Drustvena_istorija_Internet1

rijih komunikacijskih - biblioteke. na Univerzi-tetu Gvelf u Kanadi. je postojeCih devet tehnologijasabrao u devet sateliti, prenos bazirun na la-seru, optidka vlahna, digitalni terminalnisistemi, Iokalne mreZe, druge veze iirokog op-sega (lokalna TV mreZa ICATV communityantenna television],stojeiih telefonskihza g1as, a kasnlje za

primer), proiirene upotrebe po-celularni radio (u podetkui mnogo toga drugog), i no-

ve ,,oflajn" sprave za Blek je bio meilu naj-obave5tenijim bibli koji su se, poput veiineperspektivnih muzeja, sukobl.iavali s novimtehnologijama na mada kontroverzni, nadin.Shvatio je, kao i ostali lkomentatori, daje razvoj mikro-elektronike, pogotovu i,,veoma uvedana moi radunara"omoguiila ve6inu proniena ostvarenih do tada.

U Londonu, reoiganizovani Savet za nacionalnuelektroniku u godi5njem izveStaju opisao je Spdinu odjula 1984. do jula L985. kao ,iednu od najaliivnijih" usvojoj kratkoj petnaesiogodi3njoj istoriji. Te godine, na-glasakje prebaden na ipodsticanje dece da u ikoli poha-daju kurseve koji bi mogli da ih dovedu do karijere uelektronici i tehnologiji". Prateii dlanakBazila de Ferantij4 Feranti radunarskekompanije, bio je ,,Elektronik4 energija i op-stanak". Feranti je napravio i prodao prve radu-nare koji Ce dospeti na svetsko trZiite, deset raiunaratipa ,,manchester I". Medutim, tada se nije mno-

medije, njihovu i proizvoilnju programa.

jer napokon viSe nisu smatrani za ma5ine za radunanjeili za korisna kancelarijska pomagala - i to tek sedam-

:

Raiunari

nije jedini ogranak isto-

I an9

Sliha 27

Kolos elektronski aparat za de6ifrovanje- iz Drugog svetskog

lata, izloZeu u parku Bleili, Bakingem$ajr(Bletchley Park TmsvScience aud Society Pictue Librory)

desetih eotlina - 5to je omogudilo da razliiite usluge' ne

"*""i""t"-*""if.u"i:skog tipa, poprime nove oblike' Me-

A"ii-, au li ." to posiiglo, morali su da budu smanje-

iii a.'-i"rti""' e, u poJtizanju ovih zadataka prednja-

cile su -SeO, a ne Britanija ili Evrgp1 - .

Prvi operativni elektronski digitalni ra€unan na'

nravlieni su sa obe strane Atlantika u sYrhe hladnog

"ri"l

i"t^ ""pste.

Kao i u ranijim periodima.istorije'

oodsticai ie bio rat, a ne profrt, mada je i profit mogao

[ri"*o#Li. Corossus, niilec i usrvAC (1953) bi]i su;;;i";ki su go;orili trIonstruozne' masine'-koje;-;;n; oa nitjia" ne uvek pouzdanih. ventila' u

Americi nazivanih vakuumske cevi' Alan r3urmg' Drr-

ii"ri"ilttt*ttl pionir radr:rrarstva, 1950' taino ih je

il; il,G"irzalne ma5ine", zahvaljujuii-kojimaI'JiJ't

" oJit"t"" praviti tlruge nove maiine.kako bi

obavljale iazlidite radunarske procese"' 1]] nJnov. or:

zain iadikalno se promenio po6to su vent r "-":::

tranzistorima. U fazi tazvq4 tranzistori su bilijoi nestabilniji od ali na duie staze omogu6ilisu neophodnu u pogledu velidine.

od'na-predaka u fizici posle timski sprovo-

nom i Volterom koji su dobili Nobelovunapravio je pojadivade unagradu tri godine

dvrstom stanju od - liiili su na dva ma-dija brka. Tek 1959. tranzistora nadmalila ie

Davanje imena iriteresantna je pojava koja destootlaiva rrnogo toga, nd sarno u istoriji medija zagatle-noj akronimima, vei i g tehnologiji koja stoji iza nje.Ma3toviti izbor imena ponekad nadvlada funkcionalniopis predmeta. Medutirr, u ovom konkretnom sludaju,to je bilo maqje intereSantno od daljih razvoja tehno-logije, za koje je bio odgovoran veliki broj razliditih fi-zidara i radunarskih Prvi metlu njima, Gor-

silikonom i taj predmetdon Til, geranijum je

u potpuno drugadije ,,autsajdersku" frrmu,

predaka u Ferdajld za poluprovodnike, kojaje uvela u proces proizvodnje 6ipova,

usluga, a oktobla 1945. prodavala je male silikonskedipove, velidine nokta.'Posle ilrugih tehnolo5kih na-

daniji, ali, kao i kada sir trarrzistori. pronadeni, potra-Znja joS nije bila dovoljho velika da podstakne poslov-no poverenje. Vaina je bila potra.Zqia vlade.

1374 I

minijaturizaciia je jeftinija, a tranzistori pouz-

Ni poverenie niie poraslo odmah poito se sa-

znalo da se DZeklfiibi, inZenjer koji je radio za Tek-

sas instruments, 1959. prijavio za patent integrisa-nog kola, ,,telo od poluprovodnog mate.rijala"' .u ko-jeri su sve komponente elektronskog kola potpuno

integrisane". Jul,a 1958. u svom dnevniku je zqp]sao

ila ,,"ekstremno smanjivanje mnogih eiektriinih kola

moie da se postigne stavljanjem otpornika, konden'zatora, tranzistoia i dioda na jedno parie s']ift6na"'Roberiu Nojsu, jednom od osnivada Ferdajlda' a ka-

snge i Intela (iO;68), patent je vei bio odobren' On je

naiisao jedan od nqjpoznatijih medu ranim dianci-rnu o ,ttaeujo milooeiektronike, koriste6i red ,,revoiu-ciia". da bi ie 197?' opisao u posebnom izdaniu Ame-

ri\hog norbnog casopisa. Dve godine ranije, u daso-

Di$7 Bogatstuo (Fortune), pojavio se prvr kompletnlhanak i* ovu temu. Ovaj i ostali poslovni dasopisidobri su izvori za istoridare, mada njihove prognoze

treba da se ditaju kritidki i da se o njima sudi u sve'

tlu iskustva koje 6e uslediti.S pojavom integrisanog kola, jedan silikonsli

eip, veliiine jedne Seitine puta jedne osmine inda,

kiii ie saAtzao 2.250 smanjenih tranzistora, sada je

imao istu snagu kao ENIAC, koji je zauzimao celu

sobu. Sa ugratlenim logidkim koiima, novi diB 9mo-suiio ie ra-zvoi radunaia u razliCite swhe' Njihove

itittiiut t"tt" centralne jedinice za procesiranje.infor-maciia dobiiale bi instrrrkcije od posebno EprsanrnROM-ova (read-only memory). Ipak, pokazalo se da

su te prve upotrebe bile veoma ogranidene' $amo de'

set procenaia integrisanih kola koja su bila u proda-ji 1063. bila su integrisano_g tipl.

- .Ideju o integrisanonr kolu dobro Je englesK zr-

dar Dt. V A. Damer, jo! 1952, ali dak i poito je istowe-meno patentiran, reakclja raCunarske industrije bilaje ,,bez komentala" (po Nojsovim retima): ova spravaLiie se odmah tlopala-afrrmisanim strudrqjacima' A ka-di ie Mar5an (Ted) Hof 1971. napokon napravio mi-klolprocesor koji €e se kasnije nazivati srcem raduna-ra, irvi put je primenjen, kao Sto bi bilo i sa nekim

3751

da ga je Intel proizveo i izbacio na trii5te, omoguCioje ne samo ogromno pciveianje snage raiunara veC idecentralizaciiu njegov6 upotrebe. Intelov RAM (ran-dom-access memory) ii[, napravljen 1970, kasnije jesnizio cenu memorijsklh komponenti, a od tada €enastati ,,generacije" Narodito se Japanci-ma svideo ovaj

Nojs, koji je baratao velto koliko je biosposoban i da stvari, najte56e je minijaturni

Stotine hiljada kompondnti moglo je da stane u mikro-procesox, a kada je njihova raznowsnost prepoznata,prednost je data digitalhoj nad analognom tehnologi-jom u svim medijima koji de ubrzo postati njihovi glav-ni korisnici - itampa, filhn, snimaqja, radio i televizijai sve wste telekomunikbcija, sada su sve vi5e smatra-ni za deo jedne celine. pno 5to je nazvano ,,digitalnakompresija" - eliminis{inje podataka, uk}juiujuii au-diopodatke, iz fajla da bi se oslobodio prostor - bilo jenosebno vaZno za radioii televiziiu.' Gordon Mua hem'idar koji je bio joS jedan od sa-osnivada Intela i njegoviprvi predsednik, joB L964. for-mulisao je ono Sto de postati poznato kao Murov za-kon, manje-viSe vaLett od tad4 da Ce se broj tranzisto-ra koji mogu da se stave na jedan dip udvostrudavatiwakih osamnaest mesbci. Mur, poput Sokl$a, Tila,Kilbija, Hofa i mnogih drugih fizidara koji su se bavilipoluprovodnicima, radib je u Silikonskoj dolini, u Ka-tifornlji. Tu su donedav.no bili voinjaci, ali ta oblast jesada podela da se izdvaja na novoj globalnoj mapi ko-munikacija, istiduCi se ikao Ajfelov toranj, Centar zaradiodifuziju u Londonrl i Televizijski centar, Bel labo-ratolije ili - bliie kuii -iHolil'ud, koji je i sam izgradenu pomorandZinim vodnjacima.

U istoriji komunikacija od izuzetne vainosti biloje to Bto su nove kompanrje - inovativnije, neformalnije strukturisane, viie ,,cidozdo nagore" i manje hijerar'

1376

. :

hiiske u odnosu na one ve6 utvrdene - ukazivale na

orit napred u finans{iski riskantnom razvo;u racu-n€-iJ. saJi" pot"uzo:a bila manla od ponude' Uprvoj fa'

,i' ii"iii"' raeunlara, IBM (International BusinessiiuJrri"J co-pu"v), koji je osnovao Herman Holerit

ibe6,-it""" :" posebnu industrijsku kulturu koja, mu

ie dobro sluZila u radu sa vladama i velrkrm muster.r-'i;;:i.;"k, njegovi proizvodi pripadali su' kako ga

i" graiutt Vilson, iitoridal medlja, oswiu6i se na pro-

tiosi au Ui ga uporedio s prvim godinama. Sta:npar

.tuu, "ut"uo-,

,,periodu inkunabula" u istoriji raiuna-.r.t"" t" ,i"ii,to 1952' demonshacijom, neklasifrko-vanog, IBM-ovog ?01 radunara' koji su prvo nazvanr

.,odbiambeni digitroni", zajedno sa'tErantuevlmlliiJt i;"ua""#ma. Do 1961' IBM je na trzi6te.iz-tu.L nui*u":" ."dam odvojenih linija raiunara' ali ni

i"a", oa ":itt-"U"

ukazivala na.ono Sto 6e mikroproce'

sor udiniti moguiim - personalni radunar'*' - il;td^'* ved bile definisane razlike- izmedu

ameridke i britanske istorije radunara, a !'apan Jett;;;-;;;

"e"u utoe" u internacionalnom scenariju'

it""i "ê""""i

na sietu koji su napravljeni i izbaienina tt'Ziite 1950' bili su' kao Sto smo vrdelr' brltansKr'ild";i-,

-i"k" je Kompanija Ferali naplavila i

;;;; ,,ailas" radunarf koji je izazv-ao veiiku pa-

Uiiu. ona i njeni bl'itanski industrijski naslednlo'

"rli,ie"i"ei IcL (1980), nisu imali jemstv-o za. nasJa-

;"li;";j" koje je davala velidina ameridkog trii5ta'

tilil t, i-"t" -pristup ogromnim ameridkim vojnim'

;;;;t;kit" i svemirs-kim firmama' U meduwemenu'5upuo, tt"opte"eeen tako skupim firmama' nije postao

"uito p.olr"oeae mikrodipova, vei i veliki igrad u ce-

Ioi toi irri komunikacija'" 'Inleresantan prikaz japanskog uEestvovan;a po-

iavio se u sveobuhvatnoj studiji o mikroelektromcl'koiu ie 1985' ob-javio Japanski nacionalru lnsuiuf, za

"l"p,i!a"qi. r"*'tzivanj; (NIRA)' U njemu

-je-odrede-

"ol-".i p"tioau posle reitaulacije Carstva 1868; detvr-

ti period bio je od 1955. do 1964 i obuhvatro Je eKo-

""'-tii t"r""i p"sle Korejskog rata i osnivanje vladine

377,I

Agencije za nauJ<u iodu, ,,poslednjih de godina", video se dalji napre-

1956. U Sestom oeri-

dak, a zemlja je bilaciiativama SAD". M:cijativama vedi ponos sadaje bio prisu-

da ,,uzwati udarac ini-

tan. Kasetofoni i,,gotovo japanski

rikorderi (v. str. 406) bili su

,,Japan, po svet'skim standardima, nije kasnou-{ao u pofie radunabskog istraZivanja,,, pisalo jeskromno u izve5taju, ,ii mnogo ie zavisilo odiaradnieskromno u izve5taju, ,!i mnogo je zavisilo odiaradnjeameridkih proizvodadA. radunara, najvi5e IBM-a.,, Po-jav[ivanje tranzistor:i. dovelo je do proizvodqje teie-vizora sa tranzistorima 1964, koje je napravio Sony,nova kompanija. (Davanje imena ovde je bilo vaZno is paZnjom je odluienri kako 6e se pisati ime koje depostati priznato u celom svetu.) Sony je proizveo ivokmen (Walkmen), p'ersonalni, prenosivi iadio, kojije traasformisao nadin slu5anja i preorijentisao gimahom na snimljenu'muziku. Bio je to pokretni in-strument, a lidna pokiettjivost (hodanje ulicom kao ivoinja automobilom) uticaie na pravac velikog delabudu6eg tehnoloSkog razvoja, najvi5e mobilnog tele-lbna (v str. 449). ,,Pop muzika" je sada bila lako do-

nikacije za mobilno dniStvo", odnosio se na ,,dugo sao-braCaaje od mesta stanbva4ia do radnog *"sia ui,re.'e-dim velegradskim oblastima", ,,veliki broj putovanja uokviru grada koja se ob'avljaju naprednim sistemom au-toputeva" i ,,visok step6n zavisnosti od kamiona za pre-voz robe". Biio je otprilike 105 miliona automobila i 2bmiliona kamiona i autobusa- ve6ina ie bila onremlicngmiliona kamiona i autobusa, ve6ina je bila opremljena,,standardnim jedinicaina za radio-prijem". Ovaj izve-

stupna kud god i51i. iAmeridki izveltaj iz 1977, pod naslovom ,,Komu-

Staj bavio sepacitet mobilne

sistemom", kojije povedao ka-aciie, FM celularnom tehnolo-

gijom i upotrebom glasovnih sistemauzanog opsega". Tadajo5 nfre podelo izraieno promovi-sanje ,,mobilnih100.000 - ali CB radio

da ih je u upotrebi bilose toliko DoDularnim dapopularnim da

se skoro milion [udi 1977. prlfavilo FCC-u zaCB dozvole. Prema redima autora ovog izvetstaja, Rej-

1378

monda Bauerza, ,,sve veia upotreba CB imala je impli-

kaciie koie su prevazilazile domen same usluge "' Meilu ..druitvenim i kulturoloSkim faktorima

koii su podrlavali tehnoloihi razvoj" u Japanu, za'

t U""te"o j" u japanskom ispitivanju, bili su -,,dru5tvo

tu"i"uno "a

jiaitakosti",,,specijalizovana tehnologijau malim i kompanijama srednje velidine", ,,tradicrJapostovanja ijud;kih odnosa" i na kraju, mada isto to-

iit o Ulttto, ,,kulturoloiko po5tovanje tehnologfre", p-ri-

sutno u Doznom XIX veliu, kada su uvedeni telefon(1890) i leleeraf (1893) - ne tim redom - kako su se

vlailine sluZ6e Sirile i kako je ,,kulturoloika sprem-

no"t at ""

usvoje nove ideje" postala odigledna'-,,Ve-Stina smaujivanja" dosla je na kraju' Qvi f3l!91iionkcionisaii su u okviru pacifidkog konteksta koji je

sada na pozitivan nadin poretlen sa evropskim' Ko-

nadni faktor bio je brzi razvoj velike japanske auto-

mobiiske inalustrije izmedu 1965. i 1973'Iz ovog kratkog prikaza jasno se vidi da istorija

evolucije .ad.tn*a, posmatrana iz ugla ponude, .ne

-oZ" a".

