24
DEV 1.1 Politike i prakse na Evropskim univerzitetima u pogledu interdisciplanarnih i medjunarodnih nastavnih planova za oblast računarstva
DEV 1.1 Politike i prakse na Evropskim
univerzitetima u pogledu interdisciplanarnih i medjunarodnih nastavnih planova za
oblast računarstva
2
Šifra projekta: 530155-TEMPUS-1-2012-1-EE-TEMPUS-JPCR
Skraćeni naziv projekta:
INCOMING
Pun naziv projekta: Interdisciplinary Curricula in Computing to Meet Labor Market Needs
Joint Project / Curricular Reform (JPCR) project
Datum početka projekta: 2012-11-01
Trajanje projekta: 3 godine
DEV 1.1 Politike i prakse na Evropskim univerzitetima u pogledu
interdisciplanarnih i medjunarodnih nastavnih planova za oblast računarstva
Planirani rok: 2013-02-15
Realizovani rok: 2013-03-25 Koordinator (Lead participant):
Univerzitet u Talinu
Projekat finansira TEMPUS IV program Nivoi dostupnosti informacija
PU Javne informacije X PP Samo za učesnike u programu (uključujuću službe Komisije) RE Samo za grupu koju odredi knzorcijum (uključujuću službe Komisije) CO Poverljivo , samo za članove konzorcijuma (uključujuću službe Komisije)
Broj rezultata: 1.1 Naziv rezultata: Politike i prakse na Evropskim univerzitetima u pogledu
interdisciplanarnih i medjunarodnih nastavnih planova za oblast računarstva
Radni paket: WP1 – Interdisciplinarni studijski programi Koordinator: Univerzitet u Talinu
3
Author(s) – in alphabetical order Name Organisation e-mail Peeter Normak Tallinn University, Estonia
Vassilis Moustakis
Technical University of Crete, Greece
Bruce Scharlau
University of Aberdeen, Scotland
4
D1.1. Politike i prakse na Evropskim univerzitetima u pogledu interdisciplanarnih i medjunarodnih nastavnih planova za oblast računarstva
Uvod EU zamlje aktivno saradjuju u smislu uskladjivanja razvoja i standarda za nastavne planove za računarstvo u okviru Evrope. Na primer, CEPIS je ponudio program sertifikata EUCIP za IT stručnjake koje se koriste u stručnom obrazovanju u odredjenom broju zemalja u okviru Evropskih okvira za e-kompetencije (eCF) čiji cilj je standardizacija razvoja okvira nastavnih planova i na visokom obrazovanju. Ipak, ni jedna od ovih EU inicijativa se ne odnosi direktno na TEMPUS-INCOMING projekat: interdisciplinarni i medjunarodni kurikulum za računarstvo. Ovaj izveštaj uvodi politike i prakse iz tri partnerske zemlje učesnice projekta: Estonija, Grčka i UK (Škotska). 1. Interdiciplinarni i internacionalni kurikulum računarstva u Estoniji Prof. Peeter Normak, director of the Institute of Informatics, Tallinn Univerzitet
1.1. Prethodna razmatranja
Sledeći ideologiju Bolonjske Deklaracije, u Estoniji je uveden ovaj sistem studiranja od 2002/03. – trogodišnje dodiplomske studije i dvogodisnji master program. Univerzitetski akt je 1995. prihvatio Parlament garantujući široku autonomiju univerzitetu – slobodne i demokratske izbore rektora i dekana, pravo na vlasništvo kapitala i zgrada, ugovora o zajmu, odredjivanje plata zaposlenima, odlucivanje o nastavnim planovima i programima i administrativnoj strukturi, o broju studenata koji se primaju, odredjivanje cena za usluge koje se nude, itd. Kao rezultat, postoje značajne razlike u administrativnoj strukturi i radu različitih univerziteta. Na primer, Univerzitet u Tartu i u Talinu Univerzitet za Tehnologiju imaju fakultete kao osnovne akademske jedinice koje imaju institute, dok Talin Univerzitet ima institute kao glavne akademske jedinice. Univerzitet u Tartu ima tri nivoa upravljanja univerzitetom – savet, senat i vladu, dok Talin Univerzitet ima samo jedan – senat. Što se tiče interdisciplinarnosti, koriste se sledeće prakse:
a) Mada neki dodiplomski kurikulumi nude interdisciplinarne opcije (videti dole), većina studenata nije birala predmete iz druge oblasti;
b) Interdisciplinarne opcije se uglavnom primenjuju na master nivou – biranjem programa na masteru iz druge oblasti. Ovo je moguće zbog fleksibilnog sistema upisa, zahteva (videti dole).
c) Master programi su uobičajeno mono-disciplinarni (bez minor opcija). d) Svaki kurikulum ima modul slobodnog izbora. Studenti su u potpunosti slobodni u izboru
ovih aktivnosti; oni mogu biti uzeti sa različitih univerziteta i različitih oblasti i čak sa različitih nivoa (student osnovnih studija može uzeti kurs sa master programa i obratno).
5
Što se tiče medjunarodne prohodnosti: a) Svi ICT dodiplomski kurikulumi se izučavaju na Estonskom jeziku. b) Sva tri univerziteta imaju ICT master kurikulume na oba jezika – na estonskom i
engleskom. Opšti trendovi koje ministarstvo veoma preporucuje su:
a) Smanjenje ukupnog broja kurikuluma. b) Povećanje broja medjunarodnih kurikuluma (koji se predaju na engleskom ).
1.2. Dodiplomski studijski programi u oblasti IKT
Dodiplomski studijski programi u oblasti IKT se nude na univerzitetima u Estoniji na tri univerziteta– Talin Univerzitet (TLU), Tehnološki Univerzitet u Talinu (TUT) i Univerzitet u Tartu (UT). Kurikulum je zasnovan na ACM (Association for Computing Machinery) preporukama (www.acm.org/education/curricula-recommendations), u početku CC1991 i CC2001, kasnije uzimajući u obzir i ostale smernice kurikuluma (SE2004, IT2008, IS2010). Dodiplomski programi treba da obezbede opštu kompetenciju u širokoj oblasti i zbog toga se diplomci ne smatraju profesionalcima/stručnjacima u odredjenoj oblasti.
Kurikulumi se sastoje od modula. Mada je struktura kurikuluma i nazivi modula na različitim univerzitetima različita, svaki modul pripada jednom od četiri tipa: interdisciplinarni opšti predmeti, specijalizovani/struči predmeti, slobodno izborni i teze. Ukupan broj ECTS kredita u ova četiri tipa je predstavljen u ovoj tabeli:
Univerzitet General Specialty Free electives Thesis
TLU 16 110 or 1341) 24 6
TUT 22 1442) 6 8
UT 24 84, 108 or 1323) 15 9
1) Univerzitet u Talinu Ukupan broj stručnih/specijalizovanih kredita zavisi od izbora iz nekog drugog programa. Taj izbor može imati 24 ili 48 kredita. Ako student izabere 48 kredita iz drugog programa, svih 24 kredita od slobodno izbornih se koriste. Institut za informatiku nudi dva takva izbora: Digital Media Applications (24 credits) and Information Technology Applications (48 credits). Dva opšta predmeta su obavezna – Usmena i Pisana komunikacija, Analiza podataka: deskriptivna statistika. Spisak izbornih opštih predmeta ima osam predmeta (od kojih student treba da izabere najmanje dva).
