dnevnika tokom krizne situacije u koje osoba u krizi

treba da zabiljei svoje snove, dogaaje, impresije, osjeanja, trenutke uznemirenosti, ljekove

itd.

FORMIRANJE ZAJEDNICE OKO OSOBE KOJA JE U KRIZI

Ponekad je takoe nemogue raditi sa nekom osobom samo kao terapeut. Osoba zahtijeva ili

iskazuje svoje potrebe za irom zajednicom u kojoj bi iskazala krizu. Kao primjer mogli bi

navesti osobu koja i dalje ivi u kui u kojoj je imala emocionalni raskid. U ovoj instanci,

vjerovatno ostajanje u kui okruenju u kojem je dolo do krize, moda nee biti najbolja

solucija; ove osobe moda trebaju neko vrijeme i prostor izvan kue da bi se otkrilo ta su

njihovi sledei koraci; i dalje to treba da bude ralativno siguran prostor. Jedan klijent sa kojim

sam radio putem telefonskih konsultacijama u ovakvoj situaciji sjetio se da roaci koji ive

u oblinjem gradu imaju slobodnu sobu u svom stanu. Ja sam je ohrabrio da ostvari tu ideju i

sugerisao joj da roaku objasni neke stvari o kojima smo priali, i to bi trebao da bude

kontekst njezinog stanja i podrka za tu osobu koja je u krizi. Ja sam tu osobu takoe ohrabrio

27

da iskoristi ovu priliku da sprovede i drugu ideju koju su imali: odlazak na asove umjetnosti;

ideja koju su njezini roditelji odbacivali. Osjeao sam dodatnu podrku koju bi ona mogla

ostvariti u toj situaciji i nove ljude koje bi mogla upoznati, uz proirivanje njezinih granica i

uz novi poetak kao i lina interesovanja, to se sve potvrdilo kao potpora za te osobe. U

stvari ja sam je ohrabrivao da kreira zajednicu oko sebe i svoje krizne situacije; zajednicu koja

je bolje podrava.

U drugoj instanci, lan nae proirene Findhorn zajednice je uao u krizu dok je ivio na

Zapadnoj obali kotske. U ovoj instanci, on je osjeao da mu treba vie podrke i mnogo blii

porodini osjeaj u cilju izlaska iz krize; ovo je bilo nakon to sam ponovo razgovarao sa

njim telefonom. Stoga smo se mi sloili da on treba da doe u Findhorn zajednicu i poto je

bio veoma kolebljiv i skoro ogranien, u ovoj instanci, ja sam zapravo otiao kolima u

kotsku da ga sretnem na feribotu i da ga vratim u zajednicu gdje smo mi samovoljno

uzimali prazne bungalove i uspostavljali dnevna deurstva sa onim ljudima koje je on

odreivao, i koji su bili saglasni da pomognu. Za tri nedjelje smo svi mi radili sa ovom

osobom poto je on dublje upao u krizu; najcrnje strahove i najmranije momente. Mi smo

sve zapisivali u neku vrstu dnevnika sve ta smo radili, ta smo uoili i osjeali dok smo bili

sa tom osobom, kakva god uloga bila, njegovatelj, terapeut, osoba za podrku, drug i slino.

Ovo se pretvorilo u pravljenje bistorije krize ove osobe koja bi kasnije bila od velike koristi u

njenom integrativnom procesu. Niko nije bio preoptereen; niko nije bio pod stresom a ipak je

postojao kontinuitet i zajednica koji su omoguavali dubok rad koji sam ja ve obavljao u

mojim 20-tim godinama kao psihoterapeut. U jednom aspektu ovog posebnog rada sa

osobom, ona je pomenula da je brinula da ne pravi previe buke poto je, iako je bungalov bio

relativno skrovit , smatrala da e zbunjivati ljude oko nje pa je stoga iala u beumne

prostorije studija i tamo je istraivala zvukove koje je planirala da pravi. Otkrie njezinog

glasa je takoe omoguilo da se vrati na mjesto gdje gdje bi se njezina staloena linost

mogla pojaviti i gdje bi poela da biva prepoznata u punoj mjeri.