". isprida je-dnostarmo poglavlje po poqlavljg,

korak po korak, ili dak ,,stranicu" po ,,stranicu"' a da

ne butli previEe pojednostavljena. Poput istorije razvo-

ia Zeleznice (v. Jtr. tzg), obuhvatala je razne dinioce -"dizajn, memoriju, jezik, Iogidku elekhoniku' softver -i

"urli8ite ooveiprave, poput modema (modulator/ de-

modulator), neoihodnog za prenoienje radunarskih po'

rlataka pomoCu ieiefonskih linlja i miSa, ulazne napra-

ve za ktntrolisaqje pokazivada na ekranu radunaxa'

Razliditi ljudi i mesti imati su svoje uloge u.ovoj isto-

riji. Bila ji to istofija evolucije, ne revoluciie' tu red

"io*"tio i" Noi", ali bio;e u pravu kadaje naglasio da

istorija nije ,,pravolinijska". Dizq'n je uvek bio od pre-

""a"e "uZ:"oiil, Sto su-i shvatili svi koji su bili uk{jude-

ni u poslovanie sa radunarima, starim ili novim''Poieci

l,memoriie" seZu do detrdesetih godina

)O( veka, iak i pre nego 5to je DZej Forester na MIT-jupodeo da radi na proiektu ,,vltlog", u vezi sa stabilno-liu auiona. Forester je 1953. osigurao ubacivanje me-

morije sa magnetnim jezgrom u raiunare rrogramsKl

3?91I

jezici imali su kra6u i gloieniju istoriju; DZon Bakus,dok je radio u IBM-u, rezvio je 1957. novi radunarskijezik za ,,unutra5nji program", FORTRAN (formulatranslating system). Prvi od mnogih tahvih jezika,plankalku, osmislio je riemadki inienjer Konrad Zuse,koji j_e_ priliino zaboravljen. DZozef Likiajder, psihologna MIT-ju, autor znad€ijnog dlaaka iz 1960. na temu,,simbioze doveka i radunara", nije zaboravljen. On jenapisao i knjigu Bibliotbhe bud,u1nosti (Libraries of theFuture) i prw poktenuo A-RPANET (v. str. 411).

Liklajderovu vizijlr ,,ljudskog mozga i maBine ra-dunara... spojenih... dwlto" deliiaje grupa pionira ra-iunarstva zaposlenih u iKseroks laboratoriii u Palo A1-tu, koju je 1970. osnovao drugi psiholog Bob Tejlor, avodio ju je Alan Kej. Oii su izmislili mi6a - u podetkuse zvao ,,indikator X-Y poloZaja pokazivada na elu.a-nu''. Kseroks, koji se iskljudivo bavio kopiranjem, nijepoku5ao da na komercdalan nadin iskoristi njihove pi-onirske radove: njihove ideje preuzele su druge kom-panije, ukljuiuju6i EpI i Majkrosoft (v. str. 386). U me-duwemenu, Daglas t, koji se tokom rata spe-

je izraz ,,pove6avanje in-cijalizovao za radare,teligencije", a 1962. po'stavio je ,,konceptualni okvir,,za umreZene radunare.: Koristio je ,,alat", kako ga jenazvao, da bi svoj oNline System (NLS) 1968. prika-zao u San Francisku. :zao u San Francisku. :

Te5ko je odati priana4je svim brojnim provajde-rirna softvera diji se br<ij uve6avao posle izuma mikro-procesora, a koji su bili vrlo svesni da predstavljaju,,kreatimu stranu" uove tehnologije. Oni su da-li novoznadenje samoj redi ,,s6ftver", koja je vei bila u upo-trebi, suprotnog znadenja od hardvera. Nijedan radu-nar nije mogao da funkcioni5e bez iste wste program-skog softvera. Kao ito 6e Rid Hunt, Klintonov prvipredsedavajuii FCC, reii, bez softverskih progrimaradunad bi sedeli ,,pofut nepokretnih bi6a, dekajudida im Stvoritelj udahne Zivot".

RazmiS$anje o pieciznim hronolo5kim obeleZji-ma u istoriji radunarstta rnoZe da odvede na krivi put.Dok se u periodu hladnog rata vojne, mornaridke i sve-

1380

mirske knjige desto mogu objasniti sa stanoviita iav-

"i-f-t d"i.tJ"it, neprestano promenliivi procesi na trzi-

:ru::lm*ln'r;*r$m"f-5*15;::":;1Gffi;i,;;;d"u!adiji nadin' eak i nre velikog pora-

*:.{;:3?iti*;.it''"tefi iTf i""1'1"'.lji:T'':":i'"1:[t#j;ftli;"udl ubadena,-usla u novo razdob]je'

li"zuiiart saia nisu samo sluZili kao instrumentl na

lii"tmXi*g:",'r'.1"i:t'ffi i"l"ft l*l;$:l;:n:*i i*g :i"ff:ii:'fltff'#:tf;'ii':I'i'ft1:#lmlT;'+lili*l*fff i"*lllil-"l1m1.#J.i;;,;;'d.t"""t'i"t":re-',5;i";it",Sm;",;;5e su uredivane, dizajnirane, 51

il#;;;;;k;-';tinama- Ponekad su omoguia-

:#;HT}:r*"ffx'iT,ii,*'"'""llx-::$sffi:;;;;;1I o;;l e ;io nasiov uvodnoe

;]Sil.ff trig*'J""lJJf;*:5;illTi",?ll:erekao,,,umetnostpo-medanih sredstava"'***ntri"u

razvoja neie zavisiti samo od napretka

tuh"i;Sk;; ,""tj""' ""c

i.od preduzetnidkog podsti

*t"r"*iluirruXi"ii;::T'H:il"Ht'ry,1.nog r.adunara. Ipak, u zbitj'i ess?:,)i""Jl};'j,ir"ii,-

'v=!ii!!:#H:?xrlrrf i."i#i'",:ti{::;;elektronici, a prvo su razmatrani video-rikorderi'

nl""g"-rt"i"piriterizovane naorave odbacivane su

ffi rui,:l*r"ix5:Ht#i'r;;;'I?$ixT;ptim"ttji"uii na stvari nego na ljude' na sve - od lra-

"* ?HT';s:i,tl"f;n*.iq ."ror pogravrja o.per-sonalnim radunarima u zbilci iz 1979' smatrao ;ela

I

budete sticali vi5e iskustva.,,

, Korisno je uporediti ovaj pogled iz doma sa po_F ugotn y laboratorue ili biblioteke, ili, n4jpre, kanie-l8rU9, gd.e ce ,,obradivanje redi,,postati glavna radu_narsEa a.Ktrvnost, a pisaCa maBina, koja je do tada.bilaveoma sofisticirani predmet, ubrzo 6j zastareti. Ipa.k,obradlvanje reii, sa razliditim uticajima na sadriai istil pisanja, destoje smatrano delom iste celine koioiiepripadao i faks, _pre nego kompjuterizo"ane tehnJl6_sxe.celrne; a kada su se pojavili prvi personalni radu_nar. r, b r su, po miSljenju Fli Noam, ,,proizvodi koji sunaJneugodnur za korisienje posle unicikla,,.

,,Potrebno jece kao i kada kupujete muzidki stub.,, Induslrijalebrzo. ra_zvijala i ,,vaie lnanje, t uo t

"p.J, i"toi" Zu

Jasfi.. "VLse potlebe,neminovno ie se pove6ati kako

Znja za njim jesteu Olsenovoj

su,aneuSi l ikonskoj nlje predvidela kaho ie

obrazorme institucije kao na klijente koji naj-vi5e obedavaju u kada su novije kompanij; im;-

. _ Prva radroja sa rddunarskom opremom otvorena* u Ijgs Andelesu 192b, a prvi dasopis o radunar.ima,rJalt (Byte), pojavio se mesec dana kasnije. ,,Bajtovi., i

l3S2 ,

,,bitovi" i51i su zajedno, a 1973. Antoni Smit objavi6eknjigu pod naslovom Od hn'jiga d'o bajtova (From Bo-ohs to Bytes). Red ,,bit", koju je 1946. ,,nanizao" DZonStjuki, statistidar sa Prinstona, nije imala bu-lrvalnoznadenje. Bilaje to skradenica od'binary digit', najma-nje jedinice digitalizovane informacije. (Digitalni sistem, suprotno analognom sistemu snimanja i pxeno-6enja reEi, slika i muzike, mora samo da odredi koji bi-tovi su nule (O), a koji jedinice (1).) Ipak, razgovori otehnici nisu bili jedina ahakcija kada bi se posetileradnje sa raiunarima ili ditali dasopisi o radunarima.Jedan od uspeha Interneta biie prodaja miliona knjiga, kako novih, tako i starih, pomodu Arnazona. Nje'gov tvorac, DZef Bezos, nije mogao da omane' Njegoviu'ednik, DZejms Markus, pleselio se iz Njujorka u Sijetl kako bi mu se pridruZio i svoje iskustvo opisao iettknjizi Amannija: Pet godina u epicentru neumoljiuesile po imenu dot.corn (Arnazonia: Fiue Years at theEpiienk'e of the Dot.Com Juggernaut) (2004).

U istoriji personalnih radunara vaZnija od knjiga- iii obrazovanja - bila je zabav4 direktno pred odimapreduzirnada poput Nikolasa Buinela, jednog od izu-mitelja video-igrica, koji je 1974. podeo da prodajepong, igadku koju je pokletao mikroprocesor i kojajemogla da se prikljudi na televizor' Njegova kompanijaAtari do L980. prodala je video-igrice i jednostavne

kudne radunare u vrednosti od sto miliona dolara. Ve-Iiki broj odraslih osoba, kao i dece, podede sa zadovoij-stvom da igra kompjuterske igrice, ali iz marketin5kihrazloga painja je bila usmerena ka deci i mladim lju-dima, kao i u filmskoj industrlji

Generaciju ranije redeno je da ,,dete rodeno uweme podetka emitovanja radlja i televizije toliko ihuzima zdravo za gotovo da ne moZe da zamisli pret-hodno doba - o r{emu razmi5lja kao o na5em weme-nu". Isto vaZi i za decu rodenu u I'reme prvih kompju-terskih igrica. Ipal, nisu sva deca odgovarala na ovunovu tehnologiju, a geniji poput Vutera Kuzijna, ded-ka iz Holandije, kojeg je Tajms spomenuo 1996, bili suizuzeci. On je napravio robota od Zutih lego kocki sa

383 |

:

instalisanim raiunarom, koji je mogao da hoda i govo-ri. Sa trinaest godina napravio je sopstveni laptop sadvanaest paralelnih procesora, koji su mogli istowe-meno da rade ili da izmealu sebe dele jedan zadatak.Stampa i televizija rlole da promovi5u vunderkinde,ukljudujuii i mlade kompjuterske hakere: takotle po-

ievizorima i radunarima, a podjednaku

sa obe strane element igre u popularizacijital<ozvane novenjenica na podetku personalnih radunara kaoito je bila i na razvoja telefona (v str. 204).

smatra se da ju je godina napravio studentMIT-a. Ranih godina DunT (Doorn) je bilajedna od prvih lgTrca-

U knjizi koju je BBC, Teleuizij a o samdesetih(Tekvision in the Eighties:

), igrice, koliko god tehnidkigodina: TotalnaThe Total Equation)napredne - a do godina postale su samo je-

loptom sa zvudnimkazivali na ekranu

i rezultatima koji su se pri-su postale popularne, a mi-

kroprocesor ih je jeftinijim i raznowsnijim, te jeta.ko ianr plo5iren. iNasilje je bilo prisutno koliko i

nje traZiti nove Bu5nel je svoju kompaniju Ata-ri prodao komparriji

1384

klanjaju veliku paZnju i video-igricama.TYebalo je vreqrena da se stabilizuje relativna

,,prioritizacija" (nova red) u okviru doma6instva sa te-

ulogu u tome imale sir i ekonomija (cene) i tehnologi-ja. Meitutim, kada sq posmatra istorija, jasno je da je

dan segment u razvoju raiunara - opisane su kao ,,pri-rodni naslednici eiektronskih ma5ina u zaba\ryrim Da.r-kovima", koje su i same imale dugu tladiciju. Meduiim,njihova uloga u ku6i, igde ie istisnuti sve druge igre, bi-ie drugadlja. Video-igrice su se 1983. igrale na televizo-rima u petnaest milipna ameritkih domova, a samo ujednom od petnaest bio je i personalni radunar. Igrice sa

sport. Imajuii u vidir sve bolje organizovano ,,triiSteslobodnog wemena",lu kojem su mediji bili prisutni, Stodirektno, Sto urlruZeni, neminovno je bilo da ie poslova-

komjunikejins.

U Britaniii, karaktelistidno je bilo neslaganje u

noeledu mozuiih efekata igxanja video-igrica, pogoto-

i^"* a"*."ei*er je 1982. objavio knjigu pod naslo-

virn Vid'eo eroznica ffid'eo Feuer), a sa podnaslolom

Zabaua, obiazouanie, zauisnost (Entertainment' E-d'u-.

