E UČENJE PRIRUČNIK

7/28/2019 E UENJE PRIRUNIK

1/87

Faculty of Transport and Traffic EngineeringUNIVERSITY OF BELGRADE

e-UENJE U TEORIJI I PRAKSI

Prirunik za jednostavno kreiranje on-line

kurseva

B E O G R A D 2 0 0 7.


2/87

PREDGOVOR

Ovaj prirunik je nastao u okviru meunarodnog projekta finansiranog od

strane meunarodne organizacije WUS Austrija.

Osnovni materijal koji je korien za prireivanje ovog prirunika ine dve

studije nabavljene u okviru ovog projekta. Detaljni podaci su navedeni u literaturi.

Prirunik takoe sadri rezultate istraivanja o stilovima uenja sprovedenim

nad studentima Saobraajnog fakulteta.

Autori projekta su: dr Sneana Peji-Tarle, dr Svetlana ievi, Marijana Davidovi,

Dalibor Petrovi, mr Nataa Bojkovi

2


3/87


4/87

1. UVOD

Nalazimo se u eri intenzivnih drutvenih promena. Termini koji su nam bili

nepoznati pre samo jedne decenije postali su deo svakodnevne upotrebe.

Istovremeno, uestalost korienja prouzrokovala je konfuziju, ak se i dobroobaveteni oseaju izgubljeno i kao neznalice.

Intenzivne promene u informativno komunikacionim tehnologijama (ICT) i

paralelni rast u razvoju ovih tehnologija za potrebe edukacije je oznaka ranog 21-og

veka. Tek to smo se uhvatili u kotac sa Internet dobom uporedo dolazi e-biznis i

e-edukacija. I sa svakom promenom u tehnologiji dolazi do transformacije u

edukacionoj pedagogiji i paradigmi uenja.

Jo na poetku istraivanja tehnoloke edukacije uoeno je da glamur i

bljetavosti okruujue tehnologije esto zamagljuje prave teme.

Nije redak sluaj da institucije koje smatraju da kreiranjem web stranice i

postavljanjem teksta na nju kreiraju platformu za e-uenje. Takoe injenica je da

institucije kada investiraju velike sume novca, ljudske resurse i vreme u razvoj

sadraja e-uenja se susreu sa nezadovoljavajuim rezultatima, a

neznatnim doprinosom.

Ovim prirunikom nastojimo da demistifikujemo tehnologiju i omoguimo

pojedincima i institucijama razmatranje izbora odluka, korienja i integraciju

tehnologije u oblasti obrazovanja.

samim tim i

4


5/87


6/87

korienjem e-mail-a; distribuiranje nastavnih materijala putem Interneta, itd.), pa sve

do kurseva, obuka i treninga koji se u potpunosti realizuju u on-line okruenju.

Na organizacijama (poslovni sistemi, obrazovne ustanove) je da shodno svojim

resursima sa jedne strane i mogunostima uenika (studenata, zaposlenih) definiu u

kojoj meri i na koji nain e informaciono-komunikacione tehnologije biti

implementirane u proces uenja. Analiza karakteristika organizacije i njenog

okruenja je polazna osnova za efikasnost i efektivnost e-uenja, kako bi se izbeglo

neracionalno investiranje u opremu i kadrove i obezbedio uspeh.

e-Uenje je skup obe rei tehnologije informisanja i obrazovanje i trening.

Moe biti korisno kada se koristi kao deo dobro planiranog i odgovarajue podranog

obrazovanja i treninga, ali e-uenje ne moe u potpunosti zameniti postojee

pedagoke teorije i dostignua.

Strunjaci iz oblasti obrazovanja i strunjaci za informaciono komunikacione

tehnologije se slau u stavu da e e-uenje biti prihvaeno kada prestane da se

smatra odvojenim pojmom i pone da se smatra sastavnim delom optih uslova

uenja. Kao primer ovoga, otvoreni Univerzitet u Velikoj Britaniji, prouavao je

prihvaenost e-uenja, i shvaeno je da studenti i dalje koriste knjige, ali da

preferiraju online tehnologiju za uenje veeg dela gradiva. Ipak, njihova prouavanja

takodje pokazuju da uenici bolje obrade ranije prezentovan materijal kada je vidno

postavljen na web sajtu.

Kombinovano uenje

Kombinovano uenje je termin koji je sada u igri, naroito u prostorima

kolektivnog treninga. Jednostavno odredjen, on se odnosi na vie od jednog sredstva

uenja, najee je to kombinacija uenja pod vodstvom instruktora uz pomo

osnovnih web alata. Efektivnost dostignua kombinovanja nije nova u K-12 i viim

obrazovanjima, koja su bila mesto gde je e-uenje najvie zauzelo mesto.

Kao primer ovoga, otvoreni univerzitet u Velikoj Britaniji, prouavao je

prihvaenost e-uenja, i shvaeno je da studenti i dalje koriste knjige, ali da

preferiraju online tehnologiju za uenje veeg dela gradiva. Ipak, njihova prouavanja

takodje pokazuju da uenici bolje obrade ranije prezentovan materijal kada je vidnopostavljen na web sajtu.

e-Uenje ne eliminie postojee metode uenja i tehnologije. Ve ih

upotpunjuje kada se koristi odgovarajue.

6


7/87

Sistemi e-uenja

Dostignua u dostupnosti i brzini Internet prilaza i velikoj dostupnosti

korienja linog kompjutera dramatino su poveali mogunosti za korienje

tehnologije uenja. Kao rezultat stvorene su velike koliine novih proizvoda i mnoge

nove kompanije su ule na trite tehnologije uenja.

Nove kategorije proizvoda nastavljaju da se uveavaju, neki stvarajui

potpuno nove mogunosti, a drugi kombinujui postojee funkcije u nove

konfiguracije proizvoda. Moe biti izazov razgraniiti kako se ovi sistemi odnose jedni

sa drugima i kako se uklapaju u kompletno okruenje e- uenja. Hitnost e-uenja ne

znai da je postojei softver konaan. Sistemi kao sto su Student Administration,

Human Resources i Library Menagment imaju kritine elemente na okruenje e-

uenja. Izazov je efektivno unaprediti ove sisteme u primeni e-uenja.

Objekti uenja

U razmiljanju o sistemu e-uenja potrebno ga je povezati sa drugim

poslovnim terminom: objekat uenja. Objekti uenja su velike koliine belog papira,

sistema, izvetaja, istraivakog papira, i sve na razliite naine. Sa druge strane

objekti uenja su pare podataka korieni u sistemima e-uenja, oni su

autorizovani, smeteni, montirani, isporueni i prikazani. Prihvatljivije je razmiljati o

objektima uenja kao digitalnom delu kursa rangiranom po veliini i sloenosti od

crtea do celog kursa.

E-uenje ne eliminie postojee metode uenja, ve ih upotpunjuje.

7


8/87

3. ATRIBUTI I MOGUNOSTI E-UENJA

E-uenje se odnosi na sistematsko korienje mrenih informacija i

komunikacionih tehnologija za predavanje i uenje. U ovom poglavlju kratko

pobrojavamo kljune i unikatne atribute ovih tehnologija koji su:

a. Fleksibilnost

tehnologije

b. Elektronski pristup raznolikim multimedijalnim materijalima

koju omoguavaju mrene informacije i komunikacione

Razmiljanje:

-

-

-

Kako biste se izrazili o karaketristikama uenja vaih studenata?

Kako su se te karakteristike menjale tokom vremena?

Kako se trenutna praksa nosi sa promenljivim edukacionim okolnostima?

Fleksibilnost koju prua tehnologija e-uenja

Fleksibilni pristup informacijama i resursima je kljuni atribut mrenih

informacija i komunikacionih tehnologija. Srce koncepta fleksibilnog pristupa je ocena

karakteristika studenata. Cilj je da se pristup sadrajima i proces njegovog usvajanja

prilagodi potrebama samih studenata, a ne profesora i/ili edukacione organizacije.

Fleksibilni pristup sadraju i resursima uenja preko mrenih informacija i

tehnologija komunikacije u konvencionalnim uionicama, domovima, itaonicama i

zajednicama je definiua karakteristika onoga to je poznato kao i distribuirano

uenje (Dede, 2000, 1996). U takvom kontekstu razliite forme kompjuterske

konferencijske tehnologije mogu koristiti kao podrka kolaborativnim upitima meu

studentima koji su na razliitim lokacijama i koji esto nisu slobodni u isto vreme

(Edelson, Gordin&Pea 1999, Edelson & O'Neill 1994). Kroz domet online tehnologija

uenja uenici i predavai mogu se upustiti u sinhronizovanu kao i u asinhronizovanu

interakciju kroz prostor i vreme (Gomez, Gordin & Carlson 1995). Pomou ovih

tehnologija i tele-mentora studenti sa razliitih lokacija takoe mogu da kreiraju, dele

i vladaju sadrajem znanja i autentinim svetskim problemima. (Edelson, Pea &

Gomez 1996, Gordin, Polman & Pea 1994).

8


9/87

Elektronski pristup resursima baziranim na Hipermedijima i Multimedijima

Mrene informacije i tehnologije komunikacije takoe omoguuju distribuciju

sadraja predmeta u raznim media formatima koji nisu upotrebljivi unutar prostornih i

privremeno prinudnih edukativnih okolnosti kao to su uionica i tampana forma

(Dede 2000). Ovo znai da uenici u distributivnim edukativnim okolnostima mogu

pristupiti raznolikim edukativnim izvorima u formatu koji je podloan individualnom

pristupu uenja (Spiro, Feltovich, Jacobson & Coulson 1991) u vreme i na mestu koje

je njima pogodno (Pea 1994)

Ovi edukativni izvori mogu ukljuiti razliite kombinacije prikaza, kao to su:

- hiperlinkovani tekstualni materijali, inkorporiranje slika, grafika i

animacija

-

-

video elaboracija predmeta, ukljuujui intervju i panel diskusiju

hiperlinkovani multimedia elementi kao to su Quick Time Video,

simulacije, grafici i animacije

- Just in time pristupi treniranju i asistiranju preko tele-mentora, pristup

razliitim e-zajednicama, itd.

Razmiljanje

Koji potancijali e-uenja odgovaraju vaoj organizaciji?

Potencijali E-uenja koje omoguavaju online tehnologije

Istraivanja u uenju i predavanju sugeriu da ljudi ue najefektivnije

izvravanjem realnih ciljeva koji takoe sutinski motiviu (Schank, Fano, Jona, &

Bell, 1994.). Uenje se znaajno poveava kada je uvreno i smeteno u

znaajnom i autentinom kontekstu reenja problema (Barron, Schwartz, Vye,

Moore, Petrosino, Zech, Bransford, & The Cognition and Technology Group at

Vanderbuilt, 1998; Brown, Collins, & Duguid, 1989; The Cognition and Technology

Group at Vanderbilt [CTGV], 1990). Dok uenje zasnovano na cilju nije ogranieno

nijednom posebnom vrstom medija, tradicionalni sistemi uenja i obrazovanja su

pred izazovom novih tehnologija.

Primera radi, uobiajena nastava u uionicama, iako moe biti trokovno

isplativa, ograniena je u velikoj meri, fiksiranim vremenom i prostorom, i odreenoj

meri ograniava uenje u realnom kontekstu. Odtampan tekst, isto tako, iako

omoguava pokretljivost, ogranien je nemogunou da ukljui bilo ta drugo osim

slika, teksta ili ilustracija. S druge strane, mrene informacije i komunikacione

9


10/87

tehnologije, sa svojom vremenskom i prostornom fleksibilnou i mogunou da

podre multimedijalni sadraj bogat izvorima, pruaju nam mogunost da razvijemo

proizvodna okruenja za uenje (CTGV, 1991). Ovo su okruenja za uenje koja su

bazirana na teorijskom okviru koji je postavljen u kontekstu reavanja problema.