Postoje drugi naini u kojima neko moe razmatrati kreiranje zajednice oko osobe koja je u

krizi. Ponekad su tu podrka i personal ali nema razumijevanja. Shodno tome, ovdje je bio

zadatak da se edukuju ljudi oko njih u vezi koncepta rada tokom krize i procesa rada na

njihovom ohrabrivanju na prihvatanju neke od ovih uloga i ogranienja. Ovo okupljanje oko

zajednikog cilja sa edukativnim inputom bilo je dovoljno da se kreira vrsta zajednice oko

ljudi koji su u krizi da bi se oni osjeali da su u kontaktu i da je podrka koju primaju korisna

i konstruktivna; i sa tim u vezi, imamo i stremljenje ka samo-usmjerenim strategijama i

procesima. Ove osobe su bile u stanju da se sa krizom uspjeno izbore.

28

Ja, jo jednom, istiem da, je kada se radi sa osobom u krizi , zaista bitno da se saslua

njezina pria i pozadina te prie. Ako akteri izvjetavaju, ili je reeno da su proveli tri sata sa

osobom A u ( recimo) kuhinji ili grnarskoj sobi imamo: prvo , Hej, to je dobro! Mora da

ste stvarno uivali sa njima . i drugo pitanje je ta si dobio to si bio sa njima?. ta je

aspekt njihovog procesa koji su sproveli tamo i to ih je zadralo tamo? Ovo je esto znaajan

materijal.

U kontekstu zajednice, takoe je mogue saznati od osobe A ono ta je njeno trosatno

iskustvo sa osobom koja je u krizi ( Uloga uvara). Ovo moe biti veoma korisno ako dio

kreiranja njihove zajednice u budunosti moe ukljuiti osobu A u jednoj ili drugoj ulozi.

Moe biti neophodno ohrabriti osobu u krizi ( Uloga terapeuta) da sazna od osobe A da li e

ponovo ii zajedno; ili je obeshrabriti od ponovnog odlaska ka osobi A, ako se prouje da je

uloga uvara negativna.

Moda je mogue dobiti neto to su one dobile od osobe A, ili od osobe B u budunosti;

ili na neki drugi odgovarajui nain; i stoga se konstantno vraamo u terapeutska istraivanja

stanja osobe; ta ta osoba treba i kako bi to mogla ostvariti.

Ponekad, mada prilino rijetko, osoba u krizi nije u stanju da se bavi sa produenjima i

opsenijim komponentama sa kojima se suoila tokom krize. One su umjesto toga eljele da

se izbave iz krize i da obnove elemente koji su ranije postojali. U situaciji kada neko nikada

kompletno ne vrati sat unazad, ovdje bi uloga terapeuta bila da podri njihov proces i moda

da im pomogne da obnove veze koje su raskinuli, bilo da se radi o vezama prije krize ili koje

su moda doprinijele krizi, ili ono to je bilo prekinuto ili poremeeno ekstremima krize.

Ponekad je potreban rad sa drugima.

Na kraju, kao to sam podsjetio na seminaru u vezi ove teme, ponekad je terapeutski, jedan-

najedan, intimni, nepristrasni i pouzdani prostor koji moe postojati u terapeutskoj sobi ono

to je stvarno neophodno za pomo ljudima u krizi. Ovaj aspekt je ponovo uzet u poglavlju o

Zen prostoru koje slijedi kasnije. Ali , to pomae u potvrivanju teze koja kae da se neka

startegija ne uklapa uopte.