2) Tehnološki Univerzitet u Talinu Ni jedna interdisciplinarna opcija nije implementirana u kurikulum. Šta više, ni jedan izborni kurs nije u modulu opštih predmeta i predmeti sa ukupnim brojem od 126 kredita (od 144) su obavezniu grupi stručnih predmeta. Opšti predmeti su: Zastita okoline i održivi razvoj,
6
Filozofija, Strani jezik za akademske svrhe, Komunikacija medju ljudima, Mikro i makroekonomija, Osnovi prava, Organizacija studija.
3) Univerzitet u Tartu Moduli vrede 12 ili 24 kredita. Ukupan broj stručih kredita zavisi od izbora – ili ne izbora – iz drugog programa. Svaki student može da izabere predmete na bilo kom drugom fakultetu i iskoristi kredite iz modula slobodnog izbora ako je potrebno. Na primer, dodatni izbor iz Računarskih nauka ima 60 kredita. Ako bi student sa drugog fakulteta koji ima istu strukturu za dodiplomski kurikulum uzeo ovaj minor, on mora da uzme 12 kredita iz slobodno izbornih: 24 (opšti) +84 (major) +60(CSminor) +3 (slobodno izbornih) +9 (teza) = 180. Medjutim, kako je fleksibilnost kurikuluma na većini fakulteta manja, mogućnost da izabere 60 kredita CS minor za je prilično ograničena.
1.3. Master IKT kurikulum
Dok IKT dodiplomski kurikulumi na različitim univerzitetima imaju prilično veliki zajednički deo, master kurikulumi su potpuno različiti. Ideja je da se IKT oblast predmeta pokrije što je šire moguće. Svaki kurikulum je relativno usko fokusiran i zbog toga je ukupan broj IKT master kurikuluma na Estonskim univerzitetima mnogo veći nego ukupan broj dodiplomskih kurikuluma. U ilustrativne svrhe, izabrali smo jedan medjunarodni kurikulum sa svakog univerziteta:
• Interaktivni mediji i okruženje znanja (IMKE1, Talin Univerzitet) • Računarsko i sistemsko inženjerstvo (CSE, Tehnološki Univerzitet u Talinu) • Softversko inženjerstvo (SE, Univerzitet u Tartu)
Slično, svaki predmet pripada jednom od sledeća četiri tipa: osnovni interdisciplinarni predmeti, predmeti specijalizacije, izborni i teza. Ukupan broj ECTS kredita u okviru ova četiri tipa je predstavljen u sledećoj tabeli:
Univerzitet Osnovni Specijalizacija Izborni Teza
TLU (IMKE/HCI) 8 661) 16 30
TUT (CSE) 16 642) 10 30
UT (SE) - 843) 6 30
1) Talin Univerzitet Saštoji se od 46 kredita obaveznih i 20 kredita po izbornom kursu.
2) Tehnološki Univerzitet u Talinu Oko polovine (34) su obavezni kursevi, a druga polovina su izborni (30).
3) Univerzitet u Tartu
1 Počev od 2013/2014 ovaj kurikulum ima novi naziv – Interakcija čovek - računar.
7
Ovo je združeni program sa Univerzitetom u Tartu. Sastoji se od osnovnog modula (24 kredita), specijalizovanog modula (24 kredita, svaki student treba da izabere jedan od dva). Izborni kursevi (18 kredita), praktični moduli (18 kredita).
1.4. Interdisciplinarnost kroz master programe
Interdisciplinarsnost je omogućena kroz relativno labave upisne zahteve koji omogućavaju široku lepezu dodiplomski programa. U nekim slučajevima samo dodiplomski ili neki ekvivalentni stepen (u bilo kojoj specijalnosti) se zahteva bez bilo kakvih dodatnih uslova. Primeri zahteva:
a) IMKE/HCI: iskustvo ili veštine u Informacionim tehnologijama, Dizajnu ili Komunikacijama. Veštine i motivacija aplikanta će biti procenjene na bazi prethodno popunjenog formulara, motivacionog pisma i prijemnog intervjua.
b) CSE: nema dodatnog uslova. c) SE: Dodiplomski stepen na Informacionim tehnologijama, Računarskim naukama,
Softverskom inženjerstvu, Računarskom inženjerstvu, Informacionim sistemima ili u srodnim oblastima; ili dodiplomski stepen na Matematici, Prirodnim naukama, Inženjerstvu, Preduzetništvu ili Ekonomiji, sa transkriptom koji pokazuje najmanje 24 ECTS uspešno završenih kurseva iz programiranja, baza podataka i softverskog inženjerstva.
Za one koji nisu dovoljno obrazovani u IKT oblasti, predlaže se da izaberu odgovarajuće izborne kurseve. Ova fleksibilnost rezultira u prilično velikoj pokretljivosti ne samo medju različitim predmetima u okviru jednog univerziteta, već i medju različitim univerzitetima u Estoniji.
1.5. O internacionalizaciji
Kao što je pre rečeno, svi IKT dodiplomski kurikulumi se izvode na estonskom jeziku.
Ukupno ima šest master nivoa IKT kurikuluma gde su predavanja na estonskom: • Obrazovna tehnologija (TLU) • Menadžment u IT (TLU) • Poslovne informacione tehnologije (TUT) • Informatika (TUT) • Računarske nauke (UT) • Računarsko inženjerstvo (UT)
Još šest master nivoa IKT kurikuluma se izvodi na engleskom jeziku: • Interaktivni mediji i okruženje znanja/ Interakcija čovek-računar (TLU) • Računarsko i sistemsko inženjerstvo (TUT) • Komunikacijska elektronika (TUT) • Sajber sigurnost (TUT; zajednička diploma sa UT) • Tehnologije i servisi e-uprave (TUT) • Softversko inženjerstvo (UT, zajednička diploma sa TUT).
Sledeći glavni instrumenti koji mogu biti pomenuti:
8
a) Mobilnost studenata. Najpopularnije šeme: • Prema ugovorima Erazmus instituta • Evropski DoRa program za podršku studentima na master i doktorskim nivoima; • Estonijska IT Fondacija za podršku IKT doktorantima.
b) Mobilnost nastavnika i istraživača. Najpopularnije šeme: • U skladu sa nivoima ugovora instituta Erazmus • Evropski DoRa program za podršku univerzitetskim nastavnicima; • Evropski Mobilitas program za podršku dolazećim najboljim istraživačima i
postdoktorskim istraživačima; • Estonska IT fondacija za podršku univerzitetskim IKT nastavnicima.
c) Zajednički projekti (EU Lifelong Learning program, Nordic Council, Estonian Foreign Ministry etc). The Research Cooperation Centre of Estonian Research Council (http://www2.archimedes.ee/teadus/index.php) je glavna institucija na nacionalnom nivou za podršku i koordinaciju.
d) Specifični projekti za podršku samo odredjenih aktivnosti (na primer Erasmus Mundus Alrakis projekt, www.alrakis.eu).
e) Ugovor o saradnji medju univerzitetima.
1.6. Strukture podrške za internacionalizaciju
Za podršku Estonskim univerzitetima u razvoju politike internacionalizacije, Estonski Fond za Razvoj (www.arengufond.ee) objavio je 2010. godine sveobuhvatnu komparativnu studiju ‘Internacionalno konkurentni univerziteti’ o stanju, razumevanju, praksi i trendovima u internacionalizaciji univerziteta širom sveta.
