Naziv originala:Stephen KingREVIVAL

Copyright © 2014 by Stephen KingTranslation Copyright © 2015 za srpsko izdanje Vulkan izdavaštvo

Ova knjiga posvećena je nekim osobama koje su sazdale moju kuću:

Meri ŠeliBremu StokeruH. F. Lavkraftu

Klarku Eštonu SmituDonaldu Vondreju

Fricu LajberuOgastu Derlitu

Širli DžeksonRobertu BlohuPiteru Straubu

I ARTURU MAKENU, čija me kratka pričaVeliki bog Pan proganja čitavog života.

Ni mrtvi ne mogu počivati večno.Čak i smrt može umreti, sred neznanih eona.

H. F. Lavkraft

I

MIRODIJA U SVAKOJ ČORBI.PLANINA LOBANJA. SPOKOJNO JEZERO

Životi su nam na neki način zaista nalik filmovima. Porodica iprijatelji čine glavnu glumačku postavu. Sporedne uloge pripadajususedima, kolegama, učiteljima i svakodnevnim prolaznicima.Postoje i sitne uloge: blagajnica u samoposluzi s lepim osmehom,prijateljski nastrojen barmen u lokalnom pojilištu, tipovi s kojimavežbamo tri dana nedeljno u teretani. Tu su i hiljade statista - onihšto teku kroz svačiji život, kao voda niz slivnik. Vidimo ih jednom, inikad više. Tinejdžer dok lista grafičke novele u knjižari, onaj poredkog se moramo provući (mrmljajući: Oprostite) da bismo stigli dočasopisa. Žena u susednoj traci pred semaforom, što u nezgodnomtrenutku osvežava ruž. Čovek koji vam prodaje kesicu kikirikija nabejzbol utakmici.Ponekad se u našem životu pojavi neko ko se ne može svrstati ni u

jednu od ovih kategorija, džoker što godinama iskače iz špila unepredvidivim vremenskim razmacima, često u kriznim trenucima. Ufilmovima se ovakav lik naziva mirodijom u svakoj čorbi ili agentompromene. Kad se pojavi u filmu, jasno vam je da je tu zato što ga jescenarista umetnuo. I ko je scenarista naših života? Sudbina ili spletokolnosti? Želim da verujem da je u pitanju ono drugo, želim to svimsrcem i dušom. Kad pomislim na Čarlsa Džejkobsa - mog agentapromene, mog din-dušmanina - ne mogu da verujem da njegovoprisustvo u mom životu ima ikakve veze sa sudbinom. To bi značiloda je sve ono grozno - oni užasi - bilo predodređeno. Ako je toslučaj, ne postoji ništa slično svetlu i naše verovanje u njega samo jebudalasta iluzija. Ukoliko je tako, živimo u tami kao životinje u jazbiniili mravi duboko u mravinjaku.I nismo sami.

Kler mi je za šesti rođendan poklonila vojsku. Oktobra 1962. godinespremao sam se za odsudnu bitku.Potičem iz velike porodice. Bilo nas je petoro - četiri dečaka i jedna

devojčica. Kao najmlađi, uvek sam dobijao najviše poklona zarođendan. A najbolje od Kler. Ne znam da li zbog toga što je bilanajstarija ili zato što je bila jedina devojčica. Možda iz oba razloga.Vojska je bila daleko najbolji od svih sestrinih čudesnih poklona.Dobio sam dve stotine zelenih plastičnih vojnika. Jedni su imalipuške, drugi automate. Desetak je bilo spojeno sa cevastimstvarčicama. Rekla mi je da se zovu minobacači. U kompletu je biloosam kamiona i dvanaest džipova. Verovatno nešto najopakije u vezis vojskom bila je kartonska kutija u obliku vojničkog ormarićaobojenog kamuflažnim zelenim i smeđim nijansama s utisnutimnatpisom na poklopcu VLASNIŠTVO VOJSKE SAD. Kler je ispodtoga dopisala: ZAPOVEDNIK DŽEJMI MORTON.Moje ime i prezime.„Videla sam reklamu na poslednjoj stranici Terijevog stripa“, rekla je

kad su moji krici oduševljenja napokon utihnuli. „Nije mi dozvolio daisečem porudžbenicu zato što je bezveznjaković...“„To je tačno“, oglasio se Teri. Imao je osam godina. „Ja sam tvoj

stariji brat, bezveznjaković.“ Napravio je viljušku od prva dva prsta.Nabio ih je u nozdrve.„Prestani“, rekla je majka. „Neću dozvoliti svađe na rođendanu. Teri,

vadi te prste iz nosa.“„Bilo kako bilo“, kazala je Kler, „iskopirala sam je i poslala

narudžbenicu. Strahovala sam da neće stići na vreme, ali došla je.Drago mi je što ti se dopada.“ Poljubila me je u slepoočnicu. Uvekme je tu ljubila. I posle toliko godina još osećam njene nežnepoljupce.„Obožavam ga!“, rekao sam i pritisnuo kartonski ormarić na grudi.

„Zauvek ću ga obožavati!“Ovo se dešavalo posle meni najdražeg doručka - slanine i palačinki

s borovnicama. Za rođendan su nam spremali najomiljenija jela.Poklone su nam delili posle doručka. Dobijali smo ih u kuhinjiopremljenoj peći na drva, dugim stolom i velikom mašinom zapranje, večito u kvaru.

„Zauvek kod Džejmija traje najviše četiri dana“, reče Kon, vitkitinejdžer (mada se kasnije ugojio). Još onda je naginjao nauci.„Ta ti je valjala, Konrade!“, reče otac. Obukao se za posao, u čisto

radno odelo s koncem izvezenim imenom - RIČARD - na levomdžepu. Na desnoj strani grudi pisalo je MORTON ULJE ZALOŽENJE. „Zadivljen sam.“„Hvala, ćale.“„Slatkorečivošću si zaslužio priliku da pomogneš majci da pospremi

sto posle doručka.“„Endijev je red za pospremanje!“„Bio je Endijev red“, reče tata, dok je sipao sirup preko poslednje

palačinke. „Hvataj se prljavih sudova, slatkorečivi. Gledaj da ništa nepolomiš.“„Pokvarićeš ga do srži“, zlovoljno će Kon. Ipak je počeo da kupi

sudove.Koni nije u potpunosti grešio, opisujući moje doživljavanje izraza

zauvek. Endijev poklon, komplet za malog hirurga, posle pet danaskupljao je prašinu ispod kreveta (neki delovi tela nedostajali su odpočetka; Endi ga je pazario na dobrotvornoj priredbi u JurikaGrandžu za četvrt dolara). Istu sudbinu doživela je slagalica kojusam dobio od Terija. Kon mi je poklonio vju-master, kaleidoskop skartonskim sličicama. I on je, posle nešto dužeg vremena, završio uormanu, da više nikad ne vidi belog dana.Od mame i tate dobio sam odeću, zato što mi je rođendan padao

krajem avgusta, a te godine polazio sam u prvi razred. Kupili su minove pantalone i košulje, uzbudljive kao televizijski test-signal.Pokušao sam da im se radosno zahvalim. Mislim da su me lakoprozreli. Šestogodišnjaci loše imitiraju radost... Tužna je činjenica davećina ljudi prilično brzo ovlada tom veštinom. U svakom slučaju,nova odeća oprana je u mašini i obešena na žicu u dvorištu, da bi nakraju završila ispeglana na policama mog ormana. Podrazumevalose da neće biti korišćena do prvog školskog zvona u septembru.Sećam se da sam dobio prilično lep džemper - smeđ sa žutimprugama. Pretvarao sam se da sam superheroj zvani Čovek-Osakad bih ga obukao: Kvarnjaci, čuvajte se mog opakog žalca!

Kon se prevario u vezi sa kartonskim ormarićem s plastičnomvojskom. Od jutra do mraka igrao sam se vojnicima, na pojasu golezemlje između našeg travnjaka i Metodističkog puta, u to dobaneasfaltiranog. Svi drumovi u Harlouu u to vreme bili su od utabanezemlje, izuzev Puta broj 9 i dve kolovozne trake do bogataškogodmarališta na Kozjoj planini. Sećam se kako je majka stalnobogoradila zbog prašine koja se leti skupljala u kući.Gotovo svakog popodneva igrao sam se vojnicima s dva najbolja

druga, Bilijem Paketom i Alom Noulsom. Ali sam bio sam, kad seČarls Džejkobs prvi put pojavio u mom životu. Ne sećam se zašto miBili i Al tog dana nisu pravili društvo, ali znam da sam bio srećan štonisam morao da razdvajam vojsku u tri odreda. Još više mi je prijalošto se nisam prepirao s njima o redosledu pobeđivanja. Iskreno,smatrao sam da nije pošteno da gubim zato što smo se igrali mojimvojnicima, iz mog ormarića.Majka me je pogledala u oči i položila ruke na ramena kad sam joj

nedugo posle rođendana predstavio ovo razmišljanje. To je biosiguran predznak da ću dobiti još jednu životnu lekciju. „Takvo to jemoje razmišljanje zaslužno je za polovinu zala koja pritiskaju svet,Džejmi. Kad se igraš s prijateljima, vojnici pripadaju svima vama.“„Čak i kad se borimo na različitim stranama?“„Čak i tada. Kad Bili i Al krenu kući na večeru, a ti popakuješ

vojnike u kutiju...“„U ormarić!“„Tako je, u ormarić. Kad ih složiš, ponovo su tvoji. Otkrićeš, kad

porasteš, da ljudi na mnogo načina mogu biti neprijatni jedni premadrugima. Uverena sam da svi loši postupci proističu iz dobre staresebičnosti. Obećaj mi da nikad nećeš biti sebičan, sinko.“Obećao sam. I pored toga nisam voleo kad bi Bili ili Al pobedili u

ratu.

Tog dana u oktobru 1962. godine sudbina sveta visila je o koncuiznad malenog tropskog komada zemlje zvanog Kuba. Borio sam sena obe strane, što znači da sam bio sigurni pobednik. Gradskiravnjač drumova nedavno je prošao Metodističkim putem („Samopremešta kamenje s jednog na drugo mesto“, gunđao je tata).Ostavio je mnogo rastresite zemlje za sobom. Iskoristio sam je da

napravim brežuljak, brdo, a zatim i veoma veliko brdo - sezalo mi jegotovo do kolena. Isprva sam hteo da ga nazovem Kozjomplaninom. To mi je zvučalo neoriginalno (prava Kozja planina je,naposletku, bila na osamnaest kilometara od moje kuće) i kilavo.Nazvao sam ga planina Lobanja. Čak sam, s dva prsta, pokušao daizbušim dve pećine nalik očima. Preterano suva zemlja nije midozvoljavala da ostvarim taj naum. Stalno se obrušavala.„Tako je to“, rekao sam plastičnim vojnicima koji su se kotrljali po

ormariću. „Život je težak, i ne može se sve dobiti.“ Bila je to jedna odočevih omiljenih rečenica. Siguran sam da je čovek koji je izdržavaopetoro dece imao mnogo razloga da veruje u nju. „Borićete se u kobajagi pećinama.“Rasporedio sam polovinu vojske na vrhu planine Lobanje. Izgledali

su veličanstveno. Naročito sam voleo tipove s minobacačima. To subile Švabe. Američku vojsku poredao sam na ivici travnjaka. Dobilisu sve džipove i kamione da bi izgledali opako dok budu jurišali uzastrmu planinsku padinu. Bio sam siguran da će se neki usputprevrnuti, ali će izvestan broj stići do vrha. Pregaziće tipove sminobacačima, a ovi će vrišteći tražiti milost. Neće je dobiti.„Borićemo se do smrti“, rekao sam, redajući poslednje herojske

Amerikance. „Hitsmeru, nadrljao si!“Pomerao sam ih napred, stroj po stroj, i imitirao zvuk automata u

maniru iz stripova, kad je senka pala preko bojnog polja. Podigaosam pogled i video čoveka koji je zaklonio popodnevno sunce,siluetu obasjanu zlatnom svetlošću - pomračenje u ljudskom obliku.Nešto se dešavalo. U našoj kući se u subotu po podne uvek nešto

dešavalo. Endi i Kon bili su u dugačkom zadnjem dvorištu. Igrali suse s gomilom drugara. Vikali su i smejali se. Kler je bila u sobi sprijateljicama. Slušale su ploče na Imperijalovom parti-tajmgramofonu. The Loco-Motion, Soldier Boy, Palisade Park. Iz garažeje dopiralo lupanje čekića. Teri i tata radili su na starom fordu izpedeset prve koji je tata zvao Drumska raketa. Ili Projekat. Jednomga je nazvao sranjem. Zapamtio sam taj izraz. I danas ga koristim.Nazovi nešto sranjem kad želiš da popraviš raspoloženje. To običnodaje dobre rezultate.Svašta se dešavalo, ali je u tom trenutku sve zamrlo. Znam da je to

varka prouzrokovana manjkavim pamćenjem (da i ne pominjem pun

kofer mračnih asocijacija), ali je ta uspomena bila veoma snažna.Deca više nisu vikala u zadnjem dvorištu, ploče nisu svirale naspratu, niti je čekićanje dopiralo iz garaže. I sve ptice su utihnule.Nepoznati se nagnuo prema meni. Zapadno sunce sinulo je preko

njegovih ramena. Zaslepilo me je. Podigao sam ruku da bih zakloniooči.„Izvini, izvini“, rekao je. Pomerio se tako da ga osmotrim a da ne

gledam u sunce. Nosio je crni sako za crkvu, crnu košulju sneobičnim okovratnikom, plave farmerke i izgužvane mokasine.Odevao se kao podeljena ličnost. Sa šest godina delio sam odraslena tri grupe: mlade odrasle, odrasle i starkelje. Ovaj tip pripadao jeprvoj grupi. Spustio je ruke na kolena da bi izbliza osmotriosuprotstavljene vojske.„Ko si ti?“, pitao sam ga.„Čarls Džejkobs.“ To ime sam negde čuo. Pružio mi je ruku. Odmah

sam je prodrmao, zato što sam i sa šest godina bio lepo vaspitan.Svi smo bili. Mama i tata postarali su se za to.„Zašto nosiš taj okovratnik s rupom?“„Zato što sam sveštenik. Odsad ćeš me nedeljom viđati u crkvi.

Sretaćemo se i četvrtkom uveče na sastancima Udruženjametodističke mladeži, ako budeš dolazio na njih.“„Gospodin Latur je bio naš sveštenik“, rekao sam, „ali on je umro.“„Znam. Žao mi je zbog toga.“„U redu je, zato što mama kaže da se nije mučio. Otišao je pravo u

raj. I nije nosio takav okovratnik.“„Nije ga nosio zato što je bio laički propovednik. To znači da je bio

neka vrsta dobrovoljca. Starao se da crkva ostane otvorena, uodsustvu profesionalnog sveštenika. Zaslužio je sve pohvale zbogsvoje plemenitosti.“„Mislim da moj tata zna za tebe“, rekao sam. „On je crkvenjak.

Skuplja priloge u crkvi. Smenjuje se s drugim crkvenjacima.“„Deljenje je dobro“, reče Džejkobs. Spustio se na kolena pored

mene.„Da li ćeš se pomoliti bogu?“ Ta pomisao me je uznemirila. Molitva

je bila za crkvu i Udruženje metodističke mladeži, koje su moja braćai sestre zvali školom u četvrtak uveče. Poći ću u nju kad je gospodinDžejkobs pokrene, istovremeno kad i u prvi osnovne. „Ako hoćeš da

razgovaraš s mojim tatom, on je u garaži s Terijem. Ugrađuju novokvačilo u Drumsku raketu. Bolje reći, tata ga ugrađuje. Teri mudodaje alat i gleda šta radi. Ima osam godina. Ja imam šest. Mislimda je mama na verandi iza kuće. Gleda kako se dečaci dobacujuloptom.“„Tu igru zvali smo tresni je kad sam ja bio mali“, rekao je.

Osmehnuo se. To je bio lep osmeh. Odmah mi se dopao.„Stvarno?“„Aha, zato što smo morali da udarimo loptu palicom čim je

uhvatimo. Kako se ti zoveš, sinko?“„Džejmi Morton. Imam šest godina.“„To si mi već rekao.“„Mislim da se niko nikad nije molio u našem prednjem dvorištu.“„Neću ni ja. Voleo bih da pobliže pogledam tvoju vojsku. Koji su

Rusi, a koji Amerikanci?“„Pa, ovi na zemlji su Amerikanci, naravno. Na planini Lobanji su

Švabe. Amerikanci moraju da osvoje planinu.“„Zato što im stoji na putu“, reče Džejkobs. „Iza planine Lobanje

nalazi se put za Nemačku.“„Tako je! Tamo je glavni Švaba Hitsmer!“„Počinilac nebrojenih zala“, rekao je.„Uh?“„Ništa. Nadam se da ti neće smetati ako loše momke budem zvao

Nemcima? Izraz Švabe mi ne zvuči lepo.“„Neće mi smetati. To je sjajno. Švabe su Nemci, a Nemci su Švabe.

Moj tata je bio u ratu. Samo poslednje godine. Popravljao je kamioneu Teksasu. Jesi li ti bio u ratu, gospodine Džejkobse?“„Nisam. Bio sam premlad, baš kao i za Koreju. Kako će Amerikanci

osvojiti to brdo, generale Mortone?“„Na juriš!“, povikao sam. „Pucaće iz automata! Bam! Dum-dum-

dum!“ Nastavio sam nešto tiše iz grla: „Taka-taka-taka.“„Frontalni juriš uzbrdo zvuči rizično, generale. Podelio bih trupe, da

sam na tvom mestu... evo ovako...“ Pomerio je polovinuAmerikanaca ulevo, a polovinu udesno. „Tako ćeš ih obuhvatiti kaokleštima. Je l’ vidiš?“, spojio je palac i kažiprst. „Napašćeš cilj s obestrane.“

„Možda ću“, rekao sam. Dopadala mi se ideja o frontalnom jurišu.Obećavala je mnogo krvi. Svideo mi se i predlog gospodinaDžejkobsa.Bio je lukav. Lukavstvo donosi rezultate, a oni zadovoljstvo.

„Pokušao sam da napravim pećine, ali zemlja je previše suva.“„Vidim.“ Zabio je prst u planinu Lobanju. Gledao je kako se zemlja

obrušava i zatrpava rupu. Ustao je i otro prašinu s kolena. „Imamklinca koji će se za godinu ili dve rado igrati tvojim vojnicima.“„Može odmah da se igra, ako želi“, pokušavao sam da ne budem

sebičan. „Gde je on?“„Još je u Bostonu, s majkom. Ima mnogo toga da se spakuje.

Mislim da će stići u sredu, najkasnije u četvrtak. Mori je premlad zavojnike. Bacao bi ih okolo.“„Koliko ima godina?“„Samo dve.“„Kladim se da još piški u gaće!“, povikao sam i počeo da se

smejem. Nisam mogao da se suzdržim, iako nije bilo pristojno. Klincikoji piške u gaće tako su smešni.„Piški u gaće, kad smo već kod toga“, sa osmehom će Džejkobs,

„ali sam siguran da će to prerasti. Kažeš da ti je otac u garaži?“„Da.“ Setio sam se gde sam čuo njegovo ime - mama i tata su za

večerom razgovarali o novom svešteniku koji stiže iz Bostona. Zarnije preterano mlad? Naglasila je majka. Jeste, ali dobiće platu uskladu s tim, odvratio je otac sa osmehom. Još su razgovarali onjemu, ali nisam obraćao pažnju. Endi je brčkao po krompir-pireu.Stalno je to radio.„Hoćeš li pokušati da izvedeš obuhvatni manevar?“, rekao je kad je

pružio korak.„Ha?“„Klešta“, rekao je i ponovo spojio palac i kažiprst.„O. Nego šta ću. Biće sjajno.“Podelio sam vojsku i napao. Dobro je ispalo. Sve Švabe su

izginule, ali bitka nije bila dovoljno spektakularna. Stoga sam krenuou frontalni juriš kamionima i džipovima. Jurili su uza strmu padinuplanine Lobanje. Švabe su se strmoglavljivale u bezdan, sočajničkim urlicima: „Aaaaaj!“ Mama, tata i gospodin Džejkobs sedelisu na verandi ispred kuće dok je bitka besnela. Pili su ledeni čaj i

razgovarali o crkvenim temama. Tata je bio crkvenjak, a majkapripadnica Damskog sestrinstva. Nije bila šefica, ali je bila zamenicašefice. Eh, da ste samo videli sve otmene šešire koje je nosila tihdana. Bilo ih je najmanje deset. To je bilo srećno doba.Majka je pozvala svoju decu i njihove prijatelje da upoznaju novog

sveštenika. I ja sam krenuo ka njima. Gospodin Džejkobs mi jemahnuo da se vratim. Rekao je mami da smo se već upoznali.„Nastavi da se boriš, generale!“, doviknuo mi je s verande.Nastavio sam da se borim. Kon, Endi i njihovi prijatelji vratili su se u

zadnje dvorište i nastavili da se igraju. Kler i njene prijateljice popelesu se na sprat i produžile da se igraju (iako im je majka rekla dautišaju muziku, molim vas i hvala). Gospodin i gospođa Mortonrazgovarali su prilično dugo s prečasnim Džejkobsom. Nisam mogaoda shvatim sklonost odraslih ka dosadnom i zamornom brbljanju.Zaboravio sam na njih zato što sam vojevao bitku za planinu

Lobanju na nekoliko različitih načina. U najzahvalnijem scenariju -koji je sadržao i obuhvatni manevar gospodina Džejkobsa - deoameričke vojske prikovao je Nemce na frontu, dok je ostatakzaokolio i iznenadio neprijatelja otpozadi. „Vat is zis?“, kriknuo jejedan od njih, trenutak pre no što je dobio hitac u glavu.Počeo sam da se umaram od rata. Hteo sam da požurim po komad

kolača (ako su Kon, Endi i prijatelji ostavili neki), kad je ona senkaponovo pala preko mene i bojnog polja. Podigao sam glavu iugledao gospodina Džejkobsa. Nosio je čašu vode.„Dobio sam je od tvoje majke. Mogu li nešto da ti pokažem?“„Naravno.“Ponovo je kleknuo i nasuo vodu preko planine Lobanje.„To je oluja s grmljavinom!“ povikao sam. Imitirao sam udare groma.„Hmm, ako ti tako kažeš. Oluja s grmljavinom. Pogledaj sad.“

Ispružio je dva prsta kao đavolje rogove. Zario ih je u vlažno tle.Rupe su ovog puta opstale. „Očas posla“, rekao je. „Pećine.“ Uzeo jedva Nemca. Stavio ih je unutra. „Teško ćeš ih isterati odatle,generale. Ali siguran sam da su Amerikanci dorasli zadatku.“„Hej! Hvala ti!“„Dodaj vode kad zemlja počne da se obrušava.“„Hoću.“

„Ne zaboravi da vratiš čašu u kuhinju posle bitke. Ne želim da setvoja majka naljuti na mene prvog dana u Harlouu.“Obećao sam da ću tako učiniti. Pružio sam mu ruku. „Ruka ruci,

gospodine Džejkobse.“Sa osmehom je pružio ruku i krenuo niz Metodistički put ka

parohijskom domu, u kom će sledeće tri godine živeti s porodicom,dok ne bude otpušten. Ispratio sam ga pogledom. Zatim sam seokrenuo planini Lobanji.Još jedna sen pala je po bojištu pre no što sam se ponovo zaigrao.

Pripadala je mom ocu. Pažljivo se spustio na kolena da ne bi zgazionijednog američkog vojnika. „Pa, Džejmi, šta misliš o novomsvešteniku?“„Sviđa mi se.“„I meni. Sviđa se i tvojoj majci. Veoma je mlad za taj posao. Bićemo

njegova prva pastva, ako bude dobar. Mislim da će se snaći.Pogotovo s UMM-om. Mladost traži mladost.“„Vidi, tata, pokazao mi je kako da pravim pećine. Dovoljno je da

ovlažim zemlju, toliko da počne ličiti na blato.“„Vidim.“ Prošao je rukom kroz kosu. „Moraš dobro da se opereš pre

večere.“ Uzeo je čašu. „Hoćeš li da je vratim u kuću umesto tebe?“„Da, molim te, i hvala ti.“Poneo je čašu. Okrenuo sam se planini Lobanji, samo da bih video

da se zemlja osušila i da su se pećine obrušile. Vojnici u njima bili suživi zakopani. To mi nije smetalo. Naposletku, bili su loši momci.

U današnje vreme svi smo nepodnošljivo osetljivi na seks. Nijedanroditelj zdrave pameti ne bi poverio šestogodišnjaka novompoznaniku koji živi sam (makar i samo nekoliko dana). Moja mamaupravo je to učinila sledećeg ponedeljka po podne, bez trunkeoklevanja.Prečasni Džejkobs - mama mi je rekla da bi trebalo da ga tako

zovem, umesto svešteniče - oko petnaest do tri dopešačio je uzMetodističko brdo. Pokucao je na spoljna vrata. Bojio sam na podudnevne sobe, dok je mama gledala kviz. Poslala je ime VKSHteleviziji. Nadala se da će dobiti veliku mesečnu nagradu,Elektroluksov usisivač, iako je znala da nema velikih izgleda.Govorila je da nada umire poslednja. To je bila šala.

„Možete li da mi pozajmite najmlađe dete na pola sata?“, pitao jeprečasni Džejkobs. „Voleo bih da mu pokažem nešto u garaži.“„Šta je to?“, pitao sam, dok sam ustajao s poda.„Iznenađenje. Ispričaćeš majci šta si video.“„Mama?“„Naravno da možeš ići“, rekla je, „ali prvo skini odeću koju si nosio

u školi, Džejmi. Hoćete li da popijete čašu ledenog čaja, prečasniDžejkobse, dok se on preoblači?“„Hoću“, rekao je. „Pitam se da li biste me mogli zvati Čarli.“Odgovorila je posle kraćeg razmišljanja: „Ne bih, ali mogla bih da

probam sa Čarlse.“Obukao sam farmerke i majicu. Razgovarali su o temama za

odrasle kad sam sišao niz stepenice. Zbog toga sam izašao dasačekam školski autobus. Kon, Teri i ja išli smo u malu školu sjednom učionicom na Devetki - petstotinak metara od kuće - ali jeEdi išao u srednju, a Kler pohađala prvu godinu u Gejts Fols Haju,na drugoj strani reke. („Idi ti u prvi razred, samo pazi da ne budešprva devojka“, govorila joj je mama - i to je bila šala.) Autobus ih jedovozio do raskrsnice Devetke i Metodističkog puta, u podnožjuMetodističkog brda.Video sam kako silaze iz autobusa i žure nizbrdo - koškajući se,

kao i uvek. Slušao sam ih dok sam stajao pored poštanskogsandučeta - prečasni Džejkobs izašao je iz kuće.„Da li si spreman?“, pitao me je. Uhvatio me je za ruku. To je bio

savršeno prirodan gest.„Naravno“, rekao sam.Mimoišli smo se s Endijem i Kler na putu nizbrdo. Endi me je pitao

gde idem.„Idem kod prečasnog Džejkobsa kući“, rekao sam. „Pokazaće mi

iznenađenje.“„Pa, nemoj dugo“, reče Kler. „Tvoj je red da namestiš sto.“

Pogledala je Džejkobsa i brzo okrenula glavu. Starija sestra opakoće se zaljubiti u njega, pre kraja godine, baš kao i njene prijateljice.„Brzo ću ga poslati kući“, obećao je Džejkobs.Išli smo nizbrdo do Devetke, koja je vodila do Portlanda ukoliko

bismo skrenuli levo, ili do Gejts Folsa, Kasl Roka i Luistona akobismo skrenuli desno. Zastali smo i pogledali levo ili desno, što je

bilo smešno zato što na Devetki gotovo i nije bilo automobila, izuzevleti. Prolazili smo pored kukuruznih i pšeničnih polja. Osušenestabljike kukuruza šuškale su na blagom jesenjem povetarcu. Posledeset minuta stigli smo do parohijskog doma, čiste bele kuće s crnimkapcima. Iza nje je bila Prva metodistička crkva Harloua, što je bilosmešno ime za jedinu metodističku crkvu u gradu.U Harlouu je bila samo još jedna bogomolja - Silomska crkva. Moj

otac je silomite smatrao umerenim do ozbiljnim čudacima. Nisujurcali okolo u čezama niti činili nešto slično, ali svi muškarci i dečacinosili su crne šešire kad god bi izašli iz kuće. Žene i devojke nosilesu haljine do članaka i bele kapice. Tata je govorio da silomiti tvrdeda znaju kad će biti kraj sveta i da je to zapisano u specijalnoj knjizi.Majka je rekla da je u Americi svako slobodan da veruje u šta godhoće, dok god nikog ne povređuje... ali nije tvrdila da tata nemapravo. Naša crkva bila je veća od silomske, ali veoma skromna. I bilaje bez zvonika. Imala ga je, ali ga je davnih dvadesetih godina srušiouragan.Prečasni Džejkobs i ja zemljanim prilaznim putem stigli smo do

parohijskog doma. Video sam da ima plavi plimut belveder, divanautomobil. „Je li mu menjač standardni ili automatski s ručkom naupravljačkoj tabli?“, pitao sam.Izgledao je iznenađeno. Osmehnuo se. „Automatski s ručicom na

tabli“, kazao je. „To je svadbeni poklon tazbine.“„Da li tazbina živi u jazbini?“„Moja ne živi“, rekao je. Nasmejao se. „Voliš li automobile?“„Svi ih volimo“, odgovorio sam, misleći na čitavu porodicu... iako se

to baš nije moglo reći za mamu i Kler. Žene kao da nisu razumelelepotu automobila. „Kad dovrši Drumsku raketu, tata će je provozatina trkalištu u Kasl Roku.“„Stvarno?“„Pa, neće je on provozati. Mama kaže da ne bi mogao zato što je

previše opasno. Voziće je neko drugi. Možda Dvejn Robišo. Radi uBraunijevoj radnji s tatom i mamom. Prošle godine vozio je natrkalištu, ali mu se motor zapalio. Tata kaže da odonda traži drugakola.“„Dolaze li Robišoovi u crkvu?“„Hmm...“

„Shvatiću to kao ne. Uđi u garažu, Džejmi.“Ušao sam u senovitu prostoriju što se osećala na buđ. Džejkobs po

svoj prilici nije primetio da sam se malo uplašio senki i neprijatnogmirisa. Poveo me je dublje u tamu. Zastao je i pokazao na svojihruku delo. Zinuo sam od čuda.Prečasni je coknuo jezikom kao što čine ljudi što se nečim ponose.

„Dobro došao na Spokojno jezero, Džejmi.“„Auh!“„Napravio sam ga dok sam čekao da Petsi i Mori dođu ovamo.

Trebalo je da sredim kuču dok Petsi ne stigne s nameštajem. Uradiosam nešto. Popravio sam pumpu na bunaru, na primer. Nije bilomnogo posla za mene. Tvoja mama i pripadnice Damskogsestrinstva temeljito su očistile i pripremile parohijski dom. To nije biolak posao. Gospodin Latur je dolazio sa Ors Ajlanda. Ovde niko niježiveo od Drugog svetskog rata. Zahvalio sam joj se, ali bih voleo dajoj se još jednom zahvališ u moje ime.“„Naravno, budi siguran da ču joj reći“, odvratio sam, iako ne

verujem da sam joj preneo sveštenikove reči. Slušao sam ga jednimuvetom. Svu pažnju upravio sam na sto koji je zauzimao gotovopolovinu garaže. Moja planina Lobanja izgledala je jadno upoređenju s ovim zelenim brdovitim pejzažem. Odonda sam videomnogo sličnih maketa panorama, većinom u izlozima prodavnicaigračaka. Njima su obično jezdili dugi električni vozovi. Na stolu kojije načinio prečasni Džejkobs nije bilo vozića. To i nije bio pravi sto,već table šperploče na postoljima. Na njima je bio skoro četiri metradug i oko metar i po širok seoski krajolik. Četrdeset centimetaravisoke bandere gospodarile su pejzažem. Pružale su se dijagonalnopreko makete panorame, čiji je najveći deo zauzimalo jezero spravom vodom. Blistalo se jarkoplavom bojom, čak i na oskudnomsvetlu garaže.„Uskoro ću morati da je sklonim“, rekao je, „da bih mogao da

smestim automobil u garažu. Petsi će tražiti da je uklonim.“Savio se u struku i položio ruke na kolena. Upro je pogled u

brdašca, igličaste bandere, končaste žice i veliko jezero. Na maketipanorame stajale su plastične ovce i krave. Pasle su pored vode(bile su prevelike; nisam to primetio, niti bih mario da jesam). Bilo je

mnogo uličnih svetiljki. Čudio sam se njihovom postojanju s obziromna to da nije bilo grada i ulica koje bi osvetljavale.„Kladio bih se da bi mogao voditi bitku na njoj sa svojim vojnicima,

zar ne?“„Sigurno“, rekao sam. Mogao sam da vodim čitav rat na toj maketi

panorame.Klimnuo je. „To je neizvodljivo, zato što se na Spokojnom jezeru svi

lepo slažu. Nikakve borbe nisu dozvoljene na njemu. Po tome jeslično raju. Planirao sam da ga prenesem u podrum crkve kadpočnem s UMM-om. Ti i tvoja braća mogli biste da mi pomognete utom poslu. Mislim da će se dopasti deci.“„Siguran sam da će im se svideti!“ Zatim sam dodao nešto što sam

čuo od oca. „Unerediće se od sreće!“Nasmejao se. Potapšao me je po ramenu. „Hoćeš li da vidiš čudo?“„Što da ne“, rekao sam, iako nisam bio sasvim siguran. Slutio sam

da će se desiti nešto strašno. Najedanput sam postao svestan dasmo sami u staroj garaži bez automobila, u prašnjavom budžaku kojije zaudarao kao da je godinama bio zaključan. Vrata ka spoljašnjemsvetu bila su otvorena, ali mi se činilo da su kilometar daleko.Prečasni Džejkobs mi se sviđao, ali sam poželeo da sam ostao kodkuće, bojio na podu dnevne sobe i čekao da vidim hoće li mamaosvojiti usisivač, koji će joj doneti pobedu u neprestanoj borbi sletnjom prašinom.Prečasni Džejkobs polako je mahnuo rukom iznad Spokojnog

jezera. Zaboravio sam na nervozu. Tiho zujanje razleglo se ispodimprovizovanog stola. Ličilo je na zvuk kakav ispušta naš televizorlampaš dok se zagreva. Sva sićušna ulična svetla su zasijala. Bila subleštavobela, zamalo pa previše snažna da bih gledao u njih. Bacalasu magičan mesečinast sjaj preko zelenih brda i plavih voda. Iplastične krave i ovce izgledale su stvarnije, verovatno zato što subacale senke.„Gospode, kako si to uradio?“Osmehnuo se. „Prilično dobar trik, zar ne? Bog je rekao: Nek bude

svetlost. I bi svetlost, i svetlost beše dobra. Samo što ja nisam Bog,pa moram da se oslonim na elektricitet. A to je divno, Džejmi. Zbogtog božjeg dara osećamo se odlično kad god pritisnemo prekidač zasvetlo, zar ne?“

„Pretpostavljam da je tako“, rekao sam. „Moj deda Ejmos pamtivreme bez električnog osvetljenja.“„Mnogo ljudi ga pamti“, rekao je, „uskoro će svi oni otići... i kad se

to desi, niko neće razmišljati o elektricitetu kao čudu. A on je čudo imisterija. Znamo kako funkcioniše. Gubimo iz vida da nije isto znatikako nešto funkcioniše i šta je to.“„Kako si uključio svetiljke?“, pitao sam.Pokazao je na policu iza stola. „Vidiš li crvenu sijalicu?“„Aha.“„To je fotoelektrična ćelija. Mogu da se kupe. Napravio sam je.

Projektuje nevidljiv zrak. Svetla oko Spokojnog jezera su zasijala kadsam ga prekinuo. Ako to ponovo učinim... kao sad...“ Prošao jerukom iznad pejzaža. Ulične svetiljke su se zatamnele, svele su sena svetlosne iskre i zgasnule. „Vidiš li?“„Super“, zadivljeno sam prozborio.„Pokušaj.“Podigao sam ruku. Isprva se ništa nije desilo. Prekinuo sam

svetlosni zrak tek kad sam se podigao na vrhove prstiju. Zujanjeispod stola ponovo se čulo. Svetlost je sinula.„Uspeo sam!“„Pazi da se ne unerediš od sreće“, rekao je prečasni, i prošao

rukom kroz moju kosu.„Kakvo je to zujanje? Zvuči kao naš televizor.“„Pogledaj ispod stola. Evo ovde. Uključiću svetlo da bi bolje video.“

Pritisnuo je prekidač na zidu. Nekoliko prašnjavih sijalica na tavanicije zasijalo. Nisu odagnale buđav miris (namirisao sam još neštovrelo i uljasto), ali su razvejale tamu.Sagnuo sam se. U mom životnom dobu retko sam se saginjao.

Video sam tri ili četiri kutije zalepljene s donje strane stola. Bile suizvor zujanja i uljastog mirisa.„To su baterije“, rekao je. „I njih sam napravio. Elektricitet je moj

hobi. I ovakve drangulije.“ Nacerio se kao dečak. „Volim spravice,iako izluđuju moju suprugu.“„Moj hobi je borba protiv Švaba“, rekao sam. Setio sam se da mi je

rekao da taj izraz ne zvuči lepo: „Htedoh reći, Nemaca.“„Hobi je svakom potreban“, rekao je. „I svakom je potrebno čudo ili

dva da bi spoznao kako je život više od dirinčenja od kolevke pa do

groba. Hoćeš li da vidiš još jedno čudo, Džejmi?“„Naravno!“U uglu je bio drugi sto, pokriven alatkama, komadićima žice, s tri ili

četiri razmontirana tranzistora, kakve su imali Kler i Endi, ibaterijama iz radnje. Tu je bila i mala drvena kutija. Džejkobs je uzeokutiju, spustio se na koleno da bismo bili na istom nivou. Otvorio je iizvadio majušnu figuricu u beloj odori. „Znaš li ko je ovo?“Znao sam zato što je tip izgledao gotovo isto kao moja

fluorescentna noćna svetiljka. „To je Isus. Isus s rancem na leđima.“„Nije to običan ranac, već onaj s baterijama. Pogledaj.“ Podigao je

poklopac ranca. Pokretao se na majušnoj šarki. Unutra sam videonešto što nije bilo veće od dva blistava novčića od deset centi,pokrivena tankim slojem lema. „I njih sam napravio zato što se uradnjama ne može kupiti nešto ovako malo i snažno. Mogao bih daih patentiram. Možda jednog dana, ali...“ Odmahnuo je glavom. „Tosad nije važno.“Zatvorio je ranac. Odneo je Isusa do Spokojnog jezera. „Nadam se

da si zapazio koliko je voda plava“, rekao je.„Jesam! To je najplavlje jezero koje sam video!“Klimnuo je. „I to je jedna vrsta čuda, moglo bi se reći... dok ga

pobliže ne pogledaš.“„Ozbiljno?“„To je obična boja. Ponekad razmišljam o tome, kad ne mogu da

spavam. Kako plitka voda izgleda duboka zbog malo boje.“Ćutao sam, iako mi se to činilo glupom temom za razmišljanje.

Naglo je spustio Isusa pored jezera.„Planiram da ovo iskoristim na UMM-u - kao nastavno sredstvo - ali

ću ti pokazati kao radi. Važi?“„Važi.“„Evo šta piše u četrnaestom poglavlju Jevanđelja po Mateju. Hoćeš

li da saslušaš svete reći božje, Džejmi?“„Naravno, pretpostavljam da hoću“, rekao sam. Ponovo sam osetio

nemir.„Znam da hoćeš“, rekao je, „zato što najduže pamtimo ono što

naučimo u detinjstvu. U redu, hajdemo. Dobro me slušaj. I odmahnagna Isus učenike - to znači da im je zapovedio - da uđu u lađu i

napred da idu na one strane dok on otpusti narod. I otpustivši narod,pope se na goru sam da se moli Bogu. Moliš li se ti bogu, Džejmi?“„Da, svake noći.“„Ti si dobar dečak. Dobro, vratimo se na priču. Uveče je bio sam na

gori. Brod je bio nasred mora, opkoljen velikim valovima, gonjenimsnažnim vetrom. Isus je u vreme četvrte straže krenuo ka njima.Hodao je po moru. Kad su učenici videli kako hodi po moru,uznemirili su se. Govorili su da je to duh. Urlali su od straha. Isus imse obratio, zboreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se. To je kraj pričei nek bog blagoslovi svetu reč. Dobra pripovest, zar ne?“„Pretpostavljam da jeste. Da li zboreći znači da im je govorio?

Znači, jelda?“„Tako je. Da li bi voleo da vidiš kako Isus hoda po Spokojnom

jezeru?“„Naravno! Obavezno!“Posegnuo je ispod Isusove bele odore. Figurica se pomerila. Kad je

stigla do Spokojnog jezera, nije potonula, već je nastavila dauzvišeno klizi po vodi. Za dvadesetak sekundi stigla je na drugustranu. Na njoj je bilo brdo. Pokušala je da se popne uz njega. Videosam da će se prevrnuti. Prečasni Džejkobs zgrabio ju je pre no štose to dogodilo. Posegnuo je ispod Isusove odore da bi ga isključio.„Uspeo je!“, rekao sam. „Hodao je po vodi!“„Pa...“ Čudno se osmehivao. Usne su mu se najednom kraju

savijale nadole. „Da i ne.“„Kako to misliš?“„Vidiš li mesto na kom je ušao u vodu?“„Da...“„Pruži ruku. Nešto ćeš opaziti. Pazi da ne dodirneš žice, zato što

njima teče prava električna struja. Protrešće te. Pogotovu ako su tiruke vlažne.“Oprezno sam posegnuo. Nisam verovao da izvodi praktičnu šalu na

moj račun - kao što su Teri i Kon ponekad činili - ali bio sam nanepoznatom mestu s nepoznatim čovekom i nisam bio sasvimsiguran šta radi. Činilo mi se da je voda duboka. To je bila iluzija,stvorena plavom bojom rezervoara i svetlošću koja se odražavala odpovršine vode. Prst mi je potonuo samo do prvog članka.

„Nisi na najboljem mestu“, reče prečasni Džejkobs. „Idi malo desno.Razlikuješ li levo od desnog?“Razlikovao sam. Mama me je naučila: Desna je ruka kojom pišeš.

To, naravno, ne bi pomoglo Kler i Konu. Bili su ono što je tata zvaolevacima.Pomerio sam ruku i napipao nešto u vodi. Bio je to metal, s

udubljenjem. „Mislim da sam ga našao“, rekao sam prečasnomDžejkobsu.„I ja to mislim. Pronašao si šinu po kojoj Isus hoda.“„To je magični trik!“ kazao sam. Viđao sam mađioničare u Šouu Eda

Salivana. Kon je za rođendan dobio kutiju s mađioničarskimtrikovima. Izgubio je sve osim plovećih lopti i nestajućeg jajeta.„Tako je.“„Kao Isus što hoda po vodi do onog broda!“„Ponekad“, rekao je, „plašim se da je tako.“Izgledao je tako tužno i daleko da sam se ponovo malčice uplašio.

Bilo mi ga je žao. Nije mi bilo jasno zbog čega bi bio tužan kad jeimao tako divan ko bajagi svet poput Spokojnog jezera u garaži.„To je stvarno dobar trik“, rekao sam. Potapšao sam ga po ruci.Vratio se s mesta gde je odlutao. Osmehnuo mi se. „Imaš pravo“,

rekao je. „Pretpostavljam da mi je teško bez supruge i klinca. Mislimda sam te zbog toga pozajmio, Džejmi. Vreme je da te vratim mami.“Uhvatio me je za ruku kad smo stigli do Devetke, iako na njoj nije

bilo automobila. Tako smo stigli do Metodističkog puta. Nije mismetalo što ga držim za ruku. Prijalo mi je. Znao sam da vodi računao meni.

Gospođa Džejkobs i Moris stigli su posle nekoliko dana. Klinac jebio običan balavko u pelenama, ali ona je bila lepa. U subotu, danpre no što je prečasni Džejkobs prvi put stao za propovedaonicunaše crkve, Teri, Kon i ja pomogli smo mu da preseli Spokojnojezero u crkveni podrum. Tamo će se svakog četvrtka uveče sastajatiUdruženje metodističke mladeži. Koliko je jezero plitko, bilo je veomavidljivo bez vode, kao što se jasno videla i šina s udubljenjem.Prečasni Džejkobs naveo je Terija i Kona da se zakunu da će čuvati

tajnu. Objasnio je da ne želi da pokvari doživljaj maloj deci (u tomtrenutku osećao sam se kao veliki, što mi je veoma prijalo). Pristali

su. Mislim da su obojica održali reč, ali su svetla u podrumu crkvebila mnogo snažnija od onih u garaži. Lepo se videlo da je Spokojnojezero samo široka barica ako ste stajali blizu maketi panorame ipažljivo posmatrali. Videla se i šina s udubljenjem. Do Božića su sviznali.„To je obična prevara“, rekao mi je Bili Paket jednog četvrtka po

podne. On i njegov brat Roni mrzeli su veronauku, ali ih je mamaterala da idu. „Povratiću ako nam još jednom pokaže taj trik i ispričapriču o hodanju po vodi.“Hteo sam da se potučem s njim zbog toga, ali nisam. Bio je veći od

mene. Bio mi je prijatelj i imao je pravo.

II

TRI GODINE. KONRADOV GLAS. ČUDO

Prečasni Džejkobs otpušten je zbog propovedi koju je održao ucrkvi dvadeset prvog novembra 1965. godine. Lako pronalazim tajdatum na internetu, zato što sam ga stavio među favorite. Održao jepropoved u nedelju pre Dana zahvalnosti. Sedam dana kasnijenestao je iz naših života. Otišao je sam. Petsi i Moris - kog su klinciiz UMM-a zvali Prilepak Mori - već su otišli, baš kao i plimut belveders automatskim menjačem s ručicom menjača na komandnoj tabli.Ispostavilo se da iznenađujuće dobro pamtim tri godine između

prvog viđenja Spokojnog jezera i dana Strašne propovedi, iako bihvam pre početka pisanja ovog svedočanstva rekao da sam gotovosve zaboravio. Šta mislite, koliko ljudi raspolaže živopisnimuspomenama na događaje između šeste i devete godine života? Alipisanje je divno i strašno. Otvara duboke, dotad nedostupne, bunareuspomena.Poželeo sam da dignem ruke od sastavljanja ovog svedočenja i da

napišem - nimalo tanku - knjigu o tim godinama i tom svetu što setoliko razlikuje od ovog u kom sad obitavam. Sećam se majke,nepojmljivo lepe na jutarnjem suncu, kako stoji pored daske zapeglanje u letnjoj haljinici. Sećam se kako plivam u Harijevomjezercetu s braćom u prevelikim kupaćim gaćama neugledne zeleneboje. Govorili smo jedan drugom da je glibavo dno jezerceta odbalege, iako smo znali da gacamo po blatu (verovatno samo poblatu). Sećam se sanjivih popodneva u školi u Vest Harlouu od jedneučionice. Sedeo sam na zimskim kaputima u ćošku za pisanje ipokušavao da naučim sirotog glupog Dikija Ozguda da napiše rečžirafa. Sećam se da mi je govorio: Z-z-zašto da je p-p-pišem, kad jenikad nisam v-v-video?

Sećam se mreže zemljanih puteva koja je premrežavala grad,igranja klikera u školskom dvorištu na odmoru jednog hladnogaprilskog dana i tužne molitve vetra među borovima dok sam ležao upostelji nakon što sam se pomolio bogu, čekajući da zaspim. Sećamse oca kako izlazi iz garaže s francuskim ključem u ruci, kapom snatpisom MORTON ULJE ZA LOŽENJE natučenom na čelo i krvikoja curi po zamašćenim prstima. Sećam se kako Ken Makenzinajavljuje crtaće s Popajem u Majti najnti šouu i kako sam morao daprepustim televizor kad bi Kler došla s prijateljicama zato što su hteleda gledaju Amerikan bendstend da bi znale šta cure nose. I danasuzdrhtim kad se setim zalazaka sunca crvenih kao krv na očevimšakama.Sećam se još hiljadu sitnica, uglavnom dobrih, ali nisam seo za

kompjuter da bih nataknuo ružičaste naočare i prizivao slatkunostalgiju. Selektivno pamćenje je među najvećim grehovimastarosti. Nemam vremena za tako nešto. Prošlost nije bila uvek lepa.Živeli smo na selu. Takav život bio je težak u to doba. Pretpostavljamda je još takav.Moj prijatelj Al Nouls zaglavio je levu ruku u očevu mašinu za

razvrstavanje krompira. Izgubio je tri prsta pre nego što je gospodinNouls stigao da isključi glomaznu opasnu spravu. Zatekao sam sena licu mesta. Pamtim kako su se kaiševi zacrveneli i kako je Alvrištao.Moj otac je (zajedno s Terijem, odanim i neveštim pomoćnikom)

osposobio Drumsku raketu - bože, kako prekrasnu, razornu bukustvaraše taj oživljeni motor! Predao ju je, sveže ofarbanu i s brojem19 ispisanim na stranicama, Dvejnu Robišou da bi se s njomtakmičio na trkalištu u Kasl Roku. Idiot ju je prevrnuo i uništio uprvom krugu. Izvukao se bez ogrebotine. „Pedala za gas sigurno sezaglavila“, rekao je s budalastim osmehom. Otac je kazao da se togdana samo Dvejn zaglavio na trkalištu.„Nadam se da si shvatio da ne bi trebalo da poveravaš ništa vredno

Robišoovima“, rekla mu je majka. Otac je zavukao ruke u džepovetako duboko da sam video rub njegovog donjeg veša. Verovatno jeto uradio da bi bio siguran da neće pobeći i otići negde gde ne bitrebalo.

Leni Makintoš, poštarov sin, izgubio je oko kad se sagnuo da vidizašto petarda dinamitara koju je gurnuo u konzervu ananasa nijeeksplodirala.Moj brat Konrad izgubio je glas.Sad vam je jasno da ni u to doba nije sve bilo lepo i krasno.

Prečasni Džejkobs uspeo se prve nedelje na propovedaonicu. Ucrkvi je bilo više ljudi nego ranijih godina, kad je u njoj propovedaozdepasti, sedokosi, dobroćudni gospodin Latur. Stari propovednikisporučivao je dobronamerne ali neupečatljive propovedi ineizostavno ronio suze na Dan majki, koji je zvao Majčina nedelja(ove podatke dugujem majci, koja mi ih je saopštila godinamakasnije - slabo sam zapamtio gospodina Latura). U crkvi nije bilouobičajenih dvadesetak nego skoro četiri puta više vernika. Sećamse kako su uglas pojali pohvalne pesme: Praise God from Whom allblessings flow, Praise Him the creatures here below. Naježio sam se.Gospođa Džejkobs umela je s orguljama. Njena plava kosa - vezanajednostavnom crnom trakom - blistala se u svim bojama na svetlostis vitražnog prozora.Vraćali smo se kući iz crkve en famille. Najboljim, nedeljnim

cipelama podizali smo oblačiće prašine. Išao sam odmah izaroditelja. Čuo sam kako mama s olakšanjem govori: „Mislila sam daće nam zato što je tako mlad držati lekcije o građanskim pravima,zabrani regrutacije ili o nečem sličnom. Umesto toga čuli smo veomalepu propoved zasnovanu na Bibliji. Mislim da će se ljudi vratiti ucrkvu, a ti?“„Vratiće se na neko vreme“, reče otac.Ispostavilo se da su i mama i tata na svoj način bili u pravu. Broj

vernika nikad nije pao na nivo propovedništva gospodina Latura - štoće reći desetak duša zimi, okupljenih oko peći na drva u promajnojcrkvi - ali je neosetno opao na šezdeset, pa pedeset, da bi sezadržao oko brojke od četrdeset, kao barometar nepredvidivogletnjeg dana. Niko nije tu pojavu povezivao s uvek jasnim, prijatnim ina Bibliji zasnovanim (nikad nisu imale veze s atomskim bombama ilimarševima slobode) propovedima gospodina Džejkobsa. Poseta sejednostavno proređivala.