NEKE STRATEGIJE

Postoje razliite strategije koje su ponekad korisne za umanjenje nepredvienih okolnosti i

pomoi nekome ko je u krizi:

29

Pokuajte da ukljuite pogled na svijet osobe u bilo koji koncept. Njihov jezik,

strahovi, vrijednosti, percepcije sebe samih i drugih ine njihov svijet. Ako moete

komunicirati sa njima po ovim pitanjima ili na njihovom maternjem jeziku- to

stvarno moe pomoi. Kriza esto poveava rigidnost stava osobe i njezino otuenje.

Probajte da ponovo uspostavite okvir. Ako im moete pomoi da prilagode svoje

percepcije u neto to je vie u liniji sa prevlaujuom realnosti, onda one mogu bolje

kontaktirati sa vama, drugima i samim sobom.

Prihvatite njihovu defanzivnost & inkorporirajte odbojnost u bilo koju

intervenciju. Vi interveniete, na neki nain, u njihovim procesima. One mogu postati

defanzivne. Izbjegavajte naprasita parnienja. Pokuajte da drite sebe (barem u

najmanjoj mjeri) na njihovoj strani a ne protiv njih.

Iluzija o alternativama. to je tamo gdje vi nudite prividni izbor ali i oni

ukljuuju promjene. Da li elite da idete u bolnicu mojim kolima ili ambulatnim? je

pomalo naivno ali esto ima efekat.

Pregovarajte o promjenama. Pogledajte da li moete ponuditi manje- vie fer

razmjenu ili dobiti dozvole od obje strane. Njihove strategije ne rade. Vaa moda,

ali oni ea znaju to. Dajte im ponudu koja izgleda privlano bolje nego ultimatum.

Ti uradi ovo a onda emo uraditi ovo.

Odloite konanu odluku. Sve to izgleda konano izgleda kao kraj...neega. Ljudi

su veoma uplaeni od krajeva-smrti, rastava, izolovanja, naputanja, odlaska. Proces

e se svakako nastaviti.

Fokusirajte se na njihove procese. Imperativ je da za uspjean ishod, osobe koje su

ukljuene u krizu budu u stanju da vide svoj udio u sopstvenom procesu.

Fokusiranjem na njihove ukupne ili dublje procese, srednji padovi i usponi ili

simptomi mogu biti lake prevladani.

Ako uspijeva, primijenite - pod uslovom da to ne znai laganje ili zloupotrebu.

Taktike kao to su: odvlaenje panje neim trivijalnim ako prijeti da doe do

eskalacije; Pojava zbunjenosti-igranje na elju osobe da bude shvaena; ponovno

uokvirivanje kriznog ponaanja u pozitivnijem svijetlu to moe pomoi u eliminaciji

odreenog stida; ograniena meditacija; Dajte im kontrolu ( ali moda ne i izbor);

paradoksalna intervencija; Kraa stanja osobe-umjesto njih razbijte stolicu, uradite to;

Paljiva primjena humora; itd humor moe biti upotrebljen uz oprez.

30

Alternativne strategije mogu biti bolje ne samo za njih. Oni moda imaju

unutranju mudrost-doite do nje. Sluajte sopstvenu intuiciju. Provjerite to ako je

mogue. Zato o tome jo nije bilo govpora, i zato? ta je preostalo polje?.

ZEN PROSTOR

Ponekad je, ili esto, neophodno dozvoliti nekoj osobi da bude u Zen prostoru. Ove

osobe mogu eljeti to, ili zahtijevati to, ili pitati za to-na neki nain. To je apsolutno u

redu ako rade tako. I postoje upravo normalni titnici koji trebaju biti uzeti da bi se

obezbijedilo da oni ne zloupotrebe prostor, ili da ne postupe loe sa sobom u tom prostoru.

Pod Zen prostorom, mi podrazumijevamo volonterski, jedinstveni i posebno dizajniran

ekvivalent svetilini, utoini prostor, ili neto izmeu. Zen prostor je tiho, sigurno

mjesto gdje osoba koja je u krizi prosto ode da boravi tamo.