Na nacionalnom nivou, gore pomenuti Mobilitas i DoRa su najuticajni programi za podršku internacionalizacije univerziteta:
a) EU Structural Funds Mobilitas program za podršku najboljih istraživača i postdoktoranata istraživača iz inostranstva da nastave istraživanja u Estoniji.
b) EU Structural Funds DoRa program je sveobuhvatni program koji podržava i studente i univerzitetske nastavnika da posete i rade/studiraju na partnerskim univerzitetima u oba smera (iz inostranstva u Estoniji i obratno) .
Centralne strukture podrške su različite na različitim univerzitetima. Na primer, Estonska Akademija za Muziku i Pozoriste ima posvećenog prorektora za Internacionalne odnose dok drugi javni/državni univerziteti nemaju (TUT ima prorektora za inovacije i internacionalizaciju). TUT ima Kancelariju za internacionalne odnose, dok je TLU priključio aktivnosti iz oblasti internacionalnih odnosa svakoj centralnoj kancelariji u svojoj oblasti kompetencije.
Na samom fakultetu ili institutu je da odluči kako će da izgradi strukturu podrške. U nekim institutima su posvećeni koordinatori za internacionalnu saradnju, u nekim institutima zadaci su podeljeni izmedju akademskog i ne akademskog osoblja.
9
Napomena: Internacionalizacija je jedan od najvažnijih indikatora u medjunarodnoj akreditaciji kurikuluma koji Estonska agencija za kvalitet visokog školstva redovno (svakih 7 godina) sprovodi kao i istraživanje koje vrši Estonski Istraživački Savet - Estonian Higher Education Quality Agency (http://ekka.archimedes.ee/quality-agency).
1.7. Saradnja sa industrijom
Sledeće aktivnosti su propisane različitim normativnim dokumentima: a) Svaki kurikulum treba da ima programski savet u kome se nalaze i predstavnici
industrije. Dodatne aktivnosti se puno razlikuju. Na primer, TLU Institut za informatiku (IFI) ima sledeće aktivnosti:
a) Kompanije (trenutno Baltic Computer Systems i SEB bank) su predstavljene u savetu instituta.
b) Kompanije su uvek prisutne u komitetima za odbranu diplomskih radova. c) Na nekim kursevima i temama industrijski eksperti su nastavnici. d) Stručnjaci iz industrije takodje rade i kao supervizori teza. e) Nedeljni seminari u kompanijama se organizuju svakog letnjeg semestra. f) Oko deset akcija od inovacija se kompletira godišnje u kompanijama. g) Kompanije se pozivaju da učestvuju kao partenri u R&D projektima. h) Svaki student ima dva supervizora u industrijskoj praksi – jednog sa univerziteta i drugog
iz kompanije. Supervizori treba da se sastanu bar jednom u toku tog perioda. i) Alumni sastanci se održavaju jednom godisnje. j) S vremena na vreme potpisuju se ugovori o saradnji sa kompanijama. k) Institut za informatiku predstavlja TLU kao člana saradnika u Estonskom udruženju za
Informacione tehnologije i telekomunikacije (http://www.itl.ee/?op=body&id=1). l) Neki članovi kolektiva IFI pripadaju različitim telima eksperata. Na primer, u komitetu
za Informacione tehnologije i telekomunikacije. Da bi se omogućilo zaposlenima da pohadjaju univerzitetske kurseve u najvećoj mogućoj meri, časovi za neke master kurseve se održavaju vikendima (svake druge subote i nedelje). Europski okvir za e-kompetencije e-CF (www.ecompetences.eu) nudi jedan interesantan link poslovnom svetu koji se između ostalog koristi u razvoju master kurikuluma Menadžment u Informacionim tehnologijama. Zasnovan na c-CF, Estonian Qualification Authority je usvojio IT Manager profesionalni standard (http://www.kutsekoda.ee/et/kutseregister/kutsestandardid/10443037/lae, na Estonskom). Cilj kurikuluma je da obezbedi postojanje kompetencija diplomaca koje su propisane za profesionalni standard.
10
2. Interdisciplinarni i internacionalni kurikulumi računarstva u Grčkoj Vassilis Moustakis, Technical Univerzitet of Crete
2.1. Uvod Grčka se nalazi na jugoištočnom poluostrvu Evrope. Površina joj je 131.957 km2, a broj stanovnika je oko 11 miliona. Tamo poštoji 50 akademskih programa za oblast računarstva koji se izučavaju pirom zemlje (slika 1). Od 50 programa za računarstvo, 27 nude Tehnološki Univerziteti (dužina studija je 7 akademskih semestara), a ostalih 23 nude Univerziteti (dužina studija varira od 8 do 10 akademskih semestara – 8 se odnosi na Fakultete prirodnih nauka, a 10 na fakultete za inženjerstvo)2.
Slika 1. Akademski programi i odseci koji se odnose na računarstvo u Grčkoj. Boje odgovaraju geografskim regionima u zemlji.
U vreme pisanja ovog izveštaja (mart, 2013.), visoko obrazovanje u Grčkoj prolazi kroz veliku strukturalnu reformu. U zemlji ima 24 univerziteta i 16 tehnoloskih univerziteta. Reforma je oznacena kao ‘Athena’ (Boginja iz antičkih vremena koja simbolizuje mudrost, hrabrost, inspiraciju, civilizaciju, zakon i pravdu, matematiku, snagu, strategiju, umetnost, zanate i veštine). Zbog toga, treba očekivati da će se u sledeće dve do tri godine mapa studija u oblasti računarstva promeniti. Zapažanja izneta u ovom izveštaju se odnose na sadašnju situaciju.
2 Kompletan listing web adresa 50 studijskih programa je dat u prilogu. Pored toga, Helenski otvoreni univerzitet nudi dodiplomski studijski program iz Računarskih nauka (videti: http://www.eap.gr/view_en.php?artid=2535) i postdiplomski studijski program iz Informacionih sistema (videti: http://www.eap.gr/pls_en.php).
11
Izveštaj je podeljen na delove. Deo 2.2. pruža pregled studija računarstva i šta studenta opredeljuje za studije računarstva sa naglaskom na dodiplomske studije. Deo 3 daje pregled mogućnosti za zapošljavanje. Konačno, četvrti deo rezimira ključna saznanja i analize u kontekstu INCOMING projekta.
2.2. Program studija računarstva Brz razvoj informacionih tehnologija je stvorio veliku potrebu za kvalifikovanim ljudima i doneo izuzetan pritisak na obrazovne institucije da se stvore kapaciteti za nove specijalnosti. Grčki obrazovni sistem se u vezi sa ovim suočava sa mnogim problemima u ovom procesu, ali nisu uspeli da dostignu zadovoljavajuci nivo. Zahtev za IT stručnjacima je počeo sedamdesetih godina prošlog veka.
Prvi odseci za računarstvo su kreirani na univerzitetu u Patrasu (Computing Engineering 1980.), na univerzitetu na Kritu (Computer Science 1984.) i Odsek za Elektro i Kompjutersko Inženjerstvo na Nacionalnom Tehničkom Univerzitetu u Atini, NTUA3 1984. Od tada, svi fakulteti za prirodne nauke i inženjerstvo su osnovali nove Odseke sa računarstvo (na primer na Univerzitetu u Atini, 1989.) ili su preimenovali postojece elektro-inženjerske odseke u elektro i kompjutersko inženjerstvo (sledeći primer NTUA). Nešto slično se dogodilo na Tehnološkim Univerzitetima, kratko nazvano TEI.
