REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVOREGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO

Srbija, 26000 Pančevo, Zmaj Jovina 1ªTel: + 381/13/343-255; Fax: + 381/13/ 354-056

e-mail: rpkpancevo@komora.net www.rpkpancevo.comDatum: 28.III. 2014. god.

Broj: 89 /3

IZVEŠTAJ O RADA RPK PANČEVOZA 2013. godinu

Pančevo, 2014.godine

I. UVODNE NAPOMENE

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u trećem kvartalu 2013. godine zabeležen je rast bruto domaćeg proizvoda od 3,7% u odnosu na isti period prethodne godine, a procenjeno je da ukupna ekonomska aktivnost u 2013. godini, ima realan rast od 2,4% u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano po delatnostima, u trećem kvartalu 2013. godine u odnosu na isti period prethodne godine, značajan realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u: sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom 20,5%, sektoru informisanja i komunikacija 12,5%, sektoru prerađivačke industrije 8,7% i sektoru rudarstva 8,3%. Značajan pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva 26%, sektoru saobraćaja 3,5% i sektoru finansijskih delatnosti i delatnosti osiguranja 2,7%.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, u trećem kvartalu 2013. godine u odnosu na isti period 2012. godine, realan rast zabeležen je kod: izvoza robe i usluga 26,7%, uvoza robe i usluga 6,9% i izdataka za finalnu potrošnju države 1,8%.Realan pad zabeležen je kod bruto investicija u osnovne fondove 10,3%, izdataka za finalnu potrošnju domaćinstava 2,1% i izdataka za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima 1,7%.

Podaci ukazuju da je privredni rast u 2013. godini ostvaren zahvaljujući napretku u izvozno orjentisanim granama. Sa druge strane, najveća ograničenja bržem privrednom rastu vezana su za grane koje u većoj meri zavise od domaćeg tržišta, a na koje je pad potrošnje i kupovne moći stanovništva imao veoma negativan uticaj.

U poslednjem broju Kvartalnog monitora, navodi se da privreda Srbije ispoljava divergentne trendove. Na jednoj strani se nastavlja umeren rast privredne aktivnosti i smanjenje spoljnog deficita, dok se na drugoj strani pogoršava finansijska pozicija preduzeća, banaka i države, investicije i zaposlenost opadaju, a visoka inflacija je zamenjena deflacijom.

Pogoršanje finansijske pozicije preduzeća se ispoljava kroz smanjenje realne vrednosti kredita, rast procenta loših kredita, smanjenje poreske discipline, rast blokada računa. Negativne tendencije u privredi prenose se i na banke, a državni rashodi za sanaciju preduzeća i banaka rastu.

Rast privrede Srbije u ovoj godini je bio nešto veći, nego u privredama u Regionu, ali su izgledi Srbije za narednu godinu slabiji nego u većini okolnih zemalja. Faktori na strani ponude (oporavak poljoprivredne proizvodnje, rast proizvodnje FIAT-a i NIS), koji su tokom ove godine pokretali rast privredne aktivnosti su iscrpljeni, a novi pokretači rasta se nisu pojavili.Industrijska proizvodnja u periodu januar-novembar 2013.godine, u odnosu na isti period 2012.godine, veća je za 6,0%.

Posmatrano po sektorima, zabeležena su sledeća kretanja: sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija – rast od 8,3% sektor Prerađivačke industrije – rast od 5,5% i sektor Rudarstvo – rast od 5,2%.

2

Obim industrijske proizvodnje u novembru 2013. godine, u odnosu na novembar 2012.godine, beleži rast kod 16 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 73%), pad kod 13 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje – 27%).Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u novembru 2013.godine, u odnosu na novembar 2012.godine, imale su Proizvodnja prehrambenih proizvoda, Proizvodnja električne energije, Proizvodnja osnovnih metala, Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, i Proizvodnja derivate nafte.

Promet robe u trgovini na malo u novembru 2013. godine, u odnosu na novembar 2012. godine, veći je u tekućim cenama za 3,2%, a u stalnim cenama za 3,1%.Promet robe u trgovini na malo u periodu januar-novembar 2013. godine, u odnosu na isti period 2012. godine, veći je u tekućim cenama za 0,6%, a u stalnim cenama je manji za 5,6%.

Prema rezultatima Ankete o radnoj snazi koja je sprovedena oktobra 2013. godine, na uzorku od 8.700 domaćinstava na području Republike Srbije, stopa nezaposlenosti u oktobru 2013. godine iznosila je 20,1%, i to 19,4% za muško i 21,2% za žensko stanovništvo.Stopa nezaposlenosti u beogradskom regionu iznosila je 16,7%, a u AP Vojvodini 23,1%. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije stopa nezaposlenosti iznosila je 18,6%, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije iznosila 22%.

Stopa zaposlenosti u oktobru 2013.godine iznosila je 39,1%; od toga je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 46,2%, a za žene 32,5%.Najveća stopa zaposlenosti bila je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije 41,1%, zatim u regionu Južne i Istočne Srbije, gde je iznosila 39,3%. U beogradskom regionu iznosila je 38,8%, a u regionu Vojvodine stopa zaposlenosti je bila 37,3%.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru je u Srbiji bilo ukupno 762.638 nezaposlenih lica, što je za 2.586 lica više nego u prethodnom mesecu i za 0,95% više nego u novembru 2012.godine.

Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zarade bez poreza i doprinosa nominalno su veće u 2013.godini u odnosu na 2012. za 5,7%, a realno manje za 1,9%.Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-novembar 2013. godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-novembar 2012. godine, nominalno je veća za 5,5%, a realno je manja za 2,5%.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za period januar-novembar 2013.godine iznosi 24.167,7  miliona evra – što predstavlja porast оd 13,1% u odnosu na isti period prethodne godine.Izvoz robe imao je vrednost 10.100,3 miliona evra što čini povećanje od 26,4% u odnosu na isti period prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 14.067,4 miliona evra, što je više za 5,2% u odnosu na isti period prethodne godine.Deficit izražen u evrima iznosi 3.967,1 milion, što čini smanjenje od 26,3% u odnosu na isti period prethodne godine.Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 71,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 58,6%.Procenjeno je da će godišnja stopa inflacije iznositi 2,3%. Potrošačke cene u decembru 2013.godine, u odnosu na novembar 2013.godine, u proseku su više za 0,2%. Potrošačke cene u decembru 2013.godine, u odnosu na isti mesec 2012.godine, povećane su za 2,2%, dok prosečan godišnji rast iznosi 7,8%.

3

Industrijska proizvodnja u Južnom Banatu u novembru 2013.godine manja je za 3,5% u odnosu na novembar 2012.godine, a u odnosu na prosek 2012.godine veća je za 29,4%. Industrijska proizvodnja u periodu januar – novembar 2013.godine, u odnosu na isti period 2012.godine, veća je za 30,8%.

Posmatrano po sektorima, u periodu januar-novembar 2013.godine, u odnosu na isti period 2012. godine zabeležena su sledeća kretanja:

sektor Prerađivačka industrija – rast od 31,1% sektor Rudarstvo – rast od 19,1%.

Ukupan broj nezaposlenih lica u Južnom Banatu, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u novembru 2013. iznosio je 34.041, što je smanjenje u odnosu na isti mesec 2012. godine za 1,1%, odnosno 1,04% u odnosu na decembar 2012.godine.

Prosečna zarada u Regionu isplaćena u novembru 2013. godine, iznosila je 63.550 dinara, što je iznad vrednosti zarade isplaćene u Republici Srbiji – 60.893 i Vojvodini – 59.012 dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u oktobru, nominalno je veća za 3%. Kumulativna zarada u periodu januar - novembar 2013. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, ostvarila je nominalan rast od 6,7%.

U periodu januar - novembar 2013. godine, region Južnog Banata je ostvario ukupnu robnu razmenu sa inostranstvom u vrednosti od 1.146.063.000 dolara, od čega izvoz iznosi 754.872.000 dolara, dok je vrednost uvoza 391.191.000 dolara. U odnosu na isti period prethodne godine, izvoz je porastao za oko 48%, a uvoz za oko 3%.Ostvaren je suficit od 363.681.000 dolara, a pokrivenost uvoza izvozom iznosi 192%.

II. EKONOMSKI ODNOSI SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

U Briselu je krajem 2013. godine odlučeno da pregovori o članstvu Srbije u Evropskoj uniji počnu u januaru, a EU će na prvoj međuvladinoj konferenciji EU -Srbija, koja označava početak pregovora predstavljati Grčka, koja je od 1. januara započela šestomesečno predsedavanje Unijom. U usvojenim zaključcima Saveta ministara EU se ističe da se usvaja opšti stav EU o pristupnim pregovorima sa Srbijom, uključujući i pregovarački okvir. Otvaranje prvih poglavlja očekuje se u drugoj polovini naredne godine, a usvojeni pregovarački okvir predviđa da se prvo otvore poglavlja 23 i 24, koja se tiču pravosuđa, policije i osnovnih ljudskih prava. Ministarski zaključci podrazumevaju i to da će Srbija, u novoj fazi, morati posebno da obrati pažnju na vladavinu prava, pogotovo na reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, reformu javne administracije, nezavisnost ključnih institucija, te medijske slobode.

Republika Srbija 1. januara 2014. godine ulazi u šestu i poslednju godinu liberalizacije trgovine sa Evropskom unijom, primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja (SSP). Ovim je Srbija stvorila uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom što će doprineti boljem poslovnom okruženju za poslovanje i investiranje u Srbiji. Osnovni cilj ovog sporazuma je stvaranje zone slobodne trgovine između EU i Republike Srbije u roku od šest godina od početka primene Privremenog trgovinskog sporazuma (PTS), koji je deo SSP-a.

4

Evropska unija je jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije još 2000. godine, a ugovorno 2009, tj. momentom početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, dok je Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz EU završila 1. januara 2014. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz EU od 2014. godine do ulaska Republike Srbije u članstvo EU će iznositi 0.99%, dok je uvoz 95.1% proizvoda u okviru Carinske tarife u potpunosti liberalizovan. Potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo EU: sve vrste mesa; mlečni proizvodi; krompir; paradajz i drugo povrće sveže i smrznuto; grožđe; jabuke; šljive; višnje; pšenica i pšenično brašno; kukuruz semenski i merkantilani; kukuruzno brašno i prekrupa od brašna; suncokret; margarin; kobasice i paštete; konzervisano povrće; konzervisano voće; sok od paradajza, od grožđa, jabuka, krušaka i višanja i mešavine sokova; sirće, duvan; etil alkohol, voćne rakije; određene kategorije goveda za klanje, svinja za klanje, jagnjad za klanje; klanični proizvodi itd, a za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu. Za jabuke, grožđe, višnje, šljive, jagode, paradajz i paprike i dalje će se primenjivati uobičajene, sezonske carine.

Od početka primene Sporazuma zaključno sa oktobrom 2013, ukupna korist od preferencijalnog izvoza na tržište EU za srpske privrednike iznosi preko 2,7 milijardi evra. Istovremeno, u periodu od 1.1.2009. zaključno sa oktobrom 2013, evropski izvoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u iznosu od 1,1 milijarde evra. Pored stvaranja zone slobodne trgovine, Srbija je potpisivanjem SSP preuzela obavezu da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama Evropske unije. U cilju usklađivanja zakonodavstva i primene preuzetih obaveza, Republika Srbija je u oktobru 2008. godine usvojila Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju (NPI), kojim su planirane aktivnosti Vlade Srbije do kraja 2012. godine. Vlada Srbije je februara 2013. godine, kao nastavak NPI, usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) za period 2013-2016.

Evropska komisija je krajem 2013. godine usvojila nacionalni program za Srbiju za 2014. godinu u sklopu Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA). Program vredan 178,7 miliona evra bespovratne će omogućiti Srbiji da sprovede reforme u ključnim oblastima kao što su vladavina prava, državna uprava, socijalna inkluzija, razvoj privatnog sektora, saobraćaj, zaštita životne sredine, energetika i poljoprivreda. Te reforme predstavljaju ključne elemente procesa evropskih integracija Srbije i direktno će unaprediti svakodnevni život njenih građana. Usvajanjem ovog programa, bespovratna finansijska podrška Evropske unije Srbiji od 2001. godine dostigla je vrednost od 2,6 milijarde evra. Razvoj privatnog sektora će biti podržan merama koje će unaprediti poslovno okruženje u Srbiji, ojačati konkurentnost srpskih preduzeća i podržati investicije namenjene istraživanjima i inovacijama. U oblasti saobraćaja biće unapređeni uslovi za plovidbu Dunavom.

Osim nacionalnog IPA programa koji je usvojen, dodatni fondovi Evropske unije namenjeni Srbiji biće takođe dostupni i kroz Instrument za civilno društvo (2,5 miliona evra), TEMPUS program (4 miliona evra), kao i kroz Regionalni stambeni program za izbeglice (12 miliona evra). Neophodan korak u procesu pridruživanja i preduslov za pristupanje Evropskoj uniji je pristupanje Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Posle sedam godina pregovora, obim sistemskih pitanja koje članice postavljaju je sveden na najmanju meru.

5

Pregovori se vode na dva paralelna koloseka: multilaterlanom koji podrazumeva sistemska rešenja i prilagođavanja propisa i na bilateralnom sa zemljama koje su izrazile interes da u za pregovore.

Multilateralni pregovori su u završnoj fazi, a vreme njihovog okončanja zavisiće u od unutrašnjeg faktora pod kojim se pre svega podrazumeva zakonodavna aktivnost i usvajanje neophodnih propisa. Za članstvo u STO neophodno je izvršiti izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima u skladu sa STO pravilima , kao i uskladiti pojedine odredbe Zakona o akcizama ( traži se izmena postojećeg zakona radi izjednačavanja akciza na sve alkoholne proizvode, za sada su različite za većinu kategorija) i autorskom pravu (rešenje pitanja muzičkog dinara) sa pravilima STO. Po pitanju bilateralnih pregovora ostalo je još rešavanje nekih pitanja sa SAD-om ( poljoprivreda: zakon o genetski modifikovanim organizmima), Brazilom (poljoprivreda: uvoz mesa) i Ukrajinom (traže širok stepen liberalizacije i za robu, industrijske i poljoprivredne proizvode, i za usluge).

Promocija privrednih potencijala Regiona i podrška jačanju bilateralne saradnje, aktivnost je Komore koja se kontinuirano sprovodila u saradnji sa privrednim komorama u inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima. Podrška unapređenja ekonomskih odnosa privrednika Regiona sa inostranim partnerima je realizovana kroz pronalaženje partnera i privrednog povezivanja domaćih i ino-partnera, organizaciju manifestacija, bilateralnih susreta, prezentacija i promocije privrede Regiona i sl.

Komora je u prethodnoj godini aktivno sarađivala sa institucijama za podršku izvoza, pre svega sa Agencijom za osiguranje i finansiranje izvoza i Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije – SIEPA, kao i Fondom za podršku promociji izvoza BPF, kako bi se obezbedila finansijska podrška izvozno orjentisanim preduzećima u nastupu na tradicionalnim i osvajanju novih tržišta.

Za prvih 11 meseci 2013. godine ostvarena je ukupna robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom u iznosu od 1.146.063.000 USD, od čega izvoz iznosi 754.872.000 USD i uvoz 391.191.000 USD. U posmatranom periodu ostvaren je suficit od 363.681.000 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 192%. U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je porastao za oko 48%, a uvoz za oko 3%. Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom. Trgovina se liberalizuje po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini koje je Srbija zaključila sa EU, državama CEFTA, Ruskom Federacijom, Belorusijom,  Kazahstanom, Turskom i državama EFTA, dok se potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini očekuje i sa Ukrajinom.

III. PROJEKTI I EDUKACIJA

Komora je u toku 2013. godine bila usmerena na unapređenje sistema i mehanizama za razvoj projektnih aktivnosti na regionalnom i lokalnom nivou, kao odgovor na zahteve procesa prilagođavanja komorskog sistema novim zakonskim rešenjima i aktuelnoj poziciji zemlje na putu evropskih integracija. Ovakav pristup podrazumevao je kontinuiran rad na unapređenju sopstvenih kapaciteta, ali i podršku osposobljavanja učesnika poslovne zajednice za učešće u projektima EU u vidu pružanja konsultantskih usluga, edukacije, razmene ideja i iskustava.

6

U okviru programa Prekogranične saradnje Srbija-Rumunija uspešno je implementiran projekat „Podrška MSP-pokretač razvoja regiona“ u toku 2013. godine. Ukupna vrednost projekta je 344.480 EUR. Projekat je sufinansiran iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija u iznosu od 85%, dok su partneri trebali da obezbede 15% sopstvenog finansijskog učešća. Projekat je realizovan u partnerstvu sa Privrednom komorom Karaš-Severin iz Rešica iz Rumunije, kao i Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjanina. Ciljevi projekta su povećanje nivoa konkurentnosti MSP na prekograničnom regionu Srbija-Rumunija, stvaranje uslova za razvoj MSP kroz proces mentoringa i doprinos procesu smanjenja nezaposlenosti visoko obrazovanih lica u graničnom području.

U toku implementacije projekta, realizovane su brojne manifestacije i skupovi u skladu sa predviđenom dinamikom projektnih aktivnosti:

Početna konferencija u Pančevo, 10.aprila 2013. Edukacija srpskih senior eksperata u oblasti konsultantskih usluga i mentorstva, 08-10.maja 2013. Obuka senior eksperata u oblasti konsultantskih usluga i mentorstva, 28 i29.maja 2013. Formirano je 10 ekspertskih timova koji su pružili 240 konsultantskih usluga u 60 MSP Srednjeg i Južnog Banata Dvodnevni okrugli sto: „Razvoj konsultantskih usluga u komorskom sistemu” – 20.juna 2013. “Tržište konsultantskih usluga u Srbiji i Rumuniji” – 21.juna 2013. Studijsko putovanje u Rešice, Rumunija – 21-23.avgusta 2013. B&B susreti privrednika Srednjeg, Južnog i rumunskog dela Banata 16-18.oktobra 2013. Završna konferencija u Rešicama 12.decembra 2013.

U toku 2013.godine, na raspisanim konkursima EU, pripremani su predlozi projekata na kojima je RPK Pančevo konkurisala kao partner i to:

„Education to Easier Employment - E3“ - vodeći partner RCR BANAT, projekat je odobren za finansiranje i njegova implementacija je počela u 2013. godini. Ukupna vrednost projekta je 224.776 EUR, a njegova realizacija je planirana u periodu od 18 meseci. RPK Pančevo učestvuje u realizaciji ovog projekta kao partner.

„MADE IN BANAT“ - vodeći partner Privredna komora Timiš, Rumunija. U novembru 2013. godine potpisan je Ugovor o ko-finansiranju projekta „Made in Banat“, koji je odobren za finansiranje u okviru Programa Srbija-Rumunija i čija implementacija će trajati 18 meseci. Ukupna vrednost projekta je 442.836 EUR. Na ovom projektu RPK Pančevo ima status prekograničnog partnera.

„Socio-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji“ – vodeći partner Gradska uprava Pančevo, partner RPK Pančevo – projekat nije odobren za finansiranje.

Informisanje i edukaciju članica Komore o aktuelnim procesima i zakonskim propisima neophodan je uslov za unapređenje poslovanja i obima spoljnotrgovinske razmene Regiona. U tom smislu, u toku 2013. godine Komora je organizovala 30 edukativnih skupova, seminara, prezentacija.

7

U saradnji sa nadležnim ministarstvima i institucijama organizovane su prezentacije novih zakonskih rešenja koje utiču na kreiranje privrednog ambijenta kao što su :

Zakon o javnim nabavkama i javnim preduzećima (naknadno je organizovana i obuka o primeni zakona i podzakonskih akata), Set privrednih zakona (nacrta zakona o radu, privatizaciji, stečaju i izgradnji), Promocija novog pristupa zaštite voda u RS, Objedinjena naplata poreza i doprinosa, Uspešna restitucija-uslov za investiranje, Implementacija Dunavske strategije.