Glavni cilj ovakvog pristupa je kreiranje zajednikog okruenja za uenje koje

dozvoljava podrano istraivanje od strane studenata i profesora koje im omoguava

da razumeju vrste problema na koje eksperti u raznim oblastima nailaze kao i znanje

koje oni koriste kao alat. Samim, tim se kroz kombinaciju teorijskog okvira i razliitih

vetina ostvaruje koncept upotrebljivog znanja.

Za studente, budue inenjere, od velikog znaaja je projektovanja teorijskih

odrednica u konkretne primere iz prakse, kako bi se u simulaciji realnog okruenja

prepoznali ishodi uenja odreenog sadraja. Ukoliko je student u mogunosti da u

toku samog procesa uenja usvojeno teorijsko znanje testira u reavanju realnih

situacija koje ogovaraju sadraju predmeta, izglednije je da e definisani ishodi

uenja biti ostvareni.

Eksperti su poznati po tome da su upoznati sa endemijskom prirodom svojih

disciplina. Samim tim je neophodan stalni pristup brojnim izvorima i iskustvima,

ukljuujui simulaciju okolnosti, koje nisu lako sagledive u realnom vremenu.

Multimedijalnost sadraja je posebno karakteristina za bioloke, medicinske nauke i

inenjerstvo. Upravo on-line edukativne tehnologije imaju sposobnost da uvanja i

distribuiranja ovakve vrste materijala za uenje.

Razmiljanje

- Kakve prednosti vidite u prihvatanju e-learininga za potrebe uenja i

predavanja u vaoj oeganizaciji?

-

-

Kakve brige i strahove, ukoliko postoje, imate u usvajanju e-learninga?

Ispriajte nam priu (Moete li da se setite konteksta ili situacije gde je ova

mogunost primenjena? Koji su bili njeni uspesi i/ili neuspesi?)

10


11/87

Prilog - Lino iskustvo

Predava pun razumevanja pomae mnogo!

Volim da delim svoje lino iskustvo koje se tie online uenja. kolovao sam se za

diplomu iz Matematike na prvom mestu i iz Obrazovanja kao sporednog predmeta, bez

ikakvog online iskustva ali to je bilo pre vie od 15 godina. Nedavno, magistrirao sam

na Obrazovanju odraslih i bio upoznat sa online uenjem. to se moje osnove tie,

oduvek sam bio uplaen od iskljuivo online uenja. Moja stav je bio ako sam preiveo

sve ove godine i postigao svoje ciljeve bez njega, zato mi je onda potrebno. Bilo kako

bilo, poslednje godine mojih magistarskih studija, shvatio sam da je vano da prihvatim

ovaj trend ukoliko elim da saraujem sa svojim odraslim klijentima efektivno. Na

sreu, imao sam veoma ohrabrujueg i koji ne preti instruktora koji me je umirio u ovoj

oblasti. Mislim da osnova ima nekog efekta ali ne previe. Dobro obaveten instruktor

moe dosta pomoi smanjenju uznemirenosti oko uputanja u ovu zastraujuu vrstu

uenja. Moj prvi online kurs sa njom bio je semestar po semestar. To znai da je prvi

semestar bio posao kao i obino ali nas je delimino upoznala kako se koristi raunar.Kasniji semestar sluio je za kompletno korienje tehnologije. Dobili smo vodie i

izvore o tome kako prikupiti informacije online i kako proceniti ove informacije.

Najvanije od svega je to ona nije pretpostavljala da smo svi laici za raunare.

Obezbedila je privlanu atmosferu i bili smo slobodni da postavljamo bazina pitanja

kao to su copy i paste, slanje i otvaranje priloga i dr. Nakon ovog kursa bio sam

ohrabren da krenem na sledei kurs koji je ona vodila, potpuno online. Radili smo sa

kolskom tablom u okviru koje smo gradili system za podrku koji pomae

obogaivanju ove vrste uenja. U skladu sa ovim, ostatak mojih kurseva bio je

kompletno online i otkrio sam pogodnost i autonomiju blagotvorne za moju situaciju.

ivim sat dalje od univerziteta i bilo je potrebno da se vozim 3 puta nedeljno uvee i to

je bilo iscrpljujue.

Verujem da su neka osnova i iskustvo sa informacijama i komunikacionim

tehnologijama kritine kada se upustite u online uenje ali sada znam da dobro obuen

i instruktor pun razumevanja je ak kritiniji za uspeh u online uenju.

Anonimni autor

11


12/87

4. SAVREMENI TRENDOVI & PRAKSA

Savremena praksa e-uenja

Upotreba termina e-uenje rapidno raste. Zaista, sa izuzetkom klasinog,

baziranog na tampanim materijalima, otvorenog i udaljenog uenja, moe sedokazati da je pojavljivanje e-uenja direktno povezano sa razvojem i pristupom

informacijama i infrastrukturi komunikacionih tehnologija. Bez pristupa ICT

infrastrukturi, sposobnost za opstanak edukacionih aktivnosti u e-okruenju je

ugroen. Pored dostupnosti IC tehnologija, vaan preduslov za implementaciju e-

uenja je raunarska pismenost. esto obrazovne institucije smatraju da su

obezbeenjem raunarskog i Internet centra sa besplatnim pristupom za svoje

studente osigurali punu raspoloivost on-line sadraja i komunikacije, posebno za

one koji nemaju pristup od kue. Ovakva logika je esto ugroena injenicom da

studenti koji u kasnijim fazama (sa poetkom studiranja) zapoinju upotrebu ICT ne

poseduju dovoljan nivo sposobnosti i vetina za korienje on-line tehnologija.

Dodatno, potrebno je analizirati kvalitet pristupa kojim raspolau studenti

(narrowband vs broadband). UkoIiko st studenti veim delom korisnici na primer dial-

up pristupa, potrebno je voditi rauna o zahtevnosti sadraja koji se distribuiraju on-

line. Samim tim, savremena praksa e-uenja kao prvu fazu implementacije ovog

koncepta podrazumeva istraivanje upotrebe informaciono-komunikacionih

tehnologija od strane studenata.

Zato obrazovne institucije ulau u e uenje?

Osnovni razlozi:

Poveanje dostupnosti kao i smanjenje trokova informaciono-komunikacionih

tehnologija

Kapacitet ICT-a da podri i obogati klasine obrazovne prakse kroz uenje

zasnovano na izvorima i sinhronizovanoj i asinhronizovanoj komunikaciji.

Potreba za fleksibilnim pristupom mogunostima uenja od udaljenih mesta kao

to su kua, radno mesto, mesna zajednica i konvencionalna edukaciona

institucija.

Zahtevi izolovanih i nezavisnih studenata za alternativnim pristupom obrazovnim

uslugama.

Verovanje mnogih obrazovnih institucija da e im primena ICT-a omoguiti

poveanje udela na rastuem konkurentnom tritu obrazovanja

12


13/87

Potrebu meu obrazovnim institucijama da budu viene da idu u korak sa

vremenom (uz integraciju ICT-a) kako bi privukle panju roditelja, studenata i

drugih donatora sredstava.

Verovanje i oekivanje da e on-line uenje smanjiti trokove i poveati

produktivnost i efikasnost obrazovne institucije.

Koje su osnovne prepreke za primenu e-uenja u obrazovnim institucijama?

Motivisanje predavaa da integriu ICT u svoju nastavu

Pitanje odziva korisnika (studenata)

Problem finansijskog planiranja ICT resursa za e-uenje

Razmiljanje

Koji su osnovni motivi i prepreke za uvoenje e-uenja u vaoj organizaciji?

Kvalitet savremenih praksi e-uenja

U sredini svih ovih interesa i razmnoavanja e-uenja-a postoji velika razlika

u kvalitetu e-uenja i predavanja.

Ovo ne bi trebalo da bude nikakvo iznenaenje kao to postoje i mnogi

primeri loeg i nemarnog linog predavanja tako postoje i mnogi primeri

izvanrednosti u tom smislu.

Unazad nekoliko godina grupa odraslih edukatora sa University of British

Columbia u Kanadi sprovela je istraivanje kurseva baziranih na Web-u (Boshier,

Mohapi, Moulton, Qayyaum, Sadownik, & Wilson, 1997).

Ovo je vremenski odreena studija i ovaj prikaz web baziranog kursa bez

sumnje bie zamenjena brzim korakom promena u ovoj oblasti ali ona baca

interesantno svetlo na e-uenje i praksu predavanja koje se u celini trenutno ne

razlikuju.

Fokus ovog istraivanja bio je na aktraktivnostima i suoavanju validnosti

stand alone web baziranih kurseva. Ova istraivanja definiu stand alone kurs

kao onaj koji moe ukljuiti dopunske materijale ali moe biti kompletiran bez

interakcije licem u lice sa instruktorom (Boshier et. al., 1997, p. 327)

Od 127 sagledanih predmeta ovi istraivai su odvojili 19 kao neugodne za

prolaenje, 42 su razmatrana kao blagi uitak, 43 kao delimian uitak, 19 kao

veoma prijatni a 4 kao totalni uspeh.

13


14/87

Takoe su pronali da je svega nekoliko pregledanih kurseva ponudilo vie

interaktivnih mogunosti za uenika ili prilika za kolaborativnim uenjem.

Pronali su mnogo kurseva koji su delovali da imaju previe opsednutosti

izjavama ciljeva, procenama ishoda i hijerarhijskim poretkom stvari sadraja kao

suprotnost fokusu na izgradnju bogato baziranog okruenja uenja oko ponuene

teme.

Istraivai su iz studije zakljuili da je najvei izazov za graditelje web-

baziranih kurseva konceptualni a ne tehnoloki. Oni predlau da graditelji kursa treba

da se vie fokusiraju na to kako da uine njihove kurseve atraktivnijim,

pristupanijim i interaktivnijim. (Boshier et. al., 1997, p. 348).

Kao dodatak ovome i uprkos rastuem priznavanju vane uloge i funkcije

nastavnog plana u poduavanju i uenju, nastavnici ipak/sve u svemu (overall) nisu

uspeli potpuno da iskoriste mogunosti koje omoguavaju alternativne tehnologije u

uenju. Dokaz za ovo je bezbroj web site-ova univerzitetskih kurseva, koje sadre

neto malo vie od rasporeda, kratkog pregleda sadraja kursa, Power Point

prezentacija zabeleaka samog predavaa i, ponekad, primer ispitnih testova.

Umesto iskoriavanja jedinstvenih svojstava informacionih i komunikacionih

tehnologija, takva praksa daje model uenja obrazovanje je jednako prenosu

informacija, koji je tako uobiajen za klasinu razrednu praksu. Bez obzira na

sposobnosti sredstva prenosa, prirodu sadraja predmeta i potrebe uenika, veliki

deo nastavne prakse nastavlja da bude upravljen na nastavnika i orijentisan na

prenos. Retko se zaustavimo da razmislimo zato obuavamo na nain na koji

obuavamo i podravamo uenje i zato su nai nastavni prilazi zasnovani na

vrstim obrazovnim principima spoznaje i uenja.

Ovakav nain nastavne prakse doveo je do velikih frustracija za uenike i

nastavnike, od kojih su mnogi postali prilino skeptini u vezi sa prednostima novih

tehnologija u uenju, kao to su e-uenje i uopte uenje na daljinu (Kirkwood, 2000;

Rumble, 2000). Ovo je klasian problem nastavnog plana. On ima veze sa

neuspehom strunjaka za nastavni plan i predmete da osmisle takav plan nastave i

uenja koji bi najbolje odgovarali vrsti predmeta i potrebama uenika u ogranienosti

odreenih sredina za uenje. Uprkos ovome, mogu se nai i primeri dobre nastavneprakse. To su nivoi gde su nastavna iskustva paljivo oblikovana za podrku razvoja

jasno ustanovljenog rezultata uenja i, u svetlu potreba uenika, spremnosti uenika i

prirode obrazovnog konteksta.