Visok nivo profesionalne nastave i istraživačkog kadra odlikuje najveći broj odseka. Podjednako važan je i razvoj posle diplomskih i doktorskih studija u oblasti računarstva, činjenica koja jasno govori o stalnom unapredjivanju studija u zemlji. Studije računarstva idu od ‘generičkih’ do ‘specijalizovanih’. Devet programa može biti klasifikovano kao ‘generički’, a ostalih 41 programa kao primenjeno računarstvo. Oblasti primenjenog računarstva obuhvataju: Industrijska informatika, Telematika, Telekomunikacije, Automatika, Poslovni informacioni sistemi, Mreže, Multimedija, Bioinformatika, Geoinformatika, Digitalne aplikacije, Mas-mediji, Kulturološke studije.
Uz sve ovo, ostali programi studija koje pružaju fakulteti, a koji nemaju Računarstvo u svom nazivu, stavljaju akcenat na primenu informacionih sistema. “Generički” studijski program su u skladu sa ACM modelom kurikuluma4. Domen primene u tako orijentisanim programima studija obuhvata izražen interdisciplinarni moment. Medjutim, nije postojala osnovna strategija koju bi država razvijala. Ta činjenica je rezultirala u širenju akademskih programa i odseka, uglavnom vodjenih od strane lokalnih političkih interesa. Kao posledica, razvili su se odseci po čitavoj zemlji i ostalo je pitanje da li je većina od njih fokusirana na stvarne potrebe tržista.
Kao zakljucak, računarstvu u Grčkom visokom obrazovanju nedostaje organizacija i usaglašavanje sa nacionalnim prioritetima i ciljevima, a ostaje i činjenica da ima puno kontradiktornosti i slabosti. Oko 10.000 studenata se godišnje upiše na 50 studijskih programa dok oko 3.50% od ukupnog broja studenata je uključeno u studijske programe koji se, u većoj ili
3 Ovo je najstarija inženjerska škola u Grčkoj, osnovana 1836 pod imenom “Kraljevski tehnološki univerzitet”. 4 See: http://www.acm.org/education/curricula-recommendations
12
manjoj meri, odnose na računarstvo. U većini programa muškarci su zastupljeni u većem broju od žena za oko 60% (na primer od 10 studenata 6 su muškarci)5. Uprkos cinjenici da je pozitivan trend u zaposljavanju u oblasti računarstva, interesovanje je u padu. Ova cinjenica se iskazuje u opadanju prijema studenata na računarske programe studija. Vrlo mali broj programa studija održava visok nivo upisa kao što je na primer NTUA, gde je to oko 95%6. Najveći broj programa, posebno oni koje nudi TEI bore se za opstanak pošto je prag prijema nizak, oko 40%, a u mnogim drugim slučajevima varira od 50 do 60%. Programi studija koji su najviše pogođeni su oni koje se nalaze u manjim gradovima. Lokalno stanovnitvo nije dovoljna podrška i studenti nisu voljni da se presele, posebno zbog različitog ekonomskog statusa u zemlji7.
Komentar iz prethodnog pasusa iznosi na svetlo pitanje ‘kako studenti biraju programe visokog obrazovanja?’. Izbor programa studiranja u Grčkoj potvrdjuje nalaze koje su izneli Margolis& Fisher (2002)8, Jepson & Perl (2002)9, i Moskal (2002)10 i kada je rec o računarstvu ono uključuje sledeće kriterijume ili razmišljanja studenata:
-‐ Porodica -‐ Kompjuterske igrice -‐ Škola -‐ Mas-‐mediji -‐ Prijatelji -‐ Mogućnosti zapošljavanja -‐ Sredina gde se nalazi škola za računarstvo
Osamdesetih godina je interesovanje za računarstvo u Grčkoj bilo veoma visoko. Kao posledica toga, najbolje srednje škole su se takmičile za prilično mali broj pozicija u to vreme. Za vreme devedesetih, interesovanje je ostalo isto, ali se broj pozicija povećao. Broj mesta je nastavio sa trendom porasta, medjutim interesovanje je počelo da opada. Na primer, 2001. broj mesta na studijama računarstva se povećao za oko 58%; ovaj porast se suočio sa padom u interesovanju i doveo do gore pomenutog pada u rezultatima na prijemu11. Danas, govoreci o 2013. i dalje, situacija u oblasti studiranja računarstva ostaje loša. Zemlja je u ekonomskoj recesiji, nezaposlenost kod mladih je dostigla 50% i studenti i 5Statistika je dobijena na osnovu istraživanja širokog opsega u toku februara – marta 2013. 6Ovo znači da je minimalno postignuće potrebno za upis 95%. 7Počev od 2008 zemlja je akumulirala oko 26% recesije i nezaposlenosti povećanjem sa 8% na 26%. 8Margolis, J., and Fisher, A. (2002). Unlocking the clubhouse: Women in computing. Cambridge, MA: The MIT Press. 9 Jepson, A., & Perl, T. (2002). Priming the pipeline. SIGCSE Bulletin, 34(2), 36-39. 10 Moskal, B. (2002). "Improving the instruction of engineering calculus: Responding to student feedback.” The Journal of the Scholarship of Teaching and Learning, 3 (1). 11Moglo bi se reći da je ovo tipično za Grčku. Između 2000 i 2007 pristupni prag za studiranje u obrazovanju je imao porast koji je pripisan mogućnosti zapošljavanja. Najbolji student su se nadmetali za studiranje na pedagoškim fakultetima nadajući se sigurnom zaposlenju u državnom obrazovnom sistemu sa dobrim zaradama. Situacija se promenila i mogućnost zaposlenja se smanjila uz značajno smanjenje zarada od 50%. Studenti su postal zatočenici lancu snabdevanja između visokog obrazovanja i sektora zapošljavanja. Situacija liči na poznati slučaj beer, ili na Bullwhip efekat, videti: Sterman, J.D., (1984), Instructions for Running the Beer Distribution Game (D-3679), Sloan School of Management, MIT
13
njihove porodice su kritički raspoložene prema budućim mogućnostima zapošljavanja. Akademski krugovi su prepoznali potrebu za ‘interdisciplinarnošću’ i programi studija su započeli angažman prilagodjavanja. Svi univerzitetski odseci koji nude dodiplomske studije računarstva, nude i poslediplomske programe. Medjutim, kada je reč o poslediplomskim studijama treba primetiti brojne programe na Informacionim Sistemima i drugim sličnim disciplinama koje nude akademski odseci koji nemaju računarstvo12. Poslediplomski programi koje nude ovi odseci imaju jak interdisciplinarni sadržaj sa fokusom na usluge u bankarstvu, industrijskom menadzmentu, ePoslovanju, web tehnologijama, itd. Svi programi koriste ECTS system kredita.
2.3. Zapošljavanje računarskih stručjaka Računarski profesionalci uživaju mnoge mogućnosti zapošljavanja u poslednje tri decenije. Privatne korporacije i javni sektor pokušavaju da udju u ‘informaciono doba’ i taj trend je stvorio desetine hiljada mogućnosti za zapošljavanje. Uz to, računarstvo je uvedeno u srednje škole dajući mogućnost da imamo profesore za računarstvo u srednjim školama. Čak šta više, širenje studijskih programa na Univerzitetu i Tehnološkim univerzitetima obezbeđuju zapošljavanje profesionalcima iz računarstva koji imaju doktorat ili poslediplomski naučni stepen.
