355

V ME�UNARODNA KONFERENCIJA

UGALJ 2011

Zlatibor, 19-22. oktobar 2011.

ISBN: 978-86-83497-17-1

V INTERNATIONAL CONFERENCE

COAL 2011

Zlatibor, 19-22 October 2011

ISBN: 978-86-83497-17-1

HIDRODINAMI�KI PRORA�UN DEONICE 1 EKRANA NA

POVRŠINSKOM KOPU UGLJA DRMNO HYDRODYNAMIC CALCULATION OF THE SCREEN SECTION 1

AT THE OPENCAST COAL MINE DRMNO

Šubaranovi� T.1, Pavlovi� V.2, Polom�i� D.3

Apstrakt

Pri projektovanju Deonice 1 vodonepropusnog ekrana na površinskom kopu

Drmno u Kostola�kom ugljenom basenu, za izradu hidrodinami�kog modela ležišta

Drmno koriš�en je programski paket Groundwater Vistas 5.33b. Hidrodinami�ki

prora�un Deonice 1 ekrana je ra�en na modelu ležišta Drmno.

Abstract

When designing a waterproof screen Section 1 at the opencast mine Drmno in

Kostolac coal basin, for development of hydrodynamic model for Drmno deposit has been

used software package Groundwater Vistas 5.33b. Hydrodynamic calculation of the

screen Section 1 has been made on the model of the Drmno deposit.

1 Mr Tomislav Šubaranovi�, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Srbija, tomace@rgf.bg.ac.rs 2 Prof. dr Vladimir Pavlovi�, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Srbija, vlada@eunet.rs 3 Prof. dr Dušan Polom�i�, Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd, Srbija, dupol@rgf.bg.ac.rs

356

1. UVOD Površinski kop Drmno se nalazi u Kostola�kom ugljenom basenu, koji se nalazi na

oko 100 km od Beograda, ili 18 km od Požarevca. Glavnim rudarskim projektom �1� predvi�eno je godišnje otkopavanje 43,5*106 m3 otkrivke i 9*106 tona uglja. Kako �e se kop produbiti i proširiti, za zaštitu od podzemnih voda istim Projektom �1� je predvi�ena i izrada vodonepropusnog ekrana oko granica kopa (Slika 1.).

Tokom 2010. godine izvršena su dodatna detaljna geološka istraživanja po trasi Deonice 1 ekrana (od ta�ke T1 do ta�ke T2) �2� na osnovu kojih je izra�en Uproš�eni rudarski projekat izrade Deonice 1 vodonepropusnog ekrana �3�. U okviru Uproš�enog rudarskog projekta �3� ura�en je i hidrodinami�ki prora�un Deonice 1 ekrana, primenom programskog paketa Groundwater Vistas 5.33b.

p400K

v

�

��

�

��

�

��

��

��

� �

�� ��

��

��� ��� �

�

�

�

�

�

�

��

�

��

��

�

��

�

��

� ��

�

�

��

�

�

���

�

�

�

�

�

�

121.94

7 8.0

ikM

O1)

TS

St.br.10

kanal

TS

? ? ? ? ?? . 12?

? ? ? ? ?? . 12?

? ?? ? ?? . 13

? ? ? ? ?? . 12

?? ???? ???

? ?? ? ?? ? ??

?? ?

?? ??

????

- ?

????

??? ?

?. 11

1

Stari p

ut za K

licev

ac

TE

KO

-BD

eponija

uglj

TE

Drm

no

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

� �

�

�

�

�

�

�

�

�

108 .0

1 07.2

GR

OB

od

125 .2

1 24.9

1 24.3

1 24.5

1 23.0

123 .2

1 21.81 22.0

103.2

1 03.2

1 03.2

1 19.8

1 20.1

1 17.7

117 .9

1 16.5

116 .7

115.31 15.5

114 .2

222

953 750

84

333

1 14.3

1 12.3

112 .5

1 08.6

108 .9

1 08 .7

1 08.9

108 .4

107.2

107 .5

1 06.3

106 .5

104 .4

St.br.12

S t.br.11

St.br.10

S t.b r.9

VIMINACIJUM

Du

na

v

Dunavac

T3

T4

82.3

82.4

82.3

82.4

103.2 333

2

Rudnik

-TS

MO

1

TS_RUDNIK 3

TS_MO1

TS_MO2

9680

73 88

p400K

v

�

��

�

��

�

��

��

��

� �

�� ��

��

��� ��� �

�

�

�

�

�

�

��

�

��

��

�

��

�

��

� ��

�

�

��

�

�

���

�

�

�

�

�

�

121.94

7 8.0

ikM

O1)

TS

St.br.10

kanal

TS

? ? ? ? ?? . 12?

