I. OPŠTE PODATKE of Resources.pdf · 2013. 2. 27. · I.2.2 Hidrografija Najvažniji površinski...

Opština Inđija – Mapa Resursa 2006.

-1-

I. OPŠTE PODATKE

I.1 Geografsk podaci I.1.1 Geografska lokacija Inđija se nalazi u jugozapadnom delu Srema, spada u veća naselja Srema (veća naselja od Inđije su Sremska Mitrovica i Ruma). Površina grada iznosi 385 km², broj naselja 11.Nadmorska visina grada je 113m, dok je centralni deo naselja određen koordinatama: 45,03º severne geografske širine i 20,05º istočne geografske dižine. Grad i opština Inđija imaju izrazito povoljan geografski položaj. Grad se nalazi u jugoistočnom Sremu, na jugoistočnim obroncima Fruške Gore koji se završavaju visom Koševac kod Starog Slankamena. Veći deo teritorije opštine i grad Inđija se nalazi na tzv. Fruškogorskoj lesnoj terasi sa povoljnim strujanjem vazduha, niskim nivoom podzemnih voda i povoljnim zemljištem za poljoprivredu i izgradnju. Pored opštine Inđija protiče Evropska reka Dunav u dužini od 42,000 km. Taj desni deo obale reke Dunav, koja je zaustavljena na obroncima Fruške Gore je jedna od najlešig na celom vodotoku kroz Srbiju. Neposredno naspram Starog Slankamena je ušće reke Tise i Dunav, a duž cele obale se pruža prekrasan pogled na Bačku i Banat. Grad Inđija se nalazi na magistralnom putu M22-1 Subotica-Beograd i udaljena je od Beograda 42,00 Km, a od Novog Sada 35,00 Km. Kroz Inđiju takođe prolazi magistralna pruga Subotica-Beograd, krak pruge prema Šidu, kao i regionalni put R109 Ruma-Stari Slankamen. Na mostu kod Beške ukrštaju se dva najznačajnija Evrospka koridora, koridor 10 (auto put E-75) i koridor 7 (reka Dunav) na prekrasnoj lokaciji koja nudi veliku mogućnost. Aerodrom Beograd je od Inđije udaljen 25 Km. Inđija ima izuzetan geografsko-saobraćajni položaj (blizina Beograda 42 km, Novog Sada 35 km, Aerodroma “Beograd” 35 km, neposredna blizina glavnih saobraćajnih pravaca u zemlji auto-put E-75: Beograd-Novi Sad, auto-put E-70: Beograd-Zagreb, magistralni put M22/1, regionalni put R109: Ruma-Stari Slankamen, železničkih pruga Beograd–Inđija-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i Beograd–Inđija–Zagreb-Ljubljana, blizina reke Dunav) što postavlja Inđiju u sam vrh ponude u Srbiji u smislu potencijala i atraktivnosti za investiranje.

Opština Inđija ima povoljan saobraćajni položaj. Nalazi se na putu i pruzi Beograd -Zagrab i Sofija-Beograd-Subotica-Budimpešta, a dalje ovi putni pravci vode prema gradovima širom Evrope. Postoje idealni uslovi za razvoj drumskog i železničkog saobraćaja. Drumskom vezom Inđija je povezana sa dva puta prema Novom Sadu i Beogradu (starim asfaltnim putem i auto-putem Novi Sad-Beograd to je međunarodni put E-75 , koridor 10). Preko Opštine postoji i drumska veza koja povezuje Dunav i Savu, odnosno poprečni sremski put. Teritorija opštine Inđija nalazi se između dva veća gravitaciona politička centra - Novog Sada i Beograda. Administrativni centar Opštine, grad Inđija, skoro podjednako je udaljen od Novog Sada (35km) i Beograda (40km). Uticaj Beograda je ojačao nakon izgradnje modernog auto-puta Novi Sad –Beograd u severoistočnom delu Opštine.


-2-

I.1.2 Mapa Opštine Inđije

I.1.3 Klima Klima ovog prostora u celini je umerenokontinentalna, na koju deluju dvojaki faktori: šire uzeto to su oni koji deluju na klimu Panonske nizije, a uže uzeto to su lokalni faktori, prouzrokovani položajem prostora: u sremu, uz Frušku goru, uz dunav i Drugo. Srednja godišnja temperatura vazduha je najviša tokom dva letnja meseca u julu i avgustu i iznosi 22ºC, najniža srednja godišnja temperatura je u januaru -1ºC.

Klimatske karakteristike grada Inđije približne su osobinama klima opštine Inđija. Meteoroliški elementi su uzeti sa meteoroške stanice Gladnoš udaljene od Inđije oko 15 km. Stanica se nalazi na 185 m.n.v. ; 40,08° s.g.š. i 20,00° i.g.d. Klima ovog prostora je umereno – kontinentalna, s jasno izražena četiri godišnja doba i s kontinentalnim karakterom, a na to u najvećoj meri utiče :

- Geografska širina , teritoriju Srema preseca 45 – ti uporednik, što znači da se Inđija nalazi u središnjem delu umerenog klimatskog pojasa

- Geografska dužina , u smislu udaljenosti od blagog maritimnog uticaja Atlantika (oko 2000 km) i okolnih mora

- Generalna izolovanost panonskog basena planinskim vencima ( na jugu- Dinaridi; na severu i istoku Karpati; a na zapadu Alpi)

- Drugostepeni, ali ipak znatan, uticaj na klimu imaju lokalne prilike : visinska razlika između Fruške Gore i terena gde se nalazi Inđija;


-3-

pedološki pokrivač tj černozemi i crnice koje se leti jako zagrevaju, povećavajući temperature vazduha, (a zimi se brzo rashlade snižavajući temperature);

površine pod kulturnom vegetacijom – niska vegetacija na sprečava ni insolaciju ni radijaciju, nema šumskih terena koji bi umanjivali temperaturne amplitude i brzinu vetrova ...

I.1.3.1 Temperatura vazduha

Tab. 1 Srednje mesečne i srednje godišnje temperature vazduha i kolebanje srednje temp. vazduha ( Gladnoš 1950 – 1990 ) *(značajno za planiranje poljoprivrede, turizma ...)

Zbog velikog kolebanja srednjih mesečnih temperatura dešava se da hladniji od januara bude februar ili decembar a topliji od jula avgust ili juni. Za klimatske prilike opštine značajno je i to što se zimske temperature nekih godina naglo menjaju, januarske su prosečno u minusu, a srednja februarska ide i do +8 C°. Ovakve promene uslovljavaju brzo topljenje snega a na to obično dolaze i obilne padavine u obliku kiše. Za planiranje nekih vidova turizma (rekreacija, izleti, kupališni...) pozitivno utiče to da postoji velikibroj letnjih dana, kao i dani u kojima se minimalna dnevna temperatura ne spusti ispod 20°C tzv. „dani sa tropskim noćima”

I.1.3.2 Vetar

U predelu Inđije najučestaliji vetrovi su severozapadnog pravca i ovaj vetar zajedno sa zapadnim donosi kišu. Ovi vetrovi duvaju ravnomerno i brzina im nije velika. Drugi po učestalosti su vetrovi iz istočnog kvadranta, naziv im je „košava” i to su po pravilu suvi, hladni i jaki vetrovi koji duvaju u naletima ( udarima). *planiranje razmeštaja industrije, vetrozaštitnih pojaseva,poljoprivrede...

mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Sredgod

Sred mes C° 0,0 1,7 6,0 10,9 14,1 19,3 21,0 20,9 16,9 11,5 5,5 1,4 10,9

Kolebanje od C° do C°

-6,5 do

+3,7

-7,8 do

+7,4

0,6 do 9,1

7,8 do

14,4

13,1 do

19,2

16,6 do

22,1

19,0 do

25,5

18,7 do

25,9

11,1 do

20,3

7,7 do

15,8

1,8 do

11,1

-2,9 do

+5,0

9,6do

12,9


-4-

Slika I.1.3.2 Ruža Vetrova

I.1.3.3 Padavine Tab. I.1.3.3 Srednje mesečne količine padavina i kolebanje količine padavina po mesecima i godišnje (Gladnoš 1950 – 1980)

mesec I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Sredgod

Sr.mes. kol. pad. (mm) 40,3 43,1 38,4 51,7 69,5 85,9 60,9 51,7 41,2 43,7 52,7 58,9 638,0 Kolebanje kol. pad. (mm)

4 do

100

7 do

114

1 do

103

11 do

104

8 do

219

17 do

220

4 do

149

6 do

130

4 do 86

0 do

134

13 do

146

0 do

171

429do

948

Padavine kao element javljaju se u raznim domenima ljudske aktivnosti, bilo kao koristan, bilo kao štetan parametar.

*poljoprivreda – kol.pad, raspored ( mesečno, vegetativni period), navodnjavanje...; turizam, ... Karakteristično za podneblje Srema je da se u toku jedne godine izluči duplo više padavina u odnosu na predhodnu ili neku kasniju godinu. Ta razlika u pojedinim godinama iznosi i do


-5-

500 mm., u izrazito sušnim godinama izlučuje se za oko 30% manje padavina nego prosečno, a neki meseci mogu biti potpuno bez padavina, nasuprot njima, u kišnim godinama, količina padavina je visoka kako po mesecima tako i godišnje.

I.2 Prirodni Resursi

I.2.1 Reljef

Prostor Inđijske opštine reljefno se sastoji iz dve osnovne geomorfološke celine: istočnih ogranaka Fruške Gore i fruškogorske lesne zaravni. Najveći prostor obuhvata fruškogorska lesna zaravan. Mezooblike reljefa predstavljaju rečne doline, pre svega dolina Patka bare odnosno Budovara, dolina Ljukovskog potoka i granična dolina prema opštini Irig, dolina Šelovrenca. Severnom granicom opštine teče Dunav sa svojim širokim koritom i gradi oblike vezane za rečnu eroziju i akumulaciju. U okviru fruškogorskog pobrđa mogu se izdvojiti dve celine: Kalakač i Koševac. Osnovna geološko-stratigrafska formacija na posmatranom području jeste diluvijalni les čije naslage pokrivaju celi prostor. To je kompaktna geološka masa koja je pod uticajem klime i vegetacije na površini izmenila svoje osobine i postala površina sa osobinama černozema koji je pogodan za poljoprivrednu delatnost.

I.2.2 Hidrografija

Najvažniji površinski vodeni tok na teritoriji opštine je reka Dunav koji protiče dužinom od 27 km. Na teritoriji inđijske opštine korito Dunava je uz same obronke Fruške gore te je širina aluvijalne ravni neznatna, a negde i ne postoji kao reljefni oblik što nepovoljno utiče na formiranje plaža. Značajan reljefni oblik vezan za Dunav su ade I brojni rukavci između njih. Najveće površine zahvataju Velika, Krčedinska i ada Kozjak. Pored njih postoji još nekoliko manjih ada koje nemaju nazive. Pored Dunava oblike površinske hidrografije predstavljaju i potoci ( Patka bara, Ljukovački, Novokarlovački) koji su veoma značajni jer su u njihovim dolinama stvorene veštačke mikroakumulacije. Na inđijskoj teritoriji postoje dve mikroakumulacije Ljukovačka i Šelovrenac (jednim delom pripada teritoriji opštine Irig). Jezera su poribljena šaranom, tolstolobikom, babuškom i somom. Od podzemne hidrografije na teritoriji inđijske opštine najznačajnije su termomineralne vode koje se javljaju u Starom Slankamenu i Inđiji. U Starom Slankamenu se nalazi termomineralno vrelo Slanača.Voda vrela spada u grupu hloridno-natrijumskih i slano-jodnih voda. Temperatur vode je 18,5 C i spada u kategoriju hipotermalnih voda. Za potrebe korišćenja ove vode početkom XX veka izgrađeba je banja koja danas radi ako Specijalna bolnica za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja “Dr Borivoje Gnjatić”. Drugi značajan izvor termomineralne vode je u samom mestu Inđija. Temperatura vode je 59 C i spada u kategoriju hipotermalnih voda. Izdašnost izvora je 800 l/min. Što se fizičkih osobina vode tiče, ona je bez mirisa, bistra i prozirna sa nijansom zelenkaste do žućkaste boje.


-6-

Voda pripada hloridno-karbonatno-natrijumskom tipu. Ukupna mineralizaciaj iznosi 4 g/l. Salinitet vode iznosi 2,5 g/l. Voda poseduje izuzetna lekovita svojstva i može se koristiti kao dopunsko sredstvo u lečenju sledećih hroničnih oboljenja: reumatizam, kožna oboljenja, stanje posle hirurških intervencija, posledica ratnih ranjavanja i povreda na koštano-zglobnom sistemu, itd. Rezerve vode na ovoj bušotini se procenjuju na 44 miliona kubnih metara, što omogućuje korišćenje u narednih 100 godina. Za sada izvor nije iskorišćen.

I.2.3 Biljni i životinjski svet Kako se Inđija nalazi na Sremskoj lesnoj terasi, čija je podloga suvo zemljište osnovna vegetacija je stepska koja je na većini tertorije kultivisana. Černozem sa svojim varijantama zauzima 87% teritorije opštine. Od ukupno 31 873 ha obradivog zemljišta pod njivama se nalazi 30 782 ha, 450 ha voćnjaci i 650 ha vinogradi i šume. Treitorija Inđije je veoma siromašna šumskim površinama, veća područja pod šumom se nalaze uglavnom uz obalu Dunava. Šumski kpmpleks u Čortanovcima pripada Nacionalnaom parku Fruška gora. U polju Krčevinama, Beščanskom ataru, Čortanovačkom ataru blizu Banstola nalaze se veće površine pod vinogradima. Od poljoprivrednih kultura najzastupljenije su: pšenica, kukuruz, suncokret, šećerna repa, lucerka i ječam. Životinjski svet je pored domaćih predstavljen manjim brojem divljih životinja. Javljaju se srne, zečevi, lisice, hrčkovi, miševi i pacovi. Od ornitofaune zastupljeni su: jarebice, prepelice, vrapci, vrane kao i fazani koji se nalaze pod pokroviteljstvom lovačkih društava. Od ribljeg fonda zastupljeni su: smuđ, šaran, kečiga u Dunavu i šaran, tolstolobik, babuška i som u jezerima. I.3 Istorija i kulturno nasleđe Prvo pominjanje naselja datira iz 1455. godine. Kao naseljeno mesto pominje se i 1702. i 1713. godine 1746. godine naselje je imalo 60 domova. Početkom XIX veka počinju se doseljavati Česi i Nemci a krajem veka i Mađari. Pred II svetski rat u Inđiji od ukupno 7800 stanovnika, 5900 je činilo nemačko stanovništvo tako da je Inđija u to vreme bila duhovni centar Nemaca u Sremu. Grad je bio u to vreme jedan od najrazvijenijih naselja u Vojvodini, kao i kulturni i duhovni centar Nemaca u sremskom regionu. Posle 1944g., migracije su se intevizirale i iako je danas 75% stanovništva sastavljeno od Srba, Inđija je zadržala svoj stari kosmopolitski duh i međuetničku toleranciju. Industrijski razvoj Inđije je usko povezan sa razvojem železničke infrastrukture. Železnica je došla do Inđije 1883g, iz dva pravca: od Subotice i Zagreba sa severa I zapada, nastavljajući prema Beogradu. Ovo je veoma bitno pozicioniralo Inđiju na raskršće


-7-

dva balkanska železnička pravca. Dodatno, prvi moderni put u Srbiji, nazvan međunarodni put(Novi Sad-Beograd), prolazio je kroz Inđiju 1939g. Različiti sajmovi su se održavali u Inđiji početkom 19 veka, što je bilo vreme kada je osnovana državna pošta. Telegraf je postao operativan u Inđiji 1850g., dok su poštanski transferi novca krenuli 1886g. Prva banka je osnovana 1897g., kao i prva trgovačka škola. Prva električna trafo stanica je krenula sa radom 1911g. Industrijski progres u Inđiji je iniciran sa početkom rada mlinova polovinom 19.veka, i prvi veći parni mlin, sa kapacitetom od 10 vagona pšenice dnevno, je izgradila firma iz Budimpešte 1890g. Posle mlinova, usledile su fabrike cigli, dok je tradicija stolarstva i proizvodnje nameštaja započeta 1876g. Početkom 20 veka poznata fabrika krzna je osnovana. Posle I svetskog rata, osnovane su različite nove fabrike za proizvodnju igračaka za decu,eksere, džem, jaja u prahu, padobrane, do tekstila i metalske industrije posle II svetskog rata. U prvoj polovini 20.veka Inđija je postala tradicionalna trgovačka destinacija i mesto uspešnih trgovačkih kompanija. 1960g. su bile poznate po brzom razvoju malih i srednjih preduzeća. I.4 Kulturno-istorijski objekti

I.4.1 Spomenici Na teritoriji opštine Inđija nalazi se ukupno 23 spomenika kulture i znamenitih mesta koji su pod zaštitom države.( Kategoriju i režim zaštite je propisao Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Sremske Mitrovice )

Dva spomenika kulture su u kategoriji ,,od izuzetnog značaja”: - S.P.C. ,,SV. NIKOLE ” u Starom Slankamenu - Spomenik podignut na mestu ,,bitke kod Slankamena” Deset spomenika je u kategoriji ,,od velikog značaja”. Među njima se nalazi rodna

kuća Đorđa Natoševića i ostaci tvrđave u Starom Slankamenu, Vojnograničarska zgrada u Krčedinu i većina crkava na teritoriji Opštine. Jedanaest spomenika je u kategoriji ,,od značaja”: Kuća Đorđa Vojnovića u Inđiji, Tursko kupatilo u Starom Slankamenu, Mlin na valjke i Spomenik streljanim meštanima Beške u Beški, spomen obeležja iz perioda NOB-a na više lokaliteta na teritoriji Opštine...

I.4.2 Arheološka Nalazišta Na teritoriji opštine Inđija nalazi se pet arheoloških lokaliteta na kojima su vršena istraživanja i koji su pod zaštitom države. Najznačajniji lokaliteti su: ,,Mihaljevačka šuma” u Čortanovcima, ,,Kalakača” u Beški i ,,Akuminkum” u Starom Slankamenu. Pored ovih ,,poznatih” lokaliteta na teritoriji Opštine nalazi se još desetak manjih, istraženih, lokaliteta i jedan manji broj, evidentiranih, neistraženih lokaliteta.

I.4.3 Verski Objekti

Bogato kulturno-istorijsko nasleđe i raznolikost etničkih zajednica doprineli su da se u naseljima na teritorije Opštine nalazi veliki broj različitih crkava (Pravoslavne, Rimokatoličke, Reformatorske, Evangelističke...).


-8-

Najstarija i najvrednija crkva ,,Svetog Nikole” nalazi se u Starom Slankamenu. Pored ove, u Starom Slankamenu, i crkve u Beški, Inđiji, Maradiku i Krčedinu su zanimljive za turističku prezentaciju, jer se u njima nalaze predmeti koji imaju umetničku vrednost. (Ikonostasi, slike poznatih umetnika...)

I.4.4 Galerije, Muzeji Galerija ,,Kuća Vojnovića”

Radno vreme: 07-19 Postavka: Stalna muzejska postavka u pripremi(?).U galeriji se održavaju redovne slikarske izložbe. Poseduje legat Đorđe Vojnovića, kao i slike (oko 70) Nikole Petkovića.

Muzej Zavičajnog društva ,,Stara Beška” Postavka: Stare fotografije Beške, numizmatička zbirka, stari i retki predmeti iz Beške i okoline, stalna postavka dela slika likovne kolonije ,,Danica Jovanović” Muzej zavičajnog društva je osnovan 2003 god.,smešten je u zgadi M.Z.

I.5 Administrativna struktura

Opština Inđija (u daljem tekstu: Opština) je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj građani ostvaruju lokalnu samoupravu u skladu sa Ustavom. Teritoriju opštine čine područja naseljenih mesta, odnosno katastarskih opština koje ulaze u njen sastav i to:

Redni broj Naseljeno mesto Katastarska

opština 1. Beška Beška 2. Inđija Inđija 3. Krčedin Krčedin 4. Ljukovo Ljukovo 5. Jarkovci Ljukovo 6. Maradik Maradik 7. Novi Karlovci Novi Karlovci 8. Novi Slankamen Novi Slankamen 9. Slankamenački Vinogradi Novi Slankamen 10. Stari Slankamen Stari Slankamen 11. Čortanovci Čortanovci

Opština ima svojstvo pravnog lica i predstavlja je predsednik opštine. Sedište opštine je u Inđiji, ulica Cara Dušan broj 1. Organi opštine su: Skupština opštine, predsednik opštine i Opštinsko veće. Radi ostvarivanja poslova iz nadležnosti Opštine, pored organa opštine, obrazuje se i Opštinska uprava.


