OD ISTOG PISCA

Dnevnik jednog arobnjakaAlhemiar

BridaAneo uvar

Na obali reke Pjedre sedela sam i plakalaPeta gora

Veronika je odluila da umreavo i gospoica Prim

Prirunik za ratnika svetlostiZahir

Vetica iz PortobelaPobednik je sam

AlefRukopis otkriven u Akri

Preljuba

Prevela s portugalskogJasmina Nekovi

Copyright 2003 by Paulo CoelhoThis edition published by arrangements with Sant Jordi

Asociados, Barcelona, Spain. All rights reserved.

http://paulocoelhoblog.com

Translation Copyright za srpsko izdanje 2014, LAGUNA

Naslov originala

Paulo CoelhoOnze Minutos

O Marija,zaela bez greha,

moli se za nas koji se u tebe uzdamo.

Dana 29. maja 2002. godine, svega nekoliko sati pre nego to u staviti taku na ovu knjigu, otiao sam u Peinu, u Lurd, u Francuskoj, da napunim nekoliko balona udotvornom vodom s izvora koji se tamo nalazi. Kad sam ve siao u podrume katedrale, priao mi je jedan ovek od sedamdesetak godina i rekao: Znate li da liite na Paula Koelja? Odgovorio sam mu da sam to ja. ovek me je tada zagrlio, predstavio mi svoju enu i unuku. Govorio je o znaajnom mestu koje moje knjige zauzimaju u njegovom ivotu i zakljuio: One me podstiu da sanjam.

Tu reenicu uo sam ve mnogo puta, i ona bi me uvek obradovala. Meutim, u tom trenutku, umesto radosti, osetio sam strah jer sam znao da knjiga Jedanaest minutagovori o jednoj veoma osetljivoj temi, ubojitoj, okantnoj. Priao sam izvoru, napunio balone, vratio se, upitao oveka gde ivi (na severu Francuske, blizu belgijske granice) i zapisao njegovo ime.

Ova knjiga posveena je Vama, Morise Gravelen. Imam obavezu prema Vama, Vaoj eni, Vaoj unuci, i prema samom sebi; obavezu da govorim o onome to me zaokuplja, a ne o onome to bi drugi eleli da uju. Neke knjige podstiu nas da sanjamo, druge nas suoavaju sa stvarnou, ali nijedna ne sme da izneveri ono to je najvanije za pisca: potenje prema onome to pie.

I gle, ena u gradu koja bjee grjenica, doznavi da je Isus za trpezom u kui farisejevoj, donese miris u sudu od alavastra.

I stavi sastrag kod nogu njegovih plakae, i stade kvasiti noge njegove suzama, i kosom glave svoje otirae, i cjelivae noge njegove, i mazae mirisom.

A kad vidje farisej koji ga je pozvao, ree u sebi: Da je on prorok, znao bi ko i kakva ga se ena dotie: jer je grjenica.

I odgovarajui Isus ree mu: Simone, imam ti neto kazati. A on ree: Uitelju, kai.

A Isus ree: Dvojica bijahu duni jednome povjeriocu, jedan bjee duan pet stotina dinara a drugi pedeset.

A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai, koji e ga od njih dvojice vema ljubiti?

A Simon odgovarajui ree: Mislim onaj kome vie pokloni. A on mu ree: Pravo si sudio.

I okrenuvi se eni, ree Simonu: Vidi li ovu enu? Uoh ti u kuu tvoju; ni vode mi na noge nisi dao, a ona mi suzama obli noge, i kosom glave svoje otrije.

Cjeliva mi nijesi dao; a ona, otkako ue ne presta cjelivati mi noge.

Uljem nisi pomazao glavu moju, a ona mirisom pomaza mi noge.

Zato ti kaem: Oprataju joj se grijesi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprata malu ljubav ima.