14


15/87

Razmatranje sadanjeg prilaza

Ne bi trebalo vie da je potrebno ponavljati da informacione i komunikacione

tehnologije same imaju mali uticaj na kvalitet poduavanja i uenja (v. Clark, 1983;

Kozma, 1991). Nema sumnje da ove tehnologije pruaju ogromne mogunosti za

izgradnju nastavnih sredina bogatih izvorima za uenje. Meutim, one su samo

prevozno sredstvo za obrazovne razmene i, same po sebi ne mogu bitno da

unaprede poduavanje i uenje. Uprkos ovome, u trci da se se prihvati e-uenje,

mnogi nastavnici ne mogu da urade neto vie od postavljanja programa kursa i

Power Point prezentacija svojih predavanja na web site-u kursa. Ovo se ne razlikuje

mnogo od fotokopiranja takvog materijala i njegovog deljenja na asu. Dok je

postavljanje programa kursa i skripti lekcija na web vrlo korisna primena ove

tehnologije, postoji mnogo vie to informacione i komunikacione tehnologije mogu

da prue u smislu podrke poduavanju i uenju. Da bi se potpuno iskoristile

mogunosti koje ove tehnologije nude, mora se obratiti puna panja na pedagogiju

transakcije poduavanja i uenja. Ovo se odnosi na plan sredine poduavanja i

uenja, koji objedinjuje, izmeu ostalog, razmatranje kako e predmet biti

prezentovan, ta e uenici raditi, ime e se podrati uenje, kako e uenje biti

procenjeno i na koji nain e se dobiti povratna reakcija.

Ne postoji nedostatak saveta kako da se isplanira bogata sredina za e-

uenje, da bi se obezbedilo da stvaramo najbolje tehnologije uenja koje

upotrebljavamo (v. Burhess & Robertson, 1999; French, Hale, Johnson & Farr,

1999). Ustvari, po ovom pitanju nemamo ni izbora. Promenljive potrebe obrazovanja i

obuavanja kako u biznisu (poslu), tako i u viem obrazovanju, prinuavaju nas da

razmotrimo klasine pristupe poduavanju i uenju. Ovo ini da, pored ostalog,

promenu uloga nastavnika da pree iz uloge mudraca na sceni u ulogu vodia sa

strane. Ovo takoe ukljuuje izmenu prirode uenja iz voene nastavnikom u

upravljene na uenika ili centrirane na uenika. Informacione i komunikacione

tehnologije imaju znaajnu ulogu u podrci ovakvih nagovetenih promena u prirodi

poduavanja i uenja.

French, Hale, Johnson & Farr (1999) predlau tri naina na koji se moe

upotrebiti informaciona i komunikaciona tehnologija za podrku usmerene na sebe iusmerene na uenika sredine za uenje. To su:

1) poveano/uveano poduavanje Augmenting teaching

2) virtualno uenje Virtual learning

3) progresivna primena Progressive application

Poveano poduavanje se zasniva na premisi da nastavnik moe da povea

praksu u poduavanju podravajui je jednim ili sa vie aspekata aktivnosti bazirane

15


16/87

na ICT-u. Poveane uionice mogu da koriste sve od korienja Web-a za

distribuciju informacija o kursevima, do email komunikacije za diskusiju izmeu

uenika i nastavnika i meu uenicima i saradnju studenata preko kompjutera.

Virtualno uenje se odnosi na proces poduavanja i uenja preko Interneta bez

linog kontakta meu uesnicima. Na ovaj nain Internet zamenjuje standardna

predavanja, stvarajui nove mogunosti za usmereno na sebe i fleksibilno uenje.

Na kraju, progresivna primena se odnosi na proces primene ICT-a, bazirane na

tehnologiji progresivnog poduavanja i uenja kako se razvija samopouzdanje

uenika u korienju tehnologije i njenih prednosti. Koncept progresivne primene

tehnologije zasnovane na pojmu uenja tano na vreme, to predstavlja proces

mogunosti pristupa obrazovanju u vreme kad uenik eli neto da naui.

Razmiljanje

Kako bi e-uenje uticalo na Vau organizaciju?

Koje zamke e-uenje-a biste izbegli?

16


17/87

5. FUNKCIONALNI MODEL E-UENJA

Da bi se razumelo kako razliiti sistemi mogu da rade zajedno, korisno je da

imamo jednostavan model za primenu e-uenja. Slika 1 ispod predstavlja vizuelnu

prezentaciju komponenata koje stvaraju neko okruenje e-uenja i objekata kojimoraju da budu premeteni izmedju ovih komponenata. Ovo nije neki arhitektonski

referentni model za korienje od strane ininjera ve vie koncepcijski model koji

moe biti iskorien da odredi proizvode e-uenja i njihovu funkcionalnost u

okruenju e- uenja.

Meta podaci

Da bi povezali dejstvo sa ostalim komponentama, skladiteni sadraj mora

sadrati pretraujui eksponent traenih objekata i, tano opisanih informacija o

strukturi i osobinama tog objekta. Te opisane informacije zovu se meta podaci ili jo

preciznije, naueni meta podaci. Meta podaci se koriste da podre pretragu,

otkrivanje, i istraivanje nauenih objekata.

Meta podaci i sadraj arhiviranja

Ako neko pomisli na tradicionalnu biblioteku, meta podaci su jednaki

kartoteci, i sadraj je anologan knjigama. ak i u biblioteci kartice se uvaju odvojeno

od knjiga, i u digitalnom dobu sadraj skladitenja esto sadri samo meta podatke.

Skladiteni sadraj sastoji se iz razlicith formi ukljuujui tekst, grafiku, odredjenapitanja, slike, animacije, simulacije, audio, i video. Grubo fiziko skladitenje i

povraaj sadrajnih objekata mogu biti u potpunosti odvojeni od skupljenih i

obnovljenih meta podataka koji se tiu traenih objekata. Ustvari, traeni podaci

mogu biti sauvani na vie razliitih servera sa razliitim karakteristikama. Ovo je

tehnoloki prigodan pristup sticanju efikasnosti u dostavljanju stvarnog sadraja za

uenje i zato to razliiti mediji zahtevaju razliite tipove servera.

Sadraj i rukovodjenje

Premda ovo tek poinje da se deava, sadraj skladitenja moe biti deo

sadrajnog rukovodjena sistema ili mogu podravati funkcije sadrajnog rukovodjena

kao sto su: kontrolna verzija, prijavljivanje i odjavljivanje, i pristanak rukovodioca

prilikom stvaranja novog sadraja.Uvoz i izvoz funkcije potrebne za premetanje

objekata ili grupe objekata izmedju sistema takodje mogu biti namenjene sadrajnom

rukovodjenju.

17


18/87

Ponovno upotrebljeni podaci

Skladitenje traenih podataka omoguuje korisniku da formira, registar, i

ponovo upotrebi traene podatke. Ovo zahteva arhiviranje podataka sa traenim

meta podacima, i esto zahteva mogunost njihovog kombinovanja i poklapanja

traenih podataka koji potiu iz razliitih izvora i dostavljaju se u razliitim sistemima.

Sveukupno ponovno ubotrebljeni podaci zahtevaju uskladjivanje raznih komponenti.

Ponudjeni katalozi

Ponudjeno uenje je definisano kao sadraj koji je sakupljen kao paket

podataka (ukljuuje odredjene komponente ) koji je potom ponudjen uenicima kao

celina. Ponudjeni katalog potpada pod specijanlnu vrstu skladitenja koje sadri

ponude. Ponudjeni katalozi mogu dovesti u vezu ponude sa naunim metodama

preko kojih se dolazi do eljene diplome, sertifikacije, i ostalih eljenih kvalifikacija. U

zavisnosti od arhitekture okruenja gde se uenje odvija, ovaj katalog moe biti

integrisan sa generalnim sadrajem ili moe postojati kao odvojena komponenta.

Sadraj autorizovanih tehnika

Sadraj (i odredjenost) autorizovanih tehnika i servisa doputa ekspertima

dotine tematike i instrukcionim kreatorima da naprave i modifikuju sadraje traenih

podataka. Profesionalni instrukcioni kreatori potrauju njihova digitalna orudja da bi

ostvarili irok spektar raznih funkcija, dok medjutim gore pomenuti eksperti tee

podacima i objektima koji se lake koriste i bre ue, i obezbedjuju standardne

osnove za tek napravljene sadraje.

Razliite autorizovane tehnike koriste se za kreiranje i formatiranje razlicitih

tipova sadraja kao to su: tekst, grafika, slike, animacije, simulacije, audio i video.

Vano je za autorizovane instrumente da dozvole autorskim kapacitetima da lociraju

postojee sadraje i da ih ponovo upotrebe pre nego to ih u potpunosti rekreiraju.

Ovo zahteva instrukcione dizajnere, kapacitetne provajdere, ili stvaraoce samog

programa da to tanije odrede i obezbede meta podatke i detaljan opis njihovog

sadraja.

Sadraj konstrukcionih tehnika

Sadraj konstrukcije odnosi se na povezivanje kapaciteta objekta zajedno u

koheziji sa traenim modulima, sa navigacijom izmedju jasno definisanih objekata i

tano odredjenih podataka sklopljenih da odgovaraju sadraju. Sadraj konstrukcije

esto se obavlja uz pomoc razliitih tehnika, ee nego to se autorizovane tehnike

18


19/87

koriste da bi se stvorili traeni objekti, iako mnoge autorizovane tehnike koriste i

ukljuuju konstrukcione mogucnosti.

Sadraj konstrukcionih tehnika podrava kreiranje i aplikaciju ablona samog

kapaciteta koji moe biti osnova za konstanto i efikasno pakovanje sadraja i lako

upotrebljive metode uenja. Taj prototip moe biti baziran na strukturi, na

prezentaciji, i na instrukciono dizajniranim metodama, ili na sva tri. Na ovaj nain taj

ablon moemo podeliti na: uvodnu lekciju, objanjenje, primer, i zadatak; uzmimo

recimo pozadinu vaeg display-a na koju moemo postaviti va kolski ili

kompanijski logo; zajedno sa mestima za tekst, grafiku i animacije. Bilo bi od pomoi

ako bi ove postavljene ikone mogli koristiti kao podatke za uenje, i na taj nain i njih

dospremili u memoriju radi lakeg nalaenja i kasnijeg uenja. Ova konstrukcija

(assembly option) takodje nam omuguava povezivanje sa drugim izvorima

elektronskog uenja kao sto su: internet priaonice (chat rooms), internet debatni

forumi, lako praenje vanih dogadjaja u svetu i propratno edukativno internet

okruenje.

Organizator kataloga

Organizacija kataloga je proces definisanja uenja koje e biti ponudjeno

raznolikoj publici: utvrdjivanje planova za uenje (metode nivelisanja znanja i

sertifikata, naini razvijanja raunarskih vestina), rasporedjivanje izvora potrebnih za

podrku za predavanja, utvrdjivanje poslovnih procesa za registrovanje uenika u

ponudi, i pravljenje kataloga ponude koji ce biti dostupan ciljnoj publici.

Ovaj proces moe biti jako jednostavan u organizaciji koja inae izdaje mali

broj samohodnih proizvoda za uenje svojim zaposlenima ili e taj proces biti vrlo

sloen kao to je to sluaj kod velikih obrazovnih organizacija koje izdaju hiljade

kurseva koje vode instruktori velikoj i raznolikoj publici.

Sadrina organizatora kataloga je tipian interface koji dozvoljava

autorizovanom pojedincu da omogui uenje i postavi pravila za pristup, ogranienja,

cene, itd.