Još uvek taj profil održava zadovoljavajuće mogućnosti zapošljavanja. Medjutim, pošto se IT dosta proširio, uloga stručjaka za računarstvo se pomerila sa čisto tehničke na interdisciplinarnu. Računarski eksperti su se suočili sa činjenicom da treba da postanu “timski igrači” i izađu iz kompjuterske sobe. Akcenat se pomerio sa tradicionalnih zadataka obrade podataka prema podršci odlukama i na primene u kojima se IT prepliće sa ostalim tehnološkim uredjajima (kao što je RFID) da bi se podržale društvene i ekonomske potrebe. Zapošljavanje raste u oblastima kao što su: zdravstvo, bankarstvo, uslužne delatnosti, maloprodaja, administracija (od 2009. aplikacije eUprave su pokazale izuzetan rast), ERP/MRP aplikacije, elektronski mediji i aplikacije, socijalna mreza, itd. Postoje dva istaknuta profesionalna udruženja koja nadziru i promovišu profesiju. Medjutim, zemlji nedostaje nacionalni okvir kvalifikacija13u Računarstvu i ta činjenica prouzrokuje problem u zapošljavanju. U privatnom sektoru svako može da tvrdi za sebe da je ekspert za računarstvo. U državnom sektoru koriste se specifične smernice za opis posla; medjutim i kada se koriste one su ili nejasne ili suviše uopštene. Pre oko jedne decenije, računarstvo je zauzimalo istaknuto mesto na tržistu rada. Trenutno, situacija je obratna i možda je prošao period vrhunca tako da je sada trend opadanja. Institucije angažovane na studijama računarstva i obuci prepoznaju taj trend i okreću se prema interdisciplinarnim studijskim profilima. Vrlo mali broj institucija još uvek drži ‘tvrd kurs’ što se tiče kurikuluma računarstva. Najveći broj institucija kombinuje računarstvo sa drugim predmetima (na primer vidi gore navedenu listu sektora za zapošljavanje, koja je data nekoliko linija iznad), u naporu da usavrše profili studija.
12Postdiplomski programe nude samo Univerziteti. Tehnološki Univerziteti (TEI) imaju postdiplomske programe u saradnji sa Univerzitetima iz Grčke ili inostranstva, mada nakon izmene zakona 2011., TEI mogu samostalno da izvode postdiplomske studije. Jedan takav program nudi TEI, Pirej iz Mreža i komunikacija (videti: http://dcom.teipir.gr/dcom-en.pdf). 13 Nedostatak ovih okvira je skoro univerzalni sa izuzetkom nekoliko inženjerskih specijalnosti, prava i medicine.
14
2.4. Budući profili Obrazovanje u oblasti računarstva, zapošljavanje i tržiste u Grčkoj već doživelo paradigmu promene. U početku, fokus je bio na obradi podataka (tj. zadaci niskog nivoa).
Slika 2. Paradigma promene u obrazovanju u oblasti računarstva, zapošljavanja i tržišta. Manji naglasak je na integraciji i još manji na semantici. Leva strana slike predstavlja prošlost. Termin obrada podataka označava angažovanje u programiranju za razvoj posebnih rešenja za klijenta. Integracija se odnosi na zajednički rad sa bazom podataka ili da različiti sistemi rade zajedno. Semantika se odnosi na razvoj smislenih rešenja za krajnjeg korisnika; rešenja koja su transparentna i predstavljena su na način kako krajnji korisnik radi (što znaci da prihvatanje ne podrazumeva uvek potrebu da se krajnji korisnik obučava). Desna strana slike prikazuje situaciju onakva kakva je danas, a linije prikazuju budući trend. Napredak u softverskom inženjerstvu, inteligentnim sistemima i sistemima medjusobne povezanosti utiču na paradigmu promene. Na početku, profesionalac iz oblasti računarstva i klijent kome su potrebne usluge su išli paralelno i retko se susretali. Donji levi deo slike, označen kao “Posebna funkcija’ jasno objašnjava prošlost. Profesionalac iz oblasti računarstva i klijent nisu mogli često da se sastaju jer je bilo teško da razumeju jedan drugog14.
14One could claim that none wanted to understand the other. Whether “not wanted” or “could not” was true result was the same! Usually, every side was holding the position of “I am right you are wrong”
15
Slika 3. Interakcija izmedju profesionalca i klijenta kome je potrebna usluga (prošlost, sadašnjost i budućnost). Dijagram je baziran na originalnoj ideji Churchmana i Schainblatta15.
Danas, obe strane moraju da se sastanu da bi razumele jedna drugu i zajedno se konfrontiraju velikom izazovu i žestokoj konkurenciji. Napredovanja u oblasti računarske tehnologije (što se tice i hardvera i softvera) učinili su uslove tržista konkurentnijim i izazovnijim. Polja istraživanja u prošlosti su danas gotovi proizvodi i usluge. Interdisciplinarna orijentacija je sine qua non uslov za obe strane.
INCOMING projekat je od velike koristi i za akademiju i industriju sa ciljem da se povećaju veštine profesionalaca za tržiste računarstva. Kao što je pomenuto u prethodnom pasusu ova potreba je prihvaćena u Grčkoj i u čitavom svetu. Studenti disciplina koje su u vezi sa računarstvom dobijaju širi pogled na svoj rad, pogled koji ide izvan bitova i algoritama.
15 Churchman C.W. and Schainblatt A.H., (1965). The Researcher and the Manager: a Dialectic of Implementation. Management Science, Vol. 11(4): B69-‐-‐-‐87.
16
3. Interdisciplinarnost u UK i Škotskoj Bruce Scharlau [email protected]
Interdisciplinarni naučni stepeni su poželjni za studente. Karijere se menjaju tako da će mnogi raditi na pozicijama koje neće trajati dugo. Slično tome, rad na razvijanju softvera se kreće sve više ka jednom agilnom pristupu sa ukršteno - funkcionalnim timovima. Sve ovo znači da studenti treba da nađu interdisciplinarne studije koje će im biti dostupne i koje će ih pripremiti za ovu vrstu karijere.
Interdisciplinarnost, u ovom izveštaju, ističe da studenti treba da nauče neke od perspektiva, alatki i praksi iz različitih disciplina ili profesija. Oni treba da krenu van multidisciplinarnog pristupa, koji jedino dovodi studente iz različitih disciplina da zajedno izvrše zadatak, kao što je grupni projekat. Indersciplinarni studenti treba da završe sa punijim horizontalnim slojem, metaforično po Tim Bownu ‘ljudi oblikovani prema slovu t’. T-oblikovani ljudi su sa većim specijalističkim veštinama koji je podržan horizontalnim razumevanjem i cenjenjem drugih profesija. Dok će multidisciplinarni ljudi biti komforni u ovom kontekstu i ceniti veštine drugih profesija u zajedničkom radu, multidisciplinarna osoba treba da bude jos pogodnija i opremljenija za vrstu ukrštenog - funkcionalnog timskog rada16.
Dok se Aberdin pomerio ka interdisciplinarnim studijama, izgleda da na Britanskim univerzitetima nema ni jednog pravog interdisciplinarnog programa. Svaka institucija izgleda da nudi diplome iz jedne discipline sa izvesnim brojem zajedničkih diploma. Obično se nudi računarstvo uz jezik, ili računarstvo sa biznisom, ili računarstvo plus psihologija. Postoje takodje studije umetnosti koje se baziraju na digitalnoj medijskoj produkciji, ali izgleda da nema ni jedne koja se kombinuje sa računarstvom.
Čak i Abertay Univerzitet u Dundee, sa svojim dobro poznatim studijama kompjuterskih igara nudi u osnovi samo dobre studije računarstva. Grafički aspect na studijama je jako vezan za računarstvo i matematiku sa jakim fizičkim aspektom. Iako postoji jedan kurs narativne teorije, to su aspekti graficke umetnosti17. Sve je to tehnologija i u suštini su aspekti računarstva. Finije odlike umetnosti i dizajna za igrice dolaze od drugih diplomiranih studenata, a ne od diplomaca sa računarstva.