Jevanelje po Luki: 7, 3747

Jer ja sam prva i poslednjaJa sam oboavana i prezrenaJa sam kurva i sveticaJa sam supruga i devicaJa sam majka i kerJa sam naruje svoje majkeJa sam jalova i imam bezbroj potomakaJa sam sreno udata i usedelicaJa sam ona to donosi na svet i ona to nikad nije raalaJa sam teiteljka poroajnih bolovaJa sam supruga i suprunikI ja sam ovek moj koji me je stvorioJa sam majka svoga ocaI on je moj odbaeni sinPotujte me uvek, svi,Jer ja sam sablanjiva i velianstvena.

Himna Izidi (III ili IV vek), pronaena u Nag Hamadiju

B ila jednom jedna prostitutka po imenu Marija.Samo trenutak. Bila jednom to je najbolji poe tak svake prie za decu, dok prostitutka spada u renik odraslih. Kako mogu da piem knjigu koja je ve na samom poetku obeleena tom prividnom protivrenou? Ali, uostalom, kako u svakom trenutku svi mi stojimo jednom nogom u svetu bajki a drugom na rubu provalije, ipak u sauvati takav poetak. Dakle:

Bila jednom jedna prostitutka po imenu Marija.Kao sve prostitutke, rodila se nevina i bezazlena i kao

devojica sanjala je da nae oveka svog ivota (imunog, lepog i inteligentnog), da se uda (u beloj venanici), da ima dvoje dece (koja e postati slavna kad odrastu) i da ivi u prekrasnoj kui (s pogledom na more). Otac joj je bio trgovaki putnik, majka krojaica, a u njenom rodnom gradu, u unutranjosti Brazila, postojali su samo jedan bioskop, jedna kafana i jedna banka i zato je Marija neprestano iekivala onaj dan kad e se njen zaarani

Paulo Koeljo14

princ pojaviti bez najave, zarobiti njeno srce i povesti je u osvajanje sveta.

Ali dok se zaarani princ ne pojavi, nije joj preostajalo nita drugo nego da sanjari. Zaljubila se prvi put s jedanaest godina, na putu od kue do osnovne kole. Ve prvog dana otkrila je da nije sama na tom putu: zajedno s njom iao je u kolu jedan deak iz susedstva koji je imao asove u istoj smeni. Njih dvoje nikad nisu razmenili ni jednu jedinu re, ali je Marija poela da uvia da su joj najlepi delovi dana upravo oni trenuci koje je provodila na ulici punoj praine, ei, umora i sunca koje je nemilosrdno prilo, dok je deak brzim koracima grabio prema koli a ona se upinjala svim silama da ga sustigne.

Taj prizor ponavljao se mesecima. Marija, koja nije volela da ui i kojoj je jedina razonoda bila televizija, arko je elela da joj dan to bre proe, ekajui nestrpljivo svaki odlazak u kolu, a za razliku od ostalih devojica, njenih vrnjakinja, subotom i nedeljom se beskrajno dosaivala. Budui da deci vreme prolazi znatno sporije nego odraslima, Marija je silno patila, a dani su joj trajali itavu venost jer su joj pruali svega desetak minuta ljubavi i bezbroj trenutaka koje je posveivala razmiljanju o voljenom deaku, zamiljajui kako bi bilo lepo kad bi mogli da se upoznaju.

A onda se to dogodilo.Jednog jutra deak joj se obratio i zatraio da mu

pozajmi olovku. Marija mu nije odgovorila, samo ga je pogledala pomalo nabusito, u znak protesta zbog tog neoekivanog prepada, i ubrzala korak. Premrla je od straha kad ga je videla da joj prilazi, strepei da ne sazna koliko ga voli, koliko ga je ekala, koliko je sanjala da ga uhvati

Jedanaest minuta 15

za ruku, da zajedno s njim proe kroz kolsku kapiju i nastavi dalje, sve do kraja puta na kome kau postoji jedan veliki grad prepun ljudi kao iz filma, umetnika, automobila, bioskopa, grad koji svakome nudi bezbroj povoljnih mogunosti.