„Ljudi se sve ređe okreću bogu“, rekla je majka, posle naročitoslabo posećene propovedi. „Jednog dana žaliće zbog toga.“

I Udruženje metodističke mladeži u te tri godine doživelo jeskromnu renesansu. U Laturovo doba četvrtkom uveče retko seokupljalo više od desetoro dece. Četvoro je nosilo prezime Morton:Kler, Endi, Kon i Teri. U to doba smatran sam premladim da bihprisustvovao veronauci. Endi mi je zbog toga ponekad lupao čvrge izvao me srećnikom. Kad sam jednom pitao Terija kako je tada bilona okupljanjima, slegnuo je ramenima. „Pevali smo pesme, čitaliBibliju i obećavali da nikad nećemo piti alkoholna pića ili pušiticigarete. Pričao nam je da volimo svoje majke, da katolici odlaze upakao zato što poštuju idole i da Jevreji vole pare. Rekao nam je daIsus sluša kad god neko od naših prijatelja priča masne šale.“Posećenost je pod novim režimom dostigla nivo od tridesetoro dece

između šest i sedamnaest godina. To je stvorilo potrebu zanabavkom novih stolica na rasklapanje. Deca nisu dolazila u većembroju zbog mehaničkog Isusa prečasnog Džejkobsa koji je jezdiopreko Spokojnog jezera. Uzbuđenje izazvano tim čudom brzo jesplasnulo, čak i kod mene. Ne verujem da je poseta narasla ni zbogslika Svete zemlje na zidovima.Povećanje posete imalo je veze sa sveštenikovom mladošću i

poletom. Organizovao je igre i zajedničke aktivnosti na otvorenom,naporedo s verskim podučavanjem. Objašnjavao nam je da to činizato što se većina Isusovog propovedanja odvijala na otvorenomprostoru, što znači da hrišćanstvo nije ograničeno samo na crkvu. Idalje smo čitali Bibliju, ali smo to radili igrajući se muzičkih stolica.Često bi neko pao na pod tragajući za četrnaestim poglavljem idevetim stihom Ponovljenog zakona ili Timotejom 2:12. To je biloprilično smešno. Deca su dolazila i zbog igrališta za bejzbol, koje jeuz Konovu i Edijevu pomoć napravio iza crkve. Dečaci su pokatkadigrali bejzbol četvrtkom, dok su devojčice navijale. Ponekad sudevojke igrale, a dečaci (nadajući se da su devojčice zaboravile daje njihov red za igru i da su došle u suknjama) navijali za njih.Zanimanje prečasnog Džejkobsa za elektricitet često je igralo

značajnu ulogu u razgovorima s mladeži, četvrtkom uveče. Sećamse kad nas je jednog popodneva pozvao i zamolio Endija da dođe u

džemperu na veronauku. Pozvao je mog brata da stane u središteprostorije kad smo se okupili. Rekao je da će nam pokazati teretgreha. „Iako sam siguran da nisi veliki grešnik, Endru“, dodao je.Moj brat se nervozno osmehnuo, ali ništa nije rekao.„Ne radim ovo da bih vas uplašio, deco“, rekao je. „Ima sveštenika

koji veruju u takav pristup, ali ja ne igram u tom kolu. Pokazaću vamkako to izgleda da biste znali.“ (Kasnije sam naučio da ljudi uvekgovore tako nešto pre no što vas nasmrt uplaše.) Naduvao jenekoliko balona. Rekao nam je da zamislimo da svaki teži desetakkilograma. Podigao je prvi i rekao: „Ovaj simbolizuje laganje.“Protrljao ga je o košulju i prislonio na Endijev džemper. Čvrsto sezalepio za njega.„Ovaj simbolizuje krađu.“ Zalepio je još jedan balon na Endijev

džemper.„Ovaj simbolizuje bes.“Nisam siguran, ali čini mi se da je zalepio sedam balona na Endijev

džemper iz kućne radinosti, po jedan za svaki od smrtnih grehova.„To je više od sedamdeset kilograma grehova“, rekao je. „To je

veliki teret! Ali ko uklanja svetske grehe?“„Isus!“, odvratio je poslušni hor glasova.„Tako je. Evo šta se dešava kad zatražite oproštaj.“ Odnekud je

izvukao iglu. Probušio je sve balone, uključujući i onaj koji seoslobodio i poleteo uvis. Morao je da ga uhvati i ponovo prilepi zaEdija. Mislim da smo svi smatrali da je bušenje balona zanimljivijideo lekcije od svetog statičkog elektriciteta.Najimpresivniju demonstraciju elektriciteta izvodio je pomoću

sopstvenog izuma koji je zvao Jakovljevim merdevinama. Bila je tometalna kutija veličine ormarića gde se nalazila moja plastičnavojska. Iz nje su štrčale dve žice, nalik na televizijsku antenu. Kad biuključio uređaj (radio je na struju iz mreže, umesto na baterije) iokrenuo prekidač sa strane, duge iskre popele bi se uz žice. Bile sutako sjajne da smo ih jedva posmatrali. Sunule bi s vrha i nestale.Menjale bi boju kad bi poprskao žice nekim praškom. Devojke sustenjale od zadovoljstva.I ta predstava imala je neki religiozni smisao - makar u umu Čarlsa

Džejkobsa - ali sam ga zaboravio. Možda je imala neke veze saSvetim Trojstvom? Komplikovane, egzotične ideje bledele su i

nestajale kao prolazna groznica u odsustvu Jakovljevih merdevina,razigranih šarenih iskri što su se oglašavale kao razgoropađenedivlje mačke.Ipak se veoma jasno sećam jednog mini-predavanja. Opkoračio je

naopako okrenutu stolicu. Posmatrao nas je preko naslona. Njegovasupruga gledala nas je s klavirske stoličice, smerno prekrštenih rukuna krilu i blago oborene glave. Molila se, ili dosađivala. Znao sam daje ovo drugo bio slučaj s najvećim delom prisutnih. Većinametodističke mladeži iz Harloua počela je da se umara odelektriciteta i pratećih čudesa.„Deco, nauka nas uči da je elektricitet kretanje atomskih čestica,

elektrona pod naponom. Elektroni se kreću, stvarajući električnustruju. Što je kretanje brže, voltaža je veća. To je nauka. Nauka jedobra, ali je ograničena. Znanje u jednom trenutku presušuje. Štaelektroni uistinu predstavljaju? Nauka kaže da su to atomi podnaponom. U redu, to lepo zvuči, ali šta su atomi?“Nagnuo se napred, preko naslona stolice. Usmerio je plave oči (i

one su izgledale naelektrisano) na nas.„To niko ne zna! To je prostor u kom se pojavljuje religija. Elektricitet

su jedna od božjih vrata ka beskonačnosti.“„Voleo bih da donese električnu stolicu i sprži nekog belog mišića“,

rekao je Bili Paket jedne večeri posle blagoslova. „To bi bilozanimljivo.“Većina nas se, uprkos čestim (i sve dosadnijim) lekcijama o svetoj

voltaži, radovala školi četvrtkom uveče. Prečasni Džejkobs se, kadnije bio nadahnut hobijem, izražavao živo i zanimljivo napredavanjima zasnovanim na Svetom pismu. Govorio je oproblemima s kojima smo se svakodnevno suočavali - odmaltretiranja u školi, do iskušenja da prepisujemo na proveramaznanja. Uživali smo u igrama, u najvećem broju predavanja i upevanju zato što je gospođa Džejkobs bila umešna pijanistkinja kojanikad nije grešila ili otezala u izvođenju.I nije znala da svira samo crkvene pesme. Jedne nikad

nezaboravljene noći odsvirala je tri pesme Bitlsa. Pevali smo s njomuz From Me to You, She Loves You i I Want to Hold Your Hand.Moja majka se klela da je Petsi Džejkobs sedamdeset puta bolja naklaviru od gospođe Latur. Crkvenjaci su se jednodušno složili s

predlogom mlade sveštenikove supruge da se od dobrotvornihpriloga kupi klavirsko pojačalo iz Portlanda.„Možda ne bi bilo loše da ubuduće ne izvodite pesme“, rekao je

gospodin Kelton, crkvenjak s najdužim stažom u metodističkoj crkviu Harlouu. „Deca mogu da ih čuju i na radiju. Više bismo voleli da sedržite... pa... hrišćanskih melodija.“Gospođa Džejkobs je promrmljala da se slaže, smerno oborenih

očiju.

U igri je bio još jedan činilac: Čarls i Petsi Džejkobs bili su veomaseksepilni. Pomenuo sam da su se Kler i njene prijateljice zatreskaleu njega. Ubrzo se i većina momaka zatreskala u nju. To se desilozato što je Petsi Džejkobs bila divna žena. Imala je plavu kosu,kremast ten, pune usne i krupne zelene oči. Koni se kleo da imaveštičje moći, zato što bi mu kolena klecnula kad god bi upravilazelene oči na njega. Zbog takvog izgleda pratilo bi je mnoštvoglasina da je koristila više šminke od neupadljivog karmina. Udvadeset trećoj ništa više nije joj bilo potrebno. Mladost je bila njenašminka.Nedeljom je nosila savršeno pristojne haljine do kolena ili listova,

iako su tih godina rubovi ženskih haljina počeli da se nezaustavljivopenju uz noge. Na okupljanjima UMM-a četvrtkom uveče nosila jesavršeno pristojne pantalone i bluze (prikladne i totalnoodgovarajuće, kako je govorila moja majka). Majke i bake iz pastve ipored toga pažljivo su je motrile, zato što je i ta savršeno pristojnaodeća otkrivala stas zbog kog su prijatelji moje braće ponekadkolutali očima ili trzali rukom kao da su dodirnuli ringlu koju je nekozaboravio da isključi. Igrala je bejzbol na devojačkim večerima.Jednom sam čuo brata Endija - u to vreme četrnaestogodišnjaka -kako govori da je posmatranje gospođe Džejkobs kako trči pobazama istinsko religiozno iskustvo.Uspevala je da svira klavir na okupljanjima četvrtkom uveče i da

učestvuje u većini aktivnosti UMM-a, zato što je svuda vodiladečačića sa sobom. Bio je poslušno dete, lako za čuvanje. Svi suvoleli Morija. Koliko se sećam, čak je i Bili Paket, taj mladi ateist unastanku, voleo Morija, koji gotovo nikad nije plakao. Jedva da bizajecao kad bi pao i izgulio kolena. Prestao bi da plače čim bi ga

neka devojčica podigla i pomazila. Sledio nas je gde god je mogaokad bismo izašli da se igramo. Krenuo bi za devojčicama kada ne bimogao da drži korak s dečacima. Pazile su ga na časovimaveronauke. Ljuljale su ga u skladu s ritmom na časovima pevanja.Tako je i dobio nadimak Prilepak Mori.Kler ga je naročito volela. Dobro se sećam - iako sam siguran da je

to višeslojna uspomena - kako sede u ćošku s igračkama. On je nastoličici, a Kler na kolenima pored njega. Pomaže mu da nešto obojiili da napravi zmiju od domina. „Želela bih da imam četvoro takvihkad se udam“, jednom se poverila majci. Tad je imala okosedamnaest godina. Bila je na pragu završetka UMM-a.„Želim ti sreću u tom pogledu.“, reče majka. „Samo se nadam da će

tvoji biti lepši od Morija, Kler.“Ovo je bila malo gruba, ali nimalo neistinita opaska. Iako je Čarls

Džejkobs bio zgodan muškarac, a Petsi Džejkobs veoma lepa mladažena, Prilepak Mori bio je neupečatljiv kao krompir-pire. Imao jesavršeno okruglo lice koje me je podsećalo na lice Čarlija Brauna.Kosa mu je bila neupadljivo smeđa. Očeve oči bile su plave, majčinečarobno zelene, a Morijeve smeđe. Devojčice su ga odreda volele,govoreći da bi volele da imaju bepče poput njega. Dečaci su seprema njemu odnosili kao prema mlađem bratu. Bio je našamaskota. Bio je Prilepak Mori.Jednog februarskog četvrtka uveče, s braćom i sestrom vraćao sam

se iz parohijskog doma, obraza crvenih od sankanja iza crkve(prečasni Džejkobs montirao je električno osvetljenje na stazi).Pevali smo I’m Henry the Eight iz sveg glasa. Sećam se da su Endi iKon bili naročito dobro raspoloženi zato što su doneli sanke i posadiliMorija ispred sebe. Mališan se neustrašivo vozio. Ličio je na figuruna brodskom pramcu.„Volite ta okupljanja, zar ne?“, pitao nas je otac. Mislim da je u

njegovom glasu bilo blagog čuđenja.„Da!“, rekao sam. „Hiljadu puta iščitali smo Bibliju. Zatim smo izašli

da se sankamo! I gospođa Džejkobs se sankala s nama. Stalno jepadala sa sanki!“Smejao sam se. On se smejao sa mnom. „To je sjajno, ali jeste li

išta naučili, Džejmi?“

„Ljudska volja trebalo bi da bude produžetak božje volje“, rekaosam. Ponavljao sam navode s noćašnjeg predavanja. „Naučio sam ida će doći do kratkog spoja ako povežem negativni i pozitivni polbaterije žicom.“„To je istina“, rekao je. „Zbog toga moraš da paziš kad startuješ kola

na kablove, ali ne vidim ništa hrišćansko u tom saznanju.“„Naravoučenije je hrišćansko. Onaj ko radi nešto pogrešno zato što

misli da će tako nešto popraviti, neće uspeti u svom naumu.“„Uh.“ Dohvatio je poslednje izdanje Kar end drajvera, s prelepim

jaguarom XK-E na naslovnoj stranici. „Pa, znaš kako se kaže,Džejmi: Put u pakao popločan je dobrim namerama.“ Dodao je poslekraćeg razmišljanja: „I osvetljen električnim svetiljkama.“Nasmejao se. Smejao sam se s njim iako nisam shvatio šalu, ako

se uopšte radilo o šali.

Endi i Kon drugovali su s braćom Ferguson, Normom i Halom. Bilisu dođoši ili posetioci izdaleka. Fergusonovi su živeli u Bostonu, štoznači da su se družili na letnjim raspustima. Imali su letnjikovac najezeru Lukaut, na kilometar i po od naše kuće. Dva para braće srelasu se na letnjoj biblijskoj školi.Porodica Ferguson imala je pristup odmaralištu na Kozjoj planini.

Kon i Endi ponekad su ga posećivali s njima. Vozili su se velikimkombijem Fergusonovih. Plivali su i ručali u klubu. Rekli su da jebazen hiljadu puta bolji od Harijevog jezerceta. Ni Tedi ni ja nismomnogo marili za to - našoj bari ništa nije falilo, imali smo svojedruštvo - ali je Kler pucala od zavisti. Htela je da vidi kako živebogataši.„Žive kao mi, draga moja.“, reče mama. „Greše oni što tvrde da su

bogataši drugačiji.“Kler je provlačila odeću kroz valjke za ceđenje na našoj staroj

mašini za pranje. „Sumnjam u to“, rekla je napućenih usana.„Endi kaže da cure koje plivaju u bazenu nose bikinije“, rekao sam.Majka je zafrktala. „To je isto kao da plivaju u grudnjacima i

gaćicama.“„Volela bih da imam bikini“, napomenula je Kler. Pretpostavljam da

je to bila provokacija, kakve sedamnaestogodišnjakinje uživaju dapriređuju roditeljima.

Majka joj je pripretila prstom. Sapun je kapao s kratko podrezanognokta. „Tako cure zatrudne, gospođice.“Kler je mudro vratila servu. „U tom slučaju trebalo bi da zabraniš

Konu i Endiju da idu tamo. Neka cura mogla bi da zatrudni posledruženja s njima.“„Zatvori gubicu“, reče majka. Upravila je pogled u mom pravcu.

„Pazi šta pričaš pred decom.“Kao da nisam znao od čega devojke zatrudne: od seksa. Dečaci

legnu preko njih. Muvaju se dok ne dobiju osećaj. Kad se to desi, izdečakovog miška poteče nešto misteriozno što se zove sperma. Onautone u devojčin stomak. Devet meseci kasnije vreme je za pelene idečja kolica.Roditelji nisu zabranili Konu i Endiju da posećuju odmaralište

jednom ili dva puta nedeljno na letnjem raspustu, uprkos sestrinomoštrom protivljenju. Kad su Fergusonovi došli na februarski raspust1965. godine i pozvali moju braću na skijanje, roditelji su ih bezoklevanja poslali na Kozju planinu. Pričvrstili su iskrzane stare skijena krov kombija, pored sjajnih novih skija Fergusonovih.Kon se sa skijanja vratio s ružnom crvenom modricom na grlu. „Da

li si skrenuo sa staze i naleteo na granu?“, pitao ga je tata kad jedošao na večeru i video ozledu.Kon, odličan skijaš, našao se uvređenim. „Bože, tata, otkud ti ta

pomisao. Trkao sam se s Normom. Spuštali smo se naporedo,đavolskom brzinom...“Mama je mahnula viljuškom na njega.„Izvini, mama, vrtoglavom brzinom. Norm je udario o snežnu grbinu

i izgubio ravnotežu. Zamlatarao je rukama, evo ovako“ - pokazao imje, i gotovo prosuo mleko iz čaše - „udario me je u vrat skijaškimštapom. Bolelo je kao sam... znate, neopisivo me je bolelo. Sad mi jebolje.“Samo što nije bilo. Sutradan se crvena modrica istanjila, ali mu je

glas bio promukao. Do večeri se sveo na nivo slabašnog šapata.Dva dana kasnije potpuno je onemeo.

Dijagnoza doktora Renoa bila je istegnuće vrata koje je dovelo doistezanja nerva grkljana. Rekao je da je viđao takve slučajeve i da ćeKonradov glas za nedelju-dve početi da se vraća. Krajem marta biće

zdrav kao dren. Nema razloga za brigu. Doktor nije imao zbog čegada brine, njegov glas bio je dobar. To se nije moglo reći za mogbrata. Kon je april dočekao pišući poruke i gestikulirajući kad god bihteo nešto da saopšti. Uporno je išao u školu iako su dečaci počelida mu se podsmevaju, pogotovo nakon što je rešio problem učešćana času (do izvesne mere) tako što je na jednom dlanu napisao DA,a na drugom NE. Imao je gomilu kartica za sadržajniju komunikaciju.Ispisao ih je štampanim slovima. Društvo iz škole najviše je voleloonu s natpisom MOGU LI U TOALET?Kon je sa osmehom primao zadirkivanje. Znao je da bi u protivnom

prošao još gore. Jedne noći ušao sam u sobu koju je delio s Terijem.Zatekao sam ga kako bezglasno plače na svom krevetu. Prišao sammu. Pitao sam ga šta nije u redu. To je bilo glupo pitanje, pošto samznao šta ga muči, ali u takvim prilikama morate nešto reći. Mogaosam to da kažem pošto mene Skijaški štap sudbine nije udario povratu.Izlazi! Oblikovao je reč ustima. Obrazi i čelo, pokriveni svežim

bubuljicama, goreli su. Oči su mu se nadule od plača. Izlazi, izlazi!Zatim me je šokirao: Jebeno izlazi napolje, balavi kurcožderu!Tog proleća u majčinoj kosi pojavile su se prve sedine. Kad se tata

jednog popodneva vratio kući s posla umorniji no inače, mama mu jerekla da moraju odvesti Kona u Portland kod specijaliste. „Dovoljnosmo čekali“, rekla je. „Ona stara budala Džordž Reno može da pričašta hoće, ali ja znam šta se desilo, baš kao i ti. Nepažljivi slinavibogataš pocepao je našem sinu glasne žice.“Otac je umorno seo za sto. Nisu primetili da neobično dugo skidam

patike. „Ne možemo da priuštimo tako nešto, Lora“, rekao je.„Mogao si da priuštiš hajram oil u Gejts Folsu!“, rekla je oštrim,

gotovo režećim glasom, kakav nikad ranije nisam čuo.Sedeo je pogleda uperenog u sto, umesto u nju, iako na njemu nije

bilo ničeg izuzev stolnjaka s crveno-belim kvadratićima. „Upravozbog toga ne možemo da priuštimo specijalistički pregled. Klizamose po veoma tankom ledu. Znaš kakva je bila zima.“Svi smo znali: bila je topla. Kad porodični prihod zavisi od prodaje

ulja za loženje, pažljivo pratite termometar između Dana zahvalnostii Uskrsa, sa nadom da će crvena linija ostati na niskom nivou.

Mati je stajala za sudoperom. Zarila je ruke u oblak sapunice.Sudovi su negde ispod oblaka zvečali, kao da želi da ih polomiumesto da ih opere. „Morao si da ga kupiš, zar ne?“ Još je pričalaonim tonom. Mrzeo sam ga. Htela je da ga ponizi. „Veliki naftnimagnatu!“„Posao je dogovoren pre no što se Kon povredio“, rekao je, ne

dižući pogled. Ponovo je zario ruke duboko u džepove. „Sklopljen jeu avgustu. Zajedno smo čitali Old farmers almanah. Predviđao jehladnu i snežnu zimu, najhladniju od završetka Drugog svetskograta. Zaključili smo da će to biti pravi potez. Proverila si sve brojkena računskoj mašini.“Sudovi su zvečali ispod sapunice. „Pozajmi!“„Mogao bih, ali, Lora... slušaj me.“ Konačno je podigao pogled.

„Moraću da pozajmim samo da bismo pregurali leto.“„On je tvoj sin!“„Znam da jeste, prokletstvo!“, zaurlao je tata. Preplašio me je.

Sigurno je preplašio i majku, zato što sudovi ispod oblaka sapuniceovog puta nisu samo zazvečali. Razbili su se. Podigla je ruke. Jednaje krvarila.Pružila ju je prema njemu - kao moj onemeli brat koji pokazuje DA

ili NE razredu - i rekla: „Vidi šta si me naterao da u...“ U tom časuugledala me je kako sedim na gomili drva za potpalu i piljim ukuhinju. „Beži odatle! Idi napolje da se igraš!“„Lora, ne istresaj se na Džej...“„Izlazi!“, povikala je. Kon bi tako vikao na mene, da je imao glasa.

„Bog mrzi njuškala!“Rasplakala se. Istrčao sam kroz vrata. I ja sam plakao. Sjurio sam

se niz Metodističko brdo i pretrčao Devetku, ne gledajući ni levo nidesno. Nisam ni znao da trčim u parohijski dom. Bio sam previšepotresen da bih pomislio da potražim pastirski savet. Trčao bih dokne padnem da se Petsi Džejkobs nije zatekla u prednjem dvorištu, ukom je proveravala je li neki cvet posađen prošle jeseni iznikao. Bilaje tamo i pozvala moje ime. Jedan deo mene hteo je da nastavi datrči, ali - kao što sam već rekao - bio sam lepo vaspitan i kad sam biopotresen. Stoga sam se zaustavio.Prišla mi je. Dahtao sam, oborene glave. „Šta se desilo, Džejmi?“

Ništa nisam rekao. Obuhvatila mi je bradu prstima i podigla glavu.Video sam Morija. Sedeo je na travi pored parohijskog doma,okružen kamionima igračkama. Osmehivao mi se.„Džejmi? Šta nije u redu?“Učeni smo da budemo ljubazni i da ne pričamo o onom što se

dešava u porodici. To je bio jenkijevski običaj. Razvezala mi je jezikljubaznošću. Sve sam joj rekao: za Konovu nevolju (ubeđen sam daniko od roditelja, uprkos velikoj zabrinutosti, nije bio upoznat spravim razmerama problema), za majčin strah da su njegove glasnežice pokidane i da više nikad neće progovoriti, za njen zahtev da seide kod specijaliste i tatino mišljenje da to ne možemo priuštiti. Vikame je najviše pogodila. Nisam joj rekao za neobični glas kojim jemajka govorila, ali samo zato što nisam znao kako da ga opišem.Oglasila se, kad sam ućutao: „Idi u šupu, moraš da porazgovaraš

sa Čarlijem.“

Šupa je postala Džejkobsova radionica otkako je belveder zauzeosvoje mesto u garaži parohijskog doma. Petsi me je uvela u nju.Petljao je nešto oko televizora bez ekrana.„Kad sastavim ovo luče“, rekao je prebacivši ruku preko mog

ramena i izvadivši maramicu iz zadnjeg džepa, „moći ću da hvatamtelevizijske stanice iz Majamija, Čikaga i Los Anđelesa. Obriši oči,Džejmi. I tvoj nos zahteva izvesnu pažnju, kad smo već kod toga.“Očarano sam posmatrao kutiju televizora dok sam se brisao. „Hoće

li stvarno moći da hvata stanice iz Čikaga i Los Anđelesa?“„Ma kakvi, šalio sam se. Pokušavam da ugradim pojačivač signala,

što će mi omogućiti da uhvatim nešto pored Kanala 8.“„Mi hvatamo 6 i 13“, rekao sam. „Iako Šestica ima nešto snega.“„Imate krovnu antenu. Porodica Džejkobs oslanja se na sobnu.“„Zašto je ne kupite? Prodaju ih u Vestern autu u Kasl Roku.“Nacerio se. „Dobra ideja! Staću pred crkvenjake na tromesečnom

sastanku. Reći ću im da ću potrošiti nešto novca od dobrotvornihpriloga za kupovinu televizijske antene, da bi Mori mogao da gledaMajti najnti, a gospođa i ja Petikout džankšen1 utorkom uveče. Tosad nije važno, Džejmi. Reci mi zašto si tako tužan.“Pogledom sam potražio gospođu Džejkobs. Nadao sam se da će

me poštedeti ponavljanja tužne priče, ali se ona tiho iskrala iz šupe.

Uhvatio me je za ramena i poveo do nogara za sečenje drva. Biosam dovoljno visok da sednem na njih.„Da li je Kon u pitanju?“Naravno da je pogodio. Molba za povratak Konovog glasa bio je

deo svake molitve tog proleća na okupljanjima UMM-a. Molili smo sei za druge mlade ljude koji su proživljavali teške trenutke (slomljenekosti bile su najzastupljenije, Bobi Andervud gadno se opekao, KeriDoti morala je da se ošiša do glave i istrlja lobanju sirćetom kad jenjena zaprepašćena majka videla da joj vaške mile po kosi).Prečasni Džejkobs i njegova supruga nisu znali u kako teškomstanju je Kon i kako se ta muka proširila na sve ukućane kao veomaopasan virus.„Tata je proletos kupio hajram oil“, rekao sam. Ponovo sam se

rasplakao. Mrzeo sam to zato što to rade samo klinci, ali nisammogao da se zaustavim. „Rekao je da je cena predobra da bipropustio takvu priliku. Imali smo toplu zimu. Cena ulja za loženjepala je na pola dolara za četiri i po litre. Ne mogu da priušte lekara-specijalistu. Da ste je čuli, znali biste da nije zvučala kao mama. Tataponekad gura ruke u džepove, zato...“ Jenkijevska suzdržanostponovo se nametnula. Rekao sam samo: „Ne znam zašto to čini.“Ponovo mi je pružio maramicu. Uzeo je metalnu kutiju s radnog

stola dok sam se brisao. Žice su štrčale na sve strane, kao lošepodšišana kosa.„Evo pojačala.“, rekao je. „Mog izuma. Kad ga priključim, biće

dovoljno da izbacim žicu kroz prozor i da je produžim do krova.Zatim ću je pričvrstiti na... ono.“ Pokazao je na uspravljene zarđalevile u ćošku šupe. „One će biti Džejkobsova priručna antena.“„Da li će hvatati signale?“, pitao sam.„Ne znam. Mislim da hoće. Verujem da su, čak i ako budu

funkcionisale, dani televizijskih antena odbrojani. U sledećih desetgodina televizijski signali putovaće telefonskim kablovima. Bićemnogo više od tri televizijska kanala. Signali će do 1990. godinestizati sa satelita. Znam da ovo zvuči kao naučna fantastika, ali tatehnologija već postoji.“Pogled mu je bio snen. Pomislio sam: Sasvim je zaboravio na

Kona. Sad znam da to nije bila istina. Samo je meni davao vremenada se povratim i možda sebi, za razmišljanje.

„Ljudi će se isprva diviti novim izumima. Ubrzo će početi da ihuzimaju zdravo za gotovo. Reći će: Baš fino, imamo telefonskuteleviziju ili Imamo zemaljsku satelitsku televiziju. U oba slučaja ćegrešiti. I jedno i drugo tehnološko čudo biće dar elektriciteta, koji jetoliko bitan i prisutan da ga više ne opažamo. Ljudi vole da kažu: To ito je slon u dnevnoj sobi, misleći da je nešto suviše veliko da bi bilozanemareno. Ali neće se opažati ni slon, ako se provodi dovoljnovremena u dnevnoj sobi.“„Izuzev kad budeš morao da počistiš kaku“, rekao sam.Ta opaska nagnala ga je na grohotan smeh. Smejao sam se s njim,

uprkos očima nateklim od plakanja.Prišao je prozoru i pogledao napolje. Dugo je ćutao, s rukama na

leđima. Okrenuo se i rekao: „Hoću da večeras dovedeš Kona uparohijski dom. Hoćeš li to učiniti?“„Naravno“, rekao sam, bez mnogo poleta. Mislio sam da razmišlja o

zajedničkoj molitvi. To nije moglo da škodi, ali mnogo molitavaizrečeno je za Konovo zdravlje bez ikakvog uspeha.

Roditelji nisu imali ništa protiv našeg odlaska u parohijski dom(morao sam da ih pitam odvojeno, zato što su te večeri jedvarazmenili pokoju reč). Konija sam morao da nagovaram, verovatnozato što ni sam nisam bio ubeđen u uspeh poduhvata. Nisamodustao, zato što sam dao reč prečasnom. Zatražio sam pomoć odKler. Njena vera u moć molitve bila je mnogo snažnija od moje.Raspolagala je vlastitim moćima. Verujem da su proisticale izčinjenice da je bila jedina devojka među muškarcima. Samo je Endiod četvoro braće Morton - njoj najbliži po uzrastu - mogao da jojodoli kad bi ga trepćući za nešto zamolila.Trojka je prešla Devetku, bacajući duge senke u svetlosti punog

meseca. Trinaestogodišnji, vitki tamnokosi Kon nosio je Endijevuizbledelu platnenu jaknu. Stiskao je beležnicu, od koje se nijerazdvajao. Pisao je u hodu, pa su slova bila nepravilna. OVO JEGLUPO.„Možda je“, reče Kler, „ali dobićemo kolače. Gospođa Džejkobs

uvek ima kolače.“Dobili smo i Morija. Petogodišnjak je bio u pidžamici. Dotrčao je do

Kona. Bacio mu se u naručje. „Još ne možeš da pričaš?“, pitao ga je.

Kon je odmahnuo glavom.„Moj tata će te srediti“, rekao je. „Radio je čitavo popodne.“ Pružio

je ruke ka mojoj sestri. „Nosi me, Kler, nosi me Kleri Beri, pa ću tepoljubiti!“ Nasmejala se od srca kad ga je uzela iz Konovog naručja.Prečasni Džejkobs bio je u šupi, u izbledelim farmerkama i

džemperu. U ćošku je bila električna grejalica sa usijanim grejačima.U radionici je ipak bilo hladno. Pretpostavljam da je bio previšezauzet raznovrsnim projektima da bi je izolovao i valjano zagrejao.Privremeno oćoraveli televizor bio je pokriven platnom.Džejkobs je zagrlio Kler. Poljubio ju je u obraz. Zatim se rukovao s

Konom, koji je pokazao beležnicu. Na njoj je pisalo:PRETPOSTAVLJAM DA ĆEMO SE JOŠ MOLITI.Namrštio sam se, zato što mi se natpis učinio malčice nepristojnim.

Džejkobs se samo osmehnuo. „Možda ćemo se i time pozabaviti, aliću prvo probati nešto drugo.“ Obratio se meni. „Kome bog pomaže,Džejmi?“„Oni što sebi pomažu“, rekao sam.„Gramatički neprecizno, ali tačno.“Prišao je radnom stolu i podigao nešto što je ličilo na debeli platneni

pojas ili najtanje električno ćebe na svetu. Kabl je visio s njega.Spajao ga je s malom belom plastičnom kutijom s dugmetom navrhu. Džejkobs je stajao s pojasem u rukama. Smrknuto jeposmatrao Kona. „Ovo je projekat kojim sam se bavio prošle godine.Nazvao sam ga električni nervni stimulator.“„Jedan od tvojih izuma“, rekao sam.„Ne baš. Ideja o korišćenju elektriciteta za umanjenje bola i

stimulisanje mišiča je veoma, veoma stara. Rimski lekar SkribonijeLargo šest godina pre Hristovog rođenja otkrio je da se bol u stopalui nozi smanjuje ako pacijent stane na električnu jegulju.“„To ste izmislili!“, optužila ga je Kler kroz smeh. Kon se nije smejao.

Zurio je u platneni pojas.„Ni u kom slučaju“, reče Džejkobs, „ali moj izum koristi male baterije

- koje sam ja izumeo - kao pogon. Električne jegulje retke su ucentralnom Mejnu. Teško ih je omotati oko dečjeg vrata. Nameravamda to učinim s ovom spravicom. Doktor Reno verovatno je imaopravo u pogledu tvojih glasnih žica, Kone, možda nisu pokidane.Možda im je potrebno električno paljenje na kablove. Voljan sam da

izvedem eksperiment. Na tebi je da odlučiš želiš li da učestvuješ unjemu. Šta kažeš?“Kon je klimnuo. U njegovim očima uočio sam izraz koji neko vreme

nije bio u njima - nadu.„Kako to da nam ovo niste pokazali na sastancima UMM-a?“, pitala

je Kler gotovo optužujućim tonom.Džejkobsovo lice svedočilo je o iznenađenju i blagoj nelagodnosti.

„Pretpostavljam da nisam mogao smisliti način da ovo povežem shrišćanskim podučavanjem. Mislio sam da je isprobam na AluNoulsu, dok me Džejmi nije danas obišao. Znate šta ga je zadesilo?“Svi smo klimnuli. Izgubio je prste u mašini za razvrstavanje

krompira.„Još oseća prste koji nisu tu. Žali se da ga bole. Ostatak šake služi

ga slabije zbog oštećenja nerava. Već sam rekao da godinama znamda elektricitet može biti od pomoći u takvim slučajevima. Izgleda daćeš ti biti moj zamorac, Kone.“„Znači da je sreća htela da završite ovu spravu baš kad nam je

zatrebala?“, zanimala se Kler. Nije mi bilo jasno zašto je to zanima,ali se videlo da to smatra bitnim.Džejkobs ju je prekorno pogledao i rekao: „Podudarnosti i sreća

samo su reči kojima ljudi lišeni vere opisuju božju volju, Kler.“Pocrvenela je i oborila pogled ka patikama. Kon je u međuvremenu

pisao po beležnici. Podigao ju je. HOĆE LI BOLETI?„Mislim da neće“, reče Džejkobs. „Struja je veoma slaba. Uistinu je

zanemarljiva. Probao sam je na ruci - obmotao sam je pojasom kaospravom za merenje pritiska - i osetio samo golicanje, slično onomšto se javlja kad vam ruka ili noga utrnu. Ako te nešto zaboli, podigniruke. Odmah ću isključiti spravu. Staviću ti je oko vrata. Tesno ćeprionuti, ali te neće stezati. Disaćeš bez problema. Kopče sunajlonske. Na ovakvim spravama nema metala.“Obmotao je pojas oko Konovog vrata. Ličio je na debeli zimski šal.

Kon nas je uplašeno posmatrao razrogačenim očima. Klimnuo je kadga je prečasni pitao je li spreman. Kler mi je poklopila šaku svojom.Imala je hladne prste. Mislio sam da će se Džejkobs pomoliti zauspeh poduhvata. Verujem da je to na određeni način i učinio.Sagnuo se da bi pogledao Kona pravo u oči i rekao: „Očekuj čudo.“

Kon je klimnuo. Video sam kako se platno oko njegovog vrata diže ispušta kad je progutao knedlu.„Dobro je. Idemo.“Čuo sam tiho zujanje kad je prečasni Džejkobs okrenuo dugme na

vrhu kontrolne kutije. Kon je trznuo glavom. Usne su mu se trgleprvo na jednom, a zatim i na drugom uglu. Trzao je rukama i mahaoprstima.„Boli li te?“, pitao je Džejkobs. Kažiprst mu je lebdeo iznad

dugmeta, spreman da reaguje. „Podigni ruke ako te boli.“Kon je odmahnuo glavom. Progovorio je kao da ima usta puna

šljunka: „Ne... boli. Toplo je.“Kler i ja razmenili smo začuđene poglede i snažnu, gotovo

telepatsku, misao: Čuh li ja nešto? Stiskala mi je ruku tako snažnoda me je bolela, ali nisam mario. Pogledali smo Džejkobsa, koji sesmešio.„Ne pokušavaj da pričaš. Ne još. Pojas će biti uključen dva minuta.

Izuzev ako ne počne da te boli. Podigni ruke ako se to desi. Odmahću ga isključiti.“Kon nije dizao ruke, iako su mu se prsti neprestano dizali i spuštali,

kao da svira nevidljivi klavir. Gornja usna razvukla mu se nekolikoputa u nevoljni osmeh. Oči su mu treptale i kolutale. Jednom jeprozborio, šljunkastim glasom: „Ponovo... govorim.“„Ćuti!“, strogo će Džejkobs. Kažiprst mu je lebdeo iznad dugmeta,

spreman da isključi uređaj. Pogled mu je počivao na sekundari sata.Okrenuo je dugme posle čitave večnosti. Tiho zujanje je utihnulo.Otkopčao je neobični pojas. Podigao ga je preko Konove glave. Ovajje odmah stisnuo vrat. Koža mu je bila malčice crvena. Mislim da nijebila takva zbog električne struje, već zbog dodira s pojasom.„Kone - reci: navrh brda, vrba mrda. Zaustavi se čim te grlo zaboli.“„Navrh brda“ poče Kon neobičnim, šljunkastim glasom, „vrba mrda.“

A zatim: „Moram da pljunem.“„Boli li te grlo?“„Ne, samo moram da pljunem.“Kler je otvorila vrata šupe. Kon se nagnuo napolje, pročistio grlo (iz

kog se čuo neprijatan metalni zvuk sličan škripi zarđalih šarki) iispljunuo najveću šlajmaru koju sam ikad video. Okrenuo se premanama. Masirao je grlo jednom rukom.

„Navrh brda.“ Još to nije bio nekadašnji Konov glas, ali zvučao jemnogo razgovetnije i nalik ljudskom. Suze su mu se zakotrljale nizobraze. „Vrba mrda.“„To je dovoljno“, reče Džejkobs. „Idemo u kuću. Popićeš čašu vode.

Veliku čašu. Moraš da piješ mnogo vode. Večeras i sutra. Sve dokne progovoriš normalnim glasom. Hoćeš li to učiniti?“„Hoću.“„Pozdravi oca i majku kad se vratiš kući. Zatim idi u sobu i klekni.

Zahvali se bogu što ti je vratio glas. Hoćeš li to učiniti?“Kon je žustro klimnuo. Plakao je jače no ikad i nije bio jedini. Kler i

ja smo plakali s njim. Samo je prečasni Džejkobs bio suvih očiju.Mislim da je bio previše zaprepašćen da bi plakao.Samo Petsi nije bila iznenađena. Stisnula je Kona za ruku kad smo

ušli u kuću i izjavila staloženim glasom: „Evo dobrog dečaka.“Mori je zagrlio mog brata i ovaj njega. Stisnuo ga je tako jako da je

mališan iskolačio oči. Petsi je donela čašu vode iz kuhinje. Kon ju jeispio. Zahvalio se gotovo normalnim glasom.„Nema na čemu, Kone. Morijevo vreme za odlazak u krevet davno

je prošlo. Vreme je i da se vi vratite kući.“ Uhvatila je sinčića za ruku.Povela ga je prema stepenicama. Dobacila nam je ne osvrćući se:

„Mislim da će vaši roditelji biti veoma srećni.“Strahovito je potcenila njihovu radost.

Bili su u dnevnoj sobi i gledali Virdžinijanca.2 Nisu razgovarali.Osećao sam ledenu atmosferu među njima, uprkos radosti iuzbuđenju. Endi i Teri rvali su se na spratu. Prepirali su se okonečeg. Drugim rečima, sve je bilo kao i obično. Mama je imalapletivo u krilu. Nagnula se da rasplete klupko u korpi kad je Konrekao: „Zdravo, mama. Zdravo, tata.“Tata se zevajući zagledao u njega. Mama se ukočila, s jednom

rukom u korpi i s iglama u drugoj. Podigla je glavu, veoma polako.Kazala je: „Šta...“„Zdravo“, ponovio je Kon.Vrisnula je i skočila sa stolice. Prevrnula je korpu s pletivom.

Zgrabila ga je kao što je ponekad činila kad smo bili mali i kad jehtela da nas izbubeca zbog nekog ogrešenja. Te noći nije bilo

bubotaka. Ridajući, zagrlila je Kona. Čuo sam kako Teri i Endi trčeniz stepenice da bi videli šta se dešava.„Reci još nešto!“ povikala je. „Reci još nešto, da ne mislim kako

sam sanjala!“„Ne bi trebalo da...“, počela je Kler, ali ju je Kon prekinuo. Zato što

je mogao da govori.„Volim te, mama“, rekao je. „Volim te, tata.“Tata je uhvatio Kona za ramena. Izbliza je pogledao njegovo grlo.

Ništa nije video. Crvena modrica je izbledela. „Hvala bogu“, rekao je.„Hvala bogu, sinko.“Kler i ja smo razmenili poglede. Nismo morali glasno da izreknemo

ono što nam je bilo na umu: I prečasni Džejkobs zaslužujezahvalnost.Objasnili smo kako se od Kona očekuje da ispočetka oprezno

koristi glas. Endi je otišao u kuhinju kad smo im ispričali za vodu.Vratio se s tatinom velikom šoljom za kafu (na kojoj je bila kanadskazastava i natpis IMPERIJALNI GALON KOFEINA), punom vode. Konje pio dok smo Kler i ja na smenu pričali šta se dogodilo. Kon seubacio nekoliko puta. Rekao je kako je osetio golicanje kad je pojasuključen. Kler bi ga prekorila kad god bi otvorio usta.„Ne mogu da verujem“, ponavljala je mama. Nije mogla da skine

pogled s Kona. Nekoliko puta zgrabila ga je i zagrlila, kao da se bojida će mu izrasti krila, da će se preobraziti u anđela i odleteti.„Ako mu crkva nije platila ulje za loženje“, reče tata, kad smo

završili priču, „prečasni Džejkobs više nikad neće morati da platinijedan litar.“„Nešto ćemo smisliti“, odsutno će mama. „Sad ćemo proslaviti. Teri,

donesi sladoled spremljen za Klerin rođendan iz frižidera. PrijaćeKonovom grlu. Ti i Endi postavite sto. Sve ćemo pojesti. Iznesitevelike činije. Ne ljutiš se zbog toga, Kler?“Odmahnula je glavom. „Ovo je bolje od rođendanske zabave.“„Moram u toalet“, reče Koni. „Zbog popijene vode. Zatim ću se

pomoliti. Prečasni mi je to rekao. Ne ulazite u sobu dok se molim.“Popeo se na sprat. Endi i Teri otišli su u kuhinju da bi poslužili

napolitanca (koji smo zvali van-čok-jag... uspomene nezaustavljivooživljavaju). Mama i tata vratili su se u fotelje. Zurili su u televizor, nevideći ga. Gledao sam kako mama pruža ruku i kako je tata prihvata,

ne gledajući u nju, kao da je znao gde će biti. Taj prizor ispunio me jesrećom i olakšanjem.Neko me je povukao za ruku. Bila je to Kler. Provela me je kroz

kuhinju, gde su se Endi i Teri prepirali oko veličine porcija. Uvela meje u predsoblje. Posmatrala me je razrogačenim i blistavim očima.„Jesi li ga video?“ Nije me pitala, već je zahtevala odgovor.„Koga?“„Prečasnog Džejkobsa, glupane! Da li si ga video kad sam ga pitala

zašto nam nije pokazao električni pojas na sastancima UMM-a?“„Pa... da...“„Rekao je da je godinu dana radio na njemu. Pokazao bi ga da je to

istina. Pokazuje nam sve što napravi!“Setio sam se koliko je bio iznenađen kad ga je Kler razotkrila (i ja

sam više nego jednom imao isti izraz kad bi me u nečem otkrili), ali...„Hoćeš li da kažeš da je lagao?“Žustro je klimnula. „Da! Lagao je! A njegova supruga? Znala je za

to! Znaš li šta mislim? Počeo je da radi na pojasu čim si otišao.Verovatno je imao spremnu ideju - mislim da ima hiljade ideja oelektričnim izumima; iskaču mu iz uma kao kokice - ali nije uradioništa na realizaciji ove dok se nisi pojavio.“„Bože, Kler, ne mislim...“Još me je držala za ruku. Nestrpljivo me je i snažno povukla prema

sebi, kao da mi pomaže da se izvučem iz gliba. „Zar nisi video njihovkuhinjski sto? Prazan tanjir i čaša bili su još na njemu! Preskočio jevečeru da bi završio posao na vreme. Radio je kao demon, ako jesuditi po njegovim šakama. Bile su crvene. Imao je plikove na dvaprsta.“„Uradio je sve to za Kona?“„Ne bih rekla.“ Gledala me je pravo u oči.„Kler! Džejmi!“ zvala je mama. „Dođite na sladoled!“Kler nije ni pogledala ka kuhinji. „Tebe je prvog upoznao od sve

dece u UMM-u. Tebe najviše voli. Učinio je to zbog tebe, Džejmi.Učinio je to zbog tebe.“Ušla je u kuhinju. Ostavila me je da stojim pored drva za ogrev. Bio

sam zaprepašćen. Nisam joj preneo moj intuitivni utisak: prečasniDžejkobs bio je iznenađen Konovim izlečenjem koliko i mi.Nije očekivao da će pojas funkcionisati.

III

NESREĆA. MAJČINA PRIČA.STRAŠNA PROPOVED. RASTANAK

Patriša Džejkobs je 1965. godine, jednog oktobarskog dana, toplogi bez oblačka, smestila Prilepka Morija na prednje sedište plimutbelvedera, svadbenog poklona njenih roditelja, i krenula u Crveno-beli market u Gejts Folsu - „Krenula je u bakaluk“, rekli bi Jenkiji u todoba.Farmer Džordž Barton - neženja zvani Usamljeni Džordž - pet

kilometara odatle pošao je od kuće s kopačem krompira,pričvršćenim za zadnji deo Fordovog kamioneta. Planirao je da seodveze kilometar-dva niz Devetku do južnog polja. S kopačem nijemogao da vozi brže od šesnaest kilometara na sat. Vozio je poreddruma, da bi oni što idu prema jugu mogli da ga bezbedno zaobiđu.Usamljeni Džordž ponašao se uviđavno. Bio je dobar poljoprivrednik,komšija, član školskog odbora i crkvenjak. Takođe je bio, kako jegovorio s primesom ponosa, pepileptičar. Hitro bi dodao da mu jedoktor Reno prepisao pilule koje skoro savršeno kontrolišu napade.Možda je imao pravo, ali je tog dana doživeo jedan za volanomkamioneta.„Verovatno nije trebalo da vozi, izuzev možda na poljima“, kasnije je

govorio doktor Reno, „ali kako reći čoveku njegovog zanimanja damora da se odrekne vozačke dozvole? Nije imao ženu ili odrasludecu koja bi mogla da sednu za volan umesto njega. Oduzimanjevozačke dozvole primoralo bi ga da proda imanje na licitaciji.“Gospođa Adel Parker se, nedugo nakon što su Petsi i Mori krenuli u

Crveno-beli market, spuštala niz brdo Seroj. Približavala se uskoj iopasnoj krivini, gde je zabeleženo mnogo udesa. Vozila je veomapolako, tako da je imala vremena da stane - na jedvite jade - pre nošto obori ženu koja se teturala nasred puta. Žena je jednom rukom

stiskala kapajući zamotuljak na grudi. Petsi Džejkobs služila se samojednom rukom, zato što je druga bila otkinuta do lakta. Krv joj je teklaniz lice. Deo skalpa visio joj je pored ramena. Jesenji povetaracnosio je krvave uvojke. Desno oko palo joj je na obraz. U sekundi jeostala bez sve lepote. Lepota je krhka.„Pomozite mojoj bebi!“, kriknula je kad je gospođa Parker zaustavila

stari studebejker i izašla. Videla je belveder, iza krvave žene skapajućim zamotuljkom. Goreo je, prevrnut na krov. Pored njega jebio ugnuti prednji deo kamioneta Usamljenog Džordža. Džordž jeležao preko volana. Prevrnuti kopač krompira iza njega zaprečio jeDevetku.„Pomozite mojoj bebi!“ Petsi je pružala zavežljaj. Adel Parker

pokrila je oči i zavrištala kad je videla da to nije beba, već dečačić sotkinutim licem. Videla je kako Petsi kleči na kolenima, kao da semoli, kad je skinula ruke s očiju.Još jedan kamionet spustio se niz brdo Seroj. Zamalo što nije

udario u zadnji deo studebejkera Parkerove. Vozio ga je FernaldDevit, koji je tog dana obećao Džordžu da će mu pomoći u vađenjukrompira. Iskočio je iz kabine, pritrčao gospođi Parker i pogledaoženu koja je klečala na putu. Potrčao je do mesta sudara.„Gde ćeš?“, vrisnula je gospođa Parker. „Pomozi joj! Pomozi toj

ženi!“Fernald, koji se borio kao marinac na Pacifiku i tamo video

neopisive užase, nije zastao, ali joj je doviknuo preko ramena: „Ona idete su gotovi. Džordž možda nije.“Nije pogrešio. Petsi je umrla mnogo pre dolaska ambulantnih kola

iz Kasl Roka. Usamljeni Džordž Barton doživeo je osamdeset i neku.Nikad više nije seo za volan motornog vozila.Pitate se: „Kako je moguće da sve to znaš, Džejmi Mortone? U to

doba imao si samo devet godina.“Ali znam.

Majka je 1976. godine, kao relativno mlada žena, obolela od rakajajnika. Bio sam na drugoj godini Univerziteta Mejn. Tražio sam dame oslobode pohađanja drugog semestra, da bih mogao da budems njom do kraja. Iako deca Mortonovih više nisu bila deca (Kon je biona drugoj strani horizonta, na Havajima, proučavajući pulsare u

Opservatoriji Mauna Kea), vratila su se kući da bi bila s mamom ipomogla tati, previše potresenom da bi bio koristan. Samo se muvaopo kući ili dugo šetao po šumi.Mama je želela da umre kod kuće. Bila je odlučna u tome. Hranili

smo je na smenu. Davali smo joj lekove i sedeli pored nje. U to dobabila je tek nešto više od skeleta. Uzimala je morfijum zbog bolova. Toje čudna supstanca. Slamala je prepreke - čuvenu jenkijevskuuzdržanost - koje bi inače bile nesalomive. Februarskog popodneva,nedelju dana pre njene smrti, došao je moj red za bdenje. Tog danapadao je sneg. Bilo je veoma hladno. Severni vetar ljuljao je kuću ivrištao ispod streha. U kući je bilo toplo, čak vruće. Tata je radio slož-uljem, sećate se. Posle gadne godine sredinom šezdesetih, kadsmo se suočili s bankrotstvom, nije postao samo uspešan već iumereno imućan.„Spusti ćebad, Terense“, reče majka. „Zašto ih ima tako mnogo?

