Joint M.Sc. in Software Engineering - start [Perun...3.1 Postoje tri načina ispitivanja: Ispit bez...

http://perun.im.ns.ac.yu/msc-se/ 1

Joint M.Sc. in Software Engineering Zajedničke diplomske (“master”) studije iz softverskog

inženjerstva European Union TEMPUS Project CD_JEP-18035-2003

Plan i program

Verzija: 13. februar, 2006 Sadržaj

1. Deklaracija projektnog konzorcijuma 2. Ciljevi zajedničkog plana i programa programa iz softverskog inženjerstva 3. Struktura plana i programa 4. Spisak kurseva 5. Principi primene plana i programa od strane institucija 6. Obezbedjivanje i kontrola kvaliteta 7. Opis kurseva Članovi konzorcijuma EU Tempus projekta: Humboldt University, Berlin (Prof. Klaus Bothe, “grantholder”) University of Novi Sad (Prof. Zoran Budimac, koordinator) Deusto University, Bilbao (Prof. Rebeca Cortazar) De Montfort University, Leicester (Prof. Hussein Zedan) University of Belgrade (Prof. Dragan Bojić) University of Nis (Prof. Milena Stanković) University ‘Sts. Cyril and Methodius’, Skopje (Prof. Katerina Zdravkova) Eksperti: Prof. Jurca (Timisoara, Romania) Prof. Stoyanov (Plovdiv, Bulgaria)


1. Deklaracija Projektni konzorcijum je svestan teškoća u razvoju plana i programa za zajedničke diplomske (“master”) studije iz softverskog inženjerstva u uslovima koji se stalno menjaju i u različitim uslovima koji vladaju na četiri univerziteta u dve države (Srbija i Makedonija). Zbog toga ne definišemo fiksni plan i program, nego obrazac za plan i program koji može biti primenjen na nekoliko različitih načina od strane institucija učesnica. Tako primenjeni planovi i programi dele:

• ciljeve, strukturu i spisak predmeta, • principe za primenu (usvajanje) plana i programa, • mehanizam obezbedjenja i kontrole kvaliteta, • skup materijala za kurseve (“studijske pakete”) razvijenih u

potpunosti na osnovu: o opisa kurseva i o principa za razvoj materijala za kurseve.

Sve pomenute stavke su opisane u ovom dokumentu.


2. Ciljevi zajedničkog plana i programa programa iz softverskog inženjerstva Misija Ciljevi plana i programa za diplomske (“master”) studije iz softverskog inženjerstva su superiornost unutar evropskog obrazovanja u oblasti softvera i obuka softverskih inženjera u cilju proizvodnje pouzdanih softverskih sistema koji odgovaraju lokalnim potrebama.

Opšte kompetencije uspešnog studenta zajedničkih diplomskih (“master”) studija iz softverskog inženjerstva

Sposobnost rada u interdisciplinarnom timu Sposobnost za analizu i sintezu Sposobnost za primenu znanja u praksi Sposobnost stvaranja novih ideja (kreativnost) Sposobnost učenja Kritičke i samo-kritičke sposobnosti Sposobnost donešenja odluka Znanje drugog jezika Istraživačke veštine

Ishodi učenja uspešnog studenta zajedničkih diplomskih (“master”) studija iz softverskog inženjerstva Očekuje se da uspešan student po završetku studija bude u stanju da:

Demostrira dobro poznavanje i kritičku analizu znanja iz oblasti softverskog inženjerstva.

Demonstrira veštine i poznavanje profesionalnih aspekata neophodnih da započne praktičan rad ili istraživanje kao softverski inženjer.

Radi individualno ili kao deo tima na razvoju i isporuci visoko-kvalitetnih delova softverskog proizvoda i bude sposoban da analizira nivo njihovog kvaliteta.

Identifikuje, analizira i uklopi konfliktne projektne ciljeve, pronalazeći prihvatljive kompromise unutar ograničenja koju nameću troškovi, vreme, znanje, postojeći sistemi i organizacije.

Analizira, dizajnira (projektuje) i dokumentuje odgovarajuća rešenja u više od jednog područja primene, koristeći pristupe softverskog inženjerstva koji integrišu etičke, društvene, pravne i ekonomske aspekte.

Demonstrira razumevanje, kritičku analizu i primenu važećih teorija, modela i tehnika, koje pružaju osnovu za identifikaciju i analizu problema, dizajn (projektovanje), razvoj, implementaciju, verifikaciju i dokumentaciju softvera.


Demonstrira shvatanje i razumevanje važnosti pregovora, efektivnih radnih navika, vodjstva i dobre komunikacije sa svima zainteresovanim za sooftverski projekat u tipičnom okruženju razvoja softvera.

Uči nove teorije, modele, tehnike i tehnologije kad se pojave i ceni potrebu za takav kontinualan profesionalni razvoj.


3. Struktura plana i programa

Vrednost “master“ studija je 90 ESPB kredita. Studije se organizuju u tri semestra. Akademska godina se sastoji od dva semestra i traje 30 sedmica (1

semestar = 15 sedmica). Prva dva semestra se sastoje od predavanja, dok je treći posvećen

izradi završnog projekta/teze. Uvodni sloj predavanja: nekoliko uvodnih kurseva mogu biti ponudjeni

pre prvog semestra za studente bez dovoljnog predznanja Prvi semestar: kursevi koji pripadaju jezgru (30 ESPB) Drugi semestar: izborni kursevi (30 ESPB) Treći semestar: završni projekat (30 ESPB) 1 ESPB kredit je vredan 20 časova ukupnog studentskog opterećenja

(rada). Sedmični fond časova je 21 - 24.


4. Lista kurseva Lista kurseva iz uvodnog sloja

Uvod u softversko inženjerstvo (SE-IN-01) Principi programiranja, kodiranja i testiranja (SE-IN-02) Upravljanje projektima (SE-IN-03) Modeliranje i projektovanje sistema (SE-IN-04)

Kursevi koji pripadaju jezgru 1. Metodi istraživanja 1 (SE-C-01) 2. Inženjerstvo zahteva (SE-C-02) 3. Arhitektura, dizajn i obrasci (SE-C-03) 4. Validacija i testiranje softvera (SE-C-04) 5. Integracija sistema (SE-C-05) 6. Proces razvoja informacionih sistema (SE-C-05) Opcioni kursevi

1. Evolucija softvera (SE-O-01) 2. Razvoj zasnovan na komponentama (SE-O-02) 3. Formalni metodi u inženjerstvu (SE-O-03) 4. Softversko inženjerstvo za kritične sisteme (SE-O-04) 5. Privatnost, etika i društvena odgovornost (SE-O-05) 6. Primenjeno sistemsko mišljenje (SE-O-06) 7. Poslovno modeliranje (SE-O-07) 8. Elektronsko poslovanje (SE-O-08) 9. Re-inženjerstvo poslovnih procesa (SE-O-09) 10. Upravljanje kvalitetom servisa (SE-O-10) 11. Softversko inženjerstvo za velike baze podataka: praktičan pristup

(SE-O-11) 12. Metodi istraživanja 2 (usmeren ka projektu) (SE-C-1) 13. Napredne teme softverskog inženjerstva (SE-O-12) 14. Odabrane teme softverskog inženjerstva (SE-O-13) Završni projekat

Detaljni opisi projekata su studentima raspoloživi na početku studija a rad na njima počinje u trećem semestru.

Na početku semestra može se napraviti kraći uvod iz odabranih tema u upravljanju projektima.

Neki primeri projekata: Elektronska evidencija pacijenata Elektronski novčanik Sistemi za kontrolu leta Sistem za elektronsko glasanje


5. Principi primene plana i programa od strane institucija

1. Svi kursevi su jedno-semestralni i jednake su težine (vrednosti ESPB kredita). Ukupan broj kurseva je 8 ili 10 (4+4 ili 5+5), od čega bar 8 mora biti uzeto iz skupa kurseva definisanih u ovom dokumentu. (Eventualno) preostala dva kursa mogu slobodno biti definisani od strane institucije.

2. Vrednost svakog kursa (u ESPB) je 6 (u slučaju 5 kurseva po semestru) ili 7.5 (u slučaju 4 kursa po semestru). U ovom drugom slučaju dodaju se dodatni domaći zadaci da bi se dostigao nivo od 7.5 ESPB kredita za svaki kurs. Broj časova na kojima je prisutan nastavnik ili asistent je 4 po kursu.

3. Uvodni sloj predavanja. Kursevi navedeni u ovom dokumentu mogu biti realizovani direktno, ali mogu poslužiti i kao vodič institucijama da preslikaju ove kurseve u odgovarajuće kurseve na osnovnim stuijama.

4. Kursevi iz jezgra. Svaka institucija može izabrati 4 kursa sa liste kurseva koji pripadaju jezgru koji će biti obavezni za studente u prvom semestru. Institucija može menjati ovaj izbor svake godine i pri tome mora uputiti studente na kurseve iz jegra koji se te godine predaju na drugim institucijama koji realizuju zajedničke studije iz softverskog inženjerstva.

5. Izborni kursevi. U drugom semestru studenti mogu da izaberu 4 kursa iz sledećeg skupa kurseva:

a. Neizabrani kursevi iz jegra b. Opcioni kursevi

unutar sopstvene institucije ili sa neke druge institucije koja relizuje zajedničke studije iz softverskog inženjerstva. Institucije mogu organivati opcione kurseve u grupe kurseva.

6. Institucija ne mora da ponudi sve moguće opcione kurseve svake godine.

7. Institucija može uključiti nove kurseve u skup opcionih kurseva, pod uslovom da su oni prošli kroz isti postupak obezbedjenja i kontrole kvaliteta kao i ovde navedeni kursevi. Konzorcijum institucija koji koje realizuju zajedničke studije iz softverskog inženjerstva se prethodno dogovaraju u ciljevima i ishodima učenja takvih kurseva.

