Bukvar evropskih integracija

Uvodna rečTekst koji se nalazi pred vama je drugo, prošireno izdanje Bukvara evropskih integracija čija je namena da pruži osnovne informacije o Evropskoj uniji (EU) i Procesu stabilizacije i pridruživanja naše zemlje Evropskoj uniji. Izmeðu dva izdanja, Vlada Republike Srbije je u martu 2004. godine osnovala Kancelariju za pridruživanje Evropskoj uniji (Kancelarija) koja je preuzela nadležnosti u vezi sa koordinacijom procesa pridruživanja EU od nekadašnjeg Sektora za evropske integracije Ministarstva za ekonomske veze sa inostranstvom.

Prethodno izdanje Bukvara je naišlo na izuzetno pozitivan prijem kod čitalaca i na veliko interesovanje, tako da je podeljeno u veoma kratkom roku. Primerci Bukvara su deljeni državnim službenicima po resornim ministarstvima, bibliotekama širom Srbije, diplomatsko konzularnim predstavništvima SCG u zemljama članicama EU, nevladinim organizacijama i medijima. Kancelarija za pridruživanje EU je delila Bukvar i prilikom neposrednih kontakata sa graðanima Srbije prilikom poseta gradovima u unutrašnjosti Srbije. Upravo usled ovakvog interesovanja, Kancelarija za pridruživanje EU je odlučila da izda prošireno izdanje Bukvara.

Drugo izdanje Bukvara, poput prvog, osmišljeno je kao kratak uvod u tematiku u vezi sa evropskim integracijama za sve one koji žele da se upoznaju s ovim procesom, ali i kao podsetnik onima koji su već upoznati s osnovnim idejama i pojmovima u vezi s EU. Imajući u vidu razvoj odnosa izmeðu Srbije i Crne Gore i EU, prethodno izdanje Bukvara je prošireno sa aktuelnim pojmovima (Evropsko partnerstvo i pristupždvostrukog kolosekaž) koji će u mnogome uticati na buduće odnose naše zemlje sa EU.

Kancelarija za pridruživanje EU će nastaviti da svojim štampanim izdanjima doprinosi pravovremenom i objektivnom informisanju graðana, i obrazovanju državnih službenika, konstantno imajući u vidu potrebu stručnog usavršavanja od kojeg zavisi budućnost evropske Srbije.

Radmila MilivojevićSekretar Kancelarije za pridruživanje EU

IzdavačVlada Republike Srbije, Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji

Autori: Mihailo M. Petrović, Srðan N. Majstorović, Vladimir M. Ateljević, Nikola Lukić, Goran GvozdenovićUVODNA REČCIP. Katalogizacija u publikaciji Narodne biblioteke Srbije, BeogradBukvar evropskih integracija / Kancelarija za pridruživanje EU /2004, Beograd, drugo izdanjeISBN 86-84979-01-X

1

AGENDA 2000 / AGENDA 2000 Agenda 2000 je akcioni program koji je Komisija usvojila 15. jula 1997. g. kao odgovor na zahteve Evropskog saveta (Madrid, 1995. godine) za jednim opštim dokumentom o proširenju i reformama zajedničke politike i budućem finansijskom okviru Unije posle 31. decembra 1999. Agenda 2000 se bavi pitanjima sa kojima se Unija suočila na početku 21. veka. Agenda 2000 se sastoji iz tri dela. Prvi deo se bavipitanjem unutrašnjeg delovanja Evropske unije, naročito reformom zajedničke poljoprivredne politike i reformom strukturne politike. Prvi deo sadrži i preporuke o tome kako se suočiti sa izazovom proširenja i predlaže usvajanje novog finansijskog okvira za period od 2000. do 2006. godine. Drugi deo predlaže ojačanu strategiju pretpristupanja, uključujući dva nova elementa: partnerstvo za pristupanje i učešće pridruženih članica u programima Zajednice za primenu pravnih tekovina (acquis communautaire*)1 Zajednice. U trećem delu Agende 2000 nalazi se studija o uticaju proširenja na politike Evropske unije.ww.europa.eu.int/comm/agenda2000/index_en.htm

AKCIONI PROGRAM ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA (MSP) / ACTION PROGRAMME FOR SMALL AND MEDIUM ENTERPRISES (SME) Akcioni program za mala i srednja preduzeća je program namenjen povećanju delotvornosti, konkurentnosti i zaposlenosti u malim i srednjim preduzećima. Prvi fondovi za ovaj program uspostavljeni su 1993. godine. Predviðeno je da se njima podrže programi namenjeni unapreðivanju saradnje i obaveštavanju, upravljanju finansijama i unapreðenju opštih uslova za razvoj malih i srednjih preduzeća.www.europa.eu.int/comm/enterprise/entrepreneurship/

ANALIZA TROŠKOVA I DOBITI / COST-BENEFIT ANALYSIS Analiza troškova i dobiti predstavlja procenu relativne vrednosti promene na postojeće ili predložene situacije ili projekte. U kontekstu približavanja EU, analiza se koristi kako bi se odredio ekonomski najdelotvorniji način postizanja odreðenih ciljeva u oblasti trgovine, monetarne i poreske politike, kao i u okviru pojedinih sektora privrede.

BELA KNJIGA, ZELENA KNJIGA / WHITE BOOK, GREEN BOOK Bela knjiga je dokument Komisije EU* koji sadrži predloge budućih aktivnosti Zajednice. Bela knjiga ponekad sledi Zelenu knjigu, koju Komisija EU objavljuje da bi počela proces savetovanja o odreðenim pitanjima. U kontekstu približavanja država srednje i istočne Evrope Evropskoj uniji, Komisija EU* je objavila Belu knjigu o pripremama tih država za integraciju u unutrašnje tržišite/jedinstveno tržišite,* kao vrstu vodiča u procesu usklaðivanja zakonodavstava navedenih zemalja u ovoj oblasti. Ovaj dokument obraðuje 22 od ukupno 31 poglavlja propisa koje sadrži acquis.*www.europa.eu.int/comm/off/white/index_en.htm

BOLONJSKA DEKLARACIJA / BOLOGNA DECLARATION Bolonjsku deklaraciju (o evropskom prostoru višeg obrazovanja) potpisali su predstavnici 29 evropskih država 19. juna 1999. godine. Ovom deklaracijom države potpisnice su se obavezale da će zajednički koordinirati reforme svojih obrazovnih sistema. Bolonjska deklaracija nema obavezujući karakter niti je pokušaj standardizacije ili uniformisanja obrazovnih sistema kroz reformu koja se nameće državama. Glavni cilj Bolonjske deklaracije je da se do 2010. godine uspostavi evropski prostor visokog obrazovanja. To podrazumeva rešavanje pitanja priznavanja diploma stečenih u drugim evropskim državama, jasno utvrðivanje kriterijuma diplomskih i poslediplomskih studija, usklaðenost sa evropskim sistemom prenosa kredita (bodova), kao i uklanjanje drugih prepreka slobodnom izboru mesta studiranja i studija. Predstavnici Republike Srbije potpisali su Bolonjsku deklaraciju u septembru 2003. godine.www.europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/erasmus/guide/bologna.pdf

BRATIMLJENJE / TWINNING Bratimljenje je glavni mehanizam pomoći u oblasti jačanja državne uprave, koji je namenjen državama koje teže članstvu u EU. Ovaj oblik saradnje, započet 1998. godine, pomaže državama kandidatima i potencijalnim kandidatima da u fazi pretpristupanja razviju državnoadministrativne kapacitete. Jačanje kapaciteta unapreðuje sposobnost tih država da usvoje i primene acquis communautaire* po istim standard-ima kao i države članice. Putem bratimljenja, službenici države članice EU razmenjuju iskustvo i saraðuju sa kolegama iz država kandidata i potencijalnih kandidata kako bi i oni usvojili znanja neophodna za delotvorno sprovoðenje acquis communautaire-a.*www.europa.eu.int/comm/enlargement/pas/twinning/

VISOKI PREDSTAVNIK ZA ZAJEDNIČKU SPOLJNU I BEZBEDNOSNU POLITIKU / HIGH REPRESENTATIVE FOR THE COMMON FOREIGN AND SECURITY POLICY Funkcija visokog predstavnika za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku* ustanovljena je Ugovorom iz Amsterdama* (1997) kao posledica rastućeg opredeljenja članica da se ojača pozicija EU u meðunarodnim odnosima. Visoki predstavnik za

1 NAPOMENA: Pojmovi označeni zvezdicom objašnjeni su u okviru posebnih odrednica

2

zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku predstavlja EU na meðunarodnom planu i istovremeno vrši funkciju generalnog sekretara Saveta EU.*www.ue.eu.int/solana/index.asp

GENERALNI DIREKTORAT / DIRECTORATE GENERAL(DG) Generalni direktorat je glavna administrativna jedinica Komisije EU*, koja predlaže propise, sprovodi komunitarnu politiku EU, nadzire države članice u njihovom sprovoðenju i dodeljuje sredstva iz budžeta EU. U ovom trenutku postoji 35 generalnih direktorata i unutrašnjih službi, koje su podeljene u 4 grupe: 1) sektorske politike (poljoprivreda, konkurencija, ekonomija i finansije, obrazovanje i kultura,zapošljavanje i socijalna pitanja, energetika i saobraćaj, privreda, životna sredina, vodoprivreda, pravosuðe i unutrašnji poslovi, zaštita zdravlja i potrošača, informatičko društvo, unutrašnje tržišite,* poreska politika i carine, regionalna politika, naučna istraživanja); 2) spoljni poslovi (razvoj, proširenje, EuropeAid kancelarija za saradnju i spoljne poslove, Kancelarija za humanitarnu pomoć* - ECHO, spoljni poslovi, spoljna trgovina); 3) opšti poslovi (Evropska kancelarija za borbu protiv pronevera, EVROSTAT,* budžet, štampa i komunikacije, Izdavački zavod, Generalni sekretarijat) i 4) unutrašnji poslovi (finansijska kontrola, Grupa političkih savetnika, unutrašnje revizorske usluge, zajednička služba za prevoðenje i konferencije, pravna služba, administrativna služba, pravno-prevodilačka služba). Kancelarija za Srbiju i Crnu Goru se nalazi u okviru Generalnog direktorata za spoljne poslove, Odsek za zapadni Balkan.www.europa.eu.int/comm/dgs_en.htm

DAN EVROPE / EUROPE DAY Dan Evrope se slavi 9. maja. Na ovaj dan 1950.godine francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman predstavio je plan kojim je otpočeo proces postepene i funkcionalne integracije evropskih država. Istog dana 1945. godine, objavljen je kraj Drugog svetskog rata i konačna pobeda nad fašizmom u Evropi.

DELEGACIJA KOMISIJE EU U SRBIJI I CRNOJ GORI / EUROPEAN COMMISSION'S DELEGATION TO SERBIA AND MONTENEGRO Delegacija je zvanični predstavnik Komisije EU*, glavnog izvršnog tela Evropske unije, u Srbiji i Crnoj Gori. Osnovni zadatak Delegacije je da unapredi političke i ekonomske odnose Evropske unije i Srbije i Crne Gore u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja,* te da svojim delovanjem pomogne Srbiji i Crnoj Gori na putu ka evropskim integracijama.www.eudelyug.org

DEMOKRATSKI DEFICIT / DEMOCRATIC DEFICIT Demokratski deficit ili manjak demokratije u EU proizilazi iz činjenice da organi EU (Komisija EU) sve više preuzimaju odreðene nadležnosti, a pri tome ne poseduju demokratski legitimitet koji proističe iz principa izbornosti, koji je karakterističan za državne organe. Evropski parlament* je jedini organ čiji se poslanici biraju na neposrednim izborima, ali je njegova uloga i dalje dosta ograničena. Uprkos naporima da se osnaži Evropski parlament, njegova zakonodavna uloga je ograničena na postupak saodlučivanja (većinu odluka donosi Savet,* uz savetovanje EP). Sa predstojećim proširenjem EU, potreba za rešenjem ovog problema biće još značajnija. Imajući u vidu navedeno, tela EU nastoje da svoj način rada pojednostave i učine transparentnijim, odnosno razumljivijim za graðane EU.www.leeds.ac.uk/politics/cbl/int/deficit/basic1.htm

DIREKCIJA ZA EVROPSKU UNIJU - MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA SRBIJE I CRNE GORE / DIRECTORATE FOR EUROPEAN UNION - MINISTRY OF FOREIGN AFFAIRS Direkcija za Evropsku uniju Ministarstva spoLJnih poslova Srbije i Crne Gore održava diplomatske odnose sa Evropskom unijom i zemLJama članicama EU u ime Srbije i Crne Gore.www.mfa.gov.yu

DRŽAVLJANSTVO UNIJE ILI PRAVO GRAÐANSTVA UNIJE / CITIZENSHIP OF THE UNION Državljanstvo Unije ili pravo graðanstva Unije nije državljanstvo u smislu u kome ovu instituciju poznaje klasična teorija države i prava. Ovaj termin ureðen je članom 17 Ugovora o Evropskoj zajednici.* Pravo graðanstva Unije ne zamenjuje nacionalno državljanstvo. Graðani EU su u mogućnosti da se slobodno kreću i borave u bilo kojoj državi članici. Ovim njihova prava nisu konačna, već se krug prava kojima raspolažu proširuje i na oblast političkih prava. Graðanin EU može birati i biti biran u tela lokalne samouprave, kao i u ustanove EU u mestu stalnog prebivališta. U svrhu zaštite prava graðana EU osnovan je inokosni organ - Ombudsman.*www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/s18000.htm

EVRO / EURO Evro je jedinstvena valuta EU koju je 1. januara 1999. godine prihvatilo 11 zemalja članica EU (Austrija, Belgija, Irska, Italija, Luksemburg, Nemačka, Portugalija, Finska, Francuska, Holandija i Španija). Grčka se pridružila ovoj grupi država nakon što je ispunila kriterijume konvergencije* (convergence criteria). Evro je od 1. januara 2002. godine postao jedinstvena valuta u 12 država clanica EU. Danska, Švedska i Velika Britanija

3

iskoristile su svoje pravo i izabrale da ne pristupe "evro zoni" (prema Ugovoru iz Mastrihta*). Uvoðenje evra kao jedinstvene valute EU predstavlja treću i poslednju fazu u procesu stvaranja Evropske monetarne unije - EMU.*www.euro.ecb.int

EVRO-INFO CENTRI / EURO-INFO CENTRES Evro-info centri, koje je osnovala Komisija EU*, rasprostranjeni su širom Evrope i oblasti Mediterana. Trenutno postoji oko 300 ovakvih centara. Evro-info centri se obično nalaze u okviru organizacija koje pružaju pomoć malim i srednjim preduzećima (MSP). Centri predstavljaju savetodavna tela koja svojom delatnošću podržavaju MSP u rešavanju problema u poslovanju sa preduzećima iz EU i istovremeno im omogućavaju bolju povezanost sa evropskim institucijama. U Srbiji trenutno postoje tri Evro-info centra: u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.www.eicc.co.yu

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU (EAR) / EUROPEAN AGENCY FOR RECONSTRUCTION (EAR) Evropska agencija za rekonstrukciju (Agencija) je osnovana februara 2000. godine sa sedištem u Solunu i operativnim centrima u Beogradu, Podgorici i Prištini. Organizovana je kao nezavisna agencija EU čiji rad nadziru Evropski savet* i Evropski parlament.* Osnovni zadaci Agencije su: neposredno sprovoðenje obnove i razvoja privrede, uspostavljanje temelja za razvoj tržišine privrede i jačanje privatnog preduzetništva, kao i podrška razvoju demokratije, ljudskih prava i pravne države. U nadležnosti Agencije je teritorija Srbije i Crne Gore, a od decembra 2001. godine i teritorija Republike Makedonije.www.ear.eu.int

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (EBOR) / EUROPEAN BANK FOR RECONSTRUCTION AND DEVELOPMENT (EBRD) Evropska banka za obnovu i razvoj osnovana je 1991. godine sa ciljem da pruži pomoć strukturnim reformama, prelasku na tržišnu privredu i razvoju preduzeća i infrastrukture u državama srednje i istočne Evrope. Osnivači banke su države članice EU i druge razvijene države. Osnivački kapital iznosi oko 10 milijardi evra, a banka godišnje obezbeðuje zajmove u vrednosti od oko 20 milijardi evra u 27 zemalja srednje i istočne Evrope i bivšeg SSSR-a. Evropska banka za obnovu i razvoj je u Srbiji i Crnoj Gori od 2001. godine učestvovala u kreditiranju brojnih projekata i to u sledećim oblastima: pomoć bankarskom sektoru, pomoć privatnom preduzetništvu (naročito malim i srednjim preduzećima) i pomoć u obnovi infrastrukture. Sedište banke nalazi se u Londonu.www.ebrd.org

EVROPSKA BEZBEDNOSNA I ODBRAMBENA POLITIKA / EUROPEAN SECURITY AND DEFENSE POLICY Potreba za većim približavanjem država članica EU u pogledu bezbednosti i odbrane dovela je do razvoja evropske bezbednosne i spoljne politike (Ugovor iz Mastrihta,* 1992). Razvijanje sopstvenih sposobnosti EU za sprovoðenje vojnih operacija postalo je neophodno kada se imaju u vidu sve brojnije meðunarodne krize. Evropski savet* je u Kelnu i Helsinkiju (1999) odlučio da pokrene pitanje obrazovanja evropskihvojnih snaga, koje će imati najviše 60.000 vojnika. Ugovorom iz Nice* (2001) ojačane su bezbednosne i odbrambene nadležnosti EU i dogovorena je nova organizaciona struktura bezbednosno-političkih i vojnihtela EU. U odbrambeno-političkim odnosima i aktivnostima EU učestvuju sve države članice EU, izuzev Danske.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000e.htm#c11

EVROPSKE ZAJEDNICE (EZ) / EUROPEAN COMMUNITIES (EC) Naziv Evropske zajednice označava prvi stub EU,* odnosno oblast nadnacionalne saradnje u EU. Evropske zajednice objedinjavaju tri zajednice: Evropsku ekonomsku zajednicu, Evropsku zajednicu za atomsku energiju* i Evropsku zajednicu za ugalj i čelik.* Ustanove navedenih zajednica ujedinjene su 1967. godine kada je stupio na snagu Ugovor o spajanju.* Izraz Evropska zajednica je pravno uveden u upotrebu Ugovorom iz Mastrihta.*www.euabc.com/index.phtml?word_id=460

EVROPSKA ZAJEDNICA ZA UGALJ I ČELIK (EZUČ) / EUROPEAN COAL AND STEEL COMMUNITY (ECSC) Ministar spoljnih poslova Francuske, Rober Šuman (Robert Schuman) je 9. maja 1950. godine predstavio plan za osnivanje Evropske zajednice za ugalj i čelik, koji je pripremio francuski komesar za planiranje Žan Mone (Jean Monnet). Ovim planom je trebalo da proizvodnja uglja i čelika, ključnih sirovina za vojnu industriju SR Nemačke i Francuske, bude stavljena pod zajedničku, nadnacionalnu kontrolu. Uz to, uspostavljanje nadnacionalne, nezavisne vlasti trebalo je da doprinese obustavljanju tradicionalnog neprijateljstva izmeðu dveju država i postavi osnove novoj organizaciji meðunarodnih odnosa u Evropi. Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg potpisale su, 18. aprila 1951. godine, Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik, koji je stupio na snagu 23. jula 1952. godine. Pored Visoke vlasti, nadnacionalnog organa sa izvršnim ovlašćenjima koji je bio nadležan za upravljanje zajedničkim resursima, Ugovorom su osnovani i: Specijalni savet ministara (telo u kojem su zastupljeni interesi država članica, nadležno za postavljanje političkih smernica i