Gorim.“„Džejmi je ovde, mama. Teri je napolju u garaži s tatom.“ Sklonio

sam jedino ćebe s nje i otkrio groznu sivoružičastu spavaćicu - činilase praznom. Njena kosa (posedela i pre no što je dobila rak)proredila se i svela na nekoliko pramenova. Usne su se povukle sazuba, koji su zbog toga izgledali preveliki, nekako konjasti. Samo seoči nisu promenile. Bile su još mlade i pune napaćene znatiželje: Štami se dešava?„Džejmi, Džejmi, to sam i rekla. Mogu li dobiti pilulu? Bol je danas

nepodnošljiv. Nikad nisam ovoliko trpela.“„Dobićeš je za petnaest minuta, mama.“ Trebalo je da je uzme za

dva sata, ali nisam video svrhu u strogom pridržavanju rasporeda.Kler je predložila da joj damo sve pilule odjednom. Endi seprenerazio. Samo je on ostao veran strogom religioznom vaspitanju.„Hoćeš li da je pošalješ u pakao?“ pitao je.„Neće otići u pakao, ako joj mi damo lekove“, reče Kler - sasvim

razumno, po mom mišljenju. „Ne može odgovarati za ono što nijeznala.“ Zamalo što mi nije slomila srce kad je izrekla jednu od majcinajdražih poštapalica. „Više ne zna da li gazi ili jaše. Ne više.“„Uradila bi tako nešto“, reče Endi.„Ne bih“, uzdahnula je Kler. Bližila se tridesetoj. Bila je lepša no

ikad. Možda zato što se konačno zaljubila? Ako jeste, radilo se o

najjetkijoj životnoj ironiji. „Nemam tu vrstu hrabrosti. Imam jedovoljno da je pustim da se muči.“„Kad se nađe u raju, njene patnje biće samo sen“, reče Endi, kao

da stavlja tačku na raspravu. Pretpostavljam da je verovao da je tatema iscrpljena.

Vetar je zavijao, a stari staklići na jedinom prozoru u spavaćoj sobizlokobno zveckali. Mati je rekla: „Sad sam tako, tako mršava. Svi surekli da sam bila zgodna mlada. Lora Makenzi sad je tako mršava.“Usne su joj se obesile u klovnovskoj grimasi tuge i bola.Provešću još tri sata u sobi s njom pre nego što me Teri bude

smenio. Možda će neko vreme spavati, ali sad je bila budna.Očajnički sam želeo da joj skrenem pažnju s njenog tela, koje jeproždiralo samo sebe. Uhvatio bih se za bilo šta da bih postigao tajcilj. Slučajno je to bio Čarls Džejkobs. Pitao sam je ima li pojma gdeje otišao posle Harloua.„O, to je bilo odvratno doba“, rekla je. „Nešto grozno desilo se

njegovoj ženi i mališanu.“„Da“, rekao sam. „Sećam se.“Umiruća majka nastavila je sjetkim prezirom. „Ne znaš. Ne

razumeš. Bilo je grozno zato što njihova pogibija nije bila ničijakrivica. Sigurno nije Bartonova. Dobio je napad.“Rekla mi je ono što sam vam ispričao. Sve je čula od Adel Parker,

koja joj je saopštila da će je slika umiruće žene doveka proganjati.„Ja nikad nisam zaboravila“, reče mama, „njegov vrisak kod Pibodija.Nisam znala da muškarac može ispustiti takav zvuk iz sebe.“

Fernaldova supruga, Dorina Devit, pozvala je moju majku da jojsaopšti novosti. Imala je dobar razlog da prvo pozove Loru Morton.„Moraćeš da mu kažeš“, rekla je.Majka se užasnula. „O, ne! Ne mogu!“„Moraćeš“, strpljivo joj se objašnjavala Dorina. „Ovakve vesti ne

saopštavaju se telefonom. Vi ste mu najbliži susedi, ako izuzmemoonu kravetinu Majru Harington.“Majka mi se obratila, nakon što je morfijum zbrisao preostalu

suzdržanost, „Prikupila sam svu hrabrost. Napustila me je dok sam

prelazila preko praga. Morala sam da se okrenem, otrčim do ve-cea ida se olakšam.“Spustila se niz naše brdo, prešla Devetku i stigla do parohijskog

doma. Znao sam da joj je to bila najduža šetnja u životu, iako to nijerekla. Pokucala je. Nije otvarao, iako je čula radio.„Kako bi me čuo?“, zapitala je tavanicu kad sam seo pored nje,

„kad sam prvi put jedva dodirnula drvo.“Drugi put je jače pokucala. Otvorio je vrata. Gledao je kroz mrežu

na spoljnim vratima. Držao je veliku knjigu u ruci. I posle tolikogodina sećala se njenog naslova: Protoni i neutroni: tajni svetelektriciteta.„Zdravo, Lora“, rekao je. „Jeste li dobro? Mnogo ste bledi. Uđite,

uđite.“Ušla je. Pitao je šta nije u redu.„Desila se jeziva nesreća“, rekla je.Zvučao je još zabrinutije. „Da li je stradao Dik ili neko od dece?

Hoćete li da pođem s vama? Sedite, Lora. Plašim se da ćete seonesvestiti.“„Svi moji su dobro“, rekla je. „Reč je... o Petsi i Moriju, Čarlse.“Pažljivo je spustio veliku knjigu na sto u hodniku. Tada je verovatno

pročitala naslov. Nisam se iznenadio što ga nije zaboravila. U takvimtrenucima čovek vidi i pamti sve. Znam to iz ličnog iskustva. Voleobih da ne znam.„Koliko teško su povređeni?“ Nastavio je pre no što je stigla da

odgovori: „Da li su u Sent Stiviju? Moraju biti, ona je najbliža.Možemo li da idemo vašim kombijem?“Bolnica Sent Stiven bila je u Kasl Roku, ali oni nisu tamo odvezeni.

„Čarlse, pripremite se za težak udarac.“Uhvatio ju je za ramena - nežno, nikako čvrsto. Oči su mu plamtele

kad se nagnuo prema njoj. „Koliko su loše? Lora, koliko supovređeni?“Majka se rasplakala. „Mrtvi su, Čarlse. Žao mi je.“Pustio ju je. Ruke su mu se obesile pored tela. „Ne, nisu“, rekao je.

To je bio glas čoveka koji navodi prostu činjenicu.„Trebalo je da se dovezem do vas“, reče majka. „Trebalo je da se

dovezem kombijem. Nisam razmišljala. Samo sam krenula.“

„Nisu“, ponovio je. Okrenuo joj je leđa i prislonio čelo na zid. „Nisu.“Udarao je glavom o zid dovoljno jako da se obližnja slika Isusa sjagnjetom zatresla. „Nisu.“ Udario je ponovo. Slika je pala s eksera.Uhvatila ga je za ruku. Bila je mlitava i meka. „Čarlse, ne činite to.“

Dodala je, kao da se obraća nekom od svoje dece, a ne odraslomčoveku. „Nemojte, dušo.“„Nisu.“ Ponovo je udario čelom o zid. „Nisu!“ I ponovo. „Nisu!“Ovog puta uhvatila ga je obema rukama i odvojila od zida.

„Prestanite! Prestanite iz ovih stopa!“Ošamućeno je pogledao u nju. Crvenilo mu se širilo po čelu.„Kakav je to pogled bio“, rekla mi je posle toliko godina na samrtnoj

postelji. „Morala sam da ga gledam u oči, iako je taj prizor bionepodnošljiv. Kad se počne tako nešto, mora da se ide do kraja.“„Pođite sa mnom do moje kuće“, rekla mu je. „Daću vam nešto

Dikovog viskija, pošto vam je alkohol neophodan. Znam da ovdenema ničeg sličnog...“Nasmejao se. Bio je to poražavajući zvuk.„... zatim ću vas odbaciti do Gejts Folsa. Oni su u Pibodijevom

zavodu.“„U Pibodijevom zavodu?“Čekala je da se misao uvreži u njegovoj glavi. Znao je čime se bave

u Pibodijevom zavodu, baš kao i ona. Prečasni Džejkobs držao jeopelo na desetinama pogreba.„Petsi ne može da bude mrtva“, rekao je, strpljivim poučnim tonom.

„Danas je sreda. Sreda je princ špageti dan. Tako kaže Mori.“„Pođite sa mnom, Čarlse.“ Uhvatila ga je za ruku i povukla ka

vratima, a zatim na predivno jesenje sunce. Tog jutra probudio sepored supruge i doručkovao preko puta sina. Razgovarali su okoječemu, kao što svi ljudi rade. Nikad se ne zna. Svaki dan možebiti dan naše propasti. A nikad se ne zna koji dan će to biti.Nakrenuo je glavu, kao pas, ka zvuku sirena i brdu Seroj kad su

stigli do suncem okupane tihe Devetke, bez saobraćaja, kao što jeuvek bila. Dimna mrlja dizala se na obzoru. Pogledao je moju majku.„I Mori? Jesi li sigurna?“„Hajdemo, Čarli.“ („To je bio jedini put da sam mu se tako obratila“,

rekla mi je.) „Hajdemo, stojimo nasred puta.“

Odvezli su se u Gejts Fols našim starim kombijem. Išli su prekoKasl Roka. Taj put bio je najmanje trideset dva kilometra duži. Majkaje uglavnom izašla iz šoka. Mogla je jasno da razmišlja. Vozila bipreko polja i pašnjaka, ali se ne bi provezla pored mesta nesreće.Pibodijev pogrebni zavod bio je na Velikoj ulici. Sivi kadilak već je

bio na prilaznom putu, a nekoliko vozila parkirano na ulici isprednjega. Jedan od njih bio je bjuik Redžija Keltona, drumska krstarica.Pao joj je veliki kamen sa srca kad je među parkiranim vozilimaugledala i kamion s natpisom MORTON ULJE ZA LOŽENJE.Tata i gospodin Kelton izašli su iz zavoda kad je mama povela

prečasnog Džejkobsa stazom. Gledao je gore, rekla je mama, kaoda pokušava da odredi koliko će lišće crveneti dok ne dostignenajsnažniju nijansu.Tata je zagrlio Džejkobsa, koji mu nije uzvratio zagrljaj. Stajao je

obešenih ruku i posmatrao lišće.„Čarli, tako mi je žao zbog tvog gubitka“, grmnuo je Kelton. „Svima

nam je žao.“U zavodu ih je zapahnuo slatkasti miris cveća. Iz zvučnika je

dopirao pomalo gnusni šapat orgulja. Majra Harington - Mimo za sveiz Vest Harloua - već je stigla, verovatno zato što je na telefonskojliniji koju je delila s nama čula majčin razgovor s Dorin.Prisluškivanje je bilo njen hobi. Podigla je pozamašno telo sa sofe upredvorju i privila prečasnog Džejkobsa na golemo poprsje.„Tvoja draga slatka žena i tvoj dragi slatki dečak!“ kriknula je

piskavim, raspekmeženim glasom. Mama je razmenila pogled statom. Trgli su se. „Pa, sad su u raju! Nek ti to bude uteha! Spašenisu krvlju Jagnjetovom. Ljuljuškaju se u njegovom večitom zagrljaju!“,suze su tekle niz Mimoine obraze. Probijale su se kroz debeli slojružičastog pudera.Prečasni Džejkobs dozvoljavao je da bude grljen i dodirivan. Posle

minut-dva („Otprilike kad sam pomislila da neće prestati dok ga neudavi onim sisurinama“, rekla mi je majka) odgurnuo ju je od sebe.Nije to bio grub, već odlučan gest. Okrenuo se ka mom ocu igospodinu Keltonu i rekao: „Hoću da ih vidim.“„Nemoj, Čarli, ne još“, reče gospodin Kelton. „Pokušaj da se bar

malčice strpiš. Samo dok ih gospodin Pibodi...“

Džejkobs je prošao kroz dvoranu, gde je uparađena starica ukovčegu od mahagonija čekala na poslednje pojavljivanje u javnosti.Požurio je hodnikom što je vodio do zadnjeg dela zgrade. Znao jekuda ide. Malo ljudi je bolje poznavalo zavod od njega.Tata i gospodin Kelton požurili su za njim. Majka je sela. Mimo je

sela preko puta nje. Oči su joj plamtele ispod oblaka sede kose. Bilaje stara. Imala je osamdeset i neku. Ništa izuzev tragedija, skandalai poseta brojne unučadi i praunučadi nije moglo da oživi njen duh.„Kako je to podneo?“, prošaptala je starica. „Da li si se pomolila na

kolenima s njim?“„Nemoj sad, Majra“, reče mama. „Iscrpljena sam. Želim da sklopim

oči i da se malo odmorim.“Odmor joj nije bio suđen zato što se baš u tom času iz soba za

pripremu u zadnjem delu zavoda prolomio vrisak.„Zvučao je kao današnji vetar, Džejmi“, rekla je, „samo što je bio

stotinu puta gori.“ Konačno je skrenula pogled s tavanice. Voleo bihda nije, zato što sam iza svetlosti u njenim očima video primicanjesmrtonosne tame. „Isprva nije bilo reči, samo luđačko zavijanje.Poželela sam da je tako i ostalo, ali nije. „Gde mu je lice?“, kriknuoje. „Gde je lice mog dečačića?“

Ko će propovedati na pogrebu? To je bilo pitanje (nalik onom košiša bricu) koje me je mučilo. Kasnije sam čuo sve o pogrebu, ali munisam prisustvovao. Majka je rekla da će samo ona, tata, Kler i Konići na sahranu. Procenila je da bi za ostale to moglo biti previšepotresno iskustvo (sigurno je mislila na jezive vriske iz sobe zapripremu Pibodijevog zavoda). Endi je dobio zadatak da brine oTeriju i meni. To mi se nije dopadalo zato što je znao da budegrozan, pogotovu u odsustvu roditelja. Za vatrenog hrišćanina bio jepreterano sklon indijanskoj vatri i čvrgama - onim jakim od kojihbismo videli sve zvezde.U subotu na dan Petsinog i Morijevog pogreba nije palio indijanske

vatre, niti čvrge. Rekao je da će spremiti hranu iz konzerve ako seroditelji ne vrate do večere. U međuvremenu se od nas očekivalo dagledamo televiziju i ćutimo. Otišao je na sprat i nije silazio. Voleo jePrilepka Morija ništa manje od nas, koliko god džangrizav idiktatorski nastrojen bio. I, naravno, ložio se na Petsi (baš kao i mi...

izuzev Kona, koji ni tada niti ikada nije mario za cure). Možda jeotišao gore da se moli - Sveti Matej savetovao je da se zavučete uorman i zaključate vrata - ili je možda želeo da sedne, porazmisli ipokuša da u svemu nađe neki smisao. Dve pogibije nisu skršilenjegovu veru - do smrti je ostao tvrdokorni fundamentalističkihrišćanin - iako je sigurno bila ozbiljno uzdrmana. Tragične smrti nisuslomile ni moju veru. Strašna propoved je to učinila.Prečasni Dejvid Tomas iz Gejts Fols Konga držao je pogrebni govor

za Petsi i Morija u našoj crkvi. Niko se tome nije čudio, pošto je mojtata rekao „da između kongregacionista i metodista nema nikakverazlike.“Ljudi su se čudili kad je Džejkobs odlučio da službu na groblju Vilou

gruv poveri Stivenu Givensu, pastoru (nije se predstavljao kaoprečasni) Silomske crkve, u kojoj su se vernici još čvrsto pridržavaliučenja Frenka Vestona Sendforda, propovednika apokalipse, što jeohrabrivao roditelje da šibaju decu zbog sitnih grehova („Morate bitiučitelji Hristovi“, savetovao ih je) i zahtevao tridesetočasovnepostove... čak i od odojčadi.Ta crkva mnogo se promenila od Sendfordove smrti (danas se malo

razlikuje od drugih protestantskih grupa), ali je 1965. godine gomilastarih glasina - ojačanih neobičnom odećom članova i njihovimnedvosmisleno iskazivanim ubeđenjem da če se kraj sveta desitiiduće nedelje - opstajala. Ispostavilo se da su se naš Čarls Džejkobsi njihov Stiven Givens godinama sastajali u Kasl Roku na kafici i dasu bili prijatelji. Neki žitelji Harloua posle Strašne propovedi tvrdili suda je prečasni Džejkobs bio inficiran silomizmom. To je mogao bitislučaj, ali su mama i tata (kao i Kon i Kler, čijem svedočenju viševerujem), govorili da je Givensovo izlaganje bilo odmereno, utešno iprikladno za pogrebnu ceremoniju.„Nijedanput nije pomenuo kraj sveta“, reče Kler. Sećam se kako je

divno izgledala te večeri u tamnoplavoj haljini (najbližoj crnoj boji) ičarapama za odrasle. Sećam se da gotovo ništa nije pojela zavečeru. Samo je gurala hranu po tanjiru dok se nije pomešala izaličila na pseću povraćku.„Koji deo Biblije je Givens čitao?“, zanimao se Endi.„Prvo poglavlje iz Prve poslanice Korinćanima“, reče mama. „Ono o

gledanju kroz zatamnjeno staklo.“

„Dobar izbor“, mudro će moj stariji brat.„Kako se on ponašao?“, pitao sam mamu. „Kako se ponašao

prečasni Džejkobs?“„Bio je... tih“, rekla je. Videlo se da je potresena. „Mislim da je bio

meditativan.“„Ne, nije“, reče Kler. Odgurnula je tanjir od sebe. „Bio je

kontuzovan. Sedeo je na preklopnoj stolici pri vrhu grobne jame.Nastavio je da sedi s rukama među kolenima i oborene glave kad gaje gospodin Givens zamolio da baci prvi grumen zemlje i da mu sepridruži u molitvi.“ Zaplakala je. „Meni je sve to ličilo na san, nanoćnu moru.“„Ali ustao je i bacio grumen zemlje“, reče tata. Spustio je ruku na

njena ramena. „Učinio je to posle izvesnog vremena. Bacio je šakuzemlje na kovčege. Je li tako bilo, Kler Ber?“„Jeste“, rekla je, plačući jače no ikad. „Silomita ga je posle toga

uhvatio za ruke i praktično podigao sa stolice.“Kon ništa nije rekao. Opazio sam da više nije za stolom. Video sam

ga u zadnjem dvorištu, kraj bresta na čijoj je grani visila guma nakonopcu. Naslonio je glavu na koru drveta i zagrlio stablo. Ramenasu mu drhtala.Za razliku od Kler, večerao je. Nisam to zaboravio. Pojeo je sve sa

svog tanjira i zatražio repete, snažnim, jasnim glasom.

Crkvenjaci su sledeće tri nedelje dovodili gostujuće propovednike.Pastor Givens nije bio među njima. Pretpostavljam da nije pozvan,iako je bio odmeren, obziran i prikladan na Vilou gruvu. Jenkiji su poprirodi i vaspitanju uzdržani ljudi. Takođe gaje izvesnu količinupredrasuda povodom religije i rase. Tri godine kasnije čuo samjednog učitelja u srednjoj školi Gejts Folsa kako govori drugomogorčenim, začuđenim tonom: „Zašto bi iko želeo da upuca togprečasnog Kinga? Pobogu, bio je dobar crnja!“Sastanci UMM-a otkazani su posle nesreće. Mislim da je svima bilo

lakše zbog toga - čak i Endiju, vladaru biblijskih vežbi. Nismo bilispremni da se suočimo s prečasnim Džejkobsom, kao ni on s nama.Svi bi izbegavali da pogledaju kutak za igračke, u kom su Kler idruge cure zabavljale Morija (i same sebe). I ko bi svirao klavir kadbi došlo vreme za pesmu? Pretpostavljao sam da bi neko iz grada

mogao da svira, ali Čarls Džejkobs nije bio u stanju da ikog zamoliza to. I sastanci ne bi bili isti bez Petsine razigrane plave kose kojase lelujala u ritmu himni poput We Are Marching to Zion. Njena plavakosa sad je bila ispod zemlje. Lomila se na satenskom jastuku upomrčini.Telefon je zazvrjao dugo i kratko jednog sivog novembarskog

popodneva dok smo Teri i ja sprejom i matricom iscrtavali ćurke irogove izobilja po prozorima. Bio je to naš signal. Majka jeodgovorila na poziv. Spustila je slušalicu sa osmehom na licu, poslekratkog razgovora.„To je bio prečasni Džejkobs. Iduće nedelje održaće propoved za

Dan zahvalnosti. Zar to nije divno?“

Kler je godinama kasnije, dok sam bio u srednjoj školi, došla naraspust s Univerziteta Mejn. Pitao sam je zašto ga niko nije sprečio.Bili smo iza kuće. Gurali smo staru gumu na konopcu. Nije moralada pita šta sam imao na umu. Ta nedeljna propoved ostavila jedubok ožiljak na svačijoj duši.„Mislim da ga niko nije sprečio zato što je zvučao tako razumno.

Tako normalno. Bilo je prekasno kad su ljudi shvatili šta govori.“Možda, ali sećam se da su ga Redži Kelton i Roj Isterbruk prekinuli

pri kraju. Znao sam da nešto nije u redu i pre početka propovedi zatošto tog dana nije završio čitanje Biblije s obaveznom rečenicom: NekBog blagoslovi svetu reč. Nikad to nije zaboravljao da kaže, čak nionog dana kad smo se upoznali i kad mi je pokazao malogelektričnog Isusa koji hoda po Spokojnom jezeru.Na dan Strašne propovedi odabrao je trinaesto poglavlje Prve

poslanice Korinćanima, isti pasus koji je pastor Givens pročitaoiznad dvostrukog groba - velikog i malog - na Vilou gruvu: „Jer neštoznamo i nešto prorokujemo; A kad dođe savršeno, onda će prestatišta je nešto. Kad bejah malo dete, kao dete govorah, kao detemišljah, kao dete razmišljah; a kad postadoh čovek, odbacihdetinjstvo. Tako sad vidimo kao kroz staklo, u zagonetki, a ondaćemo licem k licu; sad poznajem nešto, a onda ću poznati kao štosam poznat.“Zatvorio je veliku Bibliju na propovedaonici - ne jako, ali smo svi čuli

udarac. Metodistička crkva u Harlouu te nedelje bila je puna. Svaka

klupa bila je zauzeta. Vladala je mrtva tišina. Niko se nije nizakašljao. Sećam se da sam se molio u sebi da sve bude kakotreba, da se ne slomi i zaplače usred propovedi.Majra Harington - Mimo - bila je u prvom redu. Bila mi je okrenuta

leđima. To mi nije smetalo da zamislim njene od pohlepe blistave oči,opkoljene naslagama žućkastog mesa. Moja porodica sedela je nauobičajenom mestu u trećem redu. Mama je izgledala spokojno.Video sam da šakama u belim rukavicama stiska veliku Biblijumekog poveza, dovoljno snažno da je savije u obliku slova U. Kler jegrickala ruž. Tišina između završetka čitanja Biblije i početka onogašto će Harlou zauvek pamtiti kao Strašnu propoved nije trajala dužeod pet, najviše deset sekundi. Meni se činilo da je beskrajno trajala.Prečasni Džejkobs sagnuo je glavu preko goleme Biblije zlatnih ivicana propovedaonici. Pastvi se oteo tihi uzdah olakšanja kad jekonačno podigao glavu i pokazao mirno, pribrano lice.„Ovo su teška i nespokojna vremena za mene“, rekao je. „Ne

moram da vam objašnjavam zašto. Ovo je usko povezana zajednica.Svi se dobro poznajemo. Nastojali ste da mi pomognete na svakimogući način. Dugujem vam večitu zahvalnost zbog toga. Naročitobih se zahvalio Lori Morton, zato što mi je saopštila vesti o gubitku sneizmernom nežnošću i uviđavnošću.“Klimnuo je u njenom pravcu. Uzvratila mu je istom merom. Podigla

je ruku u beloj rukavici da bi obrisala suzu.„Najveći deo vremena između dana mog gubitka i ove nedelje

ujutru proveo sam u razmišljanju i učenju. Hteo bih da dodam i umolitvi, ali nisam osetio božje prisustvo, iako sam često padao nakolena. Stoga sam morao da se zadovoljim razmišljanjem iučenjem.“Pastva je ćutala. Sve oči počivale su na svešteniku.„Otišao sam u biblioteku Gejts Folsa i zatražio Njujork tajms. Nisu

ga imali. Ponudili su mi Vikli enterprajz i uputili u Kasl Rok, gde suimali Tajms na mikrofilmovima - Tražite i naći ćete, poručuje namSveti Matej. Koliko je samo u pravu.“Tiho kikotanje pozdravilo je ovu misao, ali je brzo utihnulo.„Išao sam tamo iz dana u dan. Pretraživao sam mikrofilmove dok

me glava ne bi zabolela. Želeo bih da podelim neke nalaze s vama.“Izvadio je nekoliko kartica iz džepa crne odore.

„Juna prošle godine tri manja tornada prohujala su gradom Mej, uOklahomi. Bilo je materijalne štete, ali niko nije stradao. Žitelji su sesakupili u baptističkoj crkvi da bi pevali pesme zahvalnice i molili sebogu zbog srećnog ishoda. Četvrti tornado - monstrum snage F5 -napao je grad Mej dok su vernici bili u crkvi. Razorio je bogomolju.Četrdeset jedna osoba je stradala. Trideset je ozbiljno povređeno.Među povređenima ima i dece koja su ostala bez ruku ili nogu.“Stavio je karticu na dno gomile i pogledao sledeću.„Neki od vas se verovatno sećaju ovog događaja. Čovek s dva sina

izvezao se u avgustu prošle godine na jezero Vinipesoki u čamcu navesla. Poveli su i porodičnog psa. Pas je pao preko ograde. Obadečaka su skočila u jezero da bi ga spasla. Otac je, kad je video dase dečaci mogu udaviti, skočio za njima i nehotice prevrnuo čamac.Sve troje ljudi je stradalo. Pas je isplivao na obalu.“ Podigao je glavu.Načas se osmehnuo. Posmatračima se učinilo da je sunce provirilokroz zavesu oblaka hladnog januarskog dana. „Pokušao sam dasaznam šta se desilo s tim psom - da li ga je žena koja je izgubilasupruga i sinove zadržala ili ga je uspavala - ali taj podatak nije biodostupan.“Krišom sam bacio pogled na braću i sestre. Teri i Kon izgledali su

zbunjeno, ali je Endi pobledeo od užasa, besa ili jednog i drugog.Stisnuo je šake u pesnice na krilu. Kler je tiho ridala.Sledeća kartica.„Oktobar prošle godine. Uragan je opustošio kopno pored

Vilmingtona, u Severnoj Karolini. Pobio je sedamnaestoro ljudi.Šestoro su bila deca u crkvenom obdaništu. Sedmo dete je nestalo.Njegovo telo pronađeno je nedelju dana kasnije, na drvetu.“Sledeća.„Ova se tiče misionarske porodice koja je delila hranu, lekove i

jevanđelje siromašnim žiteljima nekadašnjeg Belgijskog Konga, adanašnjeg Zaira. Bilo ih je petoro. Ubijeni su. U članku nije izričitopisalo - neke vesti nisu za list poput Njujork tajmsa, znate - ali jenagovešteno da su ubice imale kanibalističke sklonosti.“Digao se žamor neodobravanja. Stegonoša nezadovoljstva bio je

Redži Kelton. Džejkobs ga je čuo i podigao ruku u gestu nalikblagosiljanju.

„Možda nije potrebno da čitam dalje - požari, poplave, zemljotresi,pobune, ubistva - iako bih mogao. Svet je prepun sličnih zala.Čitanje ovih priča pružalo mi je izvesnu utehu, zato što su dokazivaleda nisam sam u patnji. Uteha je majušna, jer smrti poput pogibijemoje žene i deteta izgledaju tako okrutno i kapriciozno. Rečeno namje da se Hristos telesno uzdigao u raj, a mi siroti smrtnici prečestoostajemo na zemlji s ružnim gomilama izmrcvarenog mesa i timneprolaznim, neizbežnim pitanjem: Zašto? Zašto? Zašto?„Celog života čitam svete spise - prvo na majčinom kolenu, zatim u

Udruženju metodističke mladeži, a potom u bogosloviji - i mogu davam kažem, prijatelji moji, da se oni nigde ne bave tim pitanjem.Biblija mu se najviše približila u odlomku iz Poslanice Korinćanima, ukom Sveti Pavle kaže: Nema vajde od pitanja, verni, zato što ionakone biste razumeli. Jov je dobio još iskreniji odgovor kad je pitao Bogalično: Gde si ti bio, kad ja osnivah zemlju? To bi u prevodu na jezikmlađih parohijana glasilo: O’ladi, brale.“Ovog puta niko se nije zakikotao.Proučavao nas je sa slabašnim osmehom u uglovima usana.

Svetlost s vitražnog prozora iscrtavala je plave i crvene figure nanjegovom levom obrazu.„Religija bi trebalo da nas uteši kad naiđu teška vremena. Bog je

naša potpora i uzdanica, objavljuje Veliki psalam; Da će on biti snama i da će nam biti potpora kad krenemo preko neizbežne stazedolinom sena smrtnoga. Drugi psalam nas uverava da je Bog našepribežište i izvor naše snage, iako bi stradalnici iz crkve u Oklahomiosporili tu tvrdnju... da još imaju usta kojima bi govorili. Jesu li otac idvoje dece nastradali pri pokušaju da spasu porodičnog ljubimcapitali Boga da im objasni šta se dešava? Kakav odgovor su dobili? Ida li im je odgovorio: Uskoro ću vam reći momci dok im je vodaispunjavala pluća, a smrt pomračivala umove?“„Recimo otvoreno šta je Sveti Pavle mislio kad je govorio o tom

zatamnjenom staklu. Hteo je da kaže da je prihvatanje svega togačin vere. Ako je ona jaka, ići ćemo u raj i shvatiti sve kad se tamonađemo. Kao da je život šala, a raj mesto gde će nam biti objašnjennjen kosmički smisao.“U crkvi se čulo tiho žensko jecanje i sve snažniji izrazi muškog

nezadovoljstva. Još niko nije izašao, niti je ustao da kaže prečasnom

Džejkobsu da bi trebalo da sedne, da ne bi zagazio u svetogrđe.Ljudi su bili previše zatečeni da bi reagovali.„Okrenuo sam se raznim ograncima hrišćanstva kad sam pokušao

da istražim naizgled slučajne i često izuzetno bolne smrti nevinih.Bogo moj, iznenadio sam se kad sam video koliko ih ima! Kakva jeto kula od doktrine! Katolici, episkopalci, metodisti, baptisti (tvrdi imeki), anglikanci, luterani, prezbiterijanci, unitarci, Jehovini svedoci,adventisti sedmog dana, kvekeri, šejkeri, pravoslavci, orijentalnipravoslavci, silomiti - nemojmo ih zaboraviti - i još najmanje pedesetdrugih kongregacija.“„Ovde u Harlouu svi imamo dvojnike na telefonskim linijama. Čini

mi se da je religija najveća od tih linija. Zamislite kako sekomunikacione linije do neba zakrče u nedelju ujutru! I znate li šta jeosobito fascinantno? Svaka od navedenih i nenavedenih crkavagovori da je odana Hristovom učenju i da misli da ima privatnu linijusa Svemogućim. I, dobri bože, nisam ni pomenuo muslimane,Jevreje, teozofiste, budiste ili one što obožavaju Ameriku kao što suNemci osam-devet grozomornih godina obožavali Hitlera.“Tad su počeli da izlaze. Prvo nekolicina iz poslednjih redova,

pognute glave i ramena (kao da su išibani), a zatim sve više i višeljudi. Prečasni Džejkobs nije obraćao pažnju na njih.„Neke od tih sekti i denominacija su miroljubive, ali najveća od njih -

najuspešnija - izgrađena je na krvi, kostima i kricima onih što su seusudili da se ne poklone njihovoj slici Boga. Rimljani su bacalihrišćane lavovima, hrišćani su čupali udove onima koje su smatralijereticima, čarobnjacima ili vešticama; Hitler je žrtvovao milioneJevreja na oltaru lažnog božanstva rasne čistote. Milioni su spaljeni,streljani, vešani, razapinjani, trovani, sprženi strujom i bacanigladnim psima... u božje ime.“Majka je jecala, ali nisam skrenuo pogled na nju. Nisam mogao. Bio

sam kao zamrznut. Od užasa, naravno. Imao sani samo devetgodina. Ali osećao sam i divlje, dotad nepoznato likovanje zato štomi je neko govorio pravu, nelakiranu istinu. Deo mene nadao se daće prestati; a najveći deo je žarko želeo da nastavi. Uslišio je mojuželju.„Hrist nas uči da okrenemo drugi obraz i da volimo svoje

neprijatelje. Na rečima ga sledimo, ali većina nas uzvraća

dvostrukom merom kad bude povređena. Hrist je izgnao lihvare izhrama, ali svi znamo da ovi prevaratni i lovci na korist nikad nisudaleko od nas. Znate šta želim da kažem ako ste prisustvovaliuzbudljivom crkvenom bingu, ili čuli radio-propovednika koji tražinovčane priloge. Isaija je prorekao da će svanuti dan u kom ćemoprekovati mačeve u plugove, ali u današnjem mračnom dobu nekujemo ništa izuzev atomskih bombi i interkontinentalnih balističkihprojektila.“Redži Kelton je ustao. Bio je crven koliko je moj brat Endi bio bled. .

„Morate da sednete dole, prečasni. Ne vladate sobom.“Prečasni Džejkobs nije ga poslušao.„I šta dobijamo od naše vere? Šta dobijamo za vekove darivanja

ove ili one crkve krvlju i bogatstvom? Uverenje da nas raj čeka nakraju svega ovoga i da će nam, kad tamo stignemo, šala bitiobjašnjena, i da ćemo reći: O, da! Sad mi je jasno. To je velikanagrada. Od najranijih dana usađuje nam se u uši: raj, raj, raj!Srešćemo se s izgubljenom decom, voljene majke će nas prigrliti! Toje šargarepa. Štap kojim nas tuku je pakao, pakao, pakao! Pakaovečitog prokletstva i muka. Govorimo dečici, maloj poput mogdragog izgubljenog sina, da im preti opasnost od večite vatre akoukradu bombonicu ili ukoliko lažu kad objašnjavaju kako su ovlažilinovu obuću.„Nema dokaza o postojanju ovih odredišta zagrobnog života. Nema

naučnih podataka koji potvrđuju njihovo postojanje. Nema ničegizuzev drskog uverenja, potkrepljenog našom snažnom potrebom daverujemo kako sve ima smisla. Doživeo sam otkrovenje dok samstajao u zadnjem delu pogrebnog zavoda i posmatrao izmrcvareneostatke mog dečaka koji bi radije otišao u Diznilend nego u raj.Religija je teološki ekvivalent prevarama sa životnim osiguranjem. Izgodine u godinu plaćate premiju, a zatim, kad vam zatrebaju uslugeza koje ste - oprostite mi na izrazu - tako religiozno plaćali, otkrijeteda je kompanija protraćila vaš novac i da on više ne postoji.“Roj Isterbruk u tom času ustao je u sve praznijoj crkvi. Bio je

neobrijani grmalj koji je živeo u zarđaloj prikoličici na istočnoj stranigrada, nedaleko od friportske pruge. U crkvu je dolazio samo naBožić. Te nedelje odstupio je od tog pravila.

„Prečasni“, kazao je. „Čuo sam da je u pretincu za rukavice vašegautomobila bila boca cuge. Gospođa Pibodi rekla je da je vašasupruga zaudarala na bar kad se nagnula preko nje. Eto vam vašegrazloga. Eto vam vašeg smisla. Nemate petlje da prihvatite božjuvolju? Fino. Ali ostavite druge ljude na miru.“ Isterbruk se okrenuo iizgegao se iz crkve.Ove reči pogodile su Džejkobsa. Stiskao je propovedaonicu,

blistavih očiju na bledom licu i spojenih usana, koje su gotovo upotpunosti nestale.Moj tata je ustao. „Čarlse, siđi s propovedaonice.“Prečasni Džejkobs zatresao je glavom, kao da nastoji da razbistri

misli. „Da“, rekao je. „Imaš pravo, Dik. Ništa što bih mogao reći ne biimalo nikakvog uticaja.“Ali jeste. Uticalo je na jednog dečačića.Prečasni je uzmakao za korak. Osvrnuo se oko sebe kao da više

ne zna gde je i ponovo koraknuo napred, iako više nije bilo nikog kobi ga čuo izuzev moje porodice, crkvenjaka i Mimo, koja se još bečilau prvom redu.„Još samo jedno. Dolazimo iz misterije i odlazimo u nju. Možda

tamo nečeg ima, ali kladim se da to nije bog u obliku u kom ga bilokoja crkva poima. Taj zaključak nameće se svakom ko pogleda tuzbrku protivrečnih verovanja. Poništavaju se, ne ostavljajući ništa zasobom. Ako želite istinu, silu veću od vas samih, pogledajte munje -milijardu volti u svakom udaru, hiljade ampera struje i temperaturuod dvadeset osam hiljada stepeni Celzijusa. Uveravam vas da se izatoga krije neka viša sila. Ali ovde, u ovoj zgradi? Nema je. Verujte ušta hoćete, ali zapamtite šta sam vam rekao: iza zatamnjenog staklaSvetog Pavla nema ničeg izuzev laži.“Napustio je propovedaonicu i izašao na sporedna vrata. Porodica

Morton sedela je u tišini kakvu ljudi iskuse posle eksplozije bombe.

Mama je otišla u veliku spavaću sobu kad smo se vratili kući. Reklaje da ne želi da bude uznemiravana i zatvorila vrata. Tog dana višenije izašla iz nje. Endi je u jednom trenutku počeo da recituje navodiz Biblije u potpunosti nesaglasan s rečima prečasnog. Tata mu jerekao da začepi gubicu. Endi je zamukao kad je video očeve rukezavučene duboko u džepove.

Tata je izašao u garažu posle večere. Petljao je oko Drumskerakete II. Teri - njegov verni pomoćnik - ovog puta nije mu sepridružio, ali ja jesam... iako ne bez izvesnog oklevanja.„Tata? Mogu li nešto da te pitam?“Bio je ispod Rakete na platformi s točkićima, sa žicom zaštićenom

svetiljkom u ruci. Samo su mu noge u pantalonama virile ispodautomobila. „Pretpostavljam da možeš, Džejmi. Izuzev ako pitanjenema veze s prokletom jutrošnjom papazjanijom. Ako je to slučaj, i tibi mogao da začepiš gubicu. Večeras neću da se vraćam na to.Sutra ću imati dovoljno vremena da se pozabavim time. Moraćemoda pišemo metodističkoj konferenciji Nove Engleske i da zatražimoda mu daju otkaz. Oni će morati da izveste biskupa Metjuza uBostonu. To je jebena papazjanija. Ukoliko ikad budeš rekao majcida sam upotrebio reč na J u tvom prisustvu, izbiće me kao riđokosogpastorka.“Nisam znao da li moje pitanje ima veze sa Strašnom propovedi, ali

sam znao da ga moram postaviti. „Je li ono što je gospodin Isterbrukrekao tačno? Da li je pila?“Pokretna svetlost ispod automobila se umirila. Iskotrljao se ispod

vozila da bi mogao da me vidi. Plašio sam se da će biti ljut, ali nijebio. Izgledao je nesrećno. „Ljudi su šaptali o tome. Mislim da će seglasina mnogo brže širiti nakon onog što je onaj zevzek Isterbrukizrekao u crkvi. Slušaj me, Džejmi: to nije važno. Džordž Barton imaoje epileptični napad. Bio je na pogrešnoj strani puta kad je izašla izslepe krivine. To je sve. Nije važno da li je bila trezna ili je popala poupravljačkoj tabli od pijanstva. Ni Mario Andreti ne bi mogao daizbegne taj sudar. Prečasni je u nečem imao pravo: ljudi uvek tražeobjašnjenje za tragične događaje. Ponekad ga jednostavno nema.“Podigao je ruku u kojoj nije bila mrežom zaštićena svetiljka i

pokazao prstom na mene. „Sve ostalo bilo je baljezganje tugomskrhanog čoveka. Ne zaboravi to.“

Sreda pre Dana zahvalnosti je u našem školskom okrugu dan saskraćenim časovima. Obećao sam gospođi Moran da ću ostati daobrišem table i sredim malu biblioteku pohabanih knjiga. Mama jesamo odsutno mahnula rukom kad sam joj to rekao. Dobacila mi je

da dođem kući pre večere i gurnula ćurku u rernu. Znao sam da nijenaša. Bila je premala za sedmoro.Ispostavilo se da je Keti Palmer (curica željna položaja

nastavničkog ljubimca) takođe ostala da pomogne. Obavili smoposao za pola sata. Mislio sam da odem do Alove ili Bilijeve kuće dase igramo rata ili nečeg drugog, ali znao sam da će hteti darazgovaraju o Strašnoj propovedi i kako je gospođa Džejkobs ubilasebe i Morija zato što je bila pijana kao letva - glasina je naravnodobila status neoborive činjenice - i nisam hteo da učestvujem utome. Krenuo sam kući. Dan je bio neobično topao za ovo dobagodine. Kroz otvoreni prozor čuo sam prepirku između sestre imajke.„Zašto ja ne mogu da pođem?“ pitala je Kler. „Volela bih da zna da

su još neki ljudi u ovom glupom gradu na njegovoj strani!“„Zato što otac i ja mislimo da bi deca trebalo da se drže podalje od

njega“, reče mama. Bile su u kuhinji. Ja sam se muvao oko prozora.„Više nisam dete, mama. Imam sedamnaest godina!“„Žao mi je, ali si i u sedamnaestoj dete. Ne bi bilo prikladno da ga

devojka posećuje. Moraćeš da mi veruješ na reč.“„A tvoja poseta je prikladna? Znaš da će te Mimo videti i da će za

dvadeset minuta čitav grad brujati o tome! Pusti me da pođem stobom kad već ideš!“„Rekla sam ne. O tom više nema zbora.“„Vratio je glas Konu!“, navaljivala je Kler. „Kako možeš da budeš

tako zla?“Majka je progovorila posle duže pauze,: „Zbog toga ću ga posetiti.

Ne idem da bih mu odnela jelo za sutrašnji praznik, već da bih mudala do znanja da sam zahvalna, uprkos svemu strašnom što jerekao.“„Znaš zašto je to izrekao! Upravo je izgubio ženu i sina. Bio je

potresen! Polulud od tuge!“„To mi je poznato.“ Mama je govorila tišim glasom. Morao sam da

se naprežem da bih je čuo i zato što je Kler plakala. „Ali to neumanjuje intenzitet reakcije okupljene pastve. Otišao je predaleko.Zaista predaleko. Odlazi sledeće nedelje. Tako će biti najbolje zasve. Zna da će biti otpušten, stoga je najbolje da sam ode. Na tajnačin sačuvaće nešto samopoštovanja.“

„Otpušten je zbog crkvenjaka“, Kler je gotovo režala. „Tata je jedanod njih.“„Tvoj otac nije imao izbora. Shvatićeš to kad više ne budeš dete.

Razumećeš ga. Dik je duboko potresen zbog svega toga.“„U tom slučaju idi“, reče Kler. „Vidi hoće li nekoliko komada ćuretine

i nešto slatkih krompira ublažiti bol što oseća zbog načina na koji sesvi odnose prema njemu. Kladim se da neće hteti da pojedeponuđenu hranu.“„Kler... Kler Ber...“„Ne zovi me tako!“, povikala je. Čuo sam kako trči prema

stepenicama. Neko vreme duriće se i plakati u spavaćoj sobi. Zatimće preboleti, kao što je uradila pre nekoliko godina kad joj je mamarekla da je sa petnaest premlada da ide u auto-bisokop s DonijemKantvelom.Odlučio sam da zbrišem u zadnje dvorište pre no što mama krene s

ručkom. Seo sam u gumu na konopcu. Nisam se krio, ali nikomnisam bio na vidiku. Deset minuta kasnije čuo sam zatvaranjeulaznih vrata. Otišao sam do ćoška i video kako mama žuri stazom spokrivenim poslužavnikom u rukama. Folija se blistala na suncu.Ušao sam u kuću. Popeo sam se uz stepenice i pokucao na sestrinavrata, ukrašena velikim posterom Boba Dilana.„Kler?“„Gubi se!“, povikala je. „Ne želim da razgovaram s tobom!“

Gramofon je svirao odvrnut do daske. Jardberdsi prašili su svomsnagom.Majka se vratila sat kasnije. Prilično dugo je ostavljala hranu. Teri i

ja smo bili u dnevnoj sobi. Gledali smo televiziju. Gurali smo se dabismo zauzeli najbolje mesto na starom kauču (u sredini, da nasfederi ne bi bockali u zadnjice). Jedva da je obratila pažnju na nas.Kon je bio na spratu. Svirao je gitaru, dobijenu za rođendan. I pevao.

Dejvid Tomas iz Gejts Fols Konga vratio se da drži propoved unedelju posle Dana zahvalnosti. Crkva je ponovo bila puna. Moždazato što su ljudi hteli da vide hoće li se prečasni Džejkobs pojaviti ipokušati da kaže još nešto gnusno. Nije. Da jeste, siguran sam da biga ućutkali pre no što bi stigao da progovori i da bi ga verovatnoizneli iz bogomolje. Jenkiji ozbiljno shvataju religiju.

Sutradan, u ponedeljak, pretrčao sam pola kilometra iz školeumesto da hodam. Sinula mi je ideja. Hteo sam da stignem kući predolaska školskog autobusa. Kad je stigao, zgrabio sam Kona.Odvukao sam ga u zadnje dvorište.„Mariše te pundravac?“, pitao me je.„Moraš da odeš u parohijski dom sa mnom“, rekao sam. „Prečasni

Džejkobs uskoro će otići iz grada. Možda sutra. Trebalo bi da gavidimo pre no što ode. Trebalo bi da mu kažemo da ga još volimo.“Kon se odmakao od mene. Peglao je majicu s logom prestižnog

koledža, kao da misli da sam je oštetio. „Da li si lud? Neću to učiniti.Rekao je da nema Boga.“„Naelektrisao ti je grlo i spasao glas.“Kon je nervozno slegnuo ramenima. „Ionako bi se vratio. Doktor

Reno je tako rekao.“„Rekao je da će se vratiti za nedelju ili dve. To je bilo u februaru.

Nisi progovorio ni u aprilu. Dva meseca kasnije.“„Pa šta? Oporavak je malo duže trajao, to je sve.“Nisam mogao da verujem rođenim ušima. „Šta je bilo, jesi li se

uplašio?“„Kaži to još jednom, pa ću te patosirati.“„Zar mu se nećeš zahvaliti?“Zurio je u mene, rumenih obraza i zategnutih usana. „Mama i tata

rekli su da ne bi trebalo da se viđamo s njim. On je lud. Verovatno jei pijanac, kao njegova supruga.“Zanemeo sam. Oči su mi se blistale od suza. Nisam plakao od

tuge, već od besa.„Sem toga“, nastavio je Kon, „moram da napunim sanduk s

ogrevnim drvima pre nego što se tata vrati kući ako neću danadrljam. Zato umukni, Džejmi.“Ostavio me je u zadnjem dvorištu. Moj brat, koji je postao jedan od

najcenjenijih astronoma na svetu - godine 2011. otkrio je četvrtutakozvanu planetu Zlatokose, na kojoj bi moglo biti života - okrenuomi je leđa. Nikad više nije pomenuo Čarlsa Džejkobsa.

Sutradan, u utorak, odmah posle škole potrčao sam Devetkom.Nisam otišao kući.

Ugledao sam nova kola na prilaznom putu parohijskog doma. Pa nebaš nova. Bio je to ford iz 1958. godine s nešto rđe i pukotinom nastaklu suvozačevih vrata. Poklopac prtljažnika bio je otvoren.Gvirnuo sam unutra i ugledao dva kofera i veliku elektronsku spravukoju je prečasni demonstrirao na sastanku UMM-a četvrtkom uveče:osciloskop. Džejkobs je bio u radionici. Čuo sam metalni zveket.Stajao sam pored njegovih novih-starih kola i pomislio na belveder,

sad nagorelu olupinu. Zamalo što nisam podvio rep i šmugnuo kući.Pitam se koliko bi moj život bio drugačiji da sam to uradio. Da li bihpisao ovo svedočanstvo? Na to pitanje nema odgovora, zar ne?Sveti Pavle je i te kako imao pravo kad je pisao o zatamnjenomstaklu. Svakodnevno gledamo kroz njega i ne vidimo ništa izuzevvlastitog odraza.Nisam pobegao, već sam prikupio svu hrabrost i krenuo ka šupi.

Pakovao je elektronsku opremu u drvenu gajbu za pomorandže.Štitio ju je velikim komadima zgužvanog smeđeg papira. Isprva menije video. Nosio je farmerke i belu košulju. Skinuo je okovratnik.Deca nisu naročito dobra u zapažanju promena kod odraslih. Čak i udevetoj godini video sam da je omršaveo. Stajao je na zraku sunca.Podigao je glavu kad je čuo da dolazim. Na licu je imao nove bore.Nestale su kad me je video i kada se osmehnuo. Prostrelio je mojesrce izuzetno tužnim osmehom.Potrčao sam ka njemu bez razmišljanja. Raširio je ruke. Podigao

me je da bi me poljubio u obraz. „Džejmi!“, uskliknuo je. „Ti si Alfa iOmega!“„Šta?“„Otkrivenje, prvo poglavlje, osmi stih. Ja sam Alfa i Omega, početak

i kraj. Bio si prvo dete koje sam video po dolasku u Harlou i bićešposlednje što ću videti. Toliko mi je drago što si došao.“Zaplakao sam. Nisam hteo, ali nisam mogao da zaustavim suze.

„Žao mi je, prečasni Džejkobse. Žao mi je zbog svega. Imao si pravou crkvi, to nije pošteno.“Poljubio me je u drugi obraz. Spustio me je na pod. „Mnogo toga

sam rekao tog dana. Vidim da si razumeo suštinu. Bio sam vansebe, pa ne bi trebalo da ozbiljno shvatiš moje reči. Tvoja mama tozna. Rekla mi je to kad mi je donela onaj ukusni ručak za Danzahvalnosti. Poželela mi je sve najbolje u životu.“

Osetio sam se malo bolje kad sam to čuo.„Dala mi je dobar savet - da bi trebalo da odem daleko od Harloua,

Mejna, i da počnem iz početka. Rekla je da ću na nekom novommestu možda ponovo pronaći veru. Duboko sumnjam u to, ali imalaje pravo u vezi sa odlaskom odavde.“„Nikad te neću videti.“„Ne govori tako, Džejmi. Ljudske staze na ovom svetu često se

ukrštaju, ponekad na najčudnijim mestima.“ Obrisao je suze s moglica maramicom izvađenom iz zadnjeg džepa. „U svakom slučaju ćute zapamtiti. Nadam se da ćeš s vremena na vreme pomisliti namene.“„Hoću.“ Setio sam se i dodao: „I svaki put ću se unerediti od sreće.“Prišao je tužno praznom radnom stolu. Spakovao je poslednje

predmete - nekoliko velikih četvrtastih baterija koje je zvao suvećelije. Zatvorio je poklopac sanduka. Vezao ga je s dva čvrstakonopca.„Koni je hteo da dođe sa mnom da bi ti se zahvalio, ali ima... hm...

mislim da ima fudbalski trening ili nešto slično.“„U redu je, iako sumnjam da sam išta učinio za njega.“Bio sam šokiran. „Vratio si mu glas, dođavola! Vratio si mu ga

svojom spravicom!“„O, da. Mojom spravicom.“ Vezao je drugi konopac. Zategao ga je i

zavrnuo rukave. Video sam da ima čudesne mišiće. Dotad ih nisamopazio. „Električnim nervnim stimulatorom.“„Trebalo bi da ga prodaješ, prečasni Džejkobse! Namlatio bi silne

pare!“Naslonio je lakat na sanduk, oslonio bradu na ruku i pogledao me.