Ostatak dana nije uspevala da se usredsredi na asove oseajui griu savesti zbog svog besmislenog ponaanja, ali u isti mah i olakanje usled saznanja da je i deak nju zapazio, jer bilo joj je sasvim jasno da je olovka predstavljala samo izgovor da se zapone razgovor. ekala je sledeu priliku i te noi i mnogih narednih noi zamiljala je bezbroj moguih odgovora, dok nije pronala pravi nain za poetak jedne prie koja nee imati kraja.

Ali sledee prilike nije bilo: iako su nastavili zajedno da idu u kolu, tako to je ponekad Marija ila nekoliko koraka ispred njega, drei olovku u desnoj ruci, a drugi put iza njega, da bi mogla da ga posmatra pogledom punim nenosti deak joj vie nikad nije uputio nijednu re, i ona je bila prinuena da voli i pati u tiini svoga srca, sve do kraja kolske godine.

Za vreme raspusta, koji se beskonano otegao, probudila se jednog jutra s butinama oblivenim krvlju i pomislila da e umreti; odluila je da napie pismo deaku u kome e mu priznati da je on bio njena velika ljubav i reila je da ode u pustaru i pusti da je prodere neka od onih divljih zveri koje predstavljaju strah i trepet za seljake iz tog kraja: vukodlak ili bezglava adaja. To bi bio jedini nain da majku i oca potedi patnje zbog svog nestanka, jer siromasi nikad ne gube nadu, bez obzira na teinu nesree koja ih zadesi. Tako binjeni roditelji zamiljali da je njihovu ker otela neka imuna porodica bez dece,

Paulo Koeljo16

ali da e se ona jednoga dana verovatno vratiti, bogata i slavna, a deak, njena sadanja (i veita) ljubav, pamtio bi je itavog ivota i patio to joj se vie nikad nije obratio.

Nije stigla da zapone pismo jer se njena majka, uavi u sobu i videvi arave umrljane krvlju, nasmeila i kazala:

Keri moja, sad si postala ena.Htela je da sazna u kakvoj su vezi injenica da je posta

la ena i krv koja joj se slivala niz butine, ali majka nije umela da joj objasni, rekavi samo da je to normalno i da odsad pa nadalje treba da stavlja izmeu nogu neto nalik najastue za lutku, i to etiripet dana meseno. Na pitanje da li i mukarci to isto koriste, da im krv ne bi umrljala pantalone, dobila je odgovor da se to deava samo enama.

Marija se poalila Bogu, ali se navikla na menstruaciju. Meutim, nikad nije uspela da se privikne na deakovo odsustvo i neprestano je krivila sebe to je iz puke gluposti pobegla od neeg to je najvie elela. Dan pre poetka nove kolske godine otila je u jedinu crkvu u varoi i zaklela se pred ikonom Svetog Antonija da e sama uiniti prvi korak i zapoeti razgovor sa deakom.

Sutradan je obukla novu haljinu koju joj je majka saila naroito za tu priliku i izala zahvaljujui Bogu to je raspust napokon proao. Ali deak se nije pojavio. Tako je prola jo jedna muna nedelja dok od nekih zajednikih drugova nije saznala da se deak odselio.

Otiao je nekuda daleko rekli su.U tom trenutku Marija je prvi put shvatila da ima stvari

u ivotu koje ovek gubi zauvek. Nauila je takoe da postoji i mesto koje se zove daleko, da je svet veliki a

Jedanaest minuta 17

njena varo mala, i da najzanimljivije osobe uvek odlaze, pre ili kasnije. I ona je poelela da ode, ali je jo bila isuvie mlada; pa ipak, gledajui pranjave ulice male varoi u kojoj je ivela, reila je da se zaputi deakovim stopama. Svakog petka, sledeih devet nedelja, prema obiaju svoje vere, postila je i molila Bogorodicu da je jednoga dana izbavi odatle.