4

zakonodavnu aktivnost), Zajednička skupština (debatni forum predstavnika nacionalnih skupština sa ograničenim kontrolnim nadležnostima), Sudsko veće (nadležno za tumačenje Ugovora) i Savetodavni odbor (predstavnici interesnih grupa). Ove institucije su bile preteče savremenih institucija EU. Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalj i čelik (potpisan na rok od 50 godina) postao je, po isteku roka važenja, 2002. godine, sastavni deo Ugovora o EZ.www.euabc.com/index.phtml?word_id=460

EVROPSKA INVESTICIONA BANKA (EIB) / EUROPEAN INVESTMENT BANK (EIB) Evropska investiciona banka je finansijska institucija EU čija je uloga obezbeðivanje sredstava za kapitalna ulaganja namenjena za razvoj i integraciju EU. Banka odobrava kredite namenjene razvoju nedovoljno razvijenih regiona, modernizaciji saobraćajne, telekomunikacione i energetske infrastrukture, konkurentnosti evropske industrije, razvoju malih i srednjih preduzeća, zaštiti životne sredine, i to uz minimalne godišnje kamate. Ukupan iznos kredita EIB iznosi oko 20 milijardi evra godišnje, s tim što u finansiranju pojedinačnih projekata Banka ne učestvuje sa više od 50% sredstava. Evropska investiciona banka je u Srbiji i Crnoj Gori od 2001. godine učestvovala u kreditiranju velikih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike i saobraćaja, kao i u kreditiranju u oblasti zdravstva i prosvete. Sedište EIB nalazi se u Luksemburgu.www.eib.org

EVROPSKA KONFERENCIJA / EUROPEAN CONFERENCE Na osnovu odluke Evropskog saveta* (Luksemburg, 1997) ustanovljena je Evropska konferencija, u čijem radu učestvuju članice EU i države kandidati za prijem u članstvo. Evropska konferencija predstavlja forum za političke konsultacije u vezi sa pitanjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike, pravosuða i unutrašnjih poslova, ekonomskim pitanjima i regionalnom politikom. Osnovni cilj Evropske konferencije je jačanje dijaloga sa državama kandidatima za članstvo u EU. Sastanci Evropske konferencije se održavaju jednom godišnje na nivou šefova država ili vlada i jednom godišnje na nivou ministara inostranih poslova. Sastancima predsedava država koja predsedava Savetom EU.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000e.htm

EVROPSKA POVELJA O ENERGIJI / EUROPEAN ENERGY CHARTER Na inicijativu Komisije EZ, u Hagu je 1991. godine potpisana Evropska povelja o energiji sa ciljem da se poboljša snabdevanje energijom, postigne maksimalna efikasnost u proizvodnji, pretvaranju, prenosu, distribuciji i korišćenju energije, kao i da se unapredi svest o zajedničkoj odgovornosti za zaštitu životne sredine. Na osnovu Povelje, koja predstavlja političku izjavu, države članice su 1994. godine potpisale pravno obavezujući multilateralni Sporazum o povelji o energiji (Energy Charter Treaty), a zatim i Protokol o efikasnom korišćenju energije. Potpisivanjem Povelje o energiji, juna 2001. godine, SR Jugoslavija (sada Srbija i Crna Gora) dobila je status posmatrača i pravo da otpočne proces pristupanja Sporazumu i Protokolu.www.encharter.org

EVROPSKA POLICIJSKA KANCELARIJA (EVROPOL) / EUROPEAN POLICE OFFICE (EUROPOL) Nadnacionalna policijska kancelarija uspostavljena je Ugovorom o EU,* a počela je da radi 1998. godine. Potreba za delotvornijom borbom protiv organizovanog meðunarodnog kriminala u vreme "nestanka" granica izmeðu država članica EU predstavlja osnovni razlog osnivanja Evropola. Evropol nije nadležan za sprovoðenje meðunarodnih istraga, već prikuplja, analizira i dostavlja obaveštajne podatke organima država članica ili trećim državama, odnosno daje stručnu i tehničku podršku u istražnim postupcima. Evropol ima ulogu koordinatora saradnje policija država članica EU. Sedište kancelarije Evropola nalazi se u Hagu.www.europol.eu.int

EVROPSKA UNIJA (EU) / EUROPEAN UNION (EU) Evropska unija osnovana je u Mastrihtu 1992. godine Ugovorom o Evropskoj uniji* (Ugovor je stupio na snagu 1993. godine, kada su ga potvrdile skupštine država članica). EU predstavlja jedinstven institucionalni okvir koji čine tzv. tri stuba EU. Prvi stub čine tri meðunarodne organizacije (Evropska zajednica za ugalj i čelik,* Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju); drugi stub predstavlja zajednička spoljna i bezbednosna politika EU,* dok treći stub čini policijska i pravosudna saradnja u krivičnim stvarima.* Osnovni ciljevi EU su: podržavanje privrednog i društvenog razvoja; potvrðivanje vlastitog identiteta na meðunarodnoj sceni voðenjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti do zajedničke odbrane); zaštita prava i interesa državljana država članica uvoðenjem državljanstva EU; očuvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeðeno uz paralelno usvajanje odgovarajućih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala i očuvanje tekovina Zajednice.* EU, nakon proširenja u maju 2004. godine, ima 25 država članica. Osnovne institucije EU su: Evropski savet, Savet EU, Komisija EU, Evropski parlament, Evropski sud pravde, Evropski finansijski sud, Ekonomsko-socijalni savet, Komitet evropskih regiona, Evropska investiciona banka, Evropski investicioni fond, Evropska centralna banka, Ombudsman itd. europa.eu.int

5

EVROPSKA FONDACIJA ZA OBUKU (EFO) / EUROPEAN TRAINING FOUNDATION (ETF) Evropska fondacija za obuku (EFO) je agencija Evropske unije čiji je cilj pomoć u procesu reforme stručnog obrazovanja i obuke u državama srednje i istočne Evrope, Zajednici nezavisnih država (ZND) i Mongoliji, kao i odreðenim mediteranskim zemljama. EFO pruža tehničku podršku Komisiji EU* u sprovoðenju programa TEMPUS.* Sedište Evropske fondacije za obuku nalazi se u Torinu.www.etf.eu.int

EVROPSKA CENTRALNA BANKA (ECB) / EUROPEAN CENTRAL BANK (ECB) Evropska centralna banka, osnovana 30. juna 1998. godine, nasledila je Evropski monetarni institut. Od 1. januara 1999. godine ECB je preuzela sve nadležnosti za primenu evropske monetarne politike koja je odreðena od strane Evropskog sistema centralnih banaka. Glavni organi ECB su Savet i Izvršni odbor. Savet čine guverneri centralnih banaka država članica i članovi Izvršnog odbora. Savet odluke donosi jednostavnom većinom glasova članova. ECB je zadužena da upravlja količinom novca u opticaju, sprovodi menjačke poslove, nadzire i upravlja deviznim rezervama država članica i promoviše nesmetano delovanje platnog prometa na teritoriji EU. Sedište ECB nalazi se u Frankfurtu.www.ecb.int

EVROPSKI EKONOMSKI PROSTOR (EEP) / EUROPEAN ECONOMIC AREA (EEA) Sporazum o uspostavljanju Evropskog ekonomskog prostora potpisan je maja 1992. godine izmeðu EU i EFTA,* a stupio je na snagu 1. januara 1994. godine. Evropski ekonomski prostor predstavlja jedinstveno područje slobodne trgovine, koje pored 15 država članica EU uključuje i Island, Lihtenštajn i Norvešku, države članice EFTA. EEA čini ukupno 18 država sa oko 380 miliona stanovnika.www.europa.eu.int/comm/external_relations/eea/

EVROPSKI INVESTICIONI FOND (EIF) / EUROPEAN INVESTMENT FUND (EIF) Evropski investicioni fond osnovan je 1994. godine sa ciljem da podrži ekonomski razvoj i smanji nivo nezaposlenosti u Evropskoj uniji. Osnovni zadatak Fonda je da privuče što više privatnog kapitala za finansiranje infrastrukturnih projekata i da obezbedi finansijska sredstva za mala i srednja preduzeća. Fond raspolaže sopstvenim sredstvima, sredstvima rizičnog kapitala Evropske investicione banke* i budžetskim sredstvima Evropske zajednice.www.eif.eu.int

EVROPSKI KOMESARI / EUROPEAN COMMISSIONERS Komisija EU* ima 20 komesara, meðu kojima se bira predsednik i dva potpredsednika Komisije (zaduženi za administrativnu reformu i odnose sa Evropskim parlamentom). Kandidate za mesto komesara predlažu vlade država članica, a za njihov izbor neophodna je saglasnost Evropskog parlamenta. Mandat komesara traje pet godina. Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržište, poreska politika i carinska unija; naučno istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; budžet; pravosuðe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja. Evropski komesari prate rad Generalnih direktorata* Komisije i drugih ustanova. Kolegijum Komisije EU čine po dva komesara iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Italije i Španije i po jedan predstavnik ostalih deset država članica. Ugovorom iz Nice* (2001) predviðena je reforma načina delovanja Komisije EU.europa.eu.int/comm

EVROPSKI MONETARNI SISTEM (EMS) / EUROPEAN MONETARY SYSTEM (EMS) Evropski monetarni sistem ustanovljen je kao logična posledica zajedničkog interesa da se stabilizuju cene na zajedničkom tržiitu* EEZ. EMS predstavlja sistem utvrðenih (ali prilagodljivih) kurseva izmeðu nacionalnih valuta država članica, sa jasno odreðenim pravilima za intervenisanje. Delovanje EMS podržano je saradnjom centralnih banaka država članica u okviru Evropskog sistema centralnih banaka (European System of Central Banks - ESCB), koji je prethodio uvoðenju zajedničke valute.www.unescap.org/drpad/projects/fin_dev/bofinger.pdf

EVROPSKI PARLAMENT (EP) / EUROPEAN PARLIAMENT (EP) Evropski parlament je predstavničko telo 370 miliona stanovnika Evropske unije. Poslanici EP se biraju neposrednim glasanjem od 1979. godine, a broj poslanika koji se biraju u zemljama članicama srazmeran je udelu stanovnika te zemlje u ukupnom broju stanovnika EU. Prema rezultatima poslednjih izbora (jul 1999.), EP ima 626 poslanika. Ugovorom iz Nice* (2001.), maksimalan broj poslanika EP nakon proširenja EU biće ograničen na 732. Poslanici se u EP grupišu zavisno od programske ili ideološke bliskosti, a ne nacionalne pripadnosti. Neka od osnovnih ovlašćenja EP su: razmatranje predloga Komisije EU,* učestvovanje u donošenju propisa putem postupka saodlučivanja sa Savetom EU,* imenovanje i razrešenje članova Komisije EU, pravo upita u vezi sa radom Komisije i Saveta EU, podela

6

ovlašćenja u donošenju godišnjeg budžeta i nadzor nad njegovom primenom zajedno sa Savetom EU. Uloga EP je značajno ojačana Ugovorom iz Amsterdama* (1997), a treba očekivati da se novim ugovorima dalje prošire njegove nadležnosti. Sedište EP se nalazi u Strazburu (Francuska), iako se sve veći broj (vanrednih) zasedanja održava i u Briselu.www.europarl.eu.int

EVROPSKO PARTNERSTVO / EUROPEAN PARTNERSHIP Na Evropskom samitu u Solunu (jun 2003), Evropska unija* je predstavila Evropsko partnerstvo kao jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategije EU prema zemljama zapadnog Balkana,* odnosno potencijalnim kandidatima za članstvo. U protekloj deceniji Partnerstvo za pristupanje* je bio sličan pretpristupni instrument namenjen zemljama centralne i istočne Evrope koje su u tom momentu već imale potpisan Sporazum o pridruživanju sa EU i bile kandidati za članstvo. Partnerstvom se, u principu, odreðuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti u pripremi zemlje kandidata za integraciju u EU. Pomenute zemlje su u obavezi da pripreme akcioni plan sprovoðenja preporuka navedenih u Evropskom partnerstvu. U praksi, ovo je unilateralni instrument Evropske unije, na koji zemlje na koje se Partnerstvo odnosi mogu samo da upute svoje komentare. Jedna od najvažnijih činjenica u vezi sa Evropskim partnerstvom je uslovljavanje svake finansijske pomoći Evropske unije ispunjavanjem prioriteta navedenih u pomenutom dokumentu, tako da ovaj instrument ekskluzivno odreðuje odnose izmeðu EU i država zapadnog Balkana sve do potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Stepen ispunjavanja preporuka iz Partnerstva, ocenjuje se u okviru godišnjih izveštaja Komisije o procesu stabilizacije i pridruživanja.

EVROPSKI POKRET - EVROPSKI POKRET U SRBIJI (EPUS) / EUROPEAN MOVEMENT - EUROPEAN MOVEMENT IN SERBIA (EMINS) Evropski pokret je meðunarodna organizacija koja se bavi političkim, ekonomskim, društvenim i kulturnim pitanjima u evropskim okvirima. Pokret je osnovan na kongresu u Hagu 1948. godine sa ciljem da "doprinese osnivanju ujedinjene, federalne Evrope, utemeljene na poštovanju ljudskih prava, mirovnih principa, demokratskih principa slobode i solidarnosti, kao i principa aktivnog političkog učešća graðana". Ova meðunarodna nevladina organizacija obuhvata skoro sve zemlje evropskog kontinenta, tj. države članice EU, države kandidate za članstvo u EU i druge evropske države. Meðunarodni evropski pokret trenutno okuplja 31 nacionalno veće, u čijem se članstvu nalaze političke stranke, preduzeća, sindikati i pojedinci. Evropski pokret u Srbiji je nevladina, neprofitna i vanstranačka organizacija. Osnovan je 1992. godine kao nezavisna organizacija demokratskog javnog mnjenja i oblik okupljanja graðana koji se zalažu za miroljubivu, demokratsku, sveevropsku integraciju i demokratsku i modernu Srbiju. EPUS ima za cilj ravnopravno uključivanje Srbije u sve evropske institucije i organizacije. Njegova osnovna misija je informisanje javnosti kako bi se graðani Srbije uključili u stvaranje demokratskog društva, ostvarivanje jednakosti meðu ljudima i etničkim zajednicama, kao i promocija evropskih vrednosti. Pored sedišta u Beogradu, Evropski pokret u Srbiji deluje na celoj teritoriji Republike Srbije kroz mrežu lokalnih veća. www.europeanmovement.org, www.emins.org

EVROPSKI REGIONALIZAM, EVROREGIONI / EUROPEAN REGIONALISM, EUROREGIONS Poveljom o regionalizaciji EZ, usvojenom u Evropskom parlamentu 18. novembra 1988. godine, utvrðeno je značenje pojma region u okvirima Evropske zajednice. Prema Povelji, region predstavlja odreðeno jedinstvo u geografskom smislu čije stanovništvo odlikuju sličnosti u pogledu jezika, istorije, tradicije, kao i zajednički interesi u oblasti privrede i saobraćaja. Evropski regionalizam odlikuju dva paralelna procesa. Prvi je povezivanje regiona različitih država, najčešće susednih (podregionalizam), dok se drugi proces odnosi na stvaranje regionalnih udruženja sa ciljem neposrednog uticaja na meðunarodne organizacije kao što su Savet Evrope ili Evropska unija (nadregionalizam). Poznati evroregioni u Evropskoj uniji su Baziliensis, ARGE -ALP (obuhvata Bavarsku, Salcburg, Tirol, Sent Galen, Lombardiju, Južni Tirol, Trento, dakle oblasti koje se nalaze na teritoriji Italije, Nemačke, Austrije i Švajcarske), Alpe - Adria, COTRAO, Euroregio i dr.www.are-regions-europe.org

EVROPSKI SAVET /EUROPEAN COUNCIL Evropski savet prema Ugovoru o EU* (1992) "daje smernice potrebne za razvoj EU i odreðuje opšte političke ciljeve EU". Evropski savet u pravnom smislu nije telo EU, već sastanak na najvišem nivou predstavnika država članica (samit EU). Pojam Evropski savet nastao je dugogodišnjom praksom meðudržavnog dogovaranja, a prvi put je zvanično pomenut u Jedinstvenom evropskom aktu* (Single European Act, 1986). Predsednici vlada ili država članica EU sastaju se najmanje dva puta godišnje kako bi razmotrili sva pitanja od značaja za EU. Na sastancima Evropskog saveta razmatraju se ključna pitanja od interesa za spoljnu, bezbednosnu i unutrašnju politiku EU, a zaključci se potom objavljuju u vidu saopštenja i imaju ulogu smernica za rad institucija EU.ue.eu.int

7

EVROPSKI SOCIJALNI FOND / EUROPEAN SOCIAL FUND Evropski socijalni fond osnovan je 1958. godine sa ciljem borbe protiv nezaposlenosti. Socijalni fond je najstariji strukturni fond Evropske unije. Glavni zadatak ovog Fonda je obezbeðivanje sredstava za usavršavanje radne snage i unapreðivanje veština neophodnih za zaposlenje. Fond ima odlučujuću ulogu u sprovoðenju evropske strategije za zapošljavanje. Osnovne delatnosti Socijalnog fonda su: borba protiv nezaposlenosti, pomoć pri ponovnom zapošljavanju, poboljšanje kvaliteta stručne obuke i stručno usavršavanje tokom čitave karijere, podrška zapošljavanju žena, borba protiv neravnopravnosti na poslu itd. Aktivnosti Evropskog socijalnog fonda usmerene su ka dugoročnom pružanju podrške programima širom EU, a posebno u regionima koji se sporije razvijaju. Fond svojim radom pospešuje priliv domaćih i stranih ulaganja u manje razvijene regione, omogućavajući im da poboljšaju svoju konkurentnost i ekonomski razvoj.europa.eu.int/fse

EVROPSKI SPORAZUM (ES) / EUROPE AGREEMENT (EA) Evropski sporazum je poseban sporazum o pridruživanju koji je Evropska unija potpisala sa državama srednje i istočne Evrope. Osnovni cilj Sporazuma je priprema ovih država za pristupanje Evropskoj uniji. On se temelji na načelima poštovanja ljudskih prava, demokratije, vladavine prava i tržiine ekonomije. Evropski sporazum potpisan je sa deset država: Bugarskom, Estonijom, Maðarskom, Litvanijom, Letonijom, Poljskom, Rumunijom, Slovačkom, Slovenijom i Češkom. Sporazum se zaključuje na neodreðeno vreme i sadrži sledeće elemente: politički deo (koji predviða bilateralne i multilateralne konsultacije o svim pitanjima od zajedničkog interesa), trgovinski deo (stvaranje zone slobodne trgovine) i delove posvećene ekonomskoj i kulturnoj saradnji i usklaðivanju zakonodavstava država kandidata (posebno u oblasti intelektualne svojine i tržiine konkurencije). Evropski sporazum stupa na snagu posle potvrde (ratifikacije) od strane svih država članica EU, Evropskog parlamenta* i odgovarajućih institucija države kandidata. U periodu od potpisivanja do stupanja na snagu Evropskog sporazuma primenjuje se tzv. Privremeni sporazum* (Interim Agreement).www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000e.ht

EVROPSKI FINANSIJSKI SUD / EUROPEAN COURT OF AUDITORS Evropski finansijski sud osnovan je Ugovorom o izmenama finansijskih propisa 22. jula 1975. godine, a počeo je da radi oktobra 1977. godine. Ugovorom o EU* (Mastriht, 1992) Sud je dobio status organa EU. Evropski finansijski sud nadležan je da kontroliše prihode i troškove institucija EU, garantuje zdravo finansijsko upravljanje i omogućava Evropskom parlamentu* da odobri izvršavanje budžeta. Sedište Evropskog finansijskog suda nalazi se u Luksemburgu.www.eca.eu.int