Privrednici Južnog Banata su početkom 2013. godine upoznati sa portfoliom usluga Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza na prezentaciji koja je održana u RPK Pančevo. Ovom prilikom privrednim subjektima su bile pružene detaljne informacije o uslugama  kreditiranja, osiguranja, faktoringa i garancija pod uslovima koji su povoljniji nego na komercijalnom tržištu, kao i mogućnosti i uslovima korišćenja kratkoročnih kredita za finansiranje obrtnog kapitala, osiguranja naplate faktura za isporučenu robu ili izvršene usluge.

Iskustva korisnika na Programu prekogranične saradnje Rumunija-Srbija ukazala su na potrebu unapređenja informisanja i znanja o ovoj tematskoj oblasti, kako bi odgovorili zahtevima kvaliteta u realizaciji prekograničnih projekata. Kao odgovor na potrebe potencijalnih korisnika programa, Regionalna privredna komora Pančevo u saradnji sa Gradskom upravom grada Pančeva organizovala je u septembru 2013. obuku „Tenderske procedure Evropske unije za nabavku roba i usluga”. Obuka je organizovana za predstavnike lokalnih samouprava, nevladinog sektora i preduzeća sa područja Južnog Banata, koji su zainteresovani da uzmu učešće u projektima Evropske unije, kroz aktivnosti nabavke roba i usluga.

U cilju upoznavanja privrednika sa izmenama carinskih stopa u tekućoj godini, sa mogućnostima ostvarivanja preferencijala pri uvozu po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini, mogućnostima za snižavanje ili oslobađanje od plaćanja carine, kao i sa promenama ostalih carinskih dažbina RPK Pančevo je u saradnji sa Upravom carina Republike Srbije organizovala edukaciju privrednih subjekata, učesnika u spoljno-trgovinskom poslovanju na temu „Stope carina i carinske olakšice u 2013. godini“. Takođe, ovom prilikom privrednici su upoznati i sa primenom novim pravila o poreklu robe u skladu sa Regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu robe. Ovakva jedinstvena pravila o poreklu robe zamenjuju trenutno važeći sistem pan-evro-med pravila o poreklu robe koji je baziran na pojedinačnim protokolima o poreklu koji se primenjuju između dve zemlje (bilateralni sporazumi) ili grupe zemalja (multilateralni sporazumi). Ovim se obezbeđuje primena identičnih pravila o poreklu u svakom od tih sporazuma.

Uspostavljanje tržište električne energije koje će funkcionisati po standardima i pravilima tržišta električne energije Evropske unije, na koje se Republika Srbija obavezala kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, u okviru usklađivanja pravnog sistema u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji izazvalo je brojna otvorena pitanja krajem 2013. godine za poslovnu zajednicu na koju se ove izmene odnose. Kao odgovor na potrebe edukacije i informisanja šire javnosti o ovoj oblasti, Komora je u saradnji sa PD EPS Snabdevanjem i Privrednom komorom Srbije organizovala skup na temu: “Liberalizacija tržišta električne energije - buduća pravila i obaveze kvalifikovanih

8

kupaca električne energije na srednjem naponu, uslovi i način izbora snabdevača”. Predstavnici Agencije za energetiku, Agencije za energetiku, JP EPS – Direkcije za trgovinu i Direkcije za distribuciju i PD EPS Snabdevanje su u svojim prezentacijama upoznali prisutne sa osnovnim elementima lliberalizacije tržišta električne energije koja počinje od 01.01.2014. godine, uslovima i načinom izbora snabdevača, kao i kako da se potrošači blagovremeno pripreme i zaštite na slobodnom tržištu električne energije i zaključe Ugovor o nabavci električne energije.

Na skupovima koji su organizovani u RPK Pančevo u toku 2013. godine, razmatrale su se aktuelne teme koje se tiču knjigovodstvenog i finansijskog poslovanja privrednih subjekata, trenutne problematike u drumskom saobraćaju, zaštite životne sredine i bezbednosti hrane, lokalnih komunalni taksi i dr.

IV. PROMOCIJA PRIVREDE

Regionalna privredna komora Pančevo je tokom prethodne godine poklanjala punu pažnju u realizaciji svog cilja, promociji privrede Regiona. Promocija je realizovana u nekoliko oblika, od medijske promocije, u saradnji sa lokalnim medijima, promocije u elektronskom obliku, pa do organizovanja nastupa na nekoliko međunarodnih i regionalnih sajmova u zemlji, ali i u inostranstvu uz punu saradnju sa drugim institucijama. Pored organizacije nastupa na sajamskim manifestacijama, značajan doprinos je dat u poslovnom povezivanju sa privrednicima iz tih regiona gde su bili sajmovi.

Kada je reč o promociji preko medija, zadržan je visok nivo saradnje sa svim medijima na prostoru našeg regiona. Posebno ističemo dobru saradnju sa RTV Pančevom i TV OK iz Kovačice, a od pisanih i elektronskih medija sa Kovin ekspresom i Pančevcem, naročito kada je u pitanju promocija aktivnosti na projektu. Na taj način su sve aktivnosti Komore bile prezentovane široj javnosti u vidu televizijskih informacija, reportaža, priloga i uključenja na radiju. Kod štampanih medija takođe smo bili dobro zastupljeni kroz veći broj afirmativnih tekstova. Skoro svi održani skupovi su bili propraćeni od strane neke medijske kuće, uz izjave privrednika, predstavnika institucija koji su bili izlagači na skupovima ili predstavnika Komore. Ostvareno je i učešće u više emisija, napravljeno nekoliko intervjua kako na televizijama, tako i na radio stanicama. Dobra saradnja sa medijima se ogleda i u tom segmentu, da su pojedina elektronska glasila u regionu, na svojim web stranicama objavljivala najave naših skupova, što je pomoglo promocijii i afirmaciji tih aktivnosti, ali i animiranju javnosti.

Kao jedan od najznačajnijih oblika promocije privrede je bila organizacija nastupa na sajmovima. Organizovan je nastup privrednih subjekata i preduzetnika na nekoliko regionalnih sajmova u zemlji, kao što su sajmovi u Zrenjaninu, Paraćinu i u Novoj Pazovi. Učešće na ovim sajmovima je bilo obezbeđeno od strane Komore, tj. izlagači su nastupali bez nadoknade. Kod većine ovih sajmova smo organizovali i susrete privrednika našeg regiona sa privrednicima domaćina. Kada govorimo o međunarodnim sajmovima u zemlji, organizovan je nastup na 80. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Komora je pored organizacionih usluga, svim suizlagačima omogućila subvenciju u vidu značajnog učešća u troškovima nastupa. Organizovan je i u celosti isfinansiran, veoma uspešan nastup na sajmu „Etno hrana i piće“ u Beogradu, gde su na našem zajedničkom štandu, učešće uzela udruženja proizvođača povrća i voća, proizvođači najkvalitetnijih rakija, vina i mesnih prerađevina, kao i nekoliko udruženja žena iz Južnog Banata.

9

Takođe je posle dve godine pauze uzeto učešće na sajmu preduzetništva i „Biznis baza“ sa ciljem promovisanja aktivnosti tokom realizacije projekta“ Podrška MSP- pokretač razvoja regiona“ sa akcentom na pružene konsultantske usluge za pojedina preduzeća u Regionu. Tom prilikom je predstavljen i film koji je realizovan za potrebe projekta, i u okviru kog su obuhvaćene sve značajnije projektne aktivnosti. Film je urađen trojezično, a takođe je, kako je i planirano, predstavljen i na Zavrešnoj konferenciji projekta u rumunskom gradu Rešice.Punu promociju, film je imao emitovanjem na nekoliko regionalnih i lokalnih televizija.

Nekoliko godina unazad, pa tako i ove godine organizovano je učešće na sajmovima u Bosni i Hercegovini, i to sajam u Bihaću i Distriktu Brčko, gde smo u oba slučaja imali štand. Na navedenim sajmovima pored predstavnika Komore uvek su bili i predstavnici i preduzeća koji su bili izlagači, što je omogućilo ostvarivanje velikog broja kontakata sa mogućnošću uspostavljanja poslovne saradnje. U organizaciji Vlade AP Vojvodine, naša privredna delegacija je uzela učešće na Sajmu privrede u Celju.

Pored mnogih aktivnosti na pomenutom projektu, značajan segment u promociji privrede, je bila organizacija poslovnih susreta (B2B). Oni su organizovani u rumunskom gradu Rešice uz učešće preko 60 preduzeća sa srpske i rumunske strane. Punu podršku na ovim poslovnim susretima su dali i predstavnici pojedinih lokalnih samouprava sa područja srpskog i rumunskog dela Banata, koji su bili prisutni. Koliki je značaj bio ovih susreta, za unapređenje prekogranične saradnje naših regiona, potvrđuje i prisustvo Generalnog konzula Republike Srbije u Temišvaru, g-dina Lazara Manojlovića.

Kada već pominjemo realizaciju projekta moramo da istaknemo da je njegova realizacija omogućila i promociju RPK Pančevo, obzirom na ključne aktivnosti u projektu koje su se ogledale u pružanju besplatnih konsultantskih usluga za 30 preduzeća u Južnom Banatu u tri navrata u periodu od šest meseci. Ne manje značajne su bile organizovane obuke u saradnji sa partnerom Privrednom komorom Rešice za potrebe iskusnih menadžera, a veoma značajne su bile obuke za mlade visokoobrazovane, koji su potom uzeli učešće u realizaciji projekta. Veoma značajno za promociju privrede je bilo i organizovanje poslovnih susreta u Rešicama.

V. POSLOVNO INFORMISANJE

Važan segment u realizaciji osnovnih ciljeva Komore predstavlja informisanje, koje je definisano u dva pravca, informisnjem privrede južnobanatskog regiona i informisanjem u cilju jačanja i što kvalitetnijeg pozicioniranje Komore. U skladu sa tim su i realizovane aktivnosti, tako što je informisana javnost o aktivnostima Komore, praćeni su važniji događaji, sajmovi, tematske konferencije, stručni skupovi i o svemu tome obaveštavani privrednici, preko svih elektronskih i štampanih medija, kao i preko našeg web sajta i Biltena.

Kao sopstveni oblik informisanja koje je koristila RPK Pančevo u protekloj godini su bili web strana Komore i Bilten. Informisanje o aktuelnostima, kao i najave događaja na web strani je vršeno sa dnevnom ažurnošću. Tokom godine smo stalno osavremenjivali i dopunjavali web strane komore, naročito u tehničkom pogledu. Tokom godine je nastavljeno sa redovnim objavljivanjem elektronskog Biltena, što omogućava informisanje članica Komore, lokalnih samouprava, komorskog sistema i

10

drugih, o najvažnijim događajima u proteklom mesecu, u momentu objavljivanja. Bilten se objavljuje jednom mesečno, a u svakom broju se objavljuje Tema Biltena koju pripremaju stručne službe komore Takođe je nastaljeno da se uz Bilten kvartalno objavljuje dodatak vezan za EU integracije. Kao i dosad, pored elektronske distribucije Biltena sa svim pratećim sadržajima, svi su objavljeni i na našoj web stranici.U segmentu direktnog informisanja privrede, ono se realizovalo kroz informacije o novinama u zakonodavstvu, aktuelnostima u privredi, informisanje o raspoloživim subvencijama i kreditnim sredstvima, informacije o raznim takmičenjima i nagradama, kao i novinama u oblasti inovacija.

Pored zvaničnog web sajta Komore i dalje je aktivan sajt sa prethodnog projekta (www.bcb-2010.com) koji je realizovala RPK Pančevo u 2011.godini, a od početka godine je u funkciji i web sajt projekta “Podrška MSP-pokretač razvoja regiona“(www.sme-banat.rs) koji smo realizovali u 2013.godini. Pored informacija o realizovanim projektnim aktivnosti, na navedenim web sajtovima, postoji mugućnost preuzimanja pojedinih baza podataka. Oba web sajta su urađena trojezično i dostupna su korisnicima pet godina po završetku projekata, kako je i predviđeno ugovornom obavezom RPK Pančevo.

Kako bi, pored sopstveni oblika informisanja, upoznali što širu javnost o aktivnostima Komore, saradnja sa svim medijima na prostoru našeg regiona je bila veoma dobra. Na taj način su sve aktivnosti Komore bile prezentovane široj javnosti u vidu televizijskih informacija, reportaža, novinskih tekstova, priloga i uključenja na radiju.

ODBOR UDRUŽENJA ZA HEMIJSKU, FARMACEUTSKU, GUMARSKU I INDUSTRIJU NEMETALA I ENERGETIKU

U ukupnoj strukturi industrijske proizvodnje Srbije, Vojvodine i Južnog Banata, odmah posle prehrambene industrije, dominantnu ulogu ima hemijska industrija.Hemijska industrija je grana koja je od izuzetnog značaja ne samo za privredu Južnog Banata nego i za privredu na nivou AP Vojvodine i Republike Srbije, obzirom da u ukupnoj industrijskoj proizvodnji AP Vojvodine učestvuje sa oko 25,0%. Grane industrije koje obuhvata ova grupacija, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvodnja koksa i derivata nafte, proizvodnja proizvoda od gume i plastike i energetika, u 2013. godini beleže rast proizvodnje. Industrijska proizvodnja u 2013. godini imala je rast fizičkog obima od 6,3%. Ovom rastu najviše je doprineo sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom.

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku, industrijska proizvodnja na području RPK Pančevo u periodu I –XI 2013.godine povećana je za 30,8 %, u odnosu na isti period 2012 god. Podaci za mesec novembar 2013.god. govore da je ostvarena proizvodnja bila za 3,5 % manja od ostvarene u istom mesecu prethodne godine, a u odnosu na prosek 2012, povećana je za 20,5%. Na području Regionalne privredne komore Pančevo, u periodu I-XI 2013.g. u odnosu na I-XI 2012.g. , trend kretanja industrijske proizvodnje beleži sledeće strukturne karakteristike:a) Posmatrano po namenskim grupama , zabeležen je rast proizvodnje u oblasti Energetike za 69,6% b) Posmatrano po sektorima , ostvaren je rast fizičkog obima proizvodnje u sektoru Prerađivačke industrije 31,1% i Rudarstva 19,1%.

11

c) Posmatrano po delatnostima, zabeležen je rast proizvodnje u proizvodnji hemikalija i hemijskih proizvoda od 112,8%, zatim rast proizvodnje koksa i derivata nafte od 71,7%, proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata od 18,3% i proizvodnje proizvoda od gume i plastike za 16,3%.

Za prvih 11 meseci 2013. godine ostvarena je ukupna robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom u iznosu od 1.146.063.000 USD, od čega izvoz iznosi 754.872.000 USD i uvoz 391.191.000 USD. U istom periodu ostvaren je suficit od 363.681.000 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 192%. U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je porastao za 48%, a uvoz za 3%. Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom.

Posmatrano po granama delatnosti, najveći porast izvoza ostvaren je u oblasti proizvodnje ostalih organskih hemikalija i proizvodnje plastičnih masa. U strukturi izvoza posmatrajući vrste robe, ostvaren je najveći porast u izvozu amonijaka, propena, polietilena.

Preduzeća iz ove grane industrije su među najvećim izvoznicima u Republici a najveći na regionu Južnog Banata što se može videti iz podataka preuzetih iz Republičkog zavoda za statistiku. Najveći izvoznici, učešće prvih deset HIP-Petrohemija u restruktuiranju Pančevo, Hemofarm Vršac, Fresenius Medical Care Srbija Vršac, Westpharmaceutical services Kovin, HIP Azotara. Najveći uvoznici, učešće prvih deset Hemofarm Vršac, HIP Petrohemija u restruktuiranju Pančevo, Fresenius Medical Care Srbija Vršac, HIP Azotara , Westpharmaceutical services Kovin.

Glavni strateški cilj kompanije NIS do 2020. godine je da postane najefikasnija, brzorastuća energetska kompanija u balkanskom regionu, održavajući lidersku poziciju na tržištu Srbije i ulazak među tri top kompanije u jugoistočnoj Evropi. Nastavljena je modernizacija Rafinerije nafte Pančevo, pa je stoga u sklopu modernizacije urađen Kompleks za blagi hidrokreking i hidrodoradu u Rafineriji Pančevo (MHC/DHT) koji je rezultat Međudržavnog ugovora o strateškoj saradnji između Ruske Federacije i Republike Srbije u oblasti naftno-gasnog sektora. Kompleks za blagi hidrokreking i hidrodoradu (MHC/DHT) u Rafineriji Pančevo omogućio je NIS-u da u potpunosti pređe na proizvodnju ekološki čistog goriva – bezolovnih motornih benzina i evro dizela sa sadržajem sumpora ne većim od 10 ppm, što odgovara standardu „Evro 5”

Nastavljena je modernizacija velikog rafinerijskog postrojenja za proizvodnju gasova, benzinskih i dizelskih komponenti (FCC kompleks) u protekle tri godine obavljena je u tri faze kroz uspešno izvedene rekonstrukcije, zatim izvršena je automatizacija procesa prerade i moderana otprema derivata.

HIP ”Petrohemiji” je određen tenderski metod privatizacije, trenutno u postupku restrukturiranja i čeka se pronalaženje strateškog partnera.

HIP "Azotara" Pančevo je data na upravljanje Srbijagasu kao najvećem poveriocu. Povodom 49. godišnjice rada fabrike, istaknuto je da posle dve i po godine od preuzimanja "HIPAzotare" od strane "Srbijagasa", stanje u preduzeću se stabilizovalo, plate su redovne, a predstoje i investiciona ulaganja u ukupnoj vrednosti od 8o miliona evra.

12

Hemofarm od 2006.g. posluje pod okriljem Nemačke STADA grupe, petog proizvođača hereričkih lekova na svetskoj rang listi.STADA je nastavila sa ulaganjem u kompaniju Hemofarm osavremenjavanjem fabričkih pogona, unapređenjem kapaciteta, nastavljen je trend istraživanja i razvoja kao i povećanje obima proizvodnje preparata za tržište EU.Stoga podatak da je tokom 2013.g. lansirano 12 novih proizvoda.

Aktivnosti Odbora u 2013. god bile su usmerene na realizaciju poslova i zadataka utvđenih Programom rada Komore, Programom rada Odbora i Posebnih ciljeva kvaliteta Odbora. Radilo se na realizaciji zaključaka i obaveza koje su utvrđene na sednicama organa Odbora i drugih nadležnih institucija. Akcenat je stavljen na sledeće oblasti:

Obzirom da je uspešno realizovana prva faza projekta Čistija proizvodnja u saradnji sa lokalnom samoupravom Pančevo, kojoj je RPK Pančevo dala podršku, uključili smo se i u realizaciju druge faze projekta gde je 5 preduzeća iz Pančeva uzelo učešće. Projekat se realizuje u saradnji sa Centrom za čistiju proizvodnju, međunarodnim ekspertima iz Austrije i Slovenije, a pod pokroviteljstvom Organizacije Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO).

Nastavljena je saradnja sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine - vezano za Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, najava Zakona o Južnom toku, mogućnost potpisivanja ugovora sa snabdevačima električne energije, RECH direktive, dozvole za uvođenje geotermalnih pumpi. Stoga je krajem januara meseca održan sastanak sa temom: „Novi pristup zaštite voda u Republici Srbiji“ koji se prvenstveno odnosi na prezentaciju Uredbe o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje, u saradnji sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Predstavljen je način za određivanje vrednosti emisije za određene grupe zagađujućih materijala, rokovi za njihovo dostizanje i obaveze koje preduzeća imaju na osnovu ove Uredbe, pošto su predhodno važeće Uredbe stavljene van snage.

Republika Srbija, kao potpisnik Ugovora o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, u okviru usklađivanja pravnog sistema u procesu pridruživanja Republike Srbije Evropskoj uniji obavezala se da uspostavi tržište električne energije koje će funkcionisati po standardima i pravilima tržišta električne energije Evropske unije. Stoga je novembra, kao proširena sednica Odbora organizovan skup u saradnji sa Ministrastvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Agencije za energetiku, JP EPS – Direkcije za trgovinu i Direkcije za distribuciju i PD EPS Snabdevanje na temu: „Liberalizacija tržišta električne energije - buduća pravila i obaveze kvalifikovanih kupaca električne energije na srednjem naponu, uslovi i način izbora snabdevača.