-9-

I.5.1 Skupštine opštine Inđija

SRS – 15 odbornika (40,54%) Grupa građana «Samo najbolje za Inđiju – Goran Ješić» - 8 odbornika (21,62%) Demokratska stranka – 5 odbornika (13,51%) Socijalistička partija Srbije – 3 odbornika (8,11%) Demokratska stranka Srbije – 2 odbornika (5,41%) Pokret snaga Srbije – 2 odbornika (5,41%) Grupa građana «Za Inđiju i napredna sela - Marijan Rističević» - 2 odbornika (5,41%) (Ukupno 37 odbornika). Vladajuću koaliciju čine: Grupa građana «Samo najbolje za Inđiju – Goran Ješić» - 8 odbornika (21,62%) Demokratska stranka – 5 odbornika (13,51%) Demokratska stranka Srbije – 2 odbornika (5,41%) Pokret snaga Srbije – 2 odbornika (5,41%) Grupa građana «Za Inđiju i napredna sela - Marijan Rističević» - 2 odbornika (5,41%) (Ukupno 19 odbornika)

I.5.2 Kroz opštinsku administraciju Inđije

Već smo učinili mnogo da građanima i Vama olakšamo i ubrzamo neizbežni put kroz opštinsku administraciju. Prijemno odeljenje Skupštine opštine Inđija u potpunosti je usklađeno sa evopskim standardima i prvo je ovakvog tipa u Republici Srbiji. Odeljenje je namnjeno pružanju adminsitrativnih usloga sa maksimalnom operativnošću i udobnošću, a glavni cilj bio nam je da Vam usluga oduzme što manje vremena. Odeljenje ima 17 šaltera za komunikaciju sa strankama. Pored zahteva koje podnosite službenicima opštinske lokalne uprave ovde možete obaviti posao i sa predstavnikom poreske uprave i službenikom Republičkog geodetskog zavoda, a tu je i šalter Novosadske banke. Prostor u kome se nalazi ovo prijemno одељење u potpunosti je klimatizovan, a kompjuterski i razglasno umrežen, tako da je postignuta maksimalna operativnost pri pružanju. Najvažnije je što ovako opremljeno odeljenje u rekordnom roku može da izda građanima sva potrebna dokumenta. Investitori, takođe, u rekordno kratkom roku mogu dobiti građevinske dozvole, kao i svu ostalu dokuemntaciju za konstituisanje i izgradnju privrednog objekta.


-10-

I.5.3 Najbolja Opštinska uprava u Srbiji

Prijemno odeljenje Skupštine opštine Inđija je u potpunosti usklađeno sa evropskim standardima i prvo je ovakvog tipa u Republici Srbiji.Odeljenje je namenjeno pružanju administrativnih usluga građanima sa maksimalnom operativnošću i udobnošću, kao i minimalnim zadržavanjem stranaka.Odeljenje broji 17 šaltera za prijem građana od strane službenika lokalne uprave, poreske uprave i Republičkog geodetskog zavoda, kao i šalter Novosadske banke. Prostor u kome se nalazi ovo odeljenje je u potpunosti klimatizovan, a kompjuterski, telefonski i razglasno umrežen, tako da je postignuta maksimalna operativnost pri pružanju usluga. Ovako opremljeno odeljenje u rekordnom roku može da izda građanima sva potrebna dokumenta. Investitori takođe u rekordnom roku mogu dobiti građevinske dozvole kao i svu ostalu dokumentaciju za izgradnju privrednih objekata.

I.5.4 Sistem 48

Sistem 48 je sistem koji doprinosi dobrom upravljanju i odgovornosti, i koji služi otkrivanju problema u upravljanju lokalnom samoupravom. Sistem 48 je razvijen u Baltimoru, SAD, i u ovom trenutku se sprovodi u samo nekoliko gradova u Americi. Inđija, opština u Srbiji, je jedini evropski predstavnik Sistema 48. Zasnovan na blagovremenom i tačnom izveštavanju, kao i brzoj reakciji, Sistem 48 je sveobuhvatan sistem izveštavanja kojim se meri i ocenjuje radni učinak, naglašavaju ključni problemi uprave i predlažu efikasne mere za poboljšanje pružanja usluga. Građani Inđije zahvaljujući Sistem-u 48 u mogućnosti su da kontaktiraju opštinu 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji, i da dobiju informaciju o bilo kom komunalnom preduzeću ili javnoj službi koja im predstavlja problem. Nisu primorani da dođu u opštinu da bi prijavili problem, iako bi bili veoma ljubazno i profesionalno usluženi. Dovoljno je da se obrate Centru za žalbe građana tj. da obave jedan telefonski poziv (555-588) po ceni lokalnog razgovora ili da pošalju poruku preko mobilnog telefona (065-5555-880). Odgovor na svoje pitanje dobijaju u roku od 48 sati. Jedan od najznačajnijih rezultata Sistema 48 je pored jedinstvene baze svih zahteva građana i veliki procenat rešenih zahteva koji iznosi preko 90%. U proteklih 6 meseci obrađeno je preko 2500 zahteva građana. Sistem je doveo i do značajnih ušteda sredstava koji se mere milionskim iznosima. I.6 Transportne veze – zemlja, voda, vazduh

Opština Inđija ima povoljan saobraćajni položaj. Nalazi se na putu i pruzi Beograd-Zagrab i Sofija-Beograd-Subotica-Budimpešta, a dalje ovi putni pravci vode prema gradovima širom Evrope. Postoje idealni uslovi za razvoj drumskog i železničkog saobraćaja. Drumskom vezom Inđija je povezana sa dva puta prema Novom Sadu i Beogradu (starim asfaltnim putem i auto-putem Novi Sad-Beograd to je međunarodni put E-75 , koridor 10). Preko Opštine postoji i drumska veza koja povezuje Dunav i Savu, odnosno poprečni sremski put. Teritorija opštine Inđija nalazi se između dva veća gravitaciona politička centra - Novog Sada i Beograda. Administrativni centar Opštine, grad Inđija, skoro podjednako je udaljen od Novog Sada (35km) i Beograda (40km). Uticaj Beograda je ojačao nakon izgradnje modernog auto-puta


-11-

Novi Sad –Beograd u severoistočnom delu Opštine Tab. 1.6.1 Dužina puteva

REPUBLIKA SRBIJA2) 37662 23638 4767 4612 10451 8912 22444 10114Centralna Srbija 31761 18485 3204 3080 8652 7151 19905 8254Vojvodina 5901 5153 1563 1532 1799 1761 2539 1860Sremski okrug 1197 1030 269 263 371 345 557 422

Inđija 2003 188 128 45 45 30 28 113 552002 182 123 45 45 29 28 108 502001 182 116 45 45 29 28 108 432000 182 106 45 45 29 28 108 331999 182 106 45 45 29 28 108 33

1) U ukupnu dužinu puteva, kao i kod magistralnih puteva, nije upačunata dužina auto-puteva.2) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.

Regionalni Lokalni

svega savremeni kolovoz svega savremeni

kolovoz svega savremeni kolovoz

Administrativna Podela Ukupno Savremeni kolovoz

Magistralni

Ukupna dužina lokalih puteva 112,6 km. Savremeni kolovoz 54,6 km (posle revitalizacije 2004 god stanje je dobro). Tucanik 12 km, Zemljani 46 km. Veći je problem ulična mreža u Inđiji (60 km) koja je oštećena prilikom izgradnje fekalne kanalizacije, Regioanlni put R109, Magistralni put M22.1. Inđija-Krst. Pored opštine Inđija protiče Evropska reka Dunav u dužini od 42, 000 km. Taj desni deo obale reke Dunav, koja je zaustavljena na obroncima Fruške Gore je jedna od najlešig na celom vodotoku kroz Srbiju. Inđija ima izuzetan geografsko-saobraćajni položaj jer je u blizini Aerodroma “Beograd” 35 km.

I.7 Komunikacije U svim naseljenim mestima postoje odeljenja Javnog preduzeća PTT Srbija, a u samom gradu rade pošte na dve lokacije. Gradska pošta je prvog reda i pruža sve usluge koje Jp PTT Srbije nudi korisnicima. U gradu je instalirana najsavremenija digitalna centrala, pa je skoro 100 odsto priključaka digitalizovano. Preko 10 odsto stanovništva Inđije koristi internet mrežu. Omogućeno je priključenje svih standardnih, ali i naprednih servisa. Deo mreže postavljen je pod zemljom, a deo nadzemne zamenjen je novim vodovima.

Tab. 1.7 PTT Saobraćaj

pismonosne pošiljke, hilj.

paketi, hilj.

REPUBLIKA SRBIJA2) 1518 2409272 179366 1159Centralna Srbija 993 1786755 131758 844Vojvodina 508 622517 47270 314Sremski okrug 95 90149 4050 40

Inđija 2003 9 11172 596 72002 9 11145 695 92001 10 10952 835 72000 11 10695 893 91999 11 10571 595 11

1) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.

Administrativna Podela Pošte Telefonski

pretplatnici

PTT promet (otpremljeno)


-12-

I.8 Građevinarstvo I.8.1 Osnovni podaci

Tab. I.8 .1 Osnovni podaci o građevinarstvu, 2001


Inđija 2001 186 111670 45841 58904 4495 54409 20427 339822000 201 80591 32866 38544 1878 36666 10269 263971999 197 37221 7463 14329 1036 13293 5181 8112

Administrativna Podela

Broj zapo-slenih

društveni proizvod

amortiza-cija neto za-

rada (plata)

Osnovna sredstva (nabavna vrednost) Narodni dohodak

ukupno oprema ukupno višak proiz-voda

Tab I.8.1 Osnovna sredstva (nabavna vrednost), Inđija

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

1999 2000 2003

Godina

hilj.

din ukupno

oprema

I.8.2 Građevinski radovi Tab. I.8.2 Vrednost izvedenih građevinskih radova, 2003.

u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 71202084 24250361 20113905 16054824 51088179 8195537Neraslorećeno 1457586 _ _ _ 1457586 _

Centralna Srbija 52434257 18427218 14751356 11676443 37682901 6750775Neraslorećeno 1210916 _ _ _ 1210916 _

Vojvodina 17138123 5781489 5320895 4336727 11817228 1444762Neraslorećeno 246670 _ _ _ 246670 _

Sremski okrug 3061341 1139084 1219214 1011608 1842127 127476Inđija 2003 623180 148628 150583 106358 472597 42270

2002 293173 _ 133745 87288 159428 _2001 193266 _ 80220 39689 113046 _2000 98369 _ 33662 17992 64707 _1999 49060 _ 9102 5021 39958 _


Sve svojine Privatna svojina Ostali oblici svojine

ukupno svega svegastambena izgradnja

stambena izgradnja

stambena izgradnja


-13-

Graf. I.8.2 Vrednost izvedenih građevinskih radova, Inđija

0

100000

200000

300000

400000

500000

600000

700000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Hilj

. din

.Sve svojinePrivatna svojina

I.8.3 Stanovi Tab. I.8.3.1 Stambena izgradnja

Izgrađenihbroj broj stanova na

površina, nezavrše- površina, nezavrše- 1000m2 nih stanova m2 nih stanova stanovnika

REPUBLIKA SRBIJA 13871 1123818 36344 11215 976033 22621 1.8Centralna Srbija 10670 857162 30737 8969 758065 19221 1.9Vojvodina 3168 265171 5607 2213 216483 3400 1.5Sremski okrug 517 59574 505 445 56034 398 1.5Inđija 2003 145 10232 54 97 7872 29 2.8

2002 75 5621 77 52 4389 42 1.62001 22 1838 85 22 1838 30 0.52000 49 3646 43 33 2694 23 1.11999 54 3575 48 31 2117 32 1.2


Ukupno Privatna svojinazavršeni stanovi završeni stanovi

broj broj

Graf. I.8.3.1 Stambena izgradnja, Inđija

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Povr

šina

, m2

UkupnoPrivatna svojina


-14-

Tab. I.8.3.2 Porušeni stanovi, 2003.

REPUBLIKA SRBIJA 826 788 60811 59245 184 352 186 87 4Centralna Srbija 153 121 8306 7090 2 23 50 63 3Vojvodina 673 667 52505 52155 182 329 136 24 1Sremski okrug 209 209 12019 12019 3 129 67 8 1Inđija 2003 17 17 1138 1138 _ 10 6 1 _

2002 22 _ 1746 _ 1 15 3 3 _2001 13 _ 1001 _ 1 9 3 _ _2000 11 _ 921 _ 2 6 2 1 _1999 8 _ 675 _ 1 4 2 1 _

1961-1975

1976-1980


Broj Površina, m2 Broj gorušenih stanova prema godini izgradnje

ukupnou priva-

tnoj svojini

ukupnou priva-

tnoj svojini

do 1918

1919-1945

1946-1960

Graf. I.8.3.2 Površina porušenih stanova, Inđija

22

17

8

1113

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

1600

1800

2000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Povr

šina

, m2

0

5

10

15

20

25

Bro

j sta

nova

Površina, m2 Broj

I.8.4 Nekretnine Tab. I.8.4 Cene na tržištu nekretnina

I.9 Mediji U Inđiji deluju tri lokalne radio stanice, a jedna od njih je osnovana opštinskom odlukom kao

Velicina stambene jedinice Lokacija Cena

Jednosobni centar 57.350,00 din/m2 Jednosobni periferija 49.650,00 din/m2 Dvosobni centar 57.350,00 din/m2 Dvosobni periferija 49.650,00 din/m2 Trosobni centar 55.750,00 din/m2 Trosobni periferija 44.850,00 din/m2 Veci centar 53.050,00 din/m2 Veci periferija 44.850,00 din/m2


-15-

javno preduzeće, dok su druge dve u privatnom vlasništvu. Vođstvo opštine podržave napore da radio u javnoj svojini bude dosledno transformisan po modelu javnog servisa. Pored radia u Inđiji postoji i lokalna televizija koja takođe funkcioniše kao javno preduzeće, a regionalna Sremska televizija otvorila je dopisništvo koje prati događaje na teritoriji čitave opštine. Trenutno je u pripremi i otvaranje dopisništva novosadskog „Dnevnika“. I.10 Nevladine organizacije

I.11 Ekologija I.11.1 Kvalitet vazduha i vode, problemi životne sredine

Opštinu Inđija čini naselje Inđija i još deset seoskih naselja i to: Beška, Krčedin, Stari Slankamen, Novi Slankamen, Novi Karlovci, Slankamenački vinogradi, Ljukovo, Maradik, Jarkovci i Čortanovci. Naselje Inđija je podeljeno na zone individualnog, mešovitog i kolektivnog stanovanja, kao i dve radne zone: jugoistočnu i severoistočnu radnu zonu. U stambenom delu naselja ugrožavanje životne sredine u vidu aerozagađenja koje potiče od mobilnih i stacionarnih izvora sagorevanja fosilnih goriva gde se pod stacionarnim podrazumevaju dimnjaci od stambenih i od privrednih objekata. Međutim, ovo zagađenje je zanemarljivo iz razloga što je većina domaćinstava i maloprivrednih objekata priključena na mesnu gasovodnu mrežu tako da je emisija produkata potpunog ili nepotpunog sagorevanja prirodnog gasa daleko manja nego da se koriste čvrsta ili tečna fosilana goriva za grejanje. Takođe i sve veći broj automobila koristi kao pogonsko gorivo prirodni gasa tako da je i emisija iz mobilnih izvora svedena na daleko manje vrednosti. U aereozagađenja spada i pojava praškastih materija u vazduhu koja potiče iz istih izvora. Pored toga u stambenom delu naselja dolazi do pojave komunalne buke i vibracija, a naročito u centru Inđije gde se ukrštaju putni pravac M-22/1 Beograd-Novi Sad i putni pravac za Rumu i Sremsku Mitrovicu, ali postoji i veliki broj ugostiteljskih objekata koji doprinose povećanju komunalne buke. Kroz stambeni deo naselja potiče potok koji se zagađuje bacanjem čvrstog otpada, najčešće ambalažnog tipa, ali i ispuštanja komunalnih i fekalnih otpadnih voda. U stambenom delu naselja Inđija do izgradnje kanalizacije sva domaćinstva i maloprivredni objekti su svoje otpadne komunalne i fekalne vode ispuštali u septičke jame koje su pravljene od vodopropusnog i poroznog materijala sa ostavljanjem pukotina između cigli tako da je dolazilo do kontaminacije okolnog zemljišta i podzemnih voda otpadnim vodama komunalnog i fekalnog karaktera obogaćene raznim tipovima deterdženata i sredstava za čišćenje. Prilikom izgradnje novih objekata projektovane su i ukopavane vodonepropusne septičke jame tako da se izlivanje otpadnih voda u okolno zemljište smanjilo. Pored toga kroz Inđiju je sprovedena mesna kanalizaciona mreža koja će biti priključena na regionalnu kanalizacionu mrežu tako da će se kontaminiranje zemljišta i podzemnih voda smanjiti ili u najboljem slučaju potpuno sprešiti čim se budu stvorili uslovi za priključenje domanćistava i ostalih korisnika na mesnu kanalizacionu mrežu.


-16-

U okviru stambenog dela naselja nisu vršena ispitivanja kvaliteta životne sredine, osim pojedinačnih slučajeva merenja komunalne buke. U okviru radnih zona naselja Inđija nalazi se veliki broj privrednih proizvodnih, skladišnih i agro kompleka i objekata. Aerozagađenje u industrijskom delu naselja Inđija potiče prvenstveno od sagorevanja fosilnih goriva iz stacionarnih izvora koji se koriste za zagrevanje objekata ili za tehnološke procese, kao i iz mobilnih izvora. Pored toga dolazi i do emisije koja potiče od samih tehnoloških procesa, ali, kako u Inđiji nema privrednih objekata koji bi mogli predstavljati velike zagađivaše životne sredine, a većina objekat koristi prirodni gas kako gorivo za zagrevanje, to se može reći da nije došlo do degradacije kvaliteta vazduha. Buka i vibracije se javljaju od vozila i pogonskih mašina, ali je nivo buke u granicama dozvoljenih Pravilnikom o nivou buke u životnoj sredine, a koje se odnose na industrijske zone. Veliki problem kod jugoistočne radne zone je taj što se zona predviđena za izgradnju privrednih objekata poklapa sa zonom sanitarne zaštite mesnog vodozahvata, tako da se prilikom izgradnje novih objekta moraju projektno predvideti mere zaštite vodozahvata i tretmana otpadnih voda, kao i izgradnja vodonepropusnih septičkih jama do priključenja na mesnu kanalizacionu mrežu. Ispitivanje kvaliteta životne sredine nije vršeno u radnim zonama osim pojedinačnih merenja nivoa buke. Pored ovih zona u naseljenom mestu Inđija pod Inđiju spada i inđijski atar, odnosno poljoprivredno zemljište. Na ovim lokacija javlja se kontaminacija zemljišta, podzemnih i površinskih voda zbog nekontrolisanog korišćenja veštačkih đubriva. Merenja na ovim lokacijama nisu sprovođenja. U okviru izrade LEAP-a (Lokalnog ekološkog akcionog plana) biće predviđene mere koje će se preduzimati za sprečavanje degradacije životne sredine i za redovnu kontrolu i praćenje kvaliteta činilaca životne sredine. Pored toga napraviće se plan monitoringa vazduha, zatim plan monitoringa zagađivača, a kao najbitnija stavka formiraće se katastar zagađivača, a sve to u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. Pored toga biće sačinjen program edukacije kako predškolske i školske dece, tako i preduzetnika kako bi se sprečilo dalje narušavanje stanja životne sredine. Merenja kvaliteta zemljišta i voda nisu u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, ali će se pružiti pomoć nadležnima kako bi se što efikasnije ispitao kvalitet životne sredine. U naseljenim mestima na teritoriji opština Inđija, osim naselja Inđija, nema velikih privrednih objekata, tako da životna sredina nije degradirana. U skladu sa time je i činjenica da ni u selima nisu vršena ispitivanja kvaliteta činilaca životne sredine, ali će se prilikom izrade LEAP-a obratiti pažnja na kontrolu kvaliteta tih činilaca i u selima.