EVROPSKI FOND ZA REGIONALNI RAZVOJ (EFRR) / EUROPEAN REGIONAL DEVELOPMENT FUND (ERDF) Evropski fond za regionalni razvoj osnovan je 1975. godine sa ciljem uspostavljanja ravnoteže u razvoju evropskih regiona i pružanja finansijske pomoći manje razvijenim regionima EU. Fond novčano pomažeprojekte u okviru programa regionalnog razvoja koje sprovode institucije EU, države članice, regionalne i lokalne vlasti. Glavne oblasti finansiranja Evropskog fonda za regionalni razvoj su: stvaranje ili održavanje trajnih radnih mesta, jačanje infrastrukture neophodne za regionalni razvoj, prenos tehnologije, obuka zaposlenih i olakšavanje pristupa izvorima finansiranja za preduzeća.www.europa.eu.int/comm/regional_policy/glossary/glos3_en.htm#erdf

EVROPSKI FOND ZA UPRAVLJANJE I GARANCIJE U POLJOPRIVREDI / EUROPEAN AGRICULTURE GUIDANCE AND GUARANTEE FUND Evropski fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi je finansijski instrument Zajedničke poljoprivredne politike.* Osnovni zadatak Fonda predstavlja pružanje podrške poljoprivrednom tržiitu (Odeljenje za garanciju) i podrška razvoju ruralnog sektora (Odeljenje za usmeravanje). Odeljenje za garanciju u potpunosti i isključivo finansira organizaciju poljoprivrednog tržiita u oblastima kao što su podrška odreðenim seoskim područjima, veterinarska kontrola i iskorenjivanje i kontrola životinjskih bolesti, pošumljavanje, pružanje odreðenih socijalnih povlastica poljoprivrednicima itd. Odeljenje za usmeravnje pruža podršku ulaganjima u seoski sektor, radi na unapreðenju kvaliteta poljoprivrednih i prehrambeno-poljoprivrednih proizvoda, kao i na poboljšanju seoske infrastrukture, obnovi i razvoju sela, zaštiti seoske baštine i prirodne sredine, tehničkoj obuci i poboljšanju životnih uslova. Fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi je jedan od četiri Strukturna fonda* Evropske unije.www.europa.eu.int/comm/regional_policy/glossary/glos3_en.htm#eaggf

EVROPSKO UDRUŽENJE ZA SLOBODNU TRGOVINU (EFTA) / EUROPEAN FREE TRADE ASSOCIATION (EFTA) EFTA je osnovana 1960. godine kada su predstavnici Velike Britanije, Danske, Norveške, Portugalije, Švajcarske, Švedske i Austrije potpisivanjem Stokholmske konvencije započeli proces smanjivanja carina i kvantitativnih ograničenja u meðusobnim trgovinskim odnosima. Vremenom, većina članica EFTA su postale države članice EZ.* EFTA danas okuplja četiri države: Norvešku, Švajcarsku, Island i Lihtenštajn. Razvoj odnosa izmeðu EZ i EFTA doveo je do potpisivanja ugovora (maj 1992) o uspostavljanju

8

jedinstvenog Evropskog ekonomskog prostora (European Economic Area - EEA*). Evropski ekonomski prostor čine države članice EU, Island, Lihtenštajn i Norveška, dok je Švajcarska, na osnovu rezultata referenduma, odbila da potvrdi ugovor. Organizacionu strukturu EFTA čine tri glavna tela: Sekretarijat, Nadzorni organ i Sud. Sedište EFTA nalazi se u Ženevi.www.efta.int

EVROSTAT - KANCELARIJA ZA STATISTIKU EVROPSKIH ZAJEDNICA / EUROSTAT - STATISTICAL OFFICE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES Kancelarija za statistiku Evropskih zajednica (EVROSTAT) osnovana je 1953. godine i ima status Generalne direkcije* Komisije EU. Osnovne funkcije Kancelarije su: pružanje neophodnih statističkih podataka institucijama EU kako bi mogle da analiziraju, vode i procenjuju komunitarne politike, kao i snabdevanje javnih ustanova, preduzeća, obrazovnih ustanova, novinara i graðana komunitarnim statističkim podacima. Evrostat deluje u skladu sa principima naučne nepristrasnosti, verodostojnosti i objektivnosti. Komunitarna statistika se deli na 9 grupa: opšta statistika; ekonomija i finansije; stanovništvo i socijalni uslovi; industrija, trgovina i usluge; poljoprivreda i vodoprivreda; spoljna trgovina; saobraćaj; životna sredina i energetika, i nauka i tehnologija. Sedište Kancelarije za statistiku Evropskih zajednica nalazi se u Luksemburgu.europa.eu.int/comm/eurostat

EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA (EMU) / ECONOMIC AND MONETARY UNION (EMU) Ekonomska i monetarna unija je cilj koji usmerava države članice EU da usklade ekonomsku i monetarnu politiku i usvoje evro* kao zajedničku valutu. Proces stvaranja EMU odvijao se u tri faze. Cilj prve faze (1990 - 1993) bilo je obezbeðivanje slobodnog kretanja kapitala i ostvarivanje koordinacije ekonomskih politika, kao i bliska saradnja centralnih banaka; cilj druge faze (1994 - 1998) bilo je približavanje ekonomskih i monetarnih politika država članica (da bi se osigurala stabilnost cena i javnih finansija), dok je cilj treće faze (od januara 1999. godine) bilo osnivanje Evropske centralne banke, utvrðivanje kursa i uvoðenje jedinstvene valute. Ugovorom o EU* (Mastriht, 1992) u potpunosti je razraðen cilj postizanja monetarne unije, kao i metode i vremenski okvir stvaranja EMU.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000e.htm

EKONOMSKI I SOCIJALNI KOMITET (EKOSOK) / ECONOMIC AND SOCIAL COMMITTEE (ECOSOC) Ekonomski i socijalni komitet je savetodavno telo EU koje zastupa interese privrednih i socijalnih grupa iz država članica EU. Komitet je ustanovljen Rimskim ugovorom* (1957. godine) i od tada zauzima značajno mesto u postupku odlučivanja u telima EU. Savetovanje Komiteta je obavezno u slučajevima koji se neposredno tiču njegove nadležnosti. Ekonomski i socijalni komitet ima mogućnost i da samostalno objavljuje svoja mišljenja o pitanjima iz svoje nadležnosti. Komitet ima 222 člana, koji su podeljeni u tri grupe (radnici, poslodavci i ostali) i u punom sastavu se sastaje deset puta godišnje. Ovaj Komitet godišnje objavi, u proseku, oko 180 mišljenja.www.ces.eu.int

ERAZMUS - AKCIONI PROGRAM EVROPSKE ZAJEDNICE ZA RAZMENU STUDENATA / ERASMUS - EUROPEAN COMMUNITY ACTION SCHEME FOR THE MOBILITY OF UNIVERSITY STUDENTS ERAZMUS je program, pokrenut 1987. godine, koji studentima i profesorima omogućava veću slobodu izbora mesta studiranja i programa studija, a kojim se sufinansira saradnja visokoškolskih ustanova EU. U okviru programa ERAZMUS insistira se na unapreðenju mogućnosti stvaranja jedinstvenog evropskog visokog školstva, jasnoći nastavnih programa, razmeni studenata i uzajamnom priznavanju studija. Trenutno je ovim programom obuhvaćeno 30 država, meðu kojima su i pridružene države članice. ERAZMUS omogućava studentima koji su primljeni u program da deo svojih studija provedu u drugoj državi (u periodu od 3 do 12 meseci) u ustanovi po vlastitom izboru. Razmena profesora i razvoj meðunarodnih programa obrazovanja takoðe su obuhvaćeni ovim programom. ERAZMUS je deo šireg akademskog projekta Zajednice koji se zove SOKRATES.*www.europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/erasmus/what_en.html

EUREKA - PROGRAM ZA TRŽIŠNO ORIJENTISANA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJ / EUREKA - THE NETWORK FOR MARKET ORIENTED RESEARCH AND DEVELOPMENT Sa ciljem povećanja privreðivanja i konkurentnosti Evrope u oblasti visokih tehnologija, zapadnoevropske države i EU otpočele su 1985. godine program EUREKA (Evropski program za tržiino orijentisana istraživanja i razvoj). Program je zamišljen kao sveevropski okvir za saradnju industrije i istraživačkih instituta u oblasti razvoja i korišćenja novih tehnologija i poboljšanja kvaliteta života. Ova saradnja je posebno izražena u oblastima kao što su: biotehnologija (medicinska i agroprehrambena), komunikacija, informatika, energetika, životna sredina, novi materijali, saobraćaj i robotika. SCG (tada SR Jugoslavija) je 2001. godine dobila status posmatrača u programu EUREKA. Ovaj program treba razlikovati od "Audiovizuelne Eureke" (AE), sveevropske meðunarodne organizacije koja ima 35 članica, uključujući i Komisiju EU* i Savet Evrope.* AE je pokrenuta 1989. godine u Parizu sa ciljem unapreðenja

9

i razvoja audiovizuelnog sektora u Evropi. Od 1996. godine u program su uključene i države srednje, istočne i južne Evrope kako bi se približile EU i Savetu Evrope. Srbija i Crna Gora je punopravni član AE.www.eureka.be

ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA (ZPP) / COMMON AGRICULTURAL POLICY (CAP) Poljoprivreda je jedna od najznačajnijih privrednih grana Evropske unije i u punoj je nadležnosti Komisije EU. Cilj uvoðenja zajedničke poljoprivredne politike je povećanje produktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji i obezbeðivanje nesmetanog snabdevanja potrošača kroz primenu jedinstvenih cena, finansijsku solidarnost i preferencijalni tretman poljoprivrednih proizvoda EU. Za ostvarivanje navedenih ciljeva koriste se brojni mehanizmi: zaštitne cene, ograničenje uvoza, subvencionisanje proizvoðača iz država članica i sl. Rezultat zajedničke poljoprivredne politike je jedinstveno tržiite poljoprivrednih proizvoda. Za zajedničku poljoprivrednu politiku izdvaja se oko 44% budžeta EU. www.europa.eu.int/comm/agriculture/index_en

ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA (ZSBP) / COMMON FOREIGN AND SECURITY POLICY (CFSP) Zajednička spoljna i bezbednosna politika ustanovljena je Ugovorom o EU* (Mastriht, 1992) kao viši stepen do tada postojeće Evropske političke saradnje (1970) meðu državama članicama i kao tzv. drugi stub EU. Razvoj savremenih meðunarodnih odnosa uslovio je stvaranje zajedničke spoljne politike država članica EU. Glavni zadaci navedene politike su: očuvanje osnovnih spoljnopolitičkih interesa, nezavisnosti i bezbednosti EU, očuvanje mira, jačanje demokratije, vladavine prava i ljudskih prava. Sve odluke iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike donosi Savet EU* (u većini slučajeva jednoglasno, a kada to nije slučaj, moguća je tzv. "konstruktivna uzdržanost"). ZSBP će u skladu sa zahtevima postavljenim pred Konvent o budućnosti EU,* nakon usvajanja Ugovora o evropskom ustavu, postati deo jedinstvenog institucionalnog okvira EU. ue.eu.int/Pesc/

ZAPADNI BALKAN / WESTERN BALKANS Zapadni Balkan se u terminologiji EU koristi kao odrednica za pet država jugoistočne Evrope: Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Srbiju i Crnu Goru i Hrvatsku. Ovaj termin pojavio se u trenutku kada je postavljeno pitanje nove strategije pristupanja navedenih država EU (Proces stabilizacije i pridruživanja* - PSP) i utvrðivanja jasne razlike u odnosu na ostale države jugoistočne Evrope koje imaju status države kandidata za članstvo u EU (Bugarska i Rumunija, Helsinki 1999).www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/

ZAPADNOEVROPSKA UNIJA (ZEU) / WESTERN EUROPEAN UNION (WEU) Zapadnoevropska unija osnovana je Ugovorom iz Brisela 1948. godine kao meðunarodna organizacija čiji je osnovni cilj odbrana država članica u slučaju napada i očuvanje mira u Evropi. Zapadnoevropska unija dugo je smatrana za oružanu silu EZ, ali nikada nije uspela da izaðe iz senke Organizacije severnoatlantskog ugovora (NATO). Evropski savet* je u Kelnu i Helsinkiju (1999) doneo odluke u vezi sa razvojem evropske bezbednosne i odbrambene politike.* Odredbama Ugovora iz Nice* (2001), EU je u potpunosti preuzela od ZEU nadležnosti u oblasti odbrambene politike.www.weu.int

INICIJATIVA ZA SARADNJU U JUGOISTOČNOJ EVROPI (ISJIE) / SOUTHEAST EUROPEANCOOPERATIVE INITIATIVE (SECI) Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi pokrenuta je od strane Sjedinjenih Američkih Država sa ciljem da se olakša proces pristupanja evroatlantskim strukturama, ali i da se unaprede mehanizmi za sprovoðenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. Prvi sastanak ISJIE je održan u Ženevi 5-6. decembra 1996. godine, kada su zemlje učesnice usvojile Izjavu o ciljevima. U aktivnostima ISJEI učestvuju Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Grčka, Maðarska, Moldavija, Rumunija, Slovenija, Makedonija, Turska, a od decembra 2000. godine i SR Jugoslavija (danas Srbija i Crna Gora). ISJIE nastoji da promoviše blisku saradnju meðu vladama u regionu zasnovanu na razvoju konkretnih zajedničkih projekata u oblastima trgovine, saobraćaja, zaštite životne sredine, energetike i borbe protiv organizovanog kriminala.www.seci.org

INSTRUMENT ZA SPROVOÐENJE STRUKTURNIH PROGRAMA ZA PRETPRISTUPANJE (ISPA) / INSTRUMENT FOR STRUCTURAL PROGRAMMES FOR PRE-ACCESSION (ISPA) Instrument za sprovoðenje strukturnih programa za pretpristupanje predstavlja finansijski instrument EU predložen u okviru Agende 2000.* Osnovni cilj ovog instrumenta je pružanje finansijske podrške državama kandidatima u procesu pripreme za članstvo i usvajanja delova acquis-a* koji se odnose na oblasti zaštite životne sredine i saobraćaja. Poput Kohezionog fonda,* ovaj instrument pruža mogućnost sufinansiranja projekata koji se odnose na uključivanje saobraćajne infrastrukture u sveevropsku saobraćajnu mrežu, kao i realizaciju projekata u vezi sa zaštitom životne sredine u državama kandidatima.www.europa.eu.int/comm/regional_policy/glossary/glos4_en.htm#ispa

10

JEDINSTVENI EVROPSKI AKT / SINGLE EUROPEAN ACT Jedinstveni evropski akt je potpisan u Luksemburgu i Hagu 1986. godine, a stupio je na snagu 1. jula 1987. godine. Akt dopunjava Ugovore iz Rima* (1957) i omogućava stvaranje zajedničkog tržiita* (do kraja 1992), jača ulogu Evropskog parlamenta* i unapreðuje postupak odlučivanja unutar Saveta ministara* (uvedeno je pravilo odlučivanja kvalifikovanom većinom). Jedinstvenim evropskim aktom uvode se i nove oblasti saradnje: tehnološko istraživanje i razvoj, zaštita životne sredine i socijalna politika. Aktom su stvoreni temelji saradnje zemalja članica u oblasti spoljne politike (Evropska politička saradnja) i predviðena je saradnja u oblasti monetarne politike i reforme koje će voditi ka Ugovoru iz Mastrihta* (1992).www.euabc.com/index.phtml?word_id=836

JEDINSTVENO TRŽIŠTE - UNUTRAŠNJE TRŽIŠTE/ SINGLE MARKET - INTERNAL MARKET Izrazom jedinstveno tržiite označava se ujedinjeni ekonomski prostor Evropske unije, koji je ostvaren uvoðenjem tzv. četiri slobode* - slobode kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala, bez unutrašnjih prepreka (član 14. Ugovora o EZ). Danas je u upotrebi termin unutrašnje tržište pod kojim se podrazumeva ukidanje svih unutrašnjih prepreka za ispunjavanje četiri slobode. Jedinstveni evropski akt* (1986) doneo je prve značajne izmene i dopune Ugovora iz Rima* potrebne za uspostavljanje jedinstvenog tržiita.www.europa.eu.int/comm/internal_market/en/

KANCELARIJA ZA PRIDRUŽIVANJE EVROPSKOJ UNIJI VLADE REPUBLIKE SRBIJE / SERBIAN EUROPEAN INTEGRATION OFFICE Kancelarija za pridruživanje EU Vlade Republike Srbije je glavni koordinator procesa pristupanja EU u okviru Vlade Republike Srbije. Kancelarija obavlja poslove koji se odnose na: izradu strategije pridruživanja Evropskoj uniji (EU); koordinaciju, praćenje i iniciranje stručno-administrativnih poslova organa i organizacija državne uprave u okviru procesa pristupanja EU; saradnju sa odgovarajućim organima državne zajednice Srbije i Crne Gore i Republike Crne Gore u okviru procesa priprema i pregovaranja u cilju zaključenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) EU, u primeni SSP i procesu pristupanja EU; koordinaciju, praćenje, izveštavanje i iniciranje procesa usklaðivanja propisa Republike Srbije sa propisima i standardima EU; planiranje, praćenje i unapreðenje institucionalnih kapaciteta Republike Srbije sa stanovišta potreba izazvanih pridruživanjem EU u saradnji sa odgovarajućim organima i organizacijama državne uprave; koordinaciju procesa obrazovanja kadrova za potrebe pridruživanja EU i iniciranjem, koordinacijom i praćenjem odnosa sa javnošću i promocijom aktivnosti u vezi sa procesom pridruživanja EU.www.seio.sr.gov.yu

KANCELARIJA ZA PRIDRUŽIVANJE SRBIJE I CRNE GORE EVROPSKOJ UNIJI / SERBIA AND MONTENEGRO EUROPEAN INTEGRATION OFFICE Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji je telo Saveta ministara SCG,čiji je osnovni zadatak da koordiniranira proces pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. U obavljanju ovog posla, Kancelarija blisko saraðuje sa nadležnim organima i institucijama državne zajednice, kao i sa obe države članice. Delatnost Kancelarije podeljena je na četiri oblasti. Prvu oblast čini koordinacija aktivnosti u vezi sa procesom stabilizacije i pridruživanja, a drugu unapreðivanje državne uprave sa stanovišta potreba izazvanih pridruživanjem Evropskoj uniji, od čega je najznačajniji proces obuke državnih službenika. Kancelarija je započela rad na poslovima prevoðenja i pravno-jezičke redakcije pravnih tekovina EU (acquis commu-nautaire). Odlukom o obrazovanju Saveta za evropske integracije Srbije i Crne Gore, Kancelariji su povereni i stručni poslovi na pripremi sednica Saveta i realizaciji zaključaka.www.feio.sv.gov.yu

KANCELARIJA ZA USKLAÐIVANJE UNUTRAŠNJEG TRŽIŠTA - ZAŠTITNE OZNAKE I IDEJNA REŠENJA / OFFICE FOR HARMONISATION IN THE INTERNAL MARKET-TRADE MARKS AND DESIGNS - OHIM Kancelarija za usklaðivanje unutrašnjeg tržišta osnovana je 1994. godine. Kancelarija vrši registraciju zaštitnih oznaka Zajednice,* a uskoro bi trebalo da počne da se bavi i registracijom idejnih rešenja. Značaj Kancelarije ogleda se u tome što je članstvo u ovoj ustanovi preduslov za ulazak na jedinstveno tržiite.* Kancelarija je jedina ustanova EU koja dodeljuje zaštitni znak EZ po jedinstvenom zakonu i proceduri, čime se obezbeðuje zaštita intelektualne svojine širom EU i sveta. Sedište Kancelarije za usklaðivanje unutrašnjeg tržiita nalazi se u Alikanteu (Španija).oami.eu.int

KARDS - PROGRAM POMOĆI ZAJEDNICE ZA OBNOVU, RAZVOJ I STABILIZACIJU / CARDS - COMMUNITY ASSISTANCE FOR RECON-STRUCTION, DEVELOPMENT AND Pomoć EU namenjena zemljama zapadnog Balkana* ostvaruje se u okviru programa KARDS. Svrha ovog programa je pružanje podrške pomenutim zemljama u Procesu stabilizacije i pridruživanja*. On je usmeren na ekonomsku obnovu, demokratsku stabilizaciju, modernizaciju državne uprave, pomirenje i povratak izbeglih i interno raseljenih lica i unapreðivanje

11

regionalne saradnje. Od 2001. do 2006. godine EU je u okviru programa KARDS izdvojila 4,65 milijardi evra pomoći za zemlje zapadnog Balkana.www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/docs/index.htm#cardshttp://www.mier.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=78

KLAUZULA O RAZVOJU / EVOLUTIONARY CLAUSE Klauzulom o razvoju, koja je karakteristična za Sporazum o pristupanju EU, država kandidat izražava svoje opredeljenje da pristupi EU i predlaže vremenski okvir u kome će nastojati da u potpunosti usaglasi svoj sistem sa pravilima EU, a EU da to opredeljenje uvažava i pomogne.