Tokom godine, održane su dve sednice Odbora udruženja, gde su razmatrane teme koje su od značaja za ovu granu privrede, a novembra meseca je održana i konstitutivna sednica Odbora.

U cilju promocije privrede južnobanatskog regiona i predstavljanje privrednih subjekata na tržištu u zemlji i inostranstvu 2013. godine organizovan je zajednički nastup privrednika na regionalnim privrednim manifestacijama u , Zrenjaninu, Paraćinu, Novoj Pazovi, kao i u Bihaću i Brčkom. Od međunarodnih sajmova preduzeća iz oblasti hemijske industrije nastupala su na sajmu poljoprivrede u Novom Sadu.

13

Pored navedenih osnovnih pravaca, aktivnosti Odbora odnosile su se i na:- Praćenje rezultata privređivanja i poslovanja, kao i aktuelne problematike i planiranih aktivnosti privrednih subjekata i upoznavanje privrednih subjekata sa novim tehnologijama i mogućnostima njihove primene.- Praćenje tehničkih direktiva EU i zakonodavne regulative i predstavljanja nacrta Zakona privrednim subjektima, i upoznavanje privrednih subjekata sa novinama u oblasti uspostavljanja sistema kvaliteta.- Upoznavanje privrednih subjekata sa mogućnostima konkurisanja za sredstva kod fondova i banaka.

ODBOR UDRUŽENJA ZA METALNU I ELEKTRO INDUSTRIJU, ZA TEKSTIL,ODEĆU, KOŽU I OBUĆU I GRAFIČKU INDUSTRIJU

Odbor Udruženja je svoje aktivnosti tokom 2013. godine sprovodio samostalno ili u saradnji sa drugim Odborima i Centrima Regionalne privredne komore Pančevo u skladu sa osnovnim pravcima delovanja RPK Pančevo: zastupanje interesa članica, internacionalizacija poslovanja i poslovno povezivanje, informisanje i poslovno obrazovanje. Takođe, ostvaren je i značajan broj aktivnosti u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Privrednom komorom Vojvodine i drugim nadležnim institucijama na lokalnom, pokrajinskom i republičkom nivou.

Ambijent, u kome su se odvijale privredne aktivnosti naše zemlje tokom 2013. godine, karakterišu izuzetno složeni, promenljivi i uglavnom nepovoljni uslovi. Poslovanje i dalje karakterišu: nizak plasman proizvoda, visok spoljnotrgovinski deficit, nedostatak sopstvenih obrtnih sredstava za pripremu proizvodnje, nepovoljni uslovi kreditiranja, dug proces proizvodnje, visoki troškovi proizvodnje, dugotrajni procesi sertifikacije.

Dalje, uslovi poslovanja su nepovoljni i iz sledećih razloga: nedostatak dugoročne strategije privrednog razvoja, neefikasan proces privatizacije i restruktuiranja, preuranjena liberalizacija, izostanak mera zaštite domaćih proizvoda, visoko učešće sive ekonomije, nedovoljna usklađenost sa međunarodnim standardima i propisima, nekontrolisan uvoz nekvalitetnih proizvoda. Problem naplate potraživanja i visoka zaduženost su i dalje najvažniji uzrok loših rezultata poslovanja.

Tokom protekle godine poslovno okruženje se nije značajnije poboljšalo. Cilj, da se poboljša srpska konkurentnost, još nije ostvaren. I dalje je potrebno mnogo vremena da se pokrene posao i pri tome se obilazi preveliki broj instanci. Vlada je u više navrata do sada pokretala inicijative sa ciljem poboljšavanja poslovnog i investicionog okruženja, ali je malo toga privedeno kraju.

Sveobuhvatni pregled poslovnog zakonodavstva (tzv. „giljotina propisa”) je još uvek daleko od kraja. Opravdani zahtevi privrede, artikulisani kroz rad organa i tela komorskog sistema se često ne uzimaju u obzir, bilo zbog brzine izrade zakonskih tekstova, bilo zbog neinformisanosti resornih ministarstva o tim zahtevima.

Prema raspoloživim podacima Republičkog zavoda za statistiku u periodu I – XI 2013. godine industrijska proizvodnja u Južnobanatskom regionu u odnosu na isti period prethodne godine veća je za 30,8%. Na području Južnobanatskog regiona u istom

14

vremenskom periodu evidentiran je pad proizvodnje u sledećim delatnostima (delokrug rada odbora):

- proizvodnja odevnih predmeta 24,9%- proizvodnji metalnih proizvoda, osim mašina 14,9%- proizvodnji celuloze, papira i prerade papira 0,2%

dok je povećanje ostvareno u:- popravka i montaža mašina i opreme 34,6%- proizvodnja osnovnih metala 31,3%- proizvodnja kože, predmeta od kože i obuće 19,3%- izdavanje, štampanje i reprodukcija zapisa 139,7%.

U periodu I –XI 2013. godine privredni subjekti iz delokruga rada ovog odbora ostvarili su izvoz od 110,655 mil € što čini 14,60% izvoza Regiona. a u odnosu na isti period 2012. godine čini povećanje od 2,82%. Na listi od 20 delatnosti koje su ostvarile najveći izvoz u okviru Regiona devet je iz delokruga rada ovog odbora (proizvodnja ortopedskih aparata, reciklaža metalnih otpadaka i ostataka, proizvodnja talasastog papira i ambalaže, proizvodnja čelika, aluminijuma, obuće, rublja i izolovane žice i kablova.)

Što se uvoza tiče u periodu I –XI 2013. godine privredni subjekti iz delokruga rada ovog odbora ostvarili su uvoz od 86,392 mil. € što čini 22,1% uvoza Regiona, što je u odnosu na isti period 2012. godine kada je uvezeno robe i repromaterijala za 72,226 mil.€ povećanje od 19,61%. Najveći uvoz ostvaren je u delatnosti proizvodnje čelika, a zatim u proizvodnji ostalih mašina, proizvodnji papira i kartona, mašina opšte namene, aluminijuma).

Na sednicama Odbora održavanim u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, PK Vojvodine i PK Srbije razmatrane su teme od značaja za poslovanje privrednih subjekata. Privrednoj komori Srbije i Vladi Republike Srbije upućivani su predlozi koji se odnose na unapređenje poslovanja privrednih delatnosti iz delokruga rada ovog Odbora, a time i privrede Srbije (uslovi poslovanja, fiskalni i parafiskalni nameti, rad na crno).

U Regionalnoj privrednoj komori Pančevo održane su dve proširene sednice Odbora na kojima su razmatrane veoma značajne teme. Na proširenoj sednici održanoj 1. novembra 2013. godine g-din Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede predstavio je set privrednih zakona čije je donošenje neophodno za ozdravljenje privrede. Set čine nacrti zakona o radu, privatizaciji, stečaju i izgradnji i prateće mera kao što su smanjenje nameta na rad, rešavanje problema likvidnosti u privredi i predstavljanje novih instrumenata finansiranja. Vođena je dinamična diskusija tokom koje su privrednici izneli niz predloga i sugestija i očekivanje da će biti razmotreni.

Na zajedničkoj tematskoj sednici, održanoj 10. decembra 2013. godine, sa Odborom Udruženja za građevinarstvo, IGM i projektovanje, stambeno-komunalnu delatnost, urbanizam i drvoprerađivačku industriju razmatrana je informacija o lokalnim komunalnim taksama i porezu na imovinu, kao i informacija o cenama komunalnih usluga, na području regiona. U radu sednice učešće su imali i predstavnici stručnih službi lokalnih samouprava.

15

Cilj sednice bio je sagledavanje poslovnog ambijenta i uslova privređivanja preduzeća i preduzetnika na nivou Regiona. Ovom prilikom članovi odbora i predstavnici stručnih službi iz lokalnih samouprava, razmatrali su postojeće cene i kvalitet pruženih komunalnih usluga kao i efekte propisa, kao što je Zakon o porezu na imovinu, na privrednu aktivnost i sagledavali mogućnosti za njihovo poboljšanje u narednom periodu. Ocenjeno je da stabilna komunalna infrastruktura i komunalne usluge imaju značaj za kvalitetno poslovanje preduzeća i život stanovništva. U tom smislu zaključeno je da su potrebne izmene Zakona o komunalnim delatnostima i pripadajućih podzakonskih akata u cilju unapređenja komunalnog sektora i pružanja adekvatnih komunalnih usluga. Zaključeno je, takođe, da je neophodno nastaviti organizovanje sastanaka sa ovom ili sličnom tematikom, na kojima bi učestvovali predstavnici nadležnih poreskih institucija i privrede.

U saradnji sa privrednim subjektima, članicama komore i drugim regionalnim privrednim komorama identifikovani su najveći problemi u poslovanju: nelikvidnost, zakonska regulativa i administrativne prepreke, javna potrošnja, siva ekonomija, poreska politika i regulisanje tržišta (lakši i jeftiniji pristup sektoru javnih nabavki) i za svaki od problema dat je predlog mera za njihovo rešavanje.

Aktivnosti ovog Odbora RPK Pančevo sadržane su i u zapaženom učešću članova komore u radu drugih organa i organizacija u komorskom sistemu i lokalnoj samoupravi gde se raspravljalo o pitanjima od značaja za unapređenje privrednog ambijenta. Edukacija privrednika u cilju poboljšanja konkurentnosti, boljeg pozicioniranja na tržištu i promocije sprovedena je u više navrata i to kroz organizovanje prezentacija, seminara, tribina, okruglih stolova samostalno i u saradnji sa drugim Odborima Udruženja RPK Pančevo.

Tokom 2013. godine Regionalna privredna komora Pančevo je, kao vodeći partner, u saradnji sa partnerima: CCIA Caras-Severin iz Rešice, Rumunija i Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj „Banat“, Zrenjanin realizovala projekat pod nazivom „Razvoj MSP-pokretač razvoja regiona“ koji je finansiran sredstvima Evropske unije. Kroz sprovedene projektne aktivnosti pružen je veliki broj usluga u cilju unapređenja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u pograničnom regionu Rumunije-Srbije i stvaranja uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća kroz proces mentoringa i doprinos smanjenju nezaposlenosti visoko obrazovanih lica.

Rezultati projekta su značajni. Pre svega, pet eksperata - lica sa iskustvom i znanjem tokom realizacije projekta su, kroz obuku i pojedinačne konsultacije, prenosili svoja znanja i iskustva visoko obrazovanim nezaposlenim licima, zainteresovanim za proces učenja i učešće u pružanju konsultantskih usluga. Realizovana je poseta u trideset privrednih subjekata Južnog Banata (11 iz delokruga rada ovog odbora) i na bazi postojećeg stanja u poslovanju izvršena je analiza poslovanja. Analiza je bila osnova za davanje predloga o mogućim pravcima razvoja svakog preduzeća ponaosob. Osim ovoga ostvaren je i veliki broj direktnih kontakata srpskih i rumunskih eksperata i preduzetnika na okruglim stolovima, seminarima i poslovnim susretima, što je otvorilo mogućnosti za poslovno povezivanje, transfer znanja i iskustva, a partnerima u projektu za definisanje konkretnih predloga u okviru institucionalnog povezivanja.

U okviru realizacije prekograničnog projekta „Razvoj MSP – pokretač razvoja regiona“ posebno su organizovani poslovni susreti sa potencijalnim poslovnim partnerima iz Rumunije na B2B poslovnim susretima održanim u Rešici, Rumunija od

16

16. do 18. oktobra 2013. godine, na kojima je učestvovalo sedam privrednih subjekata iz delokruga rada ovog odbora.

Tokom godine veliki broj aktivnosti bio je usmeren na promociju privrednih subjekata i ukupne privrede Južnobanatskog regiona tako da je 11 privrednih subjekata iz delokruga rada ovog odbora nastupilo na četiri sajamske i druge privredne manifestacije u organizaciji Regionalne privredne komore Pančevo: Sajam poljoprivrede u Novom Sadu i sajmovi MSP i preduzetništva u Celju, Zrenjaninu, Novoj Pazovi, Paraćinu, Brčkom.

ODBOR UDRUŽENJA ZA GRAĐEVINARSTVO; IGM I PROJEKTOVANJE, STAMBENO- KOMUNALNU DELATNOST I URBANIZAM

Delatnost građevinske industrije 2013.godini, obeležilo je pripremanje i usvajanje značajnih zakona i podzakonskih akata koji regulišu uslove poslovanja kao što su: Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole, Pravilnik o uslovima, načinu i postupku za sticanje prava svojine na zemljištu i objektima, Zakon o legalizaciji objekata i Zakon o uređenju prostora i izgradnji. Planirani ciljevi koji se donošenjem ovih odnosili su se na : pojednostavljenje administrativnih procedura, preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na novoizgrađenom objektu, preciziranje lica i uslova za konverziju prava korišćenja u pravo svojine, smanjenje obima i vrste tehničke dokumentacije. Opšti cilj odnosio se na stvaranje normativnih pretpostavki za ulaganje domaćeg i stranog kapitala u izgradnju objekata koji su u funkciji privrednog razvoja, kao i puna pravna zaštita svih ulaganja. U raspravama i konsultacijama u toku pripreme ove zakonodavne regulative predstavnici preduzeća i strukovnih udruženja imali su priliku da steknu uvid u predložena rešenja i iznesu svoje stavove i predloge. Sugerisano je da je neophodno dalje usaglašavanje sa sektorskim zakonima kao što su Zakon o javnim putevima, Zakon o šumama, Zakon o vodama, Zakon o energetici u cilju ubrzanja procesa odobravanja građevinskih dozvola. Takođe ukazano je da treba prevazići problem usvajanja prostornih planova na lokalnom nivou, koji su uslov za dobijanje građevinskih dozvola, kao i odrediti rokove za donošenje podzakonskih akata.

U drugoj polovini 2013.godine, u okviru Ministarstva građevinarstva i urbanizma, formirana je radna grupa za izradu Pravilnika o građevinskim proizvodima u cilju preuzimanja Uredbe o građevinskim proizvodima ( 305/2011) EU. U prvoj fazi izrade ovog pravilnika izvršena je procena usaglašenosti građevinskih proizvoda, tržišta građevinskih proizvoda u Srbiji, kao i industrije građevinskih materijala i uvoznika građevinskih proizvoda. Imajući u vidu specifičnost ove Uredbe, njen obim i značaj za strateški razvoj industrije građevinskog materijala, kao i značaj za investitore, projektante i izvođače, ocenjeno je da je neophodno da se ovaj proces preuzimanja u nacionalno zakonodavstvo što pre realizuje. Za uspeh buduće primene Uredbe o građevinskim proizvodima, uz pomoć komisije za izradu standarda, u narednoj fazi izradio bi se srpski standard - SRPS pod nazivom “ Ocenjivanje usaglašenosti građevinskih proizvoda“.

U okviru programa racionalizacije upotrebe energije u zgradama i implementacije pravilnika kojima je bliže uređena ova oblast, od strane resornog ministarstva organizovana je obuka i polaganje za sticanje licenci za odgovorne inženjere za energetsku efikasnost zgrada. Takođe je formiran Upravni odbor i radna grupa za izradu DMS ( Sistem za upravljanje podacima) energetske efikasnosti u zgradama.

17

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost ukupno izvedenih građevinskih radova na području regiona činila je 16,24 % od vrednosti ukupno izvedenih građevinskih radova na nivou pokrajine, odnosno 4,49 % od vrednosti ukupno izvedenih građevinskih radova na nivou republike. Podaci o učešću stambene izgradnje u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova u regionu pokazuju da je građevinarstvo i dalje pogođeno ekonomskom krizom, jer ono iznosi svega 5,77 %. Podaci po opštinama pokazuju da je u ukupno izvedenim građevinskim radovima u regionu najviše učešće grada Pančeva - 69,87 % i opštine Vršac - 11,85 %, zatim slede Kovin sa 5,74 % i Kovačica sa 5,15 %. Podaci o proizvodnji industrije građevinskog materijala u regionu pokazuju da je ona u prva tri kvartala 2013. godine bila niža za 6% u odnosu na prethodnu godinu. Treba imati u vidu da je osnovica za poređenje u višegodišnjem razdoblju bila niska i da su preduzeća poslovala u uslovima izraženog dispariteta cena na tržištu. Nadu u porast tražnje za građevinskim materijalom daju krediti sa dužim rokom i subvencionisani krediti za građevinsku industriju odnosno kupce stanova i pokretanje individualne stambene izgradnje, pod pretpostavkom da se objekti grade od domaćih materijala koji imaju osobine energetske efikasnosti i koji su ekološki ispravni.

Takođe je evidentno da je neophodno započeti sa reindustrijalizacijom proizvodnih kapaciteta u ovoj grani, na osnovu srednjoročnih i dugoročnih kredita, da bi se najveći deo proizvodnje usmerio prema izvozu proizvoda, pre svega na tržište zemalja u okruženju. Ambijent poslovanja u 2013. godini, kao najtežu posledicu po građevinsku industriju imao je nelikvidnost u poslovanju i smanjenu investicionu aktivnost. Finansiranje nacionalne i regionalne infrastrukture uslov je privlačenja novih investicija i angažovanja domaće industrije.

Promene ukupnog privrednog ambijenta uticale su i na položaj komunalne privrede, koja je poslovala u uslovima izražene nelikvidnosti i uz zaustavljanje investiconih aktivnosti. Zakonska regulativa koja je usvojena ili počela da se primenjuje i kojom se regulišu najvažnija pitanja za komunalnu delatnost kao što je javna svojina, uređenje komunalne delatnosti, status javnih preduzeća i javno privatno partnerstvo, zahteva dodatno usaglašavanje. Poslovanje preduzeća iz oblasti komunalne delatnosti i proces pružanja usluga privredi i stanovništvu, imao je sledeće karakteristike: napor da se održi nivo kvaliteta pruženih usluga korisnicima, problematka formiranja cena usluga koje ne obezbeđuju ekonomsku održivost preduzeća, problematika naplate potraživanja, nizak nivo efikasnosti u poslovanju, nizak nivo tekuće likvidnosti, zastarela infrastruktura i oprema koja zahteva investiciona ulaganja, značajan deo imovine se racionalno ne koristi, problematika broja i strukture zaposlenih, upravljanje kod mesnih preduzeća je neefikasno zbog objektivnih razloga i sopstvenih nedostataka.

Prema analizi Poslovnog udruženja Komdel, osnovni pokazatelji poslovanja komunalnih preduzeća u prethodnom periodu pokazuju sledeće: kada se sagledava podatak o broju zaposlenih u komunalnim preduzećima može se reći da postoji višak režijskog osoblja, uz istovremeni nedostatak komunalnih radnika kao neposrenih izvršilaca. Zvanični podaci o imovini i kapitalu komunalnih preduzeća često odstupaju od stvarnog stanja. Kod određenog broja komunalnih preduzeća objekti komunalne infrastrukture, iako su po svom karakteru to objekti u vlasništvu lokalnih samouprava, vode se kao imovina komunalnih preduzeća i njihova knjigovodstvena vrednost je potcenjena u odnosu na realnu tržišnu vrednost. Ipak, osnovno je to što je došlo do

18

opadanja realne vrednosti kapitala preduzeća, kao posledica toga što su preduzeća morala da gubitke poslovanja pokrivaju na račun sopstvenog kapitala.

Ono što uz pad realne vrednosti izaziva zabrinutost je i činjenica da su obaveze komunalnih preduzeća nadmašila ukupna potraživnja. Poslovni prihodi kod komunalnih preduzeća u regionu imali su realno povećanje od nekoliko procenata.

Treba imati u vidu da komunalna preduzeća svoje poslovne prihode ostvaruju prodajom usluga na tržištu i njihovo poslovanje je višestruko kontrolisano preko lokalne samouprave i nadležnih republičkih organa. Cene komunalnih usluga su na nivou koji ne pokriva poslovne rashode i među najnižima su u regionu. U narednom periodu očekuju se strukturne reforme u javnom sektoru koje treba da doprinesu budžetskoj konsolidaciji i privrednom oporavku. U tom smisli potrebno je podržati predloge strukovnih udruženja za obaveznu i celovitu transformaciju komunalnog sektora na nacionalnom i lokalnom nivou.