8. ako neka od institucija želi da predloži izmene u ovom dokumentu, treba da se obrati projektnom konzorcijumu tokom trajanja projekta. Posle završetka projekta odgovarajuće odluke biće donošene od strane konzorcijuma institucija koje realizuju zajedničke studije iz softverskog inženjerstva.


6. Obezbedjivanje i kontrola kvaliteta

Obezbedjenje i kontrola kvaliteta su veoma važni za uspeh svakog obrazovnog programa ili programa za obuku. U tu svrhu definisali smo seriju protokola koji osiguravaju održavanje najvišeg nivoa kvaliteta za preložene “master” studije iz softverskog inženjerstva. Ovi protokoli se odnose na pet osnovnih komponenata: validacija plana i programa, razvoj kurseva, ispitivanje, selekcija studenata i obezbedjivanje kvaliteta studijskih paketa. 1. Validacija plana i programa 1.1 Validacija je proces kojim akademska institucija utvrdjuje da je

novi plan i program: 1. akademski izvodljiv, 2. da su akademski standardi definisani na odgovarajući način i 3. da studenti imaju najbolje mogućnosti za učenje.

1.2 Organizuje se sastanak na kome grupa kolega sa iste institucije analiziraju predloženi plan i program.

1.3 Grupa mora da sadrži i spoljašnje članove (sa univerziteta i/ili iz privrede).

1.4 Pre sastanka članovi grupe treba da pročitaju dokumentaciju. Dokumentacija se satoji od Programskog priručnika (koji opisuje ceo plan i program i posebno obraća pažnju na razloge uvodjenja, troškove, potrebne resurse, itd.), Priručnik sa opisima kurseva (specifikacija zahteva za sve kurseve iz plana i programa), priručnik o osoblju (sadrži CV-jeve nastavnog osoblja) i studentski priručnik (sadrži sve što studenti treba da znaju: prava i obaveze vezane, kursevi, osoblje, biblioteke, itd.).

1.5 Organizovanje ovakvog sastanka “uživo” omogućava se provera predlagača plana i programa i osigurava da mogu da opravdaju I odbrane predlog.

2. Razvoj kurseva 2.1 Zajednički “master” program iz softverskog inženjerstva će uvesti

izvestan broj Tehničkih urednika (TU), koji su stručni za pojedine oblasti unutar softverskog inženjerstva. Svaki TU je odgovoran za tehničko usmeravanja i evoluciju kurseva u sopstvenim oblastima.

2.2 Specifikacija zahteva za kurseve je jasno dokumentovana u Opisu kurseva. Razvoj kurseva mora da sledi i zadovolji opisane zahteve.

2.3 Svaka promena u kursu mora biti odobrena od strane odgovarajućeg TU i mora da se odrazi i na opis kursa, ako je to potrebno.

2.4 Kursevi prolaze kroz male i velike revizije tokom godine.


2.5 Pre prvog održavanja, kurs prolazi kroz dva izdanja: skica i konačno izdanje. U prvom izdanju kurs se “proba” pred odabranim slušaocima (članovi nastavnog osoblja) i njihove reakcije uzimaju u obzir u konačnom izdanju.

2.6 Kursevi imaju anketne formulare koje studenti popunjavaju na kraju održavanju kursa. Oni se prikupljaju, analiziraju i o njima se izveštava TU-u.

2.7 Svaki kurs mora biti ocenjen od nastavnog osoblja na kraju svakog održavanja. Ocena treba da uzme u obzir stepen prolaznosti, studentska mišljenja, komentare spoljašnjeg ispitivača i razmišljanja nastavnog osoblja. Ocena kursa treba da vodi do poboljašanja u delovima gde u uočene mane.

2.8 Kurs se (više) ne održava ako njegovi ciljevi više ne odgovaraju originalnoj nameri.

3. Ispitivanje 3.1 Postoje tri načina ispitivanja: Ispit bez prava upotrebe literature,

Rad tokom izvodjenja kursa, kombinacija prethodna dva. Izbor načina ispitivanja zavisi od prirode kursa.

3.2 Treba da postoji interni proces da bi se osigurala validnost ispitivanja. U tom procesu treba da postoji interni moderator koji proverava i overava ispit i/ili rad tokom izvodjenja kursa.

3.3 Spoljašnji ispitivač (SI) se dodeljuje da osigura da kvalitet ispitivanja odgovara nacionalnom standardu i standardu u okviru zajedničkih studija. SI treba da bude iskusan univerzitetski nastavnik ili privrednik.

4. Selekcija studenata 4.1 Budući da su zajedničke “master” studije napredne, preporučuje se

prijem studenata iz sledećih grupa:

• Privrednici sa adekvatnim i relevantnim iskustvom • Novi diplomci iz oblasti računarskih nauka ili softverskog

inženjerstva • Stariji informatičari kojima je potrebna dodatna ili ponovna obuka ili

zbog napretka u karijeri. • Studenti koji žele da otpočnu istraživački rad na doktorskom nivou u

oblasti softverskog inženjerstva. Ne postoje restrikcije u pogledu prosečne ocene u prethodnom obrazovnom ciklusu, osim ako drugačije nije odredjeno u nacionanom zakonu ili univerzitetskim pravilnicima.

4.2 Studenti iz oblasti kao što su matematika, elektro-tehnika i fizika

mogu takodje da budu upisani na studije, jer je predvidjen uvodni sloj


predavanja kojim se takvim studentima obezbedjuje adekvatno predznanje iz softverskog inženjerstva za uspešan nastavak studija.

4.3 Kao ideja vodilja za sve koji žele da se upišu na zajedničke “master”

studije iz softverskog inženjerstva, navodimo opšte kompetencije koje se očekuju od svakog budućeg studenta. Ova lista može takodje da posluži instituciji za procenu da li je za pojedine studente potrebno organizovati uvodni sloj predavanja.

Osnovna znanja iz bazičnih oblasti matematike Sposobnost logičkog mišljenja, formulacije pretpostavki i izvodjenje

zaključaka na formalan i formalizovani način Sposobnost razumevanja i formulisanja problema i njegovo

modeliranje da bi se omogućila njegova analiza i rešavanje Programerske veštine u bar proceduralnoj i objektno-orijentisanoj

paradigmi programiranja Razumevanje svih faza u ciklusu razvoja softvera: zahtevi, analiza,

dizajn (projektovanje), implementacija, testiranje i održavanje. Praktične veštine u korišćenju programskih okolina, sistema za

upravljanje relacionim bazma podataka i CASE alata Razumevanje tekućih trendova u razvoju informatike Sposobnost adaptacije novim okolnostima, t.j. sposobnost učenja

novih modela, tehnika i tehnologija i cenjenje potrebe kontinualnog profesionalnog unapredjivanja

Cenjenje osnovnih etičkih i društevnih odgovornosti u informacionim tehnologijama.

5. Obezbedjivanje kvaliteta “studijskih paketa” Svaki potpuno razvijeni kurs je opisan “studijskim paketom” koji sadrži sledeće:

5.1 Detaljni opis kursa, koji profinjava i razradjuje detalje i opisa kursa i takodje sadrži: a) zahteve za nastavnika (opis posla) za svaki kurs i b) precizna pravila za ispitivanje i kontinualno ocenjivanje

5.2 Dodatnu lietarturu za nastavnika. 5.3 Materijal za prezentaciju – poželjno u PPT formatu. 5.4 Komentari za nastavnika, posebno ili uz slajdove, koji

objašnjavaju na koji način sadržaj slajda treba da bude upotrebljen u nastavi.

5.5 Materijal za teorijske vežbe (zadaci, pravila, rešenja, …) 5.6 Materijal za praktične vežbe (zadaci, pravila, rešenja, alati, …) 5.7 Dodatna literatura za studenta (spisak i konkretni materijali) Prepoznajemo sledeće uloge i njihove dužnosti u procesu razvoja i upotrebe studijskih paketa.


Uloge i njihove dužnosti u obezbedjivanju kvaliteta studijskih paketa


7. Opisi kurseva


UVOD U SOFTVERSKO INŽENJERSTVO (SE-IN-01) CILJEVI: Kurs daje studentima osnovna znanja i koncepte softverskog inženjerstva. Cilj je da to bude lak uvod (suštinsko za one koji imaju znanje o ovoj temi) i da služi kao podsetnik za one koji treba da osveže svoje znanje. ISHODI UČENJA: • Imati sposobnost odabira odgovarajućeg modela razvoja životnog ciklusa softvera. • Razumeti važnost i primenu odgovarajućih zahteva, analiza, dizajna, formi i metodologija

testiranja. • Primeniti sveobuhvatni proces, uključujući garanciju kvaliteta, strukturu upravljanja, planiranje

projekta i upravljanje rizikom. • Identifikovati osnovne aktivnosti razvoja. • Odrediti izuzetke održavanja tokom inicijalne faze razvoja projekta kao i tokom faze

održavanja. • Uporediti strukturne i objektno orijentisane tehnike. • Integrisati najbolju praksu softverskog inženjerstva, a pritom izbeći česte zamke koje uzrokuju

propast mnogih projekata. • Primeniti tehnike koje će pomoći u organizovanju pri postizanju ISOO 9001 ili SEI CMM

ciljeva. • Proceniti vrednosti različitih CASE alata. PREGLED SADRŽAJA: • Softver: Umetnost ili nauka? • Životni vek softvera • Usvajanje i upravljanje zahtevima • Faza analize • Dizajn i kostrukcija • Testiranje, razvoj i održavanje • Izgradnja kvaliteta • Planiranje projekta i upravljanje • CASE alati • Ostvariti ga