-17-

Pored ovoga neophodno je istaći da se na teritoriji opštine Inđija nalazi veliki broj divljih deponija koje dodatno kontaminiraju zemljište i podzemne vode. Nadležno javno komunalno preduzeće redovno sprovodi akcije uklanjanja pomenutih deponija, ali svakodnevno se pojavljuju nove deponije i smetlišta. Zbog toga će se u okviru LEAP-a obratiti posebna pažnja na trajno uklanjanje deponija i edukaciju građanstva kako bi se sprečilo nastajanje novih deponija i smetlišta. Poseban problem unutar naselja predstavlja veliki broj pasa i mačaka lutalica koji predstavljaju opasnost po meštane, ali i potencijalni su izvori zaraza. Nadležno preduzeće sprovodi akcije hvatanja luatlica, što se mora nastaviti i u narednom periodu, a takođe se mora sprovesti edukacija kako bi se sprečilo dalje napuštanje pasa i mačaka, odnosno da se meštani edukuju da zovu nadležne organe da odvode ljubimce, a ne da ih ostavljaju na ulici i u ataru. U vezi sa životinjama postoji i problem pojave pacova na seoskim kanalima, često u samom naselju zbog bacanja raznog otpada po kanalima. Pacovi su izvor velikih zaraza i mora se hitno sprovesti plan z auklanjanje istih. Pored pacova po kanalima i atarima rasprostranjenja je ambrozija koja predstavlja alergent i može znatno ugroziti ljudsko zdravlje. U skladu sa time biće sačinjen program za suzbijanje ambrozije pre sezone cvetanja kako se ne bi seme raširilo na veću teritoriju. Problem vezan za autohtoni biljni i životinjski svet ogleda se u nekontrolisanoj seči drvenastih biljaka, kao i činjenici da je krivolov i protiv zakoniti ribolov dosta rasprostranjen. U okviru zakonom propisanih dužnosti za jedinice lokalne samouprave sačiniće se programi na osnovu kojih će se sprečiti dalja degradacija životne sredine i pokrenuti akcije za poboljšanje kvaliteta činilaca životne sredine.

I.11.2 Ekološki standardi: U ostvarivanju zaštite životne sredine Republika, automna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna i fizička lica odgovorna su za svaku aktivnost kojom menjaju ili mogu promeniti stanje i uslove u životnoj sredini odnosno za nepreduzimanje mera zaštite životne sredine u skladu sa zakonom. Pravna i fizička lica dužna su da u obavljanju svojih delatnosti obezbede: racionalno korišćenje prirodnih bogastava, uračunavanjem troškova zaštite životne sredine u okviru investicionih i proizvodnih troškova, primenu propisa, odnosno preduzimanje mera zaštite životne sredine, u skladu sa zakonom.


-18-

II. STANOVNIŠTVO

II.1 Broj stanovnika Tab. II.1.1 Prosečan broj stanovnika 1991-2003.

Administrativna Podela 19911) 1998 1999 2000 2001 2002 2003

REPUBLIKA SRBIJA 7595636 7567745 7540401 7516346 7503433 7515144 7532613

Centralna Srbija 5563230 5535036 5506936 5484920 5473370 5472221 5473651

Vojvodina 2032406 2032709 2033465 2031426 2030063 2042923 2058962

Sremski okrug 333305 333120 332406 332767 334317 340345 347364

Inđija 49013 49431 48982 48842 49177 50325 51628

1) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metоhiju.

Graf. II.1.1 Prosečan broj stanovnika 1991-2003.

7480000

7500000

7520000

7540000

7560000

7580000

7600000

7620000

1991 1998 1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Rep

ublik

a Sr

bija

48500

49000

49500

50000

50500

51000

51500

52000

Inđi

ja

REPUBLIKA SRBIJA Inđija


-19-

Tab. II.1.2 Ukupan broj stanovnika, 1971-2002. po popisima

REPUBLIKA SRBIJA 8446591 9313676 7581437 7498001

Centralna Srbija 5250365 5694464 5611242 5466009

Vojvodina 1952533 2034772 1970195 2031992

Sremski okrug 285474 306085 303216 335901

Inđija 40530 44151 42849 496091) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metоhiju.

Administrativna Podela 19911) 2002

Stanovništvo, ukupno

19811971

Graf. II.1.2 Ukupan broj stavonika, 1971-2002. po popisima

5000000

5500000

6000000

6500000

7000000

7500000

8000000

8500000

9000000

9500000

10000000

1971 1981 1991 2002

Godina

Rep

ublik

a Sr

bija

30000

35000

40000

45000

50000

55000

Inđi

ja

REPUBLIKA SRBIJA Inđija


-20-

II.2 Struktura stanovništva II.2.1 Struktura stanovništva prema starosti i polu

Tab. II.2.1 Struktura stanovništva prema starosti i polu, po popisu 2002. DEO-1Administrativna

Podela Pol Укупно 0-4 год. 5-9 10-14 15-19 20-24 25-29 30-34 35-39 40-44 45-49

REPUBLIKA s 7498001 342344 394596 439830 495651 512429 504566 476447 486009 531828 621553SRBIJA m 3645930 175753 203059 225451 253353 261232 253636 237553 240552 263071 309769

ž 3852071 166591 191537 214379 242298 251197 250930 238894 245457 268757 311784Centralna s 5466009 249760 286762 318034 357874 369988 368612 347168 347775 381732 451958Srbija m 2660988 128218 147637 163071 182988 188146 184555 172438 171604 188186 224469

ž 2805021 121542 139125 154963 174886 181842 184057 174730 176171 193546 227489Vojvodina s 2031992 92584 107834 121796 137777 142441 135954 129279 138234 150096 169595

m 984942 47535 55422 62380 70365 73086 69081 65115 68948 74885 85300ž 1047050 45049 52412 59416 67412 69355 66873 64164 69286 75211 84295

Sremski s 335901 15075 17996 20892 23268 23379 22142 21356 23490 25949 28425okrug m 164137 7669 9263 10766 11991 12088 11326 10719 11666 13105 14508

ž 171764 7406 8733 10126 11277 11291 10816 10637 11824 12844 13917Inđija s 49609 2072 2629 3091 3542 3443 3307 3130 3431 3795 4274

m 24288 1078 1351 1557 1872 1804 1700 1562 1683 1951 2173ž 25321 994 1278 1534 1670 1639 1607 1568 1748 1844 2101

po popisu 1991. s 44185 2663 3105 3086 3005 2957 3030 3422 3645 3316 2146m 21610 1318 1643 1682 1533 1514 1512 1782 1890 1710 1054ž 22575 1345 1462 1484 1472 1443 1518 1640 1755 1606 1092

DЕО-2Administrativna

Podela Pol 50-54 55-59 60-64 65-69 70-74 75-79 80-84 85-89 90-94 95 i više Nepo-znato

REPUBLIKA s 571353 389185 443784 460406 387284 247338 100678 30934 11746 2119 47921SRBIJA m 281306 186571 207676 209580 167178 94552 37317 11092 4204 707 22318

ž 290047 202614 236108 250826 220106 152786 63361 19842 7542 1412 25603Centralna s 416864 281531 323272 341157 291126 186734 74398 21744 8553 1608 39359Srbija m 204679 135564 152501 156860 127481 73797 28599 8195 3181 553 18266

ž 212185 145967 170771 184297 163645 112937 45799 13549 5372 1055 21093Vojvodina s 154489 107654 120512 119249 96158 60604 26280 9190 3193 511 8562

m 76627 51007 55175 52720 39697 20755 8718 2897 1023 154 4052ž 77862 56647 65337 66529 56461 39849 17562 6293 2170 357 4510

Sremski s 24484 16187 19904 20334 16075 9146 3894 1285 458 78 2084okrug m 12298 7760 9277 9059 6902 3019 1204 363 129 21 1004

ž 12186 8427 10627 11275 9173 6127 2690 922 329 57 1080Inđija s 3558 2322 3016 3061 2407 1422 569 192 69 9 270

m 1820 1119 1376 1414 1011 453 162 52 20 2 128ž 1738 1203 1640 1647 1396 969 407 140 49 7 142

po popisu 1991. s 2146 3069 3100 2842 1934 1031 809 488 200 40 6m 1054 1486 1516 1272 734 357 294 163 70 15 2ž 1092 1583 1584 1570 1200 674 515 325 130 25 4


-21-

Graf. II.2.1.1 Stanovništvo prema polu, po popisu 2002.

3852071 1047050 25321

3645930 984942 24288

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

Republika Srbija Vojvodina Inđija

Administrativna podela

Pro

cena

t

ž m

Graf. II.2.1.2 Stanovništvo prema starosti, po popisu 2002.

Republika Srbija

0-9 god.10%

10-19 god.12%

20-29 god.14%

30-39 god.13%

40-49 god.15%

50-59 god.13%

60-69 god.12%

70-79 god.8%

80-89 god2% 90 i više

0%

Nepoznato1%

Inđija

10-19 god.13%

20-29 god.14%

30-39 god.13%

40-49 god.16%

50-59 god.12%

60-69 god.12%

70-79 god.8%

0-9 god.9%

Nepoznato1%

90 i više0%

80-89 god2%

Vojvodina

20-29 god.14%

30-39 god.13%

40-49 god.15%

50-59 god.13%

10-19 god.13%

0-9 god.10%

60-69 god.12%

70-79 god.8%

80-89 god2%

90 i više0%

Nepoznato0%


-22-

II.2.2 Struktura stanovništva prema školskoj spremi Tab. II.2.2 Stanovništvo staro 15 i više godina, prema polu i školskoj spremi, po popisu 2002.

REPUBLIKA s 6321231 357552 126127 896847 1509462SRBIJA ž 3279564 280557 88610 522831 810770Centralna s 4611453 282175 91401 651184 1083898Srbija ž 2389391 224758 64388 368625 578035

s 1709778 75377 34726 245663 425564ž 890173 55799 24222 154206 232735

Sremski s 281938 15162 5869 42743 69617okrug ž 145499 11504 4052 26353 37501

s 41817 2231 821 5504 9328ž 21515 1757 587 3467 5019

nast.

REPUBLIKA s 2596348 285056 411944 137895SRBIJA ž 1194665 134868 188847 58416Centralna s 1845166 211571 323348 122710Srbija ž 856099 97987 147508 51991Vojvodina s 751182 73485 88596 15185

ž 338566 36881 41339 6425Sremski s 123103 10588 10087 4769okrug ž 54451 5298 4535 1805Inđija s 20428 1613 1348 544

ž 9095 812 580 198

Visoko obrazo-vanje Nepoznato

4-7 razreda osnovne

škole

Osnovno obra-

zovanje

1-3 razreda osnovne škole

Srednje obrazovanje

Više obrazo-vanje

Administrativna podela Ukupno Bez školske

spremePol

Administrativna podela Pol

Vojvodina

Inđija

Graf. II.2.2 Stanovništvo prema školskoj spremi, po popisu 2002.

2231821

5504

9328

20428

1613 1348544 198580812

9095

5019

5871757

3467

0

5000

10000

15000

20000

25000

Bez školskespreme

1-3 razredaosnovne

škole

4-7 razredaosnovne

škole

Osnovnoobrazovanje

Srednjeobrazovanje

Višeobrazovanje

Visokoobrazovanje

Nepoznato

Školska sprema

Oso

be

Ukupno Žene


-23-

II.2.3 Stanovništvo prema nacionalnoj pripadnosti

Tab. II.2.3 Stanovništvo, prema nacionalnoj ili etnočkoj pripadnosti, po popisu 2002.

Administrativna Podela Ukupno Srbi Crnogorci Jugoslo-veni Albanci Bošnjaci Bugari

REPUBLIKA SRBIJA 7498001 6212838 69049 80721 61647 136087 20497Centralna Srbija 5466009 4891031 33536 30840 59952 135670 18839Vojvodina 2031992 1321807 35513 49881 1695 417 1658Sremski okrug 335901 283861 926 5100 142 44 69

Inđija 49609 42105 196 969 14 14 18

nast.

Administrativna Podela Bunjevci Vlasi Goranci Mađari Makedon-ci Muslima-ni Nemci


Inđija 7 - - 962 79 24 40

nast.Administrativna Podela Romi Rumuni Rusi Rusini Slovaci Slovenci Ukrajinci


Inđija 263 7 17 3 406 37 422

nast.

REPUBLIKA SRBIJA 70602 2211 11711 107732 11485 75483Centralna Srbija 14056 563 6400 52716 1331 51709Vojvodina 56546 1648 5311 55016 10154 23774Sremski okrug 10516 95 322 5386 911 6519

Inđija 1904 25 74 1196 197 630

Neizjašnje-ni i

neoprede-ljeni

Regional-na

pripadnost

Nepo-znatoAdministrativna Podela Hrvati Česi Ostali

Graf. II.2.3 Stanovništvo, prema nacionalnoj ili etnočkoj pripadnosti, po popisu 2002.

Inđija

Srbi84%

Other9%

Ostali2%

Jugosloveni2% Slovaci

1%

Mađari2%

Neizjašnjeni i neopredeljeni

2%

Romi1%

Ukrajinci1%

Nepoznato1%

Hrvati4%


-24-

II.2.4 Poljoprivredno stanovništvo

Tab. II.2.4 Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnom broj stanovnka

REPUBLIKA SRBIJA 7581437 7498001 -1.1 1694045 817052 -51.8Centralna Srbija 5611242 5466009 -2.6 1035988 601905 -41.9Vojvodina 1970195 2031992 3.1 269438 215147 -20.1Sremski Okrug 303216 335901 10.8 50979 42158 -17.3

Inđija 42849 49609 15.8 5117 4413 -13.8

porast ili pad stanovništva, %


19911)2) 2002 1991 2002

Stanovništvo, ukupno

porast ili pad stonovništva,

%

Poljoprivredno stanovništvo

Graf. II.2.4.1 Udeo poljoprivrednog stanovništva u ukupnom broj stanovnika

42158

1816845 45196 293743

817052 215147 4413

6680949

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

REPUBLIKA SRBIJA Vojvodina Inđija Sremski okrug


Proc

enat

%

Poljoprivredno stanovništvo Nepoljoprivredno stanovništvo

Graf. II.2.4.2 Porast ili pad ukupnog i poljoprivrednog stanovništva

-60

-50

-40

-30

-20

-10

0

10

20

REPUBLIKA SRBIJA Vojvodina Sremski Okrug Inđija


Pro

cena

t %

stonovništvo ukupno poljoprevredno stanovništvo


-25-

II.2.5 Smrtnost, smrtnost novorođenčadi

Tab. II.2.5 Vitalni događaji, smrtnost, smrtnost novorođenčadi, 2003.

REPUBLIKA SRBIJA 79025 10.5 103946 13.8 -24921 -3.3Centralna Srbija 58644 10.7 74205 13.6 -15561 -2.9Vojvodina 20381 9.9 29741 14.4 -9360 -4.5Sremski okrug 3149 9.1 4506 13 -1357 -3.9

Inđija 2003 452 8.8 685 13.3 -233 -4.52002 419 8.3 637 12.6 -218 -4.32001 447 10 629 14 -182 -42000 389 8.6 678 15 -289 -6.41999 399 8.8 663 14.6 -264 -5.8

nast.

REPUBLIKA SRBIJA 711 9 78462 96286 41914 7938Centralna Srbija 558 9.5 58125 68137 30787 5787Vojvodina 153 7.5 20337 28149 11127 2151Sremski okrug 29 9.2 3142 4089 1693 309

Inđija 2003 4 8.8 450 621 259 162002 1 2.4 419 567 257 432001 3 6.7 447 557 280 612000 2 5.1 389 621 273 411999 3 7.5 398 613 227 38



Umrla odojčad Živorođeni sa

stručnom pomoći

Živorođeni Umrli

Lečeni pre smrti

Brakovi

brojna 1000

živorođenix

zaključeni razvedeni

Prirodni priraštaj

broj na 1000 stanovnik broj na 1000

stanovnik broj na 1000 stanovnik

Graf. II.2.5 Vitalni događaji, smrtnost, smrtnost novorođenčadi, Inđija

-10

-5

0

5

10

15

20

2003 2002 2001 2000 1999

Godina

Ost

ale

kate

gorij

e na

10

00 s

tano

vnik

a

0

100

200

300

400

500

600

700

Leče

ni p

re s

mrt

i

Živorođeni UmrliPrirodni priraštaj Umrla odojčadŽivorođeni sa stručnom pomoći Lečeni pre smrti


-26-

III. PRIVREDA III.1 Makroekonomski podaci III.1.1 Narodni dohodak Tab. III.1.1 Narodni dohodak, 2003.

REPUBLIKA SRBIJA1) 665 003 241 116.1 100Centralna Srbija 457 348 205 117.3 94.6Vojvodina 207 655 036 113.5 114.2Sremski okrug 21 217 484 97.7 69.2

Inđija 2003 2 553 401 101.7 562002 2 511 882 110.9 65.32001 2 265 868 185 87.62000 1 224 551 219 76.51999 559 054 114.3 76

1) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.12 314

61 08149 45849 83950 46527 152

83 555100 854

u din.

88 283


Narodni dohodak po stanovniku

nivo godine u pitanju, Republika

Srbija =100

Narodni dohodak

indeks, prethodna

godina =100

Graf. III.1.1.1 Narodni dohodak, Inđija

0

5 0 0 0 0 0

1 0 0 0 0 0 0

1 5 0 0 0 0 0

2 0 0 0 0 0 0

2 5 0 0 0 0 0

3 0 0 0 0 0 0

1 9 9 9 2 0 0 0 2 0 0 1 2 0 0 2 2 0 0 3

G o d i n a

Nar

odni

doh

odak

, u h

ilj. d

in.

0

5 0

1 0 0

1 5 0

2 0 0

2 5 0

Inde

ks

N a r o d n i d o h o d a k i n d e k s , p r e t h o d n a g o d i n a = 1 0 0 Graf III.1.1.2 Narodni dohodak po stanovniku, Inđija

0100002000030000400005000060000

1999 2000 2001 2002 2003

godina

hilj.

din

.

0

204060

80100

proc

enat

Narodni dohodak po stanovnikunivo godine u razmatranju, Republika Srbija =100


-27-

III.1.2 Ostvarane Investicije

Tab. III.1.2.1 Ostvarane investicije, po karakteru izgradnje i tehničkoj strukturi, 2003. u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 115662223 38570629 52817045 24274549 51711852 57853198 6097173Neraspoređeno1) 18162426 3623257 13128011 1411158 12098449 4937342 1126635

Centralna Srbija 89976409 29748133 42017242 18211034 42195660 42868991 4911758Vojvodina 25685814 8822496 10799803 6063515 9516192 14984207 1185415Sremski okrug 1501926 682739 366838 452349 900593 576059 25274

Inđija 2003 119247 20494 58000 40753 35865 82834 5482002 244494 79255 115619 49620 92021 137174 152992001 127405 69068 19002 39335 37742 59498 301652000 72620 40438 6659 25523 45578 22490 45521999 30964 10446 1210 19308 12152 18812

ostalo

1) Investicije koje se ne mogu razvrstati na pojedine opštine (dalekovodi, pruge, TT linije, autoputevi, kablovi i dr.).

Administrativna Podela Ukupno

Karakter izgradnje Tehnička struktura

novi kapaciteti

rekonstrukcija, moderni-

zacija, dogradnja i prošire-nje

održava- nje nivoa

postojećih kapaciteta

građevinski radovi

oprema sa montažom

Graf III.1.2.1.1 Ostvarane investicije po karakteru izgradnje, Inđija 2003.

održavanje nivoa

postojećih kapaciteta

34%

rekonstrukcija, modernizacija,

dogradnja i proširenje

49%

novi kapaciteti17%

Graf. III.1.2.1.2 Ostvarane investicije po tehničkoj strukturi, Inđija 2003.

oprema sa montažom

70%

ostalo0%

građevinski radovi30%


-28-

Tab. III.1.2.2 Ostvarene investicije po delatnostima, 2002. Društvena svojina u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 102860663 25081160 5206654 7901336 23830227 2901424 37800 11178980Neraspoređeno1) 19409512 590173 748740 40824 7564617 - - 25

Centralna Srbija 79557972 16060195 2012596 7417050 21347529 1975700 30993 705021347Vojvodina 23302691 9020965 3194058 484286 2482698 925724 6807 3488453Sremski okrug 1472583 289876 633935 12490 10962 7082 - 267762

Inđija 2002 244494 88518 40130 100 - 1489 - 609952001 127405 49379 21981 826 - 2003 - 375762000 72620 16903 3109 23994 _ 342 _ 228971999 30964 15955 1841 963 - 188 - 4468

nast. u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 6093519 10384311Neraspoređeno1) 1049924 568686

Centralna Srbija 5824521 8231498Vojvodina 268998 2152813Sremski okrug 8473 165918

Inđija 2002 _ _2001 4466 111742000 275 51001999 831 6718



Proizvodne delatnosti

industrijаpoljoprevreda,

šumarst

građevinarstvo

saobraćaj i veze

trgovina i ugostiteljs

tvozanatstvo ostalo

Neproizvodne de-latnosti

društve-no-poli-tičke zajedni-ce

ostalo3)

Graf. III.1.2.2 Ostvarane investicije po deltanostima, Inđija 2002.

trgovina i ugostiteljstvo

1%

poljoprivreda, šumarstvo i

vodoprivreda21%

ostalo32%industrija

46%


-29-

III.1.3 Izvoz i uvoz

Privreda u Inđiji sve se više uključuje i u međunarodne poslove, a sliku velike razuđenosti saradnje sa mnogim zemljama iz koje dolaze ti partneri, primerice, mogu dati podaci iz 2002. godine. Graf III.1.3.1 Odredište izvoza, Inđija 2003. Graf III.1.3.2 Poreklo uvoza, Inđija 2003.