? ? ? ? ?? . 12?

? ?? ? ?? . 13

? ? ? ? ?? . 12

?? ???? ???

? ?? ? ?? ? ??

?? ?

?? ??

????

- ?

????

??? ?

?. 11

1

Stari p

ut za K

licev

ac

TE

KO

-BD

eponija

uglj

TE

Drm

no

�

�

�

�

�

�

�

�

�

�

� �

�

�

�

�

�

�

�

�

108 .0

1 07.2

GR

OB

od

125 .2

1 24.9

1 24.3

1 24.5

1 23.0

123 .2

1 21.81 22.0

103.2

1 03.2

1 03.2

1 19.8

1 20.1

1 17.7

117 .9

1 16.5

116 .7

115.31 15.5

114 .2

222

953 750

84

333

1 14.3

1 12.3

112 .5

1 08.6

108 .9

1 08 .7

1 08.9

108 .4

107.2

107 .5

1 06.3

106 .5

104 .4

St.br.12

S t.br.11

St.br.10

S t.b r.9

VIMINACIJUM

Dunavac

Du

na

v

Dunavac

T3

T4

82.3

82.4

82.3

82.4

103.2 333

2

Rudnik

-TS

MO

1

TS_RUDNIK 3

TS_MO1

TS_MO2

Kanal 4-1

Kanal 4-2

Kanal 4-3

Kana

l 6

Kanal 4-1

Ka

na

lK

-1

Ka

na

lK

-2

Ka

nalK

-3

Ka

nalK

-5

PLB-V-3`

PLB-V-4`

PLB-V-5`

PLC-X I-1

ŠLC-X I-1

PLC-XI-2

ŠLC-XI-2

PLC-X I-3

ŠLC-XI-3

PLC-XI-4

ŠLC-XI-4

PLC-XI-5

ŠLC-X I-5

PLC-XI-6

PLB-V-1`

PLB-V-2`

PLB-V-1`

Kanal-1 2%

Kanal-2 2%Kanal-2 2%

ŠLC-X I-1

ŠLC-X I-6

PLC-XI-7

ŠLC-XI-7

PLC-X I-8

ŠLC-X I-8

PLC-X I-9

ŠLC-X I-9

PLC-X I-10

ŠLC-X I-10

PLC-XI-11

Kanal-1 2%ŠLC-XI-11

PLC-XI-12

ŠLC-XI-12

PLC-XI-13

ŠLC-X I-13

PLC-X I-14

ŠLC-XI-14

PLC-X I-15

ŠLC-XI-15

ŠLC-XI-16

Kanal-2 2%

PLC-XII-17

ŠLC-XII-17

PLC-XII-18

ŠLC-X II-18

PLC-XII-19

ŠLC-X II-19

PLC-X II-20

ŠLC-XII-20

PLC-XII-21

ŠLC-X II-21

PLC-X II-22

ŠLC-XII-22

PLC-X II-23

ŠLC-X II-23

PLC-XII-24

ŠLC-XII-24

PLC-XII-25

ŠLC-XII-25

PLC-XII-26

ŠLC-X II-26

PLC-X II-27

ŠLC-XII-27

PLC-X II-28

ŠLC-XII-28

PLC-XII-29

ŠLC-X II-29

PLC-XII-30

ŠLC-X II-30

PLC-X II-31

ŠLC-XII-31

PLC-X II-32

ŠLC-XII-32

PLC-XII-33

ŠLC-XII-33

PLC-XII-34

ŠLC-X II-34

PLC-XII-35

ŠLC-X II-35

PLC-X II-36

ŠLC-XII-36

PLC-XII-37

PLC-X II-38

ŠLC-XII-38

PLC-XII-39

ŠLC-XII-13

ŠLC-X II-14

ŠLC-X II-15

ŠLC-XII-16

PLC-XII-13

PLC-X II-14

PLC-X II-15

PLC-XII-16

ŠLC-X II-11

ŠLC-XII-12

ŠLC-X II-7

ŠLC-XII-8

ŠLC-XII-9

ŠLC-X II-10PLC-XII-9

PLC-XII-10

PLC-XII-11

PLC-XII-12

PLC-XII-5

PLC-XII-6

PLC-XII-7

PLC-X II-8

PLC-X II-2

PLC-X II-3

PLC-XII-4

ŠLC-XII-3

ŠLC-XII-4

ŠLC-XII-5

ŠLC-X II-6

ŠLC-XII-1

ŠLC-X II-2

Kanal-2 2%

PLC-X II-1

ŠLC-XII-37

ŠLC-X II-39

PLC-X II-40

ŠLC-XII-40

ŠLC-X II-41