PRINCIPI PROGRAMIRANJA, KODIRANJE I TESTIRANJE (SE-IN-02) CILJEVI: Ovaj kurs uvodi dve komplementarne teme: (1) tradicionalno, proceduralno programiranje; i (2) implementaciju standardnih linearnih struktura podataka i algoritama koji se na njima primenjuju. Za osnovni jezik kursa smatraće se programski jezik C. Obuhvaćeni su ključni aspekti osnovnog jezika uključujući glavne bibliotečke funkcije kao i osnovne tehnike dizajniranja i testiranja. Ovaj kurs biće pretežno namenjen svakome ko ima potrebu da razume kako računar može biti kontrolisan koristeći softver dizajniran za tradicionalnu Von-Neumann-ovu arhitekturu.To je uvodni kurs u programiranju. ISHODI UČENJA: • Razviti, koristeći tekst editor, kompajler i linker, male C programe obuhvatajući jezgro jezika;

Odabrati i koristiti funkcije standardnih biblioteka; Modifikovati postojeće algoritme. • Dizajniranje odgovarajuće strategije testiranja programa i primena standardnih tehnika

pronalaženja i korigovanja semantičkih grešaka. • Dizajniranje i pisanje softvera koji kreira i upravlja linearnim strukturama podataka zajedno sa

algoritmima pretraživanja i sortiranja. • Opisati performanse standardnih tehnika pretraživanja i sortiranja. PREGLED SADRŽAJA: Deo I: Osnova proceduralnog jezika: naredbe; tipovi; operatori; izrazi; sekvence; selekcije; iteracije; nizovi i stringovi. Deo II: Konstrukcija malih programa: funkcije; strukture; pokazivači; vidljivost i život promenjivih; zaglavlja; biblioteke; odvojeno kompajliranje i linkovanje Deo III: Linerane strukture podataka i algoritmi: Vezano i kontinualno skladištenje; linearne strukture; uređene i neuređene liste; pretraživanje i sortiranje Deo IV: Testiranje softvera


UPRAVLJANJE PROJEKTOM (SE-IN-03) CILJEVI: Predstaviti osnovne veštine upravljanja projektom sa jakim naglaskom na izuzetke i probleme vezane za isporuku uspešnih projekata IT. Kurs je dizajniran tako da proizvede duboko razumevanje pojedinih izuzetaka koji se pojavljuju prilikom vođenja IT projekata, kao i da ponudi studentima metode, tehnike i praktično iskustvo u rukovanju njima. Po završetku ovog kursa studenti će biti sposobni da preuzmu vođstvo u isporuci uspešnih investicija IT. ISHODI UČENJA: • Razumevanje i upražnjavanje procesa upravljanja projektom, kao i njihova primena u

isporuci uspešnih projekata IT. • Ocenjivanje projekta u cilju razvoja opsega posla, obezbeđivanje preciznih procena

troškova, te planiranje raznih aktivnosti. • Razumevanje i korišćenje tehnika upravljanja rizikom koji identifikuju faktore rizične za

projekat i kvantifikuju efekte rizika na vremenskoj skali projekta. • Identifikacija izvora potrebnih za projekat i izrada poslovnog plana i rasporeda resursa. • Praćenje razvoja projekta i procena rizika od zaostajanja, korigovanje ciljeva ili

neutralizovanje razlika. • Razlikovanje različitih faza projekta i praćenje faza potrebnih prilikom pregovaranja oko

adekvatnog ugovora. PREGLED SADRŽAJA: • Uvod u upravljanje projektom IT: razlikovanje između softvera i ostalih tipova razvoja

projekta. Definisanje opsega 'upravljanja softverskim projektom'. Strukturirani pristup planiranju projekta.

• Izvođenje procene projekta prema strategijskim, tehničkim i ekonomskim kriterijumima. Korišćenje različitih tehnika ocenjivanja cena-kvalitet. Procena rizika i odabiranje adekvatnih strategija za minimizaciju troškova. Odabiranje odgovarajućeg modela procesa, smanjivanje rizika postepenom implementacijom projekta

• Procena troškova metodom od dole na gore: razumevanje opsega metoda koje je moguće korititi za razumevanje COCOMO (konstruktivni model troškova) parametarskog modela korišćenog za metode razvoja. Izgradnja plana aktivnosti korišćenjem MS Project-a. Kreiranje kritičnih pravaca i mreže prioriteta za projekat. Identifikovanje faktora rizika za projekat.

• Identifikacija resursa potrebnih za projekat i pravljenje plana i rasporeda posla. Praćenje napretka projekta i procena rizika od zaostajanja. Korigovanje ciljeva ili neutralizovanje razlika. Kontrola promena u zahtevima projekta. Razumevanje prednosti i mana korišćenja dobara i servisa iz drugih organizacija. Razlikovanje različitih tipova ugovora: praćenje faza potrebnih za dogovaranje adekvatnog ugovora. Ocenjivanje ponuda.

• Identifikacija pojedinih faktora koji utiču na ponašanje ljudi u projektnom okruženju. Povećanje motivacije osoblja i produktivnosti grupe. Zapažanje različitih struktura tima. Razumevanje važnosti standarda kvaliteta softvera radi ispunjavanja zahteva projekta.


MODELIRANJE I DIZAJN SISTEMA (SE-IN-04) CILJEVI: Kurs upućuje studenta sa iskustvom na izuzetke vezane za razvoj projekta. Konkretno, student će raditi kao deo tima za razvoj softvera počev od dobavljene specifikacije i dizajna. Razvoj će se vršiti na okruženju industrijske snage, .net. Predstavljeni su osnovni koncepti OO modela i RAD pristupa i dat je pregled načina na koji bi sistemski zahtevi mogli biti prikupljeni i modelirani. Pokrivena je razrada modela analize u modele dizajna, uzimajućI u obzir objektne i izuzetke dizajna sistema. Ispitani su načini na koji se testiraju slučajevi radi obezbeđivanja proizvodnje kvalitetnog softvera. Modeli su razvijeni kroz upotrebu Univerzalnog Jezika Modeliranja (UML) koji postaje industrijski standard u OO modeliranju. Predstavljeno je korišćenje dizajn mustri; i to onog njihovog spektra koji se primenjuje u specifikaciji OO dizajn modela. Dat je pregled uloge metodologije u specifikaciji zajedno sa uvodom u savremeni način razvoja sistema kao okvira za preduzimanje analiza i aktivnosti dizajniranja. Kurs će ohrabrivati korišćenje softverskih alata kad god je to moguće u oblastima kao što su: saradnja, testiranje proizvoda, kontrola verzija i dokumentacije. Student će steći iskustvo u razvoju, testiranju i održavanju softvera dok se bude upoznavao sa modernim trendovima razvoja. Kroz kurs, student će biti ohrabrivan da se osvrće na stečeno iskustvo i beleži utiske. ISHODI UČENJA: • Pretočiti specifikaciju i dizajn u kod • Objasniti glavne teškoće vezane za zajednički razvoj, testiranje i održavanje softvera • Objasniti objektno-orijentisani koncept i identifikovati bitne izuzetke vezane za razvoj objektno-

orijentisanih specifikacija modela sistema; • Konstruisati skup specifikacija modela sistema koristeći pogodan izbor tahnika modeliranja koji

reprezentuju različite perspektive razvoja pojedinih sistema (izgradnja UML modela kao što su slučajevi korišćenja, dijagrami klasa, dijagrami aktivnosti, dijagrami interakcija, grafovi stanja i dijagrami paketa);

• Korišćenje CASE alata za kreiranje, analizu dokumenata i dizajn modela u konzistentnom maniru;

• Opisati kako su analize i aktivnosti dizajniranja organizovane unutar vodećih metodologija razvoja sistema (na primer u unificiranom procesu razvoja softvera) i diskutovati doprinos metodologije u dobijanju kvalitetnih softverskih sistema.

• Opisati karakteristike modernih okvira razvoja softvera koji podržavaju kontrolu pristupa; programiranje za više jezika; kontrolu verzija i isporuka.

PREGLED SADRŽAJA: • .net okruženje - struktura; sredstva; navigacija; servisi • Osnovni koncepti objektno-orijentisanog (OO) pristupa i RAD pristupa razvoju sistema. • Sumiranje tradicionalnih pristupa pribavljanja podataka o zahtevima sistema. • Pregled upotrebe RAD tehnika kao što su JAD, slučajevi korišćenja i skriptovanje • Pregled tehnika korišćenih za analizu i modeliranje logičkih zahteva predstavljenih UML

modelima. • Analiza sistema naspram dizajna sistema: kretanje od skupa dokumenata analiza ka dizajnu

modela. • Predstavljanje izuzetaka pri dizajniranju sistema: Objektni dizajn (dodela odgovornosti, CRC

kartice, relacije vidljivosti i dizajniranja, specificiranje ograničenja i integriteta). Ponovna upotreba sredstava (uparivanje i kohezija), koncepti dizajna sistema, identifikacije ciljeva dizajna, arhitektura softvera (slojevitost i particionisanje, pakovanje podsistema, razvijanje); dizajn interfejsa (strategije perzistentnih strategija upravljanja, identifikacija paralelnosti i kontrole).