"Joi,'eaairno"l. xt3iga, koliko praltidna,. tolikc i

teoretska, narodito je inl,eresantna sa istorrJske mcKe

ni"ai"t", ,n"g dva- razlidita kratka dodatka' Prvi'

liir"ti*l i.i"r:tit vicleo-igrica", bio je suvi5e. u-** i

imao ie suviie malo hronoloikih detala da bl blo llo'

"i.t"ti- l*ei, ,,Na koji nadin igrice funkcioniSu"' u

kojem-ie objainjena tehnika iza svega toga' naplsan Jeiaino isaZeto, bolje od ve6ine prirudnika za personal'""" luE""*". Pogiavlje u glavnom tekstu' u kojem su

ilf" ""ltu"t

pltt:qia wednosti, nazvano je ,,PorodiEneakti'r'nosti: sveZ Pogled".*.'-

dr "e"i

&,igidije dinjenice mogu.se.izloZiti kada

se oslasava ili hitikuje radunarska ElJlfi7Ta' no'ano

"irii*"ii," (Rad'io Etectronics) jula 1974'. predstavio

ie radunar zajedno sa uputstvom pod naslovom "v'F"nersonalni mini'radunaf', dok je Popularn-a etehfi'onl-.

iza (Popular Electronics) januala 1975' oglaSavao svo;

iro"i p'toi"uoa mo ,,alat za prvi mini-radunar na svetu

iioiie-" titi .i"A tomercljalnirn modelima"' Prvi uspe'

3"i-i."-"Ga* model lostao je dostupan jula 1976'

kada su Stiv Voznijak, koji je radio za llusnela' I Duv

i!"ut-, "t"ji.u

p"t"t to* ii Sifikonske doline' ]ansirali

il-tJAti "d'p.ttt:"n

,,epl I" (Apple I), t<oj! j.e ri qocejfuprodavan ru6unarskim zaluden icima u lokahrm xru'

;;"i*t. i"t" godine lansilan je ,,epl II" (Apple II) sa

kapacitetom da obavi niz zadataka' Jedan od nJegoun

o"i.lJi"t *o:" Majk Markata, koji je ranije bio. hrte-

iov direktol marketinga, a napustio.-ga Je uJndeset

drueoi eodini kada je vei postao mlhoner' uzoos Jeimio dv:atleset dve godine'------

Epl Makinio5lApple Macintosh) postao je javna

t*o*putiiju, 1980. procenjivalo se da wedi 1'2 milijar-

i"-Il"ti, L iss+. Iansirao ie iednu od. najznadqffiihreklama svih wemena - televizljsku- reklamu'

"lvb+ 'kojaje, zapravo, emitovana samo jednom u toKu ura-K-

3851I

::

mice na Superboulu. Epl nije Zeleo da je iskoristi, alinjeno pravlienje kodtalo je 500.000 dolara, a emitova-nje 600.000 dolara. Giedalacje prvo video kruZni tunelu kojem su mar$irale rninijaturne ljudske prilike. Bilisu to zatvorenici koji 5u nosili teSke dizme sa debelimdonovima. Orvelov Veliki brat ,,isprao im je mozgove".Gledalacjevila se i lepa plava

taj proces, a u toku njega, poja-ojka koja je predstavljala otpor.

Ova reklama imala jeimnogo nivoa znadenja i zato senaila u centru kultubolo5kog konteksta koji je bri-ljantno ispitao Asa t Snaranju ielje (Manufac-turing Desire) (1996).lU komercijalnom znadenju, Ve-liki brat je bio IBM, a zatvorenici su bili ili zaposleni uIBM-u ili ameridkajarrnost, Plava devojka predstavlja-IBM-u ili ameridkajarrnost, Plava devojka predstavlja-ia je EpL Kontrast je bio binaraa, a reklama je vi5e li-dila na umetnidko delo - reZirao juje Ridli Skot.ju je Ridli Skot.uvlu - rez!4u JUJ

Dato je i jednoi lqatko usmeno ,,obave5tenje":,,Epl kompjuters Ce 24. januara predstaviti Makintod ivideiete za5to 1984. neie biti poput 1984." Da li je ovobila ,,stvarnost"? Epl 6e zailrZati svoju mistidnost, ali,ironidno, IBM, stabikia firma koja de polako razvijatipersonalne radunare, i2rva 6e povezati pridev ,,virtuel-ni" sa ,,realno5iu" krajem Bezdesetih goalin4 kada bu-de podela da se bavi nelizidkim vezama izmedu procesai maiina, a 1983. objariide Operatit'ni sistem virtuelnogwemira, OS/VU, u svoju reklamu uklludiv5i redi ,,plane-tarni sistem" i ,,galal<sfje". Takode, 1983. tridesetjedno-godiinji Zaron Lanije lgovorio je o virtuelnoj realnostigodiinji Zaron Lanijekad je radio na novim istupima upotrebi radunara, a

proizvela je raznowsnu dodat1985. njegova

ra i onoga 5to 6e se nazvati unutrainji svemir.Medutim, IBM se 1980. okrenuo jednoj maloj fir-

mi, Majkrosoftu, kako bi nabavio operativni sistem. Uroku od tri godine - do sudbonosne 1984. - ietrdesetprocenata personalnih radunara imalo je Majkrosofto-ve programe. Kadaje Majkrosoft postao jalrra kompa-

1386 i

Stogaje postojala bliskh veza izmedu istraiivanja wemi-

niia d.ve qodine kasnije, Bil Gejts, kojijuje osnovao.tra-

aa ie imao devetnaest godina, odmah ie postao.mltlo-

ne;. Tadaje ved postalo oEigledno, kada Je u svetu o o

tt arri" oa *iUo" r'adunara, mnogi od njih bili zu ne-

komtatibilni i svi su brzo zastarevali, da Je sollver

iill-"c';;;;;;"c" upotrebu svih radunara, personalnih

il;ih ; f;;t, malih i velikih, a Majkrosoft je ulr-

zo postao najveii prodavac, kako se nlegov op9r'TrvT

sisfem Winal*s raii.rio svetom' Pa ipak, iako je domi-

*i'uo t"ZlStu*, postojala je i rana konkurencija' naro-

il;-lilt"k;fifi"tscape), eiil je osnivad' Mark Andre-."r. ."""1" ".ifit"t za pretraiivanje ,,Mosaic" jo5^dok je

bio na falultetu. Kada je Gejts 7' decernbra rvvo' na

"iiis"i*" i";t Harbura, objavio da Majkrosoft

lozbiljno shvata Internet" i da de predstavrtl svoJ,P-

iormaciiski server, Intelnet Explorer' NetskeJpov Na-

vieator ved ie bio u Prodaji'""-" 'iti

",jai"" ot" tt"go sto i" ovo objavljeno' posle

velikih politidkih- i ilruStvenih promena u svetu - a I

o^ ttZlSt,t radunara vodile su se velike rasprave - u

i;;;;=k"* Ftr;; en1al tajtnsu oktobra 1992' objavlje-

tt 'i"

lt-ftJl""tii" ,,Raiuiari i homunihaciie" ' Ono je"*rie"i"

Ga4jlm'da se deiava ,,spora-ali nei.zbeLrra

konvergencija radunarstva i telekomunikacr1a" (zapa-

,iti oo6t""bir"ttu prideve i imenicu)' Dodato je da ie

;,;;;;;;u; obezbediti,,motivaciju" 1a -"implo.?li"unovih nadina i iehnologija za preradu rntormacrJa '

Tada ie medu deset najvedih proizvodada m ffoclpova

"iirlt" fii" p"tiapanlkih kompanij-a' Tosiba i Hitadi

lit. "" "u

a."go* itreCem mestu' Filips' ewopsha tr-

t* r" t** oi"i"voile, bio je deseti, a Korejaje ved po-

stala deo ove slike.""*- ii ooe"tt" su se proizvodili kompakt diskovi sa

-e*orii-o* (CD'Romovi), na koje su,mogh da se snr-

me sadrZaji ne samo novinskih ilanaka vec r celr'n en-

i,iri"i"a:G, i; da se kasnije pregledaju !9-,T::::\:niima su-mogle i igrice da se igraju' U poc€tku lm Je

kanacilet bio ogr aniden na plikazivan;e ';ednog- nlma'

;;";;-;"dili t; prenos i distribucij" -y"l!9

$":ill:i pop. Uskoro ie na trZiste biti izbadent 'uvrjjel'r (or-

3871I

gital video versatile disb) sa Sest puta veiom memori-

od samih radunara.

jom od CD-Roma.vanju. Kao i sami

je bila kljudni faHor u oglada-

Medutim, 1992. je bilo optimizma u pogle-du prodaje svih ovih proizvoda nego lto debiti dve godine kasnije. ratsunara bila je ne-sigurna, poput drugih industrija, u perioduekonomske depresije, je usledila posie clramatid-

izgledao je opravdano

koj ,,Istorijiu dasopisu Vcjerd, bez daha da piBu o novom ,,du-gom talasu" (v. stt 162sveta". Ono Sto je

,,najvedem napretku u istorijikao Sirenje personalnih ra6u-

nara i raspad Belovognovi ,,industrijski

ema dobilo je novu snagu, abili su voljni i orlludni da uz

vlarlinu podrbku taj gurnu napred. Inflacijaje sa-

podsticana. Predvitlalo lse da 6e poslea globalizacija je we .l'reme

ila 6e posle milenijuma bitida driana pod

jo5 inovati'rmihternativne energije i

u}'ijuiujuii iLiujuii i pronalaienje al-na Mars.

Sateliti

Mogudnost na Mars zavisila je od na-pretka u u svemlru. a ove su vec1960. imale svoju i tarno mi sada moramo dase watimo. U wlo periodu svetske istorije,komunikacijski ,,komsat", koji nisu mogli dabudu lansirani bez privladili su viie paZnje

su bili najglamurozniji(neki su rekli ,,seksi")proizvotli tehnologije po5to je

SSSR oktobra 1957..

,1388

Sputnjik. Posle ovog ,,iz-

nenadenja" ameriika vlada.morala ie da reaguje Sto

t*?#m";"1:"1il"1,"-'#;1Tffi '#:Jii-

il:3'"{i"ffJlffi ',T-g:l*:f 'slii*',:i[Hlilblaeainik Britanskog meduplanetarnog tttg{u

i,b)-,

ifei'i'i'i.'l"i't""F,*ti5:,.ti""1111",1. ji;:,lili:

'#ffi1xfi:**:i";fu b*i;fsliq$;":iialFl;::hiilix1'TiHii--Ti"fi^?l*x1fi".!"lii3$::i*9ltlrr*rinit;:iir{-**tfilh;;:im:liffi:L:?t":jKtl""'TJ;%!#iilU"ffi #j*"illltHfldtf,tft""ti':#j*:i"*"r*::lJilT"fi.,tji, o suh'"i"o, uolu fe !31i1e=usruJid M;kooijeva kompanija' nije-p-os€doYala vta-

i?"s*Jt"i"; ""eo tompanija Cable and Wireless sa se-

;ff#fi ;;fti',, 5e, I ti,g::l3 l,Hlil|iitlfi *-stalo iasno da satelitl' KoIlKo.

'#iiil:{q#,5ti*+niHf,t#ryJr*i'"ifr"""t*,r. kabla, a prva *'.?.f*iffilJ::;:5i:ff:fkoiom ie se odvijati komerc1

il%T;t j+1;lt,,i:'-11*"1,1J"*'"tl;1,"=i"i5tr;,1'r"f*rH'illf"#fi ##+f,;g#"tn*::rnff '.'"'i;r'*'*tlt3pji{$}r?}"':tr;*h;ffAxjji.lljlR}***.* r.uu'u

B8e

' :i

Prva probna emitovanja televizlje pomoiu Tel-stara ostvarena su 11. jirla 1962, kadaje obavljen onajpoznati prvi dijalog koji su duli mfioni ljudi. Jedanameridki vodite!' prekirilo je ,,tlramu" da bi objavio dasu Britanci ,,spremni ila prenesu program pomoiuTelstara". Gledaoci Ce lotom videti i duti Britance ko-ji su sedeli zajednim stolom na drugoj obali Atlantika.,,S moje desne strane je onaj ozbiljni Skotlantiarein,Robert Vajt. S moje levb strane je DZon Brej, koji ru-kovodi organizacijom na5eg svemira. Sada je pola triqiutru. Sre6no," Ova emisija, kojaje trajala samo dva-deset minuta, bilaje manje poznata od mnogih drugihkasnijih, izmedu ostalih i Cerdilovog primanja poia-snog arreriikog driavljirnstva.

Telstar je bio jedair od mnogih takvih poketnihsatelita, skupih za proizvodnju, koji su obavljali funk-cije radija iz perioda pie podetka radio emitovaqja azamenjivali su kablove ii emitovanje televizije. AT&Tje predvodio sada poznato suparni5tvo izmedu kompa-nija i sistema, qli Kenedijeva administraclja, posveie-na programu ,,Covek nb Mesecu", nije ielela da se upotpunosti oslanja na Atr&T; tako, dokje Sovjetski Sa-vez planirao dvanaestodasovni orbitni sistem (Orbita),u VaSingtonu su se rbzmatrale druge mogu6nosti.Kontrolni okvir napravljen je u prvom zakonu o sate-litima za komunikacijuiiz 1962, Bto je dovelo do osni-vanja nove kompanije, Korporacije satelita za komuni-kacije, diju su polovint deonica posedovali AT&T idrugi prenosioci komui.rikacija, a preostala polovinabila je otvorena zajavnu prodaju. Niie to bio ni privat-ni monopol ni jama agencija, ali postojalo je triiEte zaove deonice, i[jaje weclirost ubrzano rasla.

Sinkomi I i II ladsirani su 1963, kao i TelstarII, a sledeie godine Tel5tar III prenosio je Olimpijskeigre iz Tokija (v. str. 327). Utakmice sa Svetskog ku-pa u fudbalu 1966. prenosilo je Sest transatlantskihtelevizijskih satelita. Medutim, televizija je bila po-vremena, a ne stalnai muSterija: ,,slike dostupneistog trenutka" koje sri gledaoci videli zavisile su odnovinarskih - i finansijskih - prioriteta. I Stampa je

:1390 .

t,..:

stekla do tacla nevitlene moguinosti - 1982' bilo je

;;;"'i;;"ti t o.'" t-""iEku ihevne novine sAD

a"ii-fise Toitav), koie su istowemeno Etampaneilmoeri aomae*t s-atelita sa malom potrosnjom ener-

li;.;;"4;"."st grad.ova' one ie biti podeljene na

#;;";bl*ii- dttjima je moglo da se bavi i u "zi-votu", i u,,biznisu", i u,,sportu", pa i u ode[I(u s.ve.-

stima. U svakoj zernlji Stampa je pretvarala "meorJe

u glavne vesti, a informacije o redovmm emrsrjama-

ffii; t"ul""i, .u" vi5e o ,,slavnim lidnostima"' a

;;;4"d, tA; "

SeD, ozui5ne kritike, sliine kqiiZev'

li"t.t"iio t" " "elikoi

meri oslanjajudi na teoriju' po-

sotovu u filmskoj kritici''--- U istoriii satetita nikada nile bilo mogude zane-

marivati medunarodne moguinosti - i prepreke. - .aavzusta 1964, pet godina pre nego sto J€ r'u.lj lDJan9ool-ise u vezi sa doma6im ,,otvorenim nebom"' urganl'

i""i:" t"lii"i*tonalne satelite za komunikaciju (In'

i"Gitl o.t o"utuje na osnovu meduvladinih dogovora'

i,"iiJ" rgiS. poti"t d"f*iti'toi' Vlasniitvo je u potet-

t 'i

Uito oat'"Auno upotrebom telefona: SAD su 1964'

"r"Xo Xo*"utu a"Zdle 61 procenat, a Britarrija 8'4 pro-

centa. Sovjetski Savez nije uiestvovao - ovo Je blo vr-

;;;;;i;e;d."ta - i on je 1e68' stvorio alternativ';;;;d;;d"" telo, Inteisputnjik, koji je tunkcioni-

sao samo u sedam zema-lja' U meduvremenu' rntesa[

i" ""i""L""

veliki broj zemalja, mnoge su bile n-esw-

itane, i do 1975' bilo je osamdeset devet drzava cenr-

i". illtrJ i*a*t, sa razliditim potrebama za.teleko-

munikacijama. Prvi od njegovih geostacioruranrn sate-

lita. Inteliat I (1965), teZine samo 40'5 kg, koJr Je na-

*tif" NeSn a napravila Korporacija. Hjuz' zvao se

Earlv Bird (Ranoranilac)' Bio je dovolJno u:pSSP oa

obezbedi dalje ugovore ovoj kompaniji za^sledecu ge-

""t".ii" f"tJt utovih satelita lansiranih 1967'