„Zaista tako misliš?“„Da!“„Duboko sumnjam u to. Sumnjam da moj ENS ima bilo kakve veze

s oporavkom tvog brata. Znaš, napravio sam ga tog dana.“Nasmejao se. „Pogoni ga majušni japanski motor izvađen iz Morijeveigračke robot Rosko.“„Zaista?“„Zaista. Siguran sam da je ideja ispravna, ali takvi prototipi -

napravljeni na brzinu, bez eksperimenata i neophodnih međukoraka- veoma retko prorade. Verovao sam da ima šanse jer nikad nisam

posumnjao u prvobitnu dijagnozu doktora Renoa. To je bio istegnutinerv, ništa više od toga.“„Ali...“Podigao je gajbu. Mišići na rukama su mu iskočili, zajedno s

venama. „Hajde, sinko. Pođi sa mnom.“Sledio sam ga do automobila. Spustio je gajbu pored zadnjeg

branika. Pregledao je prtljažnik i rekao da mora da pomeri kofere nazadnje sedište. „Možeš li da poneseš ovaj manji, Džejmi? Nijepretežak. Najbolje je putovati bez mnogo prtljaga kad putuješdaleko.“„Gde ideš?“„Ne znam. Mislim da ću znati kad stignem. Ako se ovo čudo ne

pokvari, naravno. Troši dovoljno goriva da isuši Teksas.“Preneli smo kofere na fordovo zadnje sedište. Prečasni Džejkobs je

stenjući podigao veliku gajbu u prtljažnik. Snažno je zalupio zadnjavrata. Oslonio se o automobil posmatrajući me.„Imaš divnu porodicu, Džejmi, i divne roditelje koji stvarno vode

računa o svima vama. Ako bih ih pitao da vas opišu, kladim se da birekli da je Kler majčinska figura, da je Endi sklon naređivanju...“„Imaš pravo što se toga tiče.“Nacerio se. „U svakoj porodici postoji po jedan takav. Rekli bi da

Teri voli mehaniku i da si ti sanjalica. Šta bi rekli o Konu?“„Da je onaj koji uči. Ili onaj što peva folk otkad je dobio gitaru.“„Možda, ali kladim se da im to ne bi prvo palo na pamet. Jesi li

obratio pažnju na Konijeve nokte?“Nasmejao sam se. „Grize ih ko šašav! Tata mu je jednom ponudio

dolar ako prestane na nedelju dana, ali nije mogao!“„Kon je nervčik, Džejmi - to bi rekli tvoji roditelji ukoliko bi bili

potpuno iskreni. On je jedan od onih što dobiju čir pre četrdesete.Kad je dobio udarac u vrat skijaškim štapom i izgubio glas, počeo jeda se brine da ga nikad neće povratiti. Ubedio je sebe da će tako ibiti kad se nije vratio.“„Doktor Reno je rekao...“„Reno je dobar lekar. Savestan je. Odmah se stvorio kad je Mori

dobio boginje i kad je Petsi imala... pa, ženski problem. Pobrinuo se iza jedno i za drugo kao profesionalac. Ali nema samouverenost

najboljih lekara opšte prakse. Onih što umeju da kažu: Ovo nijeništa, začas ćeš se oporaviti.“„Rekao je to!“„Jeste. Ali nije ubedio Konrada, jer ni sam nije bio ubeđen u to.

Sposoban je da leči telo, ali um? Ne baš. Polovina ozdravljenjaodvija se u umu. Možda i više. Kon je mislio: Laže me da bih senavikao da živim bez glasa. Kasnije će mi reći istinu. Tako je tvoj bratsazdan, Džejmi. Živi na nervnim završecima. Takvi ljudi okrećuvlastiti um protiv sebe.“„Nije hteo danas da dođe ovamo sa mnom“, rekao sam. „Lagao

sam o tome.“„Jesi li?“ Džejkobs nije izgledao iznenađeno.„Jesam. Pitao sam ga da pođe sa mnom, ali se uplašio.“„Nemoj da se ljutiš na njega zbog toga“, reče Džejkobs. „Uplašeni

ljudi žive u svom osobenom paklu. Moglo bi se reći da je njihovihruku delo, kao što je Kon tvorac svoje onemelosti. Takvi ljudi nemogu drugačije da se ponašaju. Tako su sazdani. Zaslužujusažaljenje i saosećanje.“Okrenuo se prema parohijskom domu, koji je već izgledao

napušteno, i muklo uzdahnuo. Nastavio je.„Možda je ENS nešto uradio - imam sve razloge da verujem da je

teorija ispravna - ali zaista sumnjam u to. Verujem da sam prevariotvog brata. Nadam se da mi nećeš zameriti ako kažem da sam ganamagarčio. Reč je o veštini koju pokušavaju da nam usade ubogosloviji, samo što je nazivaju raspirivanje vere. Uvek sam biodobar u tome. Podjednako se stidim tih postupaka i uživam u njima.Rekao sam tvom bratu da očekuje čudo, pustio struju i uključioblistavu zujeću spravu. Znao sam da će raditi čim sam video kakotrza usnama i trepće.“„To je čudesno!“, rekao sam.„Da, naravno. I prilično gnusno.“„Kako?“„Nije važno. Važno je da mu nikad ne smeš reči istinu. Verovatno

ne bi izgubio glas, ali bi se to moglo dogoditi.“ Pogledao je na sat.„Znaš šta? Mislim da više nemam vremena za priču. Do večerasmoram da stignem do Portsmuta. Vreme je da kreneš kuči. Tvojaposeta ovog popodneva biće još jedna naša tajna, zar ne?“

„Tako je.“„Nisi prošao pored Mimo, zar ne?“Zakolutao sam očima, nemo poručujući da je pitanje veoma glupo.

Džejkobs se ponovo nasmejao. Bilo mi je drago što sam ganasmejao, uprkos svemu što se dogodilo. „Preprečio sam prekopolja Marstelarovih.“„Pametno.“Nisam hteo da krenem, niti da on krene. „Mogu li da postavim još

jedno pitanje?“„Važi, ali brzo.“„Kad si držao tvoju... hm...“ Nisam hteo da koristim reč propoved.

Zbog nečeg mi je izgledala opasno. „Kad si govorio u crkvi,pomenuo si da munja ima dvadeset osam hiljada stepeni Celzijusa.Je li to istina?“Lice mu se ozarilo, onako kako je uvek činilo kad bi se pomenuo

elektricitet. Njegov hobi, rekla bi Kler. Tata bi ga nazvao njegovomopsesijom.„To je u potpunosti tačno! Munja je najsnažnija prirodna sila, ako se

izuzmu zemljotresi i plimski talasi. Snažnija je od tornada i mnogomoćnija od uragana. Jesi li video kako udara o tle?“Odmahnuo sam glavom. „Video sam je samo na nebu.“„To je predivan prizor. Predivan i užasavajući.“ Podigao je glavu,

kao da je traži. Nebo je tog popodneva bilo plavo. Samo je nekolikopaperjastih oblačaka lenjo odmicalo ka jugoistoku. „Ako ikad poželišda vidiš neku izbliza... znaš za Longmedou, zar ne?“Naravno da sam znao. Na pola puta do odmarališta Kozja planina

bio je državni park. Zvao se Longmedou. S njega se pružao pogledkilometrima unaokolo. Za bistrog dana pogled se pružao do mejnskepustinje u Friportu. Ponekad i do Atlantika iza nje. Udruženjemetodističke mladeži svakog avgusta spremalo je hranu naotvorenom u Longmedouu.Nastavio je: „Kad kreneš uzbrdo putem iz Logmedoua, nailaziš na

kapiju odmarališta Kozja planina...“„... u koje ne puštaju nikoga izuzev članova i njihovih gostiju.“„Tako je. To je klasni sistem na delu. Malo pre kapije šljunkom

posuti put skreće levo. Svako može da ga koristi pošto se nalazi nadržavnoj zemlji. Posle pet kilometara završava se na vidikovcu

Skajtop. Nikad vas nisam vodio tamo, zato što je opasno. To jegranitna litica visoka najmanje sedam stotina metara. Nema ograde,samo znak upozorenja da se ne prilazi ivici ambisa. Na najvišoj tačkiSkajtopa nalazi se gvozdena šipka visoka sedam metara. Duboko jezabijena u stenu. Ne znam ko ju je tamo postavio i zašto, ali je dugovremena gore. Trebalo bi da je zarđala, ali nije. Znaš li zašto nije?“Odmahnuo sam glavom.„Zato što je često šibana munjama. Skajtop je posebno mesto. Ono

privlači munje. Gvozdena šipka je fokusna tačka.“Upro je snen pogled ka Kozjoj planini. Po veličini se nije mogla

porediti sa Stenovitim planinama (pa čak ni s Belim planinama u NjuHempširu), ali je dominirala niskim pobrđem zapadnog Mejna.„Grmljavina je tamo glasnija, Džejmi. Oblaci su bliži. Čovek shvati

koliko je sićušan, kad gleda valjanje olujnih oblaka po nebu. Tajosećaj nije tako loš, kad te pritisnu brige... ili sumnje. Znaš kad ćemunja udariti zbog napetosti u vazduhu. Osećaj je... ne znam... čini tise da goriš bez plamenova. Kosa ti se nakostreši, a grudi otežaju.Koža ti drhti. Čekaš. Razlegne se grmljavina. To nije eksplozija većprasak, kao kad se grana opterećena ledom konačno slomi, samostotinu puta jači. Zatim zacari tišina... a onda čuješ škljocaj uvazduhu kakav prave starovremenski prekidači za svetlo. Grmljavinase začuje i sevne munja. Moraš da zažmuriš ili bi te sevanjezaslepelo, pa ne bi video kako gvozdena šipka menja boju od crnedo purpurnobele, a zatim prelazi u crvenu, kao potkovica ukovačnici.“„Auh“, rekao sam.Zatreptao je. Vratio se u stvarnost. Šutnuo je gumu novog-starog

automobila. „Izvini, sinko. Ponekad se zanesem.“„Zvuči čudesno.“„Veruj mi kad ti kažem da je doživljaj više nego čudesan. Otiđi tamo

kad budeš stariji da bi ga doživeo. Samo vodi računa kad si u blizinišipke. Munje su napravile mnogo šljunka. Ako počneš da se klizaš,možda nećeš moći da se zaustaviš. Džejmi, krajnje je vreme dakrenem na put.“„Voleo bih da ne moraš da ideš.“ Još mi se plakalo, ali sam se

uzdržavao.

„Cenim to. Dirnut sam, ali znaš kako se kaže - da su želje konji,prosjaci ne bi pešačili.“ Raširio je ruke. „Zagrli me još jednom.“Čvrsto sam ga zagrlio. Duboko sam disao, pokušavajući da

uskladištim miris njegovog sapuna i ulja za kosu - vitalisa, koji jekoristio i moj tata, a odnedavno i Endi - u svom pamćenju.„Bio si moj ljubimac“, šapnuo mi je u uvo. „To je još jedna tajna koju

bi trebalo da čuvaš.“Samo sam klimnuo glavom. Nije bilo potrebe da mu kažem da je

Kler to već znala.„Ostavio sam ti nešto u podrumu parohijskog doma“, rekao je.

„Ključevi su ispod brisača, ako poželiš da to uzmeš.“Spustio me je na tle, poljubio u čelo i otvorio vrata automobila. „Ova

konzerva nije bogzna šta, ortače“, rekao je jenkijevskim naglaskom.Nagnao me je da se osmehnem, iako sam bio veoma tužan.„Računam da će me dovesti do odredišta u jednom komadu.“„Volim te“, rekao sam.„I ja tebe volim“, odvratio je. „Ali nemoj da zaplačeš, Džejmi. Srce

mi je i bez toga slomljeno.“Nisam zaplakao dok nije otišao. Pogledom sam ispratio njegov

automobil sve dok se nije izgubio iz vida. Zatim sam otišao kući. U tovreme imali smo pumpu u zadnjem dvorištu. Umio sam se ledenohladnom vodom pre no što sam ušao u kuću. Nisam hteo da mamavidi da sam plakao i da me pita zbog čega sam to radio.

Od članica Damskog sestrinstva očekivalo se da čestito očisteparohijski dom i otklone sve tragove zlosrećne porodice Džejkobs dabi ga pripremile za dolazak novog propovednika. Tata je govorio danema potrebe za žurbom, zato što se točkovi metodističke biskupijeNove Engleske sporo okreću i da ćemo imati sreće ako do sledećegleta dobijemo novog sveštenika.„Pričekajte malo“, bio je tatin savet. Sestrinstvo ga je sa

zadovoljstvom prihvatilo. Nisu se bacile na posao s metlama,četkama i usisivačima do Božića (Endi je držao laičku propoved tegodine. Roditelji su zamalo pukli od ponosa). Parohijski dom zvrjaoje prazan. Neka deca iz škole govorila su da je posednut duhovima.Neko ga je posetio. To je bila moja malenkost. Učinio sam to u

subotu po podne. Ponovo sam preprečio kroz kukuruzište Dorensa

Marstelara ne bih li izbegao budnom oku Mimo Harington. Ključ jebio ispod brisača. Stresao sam se od jeze. Mrštio sam se na pomenideje da je mesto zaposednuto duhovima. Nedugo po ulaskupomislio sam da ću, ukoliko se budem naglo okrenuo, videti Petsi iPrilepka Morija iza sebe kako se drže za ruke izbečeni i istruleli.Ne budi glup, govorio sam sebi. Otišli su na neko drugo mesto ili u

crno ništavilo o kom je govorio prečasni Džejkobs. Prestani da seplašiš i da se ponašaš kao glupa kukavica.Nisam mogao da prestanem da budem glupa kukavica, baš kao što

nisam mogao da zaustavim stomačne tegobe nakon prejedanjaviršlama u subotu uveče. Nisam pobegao. Hteo sam da vidim šta mije ostavio. Morao sam da vidim. Otišao sam do vrata s posterom(Isus se držao za ruke s decom koja su ličila na Dika i Džejn izstarog bukvara) i natpisom NEKA MI DEČICA PRIÐU.Uključio sam svetlo i sišao niz stepenice. Ugledao sam stolice na

rasklapanje, poredane uza zid, klavir sa spuštenim poklopcem prekoklavijature, kutak za igračke s malim stolom bez domina, bojanki ibojica. Spokojno jezero bilo je na svom mestu, baš kao i drvenakutijica s električnim Isusom. To mi je ostavio. Bio sam neverovatnorazočaran. Ipak sam otvorio kutijicu i izvadio električnog Isusa.Posadio sam ga uz obalu jezera, pored šine, i gurnuo ruku ispododore da bih ga uključio. U tom času spopao me je dotad nepoznatgnev. Ošinuo me je iznenada, kao munje koje, po rečima prečasnogDžejkobsa, udaraju po Skajtopu. Zamahnuo sam rukom i zavitlaoelektričnog Isusa, koji je udario u suprotni zid.„Nisi stvaran?, povikao sam. „Nisi stvaran! To je gomila trikova!

Proklet da si, Isuse! Proklet da si, Isuse! Proklet da si, proklet da si,proklet da si, Isuse?Ustrčao sam uz stepenice, pogleda zamućenog suzama.

Nikad nismo dobili novog sveštenika. Neki od lokalnih sveštenikapokušali su da popune prazninu. Vernici se nisu odazvali. Crkva jezaključana kad sam pošao u završnu godinu srednje. Nisam mariozbog toga. Prestao sam da verujem u Boga. Ne znam šta se desilosa Spokojnim jezerom i električnim Isusom. Kad sam - mnogogodina kasnije - sišao u podrum, okupljalište UMM-a bilo je potpunoprazno. Prazno kao raj.

IV

DVE GITARE. HROMIRANE RUŽE.MUNJA NA SKAJTOPU

Kad se osvrnemo za sobom, mislimo da nam život sledi obrasce.Svaki događaj počinje da biva logičan, kao da je nešto - ili neko -unapred iscrtao sve naše korake (i posrtanja). Takav je slučaj spenzionisanom starinom, dugog i prljavog jezika, što je, ne znajućida to čini, odredio posao kojim sam se bavio sledećih dvadeset petgodina. Je li to bila sudbina ili splet okolnosti? Ne znam. Kako bihmogao znati? Nisam ni bio tu kad je Hektoru Brici palo na pamet dapotraži staru silverton gitaru. Nekada davno rekao bih da nasumičnobiramo svoje staze. Desilo se ovo, a zatim ono, a nakon toga i ovo.Sad znam bolje.Postoje sile.

Amerika se 1963. godine, pre no što su Bitlsi nahrupili na muzičkuscenu, upustila u kratku ali strastvenu vezu s folk muzikom.Televizija je odgovorila na ovu pomamu emisijama poput Hutenanija,gde su beli izvođači poput Čed Mičel trija ili Nju Kristi Minstrela nudiliprepakovana crna muzička iskustva. (Takozvani beli komunjarčićipoput Pita Sigera i Džoan Baez nisu nastupali u tim emisijama.) Mojbrat Konrad bio je najbolji prijatelj starijeg brata Bilija Paketa, Ronija.Gledali su Hut kako su je zvali, svake subote uveče u Paketovojkući.Roni i Bilijev deda u to doba živeli su kod Paketovih. Zvali su ga

Hektor Brica zato što se pedeset godina bavio tim poslom. Bilo mi jeteško da ga zamislim u toj ulozi. Od brica se, kao i od barmena,očekuje da budu prijatni, govorljivi ljudi. Hektor Brica govorio je retko.Sedeo je u dnevnoj sobi, dosipao viski u kafu i pušio tiparilose.

Njihov miris prožimao je čitavu kuću. Kad bi progovorio, rečnik bi mubio pun prostota.Voleo je da gleda Hutenani. Uvek bi je gledao s Konom i Ronijem.

Hektor Brica je jedne noći, kad je neki beli dečak pevao nešto oranjenom srcu zbog dragane što ga je ostavila, zlovoljno zafrktao irekao: „Ovo sranje nije bluz, deco.“„Kako to misliš, dedice?“, pitao je Roni.„Bluz je zajebana muzika. Taj momak je zvučao kao neko ko se

upiškio u krevet i ko se plaši da će mama doznati za to.“Dečaci su se nasmejali od zadovoljstva i iznenađenja. Nisu znali da

je deda Hektor muzički kritičar.„Odma’ ću ja“, rekao je i polako pošao uz stepenice. Pridržavao se

za ogradu kvrgavom šakom. Bio je tako dugo odsutan da su klincigotovo zaboravili na njega. Sišao je u prizemlje s razdrndanomsilverton gitarom. Držao ju je za vrat. Izgrebana gitara, naherenihčivija, bila je u jednom komadu zahvaljujući grubom konopcu.Zastenjao je i prdnuo kad se spustio u stolicu. Položio je gitaru nakoščata kolena.„Ugasite to sranje“, rekao je.Roni ga je poslušao. Emisija je ionako bila pri kraju. „Nisam znao

da umeš da sviraš, dedice“, rekao je.„Godinama nisam sviro“, reče Hektor. „Manuo sam se svirke kad je

artritis počeo da me ujeda za prste. Ne znam hoću li moći današtimujem kučku.“„Pazi šta pričaš, tata“, oglasila se gospođa Paket iz kuhinje.Hektor Brica nije obraćao pažnju na nju. Retko je to činio, izuzev

kad bi tražio da mu doda krompir-pire. Polako je štimovao gitaru.Psovao je tiho i odsvirao akord koji je izdaleka ličio na muziku. „Biloje jasno da je daleko od pravog zvuka“, kasnije mi je pričao Kon,„ipak je bilo lepo.“„Auh!“ reče Roni. „Koji je to akord, dedice?“„E. Sva ta sranja počinju s E. Ali čekajte, ništa još niste čuli. Da

vidim sećam li se kako ova kurvetina ide.“Iz kuhinje se čulo: „Pazi šta pričaš, tata.“Ni ovog puta nije je udostojio pažnje. Zasvirao je na staroj gitari.

Rožnati, od duvana požuteli nokat zamenjivao je trzalicu. Isprva jebio spor. Psovao je sebi u bradu. Brzo je zazvučao bolje. Isporučivao

je ritam zbog kog su dečaci zbunjeno razmenili poglede. Prsti su mu,isprva trapavo, klizali duž vrata instrumenta. Stare memorijskesinapse su se budile. Pokreti su postali brži i precizniji. B do A, pa doG i nazad do E. Tu progresiju odsvirao sam stotinu hiljada puta, iako1963. godine o akordima nisam znao ništa.Zapevao je visokim, žalobnim glasom potpuno različitim od

uobičajenog (koji je tako retko upotrebljavao): „Zašto se ne spustišdole, lutkice, dozvoli tatici da vidi... imaš nešto, lutkice, nešto što mebrine...“Gospođa Paket došla je iz kuhinje. Brisala je ruke krpom za

sudove. Izgledala je kao neko ko je upravo video egzotičnu pticu -noja ili emua, recimo - nasred Devetke. Bili i mala Ronda Paket, kojanije imala više od pet godina, sišli su niz stepenice. Devojčica senagnula preko ograde i zabuljila u starca.„Taj ritam“, kasnije mi je rekao Kon. „Sigurno nije ličio na ono što su

svirali u Hutenaniju.“Hektor Brica trupkao je nogom, cereći se. Kon je rekao da nikad

ranije nije video da se starac smeši. Malo se uplašio. Ličio je naraspevanog vampira.„Majka mi ne dozvoljava da se zezam po čitavu noć... boji se da će

me neka žena... neka žena...“ Izbacio je to iz sebe. „Da će me nekažena upropastiti!“„Samo napred, dedice!“, prodrao se Roni. Smejao se i tapšao.Hektor je započeo drugu strofu, gde je žandar karo tražio od kraljice

pik da mu radi ono, kad je žica pukla: TVANG.„Prljava pičketino“, omaklo mu se. To je bio kraj nenajavljenog

koncerta Hektora Brice. Gospođa Paket zgrabila je gitaru (puknutažica proletela joj je opasno blizu oka). Rekla mu je da izađe napolje isedne na verandu ako želi da koristi takve reči.Hektor Brica nije izašao na verandu. Utonuo je u uobičajenu tišinu.

Nikad više nije zapevao ili zasvirao pred dečacima. Umro jesledećeg leta. Čarls Džejkobs - još popularan u 1964. godini, godiniBitlsa - držao je opelo na njegovoj sahrani.

Roni Paket pronašao je gitaru u bačvi iza kuće, dan nakonizvođenja skraćene verzije pesme Artura Big Boja Krudapa MyMama Don’t Allow Me. Razljućena mama bacila ju je u đubre. Odneo

ju je u školu. Gospođa Kalhun, profesorka engleskog, zamenjivala jeprofesorku muzičkog. Pokazala mu je kako da promeni žice inaštimuje instrument pevušeći prve tri note pesme Taps. Dala mu je iprimerak Sing auta!, folk časopisa sa stihovima i notama pesamapoput Barbry Allen.Dva dečaka su sledećih nekoliko godina (s privremenim zatišjem

kad je Skijaški štap sudbine oduzeo Konu moć govora) učila folkpesme. Učili su jednu za drugom. Smenjivali su se na staroj gitari,učeći osnovne akorde koje je Ledbeli nesumnjivo svirao u zatvoru.Nijedan nije imao veze sa sviranjem, ali je Konov glas bio priličnodobar. Iako previše sladak da bi uverljivo pevao omiljene bluzpesme. Nekoliko puta svirali su kao Kon i Ron. (Bacili su novčić da biodredili čije ime će biti prvo.) Kon je dobio gitaru, gibson akustik bojetrešnje, nemerljivo lepšu od silvertona Hektora Brice. Na njoj su uNoći talenata izvodili standarde poput Seventh Son i Sugarland, uJurika Grandžu. Tata i mama su ih hrabrili, kao i Ronovi roditelji. Aliavaj, za kompjutere i gitare važi isto pravilo: izbacuju đubre akoubaciš đubre u njih.Nisam obraćao veliku pažnju na Konove i Ronove napore da se

kao folk duet domognu lokalne slave. Nisam ni primećivao kakobratovljevo zanimanje za gibson gitaru jenjava. Velika rupa otvorilase u mom životu nakon što je prečasni Džejkobs odvezao nova-starakola iz Harloua. Izgubio sam Boga i jedinog odraslog prijatelja. Tugai neopipljivi strah dugo su me pratili. Mama je pokušala da meodobrovolji, baš kao i Kler. Čak se i moj tata okušao u tome.Pokušao sam da budem srećan i uspeo. Nisam ni primećivao nizloše obrađenih pesama, kao Dont Thing Twice, koje su se čule sasprata dok se 1965. godina premetala u 1966, a zatim u 1967.godinu.Kon je u to doba bio u potpunosti posvećen srednjoškolskoj atletici

(u kojoj je bio mnogo uspešniji nego u sviranju gitare). Što se menetiče... nova cura doselila se u grad, Astrid Soderberg. Imala jesvilenkastu plavu kosu, kao različak plave oči i slatke dugmiće kojiće možda izrasti u grudi. Nekoliko godina bili smo u istoj školi. Mislimda nijednom nije pomislila na mene - izuzev kad bi joj zatrebaodomaći za prepisivanje. Ja sam pak neprestano razmišljao o njoj.Bio sam ubeđen da će me strefiti srčka ako mi dozvoli da je

pomilujem po kosi. Jednog dana skinuo sam Vebsterov rečnik spolice. Odneo sam ga do stola i pažljivo napisao ASTRID prekoodrednice poljubac. Srce mi je divljački lupalo, a koža je peckala.Zatelebanost je odgovarajuća reč za ono što sam osećao.Nikad mi nije palo na pamet da se dohvatim Konovog gibsona.

Uključio bih radio ako bih se zaželeo muzike. Talent je neštočudnovato. Ume da se tiho ali ubedljivo oglasi kad kucne pravi čas.Kao izvesne droge, nametne se kao prijatelj, mnogo pre no štoshvatite da je tiranin.Prvo ovo, pa ono, a zatim i ostalo.

Moj muzički talent nije bio veliki, ali je bio mnogo veći od Konovog...ili bilo čijeg u porodici, kad smo već kod toga. Otkrio sam ga jednedosadne sive subote u jesen 1969. godine. Svi ukućani - čak i Kler,koja je došla kući na vikend s koledža - otišli su u Gejts Fols nafudbalsku utakmicu. Kon je bio junior i startno krilo Gejts FolsGejtora. Ostao sam kući zato što me je boleo stomak, iako problemnije bio baš strašan. Jednostavno nisam ludeo za fudbalom.Izgledalo je da će padati kiša.Neko vreme gledao sam televiziju. Na dva kanala išao je fudbal, a

na trećem golf - još gora varijanta. Klerina spavaća soba sad je bilaKonova. Nekoliko njenih knjiga ostalo je u ormanima. Hteo sam dase okušam s Agatom Kristi. Rekla mi je da se njena dela lako čitaju ida je zabavno odgonetati zločine s gospođicom Marpl ili HerkulomPoaroom. Ušao sam u sobu i video Konov gibson u uglu, okružengomilom starih primeraka Sing aut! časopisa. Pogledao samnahereni i davno zaboravljeni instrument i pomislio: Da li bih mogaoda odsviram Cherry, Cherry na njemu.Tog trenutka sećam se kao prvog poljupca. Misao je bila egzotična i

neobična, potpuno nepovezana s onim što sam imao na umu kadsam ušao u Konovu sobu. Smeo bih se zakleti na gomili Biblija danije ličila na misao, već na glas.Uzeo sam gitaru i seo na Konovu postelju. Isprva nisam dirao žice.

Razmišljao sam o pesmi. Znao sam da će zvučati dobro na Konovojakustičnoj gitari, jer je Cherry; Cherry sazdana oko akustičnog rifa(taj pojam mi tada nije bio poznat). Slušao sam pesmu u glavi.

Iznenadilo me je što sam video, a ne samo čuo promene akorda.Znao sam sve o njima, izuzev gde im je mesto na vratu instrumenta.Zgrabio sam jedan Sing aut! i potražio bluz, bilo koji bluz. Pronašao

sam jednu bluz pesmu - Turn Your Money Green - i video kako sepravi E (Sva ta sranja počinju s E, rekao je Hektor Brica Konu iRoniju). Odsvirao sam je na gitari. Zvuk je bio prigušen, ali ispravan.Gibson je bio dobar instrument. Ostao je naštimovan, iako je dugozanemaren. Pritisnuo sam jače s prva tri prsta leve ruke. Bolelo je,ali nisam mario. Zato što je E bilo dobro. E je bilo božanstveno.Savršeno je odgovaralo zvuku u mojoj glavi.Konu je trebalo šest meseci da nauči The House of the Rising Sun.

Nikad nije mogao da pređe sa D na F bez oklevanja dok jeraspoređivao prste. Naučio sam Cherry; Cherry, rif od tri akorda - odE do A i D i natrag na A - za deset minuta i shvatio da s ista triakorda mogu da sviram numeru Gloria Šedouz najta i KingsmenovuLouie, Louie. Svirao sam dok mi vrhovi prstiju nisu provrištali od bolai dok mi se leva šaka nije gotovo potpuno ukočila. Kad sam konačnoprestao, nisam to učinio zato što sam želeo, već zato što sammorao. I jedva sam čekao da ponovo počnem. Nisam mario za NjuKristi Minstrele, za Ijana i Silviju, ili za bilo koga od gomile folkpevača. Cherry; Cherry sam mogao da sviram povazdan. Ta pesmame je pokretala.Nadao sam se da će Astrid Soderberg, ukoliko naučim da sviram

dovoljno dobro, jednog dana u meni videti nešto više od izvora zaprepisivanje domaćih zadataka. Čak i to je bilo u drugom planu, jer jesviranje ispunjavalo zastrašujuću prazninu u meni. Predstavljalo jestaromodnu emocionalnu istinu. Sviranje mi je pomoglo da opetpostanem prava osoba.

Kon se, tri nedelje kasnije, u subotnje popodne vratio kući sfudbalske utakmice umesto da ostane na tradicionalnom obruku kojisu nakon utakmice pravili najvatreniji navijači. Sedeo sam naodmorištu na vrhu stepeništa i svirao Wild Thing. Mislio sam da ćepoludeti, da će mi oteti gitaru iz ruku i optužiti me za svetogrđe zatošto sviram idiotski pesmičuljak od tri akorda Trogsa na instrumentunamenjenom izvođenju krhkih protestnih pesama poput Blowin in theWind.

Kon je tog dana tri puta položio loptu iza linije protivničkog polja.Postavio je školski rekord u pretrčanim metrima na igralištu ipomogao Gejtorima da se plasiraju u plej-of. Rekao je samo: „To jenajgluplja pesma koju sam čuo na radiju.“„Nije“, rekao sam. „Mislim da Surfin Bird zaslužuje tu titulu. Znam

da sviram i nju, ako želiš da je čuješ.“„Isuse, ne.“ Mogao je da psuje zato što su tata i Teri u garaži radili

na Drumskoj raketi III, mama bila u vrtu, a naš religiozno orijentisanistariji brat više nije živeo kod kuće. Endi je, kao i Kler, pohađaoUniverzitet Mejn (koji je, kako je tvrdio, bio pun beskorisnih hipika).„Neće ti smetati ako je sviram, Kone?“„Samo ti piči“, rekao je kad me je zaobišao na stepenicama. Imao je

tamnu masnicu na obrazu. Mirisao je na fudbalski znoj. „Platićeš jeako je slomiš.“„Neću je polomiti.“I nisam, ali sam pokidao silne žice. Rokenrol je opasniji po žice od

folka.

Godine 1970. krenuo sam u srednju školu u Gejts Folsu, na drugojobali reke Androskogin. Kon je bio na završnoj godini. Bio je praviglavni baja zahvaljujući atletskim sposobnostima i najboljimocenama, i kao takav nije obraćao pažnju na mene. To je bilo u redu.Ni najmanje mi nije smetalo. Slično se, na svu žalost, ponašala iAstrid Soderberg, iako je sedela u redu iza mene na domaćinstvu ipored mene na engleskom. Vezivala je kosu u konjski rep i nosilahaljine najmanje pet centimetara iznad kolena. Umirao sam kad godbi prekrstila noge. Bio sam zatelebaniji no ikad. Prisluškivao samnjen razgovor s prijateljicama dok su sedele na tribinama ugimnastičkoj sali na ručku. Shvatio sam da gledaju samo momkestarije od sebe i da sam običan statista u njihovoj velikojsrednjoškolskoj epopeji.Neko me je ipak primećivao - suvonjavi dugokosi đak završnog

razreda koji je izgledao kao Endijev arhetipski beskorisni hipik.Potražio me je jednog dana dok sam ručao u gimnastičkoj sali, dveklupe od Astrid i njene kikotave družine.„Jesi li ti Džejmi Morton?“, pitao je.

Oprezno sam ga odmerio. Nosio je široke farmerke sa zakrpama nakolenima. Imao je tamne kolutove ispod očiju, kao da spava najvišetri sata noću ili kao da mnogo drka.„Dođi u sobu za orkestar“, rekao je.„Zašto?“„Zato što sam ti tako rekao, gušteru.“Krenuo sam za njim. Vrludali smo kroz gomilu učenika koji vikali,

smejali se, gurali i treskali po ormarićima. Nadao sam se da nećudobiti batine. Ne bih se iznenadio ako bih dobio batine od onih izdruge godine zbog nekog beznačajnog povoda - maltretiranje prvakabilo je zabranjeno, ali su ga oni iz druge godine i te kako upražnjavali- međutim, ne i od nekog iz završne godine. Seniori su retkoprimećivali one iz prve. Moj brat savršeno se uklapao u tu sliku.Soba za orkestar bila je prazna. To je bilo olakšanje. Ako ovaj tip

namerava da navali na mene, neće uživati pomoć gomile ortaka.Nije me istukao, već mi je pružio ruku. Prodrmao sam je. Stisak muje bio opušten i lepljiv. „Norm Irving.“„Drago mi je.“ Nisam znao da li je to istina.„Čuo sam da sviraš gitaru, gušteru.“„Ko ti je to rekao?“„Tvoj brat. Gospodin Fudbaler.“ Norm Irving otvorio je orman s

opremom pun gitara u kutijama. Izvadio je jednu, otvorio bravice iotkrio predivnu crnu električnu jamahu.„SA 30“, rekao mi je. „Kupio sam je pre dve godine. Krečio sam

čitavo leto sa ćaletom da bih skupio pare. Uključi pojačalo. Ne, ne toveliko, već ono ispred tebe.“Prišao sam mini-pojačalu. Pogledom sam tragao za prekidačem ili

dugmetom, ali nisam ih našao.„Pozadi je, gušteru.“„Auh.“ Pronašao sam prekidač. Uključio sam ga. Zasijalo je crveno

svetlo. Začuo sam tiho zujanje. Odmah mi se dopalo. Predstavljaloje glas moći.Norm je izvadio kabl iz ormana s gitarama. Povezao je instrument s

pojačalom i prešao prstima preko žica. Malo pojačalo ispustilo jekratko BRONK. Bilo je atonalno, nemuzikalno i savršeno lepo. Pružiomi je gitaru.„Šta da radim?“, bio sam uplašen i uzbuđen.

„Tvoj brat kaže da sviraš ritam gitaru. Sviraj ritam.“Prihvatio sam ponuđenu gitaru. Onaj BRONK zvuk se ponovo

razlegao iz malog pojačala ispod mojih nogu. Bila je mnogo teža odbratovljeve akustične. „Nikad nisam svirao na električnoj gitari“,rekao sam.„Isto je.“„Šta hoćeš da sviram?“„Kako bi bilo da kreneš sa Green River. Umeš li da je sviraš?“

Izvadio je trzalicu iz džepića za sat na širokim farmerkama.Uspeo sam da je ne ispustim pri preuzimanju. „Da li krećem iz E?“

Kao da sam morao da pitam. Sva ta sranja počinju s E.„Odluči se, gušteru.“Prebacio sam kaiš preko glave i nabacio jastučić na rame. Jami je

visila nisko - Norman Irving bio je mnogo viši od mene - bio sampreviše nervozan da pomislim na podešavanje kaiša. Odsvirao samE akord i poskočio kad je glasno odjeknuo u sobi za orkestar.Norman se nacerio, otkrivši zube koji će mu zadati mnogo problemau budućnosti ako odmah ne počne da ih sređuje. Od tog keza bilo mije lakše.„Ne zevaj, gušteru. Odvali pojačalo do daske i piči.“Jačina je bila na petom podeoku. Povećao sam na sedmi. Bio sam

zadovoljan zvukom.„Ne umem da pevam“, rekao sam.„Ne moraš da pevaš. Ja ću pevati. Ti ćeš davati ritam.“Green River imala je osnovni rokenrol ritam - ne baš kao Cherry;

Cherry, ali sličan. Ponovo sam odsvirao E. Odslušao sam prvu strofupesme u glavi. Bio sam zadovoljan. Norman je zapevao. Glas mu segubio pod zvucima gitare, ali čuo sam dovoljno da ocenim da imadobra pluća. „Odvedi me do mesta na kom hladna voda teče, jeee...“Zastao je kad sam se prebacio na A.„Ostaje na E, zar ne?“, rekao sam. „Izvini, izvini.“Prva tri stiha bila su u E. Kad sam se prebacio na A, u kom je

većina osnovnog roka, i dalje nije valjalo.„Gde grešim?“ pitao sam Normana.Ćutke me je gledao s rukama u zadnjim džepovima. Preslušao sam

pesmu u glavi i počeo iznova. Na četvrtom stihu prebacio sam se naC. To je štimalo. Morao sam da počnem iz početka, ali je posle bila

laća. Nedostajali su nam samo bubnjevi i bas... i nešto vodećegitare, naravno. Džon Fogerti iz Kridensa je prašio po vodećoj gitaribolje no što bih mogao u najluđim snovima.„Daj mi je“, reče Norman.Vratio sam mu instrument. Bilo mi je žao što se rastajem s njim.

„Hvala ti što si mi dopustio da sviram na njemu“, rekao sam i požurioka vratima.„Sačekaj malo, Mortone.“ Promena nije bila velika, ali više nisam

bio gušter. „Audicija nije završena.“Audicija?Iz ormana je izvadio manju kutiju. Otvorio ju je i izvadio izgrebanu

gitaru - kej 900G, ako baš hoćete da znate.„Udeni je u veliko pojačalo, ali smanji na četvorku. Kej pravi

đavolsku galamu.“Poslušao sam ga. Kej je više odgovarao mom telu od jamija. Nisam

morao da se naginjem preko nje da bih svirao. Opazio sam trzalicuupletenu među žice.„Jesi li spreman?“Klimnuo sam.„Jedan... dva... jedan-dva-tri i...“Nervoza me je izjedala dok sam izvodio jednostavnu ritam-

progresiju Green River. Ne bih ni svirao da sam znao koliko jeNorman dobar. Jednostavno bih pobegao iz sobe. Svirao jeFogertijeve vodeće deonice na pravi način. Ma zvučao je kao starisingl Fantazija.3 Povukao me je za sobom.„Glasnije!“ razvikao se na mene. „Piči i zajebi fidbek!“Odvrnuo sam veliko pojačalo do osmice i navalio. Normov glas se

gubio u zvuku dve gitare i fidbeku pojačala sličnom policijskojzviždaljci. To mi nije smetalo. Zaorao sam brazdu. Sledio samvodeću gitaru. Činilo mi se da jašem glatki talas koji se neometanovaljao punih dva i po minuta.Okončao se. Tišina je nahrupila u sobu za orkestar. Uši su mi

odzvanjale. Norm je upro pogled u tavanicu, kao da razmišlja, pre nošto je klimnuo. „Nije sjajno, ali nije grozno. Uz malo vežbe bićeš boljiod Snafija.“„Ko je Snafi?“, pitao sam ga. Još mi je zvonilo u ušima.

„To je tip koji se seli u Asačusets“, rekao je. „Hajde da probamoNeedles and Pins. Znaš ono od Serčersa?“„Ne, ova ide iz D, ali ne iz čistog D. Evo ovako.“ Pokazao mi je kako

bi trebalo da lupam po visokom E malim prstom. Ukapirao samodmah. Nije zvučalo kao na ploči, ali je bilo veoma blizu. Znoj jekapao s mene kad sam završio numeru.„U redu“, rekao je skidajući gitaru. „Hajdemo do prostora za pušače.

Moram da zapalim.“

Prostor za pušače bio je iza zbornice. Tamo su se skupljali duvači,hipici i devojke u uskim suknjicama, sa širokim naušnicama iprevelikom količinom šminke. Dva tipa stajala su na drugom krajubravarske radionice. Viđao sam ih ranije, kao i Normana, ali nisam ihpoznavao. Jedan je imao plavu kosu boje peska i mnogo bubuljica.Drugom je neposlušna crvena kosa štrčala u svim pravcima.Izgledali su kao gubitnici, ali to mi nije smetalo. I Norman Irving jeizgledao kao gubitnik, ali je bio najbolji gitarista kog sam čuo a danije svirao na ploči.„Kakav je?“, pitao je tip s kao pesak plavom kosom. Ispostavilo se

da se zove Keni Lohlin.„Bolji je od Snafija“, oglasio se Norman.Onaj s ćubastom crvenom kosom se nacerio. „To jebeno ništa ne

znači.“„Imaš pravo. Neko nam je neophodan da bismo svirali u Grandžu u

subotu uveče.“ Pružio mi je paklicu cigareta. „Hoćeš li dim?“„Neću“, rekao sam. Osećao sam se apsurdno. Stoga sam dodao:

„Izvini.“Norman je prešao preko toga i kresnuo zipo sa zmijom i sloganom

NEĆETE ME GAZITI. „Ovo je Keni Lohlin. Svira bas. Crvenokosi jePol Bušard. Bubnjar. Ovaj gušter je brat Konija Mortona.“„Džejmi“, rekao sam. Očajnički sam želeo da me ovi momci zavole -

da me puste u svoj krug - ali nisam hteo da započnem poznanstvokao mlađi brat gospodina Fudbalera. „Ja sam Džejmi.“ Pružio samruku.Imali su mlitav, vlažan stisak kao Norman. Svirao sam sa stotinama

svirača od Irvingove audicije u srednjoškolskoj dvorani za orkestar. Igotovo svaki tip s kojim sam ikad radio imao je stisak mrtvog puvala.

Rokeri su se rukovali kao da smatraju da su obavezni da čuvajusnagu za posao.„Pa šta kažeš?“, pitao je Norman. „Hoćeš li da sviraš u bendu?“Jesam li hteo? Da mi je rekao da moram pojesti pertle u obredu

inicijacije, skinuo bih ih s patika i zagrizao.„Naravno, ali ne mogu da sviram ni na jednom mestu u kom se

služi alkohol. Imam samo četrnaest godina.“Iznenađeno su se zgledali i nasmejali.„O tome ćemo brinuti ako se probijemo do barova“, reče Norman.

Izbacio je dim kroz nozdrve. „Zasad imamo deset igranki, poput onihu Jurika Grandžu. Odande si, jelda? Iz Harloua?“„Iz Kako-niskog je“, rekao je Keni Lohlin, cereći se. „Tako ga mi

zovemo. Često kažemo Kako-nisko mogu ti šljakeri da padnu?“„Slušaj, hoćeš da sviraš, zar ne?“, reče Norm. Ugasio je cigaretu

petom iskrzane bitls čizme. „Tvoj brat je rekao da sviraš njegovgibson, koji ima trzalicu, ali možeš da koristiš kej.“„Katedra za muzičko neće imati ništa protiv?“„Katedra za muzičko neće ni znati. Dođi u Grandž u četvrtak posle

podne. Doneću kej. Samo nemoj da slomiš jebeni glupi magnet.Probaćemo. Ponesi svesku da bi zapisao akorde.“Zvono je zazvonilo. Klinci su pogasili pikavce i pošli ka ulazu. Jedna

devojka je u prolazu poljubila Normana u obraz. Potapšala ga je pozadnjici u širokim farmerkama. Nije reagovao. Smatrao sam toizuzetno sofisticiranim ponašanjem. Posle toga poštovao sam ga jošviše.Nijedan od članova benda ničim nije pokazao da je čuo školsko

zvono. Krenuo sam jedino ja. Okrenuo sam se, kad mi je nešto palona pamet.„Kako se bend zove?“Norm je rekao: „Zvali smo se Revolveraši, ali su ljudi mislili da je to

previše, znaš, militaristički. Sad smo Hromirane ruže. Keni je smislioto ime kad smo ustondirani obišli baštensku izložbu u očevommestu. Super je, zar ne?“U narednih četvrt veka svirao sam sa Džej-tonsima, Robinom i

Džejsima i s Hej-Džejsima (sve te bendove predvodio je razmetljivigitarista Džej Pederson). Svirao sam s Hitersima, Stifsima,Andertejkersima, Last Kolima i Andersonvilskim rokerima. U pank

epohi svirao sam s Petsi Klajns lipstikom, Test tjub bejbisima,Afterbertima i bendom Vorld iz ful of briks. Svirao sam i s rokabilisastavom zvanim Daz Daz Kol d Faz. Po mom mišljenju, nijedno imebenda nije bilo bolje od Hromiranih ruža.

„Ne znam“, reče mama. Nije izgledala besno, već kao neko ko patiod glavobolje. „Imaš samo četrnaest godina, Džejmi. Konrad kaže dasu ti momci mnogo stariji.“ Sedeli smo za trpezarijskim stolom koji jeizgledao mnogo veći otkad su Kler i Edi otišli. „Puše li?“„Ne puše“ rekao sam.Majka se obratila Konu. „Da li puše?“Kon je dodavao kukuruz Teriju. Odgovorio je bez trunke oklevanja:

»Jok.“Došlo mi je da ga zagrlim. Umeli smo da se posvađamo, kao i sva

rođena braća, ali smo se pomagali u nevolji.„Nećemo nastupati u barovima ili nečem sličnom, mama“, rekao

sam... znajući na intuitivnom nivou da će biti barova, verovatnomnogo pre nego što najmlađi član Hromiranih ruža napuni dvadesetjednu. „Samo u Grandžu. U četvrtak imamo probu.“„Trebaće ti mnogo proba“, podmuklo će Teri. „Hoću još jednu

krmenadlu.“„Kaži molim, Terense“, odsutno će mama.„Dajte mi još jednu krmenadlu, molim.“Tata mu je dodao poslužavnik. Ništa nije rekao. To je moglo biti

dobro ili loše.„Kako ćeš otići na probu? Kad smo već kod toga, kako ćeš

odlaziti... na te svirke?“„Norm ima folksvagen mikrobus. Tačnije, pripada njegovom tati, ali

je dozvolio Normu da ispiše ime benda sa strane!“„Taj Norm nema više od osamnaest“, reče mama. Prestala je da

jede. „Kako da znam vozi li bezbedno?“„Mama, potreban sam im! Njihov ritam gitarista preselio se u

Masačusets. Bez njega će izgubiti svirku subotom uveče!“ Novamisao blesnula je mojim umom kao meteor: Astrid Soderberg moglabi biti na igranci. „Važno je! To je nešto veliko!“„Ne sviđa mi se to.“ Trljala je slepoočnice.

Otac je konačno progovorio. „Pusti ga da svira, Lora. Znam da sizabrinuta, ali dobar je u tome.“Uzdahnula je. „Dobro. Pretpostavljam da jeste.“„Hvala, mama! Hvala, tata!“Mama je podigla, pa spustila viljušku. „Obećaj mi da nećeš pušiti

cigarete ili marihuanu i da nećeš piti.“„Dajem reč“, rekao sam. Dve godine sam držao to obećanje.Otprilike.

S te svirke u Jurika Grandžu najplastičnije se sećam zadahasopstvenog znoja, koji sam osetio kad smo istrčali na scenu. Kad jeznoj u pitanju, niko ne može da se meri s četrnaestogodišnjimadolescentom. Tuširao sam se dvadeset minuta pre prvog nastupa,sve dok nije nestalo vruće vode. Zaudarao sam na strah kad sam senagnuo da podignem pozajmljenu gitaru. Činilo mi se da gitara težinajmanje sto kila kad sam je prebacio preko ramena. Imao samvaljan razlog za strah. Norm Irving me je, uprkos suštinskojjednostavnosti rokenrola, opteretio nemogućim zadatkom da naučimtrideset pesama od četvrtka po podne do subote uveče. To sam mu irekao.Slegnuo je ramenima pre no što me je počastio najkorisnijim

savetom koji sam ikad dobio od nekog muzičara: Samo piči kadposumnjaš u sebe. „Sem toga“, rekao je, ogolivši propale zube uvragolastom osmehu, „odvrnuću pojačalo tako jako da nećeš čuti štaradiš.“Pol je izveo kratak rif na bubnjevima da bi privukao pažnju publike.

Završio ga je udarcem o činele. Publika je odgovorila kratkimnestrpljivim aplauzom dobrodošlice. Toliko očiju (činilo mi se da ihima nekoliko miliona) gledalo je na nas četvoricu, stisnute na malojsceni, pod reflektorima. Sećam se da sam se osećao vrlo glupo ujakni posutoj lažnim dijamantima (zaostatkom iz kratke epohe u kojojsu se Hromirane ruže zvale Revolveraši). Uplašio sam se da ćupovratiti. To je bilo malo verovatno, pošto sam za ručak progutaosamo nekoliko zalogaja, a za večeru nijedan. Ali upravo tako sam seosećao. Pomislio sam: Nećeš povratiti. Onesvestićeš se. Eto šta ćešuraditi, onesvestićeš se na sceni.

Pol Bušard je počeo s tam-tam bubnjarskim ritmom koji otvaraHang On Sloopy. Zasvirali smo. Norm je pevao, izuzev u nekolikopesama kad je Keni preuzimao štafetu. Pol i ja bili smo pratećivokali. Isprva sam bio strahovito stidljiv. Potisnuo sam stid kad samčuo koliko moj glas zvuči drugačije preko zvučnika. Zvučao sam kaoodrastao čovek. Ubrzo sam shvatio da niko ne obraća preteranupažnju na prateće vokale... iako bi im nedostajali da nisu bili tu.Video sam kako parovi izlaze na podijum i počinju da igraju. Zbog

toga su i došli. Duboko u srcu nisam mogao da poverujem da se todešava - ne na muziku u čijem nastanku sam i ja učestvovao.Obuzela me je sve jača euforija, graničeći se s ekstazom, kad mi jepostalo jasno da nas publika neće zvižducima i uzvicima oterati sbine. Odonda sam progutao više droga no što je potrebno dapotopim bojni brod, ali ni najbolje od njih nisu mogle da se mere sonim što sam osetio na prvoj svirci. Mi smo svirali. Oni su igrali.Svirali smo od sedam do pola jedanaest, s dvadesetominutnom

pauzom oko devet, kad su Norm i Keni spustili instrumente, isključilipojačala i istrčali napolje da ispuše neki dim. Meni su ti sati prošlikao san, stoga nisam bio iznenađen kad su, dok smo svirali laganić -mislim da je to bio Who’ll Stop the Rain - mama i tata prošli ispodbine.Mama je položila glavu na tatino rame. Zatvorila je oči, sa snenim

smeškom na licu. Tatine oči bile su otvorene. Namignuo mi je dok suklizili pored bine. Nisam se stideo njihovog prisustva. Igranke usrednjoj školi i u luistonskoj sali za rolšue bili su samo za mlađariju.U Jurika Grandžu, Elksu i Amvetsu u Gejtsu uvek je bilo mnogoodraslih. Jedini problem na prvoj svirci bio je što Astrid nije bila tu,iako sam video nekoliko njenih prijateljica.Moji roditelji otišli su rano. Norm me je dovezao kući u starom

mikrobusu. Bili smo dobro raspoloženi posle uspešnog nastupa.Smejali smo se i prepričavali događaje sa svirke. Nisam shvatio štase dešava kad mi je Norm pružio novčanicu od deset dolara.„To je tvoj deo“, rekao je. „Dobili smo pedeset zelembaća za svirku.

Dvadeset uzimam ja - zato što je vozilo moje i zato što sviramvodeću gitaru - a svako od vas po deset.“Uzeo sam novčanicu. Još sam se osećao kao dečak u snu. Otvorio

sam vrata bolnom levicom.