Organizator profila uenikaUenje se svodi na uenike, stoga sistemi za e-uenje po pravilu sadre

informacije o uenicima koji ih koriste. Ove informacije sadre: line podatke,

planove njihovog uenja (za koje zvanje se edukuju, npr.), istorijat njihovog uenja,

zvanja i diplome, procena znanja (vetina i kompetentnosti), i status uestvovanja u

aktivnom uenju (registrovanje, napredak). Zbir svih ovih informacija zove se profil

uenika i sistemi za e-uenje zahtevaju, pored ostalog, komponentu koja oraganizuje

19


20/87

ove profile. Organizator profila uenika ini dostupnima informacije ostalim delovima,

preuzima i obnavlja informacije o uenicima na osnovu podataka koje mu dostavljaju

ostali delovi baze e-uenja.

Nastavni plan

U zavisnosti od organizacione strukture, uenje moe biti planirano od strane

samih uenika, od strane nastavnika, nadzornika, savetnika, HR menadera (Human

Resource- kadrovi). Zajedniki elementi planiranja (koji mogu ili ne moraju biti

podrani od strane automatizovanih sistema ) su sledei:

Odredjivanje cilja uenja. Koji stepen, zvanje, diplomu, kvalifikacije ili vetinu

uenik eli da postigne?

Procena postojeeg uenja ili stepena znanja uenika. Ovo se moe izvriti

test procenom, procenom istorije uenja, ili kroz subjektivnu procenu od

strane nastavnika ili neke druge osobe.

Procena postojeeg nivoa znanja i/ili stepena vetine u odnosu na cilj uenja.

U edukaciji vieg nivoa ovo se esto naziva analizom napretka. U svetu

velikih firmi, korporacija, ovo se naziva analizom rupa u znanju.

Utvrdjivanjem nastavnog plana, obino u smislu ponude gradiva koje e im

pomoi da sa svog nivoa znanja dostignu cilj.

Valja primetiti da ovo nisu koraci koji se moraju redom ispratiti. Svi ovi koraci su u

medjusobnom odnosu koji moe zahtevati ponovnu procenu novonastale situacije.

Planiranje uenja zahteva pristup ponudi i putevima obrazovanja ponudjenim u

katalogu i pristup informaciji o uenicima iz baze podataka profila uenika. Nastavni

plan treba posmatrati kao jezgro profila uenika i uvati ga kao takvog za praenje

tekueg napretka pojedinca.

Nastavni katalog

Nastavni katalog je deo koji omuguava uenicima pristup nastavnoj ponudi i

uredjuje poslovne procese koji su vezani za taj pristup. Sloenost tog procesa moe

se menjati drastino, od obinog klika na proizvod u katalogu koji odmah obezbedjuje

pristup, do sloenog procesa koji iziskuje pristanak instruktora, proveru slobodnih

mesta, proveru prethodnih uslova neophodnih da budu ispunjeni, obraun plaanja,

metod plaanja, definisanje otkaznih rokova i mogunosti refundacije, itd.

20


21/87


22/87

Pristupanost

Profili uenika takodje mogu sadrati podatke koji se mogu koristiti za

odredjivanje metoda predavanja koje uenik koristi. Na primer, uenici oteenog

sluha mogu biti snabdeveni sa transkriptom teksta video prezentacija.

Okruenje za saradnju

Neki sistemi za e-uenje su napravljeni na temeljima sinhronizovanih

predavanja i saradnje. Nazivaju se virtuelne uionice zato to pokuavaju da proire

shvatanje fizike okoline i deavanja u uionici na internet okruenje. Iako se koriste

za e-uenje, tehnoloki pristupi virtuelnim uionicama su dosta drugaiji nego oni koji

se koriste na bazi web pretraivaa koji primarno koriste asinhronizovana

predavanja.

Neformalno uenje

Znaajni deo uenja, pogotovo u svetu korporacija, odigra se na neformalan

nain. To neformalno uenje moe sadrati stvari koje je nemogue zapisati i

formirati u reenicu. Takvi su razgovori na hodniku, kao i improvizovani primeri,

spontani treninzi, demonstracija rukama i mnogi drugi oblici koji se pokuavaju

digitalizovati i spremiti za kasniju upotrebu.

Neformalno uenje se esto odrava istim metodama saradjivanja kao i

formalno uenje. Zapravo formalno uenje je esto samo mali deo poslovnog sluaja

za implementiranje sinhronizovane saradnje, gde je neformalno uenje mnogo ee

na umu kupaca. Mnoge saradnje ukljuuju mogunost audio, video, i drugih zapisa

ija sadrina se svodi na neformalne dogadjaje. Time se prave mnogi nastavni

materijali koji mogu da se rasporede i sauvaju u sadraj za kasniju upotebu. Neki

sistemi obuhvataju alat koji omugaava da se neformalno uenje zapie i unese u

profil uenika.

Procena znanja i naini testiranja

Procena i testiranje znanja mogu biti sastavni deo nastavnog gradiva i

predavanja ili mogu biti zamiljeni kao odvojen proces. U svakom sluaju procenetestiranja znanja su kljune komponente svake vrste edukacije ukljuujui tu

zapisivanje, skupljanje, interpretiranje procena to se vri esto od strane nezavisnog

programa koji se naziva motor procene.

Motori procene se uglavnom sadre od procene autorovih mogunosti i

mogu biti korieni za stvaranje grupe pitanja od kojih su i same procene (i

22


23/87

ispitivanja) sastavljeni. Konstrukcioni proces se sastoji od nasumino biranih pitanja

baziranih na odredjenom kriterijumu, ak i na nekim prilagodjenijim pitanjima koja

potiu od predhotno postignutih rezultata. Tipovi pitanja koja podravaju gore

pomenuti motori procene su impresivno brojni, iako klasini direktni izbor pitanja sa

jednim tanim odgovorom je i dalje dominantan.

23


24/87

6. TEHNOLOKA INFRASTRUKTURA

Da bi efikasno savladali e-uenje veoma je vano imati: istu sliku o tome

kako e-uenje podrava i pomae ostvarivanje edukativnih ciljeva; sadraj e-uenja

koje tei tim ciljevima; orudje (tehnike) za stvaranje i ostvarivanje; omuguava idostavlja samo znanje; i na kraju potrebna tehnoloka infrastruktura koja e

podrati orudje i samo dostavljanje ueniku eljenog sadraja.

Tehnoloska infrastruktura mora posedovati neophodan kapacitet koji e

podrati zahteve koje e-uenje iznova potrauje u skladu sa napretkom interneta,

mora biti fleksibilna da bi podrala konstantno uveavanje korisnika, takodje mora biti

i stabilna da bi obezbedila visok stepen mogunosti i opcija za uenike, mora

obezbediti potpunu otvorenost sistema, tehnike i orudja da bi pruili uenicima

mogunost da na osnovu korienja raznih komponenti dodju do eljenog reenja, i

na kraju mora pruiti bezbednost da bi zatitila korisnike i sam sadraj sistema.

SUN Podrka tehnolokoj infrastrukturi e-uenja

The Sun Open Net Enviroment (Sun ONE )

(www.sun.com/software/sunone/) je Sun Mikrosistemi standarno baziran softver,

dizajniran, sa oprobanom platformom, i specijalizovan za pravljenje i dostavljanje

programa. On obezbedjuje irok spektar tradicionalnih softverskih aplikacija, kao i

novonastale programe bazirane na web-sitemima, i ostavlja prostor buduim

generacijama mogunosti edukacije putem raznih web-programa i aplikacija.Sun ONE arhitektura kao i iPlanet proizvodi koji otelotvoruju takvu arhitekturu su

najprigodniji za podrku zahteva koje postavlja takozvana edukacija e-uenja. Ovo je

otelotvoreno u sledeim karakteristikama:

Integrisanost: Podrano od strane otvorenih standarda i tehnologija kako bi

osigurali operativnost preko heterogenih platformi,sistema i okruenja.

Evolutivnost: Pospeuje performanse postojeih sistema a pritom prua

fleksibilnost samog servisa ''on demand''

Investiciona opravdanost: Smiljena da odgovara kako kratkoronim tako i

dugoronim potrebama same softverske arhitrekture.

Isplativost: Direktan uticaj vri na izazove koje proistiu iz samog poslovanja

kroz dokazane i pristupane proizvode

24


25/87

Integrisanost: Limitira trokove implementacije softvera time to je

aplikativan istog trenutka bez potrebe prilagoavanja sa ostalim ''Sun ONE''

proizvodima

Pospeivanje preduzimljivosti preduzea: Podrano od strane mrene

infrastrukture kompanije koja razume neophodnost i kritinost samih

proizvoda kao i potrebama za podrku.

KONFIGURACIJA PROIZVODA ZA ''e-UENJE''

U stvarnom svetu i okruenju funkcije koje su ve prethodno opisane su

tipino rasprostranjene u boju alata i sistema. Ovaj odeljak objanjava neke

uobiajene klase proizvoda kao i samih isporuilaca istih i funkcija ''e-uenja'' koje

oni podravaju.

Ovo grupisanje proizvoda e se kroz vremenski period promeniti u skladu

kako i trini prostor nastavlja da evoluira tj. da se razvija.

Portali za uenje

Portali za uenje spajaju alate koji su neophodni za ''e-uenje'', sadraj kao i

okruenje zadueno za isporuku i da ih organizuje tj. grupie u logine celine

bazirano na ulozi individue koja koristi dati portal. Svaka organizacija koja koristi dati

portal e definisati i organizovati detaljno uloge koje su najpogodnije njihovim

potrebama ali neke od nejeih su sledee: osoba za razvoj sadraja, instruktor,

savetnik, administrator i uenik. Portali se takoe upotrebljavaju kako bi pruili

podrku zajednicama koje se edukuju koje predstavljaju grupe ljudi koje vezuje

zajedniki interes za odreenu temu ili oblast. Portal prua nain da se identifikuju

ljudi sa slinim interesovanjima i prua alate za kolaboraciju i podele sadraja

lanovima odreene zajednice koja je identifikovana. U sferi vieg obrazovanja kole

implementiraju ove portale kao integralni deo kolske zajednice i okruenja za

uenje. Tehnologije portala i servisi su dostupni od strane irokog broja prodavaca

usluga ukljuujui specijalizovane prodavce kao to su sistemski prodavci poznatiji

pod nazivom ''blackboard'' i proizvodi namenjeni studentskoj administraciji poznatiji

pod nazivom ''people soft''.to se tie korporativne sfere LMS prodavci se tipino pozicioniraju kao

provajderi portala okruenju koje se edukuje.

Prodavci sadraja

Kao to se moe videti iz funkcionalnog modela,sadraj je taj koji predstavlja

samo srce okruenja za e-uenje.

25


26/87

U sferi akademskog obrazovanja,a posebno u sferi visokog obrazovanja

izdavai se trude da sadraje ponude u to je veem broju interesnih sfera. Oni da

kaemo prekrajaju postojee sadraje u one koji e najbolje odgovarati potrebama

korisnika kao to su ''kurs paketi'' ili ''kasete'' koje se mogu koristiti na

opteprihvaenim kurs menadment sistemima kao to su ''WebCt'' i ''Blackboard''

(same funkcije ovih sistema za menadment kurseva koji su primenjeni na

akademskom tritu su dalje opisani u posebnom odeljku ispod).