^'"'*b;;;l;;;ni sateliti postavljeni sr1 11 q{1e{e-nu i oganidenu orbitu iznad ekvatora' jer Je to DrraJe-

aill"-"Tllt. f.":" :" omogudavala stalnu komunikacijuf,#;;;;"ffi i iumo ludtte stanice na Zemlji' .Broj

-JJti " "ti1ii uio je ograniden i za njih se cerkalo'

seil

):najd€Sde u pozadini, u okviru Unije za medunarodnetelekomunikacij e (Interrrational TilecommunicationsU__nionj i Svetskih administrativnih radio konfereociia(World Administrative Radio Conference) aWARC;Sva stara mesta imalalsu, kako se to zvalo, .otiske,; naZemlji i oli su u-velikoj meri odrettivali cenu koia sepostizala. Drugi faktor bio je sadrZai koii su moeii daponude. Ponekad je njihova dodela iinenatlivala.-Takoje 1985. WARC dodelib sedam orbitalnih mesta Tongi,"usputnoj luci" u Paiifiku, koja ih je potom izdavalatirmama koje su Uelele da zarade, a nisu irnale nikakvev-eze.sa vladom. Monro Prajs je t delu Mediji i ulast(Media and Souereignity) (2002) pogledao -daleko upro5lost i uporedio puteve satelita kroz vazduh sa tr._govadkim putevima iz XVII i XWII veka.. Ujledile su potdrde ,,generacije,, satelita, sva}aje nudila vedi kapacitet, pouzdanost i snagu po niZimcenama usluge. U ugovorima za sve medunarlodne sa_telite stajaloje da moraju da obezbede ,,podiedna-k nri_st3p" :vlm korisnicinia, ali bilo je nekotiko ogranid"_nja kod domaCih satelita. Prvi domaii satelit sa-malom

l3e23e3l

viziie) (satellite instrrctional television experiment)nredlozi za emitovanje obrazovnih programa u Eest raz-

iiditih obl^ti i ou teliri jezika' Emitovanje pomoiu jed-

nos Nasinos satelita podeie 1975. i baviie se zilravljem,hifrjenom izemlioradniom' AlZirski SITE postigao je

konkretan, ali ograniden uspeh' a kasnije 6e imati zna-

dainu ulozu u svim prikazima novije istorije obrazova-

"ju. U

""j*"ljoj istoriii satelitske komunikacije' Indija,

ede ie obrazac radiodifuzije formiran pod uticajemLnogih zemalja, ukljudujuii i Britaniju, devedesetih go-

dina-D( veka nastojalaje da ne uvozi medunarodne sa-telitske plenose zabavnih programa i vesti.

U -SAD,

uspeino koriBienje domadeg satelitskogsistema podelo je tek posle ujedinjavanja interesa sate-litskjh i kablovskih kompanija, ove druge su se u potpu-

nosti razvile za vreme Reganovog mandata' U medu-

wemenu, razvoj satelitske televizije u Ewopi, uprkosvisokim tro5kovima, sanostalno je napredovao i stoga u

okviru Droiekta Coronet, finansiranom iz Amerike, nijebilo moguee hnsirati komunikacijski satclit i upravlja-fi niimJiz baze u Luksembulgu. Francusko-nemadkimclogivorom iz 1974. o izgratlnji viSenamenskog koopera-tiiog satelitskog sistema, Simfoni (Symphonie), po-

moiu-koiee bi se emitovao zvuk i uspostavile telefonskeveze izmeEu Evrope i nekih delova Afrike, a kasnije i

Latinske Amerike, zapodet je proces koji 6e kulninirati1988. bezuspe5nim lansiranjima nemadkog TV-Sat i

francuskog 'iDF-l. Deset godina kasnije, Evropska sve-

mirska ageucija (Er:ropean Space Agency) osnovala;eaa bi ,,ispitali svemir i lansirala i uprav$ala sateliti-ma", a 1983. lansirala je svoj prwi satelit'

Ewopska zajednica je \982. izjavia da Sirenjeevropske kulture pomodu ewopske televizdske politi-

ke predstavija kljui ujedinjavanja Ewope:

Razmena slika i informaclja biie najefikasniie sredstvoza poveCa4je medusobnog razumevanja medu nalodi-

-.-E-'opJi dui" i- jadi oseiaj pripadnosti drultvenoj

i lrulturoloikoj uniji.

Tako je te iste gcidine postavljen prvi isprar.niewopski satelitski sistein za prenoBenje kablovske te-levizije, SATV a Ewopska radiodifuzna unija (Euro-pean Broadcasting Unibn) podela je ambiciozno kaoEwopska sluZba, Eurikon, kasnije nazvana Europa,koristeii orbitalne probne satelite OTS-2 Ewopskesvemirske agenclje. Prvi veEernji program sastojao seod govora, sat i po ,,visoke kulture" (mahom H4jdna),jedne epizode Koronej{i strita, emisije Sue/ u akciji ipedeset minuta pop muiike. Ovo je bilo prvi put da sesmatralo da je sadrZaj vredan koliko i tehnologija.

Nije bilo verovatno da ie sve zemlje u proBirenojEwopskoj zajednici u potpunosti prihvatiti principeintegracije pomoiu ewopske televizije, kojaje bila po-novo izloZena u znadajnbj direktivi, Teleuizija bez gra-nica (Teleuision Without Frontiers), prihva6euoj 1989,u godini kada su pali zid i komunizam (v. str.418), a primenjenoj iako je ovaj princip bio fun-damentalan za ". Umesto toga, dinilose da je komercij alno tr[iumfovalo 1989, madaje, uprkos redi ", bilo znadajnih razlikau onome sto se na radiju i televiz{i i u tele-komunikacijama. U oblhsti telekomunikacija, britan-ska vlada, koja je 1980. iL:nenovala svog prvog ministraza informacijsku tehnologiju, krdilaje put dajuii pove-renje poslovnom sektoru; a polto je vei prodala svojedeonice u kompaniji.Cable and Wireless, privatizovalaje Britanski telekom. Za neke politidare, ovo je bilo pi-

planovi za razvijanje satelitske radiodifuzijekonzorcijumom koji bi rrzr&, raKo su ga sacrnJa-vali moini igradi Britanskog telekoma, Britil

i Banke RotSild.Britansko satelitsko emitova-

nje (British Satellite BSB), koji je uklju-divao nekoliko kompanija, Pirson, kon-

novinske firme Vestmin-glomerat koji jester pxes, Fajnenial tajms i Ehonomisf i znadajnu iz-

l3e4

aerospejs,Novi

tanje principa. Medutim, za ve6inu bila je to tal<mi6ar-ska efikasnost. Biie iskori5den New Investment dapodstalne konkurenclju. Medutim, 1988. propali su

iil6:T^\:"*#""Tliii';:i" j"frxi"""#:-i'"i'Ti1'i;fri,*n';rm;"Hh1? jf #'il':i"iffi :u:Y"]t:,t :::*ln*""*kgtl; ]:1"*:l*:lit ;"i;;k bi;M;rdok, koji je do tada postao moina

l*nH:]ra',l,tt":,:;* im "ii#:l;Tiilffi:r*t:ll'x,i*";x#,Ti"lllTi'"'fl'ri#ffi ;e;;"-ii";

"-""2*. Tada sa sedi5tem u Australiii novirt-

lii ttii,"".** sslvb-a imala je visestruke -medijske;;;;]r.i.;iie.luii"frlm (Fox) inovine' Merdok je po-

fru1""l3.Hili,T"'lfm#"fi;ffi ;:;:"m*ff ::$;oo,,,di'.ii"odBBC-ja,o"t""l$nt,ill',1'i',lrifl f l1".1:?gm"Hn*::*"::i1# ;;a rada se prei.fra:"J" "t

*taitski piogram, a viie od trideset pro-

i:H:"".f *tr'n'?"T5d'*"""'xti"i3J:l?"-fi"""'"1F,rui':r'ruu'fr ti.ii?ihfi?r*hlrrig#:Svaicarske vei Posedovala raiip"i"*i" rta#askih domova slusa-la je radio 1939'),

Odnos izmedu upotrebe satelita t broJeva Kaoro-

"u, poiJ p.it*u, zahieva i analizu' U Finskoj' na prr-

nrl*ftlxli+r;*mit"*lt$t'#*k-,1.-*"x*:::::"f#"ffi ";"?"ii,:l?$il:ff:l#,:.Tfl'ffi'll.XT:*il;:X-.trffi iiiinJ'f, :":i"" is55. Csc se supiotstavio uvodenju Zidanog pre-

""r"-iJt "iett"la, jei je ,smatrao da' ako se ne korttro-

[::;'r:l*"trir"i'$H;lt";i"1il:Ji j::.ii"'"1;Ju'""iilju i pt""oiene pomoiu satelita' a1i uzalud'

3e5l

blu bile su znaiajner pristupima satelitu i ka-i raniie variiaciie radiodi-

Razlike u

fuznih sistema i Zeljaga su ukupne cifre u

ranije varijac[je radiodi-l koie su odraZavali. Sto-koje su

pogotovu kada semenskog perioda.

zemlji bile interesantne,tokom odretlenog we-

domadinstva koja su sepretplaiivala na satelitske usluge iinilo je gotovo

1993: tri godine kasnije biloU Japanu, gde je eksperi-

Sest procenataih je jedanaestmentalni satelit Juri 1978, govorilo se da jeon prvi koji je ,, " komunikaeij ama, NHK je1991. preuzeo u novom napretku time 3to jeemitovao program kabla direktno do ku6e, akasnije te godine stopama krenulo je i sate-iitsko emitovanje progra-ma. U Japanu je bilo viSe od dva miliona pret-platnika za televiziju.

Do 1997. tada ameridki gradanin, pro-daoje svoj ameridki saitelitski poduhvat, ASlryB, kojijeosnovao januara 1996, kada je Amerika:rcima obedaodve stotine kanala. i 4iegova kompanija, News

to kao slavni element u EIo-glo-Corporation, zamislilii su to kao glavnibalnoj strategiji. Obeibedio je kontro.Hong Kongu 1993, a u Japanu je decerbalnoj strategiji. je kontrolu Star TV-a uHong Kongu 1993, a rl Japanu je decembra 1996, lan-sirao JSkyB, kaokompaaijom Softposle toga. Stoga,

:idki poduhvat sa japanskomSony je na scenu stupio ubrzo

je Merdok napustio ASlryB, je-dan direktor opisao je ovaj satelitski poduvat

ito je Merdok prodao 6voj kontrolni udeo u Star IV Dosredine devedesetihje jedaaaest miliona

az ijskim Sat-2 povezanoa 1991. BBC je iansirao

kao ,,uiivanje za teoreiidaxa, a no6nu moru za prakti-6ara". Ipak je ovo bilo:samo delimidno tadno, dak i po-

World Service kojaje ubrzo poCela da tvrdiu Aziji, Australiji, Americi ida ima milione

Kabl

Na listama novih tehnologija sadinjenih iezdesetih

-:*amet**3f"%';ffi*e"wHr,"'r;;ffi;F;;Fi#u''"-J'::*SJfJi"f$"ffiy,trkablwske televiziie, gde god se ni

;firJm p"t'*i oi'dil. t gledaocima izbor do dvanaest

Droqrama. Obecanle bolJeg pnlema bilo je znadajno' bar

t'"iil'ffi4-iri* ptogt;;u' u *"ost* zernliama isto'-i" k"blourkog p""ttosa sezalaje daleko poput iiEanog ra-

iu:"^ti:ri" dd"Wao priiem bez Siroke oonude programa'

Medutim, kako se s"d*moe""'- godittu ra'",i:.ao !tt-3.i1,i

""li ""t tiGt. t"ii su smatrali da je to centar revolucl-

j;;"bil;""ikdl1,k;ll*tffji;m tere'rlijoqd"sl" i "' ;; .;;;;Fi"."::tlf.htrutJii'JillDrosrama (u Podetku Je to oorc

5"i:""Jtii'"i"is.e)dt.onoe,kffi i;J#*T'f"i1T1?tal-asa kroz vazduh' Jedan od I

i3l'?? i' #tr;:" nalf Liz Smit' koji je osmislio slogan

,N;ij ; ;;*;" il":-q",*Ti#,f, LHTei;$;larnom dlarku t NactJL lrneii'Jl o"J r."*.1 tili su nesigurni' a u nekim krugovi

#l'3iii"". p""a"itlanja od6acivana su kao sumnpva

ito*or" *&n",,u' Vrlo brzo Posle toga dokaza€e,se

ff""5'i.i;rt-'"' ;li toii su-cov,of$ o-tflf; flll,;sre$ili, bar delimiino' katro se.

ii'R:til?}i;;f, $:?3i;"'.1f1"r"*fl":1,'JJl""illl;;ffi;*5##t;tk;, oa"o.''o 8'7 procenata ameri6-kih domadinstava sa tereuzoromt i??.5: bl!-i"-.3:5r0:

ii.i"-. * g,S -iliona

pretplatnika' 14'3 procenta oo'

JJnstava; a pet godina kasnije cifre istim redom nr-

ffi h'i%il';#i':13'f :$T"JJf;.nitanj a u po,!tici rb-da,-"t<oii, bez ikakvog vodstva Kongresa' nrye

;;; ;itft; ia se suprotita"i interesima kablov-

;il;J;;-otj". JoE 1e5e npc.iê oareaig {'^-ry,slfiiuiioii" pt,ia"tu"$ao ni radiodifuznu ni komercrJar-

3e7l

nu komunikaciju, ova institucija nema nikakvu nad-leZnost nad njim. Kasnije, kada su u krugovimamreLa izraLeni strahovi da bi razvoj kabla mogao daostavi bez posia ,,slobodnu" televizijsku mreZu ili daod nje preuzme prenbieqje popularnih javnih doga-daja, pogotor.u sporteikih debavanja, FCC je 1968. di-rektno uticao na kablovski posao, otiiav6i dak tolikodaleko da ogranidi liablovske stanice da ne uvoze,,udaljene sigrrale", odnosno sve sig:rale koji su biliizvan njima dodeljenih oblasti. To ,,zamrzavanje"pokazalo se nepopularno u mnogim krugovima, paje1972, kao nevoljni kbmpromis, posle rasprava zbograzliditih interesa, ECC dozvolio kablovskim siste-mima da mogu da uvoze bar dva udaljena signala.Meilutim, oni ie tek kasnije biti regulisani, ukliudu-juCi i zahtev da se neki kanali izdvoje za obrazova-nje, loJlalnu vlast i ,,op5tu publiku".

Cetiri godine kasnije - i posle nebrojeno sudskihtuibi - ukinuta su uru ne wa ova ogTarucenJa zakablovsku televiziju. Ni to Cak nije bilo dovoljno za sveveii broj onih koji su u ukidanje zakona. Od-bor apelacionog sudaisa trojicom sudlja u oblasti Ko-lumbije proglasio je '. nevazeiim sva zaEtitna ogra-

da ne postoji ,,ustavna razlikaniienja na kabl iizmedu kabla i " i da, po Prvom amandmanu,kablovska televizija nb spada pod radiodifuziiu. Do ta-da su podele da se izraiavaju i druge wste strahova, po-gotovu to da ie se sa we ve6om konvergenciiom elek-tronskih i Stampanih imed[1'a Stampa uplesti u zakoneslidne onima koje je FCC primenjivao na radiodifuzil'u.U ovim okolnostima, dok Kongres jo5 nije ieleo ili nijebio u mogudnosti da s'e meia, javili su se advokati kojieu insistirali na tome da mali obim spektra viSe ne tre-ba da se tretira kao rdzlog za uredenle radiodifuzije.