ŠLC-XII-42

PLC-XIII-17

ŠLC-XIII-13

PLC-XIII-18

ŠLC-XIII-14

PLC-XIII-19

ŠLC-XIII-15

PLC-XIII-20

ŠLC-XIII-16

PLC-XIII-21

ŠLC-XIII-17

PLC-XIII-22

ŠLC-XIII-18

PLC-XIII-23

ŠLC-XIII-19

PLC-XIII-24

ŠLC-XIII-20

PLC-XIII-25

ŠLC-XIII-21

PLC-XIII-26

ŠLC-XIII-22

PLC-XIII-27

ŠLC-XIII-23

PLC-XIII-28

ŠLC-XIII-24

PLC-XIII-29

ŠLC-XIII-25

PLC-XIII-30

ŠLC-XIII-26

PLC-XIII-31

ŠLC-XIII-27

PLC-XIII-32

ŠLC-XIII-28

PLC-XIII-33

ŠLC-XIII-29

PLC-XIII-34

ŠLC-XIII-30

PLC-XIII-35

ŠLC-XIII-31

PLC-XIII-36

ŠLC-XIII-32

PLC-XIII-37

ŠLC-XIII-33

PLC-XIII-38

ŠLC-XIII-34

PLC-XIII-39

ŠLC-XIII-35

PLC-XIII-40

ŠLC-XIII-36

PLC-XIII-41

ŠLC-XIII-37

PLC-XIII-42

PLC-XIII-43

PLC-XIII-44

PLC-XIII-45

PLC-XIII-46

PLC-XIII-47

PLC-XIII-48PLC-XIII-49

ŠLC-XIII-38

ŠLC-XIII-39

ŠLC-XIII-40

ŠLC-XIII-9

ŠLC-XIII-10

ŠLC-XIII-11

ŠLC-XIII-12PLC-XIII-14

PLC-XIII-15

PLC-XIII-16

ŠLC-XIII-7

ŠLC-XIII-8

ŠLC-XIII-3

ŠLC-XIII-4

ŠLC-XIII-5

ŠLC-XIII-6

PLC-XIII-9PLC-XIII-10

PLC-XIII-11

PLC-XIII-12

PLC-XIII-5

PLC-XIII-6PLC-XIII-7

PLC-XIII-8

PLC-XIII-2

PLC-XIII-3

PLC-XIII-4ŠLC-XIII-1

ŠLC-XIII-2

PLC-XIII-13

PLC-XIII-1

Kanal 4-1

Kanal 4-2

Kanal 4-3

Kana

l 6

Kanal 4-1

Kanal 10

Ka

na

lK

-1

Ka

na

lK

-2

Ka

nalK

-3

Ka

na

lK

-4

T1

T2Baraža bunara LC-XIII

ŠLA-69

ŠLA-70

ŠLA-71

ŠLA-72

ŠLA-73

ŠLA-74

od

PLC-VII-1ŠLC-VII-2

ŠLC-VII-1

ŠLC-VIII'-8

ŠLC-VIII '-9

PLC-VIII '-9

PLC-VIII'-10

PLB-V-16ŠLB-V-16

ŠLB-V-17

ŠLB-V-18

ŠLB-V-19

ŠLB-V-20

ŠLB-V-21

ŠLB-V-22

PLB-V-17

PLB-V-19

PLB-V-20

PLB-V-21

PLB-V-18

PLB-V-8

PLB-V-9

PLB-V-10

PLB-V-11

PLB-V-12

PLB-V-13

PLB-V-14

ŠLB-V-8

ŠLB-V-9

ŠLB-V-10

ŠLB-V-11

ŠLB-V-12

ŠLB-V-13

ŠLB-V-14

ŠLB-V-15

PLB-V-15

ŠLB-V-23

PLB-V-22

ŠLA-62

ŠLA-63

ŠLA-64

ŠLA-65

ŠLA-66

ŠLA-67

ŠLA-68

ŠLA-55

ŠLA-56

ŠLA-57

ŠLA-58

ŠLA-59

ŠLA-60

ŠLA-61

Kanal-4 2%

Kanal-5 2%

Kanal-6 2%

Kanal-3 2%

Kanal-3 2%

Kanal-3 2%

Kanal-3 2%

Š-0

Š-03

Š-02

Š-01

Š-13/8

Š-12/9

Š-13/7

Š-13/5

Š-13/4

Š-13/3

Š-13/1

ŠU-1/13Š-2/13

6 9.2

69.7

27°

147°

6°

6°147°

27°

29°

12°

163°

T3

T4

T5

T6 T7

T9

T8

T-2

ZŠ-1

ZŠ-2

Pro

st o

r(5

0* 1

00m

)za

po

st r

oje

nje

za

i zra

du

zapune

3

4

1

2

K EP-4`

Slika 1. Lokacija vodonepropusnog ekrana na površinskom kopu Drmno

357