„Proba je u četvrtak“, rekao je Norm. „Soba za orkestar posle škole.Ne mogu da te odvezem kući. Moram da pomognem ocu u krečenjukuće u Kasl Roku.“Rekao sam da je to u redu. Stopiraću ako Kon ne bude mogao da

me poveze. Većina ljudi koji koriste Devetku između Gejts Folsa iHarloua me poznaje. Neko će me pokupiti.„Poradi na Brown-Eyed Girl. Mnogo si zaostajao.“Rekao sam da hoću.»I, Džejmi?“Pogledao sam ga.„Izuzev toga, bio si prilično dobar.“„Bolji od Snafija“, reče Pol.„Mnogo bolji od tog gubitnika“, dodao je Keni.Zadovoljstvo zbog njihovih pohvala gotovo je nadoknadilo tugu

zbog Astridinog odsustva.Tata je otišao u krevet, ali je mama sedela za kuhinjskim stolom sa

šoljom čaja. Obukla je flanelsku spavaćicu, ali još nije skinulašminku. Mislio sam da izgleda veoma lepo. Video sam da plače kadse osmehnula.„Mama? Jesi li dobro?“„Jesam“, rekla je. „Zaista sam radosna zbog tebe, Džejmi. I malo

uplašena.“„Nemaš razloga za strah“, rekao sam. Zagrlio sam je.„Nećeš početi da pušiš s tim dečacima, zar ne? Obećaj mi.“„Već sam ti obećao, mama.“„Obećaj mi ponovo.“To sam i uradio. Četrnaestogodišnjaci lakše obećavaju no što se

znoje.Kon je na spratu ležao u krevetu i čitao neku naučnu knjigu. Bilo mi

je teško da poverujem da bi iko čitao takvu knjigu zadovoljstva radi(pogotovo veliki fudbaler poput mog brata), ali Koni je to radio.Odložio ju je i rekao: „Bio si prilično dobar.“„Otkud znaš?“Osmehnuo se. „Gvirnuo sam. Samo na minut. Svirao si onu usranu

pesmu.“„Wild Thing,“ Nisam morao da pitam.

U petak uveče svirali smo u domu američkih veterana, a u nedeljuna srednjoškolskoj igranci. Norm je na drugoj svirci promenio tekstsa Više neću gristi svoje srce u Više neću gristi moju curu. Vaspitačinisu primetili, nikad nisu obraćali pažnju na stihove, ali klinci jesu.Promena im se dopala. Gimnastička sala bila je dovoljno velika daposluži kao dopunsko pojačalo. Zvuk koji smo pravili, pogotovo naveoma glasnim pesmama poput Good Lovin’ bio je veličanstven. Akomogu da pogrešno citiram Slejd, mi momci pravili smo veliku buku.Keni je tokom pauze izašao s Normom i Polom u deo za pušače, baškao i ja.Tamo sam zatekao nekoliko cura, uključujući i Hati Grir, onu što je

potapšala Norma po dupetu posle audicije. Zavukao je ruke u njenezadnje džepove i privukao je sebi. Pokušao sam da ne zurim u njih.Neko mi se obratio stidljivim glasićem iza leđa: „Džejmi?“Okrenuo sam se. Bila je to Astrid. Nosila je belu suknju s plavom

bluzom bez rukava. Raspustila je kosu, koja joj je uokvirila lice.„Zdravo“, rekao sam i dodao pošto mi se to nije činilo dovoljno

dobrim: „Zdravo, Astrid. Nisam te video unutra.“„Zakasnila sam zato što sam morala da se vozim s Boni i njenim

tatom. Bili ste stvarno dobri.“„Hvala ti.“Norm i Hati ozbiljno su se ljubakali. Norm je bio bučan. Njihovo

cmakanje malčice je podsećalo na zvuk maminog usisivača. Bilo je idruge, tiše akcije. Astrid kao da je nije opažala. Njene krupne sjajneoči nisu napuštale moje lice. Nosila je žablje naušnice. Plave, uskladu s bluzom. U takvim trenucima ništa vam ne promiče.Zaključio sam da čeka da nešto kažem. Pojačao sam prethodni

iskaz: „Mnogo ti hvala.“„Hoćeš li da zapališ?“„Ja?“ Pomislio sam da špijunira za račun moje majke. „Ne pušim.“„Hoćeš li da me otpratiš do sale?“Otpratio sam je. Od mesta za pušače do zadnjih vrata gimnastičke

dvorane bilo je četiri stotine metara. Poželeo sam da nas od njih delečetiri kilometra.„Jesi li s nekim došla?“, pitao sam je.„Došla sam s Boni i Karlom“, rekla je. „Nisam došla s momkom ili

tako nešto. Mama i tata neće mi dozvoliti da izlazim s momcima dok

ne napunim petnaest.“Uhvatila me je za ruku, kao da želi da mi da do znanja kako misli da

je to glupa ideja. Pogledala me je kad smo stigli do zadnjih vrata.Zamalo što je nisam poljubio tad, na tom mestu. Hrabrost me jeizdala.Momci znaju biti mamlazi.

Norm mi se obratio odlučnim, gotovo očinskim glasom dok smopakovali Polove bubnjeve u zadnji deo mikrobusa, posle igranke.„Nakon pauze si stalno ispadao iz ritma. Šta ti se desilo?“„Ne znam“, rekao sam. „Izvini. Sledeći put biću bolji.“„Nadam se. Dobijaćemo svirke ako budemo dobri. I nećemo ukoliko

ne budemo.“ Potapšao je zarđala klizna vrata mikrobusa. „Moja Betsine ide na vazduh, baš kao ni ja.“„To je zbog one cure“, reče Keni, „zgodne plavušice u beloj haljini.“Normu je sinulo. Uhvatio me je za ramena. Protresao me je pre no

što mi se obratio očinskim tonom: „Smotaj je, prijatelju. Što premožeš. Bolje ćeš svirati.“Zatim mi je dao petnaest dolara.

Svirali smo u Grandžu za Novu godinu. Padao je sneg. Astrid je bilatamo. Nosila je zimsku jaknu s krznom obrubljenom kapuljačom.Odveo sam je ispod protivpožarnih stepenica i poljubio. Imala je ružs ukusom jagoda. Pogledala me je krupnim očima kad sam seodmakao od nje.„Mislila sam da to nikad nećeš učiniti“, rekla je, zatim se zakikotala.„Da li je sve bilo kako treba?“„Reći ću ti kad ponoviš.“Ljubili smo se ispod protivpožarnih stepenica dok me Norm nije

udario po ramenu. „Prekidajte, klinci. Vreme je za svirku.“Astrid me je poljubila u obraz. „Sviraj Wild Thing. Ta mi se sviđa“,

rekla je i potrčala ka zadnjim vratima. Klizala se u cipelama za igru.Norm i ja smo krenuli za njom. „Hod poplavelih muda?“, pitao je.„Šta?“„Nije važno. Prvo ćemo odsvirati njenu pesmu. Znaš kako to ide,

zar ne?“

Znao sam, jer je bend svirao mnogo pesama po želji slušalaca. Bilomi je drago što ćemo to učiniti, zato što sam se osećaosamouverenije s gitarom pred sobom, električnim štitom, uključenim ispremnim za akciju.Izašli smo na binu. Pol je isporučio uobičajeni bubnjarski rif, znak

da se bend vratio i da je spreman za svirku. Norm mi je klimnuo dokse pravio da podešava dobro podešen kaiš gitare. Prišao samsredišnjem mikrofonu i riknuo: „Ova je za Astrid, po njenoj želji, izato... Divlja stvarčice, mislim da te VOLIM!“ Najavio sam pesmuodbrojavanjem, iako je to bio Normov posao, kao vođe benda: jedan,dva, znate gde sam ja. Astridine prijateljice su je podvriskujućigurkale na podijumu. Obrazi su joj bili vatrenocrveni. Poslala mi jepoljubac.Astrid Soderberg mi je poslala poljubac.

Momci iz Hromiranih ruža imali su devojke. Moglo bi se reći da subile uobičajene pratilje rok muzičara. A možda su bile i jedno i drugo.Kad si u bendu, nije uvek lako reći gde je granica. Norm je imaoHati, Pol Suzanu Furnijer, Keni Kerol Plamer, a ja Astrid.Hati, Suzana i Kerol ponekad bi se nagurale u mikrobus s nama

kad bismo išli na svirke. Astrid to nije smela. Dozvoljavali su joj da sevozi s devojkama samo kad bi Suzana dobila roditeljska kola.Ponekad su igrale zajedno na podijumu. Uglavnom su s dobrog

mesta u publici posmatrale zbivanja na bini. Astrid i ja najčešće smose ljubili na pauzama. Počeo sam da osećam cigarete u njenomdahu. Nisu mi smetale. Krenula je da puši u mom prisustvu kad je toopazila (devojke imaju načina da saznaju tako nešto). Nekoliko putami je udahnula nešto dima u usta dok smo se ljubili. Tad bi mi setoliko digao i ukrutio da sam mogao da razbijam beton njime.Astrid je dozvoljeno da krene s nama mikrobusom na PAL igranku u

Luistonu. Ljubili smo se sve do kuće. Nije me odgurnula kao svakiput dotad kad sam gurnuo ruku u njen kaput da bih je uhvatio zaprilično raspupele grudi.„To mi prija“, šapnula mi je u uvo. „Prija mi, iako znam da je

pogrešno.“„Možda ti zbog toga i prija“, rekao sam. Momci ponekad stvarno

umeju da budu mamlazi.

Prošlo je mesec dana dok mi nije dopustila da zavučem ruku uprsluče. Priznala je da joj i to prija kad sam konačno stigao dotle.Dalje nisam mogao.„Znam da bih iz prve zatrudnela“, šaptala mi je u uvo jedne noći kad

se atmosfera u parkiranom vozilu usijala.„Mogu da nabavim nešto u prodavnici. Otići ću do Luistona, gde me

niko ne poznaje.“„Kerol kaže da takve stvarčice ponekad puknu. To joj se jednom

desilo dok je bila s Kenijem. Strepela je punih mesec dana. Kaže daje mislila da menstruacija nikad neće nastupiti. Rekla mi je da bismomogli da radimo i nešto drugo.“To drugo bilo je veoma prijatno.

Dobio sam vozačku dozvolu čim sam navršio šesnaestu. Samosam ja od sve dece položio vožnju iz prve. To donekle dugujem auto-školi i najviše Siseru Irvingu. Norm je živeo s majkom, dobrodušnomplavušom u kući u Gejts Folsu. Vikendom je najčešće bio kod oca, uzapuštenoj prikolici preko pruge za Harlou, u Motonu.Ako bismo svirali u subotu uveče, bend - s našim curama - često bi

subotom po podne otišao u Siserovu prikolicu na piće. Smotali bi ipušili džoint. Posle gotovo jednogodišnjeg odbijanja, rešio sam daprobam. Isprva mi je bilo teško da zadržim dim. Svaki sledeći put bioje sve lakši, kao što veliki broj čitalaca zna iz ličnog iskustva. U todoba nisam pušio mnogo gandže, već samo malo da bih se opustiopred nastup. Svirao sam bolje s nešto čarobnog dima u sebi. Ustaroj prikolici uvek je bilo dosta smeha.Kad sam rekao Siseru da sledeće nedelje polažem vožnju, pitao

me je hoću li polagati u Kasl Roku ili u Luiston-Obernu. Značajno jeklimnuo kad sam mu rekao da ću polagati na onom drugom mestu.„To znači da ćeš dobiti Džoa Kafertija. Dvadeset godina radi tajposao. Pio sam s njim u Melon Tajgeru u Kasl Roku, kad sam biopozornik. To je bilo pre nego što je Rok dovoljno narastao da dobijestalnu policijsku službu.“Bilo mi je teško da zamislim Sisera Irvinga - izboranog, crvenih

očiju, mršavog, uvek u štofanim pantalonama i starim majicama -kao pripadnika lokalnih policijskih snaga. Ljudi se menjaju. Ponekadse penju, a nekad silaze društvenom lestvicom. Silasci su najčešće

potpomognuti kojekakvim supstancama, poput one koju je navikaoda mota i deli s tinejdžerskim ortacima svog sina.„Stari Džoi retko daje dozvole iz prve“, reče Ciceron. „Ne veruje da

je to dobro.“To sam znao. Kler, Endi i Kon su padali kod Džoa Kafertija. Teri je

dobio nekog drugog (možda je policajac Kaferti tog dana biobolestan). Bio je vrlo nervozan na polaganju, iako je bio izvanredanvozač od prvog dana za volanom. Uspeo je da čukne hidrantzadnjim branikom kad je pokušao da se parkira unazad.„Moraš da uradiš troje ukoliko želiš da položiš“, reče Ciceron.

Dodao je smotani džoint Polu Bušardu. „Pod jedan, ne pipaj ovosranje pre polaganja.“„Važi.“ To sam primio s olakšanjem. Uživao sam u travi, ali bih se

uvek setio prekršenog obećanja datog majci... tešio sam se mišlju dajoš ne pušim cigarete i da ne pijem, što je bio prilično dobar rezultat.„Kao drugo, zovi ga gospodine. Reci hvala, gospodine kad uđeš u

automobil i hvala, gospodine kad izađeš iz njega. Voli to. Da li siukapirao?“„Ukapirao sam.“„Treće, i najvažnije, skrati jebenu kosu. Džo Kaferti mrzi hipike.“Ovo poslednje nije mi se ni najmanje dopalo. Iždžikljao sam osam

centimetara otkad sam se pridružio bendu, ali mi je kosa sporo rasla.Prošla je godina dana dok mi nije stigla do ramena. Zbog nje sam semnogo raspravljao s roditeljima, koji su mi rekli da izgledam kaopropalica. Endi je bio još direktniji: „Zašto ne obučeš haljinu, akoželiš da izgledaš kao devojka, Džejmi?“ Bože, ništa ne može da semeri s dubokomislenim hrišćanskim diskursom, zar ne?„Čoveče, izgledaću kao bubalica ukoliko se podšišam!“„Već izgledaš kao bubalica“, reče Keni. Svi su se nasmejali, čak i

Astrid (zatim je spustila ruku na moju butinu da bi mi dala do znanjada ne misli ništa loše).„Nego šta“, reče Sisero Irving, „izgledaćeš kao bubalica s

vozačkom dozvolom. Poli, hoćeš li zapaliti taj džoint ili ćeš mu sediviti?“

Izbegavao sam travu. Govorio sam policajcu Kafertiju gospodine.Podšišao sam se po vojnički, što mi je slomilo srce i obradovalo

majku. Čuknuo sam kola iza mene kad sam se parkirao unazad.Policajac Kaferti mi je i pored toga dao dozvolu.„Imam poverenja u tebe, sinko“, rekao je.„Hvala vam, gospodine“, rekao sam. „Neću vas izneveriti.“

Kad sam napunio sedamnaestu godinu, priređena mi je zabava ukući, koja je sad gledala na asfaltni put - očigledan dokaz napretka. IAstrid je bila pozvana. Poklonila mi je džemper koji je isplela. Odmahsam ga navukao, iako je bio avgust, a dan vreo.Mama mi je poklonila komplet istorijskih romana Keneta Robertsa,

u tvrdom povezu (koje sam pročitao). Endi mi je darivao Bibliju ukožnom povezu (koju sam takođe pročitao, uglavnom njemu u inat),s mojim imenom u zlatnom otisku na prednjoj korici. Posveta je bilacitat iz Otkrivenja 3: „Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glasmoj i otvori vrata, ući ću k njemu.“ Implikacija - da sam na ivici pada -nije bila sasvim neosnovana.Od Kler - koja je napunila dvadeset pet godina i predavala u školi u

Nju Hempširu - dobio sam otmeni sako. Kon, uvek pomalo cicija,darovao mi je šest kompleta gitarskih žica. Istina, kupio je skupljumarku.Mama je unela rođendansku tortu. Otpevali smo tradicionalnu

pesmu. Da je Norm bio tu, verovatno bi ugasio svećice rokenrolglasom, ali nije. Ja sam ih ugasio. Palo mi je na pamet da ništanisam dobio od tate i Terija, dok je mama delila tanjire. Nisu mi kupilini hipi mašnu.Opazio sam kako Teri gleda tatu posle torte i sladoleda (van-čok-

jaga, naravno). Tata je pogledao mamu, koja mu se nervoznoosmehnula. Tek kasnije sam shvatio da sam često viđao taj osmehna majčinim usnama dok su joj deca odrastala i odlazila u svet.„Hajdemo do ambara, Džejmi“, reče tata kad je ustao. „Terens i ja

imamo mali poklon za tebe.“Ispostavilo se da je mali poklon ford galaksi iz 1966. godine. Bio je

opran i voskiran. Beleo se kao sneg na mesečini.„O, bože“, rekao sam slabašnim glasom. Svi su se nasmejali.„Karoserija je bila dobra. Malo smo poradili na motoru“, reče Teri.

„Tata i ja smo sredili ventile, promenili svećice i povezali novakumulator. Što se ostalog tiče...“

„Dobre gume“, reče tata, pokazujući na njih. „Polovne su, ali nisukrpljene. Sviđa li ti se, sinko?“Zagrlio sam ga. Zagrlio sam obojicu.„Samo obećaj majci i meni da nikad nećeš sedati za volan ako

nešto popiješ. Ne teraj nas da se jednog dana tužno gledamoznajući da smo ti poklonili nešto čime si povredio sebe ili nekogdrugog.“„Obećavam“, rekao sam.Astrid - s kojom ću podeliti poslednje centimetre džointa kad je

odbacim kući u novim kolima - stisnula me je za ruku. „Nateraću gada se pridržava tog obećanja.“Istorija se ponovila nakon što sam se dva puta odvezao do

Harijevog jezera (morao sam da se vozim dva puta da bih svepovezao). Neko me je cimnuo za ruku. Bila je to Kler. Povela me je upredsoblje kao što je učinila kad je prečasni Džejkobs vratio Konijuglas električnim nervnim stimulatorom.„Mama želi da joj još nešto obećaš“, rekla je, „ali ju je bilo previše

sramota da te pita. Rekla sam da ću te pitati umesto nje.“Čekao sam.„Astrid je dobra devojka“, reče Kler. „Puši. Osećam to u njenom

dahu, ali je to ne čini lošom. Cura ima dobar ukus. Zaključujem to naosnovu činjenice da se tri godine zabavlja s tobom.“Čekao sam.„Ona je pametna devojka. Poći će na koledž. Stigli smo do

obećanja. Nemoj da je napumpaš na zadnjem sedištu ovogautomobila. Možeš li da obećaš tako nešto?“Zamalo što se nisam osmehnuo. Da jesam, taj osmeh bi se

sastojao od pedeset procenata tuge i veselosti. Astrid i ja smoposlednje dve godine imali šifrovanu reč: odušak. Podrazumela jeuzajamnu masturbaciju. Nekoliko puta sam joj pomenuo kondomeposle prvog iskustva te vrste. Pazario sam tri paketa (jedan samčuvao u novčaniku, a preostala dva iza uzglavlja u spavaćoj sobi).Bila je sigurna da će prvi koji budemo upotrebili pući ili da ćepropuštati. Zbog toga... odušak.„Ljut si na mene, zar ne?“, pitala je Kler.„Nisam“, rekao sam. „Nikad ne bih mogao da se naljutim na tebe,

Kler Ber.“ I nikad nisam. Bes je bio usmeren na monstruma za kog

se udala i nikad nije prošao.Zagrlio sam je i obećao da Astrid neće sa mnom zatrudneti. Održao

sam to obećanje, iako smo se već zbližili u kolibi pored Skajtopa.

U tim godinama ponekad sam sanjao o Čarlsu Džejkobsu - viđaosam ga kako buši prstima moju ko bajagi planinu da bi napraviopećine ili kako deklamuje Strašnu propoved dok mu plava vatra kružioko glave kao električna dijadema - ali je nestao iz svesnog delamog uma. Vratio se u njega jednog dana u junu 1974. godine. Imaosam osamnaest godina, baš kao i Astrid.Školska godina se završila. Hromirane ruže imale su ugovorene

svirke za čitavo leto (uključujući i nekoliko u barovima; roditelji su mi,oklevajući, dali pismenu dozvolu za nastup u njima). Danju ću raditina pijaci, kao i prošle godine. Mortonovo ulje za loženje dobro seprodavalo. Roditelji su mogli da plate školarinu na Univerzitetu Mejn,ali se od mene očekivalo da doprinesem. Od posla na pijaci delilome je nedelju dana, pa smo Astrid i ja imali dosta vremena jedno zadrugo. Ponekad smo se sastajali u mojoj, a nekad u njenoj kući.Popodneva smo najčešće provodili vozeći se sporednim putevima umom galaksiju. Pronašli bismo mesto za parkiranje, a zatim...odušak.Tog popodneva svratili smo do napuštene šljunkare na Devetki.

Razmenjivali smo džoint od ne naročito dobre lokalne trave. Bilo jesparno, olujni oblaci skupljali su se na zapadu. Grmljavina sekotrljala prema nama. Sigurno je sevalo. Nisam video munje, ali jestatički elektricitet pucketao iz zvučnika, kvareći Smokin’ in the BoysRoom, pesmu koju su Ruže te godine svirale na svakom nastupu.Tada se prečasni Džejkobs vratio u moj um kao dugo odsutan gost.

Startovao sam motor. „Ugasi taj džoint“, rekao sam. „Idemo da seprovozamo.“„Gde?“„Na mesto o kom mi je nekad davno neko pričao. Ako je još tamo.“Stavila je ostatke džointa u kutiju za bombonice. Gurnula ju je pod

sedište. Posle dva-tri kilometra niz Devetku skrenuo sam na zapad,na put za Kozju planinu. Drveće je s obe strane pritiskalo put. Olujnioblaci gutali su sunčevu svetlost.

„Ako misliš na odmaralište, neće nas pustiti unutra“, rekla je Astrid.„Moji roditelji odustali su od članstva. Kažu da moraju da štede dabih otišla u Boston na koledž.“ Nabrala je nos.„Ne idemo u odmaralište“, kazao sam.Prošli smo Longmedou, u kom je UMM jednom godišnje priređivao

pečenje viršli. Izletnici su bacali nervozne poglede ka nebu dok supakovali ćebad i frižidere, i žurili ka automobilima. Grmljavina je bilasve glasnija. Sticao se utisak da gigantske železničke kompozicijetutnje nebom. Video sam kako munja pogađa nešto na drugoj straniSkajtopa. Uzbudio sam se. Divno je, rekao mi je Čarls Džejkobsposlednjeg dana u Harlouu. Divno je i zastrašujuće.Prošli smo znak s natpisom KILOMETAR I PO DO KAPIJE

ODMARALIŠTA KOZJA PLANINA. MOLIMO VAS, POKAŽITEČLANSKU KARTU.„Džejmi...“„Trebalo bi da naiđemo na sporedni put koji vodi do Skajtopa“,

rekao sam. „Možda je propao, ali...“Nije propao, niti je zarastao. Bio je uredno pošljunčan. Skrenuo

sam malčice prebrzo. Zadnji deo automobila zaneo se na jednu, pana drugu stranu.„Nadam se da znaš šta radiš“, reče Astrid. Vozila se ka središtu

letnje oluje s grmljavinom, ali nije zvučala uplašeno, većzainteresovano i malčice uzbuđeno.„I ja se nadam.“Uspon je bivao sve strmiji. Zadnji deo galaksija povremeno je šetao

po rastresitom šljunku, ali se uglavnom dobro držao. Drveće serazdvojilo četiri kilometra posle skretanja. Stigli smo do Skajtopa.Astrid je zinula od čuda. Uspravila se u sedištu. Nagazio samkočnice. Automobil se naglo zaustavio, uz škripu guma po šljunku.Desno od nas bila je stara koliba, s mahovinom obraslim ugnutim

krovom i razbijenim prozorima. Na sivim, neobojenim zidovimapreplitali su se grafiti, uglavnom previše izbledeli da bi bili čitljivi.Ispred i iznad nas bila je velika granitna izbočina. Na njenom vrhunalazila se gvozdena šipka, baš kao što mi je Džejkobs rekao preosam godina. Sezala je ka crnim oblacima, dovoljno niskim da ihdotaknem. Astrid je gledala levo od nas, na brda, njive i kilometre

sivozelene šume, koja se pružala prema okeanu. Sunce je tamo jošsijalo, ulepšavajući svet.„Bože, otkad znaš za ovo mesto? Zašto me ranije nisi doveo

ovamo?“„Prvi put sam ovde“, rekao sam. „Sveštenik mi je govorio o njemu u

de...“Nisam stigao da završim rečenicu. Sjajna munja sevnula je s

nebesa. Astrid je vrisnula i prebacila ruke preko glave. Na trenutak -neobičan, strašan, divan - izgledalo je da se vazduh preobrazio uelektrično ulje. Sva kosa na telu, čak i dlačice u nosu i ušima ukrutilesu se. Čuo sam prasak, kao da je nevidljivi džin pucnuo prstima.Druga munja sevnula je i udarila u gvozdenu šipku. Obojila ju jesvetloplavom bojom koja je ponekad igrala oko glave ČarlsaDžejkobsa u mojim snovima. Zažmurio sam da ne bih oslepeo. Kadsam otvorio oči, šipka je blistala crvenom bojom. Kao potkovica ukovačnici, rekao je, i imao je pravo. Usledila je zaglušujućagrmljavina, večiti pratilac munja.„Hoćeš li da idemo?“, vikao sam. Morao sam, da bih čuo samog

sebe od zvonjave u ušima.„Neću!“, doviknula mi je. „Idemo unutra.“ Pokazala je na trošnu

kolibu.Mislio sam da joj kažem da bismo bili bezbedniji u automobilu -

setio sam se podatka da gume štite od munja - ali je stara kolibapreživela hiljade oluja na Skajtopu. Shvatio sam da postoji dobarrazlog za to dok smo trčali ka njoj držeći se za ruke. Gvozdena šipkaprivlači sve munje. Bolje reći: privlačila ih je sve do danas.Udario je grad kad smo stigli do otvorenih vrata. Led veličine

šljunka dobovao je po granitu, proizvodeći zvuk čegrtaljke. „Jao, jao,jao!“, vikala je Astrid... kroz smeh. Uletela je u kolibicu. Utrčao samza njom baš kad je munja sevnula, kao artiljerija na nekomapokaliptičnom bojištu. Ovog puta usledio je pucanj umesto praska.Astrid me je uhvatila za rame. „Vidi!“Nisam video drugi udarac munje u gvozdenu šipku, ali sam jasno

video ono što se zatim dogodilo. Vatre Svetog Elma zaigrale su ijurnule niz šljunkom pokriveni nagib. Bilo ih je pet-šest. Nestale sujedna za drugom.

Astrid me je zagrlila, ali to nije bilo dovoljno. Obuhvatila me je okovrata. Popela se uz mene. Stisnula me je butinama oko bokova.„Ovo je fantastično!“, vrisnula je.Grad se premetnuo u kišu. Padala je kao pravi potop. Skajtop se

nije dobro video, ali nismo gubili gvozdenu šipku iz vida zato što jebila stalno udarana munjama. Blesnula bi plavom ili ljubičastombojom, a zatim crvenom. Izbledela bi dok je nova munja ne biošinula.Takve kiše ne mogu da traju dugo. Videli smo da se granitni nagib

ispod gvozdene šipke preobrazio u reku kad se kiša proredila.Grmljavina je i dalje tutnjala, ali gubila je snagu, svodeći se nazlovoljnu buku. Odasvud je dopirao zvuk tekuće vode, sličan šapatuzemlje. Sunce je sijalo sa istoka, preko Bernzvika, Friporta iDžerusalems Lota. Videli smo ne jednu ili dve nego pola tucetaduga, isprepletanih kao olimpijski prstenovi.Astrid me je okrenula k sebi. „Moram nešto da ti kažem“,

progovorila je tihim glasom.„Šta?“ Bio sam siguran da će uništiti ovaj veličanstveni trenutak

saopštenjem da je vreme da raskinemo.„Majka me je prošlog meseca odvela kod lekara. Rekla mi je da je

htela da zna koliko smo zabrazdili, da to nisu njena posla, ali damora da zna umem li da se brinem o sebi. Tako mi je to predstavila.„Reci doktoru da si htela da se pregledaš zbog bolnih i neredovnihciklusa“, poučila me je. „To će biti dovoljno kad vidi da sam tedovela.“Munula me je u rebra kad je videla da ne shvatam o čemu govori.„Išla sam po pilule protiv začeća, glupane. Ovral. Sad je sigurno

zato što sam imala ciklus otkad sam počela da ih uzimam. Čekalasam odgovarajući trenutak i mislim da sam ga dočekala. Sad ilinikad.“Usmerila je blistavi pogled na mene. Oborila je glavu. Ujela se za

usnu.„Samo nemoj... nemoj da preteraš, važi? Misli na mene i budi

nežan. Zato što se bojim. Kerol je rekla da prvi put đavolski boli.“Konačno smo skinuli jedno drugo do kraja. Sunce se probijalo kroz

sve ređe oblake. Šapat tekuće vode bivao je sve tiši. Ruke i noge sujoj potamnele od sunca. Ostatak je bio beo kao sneg. Zlataste stidne

dlačice naglašavale su njenu vaginu, umesto da ga zaklanjaju. Ućošku, ispod nedirnutog dela krova bio je stari madrac. Bilo nam jejasno da nećemo biti prvi par koji će razmenjivati nežnosti u kolibi.Uvela me je u sebe i navela da stanem. Pitao sam je da li je sve u

redu. Rekla je da jeste, ali da želi da to sama uradi. „Budi miran,dušo. Samo budi miran.“Nisam se mrdao. To je bila muka, ali i zadovoljstvo. Podigla je

bokove. Kliznuo sam malo dublje. Ponovila je to. Uklizao sam jošmalo. Sećam se da sam gledao madrac, izbledele šare, prljavštinu iužurbanog mrava. Ponovo je podigla bokove i jeknula kad samuklizao do kraja.„O, bože!“„Boli li? Astrid, da li...“„Ne, divno je. Mislim... da sad možeš.“ Mogao sam. Mogli smo.

To je bilo naše leto ljubavi. Voleli smo se na nekoliko mesta, jednomu Normovoj spavaćoj sobi u prikolici Sisera Irvinga - polomili smo mukrevet, pa smo morali da ga sastavljamo - ali većinom u kolibi naSkajtopu. To je bilo naše mesto. Ispisali smo imena na zidovima,između pedesetak drugih. Nismo videli još neku oluju. Ne tog leta.Na jesen sam otišao na Univerzitet Mejn, a Astrid na Safok u

Bostonu. Pretpostavljao sam da će to biti privremeno odvajanje, daćemo se viđati na raspustima i venčati se u nekom maglovitomtrenutku u budućnosti, posle diplomiranja. Jedna od retkih činjenicakoje sam odonda naučio o razlikama između polova jeste sledeća:muškarci pretpostavljaju, žene se retko ili nikako ne bave timposlom.Na dan oluje s grmljavinom, dok smo se vozili kući, Astrid je rekla:

„Drago mi je što si mi bio prvi.“ Odvratio sam da je i meni drago, nerazmišljajući o dubljem značenju njenih reći.Nije bilo dramatične scene rastanka. Jednostavno smo se udaljili.

Ako je postojao arhitekta postepenog odumiranja naše veze, to jebila Delija Soderberg, njena lepa tiha mati. Prema meni je uvek bilaljubazna, ali me je motrila kao prodavač sumnjivu krupnu novčanicu.Možda je ispravna, pomislio bi, ali ima nečeg malo... čudnog u vezi snjom. Moje pretpostavke o našoj budućnosti možda bi se obistinileda je Astrid zatrudnela. I da, možda bismo bili veoma srećni s troje

dece, velikom garažom, bazenom u zadnjem dvorištu i svim ostalim.Danas ne mislim da bi se to desilo. Smatram da bi nas stalne svirke- i cure koje se stalno muvaju oko rokbendova - razdvojile. Iz oveperspektive moram da kažem da su se sumnje Delije Soderbergpokazale opravdanim. Bio sam falsifikovana krupna novčanica.Dovoljno dobra da prođem na većini mesta, ali ne i u njenoj radnji.I s Hromiranim ružama rastao sam se bez mnogo drame. Prvog

petka uveče posle početka školske godine svirao sam s bendom uDomu američkih ratnih veterana u Oronu. U subotu smo svirali uSkuters pabu u Severnom Konveju. Zvučali smo bolje nego ikad.Zarađivali smo sto pedeset dolara za veče. Sećam se da sam bioprvi glas na Shake Your Moneymaker, i odsvirao prilično dobar solona usnoj harmonici.Kad sam se vratio kući na Dan zahvalnosti, otkrio sam da je Norm

unajmio novog ritam gitaristu i promenio ime benda u Normans najts.„Izvini, čoveče“, rekao je, uz sleganje ramenima. „Ponude su segomilale, a nismo mogli da radimo kao trio. Bubnjevi, bas, dve gitare- to je rokenrol.“„U redu je“, rekao sam. „Kapiram.“ I jesam, zato što je imao pravo.

Bubnjevi, bas, dve gitare i sve počinje s E.„Sutra uveče sviraćemo u Čupavom poniju u Vintropu. Hoćeš da

nam se pridružiš, kao gostujući umetnik?“„Propustiću tu priliku“, rekao sam. Čuo sam novog ritam gitaristu.

Bio je godinu dana mlađi od mene. Već je zvučao bolje. Svirao jekao šašav. Sem toga, to bi značilo da ne mogu provesti subotuuveče sa Astrid. Što sam učinio. Sumnjao sam da već izlazi s drugimmomcima - bila je previše lepa da bi sedela kod kuće - ali je biladiskretna i željna ljubavi. Bio je to lep Dan zahvalnosti. Hromiraneruže nisu mi (ili Normans najts, ime na koje neću morati da senavikavam, što mi je odgovaralo) nimalo nedostajale.Pa. Znate već.Teško da mi nimalo nisu nedostajale.

Jednog dana, nedugo pre božičnog raspusta, svratio sam uMedveđu jazbinu u Memorijalnoj sali Univerziteta Mejn, napljeskavicu i koka-kolu. Na izlazu sam zastao da pogledam tablu soglasima. Između gomile poruka o prodaji polovnih knjiga,

automobila i vožnji do raznovrsnih odredišta, našao sam i ovaj oglas:DOBRA VEST! Kamberlandsi se ponovo okupljaju! LOŠA VEST!Nedostaje nam ritam gitarista! Mi smo BUČNI I KOČOPERNIKAVER BEND! Ako znate da svirate Bitlse, Stounse, Bedfingere,Makojse, Barberijanse, Strandelse, Berdse itd., dođite u sobu 421,Kamberland hol, i donesite sekiricu. Držite se j****o dalje od nas akovolite Emerson, Lejk i Palmer ili Blad, Svet and Tirs.Imao sam novu gibson SG gitaru. Tog popodneva, posle časova

odgegao sam do Kamberland hola, u kom sam sreo DžejaPedersona. Probali smo nasuvo u njegovoj sobi zbog zabranepravljenja galame u periodu za učenje. Kasnije iste noći prešli smo uprostor za odmor. Primljen sam posle polusatnog odvaljivanja. Bio jemnogo bolji od mene. Navikao sam se na to. Naposletku, počeo samkarijeru s Normom Irvingom.„Razmišljam da promenim ime benda u reče Džej. „Kako ti se

sviđa?“„Možeš da ga nazoveš i Pakleni čmarovi dok god budem imao

vremena da učim od ponedeljka do petka i dok pošteno delimozarađene pare.“„To je dobro ime, u rangu s Dagom i Vrelim mudima, ali ne verujem

da bi nas zvali na mnogo srednjoškolskih igranki.“ Pružio mi je ruku.Rukovali smo se kao mrtva puvala. „Dobro došao, Džejmi. Probe susredom uveče. Budi tačan i budi čist.“Bio sam svašta, ali ne i čist. Bio sam tačan. Bio sam tačan gotovo

dve decenije, s desetak bendova, u stotinu gradova. Ritam gitaristauvek može da nađe posao, čak i kad je toliko stondiran da jedva stojina nogama. Sve se u osnovi svodi na dvoje: moraš da se pojaviš uzakazano vreme i moraš da sviraš svoje E-durove.Moji problemi počeli su kad sam prestao da se pojavljujem.

V

TEČNO PROLAŽENJE VREMENA.MUNJEVITI PORTRETI. MOJ PROBLEM S

DROGOM

Imao sam dvadeset dve godine kad sam diplomirao na UniverzitetuMejn (s prosekom 2,9, za dlaku mi je izmaklo pojavljivanje narektorovom spisku najboljih studenata). Imao sam trideset šest kadsam po drugi put sreo Čarlsa Džejkobsa. Izgledao je mlađe odkrštenice, možda zato što je, kad sam ga poslednji put video, biomršav i izmožden od tuge. Ja sam 1992. godine izgledao mnogostarije u odnosu na svoje godine.Uvek sam voleo filmove. Osamdesetih sam često išao u bioskop,

uglavnom sam. Ponekad bih zadremao (na Heders,4 na primer - tajfilm bio je kao stvoren za dremku), ali većinu sam odgledao do kraja,ma koliko uduvan bio. Surfovao sam na galami, bojama ineverovatno zgodnim curama u oskudnoj odeći. I knjige su biledobre. Pročitao sam priličan broj. I televizor je dobar ako stezaglavljeni u hotelskoj sobi za vreme kišne oluje. Što se DžejmijaMortona tiče, ništa se nije moglo porediti s filmom na bioskopskomplatnu. Samo ja, moje kokice i trska sa štanda, pregrizena napola, zaušmrkivanje praha sa zadnje strane dlana. Do igle nisam došao pre1990. ili 1991, ali sam stigao. Većina stigne. Znam o čemu govorim.Ono što mi se najviše dopada kod filmova jeste brz, gladak protok

vremena. Počinje s tinejdžerom bubalicom - bez prijatelja, novca, skilavim roditeljima - koji se najedared izmetne u Breda Pita navrhuncu. Jedino što razdvaja bubalicu od božanstva jeste kratkinatpis 14 GODINA KASNIJE.„Zlo je želeti da vreme što pre prođe“, govorila nam je mati - obično

kad bismo usred februara čeznuli za letnjim raspustom ili kad bismoglasno izražavali želju da Noć veštica što pre dođe. Verovatno je

imala pravo, ali ne mogu da ne pomislim da bi takvi skokovi uvremenu bili blagoslov za one što žive loš život. Vodio sam veomaloš život od početka Reganove vladavine 1980. godine do vašara uTalsi 1992. godine. Bilo je gubitka svesti, ali ne i kratkog natpisa oprotoku vremena. Morao sam da proživim svaki dan tih loših godina.Oni u kojima nisam mogao da se ušlagiram bili su stotinu časovadugi.Postepeno pojavljivanje iz mraka odvijalo se na sledeći način:

Kamberlands su postali Hitersi, a Hitersi Džej-tonsi. Poslednja svirkakao koledž benda bila je velika i urnebesna apsolventska igranka1978. godine u Memorijalnoj sali. Svirali smo od osam uveče do dvaujutru. Džej Pederson je nedugo potom iznajmio popularnu lokalnupevačicu koja je veoma dobro svirala tenor i alt saksofon. Zvala seRobin Stors. Savršeno nam je legla. Džej-tonsi su u avgustupromenili ime u Robin i Džejs. Postali smo jedan od najboljihbendova za zabave u državi Mejn. Imali smo posla preko glave.Život je bio lep.Kola su tada pošla nizbrdo.

Džejmi Morton se posle četrnaest godina probudio u Talsi. Ne udobrom hotelu, niti u podnošljivom motelu, već u raju za bubašvabezvanom Fergraunds in. Takva konačišta odgovarala su smislu zaštednju Kelija van Dorna. Probudio sam se u jedanaest ujutru uovlaženom krevetu. Nisam se iznenadio. Pišanje u krevetu je gotovoneizbežno kad devetnaest sati ležiš urađen, zahvaljujući madam H.Pretpostavljam da bi mi se to desilo čak i da sam otegao papke udrogama izazvanom snu. Takav kraj imao bi i dobru stranu, višenikad se ne bih probudio u upišanim gaćama.Zombijevskim korakom otišao sam do kupatila. Šmrcao sam i

plakao. Usput sam se oslobodio donjeg veša. Prvo sam se mašiopribora za brijanje... ali ne da bih ostrugao višednevnu strnjiku sobraza. Moj pribor je još bio tu, pored lepljivom trakom učvršćenekese za sendviče s nekoliko grama supstance. Nije bilo razloga dapomislim da će se iko ušunjati u sobu da bi maznuo mršavi štek, alije provera stanja zaliha obavezni ritual za narkomana.Otišao sam do šolje da bih se oslobodio urina koji se nakupio od

noćašnjeg incidenta, kad sam se pobrinuo za to. Tu i tada mi je kroz

glavu prošlo da sam zaboravio na nešto važno. Svirao sam s kantri-rok sastavom. Trebalo je da sviramo na velikoj Oklahoma sceni, navašaru u Talsi kao predgrupa Sojer Braunu. To je bio prvoklasannastup, pogotovo za nije spreman za Nešvil sastav poput Vajtlajtninga.„Tonska proba je u pet“, rekao mi je Keli van Dorn. „Bićeš tamo, zar

ne?“„Naravno“, rekao sam. „Ne brini za mene.“Ups.Izašao sam iz kupatila i ugledao savijeni papirić ispod vrata.

Podigao sam ga i pročitao poruku, iako sam dobro znao šta u njojpiše. Bila je kratka i nimalo slatka.

Pozvao sam Udruženje muzičara i imao sreće dapronađem klinca koji svira dovoljno dobro ritam i slajd da seprovučemo. Oduševio se kad je čuo da će za jedno većestrpati 600 zelembaća u džep. Kad budeš ovo čitao, bićemona putu za Vajldvud Grin. I ne pokušavaj da nas pratiš.Otpušten si. Ðavolski mi je teško što moram to da uradim,ali prevršio si svaku meru.KeliP. S. Pretpostavljam da nećeš mariti za ovo, Džejmi, ali za

godinu dana bićeš u ćorci ako se ne upristojiš i očistiš.Bićeš tamo ukoliko budeš imao sreće. Umrećeš ako je nebudeš imao.

Pokušao sam da zavučem papirić u zadnji džep, ali sam ga samoispustio na ozbiljno oćelaveli zelenkasti tepih zato što sam zaboravioda ne nosim pantalone, niti išta drugo. Podigao sam ga, bacio ukantu za smeće i provirio kroz prozor. Na parkiralištu nije bilonijednog automobila, izuzev starog forda i izdrndanog seljačkogkamioneta. Keli se nije šalio. Neuštimovane jajare su me ostavile. Kozna zašto je to dobro. Ponekad mi je padalo na pamet da ću izgubiti iovo malo pameti što mi je ostalo ako budem morao da odsviram jošjedan pesmičuljak o tužnim ljudima koji piju jer su ostavljeni.Odlučio sam da se što pre rešim sobe. Nisam želeo da ostanem još

jedno veče u Talsi, pogotovo dok je vašar pičio punom brzinom, alimi je trebalo nešto vremena da razmislim o sledećem

profesionalnom angažmanu. Morao sam i da se uradim. Na vašarudrogu ne može da nađe samo onaj koji se ne trudi.Šutnuo sam mokre gaće u ćošak - napojnica za sobaricu, kvarno

sam se zakikotao - i otkopčao torbu. U njoj nije bilo ničeg izuzevprljave odeće (juče sam hteo da pronađem perionicu; još nešto našta sam zaboravio), ali suve prljave odeće. Obukao sam se i prešaopreko dvorišta pokrivenog ispucalim asfaltom do motelske recepcije.Zombijevski hod je lagano napredovao do zombijevskog geganja.Grlo bi me zabolelo kad god bih progutao pljuvačku, čisto da bi svebilo zanimljivije.Na recepciji sam zatekao seljanku grubog lica od pedeset i nešto,

koja je već neko vreme prebivala ispod vulkana natapirane crvenekose. Televizijski voditelj je čavrljao s Nikol Kidman na ekranu mini-televizora. Iznad televizora bila je uramljena slika Isusa kako darujekučence dečaku i devojčici. Nisam bio nimalo iznenađen kičikonografijom. U ovom kraju zemlje brkaju Hrista i Deda Mraza.„Vaša grupa je već napustila sobe“, rekla je kad je pronašla moje

ime u knjizi gostiju. Govorila je lokalnim naglaskom, što znači da jezvučala kao loše naštimovan bendžo. „Otišli su pre nekoliko sati.Rekli su da će se voziti sve do Severne Karoline.“„Znam“ odvratio sam. „Napustio sam grupu.“Podigla je obrvu.„Zbog kreativnih razmimoilaženja“, dodao sam.Obrva se još malo podigla.„Ostaću još jednu noć.“„Uh-huh, važi. Gotovina ili plastika?“Imao sam dvestotinak dolara u gotovom. Većinu toga namenio sam

za kupovinu droge, koju ću potražiti na vašaru. Dao sam joj karticuAmeričke banke. Ubacila ju je u aparat i čekala. Držala je telefonizmeđu uveta i mesnatog ramena i posmatrala oglas za ubruse štotobož upijaju mrlje veličine jezera Mičigan. Posmatrao sam ga snjom. Emisija se nastavila. Tom Selek je pravio društvo NikolKidman. Seljanka je još čekala odgovor. Izgledalo je da joj to nesmeta, ali je meni smetalo. Svrab se vratio. Loša noga je počela dame boli. Podigla je pogled kad je počela nova reklama. Okrenula seu stolici, pogledala kroz prozor na zapanjujuće plavo nebo Oklahome

i nešto procvrkutala u slušalicu. Prekinula je vezu. Vratila mi jekreditnu karticu.„Odbijena je. Gotovina je sad izglednija varijanta, pod uslovom da

je imate.“Počastio sam je najboljim osmehom, iako je poslednja primedba

bila krajnje zlobna. „Kartica je valjana. Pogrešili su. To se stalnodešava.“„U tom slučaju biće najbolje da je validirate u nekom drugom

motelu“, rekla je. (Validirana! Krupna reč za seljanku!) „Ima ih četirinešto niže niz ulicu, ali nisu bogzna kakvi.“Ne mogu se meriti s ovim Ric-Karlton svratištem, pomislio sam,

iako sam rekao: „Pokušajte ponovo.“„Dušo“, rekla je, „dovoljno je da te pogledam, pa da shvatim da ne

moram.“Kinuo sam. Okrenuo sam glavu, da bih se istresao na kratki rukav

moje Čarli Danijels bend majice. To nije bio problem, pošto odavnonije prana. Prilično odavno. „Šta bi to trebalo da znači?“„To znači da sam ostavila muža kad je barabar s braćom navalio na

krek. Nema vređanja, ali znam šta mi je pred očima. Prošla noć jeplaćena - kreditnom karticom benda - sad si ono što se zove soloumetnik. Imaš fore do jedan da napustiš sobu.“„Na vratima piše do tri.“Uperila je okrnjenim noktom u znak levo od kalendara s Isusom koji

daruje štenad: ZA VREME VAŠARA, OD 25. SEPTEMBRA DO 4.OKTOBRA, SOBE SE NAPUŠTAJU DO JEDAN PO PODNE.„Pogrešno ste napisali napuštaju“, rekao sam. „Validirajte to.“Pogledala je na znak. „Videla sam grešku, ali deo u kom piše da bi

sobe trebalo da budu napuštene do jedan po podne ne moramo davalidiramo. Ne teraj me da zovem policiju, dušice. Vašar je, ima ihviše no muva na svežoj sraćki. Stvoriće se ovde dok udarim dlanomo dlan.“„Ovo je žešće sranje“, rekao sam.U to doba mozak mi nije najbolje radio, ali se njenog odgovora

sećam kao da mi ga je pre dva minuta šapnula na uvce: „Uh,uh,dušice, ovo je stvarnost.“Okrenula se ka televizoru, na kom je neka budala stepovala.

Nisam hteo da tražim drogu danju, čak ni na vašaru. Zbog togasam ostao u Fergraunds inu do pola dva (i da bih napakostioseljanki). Zgrabio sam platnenu torbu i kovčeg s gitarom i krenuopešice. Zaustavio sam se na benzinskoj pumpi, tamo gde SevernaDetroit avenija postaje Južna Detroit. Dotad sam ozbiljno hramao.Bol u kuku pulsirao mi je u ritmu srca. U muškom toaletu zavrnuosam rukav i ubrizgao polovinu zaliha ispod levog pazuha. Laknulo mije. Zaboravio sam na bolno grlo i nogu.Dobra leva noga postala je loša leva noga jednog sunčanog letnjeg

dana 1984. godine. Jahao sam kavasaki. Postariji čmar iz suprotnogpravca upravljao je ševroletom veličine jahte. Zalutao je u mojutraku. Mogao sam da se sudarim s njim ili da skrenem na meko tlepored puta. Izabrao sam ono što bi i svi drugi i prozviždao poredčmara. Pogrešio sam kad sam probao da se vratim na drum pribrzini od sedamdeset na sat. Savet za neiskusne motocikliste:skretanje na drum pri brzini od sedamdeset na sat loša je ideja.Sjebao sam motor i nogu na pet mesta. Onako usput, smrskao samkuk. Nedugo potom upoznao sam se sa zadovoljstvom koje pružamorfijum.

Bol u nozi se povukao, a trzanje i grčenje minuli. Procenio sam daje vreme da krenem s benzinske pumpe. Uskoro sam stigao doautobuske stanice. Nije mi bilo jasno zašto sam toliko dugo ostao sKelijem van Dornom i njegovom sjebanom kantri ekipom. Nisam biostvoren za izvođenje kukaj-plači balada (u akordu C, za bogamiloga). Ja sam roker, a ne zemljoradnik.Kupio sam kartu za podnevni autobus do Čikaga i pravo da

naguram torbu i gibsona SG - sve što sam imao na svetu - u ormarićna garderobi. Karta me je koštala dvadeset devet dolara. Prebrajaosam ostatak sedeći na klozetskoj šolji. Ostalo mi je sto pedesetdevet dolara, koliko sam i očekivao. Budućnost je izgledala svetlije.Kupiću dop na vašaru, pronaći mesto za spavanje - možda ulokalnom svratištu za beskućnike ili napolju - i sutra zajahati velikogsivog hrta, koji će me odvesti do Šajtauna. Tamo postoji muzičkaberza, kao i u većini velikih gradova. Muzičari će sedeti, pričativiceve, razmenjivati tračeve i tražiti svirke. Za neke to neće biti lako(na primer za harmonikaše), ali bendovi stalno traže sposobne ritam

gitariste. A ja sam bio prilično sposoban. Godine 1992. počeo samda sviram i glavne deonice kad bi mi ponudili i kad nisam bio previšeurađen. Sad je najvažnije da stignem do Čikaga i dobijem posao prenego što Keli van Dorn pusti buvu da sam nepouzdan, što bi seronjamogao učiniti.Ostalo mi je još šest sati do mraka. Skuvao sam preostalo sranje i

utisnuo tamo gde ću od njega imati najviše koristi. Nakon toga kupiosam roto-roman na kiosku, seo na klupu i otvorio knjižicu na sredini.Ubrzo sam zadremao. Probudio sam se i kinuo nekoliko puta. Bilo jesedam uveče, vreme da nekadašnji ritam gitarsta Vajt lajtningapotraži ono bez čega ne može.

Zalazak sunca pretvorio se u narandžastu liniju na zapadu kad samstigao na vašar. Otvorio sam se za taksi, iako sam hteo da prištedimšto više novca za kupovinu. Bilo mi je loše. Nije bio problem uspuštanju i bolovima. Ponovo me je bolelo grlo. Čuo sam piskavo,neprijatno zujanje. Bila mi je vrućina. Rekao sam sebi da je ovoposlednje normalno, jer je noć bila jebeno sparna. Što se ostalogtiče, bio sam siguran da ću se oporaviti posle šest-sedam sati sna.Naspavaću se u autobusu. Hteo sam da se sredim pre no štoponovo stupim u rokenrol armiju.Zaobišao sam glavni ulaz vašara zato što bi samo idiot pokušao da

kupi heroin na smotri zanatskih rukotvorina i najkvalitetnijih grla.Pored njega je bio ulaz u luna-park. Taj deo kompleksa više nepostoji, ali septembra 1992. godine pičio je punom parom. Obavašarska tobogana - drveni Zingo i savremeniji Vajldket - zujala sudok su mušterije ushićeno vrištale posle vratolomnih zaokreta ipogibeljnih propadanja. Posetioci su čekali u dugim redovima ispredvodenih tobogana Himalaja i mračne Fantazmagorije.Prošao sam pored svih atrakcija i između improvizovanih restorana.