VaZnija praktidna dinjenica od takvog zakonskogargumenta bio je porast upotrebe kabla u Americi. Iz-medu ranih Sezdesetih i poznih sedamdesetih godinaprocenat domadinstava u koje je uveden kabl skoiio jesa dva na dvadeset, a igledaoci u nekim delovima SADima-li su na raspolaganju do dvadeset, a kasnije i tride-

l3e8seel

set kanala. IJbrzo, u gradsqm oblastima, moglo je da

se sleda do pedeset kanala. iinilo se da pravi izbor po-

staie dostupan lokalno, jer je kabl, iako podelivgi ma-

sovr:u publiku, dozvo|avao da se neki kanali koriste za

oise od ,ubuu". Sada j-e postojao prostor, kao i prilikom

obiavliivania dasopisa i knjiga, za specijalizovane kana-

le. noput Histori (History) ili Diskaveri (Discovery), a

Ll'anieena totAna publika mogla je da se pro5iri' Ne-

C6 se svi takvi kanali pokazati uspe5nim ili isplativim'niti ie veii izbor obezbedio raznovrsnost koju ie mogao'

Po irajanu Vinstonu, koji je pisao 1998, ameriiki ka'

blovski kanali ,,gotovo uopite nisu uspeli na neki zna-

taian nadin da izmene utvrdene Zanrove i forme emito-

vinia televiziie"' Medutim, finansiiski, teievizija sa

oruipluto* sJ ustalila i pruZala je isplativi izvor zara-

ie viasnicima kablovskih televizija. Otvorila je takotle

mogudnost za ,,kupovinu iz fotelje".- Prva veiika promena u Americi u orijentaciji na

kabl i profit nastala je L976, kada je Home Box Offrce'povezin sa Time Inc', odludio da svoju buduCnost pove-

Ze sa RCA-ovim Satcom I, i stekav6i na taj naiin mo-

eudnosti nacionalne distribucije koje 6u mogle da se po-

ieale s mogudnostima tri velike televizdske mreie, aiipo manjoj'cenl. Druge kompanije brzo su kre-nule sto-pama HBO-a, a neke kompalije su postale vrserElu"nrLoerateri. sDecijalizovali za ,,frlmove" i sport' Usledo

ie ooznati piocel koncentracije biznisa, neke stanice su"se^ transfonnisale u kablovske ,'superstanice", medu

nji:na WOF.TV (Njujork) i WTBS (Atlantd Ulaiteno

viasni5tvo bilo je uobiiuietto. Isto je bilo i sa-poslovima

u Holivudu. Oni su donosili veCi profit od bilo kog spe-

cijalizovanog programa. Medutim' neki lokalni progra-

mi aavati sti.reklatttt e poklone", a mnogi nisu ni za-

visili od ogla"Savanja.U nijaktivnijim eradskim oblastima' pletpJatni

ci na kabiovsku ielwiziju irnali su pristup velikomt"oio otoo*u, koliko god da je njihov saclrZaj bio

ogra"iee"l i potraZnja je rasla. Zbog toga-je Nacional-nI ffattanski komitet za radiodifuziju (National Citi-

zen-s' Committee for Broadcasting), orgarizacija koju

je blagoslovio potroiadki guru Ralf Nejder, preilloiioda gradani treba da traZe dva puta viBe lokalnih kana-la nego ito je neka kablovska kompanija nudila njiho-voj zajednici i da od nje zahtevaju visoku nadoknadufran5ize. Tlebalo je da isaznaju ita je bilo dostupno zafinansiranje nalboljih kablovskih kompaaiia koje sutada postojale - a ondal da tra.Ze viSe. Cene za korisni-ke varirale su i u podetku je desto bilo skupo napravi-ti kablovske sisteme. To je bio deo radunice. Procenje-no je, na primer, da bi ir: Dalasu, sa 400.000 domaiin-stava, takav podetak koStao sto miliona dolara. Meilu-tim, frnansijski izgledi biii su prilidno privladni, barSest grupa nadmetalo se za ovaj posao, tako da je jed-na lokalna kompanija referendum kada ga jeGradski odbor dao ejmeksu.

Dalas, ime

kablovsku televiziju. Neke

u celom svetu zbog te-levizije, ve6 je imao dvg puta vi5e kompanija za pret-platnidku televiziju odlbilo kog drugog grada u SAD.On je pokazao put kojim je trebalo idi. Do sredineOn je pokazao put Iosamdesetih godina, Dolovina domaiinstavau Americiameridke kablovske zaradile su do tadamilijarde dolara i se po celoj drZavi, Pr-vih deset operatera tada je opsiuiivalogotovo polovinu kablovske televizije uzemui. Poredenja u Kanadi ta cifra iznosila je

godina, distribucija ka-blovske televizije izvan SAD bilaje nejednaka. U lta-liji, gde se kabl smatrao samo zajoS jednu verziju ra-diodifuzije, vei 1971. osnovana je kompanija Teie Bi-ella. U Holandiji, opEtine su posedovale vi5e od polo-vine kablovskog sistema. Francuska sve do 1982. nijeusvojila zakon-koji bi cibuhvatao kablovsku televiziju.U Nemadkoj i Svedskoj napredakje bio spor. U Brita-niji se kablovska teievizija takode razvijala sporo, daki poBto je vlada 1983J u ime konkurencije i izbora,odobrila jedanaest pr6tplatnidkih kablovskih franii-za. Sedam od njih radiloje ved od 1985, neki samo de-lom radnog wemena. Deset godina kasnije radilo ih je

1400

trinaest. Pojedine je obrazovao transatlantski kon-

zorciium s najvedim ameridkim kompanijama-'Kako iz programerskih, tako i iz poslovmh razlo-

ga desto je nosl,oja! ped3ngrgdna - kao r lokarna - cu-

irenziia razvoja kablovske televizije' Kompanija CNN

iCatie Uew Network) Teda Tarnera, stacionirana r't

iiti*ii. "u-u*o

je bila globalna po obimu, a posle

spajaqia sa Time,{flarnerom 1995, koji je- i sam imao

oi"huo-'ode irglede, vrednost ovog no'r'oglronglomera-

ta procenjena je na trideset Sest miliJardl dolar-'a r'1-

*"'/W".o".;" i"u- bio proizvod sp?janja 1990' N9.9de-

kivano novo spajanje sa CNN'om doneie vecr godrsnJr

prihod od kompan'je Walt Disnev. poz"?i"."j91"T^"1:

tu, koja je u skorije weme kuprla uaprtal ulues/"uf,w'

uii."iluiuaa "ujveie

a::reridke mreze' TimeAflarner je

vei posedovao oiamuaest procenata CNN-a, a smatra

"" all.-i*"* tiSe puia pokuiavao da kupi-CBS'.Pod

,Li.io- CNN-", on ie tsr9s. vodio dva kanala na koji-

m. * ""-o"if.*lale

iesti i dva sa frlmovima, jedaa od

"iif-r ti" i" Cartoon Networ*. Takode, posedovao je

ii-"f." "i

n* rr"Iivudskog MGM-a, koja je sada mogla

da stale rame uz rame s Vornerovom arhlvom' filerdo-

tr "" "

Si.-pi p"minjali kao jednog od Tarnerovihtu-

Zilaca: 1995. pridluZio se savezu amerieke ,,cetvorocra-;;;4"" i brazilskog Globoa, Telwisae iz Meksika i

United States Telecommunications lnc' Sve ovo ruJe

oreilstavlialo tehnolo5ku, vei poslovnu konvergenciju'illobo i felevisa bili su veliki koncerni u LatinskoJ

Americi, koji su pipke pruZali svuda'

Viewdataj

Kablovska televizijaje odigledno bila unosatz po-

sao. Ipak, kako je Timoti Holins napisao u dobl'o pot-

f.ouutio; tt"aiji"n atje od. radiodifuzije: U hablousho

---t T"-t

"to"trro ,asnovani mr'eini inforrracioni sistemi' u da_

ljem tekstu viewdata' - Prin prev'

4011I

1982, isti, mali, broj lju-

ziva za telegram iliobe strane Atlantika da Ce on ,,predvodititehnoloSku nervni sistem druitva baziranna informacijama" Hogart, u novoj ulozipredsedavaju6eg za istraZivanje radiodifu-zije, napisao je Holinsovoj studlji, zapaziv-5i da jama r?lpravq u Britaniji o rim pit;njim; njjemnogo odma}Ia,spekulacija", a s

e strane, od ,,poluutopijskihod ,, Kasandrinih katastrofrd-

tome, u SAD, dodao jeHolins, postojalo je ,,mno5tvo superlativa,;, ali mai;oseCaja za proporciju. :

Ovq' komentar imao je op$tiju primenu ne samou pogledu same kablovske televiziie ved i u pogledu Bi_lo\" l"p9rg onoga Sto _se opisivalo kao ,,vie#data,, _KaoaJe ,,tetetel{st" uveden u ono Stoje nazvano,,poro_dica novih razvoja povezanih sa televizi;skim prijem-nikom". Teletekst je bio sistem za prenolenie siralricasa podacima (redima iicrteZima) ni tetevizgski ekran,

Zbog pristupadeoteks omogudo i

koriBdenjem preostalih linija koje nisu pretiodno upo-trebljene za obiino emitovanje. Videoteks, sveoiu_hvatniii.termin, predstavljao je prenos informacijanyquuaJl .uquuu, lJr t uslavrJauJe prenos uuormacua po_hranJemh u radunaru pomo6u telefonske veze ili kablada bi se prikazale na elranu ili speciiali-zovanom videoteks

podacima koji je vi-na koji su ga obezbettivale

agencije za pruZa4ie usluga, mnogo to-ga Sto je red6no oma - najavljivalo je

n prednostima - i problemi-Sto 6e se re6i za Internet i

Worf$ Widg W9b. Isto je bilo i sa pitanjima koja su po-stavljena. Da li 6e postati ,,masovni medf ili

jedince u masi?",medij pojedinca ili, kao Sto Japanci kaiu, medlj zaiealince u masi?". upitao se neki oisac 19?9_ rr tasnrpisac 1979. u

uJ za po-iasopisu

Intermedij a. Jedart od.IntermedLJa. Jedan od njegovih slogana bioje ,,Svet in-lbrmacija vam je sada na illanu", ali tehnologija na ko_joj je podivao bilaje anaiogna, ne digitalna --,,tehrroio-

14024031

gija dana5njice, a ne sutra3njice ". Po mi5ljenju ovog pi-sca, interesi u distribuiranju videoteksa poiivali su, uvelikoj meri, na njegovoj mogu6oj ,,evoluciii identite-ta". Kako su razlidite elektronske usluge rasle, ovajautor i neki drugi posmatradi nadali su se da 6e se,,pribliziti ravnoteii".

Do takve ravnoteZe nede dodi. Umesto toga, doBloje do slede6eg naleta novih tehlologija, koje ne6e svepoi€ti ala rade u onome ito ie se vei 1970. nazvati,,druStvo koje podiva na diDjenicama". Neke su ostalena oalredenim tadkama razvoja, iak i u fazi prototipa.Televizija visoke rezolucije (HDTT), kojaje pruZala bo-lju boju i jasnu sliku sa preko 1.125 linija (umesto 526ili 625) i na Sirem ekraru, nalik na bioskopsko platno,narodito je uspe5no demonstrirana u SAD i na drugimmestima, ali na nesreiu Japanacq koji su naporno idugo radili na njenom razvijanju, iz mnogo razloga ni-je predstavfiala veliki napredak. Niti su veliki naprecibili,,kinorarna",,,senzorama" ili,,holografija", madajeDenis Gabor, koristeii lasere, u Moskvi 1976. napraviofiIm u trajanju od €etrdeset sedam sekundi, na kojemje u celosti prikazana Zena kako nosi buket cveia'

Nije se raiunala diqjenica da je HDTV mogaoda prenosi video-siike sa pet puta viie informacija odstandardnih slika. Bilo je jo5 izuzetnih dinjenica' Zapromenu sistema, pored velikih ulaganja, bilo bi po-trebno novo raspodeljivanje spektra. Tehuidki stan-dardi u razliditirn zemljama bili su druga6iji i, 6to jebilo najvaZnije, a i spomenuto je ranije, tehnologijaje bila analogna, a ne digitalna. Tokom osamdesetihgodina smatralo se da je digitalizacija, ili digitizaci-ja, kako su neki ljudi nastavili da je nazivaju, rnogu-da osnova za ve6i deo nove tehnologije, ali procesprelaska na nju bio je spor. Do preokreta je do5lo1997, kadaje britanska vlada, u svojim planovima zadigitalnu radiodifuziju, odludiia da nastavi sa obez'bedivanjem vedeg broja kana-la pre nego da uvede te-leviziju visoke rezoluc$e.

Pre te prekretnice flagrnentirani sistem teleko-munikacija, a telekomunikacije i ladiodifuzija imale

su Potpuno podigao je viewdata po-rodicu. PoBte, u saradnji sa privai;nim fuma-ma, pogotol'u u Ewopi, bile su ambiciozni roditelji.Po izjavama iz britansl<e po5te, porodica koju su podi-zali bila je napredna, ali i pod budnim okom Stampe.Bai britanska po5ta, koja ie ubrzo izgubiti telefonskustranu svog poslovanja, dala je ponudu 1979. za prvioperativni viewdata sistem na svetu, Prestel, posleeksperimentalnog perioda, zajednidkog za ostala novatehnolo5ka dostignuia. Ovo je bila ,,godina videotek-sa" i tada su posmatrridi mogli da opiiu te nove uslu-ge kao ,jednu od mahifestacija mnogo najavljivanekonvergencije radunafa i komunikacijskih tehnologi-ja". O njima se rasprrivljalo u Londonu u martu istegodine na, kakoje red6no, ,,prvom medunarodnom fo-rumu o video-nodacirria".

Prestel bi dobio haziv ,,viewdata" da je Podta bi-la u moguinosti da zaititi to ime, ali to nije bio jediniviewdata sistem koji sb tada lazvijao, U Britaniii IBAimalaje Oracle, Francuska Teletel, Finska Telset, CBSAmerica Teietext, a KArrada Telidon. U svim ovim slu-dajevi:na, obeleZje sist€ma ,,nije bila tehnolo5ka magr-ja, vei druitveno jedinstvo"; a Prestel, ,,pionir", koji usvoje ter:ninale nije stavljao mikroprocesore, nikadanije bio jedini koji nijeliskori56avao novu tehnologiju.