2. IZRADA HIDRODINAMI�KOG MODELA LEŽIŠTA DRMNO Hidrodinami�ki prora�uni za potrebe dimenzionisanja broja bunara, njihovog

me�usobnog rastojanja i pojedina�nih kapaciteta, kao i za prognozu efekata rada sistema odbrane od podzemnih voda realizovani su na hidrodinami�kom modelu režima podzemnih voda šire zone ležišta uglja Drmno.

Hidrodinami�ki model površinskog kopa Drmno je koncipiran i izra�en kao višeslojeviti model, sa ukupno šest slojeva, posmatrano u vertikalnom profilu. Svaki od ovih slojeva odgovara odre�enom realnom sloju, šematizovanom i izdvojenom na osnovu poznavanja terena i rezultata sprovedenih analiza obimnih terenskih istražnih radova. Posmatrano od površine terena, korespodentni slojevi modela i terena su dati u Tabeli 1. Tabela 1. Korespodentni slojevi modela ležišta Drmno

Prvi vodonosni sloj Povlatni aluvijalni i lesni sedimenti.

Drugi vodonosni sloj Pretežno šljunkoviti vodonosni sloj.

Tre�i vodonosni sloj peskoviti i glinoviti sloj u povlati II ugljenog sloja, koji bo�no (isto�no) prelazi u povlatni peskoviti sloj III ugljenog sloja.

�etvrti kombinovani izolatorsko- II ugljeni sloj (izolator), koji bo�no (isto�no) prelazi u

vodonosni sloj povlatni peskoviti sloj III ugljenog sloja

Peti vodonosni sloj Peskoviti sloj koji leži u povlati III ugljenog sloja. U zapadnom delu terena on leži preko (modelskog) šestog vodonosnog sloja.

Šesti vodonosni sloj Prašinasto-peskoviti sloj, koji leži u povlati III ugljenog sloja. U delu terena gde on izostaje, povlatu III ugljenog sloja �ine peskovi, �iji je glavni predstavnik na modelu peti vodonosni sloj.

Podinu petog, ili šestog sloja (kako gde), �ini III ugljeni sloj, koji po svom

hidrogeološkom i hidrauli�kom mehanizmu predstavlja izolator, odnosno grani�nu strujnu površ.

Podru�je obuhva�eno modelom ima dimenzije 6.720*10.320 metara. Kako je re�eno, model se sastoji od 6 šematizovanih slojeva, sa ukupno 726.461 aktivnih �elija. Diskretizacija strujne oblasti je sa poljima, dimenzija od 10*10 do 80*80 m. Manja polja su u zonama od ve�eg interesa, dok su ve�a na udaljenijim delovima terena.

Kretanje podzemnih voda je na modelu ra�unato i simulirano kao realno kretanje pod pritiskom, ili sa slobodnim nivoom, u svakom polju diskretizacije pojedina�no, pri �emu su uslovi izdanskog toka tokom vremena na modelu menjani u skladu sa realnim uslovima.