Kada neko prolazi kroz neke duboke i snane traumatske promjene, postoji niz faktora

koji trebaju biti razmotreni sa stanovita onoga to ta osoba osjea. Razmatrajte

metamorfozu gusjenice u leptira. Da bi gusjenice ovo uradile, apsolutno trebaju auru.

Ovo nije samo nepotreban izum; priroda ne radi na taj nain. Slino kao to Don, ili

Meri, imaju transformaciju na sopstveni nain u neto novo, duhovnije, potencijalnije, i

to trebaju imati neto u vidu sigurnog mjesta, aure, da bi ovo izveli.

Ako su postojala traumatska iskustva; (Kundalini, Life-Death Rebirth, itd) onda je

potrebno prilino vremena da bi se upravo iskusili efekti promjena uz pomo ovog

procesa. Kako je to biti u novom tijelu? Koje efekte na mene imaju sve ove promjene? Ko

sam ja sada? ta u raditi sledee?

Zen prostor treba da bude udoban i miran. Trebalo bi da bude jasno pravilo u vezi

ulaska, ili neulaska, drugih osoba. Niko ne bi trebao da ima mogunost da ue u njihovo

sopstveno skrovite, niti da ue bez posebne dozvole, osim u odreenim nepredvienim

okolnostima. Moda bi trebao postojati set dnevnih intervala kada se Zen prostor

rasputa i kada ima slobodniji ulaz i kada se komunikacija obnavlja. Ove stvari moraju

biti paljivo dogovorene, izgraene ili udeene sve dok su dobre. Samo saznanje da

takav prostor postoji pomae osobi u krizi da prevazie neke druge loe trenutke.

Kontakti sa prirodom mogu biti izuzetni: baraka u umi. Mogunost bojenja, crtanja i

pisanja moe biti znaajan, to znai da ove mogunosti trebaju biti pruene. Neki ljudi

31

vole sopstvenu muziku: ostali vole nametnutu tiinu bez bilo kakvog dostupnog aspekta

odvaenja panje. TV i radio vjerovatno nisu dobra ideja. Knjige mogu biti dobre ( vidjeti

Listu za itanje). Jednostavna hrana i pie trebaju biti obezbijeeni od strane njegovatelja

u redovnim intervalima a mogu biti i ostavljani na nekom mjestu u odreeno vrijeme, uz

zakljuak da ako nisu konzumirani nakon x sati, to predstavlja upozorenje za njegovatelje.

Mogunost da se ustane u toku noi i da se slika, pie ili slino bez uznemiravanja nekoga

drugog, skoro beskrajno, i sve u sopstvenom ritmu, esto se cijeni od strane korisnika

Zen prostora. Ovo je veoma ljekovito. Terapeutski kontakt u etiri oka sa nekim ko je

potpuno neukljuen i apsolutno neutralan, u prostoriji koja nema drugih veza, takoe

moe biti forma zen prostora.

Drugo poglavlje

Duhovna urgentnost i pojava duhovne urgentnostiPostoji mnogo materijala danas o tome kako da se identifijkuje osoba koja se nalazi u

duhovnoj krizi. ta je definicija procesa pojave duhovnosti i ta pojava duhovnosti u stvari

jeste, pojava duhovnosti, formiranje krizne grupe, psihoduhovni rad procesno orijentisan i

korisne strategije u radu sa pojavom duhovnosti i td.

Za potrebe ove knjige mi koristimo terminologiju pojave duhovnosti, duhovna urgentnost

koji se odnose na iznenadnu pojavu ili nevoljnu promenu u osnovnom sistemu verovanja

jedne osobe kao i u njihovim duhovnim aktivnostima i psihikom ponaanju to se obino

dogaa odmah nakon krize ili neke psihotike epizode ili nekog neuobiajenog ponaanja.