BJR Makedonija

3%

Italija7%

Hrvatska2%

Mađarska 2%

Slovenija7%

Ostale zemlje

3%BiH14%

Nemačka39%

Ruska.fed23%

Belgija5%

Italija7%

Mađarska6%

Francuska7%

Hrvatska4%

Ostale zemlje

7%

Austrija3%

BiH3%

Nemačka35%

Slovenija23%

Izvor podataka: Sremska privredna komora. Podaci su navedeni u procentima

Već i letimičan pogled na strukturu spoljnotrgovinske razmene upućuje na zaključak da su najkrupniji trgovinski partneri firmi iz Inđije iz Nemačke, Slovenije, Rusije, Italije i Bosne i Hercegovine.

Mada je spoljnotrgovinska razmena u stalnom usponu, pa danas u oba pravca iznosi oko 20 miliona dolara godišnje, procenjuje se da Inđija može daleko više, jer za ekspanziju spoljne trgovine već postoje mnogi preduslovi.

Republika Srbija je potpisala i ratifikovala veći broj ugovora o slobodnoj trgovini, mahom sa zemljama regiona, a tim ugovorima će se postepeno poptuno ukidati međusobne trgovinske barijere sa ciljem uspostavljanja regionalne zone slobodne trgovine do 2007.godina. Taj sistem liberalizacije regionalnog tržišta omogućio je Pakt o stabilnosti zaključen 2000. godine u Sarajevu.

Posebno je značajno da je državna zajednica Srbija i Crna Gora, pored ugovora o slobodnoj trgovini sa zemaljama zapadnobalkanskog regiona, ima istu vrstu ugovora o slobodnoj trgovini i sa Rusijom (taj sporazum ratifikovan je u pralamentima u Beogradu i Moskvi). To omogućava i jedan niz neke vrste reeksportnih poslova, pod povoljnim uslovima

Zemlje sa kojima je potpisan i ratifikovan ugovor o slobodnoj trgovini su: Albanija, Bugarska, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Rusija.


-30-

III.1.4 Struktura naradnog dohodka III.1.4.1 Narodni dohodak, po delatnostima

Tab. III.1.4.1 Narodni dohodak, po delatnostima 2003.

u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 665003241 121031255 413919399 46439414 1499919 82113254Centralna Srbija 457348205 78066164 280062466 36153490 1061417 62004668Vojvodina 207655036 42965091 133856933 10285924 438502 20108586Sremski okrug 21217484 8288627 9326419 1066852 47567 2488019

Inđija 2003 2553401 823651 1235665 146097 11010 3369782002 2511882 937619 1039609 101585 8936 4241332001 2265868 1065137 825146 80382 _ 2952032000 1224551 542889 456913 52546 _ 1722031999 559054 267970 184615 19085 _ 87384

Administrativna podela Ukupno

Poljopri-vreda, lov, šumarstvo i vodo-privreda

Industrija

Usluge

Zdravstveni i

socijalni rad

Ostale komunalne, društv. i

lične usluge

Građevi-narstvo

Graf. III.1.4.1 Narodni dohodak, po delatnostima, Inđija 2003.

0

200000

400000

600000

800000

1000000

1200000

1400000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Poljo

priv

reda

i in

dust

rija

0

50000

100000

150000

200000

250000

300000

350000

400000

450000

Građe

vina

rstv

o i u

slug

e

Poljoprevreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda IndustrijaGrađevinarstvo Komunalne, društv. i lične usluge


-31-

III.1.4.2 Narodni dohodak, po oblicima Tab. III.1.4.2 Narodni dohodak, po oblicima svojine, 2003.

u hilj. din.

svega preduzeća gazdinstva i radnje

REPUBLIKA SRBIJA1) 665003241 111277419 335009583 172015572 162994011Centralna Srbija 457348205 54921238 241818347 129448724 112369623Vojvodina 207655036 56356181 93191236 42566848 50624388Sremski okrug 21217484 3247037 13977346 4730515 9246831

Inđija 2003 2553401 305945 1452915 457880 9950352002 2511882 507957 1299794 319638 9801562001 2265868 501594 1212582 211454 10011282000 1224551 144376 721863 188158 5337051999 559054 81902 343358 73117 270241

REPUBLIKA SRBIJA1) 8356732 159903216 50456291Centralna Srbija 5007346 112146866 43454408Vojvodina 3349386 47756350 7001883Sremski okrug 611719 2876126 505256

Inđija 2003 110145 602836 815602002 81478 528931 937222001 75103 427591 489982000 53983 274421 299081999 31238 92299 10257


Administrativna podela Ukupno Društvena

svojina


Zadružna svojina

Mešovita svojina

Državna svojina

Privatna svojina

Graf. III.1.4.2 Narodni dohodak po oblicima svojine, Inđija

0200000400000600000800000

1000000120000014000001600000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Dru

štve

na, p

rivat

na i

meš

ovita

svo

jina,

hilj

. di

n.

0

50000

100000

150000

200000

Ost

ale

svoj

ine,

hilj

. di

n.

Društvena svojina Privatna svojina Mešovita svojinaZadružna svojina Državna svojina


-32-

III.1.5 Javne finansije – prihodi i rashodi opštinskog budžeta

III.1.5.1 Kretanje budžeta SO Inđija u proteklih pet godina

Godina izvršenja Iznos u din Iznos u evrima 2000. godina 51.326.974,46 641.587,18 2001. godina 147.872.385,37 1.848.404,82 2002. godina 289.515.757,87 3.618.946,97 2003. godina 290.673.445,12 3.633.418,06 2004. godina 424.102.542,00 5.301.281,78

Graf. III.1.5.1 Iznos budžeta

Iznos budžeta

0.0050000000.00

100000000.00150000000.00200000000.00250000000.00300000000.00350000000.00400000000.00450000000.00

2000

. god

ina

2001

. god

ina

2002

. god

ina

2003

. god

ina

2004

. god

ina

Iznos budžeta


-33-

III.1.5.2 Prihod opštinskog budžeta III.1.5.2.1 Budžetski prihodi

Tab. III.1.5.2.1.1 Budžetski prihodi opština, 2003.

DЕО-1 u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA1) 72266247 20440219 26616672 3034011 39313 14341837Centralna Srbija1) 53957616 14818108 20529245 2405273 29936 9911996Vojvodina 18308631 5622111 6087427 628738 9377 4429841Sremski okrug 1763815 694061 709165 83940 982 144510

Inđija 2003 290673 108650 110704 12895 42 409902002 289516 101705 117099 9155 36 425612001 147872 26521 66352 7075 - 389242000 51327 1881 17922 5944 - 219811999 28863 1015 12106 2538 - 11825

DЕО-2 u hilj. din.Ukupni prihodi

Izborni prihodi

REPUBLIKA SRBIJA1) 3945993 885142 1164922 1798138 9594 9476Centralna Srbija1) 3350522 806474 873061 1233001 9858 9710Vojvodina 595471 78668 291861 565137 8892 8854Sremski okrug 55708 7942 29596 37911 5078 5055

Inđija 2003 6303 5000 3351 2738 5630 55332002 2499 - 8936 7525 5744 57442001 1953 - 7047 - 3293 32932000 360 2129 1110 - 1138.07 1090.861999 729 - 650 - 635.35 635.35

1) Obuhvaćen je i budžet Grada Beograda.

Administrativna Podela Ukupni prihodi

Vrsta - oblik prihoda

porez na dobit preduzeća, porezi na

zarade i porez na fond zarada

porez na promet,

imobinu i prihode od imobinskih

prava

takse, carine,

ležarine, posebne takse na uvezenu

robu

prihodi po posebnim opš-tinskim i republič- kim proli-

sima

naknade i samodoprinosi

po stanovniku, din. Administrativna Podela

Vrsta - oblik prihoda

prihodi organa i

ostali pazni

prihodi

dopunska sredstva

udružena sred. za finans. društv.

potreba od šireg interesa

preneta sredstva

Graf. III.1.5.2.1.1 Budžetski prihodi opština, ukupni priodi, Inđija 2003.

dopunska sredstva

2%

porez na promet...39%

takse carine...4%

prihodi po prolisima...

0%

naknade i samodoprinosi

14%

prihodi organa...2%

preneta sredstva1%

udružena sred. za finans...

1%

porez na dobit preduzeća...

37%


-34-

Tab. III.1.5.2.1.2 Raspored budžetskih prihoda opština, 2003.


REPUBLIKA SRBIJA1 71994834 12344368 2296062 923722 2286040 12153092 17849892 12395908 913347 1317135Centralna Srbija1) 53819052 8338632 1919027 682766 1105265 10439653 12305253 9174729 468774 1023703Vojvodina 18175782 4005736 377035 240956 1180775 1713439 5544639 3221179 444573 293432Sremski okrug 1741594 484319 34415 22814 54991 304340 266714 393268 68806 44289

Inđija 274006 43297 7479 5061 32947 31584 40130 57177 9507 345972002 286777 38181 7200 2850 24889 52082 22810 57225 6428 406142001 147872 24102 3100 756 11889 26113 18200 34758 1512 -2000 51327 9630 1100 340 4825 9857 7624 11380 960 -1999 28863 5238 206 42 3121 6378 3303 5816 423 459


REPUBLIKA SRBIJA1 1690724 261443 450813 85816 319505 775000 2330718 3176694 424555Centralna Srbija1) 1678905 236165 404586 80342 233614 772358 2185600 2490330 279350Vojvodina 11819 25278 46227 5474 85891 2642 145118 686364 145205Sremski okrug _ 106 6277 _ 5960 2642 11571 25830 15252

Inđija _ 106 2200 _ 1378 _ 4726 _ 38172002 - 5500 4000 - 1403 - 21095 - 25002001 - 4143 600 - 13705 7525 6532000 - 88 320 476 - - 4550 104 731999 19 348 - 1215 2244 - 51

1) Obuhvaćen je i budžet Grada Beograda.

816

Ukupni rashodi

Osnovna namena

delat-nost obrazo- vanja i vaspi- tanja,

kultura, teh. raz-

voj

fizička kultura

infor-micanje

socijalna zaštita i zdrav-stvena zaštita

komu-nalna delatnost

sredst-va za ostale

društ-vene

službe

rad držav-nih

organa

nepri- vredne inves-ticije


Osnovna namena

investicije u privredi

inter-vencije u privredi

obaveze prema javnim služ-bama

budžetske obaveze iz

ranijih godina

izdvajanja u stalnu rezervu

dopunska sredstva

opštinama


sredstva za udruž. radi finan-

siranja društv. Potreba

neraspoređeni

prihodiostalo

delatn. polit. i drugih organizacija i udruž.

Građena


-35-

III.1.5.2.2 Tekući prihodi Tab. III.1.5.2.2.1 Porez na dohodak, dobit i kapitalne dobitke

2003 2004 2005 2006Porez na zarade 10.462.509 47.876.206 145.905.269 166.200.000Porez na prihode od samostalnih delatnosti koji se plaća prema stvarno ostvarenom neto prihodu

18.419.448 13.481.581 16.337.878 23.281.402

Porezi na prihode od samostalnih delatnosti koji se plaća prema paušalno određenom neto prihodu

5.585.813 11.623.391 7.299.427 11.718.598

Porezi na prihode od nepokretnosti 3.552.831 4.846.723 7.046.693 7.237.193Porezi na prihod od davanja u zakup pokretnih stvari 160.657 44.623 498.061 318.394

Porezi na prihod od poljoprivrede i šumarstva 714.753 1.540.654 607.489 1.397.279

Porez na zemljište 4.474.705 7.093.352 7.549.207 9.047.133Samodoprinos prema zaradama zaposlenih na teritoriji opštine 13.843.728 16.461.779 17.269.430 21.108.094

Samodoprinos prema zaradama zaposlenih na teritoriji grada 0 0

Samodoprinos iz prihoda zemljoradnika 433.828

Samodoprinos iz prihoda lica koja se bave samostalnom delatnošću 8.869.082 14.066.092 10.179.872 14.391.906

Porez na druge prihode 6.698.982 8.574.649 27.126.250 14.500.000Porez na prihode profesionalnih sportista i sportskih stručnjaka 88.861 25.655 332.094

Tab. III.1.5.2.2.2 Porezi na imovinu

2003 2004 2005 2006 Porezi na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od fizičkih lica

9.802.822 13.594.581 15.034.123 16.795.756

Porezi na imovinu (osim na zemljište, akcije i udele) od pravnih lica

5.584.002 6.758.780 8.718.274 9.204.244

Porez na nasleđe i poklon 2.020.917 1.344.291 2.618.810 4.000.000Porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti

28.003.701 34.334.917 45.635.754 55.339.582

Porez na prenos apsolutnih prava na akcijama i drugim hartijama od vrednosti

723.692 668.345 43.392 847.690

Porez na prenos apsolutnih prava na polovnim motornim vozilima i polovnim objektima

5.645.891 11.077.828 10.529.109 13.812.728

Porez na akcije na ime i udele 273.056 378.153 126.642 500.000


-36-

III.1.5.3 Rashod opstinskog budžeta

Tab. III.1.5.3 Ukupni rashodi, Inđija

2003 2004 2005 2006

Rashodi za zaposleni 67.279.488 90.137.592 133.132.600 166.685.500Korišćenje usluga i roba 537.601.039 62.846.261 38.590.000 63.702.000Ostali rashodi 37.061.875 52.925.571 89.589.609 107.846.981Kapitalni rashodi 115.905.377 208.068.928 263.985.597 369.764.048

III.2 Radna snaga III.2.1 Broj zaposlenih i nezaposlenih lica

Tab. III..2.1.1 Zaposleni, 2003. – Godišnji prosek

REPUBLIKA SRBIJA 1813570 43.9 1383807 429763 241 184Centralna Srbija 1331329 44.1 1022280 309049 243 187Vojvodina 482241 43.3 361527 120714 234 176Sremski okrug 66892 43.3 40806 26086 193 117

Inđija 2003 8449 42.7 4617 3832 164 892002 9107 42.9 5307 3800 181 1052001 9374 44 5700 3674 209 1272000 9290 43.1 5775 3515 206 1281999 9483 43.3 5932 3551 209 131

2) Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanja: 31.03. i 30.09.

1) Obuhvaćeni su: zaposleni u preduzećima, ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama, kao i lica koja samostalno obavljaju delatnost.

Zaposleni u preduzećima, ustanovama, zadrugama i dr. organiz.

Lica koja samostalno

obavljaju delatnost

Broj zaposlenih na 1000 stanovnika

ukupno od toga žene, % ukupno

zaposleni u preduzeć.,

ustanovama, zadrugama i dr. organiz.


Zaposleni1

Tab. III.2.1.2 Nezaposlena lica -Stanjе 31.12.2003

svega % svega % svega %

REPUBLIKA SRBIJA 944939 523691 55.4 365464 38.7 513283 54.3 125Centralna Srbija 648812 362446 55.9 239593 36.9 356994 55 119Vojvodina 296127 161245 54.5 125871 42.5 156289 52.8 144Sremski okrug 50683 25361 50 21133 41.7 26675 52.6 146

Inđija 2003 9498 4327 45.6 3483 36.7 5037 53 1842002 8775 4086 46.6 3203 36.5 4725 53.8 1742001 6951 3471 49.9 2521 36.3 3766 54,2 1552000 6514 3184 48.9 2310 35.5 3629 55.7 1441999 5890 2802 47.5 2095 35.5 3310 56,1 130

Žene Na 1000 stanov-

nika


Ukupno

Prvi put traže zaposlenje Bez kvalifikacija2)


-37-

Graf. III.2.1.1 Zaposleni, Inđija Graf. III.2.1.2 Nezaposleni, Inđija

7800800082008400860088009000920094009600

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Oso

be

Zaposleni

0

2000

4000

6000

8000

10000

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Oso

be

Nezaposlena lica

III.2.2 Struktura zaposlenih

Tab. III.2.2.1 Struktura zaposlenih, 2003. – Godišnji prosek DЕО-1

REPUBLIKA SRBIJA 100 76.3 3.6 0 1.8 25.7 2.6 4.1 6Centralna Srbija 100 76.8 1.8 0 2.3 25.3 2.8 4.3 6.5Vojvodina 100 75 8.4 0.1 0.5 26.9 1.8 3.5 4.6Sremski okrug 100 61 8.3 _ _ 19.7 1.8 2.3 3.5

Inđija 100 54.6 9.7 _ _ 12.5 2 1.6 4.42002 100 58.3 9.6 - - 17.3 1.8 1.5 5.12001 100 60.8 9.5 - - 20.2 1.8 1.6 5.1

DЕО-2

REPUBLIKA SRBIJA 1.5 5.8 1.6 2 3.7 6.8 8.9 2.2 23.7Centralna Srbija 1.8 6.1 1.6 2.2 3.8 6.9 9.1 2.2 23.2Vojvodina 0.8 5 1.7 1.3 3.4 6.5 8.3 2.1 25Sremski okrug 0.4 4.9 1 0.7 4.1 6.1 6.7 1.6 39

Inđija - 3.5 0.6 0.1 3 6.6 8.8 1.9 45.42002 - 3.6 1.1 0.1 2.6 5.9 8.4 1.5 41.72001 - 3.6 1.2 0.1 8.1 1.5 39.2

1) Godišnji prosek izračunat je na bazi dva stanjа: 31.03. i 30.09.


Zaposleni u preduzećima ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama

svega

poljop-rivre-da, šumar-stvo i

vodopri-vreda

ribar-stvo

vađenje ruda i

kamena

proiz-vodnja el. energije,

gasa i vode

građe-vinar-stvo

2,4 5,6

obra-zovanje

zdrav-stveni i

socijalni rad

dr. komu-nalne, druš-

tvene i lične

Lica koja samost. obavljaju delatnost

trgovina na veliko i

malo, opravka


Zaposleni u preduzećima, ustanovama, zadrugama i drugim organizacijama

hoteli i restorani

saobra-ćaj,

kladiš-tenje i veze

finansijsko posredo-

vanje

poslo-vi s nekret-ninama,iz naj-

mljivanje

državna uprava i socijal-

no osigu-ranje

Prera- đivačka indus-

trija


-38-

Tab. III.2.2.2 Opština Inđija – Zaposleni po sektorima delatnosti,Stanje 31.marta 2005.godine, Inđija Sektor Privrede Broj zaposlenih

1. I Privreda 3.920 -poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda

-ribarstvo -vađenje ruda i kamena -prerađivačka industrija -proizvodnja el. energije, gasa i vode -građevinarstvo -trgovina na veliko i malo, opravka -hoteli i restorani -saobraćaj, skladištenje i veze -dr. komunalne i lične usluge

766 0 0

1.230 198196823 0

349358

2. II Vanprivreda 1.756 -finansijsko posredovanje

-poslovi sa nekretninama, iznajmljivanje -državna uprava i socijalno osiguranje -obrazovanje -zdravstveni i socijalni rad

50 46

290 587 783

3. III Privatni preduzetnici i lica koja samostalno obavljaju delatnost

3.951

Ukupno Zaposlenih

Ukupno -žene -muškarci

9.627 4.045 5.582

III.2.3 Struktura nezaposlenih lica

Tab. III.2.3.1 Pregled: Broja nezaposlenih lica po zanimanju ,starosti od 18 do 30 godina i polu (na dan 28.02.2006 god.)

Ukupno od 18 do 30 godina svega žene svega žene

I stepen str. spreme 2386 1309 402 208 II stepen str.spreme 514 302 95 61 III stepen str.spreme 3040 1362 1335 588 IV stepen str.spreme 2303 1423 480 300 V stepen str.spreme 89 8 1 0 VI stepen str.spreme 224 134 74 54 VII stepen str.spreme 120 69 35 22 UKUPNO 8676 4607 2442 1233

Ukupno nestručni ( I + II ) svega 2900, od toga 1611 žena. Ukupno stručni ( III – VIII ), svega 5776, od toga 2996 žena


-39-

Tab. III.2.3.2 Pregled: Broja nezaposlenih lica po zanimanjima, dužini čekanja na zaposlenje i polu na kraju meseca decembra 2005. godine, Inđija

prvo Do 1 2-Jan 3-Feb 5-Mar 8-May Prekozaposl. god. god. god. god. god. 10 god.

svega svega svega svega svega svega svega svega svegažene žene žene žene žene žene žene žene žene2361 1287 650 421 215 441 251 101 282

1295 767 326 214 117 246 119 59 21

494 166 115 79 39 68 50 28 115

294 116 59 42 24 37 28 24 8

3055 1329 945 588 338 493 308 148 235

1371 635 394 240 168 249 142 75 14

2264 839 654 447 229 353 199 109 273

1411 593 381 263 135 229 126 77 20

88 5 29 17 3 9 17 7 6

8 2 2 0 0 1 2 1 1

229 86 96 44 22 26 23 8 10

136 57 57 24 12 19 14 5 2

1 0 0 0 0 0 0 0 1

0 0 0 0 0 0 0 0 0

122 41 72 17 6 12 5 2 8

69 28 43 8 4 7 2 1 1

1 0 1 0 0 0 0 0 0

1 0 1 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0

2855 1453 765 500 259 509 301 129 397

1589 883 385 256 141 286 147 83 29

5760 2300 1797 1113 598 893 552 274 533

2996 1275 838 839 319 505 286 159 35

8615 5753 2562 1613 852 1402 853 403 9304585 2158 1223 791 460 788 433 242 64

ukupno 8-10 god.