Jedno vreme je patila, uzalud se trudei da deaku ue u trag, ali niko nije znao gde su se njegovi roditelji odselili. Tako je Marija poela da doivljava svet kao previe veliki, ljubav kao neto izuzetno opasno, a Bogorodicu kao enu koja nimalo ne haje za deje molbe.

P rooe tri godine. Marija je nauila geografiju i istoriju, poela da prati televizijske serije, proitala u koli prve erotske asopise i poela da vodi dnevnik piui o svom jednolinom ivotu i elji da upozna ono o emu su je uili na asovima okean, sneg, ljude s turbanima, elegantne ene okiene dragim kamenjem. Ali kako niko ne uspeva da ivi od nemoguih elja pogotovo kad ima majku krojaicu i oca koji jedva sastavlja kraj s krajem ubrzo je shvatila da treba da obrati vie panje na ono to se deava u njenoj neposrednoj okolini. Uila je da bi se istakla, a u isto vreme traila je nekog s kim bi mogla da podeli svoje pustolovne snove. Kad je navrila petnaest godina, zaljubila se u mladia s kojim se upoznala na uskrnjoj procesiji.

Nije ponovila greku iz detinjstva: razgovarali su, sprijateljili se, odlazili zajedno u bioskop i na zabave. Takoe je primetila da se, kao i s prethodnim deakom, i ovoga puta njena ljubav vie hranila odsustvom nego prisustvom

Jedanaest minuta 19

voljene osobe: oseala je da joj nedostaje mladi, satima je razmiljala ta da kae na sledeem sastanku, seala se svakog trenutka koji su proveli zajedno, nastojei da objasni ta je u njenim postupcima bilo ispravno a ta pogreno. elela je da sebe doivljava kao iskusnu devojku, koja je ve dozvolila da joj izmakne jedna velika ljubav, poznavala je bol koji to donosi i sad je bila reena da se svim snagama bori za tog oveka, za brak, za decu, za kuu okrenutu moru. Porazgovarala je o tome s majkom, koja se usprotivila:

Dete moje, jo je suvie rano. Ali ti si se udala za tatu sa esnaest godina.Majka nije htela da joj prizna da je to bilo zbog neoe

kivane trudnoe, i uz reenicu: Bila su druga vremena, stavila je taku na razgovor.

Sutradan su Marija i njen mladi poli u etnju kroz polja u okolini varoi. Malo su razgovarali, a kad ga je Marija upitala da li eli da putuje, mladi ju je, umesto odgovora, zagrlio i poljubio.

Njen prvi poljubac u ivotu! Koliko je samo sanjala taj trenutak! A i predeo je bio izuzetan jata aplji, zalazak sunca, surova lepota polja sprenih suom, zvuci muzike iz daljine. Marija se pretvarala da se opire, ali ga je ubrzo i sama zagrlila i ponovila ono to je bezbroj puta videla u bioskopu, u asopisima i na televiziji: priljubila je svoje usne uz njegove, maui glavom u ritmu, as ravnomernom, as nekontrolisanom. Oseala je na mahove kako mladiev jezik ovla dodiruje njene zube i to joj je priinjavalo zadovoljstvo. Ali on je odjednom prestao da je ljubi.

Ti ne eli? upitao je.

Paulo Koeljo20

ta je trebalo da odgovori? Da eli? Naravno da je elela! Ali jedna devojka ne bi smela tako otvoreno da se izjanjava, pogotovo pred svojim buduim muem, inae e on do kraja ivota biti sumnjiav prema njoj, smatrajui je lakim plenom za svakog mukarca. Zato je radije utala.

On je ponovo zagrli, ponovivi pokret, ali ovog puta s manje ara. I ponovo je odustao, sav zajapuren, tako da je Marija shvatila da je u neemu ozbiljno pogreila, ali se plaila da pita ta je posredi. Pruila mu je ruku i oni su se vratili u varo, askajui o drugim temama, kao da se nita nije desilo.