Smučilo mi se od obično zamamnih mirisa krofnica i kobasica.Ugledao sam tipa odgovarajućeg izgleda kako se muva oko štandaza nabacivanje prstenova na motku. Spremao sam se da mu priđem,ali sam namirisao narkomana. Majica koju je nosio (KOKAIN!DORUČAK ŠAMPIONA!) previše je upućivala na šmrkatora.Nastavio sam dalje. Prošao sam pored streljane, štanda za gađanjekonzervi platnenom lopticom, gatare i tombole. Sve gore sam se

osećao. Koža mi je bila sve vrelija, a zujanje u ušima sve glasnije.Grlo me je toliko bolelo da sam se trzao posle svakog gutanjapljuvačke.Ispred mene je bilo veliko igralište za mini-golf, krcato razdraganim

tinejdžerima. Pomislio sam da sam stigao do nulte tačke. Gde godda su tinejdžeri u noćnom provodu, postoje i dileri spremni da impomognu da zabavu učine još interesantnijom. I da, primetio samnekoliko tipova odgovarajućeg izgleda. Poznaju se po zejtinjavimočima i neopranoj kosi.Glavna ulica vašarišta završavala se na raskrsnici u obliku slova T,

iza igrališta za mini-golf. Jedan krak se vraćao prema vašarištu, dokje drugi išao ka trkalištu. Nisam hteo da idem ni na jedno ni na drugomesto. Čuo sam neobično električno praskanje, a za njimgromoglasan aplauz, smeh i začuđene krike. Približio sam seraskrsnici i video da je svaki prasak praćen blistavim plavičastimsvetlosnim pražnjenjem koje me je podsećalo na blesak munje. Jošpreciznije, podsećalo me je na sevanje munja na Skajtopu.Godinama nisam pomislio na njih. Kakva god da je predstava bila upitanju, privukla je gomilu gledalaca. Procenio sam da dileri oko golfigrališta mogu malo da pričekaju. Ti tipovi ionako ne odlaze pregašenja neonki. Hteo sam da vidim ko pravi munje ove vrele i bistrenoći u Oklahomi.Razlegao se glas s pojačala: „Upravo ste se uverili u moć mog

proizvođača munja - jedinstvene sprave na svetu, uveravam vas.Spreman sam da vam demonstriram predivni portret, koji ćete moćida kupite jednim portretom Aleksandra Hamiltona iz vaše torbice ilinovčanika. Podariću vam čudesnu demonstraciju pre no što otvorimElektrični studio, gde ćete dobiti priliku da sednete i doživitejedinstveno fotografsko iskustvo. Potreban mi je dobrovoljac da bistetačno znali šta ćete dobiti za najpametnije uloženih deset dolara uvašem životu! Ima li nekog dobrovoljca? Gde je? Uveravam vas daje sve savršeno sigurno! Hajde, narode, uvek su mi pričali da suSunersi5 čuveni po hrabrosti!“Ispred uzdignute bine bilo je najmanje pedesetoro-šezdesetoro

znatiželjnika. Platnena pozadina bila je najmanje dva metra široka isedam metara visoka. Na njoj je bila fotografija divne devojke ubalskoj dvorani, veličine bioskopskog platna. Oblikovala je crnu kosu

u niz složenih kovrdža. Priprema takve frizure sigurno je trajalasatima. Nosila je usku i kratku večernju haljinu s velikodušnimdekolteom. Dijamantske minđuše i krvavocrveni ruž upotpunjavali suglamoruzni utisak.Ispred džinovske dame u balskoj dvorani stajao je staromodni

fotoaparat, devetnaestovekovna sprava na tronošcu, s crnomzavesicom koju je fotograf prebacivao preko glave. Reklo bi se da smesta na kom je postavljena može da snimi devojku u plesnojdvorani samo od kolena naniže. Pored nje je bilo čanče s belimprahom na postolju. U crno obučeni ceremonijar u cilindru položio jeruku na fotoaparat. Odmah sam ga prepoznao.Toga se jasno sećam, ali priznajem da mi je slika o onom što se

zatim dogodilo malčice nejasna. Bio sam dugogodišnji narkoman kojije pre dva leta diplomirao iglu. Ispočetka sam se samo bockao, alisam sve češče gađao venu. Slabo sam jeo. Sveo sam se na kost ikožu. Povrh svega dobio sam ozbiljnu temperaturu. Oboleo sam odgripa. Bolest je brzo osvajala prostor u mom oslabelom telu. Kadsam se tog jutra probudio, mislio sam da imam uobičajene simptomespuštanja s heroina ili u najgorem slučaju prehladu. Osećao sam sekao da sam u snu kad sam video Čarlsa Džejkobsa kako stoji poredstaromodnog tronožnog foto-aparata, ispred velikog platna snatpisom MUNJEVITI PORTRETI, iznad džinovske devojke. Nisamse iznenadio što vidim nekadašnjeg sveštenika s nešto sedina naslepoočnicama i (sitnih) bora oko usta. Ne bi me iznenadilo kad bimu se moja pokojna mama i sestra pridružile na sceni, obučene kaoPlejbojeve zečice.Nekolicina muškaraca podigla je ruku u odgovor na Džejkobsov

poziv za dobrovoljca. On se nasmejao i pokazao na prekrasnudevojku na platnu, iza svojih leđa. „Siguran sam da ste listomkuražni kao đavo subotom uveče, ali nijedan od vas ne bi izgledaolepo u haljini bez naramenica.“Publika je odgovorila dobronamernim smehom.„Hoću neku curu“, rekao je tip koji mi je pokazao Spokojno jezero

kad sam bio slinavko u kratkim pantalonicama. „Hoću zgodnu curu!Zgodnu malu Sunerku! Šta je s vama narode! Jesu li vam sve lađepotonule?“

Žustro su tapšali da bi pokazali da nije u pravu. Džejkobs je,ohrabren njihovom reakcijom, pokazao bežičnim mikrofonom nanekog u prvim redovima gomile. „Da li ste vi raspoloženi, gospođice?Vi ste zaista prekrasna devojka!“Bio sam na obodu gomile koja se razdvajala preda mnom kao da

raspolažem nadljudskim moćima. Verovatno sam laktovima probiosebi put, iako se ne sećam da sam ikog gurao ili bio guran. Činilo mise da lebdim napred. Sve boje behu sjajnije, a zujanje ringišpila,tutnjava i krici sa Zinga glasniji. Zujanje u ušima uzdiglo se do nivoamelodične zvonjave. Mislim da je bilo u G-ključu. Kretao sam se krozaromatičnu atmosferu parfema, losiona i lakova za kosu srasprodaje.Lepa Sunerka je oklevala, ali su je prijateljice nagovarale da se

popne na binu. Gurale su je napred. Pela se stepenicama s levestrane bine. Preplanule butine sevale su joj ispod kratke suknje odteksasa. Iznad nje je bila zelena bluza, koja se podizala visoko uzvrat, ali je ostavljala ključne centimetre otkrivene. Devojka je imaladugu plavu kosu. Nekoliko muškaraca bodrilo ju je zvižducima.„Svaka lepa devojka nosi vlastito pozitivno naelektrisanje!“, obratio

se Džejkobs gomili i skinuo cilindar. Video sam da stiska ruku kojomga je držao. Na trenutak sam osetio nešto što nisam od davnih danana Skajtopu. Koža na rukama mi se naježila. Svaka dlaka stajala jemirno na potiljku. Vazduh mi je sve snažnije pritiskao pluća. Nešto učančetu pored foto-aparata je eksplodiralo. To nije bio blic-prašak.Zapanjujući plavi blesak sevnuo je po platnu u pozadini. Lice devojkeu večernjoj haljini se zamutilo. Kad je blesak izbledeo, video sam nanjegovom mestu - ili sam mislio da vidim - pedesetogodišnjuseljanku koja me je pre devet sati izbacila iz motela. Devojka ukratkoj uskoj haljini vratila se na svoje mesto.Bio sam opčinjen, kao i svi u publici... ali ne preterano iznenađen.

Prečasni Džejkobs bavio se starim trikovima, to je bilo sve. Nisam seiznenadio ni kad je obgrlio devojku da bi je okrenuo prema nama. Natrenutak sam pomislio da je to Astrid Soderberg,šesnaestogodišnjakinja koja strahuje da ne zatrudni, Astrid koja jeponekad znala da mi uduva dim cigarete u usta, od čega samdobijao nezaboravne erekcije.

U sledećem trenutku na sceni ponovo je bila lepa mala sunerskacura s farme, raspoložena za noćnu zabavu.Džejkobsov pomoćnik, bubuljičavi klinac s lošom frizurom, dotrčao

je s običnom drvenom stolicom. Spustio ju je ispred foto-aparata.Komičnim pokretima čistio je Džejkobsov staromodni frak. „Sedi,dušo“, reče Džejkobs. Dopratio je devojku do stolice. „Obećavam tišokantno dobru zabavu.“Nabrao je obrve. Mladi asistent se zgrčio, kao da je oprljen strujom.

Publika je odgovorila grohotnim smehom. Džejkobs je prelaziopogledom preko lica u gomili. Stajao sam u prvom redu. Prešao jepreko mog lica. Vratio se i posle najkraćeg oklevanja nastavio.„Hoće li boleti?“, pitala je devojka. Nije mnogo ličila na Astrid.

Naravno da nije. Bila je mnogo mlađa no što bi moja prva devojkasad bila... i gde god da je, njeno prezime gotovo sigurno više nije biloSoderberg.„Ni najmanje“, uveravao je Džejkobs. „Tvoj portret će, za razliku od

svih ostalih portreta lepih devojaka, biti...“Skrenuo je pogled s nje na gomilu. Ovog puta pogledao je pravo u

mene.„... apsolutno besplatan.“Posadio ju je u stolicu. Predstava se odvijala po ustaljenom

redosledu, ali je izvođač malčice oklevao, kao da je izgubiosigurnost. Neprestano je pogledao na mene, dok je njegov pomoćnikvezivao beli svileni povez preko devojčinih očiju. Ako mu je pažnjapopuštala, gomila to nije opažala. Sitna lepa devojka bićefotografisana pod nogama džinovske lepotice, ni manje ni više no spovezom na očima. Sve to bilo je vrlo zanimljivo, kao i to što jedevojka na stolici pokazivala najveći deo nogu, a ona na platnunajveći deo grudi.„Ko želi“ - progovorila je lepotica. Džejkobs je hitro podmetnuo

mikrofon ispred njenih usta da bi gomila čula pitanje - „da sefotografiše s povezom preko očiju?“„Mi nemamo povez preko očiju, dušice!“, viknuo je neko. Gomila je

burno pozdravila lascivnu opasku. Devojka u stolici je stisnulakolena. Ipak se osmehnula. To je bio prepoznatljivi ja sam dobardrugar osmeh.

„Draga moja, mislim da ćete biti iznenađeni“, reče Džejkobs.Okrenuo se da bi se obratio gomili. „Elektricitet! Najveće je čudoprirode, iako ga uzimamo zdravo za gotovo! On je temelj savremenecivilizacije! Velika piramida u Gizi običan je mravinjak u poređenju snjim! Neki tvrde da ga razumeju, dame i gospodo, ali niko ne razumetajni elektricitet, silu koja povezuje čitavu vasionu u skladnu celinu.Razumem li ga ja? Ne, ne razumem ga. Ne u potpunosti. Ipak,poznajem njegovu moć da uništi, isceli i stvori magičnu lepotu! Kakose zovete, gospođice?“„Keti Mors.“„Keti, stara poslovica kaže da je lepota u oku posmatrača. Vi, ja i

svi prisutni uverićemo se večeras u istinitost ove veličanstvene misli.Odavde ćete otići s portretom koji ćete pokazivati unučićima. Oni ćetaj portret pokazivati svojim unučićima! I ne zvao se ja Den Džejkobsako mu se ti još nerođeni potomci ne budi divili.“Ali to nije tvoje ime, pomislio sam.Ljuljao sam se napred-nazad, kao po muzici kaliope i po onoj koju

sam čuo u ušima. Pokušao sam da se zaustavim, ali nisam mogao.Imao sam neobičan osećaj u nogama, kao da su mi kostiodstranjene, centimetar po centimetar.Ti si Čarls, a ne Den - misliš da ne prepoznajem čoveka koji je

mom bratu vratio glas?„Dame i gospodo, ne bi bilo loše da pokrijete oči!“Pomoćnik je teatralno pokrio svoje. Džejkobs se okrenuo u mestu,

podigao crno platno na zadnjem delu foto-aparata i nestao ispodnjega. „Zažmurite, Keti!“, povikao je. „Električni blesak biće takosnažan da bi mogao da vas zaslepi i ispod poveza! Brojaču do tri!Jedan... i... dva... i... tri!“Ponovo sam osetio to neobično zgušnjavanje vazduha. Nisam bio

jedini. Gomila je uzmakla za korak-dva. Čulo sam oštro puc, kao dami je neko pucnuo prstima pored desnog uveta. Eksplozija plavesvetlosti ispunila je svet.Aaaahh! otelo se gomili. Ispustili su veliko AAAAHHHHH! videvši

šta se desilo s pozadinskim platnom.Večernja haljina ostala je ista - kratka, uska i srebrnkasta.

Zavodljiva krivina grudi i složena frizura nisu se promenile. Dojke subile manje, a kosa plava, a ne crna. Ni lice nije bilo isto. Keti Mors

stajala je u balskoj dvorani. Trepnuo sam. Slatka mala sunerska curaje nestala. Ponovo sam video Astrid. Astrid kakva je bila ušesnaestoj, ljubav mojih dana i neugasiva čežnja mojih noći.Gomili se oteo tihi uzdah zaprepašćenja. Luda i nametljiva misao

sevnula je mojim umom: i oni vide ljude iz svojih uspomena, likovekoji su nestali ili se promenili usled tečnog protoka vremena.Pred očima mi se pojavila Keti Mors. Izgledala je zapanjujuće.

Sedam metara visoka devojka na sebi je imala skupocenu haljinukakvu nikad neće obući u stvarnom životu. S ušiju su joj visiledijamantske minđuše. Iako je karmin devojke u stolici bio ružičast,onaj na usnama džinovske Keti bio je jarkocrven.I nigde nije bilo poveza.Ovo je stari dobri prečasni Džejkobs, pomislio sam, samo što je

smislio mnogo upečatljivije trikove od električnog Isusa koji šeta poSpokojnom jezeru pokretan motorom iz dečje igračke.Pojavio se ispod crne tkanine. Zabacio ju je nazad i izvukao ploču

iz zadnjeg dela sprave. Pokazao ju je publici, i ova je ponovoispustila AAAHHHH. Naklonio se i okrenuo Keti, koja je izgledalakrajnje zbunjeno. Pružio joj je ploču i rekao: „Možete skinuti povez,Keti. Sad je bezbedno.“Spustila je svileni povez i ugledala fotografiju na ploči: devojka iz

Oklahome nekim čudom preobrazila se u otmenu francuskukurtizanu s kraja prošlog stoleća. Prinela je ruke licu. Džejkobs jestavio mikrofon na pravo mesto. Omogućio je svima da čuju blagibože.„Okrenite se!“, povikao je ceremonijar.Ustala je, okrenula se i ustuknula kad je videla svoju sedam metara

visoku fotografiju u skupocenoj odeći. Džejkobs ju je obuhvatio okostruka da bi je umirio. Ruka s mikrofonom, koja je krila neki kontrolniuređaj, ponovo se zgrčila. Gomila ovog puta nije samo zevnula. Biloje i nekoliko krikova.Džinovska Keti Mors polako se okrenula kao iskusni model pred

kamerama, otkrivajući zadnji deo haljine, znatno kraći od prednjeg.Okrenula se preko ramena... i namignula.Džejkobs nije zaboravio na mikrofon - bio je besprekorno uvežban -

tako da je publika čula uzvik prave Keti, jasno kao prvi: „Blagi jebenibože!“

Smejali su se. Klicali su. Klicali su još jače kad su videli kako joj seobrazi rumene. Džinovska Keti menjala se iznad Džejkobsa i cure.Plava kosa je potamnela. Crte su izbledele, iako je crveni ruž ostaosjajan, kao osmeh Češirskog Mačka iz Alise.Preobrazila se u prvobitnu devojku. Fotografija Keti Mors izbledela

je i nastala.„Ali ova verzija nikad neće izbledeti“, reče Džejkobs. Ponovo je

podigao starovremensku fotografsku ploču. „Moj pomoćnik će jeodštampati i uramiti. Ponesite je kad večeras pođete kući.“„Pazi, slatkorečivi!“, povikao je neko u prednjem redu. „Devojka će

se onesvestiti!“Nije izgubila svest. Samo se malčice zaljuljala.Ja sam se onesvestio.

Otvorio sam oči u bračnom krevetu, s čaršavom navučenim dobrade. Pogledao sam nadesno i video zid pokriven pločama odlažnog drveta. Levo od mene je bila kuhinjica s frižiderom,sudoperom i mikrotalasnom pećnicom. Iza nje je bio kauč i stočić sačetiri stolice. Video sam i fotelju u dnevnoj sobi okrenutu televizoru,pričvršćenom na zid. Nisam mogao da iskrenem vrat da bih videovolan i kontrolnu tablu. Znao sam gde sam, jer sam kao putujućimuzičar proputovao desetine hiljada kilometara u sličnim vozilima(iako je malo njih po opremi moglo da se meri s ovim). Bio sam uvelikom prilagođenom autobusu, nečijoj kući na točkovima.Goreo sam u groznici. Usta su mi bila suva kao prašina pored puta.

Žudeo sam za drogom. Počeo sam da se tresem čim sam spustiočaršav. Senka je pala po meni. Bio je to Džejkobs. Nosio je neštodivno: sok od pomorandže u visokoj čaši, sa savijenom slamčicom.Samo bi puna injekcija dopa bila bolja. Ići ćemo korak po korak.Pružio sam ruku za čašom.Navukao je čaršav preko mene i kleknuo pored kreveta. „Polako,

Džejmi. Bojim se da si prilično bolestan Amerikanac.“Počeo sam da pijem. Sok me je milovao po ustima. Udaljio je čašu

od mene kad sam pokušao da je oštrije nagnem. „Rekao sampolako.“Spustio sam ruku. Dao mi je još jedan gutljaj. Pažljivo sam gutao.

Stomak mi se zgrčio posle trećeg. Drhtavica se vratila. Nisam se

tresao zbog gripa.„Moram da se uradim“, rekao sam. To nije bio najbolji način da se

predstavim bivšem svešteniku i prvom prijatelju među odraslima. Alinarkoman u krizi ne zna za obraz. Sem toga, i on možda ima skeletili dva u ormanu. Zašto bi se predstavljao kao Den Džejkobs, umestokao Čarls?„Znam“, rekao je. „Video sam tragove. Podmirivaću te dok ne

pobediš zlo koje kruži tvojim sistemom. U protivnom ćeš početi dapovraćaš kad god pokušam da te hranim, a to ne možemo dozvoliti,zar ne? Nedostaje ti dvadeset pet kila do normalne težine.“Iz džepa je izvadio smeđu bočicu s kašičicom na zatvaraču.

Posegnuo sam za njom. Odmahnuo je glavom. Odmakao ju je odmene.„Moramo da se dogovorimo. Ja ću upravljati paradom.“Otvorio je zatvarač i kašičicom izvadio nešto belog praška. Prineo

ga je mom nosu. Ušmrknuo sam ga u desnu nozdrvu. Izvadio je jošmalo praška, za levu. To nije bilo ono što mi je potrebno - tačnije, nijebilo dovoljno onog što mi je potrebno - ali se drhtavica smanjila, kao iopasnost da povratim lepi hladni sok od pomorandže.„Sad možeš da odremaš“, rekao je. „Ili da otkinjavaš, kako se

danas kaže. Spremiću ti pileću supu. Neće biti kao mamina, već izkesice, ali druge nemam.“„Ne znam hoću li je zadržati u sebi“, rekao sam. Ispostavilo se da

mogu. Tražio sam još droge. Dao mi je samo za dva veoma skromnaušmrkivanja.„Gde si ga nabavio?“, pitao sam ga dok je gurao bočicu u prednji

džep farmerki.Osmehnuo se. Osmeh ga je podmladio. Činilo mi se da ponovo ima

dvadeset pet godina, ženu koju voli i sinčića kog obožava. „Džejmi“,rekao je, „već dugo radim po zabavnim parkovima i vašarima. Biobih slepac ili idiot kad ne bih mogao da pronađem drogu.“„Potrebne su mi veće količine. Injekcija.“„Grešiš. Ti želiš injekciju, ali je od mene nećeš dobiti. Neću da ti

pomažem u drogiranju, ali ne želim da te spopadnu grčevi i daumreš u mojoj kući na točkovima. Spavaj. Ponoć se bliži.Razgovaraćemo o načinima za oslobađanje od onog što te

upropaštava ako ti ujutru bude bolje. Odbaciću te do Sent Fransisa iliOSU medicinskog centra ukoliko ti se stanje ne poboljša.“„Trebaće ti mnogo sreće da me tamo ubaciš“, rekao sam. „Na dva

koraka sam od bankrotstva. Moje osiguranje ne pokriva ni aspirin izapoteke.“„Skarlet O’Hara rekla bi da ćemo se sutra brinuti zbog toga, jer

sutra je novi dan.“„Jakako“, zakrkljao sam.„Kako ti kažeš.“„Daj mi još malo.“ Ušmrkivanje mi je koristilo kao marlboro lajt

strastvenom pušaču koji je čitavog života dimio kamel. Bolje ištanego ništa.Posle kraćeg oklevanja dozvolio mi je da još dva puta šmrknem.

Dao mi je još manje droge nego prvi put.„Mora da sam lud kad dajem heroin čoveku koji ima težak grip“,

rekao je, kroz kikot.Gvirnuo sam ispod pokrivača i video da me je skinuo do gaćica.

„Gde mi je odeća?“„U ormanu. Bojim se da sam morao da je odvojim od moje. Malčice

je smrdela.“„Novčanik mi je u prednjem džepu pantalona. Tamo je i žeton s

garderobe za torbu i gitaru. Odeća nije važna, ali gitara jeste.“„Je li to na autobuskoj ili železničkoj stanici?“„Na autobuskoj.“ Dobijao sam drogu samo u obliku praška, u

apotekarskim količinama. Bila je veoma kvalitetna ili je izuzetnosnažno delovala na moje propalo telo. Topla supa zagrejala mi jestomak. Kapci su mi strahovito otežali.„Spavaj, Džejmi.“ Stisnuo me je za rame. „Moraš da spavaš da bi

izašao na kraj s tim zlom.“Opružio sam se po jastuku. Bio je mnogo mekši od onog u sobi iz

Fergraunds ina. „Zašto se predstavljaš kao Den?“„Zato što se tako zovem. Čarls Danijel Džejkobs. Spavaj.“Hteo sam, ali sam morao još nešto da ga pitam. Odrasli ljudi se

menjaju. Mogu se prepoznati ukoliko ih nije snašla neka opasnabolest ili ako im neka nesreća nije promenila fizionomiju. Deca, pak...„Prepoznao si me. Video sam to. Kako si uspeo?“

„Prepoznao sam te zato što tvoja mati živi na tvom licu, Džejmi.Nadam se da je Lora dobro.“„Mrtva je. I ona i Kler su mrtve.“Ne znam kako je primio tu vest. Zažmurio sam. Deset minuta

kasnije sam zaspao.

Osećao sam se bolje kad sam se probudio. Drhtavica se vratila navelika vrata. Džejkobs je prislonio toplomer-traku na moje čelo. Poslejednog minuta je klimnuo. „Ima nade da ćeš preživeti“, rekao je prenego što mi je dao da ušmrknem najmanju moguću količinu droge izsmeđe bočice. „Možeš li da ustaneš i pojedeš nešto kajgane?“„Prvo moram u toalet.“Pokazao mi je gde je. Uvukao sam se u sićušni toalet. Usput sam

se oslanjao o nameštaj. Piškilo mi se, ali sam bio preslab da obavimposao stojeći. Zbog toga sam seo na šolju kao curica. Zviždućući,pekao je kajganu kad sam izašao iz toaleta. Stomak mi je zakrčaood gladi. Pokušao sam da se setim kad sam poslednji put jeo neštoizdašnije od supe iz konzerve. Pomislio sam na hladne krmenadlepojedene preksinoć, pre nastupa. Zaboravio sam ako sam išta pojeoposle njih.„Gutaj polako“, rekao je kad je postavio tanjir na sto. „Ne želiš da se

odmah ispovraćaš, zar ne?“Polako sam počistio svu kajganu s tanjira. Sedeo je preko puta

mene i pio kafu. Dao mi je pola šolje s mnogo mleka kad sam jezatražio.„Kako izvodiš trik s fotografijom?“„Trik? Povredio si me, sinko. Slika na pozadinskom platnu

pokrivena je fosforescentnom supstancom. Kamera je ujedno igenerator elektriciteta...“„Toliko sam ukapirao.“„Blic-prašak je veoma moćan i veoma... specijalan. Projektuje

fotografiju subjekta na telo devojke u večernjoj haljini. Efekat ne trajedugo; površina je prevelika. Fotografije koje prodajem traju pakznatno duže.“„Dovoljno dugo da ih mušterije pokažu unucima? Zaista?“„Pa“, rekao je, „ne baš toliko dugo.“„Koliko dugo traju?“

„Dve godine. Manje-više.“„Ti ćeš tada biti daleko.“„Naravno. A fotografije koje su važne...“ Kucnuo se po slepoočnici.

„Ostaju ovde. To važi za sve nas. Slažeš li se sa mnom?“„Ali... prečasni Džejkobse...“Na tren sam pred sobom ugledao čoveka koji je održao Strašnu

propoved u vreme Džonsonovog predsednikovanja. „Molim te, nezovi me tako. Zovi me Den. To mi odgovara. Sad sam Den. Den kojifotografiše Munjevite portrete. Ili Čarli, ako ti to više odgovara.“„Ali okrenula se. Devojka na pozadinskom platnu načinila je okret

od trista šezdeset stepeni.“„To je jednostavan trik, izveden pomoću filmskog projektora.“

Skrenuo je pogled kad je to izgovorio. Ponovo se zagledao u mene.„Hoćeš li da ti bude bolje, Džejmi?“„Bolje mi je. Zakačio sam neki dvadesetčetvoročasovni virus.“„Nisi zakačio dvadesetčetvoročasovni virus, već grip. Bolest će se

do podneva vratiti punom snagom ako sad kreneš na autobuskustanicu. Ostani ovde. I da, mislim da će ti za nekoliko dana biti bolje.Ne govorim o gripu.“„Dobro sam.“ Sad je na mene došao red da skrenem pogled.

Pažnju mi je privukla smeđa bočica. Držao ju je za kašičicu i mahaonjome na srebrnom lančiću, kao hipnotizerovom amajlijom.Posegnuo sam za njom. Sklonio ju je van mog domašaja.„Koliko dugo ga koristiš?“„Heroin? Neke tri godine.“ Koristio sam ga šest godina. „Pao sam s

motocikla. Smrskao sam kuk i nogu. Dali su mi morfijum...“„Naravno.“„... a zatim kodein. On mi nije odgovarao. Počeo sam da

obogaćujem sirup pilulama. Terpin hidratom. Jesi li čuo za njega?“„Da li se šališ? Na ulici taj napitak zovu vojničkim džinom.“„Noga mi je zarasla, ali nikad neće biti kako valja. Svirao sam u

bendu zvanom Andersonvilski rokeri ili su možda već promenili ime uDžordžija Džajantse, kad me je neki tip upoznao s hidrokodonom.Bio je to veliki korak u dobrom pravcu kad je reč o kontroli bola.Stvarno želiš da čuješ ovu priču?“„Naravno.“

Slegnuo sam ramenima, kao da mi to nije važno. Pokazalo se daispovest ima terapeutsko dejstvo. Nikome nisam govorio o svojimproblemima s drogom pre tog dana u Džejkobsovoj kući natočkovima. U bendovima gde sam svirao svi su slegali ramenima iokretali glavu na drugu stranu. Tako je bilo dok god sam sepojavljivao u dogovoreno vreme i dok god sam isporučivao akorde Inthe Midnight Hour - koji, verujete mi na reč, nisu raketna fizika.„To je još jedan sirup za kašalj. Jači je od terpin hidrata, ali samo

ako znaš kako da dopreš do onoga što je dobro. Moraš da vežeškanap o grlić boce i da je zavrtiš kao što plešu mevlevije.Centrifugalna sila odvaja sirup u tri sloja. Ono što valja - hidrokodon -u sredini je. Isisaš ga slamčicom.“„Fascinantno.“Ne baš, pomislio sam. „Posle izvesnog vremena zbog bolova sam

počeo da ubrizgavam morfijum. Nedugo potom otkrio sam da upolajeftiniji heroin ima isti učinak.“ Osmehnuo sam se. „Znaš, postojiberza droga. Heroinu je žešće opala cena kad su svi počeli dakoriste rok kokain.“„Noga ti dobro izgleda“, rekao je brižnim tonom. „Imaš gadan

ožiljak. Mišići su ti oslabili, ali ne previše. Doktor te je valjano skrpio.“„Mogu da hodam. Pokušaj da tri sata svake noći stojiš na nozi

punoj metalnih kopči i šrafova, pod vrelim reflektorima s pet kilateškom gitarom o ramenu. Pridikuj mi koliko god hoćeš. Prihvatio sime kad sam posrnuo. Pretpostavljam da ti toliko dugujem, ali negovori mi o bolu. Niko ne može da zna kakav je ako ga ne doživi.“Klimnuo je. „Mogu da shvatim tako nešto... kao neko ko je

pretrpeo... gubitke. Reći ću ti nešto što već znaš, duboko u sebi. Tvojmozak te boli i svaljuje krivicu na nogu. Mozgovi su vešti u takonečemu.“Vratio je bočicu u džep (s velikim žaljenjem sam gledao kako

nestaje u njemu). Nagnuo se napred, gledajući me u oči. „Aliverujem da mogu da se pobrinem za tebe električnim tretmanom.Ništa ti ne garantujem. Tretman možda neće zauvek potisnutimentalnu žudnju, ali verujem da ti mogu ponuditi ono što igračiameričkog fudbala zovu prostorom za trčanje.“„Pretpostavljam da nameravaš da me izlečiš, kao Konija. Kad ga je

onaj klinac udario štapom za skijanje.“

Izgledao je iznenađeno. Nasmejao se. „Nisi to zaboravio.“„Naravno da nisam! Kako bih mogao?“ Nisam zaboravio kako je

Kon odbio da krene sa mnom da vidi Džejkobsa posle Strašnepropovedi. To se nije moglo porediti s Petrovim odricanjem od Isusa,ali je bilo prilično slično.„To je u najboljem slučaju bilo sumnjivo izlečenje, Džejmi.

Najverovatnije se radilo o placebo efektu. Nudim ti pravo izlečenje,ono što će - kako verujem - bolni proces skidanja s droga učinitiizlišnim.“„Pa naravno da ćeš to reći, zar ne?“„Sudiš me po mom scenskom liku. To što si video na vašaru samo

je scenski lik. Pokušavam da govorim istinu kad ne nosim odelo zanastup da bih zaradio za život. I na poslu uglavnom govorim istinu.Ta fotografija oboriće s nogu prijateljice gospođice Keti Mors.“„Hoće“, rekao sam. „U sledeće dve godine. Manje-više.“„Prestani da vrdaš i odgovori na moje pitanje. Želiš li da ti bude

bolje?“Setio sam se postskriptuma iz poruke Kelija van Dorna, pronađene

ispod vrata. Za godinu dana završićeš u zatvoru, ako se ne očistiš,napisao mi je. I to ako budem imao sreće.„Očistio sam se pre tri godine.“ To je bila neka vrsta istine, iako sam

uistinu bio na marihuanskoj podršci. „Ozbiljno sam se trudio. Trpeosam drhtavicu, znojenje, trzanje i žitki proliv. Noga mi je pravilavelike probleme. Teško sam hramao zbog oštećenih nerva.“„Verujem da bih i to mogao da sredim.“„Šta si ti, neki čudotvorac? Stvarno želiš da verujem u to?“Ustao je s tepiha pored kreveta. „Zasad je dosta. Moraš da spavaš.

Još si daleko od oporavka.“„U tom slučaju daj mi nešto što će mi pomoći da se oporavim.“Dao mi je još malo čarobnog praha, bez roptanja. Pomogao mi je,

ali nedovoljno. Te godine samo mi je igla pomagala. Nije bilo drugognačina. To sranje ne može da nestane kao odneto čarobnimštapićem.Tako sam barem mislio.

Najveći deo nedelje proveo sam u kući na točkovima. Živeo sam odsupe, sendviča i nazalnih doza heroina, dovoljnih da spreče najgoru

drhtavicu. Doneo je moju gitaru i torbu iz garderobe na autobuskojstanici. U njoj sam čuvao rezervni pribor. Nisam ga našao kad samga potražio (druge noći, dok je zabavljao mase Munjevitimportretima). Molio sam ga da mi ga vrati, zajedno s heroinom, da bihga skuvao i propisno se uradio.„Ne“, rekao je. „Ako želiš da gađaš venu...“„Samo bih se bocnuo!“Ošinuo me je nemoj, molim te pogledom. „Ukoliko to želiš, moraćeš

sam da pronađeš neophodan pribor. Ako se večeras još ne osećašdovoljno dobro za takav poduhvat, osećaćeš se sutra. Siguran samda ćeš na vašaru brzo pronaći sve što ti je potrebno da zadovoljišsvoje potrebe. Radi šta hoćeš, samo nemoj da se vraćaš ovamo.“„Kada ćeš me podvrgnuti takozvanom čudotvornom izlečenju?“„Kad se dovoljno oporaviš da podneseš malu dozu elektriciteta u

čeonom režnju.“Malčice me je zazeblo oko srca posle tih reči. Prebacio sam noge

preko ivice postelje (on je spavao na kauču) i gledao kako skidascensku odeću. Pažljivo ju je složio. Obukao je belu pidžamu, sličnunečem što bi nosili pacijenti-statisti u horor filmu čija se radnja odvijau ludnici. Ponekad sam se pitao da li je i njemu mesto u sličnojzdravstvenoj ustanovi. Nisam to činio zato što je priređivaoopsenarske predstave. Ponekad - pogotovo kad bi govorio oisceliteljskoj moći elektriciteta - nije izgledao razumno. Tako jeizgledao i kad je sebi namestio otkaz za propovedaonicom uHarlouu.„Čarli...“ Sad sam ga tako zvao. „Govoriš li o tretmanu

elektrošokovima?“Pribrano me je odmerio dok je zakopčavao gornji deo luđačke

pidžame. „Da i ne. Odlučno ne, u uobičajenom smislu te reči. Nenameravam da te lečim poznatim elektricitetom. Na sceni koještagovorim, zato što mušterije to žele. Ne dolaze na vašar da bi dobilesledovanje stvarnosti, Džejmi. Gomila traži fantaziju. Tajni elektricitetzaista postoji. Može se upotrebiti na mnogo načina. Još ih nisam sveotkrio, uključujući i onaj što me najviše zanima.“„Hoćeš li da podeliš to znanje sa mnom?“„Neću. Upravo sam odradio nekoliko iscrpljujućih predstava. Moram

da spavam. Nadam se ćeš ujutru biti ovde. Ako ne budeš, otići ćeš

sopstvenom voljom.“„Nekada bi rekao da nema istinskih izbora, samo božje volje.“„To je bio drugi čovek, mladić pun naivnih ubeđenja. Hoćeš li mi

poželeti laku noć?“Učinio sam to. Potom sam legao u pozajmljenu postelju. Možda

više nije bio sveštenik, ali je na mnogo načina nastavio da koračastazom dobrog Samarićanina. Možda nisam bio obnažen, kao čovekkog su lopovi napali na putu za Jerihon, ali me je heroin na mnogonačina razgolitio. A Čarli me je nahranio, obezbedio mi krov nadglavom i dovoljno droge da ne izgubim jebeni razum. Postavljalo sepitanje želim li da mu pružim priliku da izravna moje moždane talaseili da me ubije megavoltima specijalnog elektriciteta usmerenog umoju glavu.Pet, možda deset ili dvanaest puta hteo sam da ustanem i krenem

glavnom ulicom vašarišta dok ne nađem onog ko će mi prodati onošto mi je potrebno. Žudnja mi je bušila mozak, prodirući sve dublje.Nazalne doze heroina nisu je suzbijale. Ništa nije moglo da zameniveliku dozu ubačenu direktno u nervni sistem. Jednom sam prebacionoge preko ivice kreveta i posegnuo za košuljom, odlučan da seuradim. Predomislio sam se i pružio po postelji, drhteći, znojeći se itrzajući.Konačno sam zalebdeo. Prepustio sam se misleći: Sutra, otići ću

sutra. Ostao sam. Džejkobs je petog jutra - mislim da je bilo peto -seo za volan kuće na točkovima, upalio motor i rekao: „Idemo da seprovozamo.“ Nisam imao izbora, izuzev da iskočim iz vozila upokretu.

VI

TRETMAN ELEKTRICITETOM. NOĆNAEKSKURZIJA. JEDAN RAZGOROPAÐENI

SELJOBER. KARTA ZA MAUNTIN EKSPRES

Džejkobsova električarska radionica bila je u Zapadnoj Talsi. Neznam kako taj deo grada danas izgleda, ali 1992. godine bio je tužnai ružna industrijska zona, gde je najveći deo industrije umro ili bio naumoru. Zaustavio se na pustom parkiralištu na Olimpija aveniji iparkirao ispred Vilson auto bodija.„Agent za nekretnine rekao mi je da je mesto dugo zvrjalo prazno“,

reče Džejkobs. Nosio je izbledele farmerke i plavu košulju za golf.Oprao je i očešljao kosu. Oči su mu blistale od uzbuđenja.Uznemiravao me je svojim izgledom „Morao sam da ga zakupimgodinu dana unapred, ali je cena bila bagatelna. Hajdemo unutra.“„Trebalo bi da skineš staru firmu i okačiš svoju“, rekao sam i

napravio pravougaonik blago uzdrhtalim rukama, „gde bi pisalo:Munjeviti portreti, vlasnik Č. D. Džejkobs. Lepo bi izgledala.“„Neću dugo ostati u Talsi. Portreti su samo način da zaradim neki

dolar dok izvodim eksperimente. Mnogo sam napredovao odsvešteničkih dana, ali je preda mnom još dug put. I ne slutiš koliki.Ulazi, Džejmi. Ulazi.“Otključao je vrata. Proveo me je kroz kancelariju bez nameštaja.

Video sam čiste pravougaonike na prljavom linoleumu, gde su nekadstajale noge stolova. Na zidu je bio sparušeni kalendar s idiličnimsnežnim prizorom iz aprila 1989. godine.Metalni garažni krov bio je zarđao. Očekivao sam se da ćemo se

kuvati pod septembarskim suncem. Ali u garaži je bilo blagoslovenosveže. Čuo sam šapat rashladnih uređaja. Uključio je niz prekidača -nedavno montiranih, ako je suditi po žicama što su štrčale iznepokrivenih rupa. Deset sjajnih svetiljki se uključilo. Pomislio bih da

smo u sali za operacije, da nije bilo prljavog betona i četvrtastih rupapo kojima su nekad putovali liftovi.„Rashlađivanje ovolikog prostora sigurno košta čitavo bogatstvo“,

rekao sam. „Pogotovo kad su sva svetla uključena.“„Troškovi ventilacije su bezobrazno niski. Rashladni uređaji su

mojih ruku delo. Koriste veoma malo energije. Većinu proizvodimsam. Mogao bih da proizvedem sve što potrošim, ali ne želim daprivlačim pažnju lokalne elektrodistribucije, koja bi možda želela daproveri kradem li struju. Što se svetiljki tiče... možeš da dodirnešsijalicu a da se ne opečeš. Slobodno ih pipni, neće ti zagrejati kožu.“Bat naših koraka tupo je odjekivao u praznom prostoru, baš kao i

naši glasovi. Činilo mi se da smo u društvu utvara. Imam taj utisakzato što sam zbunjen i uplašen, govorio sam sebi.„Slušaj, Čarli - ne petljaš se s nečim radioaktivnim, zar ne?“Namrštio se i odmahnuo glavom. „Nuklearne sile ni najmanje me ne

zanimaju. To je energija za idiote. Čorsokak.“„Pa, kako stvaraš energiju?“„Elektricitet porađa elektricitet, ako znaš šta radiš. Nek ostane na

tome. Dođi ovamo, Džejmi.“Na kraju prostorije bila su tri ili četiri stola s električnom opremom.

Prepoznao sam osciloskop, spektrometar i par aparata sličnihmaršal pojačalima, koji su mogli biti baterije. Video sam i očerupanukontrolnu ploču i nekoliko konzola sa zatamnjenim brojčanicima.Debeli električni kablovi pružali su se na sve strane. Neki su nestajaliu zatvorenim metalnim kontejnerima nalik kutijama za alat, dok sudrugi vodili do tamne opreme.Ovo bi mogla biti fantazija, pomislio sam. Oprema oživljena

njegovom maštom. Munjeviti portreti nisu bili maštarija. Nisam znaokako ih pravi. Njegova objašnjenja bila su krajnje neodređena, ali suportreti postojali. Stajao sam odmah ispod blistavih svetiljki. Činilo mise da ne zrače nikakvu toplotu.„Ovde nema mnogo toga“, sumnjičavo sam prozborio. „Očekivao

sam više opreme.“„Očekivao si blistava svetla! Hromirane prekidače koji štrče iz

naučnofantastičnih kontrolnih tabli! Tele ekrane iz Zvezdanih staza!Komore za teleportaciju ili hologram Nojeve barke u maglenojkomori!“ Nasmejao se od srca.

„Nisam očekivao ništa slično“, rekao sam, iako je u priličnoj meripogodio. „Mesto samo izgleda malčice... prazno.“„I jeste. Smanjio sam opseg aktivnosti i prodao nešto opreme.

Druge - kontroverznije - spravice razmontirao sam i uskladištio. UTalsi sam obavio veliki posao, pogotovo s obzirom na malu količinuslobodnog vremena. Znaš kako je kad zarađuješ za život radećinešto što je dosadno.“I te kako sam znao.„Važno je da sam napravio izvestan napredak ka krajnjem cilju.

Vreme je da razmislim o daljim koracima. Ne verujem da to mogu daučinim s pola tuceta nastupa svake noći.“„I koji je tvoj krajnji cilj?“Oglušio se i o ovo pitanje. „Dođi ovamo, Džejmi. Šta kažeš za malo

podizanje pre no što počnemo?“Nisam bio siguran da želim da počnemo, ali sam želeo podizanje.

Nije mi to bio prvi put da poželim da zgrabim smeđu bočicu izbrišem. Samo što bi me verovatno stigao i preoteo je. Bio je u boljojformi od mene, iako sam bio mlađi i gotovo izlečen od gripa. Započetak, nije skršio kuk i nogu kad je pao s motora.Zgrabio je bojom poprskanu drvenu stolicu. Postavio ju je ispred

crnih kutija nalik maršal pojačalima. „Sedi ovde.“Nisam ga poslušao, ne odmah. Na jednom stolu bila je fotografija s

malim podupiračem na zadnjem delu. Video je da posežem ka njoj.Pokrenuo se, kao da želi da me spreči. Predomislio se i ustuknuo.Ćutke me je posmatrao.Pesma na radiju može prokleto žestoko (iako blagotvorno

kratkotrajno) oživeti sećanje na prvi poljubac, dobar provod sprijateljima ili nesrećan događaj. Ne mogu da čujem Go Your OwnWay Flitvud Meka a da ne pomislim na majčine poslednje bolnenedelje života. Ta pesma je tog proleća bila na radiju kad god bi gauključio. I fotografija može imati isti učinak. Pogledao sam je. U trenusam ponovo imao osam godina. Moja sestra pomagala je Moriju danaslaže domine u kutku s igračkama, dok je Petsi Džejkobs sviralagospel standard, ljuljajući se na klavirskoj stolici. Glatka plava kosaelegantno je lepršala.Bila je to fotografija snimljena u profesionalnom studiju. Petsi je

nosila nabranu haljinu do kolena, odavno izašlu iz mode. Njoj je

dobro stajala. Klinac joj je bio na krilu. Nosio je kratke pantalone ikaputić. Razdeljak se pružao po sredini glave.„Zvali smo ga Prilepak Mori“, rekao sam milujući staklo.„Jeste li?“Nisam podigao glavu. Njegov nesigurni glas ispunio me je zebnjom

od onog što bih mogao videti u njegovim očima. „Jesmo. I svi dečacibili su zaljubljeni u tvoju suprugu. I Kler je bila. Mislim da se u svemuugledala na gospođu Džejkobs.“Oči su mi zasuzile na pomen moje sestre. Mogao bih da kažem da

se to desilo zato što sam bio u nokdaunu, pun žudnje za drogom. Tobi bila istina, ali ne i čitava istina.Prešao sam rukom preko lica i spustio fotografiju. Podigao sam

glavu i video da podešava regulator voltaže koji nije izgledao kaonešto što je trebalo podešavati. „Nisi se ponovo oženio?“„Nisam“, rekao je. „Nisam ni pomišljao na to. Petsi i Mori bili su sve

što sam želeo, sve što mi je bilo potrebno. Ne prođe dan a da nepomislim na njih. Ne prođe mesec a da ne sanjam kako su živi izdravi i kako je saobraćajna nesreća bila san. Zatim se probudim.Reci mi nešto, Džejmi. Tvoja majka i sestra. Zapitaš li se ikad gdesu? Ako su negde?“„Ne.“ Izdanci vere koji su preživeli Strašnu propoved sparušili su se

u srednjoj i na koledžu.„Tako dakle. Shvatam.“ Pustio je regulator i usmerio pažnju na ono

nalik na maršal pojačalu, od vrste koju su bendovi s kojima samsvirao retko mogli da priušte. Zujalo je, ali ne kao maršal. Zvuk je biotiši, gotovo muzikalan. „Pa, pređimo na posao, hoćemo li?“Posmatrao sam stolicu, ali nisam sedao na nju. „Rekao si da ćeš mi

dati malo praška pre toga.“„Jesam.“ Potegao je smeđu bočicu. Dodao mi ju je posle kraćeg

oklevanja. „Zašto se ne bi sam poslužio, pošto se nadamo da će tiovo biti poslednji put?“Nije morao dvaput da mi ponudi. Ušmrkao sam bogatu količinu

praha u obe nozdrve. Ušmrkao bih dvostruko veću da mi nije oteobočicu iz ruke. Prozor s pogledom na tropsku plažu ipak se otvorio umojoj glavi. Blagi povetarac nahrupio je u nju. Prestao sam da sebrinem za sudbinu moždanih talasa i seo na stolicu.

Otvorio je jedan od nekoliko ormana i izvadio par iskrzanih slušalicas metalnom mrežom preko naušnica. Uključio ih je u spravu nalikpojačalu. Pružio mi ih je.„Brišem, ako čujem In-A-Gadda-Da-Vida“, rekao sam.Nasmejao se, ali ništa nije rekao.Nataknuo sam slušalice. Osećao sam hladnu mrežu na uvetu. „Jesi

li pokušao ovo na bilo kome?“, pitao sam. „Hoće li boleti?“„Neće boleti“, rekao je. Nije odgovorio na prvo pitanje. Dao mi je

štitnik za zube kakav ponekad nose košarkaši, kao da želi daporekne prethodnu izjavu. Nasmejao se kad je video moj izraz lica.„To je uobičajena mera predostrožnosti. Zagrizi.“Poslušao sam ga.Iz džepa je izvadio belu plastičnu kutiju, ne veću od zvona na

vratima. „Mislim da ćeš...“ Nisam čuo ostatak rečenice, pošto jepritisnuo dugme na kutijici.

Nije bilo gubitka svesti, niti sam osetio da je proteklo ikakvo vreme,nije bilo nikakvog prekida. Čuo sam samo veoma glasno puc, kao daje Džejkobs pucnuo prstima pored mojih ušiju, iako je stajao skorodva metra od mene. U sledećem trenutku naginjao se preko meneumesto da stoji pored onog što nije bilo maršal pojačalo. Belekontrolne kutijice nigde nije bilo. Moj mozak se pogubio. Zaglavio se.„Nešto“, rekao sam. „Nešto, nešto, nešto. Desilo se. Desilo se.

Nešto se desilo. Nešto se desilo, desilo se, nešto se desilo. Desilose. Nešto.“„Prestani. Ništa ti ne fali.“ Nije zvučao ubeđeno, već uplašeno.

Slušalice su nestale. Pokušao sam da ustanem i podignem ruku, kaođak prvak koji zna tačan odgovor i umire od želje da se pokaže prednastavnicom i drugovima.„Nešto. Nešto. Nešto. Desilo se. Desilo se. Desilo se. Nešto se

desilo.“Ošamario me je, i to jako. Trgnuo sam se unazad. Pao bih da

stolica nije bila postavljena uz metalni zid radionice.Spustio sam ruku i prestao da ponavljam. Ćutke sam ga

posmatrao.„Kako se zoveš?“

Hteo sam da kažem nešto se desilo, pomislio sam. Zovem seNešto, a prezivam Desilo Se.Ali nisam to rekao. „Zovem se Džejmi Morton.“„Srednje ime?“„Edvard.“„Kako se ja zovem?“„Čarls Džejkobs. Čarls Danijel Džejkobs.“Pružio mi je bočicu heroina. Pogledao sam je i vratio. „Ne treba mi.

Upravo si mi ga dao.“„Jesam li?“ Pokazao mi je na sat. U radionicu smo stigli sredinom

jutra, sad je bilo dva i nešto po podne.„Nemoguće!“To ga je zainteresovalo. „Otkud ti to?“„Zato što nimalo vremena nije prošlo. Izuzev... izgleda da jeste. Da

li je?“„Jeste. Dugo smo razgovarali.“„O čemu?“„O tvom ocu. Braći. Majčinoj i Klerinoj smrti.“„Šta sam ti rekao o Kler?“„Da se udala za nasilnika i da je tri godine ćutala o tome jer se

stidela. Konačno je otvorila dušu bratu Endiju i...“„Zvao se Pol Overton“, rekao sam. „Predavao je engleski u

prestižnoj pripremnoj školi u Novoj Engleskoj. Endi se dovezao donje. Čekao ga je na parkiralištu. Ubio je boga u njemu kad sepojavio. Svi smo voleli Kler - mislim da ju je i Pol Overton voleo nasvoj način - ali su ona i Endi bili najstariji i naročito bliski. Jesam li tito ispričao?“„Gotovo od reči do reči. Endi mu je rekao: Ubiću te ako je samo još

jednom pipneš.“„Šta sam ti još ispričao?“„Da se Kler iselila, obezbedila zabranu prilaska i podnela tužbu za

razvod. Preselila se u Severni Konvej i zaposlila kao predavač.Overton se, posle šest meseci, kad je razvod postao pravosnažan,dovezao do njene škole. Upucao ju je u učionici, dok je pregledalazadatke posle časova. Zatim se ubio.“Da. Kler je mrtva. Njen pogreb bio je poslednje okupljanje moje

mnogobrojne, bučne i obično srećne porodice. Bio je to sunčan

oktobarski dan. Odvezao sam se u Floridu posle toga samo zato štoje nikad nisam posetio. Tri meseca kasnije svirao sam s Petsi Klajnslipstikom, u Džeksonvilu. Benzin je bio skup, a klima obično topla.Trampio sam automobil za kavasaki. Pokazalo se da to nije bilamudra odluka.U uglu sobe stajao je frižiderčić. Otvorio ga je. Dao mi je bocu soka

od jabuka. Iskapio sam je u pet dugih gutljaja.„Da vidimo možeš li da ustaneš?“Zateturao sam se kad sam ustao iz stolice. Džejkobs me je uhvatio

za lakat i pridržao.„Dobro je. Sad pruži korak preko sobe.“Poslušao sam ga. Isprva sam se ljuljao kao pijanac. U povratku

sam bio znatno sigurniji. Noge su me mnogo bolje slušale.„Dobro je“, rekao je. „Ni traga od hramanja. Idemo do vašarišta.