Interdisciplinarni program računarstva na Univerzitetu Aberdin su nastali iz dva pristupa. Prvi pristup je duga tradicija širokog obrazovanja uopšte kao deo škotskog sistema, i skorijeg pomaka ka implementaciji Aberdinske verzije u Melburnski kurikulum (ranije poznatog kao Melburn
16ChiefExecutive.net ‘IDEO CEO Tim Brown: T-‐-‐-‐Shaped Stars: The Backbone of IDEO’s Collaborative Culture’ http://chiefexecutive.net/ideo-‐-‐-‐ceo-‐-‐-‐tim-‐-‐-‐brown-‐-‐-‐t-‐-‐-‐shaped-‐-‐-‐stars-‐-‐-‐the-‐-‐-‐ 17University of Abertay ‘Computer Games Application Development’. http://www.abertay.ac.uk/studying/find/ug/cgad/, accessed 15 February 2013.
17
model) obrazovanja za studente. Sve zajedno rezultat je da studenti na Univerzitetu Aberdin mogu da izaberu široku kombinaciju kurseva da bi diploma odgovarala njihovim potrebama i u oblasti umetnosti i naučnih disciplina. Do sada, ni jedan britanski univerzitet nije sledio ovaj put prema širem obrazovanju njihovih studenata, i ostao je vezan za tradicionalni spcijalisticki put jedne discipline za studije sa malo prostora za varijacije u kasnijim godinama studija.
3.1. Škotska tradicija Univerzitetsko obrazovanje u Škotskoj je tradicionalno šire od obrazovanja na Engleskim ili Velškim univerzitetima, što znači da studije traju 4 u odnosu na 3 godine u drugim delovima UK. Studenti mogu da se upišu na drugu godinu ako su pokazali visok nivo znanja na upisu. Ovaj pristup je sličan Američkom liberalnim umetničkim studijama gde studenti sakupljaju broj kredita sa kurseva iz oblasti prirodnih nauka, jezika i umetnosti.
Škotski univerziteti nude diplomu master umetnosti (MA) kao dodiplomsku diplomu u društvenim naukama. To je četvorogodišnja diploma slična bečelor diplomi iz umetnosti koju nude i drugi univerziteti. Dok studenti mogu da izučavaju izvestan broj predmeta ili kao bečelor (BSc) ili MA, osnovna diploma će se razlikovati samo u predmetima na studijama koje su imali na prve dve godine, gde studenti MA imaju veći izbor predmeta koje mogu da studiraju.
3.2. Kurilkulum Melburn Univerzitet u Melburnu u Australiji objavio je široko bazirani kurikulum 2006. godine, koji bi smanjio ukupan broj programa koji se nudio sa 96 dodiplomskih programa na sadašnjih 9 sa širokim brojem disciplina18. Cilj je bio da se izradi novi kurikulum tako da bi diplomci bili bolje pripremljeni za različite uloge koje će se zahtevati na radnim mestima u 21. veku. Do sada su uveli model koji je širi i dublji. Krajnji cilj je da svi diplomci steknu atribute diplomaca iz brojnih predmeta iz Melburnškog kurikuluma19.
Pored toga, kao Bolonjski model, koji je standardizovao izlazne opcije u celoj Evropi, Melburn kurikulum nudi slične puteve za studente koji završe različite obrazovne nivoe. Na primer, student posle tri godine može da napusti studije u potrazi za karijerom ili da ostane jos jednu godinu da bi stekao univerzitetsku diploma. Kao alternativa, student može da potraži upis na stručne studije iz raznih predmeta ili studije profesionalnog razvoja20.
3.3. Univerzitet u Aberdinu Univerzitet u Aberdinu je 2007. počeo sa konsultativnom fazom svoje reforme kurikuluma jer je odlučeno da kurikulum treba da se modernizuje tako da bi studenti bili bolje pripremljeni za promene radnih mesta u 21. veku. Projekat je razvijen na brojnim javnim sastancima kao i na
18University of Melbourne. ‘Report on the Melbourne Model’.http://growingesteem.unimelb.edu.au/__data/assets/pdf_file/0003/86673/cc_report_on_the_m elbourne_model.pdf Accessed 7 February 2013. 19University of Melbourne. ‘Attributes of the Melbourne Graduate’. http://www.unimelb.edu.au/about/attributes.html Accessed 7 February 2013. 20University of Melbourne. ‘A world standard education’. http://futurestudents.unimelb.edu.au/courses/world-‐-‐-‐standard-‐-‐-‐education Accessed 7 February 2013.
18
sastancima komiteta zaposlenih, predstavnika studenata i univerzitetskih administratora. Prvi studenti su upisani po novom kurikulumu 201021.
Ova promena u zahtevima kurkuluma veoma odgovara studentima od kojih je izvestan broj promenio početne namere o sticanju diploma. Razlozi za to su promene interesovanja kada nauče više o različitim predmetima koje studiraju. Ostali menjaju jer shvataju da je njihov odredjeni program suviše ograničavajući u odnosu na njihove željene kurseve, ili da je onaj drugi ‘primenljiviji/upošljiviji’ od onog koji studiraju.
Projekat reforme kurikuluma rezultirao je u brojnim promenama glavnog predmeta za sticanje diploma u poslednjih nekoliko godina od kako je počeo da se primenjuje. Prva grupa studenata koja će proći kroz četvorogodišnji program će diplomirati 2014. Sadašnji studenti koji studiraju četiri godine su poslednja grupa koja studira po starom sistemu.
U novom sistemu koji je uspostavila Reforma kurikuluma sve discipline su interdisciplinarne do izvesnog stepena jer svi studenti moraju da imaju najmanje 90 kredita od ukupno 480 van njihove predmetne discipline. Ovo je minimum, i studenti koji teže zajedničkoj diplomi će uzeti pola od kredita iz svakog od respektivnih predmeta svake godine. Ne postoji utvrdjen put ka sticanju diploma tako da svaki student bira svoju glavnu disciplinu i onda nalazi brojne različite kurseve koji ga interesuju i ispunjavaju širinu zahteva studiranja. Širina studija može imati brojne forme uključujući održive studije, kurseve šeštog veka i mešavinu različitih časova.
Studenti mogu da traže četiri povezana kursa koja se protežu kroz temu u toku prve dve godine studija za komponentu ‘održivih studija’ svoje diplome, što je istaknuto na njihovom transkriptu. To pokriva veliki broj očiglednih tema kao što su jezici, ali isto tako i računarstvo, uključujući osnove računarstva, baze podataka, interakciju čovek-računar i web tehnologije sa namerom da će neko dovoljno razumeti računarstvo da bi od toga kasnije imao koristi u svom glavnom polju rada ako treba da napravi web aplikaciju ili neke druge alate za svoj projekat. Mi smo se takođe nadali da će ovo približiti ljude računarstvu. Medjutim za sada to nije moguće saznati, jer se koristi stari sistem administriranja studenata.
Ostale opcije održivog studiranja uključuju Arapski jezik, poslovanje (osnove, etiku preduzetništvo, održivost), klasičnu tradiciju (Evropska kultura, civilizacija, Grčka i Rim), konzervaciju i životnu sredinu (biologiju, nauke o životnoj okolini, ekologija i konzervacija), Fit for Life (sportovi, fitnes, vežbe i zdravlje), Francuski, Galski, Nemački jezik, biblijski jezici (grčki i hebrejski) latinski jezik i književnost, Španski jezik, skandinavski jezik (trenutno Švedski). Svaki od njih daje osnovu za razumevanje predmeta i neki od ovih kurseva mogu da budu baza za sticanje diploma. Medjutim, ovo nije uvek slučaj, jer neke od poslovnih održivih kurseva se ne mogu koristiti za poslovne diplome22.