KOMISIJA EU / EUROPEAN COMMISSION Komisija EU je najvažnija izvršna institucija EU. Komisija ima ovlašćenja da pokreće inicijative, da priprema odluke Saveta EU* i da ih sprovodi po usvajanju, da vrši nadzor primene odluka i drugih propisa na teritoriji država članica EU. Komisija EU, takoðe, obezbeðuje sprovoðenje osnivačkih ugovora i ostvarivanje interesa EU. Komisija ima 20 članova (Francuska, Nemačka, Italija, Španija i Velika Britanija su zastupljene sa po dva predstavnika, dok ostale države imaju po jednog predstavnika). Članove Komisije EU sporazumno odreðuju države članice, a njihov izbor potvrðuje Evropski parlament.* Mandat komesara* traje pet godina. Komesari izvršavaju svoju dužnost nezavisno i u opštem interesu Zajednice. Od 1.novembra 2004. godine, kada je planiran izbor nove Komisije EU, ovo telo bi, prema Ugovoru iz Nice, trebalo da čine po jedan državljanin svake države članice. U trenutku kada broj članova komisije dostigne 27, Savet će morati da odluči o broju i načinu izbora komesara. Taj broj neće biti veći od pomenutih 27 članova. Predlog novog evropskog ustava predviða da svaka država može imati najviše jednog predstavnika u Komisiji EU. Oblasti nadležnosti komesara su: saobraćaj i energetika; konkurencija; poljoprivreda, seoski razvoj i vodoprivreda; privreda i informatičko društvo; unutrašnje tržiite, poreska politika i carinska unija; istraživanje; ekonomska i monetarna pitanja; razvoj i humanitarna pomoć; proširenje; spoljni poslovi; trgovina; zaštita zdravlja i potrošača; regionalna politika; obrazovanje i kultura; buxet; pravosuðe i unutrašnji poslovi; zapošljavanje i socijalna pitanja. U Komisiji EU trenutno je zaposleno oko 15.000 službenika.www.europa.eu.int/comm/

KOMISIJA ZA KOORDINACIJU PROCESA PRISTUPANJA EVROPSKOJ UNIJI VLADE REPUBLIKE SRBIJE / COMMITTEE FOR COORDINATION OF THE EU ACCESSION OF THE GOVERNMENT OF SERBIA Vlada Republike Srbije je 17. oktobra 2002. godine osnovala Komisiju za koordinaciju procesa pristupanja Evropskoj uniji. Komisijom predsedava pomoćnik ministra za ekonomske veze sa inostranstvom, koji rukovodi Sektorom za evropske integracije, a članovi Komisije su predstavnici svih resornih ministarstava Republike Srbije, uglavnom na nivou pomoćnika ministara. Komisija za koordinaciju procesa pristupanja EU predlaže mere za pokretanje i unapreðivanje saradnje republičkih organa i organizacija nadležnih za donošenje i sprovoðenje strategija u vezi sa procesom pridruživanja Evropskoj uniji. Komisija, takoðe, utvrðuje prioritete i najpovoljnije načine za usklaðivanje politika i propisa Republike Srbije sa standardima EU i nadgleda primenu predloženih mera.http://www.mier.sr.gov.yu/code/navigate.asp?id=16

KOMITET POLITIČKIH DIREKTORA - KOPOL / COMMITTEE OF POLITICAL DIRECTORS - COPOL KOPOL okuplja političke direktore ministarstava spoljnih poslova država članica EU. Slično KOREPER-u,* rad ovog tela usmeren je na pripreme sastanaka Saveta EU* i pružanje predloga u vezi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.* Komitet političkih direktora, takoðe, nadzire sprovoðenje dogovorenih mera, ne zadirući u nadležnosti predsedništva Saveta i Komisije.*www.euabc.com/index.phtml?word_id=179

KOMITET REGIONA / COMMITTEE OF THE REGIONS Komitet regiona je najmlaða institucija EU. Osnovan je Ugovorom iz Mastrihta* (1992) kao predstavničko telo lokalnih i regionalnih vlasti država članica EU. Komitet ima 222 člana. Osnovni zadatak ovog tela je da uskladi proces odlučivanja u EU sa posebnim interesima evropskih regiona, odnosno da ga približi interesima i očekivanjima graðana EU. Komisija EU* i Savet EU* obavezni su da konsultuju Komitet regiona o predlozima odluka koje se primenjuju na regionalnom i lokalnom nivou. Komitet ima isključivo savetodavnu ulogu i nema mogućnosti da zaustavi ili odloži odluku Saveta, odnosno Komisije EU. Prema odredbama Ugovora iz Mastrihta, Komitet se konsultuje kada se donose odluke u vezi sa sledećim oblastima: ekonomska i socijalna kohezija, sveevropska mreža saobraćajne infrastrukture, zdravstvo,obrazovanje i kultura. Ugovorom iz Amsterdama,* navedenim oblastima dodate su i politika zapošljavanja, životna sredina, stručna obuka i saobraćaj.www.cor.eu.int

12

KOMITET STALNIH PREDSTAVNIKA - KOREPER / COMMITTEE OF PERMANENT REPRESENTATIVES - COREPER KOREPER je telo pri EU u Briselu, koje čine stalni predstavnici država članica i njihovi zamenici. KOREPER priprema dnevni red i odluke Saveta EU.* Takoðe, Komitet nadgleda i koordinira rad oko 250 radnih tela i grupa koje pripremaju rad Saveta na tehničkom nivou. Ovo diplomatsko telo, koje se sastaje jednom nedeljno, zauzima ključno mesto u strukturi donošenja odluka EU. KOREPER se deli na dva nivoa: KOREPER l bavi se uglavnom tehničkim, administrativnim pitanjima i čine ga zamenici stalnih predstavnika, dok KOREPER ll okuplja stalne predstavnike tj. ambasadore, i bavi se političkim pitanjima, što ga čini veoma uticajnim telom u radu Saveta.www.dip-badajoz.es/eurolocal/entxt/eu/institut/coreper.htm

KOMITOLOGIJA / COMMITOLOGY Komisija EU je na nivou Zajednice zadužena za sprovoðenje pravnih propisa (član 202 Ugovora o EZ, bivši član 145). U praksi svaki zakonodavni instrument odreðuje obim ovlašćenja za sprovoðenje koje ima Komisija i to kako ona treba da ih koristi. Zakonodavni instrumenti često sadrže i odredbu po kojoj odbor može da pomaže Komisiji u skladu sa postupkom poznatim kao žkomitologijaž. Odbori predstavljaju forume za savetovanje i sastoje se od predstavnika država članica. Radom odbora predsedava Komisija EU. Odbori omogućavaju da Komisija uspostavi dijalog sa državama članicama pre usvajanja mera za sprovoðenje. Komisija se stara da mere što bolje odslikavaju stanje u svakoj zemlji o kojoj je reč. Odbori zasnivaju svoje stavove na nacrtima mera za sprovoðenje koje priprema Komisija. Postoje tri vrste odbora - savetodavni, upravljački i regulatorni, u zavisnosti od stepena "osetljivosti" pitanja. U novom "komitološkom" odlučivanju sistem rada odbora postao je transparentniji tako što su dokumenti odbora sada dostupniji graðanima. Od 2000. godine, Komisija objavljuje godišnji izveštaj dajući sažetak aktivnosti odbora tokom prethodne godine.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000c.htm

KONVENT O BUDUĆNOSTI EVROPE / CONVENTION ON THE FUTURE OF EUROPE Na Samitu EU održanom u belgijskom gradu Lakenu krajem 2001. godine, odlučeno je da se sazove Konvent o budućnosti Evrope, čiji je osnovni zadatak bio da u periodu od 2002. do 2003. godine pripremi predlog ustavne reforme EU imajući u vidu predstojeće proširenje* (2004). Konvent je nastojao da na osnovu dosadašnjih pozitivnih iskustava i u skladu sa očekivanjima graðana, predloži nov, moderan ustavni okvir EU koji bi omogućio viši stepen demokratičnosti, transparentnosti i efikasnosti u radu EU. Radom Konventa predsedavao je nekadašnji predsednik Francuske Valeri žiskar d'Esten (Valéry Giscard d'Estaing). U radu Konventa učestvovali su predstavnici šefova država ili vlada država članica, predstavnici parlamenata država članica, Evropskog parlamenta* i Komisije EU.* Prvi put u istoriji EU države kandidati imale su mogućnost da u okviru rada Konventa pruže vlastiti doprinos stvaranju novog ureðenja EU. Usvajanjem predloga Ugovora o evropskom Ustavu u junu 2003. godine okončan je rad Konventa, a predlog je prosleðen državama članicama na razmatranje i dodatno usaglašavanje u okviru Meðuvladine konferencije.*european-convention.eu.int

KONSULTATIVNA RADNA GRUPA (KRG) / CONSULTATIVE TASK FORCE (CTF) Konsultativna radna grupa (KRG) je zajedničko (savetodavno) radno telo sastavljeno od stručnjaka EU i odreðene države zapadnog Balkana.* KRG razmatra različita pitanja u vezi sa pripremama za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU.* Cilj sastanaka KRG je da se pružanjem stručnih saveta i tehničke pomoći unaprede kapaciteti državne uprave. Rad KRG je usmeren prvenstveno na reforme i prilagoðavanje zakona u oblastima privrede, medija, spoljne politike, izbornog zakonodavstva, državne uprave, pravosuða itd. KRG EU i Srbije i Crne Gore (tada SR Jugoslavije) se sastala pet puta u Beogradu, u periodu od 23. jula 2001. do 10. jula 2002. godine. Nakon sastanaka KRG, Komisija EU obično pristupa izradi Studije o izvodljivosti*, od čije pozitivne ocene zavisi početak pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.* U slučaju Srbije i Crne Gore došlo je do izvesnog zastoja zbog unutrašnje reorganizacije države. Istovremeno je obezbeðen nastavak stručnog dijaloga u okviru novog procesa koji je nazvan Unapreðeni stalni dijalog.*www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/fry/ctf/http://www.mier.sr.gov.yu/code/navigate.asp?Id=59

KONFERENCIJA U BARSELONI / BARCELONA CONFERENCE Konferencija u Barseloni održana je novembra 1995. godine i označava početak tzv. evro-mediteranskog partnerstva (Barselona proces). Na konferenciji su učestvovali predsednici država ili vlada EU i 12 država južnog i istočnog Sredozemlja (Alžir, Maroko, Tunis, Egipat, Izrael, Jordan, palestinske vlasti, Liban, Sirija, Turska, Kipar i Malta). Tom prilikom usvojena je deklaracija kojom je predviðeno da se državama Sredozemlja garantuje bezbednost, a da se saradnja meðu državama potpisnicama unapreðuje u tri oblasti koje su simbolično označene stubovima saradnje. Prvi stub odnosi se na političku i bezbednosnu saradnju, drugim se planira da se do 2010. godine uspostavi zona slobodne trgovine, dok se trećim stubom saradnje promoviše razumevanje za kulturne i verske razlike nosilaca ove deklaracije. www.europa.eu.int/comm/external_relations/euromed/index.htm

13

KRITERIJUMI EKONOMSKOG I MONETARNOG PRIBLIŽAVANJA DRŽAVA ČLANICA EU (KRITERIJUMI KONVERGENCIJE) / CONVERGENCE Sa ciljem približavanja (konvergencije), koje je neophodno za postizanje ekonomske i monetarne unije, EU je odredila pet kriterijuma koje svaka država članica treba da zadovolji kako bi ušla u treću fazu EMU. Treća faza EMU podrazumeva uvoðenje jedinstvene evropske valute, Evropske centralne banke i jedinstvene monetarne politike. Komisija EU i Evropska centralna banka izraðuju izveštaje u kojima se daje ocena u kojoj meri su zadovoljeni sledeći kriterijumi:- budžetski deficit ne sme biti veći od 3% bruto društvenog proizvoda (BDP);- javni dug ne sme biti veći od 60% BDP;- mora postojati održiv nivo stabilnosti cena; prosečna stopa inflacije u periodu od godinu dana pre početka

ispitivanja ne sme biti veća od 1,5% od proseka tri države članice u kojima stopa inflacije beleži najmanji porast; - kamatna stopa ne sme prelaziti 2% proseka tri države članice koje su postigle najbolje rezultate kada je reč o

stabilnosti cena;- neophodno je da država koja teži da postane deo EMU održava nivo deviznog kursa u okviru dozvoljene stope

odstupanja unutar gornje i donje granice kursa (fluktuacije) u periodu od najmanje dve godine pre pristupanja EMU.

Svrha kriterijuma ekonomskog i monetarnog približavanja jeste da obezbedi da ekonomski razvoj u okviru EMU bude stalan i uravnotežen. Države članice EU su potisale Pakt o stabilnosti i rastu, kojim je dogovoreno da se kriterijumi koji se odnose na budžetski deficit i javni dug moraju poštovati i nakon početka treće faze EMU (1. januar 1999. godine) kako bi se obezbedila budžetska disciplina.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000c.htm

KRITERIJUMI IZ KOPENHAGENA / COPENHAGEN CRITERIA Na sastanku Evropskog saveta* u Kopenhagenu (juna 1993) šefovi država ili vlada zemalja članica Evropske unije saglasili su se da će primiti u članstvo EU sve zainteresovane pridružene države. Dogovoreno je da punopravne članice mogu da postanu države koje ispune sledeće, tzv. kopenhagenške kriterijume: (1) stabilnost ustanova koje obezbeðuju demokratiju, vladavinu prava, poštovanje ljudskih prava i manjina, (2) postojanje delotvorne tržiine privrede, sposobnost domaćih preduzeća da izdrže pritisak zajedničkog tržiita* i (3) prihvatanje pravnih tekovina EU i sposobnost preuzimanja obaveza koje proizilaze iz članstva, uključujući sprovoðenje ciljeva političke, ekonomske i monetarne unije.*www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000c.htm

LISABONSKA STRATEGIJA ZA EKONOMSKU, SOCIJALNU I EKOLOŠKU OBNOVU / THE LISBON STRATEGY FOR ECONOMIC, SOCIAL AND ENVIRONMENTAL RENEWAL U martu 2000. godine Evropski savet je na zasedanju u Lisabonu usvojio osnove strategije čiji je cilj da se EU do 2010. godine učini najdinamičnijom i najkonkurentnijom privredom u svetu. Cilj Lisabonske strategije jeste unapreðenje ekonomskog razvoja, socijalne kohezije i ekološke zaštite, čime bi se obezbedila veća zaposlenost, a sveukupni društveni sistem EU bio zasnovan na održivom razvoju. Osnovni pravac delovanja na ostvarivanju Lisabonske strategije odvija se kroz stalnu podršku privredi podizanjem nivoa javnih ulaganja u Evropi. Jedan od preduslova za ostvarivanje strategije jeste razvoj saobraćajne mreže u okviru koje prioritet ima tzv. TEM lista (transevropska mreža). Finansijska sredstva za realizaciju ovih ozbiljnih poduhvata obezbeðena su posredstvom Evropske investicione banke. U ovom sveobuhvatnom sistemu nije zaboravljena ni reforma penzionih fondova, ali ni unapreðivanje preduzetničke kulture.http://www.europa.eu.int/comm/lisbon_strategy/index_en.html

LOMSKE KONVENCIJE / LOME CONVENTIONS Lomske konvencije su multilateralni sporazumi o trgovini i razvoju izmeðu EU i 70 država afričkokaripskog i pacifičkog regiona (tzv. države AKP). Potpisana su ukupno četiri ovakva sporazuma. Sporazumima su omogućeni brojni izvozni preferencijali (povlastice) za države AKP. Uz izvozne olakšice sporazumi predviðaju i finansijsku pomoć, programe dugoročnog razvoja, kao i politiku podsticanja usvajanja standarda u oblasti zaštite ljudskih prava i sloboda, te razvoja demokratije. Lomske konvencije prestale su da važe februara 2000. godine, a novi ugovor o partnerstvu EU i država AKP potpisan je u Kotonu (Benin) juna iste godine. Novi ugovor predstavlja nov pristup i novu etapu u odnosima ugovornih strana, dok istovremeno zadržava osnovne mehanizme partnerstva (institucije, finansijske mehanizme i dr.).www.homepages.uel.ac.uk/ben2417s/EUAid3.htm

MEÐUVLADINA KONFERENCIJA / INTERGOVERNMENTAL CONFERENCE Meðuvladina Konfe-rencija podrazumeva pregovore izmeðu vlada država članica EU, čiji rezultat najčešće predstavlja dopunu osnivačkih ugovora EU. Pregovori izmeðu vlada država članica donose promene u pravnoj i organizacionoj strukturi EU. Do sada su održane tri meðuvladine konferencije, čije su odluke dovele do izmene ugovorne i

14

institucionalne strukture EU - u Mastrihtu* (1992), Amsterdamu* (1997) i Nici* (2000). Meðuvladina konferencija koja je održana decembra 2003. nije dovela do dogovora o novom ustavu EU. ue.eu.int/cig

MINISTARSTVO ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM I EVROPSKE INTEGRACIJE REPUBLIKE CRNE GORE - SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE / MINISTRY OF INTERNATIONAL ECONOMIC RELATIONS AND EUROPEAN INTEGRATION OF THE REPUBLIC OF MONTENEGRO - DEPARTMENT FOR EUROPEAN INTEGRATION Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i evropske integracije Republike Crne Gore - Sektor za evropske integracije je glavni koordinator procesa pristupanja EU u okviru Vlade Republike Crne Gore.http://www.vlada.cg.yu/minevrint/

OBNOVA / OBNOVA Program OBNOVA, namenjen državama zapadnog Balkana,* započet je 1996. godine sa ciljem da se pomognu mirovni procesi, ohrabri povratak izbeglih lica i pospeši regionalna saradnja. Kroz ovaj program ostvareni su projekti u iznosu od oko 4,5 milijarde evra. Evropska agencija za rekonstrukciju* preuzela je u proleće 2000. godine rukovoðenje programom, a 2001. godine finansijska sredstva programa OBNOVA uključena su u program KARDS.*www.euabc.com/index.phtml?letter=O

ODLUKA (PRAVNI AKT EVROPSKIH ZAJEDNICA) / DECISION Prema članu 249 Ugovora o EZ, odluke (uključujući i presude Evropskog suda pravde) biće obavezujuće u svojoj celosti i direktno primenjive u odnosu na subjekte na koje se odnose. Odluke su najčešće akti koje donosi Komisija i to uglavnom prilikom ureðivanja oblasti konkurencije u kojoj Komisija ima najveću ulogu. Odlukama se rešavaju pojedinačni slučajevi nastali u praksi. Odluka se primenjuju na celoj teritoriji EU, ali samo u odreðenom broju slučajeva na koje se odreðena odluka izričito odnosi.www.euabc.com/index.phtml?word_id=263