METODI ISTRAŽIVANJA (SE-C-01) CILJEVI: Ovaj kurs će predstaviti i razviti koncepte, organizacionu strukturu i isporučene rezultate istraživačkog projekta koristeći kvalitativne i kvantitativne metode. U cilju proširenja na postdiplomski nivo, očekuje se visoko razumevanje i uvažavanje načina organizovanja, planiranja i “izvršavanje” tehničkih istraživačkih projekata. ISHODI UČENJA: • Priprema, planiranje i praćenje istraživačkog projekta; alati i veštine potrebne za kritičku ocenu i

analizu rezultata projekta • Formulacija, planiranje i komunikacija u istraživačkom projektu • Izbor i procena adekvatnih metoda istraživanja prilikom prikupljanja informacija • Znanje i iskustvo o postupcima i metodama strukturiranje, prikupljanje i obradu informacija i

podataka u tehnološkom okruženju PREGLED SADRŽAJA: • Pristupi projektu 'upravljanje projektom'

- upravljanje projektom - upravljanje kvalitetom

• Komunikacione veštine - veštine prezentiranja - pretraživanje literature i patenti - pisanje tehničkih izveštaja

• Metode istraživanja - analiza problema i tehnika rešavanja; metode strukturiranja problema - kvalitativne metode za analizu sistema/procesa i ocena performansi - kvantitativne metode za prikupljanje i analizu podataka; ekperimentalni dizajn i prikupljanje podataka, analiza performansi, analiza odstupanja, statistička kontrola kvaliteta, statistička kontrola procesa - plagijarizam i referenciranje - zdravstveni i sigurnosni aspekti istraživanja

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa


INŽENJERSTVO ZAHTEVA (SE-C-02) CILJEVI: Inženjerstvo zahteva softvera je nauka i disciplina koja se tiče određivanja i dokumentovanja softverskih zahteva. Sastoji se od izdvajanja softverskih zahteva, analize, specifikacije, verifikacije i upravljanja. Sa druge strane, inženjerstvo sistemskih zahteva je nauka i disciplina vezana za analizu i dokumentovanje sistemskih zahteva. Ona uključuje transformisanje operacionih potreba u opis sistema, parametre performansi sistema i konfiguraciju sistema. Završava se kroz iterativni proces analize, dizajna, proučavanje ustupaka i izradu prototipova. Cilj kursa je da pruži studentu sveobuhvatno razumevanje i kritičku ocenu inženjerstvo zahteva i za softver i za sistem. ISHODI UČENJA: • Kritička ocena osnovnih modela upravljanja • Kritička ocena osnova inženjerstva zahteva • Procena najbitnijih aspekata inženjerstva zahteva i dizajna arhitekture • Praktična implementacija pitanja praćenja u inženjerstvu zahteva sistema • Kritička ocena uloge alata i metoda u inženjerstvu PREGLED SADRŽAJA: • Okruženje zahteva • Karakteristike zahteva • Odobrenje zahteva i/ili izdvajanje odnosa • Zahtev naspram implementacije dizajna • Kvalitet zahteva • Odnos korisnik-analitičar • Sistem i sistemsko inženjerstvo • Koncept operacija: Povezivanje operacionih zahteva i tehničke specifikacije • Tehnike izdvajanja zahteva • Inženjerstvo zahteva sa pogledima i slučajevima korišćenja PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa


ARHITEKTURA, DIZAJN I OBRASCI (SE-C-03) CILJEVI: Softverska arhitektura predstavlja aktivnu oblast sa rastućim interesovanjem kod istraživača i inženjera koji se bave softverskim inženjerstvom i dizajnom softvera. Precizno rečeno softverska arhitektura je “opis podsistema i komponenti softverskog sistema i odnosa između njih.” Rastuća nestalnost zahteva i potreba za odgovorom u realnom vremenu na promene koje se dešavaju u poslovnom ili aplikacionom domenu, zahteva od dizajna sistema da kreira sistem koji se lako može proširiti i modifikovati. Postoji uvećana potreba u industriji da softver podržava evoluciju potreba, brzo dodavanje servisa i mnoštvo potreba kupaca. Mnogobrojni obrasci arhitektura i alata kao i ahitektonskih stilova preporučeni su za postizanje osnova za razvoj robusnog, proširivog i pouzdanog softvera. Eksplicitno usredsređivanje na arhitekturu zajedno sa novim tehnikama analize i dizajna pokazalo je veliki potencijal u poboljšanju trenutnog stanja razvoja softverskog proizvoda. Kurs se bavi ovim pitanjem kao centralnim, te upoznaje studenta sa mnoštvom tehnika modelovanja i dizajna koje se bave ovim pitanjem u kontekstu objektno-orijentisanog razvoja softvera. Kurs pokriva sve aspekte dizajniranja softvera: od arhitektonskih karakteristika (stilova, modela, pogleda), do modela dizajna koji se mogu opisati kao “uobičajeno rešenje uobičajenih problema u datom kontekstu” na nižem nivou apstrakcije. ISHODI UČENJA: • Jasno shvatati uticaj apstrahovanja, modelovanja, arhitekture i obrazaca na razvoj softverskog

proizvoda. • Kritički diskutovati i istražiti ključne koncepte u softverskim arhitekturama, dizajnima i obrascima • Kritički diskutovati i istražiti arhitektonske alternative i alternative dizajna, biti sposoban za

generisanje razumnih alternativa za problem i odabir između njih. • Biti sposoban prepoznati odgovarajući model za problem i kreirati ga. • Primeniti praktične veštine prilikom generisanja i razvrstavanja softverskih arhitektura i dizajna

na bazi funkcionalnih zahteva koji se mogu pratiti. PREGLED SADRŽAJA: • Teorija softverske arhitekture • Analogija sa arhitekturom uopšte • Elementi softverske arhitekture

• Arhitektonski stilovi (ABAS) • Arhitektonski obrasci (Event-based, Layered, Pipes&Filters, …) • Jezici za opis arhitektura

• Interakcija između zahteva i arhitekture • Master-plan spram rasta deo-po-deo • Analiza arhitekture i ocena (SAAM, Scenario-based evaluation) • Arhitektonski proces i organizacija • Arhitektura vođena modelom • Od arhitekture do modela • Ponovno upotrebljene arhitekture • Obrasci dizajna • Okruženja i alati PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


VALIDACIJA I TESTIRANJE SOFTVERA (SE-C-04) CILJEVI: Sa povećanjem važnosti računarskih sistema u okviru industrije i društva, tehnike koje pomažu pri proizvodnji pouzdanog softvera postaju sve važnije. Kompleksnost mnogih računarskih sistema zahteva primenu više takvih sistema. Dva pristupa koja najviše obećavaju su formalni pristup i softversko testiranje. Tradicionalno formalne metode i softversko testiranje posmatraju se kao rivali. Samim tim, uglavnom ne uspevaju da se međusobno informišu i postoji vrlo mala interakcija između dve zajednice. Poslednjih godina postignut je konsenzus. Po tom dogovoru ovi pristupi se smatraju za komplementarne. To vodi do rada koji istražuje pravce u kojima su ovi pristupi komplementarni. Korišćenje formalne specifikacije ili modela eliminiše nedoumice i na taj način smanjuje šansu za pojavljivanje grešaka tokom razvoja softvera. Gde god postoji formalna specifikacija, izvorni kod kao i specifikacija mogu se predstaviti kao formalni objekti koji mogu biti analizirani i obrađivani. Korišćenje formalne specifikacije uvodi mogućnost formalne i potencijalno automatizovane analize odnosa između specifikacije i izvornog koda. To podrazumeva da se dobije formalni dokaz, mada takav dokaz ne može garantovati operativnu korektnost. Iz tog razloga čak i kad dokaz postoji, važno je primeniti dinamičko testiranje. Softversko testiranje je važno i tradicionalno je vrlo skup deo u procesu razvoja softvera. Studije govore da na testiranje obično otpada pedeset procenata ukupnih troškova razvoja. Gde postoje formalne specifikacije i modeli moguće ih je koristiti kao bazu za deo automatskog procesa testiranja. To može voditi ka efikasnijem i efektivnijem testiranju. Može se dogoditi da automatizacija dela procesa testiranja softvera bude najznačajniji dobitak prilikom korišćenja jezika formalne specifikacije. Ipak, veze između testiranja i formalnih metoda su daleko dublje od prostog generisanja testova iz formalnih specifikacija. Cilj ovog kursa je da upozna i kritički analizira trenutne tehnike za softversko testiranje, a posebno važnost formalnih metoda u tom cilju. ISHODI UČENJA: • Kritički oceniti važnost softverskog testiranja • Proceniti potrebu i korisnost formalnih metoda prilikom procesa testiranja. • Izgradnja integrisanog pristupa softverskog testiranja i formalnih teorija. PREGLED SADRŽAJA: • Uvod u osnove testiranja • Strukturno testiranje • Funkcionalno testiranje • Osnova za kombinovanje formalnih metoda I testiranja • Formalni metodi zasnovani na modelu • Testiranje pomoću automata • Testiranje procesnom algebrom • Testiranje algebarskom specifikacijom • Testiranje UML dinamičkim modelima • Temporalna logika i model provere modela i njihova uloga u testiranju • Proces upravljanja softverskim testiranjem PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


INTEGRACIJA SISTEMA (SE-C-05) CILJEVI: Ovaj kurs obezbeđuje sveobuhvatno razumevanje tehničkih izuzetaka koji učestvuju u dizajniranju i implementaciji modernih distribuiranih sistema kroz integraciju. Takođe uvodi različite koncepte i pristupe za integraciju sistema. ISHODI UČENJA: • Kritički oceniti različite mogućnosti integracije • Proceniti potrebe i korist različitih modela i pristupa za integraciju sistema • Kritički oceniti dizajn i upotrebu objektno-baziranih distribuiranih sistema kao što su Common

Object Request Broker Architecture (CORBA) i Web Services Model • Implementacija jednostavnog distribuiranog sistema koji može efektivno da komunicira sa

postojećom i novom arhitekturom PREGLED SADRŽAJA:

• Integracija - pregled • Srednje-orijentisana integracija pomoću CORBA

o Arhitektura o Interfejsi- IDL o Klijenti o Servisi o CORBA naspram RMI i RPC

• Uvod u XML • Integracija Web-servisa

o Model o Arhitekture o XML-protokoli o UDDI o WSDL o SOAP o Simple Web-Services (SWS) o Publikacija servisa o Pronalaženje servisa o Aktivacija servisa

• Komponentno-orijentisana integracija o Model i arhitektura o Komponente transakcije (Transaction EJB)

• Semantički-orijentisana integracija o Arhitekture o Agent-orijentisani pristup o Inteligentni servisi o Agent-Servis komunikacija