Te noi, birajui rei, jer je raunala da e jednog dana sve to bude napisala neko da proita, i ubeena da se neto ozbiljno i teko dogaa, zabeleila je u svoj dnevnik:

Kad sretnemo nekoga i zaljubimo se, imamo utisak da je itav svemir s tim u saglasnosti; danas sam se u to uverila pri zalasku sunca. Meutim, ako neto krene naopako, ne preostaje vie nita! Ni aplje, ni muzika u daljini, ni ukus njegovih usana. Kako je mogue da tako naglo iezne sva lepota koja je do malopre bila tu?

ivot je vrtoglavo brz; moe u deliu sekunde da nas baci s nebeskih visina u najdublje dubine pakla.

Sutradan je popriala sa drugaricama. Videle su je kad je krenula u etnju sa svojim buduim verenikom uostalom, nije dovoljno da neka osoba doivi veliku ljubav nego treba i da je obelodani kako bi svi znali da je poeljna i eljena. Devojke su gorele od znatielje da saznaju ta se desilo, a Marija je, puna sebe, rekla da je najlepe od

Jedanaest minuta 21

svega bilo kad je mladiev jezik okrznuo njene zube. Jedna drugarica se nasmeja:

Zar nisi otvorila usta?Najedanput joj postade sve jasno, i mladievo pitanje

i naglo odustajanje. A zato? Da bi njegov jezik mogao da ue. Ali u emu je razlika?To se ne moe objasniti. Jednostavno, tako se ljubi.

Skriveni podsmesi, izrazi lanog saoseanja, likovanje zavidnih devojaka u koje se niko do tada nije zaljubio. Marija se pravila da je to ne pogaa i takoe se smejala iako joj je dua plakala. Proklinjala je u sebi bioskop u kome je nauila da zamuri, obuhvati rukom potiljak mukarca, nagne glavu ulevo ili udesno, osim onog najvanijeg, od ega je sve zavisilo. Da bi sebe opravdala, smislila je savreno objanjenje (Nisam htela odmah da se predam jer nisam bila potpuno sigurna u svoja oseanja, ali sad sam shvatila da si ti ovek mog ivota!) i ekala sledeu priliku.

Ali mladia je srela tek posle tri dana, na proslavi varokog kluba, kako dri za ruku njenu drugaricu i to upravo onu koja ju je najvie zapitkivala o poljupcu. Ponovo se pretvarala da joj nije stalo, izdrala je do kraja celo vee askajui sa drugaricama o glumcima i drugim mladiima iz grada, pravei se da ne primeuje saaljive poglede kojima je bila izloena. Meutim, im je stigla kui, nije vie mogla da se uzdri. Ceo njen svet sruio se u trenu, i ona je plakala do jutra, patila sledeih osam

Paulo Koeljo22

meseci i zakljuila da ljubav nije stvorena za nju niti ona za ljubav. Otada je poela da razmilja o tome da se povue u samostan i posveti ostatak ivota jednoj drugoj vrsti ljubavi koja ne pozleuje i ne ostavlja bolne oiljke u srcu ljubavi prema Hristu. U koli su govorili o misionarima koji odlaze u Afriku i ona je u tome pronala izlaz za svoj ivot lien emocija. Kovala je planove da ode u samostan, nauila prvu pomo (jer, kako je ula od profesora, u Africi se mnogo umire), pratila je s pomnom panjom asove veronauke i poela sebe da zamilja kao svetiteljku modernog doba koja spasava ljudske ivote i poznaje praume s lavovima i tigrovima.