Iskustva drugih država u okruženju koje su već reformisale svoje komunalne sisteme su različita, moraju se analizirati ali se ne mogu istovetno primeniti u našim uslovima. Osnovno za komunalnu privredu je da se ostvari jačanje postojećih kapaciteta pre statusnih ili svojinskih promena, kao i pokretanje određenog nivoa investicija. Takođe, preduslov za uspešnu transformaciju komunalnog sektora predstavlja donošenje nacionalne strategije restruktuiranja komunalnog sektora i izrade konkretnog plana i sagledavanja potreba na lokalnom nivou. Kao poseban preduslov promena za uspešnu transformaciju u komunalnom sektoru, nameće se puna kontrola od strane države nad delatnostima koja su od nacionalnog interesa (vodosnabdevanje, odvođenje otpadnih voda, daljinsko grejanje, saobraćaj ) .

Najvažnije aktivnosti članova odbora i predstavnika preduzeća sa predstavnicima nadležnih institucija u 2013. godini, bile su sledeće:

- Sa predstavnicima Uprave za javne nabavke Republike Srbije, zajednički se radilo na sagledavanju efekata i primene novousvojenih zakona - Zakona o javnim preduzećima i Zakona o javnim nabavkama. U saradnji sa predstavnicima ove republičke institucije, u RPK Pančevo je izvršena prezentacija usvojenih zakona, na kojoj su učešće ostvarili predstavnici javnih i komunalnih preduzeća i lokalnih samouprava iz regiona. Ova aktivnost realizovana je u januaru 2013.godine.

- Sa predstavnicima pokrajinskog Sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine i Zavoda za urbanizam Vojvodine, održan je stručni skup na kome su predstavljene planirane aktivnosti ovih institucija za 2013.godinu - program implementacije regionalnog prostornog plana Vojvodine, kao i planirane aktivnosti u izradi studija razmeštaja radnih zona na teritoriji pokrajine, izradi studije prostornog razvoja i revitalizacije nerazvijenih i pograničnih opština Banata. Na sastanku je ukazano i na redovne aktivnosti sekretarijata u pružanju stručne i finansijske pomoći jedinicama lokalne samouprave u izradi prostrono-planske i urbanističke dokumentacije u cilju uređenja prostora i projektno-tehničke dokumentacije za infrastrukturne objekte. Predstavnici građevinskih preduzeća, preduzeća iz oblasti urbanizma i projektovanja kao i predstavnici lokalnih samouoprava, učestvovali su u razgovoru o prezentiranim temama i saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom i Zavodom za urbanizam u 2013. godini. Ova aktivnost realizovana je u martu 2013.godine.

19

- Na osnovu izražene potrebe i interesa preduzeća u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, u saradnji sa predstavnicima Ministarstva finasija Republike Srbije, održana je obuka o primeni Zakona o javnim nabavkama i odgovarajućih podzakonskih akata. Ovom prilikom 35 polaznika obuke, imalo je priliku da se stručno informiše i pripremi za proces sprovođenje javnih nabavki. Učesnici obuke su izrazili spremnost i potrebu da nastave saradnju sa Regionalnom privrednom komorom Pančevo. U tom smislu izražen je zahtev od strane predstavnika preduzeća i nadležnih stručnih službi lokalnih samouprava, da privredna komora i u narednom periodu organizuje obuke iz oblasti javnih nabavki. Ova aktivnost realizovana je u junu 2013.godine.

- Sa predstavnicima Agencije za restituciju Srbije održan je skup pod nazivom „Uspešna restitucija-osnov za investiranje“ na kome je razmatrano sprovođenje Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Učesnici ovog skupa bili su prestavnici preduzeća, lokalnih samouprava i službi za katastar, koji su se ovom prilikom detaljno upoznali sa propisima koji se odnose na postupak restitucije. Ova aktivnost organizovana je u oktobru 2013.godine, od strane Odbora za finansije RPK Pančevo i članovi Odbora za građevinarstvo i konunalnu delatnost učestvovali su u realizaciji ovog skupa. - Sa predstavnicima resornog Ministarstva građevine i Privredne komore Srbije, ostvarena je saradnja kroz učešće u radu radne grupe za izmene zakona o planiranju i gradnji. Na osnovu toga u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo održana je javna rasprava o Nacrtu Zakona o uređenju prostora i izgradnji. Tom prilikom predstavnici preduzeća i lokalnih samouprava imali su priliku da steknu uvid u predložena rešenja i iznesu svoje stavove i predloge u cilju usvajanja kvaltetnih zakonskih rešenja. Ova aktivnost realizovana je u oktobru 2013.godine. - Sa Odborima i Udruženjima Privredne komore Srbije, ostvarena je saradnja kroz učešće predstavnika RPK Pančevo na organizovanim sednicama, savetovanjima i prezentacijama iz oblati građevinarstva, industrije građevinskog materijala i komunalne delatnosti. - Sa predstavnicima stručnih službi i sekretarijata lokalnih samouprava regiona ostvarena je saradnja tokom godine kroz učešće u radu ovih tela kao i kroz učešće predstavnika lokanih samouprava u aktivnostima Regionalne privredne komore Pančevo i odbora za građevinarstvo i komunalnu delatnost.

Održane su 3 sednice Odbora Udruženja na kojima su teme raznatranja bile sledeće: - Razmatranje i usvajanje planskih i izveštajnih dokumentima iz oblasti građevinske Industrije i komunalne delatnosti Odbora Udruženja; - Javna rasprava o Nacrtu Zakona o uređenju prostora i izgradnji;

- Informacija o lokalnim komunalnim taksama i porezu na imovinu ; - Informacija o cenama komunalnih usluga ; U toku 2013.godine, tri preduzeća koja su članovi Odbora Udruženja iz delatnosti građevinske industrije ( Igma - Uljma, Finnet Inženjering - Pančevo, Sileks- Pančevo) učestvovalo je u realizaciji IPA projekta prekogranične saradnje “ Podrška MSP- pokretač razvoj regiona“, koji je RPK Pančevo kao glavni partner i nosilac projekta realizovala sa partnerima iz Rumunije i Srbije. Projekat je realizovan u roku trajanja od 12 meseci.

Tokom 2013.godine, 3 preduzeća koja su članovi ovog odbora su učestvovala na četiri sajamske manifestacije na kojima je učestvovala RPK Pančevo. To su bili

20

regionalni sajmovi u zemlji ( Zenjanin, Nova Pazova, Paraćin ) i inostranstvu (Brčko ). Tom prilikom su ostvareni nastupi preduzeća koja su predstavla svoje proizvode i usluge posetiocima i široj javnosti. Takođe obavljeni su i bilateralni razgovori sa poslovnim partnerima koji su posetili ove sajamske manifestacije.

ODBOR UDRUŽENJA ZA POLJOPRIVREDU,PREHRAMBENU INDUSTRIJU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

Aktivnosti Odbora Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju,vodoprivredu i šumarstvo u 2013.godini su bile usmerene na realizaciju poslova i zadataka utvrđenih Programom rada Komore i Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu industriju,vodoprivredu i šumarstvo, kao i na realizaciju obaveza koje su u toku godine utvrđene na sednicama organa Udruženja, Komore, komorskog sistema i drugih nadležnih institucija na republičkom i pokrajinskom nivou.

Prvi finansijski rezultati primarne poljoprivredne proizvodnje u 2013.godini, realizovani su žetvom pšenice. Žetva pšenice roda 2013. je započela krajem juna, a završena sredinom jula. Na području Južnog Banata, prema podacima stručnih službi i lokalnih samouprava, pšenica roda 2013.godine je zasnovana na površini od 46.883ha, što je više u odnosu na 2012. godinu za 3%.Ostvaren prosečan prinos od 5,12 t/ha je veći za 3% u odnosu na 2012. godinu, dok je ukupna proizvodnja ostvarena od 239.843 t,veća za 6% u odnosu na 2012.godinu. Najveći deo pšenice roda 2013.godine je dobrog kvaliteta(u I i II klasi).

U 2013. godini je kukuruz u Južnom Banatu zasejan na 142.621 ha, što je za oko 9% manje u odnosu na 2012. godinu. Prema podacima stručnih službi i lokalnih samouprava,prosečan prinos od 5,59 t/ha je za oko 39% više nego u 2012. godini.Ukupna proizvodnja kukuruza je iznosila 797.251t, što je za 27% više u odnosu na predhodnu godinu. Dugo i sušno vreme uticalo je da berbe kukuruza počne skoro mesec dana pre uobičajenog roka.

Na području Južnog Banata vađenja šećerne repe se obavilo na 6.450 ha. Površine pod šećernom repom su veće za 14% u odnosu na predhodnu godinu.Prinos je takođe veći za skoro 5%, tako da je i proizvodnja od 267.675 t, veća za oko 19% u odnosu na predhodnu godinu. Suvo i toplo vreme doprineli su da žetva suncokreta ove godine počne ranije. Prema podacima Stručnih službi i lokalnih samouprava Južnog Banata, u 2013.godine, je zasejano 52.206ha suncokreta, što je manje u odnosu na prethodnu godinu za 3%.Međutim,prosečan prinos od 2,77t/ha je za 12% veći u odnosu na prošlu godinu,a ukupna proizvodnja suncokreta veća za 9% odnosu na 2012.godinu.

Uprkos periodu bez kiše i visokim temperaturaturama koje su ugrozile soju, proizvodnja soje roda 2013 je premašila 2012. godinu.Površine pod sojom u 2013.godini, u Južnom Banatu su zasnovane na 19.142 ha, što je više u odnosu na 2012.godinu za 2%.Prosečan prinos soje roda 2013 je za 39% veći od prethodne godine,a ukupna proizvodnja za 25% veća u odnosu na 2012.godinu.

Vlada Republike Srbije, posle žetve, donela je odluku da Robne rezerve Srbije za svoje potrebe preko Produkne berze u Novom Sadu kupe 59.500 tona pšenice roda

21

2013.godine, po ceni od 20 din/kg (sa PDV-om). Sa trgovinom pšenice roda 2013 se na Produknoj berzi u Novom Sadu startovalo početkom jula po ceni od 17,5 din/kg bez PDV-a, dok je u istom periodu prošle godine cena pšenice rod 2012.godine iznosila 25 din/kg (sa PDV). Dobra ponuda pšenice prošlogodišnjeg roda i smanjena tražnja usled velikih zaliha kod proizvođača brašna uslovila je pad cene pšenice pred ovogodišnju žetvu. Posle završene žetve, pšenicom se trgovalo po ceni od 15,5-15,9 din/kg, što je i najniža cena u poslednje tri godine. Jeftiniju pšenicu imali smo u žetvi pšenice 2010.godine po ceni od 11,20 din/kg. Početkom septembra zbog povećane izvozne tražnje za pšenicom došlo je do blagog povećanja cene pšenice. Niske cene pšenice u Srbiji su i zbog toga što se ne vrši razvrstavanje pšenice po kvalitetu pa se sva pšenica prodaje po ceni najmanje kvalitetne (stočne) pšenice. Cena pšenice je na kraju decembra iznosila 20,10din/kg(bez PDV-a).

Rani početak berbe kukuruza u 2013.godini je otežavalo utvrđivanje prelaznih zaliha kukuruza prošlogodišnjeg roda i bitno je izmenila stanje ponude i tražnje u zadnjem mesecu ekonomske 2012/13. godine. Te promene prvo su se osetile u realizaciji pozajmice 111.000 tona kukuruza za Direkciju za robne rezerve. Prema nezvaničnim podacima, pozajmica nije uspela jer je došlo do pada cena kukuruza na domaćem tržištu i ranije berbe, pa je veći broj za pozajmicu odustao. Zbog nemogućnosti prodaje kukuruza roda 2012.godine, javlja se problem šta raditi sa kukuruzom starog roda koji sadrži aflatoksine u dozvoljenim procentima kada je u pitanju domaća potrošnja. Tražnja za kukuruzom novog roda od strane naših stalnih ino kupaca i domaćih prerađivača je još uvek mala. Pojavu aflatoksina u kukuruzu roda 2013.godine moramo sprečiti ukoliko želimo da se održimo na međunarodnom tržištu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dalo je nalog da se izvrši Program monitoringa aflatoksina B1 u merkantilnom kukuruzu roda 2013.godine, radi zaštite bezbednosti hrane i hrane za životinje.

Cena kukuruza roda 2012. na početku berbe startovala je sa 25-26,00 din/kg. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu do novembra je cena kukuruza iznosila 14,46 din/kg(bez PDVa), a krajem decembra 16,74 din/kg(bez PDVa). Kompanija "Sunoko" izašla je na kraju kampanje vađenja šećerne repe roda 2013.godine sa cenom šećerne repe roda 2014.godine. Zbog pada cena šećera na svetskom i domaćem tržištu, u toj kompaniji smatraju da cena šećerne repe rod 2014.godine treba da iznosi 38€/t ili 4.500 din/t.

Za razliku od predhodnih godina, u 2013.godini je bila manja zainteresovanost uljara za kupovinom suncokreta. Dobar rod uz mali izvoz sucokreta, pad izvoza suncokretovog ulja, velike prelazne zalihe ulja, relativno niska fjučers cena zrna suncokreta na evropskim berzama u odnosu na predhodnu godinu, uticali su da cena suncokreta na domaćem tržištu bude niska. Poljoprivrednici, nezadovoljni otkupnom cenom suncokreta i predstavnici uljara nisu uspeli da se dogovore o većoj otkupnoj ceni te uljarice. Pošto su uljare u privatnom vlasništvu država nije mogla da određuje otkupne cene, a sa druge strane nije imala novaca da otkupi suncokret za potrebe robnih rezervi. Kao osnovni razlog za pad cene suncokreta prerađivači navode kretanja na svetskom tržištu, gde su  pojeftinili i suncokret i ulje. Krajem decembra cena suncokretove sačme je iznosila 21,00din/kg bez PDV-a.

Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, se trgovalo zrnom soje do sredine novembra, čija cena iznosla 47,50 din/kg (bez PDV-a), cena sojine sačme do početka novembra je iznosila 58,62 din/kg(bez PDV-a).

22

Vremenski uslovi tokom većeg dela septembra i oktobra meseca sa kraćim prekidima zbog kiše, omogućavali su nesmetano odvijanje poljoprivrednih radova- pripremu zemljišta i setvu ozimih useva kao i oranje na svim površinama za narednu setvu. Padavine koje su bile septembra i oktobra meseca, povećale su zalihe vlage u poljoprivrednom zemljištu, što je omogućilo kvalitetnu obradu zemljišta i setvu.

Prema podacima Stručnih službi i lokalnih samouprava na teritoriji Južnog Banata je u 2013.godini, u jesenjoj setvi, zasejano 49.648 ha površina, što je oko 10% manje nego u 2012.godini.Pšenica je zasnovana na površini od 43.894ha.U odnosu na prethodnu godinu, u 2013.godini će biti za 4% manje površina pod pšenicom.

Poljoprivreda i prehrambena industrija ima značajan udeo u spoljnotrgovinskoj razmeni privrede regiona (periodu od I-XI 2013.godine).U izvozu spada medju prvih 20, gledano kako po delatnostima, tako i po preduzećima. Posmatrano po delatnostima, najviše je izvezeno žita i drugih useva i zasada ( u vrednosti od 32,958 miliona USD),zatim skroba i proizvoda od skroba( u vrednosti od 13,836 miliona USD) i na kraju proizvodnja mlinskih proizvoda ( u vrednosti od 5,414 miliona USD).S druge strane u uvozu su ,iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, u prvih 20, gledano po delatnostima nije bilo ućešća.U prvih jedanaest meseci 2013.godine,posmatrano po preduzećima, iz oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, /prvih 20/, najznačajnije rezultate u izvozu su ostvarili Ćirić i sin Sakule 18,040 miliona USD, zatim, Almex Pančevo 16,870 miliona USD, Granexport Pančevo 9,303 miliona USD, Multivita Vršac 6,268 miliona USD, Industrija skroba Jabuka 4,282 miliona USD. U uvozu je najveće učešće imalo preduzeće Almex Pančevo, sa 27,549 miliona USD, i Metaling Vršac sa 13,977 miliona USD.Indeks rasta proizvodnje prehrambenih proizvoda u 2013.godine, u odnosu na 2012.godinu iznosi 93,3%( za 6,7% je manja proizvodnja u odnosu na 2012.godinu), dok je indeks rasta proizvodnje pića, u istom periodu bio 142,5,(odn.za 42,5% veća u odnosu na 2012.godinu).

Osnovne aktivnosti Odbora Udruženja u 2013.godini bile su usmerene na sledeće :

Održavanje sednica Odbora Udruženja

Održane su 2 sednice Odbora Udruženja, od kojih je jedna bila Konstitutivna, sa sledećim temama razmatranja :

Informacija Izveštaja o radu za 2012.god. Informacija o Planu rada za 2013.godinu Informacija o ratarskoj proizvodnji u 2012.godini i uslovima za realizaciju prolećne

setve u 2013.godini. Prezentacija Prvih rezultata Popisa poljoprivrede 2012.godini Informacija o stanju u proizvodnji i tržištu jesenjih useva i realizaciji jesenje setve; Inicijativa za ugovorno uređivanje odnosa u proizvodnji i preradi primarnih

poljoprivrednih proizvoda iz domaće proizvodnje

Saradnja sa nadležnim institucijama i organizacijama

Odbor je u okviru realizacije svojih planiranih aktivnosti imao stalnu saradnju sa svim nadležnim institucijama komorskog sistema, Ministarsva poljoprivrede, Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine, Sekretarijata za poljoprivredu, Zadružnog

23

saveza,lokalnim samoupravama, konsultantskim kućama. Organizovan je stručni skup, u saradnji sa Centarom za kvalitet,inovacije i zaštitu životne sredine, a u sklopu tradicionalnog obeležavanja oktobra, meseca pravilne ishrane:»Zdravlje zavisi od pravilne ishrane-održivi sistemi snabdevanja hranom-za bezbedniju i pravilniju ishranu« -organska proizvodnja

Sajmovi i privredne manifestacije

U 2013. godini je, po osmi put, organizovan nastup preduzeća na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Regionalna privredna komora Pančevo je organizovala predstavljanje privrede Regiona Južnog Banata, nastupom šest privrednih subjekata na zajedničkom štandu. U toku 2013.godine je Regionalna privredna komora je, po peti put, organizovala zajednički nastup na 8.Sajmu Etno hrana i piće 2013, na Beogradskom sajmu, gde se predstavilo dvanaest Udruženja i preduzetnika sa Južnobanatskog regiona.Organizovani su nastupi i posete za preduzeća na regionalnim sajmovima u zemlji -Paraćin, Nova Pazova, Zrenjanin, kao i u inostranstvu u Brčkom i Bihaću.

ODBOR UDRUŽENJA BANAKA, ORGANIZACIJA OSIGURANJA I DRUGIH FINANSIJSKIH ORGANIZACIJA

Monetarno – kredita politika

Makroekonomska kretanja u Srbiji tokom 2013. godine karakteriše znatno smanjenje inflacije i pad inflacionih očekivanja, redukcija eksternih neravnoteža po osnovu rasta izvoza, stabilna kretanja na deviznom tržištu, blag oporavak ekonomske aktivnosti, rast deviznih rezervi i smanjenje spoljnog duga.Referentna kamatna stopa je zadržana na nepromenjenom nivou od 9,5 odsto.

Međugodišnja stopa inflacije na kraju 2013. iznosila je 2,2 odsto i privremeno se nalazi ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od 4±1,5 odsto od cilja. Međugodišnja inflacija je, nakon sedam meseci pada, ostvarila rast i u decembru iznosila je 2,2%, što je ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4±1,5%).

Tekuće podbacivanje cilja u najvećoj meri uslovljeno je padom cena hrane (2,5% u toku 2013.), na šta ukazuje činjenica da je međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) u decembru iznosila 4,2%. Najpozitivniji doprinos inflaciji u 2013. dao je rast regulisanih cena (rast 10,4%, doprinos 2,1 p.p.).