Moraš da se odmaraš.“„Nešto se desilo“, rekao sam. „Šta?“„Verujem da je došlo do blagog preuređenja tvojih moždanih

talasa.“„Veruješ?“„Da.“„Ali nisi siguran?“Činilo mi se da dugo razmišlja, iako se najverovatnije radilo o

sekundama. Prošlo je nedelju dana pre no što sam povratio pojam ovremenu. Konačno je progovorio: „Teško dolazim do nekih veomavažnih knjiga. Zbog toga moja istraživanja znatno sporije napreduju iponekad zahtevaju preduzimanje manjih rizika, isključivoprihvatljivih. Dobro ti je, zar ne?“Mislio sam da je prerano za donošenje takvog suda, ali nisam to

rekao. Čemu priča, kad je nešto već gotovo.„Hajde, Džejmi. Noćas sam mnogo radio. I ja moram da se

odmorim.“Pokušao sam da dohvatim vrata kad smo stigli do kuće na

točkovima. Ruka mi je ponovo sunula uvis. Lakat se ukočio, kao daje od gvožđa. U jednom jezivom trenutku pomislio sam da se nikadneće spustiti, da ću ostatak života provesti s rukom podignutom ugestu nastavnice, nastavnice, prozovite mene. Grč je popustio.Spustio sam ruku, otvorio vrata i ušao.

„To će proći“, rekao je.„Kako možeš da kažeš, kad ne znaš šta si zapravo uradio?“„Znam iz iskustva.“

Pokazao mi je bočicu heroina kad se parkirao na svom mestu navašarištu. „Uzmi je ako hoćeš.“Nisam je uzeo. Osećao sam se kao čovek koji gleda banana-split

nekoliko minuta posle večere od devet jela na Dan zahvalnosti.Znate da je šećerna bomba ukusna i da biste je pod određenimokolnostima halapljivo proždrali, ali ne i posle gigantskog obroka.Banana-split posle njega nije predmet želja, već samo predmet.„Možda kasnije“, rekao sam, ali taj trenutak još nije nastupio. Znam

da nikad neće nastupiti dok kao postariji čovek bez naznake artritisapišem o prošlim danima. Izlečio me je opasnim lekom. Znao je da jeopasan. Kad vam neko govori o prihvatljivim rizicima, valja sezapitati kome su prihvatljivi? Čarls Džejkobs bio je dobriSamarićanin. Bio je i poluludi naučnik. Tog dana u napuštenojradionici za auto-limariju bio sam njegov najnoviji zamorac. Mogaome je ubiti. Ponekad - često - požalim što nije.

Prespavao sam ostatak popodneva. Probudio sam se bistre glave ipun poleta, kao ranija verzija Džejmija Mortona. Prebacio sam nogepreko kreveta. Gledao sam kako navlači odeću za nastup. „Reci minešto“, progovorio sam.„Radije ne bih, ako se tiče naše male pustolovine u Zapadnoj Talsi.

Predlažem da sačekamo i vidimo hoće li se ovo stanje zadržati, ilićeš zapasti u krizu... prokleta da je ova mašna. Nikad nisam umeoda je vežem. Brisko je savršeno beskoristan u tome.“Brisko je bio njegov pomoćnik, tip koji je obmanjivao i skretao

pažnju publici kad je to bilo potrebno.„Pusti je“, rekao sam. „Zalud se trudiš. Dozvoli da ti je vežem.“Stao sam iza njega. Pružio sam ruke preko njegovih ramena i

vezao mašnu. Uradio sam to s lakoćom, jer su ruke prestale da midrhte. Smirile su se, naporedo s korakom, nakon tretmanaelektricitetom.„Gde si to naučio?“

„Posle nesreće nisam mogao da stojim i da sviram duže od sat-dva.Svirao sam u grupi Pogrebnici.“ To nije bila neka grupa. Nijedanbend u kom sam bio najbolji svirač nije to mogao biti. „Nosili smosmokinge, cilindre i mašne. Grupa se raspala kad su se bubnjar ibasista potukli oko cure. Napustio sam posao s novom veštinom.“„Pa... hvala ti. Šta si hteo da me pitaš?“„Hteo sam da te pitam za Munjevite portrete. Slikaš samo žene.

Rekao bih da se na taj način odričeš pedeset procenata potencijalnihmušterija.“Osmehnuo se dečačkim osmehom, s kojim je vodio slobodne

aktivnosti u podrumu ispod parohijskog doma. „Kad sam izumeofoto-aparat za portret - kombinaciju generatora i projektora - snimaosam pripadnike oba pola. Počeo sam u malom zabavnom parku uSevernoj Karolini. Zvao se Zemlja zadovoljstava. Više ne radi, ali jesvojevremeno bio divno mesto gde sam zaista uživao. Nastupaosam na šetalištu, aveniji Zemlje zadovoljstava. Moja atrakcija bila jepored Galerije opakih faca i Misterijeve kuće ogledala. U galeriji sukoristili velike figure od kartona, s rupama za lice. Imali su pirata,gangstera s automatom, žestoku curu u vojničkoj uniformi sautomatskom puškom, Džokera i Ženu-Mačku iz stripova oBetmenu. Mušterije bi gurnule glavu u rupu na odabranom liku.Zgodne devojke - zvale su se holivudske cure - fotografisale bi ih.“„To ti je dalo ideju za predstavu?“„Tako je. U to doba nastupao sam pod imenom Gospodin Elektriko,

u znak poštovanja prema Reju Bredberiju, iako sumnjam da je iko izgomile to znao. Izumeo sam rudimentarnu verziju sadašnjegprojektora, ali mi nikad nije palo na pamet da ga uvrstim u predstavu.Uglavnom sam se koristio Teslinim kalemom i generatorom iskrizvanim Jakovljeve merdevine. Demonstrirao sam mali modelJakovljevih merdevina deci dok sam se bavio svešteničkim pozivom.Koristio sam hemikalije da bi iskre menjale boju. Sećaš li se toga,Džejmi?“Sećao sam se.„Galerija opakih faca skrenula mi je pažnju na mogućnosti mog

projektora. Tako sam stvorio Munjevite portrete. Reći ćeš da je tobila samo još jedna atrakcija... ali pomogla mi je da znatnounapredim istraživanja, i još to čini. U početku sam u Zemlji

zadovoljstava nudio dve pozadine, muškarca u skupocenom crnomodelu i prekrasnu devojku u jednako skupoj i velelepnoj balskojhaljini. Neki muškarci tražili su da budu fotografisani, ali bilo ih jeveoma malo. Verujem da su im se drugari smejali kad bi ih videlitako nalickane. Žene se nikad nisu smejale, jer vole da se lickaju iudešavaju. Što ulickanije i uparađenije izgledaju - to bolje. Stajale suu redu pred foto-aparatom, posle demonstracije.“„Otkad nastupaš po vašarima?“Zažmurio je na jedno oko, dok je računao. Iznenađeno me je

pogledao, otvorio oba oka i progovorio: „Gotovo petnaest godina.“Sa osmehom sam odmahnuo glavom. „Sa svešteničkog poziva

spao si na kičasto opsenarstvo.“Shvatio sam da sam neprilično postupio čim su mi te reči prešle

preko usana. Šta mogu, kad me je ideja o svešteniku koji je postaovašarski zabavljač zbunjivala. Nije se uvredio. Sa zadovoljstvom jeosmotrio uredno svezanu mašnu i namignuo.„Nema tu nikakve razlike“, rekao je. „I jedni i drugi se trude da

obmanu i opsene gomilu. Izvini, moram da uvaljam neku munju.“Ostavio je bočicu heroina na stočiću nasred kuće na točkovima.

Nekoliko puta sam je pogledao. Jednom sam je i podigao, ali nisamimao želju da je otvorim i upotrebim čarobni prah. Istini za volju,nisam znao zašto sam protraćio pozamašni deo života zbog tesupstance. Luđačka želja za heroinom sad mi je ličila na izbledelisan. Pitao sam se da li se svi ljudi tako osećaju kad ih opsesivnapotreba napusti. Nisam znao odgovor.I još ga ne znam.

Brisko je zbrisao bez najave, kao što otkačeni tipovi često rade.Džejkobs je pristao iz prve kad sam ga zamolio za posao. Nisamradio bogzna šta, ali zbog mene nije morao da traži lokalnogpomagača za nošenje foto-aparata na scenu i s nje, držanje cilindra ipretvaranje da je ošinut strujom. Predložio mi je da odsviram nekiakord na gibsonu za vreme demonstracije. „Nešto napeto“, rekao je.„Nešto što će ih zaplašiti, što će ih naterati da pomisle da će cura bitispržena.“Zadatak nije bio težak. „Promena iz a-mola u E-dur (to su početni

akordi House of the Rising Sun i The Springhiil Mining Disaster, ako

vas baš zanima) uvek nepogrešivo nagoveštava neizbežnukatastrofu. Uživao sam u svirci, i te kako svestan da bi moćno sporodobovanje upotpunilo utisak.„Ne vezuj se preterano za ovaj posao“, posavetovao me je Čarli

Džejkobs. „Ne nameravam da se zadržavam u Talsi. Gledanostnaglo opada posle zatvaranja vašarišta.“„Gde ćeš?“„Nisam siguran. Navikao sam da putujem sam.“ Potapšao me je po

ramenu. „Tek da znaš.“Znao sam. Čarli Džejkobs je posle smrti žene i deteta postao solo

izvođač.Sve manje vremena provodio je u radionici. Donosio je neku

opremu na vašarište. Skladištio ju je u prikolici koju će prikačiti zakuću na točkovima kad bude dao vatru tabanima.Nisam znao šta ću sa svojim životom. Oslobodio sam se droga (i

hramanja, kad smo već kod toga), ali skitanje s Kraljem VisokeVoltaže nije moglo biti moj životni cilj. Bio sam mu zahvalan, ali netoliko koliko bi se dalo zamisliti, pošto nisam mogao da se setimužasa heroinske zavisnosti (kao što žena s bebicom ne može da seseti porođajnih bolova). Ulivao mi je strah, baš kao i njegov tajnielektricitet. Govorio je o njemu ekstravagantnim izrazima - tajnauniverzuma, staza do konačnog saznanja - iako u suštini nije znao očemu se radi, baš kao što ni bebica ne zna šta je pištolj pronađen utatinom ormanu.Kad već govorimo o ormanima... njuškao sam malo po njima,

znate? Pronašao sam album pun fotografija Petsi, Morija i njih troje.Na stranicama je bilo tragova čestog korišćenja. Izgledalo je da ćeomot svakog časa popustiti. Nisam morao biti Sem Spejd6 da bihzaključio da je mnogo vremena provodio listajući album, ali ga nikadnisam video da to čini. Bio je njegova tajna.Baš kao elektricitet.

Trećeg oktobra, u ranim jutarnjim časovima, nedugo pre zatvaranjadržavnog vašara u Talsi, suočio sam se s novom posledicomDžejkobsovog tretmana strujom. Plaćao me je za moju službu(poprilično više no što sam zasluživao). Imao sam dovoljno para daunajmim sobu na nedeljnoj bazi, četiri bloka od vašarišta. Bio sam

mu drag (ako je to bio slučaj), ali mi je bilo jasno da želi da bude sami da je krajnje vreme da mu omogućim da se vrati u svoj krevet.U ponoć, jedan sat nakon poslednje predstave te večeri, vratio sam

se u sobu. Odmah sam zaspao. To mi se gotovo uvek dešavalo.Dobro sam spavao otkad sam izbacio drogu iz sistema. Tog jutraprobudio sam se dva časa kasnije, u zakorovljenom zadnjemdvorištu kuće za izdavanje. Ledeni mesec visio je na nebesima.Ispod njega je stajao Džejmi Morton, go, izuzev jedne čarape, skomadom gumenog creva opasanim oko bicepsa. Nisam znao gdesam ga nabavio, ali su se krvni sudovi iznad nje - savršeno mesto zaubrizgavanje droge - napeli. Podlaktica ispod nje bila je bela, hladnai utrnula.„Nešto se desilo“, rekao sam. Držao sam viljušku u ruci (bog te pita

gde li sam nju pronašao) i besomučno bockao nadutu nadlakticu.Krv je tekla iz desetak ranica. „Nešto. Desilo se. Nešto se desilo.Majko mila, nešto se desilo. Nešto, nešto.“Naložio sam sebi da prestanem, ali isprva nisam mogao. Nisam bio

van kontrole, ali to nije bila moja kontrola. Pomislio sam naelektričnog Isusa koji jezdi preko Spokojnog jezera po skrivenoj šini.Tako sam se osećao.„Nešto.“Ubod.„Desilo se.“Ubod-ubod.„Nešto...“Isplazio sam jezik. Zagrizao sam ga. Ponovo sam čuo ono oštro

puc, ali ne pored ušiju, već duboko u glavi. Imperativ da govorim i dase bodem nestao je u trenu. Viljuška mi je ispala iz ruke. Skinuo samimprovizovanu podvesku. Podlaktica me je zapeckala kad je krvnavrla u nju.Podigao sam pogled u pravcu Meseca. Zadrhtao sam pitajući se ko

me je kontrolisao ili šta me je kontrolisalo. Zato što me je nekokontrolisao. Opazio sam da sam stao na staklene krhotine i gadnoposekao nogu kad sam se vratio u sobu (zahvalan što niko nije videonjihanje moje piše na povetarcu). To je trebalo da me probudi, alinije. Zašto? Zato što nisam spavao. Bio sam siguran u to. Nešto je

zagospodarilo mnome. Pokretalo me je mimo moje volje. Vozilo jemoje telo kao automobil.Oprao sam povređenu nogu i legao u krevet. Nisam obavestio

Džejkobsa o tom iskustvu. Kakvog dobra bi to donelo? Rekao bi mida je posekotina na tabanu posle male ponoćne šetnje neznatnacena za čudesno izlečenje od kobne heroinske zavisnosti. I bio bi upravu. Ipak: Nešto se desilo.

Državni vašar u Talsi te godine zatvarao se desetog oktobra. U pet ipetnaest tog popodneva stigao sam do Džejkobsove kuće natočkovima. Imao sam dovoljno vremena da naštimujem gitaru ivežem šefu kravatu. Ovo poslednje je postala tradicija. Začuo samkucanje na vratima dok sam je vezivao. Čarli je namršteno krenuo kanjima. Te večeri čekalo ga je šest predstava zaredom. Poslednja jepočinjala oko ponoći. Nije voleo da ga iko uznemirava pre nastupa.Otvorio je vrata govoreći: „Ako nije važno, voleo bih da kasnije

nav...“ kad ga je domorodac u pantalonama na tregere i bejzbolkapom (otelotvorenje ozlojeđenog seljobera) opaučio po labrnji.Džejkobs se zateturao unazad. Sapleo se o svoju nogu i pao. Zadlaku je promašio stočić za ručavanje, koji bi ga sasvim sigurnoonesvestio.Nezvani gost upao je u kuću na točkovima. Sagnuo se i zgrabio

Džejkobsa za revere. Bio je njegovih godina, ali mnogo krupniji.Kipteo je od besa. Biće nevolja, pomislio sam. I ovako ih je bilo, alimislio sam na one što se završavaju dužim boravkom u bolnici.„Zbog tebe je uhapšena!“, povikao je. „Proklet da si, imaće dosije

koji će je pratiti do kraja života ko konzerva vezana za kereći rep!“Bez razmišljanja sam podigao praznu šerpu iz sudopere. Tresnuo

sam ga postrance po glavi. Nisam ga jako udario. Seljober je pustioDžejkobsa. Zapanjeno me je pogledao. Suze su mu potekle s obestrane pozamašne njonje.Čarli je uzmakao od uljeza. Podigao se na ruke i ustao. Krv mu je

curkala s donje usne, rasečene na par mesta.„Zašto ne pronađeš nekog svoje veličine?“, pitao sam ga. To nije

bila najpametnija opaska, ali nas ovakvi sukobi vraćaju na duhovninivo školskog dvorišta.

„Izveli su je na sud!“, povikao je naglaskom raštimovanog bendža.„Zbog ovog hohštaplera! Zbog ovog hohštaplera, od zla oca i odgore majke!“Rekao je od zla oca i od gore majke. Stvarno je to rekao.Spustio sam saksiju na šporet. Pokazao sam mu prazne šake i

progovorio najsmirenijim glasom. „Ne znam o kome govoriš. Siguransam da ni...“ - zamalo što nisam rekao Čarls - „siguran sam da niDen to ne zna.“„Moja ćera! Moja ćera Keti! Keti Mors! Reko joj je da je slika džabe -

zato što se popela na binu - ali nije bila! Slika je mnogo koštala!Upropastila joj je život, eto šta je ta slika uradila!“Oprezno sam spustio ruke na njegova ramena. Mislio sam da će

me tresnuti. Bio je tužan i zbunjen kad se oslobodio gneva.„Hajdemo napolje“, rekao sam. „Pronaći ćemo klupu u hladovini, paćeš mi ispričati šta se dogodilo.“„Ko si ti?“Hteo sam da se predstavim kao pomoćnik gospodina Džejkobsa, ali

bi to zvučalo prilično nevažno. Spasle su me godine na posluputujućeg svirača. „Njegov agent.“„Je li? Možeš li da mi isposluješ odštetu? Zato što mi treba.

Advokati mi deru kožu s leđa.“ Pokazao je prstom na Džejkobsa.„Zbog tebe! To je tvoja bogom prokleta krivica!“„Ja... ne znam o čemu govorite...“ Čarli je obrisao dosta krvi s

brade. „Uveravam vas da ne znam o čemu govorite, gospodineMorse.“Dopratio sam Morsa do vrata. Nisam hteo da izgubim osvojene

položaje. „Porazgovarajmo na svežem vazduhu.“„Krenuo je za mnom. Na uglu parkirališta za zaposlene bila je tezga

sa sokovima i grickalicama, sa zarđalim stolovima zaklonjenimplatnenim suncobranima. Kupio sam mu veliku koka-kolu. Prosuo jeprst-dva po stolu i iskapio polovinu papirne čaše velikim gutljajima.Spustio ju je na sto i pritisnuo čelo dlanom.„Nikako da naučim da ne pijem hladno piće na ovaj način“, rekao je.

„Posle toga kao da ti je neko zabio ekser u glavu, zar ne?“„Tako je“, rekao sam, misleći kako nag stojim na oskudnoj mesečini

i zabijam viljušku u krvavu nadlakticu. Nešto se desilo. Meni i, posvoj prilici, Keti Mors.

„Reci mi u čemu je problem.“„Slika koju joj je dao, ona je bogom prokleti problem. Svuda ide s

njom. Prijateljice su počele da zbijaju šale na njen račun, ali nju bašnije briga. Govori ljudima: E ovako zaista izgledam. Jedne noćipokušao sam da joj izbijem te bubice iz glave, ali mi je žena rekla daprestanem, da će to proći samo od sebe. I izgledalo je da prolazi.Dva ili tri dana ostavljala je sliku u sobi. Otišla je i u frizersku školubez nje. Mislili smo da je gotovo.“Nije bilo. Sedmog oktobra, pre tri dana, ušla je u draguljarnicu u

Broken Arouu, gradiću jugoistočno od Talse. Nosila je torbu zakupovinu. Oba prodavca su je prepoznala, jer je navraćala nekolikoputa nakon posete Džejkobsovoj atrakciji na vašaru. Jedan ju jepitao može li da joj pomogne. Keti je žurno i bez reči prošla porednjega. Prišla je vitrini s najskupljom robom. Izvadila je čekić iz torbe islomila staklenu ploču. Nije se obazirala na zavijanje alarma i dveposekotine dovoljno ozbiljne da zavrede ušivanje. („I ostavićeožiljke“, žalostivo je dodao njen otac). Uzela je par dijamantskihminđuša.„Moje su“, rekla je. „Lepo se slažu s mojom haljinom.“

Mors je završio priču kad su se pojavila dvojica plećatih momaka snatpisima OBEZBEÐENJE na crnim majicama. „Ima li ovde nekihproblema?“ pitao je jedan od njih.„Nema ih“, rekao sam i nije ih bilo. Ispričao je priču, oslobodivši se

gneva, što je bilo dobro. Nekako se smanjio, što nije bilo tako dobro.„Gospodin Mors je upravo krenuo kući.“Ustao je, stiskajući čašu koka-kole. Krv Čarlija Džejkobsa sušila se

na njegovim zglobovima. Činilo se da nije svestan njenog porekla.„Ne bi vredelo da ga prijavim policiji, a?“, pitao je. „Rekli bi da ju je

on je samo sliko. Dođavola, nije joj ni naplatio.“„Hajdemo, gospodine“, reče jedan čuvar. „Rado ću vam udariti

pečat na ruku ako hoćete da posetite vašar.“„Ne, gospodine“, rekao je. „Moja porodica je završila s ovim

vašarom. Idem kući.“ Okrenuo se posle nekoliko koraka. „Da li je iranije radio ovako nešto, gospodine? Je li još nekog upropastio osimmoje male Keti?“Nešto se desilo, pomislio sam. Nešto, nešto, nešto se desilo.

„Ne“, rekao sam. „Ne koliko je meni poznato.“„Kao da bi mi rekao, čak i da jeste. Ti si njegov agent.“Otišao je, oborene glave, ne osvrćući se za sobom.

Džejkobs je zamenio okrvavljenu košulju u kući na točkovima.Pritisnuo je krpu punu leda na naduvenu donju usnu. Prepričao sammu ono što sam čuo od Morsa. Rekao mi je: „Veži mi mašnu, molimte? Već kasnimo.“„Auh“, rekao sam. „Auh, auh, auh. Moraš da je središ. Kao što si

sredio mene, slušalicama.“Odmerio me je na način koji se graničio s prezirom. „Misliš da bi mi

Najdraži Tata dopustio da joj se približim na manje od kilometra?Sem toga, šta nije u redu s njom... njena opsesija... s vremenom ćeizbledeti. Ništa joj neće faliti. Svaki iole sposoban advokat moći ćeda ubedi sudiju da tog dana nije bila pri sebi. Provući će se sukorom.“„Ništa od ovog nije novo za tebe, zar ne?“Slegnuo je ramenima. Nije skrenuo pogled s mene, ali me više nije

gledao u oči. „Tu i tamo bilo je propratnih efekata, iako se ništa nijemoglo meriti s pokušajem pljačke usred bela dana gospođice Mors.“„Učiš se metodom pokušaja, zar ne? Sve mušterije Munjevitih

portreta su eksperimentalni zamorci. Samo što im to nije poznato. Ija sam bio eksperimentalni zamorac.“„Da li ti je bolje ili nije?“„Jeste.“ Izuzev povremenih ranojutarnjih bockanja, naravno.„U tom slučaju te molim da mi vežeš mašnu.“Malo mi je falilo da ga ne poslušam. Naljutio sam se na njega -

povrh svega, iskrao se iz kuće na točkovima i pozvao obezbeđenje -ali sam mu dugovao. Spasao mi je život, što je bilo dobro. Živeo sambez droge, što je bilo još bolje.Zbog toga sam mu vezao mašnu. Odradili smo predstavu, tačnije:

svih šest. Gomila je ispustila aaaahhhh kad je počeo vatrometpovodom zatvaranja vašara. Nije bila tako glasna kao kad je Den,izumitelj jedinstvenih Munjevitih portreta predstavljao svoju magiju.Prašio sam zlokobne akorde na bini dok su devojke snenoposmatrale sebe na glamuroznoj pozadini. Pitao sam se koja od njihće otkriti da je te večeri nepovratno izgubila delić svog uma.

Pronašao sam kovertu ispod vrata. Već viđeno, po ko zna koji put,rekao bi Jogi. Samo što se ovog puta nisam upiškio u krevetu, štome moja hirurški obrađena noga nije bolela, što nisam oboleo odgripa, niti sam se znojio i trzao od potrebe za drogom. Savio sam se,podigao je s poda i otvorio.Moram priznati da moja mirodija nije volela cmizdrave oproštaje.

Koverta je sadržala manju kovertu s logom kompanije Amtrak ikomad papira. Na njemu su bili ime i adresa u gradu Nederlandu, udržavi Kolorado. Džejkobs je ispod toga nažvrljao tri rečenice. Ovajčovek daće ti posao ako ga budeš hteo. Moj je dužnik. Hvala ti navezivanju kravate. Č. D. Dž.U manjoj koverti bila je jednosmerna karta za Mauntin ekspres od

Talse do Denvera. Dugo sam je posmatrao. Mogao sam da je vratimi dobijem novac na staničnoj biletarnici. Mogao sam da odem doDenvera i svratim do ondašnje muzičke berze, prve stanice nanovom sviračkom putešestviju. Brzo bih ponovo zaronio u te vode.Prsti su mi omekšali, a mišići zarđali. Tu je bio i problem u vezi sadrogom. Na turnejama je ima ko blata. Magični Munjeviti portreti zadve godine izblede, rekao mi je Džejkobs. Ko zna važi li to i zamagično izlečenje od zavisnosti? Kako da znam da nije tako, ako nion nije znao?Tog popodneva odvezao sam se taksijem do radnje za auto-limariju

koju je iznajmljivao u industrijskoj zoni u Zapadnoj Talsi. Bila jenapuštena. Na od ulja potamnelom podu nije bilo nijednog komadažice.Ovde mi se nešto desilo, pomislio sam. Zapitao sam se da li bih,

kad bi mi se pružila prilika, ponovo stavio one frizirane slušalice naglavu. Shvatio sam da bih ih stavio. To mi je na izvestan, madaneshvatljiv način pomoglo da odlučim o karti. Iskoristio sam je. IzDenvera sam se autobusom odvezao do Nederlanda, visoko nazapadnim padinama Stenovitih planina. Tamo sam upoznao HjuaJejtsa, i po treći put započeo život.

VII

POVRATAK KUĆI. RANČ VUČJA ČELJUST. BOGISCELJUJE KAO MUNJOM. SMRT U DETROITU.

PRIZMATIKA

Otac mi je umro 2003. godine. Nadživeo je ženu i dvoje od petorodece. Kler Morton Overton nije napunila ni tridesetu kad joj jeporemećeni suprug oduzeo život. Moja majka i najstariji brat umrli suu pedeset prvoj.Pitanje: Smrti, gde ti je žalac?Odgovor: Jebeno svuda.Vratio sam se u Harlou da bih prisustvovao očevoj sahrani. Većina

puteva je sad bila popločana, a ne samo Devetka i onaj ispred našekuće. Na mestu na kom smo se kupali iznikla je poslovna četvrt. Napola kilometra od Silomske crkve smeštena je velika trgovina. Gradje na mnogo načina ostao u osnovi isti. Naša kuća je i dalje stajalanešto niže od doma Majre Harington (iako je Mimo odavno pričala navelikoj dvojničkoj liniji na nebu). Guma se još ljuljala s drveta uzadnjem dvorištu. Pretpostavljao sam da je Terijeva deca koriste,iako su bila prestara za tako nešto. Konopac je bio načet i potamneood starosti.Mogao bih ga zameniti, pomislio sam... ali zašto? I za koga?

Sigurno ne za moju decu, pošto ih nisam imao, a ovo mesto više nijebilo moje.Na prilaznom putu bio je samo jedan automobil, ulubljeni ford iz

pedeset prve. Ličio je na prvobitnu Drumsku raketu, ali to naravnonije bilo moguće - Dvejn Robišo slupao je Drumsku raketu I na staziu Kasl Roku, u prvom krugu svoje prve i poslednje trke. Ipak samvideo nalepnicu delko akumulatora na prtljažniku i broj 19 sa strane,ispisan krvavocrvenom bojom. Vrana se spustila na haubu. Počela jeda trebi perje. Setio sam se kako nas je otac učio da savijemo prste

u znak protiv uroka kad vidimo vranu (Nema tu ničeg, ali od viškaopreza ne boli glava, govorio bi). Pomislio sam: Ovo mi se ne sviđa.Nešto ovde nije u redu.Razumeo sam što Kon nije došao. Havaji su mnogo dalji od

Kolorada, ali gde je Teri? On i njegova žena, Anabel, još žive ovde. Igde su Bouijevi? Klakijevi? Paketovi? Devitovi? Šta je s ekipom izMorton ulja za loženje? Tata je dugo živeo, ali sigurno nije nadživeosve kolege.Parkirao sam se, izašao iz auta i video da to više nije ford fokus koji

sam izvezao s parkinga kompanije za iznajmljivanje automobila uPortlands već ford galaksi iz 1966. godine, koji su mi otac i bratpoklonili za sedamnaesti rođendan. Na putničkom sedištu bio jekomplet romana Keneta Robertsa u tvrdom povezu, majčin dar:Oliver Vajzvel, Arundel i svi drugi.Ovo je san, pomislio sam. Već sam ga sanjao.To saznanje nije mi donelo olakšanje. Užas se samo pojačao.Vrana je sletela na krov kuće gde sam odrastao. Druga je sletela na

granu s koje je visila guma, onu sa zguljenom korom, pa je štrčala izstabla kao kost.Nisam hteo da uđem u kuću, jer sam znao šta ću u njoj zateći.

Noge su me i pored toga nosile napred. Ista stara daska, drugaodozgo, ispustila je isti stari zlovoljni škriput kad sam stao na nju,iako mi je Teri poslao fotografiju obnovljene verande pre osam (ilimožda deset) godina.Čekali su me u dnevnoj sobi. Ne čitava porodica, samo mrtvaci.

Majka je bila tek nešto više od mumije, onakva kakvu sam jezapamtio na samrtničkoj postelji onog hladnog februara. Otac je biobled i izboran, onakav kakav je bio na božičnoj fotografiji koju mi jeTeri poslao nešto pre poslednjeg srčanog udara. Endi je biokorpulentan - moj mršavi brat u zrelom životnom dobu mnogo seugojio - ali je napadno rumenilo izbledelo u grobu, preobrazivši se uvoštano bledilo. Kler je najgore izgledala. Poludeli bivši suprug nijese zadovoljio ubistvom. Bio je toliko gnevan zato što se usudila daskupi hrabrost da ga napusti da je samo potpuno uništenje moglo daga zadovolji. Ispalio joj je tri hica u lice. Dva puta je povukao obaračdok je ležala mrtva na podu učionice. Zatim je prostrelio vlastitimozak.

„Endi“, rekao sam. „Šta ti se desilo?“„Prostata“, rekao je. „Trebalo je da te poslušam, braco.“Na stolu je bila buđava rođendanska torta. Korica se, pred mojim

očima, nabrala i pukla. Iz nje je ispuzao crni mrav veličine slanika.Mileo je uz ruku mog mrtvog brata, preko njegovog ramena i stigaodo njegovog lica. Majka je okrenula glavu. Čuo sam kako joj suvetetive pucketaju. Zvučale su kao zarđale opruge na starim kuhinjskimvratima.„Srećan rođendan, Džejmi“, rekla je hrapavim bezličnim glasom.„Srećan rođendan, sine.“ Moj tata.„Srećan rođendan, brate.“ Endi.Kler se okrenula prema meni, iako je imala samo jednu praznu

duplju. Ne progovaraj, pomislio sam. Poludeću ako progovoriš.Progovorila je. Reči su izlazile iz rupe začepljene skorelom krvlju

pune slomljenih zuba.„Nemoj da je napumpaš na zadnjem sedištu ovog automobila.“Majka je klimnula kao lutka trbuhozborca dok su ogromni mravi

izlazili iz torte.Pokušao sam da pokrijem oči, ali su mi ruke otežale. Mlitavo su

visile na bokovima. Čuo sam zlovoljni škriput daske na stepeništu.Nije škripnula jednom, već dva puta. Još dvoje. Znao sam ko su.„Ne“, rekao sam. „Ne više. Molim te, ne više.“„Nešto se desilo“, šapnula mi je Petsi. Kosa mi je zagolicala obraz.

Znao sam da visi s njenog skalpa, otkinutog s glave u sudaru.„Nešto se desilo“, složio se Mori. Čvršće me je zagrlio oko noge.Zapevali su uglas. Melodija je bila Srećan rođendan. Stihovi su bili

drugačiji.„Nešto se desilo... TEBI! Nešto se desilo... TEBI! Nešto se desilo,

dragi Džejmi, nešto se desilo TEBI!“Tada sam zavrištao.

Prvi put sam usnio ovaj san u vozu za Denver, iako je - na sreću pomoje saputnike - moj vrisak u stvarnom svetu dobio oblik prigušenoggrlenog krkljanja, U poslednjih dvadeset godina sanjao sam gadvadesetak puta. Svaki put bih se probudio sa istom paničnommišlju: Nešto se desilo.

Endi je u to doba još bio živ i zdrav. Počeo sam da ga zovem i daga molim da pregleda prostatu. Isprva se samo smejao. Zatim seiznervirao, govoreći da je naš otac zdrav kao dren i da će taljigati jošnajmanje dvadeset godina.„Možda će“, rekao sam, „ali mama je rano umrla od raka. Baš kao i

njena marna.“„Ako si slučajno zaboravio, nijedna od njih nije imala prostatu.“„Mislim da bogovi naslednih osobina ne drže do toga“, nastavio

sam. „Samo pošalju Veliki R tamo gde je najviše dobrodošao. Zaboga miloga, u čemu je problem? Nabiće ti prst u dupe, nekih desetsekundi. Nećeš morati da se brineš za svoju analnu nevinost dok neosetiš doktorske ruke na ramenima.“„Uradiću to kad napunim pedesetu“, rekao je. „To se preporučuje u

tim godinama. Tako ću učiniti. Toliko o tome. Drago mi je da si sesredio, Džejmi, i što si dobio stalan posao u muzičkom biznisu. Ništaod toga ne daje ti pravo da nadzireš moj život. Bog se stara o tome.“U pedesetoj će biti prekasno, pomislio sam. Ugnezdiće se u tebi

pre no što napuniš pedesetu.Voleo sam brata (iako je po mom skromnom mišljenju izrastao u

prilično iritantnog bogomoljca). Stoga sam krenuo zaobilaznimputem, preko Fransin, njegove supruge. Njoj sam mogao reći ono našta bi se Endi samo gadljivo namrštio - imao sam predosećanje, i toveoma snažno. Molim te, Fransi, molim te, nagovori ga da pregledaprostatu.Popustio je („Samo da bih vam zapušio usta“) i pristao na pregled

nedugo posle četrdeset sedmog rođendana. Gunđao je kako jeprokleti test nepouzdan. Možda je bio, ali ni moj recitovanju Biblijesklon brat koji se plaši lekara nije mogao da osporava rezultat:savršena Bo Derek desetka. Usledio je pregled kod urologa uLuistonu, a zatim operacija. Tri godine kasnije rečeno mu je da jeizlečen od raka. Godinu dana potom - u pedeset i prvoj - strefio ga ješlog dok je zalivao travnjak. Našao se u Isusovom zagrljaju pre nošto su ga kola hitne pomoći dovezla do bolnice. Nije bilo pogrebneslužbe u Harlouu, zato što je sahranjen u državi Njujork. Bilo mi jedrago zbog toga. U snovima sam se prečesto vraćao kući. Oni su bilidugoročni propratni efekat Džejkobovog tretmana protiv zavisnostiod droge. Bio sam siguran u to.

Jednog sunčanog ponedeljka u junu 2008. godine ponovo sam seprobudio iz takvog sna. Deset minuta ležao sam u krevetu trudeći seda ovladam sobom. Mozak mi se konačno smirio. Izborio sam se sidejom da ću, čim otvorim usta, početi da ponavljam unedogled:Nešto se desilo. Podsetio sam sebe da sam čist i trezan, i da je tonajvažnije u mom životu, ono što ga je promenilo nabolje. San me jeređe pohodio. Prošle su četiri godine otkako sam se probudiozatekavši sebe da bockam kožu (poslednji put sam to radiolopaticom, ne pričinivši nikakvu štetu). Nije ništa gore od malogožiljka posle kirurške intervencije, govorio sam sebi. Obično mi jeuspevalo da o tome mislim na taj način. Trenuci posle buđenja bili suproblematični, jer sam osećao da se nešto šunja iza sna, nešto zlo ižensko. Još onda sam bio siguran u to.San se rasplinuo u blagu izmaglicu kad sam se istuširao i obukao.

Iz iskustva sam znao da će uskoro sasvim nestati.Imao sam stan na prvom spratu Bolder Kenjon drajva u

Nederlandu. Dve hiljade osme godine mogao sam priuštiti kuću, alibi ona podrazumevala hipoteku. Takvu obavezu smatrao samnepotrebnom. Stan mi je odgovarao kao neženji. Spavao sam nabračnom krevetu, uporedivom s onim u Džejkobsovoj kući natočkovima. U njemu je tokom godina spavao ne baš mali brojprinceza. U poslednje vreme bilo ih je sve manje. Ni to nije bilonikakvo čudo. Uskoro ću napuniti pedeset drugu. Negde u toj dobipočinje nezaustavljivi preobražaj prevejanih zavodnika u stare jarce.Imao sam još jedan motiv za ostanak u stanu - hteo sam da

poboljšam stanje na žiro računu. Nisam bio škrtica, ali novac nije biobeznačajna stavka u mom životu. Nikad nisam zaboravio da sam sejednom probudio u Fergraund inu, bolestan i praznog džepa. Kao štonisam zaboravio lice crvenokose seljanke koja mi je vratila blokiranukreditnu karticu. Pokušajte ponovo, rekao sam. Dušo, odvratila je,dovoljno je da te pogledam, pa da shvatim da ne moram.Tako dakle, a pogledaj me sad, prazilukovićko, pomislio sam dok

sam vozio džip Karibu roudom. Ugojio sam se dvadeset kilogramaotkad sam sreo Čarlsa Džejkobsa u Talsi, ali sa 185 centimetara,osamdeset šest kilograma lepo je izgledalo na meni. Tačno je da mistomak nije bio ravan i da mi je na poslednjoj proveri holesterol bio

sumnjiv, ali sam pre toga izgledao kao oslobođeni logoraš izDahaua. Nikad neću svirati u Karnegi holu i po stadionima sa I stritbendom, ali sam još svirao - i to mnogo - i radio omiljeni posao, ukom sam bio dobar. Često sam govorio sebi da ljudi koji od životatraže više od ovog drsko izazivaju bogove. Nemoj ih izazivati,Džejmi. Ako vam se ikad desi da čujete kako Pegi Li peva kukaj plačiklasik Lejbera i Stolera - Is That All There Is? - promenite stanicu ipronađite valjanu plesnu muziku.

Posle šest kilometara vožnje Karibu roudom, baš kad put počinjeda se penje pod oštrijim uglom na planine, naišao sam na tablu snatpisom RANČ VUČJA ČELJUST, TRI KILOMETRA. Skrenuo sam,ukucao šifru na kapiji i parkirao automobil na pošljunčanomparkiralištu s natpisom SAMO ZA RADNIKE I TALENTE. Video sampun parking samo jednom - kad je Rijana snimala longplejku u Vučjojčeljusti. Tog dana je mnogo automobila bilo parkirano na prilaznomputu, skoro do kapije. Cura je imala đavolski brojnu pratnju.Pagan Staršajn (kršteno ime: Hilari Kac) pre dva sata nahranila je

konje. Ipak sam prošetao između dvostrukog reda štala. Svakomkonju dao sam krišku jabuke ili šargarepe. Većina behu veliki i divni -podsećali su na kadilak limuzine na četiri noge. Moj najdraži konj bioje sličniji olupanom ševroletu. Bartlbi, pegavi sivac bez pedigrea, bioje tu kad sam stigao u Vučju čeljust s gitarom, platnenom torbom iogromnom nervozom. Ni onda nije bio mlad. Odavno je ostao bezvećine zuba. Grickao je svoj komad jabuke nekolicinom preostalih.Lenjo je prebacivao hranu s jedne na drugu stranu. Posmatrao me jeblagim smeđim očima. Ni za trenutak me nije ispuštao iz vida.„Ti si nešto posebno, Barte“, rekao sam, mazeći ga po gubici. „A ja

volim posebno.“Klimnuo je, kao da je želeo da kaže da mu je to poznato.Pagan Staršajn - Pejdž, za prijatelje - hranila je kokoške opasana

keceljom. Nije mogla da mi mahne. Počastila me je glasnim,hrapavim zdravo, praćenim prvim strofama Mashed Potato Time.Zajedno smo otpevali sledeće dve. Ovo su najnovije, najbolje i takodalje. Pagan je pevala prateći glas. Na vrhuncu je zvučala kao jednaod članica grupe Pointer sisters. Pušila je kao čunak, pa je učetrdesetoj zvučala kao Džo Koker na Vudstoku.

Studio 1 bio je zatvoren i mračan. Uključio sam svetlo i proverioplan rada za danas. Planirana su četiri snimanja: u deset, u dva,potom u šest i jedno u devet. Ovo poslednje verovatno će seotegnuti do posle ponoći. Studio 2 bio je jednako popunjen.Nederland je gradić na zapadnim padinama Stenovitih planina, ukom je vazduh redak. U njemu stalno obitava manje od hiljadu i poljudi. Predstavljao je značajan muzički centar, mnogo veći od svojeveličine. Nalepnice za automobile s porukom NEDERLAND! MESTONA KOM SE NEŠVIL UDUVAVA! nisu bile puko preterivanje. DžoVolš snimio je prvi album u Vučjoj čeljusti 1 kad je otac Hjua Jejtsaupravljao studiom. Džon Denver snimio je poslednji album u Vučjojčeljusti 2. Hju mi je jednom pustio njegove snimke kad je bendugovorio o upravo kupljenom eksperimentalnom avionu, koji jenazvao Long-EZ. Naježio sam se slušajući ih.Muzika uživo se svake večeri od ponedeljka do nedelje mogla čuti u

najmanje devet barova u Nederlandu. Još tri muzička studija radilasu u gradu. Vučja čeljust bio je najveći i najbolji. Kada sam zakoračiou Hjuovu kancelariju i rekao da me šalje Čarls Džejkobs, nazidovima je bilo dvadesetak fotografija s Edijem van Hejlenom,Linard Skinardima, Ekslom Rouzom (u najboljim danima) i U2.Najviše se ponosio - to je bila jedina gde se i sam nalazio - onom saStejpls singersima. „Mejvis Stejpl je boginja“, rekao mi je. „To jenajbolja pevačica u Americi. Niko joj nije ni do kolena.“Snimio sam veliki broj jeftinih singlica i loših nezavisnih albuma dok

sam obilazio zemlju s bendovima, ali nikad nisam čuo sebe kaovelikog izdavača dok nisam zamenio ritam gitaristu obolelog odmononukleoze na snimanju Nila Dajmonda. Bio sam usplahiren togdana - siguran da ću se presamititi i ispovraćati preko gitare - ali samodonda svirao na mnogo snimanja, najviše kao zamena, međutim,ponekad i po zahtevu izvođača. Honorari nisu bili previsoki, ali nisubili ni zanemarljivi. Vikendima sam svirao s bendom u lokalnom baruKomstok loud i na manjim gažama u Denveru. Podučavao samambiciozne srednjoškolce u letnjem programu koji je Hju smislio ipokrenuo nakon očeve smrti. Zvao se Rok-atomik.„Ne mogu ja to“, negodovao sam kad mi je Hju predložio dopunski

posao. „Ne znam da čitam muziku!“

„Hoćeš da kažeš da ne umeš da čitaš note“, rekao je. „Umeš dačitaš tablature. Klincima je to dovoljno. Na svu sreću po nas i njih, toje najviše što će većini ikad trebati. Nećeš naći Segoviju u ovimbrdima, čoveče.“I imao je pravo. Uživao sam u časovima gitare kad me je prošao

strah. Podsećali su me na vreme provedeno s Hromiranim ružama.Možda bi trebalo da me bude stid zbog ovog što ću reći, alizadovoljstvo koje sam osećao dok sam radio s Rok-atomiktinejdžerima bilo je slično onom koje sam doživljavao kad sam ujutruhranio Bartlbija jabukama i milovao njegovu njušku. Ti klinci su samohteli da praše rok, i većina je otkrila da može... nakon što bi ovladaliE-lestvicom, naravno.I u studiju dva vladala je pomrčina. Muki Makdonald zaboravio je da

isključi miksetu. Pogasio sam sve uređaje i odlučio da porazgovarams njim o tom propustu. Bio je dobar tehničar, ali postao je zaboravanposle četrdeset godina duvanja trave. Moj gibson bio je uspravljensa ostalim instrumentima, jer sam planirao da tog dana sviram slokalnim rokabili sastavom Gota vana. Seo sam na hoklicu i desetminuta svirao nasuvo numere poput Hi-Heel Sneakers i Got My MojoWorking. Bio sam bolji nego kao putujući svirač, mnogo bolji, alinikad neću biti Klepton.Telefon je zazvonio - iako u studijima nije uistinu zvonio. Samo bi

zasvetleo plavom bojom po ivicama. Spustio sam gitaru i odgovoriona poziv. „Studio 2, Kertis Mejfild.“„Kako je u zagrobnom životu, Kertise?“, pitao je Hju Jejts.„Mračno. Dobro je što više nisam paralizovan.“„Drago mi je da to čujem. Dođi u glavnu zgradu. Hteo bih da ti

nešto pokažem.“„Čoveče, snimanje počinje za pola sata. Mislim da nam dolazi ona

dugonoga kantri i vestern riba.“„Muki će joj pomoći da se raskomoti.“„Ne, neće. Još nije stigao. Takođe, ostavio je miksetu uključenu.

Tačnije dve. Opet.“Hju je uzdahnuo. „Porazgovaraću s njim. Samo požuri.“„Važi, ali Hju? Ja ću porazgovarati s Muksterom. To je moj posao,

zar ne?“

Nasmejao se. „Ponekad se pitam kud se dede onaj ćutljivi tužni tips dušom u nosu kog sam unajmio“, rekao je. „Požuri. Ovo će te izutiiz cipela.“

Glavna zgrada bila je ogromna rančerska kuća. Hjuov starikontinental bio je parkiran na kružnom putu ispred nje. Čovek je biolud za svim što je gutalo benzin. Mogao je da priušti takav luksuz.Vučja čeljust radila je manje-više bez zarade, ali je porodica Jejtsuložila dosta novca u najkvalitetnije akcije. Hju - dvaput razveden,bez predbračnih ugovora, i bez dece u oba braka - bio je poslednjiizdanak Jejtsovog porodičnog stabla. Gajio je konje, piliće, ovce inešto svinja. To je bio tek malo ozbiljniji hobi. Isto se moglo reći zanjegove zbirke automobila i pikapova čudovišne kubikaže. Najviše jedržao do muzike. Bio joj je duboko posvećen. Tvrdio je da je nekadsvirao, iako ga niko nije video s instrumentom u rukama.„Muzika je važna“, jednom mi je rekao. „Književnost se zaboravlja,

televizijske emisije se zaboravljaju, i voleo bih da mi kažeš šta si predve godine gledao u bioskopu. Muzika traje, čak i pop muzika.Pogotovo pop muzika. Možeš da se ceriš kad čuješ Raindrops KeepFallin on my Head, ali će ljudi i za pedeset godina slušati tajpesmičuljak.“

Nisam mogao da zaboravim dan u kom smo se upoznali, jer je rančizgledao isto, sve do ponoćnoplavog kontinentala s karakterističnimprozorima. Samo sam se ja promenio. Tog dana u jesen 1992.godine Hju me je dočekao na vratima. Prodrmao mi je ruku i uveome u kancelariju. Zavalio se u fotelju s visokim naslonom iza stolakoji je izgledao prostrano kao pista za dvosed. Pratio sam ganervoznim korakom. Ostao sam bez ono malo pljuvačke u ustimakad sam video slavne face na zidovima.Premerio me je od glave do pete - odrpanca s prljavom AC/DC

majicom i još prljavijim farmerkama - i rekao: „Zvao me je ČarliDžejkobs. Već nekoliko godina dugujem mu neizmerno velikuuslugu. Toliko je velika da je nikad neću uzvratiti. Rekao mi je daćemo posle tebe biti kvit.“Stajao sam ispred stola, vezanog jezika. Znao sam kako da se

ponašam na audicijama za bend, ali ovo je bilo nešto drugo.

„Rekao mi je da si se drogirao.“„Jesam“, odvratio sam. Poricanje ne bi imalo smisla.„Rekao mi je da si uzimao hors.“„Jesam.“„Ali sad si čist?“„Jesam.“Mislio sam da će me pitati otkad, ali nije. „Sedi, za boga miloga.

Hoćeš li koka-kolu? Pivo? Limunadu? Ledeni čaj, možda?“Seo sam, ali nisam mogao da se opustim i zavalim na udobnoj

stolici. „Ledeni čaj zvuči obećavajuće.“Pritisnuo je dugme na interfonu. „Džordžija? Dva ledena čaja,

dušo.“ Zatim se obratio meni: „Ovaj ranč funkcioniše kaopoljoprivredno dobro, iako ja marim samo za stoku s instrumentima.“Pokušao sam da se nasmejem. Odustao sam, pošto sam se

uplašio da ne ispadnem budala.Nastavio je kao da nije primetio moj pokušaj. „Rok bendovi, kantri

bendovi, solo umetnici. Od njih živimo. Snimamo i reklamnedžinglove za denverske radio-stanice i dvadeset ili trideset audio-knjiga svake godine. Majki Daglas je snimio Foknerov roman uVučjoj čeljusti. Džordžija se zamalo nije upiškila u gaćice. Čovek imageneralno opušten stav, ali je perfekcionista u studiju.“Nisam znao šta bih rekao. Ćutao sam i iščekivao ledeni čaj. Usta su

mi bila suva kao pustinja.Nagnuo se napred. „Znaš li šta je svakom ranču potrebnije no bilo

šta drugo?“Odmahnuo sam glavom. Lepa mlada crnkinja ušetala je u

kancelariju pre no što je nastavio predavanje. Unela je srebrniposlužavnik s dve visoke čaše pune leda i ledenog čaja. U svakoj jebila grančica nane. Iscedio sam dve kriške limuna u čaj, ali nisampipao šećer. Preterivao sam sa šećerom dok sam se drogirao. Posleseanse sa slušalicama u limarskoj radionici sladak ukus postao mi jeodvratan. Kupio sam čokoladicu nedugo po napuštanju Talse, alinisam mogao da je pojedem. Pripala mi je muka od njenog mirisa.„Hvala ti, Džordžija“, reče Jejts.„Nema na čemu. Ne zaboravi da posete počinju u dva. Lez će te

očekivati.“

„Neću zaboraviti.“ Izašla je i tiho zatvorila vrata za sobom. Nastavioje. „Nadzornik je ono što je potrebno svakom ranču. Rupert Hol jeonaj ko vodi brigu o stoci i uzgajanju useva u Vučjoj čeljusti. Živ je izdrav, ali se moj muzički nadzornik oporavlja u Bolnici Bolder. LezKalovej. To ime ti verovatno ništa ne znači.“Odmahnuo sam glavom.„A Ekselent bord bradersi?“To je bila druga priča. „Instrumentalisti? Surf muzika, nešto nalik

Diku Dejlu i Deltonsima.“„Da, to su oni. Neobično je kad čovek pomisli da su iz Kolorada,

najdalje što se može biti od oba okeana. Imali su jedan hit u prvihčetrdeset - Aloona Ana Kaya, što na veoma lošem havajskom značiAjde da se prcamo.“„Sečam ga se, naravno.“ Kako ga se ne bih sećao, sestra ga je

puštala milion puta. „To je onaj u kom se neka cura smeje odpočetka do kraja.“Jejts se nacerio. „Taj smeh bio je njihova karta na putu do slave

benda s jednim hitom na top-listama. Ja sam tip koji ga je nasnimio.Ideja mi je slučajno pala na pamet. U to doba moj otac upravljao jeovim mestom. Devojka koja se smejala i dan-danas ovde radi. Zvalase Hilari Kac. Danas se predstavlja kao Pagan Sanšajn. Sad jetrezna, ali je tog dana bila toliko urađena da nije mogla da prestaneda se smeje. Nije imala pojma da je snimam. Ta pesma sezahvaljujući njoj probila na top-listu. Častili su je sa sedamhiljadarki.“Klimnuo sam. Istorija roka puna je srećnih slučajnosti.„Bilo kako bilo, Ekselent bord bradersi imali su jednu turneju, zatim

su se razišli zbog dva zla. Znaš li koja?“Znao sam iz ličnog iskustva. „Ostali su bez para i bez želje da se

druže.“„Uh-uh. Lez se vratio kući. Hteo je da radi sa mnom. Bio je mnogo

bolji producent nego svirač. Već petnaest godina je moja leva idesna ruka kad je reč o muzici. Kad me je Čarli Džejkobs pozvao,hteo sam da te dam Lesu na šegrtovanje. Mislio sam da ćeš učiti izarađivati, svirkati sa strane, uobičajena sranja. Još mi je to napameti, ali ćeš morati da prokleto brzo usvajaš znanje, sinko, zatošto je Lez prošle sedmice doživeo srčani udar. Rečeno mi je da će

biti dobro, ali mora da izgubi silne kilograme, da guta silne pilule ipenzioniše se za najkasnije godinu dana. To će mi dati dovoljnovremena da vidim hoćeš li se zapatiti.“Osetio sam nešto slično panici. „Gospodine Jejts...“„Hju.“„Hju, ne znam gotovo ništa o pronalaženju i praćenju talenata.