Ali ta godina, u kojoj je proslavila petnaesti roendan, nije joj donela samo otkrie da se poljubac daje i prima otvorenih usta, ili da je ljubav, pre svega, nepresuni izvor patnje. Otkrila je jo neto: masturbaciju. Desilo se to sluajno, dok se igrala sa svojim polom ekajui majku da se vrati kui. esto je to inila jo kao dete i uivala je u oseanju prijatnosti sve dok je jednog dana nije otac zatekao i istukao, ne objasnivi joj zbog ega. Ipak, dobro je upamtila te batine i shvatila da ne treba da se dodiruje u prisustvu drugih. I poto to svakako nije mogla da radi nasred ulice, a ni u kui, gde nije imala zasebnu sobu, vremenom je zaboravila i na to prijatno oseanje.

Sve do te veeri, skoro est meseci posle onog poljupca. Majka se negdezadrala, ona nije imala ta da radi, otac je upravo izaao sa prijateljem, tako da je, u nedostatku zanimljivog programa na televiziji, poela da istrauje svoje telo s namerom da pronae neeljene dlaice koje

Jedanaest minuta 23

bi iupala pincetom. Na svoje veliko iznenaenje, otkrila je zadebljanje u unutranjosti vagine; poela je da ga dodiruje i nije vie umela da se zaustavi; oseanje prijatnosti je raslo i celo njeno telo naroito deo koji je dodirivala poelo je da se stvrdnjava. Malopomalo oseala se kao da je kroila u raj, pogled joj se zamutio, ui zagluile, a sve oko nje postalo je uto, dok nije zajeala od slasti i doivela svoj prvi orgazam.

Orgazam! Uitak!Bilo je to kao da se uznela u nebo i sada se padobra

nom lagano sputa prema zemlji. Telo joj je bilo obliveno znojem, ali ona se oseala potpunom, ostvarenom, punom energije. Dakle, to je seks! Kakva milina! Ni nalik na pornografske asopise, gde svi govore o zadovoljstvu, ali s izrazom bola na licu. Znai, ne postoji potreba za mukarcima, koji vole ensko telo ali preziru srce. Sve je mogla da postigne sama! Ponovila je to jo jednom zamiljajui da je dodiruje jedan uveni glumac, i ponovo se uzdigla do raja i spustila padobranom, ispunjena jo veom snagom. Kad se spremala da pone i trei put, stigla je majka.

Marija je poverila prijateljicama svoje novo otkrie, ali je preutala da ga je prvi put iskusila tek pre nekoliko sati. Izuzimajui samo dve, sve one znale su o emu je re, ali se nijedna nije usudila da otvoreno govori o svom iskustvu. Bio je to trenutak kad se Marija osetila kao revolucionar, kao voa grupe i, izmislivi jednu besmislenu igru istine, zamolila je svaku od njih da ispria svoj omiljeni nain masturbiranja. Tako je saznala za razliite tehnike, na primer leanje ispod ebeta usred leta (jer, prema reima jedne od njih, znoj pomae); korienje gujeg pera za doticanje izvesnog mesta (devojka nije znala kako se to

Paulo Koeljo24

mesto zove); zatim, zamoliti nekog mladia da to uradi (to je Marija smatrala izlinim); koristiti slavinu bidea (u njenoj kui nije bilo bidea, ali im ode kod neke od svojih bogatijih drugarica, rado e to probati).

U svakom sluaju, im je otkrila masturbaciju i isprobala nekoliko novih tehnika po savetu prijateljica, zauvek je odustala od namere da se posveti verskom ivotu. Bavlje nje sopstvenim telom priinjavalo joj je ogromno zadovoljstvo a prema crkvenom uenju, seks je predstavljao najvei greh. Od svojih drugarica ula je i za mnoge praznoverice koje se odnose na masturbaciju. Navodno, od nje izbijaju bubuljice po licu, moe da se poludi ili ak i zatrudni. Ali bez obzira na sve te opasnosti koje su joj pretile, nastavila je sebida prua to zadovoljstvo, najee sredom, kad je otac odlazio na kartanje s prijateljima.