Na Slici 2 prikazan je raspored pijezometarskih nivoa u peskovitom vodonosnom sloju u povlati III ugljenog sloja, sa stanjem april 2011. godine.

358

Slika 2. Prikaz rasporeda pijezometarskog nivoa oko površinskog kopa Drmno

na kraju perioda za koji je vršena rekalibracija modela (april 2011.)

3. HIDRODINA�KI PRORA�UN

U skladu sa usvojenom dinamikom razvoja površinskog kopa Drmno �1�, definisane su konture fronta napredovanja kopa u celini, u karakteristi�nim vremenskim presecima. U skladu sa datim konturama, usvojeno je skokovito pomeranje fronta radova površinskog kopa u istim vremenskim presecima i u hidrodinami�kim prora�unima.

Sistem odbrane površinskog kopa Drmno od podzemnih voda, �iji su efekti predmet prognoznih prora�una na modelu, sastoji se od vodonepropusnog ekrana na zapadnoj granici, dužine od 1.503 m i drenažnih bunara koji su raspore�eni duž baražnih linija. Bunari kaptiraju vodonosne šljunkove i peskove u povlati III ugljenog sloja. Uklju�enje, odnosno isklju�enje bunara iz rada, dinamika izgradnje vodonepropusnog ekrana i napredovanje konture kopa zadavani su za svaku godinu u prognoznim prora�unima. Za prognozne prora�une usvojen je period od 01.05.2011. godine, do 31.12.2013. godine. Sama Deonica 1 ekrana na modelu je zadana po�ev od 01.01.2013. godine.

U sprovedenoj hidrodinami�koj analizi zaštite kopa od podzemnih voda obra�ene su dve varijante:

- Varijanta 1 – bez vodonepropusnog ekrana na deonici 1 (ta�ke T1 do T2), i - Varijanta 2 – sa vodonepropusnim ekranom na deonici 1 (ta�ke T1 do T2).

Za ove varijante prognoznih prora�una je zajedni�ka 2012. godina, kada se pušta u rad baraža bunara LC-XIII (01.01.2012.). Od 01.01.2013. godine prora�uni su sprovedeni varijantno. Na Slici 3, prikazane su karte rasporeda pijezometarskog nivoa u peskovitom vodonosnom sloju u povlati III ugljenog sloja, na kraju 2013. godine.

359

Varijanta 1 Varijanta 2

Slika 3. Raspored pijezometarskog nivoa u peskovima iznad

III ugljenog sloja (kraj 2013. godine)

Sa Slike 3 može se zaklju�iti da se u povlatnim peskovima III ugljenog sloja

uo�ava zna�ajan efekat rada drenažnih bunara. Evidentna je razlika izme�u strujne slike podzemnih voda unutar krajnjih kontura drenažnog sistema i podru�ja izvan ove konture. Usled intenzivnog rada bunarskog sistema, unutar kontura drenažnog sistema dolazi do znatnog obaranja pijezometarskog nivoa podzemnih voda u povlatnim peskovima. Izgradnjom vodonepropusnog ekrana (Varijanta 2) na zapadu konture kopa umanjen je direktan uticaj infiltracije voda iz Mlave. Ovo je relativno umanjenje, obzirom da uticaj Mlave nije potpuno spre�en. Tako�e, oblik hidroizohipsi ukazuje da se u povlatnim peskovima III ugljenog sloja podzemne vode kre�u iz pravca jugozapada ka kopu, odnosno da se uticaj Mlave ose�a na širem podru�ju, prakti�no duž cele zapadne konture kopa. Ovaj uticaj je posledica hidrauli�kog kontakta šljunkova i peskova u povlati III ugljenog sloja na širem podru�ju, i velike zavodnjenosti hidrogeoloških kolektora usled slabog rada drenažnog sistema za zaštitu kopa od podzemnih voda.

Uticaj vodonepropusnog ekrana (Varijanta 2) najbolje se vidi preko rasporeda hidroizohipse vrednosti 25 mnm, koja obuhvata znatno ve�e podru�je nego u varijanti 1. Ovo je potvrda uticaja vodonepropusnog ekrana koja se ogleda na nešto niže nivoe podzemnih voda na ve�em podru�ju oko konture kopa.