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


PROCES RAZVOJA INFORMACIONOG SISTEMA (SE-C-06) CILJEVI: Ovaj kurs pokriva dva važna aspekta „Razvoja Informacionih Sistema“ (Information Systems Development - ISD): izbor i ocenjivanje metodologija i upravljanja procesom razvoja sistema. Razmatraće se spektar različitih ISD paradigmi i metodologija, uključujući “tvrde” pristupe, i Objektno-Orijentisane i Strukturne, “meki” i pristupi sa učešćem , i “veoma teške” i “agilne” metodologije. Biće razvijen radni okvir da bi se poredile i vrednovale metodologije kako bi se pomoglo u određivanju njihove primenljivosti za određene razvojne projekte i okruženja. Razmatraće se način na koji se metodologije koriste u praksi. Da bi se korisniku uspešno isporučio kompjuterski zasnovan informacioni sistem, bilo unutrašnji ili spoljašnji, potrebno je pravilno planiranje: analiza projekta, njegov potencijal kao investicije, prednosti i rizici. Menadžer treba da bude ubeđen da će projekat uspeti, da se može kontrolisati, da će resursi biti raspoloživi i treba da izvrši planiranje (što je detaljnije moguće) pre prihvatanja zaključka. Važnost sposobnosti da se uspostavi ravnoteža između ključnih zahteva projekta tokom vremena, budžeta, kvaliteta i isporučene funkcionalnosti čini ulogu rukovodioca projekta punom izazova i satisfakcije. Uspeh projekta zavisi ne samo od tehničkih pitanja; posvećenosti korisnika, “vlasništva” sistema, uspešne komunikacije, jasne identifikacije koristi i upravljanje isporukom ovih – ova i druga “mekša” pitanja su često ključni faktori u određivanju uspeha. Razni pristupi upravljanju projektom će biti ispitani i kritički ocenjeni u kontekstu metodološkog pristupa (npr. SSADM/PRINCE, agilni razvoj). Pitanja zapošljavanja (npr. regrutovanje, trening, motivacija, izgradnja tima, stil vođstva) imaju velikog udela u uspehu projekta i biće smeštene u kontekst ISD. ISHODI UČENJA: • Diskutovati o odlikama i nedostacima različitih metodologija razvoja informacionih sistema i

pitanjima uključenim u njihovo prihvatanje. • Opravdati izbor metodologije odgovarajuće za dati projekat razvoja informacionog sistema. • Identifikovati glavna pitanja u vezi planiranja i osoblja uključena u upravljanje projektom

informacionog sistema i preporučiti odgovarajuće tehnike i metode za dati projekat. • Diskutovati o potrebi za svesnošću i osetljivošću u upravljanju organizacionim odnosima i

važnosti uspešnih struktura za izveštavanje i komunikacije. • Preporučiti odgovarajuće načine na koje se prednosti sistema mogu oceniti. KRATAK PREGLED SADRŽAJA: Karakteristične teme (Metodi) : - Razvoj informacionih sistema (ISD - Information Systems Development): pregled glavnih

pojmova, životni ciklusi, definicija ‘metodologije’, faktori koji utiču na korišćenje metodologije. - Radna okruženja za ocenjivanje metodologije - Objektno-orijentisane metodologije, npr. (Racionalni) Objedinjeni Proces. - Strukturne methodologije, npr. SSADM. - Razvoj od “teških” ka više “agilnim” pristupima, npr. DSDM, XP. - ‘Meke’ methodologije, npr. Soft Systems Methodology. - Pristupi sa učešćem, npr. DSDM, ETHICS. - Integrisani pristupi, npr. Multiview. - Specijalističke primene i njihovi zahtevi za metodologijom, npr. Web Information Systems - Teme koje se tiču predstavljanja i korišćenja metodogija. - Etički aspekti ISD.


Tokom kursa naglasak će biti na poređenju i ocenjivanju specifičnih konteksta metodologija koje se obrađuju. (Upravljanje) - Priroda projekta, njegove komponente, rizici, faktori uspeha i politika s tim u vezi. - Opravdavanje ulaganja u informacione sisteme. Pristupi za procenu ulaganja. - Identifikacija i upravljanje sa dobiti. Procenjivanje nematerijalnih stvari. - Organizacija razvoja sistema. Strukture za izveštavanje. - Planiranje i kontrola projekta. Strukture raspodele posla. Procena, određivanje budžeta,

metode planiranja (PRINCE 2). - Administracija projekta. Praćenje i pregledanje. Upravljanje konfiguracijom i kontrola promene. - Upravljanje osobljem, motivacija, vođenje. - Upravljanje kvalitetom. Standardi i akreditacija. - Upravljanje rizicima softverskog upravljanja projektima - Upravljanje objektno- orijentisanim projektima (ponovno korišćenje). Brzi razvoj aplikacija

(DSDM), ekstremno programiranje - Upravljanje velikim projektima. Implementacija i pregled nakon implementacije. PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


EVOLUCIJA SOFTVERA (SE-O-01) CILJEVI: Sa dolaskom novih arhitektura, potrebe za predstavljanjem nove funkcionalnosti, poboljšanja u tehnikama projektovanja i/ili promenama u ciljevima i procesu posla, postoji jaka potreba da postojeći softverski sistemi evoluiraju zadržavajući svoj kontinuitet upotrebe. Takva evolucija zahteva različite tehnike za ono što je poznato pod nazivom `re-inženjerstvo'. Sa re-inženjerstvom, prihvatamo gledište ispitivanja, razumevanja i menjanja sistema sa namerom redizajniranja i implementiranja u novom obliku. Proces re-inženjeringa sistema tako zahteva 3. konstrukciju apstrakcije višeg nivoa sistema, proces poznat kao obrnuti inženjering; i 4. razvoj novog sistema počevši od njegovih viših nivoa specifikacije zahteva (npr. “inženjerstvo unapred” (forward engineering)). Prepoznavanje funkcionalnosti postojećeg koda se često smatra najtežim aspektom procesa re-inženjerstva. Da bi se uspešno uradilo re-inženjerstvo sistema, potrebno je da identifikujemo odluke u projektovanju, nameravanu upotrebu i detalje specifične za domen . Ovaj kurs ima za cilj da predstavi i kritički analizira trenutne tehnike za evoluciju softvera i obezbeđuje studentima praktično iskustvo u korišćenju robustnog skupa alata poznatog kao FermaT. ISHODI UČENJA: • Kritički oceniti trenutne osnove za evoluciju softvera. • Usvajanje tehnika re-inženjerstva za migraciju i apstrakciju softvera • Primeniti pravila transformacije da bi se preneo vremenski i poslovno kritičan softver • Razviti integrisani pristup za životne cikluse evolucije softvera. • Steći praktična iskustva u korišćenju alata industrijske snage, kao što je FermaT. PREGLED SADRŽAJA: • Osnove i klasifikacije evolucije softvera • Evolucija u okviru životnih ciklusa razvoja • Lemanovi zakoni evolucije • Upravljački aspekti evolucije softvera • “Open source” sistemi i njihova evolucija • Refaktorisanje • Aspektno orijentisana evolucija softvera • Jezik širokog spektra (WSL) i transformacija softvera • Teorija transformacije i njena implementacija • Alati (npr. FermaT) i migracija i apstrakcija softvera PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


RAZVOJ ZASNOVAN NA KOMPONENTAMA (SE-O-02) CILJEVI: Razvoj modernih i distribuiranih u okviru preduzeća kompjuterskih sistema je složena aktivnost. Pitanja veličine i distribucije su doprinela opštim pritiscima 'softverske krize' – nesposobnosti softverske industrije da ispuni očekivanja stvorena brzom evolucijom kompjuterskog hardvera. Jedan pristup ovim problemima je “Razvoj zasnovan na komponentama” (Component Based Development - CBD). CBD je bio 'sveti gral' softverskog inženjerstva od kada je poznata NATO konferencija o softverskom inženjerstvu smislila ovaj naziv 1968. Tehnološki razvoj tokom poslednje decenije je na kraju doveo do pojave tržišta komponenti – ali CBD takođe menja prirodu procesa razvoja softvera. Ovaj kurs obezbeđuje istorijsku pozadinu kako bi se razumela pitanja i teškoće, svojstvene za CBD, koje su sprečavale njegov razvoj i za to vreme obezbeđuje uvide u trenutnu situaciju kroz izlaganje CBD procesu industrijske snage. On obezbeđuje praktični uvod u ključne tehnike modeliranja koje se koriste u različitim nivoima u CBD projektu kako bi se identifikovale i opisale poslovne komponente kao 'nezavisne jedinice razmeštaja i zamene'. On ilustruje kako objektno-orijentisani principi predstavljaju osnove ovih tehnika i pokazuje kako oni mogu biti uklopljeni u opšti proces razvoja tipa “s kraja na kraj”. Namera ovog kursa je da obezbedi studentima praktični, integrisani pregled CBD od prikupljanja zahteva sve do pokretanja sistema zasnovanog na komponentama. Opsežni studijski primer, delimično već implementiran, se koristi da bi proveo studenta kroz sve tokove poslova životnog ciklusa CBD projekta. Kurs predstavlja relevantne teorije uključujući, ne toliko iscrpno, koncept CBD; istoriju CBD; objekte nasuprot komponentama; poslovne komponente i softverske arhitekture; projektovanje po ugovoru; Objedinjeni Jezik Modeliranja (Unified Modelling Language (UML)) kao vizuelni jezik za CBD; modeliranje prostora problema i prostora rešenja; Jezik Ograničenja Objekata (Object Constraint Language) za opisivanje pre- i post- uslova za operacije i poređenje razvojnih procesa koji imaju za cilj da podrže CBD. Kurs takođe postavlja osnovu u praktičnim veštinama i razumevanju CBD koja će biti potencijalno neposredna prednost za studenta u njegovoj budućoj profesiji. Istražuju se tehnike vođene korisničkim slučajevima se temeljno istražuju, vežba se modeliranje specifikacija korišćenjem podskupa UML-a zajedno sa relevantnim profilima, kao i implementacija u kontekstu specifičnih okruženja za izvršavanje komponenti, da bi dali studentu uravnoteženu i temeljnu osnovu teoretskog i praktičnog znanja u ovoj oblasti. ISHODI UČENJA: • Kritički diskutovati i istraživati ključne koncepte u razvoju zasnovanom na komponentama i

njegov uticaj na poslovno računarstvo i na disciplinu softverskog inženjerstva • Razumeti teorijsku osnovu CBD • Primeniti odgovarajuće tehnike da bi se izvele detaljne i stroge specifikacije komponenti iz

skupa korisničkih zahteva • Primeniti praktične veštine u razvoju komponenti da bi se implementirale i pokrenule značajne

poslovne komponente u kontekstu određenog okruženja za izvršavanje komponenti PREGLED SADRŽAJA: • Pozadina • Arhitektura softvera zasnovanog na komponentama • UML za razvoj zasnovan na komponentama • CBD ’96 (Zahtevi, specifikacija i pripremanje toka poslova) • Poslovni objekti • Komponente tehnologije (EJB, Microsoft tehnologije, CORBA) • Kombinovanje komponenti– studijski primeri