U korporativnoj sferi postoji odreeni broj kompanija kao to su

''smartforce'',''skillsoft'' i ''netg'' iji primarni zadatak predstavlja pruanje tkzv ''sa

police'' i ''samohodnih'' kurs paketa koje kompanije mogu nabaviti i primeniti ih kroz

svoje sisteme zamenadment uenja. Gomila ''off the shelf'' sadraja se tradicionalno

pojavljuje u oblastima kao to su ''soft skills'' (komunikacije, liderstvo,...),

informaciona tehnologija i opti poslovni menadment. Ovo je samo poetak jer se

promene deavaju u samoj raspoloivosti i irine primenjivosti alata. Postoji takoe

odreeni broj kompanija koje su specijalizovane na polju razvoja sadraja ciljanog

na specifinu vertikalnu industriju,a posebno u sferi izuzetno regulisanih industrijskih

grana kao to su zdravstvo, trasport, energija. Razvoj i napredak ka ''e-uenju'' u

ovim vertikalnim tritima je proisteklo pre svega iz potreba same industrijekao i

uslovima konkurencije. Neki veliki prodavci kao to je ''smart force'' implementiraju

njihove sadraje u svoj paket programa kako bi ponudili kompletno ''out of the box''

reenje klijentima koji preferiraju da posluju samo sa jednim prodavcem. Ovi da ih

nazovemo minimalistiki LMS (learning management system) pruaju tkzv on-line

kataloge, jednostavne profile koji su potrebni za uenje, planiranje samog uenja i

praenje samih rezultata datog programa. Izdavai se kreu u tom pravcu koji e

obezbediti svoje sopstvene LMS i LCMS okruenja kao opciju za njihove klijente.

LMS(Learning Management System)

LMS termin se primarno koristi na korporativnom tritu. FLMS (full featured

learning management systems) kao oni koje nudi ''LearnTone''

(suned.sun.com/HQ/LMS/, click2learn, Docent, IBM Mindspan reenja, Saba i Thinq)

pruaju sledee glavne funkcije (pogledati sekciju funkcionalni model koji se nalazi uovom dokumentu radi opisa ovih komponenti):

Menader profila uenja

Menader kataloga proizvoda za uenje

Planer uenja

Registar uenja

26


27/87

Povezanost sa okruenjem kojem se isporuuje usluga kako bi bili upoznati

sa onim to im se nudi.

Praenje isporuke i ukljuenosti u program

Procena i praenje testiranja

Procena autorskih alata

Prikuplja sadraja

Ono to predstavlja bit svega je namera da upravljaju okruenjem koje se

edukuje, omoguavajui mesto gde sadraj moe biti organizovan i prezentovan

korisnicima tj. onima koji ue, planovi uenja mogu biti rukovoeni tamo gde su

aktivnosti samog uenja i rezultata praene od strane provajdera. Veliki igrai na

podruju LMS sigurno poveavaju svoje trino uee integrisanjem samog

autorskog prava,procene i alata za isporuku u svoje proizvode.

Sistem studentske administracije

U sferi visokog obrazovanja, sistem menadmenta uenja je omoguen

integracijom sistema za menadment isporuke kursa kao to je WebCT ili Blackboard

sa studentskim administracionim sistemom kao to su PeopleSoft,SCT i Datatel.

Sistem studentske administracije upravlja sa profilima uenika, kataloga ponude,

planiranjem i registracijom samog korisnika tj. uenika. Sistem za menadment

isporuke kursa upravlja sa kompozicijom sadraja,uzajamno deluje sa autorskim

alatima, podrava isporuku samog znanja i detaljno prati rezultate.

Prodavci sistema za studentsku administraciju razmatraju proirenje njihove

proizvodne linije koje bi ukljuile menadment isporuke kursa, ali svojim veim delom

su formirali odreena partnerstva sa onim prodavcima koji prdaju ve sistem za

menadment isporuke kurseva jer su smatrali da im je to povoljnija opcija nego da

razvijaju potpuno nov proizvod sami. Ovo omoguava kako jednima tako i drugim

partnerima da se fokusiraju na one delove programa za koje su najkompetetniji jer iz

toga sledi da e zajednikim naporima krajnjem korisniku isporuiti mnogo korisniji i

kvalitetniji proizvod nego to bi to mogli uiniti da nisu u parterstvu jedni sa drugima.

Sistem za menadment sadraja uenja (CMS ili LCMS)LCMS predstavlja multi-korisniko okruenje gde ljudi koji rade na razvoju

metoda uenja mogu kreirati, sauvati, ponovo koristiti, upravljati i isporuiti digitalni

sadraj za uenje, a sve to iz centralnog spremita. Dok LMS upravlja procesima koji

okruuju samo uenje dotle LCMS upravlja procesima kreiranja i isporuivanja

samog sadraja koji je neophodan za uenje kao to se moe i zakljuiti iz samih

njihovih naziva.

27


28/87

Karakteristike tipinog LCMS proizvoda ukljuuju:

Alate za sastavljanje sadraja

Autorski alati sadraja uenja mogu biti ukljueni u LCMS

Integracija autorskih alata koja podrava registraciju,uvanje i povraaj

objekata bilo kojim podesnim standardom kao autorskim alatom.

Sadraj koji ima omogueno meta-data spremite (ukljuujui ureaje za

memorisanje sa nekim karakteristikama menadmenta sadraja kao i

kataloga sadraja)

Jednostavan menadment profila korisnika,mada ovi sistemi postaju

sofisticiraniji u okviru LCMS proizvoda

Sistem isporuke sadraja koji omoguava LCMS-u da locira,povrati i servisira

odreene objekte u okruenje isporuke.

Mnogi LCMS proizvodi integriu sve ove komponente i bazirani su instrukcionom

dizajnu paradigmi ili instrukionalnim teorijama. Jo jedan od alata koji se moe nai u

okviru nekih LCMS proizvoda je onaj koji koristi za promenu namene neformalnog ili

nasleenog sadraja to prosto govorei znai konvertovanje ''staroffice-a'', ''power

point-a'' ili dokumenata u Word-u u objekte za uenje koji mogu biti iskorieni od

strane LCMS.

Definisanje jednog LCMS kao odvojenog niza proizvoda je relativno nov

fenomen. Nivo sloenosti oko uenja, planiranja i vezivanja ponude poslovnim

pravilima i poslovnim procesima je mnogo manje zastupljeno u LCMS proizvodima

nego u LMS proizvodima, iako je nivo sloenosti vezan za organizaciju sadraja i cilj

obrazovanja daleko vei. Kao to moete posumnjati, prodavci LMS proizvoda

poinju da nude integrisane LCMS proizvode dok prodavci LCMS proizvoda grade

svoje LMS mogunosti. Neki prodavci (izdavai), prodavci autorskih orua, i prodavci

predavakih programa takodje razvijaju LCMS funkciju koju integriu u svoje

proizvode.

LCMS proizvodi omoguavaju firmama da razviju i ponovo upotrebe male jedinice

digitalnog instrukcionog sadraja. Ovo je od velike vrednosti. Ponovno korienje i

organizovanje gradiva koje zadaje jedan LCMS skrauje vreme potrebno za

stvaranje novih nastavnih programa i umanjuje cenu njihovog pravljenja. Eliminisanjeizlinosti gradiva ponovnim korienjem istih predmeta takoe obnavlja informacije u

tim predmetima i to na jedan laki i jeftiniji nain.

Korienjem standardizovanih nastavnih 'metadata' struktura zajedno sa uvozom

i izvozom standarizovanih nastavnih predmeta takoe omoguava novim nastavnim

predmetima da se prave i dele sa drugim nastavnim oruima i programima.

28


29/87

Kako bi u to veoj meri podrali ovu mogunost korienja od strane vie

sistema, novi LCMS alati su dizajnirani da budu u skladu sa standardnim

specifikacijama za metadata sadraje, pakovanje sadraja, i komunikaciju sadraja.

Autoring alati i alati za spajanje

Autoring alati, odn. alati za izradu nastavnog gradiva dolaze u 3 oblika:

1. Alati predvieni za stvaranje nastavnog gradiva u uem smislu. Ovo su

uglavnom ili delovi LCMS programa ili jednostavni alati namenjeni

ekspertima materije, kao sto je Trivantis.

2. Alati koje koriste autori sadraja i instrukcioni dizajneri, koji takoe mogu

stvarati gradivo. Ovde spadaju Macromedia proizvodi, koji poinju da

podravaju neophodne standarde.

3. Alati koji omoguavaju da se gradivo stvara koristei se standardnim

programima za obradu teksta i programima kojima se prave prezentacije. Niz

proizvoda koji naizgled dodaju makroe Star Office, Word, ili PowerPoint

dokumenti, ili takve dokumente zaviti u neki format koji je u skladu sa

standardima nastavnog gradiva. Ovi alati omoguuju dokumentima i

prezentacijama da postanu nastavni predmeti koji se mogu predavati u

odgovarajuim sistemima.

Mnogi alati za stvaranje gradiva omoguavaju utelotvorenje sadrine koja je

stvorena negde drugde preko cut i paste komandi. Alati za sastavljanje sadrine ine

isto tako to sve podatke tretiraju kao predmet nastave i kombinuju vie njih. Veina

ovih alata koji sastavljaju sadrinu su delovi LCMS proizvoda, mada su neki izdavai

i kompanije za razvoj sadraja stvorile alate koji koriste relevantne delove SCORMa (

Sharable Content Object Reference Models ) ili AICC ( Aviation Industry CBT

Committee ) standarde kao osnovu za stvaranje nastavnog gradiva. Ovi proizvodi

mogu nestati usled pojave proizvoda koji su laki za korienje. Takvi proizvodi

funkcioniu tako to prvo sagrade strukturu-kostur, a onda je popune sadrinom.

Sistemi za procenu znanjaSistemi za procenu znanja obezbeuju specijalne alate napravljene ba za

ispitivanje, testove i procene. Veina ovih sistema takoe podrava izvravanje

testiranja prema uenicima, i isporuku ovih podataka nazad nastavnom sistemu. Neki

alati odravaju sopstvenu bazu rezultata koju koriste dalje za izvetaje i analizu.

Sistemi za procenu znanja su ukljueni u: mnoge programe za pravljenje i

sastavljanje nastavnog gradiva, kao sto je Trivantis; sisteme za organizaciju uenja,

29


30/87

kao to su LearnTone (suned.sun.com/hq/lms/) i Docent; i organizatori kurseva, kao

to su WebCT i Blackboard.

Takoe postoje specijalizovani sistemi kao to su Question Mark ili Quiz Studio, koji

se fokusiraju samo na pravljenje, isporuku i praenje ispitivanja. Ovi specijalizovani

alati sarauju sa irokom paletom LMS, organizatorima kurseva, i okolinom

predavanja.

Sistemi za organizaciju kurseva

Ova kategorija sistema posebno preovlauje na tritu edukativnih programa,

jer je tu akcenat baen na razliite metode uenja sadrane u jednoj vrsti predavanja

koju vodi instruktor. Ovi sistemi se razlikuju od LCMS i LMS proizvoda u smislu to

se svode na ablonsko stvaranje kurseva, i oni se ugradjuju (mada ne uvek, ini se)

u baze podataka o studentima i katalokim sistemima.

Sistemi za organizaciju kurseva, kao to su eCollege, Blackboard, i WebCT imaju

sledee vidove funkcionisanja:

Sastavljanje delova kursa u nastavni program sa podrkom za navigaciju, ili

sekvenciju,

Predavanje nastavnog gradiva ueniku,

Organizaciju prijavljivanja, predavanja radova, praenja, ocenjivanja i

povratnu spregu sa korisnikom,

Pravljenje i isporuku testova, ispitivanja i procene znanja,

Ugraivanje asinhronizovanih alata kao to su otvorene i zatvorene

(upravljane) diskusije, organizaciju e-mail grupa, i razmenu dokumenata,

Ugraivanje u sinhronizovane alate kao to su Internet priaonice, table za

poruke, audio i video konferencije, itd.

Podrku za upravljanje predavaa na kursevima pruaju mogunosti kao to

su: dinaminu reviziju materijala, organizaciju zadataka, deljenje ekrana,

ake knjiice, kontrolu prijema na kurs itd.

Automatizovane alate koji podravaju ugraivanje sa sistemima za

administraciju studenata za zakazivanje asova, prijavu za asove,

uskladjivanjem rezultata studenata, i praenje tih rezultata.