Prema proceni Narodne banke Srbije, u narednim mesecima se očekuje umeren rast  međugodišnje inflacije i njeno postepeno približavanje cilju (4%). Tome će doprineti rast regulisanih cena i jednokratni uticaj na rast cena po osnovu predstojećeg povećanja posebne stope PDV-a, dok će niski troškovi u proizvodnji hrane i niska agregatna tražnja i dalje delovati dezinflatorno.

U prvih deset meseci ostvaren je nizak tekući deficit(1,2 mlrd evra), pre svega kao posledica smanjenja trgovinskog deficita,većeg priliva po osnovu doznaka i manjeg odliva po osnovu kamata.Takva kretanja posledica su ekspanzije naftne,

24

automobilske i pratećih izvozno orijentisanih grana industrije, ali i niske domaće potrošnje.

Takav trend nastaviće se i u 2014 . godini, pre svega zbog oporavka privreda zone evra i nastavka rasta izvoza industrije i poljoprivrede , kao i očekivanog doprinosa fiskalne konsolidacije. Nakon više od dve godine usporavajućeg rasta, kreditna aktivnost je u 2013. zabeležila pad na međugodišnjem nivou. U odnosu na kraj 2012, taj pad je u oktobru iznosio 4,1%. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima (prema bruto principu) u oktobru je iznosilo 20,6% (9,3% stanovništvu i 23,3% privredi). U odnosu na kraj prošle godine, ovo učešće kod ukupnih bruto kredita povećano je za 2,0 p.p.Kao rezultat razduživanja privatnog sektora i prevremene otplate dela duga prema Londonskom klubu poverilaca, učešće ukupnog spoljnog duga u BDP-u je u oktobru palo na 79 ,7% (sa 85,9 % krajem 2012 ).Devizne rezerve Narodne banke Srbije su tokom 2013 .neznatno povećane i 13 . decembra su iznosile 11, 1 mlrd evra (pokrivenost oko sedam meseci uvoza robe i usluga ili 356%), što je adekvatan nivo prema kriterijumima eksterne likvidnosti i izloženosti finansijskom riziku. Neto devizne rezerve Narodne banke Srbije u decembru iznose 7,8 mlrd evra.

U toku godine promenili su se i faktori koji su uticali na poslovne i investicione uslove: ubrzan je proces evrointegracija, najavljuje se oporavak spoljnotrgovinskih partnera, ali i smanjenje ekspanzivnosti ključnih centralnih banaka u svetu. Sprovođenjem fiskalne strategije neophodna je pretpostavka uspešnog zadržavanja pozitivnih tendencija spoljnotrgovinske i ekonomske aktivnosti pri očekivanim promenama eksternih uslova.

Privredno – pravni ambijent

Savet knjigovodstvenih agencija RPK Pančevo, u saradnji sa Upravom za sprečavanje pranja novca Republike Srbije u Komori organizovao je dodelu licenci licima koji se bave pružanjem računovodstvenih usluga.Svim kanditatima koji su uspešno položili ispit i stekli licencu za rad, u komori je svečano uručen sertifikat. Cilj licenciranja je jačanje integriteta ovlašćenih lica, postavljanje standarda i širenje znanja o Zakonu i metodima pranja novca, kao i svesti pogubnosti ovoga fenomena za ekonomiju svake države, a posebno Srbije koja nastoji da održi i očuva red u ovoj oblasti.

Programi i mere aktivne politike zapošljavanja koji se realizuju preko NZS su pre svega višestruko korisni, kako za nezaposlena lica sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja,tako i za poslodavce. Od izuzetnog su značaja za unapređenje zapošljavanja, doprinose podsticanju konkurentnosti i profitabilnosti preduzeća, razvoju malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, a sve u cilju stavaranja stabilnijeg i povoljnijeg ambijenta za investiranje i poslovanje privrede. Stoga je u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje Filijala Pančevo, organizovana prezentacija „Programi mera aktivne politike zapošljavanja u 2013.g.“, gde su predstavljeni javni pozivi za subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta, zatim programi „Stručna praksa 2013“ i „Sticanja praktičnih znanja u 2013. godini“, kao i za sprovođenje javnih radova i obuke za potrebe poslodavca.

Povraćaj imovine i obeštećenje vlasnika, koji su bez nje ostali po različitim osnovama, jedan je od ključnih segmenata u procesu uspostavljanja vladavine prava. Imajući u vidu značaj Procesa restitucije u Republici Srbiji, organizovan je sastanak u

25

saradnji sa Agencijom za restituciju Republike Srbije (koja se bavi primanjem zahteva za povraćaj imovine i ujedno odlučuje o njihovoj verodostojnosti) i Gradskom Upravom Pančevo na temu „Uspešna restitucija- uslov za investiranje“, kako bi se privrednici upoznali sa procesom restitucije imovine koja je oduzeta u perthodnom periodu po različitim osnovama (agrarna reforma, konfiskacija, nacionalizacija, sekvestracija).

Svi privredni subjekti u zemlji su u obavezi su da koriste elektronske servise Poreske uprave Srbije i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, jer je od 1. januara 2014. godine, stupio na snagu Pravilnik o poreskoj prijavi za porez po odbitku odnosno objedinjena naplata poreza i doprinosa, kao i elektronsko podnošenje jedinstvene prijave na socijalno osiguranje.

O prednostima i značaju elektronskog poslovanja, na sastanku koji je organizovan u Komori, ispred Poreske Uprave, govorio je pomoćnik direktora Poreske uprave Republike Srbije, Saša Dulić, a direktor Centra za Informatiku i elektronsko poslovanje PK Srbije, Nebojša Garić upoznao je prisutne o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu koji izdaje PK Srbije kao i o proceduri izdavanja.

U cilju dvosmerne komunikacije privrednika, kroz formu obuke, dijaloga, razmene iskustava i unapređenja privrednog ambijenta, u Regionalnoj privrednoj komori Pančevo, održana je obuka za poslodavce i računovodstvene agencije na temu podnošenja pojedinačne poreske prijave za poreze i doprinose putem portala Poreske uprave čija primena počinje od 01. januara 2014. godine i korišćenje sistema objedinjene naplate, koju je realizovala Agencija Global iz Beograda.Za sve učesnike obuke, obezbeđena je besplatna podrška i konsultacije u trajanju od tri meseca nakon završene obuke, kako bi što efikasnije i u okvirima zakonskih rokova ispunili obavezu.Nakon završetka obuke, polaznicima su uručeni sertifikati o obavljenoj obuci.

Finansiranje

Privrednim subjektima i nezaposlenim licima, Odbor je nastojao da prezentuje i predstavi sve raspoložive kako domaće tako i međunarodne kreditne linije, kroz prezentacije direktnih ili indirektnih institucija koje su uključene u kreditne plasmane namenjene MSP i privatnim preduzetnicima, lokalnim samoupravama i nezaposlenim licima.Prikupljane su informacije o finansiranju razvojnih programa, proizvodnje, izvoza privrede, poljoprivrede, a sve u cilju informisanja i pružanja neophodne pomoći o uslovima za konkurisanje i dobijanje kreditnih sredstava, kao i povezivanje sa finansijskim institucijama , kako pravnih, tako i fizičkih lica.

Sajamske manifestacije

Savet za žensko preduzetništvo je takođe organizovalo učešće Udruženja žena na Sajmu Etno hrane i pića 2013.g.u Beogradu. Na zajedničkom štandu RPK Pančevo, predstavile su se Udruženje žena „ Dolovke „ sa dobrim banatskim kolačima i pecivima, promovišući svoji manifestaciju „Štrudlijadu“, zatim Udruženje „Panonke iz Pančeva i Udruženje žena „ Vredne banatske ruke“ Vladimirovac sa svojim ručnim radovima.

26

Projekti

Projekat Regionalne privredne komore Pančevo „Podrška malim i srednjim preduzećima – pokretač razvoja regiona „ je odobren u okviru II Poziva Programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija. Cilj projekta je unapređenje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u pograničnom regionu Rumunije-Srbije, stvaranjem uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća kroz proces mentoringa i doprinos smanjenju nezaposlenosti visoko obrazovanih lica. Rezultati projekta su : 20 visoko obrazovanih nezaposlenih lica iz Južnog i Srednjeg Banata obučenih za proces mentoringa; stručni timovi su pružiti konsultantske usluge za 30 malih i srednjih preduzeća, čime su stvoreni uslovi za otvaranje novih radnih mesta za nezaposlena visoko obrazovana lica Južnog Banata i za 30 malih i srednjih preduzeća iz Srednjeg Banata.

Edukacija U okviru edukativnih aktivnosti, a u skladu sa interesovanjem članica i u skladu sa primenom međunarodnih standarda i prakse, organizovani su seminari i prezentacije.U saradnji sa časopisom „Revizija“ iz Beograda, već tradicionalno, organizovan je seminar na kome su se privrednici upoznali su načinom izrade godišnjih finansijskih izveštaja, gde su predstavljene izmene u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji sa ciljem sticanja neophodnih saznanja za praktičnu primenu MRS i MSFI kao i ostalih zakonskih propisa.

U cilju upoznavanja privrednika sa prednostima E-poslovanja u odnosu na klasično računovodstvo, prednostima koje E-poslovanje može imati za uspešan rad kompanije, gde su se računovodstvo i drugi poslovni procesi orjentisali na Internet kao resurs, organizovana je prezentacija na temu „Bilans E-računovodstvo“ sa Agencijom Acegan iz Pančeva. Komora Pančevo je na osnovu ovalašćenja Privredne komore Srbije, Centra za informatiku tokom 2013.g. primala i obrađivala zahteve za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata za pravna i fizička lica sa područja regiona Južni Banat. Tokom godine, održane su dve sednice Odbora, a Odbor je tokom godine učestvovao u organizaciji i radu brojnih privrednih skupova, savetovanja, sajmova i drugih manifestacije u saradnji sa drugim odborima i centrima RPK Pančevo.

ODBOR UDRUŽENJA ZA TRGOVINU TURIZAM I UGOSTITELJSTVOSAOBRAĆAJ , PUTNU PRIVREDU I VEZE

U skladu sa programom i planom rada Odbora za trgovinu, turizam i ugostiteljstvo Regionalne privredne komore Pančevo, tokom 2013. godine, ostvarene su aktivnosti koje su prvenstveno , bile usmerene na pitanja od interesa za poslovanje privrednih subjekata iz delatnosti i nadležnosti Odbora i unapređenja njihovog rada i pozicioniranja na tržištu.

TrgovinaAnalize pokazuju da se u tranzicionim zemljama najteži problem odnosi na izgradnju moderne strukture tržišta i trgovine u cilju obezbeđivanja efektivne konkurencije između privrednih subjekata. Poseban problem predstavlja nedostatak informaciono statističke baze, potrebne za donošenje odgovarajućih odluka iz domena tržišta i

27

konkurencije. Globalizacija kao glavno obeležje svih vidova društvenog života pa tako i privrede , donela je velike izazove sa kojima se suočava i trgovinska delatnost u nas. Povećana je konkurencija na domaćem tržištu, uvedeni su novi maloprodajni formati, novi oblici trgovine. Međutim nepripremljeno tržište Republke Srbije, kao i Južnog Banata na tako visoke standarde velikih trgovinskih lanaca koji mogu da podnesu mnogo veće troškove i koji su mnogo konkurentniji po cenama, asortimanu, rokovima plaćanja, od malih maloprodajnih objekata, gotovo su ugušili usitnjenu trgovinu. Treba napomenuti da je i svetska ekonomska kriza koja je prisutna već nekoliko godina unazad doprinela globalnoj ekonomskoj nestabilnosti, samim tim i smanjenju kupovne moći stanovništva, kao i padu prometa. U takvoj situaciji najveće posledice osetila su mala i srednja preduzeća, kakvih je u trgovini najviše. Preduzeća su prinuđena da se finansiraju iz skromnih sopstvenih sredstava, i u celini oslone na sopstvene snage. Posledica tog je da trgovina na malo na nivou R Srbije beleži realan pad od 5,1%, a trgovina na veliko blagi pad.

Siva ekonomija je i dalje visoko zastupljena u ukupnom obimu prometa, što stavlja preduzeća iz ove grane delatnosti u sve lošiji položaj. Usglašavanje domaćeg zakonodavstva sa evropskim je kontinuiran proces kroz koji prolazii ova grana delatnosti. Poseban akcenat je stavljen na poboljšanje Zakona o javnim nabavkama, zbog procene da je u javnim nabavkama bilo najviše propusta i netransparentnosti, kao i Zakona o zaštiti potrošača, s obzirom da je prethodni zakon, potrošače stavio u vrlo nezvidan položaj.

Turizam i ugostiteljstvoShodno opšte prisutnoj svetskoj ekonomskoj krizi, kao i dugogodišnjem padu makroekomskih pokazatelja, turizam kao tercijerna grana delatnosti najviše oseća posledice. Sva nastojanja turističkih organizacija da na neki način obezbede prostor za veću posećenost Južnobanatskom regionu, donela su sporadične rezultate. U sektoru usluga , smeštaja i ishrane na nivou R. Srbije , zabeležen je realan rast od 0,4%i povećan broj noćenja za 0,1%.

Nedostatak budžetskih sredstava u većini opština uzrokovalo je gotovo potpuno obustavljanje investicija u infrastrukturu koja je uslov razvoja turizma. Tradicionalne manifestacije, koje se finanasiraju iz budžeta opština u toku prošle godine, nisu mogle da budu do kraja ispraćene , tako da određen broj nije ni realizovan.Bez obzira na rad turističke inspekcije, prisustvo sive ekonomije je i dalje evidentno, te je i dalje prisutno izdavanje smeštajnih jedinica u kućama koje nisu za to registrovane .Prema statističkim podacima u nekim opštinama nije registrovan nijedan radnik u delatnosti hotelijerstvo-restoraterstvo, što samo ukazuje da je i u ovom segmentu prisutna siva ekonomija, odnosno rad na crno.

Problem neuspele privatizacije Hotela „Tamiš“ je i dalje aktuelan. Ono što je evidentno, privatni sektor je prepoznavši potrebu grada Pančeva za smeštajnim kapacitetima, počeo da investira u manje smeštajne objekte, apartmanskog tipa, kao i manje garni hotele. Hotel “Srbija“ Vršac kao i Hotel „Grad Plamen“ Kovin su u prethodnom periodu izvršili značajna investiciona ulaganja, popravili kvalitet usluge, što je rezultiralo povećanju popunjenosti kapaciteta.

Saobraćaj, veze i putna privreda

28

Problematika koja je važila u prethodnim godinama aktuelna je i u 2013. godini, s obzirom da je svetska ekonomska kriza dobila na intenzitetu i prouzrokovala globalnu nestabilnost , smanjen obim kako proizvodnje tako i potrebe za uslugama.

U oblasti prevoza putnika i dalje postoji problem sive ekonomije i nelojalne konkurencije, kroz aktivnosti prevoznika kombi vozila koji posluju mimo važećih propisa. Na sastancima u RPK Pančevo su se tražila rešenja za prevazilaženja ovog problema, kao i na Komitetu za bezbednost saobraćaja grada Pančeva. Na nivou Republike Srbije u 2013. godine beleži se pad u prevozu putnika za 0,4%, ali rast prevoza robe 9,4%.ATP Pančevo je u toku 2013. godine izvršio rekonstrukciju 6 stajališta u užem centru grada, a jedno vozilo je adaptirano, tako da sad koristi prirodni komprimovani gas. Dobra saradnja saobraćajne inspekcije i MUP–a Srbije, doprinela je da je tokom prošle godine zaplenjeno 108 vozila divljih prevoznika, što je rezultiralo povećanju broja putnika i prosečnog priliva za 15%. STUP Vršac je u prethodnoj godini kupio dva nova autobusa i renovirao prostor za tehnički pregled vozila.

Održavanje magistralnih i regionalnih puteva je povereno preduzeću „Vojvodinaput Pančevo – Strabag“ sa sedištem u Pančevu. Na teritoriji Južnobanatskog okruga, krajem 2013. godine, došlo je do administrativnih promena na putnoj mreži državnih puteva.Pojedini državni putevi II reda ponovo su vraćeni na upravljanje JP „Putevi Srbije“, Uredbom Vlade Republike Srbije. Na taj način će biti rešen problem njihovog finansiranja iz republičkog budžeta, a ne iz budžeta opština koje nisu bile u mogućnosti da obezebede ni minimalno održavanje istih. U 2013. godini je nastavljen trend smanjenja finansija za potrebe saobraćajne infrastrukture i to na svim nivoima. Nešto veća izdvajanja su ostvarena za redovno i periodično održavanje puteva i ulica u odnosu na 2012. godinu. U 2013. godine nivo investicija je povećan za svega 7,14%. Najviše aktivnosti je bilo na saobraćajnicama u Pančevu ( 140 mil din).

U prethodnoj godini započeli su radovi na izgradnji atarskih puteva na teritoriji Pančeva.( izvedeno oko 6km puta). Plan je da se i dalje nastavi sa proširenjem mreža atarskih puteva. Stepen bezbednosti u saobraćaju na putevima Južnobanatskog regiona je na nivou prethodne godine, sa većim brojem nezgoda u naseljenim mestima nego na putevima regiona.

U strukturi roba u 2013. u Luci Dunav, 90% pretovara su ostvarile domaće kompanije u odnosu na strane kompanije. Luka Dunav je u toku 2013. godine u odnosu na pretovar 2012. godine ostvarila naturalno smanjenje prometa u prijemu i tranzitu za 30%. U okviru otpreme robe sa skladišta Luke, ostvareno je smanjenje u odnosu na prošlu godinu za 38%. Struktura roba u pretovaru u 2013. se nije značajno promenila u odnosu na 2012. godinu, tako da i dalje dominiraju žitarice sa 59% učešća. Kukuruz sa područja Južnog Banata je i dalje glavna roba u pretovaru i čini više od 50% pretovara Luke. Na drugom mestu su građevinski proizvodi sa 14,03% sledi veštačko đubrivo sa 12,10%, metali su sa 16% učešća roba iz uvoza u 2012. godini pali na 6,23%, zatim kraft papir sa 5,00% učešća. Luka je u toku 2013. godine povećala proizvodnju frakcija ( separisani šljunak ) za građevinsku industriju.

Što se JP Železnice Srbije tiče, u Južnom Banatu prevoz putnika se vršio na relacijama:

Vrsac – Beograd i obratno (4 para vozova). Porast prevezenih putnika za 170% (sa 100 000 na 270 000 za smer Vrsac – Beograd, trećinu putnika čine putnici iz sistema Beovoza). Izvršenje reda vožnje 99%.

29

Pancevo Vojlovica – Pancevo glavna – Pancevacki most (10 pari vozova) sistem Beovoz.Došlo je do pada prevoza jer saobraća samo jedna garnitura i nema dovoljno polazaka iz Pančeva u vršnim jutarnjim casovima. Po zahtevima korisnika u anketi koja se sprovodi cele godine trenutno su pregovori menadženta preduzeća i lokalne samouprave o subvencionisanju prevoza. Od 01.01.2014. prevoz na relaciji se tarifira po važećoj lokalnoj tarifi, a ne po tarifi Beovoza. Zrenjanin – Pancevo glavna – Pancevacki most (1 par vozova)Medjunarodni saobracaj Vrsac – Temisvar 1 par vozova

Teretni saobraćaj: U 2013.godiniUtovareno 790 750 tona robe, u izvozu 252 740, u loklanom saobracaju 538 010 tona Istovareno 534 435 tona robe, u uvozu 215 265, u loklanom saobracaju 319 170 tona U 2012. godiniUtovareno 577 546 tona robe, u izvozu 193 336, u loklanom saobracaju 384 210 tona Istovareno 530 317 tona robe, u uvozu 305 681, u loklanom saobracaju 223 855 tona PTT Srbije kontinuirano prate sve novine koje regulišu poštanski saobraćaj, kao i nove usluge. U skladu sa tim u stalnoj su komunikaciji sa svojim korisnicima, a u zavisnosti od oblasti za koju su korisnici zainteresovni.