Meutim ovaj iznenadni prelaz takoe se moe videti obino retrospekctivno kao deo

dugoronog razvojnog procesa koji je u veoj meri bio nesvestan i neprepoznat do tog

trenutka. Na taj nain osoba je ne pripremljena na to a esto bude i ne prihvaena.

32

Grof (Stan&Christina Grof:The Stormy Search for self, 1992) definise razliitih broj

manifestacije pojave duhovnosti a njihov zajedniki sadralac, svih kriza transformacije je

manifestacija razliitih aspekata psihe koja je bila prethodno nesvesna. U ovom smislu ovo se

takoe moe videti kao savreno normalan psiho-duhovni aspekt ljudskog razvoja. Mnogo se

vie pie o tome sada. Jung je govorio o ovim procesima pojavljivanja novog duha kao

moralna obaveza da se proivi i izrazi ono to neko naui kad doe u kontakt sa drugim

aspektima samog sebe. Dozef Kembel i knjige kao to su Gvozdeni Don, ene koje tre

sa vukovima pomau da se utvrdi duhovni put. Pitanje koje se esto postavlja je kakva je

razlika izmeu pojave duhovnosti i psihotine epizode (psihotinog napada). Deo problema u

razlikovanju ovih termina je uglavnom kulturoloki. ivimo u materijalnom svetu i

medicinski orijentisanoj kulturi tako da je veoma teko da se izae iz ovim naina

razmiljanja i parametara koji obino zaslepljuju i na neki nain ograniavaju. Kada to

uinimo dobrovoljno ili ne nemamo pozitivne utiske ili podrku da nastavimo nae putovanje

niti bilo koju rutu ili mampu za nae procese. Tako da dobijamo normalno negativne slike

ljudi u krizama kao da su bolesni, mentalno bolesni, ludi i ovo normalno znai da mi treba

da odvojimo nas od njih i da ih izvojimo od nas ili ak da se zatitimo od njih. U ovom

vremenu moemo takoe da pomislimo da treba njih da zatitimo od nas.

Sama sugestija da bi moda mogli ove procese da prihvatimo na mnogo pozitivniji nain je

ve radikalna ak i da takav pristup nismo poeli da primenjujemo. Ovakav pristup da bi

ljudima u krizi trebalo da priemo a ne da ih odbacimo i da bi ak moda mogli i neto da

nauimo od njih je vieno od strane uglednih profesionalaca kao potpuna ludost.

Ako neko neto zapravo i uini povodom toga postoji optuba da radi ne profesionalno da bi

se obezbedilo da se taj neko ko izlazi iz profesionalnog okruzenja vrati u okvire normale.

Moda mi treba da uemo u ove zone i da im priemo da pruimo ruku da bismo razumeli

gde su ta mesta kako ona izgledaju, koja pravila postoje da bismo mogli bolje da im

pomognemo. Neke druge kulture idu dotle da izdignu one meu njima koji imaju takva

duhovna iskustva do nivoa da postaju njihovi amani, duhovnici, svetenici, vizionari, voe

ak i gurui. Dok u zapadnoj kulturi obino diskriminiu one koji imaju takva iskustva.

Zapadna kultura ih lei lekovima ponekad im se oduzimaju ljudska prava, ponekad se

zatvaraju u mentalne bolnice ili pod uticajem lekova ,elektrookova , ak i hirirgije se menjaju

dok se ne dovedu u stanje da se mogu vrateiti nazad u svakodnevni ivot.