Odnosei se na gore navedeni funkcionalni model, ovi sistemi podravaju rad

programa za sastavljanje gradiva, organizatorom kataloga, matine knjige uenika,

okolinu i predavanja, okolinu za saradnju, i sistem za ispitivanje/procenu. Sa obzirom

na to da neke od ovih funkcija podravaju i organizatori gradiva i administrativni

30


31/87

sistemi, od kljune je vanosti injenica da se one mogu ugraditi u ovakve sisteme.

Sam uspeh kurseva zavisi od te integracije.

Virtuelne uionice/Alati za saradnju

Postoji niz prodavaca koji nude svoje proizvode kao okruenja pogodna za

saradnju i optih konferencijskih sistema i formalnih sistema za e-uenje. Dosta ovih

firmi ima saveznitva sa prodavcima LMS i sistema za organizovanje kurseva koje

vrsto i esto ugradjuju u svoje proizvode.

Alati za sinhronizovano saraivanje mogu obezbediti: audio i video

konferencije, deljenje ekrana i aplikacija, sinhronizovano Web pretraivanje, deljenje

kolske table, dizanje ruku, i glasanje.

Asihronizovani alati obezbedjuju: grupe za diskusiju, grupe za organizovanje

e-pote, i audio video reprodukciju.

Za neformalno uenje, kljuna re sinhronizovanih okruenja je mogunost da

se snime i sauvaju dogadjaji koji e se moi ubudue reprodukovati.

Postoji irok niz proizvoaa i alata iz ove oblasti. Neki su dobro poznati u pravljenju

okruenja pogodnog za saradnju i oni su: Centra, Webex, Placeware, i Interwise.

31


32/87

7. MENADMENT SISTEMI e-UENJA

Menadment sistemi e-uenja su elektronske sredine koje omoguavaju

snabdevanje, upravljanje/menadment i administraciju niza aktivnosti uenja,

servisa, sadraja i podataka. Kao dodatak smanjenju trokova i odravanju kontrolenad svojim obrazovnim aktivnostima, menadment sistemi e-uenja (ili LMS kako se

popularno nazivaju) takoe dozvoljavaju organizaciju pomeranja kolektivnog znanja i

vetina svoje radne snage na bolji strateki nain. LMS pomau u poboljanju brzine

i produktivnosti obrazovnog procesa i komunikacije meu uenicima.

U ubrzanoj konkurentnoj ekonomskoj sredini, raste spajanje meu malim

LMS trgovcima. Veoma je mogue da e sledea generacija vie integrisanih LMS-

ova biti okarakterisana kao interfejsi laki za upotrebu i bolje modifikovani, jae

merljivosti softverskih projekata, vre usaglaenosti sa industrijskim standardima i

veih mogunosti za meusobno operisanje, kao i lake integracije komplementarnih

sistema. Stvaranje tako bogate, izmerljive, sledee generacije LMS platformi na

osnovu skice moe potrajati nekoliko godina.

Pogled na korporativnu obuku i obrazovne zajednice moe se initi da

menadment sistemi e-uenja predstavljaju kritian alat za upravljanje i razvoj

ljudskog kapitala i menanizama za poboljanje statusa svojih obrazovnih funkcija.

Nedavna istraivanja voena industrijskim analitiarem Brandonom Halom predlau

da je postojao ravnomeran rast u upotrebi LMS u obrazovanju i obuci tokom nekoliko

poslednjih godina.

Evolucija dodataka u LMS-u

Standardni dodaci sadanjeg LMS-a ukljuuju:

Organizaciju i raspored kurseva

Uee uenika i administraciju

Mogunosti nastavnog sadraja kursa

Online upravljanje razredom

Beleenje i izvetavanje o napretku uenika

Ocenjivanje i merenje rezultata

Izvetavanje postignutog i zavrenog

Upravljanje svedoanstvima uenika

Mogunosti ugoavanja

Sledea generacija LMS e vrlo verovatno imati sledee dodatne karakteristike:

32


33/87

Konstrukciju orijentisanu na objekat i zasnovanu na web-u

Analizu praznina u vetinama / Dodaci preliminarnog i izlaznog testa

Profilisanje i mapiranje personalizovanih puteva uenja

Nadlenost zaposlenog i upravljanje izvoenjem

Sadraj grupe i pribor za radPribor za virtualnu uionicu i saradnju uivo

Neprekidna intergracija sa drugim programnim sistemima

E-trgovina i beine mogunosti (mobilno e-uenje)

Usaglaavanje sa industrijskim standardima

Trgovci koji su u LMS biznisu ve nekoliko godina izgradili su svoju infrastrukturu

na osnovu izgradnje servera za klijente, koji predstavlja najsnaniju tehnologiju ranih

i srednjih 90-tih godina. Takoe je navedeno da je, u skorije vreme, veina sistema

koji su prvobitno razvijeni kao aplikacije servera za klijente, pretrpela velike

migracione procese prema reenjima baziranim na web-u. Nova generacija LMS-a

je prilino zasnovana na programima za gledanje (browser-based) i ne zahteva

mnogo uitavanja/prebacivanja podataka (downloadovanja) i dodataka (plug-ins-a)

na monitoru korisnika. Transformacija sa tehnologije servera klijenata na Web

aplikaciju zahteva prilian napor u rekonstruisanju/reengineering, jer originalna

aplikacija mora da bude u potpunosti prepravljena zbog fundamentalnih

konstruktivnih/projektnih razlika. Ovaj intenzivan proces moe da traje, u proseku,

18-24 meseca. Zbog ove tehnoloke i finansijske barijere mnogi trgovci sa projektomservera za klijente su odluili da razviju korisniki interfejs u potpunosti zasnovan na

web-u, ali i dalje koriste projekat servera za klijente kao interni interfejs za

obuavanje u administraciji i jo uvek zahtevaju odreene softverske programe,

dodatke ili java applet-e na monitoru korisnika.

Dananji graditelji LMS-a dizajniraju svoje projekte iz osnove na web-u,

zahtevajui samo web browser/pretraiva kao primarni korisniki interfejs. Dok

prerastanje aplikacija zasnovanih u potpunosti na web-u sigurno ne predstavlja

revolucionarni tehnoloki pomak, veliki evolucionarni proces je taj koji omoguava

brojne povoljnosti za trgovce, kupce i krajnje potroae. Za razliku od aplikacija

zasnovanih na serveru za klijente, ovi sistemi zasnovani na web-u ne zahtevaju

download-ovanje i obradu podataka na monitoru korisnika. Najbitnija prednost je

krae vreme realizacije, poboljana prilagodljivost, lake odravanje sistema,

poveani razvoj i upravljanje podacima, poboljana kontrola softvera i manje

memorijskih problema na monitoru korisnika.

33


34/87

Prihvatanje razvojnih/nadolazeih industrijskih standarda

Jedno od najvanijih pitanja za nastavak uspenog rasta LMS-a je prihvatanje

jednoobraznih tehnikih standarda za sadraj i komponente softvera. Pripadajui

objekti uenja, pribor za rad i LMS uglavnom meusobno ne komuniciraju ili operiu

preko razliitih platformi, inei tekim i skupim za korisnike da stvore postojei

sadraj i tehnologiju funkcionalnu u okviru svoje organizacije. Da bi se ostvarila

objektima uenja i tehnologiji mogunost ponovne upotrebe, operativne i lake za

upotrebu na vie razliitih nivoa sloenosti kroz online nastavnu sredinu, industrija e-

uenja je preduzela nekoliko inicijativa za razvoj standarda irom industrije, koji bi bili

integrisani u komplet specifikacija za razmenu, tzv. Sharable Content Object

Reference Model (SCORM). Dok su gore navedeni tehnoloki standardi daleko od

zrelih, trgovci koji se probijaju i pokuavaju da prate napredne industrijske standarde,

uvrste poverenje kupaca i vernost i, samim tim, poveaju vrednost svojih robnih

marki.

Savreni LMS i dalje evoluira

LMS korisnici ve zahtevaju dopune i funkcionalnost sledee generacije,

ukljuujui podrku beinih ureaja i isporuku offline sadraja, znanja i sadraj

mogunosti menadmenta, kao i vie interaktivnosti u nastavi. Kljune karakteristike

sledee generacije integrisanog LMS ukljuie poboljanu funkcionalnost,

modifikovanje, fleksibilnost, internu operativnost i prilagodljivost. Korisnici postaju sve

prefinjeniji i, samim tim, zahtevniji. Svi ovi predznaci, kao i signali snanog trita,

ispunjeni su zahtevima za prefinjene, vredne proizvode, koji donose pravu vrednost

korisnicima.

IZBOR MENADMENT SISTEMI e-UENJA

Izbor pravog menadment sistema e-uenja i postizanje uspene ocene

predstavlja uznemiravajui izazov. Ovo naroito vai za organizacije koje su se

oduvek oslanjale na netehnoloke metode obuavanja. Vrednujui mnoge dodatne

tehnologije koje doprinose stvaranju obuhvatne infrastrukture e-uenja, moe

eksponencijalno poveati sloenost izazova. Proces izbora LMS-a bi trebalo da budedeo sveukupnog stratekog plana e-uenja.

Prvi korak u procesu donoenja odluka u LMS-u je definisanje potreba uenja

u vaoj organizaciji. Naravno, definisanje vaih zahteva omoguava voenje analize

potreba da konstatuje koliko blisko se raspoloivi LMS moe svrstati u vae potrebe i

koji najbolje izlazi u susret vaim potrebama. Sledei korak u procesu je istraivanje

svih razumnih opcija, traei informacije u programima i od potencijalnih trgovaca, jer

34


35/87


36/87

one koje ukljuuju profesionalno miljenje i odluivanje i gde postoje vie moguih

reenja, a ne jedan taan odgovor.

Predloeno je da, dok mnogi sadanji LMS-ovi obezbeuju odline pribore za

upravljanje uenjem u okviru organizacije, oni, zapravo, vode opadanju kvaliteta i

koristi od uenja. Mnogi LMS-ovi sadre ablone koji omoguavaju stvaranje

sadraja kurseva. Ove alatke pomau onima koji nisu programeri da lako i brzo

stvore kurseve u poznatoj sredini, bez potrebe za nekom veom obukom. Ove

ugraene alatke za pisanje su dobre, ukoliko elite da brzo napravite online kurs. Na

alost, one umeju prilino da umanje kvalitet, posebno kad je stvaranje online

kurseva u pitanju, koji zahtevaju sloeno razvijanje vetina kao to su saradnja,

opisivanje i prikazivanje. Mnogi od ovih dodataka slue kao sredine za uenje tipa

prelistavanja (page-turning type), koje se sastoje od prikazivanja (tipino linearnih)

sekvenci, koje sadre gomilu informacija. Nivo interaktivnosti korisnika predstavlja

jednostavno pritiskanja dugmia ili hiperlinkova da bi se prelo na sledeu stranu.

Ponekad se sekvencama dodaju i animacije, audio ili video elementi, ali model kursa

koji je izgraen ovakvim alatima je nezanimljiva i prilino slaba zamena za jo slabiju

klasinu kolsku nastavu (Jona, Lina komunikacija, oko 2002).

Jo jedan dodatak u LMS-u koji vai za kljunu korist, je sposobnost za

automatsko praenje aktivnosti uenika. LMS-ovi su sjajni u prikupljanju,

organizovanju i izvetavanju o aktivnostima uenika i ove mogunosti su istaknute u

prodaji i reklamiranju. Na primer, da bi se mogle pratiti detaljne statistike kursa,

rezultati postignutog i aktivnost zaposlenog na nivou predmeta uenja, kao to je

vreme provedeno u aktivnosti, broj pokuaja na zadatom pitanju i vreme poetka i

zavretka kursa. Uvek prisutan problem pri ovakvom praenju detalja aktivnosti

uenika na online kursu eliminie jednu od kljunih koristi koje ovakav kurs prua, a

to je stvaranje sigurne sredine koja je oslobaena straha od neuspeha. Mogue je da

e se uenik koji je svestan da se sve belei svaki put kada pritisne neko dugme,

oseati mnogo manje komotno dok eksperimentie, pokuava i pomera svoje

granice. Mogue je da e, umesto da ui iz svojih greaka, raditi na tome da izbegne

svaku greku (Jona, Lina komunikacija, oko 2002).