Potonju hronolo$ju razvoja viewdata njje jedno-stavno razlu6iti, jer bilo je vremenskih neslaganja iz-metlu demonstracija i instalacija, i praznina izmedugovora i dela. Joi dok bi planiranje bilo u raaoj fazi de-sto su se iula ambieio2na najavljivanja. Aparati su bi-li skupi, a naplata koniplikovana i sporna za izraduna-vanje i sprovotleqje. U Francuskoj ie doCi do unakr'snog dotiranja, ali u Britaniji ga nije bilo. U SAD biloje teSko podstaii narodno interesovauje. Jedan lokalnieksperiment, poput ohog koji je sproveo dasopis ZosAndeles rniror (Los Arigeles Mirror), zapoiet u Kalifor-niii 1984, zaustavljen je nekoiiko godina kasnije jer jedonosio samo subitkei

PostojalJsu dve iwste viewdata sistema; na bazitelefona, kao Prestel i iTeiidon i na bazi radio emitova-

]|404

nia. kao BBC-jev Ceefax i IBA-ov Oracle; a savetodav-

*,t:r,:rl,fl'r#i#rJ*ii*fr1*il11*ieinostavan, oslaajala se -na ;';;ffiilii'"li ,,str'anice" da bi do5iido podataka'koje3i'i'"ir!i-.,i;;tl'i"c"":""11':-cS:#filf :;tgtil?;tora sadrZaja. Stoga je uloga. '

,r#ri$nxti,:wr'*$i,3H:,T$:#i?ffii"r";;;ij ;'i, ;;;;tq :i i".g:l. iiJi:#Jiliil"Alffi :jr?"ffi*" jtffi 5T':ilk6iP"fi;tk kompanij e za;'#f;il;il;rnets'of t"eram9.sa9. je"aanailf tao

f #;S,ll*'Wn:fl':,{::"3iiT'''i1l'iill'i!i1;ff :i:**:tm;i*if iltlJ*Ta:H.ffi t',;'m:*i****;**:i;;::z:"'T;2"::;:'il1f, I'i''Ti;#il, ;;ilJ;clbrarirbenom' da postanu provajde-

ii'!lH*rut*;3'i'.r$':"i"xluj'",rua;:"""'.l"ff "I;Jfff ;ritanskitrprovajdgl'i"f o'qT:

ilr;liif ;:w:1n"*J#i'H1"Jl"'fi"1'J.s:91i,:::t"ui" ii" titti,*ice. Pwo' ni za provajdera ni z1-g^le-

it"o"" ttii" po"tojuta ,,tiranija.prenosa u weme. naJvece

il"iffi itt##il'iffi1T;;""rffi *Tl*if lr;i*xi:""m*m:*"fi #iffi::"+i:1ii[H;norlacima bio je ograniden i.bilo je potrebno $a s9 pr:-

H,*f "i:Ug*:r',,t""ti:f :'f" jt""?':;#itl*?H:i#Ln*it::fi ;""1'#i"t:HEil:tx1r"tT*ilnikada ie stavio akcenat na Po:to it"n"t"og p"ikaz ivanja informacija'

40b l

vladama. Tehnologije su bile razlidite, video-rikorde-ri ie ubrzo podeti da se baziraju na laseru, ali njiho-va upotreba postaviielpitanja autorskih prava i pira-

Video-rikorder imovi, predstavJj ali su

usledi6e i CD-Bo-ogranak sredstava za vi-

deokomunikaciju, nisu imali niita sa poitama i

muzike, koja je u XWII i

na upotreba biio je puitanje prethodno snimljeDihkomercijalnih filmovai kuplenih ili iznajr jenih, itoje bio izvor zarade filmskim interesima, pogotovuHolilrrdu. Video sniniljen u kudi razvio se kasnije inaposletku je postao javne zabave kojije dospeona mreZu i kablovske

Statistika je bila U SAJ) je do 1985.bilo vi6e prodavnicatlu 1980. i 1995, broj

nego bioskopa. Izme-u SAD poveiao se

Kuini vi prvi put su izneti na trii-Ste 1972, poslema i diskovima, apaDske kompanije su u trku za osvajanje novog

skove. Philips jevideo disk

u Holandiji prikazao laselskuU Americi. prwi laserski disk

bio je u BoZii 1980.

vodila se bitka izmedu standarda - i finansijama koje

#;"d;;;;;; u"m" dueu'\ju o li3iilX??;Lj-

*liH #H?f 'TP"i'ffi"i:H:*;i;' " g"'ae';;; ;;;;&i"k""iije i rasprostranieniie-od knjiza-;;:i,ffi;" ;;;"davale oba proizvoda' I trafike su' ta-i.la". i"iui-tii"ae video'kasete' Etnidke gmpe' nekeii""i,r, iitriJi- a;"ko od svog mesta rodenja' sada-su

lmir5*ri'f*U'-Fr#r#*:3*l:rnis;llls"ig:ft 6fii"jqfaii,.dr*#.-dobrostoie6i dom bududnostifi ;e;Jei;1-i*;i;4::9*rl?:',?-"J"i.,*lt"i1;:::i:?llih?"'}

"""'"J"1"*sl,?i;i;;;*ai u toiu

#;fr;,;,'o"o;truty"Uf*t;*"f -#f.fl*"-;r,"iru;:u;lt'":*1"'i::#;;"tn"*:"*"""ru;industrijama koje so p'o"oem'"

"-uhvaljujuii audio i vi-

i"i*r.t.il"*-, itaa je muzika mogla da se duje i sni-

iri iot gpf"1f.a, i sama poztlravij""t F" *ltF

fY

li:l';#"**d;:iTff ::tr*i? ;"friil'"1"."'.;k;; 1;;;; Najuspesniji

ôd takozvanih "nusproi

"rroi" ,riauo-t

"t"te", bila je Sonijeva video-kamera.iz

i;;;, *Jiiu.k;'al", "tV-u"";iu polaroida"' A doba

d"'Y"},ffi ;:i ;:;"I l**h 11uq. \ojr. siie z.ii1-

veo - videotbn - mnogo ,,napadniji" od klasidnog tele-

i"'"r, "t"ili"'.qT&T

E"'a"ti'titt godina podeo tla izba''gi:*$m1**:*lu'*:1"''"i""x1T"fi ::11lir,*nrl'xinix":T.":i"'"'J'dr#:j:'":*1lll"J"t*:","4.Y1"":Tl"J:

j:si*?Hl3i:J:,H;

lml"**'xr'"rmffi :if H*ffi :fl'"k*"i""':4011

I

IL.::-*",pozivî v,Jleofonima, bogato ogtaSavani.ll,j-l"zi, "t lqt"fonskih razgovo", i t""t"-rJi"i#oeset puta Eiri opses.,^_ _ ,Yid",glo* "u

bil-i rnnogo skuptji od mobiinih tele-rona r k'a.lter im-niie bio pJuzdan, "ti

," qjifil" i"i,:J_J-l: i?"no ogrgli-ieno trzi6te, kao i "a "iaei_tlnier"o-lJ,;.;

rfl:9" 1994,-ImagiNation, qieai".ieni poJut iui.+r e I' r sierra.On_Line, zabeleiio j" +O.OOO i"ileir,]st?valkoia su.ptaiata vi-{e od 400.0d0 r""iii" iii" #J_secnfi pretplata. predvidani sH"::1,'+" pi-v #illffi i':.i;11 i:ll:U:"n:fffiii;#:X":ref;ri"piokrde pur na uric., r?" li" c" "ej.

mera (.u str. 44g), sanjaci koji su se bar

knajuii u vidufona, koji Ce biti kor:

bud,udnost mobilnog tele-u swhe koje nisu pr"i"iae_i. posedovanje digitalnihG-

proilosti, baSiu ti strud_komunilracijama i koji

bili najvidoviti.li.su sePred-

i lovci krenuii su za vo-telefonski sistem dobio

nryeg ogranidenja brzine narvuv. u Americi je bilo m!

kasnije, uprkoj 6estonedostatku piivatnosti tne[J

alo iJ-i su se pona5ali otvo_su obavljali razgovore). U

\f], ovaj broj stalno se uveda_do 1996. bilo viSe od Sest mi_

telefona, a detiri eodine ta-F 2000, prodato j; bar tri i

a posle naftne krize iameridkim putevima.

ne u podetku,

usredsredivali na

za mobilnim

njadioje CB radio, a .rzacrma kamiona. prvi

.1a mobilnih telefonasiabom prihvatanjukorisnike ovo niiereuo egzibicionistiikiEwopi i Aziji, kao i uvao. Tako je u Bri.lrona korisnika ulrsnije, izmettu aorila ipo miliona mobilnih I

. t.l

je licencu u SAD deset godina po o."jr";ildB:

lion korisnika telefona, uti u"tit u ef.sfa"ri

,,Po jedan u svake dvesekulde". Ovajkao je naslov u

,n l .pogledu prodaje podsta_,,srolovlna zemlje poludela je

..__ , D*gr &omentator Tajmsa Leleo je to da onGepre kao ,,mobilnq liubavnu vezu". Britri,fl.i"

".*JfflIa mnogo ispred SAD, gde je uven ouo mnogo vise fik_

1408 :I

snih telefona, a u Ewopi, Finska i Italija bile su ispredBritaniie. U Japanu, gde je posle 1996. dodlo do veli-kog porasta u rasprostiranju mobilnih telefona, najve-6a grupa kupaca imala je izmedu dvadeset i dvadesetdetili godiue. Oni su svoje mobib:e telefone koristilimahom da bi bili u kontaktu s malom grupom prijate-lja, na japanskom ,,mobilnih prijatelja". Ovo lrji5te,koje se razvijalo uz pomoC masovnog ogla,iavanja, sa-gladeno je na osnovu jedne usluge - glasovne komuni-kacije - aii postojao je implicitni nagove5taj da 6e se toubrzo promeniti. Wireless applications protocol (W\P)pretvori6e podatke i multimediju za mobilne telefoneu glavni izvol prihoda ovih kompanija.

Ve6 su postojale i nove usluge, poput obezbediva-nja kratkih servisnih poruka koje su smatraue ,,prela-znim", stara red u istoriji radio-tehnologije. Ipah, onesu se ubrzo pretvorile u neito drugo. Iako su tretilanekao ,,hi::", wlo stara red u istoriji tehnologije, tinejdZe-ri su se ,,navukli" na slanje tekstualnih poru_ka. Samou Britaniji do marta 2000. poslato je detiri stotine po-ruka. Marta 200 L , w Sand,ej tajrnsu objavfen je dlaaah(sa fotografijama) o tinejdZerki kojaje slala viie od h!ljadu poruka svakog meseca. U tim porrkama, koje ni-su mogle da budu duZe od 160 karakiera, biio je i veli-kog broja ,,smajbja" i simbola. Gramatika i pravopispostali su potpuno nebitui.

Kada je ovaj fenomen opisan u Btampi, frnansijesu ukrale veiinu naslova, ali neki od njih (kao i emisi-je) ukazali su na mogude platede efekte ove nove teh-nologije. Da li radio-talasi blizu uha predstavljajupretnju po zdravlje? Da li deca treba da koriste mobil-ne telefone? Da li kompanlje mobilne teiefonije imajupravo da podiiu odaiiljade bez prethodnih dozvola iplariranja? Da ii bi korisnici mobilnih teiefona treba-lo da se kontroliSu u putniikim vozilima, kao Sto se todini u avionima? U svakoj zemlji ialili su se oni koji ihnisu kolistili. U odelcima za pisma iitalaca u novina-ma uvek je bilo mesta za pr.ituibe, kao i u r.adio pro-gramima sa ukljudenjima slu5alaca, koji su sada pred-stavljali glartri dinilac u programiranju medija. iinje-

40el

nic-a da_su ,,strudnjaci,, imali razlidita misljenia dala iepodsirek_onima koji sir postavljali pitr"j",;, ; ;;ti;malo ie5ie i onima koji su ispitivani.

l

I..

i Internet

. JoB 1991, u knjizi koju su napisal.e voileie lidno_

I?ji se bave tehnologijom, Suetoui u ogIed,LI; (MbrorworLds), _zadtv_IJajuie idtraZivanje u kojem je predska-zao lvrrezu,(web), ne koristeii tu red; a do kraja deve-fgsejih So{]n1,_ !. M. Noam, upravnik InstituL za re_relnrormacue Univerziteta Kolumblja, mogao je da za_kljudi da ie ,,kada istorija medija *

""d n"t"

"J_sana, Inte_rnet biti viden kao njen glavni dinilac...rrodor Je do5ao izmedu septembra 1gg3. i mar_

sti u radunarstvu, Tehnologija 200-1: Budu1nost raii_narstua i hornunihacija (Technology 2001: The Futut eof Cornputing ando[__uonTpukng and, Uornnunicafjons), koju je obiavioJ$lT. *j: :."....p"-gjao 'Inrerner. Niti su se rJri "#oriaJ4/.i9e qgb" i[,ls9J.berwemir,' nalazit"

" ira"Lri lp"r.,

iste godine Dejvid_ Gelernter objavio je k"jie";";;

Njujorh tqjmsa decem-bra 1993. opisan kao prozor u sajbersvemir,,,omoguiio je u to weme nazva-nih adapteri i pionira u oblasti softvera, di-je je poreklo ve6

U periodu

le:. Ta+?tle:.C.ovorilo se da je to ,,granica Divljeg zapa-

da" u oblasti komunikacija. Brzo ostaviv5i fizilnr-izaie_be, on Je razvio svoju posebnu psihologiju, kao ito .ie

riodu, javni pristupkoji je u poslovnim

1410411 |---l

udinila i granica, a zajedno s tim i ono Sto ie biti nazva-no,,ekologija". JoS znadajnije, od 1997. biie tretirartkao paradigma (v str. 354). Medutim, njegovi korenibili su u frzici i u odbrambenoj politici tokom trajanjahladnog rata, generaci;'u ranije. Inicijalno je postavljen1968/69, uz neophodnu finarsijsku podriku vlade, uokvbu ARPA, Administracije naprednih istraZivadkihprojekata Ministarstva odbrane SAn, kojaje osnovana1957, kao deo vladinog odgovora na Sputnjik"

U podetku je to bila ogranidena mreia (ARPA-NET), u kojoj su se razmenjivale informacjje izmedu,,hi-tech" (oS jedna nova red) univerziteta i drugih is-traZivadkih institucija - do 1975. bilo je 2'000 korisni'ka - a zbog prilode tih informacija, osnovni uslov nje-nog postojanja bio je da moZe da preZivi otklanjanje iliuniBtenje bilo kog svog radunara, pa i nuklearno uni-Bteuje svih komunikacijskih ,,infrastruktura". To jebilo glediSte Pentagona. S tadke gledi3ta univelziteta,Net je nudio ,,besplatan pristup" akademskirn i istra-Zivadkim korisnicima i oni su bili komunikatoi'i.

Koje god gledi5te bilo, odozgo ili odozdo, od pre-sudne vaZnosti bilo je i tada, kao i za buduinost, da se,,arhitektura sistema" (ovaj termin je iesto kori5ien)razlikuje od sistema telefonske mreZe. Svaki radunarsvudaje mogao da se uloguje na Net, a informacije ko-je su razmenjivane bile su ,,isedene" u ,,pahete". Sistem koji ih je slao razbijao je informacije u kodiranedelove: sistem koji ih je primao ponovo ih je sklapaopoito bi stigle na svoje odredi5te. Ovo je bio prvi si-stem paketa podataka u istoriji.

Ideja rastavljanja poruka na ,,pakete informaci-ja", ,,blokove poruka", bila je na umu radunarskih is-traiivada joB od sredine Sezdesetih godina. Medu r4'i-ma bio je i Donald Vat Dejvis iz britanske Nacionalnelabolatorije za frziku, kojije upotrebio termin ,,prorne-na paketa". On je, takode, shvatio da Ce za umre1ava-nje raiunara razliditih ,,lica" i razliditih radunarskihjezika biti neophodno koriBdenje mikroradunara kojibi imali ulogu ,,interfejsova", poznatih u SAD kaoIMP-ovi (interface message processors). Prvi od njih

stigao je u kompleks Kalifornijskog univerziteta u LosAnttelesu januara 1969, kada ih je profesor LeonardKlajnrok instalirao i podeo da koristi u svojoj laborato-riji; dve godine kasnijeiARPANET 6e postati u potpu-nosti funkcionalan. E-mail poruke bi6e njegov osnov-ni vid komunikaciie. llisu svi interfejsovi bili name-njeni pitanjima odbrarie. Do tada su pravila buduiegInterneta mahom bila Takoje@uatlresamapostao standard, a . uvedene su budude skraieni-

za komercijalni, ,,mil' (mili-ce ,,com" (tary) za vojni i ,,e" ( za obrazormi.