Kako neko tretira svoju decu, siromane, kriminalce ili mentalno obolele je obino pokazatelj

koliko u tom drutvu postoji empatije, osnovne ljudske dobrote i razumevanja. Razliite

kulture su nauile kroz vreme ili nikada nisu izgubile predanja koja su dobila da njihovo

33

drutvo zapravo moe imati koristi od takvih procesa ili su ak potrebni takvi procesi i ne

mogu zdravo da preive bez njih. Tako da moda mnogi od nas imaju puno posla da neto

urade po tom pitanju da bismo preokrenuli svoje predrasude. Zamislite kulturu samo na

momenat, gde normalne pubertetske promene zapravo se ne priznaju ve su viene kako

bolesti koje treba leiti i umesto rei da periodi vrtoglavice ili periodi gojaznosti su potpuno

normalni, proi e. Umesto toga moe se na promenu kao to je porast grudi gledati kao na

neto to nije u redu i to reba leiti. Pojavu brade ili pubinih dlaica traiti da se depiliraju

jer to nisu takozvana normalna stanja. Ovo je situacija u kojoj mi reagujemo kao drutvo ne

na psihike simptome puberteta nego na psiholoke simptome procesa duhovnog sazrevanja.

Mi tretiramo ove simptome kao patologiju i obino se lee lekovima ili nekim drugim

tretmanima. Na primer oni uju glasove, mora da su psihotini. Potpuno je mogue i sasvim

uobiajeno da neko ima proces duhovne urgentnosti a istovremeno i psihotiku epizodu,

traumu ili bolest, to ne mora da se iskljuuje meusobno. U ovom delu knjige e detaljnije biti

opisani zajedniki aspekti koji su u vezi sa oporavkom. U knjizi od Podvola koja govori o

oporavku od mentalne bolesti. On tvrdi da principi izleenja i oporavka su veoma slini iako

ove dve stvari; mentalna bolest i pojava duhovne urgentnost su veoma razliite.

Ono to sad sledi je kratak pregled razliitih vrsta duhovne urgentnosti, opirniji opis svake

vrste koji se moe nai u mojoj knjizi (koja kad je ovo pisano jo uvek nije bila izdata) Kad

se svet promenio. Prvih deset do dvanaest tipova su pomenuti od strane Grofa meutim ja

sam dodao jo nekoliko kategorija iz sopstvenog klinikog iskustva. Opisi razliitih tipova

mogu pomoi da se napravi razlika u tome ta se zapravo dogaa i ta se upravo dogodilo

osobi koja ima ili je upravo imala krizu. Da li je to samo bolest ili mentalna bolest ili ima

drugih duhovnih komponente prisutne.

Kriza, iako najee traumatimna na kraju karajeva se moe pretvoriti u neto korisno

posmatrano kao proces u razvoju duha. Ovo se moe povezati sa teorijom Demsa Hilmana

gde na genije, na demon ili na aneo uvar nas motivie na odreene naine na unutranji

rast svojstven svakoj osobi posebno. Kriza se deava kao uznemirujua forma u datom

trenutku. Postoje neki izuzeci, naravno. Iz takve krize se javlja duhovna osnaenost i nova

odluka da se vodi bolji ivot. Ovo je esto praeno poveanjem mudrosti, steene u kriznim

dogaajima to predstavlja sutinu transformacionog procesa. U tom sluaju kriza slui kao

okida za ove dogaaje i nema uticaja na sam transformacioni proces. Kriza takoe moe

sadrati veoma znaajne komponente koje oblikuju kasniji duhovni razvoj. To je

individualno. Na kraju krajeva razvija se bolji ivotni stil i iskustvo priznavanja da postoji

neto vee od nas zavisno kako ga ko zvao: Bog, Alah, Jehova ili ta god drugo. Na taj nain

34

ulazimo u nepoznata stanja svesti i podsvesti u nove sfere postojanja dostupne ponekad samo

prethodno dostupne u sluaju upotrebe droga. Ovo je proces stvaranja ni sazrevanja u punu

duhovnu pojavu ideava se sve vreme obinim ljudima irom planete kroz normalne procese

kao to su zaljubljivanje, biti povreen, raanjem, radom, sahranjivanjem roditelja i tako

dalje. Veina vremena kada se to deava u granici normalnog nivoa tolerancije i nije u

potpunosti prepoznato tako da naalost mi moramo da uperimo prst na aspekte takvih