Razmiljanje

Razmislite o trenutnim problemima mnogih sadanjih LMS-ova?

36


37/87

Pria

Iz vaeg iskustva da li su opravdani? Ako nisu, zato? Da li moete da uporedite

neko iskustvo (vae ili vaih kolega) koje odraava snagu bilo koje od karakteristika

LMS-a?

37


38/87

8. OSNOVNI PRINCIPI UENJA

E-uenje se odnosi na upotrebu mrenih informacija i komunikacionih

tehnologija da bi se osnaila sr procesa obrazovanja. Mogunosti koje pruaju

informacije i komunikacione tehnologije ine da nastavnici razmotre i prepraveprirodu nastavne prakse (Gibson, 1977; Turvey, 1992). Znaajan proizvod ove

prepravke ukljuuje promenu uloge nastavnika od snabdevaa i donosilaca sadraja

predmeta na moderatore i pomagae kroz poduavanje usmereno na uenika.

ta je obrazovanje usmereno na uenika / learner-centered?

Usmerenost na uenika (learner-centerdness) je uobiajeni izraz u

obrazovanju i obuavanju. U istinskim obrazovnim, usmerenim na uenika,

postavkama, uenik je poetna i krajnja taka procesa uenja i njegove potrebe su

ia kursa/programa/organizacije od prvog kontakta sa programom, kroz realizaciju

procesa, do samog kursa, uenja, ocenjivanja, praenja i rezultata. Uenik, a ne

instruktor, organizacija ili softver je taj kontrolie iskustvo uenja.

Kako izgleda obrazovanje usmereno na uenika?

Dole su navedene kritine karakteristike usmerenosti na uenika:

1. proces registracije na kurs je jednostavan

2. pribori (tehnologije) su dostupne kad god zatrebaju ueniku (uenik se ne

ubacuje u program tehnologije koji je strog i nepromenljiv)3. kurs nudi niz mogunosti za rasprave (asinhrone i sinhrone), saradnju,

interakciju i multimedijalne sposobnosti kada je to nuno

4. kurs nudi fleksibilnost podeavanja promenljivog rasporeda za sve uenike

5. kurs/program/institucija se stalno obnavlja kroz optenje sa uenicima

6. uenici su aktivni uesnici u procesu uenja, suprotno od pasivnih primalaca

7. kurs vodi uenike kroz

potvrivanje i voenje rauna o njihovom prethodnom iskustvu u uenju

pokretanje motivacije i razvijanje vrste emocionalne angaovanosti u

zadacima

prepoznavanje da je uenje socijalni in i ukljuuje ostale uenike

upotrebu problema u kontekstu i prepoznavanje konteksta uenika

odravanje svesti o kulturnim pretpostavkama i stereotipima koje mogu biti

ukljuene u kontekst

8. kurs potvruje kontekst kroz

38


39/87

postavljanje zadataka u disciplinarnu i profesionalnu praksu po potrebi

osiguravanje da postoji jasno izjednaavanje izmeu aktivnosti u kojima

uestvuje uenik i naina na koji e biti ocenjen

9. kurs izaziva uenike:

pitanjima koje oni unose u aktivnost i koje razviju kroz tu aktivnost

ohrabrujui ih da vide ta se moe dobiti proirivanjem znanja i da idu iza

onoga to je omogueno

stvaranjem situacija u kojima se zahteva da preuzmu odgovornost za svoje

uenje i da prekroje aktivnost spram njih

10. kurs ukljuuje praksu kroz:

demonstraciju onoga to je naueno

dobijanje odgovora kao strateku taku uenja, a takoe i prepoznavanje da

je traenje naina za dobijanje reenja jednako vano kao i ponuena reenja

razmiljanje i stvaranje smisla za svoja iskustva. Neprekidna izloenost novim

aktivnostima bez ukljuivanja i uvrivanja u okvir uenika nije dobar nain

za uenje; i

razvijanje samopouzdanja u izvoenju u praksi

Situated/ Postavljeno uenje: mise en scne smislenog uenja

Usredsreenost na uenika je u centru postavljenog uenja, koje prouava

konstruktivistika teorija o uenju. Koncept postavljenog uenja je zasnovan naverovanju da je uenje najefikasnije kada se odvija u okvirima realnih uslova u kojima

uenici jasno znaju razloge zbog kojih ue (Brown, Collins & Duguid, 1989). Ovo nije

nova teorija. Koreni postavljenog uenja se mogu nai u eksperimentalnom uenju

(Dewi, 1938) i uenju zasnovanom na problemu (Kohler, 1929; Koffka, 1935).

Upotrebom onoga to Braun i drugi nazivaju autentini zadaci, postavljeno

uenje omoguava uenicima da se udube u kulturu predmeta, ba kao to je egrt

nekog stolara udubljen u stvaranje mesta sa svojim majstorom. Slino, iskustvo u

uenju moe biti ostvareno angaovanjem uenika kognitivnim egrtstvom, to ih

uvlai i totalnu kulturu ili ekologiju predmeta.

Ekstremni pogled na postavljeno uenje dokazuje da je ne samo uenje, ve i

samo razmiljanje postavljeno i, stoga, mora biti posmatrano sa ekoloke

perspektive. Ovaj ram ugrubo je prikazan u radu Gibsona (1966), gde se naglaava

percepcija ispred memorije kao sredstva uz pomo kojega uimo. Ovaj pogled je u

suprotnosti sa modelom uenja kroz procesiranje informacija, gde je miljenje

39


40/87

izazvano primanjem i delanjem. Od postavljene kognitivne perspektive, pamenje

nastaje kroz interakcije sa sredinom, kada koncept memorije postane manje vaan

za objanjenje znanja.

Iz perspektive postavljenje spoznaje (kognicije) postoje dve komponente

uenja: akter/uesnik i kontekst. Znanje i inteligencija moraju biti posmatrani kao

odnos izmeu aktera i sredine. To je odnos izmeu aktera i problema, to je, ustvari,

reavanje problema. Ne bi bilo znaajno karakterisanje reavanje problema izvan

konteksta u kojem se pojavljuje. Postavljena kognitivna analiza miljenja mora opisati

obe mogunosti reavaoca problema i sve relevantne osobine sredine koju razume

reavalac problema, ukljuujui i dimenzije problema. Pristalice postavljene kognicije

su svesne vanosti interaktivne prirode sredine u kojoj se ui i njenog uticaja na

transfer od situacije u uenju, do nove situacije. Bogata situacija za uenje ima

potrebne razliite osobine za potrebne razliite mogunosti uenika.

Postavljena kognicija zahteva radikalnu redefiniciju uenja, miljenja i

znaenja inteligencije. Sa naglaskom na percepcijia, a ne na memoriji, znanje vie

nije jednostavno neto to je uskladiteno u glavi; ono je pre interakcija u posebnim

kontekstima/smislu u kojima aktivnost inteligencije ima znaaj i mesto. Kontekst

uenja, u irem znaenju, ukljuuje ljude, maine, alatke, sredina i ostali objekti i

sredstva koji mogu interagovati u ostvarivanju ekolokih odnosa reavanja problema.

Kontekst takoe ukljuuje deljenje/ razmenu kulture, razumevanje i motivaciju.

Ovakva redefinicija uenja tvrdi da je znanje proizvod aktivnog odnosa izmeu

subjekta i sredine i uenje mora da se odrava/sprovodi u vreme dok je uenik

aktivno ukljuen u sloen, realan obrazovni kontekst.

Svojstva sredine postavljenog uenja

Kritina svojstva sredine postavljenog uenja su:

mogunost obezbeivanja smisla uenja i

mogunost prilagoavanja vrstim instrukcijama.

Smisao uenja

Kad Braun, Kolins i Dagid (Brown, Collins & Duguid, 1989) razmatrajumiljenja o postavljenom uenju i kognitivnom egrtovanju, oni su vrsto voeni

stvarnim egrtovanjem (npr. egrt krojaa) kao modelom svojih analiza. Klasine

uionice ne mogz da obezbede iste uslove koje stvaran svet nudi. Neki instruktori su

dovoljno sreni da imaju mogunost da iskoriste svoje obuke/seminare/field trip i

grupne projekte. Prednost ovih dogaaja je u smislu koji daju uenicima za njihove

studije. Dok projektanti ne zaponu sa stvaranjem tehniki unapreenih sredina za

40


41/87

uenje, sutinsko razmatranje mora biti u znalaju koji uenici dobijaju od aktivnosti

uenja u tim sredinama.

Usidrene instrukcije / Anchored instruction

vrste/usidrene instrukcije je izraz koji su skovali Cognition and Technology

Group (Grupa za kogniciju i tehnologiju) u Vanderbiltu (1990) da bi opisali posebnu

vrstu situacija za uenje. Mogue je da postavite uenje na dva naina. Prvi je

ilustrovan na mnogim pravnim fakultetima i poslovnim kolama, gde se izdvojeni

sluaj iz stvarnog ivota upotrebljava za objanjavanje svake nove dimenzije. Po ovoj

tradiciji, mogue je susresti se sa vie sluajeva u jednoj lekciji. Ovakve situacije

mogu se shvatiti kao mikro-konteksti svake posebne teme za uenje. U poreenju sa

tim, takoe je mogue da se izdvoje makro-konteksti koji su dovoljno sadrajni i

sloeni da bi se posmatrali sa smislom iz vie perspektiva, kao to je upotreba

propratnog filma ili knjige. Oba ova tipa konteksta ili mogunosti obezbeuju

sidra/vrste oslonce za uenje.

Razmiljanje

Do koje mere se ovi principi uenja podudaraju sa vaim sopstvenim pogledima, kao

i pogledima vaih kolega?

Pria

Moete li da dovedete neko iskustvo u vezu sa ovim principima? ega se najjasnije

seate u vezi sa tim iskustvom?

Dodatni materijali za usavravanje

Ovde je navedena lista teorija o uenju od strane diplomca iz kanadskom

Univerziteta u Saskaevanu:

http:/www.usask.ca/education/coursework/802paper/mergel/brenda.htm

http:/www.tip.pszchology.org/

http:/www.tip.psychology.org/theories.html

http:/www.coe.ufl.edu/Courses/EdTech/Discipline/journals.html

http:/aera-cr.ed.asu.edu/links.html

Takoe, svidee vam se da pogledate ove teorije o uenju na sledeim sajtovima:

Ova dva sajta imaju spisak najboljih asopisa za uenje na daljinu:

41


42/87

9. PLANOVI SARADNJE ZA e-UENJE

Ovde emo raspravljati o izboru planova pedagoke saradnje za e-uenje,

koji pokuavaju da najbolje iskoriste prilike koje pruaju informacione i

komunikacione tehnologije. Fokus je na planu (design architecture) ovih prilaza, ane na posledicama njihovih izvravanja na uenje i poduavanje. Dokaz posledica

njihovog uticaja na poduavanje i uenje moe se nai u njihovim posebnim

primenama (v. reference navedene u tekstu).

Raspodeljeno/raireno uenje zasnovano na problemu

Uenje zasnovano na problemu (problem-based learning) PBL je u irokoj

upotrebi u poduavanju i uenju koji upotrebljavaju nastavni problem kao osnovno

sredstvo uenja i poduavanja. Analiza i prouavanje ovog problema ukljuuje

nekoliko faza koje se ire tokom perioda rada u grupi i individualnog uenja (Barrows

& Tamblyn, 1980; Schmidt, 1983; Evensen & Hmelo, 2000). Raspodeljeno uenje

zasnovano na problemu odnosi se na upotrebu ove strategije u sredini mrenog

uenja i poduavanja (v. sl. 1).