OKVIRNI PROGRAM EU ZA NAUČNO ISTRAžIVANJE, TEHNOLOŠKI RAZVOJ I OGLEDNE AKTIVNOSTI / FRAMEWORK PROGRAMME OF THE EUROPEAN COMMUNITY FOR RESEARCH, TECHNOLOGICAL DEVELOPMENT AND DEMONSTRATION ACTIVITIES Okvirni program EU za naučno istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti glavni je instrument za sprovoðenje naučno-istraživačke politike EU, koji organizaciono i finansijski podržava saradnju između univerziteta, istraživačkih centara i industrije. Okvirni program usvaja se svake četiri godine. U toku je šesti okvirni program, koji se ostvaruje u periodu od 2003. do 2006. godine. Peti okvirni program je posebnim potprogramom (KOPERNIKUS) pružio mogućnost učešća trećih zemalja.KOPERNIKUS je od 2001. godine otvoren i za Srbiju i Crnu Goru.europa.eu.int/comm/research

OLAF - KANCELARIJA ZA SPREČAVANJE PRONEVERA / OLAF - EUROPEAN ANTI-FRAUD OFFICE OLAF se bavi zaštitom finansijskih interesa EU. Zadatak ovog tela je borba protiv svakog vida finansijskih zloupotreba i korupcije. Nadležnosti Kancelarije mogu se odnositi i na treće države sa kojima države članice EU imaju potpisane ugovore. Prvi izveštaj OLAF je podneo juna 2000. godine. Jedna od prvih napomena u izveštaju bila je da se pravila u vezi sa finansijskim poslovanjem unutar EU moraju usaglasiti, budući da su uočene razlike meðu samim državama članicama. www.europa.eu.int/comm/dgs/olaf/

OMBUDSMAN / OMBUDSMAN Ombudsman (narodni advokat, zastupnik) prima žalbe graðana EU kada smatraju da su im komunitarne ustanove ugrozile odreðeno pravo. Ombudsman je ustanovljen ugovorom iz Mastrihta* (1992) u cilju unapreðivanja demokratičnosti i transparentnosti u radu komunitarne uprave. Ombudsman, samoinicijativno ili na osnovu prijave razmatra odreðene slučajeve kršenja procedure u radu organa EU. On vrši i ulogu posrednika u sporu izmeðu lica koje je podnelo žalbu i optuženog organa EU. Ombudsman nesmetano vrši istragu, a organ pod istragom dužan je da priloži sva dokumenta neophodna za istragu. Ombudsmanu se mogu obratiti državljani EU, državljani trećih zemalja koji borave u EU, preduzeća, udruženja, kao i organizacije čije je sedište u EU. www.euro-ombudsman.eu.int

ORGANIZACIJA ZA BEZBEDNOST I SARADNJU U EVROPI / ORGANIZATION FOR SECURITY AND COOPERATION IN EUROPE Na konferenciji u Helsinkiju 1975. godine utvrðeni su principi na kojima ubuduće treba da počivaju odnosi izmeðu država istočnog i zapadnog političkog bloka (Helsinški dekalog). Helsinški proces je prerastao u Konferenciju o bezbednosti i saradnji u Evropi (KEBS). Petanaest godina kasnije, po okončanju hladnog rata, KEBS je pronašao novo mesto u izmenjenoj institucionalnoj arhitekturi Evrope.

15

Početkom devedesetih godina KEBS je pomagao i podsticao društvene i političke promene u Evropi, prateći prve višestranačke izbore u državama bivšeg istočnog bloka. Na Samitu u Budimpešti 1996. godine KEBS je promenio naziv u Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS). Danas je OEBS najbrojnija regionalna organizacija u svetu, sa 55 zemalja članica iz Evrope, srednje Azije i severne Amerike. OEBS je posvećen rešavanju širokog spektra problema koji se tiču bezbednosti uključujući kontrolu naoružanja, preventivnu diplomatiju, izgradnje mera za podizanje poverenja i bezbednosti, ljudska prava, demokratizaciju, praćenje izbora i očuvanje ekonomske i ekološke bezbednosti. OEBS ima posebno mesto u upravljanju kriznim situacijama kroz preventivno uočavanje, a potom i delovanje na sprečavanju kriznih situacija sve do postkonfliktnog oporavka teritorija zahvaćenih sukobom. Sedište OEBS-a nalazi se u Beču, a sedišta drugih kancelarija i ustanova OEBS-a nalaze se širom Evrope (Prag, ženeva, Hag, Kopenhagen, Varšava).www.osce.org

PAKT STABILNOSTI ZA JUGOISTOČNU EVROPU / STABILITY PACT FOR SOUTH EASTERN EUROPE Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu (PSJE) usvojen je 10. juna 1999. godine u Kelnu kao politički sporazum čiji je osnovni cilj stabilizacija regiona jugoistočne Evrope i jačanje meðusobne saradnje. PSJE predstavlja okvir za saradnju država jugoistočne Evrope, država članica EU, SAD, Ruske federacije i meðunarodnih organizacija (OEBS, Savet Evrope,* UN, NATO, ZEU,* UNHCR, OECD), uključujući i meðunarodne finansijske institucije (MMF, Svetska banka, EIB,* EBOR*) i regionalne inicijative (Rojamon proces, Ekonomska saradnja crnomorskih zemalja, Srednjoevropska inicijativa - CEI, Inicijativa za saradnju u Jugoistočnoj Evropi - SECI i Proces saradnje jugoistočne Evrope, Inicijativa za izgradnju prava u jugoistočnoj Evropi, Program za unapreðivanje trgovine i saobraćaja u jugoistočnoj Evropi - TTFSE). Organizacionu strukturu PSJE čine tzv. tri radna stola u okviru kojih se odvija saradnja u oblastima demokratizacije i ljudskih prava (radni sto I), ekonomske saradnje, obnove i razvoja regiona (radni sto II) i bezbednosti (radni sto III).www.stabilitypact.orgwww.bsec.gov.tr

PARTNERSTVO ZA MIR / PARTNERSHIP FOR PEACE Severnoatlantski savet za saradnju (SASS) osnovan je decembra 1991. godine. Severnoatlanski savet okuplja saveznike iz redova NATO i države bivšeg Varšavskog ugovora u okviru foruma posvećenog pitanjima bezbednosti i saradnje. Tri godine kasnije, 1994. godine, pokrenut je program Partnerstvo za mir (PM) kako bi se zemljama partnerima omogućilo da razviju individualne programe saradnje sa NATO. Kao zamena za SASS 1997. godine osnovan je Evroatlantski partnerski savet (EAPS). EAPS predstavlja višestrani forum, a služi i kao politički okvir za Partnerstvo za mir. Osnovni ciljevi PM jesu javnost u procesu planiranja odbrane i vojnog finansiranja, demokratska kontrola oružanih snaga, kao i razvijanje kapaciteta za zajedničko delovanje snaga partnerskih zemalja i onih koje su članice NATO. Okvirni dokument PM podrazumeva obavezu saveznika da održavaju savetovanja sa svakom partnerskom zemljom koja smatra da postoji neposredna pretnja njenoj bezbednosti. Pojedinačni partnerski programi izmeðu NATO i dr. zemalja temelje se na tzv. meniju aktivnosti, Radnog programa PM, i to na osnovu interesa i potreba specifičnih za svaku zemlju. Radni program sadrži preko 2.000 aktivnosti, u rasponu od velikih vojnih vežbi pa sve do organizovanja tematskih radionica. U opsegu navedenih aktivnosti države se najčešće opredeljuju za učešće u programima upravljanja kriznim situacijama, održavanja mira, planiranja zaštite civila u slučaju opasnosti, upravljanja avio saobraćajem i saradnje u oblasti naoružanja.www.nato.int/pfp

PARTNERSTVO U PRISTUPANJU / ACCESSION PARTNERSHIP Partnerstvo u pristupanju je glavni instrument pretpristupne strategije država kandidata i EU - proces koji je Evropski savet* utvrdio u Luksemburgu 1997. godine, a sastoji se od odreðivanja prioriteta i finansijske pomoći, kao i priprema za pregovore zemalja kandidata kroz tzv. ž sistem pravne proverež* (screening). Partnerstvom se zajednički odreðuju kratkoročni i srednjoročni prioriteti država kandidata na putu ka članstvu u EU. Ovim instrumentom se takoðe odreðuje finansijska pomoć EU za ispunjavanje prioritetnih ciljeva, kao i uslovi finansijske pomoći.www.europa.eu.int/comm/enlargement/pas/aps.htm

PETERSBERŠKA DEKLARACIJA / PETERSBERG TASKS Petersberška deklaracija potpisana je 19. juna 1992. godine i predstavlja pokušaj transformacije Zapadnoevropske unije* (ZEU) u odbrambene snage Evropske unije. Prema Deklaraciji, ZEU je zamišljena kao poseban (evropski) stub odbrane u okviru NATO. Zapadnoevropska unija nikada nije prerasla u odbrambeni savez Evropske unije, a neki od njenih zadataka utvrðeni su nezavisno od ugovora o osnivanju NATO. Petersberški zadaci predviðaju da se snage ZEU mogu uposliti na humanitarnim zadacima, akcijama spasavanja, u misijama održavanja mira, upravljanja krizama uključujući i mirovne operacije i misije nametanja mira. Ovi zadaci postali su sastavni deo člana 17 Ugovora iz Mastrihta,* koji je omogućio da se mirovne snage ZEU u nekoliko navrata uposle u misijama u Bosni i Hercegovini i operacijama naJadranskom moru. www.iss-eu.org/esdp/04-mo.pdf

16

POVELJA O OSNOVNIM PRAVIMA / CHARTER OF FUNDAMENTAL RIGHTS Usvajanje Povelje o osnovnim pravima predstavlja pokušaj da se bogata evropska pravna tradicija u oblasti zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda prenese u zvanični dokument Evropske unije. Pisanje Povelje povereno je Konventu, telu koga su činila 62 predstavnika Evropskog parlamenta, parlamenata država članica, kao i predstavnici vlada država članica. Doprinos radu Konventa dao je i predsednik Komisije EU. Povelja je prihvatila pravnu baštinu dokumenata kao što su: Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju je usvojio Savet Evrope, Evropska socijalna povelja, te dokumenta koja su već prihvaćena u okviru Evropskih zajednica. Povelja je predstavljena na sastanku Evropskog saveta u Bijaricu (oktobar 2000), a zvanično je prihvaćena na Samitu EU u Nici* (decembar 2000). Povelja ima sedam poglavlja i 54 člana i ureðuje pitanja ljudskog dostojanstva, slobode, jednakosti, solidarnosti, prava na državljanstvo i pravično suðenje.www.europarl.eu.int/charter/default_en.htm

POLITIKA USLOVLJAVANJA / CONDITIONALITY POLICY Politika uslovljavanja je deo politike EU prema regionu zapadnog Balkana* i obuhvata uslove koje ove zemlje treba da ispune kako bi bile spremne za pridruživanje EU. Osnovni uslovi koji se postavljaju pred države zapadnog Balkana su: demokratizacija, zaštita ljudskih prava, vladavina prava, zaštita prava manjina, regionalna saradnja i tržiine reforme, kao i ispunjavanje obaveza preuzetih meðunarodnim ugovorima (u slučaju Srbije i Crne Gore - Dejtonskog sporazuma, rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i Kumanovskog vojno-tehničkog sporazuma).www.sant.ox.ac.uk/areastudies/Conditionality-background.pdf

POLICIJSKA I PRAVOSUDNA SARADNJA U KRIVIČNIM STVARIMA / POLICE AND JUDICIAL COOPERATION IN CRIMINAL MATTERS Saradnja u oblasti pravosuða i unutrašnjih poslova predstavlja treći stub EU, a zasniva se na meðuvladinoj saradnji država članica. Saradnja se ostvaruje u sledećim oblastima: problemi imigracije i azila, trgovina drogom, meðunarodne pronevere, saradnja sudova u graðanskim sporovima, carinska saradnja i saradnja policijskih službi država članica. Saradnja u oblasti pravosuða i unutrašnjih poslova će u skladu sa zahtevima postavljenim pred Konvent o budućnosti EU,* nakon usvajanja Ugovora o evropskom ustavu, postati deo jedinstvenog institucionalnog okvira EU.europa.eu.int/comm/justice_home

POSMATRAČKA MISIJA EU / THE EUROPEAN UNION MONITORING MISSION Rad ove misije usmeren je na praćenje političke i bezbednosne situacije u Srbiji i Crnoj Gori, posebno u kopnenoj zoni bezbednosti ustanovljenoj vojno-tehničkim sporazumom iz Kumanova i rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, praćenje situacije na administrativnoj granici sa Kosovom i Metohijom, stanja meðuetničkih odnosa, povratka izbeglica i raseljenih lica i sl. Posmatračka misija EU o svom radu izveštava generalnog sekretara Saveta EU*, odnosno visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku. Po potrebi, i u saradnji sa generalnim sekretarom/visokim predstavnikom za spoljnu i bezbednosnu politiku, Misija može izvestiti Savet EU o odreðenim pitanjima koja su značajna za spoljnu politiku EU. Misija, takoðe, blisko saraðuje sa delegacijama Komisije EU* u regionu.ue.eu.int/pesc/ecmm

POSTUPAK SAODLUČIVANJA / CODECISION PROCEDURE Postupak saodlučivanja je postupak donošenja odluka, uz savetovanje, saradnju i pristanak Evropskog parlamenta, uveden Ugovorom o EU iz Mastrihta.* Ovim postupkom je Evropski parlament* dobio značajniju ulogu u postupku usvajanja pravnih propisa zajedno sa Savetom EU.* U slučaju da EP ne prihvati odreðeni predlog Saveta EU, predviðen je postupak zajedničkog savetovanja u okviru Komiteta za usagalašavanje. Ukoliko problem ne može biti rešen ni putem Komiteta za usaglašavanje, pravni akt ne može biti usvojen protivno volji većine u EP. Na taj način je EP dobio značajnija zakonodavna ovlašćenja u oblastima: slobodnog kretanja radnika, prava osnivanja preduzeća, usluga, unutrašnjeg tržiita, obrazovanja, zdravstva, zaštite potrošača, sveevropskih saobraćajnih mreža, zaštite životne sredine, kulture i istraživanja. Ugovorom iz Amsterdama* postupak saodlučivanja je pojednostavljen i proširen na još neke oblasti (socijalna pitanja, zdravstvena zaštita i zaštita od finansijskih pronevera).www.swpat.ffii.org/papers/eubsa-swpat0202/ decid/index.en.html

PRAVILNIK (PRAVNI AKT EVROPSKIH ZAJEDNICA) / REGULATION Prema članu 249 Ugovora o EZ, Parlament zajedno sa Savetom Evropske unije, samo Savet EU i Evropska komisija donose pravilnike. Pravilnik ima opštu primenu, obavezujući je u svojoj celosti i neposredno se primenjuje u državama članicama i na celoj teritoriji EU, poput zakona koji donosi Narodna skupština. Pravilnici se odnose na sve države članice. Države članice nisu ovlašćene da primenjuju pravilnike delimično ili da biraju koji će deo pravilnika primeniti a koji ne. Na taj način se sprečava dejstvo propisa koji su u suprotnosti sa pravom EU. Članice, takoðe, ne smeju donositi nova pravila niti imati praksu koja bi omogućila neprimenjivanje pravilnika. Od svih pravnih akata koje donosi EU, pravilnici su najpribližniji po svom značaju domaćim zakonima. www.euabc.com/index.phtml?word_id=800

17

PRAVNI AKTI EVROPSKIH ZAJEDNICA/UNIJE / LEGAL ACTS OF THE EUROPEAN COMMUNITEES/UNION Pored osnivačkih ugovora Evropskih zajednica i dopunskih ugovora koji sačinjavaju korpus primarnog prava EU, postoji i sekundarno pravo, koje sačinjavaju zakonodavne odluke evropskih institucija. One se dele na: pravilnike* (regulations), uputstva* (directives), odluke* (decisions), mišljenja (opinions) i preporuke* (recommendations).www.europa.eu.int/eur-lex/en/index.html

PRAVNE TEKOVINE ZAJEDNICE / ACQUIS COMMUNAUTAIRE Izraz acquis communautaire (skraćeno acquis) označava pravne tekovine EU, odnosno komunitarno pravo. U okviru acquisa sadržana su prava i obaveze zemalja članica EU. Acquis predstavlja širi pojam od klasičnog shvatanja prava s obzirom na to da obuhvata: sadržaj, načela i političke ciljeve osnivačkih ugovora, zakonodavstvo usvojeno primenom osnivačkih ugovora i presuda Suda pravde Evropskih zajednica,* deklaracije i rezolucije koje je usvojila EU, mere koje se odnose na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku,* mere koje se odnose na pravosuðe i unutrašnje poslove,* meðunarodne ugovore koje je zaključila EU, kao i ugovore izmeðu zemalja članica na području delovanja EU (konvencije). Svaka država čiji je cilj članstvo u EU mora prihvatiti odredbe osnivačkih ugovora i usvojiti acquis communautaire.Acquis (poglavlja acquis-a) Acquis communautaire deli se na 31 sektorsko poglavlje:Poglavlje 1 Sloboda kretanja robe Poglavlje 2 Sloboda kretanja ljudi Poglavlje 3 Sloboda pružanja uslugaPoglavlje 4 Sloboda kretanja kapitala Poglavlje 5 Pravo trgovinskih društava Poglavlje 6 KonkurencijaPoglavlje 7 Poljoprivreda Poglavlje 8 Vodoprivreda Poglavlje 9 Saobraćaj Poglavlje 10 Poreska politikaPoglavlje 11 Ekonomska i monetarna unija Poglavlje 12 Statistika Poglavlje 13 Socijalna politika i zapošljavanje Poglavlje 14 Energetika Poglavlje 15 Industrijska politika Poglavlje 16 Mala i srednja preduzeća Poglavlje 17 Nauka i istraživanje Poglavlje 18 Obrazovanje Poglavlje 19 Telekomunikacije i informatika Poglavlje 20 Kultura i audiovizuelna politika Poglavlje 21 Regionalna politika i koordinacija strukturnih instrumenata Poglavlje 22 Životna sredina Poglavlje 23 Zaštita potrošača i zdravlja Poglavlje 24 Pravosuðe i unutrašnji poslovi Poglavlje 25 Carinska unija Poglavlje 26 Spoljni odnosi Poglavlje 27 Zajednička bezbednosna i spoljna politika Poglavlje 28 Finansijska kontrola Poglavlje 29 Finansije i buxetPoglavlje 30 Institucije Poglavlje 31 Ostalowww.euabc.com/index.phtml?word_id=12

PREDSEDAVANJE EVROPSKOM UNIJOM / PRESIDENCY OF THE EUROPEAN UNION Na mestu predsedavajućeg Evropske unije* svakih šest meseci smenjuju se države članice ustanovljenim redosledom. Taj redosled, meðutim, moguće je dogovorom dve države zameniti, bez uticaja na utvrðeni redosled drugih država. Funkcija predsedavajućeg omogućava da svaka država članica pruži doprinos radu institucija EU, što je izraz njihove ravnopravnosti. Od 2004. godine dogovoren je redosled predsedavanja EU: 2004 - Irska/Holandija, 2005 - Luksemburg/Velika Britanija, 2006 - Austrija/Nemačka.www.ueitalia2003.it/EN/Presidenza/coselaPresidenza/