Vrednost Neta vojnih jedinica i univerzite.ta zavisila je od iiremoguinosti, a 1979.vajder komercijalnih

njegovih komercijalnihje da radi prvi onlajn pro-a, CompuServe, u podetku

opsluZujudi samo, su ga nazvali, ,,privatni klub",

parnici, 1993. imali su zajeilnidku bazu pretplatnikakoja se u toku dve poveiala na 3,5 miiiona.Imaju6i u vidu njihovu mogude je, bar sa aspek-ta pro$losti, uvideti nalik logidnim fazama u slo-Zenoj istoriji kao i u veiini ogranaka istori

faza podela je kada je Net pri-je komunikacija, avukao poslorme a upotrebe su mu proBirene.

Ekologija Worldne iz baze SAD, ved iz

Weba (www) promeni.la se,-a Ewopskog institt*,a za

istrqiivanje fizike iestica, koji se ugnezdio u planina-ma Svajcarske, gde je jedan Englez, Tim Berners-Li,1989. osmislio ono Bto je nazvao ,,MreZa" (world wideweb). ,,Pretpostavimo 1ia mogu da programiram svojradunar da napravi me5to u kojem bi we moglo da bu-de povezano sa svim di"ugim", razmiSljao je. ,,Pretpo-stavimo da su informacije pohranjene u radunarimasvuda u svetu povezane." Berners-Li tada nlje znao daje Vanevar Bud iz MIT-ja, koji je bio u uskoj vezi sa ra-nom istorljom radunara i vodio Ured SAD za razvoj is-traiivanja tokom Drugog svetskog rata, mislio na sli-

koji je delimi6no posedovao TimeA['arneru (v. str. 401).Zatim je nastao

l4t2

dan nadin u 0lanku u Aflozfshom meseinihu (Atlantic

#""iiJil lsi{lrada je osmislio jednu fotomehaniEku

"".a:'*fu r##i*$i*441ffi '"ir'::iii{ri:"ririJ "il"ai

usotog obezbetleqja ni radi stvaran3a

piinii ,.*e a" uL "" stui9 i:fl-:cT;;;;3"?i t=",H:ffida MreZu odrZi bez vlasruka,iJJ,"r.''i,t r "iJ;;;ridke

preduzetnike koji zu razvili

iffJ;;;dt zarade - u svojoj biografiji l<r'a-tko f: l:-;;;;;;fi;" Cerfa i Boba Kana - i njega je porsep-

il?*to t'"rou-ie u potencijalnu s.lob.alnu "poq:l-oirr'J* """:"

mogla i-trebalo je daiih';'rTJ"':::T:njena po celom svetu" {,,wo-rldj-iil",,-ip"rurrtoua,saobeleZavanjemreTrjlil:tilHiX;1Lk"i* doko*"oata tako Sto t

fitut;"]io1" kijud za ceo budu6i napredef: qToeit7"ii, ioii ei P i,ztlravio kao iedinoe roditelja MreZe'

tazvao je njegovo dostrgnuce ""skorJ gutenberskim" '

O., iu or"o ,"siaZni komunikacijski sistem koji je samo

;ril'[tlrJij]:crti:i*:;:*:'xi"#ffs;rj. d;;ilp;;totitrrftu ARPANEaa' pride-v 'ma-it#iX

"""i"1" t. sobom iste konotacije kao i kada se

"""""rit"l . t'"iar"difuzijom' Sto je vi5e korisnika-In-ter-

i"iu tifo, t" i" ""ia pista zemlja bila-i.s3rgd njih'

-M3-

*l*:i5'iP;i""":H-xl*ul;i"+:,n:"*'r;provajdera soffiera smatrala.

lxiia:'"'""'*:lm't"i:**r*"Jq$i#Fl"+tT"{:y;[xt'E::;Ei#tlH"Ys:]i$ff iH:iliirn:m;lff i:n:ar:,;:",5iffi"?H'liitH'?;l'#:i'trHilfr#lir'Tli"#"'fi ,ffliffi i[:rlitl*11Hi;*-"m'r;t:l*'*;nt'*'ngnaPosletku - a to lreme nrJe

4131

centracije modi. Nil Postman iz SAD skovao je red,,tehnopol" da bi okarakterisao ono Sto je nazvao ,,pre-davanje kulture tehnologiji".

Iz ovoga vidimo da su postojali ostro suprotsta-vlieni stavovi u pogledu buduinosti Interneta. PoputZeleznice, on ie spojiti strance: nikada niste znali ko-ga iete tamo sresti, Poput medlja - i sa medljima - onie ponuditi zabavu i obrazovanje. Medu-

i medijima, on ie se razvijatitim, suprotnoodozdo, njime ne6e u;€arima bilo privladno. da li ie Internet opstati u

vlada. Ovo je dak i lciti-

takvom poloZaju? Za Parkera, ameridkogp$ca sa ,,straI6u prema demokratlji",pojavljivali su se novi Itani telekomunikacija, Zeljni

kontrolu ne samo nad materida steknujainim dobrima, uglia, nafte, deiika i Zeleznica,ved i nad osnovnimkoja se bazirala na

vlasti u civilizaciji

Jedna od upotreba Interneta, kao i kodARPANET-a,,,realnim" jezikom, a

je slanje e-mail poruka napisanih, a mnoge su biJe namenjene odre-su biJe namenjene odre-

tlenoj osobi. Ovo je bila tema j ednog izd.anji Njujorhe-ra, ,,Digitalno doba", decembra 1999, u kojem je bio idlanak pod nazivom ,,P,ametna kola, tehnologija u po-kretu". U pristupu u o1'om dlanku biloje maSte, ali nei fantaziraaja, ne mnogo zbog toga Bto je pisac opisaoe-mail kao ,,povratak riedi" posle dugog vizuelnog do-ba, vet zbog zapai,anjaj da reakcionarni e-mail ne Ele-da samo unazad. On ie gledao ,,daleko u proBlost"-kaSviftu, Poupu i lordu CesterfiIdu, a svakom od njih po-svetio je po jednu Web-stranicu. Izuzevii ma5tu, e-mail je imao odiglednu wednost u direktnoj komuni-kaciji u okviru porodica, pogotovu razdvojenih porodi-ca, kojimaje mnogo viJe pomogao da se ponovo okupenego Sto je to polta uEinila. Takode, ovo je udiqjeno uweme kada su se ljudi Zalili na uticaj zavisnosti poro-dica od Interneta, ,,praye mentalne bolesti", od koje iemahom njeni mladi dlanovi patiti.

,,Meteorski" razvoj Mr:e2e zasenjuje veiinu dru-gih aspekata istorlje medija, a u martu 1996. deside se

1414t---

415 |

znadajni simbolidni dogatlaj za predsednika Klintona iDotpr;dsednika Gora, kada su se pddruiiii ostalima,ukfiuiuiuii i predsedavajuieg FCC-a - republikanciNi;ta Ginsliha Zeleli su da ukinu om komisiju - da biinstalisali

-telefonske Zice kako bi udionice u Kaliforni-ji povezali sa Internetom. Predsednik je obe6ao da 6eive udionice u Americi biti povezane na ovaj nadin dopodetka siedeieg veka pomoiu Nacionalne infrashuk-iure informacija (NII). Ovo se de5avalo u Yleme kadaje Klintonov ministar obrazovanja opisao Intelnet kao

,,ki6mu buduinosti". Tom prilikom obrazovanje njjespomenuto, kao ni televizija - a ni politika, mada je bi-ia potrebna delikatna politidka ve5tina i pretnja pred-seAnidkim vetom da bi se osiguralo kompromisnousvajaAie Zakona o reformi telekomunikacija te istegodine. Raniji poku5aji da s-e poslednji zakon iz 1934.osawemeni uvek su propadaii, a novi zalon imao je

dvostrrrku ulogu, da se deregulacijom dalje otvarakonkurencija i podstidu nova ulaganja' U stvari, ovajnovi zakon dopiineo je zamrdenosti propisa, a konku-rencija nije prosirena.-

Pov'ezivanje uiionica sa Intexnetom bila je sim-bolidna prilika i metafore koje su tada koriEiene joS

su bile weZe, najvile ona o autoputu, koju su voleliKlinton i Gor, ali se rede nalazila u Stampi tokom po'znih devedesetih godina nego u prethoduoj deceniji.Redi koje su podinjale slovom e, poput e-trgovine' sa-cla su postale aktuelnije, veiina se vi5e odnosiia naposao ;ego na obrazovanje. E-trgovina je sada destovidena kao kulminacija potroiadke revolucije' raj zakupce koii ie, po reEima Bila Gejtsa u knjizi Put na'pria OnL Wai Ahead) (1995), omoguiiti da ,,sva ro-ba na svetu [bude] dostupna vama da je ispitate,uporedite, a desto i da je prilagodite"' ali ono sto je

GLjts sam govorio o tehnologiji - i radio s njom - mo-slo ie. takode, da se vidi kao kulminacija starue re-iolucije u proizvodnji. Da bismo stvari videli iz isto-rijske-perspektive, morali bismo da se vratimo, kaoSto smo udinili i u prethodnim poglavljima ove knji-ge, do Boltona i Vata.

' :

, Sam -Gejts

govorio je drugadijim jezikom, sma_traju6i masine_oslobodiocima, t oi" j" "iirioui_

!"-""J_l,:T.a,9m9Cue ayale dase bave kreativnim poslovima.::::r]r:i9 J9 znaaaian deo sv_og ogromnog, iiEnog, ste_cenog bogatstvaj dao ga u obrazovne projekte. ii me_dly"up"lu, o Majkrosoftu _ i njegovjm iat""ti"o _1".!b k{l s! lij.! egvcil'te 1 vestimla, pre i posle-mie-H^y11!li Jg b,ilo i sF Internetom koji je zi manje odoeser

*godrna doZiveo i izuzetni razvoj i dramatid* ko-raps. .Jedan od ranih kolapsa doZivelaje Svedska firmaBo-o-com u.leto.2000, a usiedio je ,""tlj"" prJi,ililnosu deonlca Ama3onq, jedne od najpoznatijih Inter_i:l- 1?*p31l14 koia prodaje knjige: oni su u lednomianu izgubilipetinu svoje wednis"ti r;V"l;;i;:;i:rerl cekaJu talase sa Amazona,., glasio je jedan od na-slova u. novinama. Suprotno tome, jedan naslov iuLzuur. gtasro Je: ,,Amazon nadma5uje odekivaqia i po-staJ'e profitabilan:.- T_adq je ostvaren dogovor si AOL,TimeAd.arnerom. U dlanku ,,tVli.tt"t""

"8Jie-t"] "_"#:gTijt1:' " Eho.nomisttt, iz aprila 2000. njj; e;-;isl:i;

::*\t:1"1.:,!: eko.nomije,-ova ret "e "tJr"o

poi-uuliudu 111191:i fu*italizma,

"ee "a ".;e"a "otoeiffi;Sudbine sajber

li!! .g.*ta* o'."d odima, zajedno s;;jt ";;l;ff;lidnostima", kada su, tokom naglth-p;;"dffi;#:

ma deonica na Vol sfritu i her"e'no rr a'An'r-^-^+:xma deonica na Vol stritu i berzama u svetu, dramatid_nil'e-bile izloZene usponima i padovi-, a*.ii"" fr"ii"i,.li:-i^q-1 koje su 1998. u SAD podete da s e izdvaja_Ju rrao posebna gTupa.

, h,ip,*: ekonomija iza tehnologije Internetap-regstavUata Je samo jednu dimenziju tadasnje deba_11 f:epr:1e3a p,olitika iesro je privladila paZnju, kaor posrupci i skandali politidara. Tako, DZefii Malgan usvojoj knjizi Komuiikacija i hontrola (Co**iriiuo""

1?d Uontrot) Qggl), ispitav5i ono Sto je nazvao,,rese[Ka svetsklh mreZa.,, razmotrio je ,,tehnike nad-gl3"u"?"J.u,'triziranje' informacija, nepripisivu laZ i111li Io{"..." ",",-oZe'odgovoriti, kao deo procesa po_sredovar\1a", od kojih su se sve, po njegovom miiiie_nJu, razvrle ,,u sponi sa tehnologijama koje ih nose...

l4t64L7l

Znadajno je da je uloga itampe u ovim procesima do-bila ve6u painju kritidara tokom devedesetih godinasa obe strane Atlantika nego uloga drugih medija inovih tehnologija na kojima su podivali; zaista, vi5eod uticaja Interneta na novinare i novinarstvo. Samoiz ovog razloga, izostavljajudi svako pitanje ,,agresiv-nog oglaBavanja", Interr:et ne moie da se smatra w-huncem poslednjeg perioda u dru5tvenoj istoriji medi-ja. Bio je to period, kao i uvek, kada su postojale raz-lidite niti. Stoga je slede6e, i posiednje, poglavle oveknjige, u kojem je pokriven period od 2000. do 2004,naslovljeno,,Multimedija".

U multimeclijskom dluitvu nlje ,,tehnopol" naj-vi5e zabrinjavao savremenike, vei uspon onoga Sto ieamelidki kritidar Dejvid Halberstam nazvao ,,kultulai4java i tvrdnji na radun stalije kulture dokaziva:rja".Ou je napisao uvod za studiju Vorp brzina ftVarpSpeed) (L999), diji su naslovi poglavlja, izmedu ostalih,bili: ,,Pove6anje broja anonimnih izvora", ,,Ovde nemawatara" i ,,Kultura argumenta". Bil Kovad i Tom Ro-zenstil, autori ove knjige, citirali su Lipmanov komen-larr iz L92O:,,Javni, kao i privatni, raziog zavisi od[znadaja posedovanja preciznog, pouzdanog prikaza,dogatlaja'1. Merilo zdravog razuma nije ono 5to nekokaZe ili ono 6to neko Zeli da je istinito, ved ono Sto tojeste." Habermas bi se sloZio.

Zahljuici

Takvi sudovi, poput osude Stampe Sto se oslanjana anonimne poiitidke izvole, televizijskih produce-nata koji ne uspevaju da predstave ,,prave vesti" iliInterneta 5to prikazuje ,,tlubre", ukljudujuii porno-grafiju, viSe nego Sto omogu6ava razmenu miiljenja iideja, morqju da se stave u istorijski kontekst, Stogase u zakljudku vledi vratiti sudbini do tada vei pozna-tog trojstva informacija, obrazovanja i zabave posled-njih godina )O( veka.

i

Stinu ZU^

Tghlol.oqia zg glrazovaqie i komunikac[ju:Daci Skole Vembli Sluiqju ridio program, 1-988.

. .U informacijamalsu postavljana ista pitanja kaoi.ranij,e i nastavljala se rasprava o odredenim dogada-jima, kao i o ,,informacijskoj ekonomiji,, i ,,inforiacij_"joT

dr95!*", mada;je jedna nova kqiiga iz 2000,Druitueni Ziuot inforntacija (The Social Life of Infur_mation) , poslaJa interebantna zbog toga Stole jedan oclnjena dva autora, Dion Sili Braui, imao zvaale glav-nog lauCnika u kompaniji Kseroks. Njegov komentargtasr.da Je- rascep rzmedu ,,agresivnog oglariava4ia,, ko_mrrnikacijske tehnologije i,,depresiii potro5adai u ve_Iikoj meri-na_stao zbog ;,uskogrude vizije,,, koju podsti-Cu ,,tehnologije koje polre6u".