Odbor je na svojim sednicama obuhvatio problematiku poslovanja preduzeća iz oblasti trgovine, turizma i ugostiteljstva,sobraćaja veza i putne privrede, a vezano za problem sive ekonomije, novih obaveza lokalnih samouprava u regulaciji saobraćaja. Preduzeća su takođe bila uključena u postupak javne rasprave, donošenja svih zakonskih i podzakonska akata, koja su reorna ministarstva donela u toku prošle godine.

U okviru edukacije Odbor se bavio sledećim temama: Predstavljeni su usvojeni zakoni, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o javnim preduzećima Prezentovan je Program Nacionalne službe za zapošljavanje Realizovana je obuka „Primena Zakona o javnim nabavkama“ Odbor je uzeo učešće u inicijativi za osnivanje Klastera nautike Srbije. Učešće u prezentaciji Objedinjena naplata poreza i doprinosa

Održane su dve sednice Odbora na kojima su razmatrane sledeće teme: Predloženi zahtevi privrednika u cilju izrade novog Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju i potrebne mere i aktivnosti koje treba preduzeti u cilju legalizacije sive ekonomije Implementacija Dunavske strategije, kao sveobuhvatni evropski razvojni projekat”, a sa aspekta realizacije projekata u cilju razvoja opština na regionu Dunava. Nastavljena je kontinuirana saradnja sa nadležnim institucijama vezano za dodelu podsticajnih sredstava za razvoj turizma. Tim povodom je aplicirano za sredstva za projekat „Gren days“. Reginalna privredna komora Pančevo je koordinirala aktivnosti kako bi zainteresovani privredni subjekti i opštine na adekvatan način i na vreme aplicirale za raspoloživa sredstva. Izvršene su posete preduzećima u cilju upoznavanja sa problematikom i sagledavnja mogućnosti oko proširenja saradnje.

30

Predstavnik Odbora je uzeo učešće u radu Komiteta za bezbednost saobraćaja grada Pančeva. U okviru realizacije projekta 1306 , posećena su preduzeća, učesnici u projektu, prvi put radi snimanja stanja u preduzeću i sagledavanja potreba za pružanje konsultantskih usluga, drugi put radi davanja same usluge, a treći put u cilju sagledavanja primene preporučenih aktivnosti 1.novembra 2013. godine RPK Pančevo je potpisala partnerski ugovor sa Komorom Temišvar za projekat Made in Banat. Projekat traje 18 meseci, a cilj projekta je da preduzeća iz celog Banata ( pa i Južnog Banata) dobiju znanja na koji način se dobija sertifikat geografskog porekla robe, a i da se jedan broj sertifikuje, odnosno brendira. Odbor će u narednom periodu realizovati ovaj projekat. Ispručen je jedan Elaborat o proceni rizika za sva radna mesta.

ODBOR UDRUŽENJA ZA PREDUZETNIŠTVO

U skladu sa programom i planom rada Odbora za preduzetništvo Regionalne privredne komore Pančevo tokom 2013. godine, realizovane su aktivnosti koje su prvenstveno bile usmerene na pitanja od interesa za preduzetnički sektor sa ciljem unapređenja poslovanja. Aktivnosti su se bazirale na planu rada Regionalne privredne komore Pančevo i pokrenutim inicijativama od strane privrednih subjekata i preduzetnika sa područja Južnog Banata.

Najveći problemi u poslovanju preduzetničkog sektora nalaze se u nedostatku povoljnih izvora finansiranja i u zakonodavnom okviru. Naglašen je i problem nedostatka radnika odgovarajućih kvalifikacija. Iza toga dolazi neusklađenost poslovanja sa zahtevima standarda kvaliteta i nedostatak informacija o tržištima i tehnologijama, a takođe prisutni su i problemi otežane naplate potraživanja, nelojalna konkurencija, monopolsko ponašanje velikih preduzeća, javne nabavke i korupcija.

2013. godina nije donela očekivane efekte poboljšanja uslova za poslovanje u Srbiji. I dalje neke započete reforme nisu okončane, a nijedan parafiskalni namet nije ukinut. U cilju rasterećenja privrede Srbije Ministarstvo finansija i privrede je Paketom mera, koji je stupio na snagu 1. oktobra 2012. godine, predvidelo ukidanje velikog broja parafiskalnih nameta ali ostvareni efekti u proteklih godinu dana su znatno lošiji od očekivanih.

Ekonomska kriza odražava se na mnoge aspekte tekućeg poslovanja preduzetnika, ali pre svega na zaoštravanje hroničnog problema otežane naplate potraživanja i smanjenje tražnje za robom i uslugama s domaćeg tržišta, ka kojem je inače orijentisan najveći deo preduzetničkog sektora. Osim toga, izražen je i problem blagovremenog servisiranja kreditnih obaveza. Iskazana je potreba regulisanja režima naplate potraživanja, jer je otežana naplata potraživanja jedan od najčešće pominjanih problema u finansijskoj sferi poslovanja MSP i preduzetnika.

Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza, koji je stupio na snagu 31. marta, donet je sa namerom da se reguliše režim naplate potraživanja i opšti rokovi plaćanja, koji su postojali na nivou Srbije, a koji su u proseku iznosili 134 dana, skrate, zato što sve zemlje u regionu, imaju prosečni rok plaćanja 69 dana, a zemlje EU 58 dana.

Predviđeno je da država izmiruje novčane obaveze prema privredi u roku od 45 dana, a da rokovi plaćanja među privredom ne budu duži od 60 dana. Na sajtu

31

Ministarstva fiansija dostupan je dnevno ažuriran Pregled iz registra po Zakonu o rokovima sa unetim podacima o neizmirenim obavezama budžetskih korisnika pojedinačno i vremenskom periodu kašnjenja. Ministarstvo je ustanovilo radnu grupu za praćenje primene zakona ali rezultati ni očekivani efekti primene nisu poznati.

U cilju daljeg poboljšanja privrednog ambijenta Ministarstvo privrede je pripremilo paket mera koji sadrži četiri nova zakonska rešenja i to: Zakon o privatizaciji, Zakon o stečaju, Zakon o radu i Zakon o planiranju i izgradnji. Namera ministarstva da predloženi paket mera bude usvojen do kraja 2013. godine, nije ostvarena jer su Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju ušli u skupštinsku proceduru tek 31.12.2013. godine, Zakon o uređenju prostora i izgradnji, odnosno Nacrt (izmenjen je i naziv zakona) je tek prošao javnu raspravu, dok je Zakon o radu povučen iz procedure.

Naime, tekstovi nekih ranije usvojenih zakona, kao i tekstovi predloga zakona koji su u skupštinskoj proceduri, ukazuju na to da se ne izlazi u susret opravdanim i dobronamernim zahtevima privrede, bilo zbog brzine izrade zakonskih tekstova, bilo zbog neinformisanosti resornih ministarstva o tim zahtevima, koji se između ostalog formulišu i predlažu kroz komorski sistem.

Nije sprovedena najavljena analiza rada velikog broja agencija, koja ne podrazumeva njihovo ukidanje, niti procentualno otpuštanje zaposlenih, već ozbiljnu analizu rada i nadležnosti republičkih organa, kao i opravdanost poslovanja, a tek nakon te analize ukidanje nepotrebnih agencija i otpuštanje viška zaposlenih. Sve dosadašnje mere u vezi sa ograničavanjem i smanjenjem broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i smanjenjem njihovih zarada, bile su linearne prirode i iza sebe nisu imale nikakvu analizu realnih potreba za obavljanjem određenih poslova.

U okviru zakonskih rešenja i administrativnih procedura veliki su problemi zbog dugih i skupih postupaka prilikom izdavanja odgovarajućih dozvola (građevinskih pre svega), kao i poreskim propisima i procedurama. Potrebno je da se što pre okončaju ključne reforme, koje traži privreda, a pre svega reforma radnog zakonodavstva i pojednostavljenje procedure izdavanja građevinskih dozvola.

Učešće domaćeg tržišta u ukupnom plasmanu proizvoda i usluga i dalje je dominantno. Dominantna usmerenost malih i srednjih preduzeća i preduzetnika ka domaćem tržištu evidentna je i kod nabavke sirovina i repromaterijala. Najveći uticaj na ovakvo stanje imaju mala tražnja i nelojalna konkurencija. Veliki uticaj na stanje imaju i monopolsko ponašanje velikih firmi, ograničeni sopstveni kapaciteti, nedostižnost javnih nabavki i na kraju, nedovoljna informisanost o tržišnim potencijalima.

Preduzetnici sve manje koriste mogućnost udruživanja i poslovnog povezivanja za prevazilaženje dela tržišnih ograničenja. Veoma mali broj firmi prepoznaje potrebu za udruživanjem. Preduzetnici zbog svakodnevnih problema u poslovanju nisu u mogućnosti da svoje vreme neposredno ulažu u izgradnju, odnosno razvoj već postojećih sopstvenih poslovnih asocijacija – Opštih udruženja preduzetnika koja su deo komorskog sistema. Tokom 2013. godine svoje aktivnosti sprovodila su, uz manje ili veće probleme Opšta udruženja preduzetnika opština Pančevo, Kovin, Plandište i Opovo.

Odbor po svom sastavu obuhvata male i srednje privredne subjekte i preduzetničke radnje iz svih privrednih delatnosti koje su zastupljene na području Regiona. Pored

32

osnovne privredne problematike delatnosti, koja se razmatra u matičnim odborima, Odbor za preduzetništvo je, u svom radu razmatrao i pitanja koja su zajednička za poslovanje svih činilaca privrednog sistema. Razmatrana je problematika poslovanja i određen plan aktivnosti za rešavanje najvećih problema: nelikvidnost, zakonska regulativa i administrativne prepreke, javna potrošnja, siva ekonomija, poreska politika i regulisanje tržišta (lakši i jeftiniji pristup sektora javnim nabavkama). Aktivnosti Odbora Udruženja za preduzetništvo RPK Pančevo sadržane su i u zapaženom učešću članova komore u radu organa tela Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, raznih organizacija i udruženja kao i u saradnji sa organima lokalne samouprave gde se raspravljalo o pitanjima od značaja za sektor preduzetništva na lokalnom nivou. U periodu I –XI 2013. godine sektor MSP i preduzetništva Južnobanatskog regiona ostvario je izvoz od 189,8 mil € što čini povećanje od 24,2% posmatrano u odnosu na period I-XI 2012. godine, ali učešće ovog sektora u izvozu je ostalo na istom nivou (25,2%) jer je i ukupan izvoz povećan.

U periodu I –XI 2013. godine sektor MSP i preduzetništva Južnobanatskog regiona ostvario je uvoz od 145,5 mil € što čini 37,1% uvoza Regiona. Uvoz u posmatranom periodu je povećan u odnosu na isti period 2012. godine za 10,1% uz ostvaren suficit u spoljno-trgovinskoj razmeni u iznosu od 44.3 mil.€.

Značajan deo sprovedenih aktivnosti tokom prethodnih godina ostvaren je u oblasti edukacije. Nedostatak znanja i veština i dalje je jedan od bitnih, ograničavajućih faktora razvoja i uzrok nekonkurentnosti preduzetničkog sektora na domaćem i stranom tržištu. Kroz neposredne kontakte sa privrednicima, preduzetnicima i onima koji bi to želeli da postanu dobijane su informacije o tome šta su osnovni problemi i prepreke razvoja i na osnovu toga kreiran je predlog projekta „Podrška malim i srednjim preduzećima- pokretač razvoja regiona”, sa kojim je konkurisano za njegovu realizaciju u okviru II poziva Programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija.

EU koja finansira ovaj Program prepoznala je njegov značaj, odobrila i finansirala njegovu realizaciju tokom 2013.godine. Naime Regionalna privredna komora Pančevo je, kao vodeći partner, u saradnji sa partnerima: CCIA Caras-Severin iz Rešice, Rumunija i Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj „Banat“, Zrenjanin realizovala ovaj projekat. Kroz sprovedene projektne aktivnosti pružen je veliki broj usluga u cilju unapređenja konkurentnosti malih i srednjih preduzeća u pograničnom regionu Rumunije-Srbije i stvaranja uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća kroz proces mentoringa i doprinos smanjenju nezaposlenosti visoko obrazovanih lica. Pet eksperata - lica sa iskustvom i znanjem iz oblasti ekonomije, prava i menadžmenta, tokom realizacije projekta su, kroz obuku i pojedinačne konsultacije, prenosili svoja znanja i iskustva visoko obrazovanim nezaposlenim licima, zainteresovanim za proces učenja i učešće u pružanju konsultantskih usluga. Realizovana je poseta u trideset privrednih subjekata Južnog Banata i na bazi postojećeg stanja u poslovanju izvršena je analiza poslovanja. Analiza je bila osnova za davanje predloga o mogućim pravcima razvoja svakog preduzeća ponaosob.

Rezultati projekta su značajni. Pre svega, privredni subjekti kojima je pružena usluga u potpunosti su sarađivali u procesu analize tako da su dobijeni rezultati koji su u potpunosti primenljivi u kratkom vremenskom periodu i uz minimalna novčana ulaganja što ozbiljno unapređuje konkurentnost malih i srednjih preduzeća u

33

pograničnom regionu Rumunije-Srbije. Takođe, realizacijom projekta pružen je doprinos smanjenju nezaposlenosti visoko obrazovanih lica jer je petnaest nezaposlenih lica, sa spiska Nacionalne službe za zapošljavanje iz Južnog Banata, obučeno za proces mentoringa i pružena im je prilika da steknu praktično iskustvo u ovoj oblasti i mogućnost da se u budućnosti opredele za ovaj vid preduzetništva.

Kroz realizaciju projektnih aktivnosti ostvarena je bliža saradnja projektnih partnera i definisani su predlozi za institucionalno povezivanje i nastavak prekogranične saradnje u oblasti pružanja konsultantskih usluga. Naime, ostvaren je veliki broj direktnih kontakata srpskih i rumunskih eksperata i preduzetnika na okruglim stolovima, seminarima i poslovnim susretima što je otvorilo mogućnost poslovnog povezivanja, transfera znanja i iskustva, Pružanjem konsultantskih usluga unapredio bi se kvalitet i produktivnost proizvodnje, izvozne aktivnosti, investiciona ulaganja i inovacije, a time i značajno povećala konkurentnost u Regionu.

Realizovan je veliki broj aktivnosti u cilju promocije privrede Južnobanatskog regiona, odnosno privrednih subjekata i udruženja kroz organizovan nastup na sajmovima i privrednim manifestacijama u organizaciji RPK Pančevo (Sajam poljoprivrede u Novom Sadu i sajam Etno hrane). RPK Pančevo je u sklopu svojih aktivnosti omogućila i organizovala nastup i predstavljanje privrednih potencijala svojih članica i poslovne susrete sa privrednicima drugih regiona Srbije na sajmovima MSP i preduzetništva u Celju, Zrenjaninu, Novoj Pazovi, Paraćinu i Brčkom.

CENTAR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE

U septembru 2013. godine, nakon ratifikacije od strane svih zemalja članica EU, stupio je na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i Srbija je dobila status države pridružene EU. Pristupanje Evropskoj uniji je složen proces koji se paralelno odvija na nekoliko međusobno zavisnih nivoa. S jedne strane, to je Proces stabilizacije i pridruživanja, a s druge strane su pristupni pregovori. Na dinamiku integrisanja države u Evropsku uniju utiču i sposobnost da iskoristimo što više sredstava iz predpristupnih fondova EU, baš kao i način na koji ih koristimo. Konačno, na ulazak jedne zemlje u EU odražavaju se i događaji na nacionalnom, ali i na međunarodnom planu. Na nacionalnom, to je pre svega snaga unutrašnjih reformi koja može u znatnoj meri da doprinese i brzini pregovaračkog procesa. To je upravo i deo pristupnog procesa na koji država koja pregovora može najlakše i najviše da utiče. S druge strane, međunarodni kontekst zavisi od mnogih činilaca, koje sama država kandidat ne može u potpunosti da menja.

O aktuelnostima iz procesa pristupanja privrednici Južnog Banata su informisani putem portala EU integracije na zvaničnom sajtu komore, kao i putem elektronskog biltena u kojem su kvartalno objavljivani dodaci posvećeni procesu evropskih integracija. Regionalna privredna komora Pančevo je informisala privrednike o svim segmentima procesa pridruživanja, pravilima poslovanja i privredne saradnje sa EU, kao i drugim aspektima koji omogućavaju jačanje konkurentske sposobnosti privrede za uspešan nastup na tržištu EU. Kao i prethodnih godina, Centar za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije je učestvovao u radu Stručnog tima komorskog sistema Srbije za praćenje i sprovođenja obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju radi analiziranja njegovih efekata na privredu.

34

Promocija privrednih potencijala Regiona i podrška jačanju bilateralne saradnje, aktivnost je Komore koja se kontinuirano sprovodila u saradnji sa privrednim komorama u inostranstvu, ambasadama, konzularnim odeljenjima i raznim predstavništvima. Podrška unapređenja ekonomskih odnosa privrednika Regiona sa inostranim partnerima se realizovala kroz posredovanje u pronalaženju partnera i privrednog povezivanja domaćih i ino-partnera, organizaciju manifestacija, bilateralnih susreta, prezentacija i promocije privrede Regiona i sl.

U toku 2013. godine održane su dve sednice Saveta za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Na prvoj sednici održanoj u 2013. godini, pored usvajanja Programa rada za 2013. godinu i Izveštaja o radu za 2012. godinu, predstavnici Agencije SIEPA prezentovali su “Program SIEPA za izvoznike”. Ovom prilikom razmatrana je Informacija o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom u periodu I-XII 2012.

Na sednici održanoj 18.06.2013. godine izvršeno je Konstituisanje Saveta za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije, kao i izbor predsednika i zamenika predsednika Saveta. Savet čini 11 članova, koji se biraju sa mandatom od 4 godine.

U okviru Centra su obrađivani raspoloživi statistički podaci o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom i izrađivane informacije o ostvarenim rezultatima na kvartalnom nivou, radi sagledavanja trendova i uticaja mera ekonomske politike na spoljnotrgovinske rezultate. Informacije o robnoj razmeni Južnog Banata sa inostranstvom su razmatrane na redovnim sednicama Saveta Centra za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije. Za prvih 11 meseci 2013. godine ostvarena je ukupna robna razmena Južnog Banata sa inostranstvom u iznosu od 1.146.063.000 USD, od čega izvoz iznosi 754.872.000 USD i uvoz 391.191.000 USD.

U posmatranom periodu ostvaren je suficit od 363.681.000 dolara, pokrivenost uvoza izvozom iznosi 192%. U odnosu na isti period prošle godine, izvoz je porastao za 48%, a uvoz za 3%. Najveći deo razmene, u izvozu i uvozu, odvija se sa Nemačkom, Italijom, Rumunijom, Ruskom federacijom, Bosnom i Hercegovinom.

Posmatrano po granama delatnosti, najveći porast izvoza ostvaren je u oblasti proizvodnje ostalih organskih hemikalija i proizvodnje plastičnih masa. U strukturi izvoza posmatrajući vrste robe, ostvaren je najveći porast u izvozu amonijaka, propena, polietilena.

U januaru 2013. godine, Centar je u saradnji sa Agencijom za finansiranje i osiguranje izvoza „AOFI“ organizovao u prostorijama Komore prezentaciju na temu: „Finansijske usluge u službi izvoza“. Tom prilikom predstavnici Agencije za finansiranje i osiguranje izvoza su privrednim subjektima Južnog Banata predstavili svoj portfolio usluga. Agencija pruža usluge  kreditiranja, osiguranja, faktoringa i garancija pod uslovima koji su povoljniji nego na komercijalnom tržištu. Ovom prilikom privrednim subjektima su pružene detaljne informacije o mogućnosti i uslovima korišćenja kratkoročnih kredita za finansiranje obrtnog kapitala, osiguranja naplate faktura za isporučenu robu ili izvršene usluge, kao i druge usluge Agencije.