Istovremeno, poela je da gubi pouzdanje u odnosima sa mukarcima i da osea sve jau elju da ode iz svog rodnog mesta. Zaljubila se trei, etvrti put, poznavala je tajnu poljupca, kad bi se nala nasamo sa mladiem, dodirivala bi ga i dozvoljavala mu da je dodiruje ali uvek bi neto krenulo naopako i veza se prekidala upravo u trenutku kad je ona konano bivala ubeena da je srela pravu osobu sa kojom e ostati do kraja ivota. Prolo je mnogo vremena pre nego to je zakljuila da mukarci samo donose bol, nezadovoljstvo, patnju i oseanje sporog proticanja vremena. Jednog popodneva, dok je sedela u parku i posmatrala mladu majku kako se igra sa dvogodinjim detetom, odluila je da ne odustane od pomisli na udaju, decu, kuu s pogledom na more, ali je reila da se nikad vie ne zaljubi jer ljubav uvek sve upropasti.

T ako su prolazile godine Marijine rane mladosti. Postajala je sve lepa, a mnogi mukarci su joj prilazili zbog njenog tajanstvenog i tunog izgleda. Izlazila je s jednim, s drugim, sanjala i patila iako se zarekla da se vie nikad nee zaljubiti. Na jednom od tih ljubavnih sastanaka izgubila je nevinost na zadnjem seditu automobila; ona i njen momak dodirivali su se strastvenije nego obino, mladi se zapalio, a ona kojoj je ve dojadilo da bude jedina nevina u krugu svojih drugarica dozvolila mu je da prodre u nju. Za razliku od masturbacije koja je uspevala da je uzdigne do nebesa, ovaj in doneo joj je samo oseanje bola, mrlju krvi na suknji i nelagodnost. Nije se ponovila arolija prvog poljupca s jatom ptica, zalaskom sunca, muzikom i jedva je ekala da sve zaboravi.

Vodila je ljubav s istim mladiem jo nekoliko puta, poto mu je zapretila da bi njen otac mogao da ga ubije ako sazna da mu je silovao ker. Pretvorila ga je u orue,

Paulo Koeljo26

sredstvo pomou kojeg je nastojala da otkrije u emu se sastoji zadovoljstvo polnog optenja s partnerom.

To nikako nije uspevala da shvati; masturbacija je zahtevala mnogo manje truda a pruala neuporedivo vee uivanje. Ali svi asopisi, televizija, knjige, prijateljice, tvrdili su da je mukarac vaan. Marija je poela da veruje da je zapravo jedini problem u vezi sa seksom u njoj samoj, problem koji ne sme nikome da poveri, i zato se jo vie usredsredila na uenje i prestala da misli na onu divnu i ubitanu stvar zvanu Ljubav.

* * *

Odlomak iz Marijinog dnevnika, kad je imala sedamnaest godina:

Moj cilj jeste da spoznam ljubav. Znam da sam, dok sam volela, ivela punim ivotom, i znam da sve ono to sada imam, koliko god zanimljivo izgledalo, ne uspeva da me prene iz mrtvila.

Ali ljubav je strana: gledala sam svoje prijateljice kako pate, i ne bih elela da i mene to zadesi. One koje su se ranije podsmevale meni i mojoj nevinosti, sada me pitaju kako uspevam da tako veto vladam mukarcima. Na ta pitanja se samo smeim i utim jer znam da je lek gori od samog bola: jednostavno, ne zaljubljujem se. Svakim danom sve jasnije uviam koliko su mukarci slabi, nestalni, nesigurni, nepredvidivi ak su mi i oevi nekih mojih drugarica predlagali ono to sam redovno odbijala. U prvo vreme bila sam preneraena, ali sad smatram da je to deo muke prirode.

Jedanaest minuta 27

Iako je moj cilj da otkrijem sutinu ljubavi, i premda patim zbog osoba kojima sam poklonila svoje srce, uviam da oni koji su dotakli moju duu nisu uspeli da probude moje telo, a oni koji su doticali moje telo nisu uspevali da dosegnu do moje due.