PREDSEDNIK EVROPSKE KOMISIJE / PRESIDENT OF THE EUROPEAN COMMISSION Predsednik Komisije EU postavlja strateške smernice koje Komisija treba da prati u svom radu. U saradnji sa komesarima, predsednik odlučuje o raspodeli sredstava izmeðu Generalnih direktorata. Kandidata za predsednika Komisije EU* predlažu vlade država članica, a njegov izbor odobrava Evropski parlament.* Mandat predsednika Komisije, kao i ostalih 19 komesara, traje pet godina. U svom radu, predsednik Komisije ima pomoć Kabineta (Private Office), kao i Generalnog sekretarijata, koji je odgovoran za organizaciju rada Komisije, odnose sa drugim institucijama, te za koordinaciju rada različitih odeljenja. Trenutno se izvršava mandat 2000.- 2005.europa.eu.int/comm

PREPORUKE, MIŠLJENJA (PRAVNI AKT EVROPSKIH ZAJEDNICA) / RECOMMENDATION, OPINION Pomoću preporuka EZ i EVROATOM, institucije EU iskazuju svoje viðenje bitnih problema državama članicama ili pojedincima. Preporuke neće imati pravno obavezujuću snagu za subjekte kojima su upućene (član 249), ali mogu biti od značaja kao pripremna dokumenta (tzv. Bela ili Zelena knjiga) nekog kasnijeg, obavezujućeg instrumenta. Snaga preporuka je u tome što se kasniji propisi moraju donositi u njihovom duhu, čime se utiče na buduće zakonodavstvo.www.euabc.com/index.phtml

PRIVREMENI SPORAZUM / INTERIM AGREEMENT Privremeni sporazum izmeðu države potpisnice i Evropske zajednice omogućava primenu odreðenih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji ne podležu naknadnoj potvrdi u parlamentima država članica. Sadržina PS odreðena je SSP - to su uglavnom pitanja koja ureðuju trgovinske odnose i srodna pitanja izmeðu EU i države potpisnice. PS se praktično može smatrati delom SSP, ali je, striktno govoreći, to zaseban pravni instrument. Osnovni smisao potpisivanja privremenog

18

sporazuma jeste da se brzo počne sa sprovoðenjem liberalnijeg trgovinskog režima izmeðu potpisnika, jer oblast trgovine ne iziskuje potvrdu u Evropskom parlamentu i parlamentima država članica.www.europa.eu.int/comm/external_relations/lebanon/ia/1.pdf

PRINCIPI EVROPSKIH INTEGRACIJA / EUROPEAN INTEGRATION PRINCIPLES Osnovni principi evropskih integracija su udruživanje, ugovornost, delotvornost i razvoj. Princip udruživanja naglašava činjenicu da je EU u osnovi dobrovoljno udruženje evropskih država koje su uvidele da se odreðena pitanja mogu delotvornije rešavati isključivo zajedničkim naporima. Princip ugovornosti oslanja se na princip udruživanja i naglašava činjenicu da država po dobrovoljnom stupanju u EU ulazi u odreðene ugovorne odnose iz kojih crpi svoja prava, ali i obaveze koje proističu iz članstva. Evropske zajednice su od osnivanja počivale na principu delotvornosti, što znači da je EZ obavljala one poslove koji su delotvornije obavljani na nivou zajednica nego na nivou država članica. Princip postepenog razvoja objedinjuje sva dosadašnja iskustva evropskih integracija. Ovaj princip ukazuje da se EU (EZ) razvijala postepeno i u dva pravca: po širini, prijemom novih država članica i po dubini, unapreðivanjem i produbljivanjem veza meðu postojećim članicama.

PRISTUP DVOSTRUKOG KOLOSEKA / TWIN TRACK APPROACH Na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova država članica EU, održanom u Mastrihtu 3. i 4. septembra 2004. godine, komesar za spoljne odnose Evropske komisije, Kristofer Paten, predstavio je predlog novog pristupa u odnosima EU i Srbije i Crne Gore. Imajući u vidu da je harmonizacija ekonomskih sistema republika članica SCG, koja je bila preduslov za otpočinjanje izrade Studije o izvodljivosti* dospela u pat poziciju, i da bi dalje insistiranje na unutrašnjoj harmonizaciji dovelo do ozbiljnog kašnjenja SCG u odnosu na ostale države u okviru PSP,* Komisija je predložila pristup dvostrukog koloseka u pregovorima EU i SCG o SSP.* Ovaj predlog zvanično je usvojen na sastanku Saveta EU* u Luksemburgu (11-12. oktobar 2004. godine). Pristup "dvostrukog koloseka" podrazumeva jedinstvenu pregovaračku poziciju SCG u oblasti političkih pitanja. Meðutim, države članice će imati odvojene pregovore u oblasti ekonomskih pitanja sa EU. Konačan rezultat pregovora biće jedinstven SSP izmeðu EU i SCG, sa dva aneksa o ekonomskim pitanjima u nadležnosti država članica. Savet EU je naglasio da novi pristup ne znači odustajanje od podrške jačanju državne zajednice, i potvrdio nameru Komisije o nastavku rada na izradi Studije o izvodljivosti.*

PROGRAM KOST / EUROPEAN COOPERATION IN THE AREA OF SCIENCE AND TECHNOLOGICAL RESEARCH - COST Program KOST ustanovljen je 1971. godine kao meðunarodni okvir za evropsku saradnju u oblasti naučnih i tehnoloških istraživanja. Ovaj program omogućava da se istraživanja finansirana sredstvima iz državnih fondova koordiniraju na evropskom nivou. Srbija i Crna Gora je punopravni član programa KOST od juna 2001. godine. www.cost.cordis.lu/src/home.cfm

PROGRAM LIFE / PROGRAMME LIFE LIFE je finansijski instrument namenjen komunitarnoj politici u oblasti zaštite životne sredine. Ovim programom se finansiraju istraživački programi koji dokazuju da je moguće razviti industriju i istovremeno zaštititi životnu sredinu. Program je podeljen na 3 oblasti: LIFE - priroda (zaštita prirodnih staništa, biljaka i životinja, organizovanje mreže zaštićenih prostora - Natura 2000), LIFE - životna sredina (trajni i održivi razvoj, smanjenje zagaðenja, recikliranje otpadaka, korišćenje materijala koji ne zagaðuju životnu sredinu itd.) i LIFE - treće zemlje (tehnička saradnja u stvaranju administrativnih struktura, razvoju politike zaštite prirodne sredine, razmena iskustava, informisanje itd).www.europa.eu.int/comm/environment/life/home.htm

PROCES SARADNJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI / SOUTHEAST EUROPEAN COOPERATION PROCESS Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJIE) nastao je na temelju sastanaka ministara spoljnih poslova balkanskih zemalja, koji su prvi put održani 1988. godine. Osnivački sastanak PSJIE održan je na nivou ministara spoljnih poslova juna 1996. godine u Sofiji. U praksu su, kao redovni sastanci na najvišem nivou, uvedeni sastanci predsednika država ili vlada. Prvi takav sastanak održan je juna 1997. godine na Kritu. Za razliku od većine drugih regionalnih inicijativa, koje su pokretane uz podršku velikih sila uključujući i Evropsku uniju, PSJIE je jedinstven po tome što je nastao kao rezulatat diplomatske inicijative država u regionu. Povelja o dobrosusedstvu u jugoistočnoj Evropi, koja je usvojena u Bukureštu februara 2000. godine, predstavlja važan dokument za sveobuhvatno unapreðenje meðudržavnih odnosa u jugoistočnoj Evropi. Godinu dana nakon usvajanja Povelje, na samitu u Skoplju, Srbiji i Crnoj Gori (tada SR Jugoslaviji) ukinuta je suspenzija učestvovanja na konferencijama PSJIE. Za vreme predsedavanja Srbije i Crne Gore (2003) PSJIE je značajno unapredio meðuparlamentarnu saradnju u regionu, doprineo zajedničkom nastupu država zapadnog Balkana na sastancima sa predstavnicima EU i postavio osnove za unapreðenje regionalne saradnje u oblastima energetike, telekomunikacija i trgovine.www.mfa.gov.yu/Policy/Priorities/seecp/seecp_e.html

19

PROCES STABILIZACIJE I PRIDRUŽIVANJA (PSP) / STABILISATION AND ASSOCIATION PROCESS (SAP) Proces stabilizacije i pridruživanja naziv je celovitog strateškog pristupa EU* zemljama zapadnog Balkana* (Albanija, BiH, Srbija i Crna Gora, Makedonija i Hrvatska), koji je započet u maju 1999. godine. PSP podrazumeva čitav niz aktivnosti i odnosa izmeðu zainteresovane države zapadnog Balkana i EU. PSP podrazumeva uspostavljanje ugovornih odnosa izmeðu države potpisnice i EU u oblasti trgovine, carina, pomoći namenjene unapreðivanju administrativnih kapaciteta itd. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju* (SSP) predstavlja glavni instrument PSP. Sporazumi su prilagoðeni okolnostima u odreðenoj državi, a vremenski okvir za potpisivanje ugovora zavisi od trenutka kada su pregovori započeti i njihovog trajanja, odnosno od dinamike ispunjavanja odreðenih uslova. Novina PSP EU u odnosu na ugovorne veze koje je EU imala sa državama srednje i istočne Evrope jeste u naglasku na stabilizaciji kako bi se smanjila politička nestabilnost, koja je bila odlika ovog regiona u poslednjih desetak godina. U okviru PSP insistira se na meðusobnoj, regionalnoj saradnji zemalja koje žele da se pridruže EU. EU trenutno pruža finansijsku pomoć našoj zemlji u okviru PSP kroz program KARDS,* koji se ostvaruje uz pomoć Evropske agencije za rekonstrukciju.*www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/actions/sap.htm

PROŠIRENJ EU / EU ENLARGEMENT Proces proširenja EU započet je 1973. godine kada je tadašnja Evropska ekonomska zajednica sa šest članova (Francuska, SR Nemačka, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) proširena na devet država članica (Velika Britanija, Irska i Danska). Grčka je u EZ primljena 1. januara 1981. godine, a Španija i Portugalija 1. januara 1986. godine. Prijemom Austrije, Švedske i Finske 1. januara 1995. godine, EU je prerasla u "petnaestoricu". Status kandidata za prijem u članstvo trenutno imaju Bugarska, Rumunija i Turska, od kojih jedino Turska još nije započela pregovore o pristupanju. Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Maðarska, Poljska, Slovačka, Slovenija i Češka postale su članice Evropske unije 1. maja 2004. godine. Ovaj talas proširenja EU bio je najveći do sada. Zemlje zapadnog Balkana* su mogući kandidati za članstvo, a zvanično sticanje statusa kandidata zavisiće od uspešnosti sprovoðenja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.*europa.eu.int/comm/enlargement

RADNA GRUPA SAVETA EU ZA ZAPADNI BALKAN (KOVEB) / COUNCIL WORKING GROUP ON THE WESTERN BALKANS (COWEB) Radnu grupu Saveta EU za zapadni Balkan* čine visoki predstavnici ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU zaduženi za pitanja u vezi sa ovim regionom. Dogovori i zaključci sa sastanaka ove radne grupe u velikoj meri odreðuju kasnije zaključke Saveta EU* u vezi sa zapadnim Balkanom.

REGIONALNA POLITIKA EU / EU REGIONAL POLICY Cilj regionalne politike je da ravnomerno rasporedi ekonomsko i društveno bogatstvo EU koje proističe iz neravnomerne iskorišćenosti potencijala koje donosi jedinstveno unutrašnje tržiite. Pored toga, njen zadatak je i da smanjuje razlike koje postoje u stepenu razvijenosti odreðenih regiona u okviru EU. Instrumenti regionalne politike su finansijska sredstva koja se obezbeðuju iz strukturnih i kohezionog fonda* EU. Ta sredstva se najviše troše za pomoć Grčkoj, Portugaliji, nekim regionima u -paniji, južnoj Italiji, Sardiniji itd. Pomenuti fondovi deluju na principu subvencija, a uspešni korisnici mogu nakon odreðenog vremena više sredstava uplaćivati nego što vuku.www.europa.eu.int/comm/regional_policy/index_en.htm

REGIONALNI PRISTUP / REGIONAL APPROACH Regionalni pristup EU svoje ishodište ima u Rojomonskom procesu,* a pojavljuje se kao posledica krize na prostoru zapadog Balkana nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma (1995). Regionalnim pristupom EU nastoji da obezbedi uravnoteženiji odnos prema državama zapadnog Balkana, koje iz političkih ili ekonomskih razloga zaostaju u procesu evropskih integracija. Zadatak ove inicijative je da približi standarde EU državama zapadnog Balkana. Države zapadnog Balkana će biti spremne za bilateralne ugovorne odnose sa EU (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju*) kada prihvate odreðene standarde u meðusobnoj saradnji.www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/region/index.htm

ROJOMONSKI PROCES / ROYAUMONT PROCESS Rojomonski proces nastao je iz Rojomonske inicijative, koja je navedena u Deklaraciji o stabilnosti i dobrosusedstvu na inicijativu Evropske unije. Ovu zamisao razradila je Francuska na osnovu svoje ranije ideje o Paktu o stabilnosti u Evropi. Deklaraciju su usvojili ministri spoljnih poslova zemalja učesnica Mirovne konferencije o Bosni i Hercegovini 13. decembra 1995. godine u opatiji Rojomon kraj Pariza. Njeno usvajanje predstavlja početak procesa koji bi trebalo trajno da obezbedi stabilnost i dobrosusedske odnose na jugoistoku Evrope. Rojomonski proces označio je početak razvoja brojnih regionalnih inicijativa za jugoistočnu Evropu. Rojomonski proces od 1999. godine učestvuje u programima koji se bave demokratizacijom u državama zapadnog Balkana u okviru aktivnosti Prvog radnog stola Pakta stabilnosti za jugoistočnu Evropu. www.idis.gr/royaumont

20

SAVET EVROPE (SE) / COUNCIL OF EUROPE Savet Evrope je sveevropska meðunarodna organizacija osnovana 1949. godine sa ciljem da podstiče demokratiju, poštovanje ljudskih prava i vladavinu prava u državama članicama. Odbrana i jačanje navedenih vrednosti nije isključivo unutrašnja stvar države, nego i zajednička odgovornost svih država članica SE. Savet Evrope je aktivan i u održavanju i promovisanju evropskog kulturnog nasleða. Savet Evrope osnovale su Velika Britanija, Francuska, Italija, Holandija, Belgija, Luksemburg, Danska, Švedska, Norveška i Irska, a danas broji 45 država evropskog kontinenta (meðu kojima su i Švajcarska, Island i Rusija). Bitno je naglasiti da ovo nije ustanova EU, iako postoje različiti oblici saradnje izmeðu EU i SE. Savet Evrope (Council of Europe) ne bi trebalo mešati sa Evropskim savetom* (European Council). Članstvo u SE predstavlja važan (neformalni) preduslov za članstvo u EU s obzirom na to da podrazumeva sposobnost i spremnost da se štite ljudska prava i prava etničkih manjina i da se poštuje princip vladavine prava. Sedište SE nalazi se u Strazburu (Francuska).www.coe.int

SAVET EVROPSKE UNIJE - SAVET MINISTARA / COUNCIL OF EUROPEAN UNION Savet Evropske unije ili Savet ministara EU predstavlja najvažnije telo EU, koje ima zakonodavne i izvršne nadležnosti. Savet EU čini po jedan ministar iz svake države članice, i to u zavisnosti od oblasti koja se nalazi na dnevnom redu Saveta. Savet je nadležan za donošenje odluka radi ostvarivanja Ugovorom utvrðenih ciljeva, donošenje propisa, usaglašavanje ekonomskih politika država članica itd. U Savetu se odluke donose jednoglasno ili kvalifikovanom većinom (glas države je odreðen s obzirom na broj stanovnika - za izglasavanje odluke neophodno je najmanje 62 od ukupno 87 glasova u Savetu). Sastanci Saveta održavaju se redovno jednom mesečno, a po potrebi organizuju se i vanredna zasedanja, kao i nezvanični sastanci na kojima se ne donose odluke (nazivaju se i Gimnik sastanci po imenu nemačkog dvorca u kome je održan prvi ovakav sastanak u aprilu 1974). Najznačajnije odluke donose se na sastancima ministara spoljnih poslova država članica (sastanak Saveta za opšte poslove - General Affairs Council -GAC) i na sastancima ministara za ekonomiju i finansije (EKOFIN).ue.eu.int

SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE (VLADE REPUBLIKE SRBIJE) / THE COUNCIL FOR EUROPEAN INTEGRATION (OF THE GOVERNMENT OF SERBIA) Savet za evropske integracije donosi strateške smernice i pruža političku podršku Republici Srbiji u procesu njenog pridruživanja Evropskoj uniji. Savet čine predsednik i potpredsednik Vlade, resorni ministri i generalni sekretar Vlade. Savetom predsedava, ex officio, predsednik Vlade. Kancelarija za pridruživanje Evropskoj uniji Vlade Republike Srbije priprema sednice Saveta za evropske integracije i pruža tehničku podršku Savetu. Osnivačka sednica Saveta za evropske integracije održana je 4. septembra 2002. godine u Beogradu.www.serbia.sr.gov.yu/news/2003-08/04/330372.html

SAVETODAVNI CENTAR ZA EKONOMSKA I PRAVNA PITANJA (SCEPP) / POLICY AND LEGAL ADVICE CENTRE Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja osnovan je u oktobru 2001. godine u Beogradu. Osnovni zadatak SCEPP-a je pružanje stručnih saveta vladama državne zajednice SCG, kao i Srbije i Crne Gore zasebno, u vezi sa Procesom stabilizacije i pridruživanja* EU i pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). SCEPP-om upravlja Evropska agencija za rekonstrukciju* (EAR), a finansira se iz sredstava programa KARDS.*www.plac-yu.org

SISTEM PRAVNE PROVERE / SCREENING Sistem pravne provere predstavlja analizu usklaðenosti državnih zakona i propisa sa acquis communautaire* EU, koju zajednički sprovode država kandidat i Komisija EU.* Analiza po sektorima pruža pregled pravnih instrumenata koje bi država kandidat trebalo da usvoji ili pridoda postojećim sa ciljem usklaðivanja domaćeg zakonodavstva sa acquis. Sistem pravne provere služi kao osnov za pregovore o članstvu izmeðu EU i države kandidata.

SOCIJALNA DIMENZIJA / SOCIAL DIMENSION Pošto je uticaj zajedničkog trižiita na društvene odnose veoma značajan, potrebno je posebno obratiti pažnju na efekte koje ono ima na graðane EU. Socijalna dimenzija ukazuje na jedan od načina na koji se ispoljava jedinstveno tržiite* EU. Kao važan element socijalne dimenzije navodi se socijalni dijalog u kojem učestvuju predstavnici zaposlenih, predstavnici EU i predstavnici poslodavaca.www.europa.eu.int/comm/employment_social/index_en.htm

SOCIJALNA POVELJA / SOCIAL CHARTER Socijalna povelja utvrðuje osnovna socijalna prava tako što u trideset tačaka taksativno navodi standarde na kojima ova prava počivaju. Ovaj dokument je usvojen u decembru 1989. godine od strane svih država članica (osim Velike Britanije) i nije pravno obavezujući za države članice EU.