• Pristup starom kodu i obmotavači • Web servisi • COTS

• Pitanja u vezi integracije sistema • Alati PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


FORMALNI METODI U INŽENJERSTVU (SE-O-03) CILJEVI: Formalni metodi su metodi sa snažnom osnovom u matematici. Oni se često koriste u specifikaciji i projektovanju kritičnih sistema gde kvar može prouzrokovati katastrofalne posledice kao što je smrt, šteta za okruženje, gubitak novca, itd. Ipak, korišćenje ovih metoda u okviru obimnijeg projektovanja i razvoja još uvek se nije toliko raširilo kao što se u početku očekivalo. Ono što je potrebno su mehanizmi za projektovanje metoda, tako da oni mogu biti upotrebljeni i u industriji i u velikim sistemima. Namera ovog kursa je da obezbedi studentu duboko razumevanje i kritičko ocenjivanje formalnih metoda i da da detaljan prikaz određene tehnike koja je zasnovana na teoriji automata i podršci njoj u alatima industrijske snage kao što je Statemate. ISHODI UČENJA: • Kritički oceniti osnovu za potrebu pouzdanosti u velikim kompjuterskim sistemima • Kritički oceniti osnove formalnih metoda • Usvojiti osnovne zaključke korišćenja formalnih tehnika u čitavom životnom ciklusu sistema,

posebno inženjerstvo zahteva i projektovanje arhitekture • Kritički oceniti različite vrste velikih sistema od transformišućih do hibridnih sistema • Kritički oceniti ulogu alata i metoda za inženjering formalnih metoda PREGLED SADRŽAJA: • Veliki sistemi • Klasifikacija formalnih metoda • Transformišući, reaktivni ili hibridni sistemi • Teorija automata • Metodi razvoja zasnovani na stanjima • Dijagram stanja i dijagram aktivnosti • (npr.) Statemate semantika i Razvoj • Aspekti u relnom vremenu (npr.) Statemate • Studijski primeri PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


SOFTVERSKO INŽENJERSTVO ZA KRITIČNE SISTEME (SE-O-04) CILJEVI: Kritični sistemi (Critical Systems (CSs)) su oni čije funkcionisanje predstavlja rizik za ljudski život, zdravlje, ekonomiju ili okolinu. Tipično, CS-ovi su veliki i složeni industrijski sistemi ili proizvodi koji su konstruisani radom multi-disciplinarnih timova. Projektovanje i ocenjivanje modernih CS-ova tako postaje složen i multi-disciplinaran zadatak, koji često uključuje inženjere mehanike, strukturne, elektro i softverske inženjere i psihologe. Potrebno je znanje ekonomista; sociolozi takođe imaju ulogu u usmeravanju interakcije između složenih sistema i timova operatera. Ovaj kurs ima za cilj da predstavi i kritički analizira CS-ove. Biće predstavljeni zahtevi za projektovanje CS-ova i istraživaće se uloga formalnih pristupa u životnom ciklusu CS-a. ISHODI UČENJA: • Kritički oceniti trenutne podele CS-ova uključujući internacionalne standarde • Kritički oceniti korišćenje formalnih metoda u životnom ciklusu CS-a • Usvajanje suštinskih zaključaka vremenski-kritičnih sistema i u fazi specifikacije i u fazi

projektovanja. Ovo će uključiti tehnike planiranja • Kritički oceniti korišćenje temporalne logike u inženjeringu i re-inženjeringu CS-a PREGLED SADRŽAJA: • Klasifikacija i analiza (Primeri, Analiza, Podela, Nastojanja standardizacije – Velika Britanija,

Evropa, SAD) • Vremenski-kritični sistemi

• Šta su oni? • Tehnička pitanja (Projektovanje i arhitektura, specifikacija, planiranje, pouzdanost i

zavisnost) • Uloga formalnih pristupa

• Softver u CS-ovima (i RT) • Ciljevi i svrhe • Osiguranje • Formalni pristupi u životnom ciklusu CS-a • Primeri formalnih pristupa (zasnovani na modelu, zasnovani na logici, algebre procesa,

usavršavanje) • Uloga formalnih pristupa

• Obrazloženje i Model (Zašto, Šta je potrebno, Model Računja) • Interval temporalne logike (Sintaksa, Semantika, Alati (npr. TEMPURA: izvršivi podskup) • Račun profinjavanja (Model temporalnih agenata, algebarski zakoni, primer) • Račun apstrakcije (pravila apstrakcije, primer) • Evolucija (vođena evolucija, primer, alat (npr. Ana Tempura))

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


PRIVATNOST, ETIKA I DRUŠTVENA ODGOVORNOST (SE-O-05) CILJEVI: Nastavlja se rast baza podataka koje sadrže lične i druge osetljive informacije u više formata uključujući tekst, slike i zvuk. Opseg prikupljenih podataka, njihov tip, te opseg i brzina razmene podataka su se promenili dolaskom IT. Dok se potencijal za narušavanje privatnosti povećava, na organizacije se odnosi značajna količina pravne regulative koja upravlja zaštitom privatnosti i podataka. Ovaj kurs ispituje ravnotežu između održavanja efikasnosti posla, saglasnosti za zakonom i profesionalne prakse u polju IT/IS. Kurs će biti usmeren na zakonske, socijalne i tehnološke aspekte privatnosti i zaštite podataka, razmatrati tehnologije koje omogućuju privatnost i tehnologije koje narušavaju privatnost, identifikovati i oceniti ulogu računarskog profesionalca u obezbeđivanju privatnosti i zaštite podataka, te pregled zakonske regulative privatnosti i zaštite podataka u različitim zemljama Posebno će se obratiti pažnja na osiguravanje perspektiva iz različitih kultura, a zemlje se posmatraju i izdvajaju u svetlu globalnih informacionih sistema. ISHODI UČENJA: • Definisati koncepte privatnosti i zaštite podataka u okviru multi-kulturalnog i multi-

disciplinarnog konteksta. • Prepoznati i oceniti trenutne i buduće pretnje privatnosti. • Ukratko opisati i oceniti praksu IS profesionalca u odnosu na primećene profesionalne i

socijalne odgovornosti prema poslodavcima i subjektima podataka. • Istraživati unutar oblasti privatnosti i/ili zaštite podataka; integrisati složene i ponekad

konfliktne ideje u koherentnu analizu koja demonstrira integrativne, pregledne i analitičke veštine

PREGLED SADRŽAJA: • Etika (Normativna radna okruženja, vrednosti, pristupi analizi) • Privatnost (Koncepti privatnosti, privatnost informacija, pravna regulativa privatnosti

informacija, privatnost – globalna perspektiva / tehnologije za poboljšanje privatnosti) • Poverenje (Koncepti i klasifikacija poverenja, pouzdanost) • Bezbednost (Bezbednost informacija, nadzor) • Pristup (Pristup informacijama, softverska piraterija) • Svojina (Intelektualna svojina, ICT špijunaža) • Socijalni uticaj (Ispitivanje socijalnog uticaja, kulturni uticaj i etnografija, globalizacija) • Ponašanje (Profesionalno ponašanje, kodovi ponašanja, upravljanje rizikom u vezi sa

informacijama) • Studijski primeri PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa


PRIMENJENO SISTEMSKO MIŠLJENJE (SE-O-06) CILJEVI: Kurs predstavlja objedinjavajući filozofski pristup poslediplomskom programu Softverskog inženjerstva. Primenjeno sistemsko mišljenje se koristi kao praktičan alat za celovito sagledavanje organizacija, informacionih sistema i organizacionih promena i integracija. Ciljevi kursa su: • Razviti kod studenata znanje korišćenja modela sistema koji predstavljaju okruženje, kako bi

se pojednostavilo rešavanje problema u stvarnom svetu i razmatranje svrsishodnih aktivnosti u poslovnim organizacijama.

• Razviti kod studenata razumevanje “sistemske prakse” kroz praktičnu primenu alata, metoda i tehnika.

• Razviti kod studenata znanje i veštine značajne za organizacionu intervenciju i upravljanje promenama.

• Da produbi kod studenata razumevanje i prihvatanje upotreba informacione tehnogije za poboljšanje poslovnih performansi na strateškim i operativnim nivoima.

ISHODI UČENJA: • Razumeti koncept razmišljanja “teških” sistema i njihovu primenu u izmenjenim situacijama u

poslovnim organizacijama. • Primeniti metode “mekih” sistema i alata da bi se obezbedio celovit pristup rešavanju

kompleksnih socio-tehničkih problema unutar organizacija. • Razumeti ključnu ulogu modernih informacionih sistema u organizacionoj integraciji unutar

konteksta globalnih tržišta. PREGLED SADRŽAJA: • Pozadina: Tempo promene, integracija i potreba za celovitim pristupom poslu • Koncepti i konstrukcije sistema: Opšta teorija sistema. “Teški” sistemi. Razmišljanje za

organizacionu promenu. “Meki” sistemi - pristup i njegov značaj za poslovne organizacije. Model održivih sistema. Veštine sistemskog razmišljanja; kreativno razmišljanje; vizualizacija problema; snaga timskog mišljenja.