21University of Melbourne. ‘A world standard education’. http://futurestudents.unimelb.edu.au/courses/world-‐-‐-‐standard-‐-‐-‐education Accessed 7 February 2013. 22University of Aberdeen. ‘Sustained Study’. http://www.abdn.ac.uk/thedifference/sustained-‐-‐-‐ study-‐-‐-‐programme.php Accessed 11 February 2013.
19
Kursevi šestog veka su svi dizajnirani tako da budu otvoreni za sve na univerzitetu bez posebnih preduslova. Oni se održavaju od strane kolektiva iz dve različite škole i pokrivaju sadašnje teme, a bazirani su na radu u malim grupama na kursevima bez ispita. Ovo znači da su popularni kod studenata. Teme obuhvataju naslove kao što su digitalno društvo, ljudi i druge životinje, rizik u društvu, zdravlje i bogatstvo nacija i mnoge druge23.
Ove godine kurseve šestog veka izučavaju studenti treće godine, pošto studenti moraju da imaju 30 kredita (normalno dva kursa) van svoje discipline, a tokom njihove treće i četvrte godine. Neke discipline traže da uvedu slične kurseve u njihove discipline da bi se olakšalo studentima da nadju predmete koji bi se lako uklopili sa njihovom disciplinom. Na primer, iako kurs vulkanologije može da bude interesantan, studenti računarstva nisu hteli da se upišu na njega i pitali su se šta bi poslodavci mislili da to vide na njihovom transkriptu. Zbog toga se nadamo da ponudimo kurseve za društvena preduzeća i preduzetništvo gde studenti mogu da kombinuju svoje softverske veštine sa vodjenjem društvenog preduzeća sa malom grupom studenata.
U svrhu diplomiranja studenti mogu da uzmu samo 60 kredita iz kursa šestog veka na njihovim prvim i drugim godinama studija i 30 kredita u poslednje dve godine. To bi bilo samo za studenta koji je uzeo kurs šestog veka zbog širine discipline. Student bi pokrio raznoliko iskustvo van svoje discipline jer ni jedna nema dovoljno da bi se vezala za naziv ‘umetnost’ ili ‘prirodne nauke’. Šta više, gde je moguće najveći broj kurseva premošćuju obe kategorije.
Studenti ne moraju da prate održive studijske programe ili uzimaju kurs šestog veka da bi ispunili zahteve u vezi širine. Oni mogu da izaberu bilo koju kombinaciju predmeta koji ih interesuju na univerzitetu da bi ispunili zahtev. Kod računarstva, neki biraju psihologiju u prve dve godine, drugi filozofiju, ili matematiku, a broj studenata koji izaberu film i vizuelne kulturološke teme je u porastu jer teže traženju karijere u kinematografiji. Što se tiče Aberdina koji nema multimedijalne studije, ovo bi bilo najpribližnije tome što omogućava naš kurikulum.
Poštoji i opcija zajedničkih studija gde studenti mogu da prate propisanu kombinaciju kurseva iz dve grupe predmeta. Ovo uglavnom znači da dok prate njihove osnovne discipline, ograničeni su opcijama na kursu da bi pratili obe discipline. One obično obuhvataju uobičajene predmete kao računarstvo i jezik, računarstvo i biznis/menadžment i lepezu drugih opcija kao što su filozofija i psihologija, kao i nejasno definisana ‘zajednička diploma iz računarstva’ za MA studente koji mogu da kombinuju ovaj stepen sa bilo kojim ‘joint degree’ kriterijumom. Sve dok studenti mogu da prate oba predmetna smera i njihov raspored rada, to funkcioniše kako treba. Medjutim , u praksi njima je potrebno odobrenje o kalendaru kurseva za zajedničke studije i onda se to pojavljuje na diplomi.
Kod računarstva postoje dva stepena MA i BSc. Postoje i dva stepena koja kombinuju računarstvo sa biznisom - jedan je MA, a drugi BSc.
BSc iz računarstva ima veće naučne zahteve pri prijemu, ali je u drugim pogledima isti kao MA 23University of Aberdeen. ‘Sixth Century Courses’. http://www.abdn.ac.uk/thedifference/sixth-‐-‐-‐ century-‐-‐-‐courses.php Accessed 11 February 2013. A full list of these is in the appendix.
20
stepen iz računarstva. Za BSc postoji i ograničen broj kredita koje student može uzeti na glavnom predmetu i postoji vise ograničenja za broj kurseva koji nisu ograničeni, a koje studenti mogu uzeti. Najviše studenata uzima BSc verziju pošto osećaju da će im to pomoći u traženju posla posle diplomiranja. Međutim, to je samo jedno viđenje, a u suštini svi studenti nadju posao.
BSc studenti moraju uzeti najviše kurseva iz njihove discipline i drugih nauka i dozvoljeno im je samo 30 kredita svake godine u 1. i 2. godini i 30 u obe - trećoj i četvrtoj van liste propisanih predmeta što je naglašeno u pravilniku za naučne stepene.
MA stepen za računarstvo omogućuje veću slobodu u izboru predmeta koje studenti mogu da kombinuju sa časovima računarstva. Jedino ograničenje sa kojim se susreću studenti su zahtevi na studijama računarstva gde mogu da kombinuju kredite sa drugih stepena na univerzitetu koje oni žele sve dok ispunjavaju sve predispitne obaveze za kasnije godine. To znači da studenti mogu da uzmu do 90 kredita sa računarstva i samo 30 sa drugih predmeta da bi ispunili zahteve.
U prvoj godini studenti imaju 45 kredita koji se zahtevaju iz oblasti računarskih predmeta i najmanje 30 kredita sa neračunarskih kurseva koji obezbedjuju širinu, sve do 120 zahtevanih kredita po studijskoj godini.
U drugoj godini studenti računarstva moraju da imaju 60 kredita iz računarstva i još 60 kredita za godinu, sa najmanje 30 kredita iz predmeta koji nisu iz oblasti računarstva. Kako nema puno kurseva računarstva koji se nude u drugoj godini, neki studenti uzimaju kurseve prvog nivoa koji ispunjavaju njihova interesovanja.
U trećoj godini studenti računarstva moraju da osvoje 105 kredita iz računarstva, plus 15 kredita iz oblasti koje nisu iz računarstva, kako je ranije navedeno. To je u skladu sa 30-kreditnim projektom grupe sa softverskog inženjerstva, koji traje celu godinu, plus izvestan broj drugih kurseva iz različitih tema iz oblasti računarstva.
U četvrtoj godini studenti računarstva moraju da osvoje 105 kredita iz računarstva plus 15 kredita iz drugih predmeta. U prvoj polovini godine studenti dobijaju 60 kredita iz raznih opcija iz oblasti računarstva. U drugoj polovini godine studenti rade na njihovom diplomskom projektu, 45- kreditni individualni softverski projekat, koji je ponekad više istraživački projekat nego samo softverski po prirodi. Oni takodje dobijaju 15 kredita iz predmeta koji nisu iz oblasti računarstva.