21

Poveljom je ureðeno široko polje socijalnih prava, od jednakog tretmana svih zaposlenih do njihove socijalne zaštite i pravednih zarada.www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cha/c10107.htm

SOCIJALNA POLITIKA EU / EU SOCIAL POLICY Osnovi socijalne politike ureðuju se na osnovu XI naslova (bivši VIII naslov) Ugovora o osnivanju Evropske zajednice.* Svrha socijalne politike koju sprovodi EU jeste da se poboljšaju životni i radni uslovi, stimuliše zaposlenost, kao i da se obezbede jednake mogućnosti i prilike za sve uz neophodnu socijalnu zaštitu. Većinu svojih akcija na sprovoðenju socijalne politike EU ostvaruje kroz odgovarajuće programe uz finansijsku podršku Evropskog socijalnog fonda.*www.europa.eu.int/comm/employment_social/index_en.htm

SPORAZUM O SARADNJI / COOPERATION AGREEMENT Sporazum o saradnji je posebna vrsta sporazuma koji EU potpisuje sa trećim zemljama radi produbljivanja odnosa izvan isključivo trgovinskih veza. Bivša SFRJ sklopila je sporazum o saradnji sa EZ još 1980. godine. Ovaj sporazum je bivšoj SFRJ omogućavao odreðene trgovinske povlastice bez obaveze reciprociteta, kao i saradnju u drugim oblastima (tehničko-tehnološku i finansijsku saradnju). Slični sporazumi, pod nazivom Sporazumi o saradnji i trgovini, zaključivani su početkom devedesetih godina sa zemljama srednje i istočne Evrope u okviru procesa evropskih integracija.www.europa.eu.int/comm/external_relations/ceeca/pca/

SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI - OBLAST SLOBODNE TRGOVINE / FREE TRADE AREA AGREEMENT - FREE TRADE AREA Sporazum o slobodnoj trgovini predstavlja ugovorni odnos dveju ili više država kojim se ukidaju carine i smanjuju necarinske prepreke kako bi se obezbedio nesmetan protok roba i usluga izmeðu potpisnika. Oblast slobodne trgovine treba razlikovati od carinske unije* koja predstavlja viši oblik ekonomskog povezivanja dveju ili više država, uključujući zajedničku carinsku politiku prema trećim zemljama.www.europa.eu.int/comm/external_relations/euromed/free_trade_area.htm

SPORAZUM SREDNJOEVROPSKE ZONE SLOBODNE TRGOVINE (CEFTA) / CENTRAL EUROPE FREE TRADE AGREEMENT (CEFTA) Osnovni cilj Sporazuma o osnivanju srednjoevropske zone slobodne trgovine je usklaðivanje ekonomskih odnosa izmeðu država potpisnica putem razvoja trgovine i komercijalnih aktivnosti, podizanjem životnog standarda i obezbeðivanjem uslova za porast zaposlenosti, povećanjem produktivnosti i postizanjem finansijske stabilnosti. Sporazum o slobodnoj trgovini u srednjoj Evropi potpisale su Čehoslovačka, Maðarska i Poljska decembra 1992. godine. Januara 1996. godine, Sporazum je potpisala Slovenija, jula 1997. godine Rumunija, a 5. decembra 2002. godine i Hrvatska. Da bi država postala član CEFTA, mora daispuni tri uslova: mora biti član Svetske trgovinske organizacije (STO), mora imati zaključen Ugovor o pridruživanju EU i mora imati zaključene ugovore o slobodnoj trgovini sa ostalim državama članicama CEFTA.www.cefta.org

SPORAZUM O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU (SSP) / STABILISATION AND ASSOCIATION AGREEMENT (SAA) Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je meðunarodni ugovor izmeðu EU* i države zapadnog Balkana* kojim se utvrðuje program reformi koje država potpisnica treba da sprovede kako bi stekla zvaničan status kandidata za članstvo u EU. SSP zasnovan je na poštovanju demokratije i ljudskih prava, vladavineprava i tržiinoj ekonomiji. Za razliku od Evropskih sporazuma - prethodne generacije sporazuma koje je EU potpisala sa državama srednje i istočne Evrope - SSP pridaje poseban značaj političkoj i ekonomskoj stabilizaciji država i regiona zapadnog Balkana u celini. Regionalna saradnja, prema tome, predstavlja uslov za sticanje statusa kandidata za prijem u EU. Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju se uspostavlja pravni okvir kojim se utvrðuju odnosi države potpisnice i EU u pitanjima slobodnog prometa ljudi, roba, usluga i kapitala, pravosuða i unutrašnjih poslova, konkurencije, finansijske saradnje, usklaðivanja zakona itd. Sprovoðenjem SSP, država potpisnica počinje postepeno da usvaja acquis communautaire* u prioritetnim oblastima i da razvija zonu slobodne trgovine sa EU. EU je dosada sklopila SSP sa Makedonijom i Hrvatskom, a otpočela pregovore sa Albanijom.www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/docs/index

STRUKTURNI FONDOVI, KOHEZIONI FOND / STRUCTURAL FUNDS, COHESION FUND Strukturni fondovi i kohezioni fond deo su komunitarne strukturne politike čija je osnovna namena smanjivanje razlika u stepenu razvoja regiona, ali i država članica EU. Ovom politikom podstiče se ekonomska i društvena kohezija EU. U periodu od 1994. do 1999. godine oko 35% budžeta EU (208 milijardi evra) izdvojeno je za četiri strukturna fonda. Za potrebe regiona izdvojeno je 90% ovog iznosa, dok je preostalih 10% usmereno ka Grčkoj, Irskoj, Portugaliji i Španiji, kao najvećim korisnicima ovih sredstava. U okviru politike pomoći regionima, EU je uspostavila četiri finansijska instrumenta: Evropski socijalni fond, Evropski fond za upravljanje i garancije u poljoprivredi, Evropski fond za regionalni razvoj i Finansijski instrument za upravljanje u ribarstvu.www.europa.eu.int/comm/regional_policy/index_en.htm

22

STUBOVI EVROPSKE UNIJE / PILLARS OF THE EUROPEAN UNION U svakodnevnom rečniku EU često se pominju žtri stubaž EU kako bi se odredila tročlana organizaciona struktura u okviru koje se nalaze različite oblasti i nadležnosti EU. Ovakva struktura EU je predložena i usvojena Ugovorom o EU u Mastrihtu 1992.* godine. Prvi stub EU čine oblasti koje se nalaze u isključivoj nadležnosti Evropskih zajednica - na primer carinska unija, jedinstveno tržiite, zajednička poljoprivredna politika, monetarna unija, državljanstvo EU itd. Drugi stub obuhvata zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, a treći policijsku i pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima. U skladu sa zahtevima postavljenim pred Konvent o budućnosti EU,* nakon usvajanja Ugovora o evropskom ustavu, EU će dobiti jedinstveni institucionalni okvir. www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000p.htm

STUDIJA IZVODLJIVOSTI / FEASIBILITY STUDY Studija izvodljivosti, u okviru PSP, koju izraðuje Evropska komisija, izražava procenu spremnosti odreðene države zapadnog Balkana da započne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Prilikom pripreme studije izvodljivosti posebna pažnja se pridaje stepenu usvajanja i sprovoðenja preporuka i zaključaka Zajedničke konsultativne radne grupe (KRG), a u slučaju Srbije i Crne Gore i sastanaka u okviru Unapreðenog stalnog dijaloga. Na osnovu zaključka studije koji podnosi komisija EU, Savet EU donosi odluku o započinjanju pregovora.

STUDIJA UČINKA / IMPACT ASSESSMENT STUDY Studija učinka je analiza rizika, mogućnosti, troškova i dobiti za privredu i državni buxet, kao i za različite interesne grupe u društvu nastale usled primene odreðenih mera ili propisa EU, tj. acquis communautaire.*

SUBSIDIJARNOST / SUBSIDIARITY Princip subsidijarnosti odlika je saveznih država i složenih organizacija u kojima postoji vertikalna podela vlasti, odnosno nadležnosti. On omogućava da se nadležnost prenese na drugi nivo i time obezbedi najdelotvorniji način donošenja i sprovoðenja odluka. Delotvornost principa subsidijarnosti uslovljena je poštovanjem principa demokratičnosti, solidarnosti, funkcionalnosti i ekonomičnosti. Ugovorom o EU,* princip subsidijarnosti je uvršten kao sastavni deo Ugovora o osnivanju EZ.* Član 5, stav II ovog ugovora glasi: "U oblastima koje ne spadaju u njenu isključivu nadležnost, Zajednica preduzima mere, u skladu sa načelom subsidijarnosti, samo ako i ukoliko ciljevi predviðene akcije ne mogu u potrebnoj meri biti ostvareni od strane država članica, odnosno mogu biti uspešnije ostvareni od strane Zajednice, imajući u vidu veličinu ili uticaj predviðene akcije".www.euabc.com/index.phtml

SUD PRAVDE EVROPSKIH ZAJEDNICA / COURT OF JUSTICE OF THE EUROPEAN COMMUNITIES Sud pravde Evropskih zajednica jedini je ovlašćeni tumač odredaba osnivačkih ugovora EU. Sud je nadležan za primenu prava Zajednice i za tumačenje odredaba prava EU. Sud može odlučivati u slučajevima koje podnose države članice, institucije Zajednice, kao i pravna i fizička lica. U okviru postupka prethodnog tumačenje prava Zajednice, koji se pokreće na zahtev suda države članice, Sud obezbeðuje jedinstveno tumačenje prava Zajednice. Sud pravde Evropskih zajednica ima 15 sudija i 9 nezavisnih advokata. Sedište Suda nalazi se u Luksemburgu.www.curia.eu.int

SHEMA TRGOVINSKIH POVLASTICA / SCHEME OF TRADE PREFERENTIALS Uredbama Saveta EU* odreðuju se opšti uslovi preferencijalnog uvoza proizvoda iz zemalja sa kojima Unija nije ugovorno uredila pitanje uvoza na jedinstveno tržiite EU.* Shema trgovinskih povlastica jedno je od sredstava spoljne politike EU, koja obnavljanje trgovinskih povlastica uslovljava poštovanjem ljudskih prava, demokratije i sl. Evropska unija pravilnikom* odreðuje količinska ograničenja za industrijske, tekstilne i poljoprivredne proizvode, odnosno kvote za uvoz iz trećih država (obično na jednu do dve godine).www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Multilaterala/Leksikon/Sema_trgovinskih_preferencijala.htm

TAEKS - KANCELARIJA ZA RAZMENU INFORMACIJA I TEHNIČKU POMOĆ / TAIEX - TECHNICAL ASSISTANCE INFORMATION EXCHANGE OFFICE TAEKS je odeljenje Evropske komisije osnovano u okviru Generalnog direktorata ii Proširenjela. Ovo odeljenje se finansira kroz multilateralni program FAR, odnosno KARDS (PHARE/CARDS) po principu "ko se prvi prijavi". TAEKS je osmišljen kao vid kratkoročne pomoći zemljama kandidatima i zemljama zapadnog Balkana u usklaðivanju njihovih pravnih propisa sa pravnim tekovinama Evropske unije (asquis communautaire*) i u izgradnji neophodne administrativne infrastrukture. TAEKS praktično ima ulogu posrednika u prenosu iskustava Evropske komisije i zemalja članica EU zemljama u procesu pridruživanja EU. Programom rukovode stručnjaci iz odeljenja TAEKS, Generalnog direktorata ii Proširenjela Evropske komisije, uz tesnu saradnju sa stručnjacima državnih i regionalnih administrativnih tela zemalja članica i drugih organa Evropske unije, kao što su Evropski parlament, Komitet regiona, Ekonomski i socijalni komitet i sl. Pored stručnjaka iz državnih i regionalnih uprava, TAEKS angažuje i

23

stručnjake iz raznih udruženja i institucija iz polu-privatnog sektora, a u odreðenim slučajevima i sa univerziteta i iz privatnog sektora. Na taj način, korisnici usluga imaju mogućnost da dobiju pomoć stručnjaka koji obavljaju slične poslove na istom nivou javne uprave u zemljama članicama, kao i stručnjaka koji su specijalizovani za odreðena pitanja. www.taiex.be

TEMPUS / TEMPUS - HIGHER EDUCATION COOPERATION SCHEME BETWEEN EU MEMBER STATES AND PARTNER COUNTRIES TEMPUS predstavlja program pomoći EU zemljama zapadnog Balkana,* Zajednici nezavisnih država (ZND) i Mongoliji u sprovoðenju reformi u okviru sistema visokog obrazovanja. TEMPUS se finansira sredstvima iz programa KARDS, odnosno, u slučaju ZND i Mongolije iz programa TACIS, i predstavlja deo opšteg programa pomoći EU privrednom i društvenom restruktuiranju ovih država. Srbija i Crna Gora učestvuje u programu TEMPUS od decembra 2000. godine.www.tempusscg.net

TROJKA EU / TROIKA Trojka je mehanizam koji obezbeðuje nesmetani kontinuitet u voðenju zajedničkih politika u okviru evropskih zajednica odnosno prvog stuba EU.* Trojka se sastoji od predstavnika države koje je predsedava EU, zatim države koja je u proteklom periodu predsedavala i države koja će preuzeti predsedavanje u narednom periodu. Trojka se koristi i u okviru drugog stuba EU* kako bi se obezbedio politički kontinuitet EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike. Trojka se, prema Ugovoru iz Amsterdama,* sastoji od predstavnika države članice koja trenutno predsedava Savetom EU,* komesara zaduženog za spoljne odnose i generalnog sekretara Saveta EU u funkciji visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku.* Rad trojke pomaže Komisija EU.*www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000t.htm

UGOVOR IZ AMSTERDAMA / TREATY OF AMSTERDAM Ugovor iz Amsterdama rezultat je rada Meðuvladine konferencije u Torinu 1996. godine. Ugovor su potpisali ministri zemalja članica oktobra 1997. godine, a na snagu je stupio 1. maja 1999. godine. Ugovor iz Amsterdama dopunjuje i menja osnivačke ugovore (Ugovor o EU i Ugovor o EZ) u oblastima pravosuða i unutrašnjih poslova, socijalne politike i politike zapošljavanja, proširuje oblast odlučivanja kvalifikovanom većinom u Savetu EU* i pravno utemeljuje princip fleksibilnosti.www.europa.eu.int/abc/treaties_en

UGOVOR IZ MASTRIHTA - UGOVOR O EU Ugovorom iz Mastrihta (potpisan 1992, potvrðen 1993. godine) izvršena je do tada najradikalnija reforma dotadašnje EEZ. Ovim ugovorom uspostavljena je Evropska unija, čime je stvorena čvršća unija naroda Evrope i započeta nova era u procesu evropske integracije. Ugovorom o EU postavljeni su jasni ciljevi: ostvarivanje ekonomske i monetarne unije,* uvoðenje jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike,* zajednička odbrambena politika, a zatim i odbrana, uvoðenje državljanstva EU, kao i saradnja u oblasti pravosuða i unutrašnjih poslova.www.europa.eu.int/abc/treaties_en.htm

UGOVOR IZ NICE / TREATY OF NICE Ovaj ugovor usaglašen je krajem 2000. godine, a stupio je na snagu 1. februara 2003. godine. Ugovor predviða značajne institucionalne reforme EU u svetlu predstojećeg proširenja EU 2004. godine. Reforme koje sadrži ugovor iz Nice predviðaju izmene sastava i načina rada Komisije EU,* izmene u odmeravanju glasova u Savetu,* napuštanje prava veta i mehanizam ojačane saradnje koji omogućava državama članicama koje su dostigle odreðeni stepen ekonomskog razvoja da brže stupaju u proces integracije.www.europa.eu.int/eur-lex/en/treaties/ dat/nice_treaty_en.pdfwww.europa.eu.int/abc/treaties_en.htm

UGOVOR IZ PARIZA - UGOVOR O OSNIVANJU EVROPSKE ZAJEDNICE ZA UGALJ I ČELIK / PARIS TREATY - TREATY ESTABLISHING THE EUROPEAN COAL AND STEEL COMMUNITY SR Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija potpisale su 18. aprila 1951. godine ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik. Ugovor je potpisan na pedeset godina, i omogućio je da se celokupna proizvodnja uglja i čelika država potpisnica stavi pod nadnacionalni nadzor tzv. Visoke vlasti. Ovaj ugovor je predstavljao početak novog oblika meðunarodne saradnje. NJegov ključni princip bio je nadnacionalnost. Države potpisnice obavezale su se da će izvršavati naloge Visoke vlasti. Principi demokratičnosti i saradnje su ostvarivani kroz zajednička tela: Visoka vlast (9 članova izabranih na 6 godina), Sud pravde (7 nezavisnih sudija), Savet ministara (6 ministara spoljnih poslova) i zajednička Skupština (78 poslanika). Ugovor iz Rima* (1957) proširio je zajedničku saradnju na druge privredne oblasti (Evropska ekonomska zajednica - EEZ i Evropska zajednica za atomsku energiju - EVROATOM). Institucije Evropske zajednice za ugalj i čelik su Ugovorom o spajanju* 1965. godine ujedinjene sa institucijama EEZ i EVROATOM-a u jednu Komisiju i jedan Savet. Po isteku Pariskog ugovora, 23. jula 2002. godine, proizvodnja uglja i čelika u nadležnosti je Evropske unije.www.europa.eu.int/abc/treaties_en.htm

24

UGOVORI IZ RIMA / THE TREATIES OF ROME Rimskim ugovorima, potpisanim 1957. godine, osnovane su Evropska ekonomska zajednica (EEZ) i Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM). Ugovorima je ustanovljena carinska unija izmeðu država članica Evropske zajednice za ugalj i čelik - EZUČ (SR Nemačka, Francuska, Italija, Holandija, Belgija i Luksemburg) i postavljeno je kao cilj stvaranje zajedničkog tržiita unutar kojeg bi se obezbedilo slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala. Cilj EVROATOM-a je bio zajednički razvoj u oblasti korišćenja atomske energije u šest država članica. Rimski ugovori i Ugovor o Evropskoj zajednici za ugalji čelik* (1952. godine) objedinjeni su u Ugovoru o spajanju* iz 1965. godine.www.europa.eu.int/abc/treaties_en.htm

UGOVOR O SPAJANJU / MERGER TREATY Ugovor o spajanju potpisan je u Briselu 8. aprila 1965., a stupio je na snagu 1. jula 1967. godine. Ovim ugovorom su Visoka vlast Evropske zajednice za ugalj i čelik, Savet evropske ekonomske zajednice (EEZ) i Savet evropske zajednice za atomsku energiju objedinjeni u jedan zajednički Savet. Isto tako su Komisije ovih zajednica i Visoka vlast Evropske zajednice za ugalj i čelik, objedinjeni u jedinstvenu Komisiju.www.europa.eu.int/abc/treaties_en.htm

UNAPREÐENI STALNI DIJALOG / ENHANCED PERMANENT DIALOGUE Nepredviðeno kašnjenje u donošenju Ustavne povelje i stvaranju državne zajednice Srbija i Crna Gora dovelo je do pomeranja rokova u vezi sa procesom pridruživanja EU. U julu 2003. godine uspostavljen je Unapreðeni stalni dijalog (USD), novi mehanizam za zajedničku saradnju EU i Srbije i Crne Gore u procesu pridruživanja. Unapreðeni stalni dijalog (koji se suštinski ne razlikuje od KRG*) je uspostavljen kako bi se vreme do otpočinjanja pregovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju (SSP)* iskoristilo za dodatne pripreme i pomoć. U okviru USD periodično se održavaju stručne konsultacije u vezi sa trenutnim stanjem i kapacitetima u različitim sektorima privrede i državnoj administraciji. Rezultat ovih sastanaka su zajedničke preporuke, od čije primene zavisi spremnost Srbije i Crne Gore za pregovore o SSP. U 2003. godini su održana dva sastanka u okviru USD od kojih je prvi bio posvećen pravosuðu i unutrašnjim poslovima, a drugi ekonomskim reformama.www.mier.sr.gov.yu

UPUTSTVO (PRAVNI AKT EVROPSKIH ZAJEDNICA) / DIRECTIVE Uputstvo (ili direktiva) je, uz uredbu, najvažniji pravni instrument Zajednice. Ono predstavlja kompromis izmeðu potrebe za ujednačenim zakonodavstvom unutar Zajednice i potrebe da se zadrži što veća moguća raznolikost zakonodavnih sistema. Cilj uputstva je približavanje zakonodavstava, a ne izjednačavanje zakona, kao što je to slučaj s uredbom. Uputstva su obavezujuća za svaku zemlju članicu na koju se odnose u pogledu željenog cilja, ali se državnim vlastima prepušta izbor oblika i načina sprovoðenja uputstva. Oni na koje se uputstva odnose (npr. zemlje članice), moraju ih prevesti u domaće zakonodavstvo. Evropski sud pravde odredio je da države članice moraju odabrati oblik i način koji će najbolje obezbediti sprovoðenje uputstava u praksi.www.euabc.com/index.phtml