• Organizacija kao informacioni sistem: Podaci, informacije i znanje. Organizaciono donošenje odluka. Modeli komunikacije. Nova ekonomija informacije.

• Organizacioni razvoj i integracija: Priroda organizacija i faze organizacionog rasta. Proces organizacione transformacije i integracije. Uticaj globalnih tržišta i e-poslovanja i m-poslovanja na organizacije.

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


POSLOVNO MODELIRANJE (SE-O-07) CILJEVI: Ovaj kurs je motivisan uverenjem da je bolje razvijati pravi proizvod, nego se truditi da se proizvod razvija na ispravan način. Osnova za postizanje ovoga je dvostruka: 5. biti u stanju modelirati i analizirati poslovne ciljeve i procese, i 6. preobraziti poslovni model u iskaz o zahtevima. Za prvu, kurs će upotrebiti UML karakteristike i predstaviti nove karakteristike (recimo “dijagram ugovora”). Drugom stavkom se bavi Gap-Navigator koji je usredsređen na profinjavanje softvera. Kao deo kursa će biti prikazani studijski primeri iz stvarnog života pravog SMEs-a. ISHODI UČENJA: • Model poslova i poslovnih procesa korišćenjem UML-a • Proceniti dosadašnju poslovnu veštinu i ustanoviti osnove za napredak procesa • Izraditi model koji precizno odražava realnost posla • Ustanoviti poslovne obrasce radi rešavanja problema koji se često ponavljaju • Razviti efikasne i delotvorne komunikacione strategije • Strukturirati modele radi povećanja organizacionog učinka • Promeniti poslovni model u model zahteva. PREGLED SADRŽAJA: • Zašto model? • Procena stanje posla • Opisati trenutni posao (razni studijski primeri i scenarija) • Označiti poslovne procese • Realizacija poslovnih procesa • Interakcija realizacije slučajeva korišćenja • Automatizacija procesa • Prelaz sa poslovnog modela na model zahteva PREDUSLOVI: Nema PREPORUČENI NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


ELEKTRONSKO POSLOVANJE (SE-O-08)

CILJEVI: Sadašnji pristup dizajniranju i razvoju sistema, kao što je “racionalni objedinjen proces”, SSADM, višestruki pogled ili mrežno baziran pristup, po preporuci Vidgen-a i saradnika (2002), zauzimaju veoma centralizovan pristup. Ranije je već definisan centralni model baze podataka i značaj centralno dizajniranog poslovnog procesa. Akcenat je na ispunjenju obrade zahteva posla, ne zadovoljavajući potrebe klijenta ili korisnika vezane za zadatak. Mnogi sistemi za elektronsko poslovanje namenjeni su eksternim korisnicima. Samim tim, postoji potreba za novim pristupima za razvoj sistema iz ugla korisnika, koji polazi od korisnikovih potreba i više je pristup odole na gore, nego odgore na dole, te iznosi na videlo korisnički pogled kroz proces projektovanja. Ovaj kurs istražuje teme oko prelaza sa poslovnog pristupa projektovanju, na korisnički pristup projektovanju.Teme se razvijaju kroz istraživanje o tehnikama upotrebljivosti kao razvojni proces vođen od strane klijenta. Tehnike upotrebljivosti se sve više prihvataju kao dizajnerski pristup koji se usredsređuje na korisničke potrebe i korisničku tačku gledišta pre nego zahtev za poslovni proces. Ovaj pristup se smatra za malo unosniji pristup projektovanju sistema za elektronsku trgovinu koji je okrenut korisniku. Studenti istražuju okruženja radi alternativnih dizajnerskih pristupa i kritički vrednuju podesnost tehnika upotrebljivosti prema zahtevima dizajna sistema za elektronsku trgovinu. Kurs dalje naglašava važnost istraživačkog pristupa dizajnu sistema i proučava trenutna saznanja iz dizajna sistema, tehnike upotrebljivosti i srodnih kognitivnih nauka. ISHODI UČENJA: • Kritički procenjuje trenutne pristupe dizajnu sistema u poređenju sa zahtevima elektronske trgovine i

distribuiranog dizajna. • Primenjuje tehnike projektovanja upotrebljivosti u okviru procesa ISO13407 do razvoja aplikacije za

elektronsko trgovanje. • Kritički vrednuje pristupe za merenje performansi ciljeva korisnosti i pronalazi prigodne pristupe za

zadate situacije. • Primenjuje dijapazon tehnika podrške izvedenih iz raspoložive literature radi poboljšanja procesa

otkrivanja zahteva upotrebljivosti. • Obeležava i opisuje tehnički i istraživački trend koji može da utiče na pristupe dizajnu vođenom od

strane klijenta. PREGLED SADRŽAJA: • Karakteristike elektronskog poslovanja i posledice na dizajn. Zahtevi za pristup odole na gore,

usredsređenim na ekrane i zadatke. • Kritička analiza pristupa odgore na dole, na dizajn sistema i razvoj. Osobine pristupa odgore na dole,

poput “racionalnog objedinjenog procesa”. • Teme distribuiranog dizajna. • Karakteristike alternativnog pristupa dizajnu. • Alternativni pristup koji se ne oslanja na analizu odgore na dole i predefinisanu strukturu podataka.

Istraživanje drugih tehnika za otkrivanje zahteva upotrebljivosti i razumevanja zadataka: Zajednički dizajn aplikacije. Ciljne grupe.

• Servisno orijentisana interakcija čovek-računar. Primena servisnih koncepata za dizajn sistema. • Pristupi za vrednovanje mrežne upotrebljivosti. Pregled literature. • Priroda razvitka. Efekat razvoja na upotrebljivost. • Upotreba scenarija u upotrebnom inženjerstvu. Konstrukcija scenarija u elektronskom poslovanju. • Nastavljena procena implementiranih aplikacija za elektronsko poslovanje. Pristupi za dobijanje

povratne sprege. • Integracija sistema i upotrebnog inženjerstva. Integracija sistema preko sistema za elektronsku trgovinu. • Ostale teme koje se tiču mrežnih aplikacija. • Baratanje promenama. Autonomni sistemi i servisno orijentisano računarstvo. Principi samoevoluirajućih

sistema. Evolucija ekrana i mogućnosti praćenja. • Poređenje upotrebnog inženjerstva i racionalnog objedinjenog procesa. • Alternativna okruženja u hitnim slučajevima. Kompleksnost, sinhronizovanost i StarLogo. • Aspekti bezbednosti u aplikacijama elektronskog poslovanja. PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


RE-INŽENJERSTVO POSLOVNIH PROCESA (SE-O-09) CILJEVI: Obezbediti veći stepen razumevanja efikasnog rešenja kako bi izmenili probleme koji treba da kombinuju tehnološke, organizacione i ljudski orijentisane strategije, usvajanjem procesno zasnovanog pristupa radi promene upravljanja. Predstaviti nepredviđene troškove koji utiču na upravljanje i najefikasnije mere za upravljanje njima. Predstaviti strateško IS/IT planiranje i odnose sa poslovnom strategijom. Demonstrirati korišćenje i valjanost organizacionih razvojnih modela kroz važeće studijske primere iz stvarnog života. ISHODI UČENJA: • Razumevanje metoda korišćenih za promenljive procese i uticaj koji imaju na razvoj

kompanije, ljude i integraciju sa ostalim informacionim sistemima • Razvoj stateškog plana IS/IT radi podrške poslovnoj strategiji usmerenoj na obezbeđivanje

konkurentne organizacije. • Upravljanje informacijama u vidu resursa i razumevanje životnog ciklusa razvoja sistema. • Implementacija, procena i analiza strategijskih promena poslovnih procesa. • Razumevanje i koristi strategije organizacije učenja može dovesti do organizacije zasnovane

na znanju. PREGLED SADRŽAJA: • Promena poslovnih procesa: važnost tehnologije kao vođe organizacionih promena. • Promena i rukovodilac: promena i ljudski resursi: razvojna mreža i prošlost: kulturološke

osobine promena. • Važnost komunikacije i otpornost na promene: izgradnja okruženja za uspešnu primenu

strategije. Uticaj koji će informaciona tehnologija imati na organizacione oblike u budućnosti.

• Poslovna inteligencija i budućnost elektronskog poslovanja. • Koncept organizacije učenja i njegov uticaj na razvoj sistema.

Primeri organizacija koje su prošle kroz manju promenu programa i lekcije koje su naučene. PREDUSLOVI: Modeliranje posla PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


UPRAVLJANJE KVALITETOM SERVISA (SE-O-10) CILJEVI: Centralna uloga softverskih sistema u organizacijama je obezbeđivanje aplikacija, tehnologije i servisa za podršku poslovnim funkcijama i doprinos razvoju strateškog cilja organizacije. Ovaj kurs prilazi softverskim sistemima sa stanovištva servisa. Kurs istražuje primenu koncepta upravljanja servisom do isporuke i upravljanja kvalitetom. On ispituje operativne teme obuhvatajući upravljanje resursima i kompjuterske kapacitete, odredbe servisa pomoći, te upravljanje prednostima informacionih tehnologija. Podrazumeva razvoj novih servisa, upravljanje računarstvom za krajnjeg korisnika i razvitak razvojnih servisa informacionih tehnologija. Obezbeđen je uvodno predstavljanje disciplina potrebnih za BS15000 / ISO20000 standarde servisa informacionih tehnologija. Ciljna oblast se razmatra u kontekstu poslovnog okruženja gde su mnogi servisi informacionih tehnologija obezbeđeni od strane trećih lica, preko ugovora. Strateška uloga sistema i servisa u organizaciji je razvijena istraživanjem uravnoteženosti informacionog sistema i organizacione strategije. Razumevanje strategije organizacije vodi ka razvoju portfolija sistema i servisa, te servisa koji odgovaraju ciljevima organizacije i donose konkurentnost. Podrazumevaju se radna okruženja i pristupi za razvoj takvog razumevanja strateške uloge informacionih sistema. ISHODI UČENJA: • Formulisanje IS/IT strategije koja uravnotežava nabavku i upravljanje IS portfolija sa

organizacionim ciljevima i strategijama. • Rasprava o teoriji i praksi upravljanja servisima informacionih tehnologija unutar definisanog

radnog okruženja disciplina i aktivnosti. • Pojašnjenje efekta konteksta, organizacionih veza i organizacione strukture sa nastankom

servisa informacionih tehnologija. PREGLED SADRŽAJA: • Osnove servisa informacionih tehnologija. Šta je servis? Priroda servisa. Trenuci istine.