Ukupno za I stepen str.

spremeUkupno za II stepen str.

spremeUkupno za III

stepen str. spreme

Ukupno za IV stepen str.

spremeUkupno za V stepen str.

spremeUkupno za VI-1

stepen str. spreme

Ukupno za VI-2 stepen str.

spremeUkupno za VII-1 stepen str.

spremeUkupno za VII-2 stepen str.

spremeUkupno za VII

stepen str. spreme

Total

Ukupno za stručne (III-VIII)

Ukupno za nestručne (I+II)


-40-

III.2.3.3 Pregled: Nezaposlenih lica prema stepenu stručne spreme u mesecu decembru 2005 godine, Inđija

svega svega svega svega svega svega svega svega svega svega svega

žena žena žena žena žena žena žena žena žena žena žena8331 2271 474 2975 2191 81 227 1 120 1 0

4493 1295 289 1360 1682 8 135 0 65 1 0

473 38 25 157 119 7 12 0 15 0 0

189 69 8 42 55 0 6 0 9 0 0

473 138 25 157 119 7 12 0 15 0 0

189 69 6 42 55 0 6 0 9 0 0

368 92 22 121 106 7 9 0 11 0 0

132 41 8 27 44 0 5 0 7 0 0

199 49 5 77 36 0 10 0 13 0 0

100 30 3 31 26 0 5 0 5 0 0

215 98 11 43 26 0 11 0 26 0 0

116 63 7 15 8 0 7 0 16 0 0

8615 2361 494 3055 2264 88 229 1 122 1 0

4585 1295 294 1371 1411 8 136 0 69 1 0

4862 1074 328 1726 1425 83 143 1 81 1 0

2427 528 178 736 858 6 79 0 41 1 0

3753 1287 166 1329 839 5 86 0 41 0 0

2158 767 116 635 553 2 57 0 28 0 0

Od toga nezaposleni

Od toga bili u radnom odnosu

Lica bila u radnom odnosu na kraju izvešt. Meseca

Lica prvi put traže zaposl. Na kraju izvešt. Meseca

ukupno I

Lica zaposl. ili otišla u inostr. u izvešt. mesecu

Lica prijavljena u toku izveš. perioda

Lica brisana iz evidencije u toku izvešt. Meseca

Lica koja traže zaposl. na kraju izvešt. Meseca

Lica koja traže zaposl.na početku izveštajnog perioda

II III IV V VIIIVI-1 VI-2 VII-1 VII-2


-41-

III.2.4 Zarade po sektorima

Tab. 2.4 Zаrade bez poreza i doprinosa . po zaposlenom, po sektorima delatnosti – januar-decembar 2003

DЕО-1 u din.

REPUBLIKA SRBIJA2) 11500 10648 13749 9076 10659 15373 8990 16486 10472Centralna Srbija 11145 10211 13591 8543 6181 15038 8139 16162 9754Vojvodina 12475 11838 14191 9379 12671 19596 11237 17882 12893Sremski okrug 10619 9556 13198 10219 _ _ 7423 16193 11680

Inđija 2003 10800 9504 13119 8297 _ _ 7917 16347 120362002 8347 7314 10654 7395 - - 5996 13747 103692001 5062 4568 6309 4121 - - 3845 8665 77502000 2097 1953 2465 1338 - - - - 3165

DЕО-2 u din.

REPUBLIKA SRBIJA2) 9474 7991 13911 24157 14052 15767 12574 13063 13635Centralna Srbija 9633 8172 13953 24481 13339 15596 12219 12895 13140Vojvodina 8827 6953 13776 23417 17345 16261 13524 13536 14985Sremski okrug 6125 6017 12670 23078 9514 15088 12406 12712 12472

Inđija 2003 5254 _ 13235 24240 11573 16322 11836 13082 130602002 4174 - 9626 15399 10112 12067 8725 11391 102652001 3021 - 6180 10221 6668 7159 5417 6476 61082000 999 - 2567 3216 - - 1860 2788 -

1) Definicija zarade utvrđena je na osnovu Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", broj 70/2001).2) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.

Administrativna Podela Ukupno Privreda Vanpriv-

reda

Poljop-rivreda, šumar-stvo i vodo-

privreda

Ribar-stvo

Vađenje ruda i

kamena

Prera-đivačka indus-

trija

Finan- sijsko

posredo-vanje

Poslovi sa nek-retnin-ama, iznaj-

mljivanje

Državna uprava i socijal-

no osigura-

nje

Obrazo-vanje


Trgovina na

veliko i malo,

opravka

Hoteli i restora-

ni

Saobra-ćaj, skla- dištenje i veze

Zdravst-veni i

socijalni rad

Druge komuna

l-ne, druš-

tvene i lične

usluge

Proiz-vodnja

el. energije,

gasa i vode

Građevi-narstvo


-42-

III.3 Privatni biznis III.3.1 Demografska struktura firmi i radnji:

Stanje aktivnih radnji u Opštini Inđija na dan 31.12.2004. godine

Ukupno aktivnih radnji: 1636 Ortačkih: 14 Iz radnog odnosa ili penzioneri: 130 Poljoprivreda, lov i šumarstvo: 6 Ribarstvo: 1 Prerađivačka industrija: 683 Građevinarstvo: 150 Trgovina na veliko i malo: 488 Popravka motornih vozila: 31 Ugostiteljstvo: 133 Javni prevoz – saobraćaj: 110 Finansijsko posredovanje: 4 Aktivnosti sa nekretninama i posl. aktivno: 80 Ordinacije: 13 Ostale komun, društvene, i lične uslužne aktivn: 79

Ovo gornje se odnosi na Samostalne zanatske radnje dok ostalih pravnih lica, organizacija i drugih ima 345 a detaljan opis se nalazi u Osnovnim podacima o fin kret....


-43-

III.3.2 Radnje

Tab. III.3.2.1 Otvorene i zatvorene radnje u 2005god. MESEC ukupno SZR SUR STR Prevoz ukupno SZR SUR STR PrevozJanuar 21 11 2 8 / 20 8 2 9 1 Februar 35 16 10 9 / 17 10 1 5 1 Mart 43 24 5 14 / 29 15 8 6 / April 30 20 4 4 2 18 13 1 4 / Maj 32 13 10 7 2 13 7 / 6 / Juni 41 17 12 11 1 16 9 2 4 1 Juli 27 11 7 9 / 23 10 5 7 1 Avgust 30 14 5 11 / 17 6 5 5 1 Septembar 24 17 3 4 / 15 8 1 5 1 Oktobar 24 13 4 6 1 20 11 3 5 1 Novembar 17 10 3 4 / 18 8 4 4 2 Decembar 40 21 6 13 / 31 15 7 7 2 UKUPNO 364 187 71 100 6 237 120 27 67 11

Graf. III.3.2.1 Otvorene radnje

Ucesce pojedinih otvorenih radnji

Radnje; SZR; 187; 51%

Radnje; SUR; 71;

20%

Radnje; Prevoz; 6;

2%

Radnje; STR; 100; 27% SZR

SURSTRPrevoz

Graf. III.3.2.2 Zatvorene radnje Zatvorene radnje

Radnje; SZR; 120; 53%

Radnje; SUR; 27;

12%

Radnje; STR; 67; 30%

Radnje; Prevoz; 11;

5%

SZRSURSTRPrevoz


-44-

Tab. III.3.2.2 Broj radnji po sektorima delotnosti , Opština Inđija stanje: 09.01.2006. INĐIJA

Poljoprivreda, lov i šumarstvo 3 Ribarstvo 1 Vađenje ruda i kamena / Prerađivačka industrija 684 Proizvodnja i snadbevanje el.energijom, gasom i vodom / Građevinarstvo 179 Trgovina na malo i veliko, opravka motornih vozila 548 Hoteli i restorani 179 Saobraćaj, skladištenje i veze 113 Finansijsko posredovanje 3 Aktivnosti vezane za nekretine, iznajmljivanje 96 Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje / Obrazovanje 4 Zdravstveni i socijalni rad 18 Ostale komunalne, društvene i lične uslužne aktivnosti 77

UKUPNO 1905 Graf. III.3.2.2 Broj radnji po sektorima, Inđija 2006.

I N Đ I J A

Prerađivačka industrija37%

Poljoprivreda, lov i šumarstvo

0%

Građevinarstvo9%

Proizvodnja i snabdevanje el. energijom, gasom i

vodom0%Trg. na veliko i malo,

opravka motornih vozila29%

Saobraćaj, skladištenje i veze6%

Obrazovanje0%

Ribarstvo0%

Zdravstveni i socijalni rad1%ržavna uprava i odbrana,

obav. soc. osigur.0%

Finansijsko posredovanje0%

Hoteli i restorani9%

Akt. u vezi sa nekr., iznamljivanje i posl. akt.

5%

Vađenje ruda i kamena0%

Ostale komun., društ. i lične uslužne aktivnosti

4%

Poljoprivreda, lov i šumarstvo

Ribarstvo

Vađenje ruda i kamena

Prerađivačka industrija

Proizvodnja i snabdevanje el. energijom,gasom i vodomGrađevinarstvo

Trg. na veliko i malo, opravka motornihvozilaHoteli i restorani

Saobraćaj, skladištenje i veze

Finansijsko posredovanje

Akt. u vezi sa nekr., iznamljivanje i posl.akt.Državna uprava i odbrana, obav. soc.osigur.Obrazovanje

Zdravstveni i socijalni rad

Ostale komun., društ. i lične uslužnekti ti

Najveći broj firmi čine preduzeća koja pripadaju prerađivačkoj industriji (guma i metal) i ona učestvuju u ukupnom broju sa više od 45 odsto. Po brojnosti, odmah iza grupe iz tog sektora, nalazi se grupa preduzeća koja se bave trgovinom na veliko i malo i ona učestvuju u ukupnom


-45-

broju sa preko 30 procenata. Pored ove dve grupe, još su zastupljena preduzeća koja se bave građevinarstvom, ugostiteljstvom, javnim prevozom i druga. Inđija je već postala značajan centar male i velike privrede. Pogledajte samo stanje aktivnih radnji u našoj opštini na kraju 2004. godine

Ukupno aktivnih radnji: 1636 Ortačkih: 14 Iz radnog odnosa ili penzioneri: 130 Poljoprivreda, lov i šumarstvo: 6 Ribarstvo: 1 Prerađivačka industrija: 683 Građevinarstvo: 150 Trgovina na veliko i malo: 488 Popravka motornih vozila: 31 Ugostiteljstvo: 133 Javni prevoz – saobraćaj: 110 Finansijsko posredovanje: 4 Aktivnosti sa nekretninama i posl. aktivno: 80 Ordinacije: 13 Ostale komun, društvene, i lične uslužne aktivn: 79

Prema metodologiji i podacima NBJ u 2001. godini na teritoriji naše opštine bilo je 324 pravna lica i njihovo učešće prema obliku svojine bilo je sledeće:

Graf III.3.2.3

privatna

zadružnamešovitadržavna

društvena

Tab. III.3.2.3 Jedinstveni registar radnji u Republici Srbiji (Izvor: Republički zavod za statistiku) - Stanje: 09.01.2006.

Vrsta radnje Broj

Ortačke radnje 14

Samostalne radnje 1764

Radnje čiji je osnivač u radnom odnosu ili penzioner

127

Ukupno 1905


-46-

Graf. III.3.2.4 Vlasništvo radnji Vlasništvo radnji

1764; 92%

127; 7% 14; 1%

Ortačke radnje

Samostalne radnje

Radnje čiji je osnivač uradnom odnosu ilipenzioner

Tab. III.3.2.4 Mala, srednja i velika preduzeća

Vrsta preduzeće Broj Mala preduzeća 330 Srednja preduzeća 12 Velika preduzeća 5 Ukupno 347

Graf. III.3.2.5 Udelovi vrsta preduzeća

Mala preduzeća; 330; 96%

Srednja preduzeća;

12; 3%

Velika preduzeća;

5; 1%

Mala preduzećaSrednja preduzećaVelika preduzeća

Izvor:Republički zavod za statistiku (2005god.)


-47-

III.3.3 Trgovine Tab. III.3.3 Osnovni podaci o trgovini, 2001.

u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA2) 185404 198824758 54465974 66852273 6777836Centralna Srbija 139964 148191669 41009718 48057058 5178472Vojvodina 45440 50633089 13456256 18795215 1599364Sremski okrug 5547 6224088 1896340 2227083 165632Inđija 950 786747 281919 338918 32898

2000 943 533599 175337 207821 125441999 907 238887 72149 66054 7180

nast. u hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA2) 60074437 16483712 43590725Centralna Srbija 42878586 12297785 30580801Vojvodina 17195851 4185927 13009924Sremski okrug 2061451 432946 1628505Inđija 306020 67876 238144

2000 195277 36389 1588881999 58874 18505 40369

Administrativna Podela Amortiza-cija

Društveni proizvod

svegaAdministrativna Podela

Osnovna sredstva

Narodni dohodak

Broj zapo-slenih ukupno oprema

neto za-rada

višak proizvoda

III.3.4 Neformalna (siva) ekonomija

Siva ekonomija direktno ugrožava lokalne biznise, posebno proizvođače i one upućene na lokalno tržište. Inspekcije se samo bave registrovanim(prijavljenim) biznisima, skoro niko se ne bavi neregistrovanim(neprijavljenim) biznisima(oni naprosto ne postoje za inspekcijske organe-nepostojeće firme najbolje prolaze u pogledu inspekcija). Postoji rad «na crno» i u privatnim i u privatizovanim firmama. Potrebna je strožija opštinska kontrola na pijacama.

III.3.5 Udruženja preduzetnika i zanatlija

Postoje dva udruženja. To je udruženje zanatlija i udruženje preduzetnika(klub 25).

III.3.6 Biznis okruženje

III.3.6.1 Ko danas investira u Inđiju

Još pre dve godine, Inđija je napravila strateški plan razvoja i uredila industrijske zone, što je prvi uslov za ubrzanje razvoja privrede i stvaranje uslova za razmah investicija u gradu. Činjenica da u Inđiji zahvaljujući efikasnoj administraciji i pragmatičnoj lokalnoj samoupravi u vrlo kratkom roku može da se dobije građevinska dozvola, kao i da se brzo obavi sva «papirologija» vezana za otvaranje preduzeća, bila je i jeste vrlo značajna za investitore. Uostalom, zbog toga su, između ostalog, do sada u Inđiju ulagale ili pokazale interesovanje da investiraju, firme koje su inače veoma uspešne u svojim poljima rada. Evo nekoliko najsvežijih primera.


-48-

III.3.6.2 Terme Čatež

Na do sada neiskorišćenom izvoru tople vode u samom gradu, u naredne tri godine, slovenačka firma Terme Čatež će, u saradnji sa opštinom Inđija, izgraditi turistički kompleks banjsko rekreativnog centra vrednog oko 45.000.000 miliona eura. Planirani kompleks će se prostirati na 30 hektara zemljišta, a na tom prostoru će u prvoj fazi biti izgrađeno nekoliko zatvorenih i otvorenih bazena, a u naredne tri godine uz njih će biti izgrađeno dva hotela sa kategorijom od četiri zvezdice, kongresna sala i golf tereni. Turistička investicija toliko visoke vrednosti, sa objektima široke i kvalitetne ponude sigurno će mnogo značiti za promociju Inđije kao novog turističkog centra prilagođenog gusto naseljenoj regiji i za nekoliko godina od grada verovatno napraviti jednu od najatraktivnijih turističkih lokacija u napoj zemlji. Posebno to može da omogući razmah izletničkog i vikend odmora, kao i kontinuiranu i konkurentnu ponudu kongresnom turizmu koji se sada pretežno vezuje za Beograd i Novi Sad.

III.3.6.3 Merkator

Već ovog proleća 2005 godine u Inđiji počinje izgradnja Merkatorovog trgovinskog centra, koji će imati preko 6.000 kvadratnih metara prodajnog prostora, a vrednost ove investicije biće oko 7 miliona eura. Zašto je "Merkator" izabrao baš Inđiju? Mnogi veći gradovi od Inđije kao što je na primer susedni Novi Sad, nemaju ovaj trgovinski centar. Vladimir Kravčuk direktor "Merkatora" za Srbiju i Crnu Goru kaže da je presudna bila činjnenica da u Inđiji građevinska dozvola može da se dobije za 15 minuta, kao i to što se Inđija nalazi između Beograda i Novog Sada i ima dobru putnu povezanost sa mnogim velikim gradovima u regiji.

III.3.6.4 Microsoft

Da je Inđija najnaprednija opština u Srbiji dokazuje pismo o namerama koje je predsednik opštine Goran Ješić u decembru 2004 godine potpisao sa Dejanom Cvetkovićem generalnim direktorom "Microsofta".Inđija je prva opština u Srbiji koja je na ovaj način otpočela saradnju sa Microsoftom i svakako je najnaprednija po uvođenju novih informacionih tehnologija koje omogućavaju brži i efikasniji rad opštinske uprave i Javnih preduzeća U težnji da modernizuje i ubrza rad gradske uprave Opština Inđija je krajem 2004. godine zaključila ugovor o dugoročnoj saradnji sa čuvenom kompanijom Microsoft Software d.o.o. Dokument su na Beogradskom sajmu potpsiali predsednik Opštine Inđija Goran Ješić i generalni direktor ove firme u beogradu, Dejan Cvetković. I po ovom poslu Inđija je jedinstvena u Republici Srbiji, jer ugovor nije sužen na puku kupoprodaju i aplikaciju majkrosoftovih računara, nego podrazumeva mnogo drugih akcija. S obzirom na energično zalaganje vodećih ljudi u Inđiji za podizanje informatičke pismenosti, a u vezi sa automatizacijom niza poslova, koju je naša opština postigla kroz Sistem 48 i ulaganja u ICT tehnologiju, koja su izvršena u prethodnom periodu, a naročito s obzirom na planiranje permamentnog informatičkog usavršavanja svih gradskih funkcionalnih sistema u budućnosti, odlučili smo se za korišćenje je Microsoft tehnologija. Microsoft je ovim ugovorom postao naš partner u realizaciji zamišljenih projekata. Cilj nam je da stvorimo


-49-

model koji će biti primer za informatička rešenja koja mogu biti primenjena i u drugim opštinama u Srbiji.

III.3.6.5 Monus

U severoistočnoj industrijskoj zoni izgrađena je najsavremenija fabrika cigareta na Balkanu, u koju je investirano 60 miliona eura. Fabika raspolaže najsavremenijom italijanskom opremom, a hale se prostiru na 28.000 kvadratnih metara. Ova fabrika je trenutno najveća i najsavremenija na Balkanu, a s obzirom da je investicija velika, ona je ujedno i najznačajnija u Srbiji u oblasti proizvodnje cigareta.

III.3.6.6 Šta su o Inđiji izjavili ugledni gosti i ulagači

G. Majkl Polt - ambasador SAD

„U razgovoru sa Goranom Ješićem, gradonačelnikom Inđije, imao sam priliku da saznam sam kakvi su planovi ekonomskog razvoja opštine, a naročito smo razgovarali o industrijskim zonama, koje ste otvorili u vašem gradu. Uverevam vas da je narod Sjedinjenih Američkih Država ponosan kada je u mogućnosti da bude u partnerskom odnosu sa tako progresivnom i naprednom opštinom kao što je Inđija. Građani Inđije treba da budu ponosni na uslužni građanski centar. Ja dolazim iz relativno male zajednice na jugositoku SAD, pa čak i glavni grad mog okruga nema nešto poput ovakvog centra kakav vi imate u Inđiji. Ja sam već razgovarao sa gradonačelnikom Ješićem o tome da želimo da ostanemo partneri, ne samo onakvi kakvi smo to bili u prošlosti, nego da budemo partneri i u budućnosti. Mi želimo da sliku koju smo stekli u Inđiji, iskoristimo kao primer jedne demokratske otvorene opštine, ne samo u Vojvodini i Srbiji, već i u celoj SCG. Kao primer kako se može organizovati jedna dobra i uspešna opština. Inđija je, naime, izuzetan primer kako sposobno i veoma organizovano rukovodstvo može da učini puno za napredak svoje sredine. Ponosni smo što smo partneri Inđijskoj opštini u procesu napretka koji je u Inđiji evidentan. Ono što je mene naročito impresioniralo jeste činjenica da Inđija ne čeka ničiju pomoć, ni Vlade u Beogradu, a ni one u Vašingtonu , nego sve preuzmete u svoje ruke i borite se sami za sebe. Kada to kažem prvenstveno imam na umu činjenicu da vi, tako radeći, zapravo stvarate vezu između vaše opštine, vašeg grada - sa Evropskim partnerima i sa svim drugim vašim partnerima u svetu. Iz svega što sam danas video proizilazi da ste na dobrom putu da to i ostvarite. Ja vas mogu uveriti danas da smo se mi obavezali da nastavimo sa pružanjem pomoći vašem gradonačelniku, opštini, a naravno i privatnim preduzetnicima, kao što su ovi koje smo danas posetili, da bi smo pomogli da se zaista razvijete i dođete do onog ekonomskog nivoa koji svi očekujete.