normalnih zdravih razvoja. Moramo da ih zovemo pojavom duhovnosti tako daljudi koji

prolaze kroz ekstremnije forme toga mogu da budu stavljeni u slian kontekst i ne budu

tretirani kao nenormalni. Veina vremena pojave duhovnosti, krizni deo toga se stvara ne

samo procesom osobe koja je ukljuena nego i nesposobnou okoline oko osobe da prihvete

taj proces duhovnoh razvoja u datom trenutku. Na mnoge naine okolina u duhovnim

zajednicama dozvolile su mnogim ljudima da svoj proces doive u okviru tih zajednica,

okrueni drugima koji brinu i okolinom koja daje podrku. Video sam poruke na vratima

spavaih soba lanova ovih zajednica Ne uznemiravajte imam pojavu spiritualne

urgentnosti. Ovo je odlino, oni to obavetavaju i sami sebe. Ponekad smo i pozvani u sred

noi jer je neko imao zaista kriznu situaciju, duhovnu ili neku drugu i bila je neophodna hitna

akcija. Energije na nekim mestima su vrlo mone, mogu da utiu na ljude koji nisu navikli na

nju i zato ta energija treba da bude pravilno usmerena.

Sedamdesetih i osamdesetih Stan Grof i njegovi pomagai kategorizovali su brojne razliite

tipove, kanale kroz koje ljudi doivljavaju iskustvo duhovne urgentnosti. Ovo nije teortska

kategorizacija to je empirijsko istraivanje. Oni nisu izmislili ove kategorije oni su samo

prikupili razliite tipove na osnovu svog iskustva i opisali ih. Kao to je ranije pomenuto neke

druge kategorije su dodate ovoj listi neke sa moje strane, neke od strane mojih kolega takoe

ne teorijski nego iz prakse. Meutim, mi prvo treba da uradimo proveru da bi bili sigurni da

nismo pogreno intrepretirali neto to bi mi voleli da jeste. Moramo da obezbedimo da osoba

zaista ima pojavu duhovnog procesa i da nema patologije ili drugih okolnosti koje bi mogle

biti zatakane ili ignorisane ovim procesima.

Pojava duhovnosti koja moe biti pogodnija da se tretira alternativnim putem moe biti slina

ali vrlo razliita od patolokih psihoza ili aspekata mentalnih bolesti koje su esto mnogo

bolje tretirane alternativnim metodama kao to je hospitalizacija i medikamentacija. Ono to

sledi su uslovi koji mogu da pokau dali je odgovarajui momenat da moe da se radi sa

osobom sa perspektive nastanka njenih duhovnih procesa.

35

Kriterijumi za pomo pri definisanju pojave duhovnosti, uslovi pod kojima moe biti

odgovarajue da se radi sa nekim ko je u procesu pojave duhovnosti

a) Postoje epizode ili iskustva koja ukljuuju promene u izmenjenom stanju svesti ili

znaajne promene u percepciji, emocionalnoj, kognitivnoj ili fiziolokoj funkciji koja

ukljuuje psiho-duhovne perspektive.

b) Postoji odsustvo organskih promena u mozgu koje su u osnovi nenormalnih

mentalno,emocionalnog funkcionisanje psihe tj.simptomi nekih tipova epilepsije

mogu biti zamenjene za psihoze ali se lako lee sa pilulama slabijeg dejstva, promene

u proizvodnji dopamina i serotonina u mozgu mogu takoe da utiu na mentalno i

emocionalno stanje u velikoj meri

c) Postoji odsustvo psihike bolesti u nekom drugom sistemu organa koji e dozvoliti

osobi da doe sigurno do fizikog i emocionalnog stresa koji moe da bude praen

radom kroz transpersonalnu krizu i postoji dovoljan Ego i fizika snaga dostupna u

cilju da se proe kroz tako moan proces, takve bolesti ili organska stanja ne znai da

je nemogue da se radi sa stanovitva pojave duhovnosti ali moe da uini stvari

komplikovanijim. Potrebni su da se uzmu u obzir i drugi faktori tako da rad ili tretman

bolesti organskog stanja postaju manje bitna.