35

Centar za EOI i evropske integracije u saradnji sa Ministarstvom finansija i privrede organizovao je u martu 2013. godine seminar u cilju upoznavanja privrednika sa izmenama carinskih stopa u narednoj godini, sa mogućnostima ostvarivanja preferencijala pri uvozu po osnovu sporazuma o slobodnoj trgovini, mogućnostima za snižavanje ili oslobađanje od plaćanja carine, kao i sa promenama ostalih carinskih dažbina. Takođe, ovom prilikom privrednici su imali priliku da se upoznaju i sa primenom novim pravila o poreklu robe u skladu sa Regionalnom konvencijom o pan-evro-mediteranskim pravilima o poreklu robe.

U cilju jačanja međunarodne konkurentnosti srpske privrede i intenzivnijeg korišćenja podsticajnih sredstava za privrednike Južnog Banata, Centar je u saradnji sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) 10. aprila 2013. godine u prostorijama RPK Pančevo organizovao prezentaciju “Programa podsticanja konkurentnosti i internacionalizacije srpske privrede”. Podsticaji su namenjeni pojedinačnim privrednim subjektima: izvoznicima, izvoznicima početnicima i poslovnim udruženjima, a bespovratna bespovratna finansijska sredstava su dodeljivana za finansiranje aktivnosti koje doprinose povećanju izvoza iz Republike Srbije. Privrednim subjektima Južnog Banata je tom prilikom pružena stručna pomoć vezano za popunjavanje prijave i obezbeđenje potrebne dokumentacije za učešće na javnom pozivu.

Regionalna privredna komora Pančevo u saradnji sa gradom Pančevom organizovala je obuku na temu „Tenderske procedure Evropske unije za nabavku roba i usluga” koja je održana u septembru 2013. godine. Obuci su prisustvovali predstavnici lokalnih samouprava, nevladinog sektora i preduzeća sa područja Južnog Banata, koji su zainteresovani da uzmu učešće u projektima Evropske unije, kroz aktivnosti nabavke roba i usluga. Iz iskustva korisnika na Programu prekogranične saradnje Rumunija-Srbija ukazano je na potrebu unapređenja informisanja i znanja o ovoj tematskoj oblasti, kako bi odgovorili zahtevima kvaliteta u realizaciji projekata finansiranih iz programa EU.

U toku 2013. godine uspešno je implementiran u okviru programa Prekogranične saradnje Srbija-Rumunija projekat pod nazivom „Podrška MSP-pokretač razvoja regiona“. Projekat je realizovan u partnerstvu sa Privrednom komorom Karaš-Severin iz Rešica iz Rumunije, kao i Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj „Banat“ iz Zrenjanina. Ukupna vrednost projekta je 344.480 EUR. Projekat je sufinansiran iz Programa prekogranične saradnje Srbija-Rumunija u iznosu od 85%, dok su partneri trebali da obezbede 15% sopstvenog finansijskog učešća. Ciljevi projekta je bio povećanje nivoa konkurentnosti MSP na prekograničnom regionu Srbija-Rumunija, stvaranje uslova za razvoj MSP kroz proces mentoringa i doprinos procesu smanjenja nezaposlenosti visoko obrazovanih lica u graničnom području.

U saradnji sa komorom iz Rešica, izvršen je izbor rumunskih konsultanata koji su preneli svoje znanje i iskustvo srpskim senior ekspertima. Nakon obuke 10 seniora eksperata, izvršena je obuka 20 juniora eksperata, a potom je formirano ukupno 10 ekspertskih timova (5 na teritoriji Južnog i 5 na području Srednjeg Banata). Ekspertski timovi su pružali usluge u 60 MSP sa područja Južnog i Srednjeg Banata, kojima je ukupno pruženo 240 konsultantskih usluga.

Na konferenciji koja je organizovana na samom početku realizacije projekta rumunski i srpski eksperti su izneli svoje viđenje o mogućnostima za intenziviranje prekogranične saradnje, kao i osnovnim ograničenjima sa kojima se privrednici

36

susreću. U okviru projekta, krajem juna 2013. godine održan je okrugli sto, kao dvodnevni događaj, na kojem je diskutovano o sledećim temama:

„Razvoj konsultantskih usluga u komorskom sistemu“ i „Tržište konsultantskih usluga u Srbiji i Rumuniji“.

Projektom je bilo predviđeno i studijsko putovanje u Rumuniju, na kojem su konsultanti iz Srbije imali mogućnost za uspostavljanje kontakata sa rumunskim kolegama. Ovom prilikom je diskutovano o trenutnom nivou razvijenosti tržišta konsultantskih usluga u prekograničnom području, a učesnici studijskog putovanja su imali priliku da posete i dve rumunske firme.

U oktobru 2013. godine, organizovani su bilateralni susreti srpskih i rumunskih privrednika, kao jedna od predviđenih aktivnosti na projektu. Ovom prilikom 30 preduzeća iz Južnog i Srednjeg Banata imalo je mogućnost da uspostavi direktne kontakte sa 32 firme iz oblasti Karaš-Severin iz Rumunije. Razgovori su rezultirali konkretnim poslovnom saradnjom nekolicine privrednih subjekata, dok je određeni broj firmi nastavio kontakte i pregovore i po održanim sastancima.

Projekat je završen u decembru 2013. godine. Poslednja projektna aktivnost - Završna konferencija održana je u Rešicama, na kojoj su razmatrane mere za prevazilaženje postojećih ograničenja u intenziviranju prekogranične saradnje.

Srbija je zatražila od Evropske komisije akreditaciju sistema za decentralizovano upravljanje IPA fondovima u cilju samostalnog upravljanja novcem iz pretpristupnih fondova EU, za koju se očekuje da će biti odobrena u prvom kvartalu 2014. godine. Uvođenjem tog sistema, Srbija će dobiti mogućnost da koristi komponente pretpristupne pomoći, što znači da će, između ostalog, moći da finansira projekte u vezi sa obrazovanjem, zapošljavanjem i poljoprivredom.

U toku 2013. godine, na raspisanim konkursima EU, pripremani su predlozi projekata na kojima je RPK Pančevo konkurisala kao partner i to:

„Education to Easier Employment - E3“ - vodeći partner RCR BANAT, koji je odobren za finansiranje i čija je implementacija počela u 2013. godini. „MADE IN BANAT“ - vodeći partner Privredna komora Timiš, Rumunija. U novembru 2013. godine potpisan je Ugovor o ko-finansiranju projekta „Made in Banat“, koji je odobren za finansiranje u okviru Programa Srbija-Rumunija. „Socio-ekonomski razvoj dunavske regije u Srbiji“ – vodeći partner Gradska uprava Pančevo, partner RPK Pančevo – projekat nije odobren za finansiranje.

CENTAR ZA TEKUĆA PRIVREDNA KRETANJA I STRATEGIJSKI RAZVOJ

Osnovne postavke međunarodnih i domaćih kompetentnih institucija u analizi i predviđanjima kretanja privrede Srbije u 2013. i 2014. godini su da se privreda, nakon recesije u 2012. godini, nalazi na putu osetljivog oporavka, praćenog merama strukturnih reformi, fiskalne konsolidacije, aktivnosti na oživljavanju investicija za koje se predviđa da mogu doprineti smanjenju nezaposlenosti tek od kraja 2014. godine.

Procenjeno je da ukupna ekonomska aktivnost u 2013. godini, merena bruto domaćim proizvodom i iskazana u cenama prethodne godine, ima realni rast od 2,4%

37

u odnosu na prethodnu godinu. Posmatrano po aktivnostima, najveći rast bruto dodate vrednosti imaju sektor poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i parom i sektor prerađivačke industrije. Pad bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru građevinarstva, sektoru ostalih uslužnih delatnosti i sektoru trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila. Industrijska proizvodnja u 2013.godini imala je rast fizičkog obima od 6,3%. Procenjeno je da je poljoprivredna proizvodnja u 2013.godini imala rast fizičkog obima od 22,1%.Vrednost izvedenih građevinskih radova beleži pad od 27,9%. Promet u trgovini na malo beleži realni pad od 5,1%, a promet u trgovini na veliko je u blagom padu.

Broj zaposlenih u 2013.godini manji je u odnosu na prethodnu godinu za 1,6%. Zarade bez poreza i doprinosa nominalno su veće u odnosu na 2012.godinu za 5,7%, a realno manje za 1,9%. Procenjeno je da će godišnja stopa inflacije iznositi 2,3%.

Pregledi projekcija BDP-a tokom godine, kretanja industrijske proizvodnje, cena, prosečnih zarada, podaci o nezaposlenosti, bili su predmet analiza Centra kroz izradu kvartalnih Informacija o privrednim kretanjima Regiona. Informacije su objavljivane na web sajtu Regionalne privredne komore Pančevo, kako bi šira javnost stekla uvid u stanje privrede, iz ugla statistike i izveštaja nadležnih institucija.Neretko su članovi Upravnog odbora, koristeći kao osnovu pomenute informacije, diskutovali o aktuelnim problemima u poslovanju preduzeća i predlagali mere za unapređenje stanja u pojedinim oblastima. Takođe, imamo primere da lokalne samouprave i organizacije, poput osiguravajućih društava i banaka, koriste ovakve materijale za potrebe izrade strategija i akcionih planova ili za izradu sličnih planskih dokumenata.

Informacije o ostalim temama koje mogu biti predmet interesovanja privrednika, poput javnih poziva za različite projekte, rezultata istraživanja o poslovnoj klimi na evropskom i nacionalnom nivou, konkurentnosti sektora malih i srednjih preduzeća, mogućnosti zajedničkih ulaganja i sl, blagovremeno su direktno dostavljane ciljnim grupama ili su objavljivane na web stranici i u Biltenu Komore. Jedna od tema o kojoj se pisalo u Biltenu Komore je „Timski rad i uspešna poslovna komunikacija”, sa aspekta značaja ovih procesa za funkcionisanje preduzeća i ostvarivanje dodatne vrednosti.

Kada je reč o aktivnostima pripreme i realizacije projekata, razmatrane su mogućnosti konkurisanja za raspoloživa sredstva po raspisanim pozivima, u slučajevima kada su privredne komore prepoznate kao potencijalni aplikanti.Budući da je Javni poziv IPA fonda Evropske unije “Socijalno ekonomski razvoj Dunavske regije u Srbiji“ bio jedan od takvih, radilo se na pripremi predloga projekta pod nazivom „Atraktivne oblasti za zapošljavanje u turističkoj industriji i pratećim sektorima“, u saradnji sa nekoliko partnerskih organizacija iz civilnog sektora. Prema rezultatima procesa evaluacije, pomenuti projekat nije predložen za finansiranje.

Predstavnici RPK Pančevo su prisustvovali sastanku koji je organizovala Privredna komora Srbije, sa ciljem da se objedine napori na što boljoj implementaciji Dunavske strategije. Iako je bilo reči o konkretnim načinima i metodologiji za postizanje željenih rezultata, osim pomenutog sastanka izostala je bilo kakva druga aktivnost.

Sedmi poziv za podršku razvoju ICT/informaciono komunikacionih tehnologija, konkurs Ministarstva za dijasporu Republike Srbije, Kancelarije za evropske

38

integracije, javni poziv NIS-a, javni poziv EU “Razvoj veština za rast i zapošljavanje PROGRESS “ takođe su razmatrani u smislu prostora za pripremu predloga projekta, ali kriterijumi vrednosti projekata i prioritetnih mera i aktivnosti koji mogu biti finansirani, opredelili su da se odustane od takve namere.

Projekat „Prekogranična inicijativa za istraživačke i razvojne aktivnosti, saradnju privrede i naučno obrazovnih institucija, u srpskom i rumunskom istorijskom Banatu, kao doprinos unapređenju konkurentnosti i regionalnom identitetu, u skladu sa EU standardima „ koji je završen krajem 2012.godine bio je predmet revizije od strane najviših organa koji upravljaju Programom prekogranične saradnje Rumunija-Srbija.Za potrebe evaluacije prekogranične saradnje i transnacionalnih programa na teritoriji Srbije, tim evaluatora je pripremio Upitnik, a odgovore koje je Komora dala tim povodom vezani su za implementaciju ovog projekta.

Proteklu 2013.godinu obeležile su brojne aktivnosti na realizaciji projekta RPK Pančevo “Podrška MSP – pokretač razvoja regiona“, koji je finansirala EU u okviru II poziva Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija.Saradnja sa privrednim subjektima koji su na tenderima izabrani za sprovođenje aktivnosti u okviru medijske kampanje, priprema tekstova i različitih sadržaja za potrebe vidljivosti projekta i afirmacije korišćenja EU fondova za rešavanje brojnih ekonomskih problema i izazova MSP, neke su od aktivnosti na kojima je radio Centar.

Mentorstvo i konsalting, Vodič za konsultante i Upravljanje znanjem i promenama, nazivi su brošura koje su pripremljene tokom trajanja projekta. Prva i druga od velikog značaja za sve one koji razmišljaju da budu učesnici procesa mentorstva i konsaltinga u poslovnom svetu, imaju lični i profesionalni „potencijal“ da prenose znanje i iskustvo drugima, žele da napreduju učeći od drugih ili im je kao preduzetnicima potrebna podrška „spolja“ da ostvare poslovni razvoj. U trećoj brošuri su tekstovi koji ukazuju na potrebu savremenog čoveka da produbljuje svoja znanja, učeći tokom celog života. Poseban deo treće Brošure posvećen je podršci EU u rešavanju problema i izazova ekonomskog razvoja.

Dvodnevni skup posvećen tržištu konsultantskih usluga u Srbiji i Rumuniji organizovan je u okviru realizacije ovog projekta. Prvog dana okruglog stola, Regionalna privredna komora Pančevo je bila domaćin predsednicima privrednih komora u Republici Srbiji, koji su na osnovu ličnih iskustava i angažovanja na unapređenju kvaliteta usluga komorskog sistema, aktivno učestvovali u diskusiji o mogućnostima razvoja konsultantskih usluga za članice privrednih komora. Drugog dana se razgovaralo o tržištu konsultantskih usluga u Srbiji i Rumuniji, o značaju mentoringa i konsaltinga za razvoj preduzetništva, kao i o preprekama rastu i razvoju ove uslužne delatnosti.

Završna konferencija projekta je bila povod za razgovore nadležniih institucija o merama i preporukama za unapređenje ekonomskog razvoja prekograničnog regiona.Jedan od načina za rešavanje zajedničkih problema koji se tiču ekonomskog razvoja, upravo je mogućnost pripreme zajedničkih projekata koji se finansiraju iz Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbija. Druga značajna mogućnost je institucionalna i sektorska saradnja svih aktera u oblasti regionalnog razvoja, koje pružaju mogućnost kompleksnijeg obuhvata problema i formulisanja adekvatnih rešenja.

39

Edukacija i primena pravila koje prate proces nabavki roba i usluga, nezaobilazna je i veoma važna oblast sprovođenja EU projekata. U tom smislu, suočeni sa problemima pripreme tenderskih paketa i ponuda ponuđača, organizovali smo obuku za predstavnike lokalnih samouprava, civilnog i biznis sektora, kako bi im približili ovu temu i pomogli u slučajevima kada pripremaju tendere po pravilima EU ili pak učestvuju na njima.

Da je mali broj institucija u Regionu koje mogu samostalno realizovati sve projektne aktivnosti po pravilima koje zahteva Program, svedoči i činjenica da smo bili u prilici da nekima pomognemo, koristeći iskustva i znanja koje smo stekli kroz praksu, a naročito iz oblasti tenderskih procedura i pravila. Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje uputila nam je poziv za učešće u procesu pripreme Programa prekogranične saradnje EU za period od 2014. do 2020. godine, gde smo kroz formu Upitnika definisali osnovne probleme i izazove koji prate ovu problematiku, uz ocenu i predloge kako da se stanje unapredi u narednom periodu.

Kada je reč o institucionalnoj saradnji, kontakti sa lokalnim samoupravama i nadležnim republičkim i pokrajinskim institucijama ostvareni su po različitim osnovama – izrade strateških dokumenata, zajedničke organizacije skupova, prisustva sastancima od zajedničkog interesa, pomoći u različitim istraživanjima o problemima privrede, implementaciji planskih dokumenata i sl. Navodimo neke od njih – saradnja sa Fakultetom tehničkih nauka iz Novog Sada, Mašinskom školom iz Pančeva, Misijom OEBS-a, slovenačkom firmom G&P svetovanje, Štajerskom gospodarskom komorom, opštinom Bač, Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj Banat iz Zrenjanina, Privrednom komorom Srbije, Privrednom komorom Vojvodine, lokalnim samoupravama Južnog Banata.

CENTAR ZA INOVACIJE, KVALITET I ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Definisanju tri tematske celine Centra: Inovacije, Kvalitet i Zaštita životne sredine pristupilo se, pre svega, sa stanovišta da ove oblasti predstavljaju jedne od izuzetno važnih aktivnosti na putu priključenja Evropskoj uniji, da su one dugo vremena zanemarivane i da njihovo stanje zahteva brzu intervenciju i postupanja po evropskim standardima.

Tematska celina Inovacije usmerena je ka podsticanju inovativnog preduzetništva i doprinosu poboljšanja svesti o ulozi tehnološkog razvoja i inovacija u privredi, kroz saradnju/partnerstva sa međunarodnim i nacionalnim institucijama i organizacijama.Stvaranje i unapređenje inovacionog sistema u Srbiji je od ključnog značaja za poboljšanje konkurentnosti privrednog sektora i perspektive ekonomskog rasta na duži rok.

U najnovijem Izveštaju o konkurentnosti 2013-2014, kojim je obuhvaćeno 148 zemalja, Srbija zauzima 101. poziciju. Kako je svoj rang pogoršala za 6 pozicija, Srbija je u 2013. godini najnekonkurentnija zemlja na evropskom kontinentu. Srbija se nalazi u veoma nepovoljnom konkurentskom položaju, jer je prema većini pokazatelja daleko od proseka zemalja članica EU. Bez modernizacije proizvodnih kapaciteta, uz konstantno ulaganje u obrazovanje i unapređivanje stručnosti zaposlenih, Srbija ne može da poboljša efikasnost ni u drugim privrednim sferama, niti može da dostigne viši stepen razvijenosti.

40

U Izveštaju Evropske komisije o sprovođenju Akta o malim preduzećima ukazuje se da postoje značajne mogućnosti za dalje unapređenje politike podrške sektoru MSPP. Kad je reč o oblasti Veština i inovacija, Izveštaj navodi da su svi pokazatelji znatno ispod proseka EU. Tokom procesa priključivanja EU neophodno je ostvariti značajan napredak u procesima uvođenja inovacija u domenima proizvodnje, procesa, marketinga i organizacije, kao i značajnije angažovanje u istraživačkim projektima koje finansira EU.

Informisanje privrednika o javnim pozivima koji podstiču inovacionu delatnost, pozivi za učešće na različitim skupovima koji su se bavili ovom temom, sajamskim manifestacijama, podrška u prezentovanju proizvoda i usluga koje imaju inovacionu komponentu i dr. neki su od segmenata koji su bili obuhvaćeni radom Centra u protekloj godini.

Saradnja sa institucijama kao što su Privredna komora Srbije, Privredna komora Vojvodine, Zavod za intelektualnu svojinu, Savez pronalazača i dr. odvijala se prema dinamici raspisivanja javnih konkursa i poziva, realizacije inovacionih projekata, organizacija seminara i skupova ili na zahtev određenih privrednih subjekata.

Fond za inovacionu delatnost krajem juna 2013. godine objavio je nastavak Javnog poziva za Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija. U grupi projekata koji su izabrani za finansiranje nalaze se i projekti preduzeća sa područja Južnog Banata.

Poziv Privredne komore Srbije za učešće u međunarodnom takmičenju mladih inovatora u okviru projekta “NO-BLE Ideas” zatvoren je krajem 2013.godine, a cilj je promocija znanja i ideja mladih inovatora i poboljšanje veze između ponude i tražnje ideja za održivi razvoj proizvoda, usluga i procesa koji se koriste u poljoprivredi i agro-prehrambenom sektoru u jugoistočnoj Evropi. Kriterijumi za ocenjivanje su originalnost i kvalitet projekta, održivi razvoj predloženih inovacija, atraktivnost ideje za biznis, kao i mogućnost internacionalizacije i globalizacije ekonomije.