Obzirom na veliki broj bunara u baražama, uticaj Deonice 1 ekrana je kvantifikovan preko sumarnog kapaciteta baraža i prikazan je na Slici 4.

Sa dijagrama na Slici 6.2.21. vidi se generalni uticaj vodonepropusnog ekrana u sistemu odvodnjavanja, koji od trenutka izgradnje (01.01.2013.) uti�e na smanjenje ukupnog kapaciteta bunara u baražama. Iako je prognozni period relativno kratak (godinu dana), postignuto je smanjenje ukupnog kapaciteta baraža. U drenažnoj liniji LC-XI smanjen je proticaj za 16 l/s, u liniji LC-XII za 45 l/s, a u liniji LC-XIII za 90 l/s. Ukupno, za godinu dana postojanja Deonice 1 vodonepropusnog ekrana proticaj bunara je opao za 151 l/s. Potrebno je napomenuti da je u ostvarenom smanjenju kapaciteta drenažnih linija presudan broj bunara.

360

0

200

400

600

800

1000

1200

Jan-1

1

Mar-

11

May-1

1

Jul-11

Sep-1

1

Nov-1

1

Jan-1

2

Mar-

12

May-1

2

Jul-12

Sep-1

2

Nov-1

2

Jan-1

3

Mar-

13

May-1

3

Jul-13

Sep-1

3

Nov-1

3

Vreme

Q (

l/s)

LC-XI-Var 1

LC-XI-Var 2

LC-XII-Var 1

LC-XII-Var 2

LC-XIII-Var 1

LC-XIII-Var 2

Ukupno-Var 1

Ukupno-Var 2

Slika 4. Uporedni prikaz ukupnih kapaciteta drenažnih linija bunara u periodu

maj 2011.- kraj 2013. za obe varijante prora�una

Prora�unom je utvr�eno da je u varijanti 2, došlo do manjeg priliva podzemnih voda u kop, za oko 2 l/s.

4. ZAKLJU�AK Za izradu hidrodinami�kog modela ležišta Drmno, kao i hidrodinami�ke prora�une

koriš�en je programski paket Groundwater Vistas 5.33b. Hidrodinami�ki model površinskog kopa Drmno je koncipiran i izra�en kao model sa 6 šematizovanih slojeva, sa ukupno 726.461 aktivnih �elija.

Za prognozne prora�une usvojen je period od 01.05.2011. godine, do 31.12.2013. godine. Sama Deonica 1 ekrana na modelu je zadana po�ev od 01.01.2013. godine.

Kretanje podzemnih voda je na modelu ra�unato i simulirano kao realno kretanje pod pritiskom, ili sa slobodnim nivoom. Obra�ene su dve varijante:

- Varijanta 1 – bez vodonepropusnog ekrana na deonici 1 (ta�ke T1 do T2), i

- Varijanta 2 – sa vodonepropusnim ekranom na deonici 1 (ta�ke T1 do T2).

Generalni uticaj vodonepropusnog ekrana u sistemu odvodnjavanja, koji od trenutka izgradnje (01.01.2013.) uti�e na smanjenje ukupnog kapaciteta bunara u baražama. Iako je prognozni period relativno kratak (godinu dana), postignuto je smanjenje ukupnog kapaciteta baraža.

Ukupno, za godinu dana postojanja Deonice 1 vodonepropusnog ekrana proticaj bunara je opao za 151 l/s. Prora�unom je utvr�eno da je u Varijanti 2, došlo do manjeg priliva podzemnih voda u kop, za oko 2 l/s.

361

LITERATURA �1� Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, (2008), Glavni rudarski projekat

površinskog kopa Drmno za kapacitet od 9*106 t uglja godišnje, Beograd

�2� GEOING Group, (2011), Elaborat o rezultatima dodatnih detaljnih inženjersko -

geoloških istraživanja po trasi prve deonice ekrana na površinskom kopu Drmno (ta�ka

T-1 do T-2), Beograd

�3� Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, (2011), Uproš�eni rudarski

projekat izrade prve deonice vodonepropusnog ekrana na površinskom kopu Drmno u

Kostola�kom ugljenom basenu, Beograd Napomena: Ovaj rad je proistekao iz Projekta 33039 Unapre�enje tehnologije površinske eksploatacije lignita u cilju pove�anja energetske efikasnosti, sigurnosti i zaštite na radu, kojeg finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.