MA iz Informacionih sistema i menadžmenta je zajednička diploma za one studente koji žele da kombinuju diplomu iz računarstva sa diplomom iz menadžmenta i biznisa. Svake godine studenti imaju skoro isti broj kredita iz računarstva i biznisa ili menadžmenta i biznisa. U prvoj godini ima 45 kredita koji se zahtevaju iz računarstva i 45 iz biznisa i računovodstva. U drugoj, trećoj i četvrtoj godini ima 60 kredita iz svake discipline. Diploma BSc iz informacionih sistema je slična, ali ne propisuje časove iz biznisa i menadžmenta jer bi oni prevazilazili granice koje su postavljene za umetnički bazirane kurseve na BSc stepenu kao što je napomenuto ranije.
3.4. Implementacija diploma Najveća glavobolja za reformu kurikuluma je raspored časova. Druga stvar je objašnjavanje
21
studentima zašto je u njihovom interesu da uzimaju predmete van njihove discipline. Pored ovoga su i administrativne stvari u smislu kako povezati kurseve i kredite tako da studenti mogu da ih lako kombinuju u smisleno opterećenje kursom svakog semestra.
Problem sa rasporedom je proizašao sa kursevima šestog veka pošto su oni uvek u isto vreme svake nedelje tako da se ne poklapaju sa ostalim časovima. To znači da student može da ima samo jedan čas po semestru, ali svi ostali časovi moraju da budu u neko drugo vreme. To bi bio manji problem ako bi nastavni dan bio duži nego od 9 -17 časova ili ako bi bilo više učionica na raspolaganju.
Ovo je problem koji se stalno javlja ali na kraju će biti razrešen kada se izostave stari kursevi i novi uvedu, drugi prilagode, što će osloboditi prostor. Discipline takodje pokušavaju da zamene časove u okviru svojih oblasti da bi situacija za studente bila bolja. Medjutim, ovo je problem koji je dugo prisutan tako da će se i nastaviti.
Studenti žele da studiozno usvajaju znanja iz svoje discipline. Kada započnu studije nemaju velika znanja šta njihova diploma zahteva za discipline tako da im nije teško da izaberu kurseve koji će dati potrebnu širinu. Kako prolaze kroz kasnije godine studija imaju sve više zahtevanih kurseva za njihovu disciplinu i sve više gledaju iz svoje perspektive kako se bliži vreme kada će početi da rade u svom izabranom polju. Gube perspektivu šireg konteksa njihove diplome, i kako se njihova disciplina menja dok studiraju i kako će biti neophodno da budu fleksibilni u svojoj karijeri.
Studenti koji nadju mesto ili stažiraju za vreme studija bolje razumeju svrhu i potrebu za širinom kurikuluma njihove discipline. Slično tome, oni koji su prešli sa jedne na drugu disciplinu takodje shvataju prednosti širine jer primenjuju znanja iz jedne u drugoj disciplini. Korist aspekta širine diploma je nešto u šta treba ubediti neke, ali je od pomoći kod menjanja uloga i karijera u toku radnog veka. Koristi se ogledaju u potrebi za multidisciplinarnošću i interdisciplinarnošću diploma i činjenici da su mnogi pomaci u nauci proizašli baš iz multi i interdisciplinarnosti.
Kursevi treba da slede zajednički sistem kredita da bi ih studenti kombinovali. Aberdin je povezao 15 kredita gde je za jedan kredit potrebno deset sati rada bilo da je reč o individualnom studiranju ili vremenu provedenom u učionici. Trebalo je puno vremena da se ovo desi, jer su neke discipline zahtevale 30 do 20 kredita za kurseve umesto regularnog standarda od 15 kredita.
Nema svrhe ako je vaše opterećenje 60 kredita po semestru na kursu i treba vam dva kursa za sticanje diploma, što znaci 30 kredita po jednom, a i širina zahteva dodatnih 15 kredita. To bi izazvalo samo doidatni stres za studente.
3.5. Savetovanje studenata Na početku svake akademske godine student se sreće sa svojim savetnikom sa kojim razgovara o izboru kurseva za sledeću godinu. U principu, ovo je zamišljeno kao 10 minutni sastanak. U praksi vreme varira jer neki studenti su ograničeni izborom stepena tako da ne znaju sta mogu da uzmu, dok drugi imaju problem sa tako velikom ponudom izbora. Drugi su negde izmedju toga
22
ili pokušavaju da kombinuju discipline.
Sve je jednostavno u prvoj godini, ali postaje teže u kasnijim godinama ako su propuštali časove ili imaju neke druge problem, kao što je nedovoljno kredita. Studentima koji nemaju dovoljno kredita treba pomoći da bi bili sigurni da su uzeli sve od kurseva i možda razmisle o letnjim kursevima koji se vode kao učenje na daljinu tako da ne budu preopterećeni za vreme normalnih semestara.
Savetnici studenata su osobe koje menjaju kurseve koje studenti žele da uzmu. U toku prve dve nedelje semestra, student može da menja kurseve. U toku prvog semestra takođe mogu da prave izmene u vezi sa kursevima koje će uzeti u drugom semestru.
Studenti se dodeljuju savetnicima ili na BSc ili MA disciplinama sa idejom da oni najbolje znaju koje kurseve student treba da izabere za izabranu diplomu. Pred početak svake školske godine savetnici dobijaju informacije o opcijama šestog veka kurseva i održivih studija. Ovo sve dobro funkcionise sa studentima prve i druge godine studija.
Ove godine je bio problem sa studentima treće godine od kojih se zahtevalo da uzmu kredite is šire discipline. Mada je bio ponudjen veći broj kurseva šestog veka u trećoj godini, oni se izgleda nisu dobro uklapali sa studentskim željama za transkript kurseva koji će dobro izgledati poslodavcima.
Bolji pristup bi bio da se doda više kurseva šestog veka i da se savetnici informisu o više kurseva u trećoj godini koji ili imaju vrlo malo ili uopšte nemaju predzahteve. To bi otvorilo širinu opcija diploma u duhu novog kurikuluma. Savetnici znaju studentove predmete iz izabranog stepena - ili BSc ili MA, i šta su mogućnosti u tim okvirima. Kao savetnik, teško je znati šta je još u ponudi u oblasti filma i vizuelne kulture, ili istorije, ako ranije niste imali potrebu da pogledate više nivoe nekog stepena.
3.5. Zaključak Interdisciplinarne diplome su moguće i pozeljne da bi se pripremili studenti da budu prilagodljivi u svojim karijerama nakon diplomiranja. Nema mnogo toga što nedostaje u dodiplomskim studijama u UK, mada zajedničke diplome zaista nude nešto što ide u dobrom pravcu. Obezbedjujuci široku lepezu tema idemo ka dobijanju korisnih specijalizovanih diploma.
Projekat reforme kurikuluma u Aberdinu takodje nudi još jednu alternativu, koja se nadovezuje na rad započet u Melburnu tako da svi studenti imaju koristi od interdisciplinarnih komponenti njihovih diploma. Iz iskustva znamo da je za broj studenata koji menjaju studije za sticanje diploma, ugradjivanje toga u program takodje poželjan cilj.
23
Appendices:
The Sixth Century courses are listed at http://www.abdn.ac.uk/thedifference/sixth-century-courses.php and comprise the following courses: Level One: Humans and Other Animals Risk in Society
SustainabilityThe Digital SocietyHealth and Wealth of NationsNatural WorldThe Mind MachineOceans and SocietyScience and the MediaMankind in the UniverseFearsome EnginesSustainable International Development What Gives Us RightsLevel Three:Mathematical Foundations of Everyday Life Science and SocietyRestless Vulcan
24