Glavna i sporedna kancelarija. Komponente servisa. Kvalitet servisa informacionih tehnologija. Reklamiranje servisa informacionih tehnologija. Inovativnost servisa informacionih tehnologija

• Strategija servisa informacionih tehnologija. Suštinska stručnost IT/IS i pogled na firmu sa stanovišta resursa. Razvijanje strategije informacionih tehnologija okrenute servisima. Proces strategije informacionih tehnologija. Razumevanje poslovne strategije. Alati za poređenje poslovne strategije i strategije informacionih tehnologija. Upravljanje portfolijom aplikacije. Pregled, klasifikacija i identifikacija novih sistema, uloga informacionih tehnologija u konkurentskoj strategiji. Nalaženje strateških informacionih sistema. Strategija nabavke IT. Pitanje globalizacije u strategiji i angažovanja spoljnih saradnika (outsourcing).

• Uprava servisa informacionih tehnologija. Organizaciona uloga procesa servisa informacionih tehnologija. Strukturiranje organizacije informacionih tehnologija. Centralizovana, decentralizovana, savezna. Strukture za izveštavanje i karta sa uravnoteženim podacima (Balanced Score Card). Opravdanje upotrebe servisa informacionih tehnologija u organizaciji. CoBIT i IT uprava.

• Sadržaj servisa informacionih tehnologija. Upravljanje računarstvom za krajnjeg korisnika. Strategija informacionih tehnologija i servisa u SME-u. Organizaciono i servisno obrazovanje. Uticaj organizacione snage na strategiju i servise. Globalizacija. Sistemi za planiranje resursima preduzeća. Budući trendovi. Autonomno računarstvo.

• Rukovanje servisa informacionih tehnologija. Upravljanje servisom informacionih tehnologija za pomoć. Racionalizacija servisa informacionih tehnologija. Upravljanje incidentima, upravljanje problemima, upravljanje oslobađanjem. Zahtevi za informacijama radi upravljanja servisima informacionih tehnologija. Upravljanje kapacitetima. Upravljanje i kontrola imovine informacionih tehnologija. Upravljanje raspoloživošću. Sporazumi na nivou servisa – njihovo stvaranje i upravljanje. Katalog servisa informacionih tehnologija. Pitanja sigurnosti za servise informacionih tehnologija. Pitanja podešavanja upravljanja servisima. Globalne operacije servisa informacionih tehnologija.

• Proces servisa informacionih tehnologija. Radna okruženja servisa informacionih tehnologija: ITIL i BS15000. Proces sertifikacije BS15000. Implementacija IS. IT strategije i uloga strateških dokumenata informacionih tehnologija

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


SOFTVERSKO INŽENJERSTVO ZA VELIKE BAZE PODATAKA: PRAKTIČAN PRISTUP (SE-O-11) CILJEVI: Kurs obezbeđuje teorijsku osnovu za razumevanje modernih servisa za upravljanje bazama podataka (DBMS) i njihovu integraciju u informacioni sistem. Timskim radom i korišćenjem “riznice iskustava” stimuliše sistematski pristup za praktičnu implementaciju aplikacije sa bazama podataka. ISHODI UČENJA: • Kritički vrednuje različite sisteme za upravljanje bazama podataka (DBMS) i njihove

karakteristike • Procenjuje potrebu i različite mogućnosti za integraciju baza podataka • Kompletna implementacija izabranih studijskih primera iz riznice iskustava PREGLED SADRŽAJA:

I. Teorijski deo • Taksonomija baze podataka:

o Modeli i arhitektura sistema za upravljanje bazom podataka (DBMS) o Aspekti baze podataka (relaciona, proceduralna, objektno orijentisana, opisna (XML),

deduktivna) o Dugotrajni objekti o Integritet baze podataka

• Integracija baze podataka o Jezično orijentisani (ugrađen SQL) o pogonski-orijentisani (ODBC, JDBC) (arhitekture, tipovi pogona, aplikativni scenario) o bazirani na komponentama o SOA integracija o Bazirani na agentima

II. Praktični deo • Skup različitih projekata (studijskih primera) organizovanih i podržanih poput riznice

iskustava uključujući studijske primere iz teorijskog dela kursa • Timski rad

o Studenti će biti organizovani u timove o Timovi će izabrati odgovararući predlog projekta iz riznice iskustava

• Predlog za studijske primere: o RDBMS-orijentisani projekti i integracija o OODBMS- orijentisani projekti i integracija o SOA integracija (XML) o Podržavajuće okruženje za riznicu iskustava o Metrička baza podataka

• Dokumentacija procesa razvoja

PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa


NAPREDNE TEME SOFTVERSKOG INŽENJERSTVA (SE-O-12) CILJEVI: Cilj ovog kursa je da sagleda najnovije istraživačke smerove i dostignuća u oblasti softverskog inženjerstva koja nisu pokrivena u ostalim kursima. ISHODI UČENJA: • Proceniti potrebu za učenje novih teorija, modela, tehnika i tehnologija kako se pojavljuju • Proceniti neophodnost za neprekidni profesionalni razvoj i primenu najnovijih istraživačkih

dostignuća u praksi. PREGLED SADRŽAJA: - PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa


ODABRANE TEME SOFTVERSKOG INŽENJERSTVA (SE-O-13) CILJEVI: Cilj ovog kursa je da obezbedi objedinjeno stručno mišljenje, znanje i veštinu baziranu na temama koje su već obrađene u ostalim kursima ovog programa. ISHODI UČENJA: • Objedinjeni ishodi učenja izabranih tema. PREGLED SADRŽAJA: - PREDUSLOVI: Nema PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa i ispit bez korišćenja literature


PROJEKAT CILJEVI: Namera ovog kursa je da pruži studentu iskustvo u razvoju znatnog dela samostalnog rada, od koncepta do završetka. Za ovo, student će morati da prepozna veštine i znanja neophodna za uspešno kompletiranjee, odabere ih samostalnim izučavanjem i primeni ih adekvatno. Vremensko ograničenje će obezbediti da studenti postignu veštine u snalaženju sa vremenskim rokovima, te raspoređivanju i upravljanju međusobno povezanim zadacima. Dobre prezentacione veštine, pisane i usmene, će biti od velike važnosti za studentski opis preuzetog rada. Studenti su podstaknuti da preuzmu projekte na sebe u saradnji sa industrijskim, komercijalnim ili sponzorima javnih servisa. Vanredni studenti su naročito podstaknuti da gde god je moguće preuzmu na sebe projekte sa svojih radnih mesta. Pristupi učenju: nadzorni timovi će obezbediti vođstvo i uputstva ukoliko i kad budu potrebni. Međutim, naglašeno je da studenti očekuju da vode projekat, da preuzmu odgovornost za sticanje neophodnih veština i znanja, te da obezbede završetak zadataka u dogovorenom roku. ISHODI UČENJA: • Proizvesti smernice za preuzeti posao • Izraditi projekat od nestrukturisanih ideja kroz kritičku analizu oblasti problema • Označiti veštine neophodne za uspešno dovršenje projekta • Označiti osmišljen redosled akcija za poboljšavanje bilo kog nedostatka u stručnosti koja se

označava kao neophodna za projekat, i obaviti ga efikasno • Primeniti dobru iskustvo upravljanja vremenom u izradi projekta • Planirati zadatke tako da bi raspoloživi resursi bili u potpunosti iskorišćeni • Prezentovati pisane izveštaje na način koji odgovara zahtevima projekta, a posebno

formalno prikazati materijal, onako kako se zahteva u naučnim časopisima ili zbornicima radova sa konferencije

• Izrada verbalne prezentacije koja opisuje projekat, upotreba odgovarajuće tehnologije i sposobnost odgovaranja na pitanja elokventne publike.

PREGLED SADRŽAJA: • Semestar 1. Studenti razmatraju ciljnu oblast iz koje bi želeli da uzmu projekat. Ako studenti

sami uređuju svoj projekat, naročito sa spoljašnjim agencijama, poput lokalne kompanije, trebali bi da započnu rasprave o oblasti i sadržaju.

• Semestar 2. Na početku 2. semestra, opisani su interni projekti; studenti ispituju mogućnosti u diskusijama sa koordinatorom projekta i predlagačem projekta (koji će često, kasnije, biti kontrolor projekta).

• Semestar 3. studenti završavaju svoje smernice u saradnji sa kontrolorom projekta, a zatim završavaju sav prestali posao na projektu.

PREDUSLOVI: Položeni svi ispiti

PREPORUČEN NAČIN OCENJIVANJA: Rad tokom izvodjenja kursa, napisana i odobrena teza i javna usmena prezentacija

Date post:	08-Feb-2021
Category:	Documents
Upload:	others
View:	1 times
Download:	0 times

Joint M.Sc. in Software Engineering - start [Perun...3.1 Postoje tri načina ispitivanja: Ispit bez...

Documents