FAR - PROGRAM ZA RESTRUKTURIRANJE EKONOMIJE POLJSKE I MAÐARSKE / PHARE -POLAND HUNGARY ACTION FOR THE RESTRUCTURING OF THE ECONOMY FAR je glavni finansijski instrument strategije pretpristupanja za deset država srednje i istočne Evrope koje su podnele molbe za članstvo u Evropskoj uniji. Program pomoći FAR ustanovljen je nakon pada komunizma u srednjoj i istočnoj Evropi 1989. godine, sa ciljem da se pomogne privredna obnova zemalja u ovom regionu. U početku je FAR bio namenjen samo Poljskoj i Maðarskoj, da bi vremenom u njega bile uključene i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Estonija, Letonija, Litvanija, Makedonija, Rumunija, Slovačka i Slovenija. Hrvatskoj je pomoć u okviru programa FAR bila ukinuta 1995. godine. Ciljevi programa FAR za period od 2000. do 2006. godine usmereni su na izgradnju institucija neophodnih u procesu približavanja EU, kao i na podršku ulaganjima. Sličan program - TACIS (Technical Assistance for the Commonwealth of Independent States) primenjuje se u Zajednici nezavisnih država (ZND), a KARDS* u regionu zapadnog Balkana.*www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000p.htm#p11

FLEKSIBILNOST / FLEXIBILITY Princip fleksibilnosti (postepene integracije) omogućava državama članicama koje su za to zainteresovane i spremne, da prodube saradnju u odreðenim oblastima politike EU, odnosno da napreduju brže od drugih. Ovaj princip omogućava državama koje nisu spremne, ili nisu trenutno zainteresovane za produbljivanje saradnje u odreðenoj oblasti, da odaberu mogućnost da u tome ne učestvuju. Najpoznatiji primeri pozivanja na princip fleksibilnosti su oni u vezi sa uspostavljanjem ekonomske i monetarne unije* i primenom -engenskih sporazuma* - u prvom slučaju su Velika Britanija i Danska odlučile da ne učestvuju u pomenutom procesu, a u drugom im se pridružila i Republika Irska. Ugovorom iz Amsterdama* uvedena su odreðena ograničenja prava pozivanja na princip fleksibilnosti pri produbljivanju saradnje - fleksibilnost se koristi

25

samo u oblastima koje su izričito navedene u Ugovoru, primenjuje se isključivo kada je u pitanju većina država, i to kao poslednje sredstvo, svaka članica ima pravo veta. Ugovorom iz Nice* iznova je odreðeno u kojim slučajevima, koliko država, u kojim oblastima i pod kojim uslovima mogu da prodube saradnju. Ovim ugovorom pravo veta dozvoljeno je samo u vezi sa uvoðenjem specijalne klauzule koja se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku,* dok je za prvi i treći stub* ovo pravo ukinuto.www.euabc.com/index.phtml

HUMANITARNA KANCELARIJA EVROPSKE ZAJEDNICE (EHO) / EUROPEAN COMMUNITY HUMANITARIAN OFFICE (ECHO) EHO je ustanova Evropske komisije osnovana 1992. godine sa ciljem da nadzire i koordinira humanitarnu pomoć Evropske unije. EHO pruža hitnu humanitarnu pomoć, kao i pomoć za obnovu na kriznim područjima u više od 60 zemalja. Ova ustanova je specijalizovana za hitne humanitarne intervencije, dok dugoročne projekte humanitarne pomoći preduzima Generalna direkcija za razvoj i humanitarnu pomoć ili Generalna direkcija za spoljne odnose. Prva oblast delovanja EHO obuhvata finansiranje kupovine hrane, lekova, medicinske opreme, čišćenje minskih polja, izgradnju privremenih centara za smeštaj izbeglih lica, programe za sprečavanje katastrofa itd. Druga oblast delovanja EHO je podrška informativnim delatnostima čija je svrha informisanje javnosti o raznim humanitarnim problemima, kao što su na primer protivpešadijske mine. EHO je na prostoru zapadnog Balkana bio aktivan od 1991. do 2003. godine kada je, u Srbiji, okončana poslednja misija na ovom prostoru.http://europa.eu.int/comm/echo/field/western_balkans/index_en.htm

CARINSKA UNIJA / CUSTOMS UNION Carinska unija je oblik udruživanja dveju ili više država kojim se sporazumno ukidaju carine u meðusobnoj razmeni, odnosno uvodi zajednička carina na uvoz proizvoda iz treće zemlje. Carinska unija je bila glavno ekonomsko uporište Ugovora o osnivanju Evropske ekonomske zajednice iz 1957. godine, koji je već tada predviðao slobodno kretanje ljudi, roba, usluga i kapitala (četiri slobode) izmeðu država članica EEZ.www.europa.eu.int/scadplus

CENTRALNOEVROPSKA INICIJATIVA (CEI) / CENTRAL EUROPEAN INITIATIVE (CEI) Evropska scena obiluje raznovrsnim oblicima višestrane regionalne saradnje. Centralno evropska inicijativa je najstarija i najveća inicijativa u regionu srednje i istočne Evrope nakon raspada bivšeg komunističkog bloka. CEI su osnovale Austrija, Italija, Maðarska i SFR Jugoslavija 1989. godine, kao četvorougaonu saradnju. Za samo pet godina broj učesnika se uvećao na 10, da bi dve godine kasnije Centralnoevropska inicijativa brojala 16 država učesnica. SR Jugoslavija (sada Srbija i Crna Gora) je 2000. godine postala sedamnaesta članica. Organizaciona struktura CEI, kao meðuvladinog foruma za okupljanje i saradnju, je fleksibilna i odgovara novim razvojnim tokovima u Evropi. CEI je formirala jedinstven okvir za dijalog, koordinaciju i saradnju zemalja članica u oblastima politike, ekonomije i kulture, stvarajući atmosferu meðusobnog razumevanja za razmatranje, planiranje, proučavanje i sprovoðenje raznih projekata. Kao i u slučaju mnogih drugih regionalnih oblika saradnje, središte političkog konsenzusa počiva na zajedničkoj težnji za članstvom u EU.www.ceinet.org

CRNOMORSKA EKONOMSKA SARADNJA/ BLACK SEA ECONOMIC COOPERATION Ideja o ekonomskoj saradnji država u regionu Crnog mora potekla je početkom devedesetih godina 20. veka od tadašnjeg predsednika Republike Turske Turguta Ozala. U smiraj hladnoratovskih tenzija inicijativa turskog šefa države naišla je na pozitivan odjek kod četiri priobalne države: SSSR, Turske, Rumunije i Bugarske. Proces pripreme ugovora o saradnji započeo je decembra 1990. godine u Ankari, a okončan je dve godine kasnije usvajanjem Deklaracije o crnomorskoj ekonomskoj saradnji na samitu u Istanbulu. Deklaraciju je potpisalo 11 država učesnica: Albanija, Azerbejxan, Bugarska, Gruzija, Grčka, Jermenija, Moldavija, Rumunija, Rusija, Turska i Ukrajina. Već prilikom osnivanja Crnomorske ekonomske saradnje (CMES) države učesnice su jasno odredile ciqeve svog delovanja. Saradnja država u regionu Crnog mora u okviru CMES odvija se u oblastima upravljanja prirodnim dobrima i bogatstvom, saradnje u saobraćaju, turizmu, energetici, rudarstvu, finansijama kao i političke saradnje, koja se ogleda u težnji jednog broja država učesnica za članstvom u EU.www.bsec.gov.tr

ČETIRI SLOBODE - SLOBODNO KRETANJE LJUDI, ROBE, USLUGA I KAPITALA / FOURFREEDOMS - FREE MOVEMENT OF PEOPLE, GOODS, SERVICES AND CAPITAL Slobodno kretanje qudi, robe, usluga i kapitala ili četiri slobode, stubovi su na kojima počiva unutrašnje tržište Evropske unije. Cilj unutrašnjeg tržiita biće ostvaren potpunim ukidanjem prepreka za navedene slobode. http://www.euabc.com/index.phtml?word_id=506

26

ŠENGENSKI SPORAZUM / SCHENGEN AGREEMENT SR Nemačka, Francuska, Belgija, Luksemburg i Holandija sklopile su sporazum (jun 1985, Šengen, Luksemburg) kojim je dogovoreno postepeno ukidanje unutrašnjih graničnih kontrola i uvoðenje slobode kretanja za sva fizička lica - državljane zemalja potpisnica sporazuma, ostalih zemalja članica EU ili drugih zemalja. Sporazum je praćen Šengenskom konvencijom, kojom su ustanovqene garancije slobode kretanja, koju je potpisalo pet pomenutih država 1990. godine. Državama potpisnicama pridružile su se Italija (1990. godine), Portugalija i Španija (1991. godine), Grčka (1992. godine), Austrija (1995. godine), Švedska, Finska i Danska (1996. godine), a marta 2001. Norveška i Island, koje nisu članice EU, ali su članice Evropskog ekonomskog prostora. Od država članica EU, Velika Britanija i Irska nisu potpisnice Šengenskog sporazuma. Šengenski sporazum i konvencija, zajedno sa deklaracijama i odlukama koje je doneo Izvršni odbor Šengena, čine tzv. "šengenski acquis", koji je ušao u tekst Ugovora iz Amsterdama, s obzirom na to da se odnosi na jedan deo unutrašnjeg tržišta - slobodno kretanje ljudi. www.eurovisa.info

ŠUMANOV PLAN / THE SCHUMAN PLAN Francuski ministar spoljnih poslova Rober Šuman predstavio je 9. maja 1950. godine plan kojim je otpočeo proces postepene i funkcionalne integracije država osnivača Evropske zajednice za ugalj i čelik. Njime je bilo predviðeno da se pomire raznorodni interesi u oblasti proizvodnje uglja i čelika, da se omogući zajedničko upravljanje ovim resursima i spreče eventualni sukobi. Ovim planom omogućen je povratak Nemačke u normalne evropske političke tokove i obezbeðeno njeno učešće u osnivanju Evropskih zajednica. Ovaj datum (9. maj) slavi se i kao Dan Evrope.*www.europa.eu.int/comm/publications/booklets/eu_documentation/04/txt02_en.htm

REGISTAR USTANOVA EVROPSKE UNIJE

Evropska agencija za rekonstrukciju / European Agency for Reconstruction (EAR) Evropska banka za obnovu i razvoj (EBOR) / European Bank for Reconstruction and Development (EBRD) Evropska zajednica (EZ) / European Community (EC) Evropska zajednica za atomsku energiju (EVROATOM) / European Atomic Energy CommunityEvropska zajednica za ugalj i čelik / European Coal and Steel Community (ECSC) Evropska ekonomska zajednica (EEZ) / European Economic Community (EEC) Evropska investiciona banka (EIB) / European Investment Bank (EIB) Evropska komisija - Komisija EU / European Commission Evropska konferencija / European Conference Evropska policijska kancelarija (EVROPOL) / European Police Office (EUROPOL) Evropska unija (EU) / European Union (EU) Evropska fondacija za obuku (EFO) / European Training Foundation (ETF) Evropska centralna banka (ECB) / European Central Bank (ECB) Evropski investicioni fond (EIF) / European Investment Fund (EIF) Evropski parlament (EP) / European Parliament (EP) Evropski finansijski sud / European Court of Auditors Evropski savet / European Council Evropski socijalni fond / European Social Fund Evropski fond za regionalni razvoj (EFRR) / European Regional Development Fund (ERDF) Evropski fond za upravljanje i garanciju u poljoprivredi / European Agriculture Guidance and Guarantee Fund Ekonomski i socijalni komitet (EKOSOK) / Economic and Social committee (ECOSOC) Instrument za sprovoðenje strukturnih programa za pretpristupanje (ISPA) / Instrument for Structural Programmes for pre-Accession (ISPA) Kancelarija za statistiku evropskih zajednica (EVROSTAT) / Statistical Office of the European Communities (EUROSTAT) Komitet političkih direktora (KOPOL) / Committee of Political Directors (COPOL) Komitet regiona / Committee of the Regions Komitet stalnih predstavnika (KOREPER) / Committee of Permanent Representatives (COREPER) Program za tržišino orijentisana istraživanja (EUREKA) / The Network for Market Oriented Research and Development (EUREKA) Radna grupa Saveta EU za zapadni Balkan (KOVEB) / Council Working Group on the Western Balkans (COWEB) Savet Evropske unije - Savet ministara / Council of European Union Sud pravde evropskih zajednica / Court of Justice of the European Communities TAEKS - Kancelarija za tehničku pomoć / TAIEX - Technical Assistance and Information Exchange Office Humanitarna kancelarija Evropske zajednice (EHO) / European Community Humanitarian Office (ECHO)

27

REGISTAR PROGRAMA EVROPSKE UNIJE

Akcioni program za mala i srednja preduzeća (MSP) / Action Programme for Small and Medium Enterprises (SME) BRATIMLJENJE / Twinning ERAZMUS - akcioni program EU za razmenu studenata / ERASMUS -European Community Action Scheme for the Mobility of University Students KARDS - program pomoći Zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju / CARDS - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization Okvirni program EU za naučno istraživanje, tehnološki razvoj i ogledne aktivnosti / Framework Programme of the EC for Research, Technological Development and Demonstration Activities Program za tržiino orijentisana istraživanja i razvoj - EUREKA / The Network for Market Oriented Research and Development - EUREKA KOST - evropski program saradnje u oblasti naučnih i tehnoloških istraživanja / COST - European Cooperation in the Area of Science and Technological Research LIFE / Programme LIFE OBNOVA / Programme OBNOVATEMPUS / TEMPUS - Higher Education Cooperation Scheme between EU Member States and Partner Countries FAR - program pomoći za restruktuiranje poljske i maðarske ekonomije / PHARE - Poland Hungary Action for the Restructuring of the Economy

LISTA STRANIH SKRAĆENICAAE - Audiovisual Eureka (Audiovizuelna EUREKA)CARDS - Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilization (KARDS - Program pomoći zajednice za obnovu, razvoj i stabilizaciju)CAP - Common Agricultural Policy (Zajednička poljoprivredna politika)CEFTA - Central European Free Trade Agreement (Sporazum srednjoevropske zone slobodne trgovine)CFSP - Common Foreign and Security Policy (Zajednička spoljna i bezbednosna politika)COPOL - Committee of Political Directors (Komitet političkih direktora)COREPER - Committee of Permanent Representatives (Komitet stalnih predstavnika)COST - European Cooperation on Scientific and Technical Research (Evropska saradnja u oblasti naučnih i tehnoloških istraživanja)COWEB - Council Working Group on the Western Balkans (Radna grupa Saveta EU za zapadni Balkan)CTF - Consultative Task Force (Konsultativna radna grupa)DG - Directorate General (Generalni direktorat)EAR - European Agency for Reconstruction (Evropska agencija za obnovu)EBRD - European Bank for Reconstruction and Development (Evropska banka za obnovu i razvoj)EC - European Community (Evropska zajednica)ECHO - European Community Humanitarian Office (Humanitarna kancelarija evropske zajednice)ECOFIN - Council of Ministers for Economy and Finance (Savet ministara ekonomije i finansija)ECSC - European Coal and Steel Community (Evropska zajednica za ugalj i čelik)EEA - European Economic Area (Evropski ekonomski prostor)EFTA - European Free Trade Agreement (Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu)EIB - European Investment Bank (Evropska investiciona banka)EMU - Economic and Monetary Union (Ekonomska i monetarna unija)EP - European Parliament (Evropski parlament)ERASMUS - European Community action scheme for the mobility of universitystudents (Akcioni program Evropske zajednice za razmenu univerzitetskih studenata)EU - European Union (Evropska unija)EUMM - The European Union Monitoring Mission (Posmatračka misija Evropske unije)EUREKA - European Research Coordination Agency - The Network for Market Oriented Research and Development (Program za tržiino orijentisana istraživanja - EUREKA)EUROPOL - European Police Office (Evropska policijska kancelarija) EUROSTAT - European Union Statistical Office (Kancelarija za statistiku evropskih zajednica)GAC - General Affairs Council (Savet za opšte poslove)IA - Interim Agreement (Privremeni sporazum)IGC - Inter Governmental Conference (Meðuvladina konferencija)ISPA - Instrument for Structural Programmes for pre Accession (Instrument za sprovoðenje programa za pretpristupanje)NATO - North Atlantic Treaty Organization (Organizacija severnoatlantskog ugovora)

28

PHARE - Poland Hungary Action for the Restructuring of the Economy (Program za restruktuiranje ekonomije Poljske i Maðarske)PLAC - Policy and Legal Advice Centre (Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja)SAA - Stabilisation and Association Agreement (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju)SAP - Stabilization and Association Process (Proces stabilizacije i pridruživanja)SECI - South East European Cooperative Iniciative (Inicijativa za saradnju u jugoistočnoj Evropi)SEECP - South East European Cooperation Process (Proces saradnje u jugoistočnoj Evropi)SOKRATES - Community action programme in the field of education (Akcioni program EU u oblasti obrazovanja)SPSEE - Stability Pact for South Eastern Europe (Pakt stabilnosti za jugoistočnu Evropu)TACIS - Technical Assistance to the Commonwealth of Independent States and Georgia (Tehnička pomoć za Zajednicu Nezavisnih Država i Gruziju)TAIEX - Technical Assistance and Information Exchange Office (Kancelarija za razmenu informacija o tehničkoj pomoći)TEMPUS - Trans European Mobility Scheme for University Studies (TEMPUS program)WEU - West European Union (Zapadnoevropska unija)WTO - World Trade Organization (Svetska trgovinska organizacija)

KORISNE INTERNET ADRESEwww.bsec.gov.trwww.cefta.orgwww.ceinet.orgwww.ces.eu.intwww.coe.intwww.curia.eu.intwww.ear.eu.intwww.ebrd.comwww.eca.eu.intwww.ecb.intwww.efta.intwww.eib.orgwww.eicc.co.yuwww.eif.eu.intwww.emins.orgwww.encharter.orgwww.etf.eu.intwww.eudelyug.orgwww.eureka.bewww.euro.ecb.intwww.euro-ombudsman.eu.intwww.europa.eu.intwww.europa.eu.int/abc/treaties_enwww.europa.eu.int/commwww.europa.eu.int/comm/agriculture/index_enwww.europa.eu.int/comm/echowww.europa.eu.int/comm/enlargementwww.europa.eu.int/comm/external_relations/euromed/index.htmwww.europa.eu.int/comm/external_relations/see/actions/sap.htm

www.europa.eu.int/comm/external_relations/see/region/index.htmwww.europa.eu.int/comm/external_relations/see/docs/indexwww.europa.eu.int/comm/eurostatwww.europa.eu.int/comm/justice_homewww.europa.eu.int/comm/lisbon_strategy/index_en.htmlwww.europa.eu.int/comm/researchwww.europa.eu.int/fsewww.europa.eu.int/scadpluswww.europa.eu.int/scadplus/leg/en/cig/g4000.htmwww.europarl.eu.intwww.european-convention.eu.intwww.europeanmovement.orgwww.europol.eu.intwww.eurovisa.infowww.mfa.gov.yuwww.mier.sr.gov.yuwww.nato.int/pfpwww.osce.orgwww.plac-yu.orgwww.stabilitypact.orgwww.tempusscg.netwww.ue.eu.intwww.ue.eu.int/cigwww.ue.eu.int/pesc/ecmmwww.seio.sr.gov.yu

29