Proces poinje izlaganjem problema u obliku sluaja ili vinjete preko mree

(v. sl. 1: Izlaganje problema). Uenici samostalno rade na analiziranju problema. Oni

online objanjavaju pojavu problema u sluaju (v. sl. 1: Izraavanje prvog utiska o

problemu). Kao deo vebe oni ustanovljavaju ta znaju i ne znaju o datom problemu i

odluuju o svom samostalnom istraivanju (v. sl. 1: Istraivanje problema i prvihutisaka). Zatim rade samostalna istraivanja i izvetavaju grupu o rezultatima preko

mree. Posle doprinosa svih uenika sledi ponovno ocenjivanje problema i prvi utisci

su, najverovatnije, izmenjeni (v. sl. 1: Izmena prvih utisaka o problemu). Sve ovo je

praeno pripremom i predstavljanjem kritinog/kljunog prikaza, to predstavlja linu

sintezu rasprave koja sledi preko mree (v. cl. 1: Pripremanje i slanje izvetaja o

kritinom/kljunom prikazu).

Slika 1. Raspodeljeno PBL

Raspodeljeno uenje zasnovano na problemu

Predstavljanje problema

Nacrt situacije problema i njegove osobine

Opisivanje proces uenja i definisati zadatak

Uesnici alju svoje prve utiske o problemu

42


43/87

Predmet debate

Uenici

problemu

Hipoteze Metod

odabiraju

Podaci

podatke

meusobno ih dele

i

opisuju Uenici

o problemu

navode Uenici identifikuju Uenici sakupljaju

strategiju

sakupljanja

podataka

svoje prve utiske o svoje pretpostavke i

Uesnici istrauju problem i svoje prve utiske

Predmet debate

Uenici

objanjavaju

prve utiske

Predmet debate

nove ili

Hipoteze

Hipoteze

Uenici

i fokus

Metod

svojih razmotre

planove

svoje

akcije

Podaci

dodatne podatke i

meusobno ih dele

proiruju Uenici se slau da Uenici prikupljaju

opravdavaju svoje pretpostavki

ukoliko je potrebno

Metod

prerauju Uenici

prilagoavaju

plan akcije

Podaci

Uenici sakupljaju

svoj dodatne podatke i

meusobno i dele

Uesnici mogu preinaiti svoje prve utiske o problemu

Uenici identifikuju Uenici

probleme

srodne svoje pretpostavke

Uesnici pripremaju i alju izvetaje o bitnim zakljucima

U ovoj kasnoj fazi uenici prikazuju izvetaj o bitnim zakljucima, to povezuje

raspravu koja nastaje u sredini uenja kroz saradnju. Ovo je vie od izvetaja o tome

ta se desilo i odrazilo na pojedinanom razumevanju problema.

Najvei deo zadatka za uenje u ovom modelu deava se u elektronskoj

sredini, podranoj kompjuterskom komunikacionom tehnologijom (v. Naidu & Oliver,

1996). Za svaku temu navedenu na kursu, iskustvo uenja u ovakvoj elektronskoj

sredini moe se razvijati u stadijumima tokom odreenog perioda, npr. etiri nedelje.

Prve nedelje uenici treba da izraze svoje prve utiske o iznesenim problemima. Oni

razvijaju neke pretpostavke u vezi sa problemom, koje sadre uzroke, posledice i

mogua reenja, skiciraju koje e korake preduzeti u potrazi za dokazima da bi

podrali svoje pretpostavke, a zatim skupiti dokaze. Potom alju ove komentare u

elektronsku sredinu da bi svi mogli proitati svaije pristupe razumevanju i reavanju

istog problema. Druge nedelje, posle itanja poetnih reakcija i komentara

sopstvenih i tuih misli, uenici ponovo proveravaju svoje vienje problema. Proiruju

i pomeraju fokus svojih pretpostavki u vezi sa problemom i, ukoliko je potrebno,

preinaavaju svoje pretpostavke i strategije za prikupljanje podataka, a zatim to alju

u elektronsku sredinu. Tree nedelje, zbog online rasprave, uenici bi trebalo da

43


44/87

mogu da identifikuju nova ili srodna pitanja, preinaavaju svoje pretpostavke u vezi

sa problemom i, moda, modifikuju svoje strategije za reavanje problema. etvrte

nedelje spremaju i izlau svoje sopstvene izvetaje kljunih razmatranja/osvrta u

elektronskoj sredini. Ovo ukljuuje zavrni komentar na problematinu situaciju i na

koji nain su je reavali.

Razmiljanje

Koje su mogunosti da ovakav prilaz saradnikom uenju/uenju u saradnji prui va

obrazovni kontekst?

Pria

Poveite neko iskustvo u kome je ovakav prilaz ili neki njegov nagovetaj bio

primenjen. Koje su njegove prednosti i nedostaci?

Kompjutersko uenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluaja

Ovaj pristup fokusira panju na stvaranje sredina za uenje koje podravaju

grupe uenika koji razmatraju kljune sluajeve sa svog radnog mesta (Wilson,

1996). Model uenja i nastave koji oliava sutinu ovog pristupa je Kompjutersko

uenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluaja (v. sliku 2). Tako se naziva jer

integrie razmatranje na i u aktivnosti, uenje kroz saradnju i kompjutersku

komunikaciju u model za uenje i nastavu. Ovakav model uenja inspirisan je,

izmeu ostalog, injenicom da je uenici redovno nailaze na kljune sluajeve na

radnom mestu koje prikazuju kao mogunosti za uenje (v. Naidu & Oliver, 1999).

Model slui da naui uenike da prepoznaju ove kljune sluajeve kao mogunosti za

uenje, da se odnose kritino prema njima u toku rada i, na kraju, podele svoja

razmiljanja u sredini kompjuterskog uenja kroz saradnju (copmputer supported

collaborative learning environment CSCLE).

Kljuni sluaj (sa radnog mesta) predstavlja uenik sa mogunou za osvrt o

toku rada. Uenici mogu to da urade pisanjem dnevnika, tj. izvetaja o prikazanim

mogunostima za uenje. Dnevnik belei nain na koji neko pristupa sluaju, njegove

uspehe i padove i sva ostala pitanja koja treba reiti (npr. stvari koje nisu u

potpunosti razumeli ili koncepte koji nisu imali smisla). Kljuna osobina ovih

dnevnika je da se oni koncentriu na proces uenja. To nije dnevnik dogaaja, niti

izvetaj preduzetog rada, ve lini izvetaj o okolnostima kada se pojavilo ili je moglo

da se pojavi uenje. Dnevnik uenja takoe povezuje prethodno uenje do trenutne

prakse i ima retrospektivno i reaktivno dejstvo.

44


45/87

Slika 2: Kompjutersko uenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluaja

Kompjutersko uenje kroz saradnju na osnovu kljunog sluaja

Faza 1: Identifikovanje kljunog sluaja na CSCLE

Identifikovanje

sluaj

bitan

sa

Opis Svojstva Uenje

svojstva o tome ta im se

ovog desilo, u smislu

koje dobiti u nauenom

Uenici identifikuju Uenici opisuju Uenici identifikuju Uenici razmiljaju

aspekte

radnog ovaj sluaj u smislu posebna

gde i kako bez sluaja

mesta, koji im je ta se desilo, kada, ili

otkrivanja imena i izdvajaju od ostalih

identiteta iz svog iskustva

Faza 2: Prikazivanje svog dnevnika uenja na CSCLE

Uenici alju svoje utiske (tj. dnevnike uenja) u kompjutersku sredinu. To:

Pomae da se sete ta se sve desilo kao deo kljunog sluaja

Razjanjava njima samima i drugima, zato su uradili to to su uradili

Procenjuje postupke i uesnika u sluaju

Skicira ta je trebalo, a ta nije trebalo da se uradi, u retrospektivi

Pokazuje kako bi se ponaali pri slinim sluajevima u budunosti

Opisuje ta misle da su nauili iz ovog kljunog sluaja

Faza 3: Rasprava o dnevnicima uenja na CSCLE

Prikaz njihovih dnevnika na opisani nain je prvi zadatak ove vebe. Poto su to

odradili, uenici paljivo prouavaju sve prikazane dnevnike.Uenici pokuavaju da daju pronicljive komentare i posmatranja o tuim dnevnicima,

pruajui im podrku, ohrabrenje i korisne predloge, zasnovane na sopstvenom

znanju ili linom iskustvu.

Faza 4: Teorija i praksa

Poslednja faza se tie uenika i veze izmeu teorije i prakse.

Ovaj proces bi trebalo da vodi zbirnom Kljunom utisku (Critical Reflection), koji bi

trebalo da je fokusiran na:

Stepen do koga uenik smatra da mu je teorija pomogla u savladavanju

kljunog sluaja na koji su naili u radu.

Dovoljnost i nedovoljnost njihovog teorijskog znanja u vezi sa izvoenjem

tokom tog kljunog sluaja

Prosveenost koju moe dobiti od razmiljanja o dnevnicima njegovih kolega i

razmiljanjima njegovih kolega o njegovom dnevniku.

45


46/87

Uenici su ukljueni u proces uenja o kljunom sluaju na fazni nain. Faza

1 u procesu ukljuuje identifikovanje kljunog sluaja. Uenici ovo ine

indentifikovanjem sluaja sa svog radnog mesta, a za koji smatraju da je od vanosti.

Oni opisuju ta, kada, gde i kako ovog kljunog sluaja, ukljuujui i njegova

posebna svojstva i, to je jo vanije, korist od uenja iz ovog sluaja. Faza 2

ukljuuje izlaganje dnevnika uenja na mrei. Ovaj dnevnik daje grupi nacrt prirode

sluaja i razloge za korake koje je preduzeo uenik tokom suoavanja. Ovo ukljuuje

napomene ta je trebalo, a ta nije trebalo da se uradi i izvuenu korist od sluaja.

Faza 3 ukljuuje raspravu o dnevnicima koje su svi uenici poslali na sistem.

Uenici pokuavaju da daju svoja opaanja o tuim dnevnicima sa jasnom namerom

uenja iz razmene iskustva koje se deli preko elektronskog prostora.

Na kraju, faza 4 govori o spajanju teorije i prakse, tj. podravanje teorije

kroz praksu i upoznavanje prakse sa teorijom. Poslednja faza procesa je o tome da

uenici stvaraju vezu izmeu onoga to im je predstavljeno kao deo njihovog

akademskog obrazovanja i onoga sa ime su se suoili u svom svakodnevnom

poslu. Ovaj proces vodi zbirnom utisku/osvrtu, koje zahteva da se ustanovi do kog

stepena uenik osea da mu je teorija pomogla da se nosi sa kljunim sluajem sa

kojim se suoio na radnom mestu. Takoe odraava i povoljnosti i nepovoljnosti

njegovog teorijskog znanja i sva razmiljanja/reenja koja je mogao izvui iz

dnevnika svojih kolega, kao i razmiljanja drugih o njegovom sopstvenom dnevniku.

Razmiljanje

Koje su mogunosti da ovaj pristup uenju kroz saradnju prui va obrazovni

kontekst?

Pria/ Ispriajte

Poveite obrazovno iskustvo u kojem je ovaj pristup, ili neke njegov naznake, bio

primenjen. Koje su njegove prednosti i nedostaci?

Uenje zasnovano na cilju (scenariju)/usmereno na cilj

Scenario zasnovan na cilju (goal-based scenario GBS) je simulacija u

kojem uenici preuzimaju glavnu ulogu u traenju misije i

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	-
View:	232 times
Download:	1 times

E UČENJE PRIRUČNIK

Documents