d) (Ovo je osnovni uslov) Postoje u osobi sposobnost da vidi svoje stanje kao unutranji

psiholoki proces i potvrdi ga na spoljanji nain sa mogunou da formira rad,

kooperativan odnos sa ljudima oko sebe. Ovo esto iskljuuje ljude u jakim

paranoidnim stanjima; umiljena progonjenja, halucinacije, sociopatskim ili nasilnim

ponaanjem i sluajevima kada postoji puno projekcija, usmerenih ka spoljanjm

ispoljavanju ili to iskljuuje normalan rad sa ljudima kada su ovi uslovi prisutni, moe

se raditi sa njima u ovirima zone udobnosti do terapijski normalnog odnosa.

e) Postoji odsustvo duge istorije standardnog psihijatrijskog tretmana ili duge

hospitalizacije koji tei da uini rad na transpersonalnoj krizi mnogo komplikovanijim

i ponekad ak nemoguim usled psihikih, emocionalnih, mentalnih oteenja psihe,

usled medicinskih tretmana i bolnikog leenja do tog dana.

f) Poto je linija izmeu pojave duhovnosti i psihoze nejasna bilo koja odluka koja se

donese mora da ukljuuje jasan i odriv dogovor, ako ovo ne moe da se odri

terapeutski rad prestaje do kada se ne uspostavi vrsta i konana dijagnoza ili odluka.

Ovo ukljuuje da mora postojati kontinualna procena, supervizija paralelno sa linim

ili meulinim procesima

36

g) (Ovo je osnovni uslov) postoji sigurno okruenje koje daje podrku u kojem osoba

moe da proe kroz mnogo dramatinije ili zahtevnije faze sa ljudima koji su dostupni

da asistiraju u ovom procesu ako je potrebni i oni koji imaju slina iskustva ili

profesionalni trening ili su vrlo dobri za te osobe. Ovaj poslednji uslov sigurne

podrke okoline ukljuuje bilo specijalne uslove stanovanja ili specijalne grupe koje

su u osnovi formirane oko osobe koja je u krizi. Zbog toga treba da postoji specijalno

mesto, specijalna krizna grupa, specijalan dogovor i ljudi koji su specijalno dodeljeni.

Ako su ovi kriterijumi islunjeni tada i samo tada tretman krize i meuljudskog procesa

pojave duhovnosti moe da bude vie odgovarajui nego tradicionalno

psihoterapeutski ili psihijatrijski pristup.

Postoji ponekad razmimoilaenje izmeu:

(a) Uzimanjem osobe iz njene okoline i premetanjem u specijalizovaniju okolinu (crizni

centar, sigurnu kuu, utoiste itd.) gde osoba moe da ima svoju krizu sigurnije i sa

vie resursa pri ruci

(b) Formiranje krizne grupe oko osobe u njenoj sopstvenoj okolini korienjem pristupa

korenje-trave sa nekim specijalizovanim uplivom.

Ovo ne iskljuuje jedno drugo i ponekad jedno vie odgovara nego drugo. Meutim ako se

iskoristi pristup kriznom centru velika briga i priprema mora da se sprovede kada se osoba

konano ponovo uvodi nazad u svoje prethodno okruenje .

Dalje itanje o konceptima pojavljivanja duhovnosti mogu da se nau u Grofovoj knjizi

Olujna potraga za sobom i druge specifine knjige koje su na listi itanja.

Simptomi ili tipovi procesa pojave duhovnosti i duhovne urgentnosti Zajedniki imenilac za sve krize i transformacije je manifestacija razliitih aspekata psihe

koji su prethodno bili nesvesni.

Sledea lista ne znai da su ovi tipovi ili forme procesa se javljaju sami od se