Učesnici ekonomsko političkog foruma „Inovacije i privreda“ koji je okupio predstavnike naučne i privredne javnosti, ocenili su da se preduzeća u Srbiji malo bave inovacijama, a bez njih nema privrede i da je neophodno podsticati inovacije, pre svega kroz promene u obrazovanju.

Kvalitet kao celina obuhvatila je segmente kao što su kultura kvaliteta, menadžment kvalitetom, obuke i skupovi u vezi sa kvalitetom.

Danas je menadžment kvalitetom prvorazredni zadatak svake ozbiljne organizacije, koja bez obzira na svoju veličinu i strukturu radi na poboljšanju procesa u skladu sa standardima ISO 9000, kao neophodnom uslovu za opstanak, rast i razvoj.

Budući da je realizacija prekograničnog projekta RPK Pančevo “Podrška MSP-pokretač razvoja regiona” bila usmerena na pružanje besplatnih konsalting usluga za 30 preduzeća sa područja Južnog Banata, jedan deo analize obuhvatio je i pitanja o značaju i primeni standarda i sistema kvaliteta u procesu poslovanja. Vlasnici i direktori koji su bili uključeni u projekat, iskazali su interesovanje za ovu temu i izneli svoje poglede na potrebe, mogućnosti i probleme uspostavljanja, funkcionisanja i daljeg razvoja ovog procesa.

41

Manifestacija – skup “Dan kvaliteta” u Subotici posvećen je iskustvima i prednostima standarda i standardizacije.Na skupu održanom u 2013. godini, kome su prisustvovali predstavnici Komore i jedan broj privrednika sa Regiona, moglo se čuti da je pre deceniju - dve uvođenje standarda iz širokog spektra ISO standarda predstavljalo trend kojim se dokazivalo da je preduzeće kvalitetno i da isporučuje kvalitetne proizvode. Danas standarde pre svega zahtevaju kupci. Pozitivna iskustva na osnovu do sada održanih Dana kvaliteta predstavili su nadležni iz Regionalne privredne komore u Zrenjaninu, koji se ovom temom bave još od 1992. godine.

RPK Pančevo je organizovala skup posvećen organskoj proizvodnji, u okviru kampanje Svetski dan hrane 16.oktobar - Oktobar mesec pravilne ishrane, koji se 2013. godine obeležavao pod sloganom „Zdravlje zavisi od pravilne ishrane – Održivi sistem snabdevanja hranom-za bezbednu hranu i pravilnu ishranu’.Učesnicima skupa je prezentovana pozicija organske proizvodnje u svetu i kod nas, kao i aktivnosti Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje.

U okviru reforme Zajedničke poljoprivredne politike i ruralnog razvoja za period 2014-2020. godine, Evropska unija daje punu podršku razvoju organske proizvodnje, opredeljujući trećinu sredstava za ove svrhe. Što se tiče tržišta Srbije, ova oblast je zakonski regulisana, podleže sertifikaciji i nalazi svoje mesto u više nacionalnih strateških dokumenata.Metod savetodavnog rada prilikom uvođenja proizvođača u organsku proizvodnju predstavio je direktor Instituta „Tamiš iz Pančeva.

Prekogranični projekat „Made in Banat„ jedan je od projekata koji su tokom 2013.godine odobreni za finansiranje iz Programa prekogranične saradnje Rumunija-Srbije. Glavni partner je Privredna komora Timis, a partneri sa srpske strane privredne komore Pančevo, Zrenjanin i Kikinda. Opšti cilj projekta je podrška unapređenju konkurentnosti malih i srednjih preduzeća, kroz aktivnosti identifikacije i promocije regionalnih proizvoda koji nose oznaku „Made in Banat„.

Treća tematska celina, Zaštita životne sredine, bila je orijentisana ka implementaciji direktiva Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine, kvalitetu životne sredine u Srbiji, reciklažnoj industriji, zbrinjavanju otpada.

Jedna od tema Biltena RPK Pančevo, objavljena tokom protekle godine, odnosila se na Sistem za upravljanje zaštitom životne sredine i šema provere – EMAS. EMAS omogućava dobrovoljno učešće u šemi upravljanja zaštitom životne sredine državama članicama EU i Evropskog ekonomskog prostora, dok su zemlje kandidati u procesu implementacije šeme, što je faza priprema za pristup EU.

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je u 2013.godini organizovalo prezentacije posvećene promociji novog pristupa zaštite voda u Republici Srbiji, kroz predstavljanje više uredbi koje su usklađene sa regulativom Evropske unije za ovu oblast.Reč je o projektu koji ima za cilj unapređenje zaštite voda na teritoriji Srbije, kroz poboljšanje informisanosti različitih ciljnih grupa o primeni ovih uredbi i obavezama koje proističu njihovom primenom. Jedan broj privrednika sa Regiona prisustvovao je ovim tribinama.

Sa ciljem da se omogući kvalitetna i pravovremena informisanost ustanova koje obavljaju zdravstvenu zaštitu ili upravljaju medicinskim i farmaceutskim otpadom,

42

Privredna komora Beograda je organizovala seminar „ Izveštavanje o stanju životne sredine“. Pozivi za prisustvo na seminaru upućeni su bolnicama sa teritorije Regiona.Sve zdravstvene ustanove su bile u obavezi da do kraja marta 2013.godine dostave Godišnji izveštaj o vrstama i količinama otpada koje su stvorili, za prethodnu kalendarsku godinu.

Na jednoj od sednica Saveta u 2013.godini, predstavnici Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine prezentovali su Nacrt zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine.

Predstavnici lokalnih samouprava i preduzeća sa područja Južnog Banata upoznati su sa zakonskim rešenjima iz oblasti zaštite životne sredine, čije usvajanje, odnosno primena će uslediti u najskorijem roku. Prezentacija je obuhvatila oblasti - upravljanje prirodnim vrednostima, zaštita voda, izdavanje i sadržaj stručnih mišljenja nadležnih instutucija u postupku izdavanja dozvole za uvoz i izvoz, mere i uslovi zaštite životne sredine, ekonomski instrumenti i osnivanje budžetskog fonda.

Od ostalih aktivnosti Centra, treba napomenuti održavanje još dve sednice Saveta – jedna sa usvajanjem izveštaja i plana rada za 2013.godinu, a druga konstitutivna.Takođe, značajni su pozivi privrednim subjektima za učešće na aktivnostima prekograničnog projekta, poslovnim forumima u PKS, sajmovima – Ekobis, Biznis baza, Etno hrana i piće, Inocoop, kao i direktni kontakti sa preduzećima kroz formu poseta i razgovora o aktuelnoj problematici u poslovanju i predlozima za njihovo prevazilaženje.

CENTAR ZA MARKETING, INFORMISANJE, EDUKACIJE I SAJAMSKE MANIFESTACIJE U 2013. godini, Centar za marketing, informisanje i sajamske manifestacije je imao veći broj aktivnosti sa ciljem promovisanja privrede Regiona i aktivnosti Komore. Aktivnosti promocije su se odvijale u nekoliko različitih oblika, od učešća na sajamskim manifestacijama, preko promocije preko savremenih informatičkih predstavljanja, pa do promocije u saradnji sa medijima.

Kada govorimo o promociji privrede, najznačajniji segment predstavlja organizacija nastupa na sajmovima. Regionalna privredna komora Pančevo je u 2013. godini organizovala veći broj nastupa na sajamskim manifestacijama. Uvek naglašavamo organizaciju nastupa na Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, i to osmi put za redom, obzirom da smo jedina Komora koja je ostala da u kontinuitetu organizuje nastup za svoje članice. Takođe, pun doprinos dajemo u organizaciji sajma „Etno hrane i pića“ u Beogradu, gde smo peti put za redom imali veoma uspešan nastup i nagrađivane suizlagače. Na našem zajedničkom štandu, učešće je uzelo više udruženja proizvođača povrća, voća, mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda, zatim proizvođači meda, kao i nekoliko proizvođača najkvalitetnijih voćnih rakija i vina. Takođe su se predstavila i četiri udruženja žena iz regiona. Kada su u pitanju sajmovi u zemljama okruženja, treba istaći učešće na sajmovima u Bosni i Hercegovini, i to „11.Ekobis“ u Bihaću, kao i učešće na „12.Sajmu privrede „ u Distriktu Brčko, Učešće na ova dva sajma u BIH je ostvareno na osnovu ranije potpisanih Sporazuma o saradnji između RPK Pančeva,sa njihovim Komorama.

Ništa manje po značaju, je bilo organizovanje nastupa na nekoliko regionalnih sajmova u Srbiji, kao što su “14. Inocoop sajam” u Zrenjaninu, “ , “XVI. Sajam

43

privrede” u Paraćinu i “Regionalni sajam privrede“ u Novoj Pazovi. Ove sajamske nastupe je pratilo organizovanje susreta privrednika, gde su učešće uzela i preduzeća koja nisu izlagala na sajmovima. Na kraju godine smo uzeli i učešće na sajmu preduzetništva u Beogradu pod nazivom “ Biznis baza” na kome smo uspešno promovisali aktivnosti projekta koji je tokom godine realizovala Regionalna privredna komora Pančevo, pod nazivom “Razvoj MSP-a – pokretač razvoja regiona”. Ponovo smo bili dobar partner Pokrajinskom sekretarijatu za privredu Vlade AP Vojvodine u organizaciji nastupa na 46.Sajmu privrede u Celju. Takođe je u toku ove manifestacije bio organizovan „Dan Vojvodine“ u okviru kojeg je održana prezentacija našeg regiona, i to pojedinih proizvođača hrane i pića i nekih udruženja.

Pored organizacije nastupa na sajmovima, veoma važan oblik promocije privrede i realizovanih aktivnosti Komore predstavljao je web sajt komore sa dnevnom ažurnošću. Tokom godine je konstantno rađeno na inoviranju i redizajnu web strane i učinjena su razna tehnička poboljšanja, kao i niz novih informacija koje su sada dostupne korisnicima. Ističemo sa velikim zadovoljstvom, da su pojedini web sajtovi (naročito medija) preuzimali informacije sa našeg sajta. Ukupno je tokom 2013.godine objavljeno preko 160 informacija. Nastavljeno je sa objavljivanjem elektronskog Biltena RPK Pančevo, koji je objavljivan svakog meseca, sa pregledom najznačajnijih događaja u Komori, kao i informisanjem o aktuelnim konkursima i aktuelnostima u zakonodavstvu.

Kao i do sada, i u 2013. godini je objavljeno 12 brojeva Biltena a svaki broj je pratila Tema Biltena, gde su objavljivane, u tom trenutku aktuelne teme, na čijoj su izradi radile stručne službe Komore, dok je uz Bilten periodično objavljivan i Dodatak Biltena „EU integracije“. Pored elektronske distribucije Biltena sa svim pratećim sadržajima, svi su objavljenii na našoj web stranici.

Takođe, ne manje važan segment u promociji privrede i aktivnosti komore su lokalni mediji. Nastavljena je dobra saradnja sa svim medijima na prostoru našeg regiona, kao i sa dopisništvom javnog servisa RTS-a i sa dopisništvom RTV Vojvodina, tako da su sve aktivnosti komore bile prezentovane široj javnosti u vidu televizijskih informacija, reportaža, novinskih tekstova, priloga i uključenja na radiju. Povećan je bio intenzitet medijske pokrivenosti tokom realizacije pomenutog projekta koji se finansira sredstvima EU u vidu nekoliko konferencija za novinare, odlične medijske pokrivenosti svih skupova u okviru projekta, kao i izradom filma o projektnim aktivnostima, koji je emitovan na nekoliko lokalnih televizija. Rađen je standardni propagandni materijal u pripremi svih sajamskih nastupa , kao i za potrebe promocije projekta, a takođe i za potrebe Komore.

44

KVANTIFIKACIJA REALIZOVANIH AKTIVNOSTI

R/B OdborKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna događanja*

Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. Hemijska ind. 134 7 8 26 2 6 1 1 / 2 / 5

2. Metalska ind. 212 28 16 24 9 9 1 1 1 1 2 5

3. Građevinarstvo 251 13 8 24 8 7 1 1 1 1 4 4

4. Poljoprivreda 213 8 23 45 2 8 2 / / / 1 7

5. Bankarstvo 146 12 19 51 5 14 1 1 2 5

6. Trgovina 287 10 12 79 9 9 / 2 / 2 4 1

7. Preduzetništvo 198 11 18 26 6 13 1 / / / 2 3

R/B CentarKontakti sa privrednim

subjektima Kontakti sa institucijama Sednice Odbora Važna događanja* Sajamske manifestacije

Telefonom Posete Pismeno Telefonom Posete Pismeno Pojedinačne Proširene Zajedničke Sopstvena Zajednička Broj manifestacija

1. EOI 319 2 24 156 18 51 2 / / 3 6 /

2. Privredna kretanja 126 / 86 65 10 33 / / / 2 4 1

3. Standardizacija 126 12 85 51 3 29 2 1 / / 1 2

4. Marketing 397 21 34 137 18 51 / / / / 6 9

* seminari, prezentacije, okrugli stolovi, tribine, itd.

45

2013. Važni događaji

R/b Datum Organizator Vrstaskupa Tema Konsultant Pozvani

prisutniMediji

pozvani/prisutni

1. 22. I 2013 Šteler, Ćalić Prezentacija Zakon o javnim nabavkama i javnim preduzećima Uprava za javne nabavke, PKS 45/ 57 12/ 3

2. 23. I .2013 Vujaklija, Jelenković Prezentacija AOFI finansijske usluge u funkciji izvoza Marija Rašitov, Nenad Đorić 78/ 23 12/ 2

3. 31.I .2013. Balog Sastanak Promocija novog pristupa zaštite voda u RSMin. energetike, razvoja i zaštite ž.sredine, eksperti prof.dr Božo Dalmacija, Milena Bečelić Tomić

60/ 49 12/ 2

4. 06.II .2013. Jelnković, Virić Seminar Izrada godišnjeg finansijskog izveštaja za 2012. godinu Revizija Beograd 100/ 40 12/ 1

5. 07 .III 2013. Ćalić Prezentacija Predstavljanje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam iPokrajinskog Zavoda za urbanizam

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pokrajinski Zavod za urbanizam 52/ 38 12/ 5

6. 14.III.2013. Ivanović Prezentacija Prezentacija Mašinske škole Pančevo Mašinska škola Pančevo 50/ 22 12/ 2

7. 19.III .2013. Šteler Tematska sednica

Predloženi zahtevi privrednka u cilju izrade novog nacrta zakona o prevozu putnika u drumskom

saobraćaju i potrebne mere i aktivnosti koje treba preduzeti u cilju legalizacije sive ekonomije u

prevozu putnika u drumskom saobraćaju

Mile Nikitović, Goran Aleksić 45/ 43 12/ 0

8. 25.III .2013. Vujaklija Seminar Stope carina i carinske olakšice u 2013. godini Ministarstvo finansija - Nadica Pantović, Tatjana Stanić 70/ 15 12/ 1

9. 03.IV 2013. Projekat 1306projektni tim

Sastanak Početna konferencija Agencija Bard, prof Slavka Nikolić, Cristian Goga 140/ 106 12/ 4

10. 10. IV.2013. Černoh,Vujaklija Prezentacija Program podsticanja konkurentnosti srpske privrede - SIEPA

Predstavnici Agencije SIEPA; Natalija Terzić i Olivera Ćurčin Anđelić 55/19 12/2

11. 25.IV 2013. Jelenković Šteler Balog Prezentacija Prezentacija programa mera zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje Pančevo 50/25 12/1

12. 08.-10.V 2013. Projekat 1306 Černoh, Obuka Obuka senior mendžera u oblasti konsultantskih

usluga i mentorstvaAleksandra Stevanović – CEFE Cristian Goga, Cristian Vaduva, Adrian Vladuti 10/ 10 12/ 3

13. 28. i 29. V 2013 Obuka Obuka junior mendžera u oblasti konsultantskih Aleksandra Stevanović – CEFE 16/16 12/ 3

46

Projekat 1306Černoh,Jelenković usluga i mentorstva

14. 03.06.2013. Šteler, Ćalić Obuka (sa kotizacijom)

Primena Zakona o javnim nabavkama i podzakonskih akata Dragana Stanković Nikolić 35/ 35 12/1

15. 20-21.VI. 2013 Projekat 1306Černoh, Ivanović Okrugli sto

Razvoj konsultantskih usluga u komorskom sistemu, Tržište konsultantskih usluga u Srbiji i

Rumuniji

Aleksandra Stevanović –Alexandru Buzzi, CCIA CS, Volcau Roxana, CCIA, Aleksandra Vladisavljević UPKS, Slavka Nikolić, Fak.tehn nauka N.Sad, Cristian Goga, Cristian Vaduva,

120/ 89 10/ 6

16. 21.-23.VIII 2013 Projekat 1306Černoh,Vujaklija,

Studijsko putovanje

Organizovana poseta senior i junior menadžera i razmena iskustava sa rumunskim konsultantima CEFE, Alexandru Buzzi, CCIA CS 25/ 21 3/ 3

17. 17.IX. .2013. Projekat 1306Černoh,Jelenković

Sastanak Pripremni sastanak seniora i junior eksperata, za posetu III u preduzećima Aleksandra Stevanović – CEFE 23/ 21 0/ 0

18. 27.IX. .2013. Ivanović, Vujaklija Obuka Tenderske procedure EU za nabavku robe i usluga Borislav Vulić 56/ 37 9/1

19. 16.-18.X 2013 Projekat 1306 projektni tim

B2B susreti Poslovni susreti privrednika Srednjeg, Južnog i rumunskog dela Banata RPK Pa., CCIA CS, RCR Banat 45/ 32 6/ 4

20. 08.X.2013 Jelenković, Ćalić Prezentacija Uspešna restitucija – uslov za investiranje Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju 65/ 36 10/ 2

21. 24.X.2013. M.Šteler Tematska sednica

Implementacija Dunavske strategije, kao sveobuhvatni evropski razvojni projekat Zoran Novaković PKS 30/ 22 12/ 1

22. 29.X. 2013. Stanišić, Ivanović Stručni skup „Zdravlje zavisi od pravilne ishrane“, „Održivi sistem snabdevanja hranom – za bezbednu i

pravilnu ishranu“

dr Vladimir Filipović – Institut „Josif Pančić“, Vladan Ugrenović - „Intitut Tamiš“, Ivana Simić – „Serbia Organica“

60/ 36 12/ 3

23. 01.XI. 2013. Virić Prezentacija Set privrednih zakona Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede 120/ 51 12/ 2

24. 08.XI. 2013. Jelenković, Vujaklija

Prezentacija Liberalizacija tržišta električne energije EPS- Snabdevanje; PKS 70 /58 12/ 2

25. 12:XI 2013. Jelenković, Prezentacija Objedinjena naplata poreza i doprinosa Poreska uprava Srbije i PKS 80/ 62 12/ 3

26. 27.XI. 2013. Projekat 1306 Černoh,Virić Promocija Predstavljanje realizovanih projektni aktivnosti i

promocija filma – sajam Biznis bazaRPK Pa., CCIA CS, RCR Banat 80 / 42 12 / 3

27. 07. XII 2013 Jelenković, seminar Objedinjena naplata poreza i doprinosa 14 / 21 0/0

47

Šteler Agencija Global

28. 09.XII 2013. Ivanović Prezentacija Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona zaštiti životne sredine

Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije 60/28 12/ 2

29. 10.XII 2013 Ćalić, Virić Prezentacija Lokalne takse Stručne službe RPK Pančevo 34 / 17 12 / 1

30. 12.XII 2013 Projekat 1306projektni tim

Sastanak Završna konferencija - Rešice RPK Pa., CCIA CS, RCR Banat 110/104 6/ 5

31. 17.XII 2013 Projekat 1306Černoh,JelenkovićIvanović

Konferencija za štampu i promocija

Završetak projekta i dodela sertifikata RPK Pa., CCIA CS, RCR Banat 30 / 24 12/ 5

32. 19.XII 2013 Jelenković,Virić Prezentacija Bilans E- računovodstvo Agencija E- Acegan ; Pančevo 40 /13 0 / 0

48