U Inđiji, 30. marta 2005.


-50-

G. Miroljub Sadžaković, vlasnik Gas-Teh-a

«Opredelio sam se za investiranje u Inđiji iz nekoliko razloga. Pre svega zbog povoljnog položaja koji ima Inđija, jer blizina dva velika grada i dobra putna povezanost sa njima ima punao značaja za svakog investitora. Zatim su tu dobro opremljene industrijske zone. I povoljna cena poslovnog prostora je još jedan od razloga ulaganja u Inđiji, kao i efikasna administracija koja omogućava brzo dobijanje svih potrebnih papira. Veoma je bitno i to što u Inđiji ima velik broj zanatskih radnji svih profila, koje su potencijalni kooperanti, što je veoma bitno za svakog investitora.

G. Dejan Cvetković director Microsofta za SCG

«Ovo je izuzetno veliki korak, mi smo imali jedan projekat, sistem 48, koji se bazira na našim tehnologijama, koji je vrlo vidljiv ne samo u našem okruženju, nego ja vršim njegovu promociju unutar same korporacije. Smatram da je taj sistem 48 bio prvi korak, a ovo pismo o namerama otvara mogućnosti za dalju saradnju.»

(Izjava prilikom potpsivanja ugovora o saradnji Majkrosofta i Inđije)

G. Vladimir Kravčuk, Merkator

„Mislim da je Inđija jedna od najperspektivnijih opština sa veoma agilnim predsednikom opštine Goranom Ješićem. Mislim, takođe, da je investicija Merkatorove ovde veoma dobra odluka, jer Inđija se nalazi na pola puta između Novog Sada i Beograda, ima veoma dugu tradiciju u zanatskoj proizvodnji, a ima i velike mogućnosti da se dalje razvija. Kao što svi znamo Terme Čatež je kao kompanija pokazala interesovanje da bude veliki investitor u Inđijsku opštinu, a ceneći spremnost opštine da se na veoma aktivan način uključi u posao oko dolaska Merkatora na njenu teritoriju - naša konačna odluka je da Merkator dolazi u Inđiju - nadam se na obostrano zadovoljstvi i građana Inđije i Merkatora.

III.3.7 Biznis usluge

Biznis usluge vrši odeljenje za privredu. Ima jedinstvenu bazu podataka. Vrši promociju privrednuh subjekata sa teritorije opštine Inđija, kako u zemlji, tako i na međunarodnim sajmovima.

III.3.7.1 Opštinska regulativa i porezi za biznise

POSTUPAK IZGRADNJE OBJEKTA 1. Zahtev za izdavanje akta o urbanističkim uslovima prilozi:kopija plana parcele izdata od službe za katastar nepokretnosti Inđija, situacini plan(koji treba da sadrži položaj objekta na parceli,gabarit, spratnost i namenu objekta) i izvod iz zemljišnih knjiga. U samom postupku odelenje prikuplja saglasnosti nadležnih preduzeća i institucija, neophodne za izradu Idejnog projekta


-51-

Akt se izdaje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva 2. Zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju prilozi: akt o urbanističkim uslovima,idejni projekat (usklađen sa aktom),izvod iz z.knjiga Odobrenje se izdaje rešenjem u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva Odobrenje prestaje da važi ako se u roku od dve godine ne otpočne sa gradnjom. 3. Prijava početka građenja podnosi se 8 dana pre početka građenja prilozi: 1.glavni projekat,u četiri primerka,sa potvrdom i izveštajem o izvršenoj teh.kontroli 2.pismenu izjavu o početku građenja,odnosno izvođenja radova kao i roku završetka

radova 3.primerak overenog ugovora o građenju 4.primerak odobrenja za izgradnju 5.dokaz o uređivanju međusobnih odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređenje

građevinskog zemljišta 6.dokaz o uplati administrativne takse,koja se obračunava za izgradnju objekata

4.građenje objekta 5.tehnički pregled – upotrebna dozvola prilozi: građevinska dozvola i projekat objekta na uvid potvrdu o izvršenom geodetskom snimanju objekta dokaz o uplati administrativne takse

6. Knjiženje objekta u zemljišnoj knjizi i upotreba Građevinsku dozvolu kao i druga dokumenta je moguće dobiti i preko Interneta na adresi www.indjija.net

III.3.8 Izvodi iz poreskih propisa, značajni za ulagače III.3.8.1 Porez na dobit

Zakonom o porezu na dobit preduzeća osnovica poreza na biot preduzeća је oporeziva dobit koja se utvrđuje u poreskom bilansu usklađivanjem dobiti obveznika iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se uređuje računovodstvo, na način utvrđen navedim zakonom


-52-

Poreska stopa iznosi 10 odsto – i najniža je u regionu.

Poreski obveznik poreskom organu podnosi poresku prijavu u kojoj je obračunat porez i poreski bilans za period za koji se utvrđuje porez. Uz poresku prijavu i poreski bilans, obveznik je dužan da podnese i sve finansijske izveštaje (bilans uspeha i bilans stanja, izveštaj o novačnim tokovima, o promenama na kapitalu i drugu dokumentaciju propisanu Zakonom). Rok za podnošenje poreske prijave je 10 dana od dana isteka roka propisanog za podnošenje finansijskih izveštaja.

Poreski obveznik koji u toku godine otpočne da obavlja delatnost u obavezi је da podnese poresku prijavu u roku od 15 dana od dana upisa u registar. U toj prijavi poreski obveznik daje procenu prihoda, rashoda i dobiti za tu godinu.

Poreski obveznik kome istekne rok za ostvarivanje prava na poresko oslobođenje u toku godine, dužan je da nadležnom poreskom organu podnese poresku prijavu sa poreskim bilansom u roku od 15 dana od dana isteka roka. Porez na dobit plaća se u vidu mesečnih akontacija, čiju visinu utvrđuje poreski obveznik na osnovu poreske prijave za predhodnu godinu i podataka od značaja za utvrđivanje visine akontacije u tekućoj godini, do 15-og u mesecu za prehodni mesec. Više plaćeni porez uračunava se kao akontacija za naredni period ili vraća obvezniku na njegov zahtev.

III.3.8.2 Poreski podsticaji

III.3.8.2.1 Ubrzana amortizacija

Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima u odnosu na stalna sredstva koja služe: - za sprečavanje zagađivanja vazduha, vode i zemljišta, ublažavanje buke, uštede

energije, pošumljavanje, prikupljanje i korišćenje otpadaka kao industrijskih sirovina ili energetskih goriva;

za naučnoistraživački rad; za školovanje i obuku kadrova; u odnosu na računarsku opremu.

III.3.8.2.2 Poreski kredit

Obvezniku koji izvrši ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20 odsto izvršenog ulaganja, s tim što taj kredit ne može biti veći od 50 odsto obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje, a preduzeću koje je razvrstano u malo preduzeće priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 40 odsto izvršenog ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, s tim što on ne može biti veći od 70 odsto obračunatog poreza u godini u kojoj je izvršeno ulaganje.


-53-

Neiskorišćeni deo poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od 10 godina. Osnovnim sredstvom ne smatraju se: putnički automobili, osim automobila za taksi prevoz, rentakar, obuku vozača, kao i specijalnih putničkih automobila sa ugrađenim uređajima za bolesnike; nameštaj, osim nameštaja ta opremanje hotela, motela, restorana, omladinskih, dečijih i radničkih odmarališta; tepisi, umetnička dela likovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za uređenje prostora, kao ni alat i inventar sa kalkulativnim otpisom. U slučaju otuđenja osnovnih sredstava pre isteka roka od tri godine od dana nabavke, poreski obveznik gubi pravo na poreski kredit i dužan je da plati neplaćeni porez. Izuzetno, poreskom obvezniku priznaje se pravo na poreski kredit u visini od 80 odsto ulaganja, izvršenog u toj godini u osnovna sredstva za obavljanje delatnosti, pod uslovom da je razvrstan u sledeće delatnosti:

01-poljoprivreda; 05- ribarstvo; 17- proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina; 18- proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bojenje krzna; 19- prerada kože i proizvodnja predmeta od kože; 27- proizvodnja osnovnih metala; 28- proizvodnja standardnih metalnih proizvoda; 29- proizvodnja mašina i uređaja; 30- proizvodnja kancelarijskih i računskih mašina;31- proizvodnja električnih mašina i aparata; 32- proizvodnja radio, tv i komunikacione opreme; 33- proizvodnja medicinskih preciznih, optičkih instrumenata; 34- proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica;35- proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava; 37- reciklaža; 92- grupa 9211- kinematografska i video proizvodnja.

Poreski kredit se priznaje bez ograničenja u odnosu na obračunati porez u godini u kojoj je izvršeno ulaganje u narednih 10 godina u koje se može preneti neiskorišćeni deo poreskog kredita. Obvezniku koji na neodređeno vreme zaposli nove radnike, obračunati porez na dobit preduzeća umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji čini 100 odsto bruto zarada, odnosno plata, isplaćenih tim zaposlenima, uvećanih za pripadajuće javne prihode plaćene na teret poslodavca. Poreski kredit se prizanje i u slučaju kada poreski obveznik raskine ugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih, ako u istom poreskom periodu zaposli više lica na neodređeno vreme nego što je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu.

III.3.8.2.3 Podsticaji kod ulaganja

Poreski obveznik koji uloži u svoja osnovna sredstva, odnosno u čija osnovna sredstva drugo lice uloži više od 600 miliona dinara, koji ta sredstva koristi u registrovanoj delatnosti u Republici i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica, oslobađa se plaćanja poreza na dobit preduzeća u periodu od 10 godina srazmerno tom ulaganju. Poresko oslobođenje primenjuje se po ispunjenju uslova, od prve godine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit. Novozaposlenim licima ne smatraju se lica koja su bila zaposlena u posredno ili neposredno, zavisnom preduzeću ulagača.


-54-

III.3.8.3 Slobodne zone

Osnivanje, upravljanje i određivanje uslova za obavljanje privrednih delatnosti u slobodnim zonama propisuje se posebnim zakonom.

Strana roba smeštena u slobodnoj zoni može se: 1. staviti u slobodan promet u skladu sa uslovima propisanim za taj postupak; 2. podvrgnuti uobičajenim oblicima rukovanja, koje se obavlja radi poboljšanja

njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište, bez posebnog odobrenja carinskog organa;

3. staviti u postupak aktivnog oplemenjivanja pod uslovima propisanim za taj postupak;

4. staviti u postupak prerade pod carinskom kontrolom pod uslovima propisanim za taj postupak;

5. privremeno uvesti, u skladu sa propisanim uslovima i postupkom; 6. ustupiti u korist države; 7. uništiti, pod uslovom da se carinskom organu na propisani način podnesu

podaci za koje taj organ oceni da su potrebni.

Domaća roba namenjena izvozu može u slobodnoj zoni biti predmet uobičajenog postupanja koje se obavlja radi počuvanja robe, poboljšanja njenog izgleda ili kvaliteta, odnosno pripreme za tržište, uz prethodno obaveštavanje carinskog organa i pod carinskim nadzorom.

III.3.9 Zemljište i prostor slobodan za preduzetničke aktivnosti

III.3.9.1 Industrijske zone

Osnovni nosilac razvoja privrede naselja Inđija, uz poljoprivredu su industrija i mala privreda (zanatske radnje, mala i srednja preduzeća). U cilju obezbeđenja prostora za razvoj industrije i male privrede Generalnim urbanističkim planom naselja Opštine Inđija rezervisane su dve urbanističke celine, zone - u severoistočnom i jugoistočnom delu grada. Za obe radne zone izrađeni su regulacioni planovi u kojima je data dalja razrada postavki Generalnog urbanističkog plana Inđije. Formiranje radnih zona omogućilo je izgradnju novih privrednih kapaciteta kao i mogućnost trajnog dislociranja svih proizvodnih pogona iz centralnog i stambenog dela naselja, što se pre svega odražava na kvalitet životne sredine u gradu i selima, kao i na kvalitet uslova rada i proizvodnje. Činjenica da Inđija poseduje dve potpuno funkcionalne, komunalno opremljene radne zone, koje pri tom imaju izuzetan geografsko-saobraćajni položaj (blizina Beograda 42 km, Novog Sada 35 km, Aerodroma “Beograd” 35 km, neposredna blizina glavnih saobraćajnih pravaca u


-55-

zemlji auto-put E-75: Beograd-Novi Sad, auto-put E-70: Beograd-Zagreb, magistralni put M22/1, regionalni put R109: Ruma-Stari Slankamen, železničkih pruga Beograd–Inđija-Novi Sad-Subotica-Budimpešta i Beograd–Inđija–Zagreb-Ljubljana, blizina reke Dunav) postavlja Inđiju u sam vrh «prostorne ponude» u Srbiji, u smislu potencijala i atraktivnosti za investiranje.

III.3.9.2 Severoistočna radna zona (Blokovi 11, 36 i 37)

Severoistočna radna zona površine 281,42 ha nalazi se na 2 km od centra Inđije, između naselja i autoputa E-75 Beograd-Novi Sad. Ova radna zona je počela da se uređuje i gradi pre oko 70 godina, tako da je do danas u zoni izgrađeno i funkcioniše oko 30 odsto ukupnih privrednih kapaciteta. Radna zona je potpuno komunalno opremljena, između ostalog izgrađena je fekalna kanalizacija, čelični gasovod kao i kišna kanalizacija. Prostire se duž regionalnog puta R109 (Ruma-S.Slankamen). Zapadno u odonosu na radnu zonu pruža se železnička pruga Beograd-Novi Sad, koja se nalazi na međunarodnom Koridoru 10. Neposredna blizina trase auto-puta E-75 omogućava laku dostupnost radnoj zoni i sa istočne strane, tj. iz pravca Beograda i Novog Sada. U okviru Severoistoče radne zone postoji površina za izgradnju slobodne, bescarinske zone koja će u velikoj meri olakšati poslove uvoza i izvoza gotovih proizvoda, repromaterijala i sirovina. Takođe, u okviru ove radne zone predviđene su površine za malu privredu i proizvodno zanatstvo, površine rezervisane za manje privredne komplekse, površine za srednje i veće komplekse, površine za skladišta i stovarišta, površine za komercijalne sadržaje i dr.

III.3.9.3 Jugoistočna radna zona

Jugoistočna radna zona površine od oko 100 ha nalazi se na 1,5 km od centra Inđije duž magistralnog puta M22/1 prema Beogradu, koji radnu zonu povezuje sa okruženjem dok u području grada isti magistralni put ima funkciju glavne gradske saobraćajnice. U prostoru radne zone postoje obostrano servisne saobraćajnice koje opslužuju lokacije i povezuju ih sa magistralnim putem M22/1: Beograd-Novi Sad. Ova radna zona je u širem smislu potpuno komunalno opremljena i u zoni postoji sva komunalna infrastruktura kao i u gradu Inđija, između ostalog i fekalna kanalizacija i čelični gasovod potrebnih kapaciteta. Jugoistočna radna zona je počela da se gradi i uređuje pre oko 30 godina, stim da je danas u zoni izgrađeno i funkcioniše 50% kapaciteta. Zona nije ugrožena atmosferskim i podzemnim vodama tako da je zemljište izuzetno povoljno za izgradnju i većih objekata. Na području radne zone planirana je i gradska obilaznica koja ima funkciju izmeštanja tranzita iz užeg gradskog područja. Površina u okviru ove radne zone planirana je za razvoj i izgradnju kapaciteta “čiste“ industrije i skladišta.


-56-

Cena zemljišta po metru kvadratnom formira se na osnovu nekoliko parametara od kojih su najvažniji komunalna opremljenost zemljišta i visina zakupa. Prosečna cena zemljišta je između 11 i 16 evra po m2.

III.4. Sektori ekonomije III.4.1 Poljoprivreda

III.4.1.1 Poljoprivredno zemljište

Tab. III.4.1.1 Poljoprivredno zemljište: ukupna površina i kao procenat ukupne površine

Administrativna Podela Površina, km2

% poljoprivredne

površene

REPUBLIKA SRBIJA 88361 64,6 Vojvodina 21506 83,1 Sremski okrug 3486 73,3

Inđija 385 85,7

Graf. III.4.1.1 Poljoprivredno zemljište: ukupna površina i kao procenat ukupne površine

0102030405060708090

RE

PU

BLU

IKA

SR

BIJ

A

Cen

trala

naS

rbija

Voj

vodi

na

Sre

msk

iok

rug

Inđi

ja

% Poljoprivredne površene


-57-

III.4.1.2 Struktura poljoprivrednog zemljišta prema:

III.4.1.2.1 Kvalitetu tla Na teritoriji Opštine Inđije prostire se Sremska lesna terasa koje je veoma pogodna za nastajanje najboljeg zemljišta, černozema. Černozem pokriva najveći deo teritorije Inđije. Aktivni sloj zemljišta je dubok oko 1-1,5 m.

Tab. III.4.1.2.1

Pedološki tipovi na teritoriji Inđije

Naziv tipa ha %

Černozem karbonatni 28.214 73,1

Černozem zaruđeni karbonatni 4228 10,9

Černozem bezkarbonatni i černozem u degradaciji 888 2,3

Černozem degradirani 282 0,7

Gajnjača 396 1

Smeđa karbonantna zemljišta na lesu ponegde erodirana i pararendine 533 1,4

Aluvijum različitog mehan. sastava 1009 2,6

Deluvijalno aluvijalni nanos karbonantni i beskarbonatni 1321 3,4

Vodene površine 1494 3,9

UKUPNO 38616 100

Važno je napomenuti da na teritoriji Opštine Inđije nema lošeg zemljište, pa se smatra da je to jedno od najboljih zemljišta u Srbiji.


-58-

III.4.1.2 Struktura obradivog zemljišta prema načinu korišćenja i obliku valsništva Tab. III.4.1.2 Poljoprivredna površena, prema načinu korišćenja, 2003. god Društvena i individualna poljoprivredna gazdinstva u ha

DEO - 1 Oranice i bašte

od toga Administrativna Podela

Poljoprivredna površina ukupno

žito indust-rijsko bilje

povrtno bilje

krmno bilje

REPUBLIKA SRBIJA 5115072 3345154 1997102 419571 291113 463122Vojvodina 1793572 1582691 1005501 387359 79500 74013Sremski okrug 256468 235110 150127 51664 17950 11423

Inđija 2003. 33030 29192 20670 5527 1588 11372002. 33110 29232 22276 3968 1638 11022001. 33110 29232 22276 3968 1638 11022000. 22828 19907 15751 1358 1689 9281999. 33174 29083 21406 4725 1780 972

DEO – 2

Administrativna Podela Voćnjaci Vinogradi Livade Pašnjaci

Ribnjaci, trstici i

bare REPUBLIKA SRBIJA 245933 67434 598259 825938 36138Vojvodina 18408 11450 37959 112643 30421Sremski okrug 5564 2840 2729 8113 2112

Inđija 2003. 895 844 371 1719 92002. 900 869 380 1721 82001. 900 869 380 1721 82000. 823 876 151 1065 61999. 925 887 235 2036 8

Graf. III.4.1.2

Poljoprivredna površina prema načinu korišćenja - Inđija 2003.

Poljoprivredna površina Oranice i bašte ukupno Oranice i bašte od toga žito Oranice i bašte od toga industrijsko biljeOranice i bašte od toga povrtno bilje Oranice i bašte od toga krmno biljeVoćnjaci Vinogradi Livade Pašnjaci Ribnjaci, trstici i bare


-59-

III.4.1.3 Broj parcela i prosečna površina Tab. III.4.1.3 Broj poljoprivrednih gazdinstava, zemljište u svojini i korišćeno zemljište prema ukupno korišćenio površini zemljišta - po popisu iz 2002.god.