Odretleni neki od r{ih dramatidni, bilisu ruBenje ,,zida" uskog Saveza; trg

1989. i raspad Sovjet-rgava4ie CauBeskua usrrog Daveza; trg l)enahmen; swgavade

Rumuniji; ,,Irangejt"; Rat u zalivu; SAfzalivu; SAD bombardqjuLibiju; raspad Bosna i napad NATO-a naSrbiiu; i pad Milo6evi6a,-kome je potom ,a

"utne ,ioei-

ne sutleno u Hagu. Sve ove dogadaje kasnile su opisa-

1418

Sliha 28bVolter Peri, prwi prorektor Otvorenog univerziteta, na

ot-v---*1r1 nj'egovos pl"voe GBc) studija za produkciju- - o Palati Aleksandra, 1970

(@BBC Worldwide)

I i tumaiili, na razlidite nadine, istoridari, a mnogi od

":it ""t"ti"tt su se na taila5nje novinarske opise tih

-a"onua"lu. "t"a" i msnie, nezavisno od tehnologije ko-

ia ie o*ozueila donolenje redi - i jo5 vaZnije, slika - u

iom, izeiedalo je da je ugroZena istinitost kao neop-

41elI

hodna wednost izaTakotle, deiavalo sepretvore u dramu, sa elementima. Shodnotome, granicenja postale su

zabave i obrazova-do tada.

U deceniji poslei povladenja Amerikanaca iz Vi-jetnarna, -s

razvojem sitelitske i radunarske komuni_kacije (tehnoloEki

inskih i televizijskih ,,prida,,.se dogatlaji i pitanja ponekad

Kacue (rehnotoEki firktor), vesti su putovale brie negoranije,, a. iz-ve6tavanje iiz Zalivskog rata Ted Tarneri_vog ,,globalnog" CNNra osvojilo je paZ{u sveta. Kad'aJe_ ladam Husein 1990. izvr5io invazlju na Kuv4jt,bNrv p imuo

-an3il;li;;;##1."o',1""H,i#';kd.."-rl:uyq?"i9k9 snirge bombardovale Bagdad svake:?,ij 1991, bjlo i! j.e s\oro sedam mi.liona. p;;hs"";p:$iry,'". g" .9 iibori sa svim vestid t;j" j; ;i-ii";koristeci video-tra.ke kao i briiinge - i

" ",JUfl"i ,*iii,ju tome i uspeo - ali riportaZe CNtrt_a deaa["su M;-

g-"J T.".:"1_9oT {"!"1" i putiovniir Caaae, tao ipredsednik DZordZ Bul Stariji i Srdan Huseil. S;a:rao se oseiaj da se te stvari de3avaju istog trenutka, aliuz pomoi video-kaseta gledaoci ."

-ogli a" poei"Eaio

ono ito se deBava kad god su Zeleli _"ir"""-,i-"JJ6iyrlT9:a-..ljobtjale su;se i powatne informacije. Tair6je CNN, dobiiao ,,e-mailove-mrZnje..: piter eri"t, f.";fje izve5tavao sa ,,nep.rijateljske ti"ito.i;"

"

-n-"ffid"Xza m''nge gledaoce bio,je negativac. pobeda nai tluselinom bide opisana lgb ,,3"ptju,,, ali mediji ."

"a""jisopstvenu pobedu. U tponovljenoj predstavi 2008. (vdalje,

-str. 43t) uloga medija tiee irititno d*g.d-ij;.

'Imajudi u vidl predstavljene informacije, ione_kad. po_greino, ponekad zaobitteno toLo- po.fia"i" j"-

cenije )fr veka, ita se moZe redi za ob"r"o.rraol" iirbu_vu u ovirn godinama niuttimedija, kad"

"l, t ddost"m_

pary, -t.ako

i elektronski mediji desto bili u istim rut;-mal.Ubrazovanje je obidno bilo pod lupom; zabava ieoomtnrala strategiiama planiranja. U svim vremeni-ma.. zabava- je bila gla.mi proizvod vizuelnih medija,madaJe pnkazivanje vesti uvek imalo znaiainu u-loeuX_s,tJ,atggrjama elaniranja BBC-ja u Vehkoj eijranitil;ur\N Je razmatrao ztrbavu u tom obliku.

1420

Uvek se dinilo da postoje jedinstvene obrazovneprilike u digitalnoj konvergenciji, uprkos strahovimaod ,,digitalnih rascepa" u svim drustvrma r Rullura-ma,'ao"maein i metlunarodnih, rascepa izmedu

-onihkoii su noznavali jezik ove nove tehnologf'e i onih ko-

ii nisu. a. verovatno, nikada i nede. Ipak, isti kritidari"koii su naparlali ilevalviraau zabavu mogli su, takotle'da'se Zale'da radunarska pismenost moZe da bude za-

mena, ne dopr:na, za verbalnu i vizuelnu pismenost'

Nisu ivi koji su raspravljali o njemu ovaj rascep.di-rektno povJzivali, kio Bto to mora da se dini, sa eko-

nomskim neiednakostima.Kacla ji driava oclludila da se tokom pedesetih i

Sezilesetih godina )O( veka clirektno umeSa u Sirenjeoristupa viikom obrazovanju u interesu, kako su nje-

ire vode smatrale, ne samo pojedinaca ved i druitva,njena intervencija poklopila se sa pojavom televizjje, a

rid ,,konvergencija" tada je koriB6ena u duhu nade'

iste nade kG je bila odigledna u ranim godinama isto-

riie radiia. 'iada je do5lo i do ohrabrujuieg pomeraaja

u rednihr, pa je ied ,,uienje" podela da se koristi uop-

Stenije, poneliad, ali nikad univerzallo, umesto redi..noaudavanie" (ili, tahode, redi ,,znanje")' Kao deo ovepto-"ttu, iziazi poput ,,uditi nadin na koji treba uditi"i ..udenie tokom celog Zivota" podeli su ila se uzimaju

zi ozbtiino . dak se govorilo i o ,,dru5tvu koje uti" , .ovajizraz u-ootrebio je drrrgi rektor novog UniverzitetaUiedidenih nacija, IndoneZanin Soejatmoko' koji je

po"uuo ndii" Plomana (v' str' 348) u Tokio da se pri-

hruZi nieeovom timu kao prorektor kako bi predvodio

novu ,,diiziju znanja". Redi ,,dru$tvo koje uCi" kasni-

ie su upotrebljene u naslovu jednog zvaniEnog izve5ta-

ia Evropske zajednice iz 1995'- Biitanski Otvoreni univerzitet osmiEljen je pa-

Zliivo. ali maStovito tokom Sezdesetih godina i poka-

zio ie out ka regn:tovanju studenata koji ie uditi na

aliinu. To ie u prvi mah bila politidka inicijativa bri'tanskoe prerniiera Harolda Vilsona, koji je bio odlu-dan kaf,o da plo5iri pristup visokom obrazovanju, ta'

ko i da angaZuje nove tehnologije: govorio je, prvi bri-

42LlI

:.tanski politiEar koji 6e to uraditi, o velikoj tehnolo-Skoj revoluciji, .vr'lo dobro svestan da se ona mahomodigrava van Britanij6. Pri upisu na Otvoreni uni-velzitet nisu bile potrebne formalne kvalifikacije. poredima njegovog podadnog rektora DZefrija Kraude-ra, bivleg urednika Qhonomista, koji je pozdravioVilsonovu inicijati.r,'u, bio je otvoren za studlente, icle-je i metode. Na ovaj uiiverzitet prva generacija stu-denata upisala se 1"9?1. a stohijjaditi ltudenf diplo-mirao je 1989. Ovaj uriiverzitet u veiikoj meri pro5i-rio je svoju ponudu serhinara tokom osamdesetih Eo-dina, tokom devedesetih proiir.io je oblast radal a1999. osnovao je ogranak u SAD.

Udenje na daljinu lansiranoje pre 1971. u Kana-di, Australiji i na Novcim Zelandu, a 1989. stvoren je,,komonvelt znanja", sd glavnom kancelarijom u Van-kuverrr, da bi podsticaci ,,kanalisanje izvora za projek-te i programe u udenju na daljinu u zemljama Komon-velta". Izve5taj kojije doveo do njegovog osnivaqja za-traiili su karipski generalni sekretar Komonvelta So-ni Ramfal i njegov prwi izwsni delnik DZejms Maraj,koji je takode bio sa KAr.iba. Finansijski izvori bili suograniieni, ali poduhvat je bio globalnih razmera. Dotada, otvoreni su dr.ugi otvoreni univerziteti, metlunjima i Nacionalni otvoreni univerzitet ..Indira Gan-

zitet, zajedno sa mega oEvorenlm unlver-

broj studenata. U Univerzitet Er, osnovanna Otvoreni univerzitet,1984. i napravljen po

kolistio je drugi kanal NHK-a. U ovo je bi-lo ukljtdeno viSe od do5lo je doznadajnih protnena u percepciji. ,,Tradicionalni" uni-verziteti i sarni su do5li do toga da sprovode udenje nadaljinu u ime svog ,,otvar.anja". Neki od njih tal<odesu pxomenili nadine podudavanja u okviru sopstvenihkau:pusa, kao odgovoi na pove6ani br.oj studenata,Sto je bio opiti fenomen.

S pojavom Internbta, nasta-le su i veie moguino-sti za udenje tokonr celog Zivota, formalno i nef6rmal-

1422

no, kad god bi iskustvo ili odekivanja to zahtevali'

Twdilo s-e da 6e MreZa, ako pristup bude otvo-ren, za

mnoge imati ulogu ,,univerziteta bez zldova '' caK I oa

J" u-firni"i=uti ui"ionicu. Ipak, u publikaciji Ewopske

zaiednice iz 1995, podeljenoj na pragu evropske ,,Go-diire doZivotnog udenja" - i u vlad'-a dlanicama, po-

eoto*t Ititu""io.; - iehnologije informacijskog dru-

3it'a vise su uzimane u obzir zbog svojih uticaja na

radno mesto nego zbog uticaja na udionicu ili univer'

zitet. U metluwemenu, Cisco Systems, jedna od naj-

znadainijih Internet kompanija, koju je 1984' osnova-

tu e.rbu "uf"tt*skih

naudnika sa Univerziteta Stan-

foftl u velikoj meri ukljudena u obrazovanje i poslo-

vanie sa hald"erom, softverom i uslugama, traZilaje'

oo nienim redima, sa istim naglaskom, da pomogne u

;;;i;" ,,nadina na koji radimo, Zivimo, igramo se i

"ei*o". Ozo" Cejmbers, nadleZan za njene strategi.ie'

iut oA";" ."ttlo "Lophodnost

saradnje sa ostalim obra-

zovnirn institucijama.Jedan izudavalac Interneta, indirektno povezan

" po"Io*, kao Eto je bio dejmbers, koristio je-drugadiji

i ri"-"-o otouokutivni jezik. Kada je Dejvid Gelernter

1991. objavio Suetoue u ogleddlu, predvidaju€i. nasta-

""1 fU"""2" (v. str. 410), 1992' njegova fotogxafija poia'

vila se na naslovnoj strani poslormog dela nedeunog lz-

danja Njujorh- tajmsa' NalalosL, juna 1993'. bio.le

ozbilino povrealen u eksploziji teroristidke bombe' Sto-

ia ii Snaini sud (Secoid Coming) bio adekvatan-na'

iloi' "a

niegov manifest objavljen 2000, mada se octno-

ri" ""

*e,i"*, a ne na njega iidno' Njegov stav bio-je

a., l"f.o ""

u prvom dobu i'adunara glavne teme bile

""" t"e"

-"e, i,.a cena, r'adunati za sve, u drugom do-

[", f.":" ".

.lft pribliZavalo, bi6e ,,radunarstvo nad-

maiuie laiunaren' U ovom drugom dobu,- "c=e9 Yalelektionski Zivot" biCe deljen u,,sajbertelu" ,,zrvotnltok" zamenide desktoP.----

Jeri"l oet*uuania i obrazovanja mogu da se kon'

u""g.rjo - po."tl"doiu -verzija,,konvergencij-e", naslov

ouo! iogtuutju - t uo Eto suto udinili na konferenciji za

Stampu, na kojoj je najavljeno objavljivanje Euridike'

4231I

jnformaciiske m reLe^za obrazovanje., Ewopske komi_s\e, D.ue^d,ecenije reforme u uisohom obrirouaniulo,lr1liQy"^D^":*_"_of Ref otm.i"Hi;i;;;;;"1;r;zn Eu,rope) (2000). Konferenciia za St-ampu ;;;tt;:;:Y"^":_.{lgt:d,"a konvergenir.lu u evropskim siste_Hlili-1."";k"".9,:!f:""."i"".,lir"ei,lifi [tlffi ,Geternterasuizgt"a"risilt"""."i"rJi:1il6";'fff;

:::'f#::J;""*""::Jj"i i"*,'^*'.. ga ryilil "r,iz;!aD'.'u,vana na pogresnoj analogiji izmetlu radunara irerroreka _ na iti ispod stotaz. n;du"*t ." ." ,iiltirjskr razlikovali od kartot"t ""

i6- .,, -^_r: r_ --

#r{::, l-1',f iff 1",f"Y"6.l:'i#HI ji "XTff Jl1t_1,:,:F-Z"$y,'.r"ii*.t"".eiil;1b?11!:,lf lilga preletite na bilo koni nivou_

*..,_ . _,Preietanje,,, metafora izvedena iz sfere aviona.::t_1Jej/,eoTa d.ru.gagija vazduSn a metafor;; J;;;#lj..l.,.,9$lz"qi".r.oje ste nadletali (iti s" ; ;;i;sp;:tr1r) bito je ,,sajbersverhir,,, red koju je pr"i pit uio_trEbto aDangardni pisac nauene fantaetik" Villll*Lirbson, zamisliGi ,,sajbersver_, u kome je zemaliske::_lit:"g r".".nr.o,, mafriks,,, ln

"d"."b;;;";;';#;;svm raeunarskih mreZa na svetu.._ upisujuii nebo iznad luke nad kojom je tada le_teo u.-sp_ecrjalnom izdanju dela t

"i" :""p.iri"aJiiri-l": l1],*l naudne fantastik

" N"iriî"ii-fu"ii_

K::"r),, objavljenom X984, prvi put.ie ;rneo snalnu:,"tT ,1"b1 :a ?b.gjom mrtvog teievizijsk"g k;;;;:i,.l"giit-, televizija nije umrla u ranom )O("veku i bi_c,e. malo mrtyih }anala. Naprotiv, ostah J.e ,"J.i'istatlo pgpularni rned{j, kao I Stamparslia ;;;'riSllllT"ar.i'rorn "kruZenju. r sam. dibs;;: Jr"ir:tej:1 :]oJ:

rane radove dvadeset godina kasnijJ, potpu_l,?J-!,:i_9,":",.ii" ov-ogd._ Napisao ;e preogovor zbirciisjo,?sr<rl. leks_tgva Rertdala pakera i X"ni OZ""a""r.u.uttimedija: o|_Vagnera do uirt""t""

""iJi"ii ffiff_Y" ! t t- o, o * Wag n e r t o Vi, tu a I R e ali 4, | (io O; ; ; ;; _Jem Je opisao ,,sajberstvari koje nejednako

".!trr;:,ij

2 DesI (engl. ) sto, top !(engl.) \1.h. - pin. preu,

osamdesetih godina i svoju ,,umetnidku,, ulogu u nji-hovom stvaranju. Njegov moderni er;firzTiazam zamultimediju zasniva se na verovanju da ,,ona nijeizum, vei neprekidno otkrivanje nadina na koji seum i univerzum, koji on zami31ja, uklapaju i medu-sobno saracluju" .

Date post:	06-Aug-2015
Category:	Documents
Upload:	ljubabuba
View:	30 times
Download:	2 times

Drustvena_istorija_Internet1

Documents