Zemljište u svojini, ha Korišćeno zemljište, hа obradivo obradivo Administrativna

Podela Gazdinstva,

ukupno ukupno svega prosek po gazdinstvu

ukupno svega prosek po gazdinstvu

Sremski okruga 34382 118730 110951 3,23 125355 118297 3,44 Inđija 3944 11955 11236 2,85 12682 12072 3,06 Bez zemljišta 68 35 35 0,51 - - - do 0,10ha 63 8 8 0,13 5 5 0,08 0,11 -0,50 739 246 209 0,28 202 169 0,23 0,51 -1,00 723 580 532 0,74 522 486 0,67 1,01 -2,00 704 1082 1012 1034 1034 984 1,4 2,01 -3,00 397 1021 974 2,45 1032 990 2,49 3,01 -4,00 199 664 631 3,17 705 683 3,43 4,01 -5,00 216 977 937 4,34 978 939 4,35 5,01 -6,00 174 932 891 5,12 975 937 5,39 6,01 -8,00 223 1476 141 6,33 1563 1510 6,77 8,01 -10,00 226 1978 1918 8,49 2076 2026 8,96 10,01-15,00 143 1535 1469 10,27 1708 1668 11,66 15,01-20,00 37 526 512 13,84 637 629 17 Preko 20,00 ha 32 895 697 21,78 1245 1046 32,69

III.4.1.4 Proizvode

Tab. III.4.1.4.1.1 Proizvodnja pšenice i kukuruza

Ukupan prinos, t Pšenica Kukuruz


ukupno društvena svojina

privatna svojina ukupno društvena

svojina privatna svojina

REPUBLIKA SRBIJA 1364787 374151 990636 3817338 432085 3385253Centralna Srbija 636222 37868 598354 1693370 27337 1666033Vojivodina 728565 336283 392282 2123968 404748 1719220Sremski okrug 116815 39874 76941 414665 66086 348579

Inđija 2003. 15136 7612 7524 51352 12263 390892002. 28014 12662 15352 74762 13492 612702001. 28014 12662 15352 74762 13492 612702000. 37022 15844 21178 78690 16976 617141999. 24118 9165 14953 31997 4784 27213


-60-

Graf. III.4.1.4.1.1 Ukupna prinos, tona: pšenice i kukuruza

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

Inđija 2003.

Inđija 2002.

Inđija 2001.

Inđija 2000.

Inđija 1999.

Pšenica Kukuruz

Tab. III.4.1.4.1.2 Prosečan prinos pšenice i kukuruza

Prosečan prinos, kg Pšenica Kukuruz

Administrativna

Podela društvena

svojina privatna svojina

društvena svojina

privatna svojina

REPUBLIKA SRBIJA 432085 3385253 3801 3117 Centralna Srbija 27337 1666033 4347 2913 Vojivodina 404748 1719220 3769 3343 Sremski okrug 66086 348579 4980 4245

Inđija 2003. 12263 39089 4309 4348 2002. 13492 61270 5480 6253 2001. 13492 61270 5480 6253 2000. 16976 61714 6598 5816 1999. 4784 27213 1854 2639

Graf. III.4.1.4.1.2 Prosečan prinos pšenice i kukuruza

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

Inđija 2003.

Inđija 2002.

Inđija 2001.

Inđija 2000.

Inđija 1999.

Pšenica društvena svojina Pšenica privatna svojina

Kukuruz društvena svojina Kukuruz privatna svojina


-61-

Tab III.4.1.4.2.1 Proizvodnja industrijskog i povrtnog bilja Ukupan prinos, t

Administrativna Podela Šećerna

repa Suncokret Pasulj Krompir

REPUBLIKA SRBIJA 1738044 353784 45023 689672 Vojvodina 1661902 332787 7092 168541 Sremski okrug 530458 25531 1667 22983

Inđija 2003. 29665 5931 235 1626 2002. 42584 3893 267 5784 2001. 42584 3893 267 5784 2000. 23280 3073 385 7040 1999. 13227 2718 146 2069

Tab. III.4.1.2.2 Prosečan prinos industrijskog i povrtnog bilja, po hektaru

Prosečan prinos, kg Administrativna

Podela Šećerna repa Suncokret Pasulj Krompir


Inđija 2003. 25376 2268 650 3252 2002. 34149 2400 693 11591 2001. 34149 2400 693 11591 2000. 33305 2198 1074 13804 1999. 20011 1360 310 3867

Graf. III.4.1.2.2 Prosečan prinos industrijskog i povrtnog bilja, po hektaru

0

5000

10000

15000

20000

25000

30000

35000

Inđija 2003.

Inđija 2002.

Inđija 2001.

Inđija 2000.

Inđija 1999.

Šećerna repa Suncokret Pasulj Krompir


-62-

Tab. III.4.1.4.3.1 Proizvodnja stočnog bilja

Ukupan prinos, t Administrativna

Podela Detelina Lucerka Livade Pašnjaci

Republika Srbija 419468 836470 996514 335912 Vojvodina 22681 258144 40493 55841 Sremski okrug 570 50050 5340 6869

Inđija 2003. - 4733 1191 1613 2002. - 6130 1543 1183 2001. - 6130 1543 1183 2000. - 6345 1119 1678 1999. - 4653 839 900

Tab. III.4.1.3.2 Prosečan prinos stočnog bilja, po hektaru

Prinos po hektaru, kg Administrativna

Podela Detelina Lucerka Livade Pašnjaci

Republika Srbija 3288 4388 1526 414 Vojvodina 4544 4558 1060 540 Sremski okrug 3476 5251 1310 847

Inđija 2003. - 4935 1520 938 2002. - 7263 1634 687 2001. - 7263 1634 687 2000. - 7599 1728 828 1999. - 5688 906 442

III.4.1.4.4.1 Proizvodnja voća i grožđa

Jabuke Šljive Vinogradi Administrativna

Podela broj

rodnih stabala

ukupan prinos,

t

broj rodnih stabala

ukupan prinos,

t

bro rodnih čokota,

hilj.

po jednom čokuta,

kg REPUBLIKA SRBIJA 14688572 246138 42453778 570913 366867 1,2Vojvodina 4707132 82719 2589228 46068 50751 1,8Sremski okrug 860081 15142 1037519 12190 12866 1,7

Inđija 2003. 120210 1143 65294 348 5267 0,8 2002. 119390 830 66969 165 5434 0,7 2001. 119390 830 66969 165 5434 0,7 2000. 116970 1431 66199 470 5479 0,6 1999. 115010 2255 66024 458 5818 0,9

Tab. III.4.1.4.4.2 Prosečan prinos voća i grožđa, po hektaru

Prinos po stablu, kg Administrativna Podela Jabuke Šljive Vinogradi

REPUBLIKA SRBIJA 16,8 13,4 1,2 Vojvodina 17,6 17,8 1,8 Sremski okrug 17,6 11,7 1,7

Inđija 2003. 9,5 5,3 0,8

2002. 7 2,5 0,7 2001. 7 2,5 0,7 2000. 12,2 7,1 0,6


-63-

1999. 19,6 6,9 0,9 III.4.1.5 Stočarstvo

Tab. III.4.1.5 Broj stoke Goveda Svinje Ovce

Administrativna Podela ukupno

od toga: krave i steone junice

ukupno od toga: krmače i suprasne nazimice

ukupno od toga: ovce za priplod

REPUBLIKA SRBIJA 1101951 742013 3438662 691516 1585645 1156681Vojvodina 216714 109334 1337360 173999 197910 131316Sremski okrug 33229 14417 266099 31848 27286 16032

Inđija 2004. 3563 2028 23611 2926 2438 13542003. 3770 2118 18379 3313 316 2512002. 3850 2123 16649 3048 480 2462001. 3776 2137 20949 3319 300 2592000. 3970 2133 21719 3999 317 264

nast.

Broj


Živina, ukupno

goveda na 100 ha obradive površine

svinje na 100 ha

oranične površine

ovca na 100 ha

poljopri-vredne

površine


Inđija 2004. 114423 11 81 7 2003. 107825 12 63 1 2002. 112114 12 57 1 2001. 85211 12 72 1 2000. 86462 13 75 1

Graf. III.4.1.5 Ukupna broj: goveda, svinja, ovaca, živine

0 50000 100000 150000

Inđija 2004.

Inđija 2003.

Inđija 2002.

Inđija 2001.

Inđija 2000.

GovedaSvinjeOvceŽivina


-64-

Tab. III.4.1.6 Prodaja i otkup izabranih poljoprivrednih proizvoda, količine

Pšenica Kukuruz Svinje Goveda Administrativna Podela t

Jaja, hilj.

kom.

Mleko, hilj.

litara REPUBLIKA SRBIJA 333602 241822 77119 15811 56467 405824 Centralna Srbija 37721 15294 16389 8379 35095 273683 Vojvodina 295881 226528 60730 7432 21371 132141 Sremski okrug 34466 34197 3917 1703 395 6097 Inđija 2003. 6474 12375 511 132 312

2002. 14731 9479 610 - 1123 275 2001. 14111 7536 488 2 2180 277 2000. 7137 2662 671 6 7998 176 1999. 9936 9869 736 13 10865 184

nast.

Pasulj Krompir Jabuke Šljive Grožđe Administrativna Podela t

REPUBLIKA SRBIJA 66,7 11484 34982 8477 12268 Centralna Srbija 15,8 1869 8623 7638 9315 Vojvodina 50,8 9616 26359 839 2953 Sremski okrug 2,6 25 7160 4 198 Inđija 2003. 13 95 4

2002. - 138 104 - - 2001. - 52 119 11 - 2000. - 17 114 9 - 1999. - 132 26 6 -

III.4.1.7 Uvoz i izvozu poljoprivrednih proizvoda Republike Srbije za period 2000. – 2004.

Spoljnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima, u periodu 2000-2004, karakteriše prosečan obim izvoza od 446 miliona € i uvoza od 562 miliona €, što znači prosečan godišnji deficit od 116 miliona €. Na sledećem grafikonu je dato kretanje izvoza i uvoza po godinama, kao i iznos spoljnotrgovinskog deficita. U odnosu na 2000. godinu, u posmatranom periodu došlo je do rasta izvoza i uvoza. Najveći spoljnotrgovinski deficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima zabeležen je 2001. godine i iznosio je 255 miliona €.


-65-

III.4.2 Industrija III.4.2.1 Osnovni podaci

Tab. III.4.2.1 Osnovni podaci o industriji Osnovna sredstva

(nabavna vrednost)


Broj zaposlenih ukupno oprema

Društvenu proizvod Amortizacija

REPUBLIKA SRBIJA 659358 1951662890 964014888 187999789 48157197

Vojvodina 167371 528703353 265427890 67678351 12413564

Sremski okrug 19213 48796746 26295347 4865619 486561

Inđija 2001. 2142 4153500 1579327 584448 116226

2000. 2141 2891836 1072583 283764 46773

1999. 2250 1258470 473371 135018 26866

nast.

Narodni dohodak Administrativna

Podela svega neto

zarada (plata)

višak proizvoda

REPUBLIKA SRBIJA 139842592 64659389 75183203

Vojvodina 5,32654E+12 19166395 36098392

Sremski okrug 3717258 1742071 1975187

Inđija 2001. 468222 191666 276556

2000. 236991 98639 138352


-66-

1999. 108152 45839 62313


-67-

III.4.3 Turizam

III.4.3.1 Turisti Tab. III.4.3.1 Broj domaćih i stranih turista, 2003.

svega domaći strani svega domaći strani domaći strani

REPUBLIKA SRBIJA 1997947 1658664 339283 6684592 5892890 791702 3,6 2,3Centralna Srbija 1752333 1462379 289954 5998431 5317409 681022 3,6 2,3Vojvodina 245614 196285 49329 686161 575481 110680 2,9 2,2Sremski okrug 22231 18551 3680 68376 60545 7831 3,3 2,1

Inđija 2003 1009 817 192 7567 7120 447 8,7 2,32002 834 610 224 1566 1176 390 1.9 1.72001 887 800 87 2319 2219 100 2.8 1.12000 903 834 69 2024 1936 88 2.3 1.31999 1088 917 171 1868 1981 217 1,8 1,3


Turisti Nođenja turista Prosečan broj nođenja turista

Turisti

0200400600800

10001200

1999 2000 2001 2002 2003

domaći strani

Nođenja turista

0

2000

4000

6000

8000

1999 2000 2001 2002 2003

domaći strani


-68-

III.4.3.2 Ugostiteljstvo

Tab. III.4.3.2.1 Ugostiteljstvo, 2003.- Društvena svojina Ugostitelj-

skih objekata

Zaposleni Ležaji Sedišta Promet, hilj. din.

REPUBLIKA SRBIJA 1640 30922 85634 244244 14600624Centralna Srbija 1192 26468 77945 198210 12795840Vojvodina 448 4454 7689 46034 1804784Sremski okrug 52 615 1019 5285 199297

Inđija 18 71 59 984 196712002 17 69 59 912 205442001 28 97 59 1344 246782000 28 106 59 1502 120321999 22 92 45 1286 6322

Tab. III.4.3.2.2 Osnovni podaci o ugostiteljstvu, 2001.

u hilj. din.

укупно опремаREPUBLIKA SRBIJA 37263 67334134 17730798 8285097Centralna Srbija 30797 58331102 15558250 7070765Vojvodina 6466 9003032 2172548 1214332Sremski okrug 504 661041 115734 73306Inđija 120 100086 20930 18513

2000 108 63100 11108 38251999 91 24918 5276 2402

nast.

svega neto za-rada

višak proiz-voda

REPUBLIKA SRBIJA 1651161 6633936 3142975 3490962Centralna Srbija 1422742 5648023 2669796 2978228Vojvodina 228419 985913 473179 512734Sremski okrug 12357 60949 28745 32204Inđija 3426 15087 5937 9150

2000 443 3382 1702 16801999 328 2074 994 1080



Narodni dohodak

Broj zapo-slenih

Društveni proizvod

Amorti-zacija

Osnovna sredstva (nabavna vrednost)

Graf. III.4.3.2.2 Ugostiteljstvo, osnova sredstva, Inđija

020000400006000080000

100000120000

1999 2000 2001

Godina

hilj.

din

.

Osnovna sredstva (nabavna vrednost) ukupnoOsnovna sredstva: oprema


-69-

III.4.3.2.3 Bioskopi, pozorišta, kulturni centri

Jedino gradsko naselje i opštinski centar, Inđija, ima ovakve sadržaje, u ostalim naseljima nema pozorišta i Kulturnih centara a bioskopi su (uglavnom) prestali sa radom.

Za turističku valorizaciju i prezentaciju najveći problem predstavlja: 1. Neobeleženost kulturno – istorijskih spomenika, arheoloških lokaliteta i ostataka rimskih utvrđenja 2. Devastiranost pojedinih kulturno – istorijskih spomenika (Kuća Đorđa Natoševića, Mlin na valjke u Beški... 3. Nepristupačnost – Do najvrednijih spomenika (Spomenik bitke kod Slankamena, Tvrđave, arheol. lokaliteta...) teško se dolazi jer su prilazni putevi u jako lošem stanju ili ih uopšte nema. (!!!) – Crkva ,,Sv Nikole” je otvorena za posete samo kada se vrše službe u crkvi. (Jedna nedelja u mesecu i za verske praznike)

III.4.3.2.4 Usluge smeštaja Na teritoriji Opštine NEMA (za sada) nijednog objekta koji spada u kategoriju Hotela/Motela. Ukupan broj ležajeva na teritoriji Opštine (u pansionima, kafanama sa prenoćištem i drugim objektima) je oko 300 ležajeva. Od toga U Inđiji 70: (hotel)Inđija, (motel) Lovac U Hotelu Inđija trenutno je u toku (ozbiljno) renoviranje U Beški 200: pansioni Sidro, Park, Batalo i (hotel) Božić U Čortanovcima 25: planinarski dom Kozarica. Pored ovog postoji i jedan hotel u izgradnji na obali Dunava u Beški. Smeštajni kapaciteti se mogu povećati i na taj način što bi se uradila kategorizacija (i legalizacija) soba i kuća za odmor u domaćoj radinosti, koje se već izdaju gostima u Starom Slankamenu, Beški , Maradiku i Inđiji.

III.4.3.2.5 Restorani

Na teritoriji Opštine NEMA nijednog objekta koji nudi usluživanje jela i pića a da ima kategoriju Restorana. Većina ovih objekata je registrovana kao kafane, čarde, grilovi, pizzerije i sl. Ponuda i usluga u ugostiteljskim objektima na teritoriji Opštine je na zadovoljavajućem nivou. Nedostaje specijalizovan objekat koji bi turistima nudio jela iz nacionalne kuhinje spremana na tradicionalan način.

Restorani na Dunavu (Čarde)

Uglavnom specijalizovani objekti u kojima se uslužuju jela spremana od ribe. Ponuda je raznolika i postoje objekti koji nude vrhunsku uslugu, oni sa prosečnom i oni kod kojih ponuda i usluga nije na zadovoljavajućem nivou. Vez čamaca i brodova turističke namene na pristane restorana omogućavaju 3 objekta.(Beška, Stari Slankamen)


-70-

III.4.3.2.6 Sportsko – rekreativni objekti

III.4.3.2.6.1 Zatvoreni sporstki tereni Jedini zatvoreni sportsko – rekreativni objekat na teritoriji Opštine je sportska hala u Inđiji. Sportovi : rukomet, košarka, odbojka, mali fudbal.

III.4.3.2.6.2 Otvoreni sporstki tereni Za ,,male” sportove postoje, skoro u svim naseljima, sportski tereni, a u većim naseljima i veći broj ovakvih terena. Jedini otvoreni bazen,sa svim pratećim sadržajima, nalazi se u Inđiji

III.4.3.2.6.3 Izletišta, Plaže, Kampovi :

III.4.3.2.6.3.1 Uređena izletišta

Izletište ,,Kozarica” je udaljeno od naselja Čortanovci oko 2 km., i nalazi se u sastavu nacionalnog parka ,,Fruška Gora ”.Okruženo je gustom listopadnom šumom u blizini obale Dunava. Na prostoru od oko 1km² postoji veći broj lokacija za odmor i rekreaciju, 3-4 restorana sa baštama, klupe i stolovi za izletnike, spomenik, česme sa pijaćom vodom. Pešačke staze kroz šumu postoje ali su slabo obeležene, nedostaje sportskih terena. Nema privezišta tako da je prilaz sa vode moguć jedino pristajanjem uz obalu.

III.4.3.2.6.3.2 Neuređena izletišta - Priobalje Dunava kod Beške, Krčedina, Starog Slankamena - Pored Jarkovačkog i Maradičkog jezera

Ovi lokaliteti su izuzetno atraktivni i dobro posećeni jer je priroda lepa i očuvana i do njih vode (uglavnom) dobri asfaltni putevi. Na svim ovim lokalitetima valiki problem predstavlja nadostatak pratećih sadržaja (staze za šetnju, klupe i stolovi za izletnike, kante za odlaganje smeća…) i zapuštenost.

III.4.3.6.3.3 Kampovi !!! Iako postoje povoljne lokacije na celom priobalju Dunava, na teritoriji Opštine nema

nijednog uređenog kampa.


-71-

III.4.3.6.3.4 Plaže

- Lokacija: Beška, desna obala Dunava, 100 m. nizvodno od mosta

Opremljenost: teren za odbojku, café bar, kante za odlaganje smeća, wc - Lokacija: Čortanovci Dunav, desna obala Dunava, peščana uređena plaža dužine

oko 100 m. Opremljenost: teren za odbojku, klupe i stolovi, café bar. Nema tuševa, pijaće vode, wc-a, malo kanti za odlaganje smeća.

III.4.3.2.7 RIBOLOV I LOV

Ribolov i lov su jedan od najvećih potencijala za razvoj turizma na ovom području. Za ribolov postoji veliki povoljnih terena na Dunavu, gde se love skoro sve vrste ribe, tokom većeg dela godine. Pored Dunava tu su i dva veštačka jezera (Jarkovci i Maradik) koja su bogata ribom i na kojima je organizacija sportskog ribolova na zavidnom nivou. Lov: Na Dunavu se organizuje lov na pernatu divljač (divlje patke, divlje guske,…) a u priobalnim šumama se love divlje svinje i srneća divljač . Atari i njive oko naselja bogati su sa fazanskom divljači i divljim zecom.

III.4.3.3 Manifestacije

Od brojnih manifestacija koje se održavaju na području opštine Inđija najveću potencijalnu turističku vrednost imaju :

- ,, Scena fest ” , Inđija - ,, Sremska potkovica ” , Novi Karlovci - ,, Sajam Vina ”, Inđija - ,, Fotosafari ” , Beška obala Dunava - ,, Maradička jesen ” , Maradik

III.4.3.4 Nautički turizam

Deo obale Dunava koji pripada opštini Inđija dug je oko 30 km., i iako je obala pogodna nije dovoljno urađeno na popularizaciji i valorizaciji ovog vida turizma. Na teritoriji opštine nema izgrađena nijedna marina, a postoje samo dva uređena privezišta za čamce. Jedno se nalazi na obali Dunava kod Beške a drugo u Starom Slankamenu. Kapacitet ova dva privezišta za prijem nautičara i turista u tranzitu je nedovoljan. Marina u izgradnji u Starom Slankamenu

III.4.3.4 Turističke agencije

Na teritoriji opštine Inđija registrovane su 4 turističke agencije :

1. Armida tours, Inđija 2. Alko tours, Inđija 3. Odiseja, Inđija


-72-

4. Soko tours, Inđija Šansu za razvoj turizma treba tražiti u unapređenju receptivnog i baziranju na

specifičnim vidovima turizma Sportsko – rekreativni turizam !!! Izletnički turizam !!! Obilazak kult – ist. spomenika, tradicija, običaji Vinske ture, gastronomija

Nautički turizam – Veliki potencijal za razvoj ovog vida turizma ogleda se u povoljnom saobraćajno – geografskom položaju i pristupačnoj obali na više lokacija. Lovno – ribolovni; Dunav, dva veštačka jezera i dobro organizovana lovačka i ribolovačka udruženja dobar su preduslov za afirmaciju i valorizaciju ovog atraktivnog vida turizma. Seoski turizam; U poslednje vreme seoski turizam postao je jedna od najatraktivnijih grana turizma..Velika šansa za afirmaciju ovog vida turizma nalazi se u naseljima: - Stari Slankamen ( Banjsko mesto, Atraktivna obala za lovce, ribolovce, nautičare ) - Slankamenački Vinogradi ( Specifična etnička zajednica sa autentničnim načinom života,

običajima, gastronomijom, fizionomija naselja …) - Maradik, Jarkovci ( Jezera koja su dobro posećena od strane sportskih ribolovaca a uslovi

za duži boravak za sada ne postoje) - Beška, Krčedin ( Veliki broj vikendica koje bi se mogle izdavati turistima, ribolovcima,

lovcima ) - Manifestacijski – Afirmisati po jednu sportsku, kulturnu, gastronomsku i revijalnu

manifestaciju

III.4.4 Usluge

III.4.4.1 Vodovod i kanalizacija

JKP «Vodovod i kanalizacija» brine o održavanju, izgradnji i razvoju lokalnih sistema vodosnabdevanja i kanalizacije naselja opštine Inđija. Na oko 300 km do sada izgradnje vodovodne mreže, priključeno je 14.700 domaćinstava i sve privredne organizacije i ustanove. Dnevno se isporučuje u proseku 8.500 m³ vode. Naselje Čortanovci, Ljukovo, Slankamenački Vinogradi i Jarkovci nemaju izgrađen vodovod, predviđeno je da do 2006. godine sva naselja dobiju vodu i da se raspoloživi kapacitet za celu Opštinu poveća sa sadašnjih 180 na 250 l/s. JKP « Vodovod i kanalizacija» održava izgadnju kanalizacionu mrežu otpadnih voda dosad izgrađenih i vrši pripremu za preuzimanje izgrađenih delova sistema gradske mreže, kao i pripremu za preuzimanje upravljanjem i održavanjem regionalne mreže otpadnih voda na potezu opštine Inđija i Stara Pazova. Ovo preduzeće vodovoda bavi se i delatnošću građevinske operative u delu izgradnje i održavanja instalacije spoljnjeg i unutrašnjeg vodovoda i kanalizacije i opremanje objekata vodosnabdevanja.


-73-

Izgradnje instalacije vodovoda i kanalizacije su׃ proširenje vodovodne mreže u naseljima, industrijski objekti, ustanove, opremanje lokacije izvorišta.

Vodovodna mreža - 300 km vodovodne mreže u gradu i naseljenim mestima - priključeno ukupno 14.700 domaćinstava - dnevno se isporuči 8.500 m3 vode protokom od 180 l/s Kanalizaciona mreža - trenutno se izvode radovi na završetku kanalizacone mreže u gradu - gradska kanalizaciona mreža povezana na regionalnu kanalizaciju - 50 km kanalizacione mreže Atmosferska kanalizacija - postoji u gradu i pojedinim naseljenim mestima - konstantno se vrši njeno unapređivanje JKP Vodovod i kanalizacija Inđija posluje kao javno komunalno preduzeće osnovano od strane SO Inđija, i registrovano za obavljanje sledećih delatnosti: -Sakupljanje, prečišćavanje i distribucija vode, -Uklanjanje otpadnih voda kanalizacijom, odvodnim kanalima i na drugi način, održavanje kanalizacije i kanala za otpadne vode, -Izgradnja hidrograđevinskih objekata, -Postavljanje cevnih instalacija, -Inženjering, -Ostale arhitektonske i inženjerske aktivnosti i tehnički saveti, -Ostale delatnosti koje su u funkciji obavljanja osnovnih delatnosti. Delatnost JKP `Vodovod i kanalizacija` je uglavnom infrastrukturna delatnost, odnosno delatnost od opšteg interesa za sva naseljena mesta. U okviru svih komunalnih delatnosti delatnost vodosnabdevanja služi zadovoljavanju najelementarnijih potreba, te zato možemo smatrati osnovnom komunalnom delatnošću.

I CENA VODE IZNOSI׃ 1. Za stanovništvo (stambeni prostor).......................................................................30,00din/m³ 2. Beneficirana cena ( za korisnike socijalne pomoći)..............................................5,00 din/m³ 3. Za druge korisnike(privreda, zanatske i ugostiteljske radnje, vikend naselja i sl.)50,00 din/m³ II CENA ODVOĐENJA UPOTREBLJENIH VODA IZNOSI׃ 1. Za domaćinstva.........................................................15,00 din/m³ 2. Za privredu................................................................20,00 din/m³ Napomena : Cene vode su bez PDV-a.


-74-

III.4.4.2 Gas

Javno preduzeće ‘'INGAS'' Inđija je osnovano 1990 godine, sa zadatkom da vodi gasifikaciju u opštini Inđija a kasnije i distribuciju gasa. U periodu 1990-2004 godine prirodni gas je doveden do svih naseljenih mesta opštine Inđija i na taj način omogućeno je korišćenje gasa svakom domaćinstvu. Po strukturi potrošača 65,32 % potrošnje obuhvata široka potrošnja 24,60% industrija , 7,72% komunalna i sa 2,36% kolektivna stanovanja. Promet gasa 16-18 mil.m3 godišnje se obavlja sa dve Glavne Merno Regulacione Stanice (GMRS-Inđija-GMRS-Beška). JP''INGAS'' je završio gasifikaciju Opštine 2004 god, Od 2000 godine investirano je 10-12 miliona dinara godišnje kako bi svako naselje dobilo gas.U ovom trenutku preduzeće obavlja distribuciju gasa preko -308,050 m ulične mreže i 54,026m od ul.mreže do KMRS.

Mreža

- izgrađena u svim naseljenim mestima opštine Inđija (čak i u najmanjem selu) - ukupno 55 km čeličnog međumesnog gasovoda povezuje naseljena mesta - ukupno 140 km kućnih priključaka postavljeno - ukupno 450 km ulične mreže postavljeno - preko 7.000 potrošača iz kategorije domaćinstava ali i industrije i kom. Pred - godišnje se isporuči 16 miliona m3 gasa

Inđija,prema popisu stanovnistva iz 2002 godine naselje Inđija ima 27389 stanovnika i oko 8558 domaćinstava bez kolektivnih stanovanja .Urađena je ulična mreža u duzini- 147320 m. a od ulične mreže do KMRS-36877m.Trenutno ima 5843 pojedinačnih priključaka i preko 564 potrošača u desetak kolektivnih stanovanja koji imaju centralne kotlarnice.U toku 2005 godine urađeno je proširenje ulične mreze u duzini od 610 metara i od ulične mreze do KMRS u duzini od 2069 metara i 149 novih priključaka .Od privrednih većih potrošača ima 54 priključena subjekta dok od komunalnih 47 potrošača.Isporuku prirodnog gasa u naselju podmiruju tri RegulacionoMerne Stanice.

Uklanjanje smeća i održavanje čistoće Uklanjanje smeća - organizovano se sprovodi u svim naseljenim mestima i drugim lokacijama - odnošenje smeća najmanje jednom nedeljno Pijaca - ukupno 4 lokacije - postoje bela, zelena, zanatska, robna i stočna pijaca - ukupno 300 tezgi raspoređeno na ovim lokacijama

Od osnivanja 1960. Javno komunalno preduzeće «Komunalac» je više puta menjalo oblik organizovanja, ime i delokrug rada. Poslednja transformacija je obavljenja 1994. godine kada je JP «Budućnost» podeljeno na dva javna komunalna preduzeća, od kojih je jedno nazvano «Komunalac» Delokrug rada JKP «Komunalac» obuhvata niz komunalnih delatnosti:

-odstranjivanje otpadaka i smeća sanitarne i sl. aktivnosti, odnosno održavanje čistoće u gradu i naseljima u Opštini,


-75-

-čišćenje septičkih jama, sakupljanje i uklanjanje atmosferskih i površinskih voda sa javnih površina odvodnim kanalima, drenažom ili na drugi način, - pogrebne i prateće aktivnosti, odnosno uređivanje i održavanje groblja i sahranjivanje, - uređivanje i održavanje parkova, zelenih i rekreacionih površina, -održavanje ulica, puteva i drugih javnih površina u gradu i naseljima u opštini Inđija - održavanje pijaca i pružanje usluga na njima -uklanjanje i sanitacija životinskih leševa - hvatanje pasa lutalica u gradu i naseljenim mestima - održavanje puteva u zimskom periodu (zimska služba karta sa spiskom ulica) Organi u preduzeću su: - Upravni odbor kao organ upravljanja - Nadzorni odbor kao organ nadzora - Direktor kao organ poslovođenja

JKP «Komunalac» se nalazi u ul. Novosadska br.12 u Inđiji i ima zaposlenih 120 radnika. Direktor preduzeća je dipl.pravnik Slavko Puvača.

III.4.4.3 Vatrogasno odeljenje

Osnovna aktivnost vatrogasnog odeljenja je gašenje požara i spašavanje ljudi i

imovine. Osim ovoga vatrogasna služba vrši i preventivnu zaštitu od požara, u šta spada: edukacija dece, radnika i građana. Zatim se vrše razne vrste javnih vežbi.

Profesionalno vatrogasno odeljenje Inđija je u periodu od 1991-2006g. imalo 1356 intervencija. Od čega su 85% požari, a 15% tehničke intervencije i ostalo.

U vatrogasnom odeljenju po sistematizaciji treba da ima zaposlenih: komandir(1 izvršioc), vozač-vatrogasac(8 izvršioca), vatrogasaca(4 izvršioca), spremačica(1 izvršioc).

III.4.4.4 Policija

REPUBLIKA SRBIJA 33017 3712 9496 401 5376 1038 2080 266 1525Centralna Srbija 22854 2758 6321 299 3390 796 1399 197 997Vojvodina 9982 948 3160 102 1971 241 674 69 523Sremski okrug 1107 89 310 9 288 29 79 7 58

Inđija 169 16 52 1 25 _ 9 3 62002 175 12 49 - 35 2 32 2 262001 227 20 60 1 53 5 25 1 212000 294 22 80 1 44 9 12 _ 111999 401 27 109 3 52 19 26 1 23

1) Razlika između "svega" i zbira prikazanih vrsta krivičnih dela su "ostala krivična dela".

protiv službe-ne duž-nosti

svega1)protiv

života i tela

protiv imovine

Punoletna lica Maloletna lica

svega1)

prema vrsti krivičnog dela prema vrsti krivičnog dela

protiv života i

tela

protiva imovine

protiv opšte

sigurno-sti ljudi i imovi-nе

protiv bezbed-

nosti javnog saobra- ćaja


-76-

III.4.4.5 Socijalne usluge

Tab. III.4.4.5.1 Мaloletna lica – korisnici socijalne zaštite, 2002.

REPUBLIKA SRBIJA1) 102508 70626 13671 5254 2826 1682 8449Centralna Srbija 73790 51315 9999 3286 2145 1281 5764Vojvodina 28718 19311 3672 1968 681 401 2685Sremski okrug 6804 5360 538 389 130 73 314

Inđija 2002 699 394 233 28 18 11 152001 706 465 204 30 3 4 _1999 442 289 101 23 18 _ 11



Ugroženi porodič-

nom situacijom

Sa poremeća-

jima u ponašanju

Mentalno zaostali

Ometeni u fizičkom razvoju

Sa kombi-novanim

smetnjama

Ostali korisnici usluga

socijalne zaštite

Tab. III.4.4.5.2 Punoletna lica - korisnici socijalne zaštite, 2001.


Inđija 845 - 98 377 1 193 1762000 586 - 98 273 11 161 431999 585 3 111 225 16 165 65

Administrativna PodelaOstarela

lica

Ostala odrasla i ostarela lica

korisnici usluga socijalne zaštite

Ukupno

Lica sa poremeća-

jima u ponašanju

Fizički i psihički ometena

lica

Materi-jalno neo-

bezbeđena lica

Nezbrinuta lica

Graf. III.4.4.5.2 Punoletna lica - korisnici socijalne zaštite, Inđija 2001.

Nezbrinuta lica0%

Ostarela lica23%

Ostala odrasla i ostarela lica

korisnici usluga socijale zaštite

21%

Fizički i psihički ometena lica

12%

Materijalno neobezbeđena

lica44%


-77-

III.4.4.6 Obrazovanje

Na teritoriji opštine Inđije u svim naseljenim mestima postoje predškolske ustanove, zatim 10 osnovnih škola i 3 srednje škole. Opština Inđija svake godine ulaže znatna sredstva u opremanje škola, pa je, na primer, skoro u svim školama uvedena i informatička učionica, u kojoj se obavlja besplatna obuka učenika. Sve to se radi u saradnji sa Microsoft-om sa kojim je dogovoreno da se do 2008. godine napravi mala obrazovna revolucija - uvođenjem besplatnog interneta za sve građane Inđije.Takođe je u planu da se, u skladu sa prilivom novih investicija, otvore i nova odeljenja stručna školska odeljenja kako bi učenici bili spremni za rad na novim radnim mestima.

Tab. III.4.4.6.1 Redovne osnovne i srednje škole, 2002/2003. – Kraj školske godine


Inđija 13 200 4675 673 2 46 1317 3722001/2002 13 200 4780 647 3 51 1542 4212000/2001 13 203 4964 694 3 52 1627 4391999/2000 13 203 5153 714 3 52 1652 3961998/1999 13 204 5332 750 4 51 1572 460


Osnovne škole Srednje škole

ukupno odeljenjaučenici

ukupno odeljenjaučenici

svega završili školu svega završili

školu

Tab. III.4.4.6.2 Specijalne škole i škole za odrasle – osnovne i srednje 2002/2003. školske godine

ukupno odeljenja učenici završili školu ukupno odeljenja učenici završili

školuREPUBLIKA SRBIJA1) 275 1410 9263 1157 17 151 2611 439Centralna Srbija 165 893 5798 756 14 108 1855 327Vojvodina 110 517 3465 401 3 43 756 112Sremski okkrug 18 68 394 49 _ _ _ _

Inđija 3 3 14 _ _ _ _ _2001/2002 3 3 15 _ _ _ _ _2000/2001 3 3 13 _ _ _ _ _1999/20001998/1999 3 3 18 _ _ _ _ _


Specijalne škole Škole za odrasle

Tab. III.4.4.6.3 redovne osnovne i srednje škole, Inđija

Osnovne škole Srednje škole škole odeljenja svega škole odeljenja svega 2004 9 200 4429 3 66 1854 2005 9 195 4204 3 67 1822


-78-

Tab. III.4.4.6.4 Ustanove za decu predškolskog uzrasta 2002/2003. šk. god.

REPUBLIKA SRBIJA 1776 162825 57322 105463 40 24195U zgradi jaslica 39 2514 492 2022 - 307U zgradi brtića 1551 154539 51354 103145 40 21824U osnovnoj školi 171 5257 5257 - - 1938Na drugom mestu 15 515 219 296 - 126Centralna Srbija 1162 115048 34983 80025 40 20599U zgradi jaslica 27 1612 332 1280 - 266U zgradi brtića 1048 110912 32423 78449 40 19021U osnovnoj školi 75 2069 2069 - - 1186Na drugom mestu 12 455 159 296 - 126Vojvodina 614 47777 22339 25438 - 3596U zgradi jaslica 12 902 160 742 - 41U zgradi brtića 503 43627 18931 24696 - 2803U osnovnoj školi 96 3188 3188 - - 752Na drugom mestu 3 60 60 - - -Sremski okrug 99 6926 3500 3426 - 1123U zgradi jaslica 2 139 4 135 - 18U zgradi brtića 60 5696 2405 3291 - 592U osnovnoj školi 37 1091 1091 - - 513Inđija 11 968 555 413 - 173U zgradi brtića 2 499 86 413 - 91

2001/2002 2 542 156 386 - 122U osnovnoj školi 9 469 469 - - 82

2001/2002 9 500 500 - - 90

Broj dece koja borave besplatnodo 5

časova 9-11 preko 11 časova


Broj jedinica

Broj dece korisnika

Prema dužini dnevnog boravka

III.4.4.7 Zdravstvo Na teritoriji opštine Inđije postoji Dom zdravlja, sa pratećim ambulantama u svim naseljenim mestima i rehabilitaciona banja u Starom Slankamenu – termalna banja. U gradskom zdrvastvu će uskoro uslediti kompletna reorganizacija zdravstvene službe, kako bi se postigao kako kvalitetniji nivo medicinske zaštite, tako i snažniji motiv zdrastvenih radnika da se posvete brizi za pacijente.


-79-

Tab. III.4.7.1 Lekari, zubni lekari i diplomirani farmaceuti u zdravstvenoj službi1), 2003.

REPUBLIKA SRBIJA5) 20039 6001 288 564 788 703 3378 1866 376Centralna Srbija 15504 4526 207 444 635 554 2631 1488 353Vojvodina 4535 1475 81 120 153 149 747 378 454Sremski okrug 470 212 _ 20 30 16 93 50 739

Inđija 71 18 _ 4 3 3 15 7 7272002 76 14 _ 4 5 4 16 7 6632001 52 12 _ 4 4 5 16 7 8632000 53 15 _ 4 4 4 16 7 8511999 56 18 _ 4 4 4 16 8 811

1) Podaci Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije.2)Uključeni su i zubni lekari.3) Podaci za specijalističke službe nisu dati.4|Podaci za TBC za Vojvodinu nisu obrađeni.5) Nisu obuhvaćeni podaci za Kosovo i Metohiju.

Ukupno lekara2)

Lekari u pojedinim službama

Diplo- mirani farmaceuti

Broj stanovnika na

1 lekara

opšte i specija- lističke medici-

ne3)

za borbu protiv TBC4)

za zdravst. zaštitu žena

za zdravst. zaštitu predš-

kol. Dece

za zdrav. zaštitu školske dece i omlad.

za zaštitu i lečenje

zuba

Graf. III.4.7.1 Broj lekara

0

10

20

30

40

50

60

70

80

1999 2000 2001 2002 2003

Godina

Bro

j lek

ara

01002003004005006007008009001000

Bro

j sta

novn

ika

Ukupno lekara Broj stanovnika na 1 lekara

III.4.4.8 Finanijski i bankarski sektor


-80-

U Inđiji trenutno ima 8 banaka, koje imaju različite poslovne linije. Tokom vremena se očekuje dalje otvaranje novih banaka koje su prisutne na teritoriji Srbije, naročito zbog velike investicione aktivnosti u Opštini Inđija.

Takođe se u Opštini Inđija nalazi lokalna kancelarija Fonda za razvoj Vojvodine, koje pruža veoma povoljnu finansijsku podršku malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, kao i individualnim poljoprivrednim proizvođačima.

Opština Inđija je od proleća 2006god. započela jedinstven Program subvencije dela kamatnih stopa namenjenog za razvoj privrednih subjekata na teritoriji Opštine Inđija. Za te namene je u budžetu izdvojila 4mil. Dinara.

Opština Inđija je takođe započela jedinstven program edukacije stanovnika Inđije preko Edukativnog centra, koji je zamišljen da osim edukacije bude faktor daljeg privlačenja domaćih i stranih investicija u opštinu Inđija.

Date post:	31-Mar-2021
Category:	Documents
Upload:	others
View:	0 times
Download:	0 times

I. OPŠTE PODATKE of Resources.pdf · 2013. 2. 27. · I.2.2 Hidrografija Najvažniji površinski...

Documents