Jedini studiji gde sam bio jesu oni koji su grupe u kojima sam sviraoplaćale na sat.“„I uglavnom su brižni roditelji glavnog gitariste plaćali račune“,

rekao je. „Ili bubnjareva žena koja je kelnerisala osam sati dnevnoupropašćujući noge da bi došla do napojnica.“Da, tako je bilo, sve dok se žena ne bi opametila i izbacila lenčugu

na ulicu.Nagnuo se prema meni, prepletenih prstiju. „Vidi ovako, naučićeš ili

nećeš. Prečasni je rekao da hoćeš. To mi je dovoljno. Mora biti.Njegov sam dužnik. Zasad ćeš osvetljavati studije i voditi računa oUČ - znaš šta je to, zar ne?“„Umetnički časovi.“„Uh-uh. Noću ćeš zaključavati. Imam tipa koji će ti pomoći da se

snađeš dok se Lez ne vrati. Zove se Muki Makdonald. Mnogo ćešnaučiti od njega ako budeš pazio na njegove prave i pogrešnepoteze. Ma šta da se desi, ne daj mu da vodi evidenciju. I još nešto.Ako duvaš travu, to je tvoj problem, sve dok dolaziš na vreme i neizazoveš šumski požar. Ali, ukoliko čujem da ponovo jašešružičastog konja...“Nagnao sam sebe da ga pogledam u oči. „Neću se vraćati na to.“„To je hrabra izjava. Čuo sam je mnogo puta. Nekoliko ljudi koji su

je izrekli sad su mrtvi. Ponekad se pokaže istinitom. Nadam se da ćetako biti i u tvom slučaju. Hoću da budemo načisto, ako ga budeškoristio, dobijaš pedalu, bez obzira na moje dugove. Jesmo li serazumeli?“Jesmo. Sasvim.

Džordžija Donlin bila je 2008. godine jednako lepa kao 1992.godine. U međuvremenu je nabacila nekoliko kilograma. U njenojtamnoj kosi bilo je nešto sedina. Nosila je naočare. „Znaš li zašto jeod jutros toliko naložen?“, pitala me je.

„Nemam blage veze.“„Isprva je psovao. Zatim se smejao i nastavio da psuje. Rekao je da

je jebeno znao da će tako biti, rekao je kurvin sine i bacio nešto.Toliko sam čula. Htela bih da znam hoće li nekog otpustiti. Otići ćuna bolovanje ako to namerava. Ne podnosim sukobe.“„Kaže žena koja je prošle zime loncem gađala momka koji

isporučuje meso.“„To je bilo nešto drugo. Taj kretenski kurvin sin je pokušao da me

vaćari za dupe.“„Kreten ima dobar ukus“, napomenuo sam. Popreko me je

pogledala. „Samo kažem da čovek zna šta valja.“„Uh. Poslednjih nekoliko minuta je vladala tišina. Nadam se da mu

nije otkazala srčka.“„Možda je nešto video na televiziji. Ili čitao u novinama?“„Ugasio je televizor petnaest minuta nakon što sam stigla. Što se

Kamere i Posta tiče, otkazao ih je pre dva meseca. Kaže da nainternetu nalazi sve što mu je potrebno. Rekla sam mu: Hju, teinternet vesti pišu klinci koji se još ne briju i devojčice kojimabrusthalteri još nisu neophodni. Ne možeš im verovati. Misli da samneobaveštena matorka. Nije mi to rekao, ali ga čitam kao knjigu. Kaoda je zaboravio da imam ćerku koja studira informatiku. Bri mi jerekla da ne verujem tim blogerskim sranjima. Požuri kod njega. I nezovi me da mu dajem veštačko disanje ako sedi na stolici mrtav odpreterano ljute hrane.“Udaljila se, visoka i kraljevskog držanja. Ljuljala je bokovima kao

devojka koja nas je pre šesnaest godina poslužila ledenim čajem.Pokucao sam na vrata Hjuove kancelarije. Nije bio mrtav, ali bio je

nagnut preko preterano velikog stola. Trljao je slepoočnice kao daima migrenu. Otvorio je laptop.„Da li se spremaš da nekog otpustiš?“, pitao sam.Podigao je pogled. „A?“„Džordžija mi je rekla da će tražiti bolovanje ukoliko se spremaš da

nekog otpustiš.“„Neću nikog otpustiti. To je smešno.“„Kaže da si nešto bacio.“„Sere.“ Nastavio je posle kraće pauze. „Šutnuo sam kantu za đubre

kad sam pročitao ono sranje o svetim prstenovima.“

„Pričaj mi o svetim prstenovima. Nakon toga ritualno ću šutnutikantu za đubre, pa ću se vratiti na posao. Danas imam šesnaestmilijardi obaveza. Moram da naučim dve melodije za Gota vanasesiju. Šutiranje kante za đubre moglo bi da me pokrene.“Hju je nastavio da trlja slepoočnice. „Mislio sam da bi se tako nešto

moglo dogoditi. Znao sam da ima to u sebi, ali nisam očekivao ovakonešto... nešto ovako veliko. Znaš kako se kaže - idi na veliko ili idikući.“„Nemam blage veze o čemu govoriš.“„Imaćeš, Džejmi, imaćeš.“Parkirao sam zadnjicu na ugao stola.„Svako jutro gledam vesti u šest, dok vežbam i okrećem pedale

sobnog bicikla. Najviše zato što je posmatranje spikerke vremenskeprognoze blagotvoran doživljaj. Danas sam video oglas za nešto štonisu magične kreme protiv bora i Tajm Vornerova kolekcija starihdobrih hitova. Nisam mogao da verujem. Jebeno nisam mogao daverujem. A opet, mogao sam.“ Nasmejao se. To nije bio ovo jesmešno, već jebeno ne mogu da verujem smeh. „Isključio samidiotsku kutiju i počeo da istražujem po internetu.“Hteo sam da zaobiđem sto. Podigao je ruku da bi me zaustavio.

„Prvo ću da te pitam da li bi pošao na kraći put sa mnom, Džejmi, davidiš nekog ko je - posle nekoliko pogrešnih pokušaja - konačnopronašao svoju sudbinu.“„Naravno, pretpostavljam da hoću, samo ako nije u pitanju koncert

Džastina Bibera. Malo sam mator za Biba.“„Ovo će biti mnogo bolje od Biba. Pogledaj. Samo pazi da ti ne

pregori oči.“Obišao sam oko stola i po treći put sreo svoju mirodiju. Najpre sam

se susreo s pogledom vašarskog hipnotizera. Raširio je prste okolica. Na trećem prstu svake šake nosio je debele zlatne burme.Bio je to poster s veb-sajta ISCELJUJUĆA RIVAJVALISTIČKA

TURNEJA PASTORA Č. DENIJA DŽEJKOBSA 2008. GODINE.STAROVREMENSKI ŠATORSKI RIVAJVAL!

OD 13. DO 15. JUNAVAŠARIŠTE OKRUGA NORIS

Trideset kilometara istočno od DenveraUČESTVUJE I NEKADAŠNJI SOUL PEVAČ AL STEMPER

TU SU I GOSPEL ROBINS SA DEVINOMROBERTSON

*** I ***JEVANĐELISTA Č. DENI DŽEJKOBS

KAKVOG STE VIDELI NA SATU JEVANĐEOSKE ISCELITELJSKEMOĆI DENIJA DŽEJKOBSA.

OBNOVITE DUŠU PESMOM OSNAŽITE VERU ISCELJENJEMZADRHTITE PRED PRIČOM O SVETIM PRSTENOVIMA,

ISPRIČANOJ ONAKO KAKO SAMO PASTOR DENI MOŽE!„I dovedi amo siromahe, i kljaste, i bogalje, i slepe; te

nateraj da dođu da mi se napuni kuća.“ Jevanđelje po Luki,14:21 i 23.

UVERITE SE U BOŽJU MOĆ DA PROMENI VAŠŽIVOT!

PETAK 13: U 19 SATISUBOTA 14: U 14 I 19 SATINEDELJA 15: U 14 I 19 SATI

GLAS BOŽJI JE TIH I TANAK (I CAREVIMA, 19:12)BOG ISCELJUJE KAO MUNJA (MATEJ, 24:27)

DOĐITE!DOĐITE SVI!

OBNOVITE SE!U dnu postera bila je fotografija dečaka koji odbacuje štake, dok ga

vernici posmatraju s radošću i strahopoštovanjem. Ispod fotografijeje pisalo Robert Rajvard, izlečen od MIŠIĆNE DISTROFIJE 30. maja2007, u Sent Luisu, u Misuriju.Bio sam zapanjen, kao osoba koja je videla starog prijatelja kog je

smatrala mrtvim ili uhapšenim zbog ozbiljnog zločina. Jedan deomene - promenjeni deo, isceljeni deo - nije bio. Taj deo mene odavnoje čekao ovako nešto.Hju se nasmejao i rekao: „Čoveče, izgledaš kao da si progutao

pticu koja ti je uletela u usta.“ Glasno je izgovorio jedinu razumljivumisao koja mi se u tom trenutku javila u glavi. „Izgleda da seprečasni vratio starim trikovima.“

„Jeste“, rekao sam. Pokazao sam na pozivanje na Jevanđelje poMateju. „Ovaj citat ne govori o isceljenju.“Podigao je obrve. „Nisam znao da si poznavalac Biblije.“„Mnogo toga ti ne znaš“, rekao sam, „zato što nikad nismo govorili o

njemu. Upoznao sam Čarlija Džejkobsa mnogo pre Talse. U momdetinjstvu bio je sveštenik u našoj crkvi. To je bio njegov prvi posaokao pastora. Mislio sam da je bio i poslednji. Do danas.“Osmeh mu je izbledeo. „Zavitlavaš me! Koliko je tada imao godina,

osamnaest?“„Mislim da je imao oko dvadeset pet. Ja sam imao šest ili sedam.“„Je li i onda isceljivao ljude?“„Nije.“ Izuzev mog brata Kona. „Tad je bio uzorni metodista - znaš,

Velčov sok od grožđa na pričešćima umesto vina. Svi su ga voleli.“Sve do Strašne propovedi. „Dao je otkaz kad su mu žena i sinnastradali u saobraćajnoj nesreći.“„Prečasni je bio oženjen? Imao je dete?“„Jeste.“Hju je razmišljao. „Znači da ima pravo na najmanje jednu od onih

burmi - ako je to venčano prstenje. Sumnjam u to. Pogledaj ovo.“Pokazao je traku na vrhu veb-sajt stranice. Stavio je kursor na

SVEDOČANSTVA O ČUDESIMA i kliknuo. Na ekranu se pojavio nizJutjub snimaka. Bilo ih je desetak.„Hju, rado ću poći s tobom ukoliko želiš da vidiš Čarlija Džejkobsa.

Nemam vremena da sad razgovaram o njemu.“Pažljivo se zagledao u mene. „Ne izgledaš kao neko ko je progutao

pticu, već kao neko ko je dobio snažan udarac u stomak. Idi akohoćeš, ali prvo pogledaj ovaj video-snimak.“Prepoznao sam dečaka s postera. Hju je kliknuo na njega. Počeli

smo da gledamo snimak dužine jednog minuta. Pregledan je više odstotinu hiljada puta, što je značajan broj.Fotografija je počela da se kreće. Neko je tutnuo mikrofon s

oznakom KSDK pred Roberta Rajvardsa. Nevidljiva žena je rekla:„Opišite nam šta se desilo za vreme takozvanog isceljenja, Bobi.“„Pa, gospođo“, reče Bobi, „kad me je uhvatio za glavu, osetio sam

sveto venčano prstenje, evo ovde.“ Pokazao je slepoočnice. „Čuosam prasak, sličan udarcu štapa o štap. Možda sam se onesvestiosekundu ili dve. A zatim mi je ta... ne znam kako bih je nazvao...

toplina pošla niz noge... i...“ Dečak se rasplakao. „I mogao sam dastanem na njih. Prohodao sam! Bio sam izlečen! Bog nek blagoslovipastora Denija!“Hju se zavalio u fotelju. „Nisam odgledao sva ostala svedočenja, ali

su ona koja sam video bila manje-više ista. Podseća li te ovo nanešto?“„Možda“, rekao sam. Bio sam oprezan. „A tebe?“Nikad nismo razgovarali o usluzi koju je prečasni učinio Hjuu. Bila

je dovoljno velika da nagna šefa ranča Vučja čeljust da zaposlizavisnika tek skinutog s heroina posle jednog telefonskog poziva.„Ne mogu o tome kad imaš toliko obaveza. Šta radiš za ručak?“„Naručio sam picu. Posle kantri i vestern ribe dolazi tip iz

Longmonta... piše da je bariton, interpretator popularne melodije...“Hju je zastao usred rečenice. Udario se dlanom po čelu. „Blagi

bože, je li to Džordž Dejmon?“„Da, tako se zove.“„Hriste, mislio sam da je taj klipan otegao papke. To je bilo pre

toliko godina - pre tvog vremena. Prva ploča koju je uradio s namabila je Dejmon obrađuje Geršvina. To je bilo mnogo pre kompakt-diskova, iako smo imali osamnaestotrakaše. Svaka pesma, zaistasvaka jebena pesma, zvučala je kao Kejt Smit koja peva Bože,blagoslovi Ameriku. Prepusti ga Mukiju. Znaju se. Ako Muki zajebe,sredićeš u obradi.“„Jesi li siguran?“„Jesam. Hoću da čujem sve što znaš o prečasnom, kad već idemo

na njegov ispeglani, sveti, usrani šou. Ma trebalo je da odavnopopričamo o tome.“Nisam žurio s odgovorom. „Važi... ali moraš da daješ, ako želiš da

dobiješ. Želim punu i poštenu razmenu podataka.“Skupio je šake na nezanemarljivom ispupčenju na donjem delu

svoje kaubojske košulje. Ljuljao se u stolici. „Nemam čega da sestidim, ako si to imao na umu. Bilo je tako... neverovatno.“„Samo napred, poverovaću ti“, rekao sam.„Možda i hoćeš. Pre nego što odeš, objasni mi značenje tog citata

iz Jevanđelja po Mateju i zašto si ga zapamtio.“„Posle toliko godina ne mogu doslovce da ga citiram. Otprilike glasi:

Kao što munja seva sa istoka ka zapadu, takav će biti Isusov

dolazak. Ne tiče se isceljenja već Apokalipse. Sećam ga se zato štoje taj citat bio jedan od najomiljenijih prečasnog Džejkobsa.“Pogledao sam na sat. Dugonoga kantri i vestern riba - Mendi ovo ili

ono - bila je ranoranilac. Verovatno već sedi na stepenicama ispredstudija jedan s gitarom pored sebe. Ali morao sam nešto da znam.„Šta si mislio kad si rekao da sumnjaš da je to venčano prstenje?“„Nije ih koristio na tebi kad je sredio tvoj mali problem s drogom?“Pomislio sam na napuštenu auto-limarsku radionicu. „Ne. Koristio je

slušalice.“„Kad je to bilo? Godine 1992?“„Tako je.“„Moje iskustvo s propovednikom datira iz 1983. godine. Verovatno

je u međuvremenu unapredio način rada. Sigurno se vratio prstenjuzato što izgleda religioznije od slušalica. Kladim se da jeuznapredovao u svom poslu od mog vremena... i tvog. Tako ti je to snjim. Stalno pokušava da sve podigne na viši nivo, zar ne?“„Zoveš ga propovednikom. Je li i u to vreme propovedao?“„Jeste i nije. To je složena priča. Požuri, cura će te čekati. Možda će

nositi minić. Taj prizor nateraće te da zaboraviš na pastora Denija.“Tek da se zna, nosila je minić. Imala je spektakularne noge. Jedva

da sam ih primetio. Ne bih ni znao o čemu je pevala da nisampogledao beleške. Razmišljao sam o Čarlsu Danijelu Džejkobsu, ilipropovedniku. Sad se predstavljao kao pastor Deni.

Muki Makdonald ćutke bi podnosio grdnju zbog miksete. Klimao bi,oborene glave. Na kraju bi obećao da će bolje raditi. I izvesno vremedržao bi reč. Posle nedelju ili dve došao bih na posao i pronašaouključene uređaje u 1,2 ili u oba studija. Mislim da je ideja ozatvaranju ljudi u zatvor zbog pušenja marihuane smešna, ali nesumnjam da je dugoročna svakodnevna upotreba recept zaNMNJDSS: ne mogu ničeg jebeno da se setim.Oraspoložio se kad sam mu rekao da će raditi sa Džordžom

Dejmonom. „Uvek sam voleo tog tipa!“ uskliknuo je Mukster. „Sve štopeva zvuči kao...“„... Kejt Smit kad peva Bože blagoslovi Ameriku. Znam. Dobro se

provedi.“

U gaju jova iza glavne zgrade bio je prilično veliki prostor za piknik.Džordžija i nekoliko cura iz kancelarije ručale su tamo. Hju me jeodveo do stola najdaljeg od njihovog. Izvadio je nekoliko sendviča idve konzerve gaziranog pića iz velike torbe. „Imam pileću i tunasalatu iz Tabija. Biraj.“Izabrao sam tunu. Neko vreme jeli smo ćutke u senci velikih

planina. Hju je prvi progovorio: „I ja sam svirao ritam gitaru. Bio samprilično bolji od tebe.“„Ima mnogo boljih od mene.“„Na kraju karijere svirao sam s bendom iz Mičigana, Džonson

ketsima.“„Sedamdesetih? Misliš na tipove koji su nosili vojničke košulje i

zvučali kao Iglsi?“„Probili smo se početkom osamdesetih, ali da, to smo bili mi. Imali

smo četiri hit singla, svi su bili s prvog albuma. Znaš li šta je uticaloda album bude primećen? Naslov i omot. I jedno i drugo bili su mojeideje. Album se zvao Vaš ujka Džek svira sve monstruozne bitove.Moj rođeni ujka Džek Jejts šepurio se na omotu. Sedeo je u dnevnojsobi i potezao ukulele. Unutra je bilo mnogo teškog roka i čudovišnihzvukova. Nije ni čudo što nije osvojio nagradu za najbolji album naGremiju. To je bilo doba benda Toto. Jebene Afrike. Ta pesma je bilai ostala neopevano sranje.“Natuštio se se.„Kako god, bio sam u Ketsima. Svirao sam dve godine. Bio sam na

prvoj ploči. Odsvirao sam prva dva nastupa na turneji i otišao.“„Zašto?“ Razmišljao sam: Sigurno su droge. U to vreme uvek se

radilo o njima. Iznenadio me je.„Ogluveo sam.“

„Turneja Džonson ketsa počela je u Blumingtonu - u Okrugloj halijedan - da bi se nastavila u Kongresnom teatru u Ouk Parku. To subile male dvorane, svirke za zagrevanje s lokalnim prišipetljama kaopredgrupama. Posle toga smo otputovali u Detroit da počnemo svelikim ostvarenjima. Trideset gradova, Džonson ketsi kaopredgrupa Bobu Sigeru i Silver bulit bendu. Prangijanje postadionima. Ono o čemu svi sanjaju.“

Hju je u Blumingtonu prvi put čuo zvonjavu u ušima. Isprva ju jezanemario. Mislio je da je to deo cene koju mora da plati svako koproda dušu rokenrolu. Koji poštovanja dostojan svirač nije s vremenana vreme patio od zujanja u ušima? Pogledajte Pita Taunsenda,Erika Kleptona, Nila Janga. U Ouk Parku javila se vrtoglavicapraćena mučninom. Hju se na polovini nastupa oteturao iza scene ipovratio u kofu punu peska.„Sećam se natpisa na tabli iznad nje“, rekao je. „KORISTITE GA

SAMO ZA MANJE POŽARE.“Nekako je odsvirao koncert do kraja. Spakovao se i odgegao s

bine.„Šta ti fali?“, pitao ga je Feliks Grendbi, vodeći gitarista i pevač, što

znači da je za publiku - onaj ozbiljni deo - predstavljao Džonsonketse. „Da li si pijan?“„Imam stomačni grip“, kazao je Hju. „Bolje mi je.“Mislio je da govori istinu. Činilo mu se da se zujanje u ušima povlači

posle isključenja ozvučenja. Sutra ujutru se vratilo. Nije mogao dačuje gotovo ništa izuzev paklene zvonjave u ušima.Dva člana Džonson ketsa shvatila su razmere predstojeće

katastrofe: Feliks Grendbi i Hju. Za tri dana čekao ih je nastup nastadionu Silverdom, u Pontijaku, kapaciteta devedeset hiljadagledalaca. Biće skoro pun zbog ljubimca Detroita Boba Sigera.Džonson ketsi stigli su na korak do slave. Takve prilike se urokenrolu retko pružaju dva puta. Feliks Grendbi učinio je Hjuu istošto i Keli van Dorn iz Vajt lajtninga meni.„Ne ljutim se na njega“, reče Hju. „Verovatno bih istovetno postupio

da sam bio na njegovom mestu. Unajmio je iskusnog svirača izL’Amur studija u Detroitu. Taj tip je stajao pored njega na sceni tevečeri na koncertu.“Grendbi ga je lično otpustio. Nije mu ništa rekao, već je pisao i

pokazivao cedulje. Rekao mu je da drugi članovi benda potiču izporodica srednje klase. Hju je bio punišić. Mogao je da odleti uKolorado biznis-klasom, u prednjem delu aviona, i da potraži najboljelekare za svoju boljku. Na Grendbijevoj poslednjoj cedulji pisalo je:VRATIĆEŠ NAM SE DOK LUPIŠ DLANOM O DLAN.„Eh, da je tako bilo“, reče Hju dok je sedeo u hladovini, grickajući

sendviče iz Tabija.

„Još ti je žao, zar ne?“, pitao sam ga.„Nije.“ Nastavio je posle duže pauze. „Jeste.“

Nije se vratio u Kolorado.„Letenje mi nije bilo ni nakraj pameti. Strahovao sam da će mi glava

eksplodirati kad se avion popne iznad sedam hiljada metara. Nisamni hteo da idem kući, već da ližem rane, koje su još krvarile. To sammogao da radim i u Detroitu. Tu priču sam prodao sebi.“Simptomi se nisu povlačili. Patio je od vrtoglavice, mučnine u

rasponu od umerene do ozbiljne, i paklene zvonjave, ponekad tihe, aponekad tako glasne da je mislio da će mu glava pući. Povremenosu se svi simptomi povlačili. Tada bi odspavao deset ili čak dvanaestčasova u cugu.Živeo je u rupčagi od hotela na Grand aveniji, iako je mogao da

priušti mnogo bolji smeštaj. Dve nedelje je odlagao posetu lekaru.Užasavao se dijagnoze malignog moždanog tumora koji se ne bimogao ukloniti. Sedamdesetogodišnji indijski lekar saslušao ga je iklimnuo glavom kad je konačno naterao sebe da ode doktoru. Poslenekoliko testova dao mu je uput za bolnicu gde će obaviti jošnekoliko provera zdravlja. Rekao mu je da će tamo dobitieksperimentalni lek protiv mučnine koji mu on ne može propisati.Hju nije otišao u bolnicu. Umesto toga počeo je da izlazi na duge i

besmislene safarije (kad mu je vrtoglavica to dozvoljavala), dužčuvenog detroitskog druma poznatog kao Osma milja. Jednog danaprošao je pored prašnjavog izloga s radio-aparatima, gitarama,kasetofonima, magnetofonima, pojačalima i televizorima. Na znakuje pisalo Džejkobsova nova i polovna elektronika... Hjuu Jejtsu jevećina robe izgledala ofucano. Ništa nije izgledalo novo.„Ne mogu da ti kažem zašto sam ušao u tu radnju. Možda me je

uhvatila nostalgija za svim tim audio-poslasticama. Možda sam hteoda mučim samog sebe. Možda sam pomislio da će unutra bitirashladni uređaj i da ću moći da se sklonim od vrućine - koliko samse prevario u tome. A opet, možda sam ušao zbog natpisa iznadulaznih vrata.“„Šta je pisalo na njemu?“ pitao sam ga.Hju se osmehnuo. „Pisalo je: Verujte propovedniku.“

Bio je jedina mušterija u radnji. Police su bile pune opreme, mnogoegzotičnije od one u izlogu. Prepoznao je neke izložene predmete:merače, osciloskope, voltmetre i regulatore voltaže, regulatureamplituda, pojačivače napona. Neke nije. Električni kablovi šunjali suse po podu. Svuda je bilo razapetih žica.Vlasnik se pojavio na vratima uokvirenim trepćućim božičnim

svetlima („Verovatno je zvono zazvonilo kad sam ušao, iako ganisam čuo“, reče Hju). Moja stara mirodija u svakoj čorbi nosila jeizbledele farmerke i do grla zakopčanu belu košulju. Usnama jeoblikovao reč zdravo i nešto što je moglo biti: Mogu li da vampomognem. Hju mu je mahnuo, odmahnuo glavom i krenuo dužpolica. Podigao je stratokaster i potegao žice, pitajući se da li jegitara naštimovana.Džejkobs ga je zainteresovano posmatrao. U njegovom pogledu

nije bilo zabrinutosti, iako je Hju izgledao kao propalica. Duga,neoprana kosa padala mu je do ramena. Ni odeća nije bila ništačistija. Vrtoglavica ga je spopala posle pet minuta, baš kad je izgubiozanimanje za radnju i predmete u njoj i kad se spremao da se vrati uzapušteni hotel u kom je boravio. Zateturao se, ispružio ruku i oborioočerupani stereo-zvučnik. Možda bi se i povratio da tog dana nijeslabo jeo. Svet je posiveo, pa pocrneo. Pao je na prljavi drveni podradnje. Taj deo ličio je na moju priču, samo što sam ja pao nadrugom mestu.Probudio se u Džejkobsovoj kancelariji, s hladnom krpom na čelu.

Izvinio se i rekao da će platiti svu štetu. Džejkobs je ustuknuo iiznenađeno zatreptao. Hju se poslednjih nedelja često susretao stom reakcijom.„Izvinite, ako sam preglasno pričao“, kazao je Hju. „Ne čujem šta

govorim. Gluv sam.“Džejkobs je nešto tražio u najvišoj fioci pretrpanog radnog stola

(mogu da ga zamislim, punog komadića žice i baterija). Nažvrljao jenešto i podigao papir.Odskora? Video sam vas s gitarom.„Odskora“, rekao je Hju. „Imam nešto što se zove Menijerova

bolest. Ja sam muzičar.“ Nasmejao se kad je razmislio o tome... niječuo sebe, iako mu je Džejkobs odgovorio osmehom. „Bolje reći: biosam.“

Džejkobs je otvorio sledeću stranu beležnice. Podigao je: Možda ćumoći da uradim nešto za vas, ako je Menijerova.

„Očigledno da je uradio“, rekao sam.Ručak je bio gotov. Devojke su se vratile u zgradu. Imao sam

mnogo posla, ali nisam hteo da idem dok ne čujem ostatak Hjuovepriče.„Dugo smo sedeli u njegovoj kancelariji. Razgovor sporo teče kad

neko mora da piše ono što želi da kaže. Napisao mi je da jeodnedavno počeo da eksperimentiše s transdermalnim električnimnervnim stimulacijama, skraćeno TENS. Rekao je da je idejakorišćenja elektriciteta za stimulisanje oštećenih nerva starahiljadama godina, da ju je izumeo rimski...“Prašnjava vrata su se otvorila u zapećku mog pamćenja. „Stari

Rimljanin po imenu Skribonije. Otkrio je da je čovek s bolnom nogomstao na električnu jegulju i da je bol prestao. Tvrdnja da jeodnedavno počeo bila je obično sranje, Hju. Tvoj propovednik seigrao s TENS-om pre nego što je zvanično izumljen.“Zurio je u mene podignutih obrva.„Nastavi“, rekao sam.„Važi, ali vratićemo se na taj deo priče, zar ne?“Klimnuo sam glavom. „Tante za kukuriku. Tako smo se dogovorili.

Daću ti nagoveštaj. I u mojoj priči ima padanja u nesvest.“„Pa... rekao sam mu da je Menijerova bolest zagonetna - da doktori

ne znaju ima li veze s nervima ili je u pitanju virus koji uzrokujehronično nagomilavanje tečnosti u srednjem uvetu. Neke teorijegovore da je bakterijskog ili genetskog porekla. Napisao je: Svebolesti su električne prirode. Rekao sam da je to ludost. On se samonasmejao i okrenuo drugu stranu. Ovog puta je duže pisao. Pokazaomi je papir. Ne mogu doslovce da citiram ono što je na njemu pisalo -to je bilo odavno - ali nikad neću zaboraviti prvu rečenicu: Elektricitetje osnova sveg života.“To je ličilo na Džejkobsa. Taj redak ga je identifikovao bolje od

otiska prstiju.„Napisao je nešto kao: Uzmite srce za primer. Pokreću ga

mikrovolti. Struju stvara kalijum, elektrolit. Vaše telo pretvara kalijum

u jone - čestice s električnim nabojem - što koristi ne samo zaregulaciju vašeg srca već i mozga i SVEGA OSTALOG.“„Poslednje reči ispisao je velikim slovima. Zaokružio ih je. Nacrtao

je nešto u beležnici veoma brzim potezima kad sam mu je vratio.Zatim je pokazao na moje oči, uši, grudi, stomak i noge. Naposletkumi je pokazao crtež. Nacrtao je munju.“Naravno.„Pređi na konkretno, Hju.“

Hju je rekao da mora razmisliti o prodavčevom predlogu. Ono štonije rekao (ali je sigurno mislio) bilo je da ne poznaje Džejkobsa i dabi tip lako mogao biti neko od luđaka kakvih ima dosta u svakomvelikom gradu.Džejkobs je napisao da razume Hjuovo oklevanje i da je s njim isti

slučaj. „Trebalo mi je dosta vremena da se odlučim da vam ponudimpomoć. Naposletku, ne poznajem vas, baš kao što vi ne poznajetemene.“„Je li to opasno?“ pitao je Hju, glasom koji je gubio melodičnost i

boju, postajući robotski.Prečasni je slegnuo ramenima i napisao.Neću vas zavlačiti. Postoji izvestan rizik u propuštanju elektriciteta

kroz uši. Koristiću NISKU VOLTAŽU, U REDU? Pretpostavljam da jenajgore što bi moglo da vam se dogodi mokrenje u gaće.„Ovo je ludost“, reče Hju. „Ludi smo kad možemo da vodimo ovaj

razgovor.“Propovednik je ponovo slegnuo ramenima, ali ovog puta nije ništa

napisao. Samo ga je posmatrao.Hju je sedeo u kancelariji, stiskajući krpu (još vlažnu, ali toplu).

Ozbiljno je razmišljao o Džejkobsovom predlogu. Veliki deo njegovoguma smatrao je da zaslužuje temeljito razmatranje. Bio je ogluvelimuzičar.Otpustila ga je grupa čijem je osnivanju pomogao baš kad se

približila velikom uspehu. Drugi muzičari i najmanje jedan velikikompozitor - Betoven - živeli su sa gluvoćom. Hjuove muke nisu sezavršavale s gubitkom sluha. Patio je od mučnine, povraćanja,dijareje i galopirajućeg srčanog ritma. Najgora je bila gotovoneprestana zvonjava u ušima. Oduvek je mislio da gluvoća

podrazumeva tišinu. To nije bilo tačno, bar ne u njegovom slučaju.Alarm protiv provalnika neprestano se oglašavao u glavi Hjua Jejtsa.Postojao je još jedan činilac. Istina koju nije priznavao, već ju je

povremeno uočavao krajičkom oka. Ostao je u Detroitu zato što jeskupljao hrabrost. Na Osmoj milji bilo je mnogo zalagaonica. Da li jeono što je ovaj tip nudio bilo išta gore od cevi jeftinog pištolja kalibra38 između njegovih zuba uperene u gornji deo usne šupljine?

Hju je pripovedao ostatak priče zagledan u planine. Mislim da nijebio svestan da desnicom miluje desno uvo.„Stavio je znak ZATVORENO u izlog, zaključao vrata i spustio

roletne. Posadio me je u kuhinjsku stolicu pored kase i stavio čeličnukutiju veličine vojničke kasete na šalter. U njoj su bila dva metalnaprstena umotana u nešto nalik na zlatnu mrežicu. Po veličini suodgovarali velikim minđušama koje Džordžija nosi kad se udesi.Znaš na koje mislim?“„Znam.“„Na dnu svake bio je gumeni dodatak iz kog je virila žica. Žice su

završavale u kontrolnoj kutiji ne većoj od zvona na ulaznim vratima.Otvorio je donji deo kutije. Pokazao mi je nešto što je ličilo na običnubateriju. Opustio sam se i pomislio: Ovo ne može da napravi velikuštetu. Nije mi bilo prijatno kad sam video da navlači gumenerukavice - znaš, kao one što ih žene nose dok peru suđe - i podižeprstenje mašicama.“„Mislim da su Čarlijeve baterije drugačije od onih u radnjama“,

rekao sam. „Mnogo su jače. Da li ti je pomenuo tajni elektricitet?“„O bože, mnogo puta. Bio je njegov hobi. To je bilo kasnije. I nikad

nisam ništa razumeo. Nisam siguran ni da je on znao o čemu govori.Imao je taj pogled...“„Zanesen“, rekao sam. „Istovremeno zanesen, zabrinut i uzbuđen.“„Da, baš takav. Prislonio je prstenje na moje uši - mašicama - i

zamolio da pritisnem dugme na kontrolnoj jedinici, pošto su mu rukebile zauzete. Zamalo što nisam odustao. Učinio sam to kad sampomislio na jeftine pištolje u izlozima zalagaonica.“„Zatim si se onesvestio.“ To nije bilo pitanje, zato što sam bio

siguran da je tako bilo. Iznenadio me je.

„Bilo je onesvešćivanja i onog što zovem prizmatikom, ali kasnije.Tad sam čuo strahovito snažan pucanj usred glave. Noge su mipoletele napred, a ruke iznad glave, kao da sam dete koje očajničkiželi da pokaže učitelju da zna tačan odgovor.“To je oživelo moje uspomene.„Imao sam taj ukus u ustima, kao da sisam novčiće. Pitao sam

Džejkobsa mogu li da popijem vode i čuo sebe kako govorim.Rasplakao sam se. Prilično dugo sam plakao. Zagrlio me je.“ Hju jeskrenuo pogled s planina na mene. „Nakon toga bio sam spremanda učinim bilo šta za njega, Džejmi. Bilo šta.“„Znam kako si se osećao.“„Poveo me je u radnju, kad sam došao sebi. Stavio mi je kvalitetne

slušalice na uši. Uključio je radio i postepeno smanjivao jačinuzvuka. Posle svakog smanjivanja pitao bi me da li čujem. Čuo samsve dok nije stigao do nule. Mogao sam da se zakunem da sam i tadnešto čuo. Ne samo da mi je vratio sluh već je bio osetljiv kao kadsam u četrnaestoj svirao s prvim bendom.“

Hju je pitao kako može da se oduži Džejkobsu. Propovednik,mršavi tip koji je vapio za kupanjem i šišanjem, nije žurio sodgovorom.„Znate šta“, konačno je progovorio. „Ovde ima malo posla. Malo

ljudi ulazi u radnju, a oni što uđu teško se maše novčanika.Prebaciću sve ove predmete u skladište na Nort Sajdu dok nesmislim sledeći potez. Mogli biste da mi pomognete u tom poslu.“„Mogu da učinim više od toga“, reče Hju. Uživao je u zvuku svog

glasa. „Iznajmiću skladišni prostor i unajmiti ekipu za selidbu. Neizgledam kao neko ko to može platiti, ali imam para. Stvarno je tako.“Džejkobs je izgledao užasnuto. „Ni u kom slučaju! Na prodaju

nudim uglavnom đubre, ali imam vrednu opremu. Većina toga je uzadnjem delu objekta, u mojoj laboratoriji. U pitanju su krhkipredmeti. Vaša pomoć biće sasvim dovoljna naknada. Prvo morateda se malo odmorite. I da jedete. Nabacite neko kilo. Prošli ste kroztežak period. Da li biste hteli da budete moj pomoćnik, gospodineJejtse?“„Želite li to“, pitao je Hju. „Gospodine Džejkobse, još ne mogu da

verujem da čujem ono što govorite.“

„Za nedelju dana ćete se naviknuti. Tako vam je to sa čudima.Nema smisla opirati im se. Takva je ljudska priroda. Ne mogu dadopustim da mi se i dalje obraćate kao gosopodinu Džejkobsu, poštosmo doživeli čudo u ovom neprivlačnom delu Motor Sitija. Za vas ćuodsad biti propovednik.“„Kao sveštenik?“„Upravo tako“, rekao je. Nacerio se. „Propovednik Čarls D.

Džejkobs. Glavni prelat Prve električne crkve. Dajem vam reč da vasneću terati da preterano radite. Nema potrebe za žurbom. Radićemopolako.“

„Kladim se da je tako bilo“, rekao sam.„Šta bi to trebalo da znači?“„Nije hteo da mu platiš ekipu za selidbu i nije hteo tvoj novac. Hteo

je tvoje vreme. Mislim da te je proučavao. Tragao je za propratnimefektima. Šta si ti mislio?“„Tada? Ništa. Plovio sam na golemom oblaku sreće. Da me je

propovednik zamolio da opljačkam banku, verovatno bih pokušao dato učinim. Možda si u pravu, kad malo razmislim o tome. Nije bilomnogo posla. Imao je malo robe za prodaju. U prostorijama izaradnje bilo je više predmeta, ali bi s dovoljno velikim kamionom zaselidbu sve to prevezli za dva dana. Rastegao je posao na čitavunedelju.“ Nastavio je posle kraće pauze. „Da, slažem se. Posmatraome je.“„Proučavao te je. Tragao je za propratnim efektima.“ Pogledao sam

na sat. Za petnaest minuta treba da budem u studiju. Zakasniću akose još zadržim u prostoru za piknik. „Prošetaj sa mnom do Studija 1.Opiši mi ih usput.“Krenuli smo prema studiju. Hju mi je pričao o nesvesticama koje su

usledile posle Džejkobsovog električnog tretmana gluvoće. Prvihnekoliko dana bile su kratke, ali česte. Nije ih pratio osećaj gubitkasvesti. Našao bi se na drugom mestu i shvatio da je prošlo petminuta. Ili deset. Dva puta mu se to desilo dok su utovarivali opremui polovnu robu u stari kamion koji je Džejkobs od nekog pozajmio(možda od još jednog na čudesan način izlečenog pacijenta; Hjunikad nije saznao je li to istina - prečasni nije govorio o tim stvarima).

„Pitao sam ga šta se desilo u periodima zamračenja. Rekao jeništa. Nastavili bismo da nosimo predmete i razgovaramo kao da seništa nije desilo.“„Da li si mu verovao?“„Jesam. Više mu ne verujem.“Jedne noći - pet ili šest dana posle tretmana - sedeo je u

zapuštenoj hotelskoj sobi i čitao knjigu. Iznenada se našao u ćošku,okrenut zidu.„Jesi li išta govorio?“ pitao sam razmišljajući; Nešto se desilo.

Nešto, nešto, nešto.„Ne“, rekao je. „Ali...“„Šta ali?“Odmahnuo je glavom, pritisnut sećanjem. „Skinuo sam pantalone i

obukao patike. Stajao sam tamo u gaćama i patikama. Blesavo, zarne?“„Veoma blesavo“, rekao sam. „Koliko dugo su te mini-nesvestice

spopadale?“„Druge nedelje javile su se nekoliko puta. Treće nedelje su sasvim

nestale. Bilo je još nečeg, što je duže trajalo. Nečeg s očima. Te...pojave. Prizmatike. Ne znam kako da ih nazovem. Desile su sedesetak puta u sledećih pet godina. Odonda se nisu ponovile.“Stigli smo do studija. Muki nas je čekao. Okrenuo je bejzbol kapu

Bronkosa naopako. Zbog nje je ličio na najstarijeg skejtera na svetu.„Bend je unutra. Vežbaju.“ Spustio je glas. „Narode, jebeno sugrozni.“„Reci im da ćemo malo zakasniti. Nadoknadićemo im kašnjenje

dodatnim studijskim vremenom.“Muki je pogledao Hjua, pa mene, a zatim ponovo Hjua. Merio je

emocionalnu temperaturu. „Hej, niko neće biti otpušten, zar ne?“„Neće, ako opet ne zaboraviš da isključiš uređaje u studiju“, reče

Hju. „Ulazi unutra i pusti odrasle da na miru razgovaraju.“Muki je salutirao i ušao u studio.Hju se okrenuo prema meni. „Prizmatike su bile mnogo iščašenije

od nesvestica. Ne znam kako da ih opišem. Morao bi da ih doživišda bi shvatio o čemu se radi.“„Pokušaj.“

„Uvek bih unapred znao kad će se dogoditi. Radio bih isto što isvakog dana, kad bi mi se vid iznenada izoštrio.“„Kao sluh posle tretmana?“Odmahnuo je glavom. „Ne, to sa sluhom desilo se odistinski. I dan-

danas bolje čujem nego pre tretmana. Znam da bi svaka provera topotvrdila, iako nikad nisam preduzeo neku. Ne, to sa vidom sličnijaje... znaš li kako epileptičar zna da će dobiti napad po golicanju uzglobovima ili fantomskom mirisu?“„Prethodnica.“„Upravo tako. Osećaj izoštravanja vida bio je prethodnica. Ono što

bi se zatim desilo je... boja.“„Boja.“„Svet bi se ispunio crvenom, plavom i zelenom bojom na obodima

predmeta. Menjale su se. To je podsećalo na gledanje kroz prizmu,koja povećava predmete, razbijajući ih na komade.“ Potapšao se počelu, izražavajući frustraciju. „Ne mogu tačnije da ti opišem tupojavu. U tih trideset do četrdeset sekundi činilo mi se da mogu dagledam kroz svet, i da je iza njega još jedan, drugačiji, stvarniji svet.“Zagledao se u mene.„To su bile prizmatike. Do danas ih nikom nisam pomenuo.

Strahovito su me plašile.“„Nisi ih pomenuo prečasnom?“„Učinio bih to, ali je on otišao pre no što se prva dogodila. Nije bilo

upečatljivog rastanka, samo poruka s obaveštenjem da mu seukazala dobra poslovna prilika u Džoplinu. To se desilo šest meseciposle čudesnog izlečenja. Vratio sam se u Nederland. Prizmatike...bile su divne na neopisiv način. Nadam se da ih više nikad nećudoživeti. Ako je taj drugi svet stvarno tamo, ne bih želeo da ga vidim.Ukoliko je u mom umu, voleo bih da tamo i ostane.“Muki je izašao iz studija. „Naoštreni su da krenu, Džejmi.

Pozabaviću se njima, ako želiš. Ne mogu da zeznem, jer su DedMilkmeni u poređenju s ovim tipovima pravi Bitlsi.“To je moguće, ali tipovi su ti istresli gotovinu za snimanje. „Ne,

ulazim. Reci im da sačekaju još dva minuta.“Nestao je.„Pa“, reče Hju. „Rekao sam ti šta sam imao, ali nisam čuo tvoju

priču. Još želim da je čujem.“

„Večeras oko devet imaću sat vremena. Doći ću do glavne zgradeda ti ispričam moju priču. Neće dugo trajati. U osnovi je ista kaotvoja: tretman, lek, propratni efekti koji su se s vremenom proredili isasvim nestali.“ Nisam govorio celu istinu. Žurio sam na snimanje.„Nisi imao prizmatike?“„Ne. Bilo je nečeg drugog. Turetov sindrom, bez psovanja.“ Odlučio

sam da snove o mrtvim članovima porodice zadržim za sebe, makarizvesno vreme. Možda su to bili moji uvidi u Hjuov drugi svet.„Moramo da ga vidimo.“ Hju me je uhvatio za ruku. „Zaista

moramo.“„Mislim da imaš pravo.“„Ali bez svečane večere, važi? Ne želim da razgovaram s njim.

Posmatraću ga, to je sve.“„Fino“, rekao sam i pogledao na njegovu ruku. „Pusti me pre nego

što mi ostane masnica. Moram da snimam muziku.“Pustio me je. Ušao sam u studio da bih se suočio sa zvukom nekog

lokalnog pank benda koji je svirao numere koje su Ramonsi ukožnim jaknama i nitnama mnogo bolje izvodili sedamdesetih.Osvrnuo sam se preko ramena. Hju je još stajao na istom mestu,gledajući planine.Svet iza sveta, pomislio sam. Izgnao sam tu misao iz glave - bolje

reći, pokušao sam - i krenuo na posao.

Nisam lako popuštao pred zahtevima savremenog života. Godinudana otezao sam s kupovinom laptopa. U studiju jedan i dva 2008.godine bilo je dovoljno kompjutera. Većinu numera snimali smo sMakovim programima. Na pauzi u pet izguglao sam Č. DenijaDžejkobsa i pronašao hiljade referenci. Po svoj prilici propustio samdosta toga otkad se Č. Deni pre deset godina prvi put pojavio nanacionalnoj sceni. Nisam krivio sebe zbog toga. Retko sam gledaoteleviziju. Moje zanimanje za popularnu kulturu vrtelo se oko muzike.Davno sam prestao da idem u crkvu. Stoga nije ni čudo što sampropustio pojavu propovednika kog je Vikipedija krstila kao OralRoberts dvadeset prvog veka.Nije izgradio megacrkvu, ali je njegov nedeljni Sat jevanđeoske

isceliteljske moći bio prenošen od obale do obale na jeftinimkablovskim kanalima, što je verovatno donosilo veliku zaradu od

darova ljubavi. Emisije su snimane na Starovremenskim šatorskimrivajvalima, koji su putovali po zemlji (držao se dalje od Istočneobale, gde su ljudi verovatno malo manje lakoverni). Na internetu jebilo mnoštvo Džejkobsovih fotografija. Na njima se videlo da stari, alise fanatični i povređeni izraz u njegovim očima nikad nije menjao.

Pozvao sam Džordžiju Donlin nedelju dana pre no što smo Hju i jakrenuli na put da vidimo Džejkobsa u prirodnom okruženju. Zamoliosam je da mi da telefonski broj njene ćerke - one koja je studiralainformatiku na Univerzitetu Kolorado. Zvala se Brajana.Bri i ja smo obavili vrlo zanimljiv razgovor.

VIII

PREDSTAVA U ŠATORU

Šatra je bila na sto deset kilometara od Nederlanda, na vašarištuOblasti Noris, što je Hjuu i meni davalo dovoljno vremena za priču. Aopet, jedva da smo progovorili dok nismo stigli istočno od Denvera.Sedeli smo i posmatrali okolinu. To je bio savršen letnji dan, ako seizuzme večito prisutna linija smoga iznad Arvade.Hju je uključio radio. KXKL je puštao stare hitove. Rekao je: „Da li je

tvoj brat Konrad imao problema nakon što mu je prečasni izlečiolaringitis ili šta god da je to bilo?“„Nije, ali me to ne iznenađuje. Džejkobs je rekao da je izlečenje bilo

lažno, placebo. Oduvek sam smatrao da je govorio istinu. Verovatnoje tako bilo. Ne zaboravi da je bio na samom početku istraživanja. Uto vreme smatrao je bolji prijem televizijskog signala pozamašnimzadatkom. Konov um tragao je za izgovorom da se oporavi.“„Pouzdanje je moćno sredstvo“, složio se Hju, „baš kao i vera.

Pomisli na sve te grupe i solo izvođače koji se guraju da snimekompakt-diskove iako ih retko ko kupuje. Jesi li istraživao Č. DenijaDžejkobsa?“„Prilično. Džordžijina ćerka pomaže mi u tome.“„I ja sam nešto prčkao. Kladio bih se da je veliki broj čudotvorno

izlečenih sličan tvom bratu. Ljudi s psihosomatskim problemapomisle da su izlečeni kad ih pastor Deni dodirne magičnim božjimprstenjem.“To bi mogla biti istina. Radio sam s Džejkobsom na vašarištu u

Talsi. Tamo je naučio kako da upriliči uverljivu predstavu. Znao je damora ponuditi i malo mesa, uz privlačne mirise s roštilja. Žene kojeobjavljuju da su im migrene prestale i muškarci koji kliču da su serešili išijasa jesu odlični, ali nisu vizuelno spektakularni. Nisu moglida se porede s Munjevitim portretima.

Pronašao sam najmanje dvadeset veb-sajtova koji su se trudili daga raskrinkaju. Jedan se zvao Č. DENI DŽEJKOBS: VERNIKPREVARANT. Stotine ljudi javljalo se na ovim sajtovima tvrdeći dasu kancerozni tumori koje pastor otklanja samo svinjske džigerice ikozje iznutrice. Bilo je mnogo fotografija uprkos zabrani unošenjafoto-aparata na službe i revnosnim redarima, koji su oduzimaliaparate prekršiocima. Veliki broj je izgledao kao materijal sazvaničnog sajta Č. Denija. Na nekima je svetlucava masa u njegovimrukama zaista podsećala na kozje iznutrice. Pretpostavljao sam dasu tumori bili lažni - taj deo predstave bio je suviše opsenarski da bibio stvaran. Ali to nije značilo da je sve što je Džejkobs radio bilolažno. Dvojica u linkoln kontinentalu veličine manjeg broda mogla suda posvedoče da su neka od njegovih izlečenja verodostojna.„Hodao si u snu i izvodio nevoljne pokrete“, reče Hju. „Taj

poremećaj se, prema VebMD7, zove mioklonus. U tvom slučaju jebio privremen. Nagon da se ubadaš mogao bi značiti da si duboko usebi želeo da koristiš iglu.“„To je sušta istina.“„Imao sam gubitke svesti. Za to vreme pričao sam i hodao. To liči

na posledice pijanstva, samo bez pića.“„I prizmatike“, rekao sam.„Uh-hm. Tu je i devojka iz Talse koju si pomenuo. Ona što je ukrala

minđuše u juvelirnici. To je bila najdrskija i najgluplja pljačka nasvetu.“„Mislila je da joj pripadaju zato što su bile na njenoj fotografiji.

Kladio bih se da je obilazila butike u Talsi tragajući za haljinom.“„Seća li se razbijanja vitrine?“Odmahnuo sam glavom. Otišao sam iz Talse pre no što je Keti

Mors izvedena na suđenje. Brajana Donlin pronašla je kratak članako njoj na internetu. Devojka je tvrdila da se ničeg ne seća. Sudija jojje poverovao. Zatražio je veštačenje psihologa. Oslobodio ju je, poduslovom da se roditelji brinu o njoj. Odonda više nije privlačila pažnjujavnosti.Hju je zaćutao, baš kao i ja. Gledali smo put ispred sebe. Napustili

smo planine. Pružao se, prav kao strela, sve do horizonta. Konačnoje rekao: „Zašto to radi, Džejmi? Zbog novca? Misliš da je godinamaradio na vašarima da bi jednog dana rekao sebi: Aha, ovo je sića,

zašto ne bih počeo da izigravam propovednika iscelitelja i zaradiovelike pare?“„Možda, ali nikad nisam imao utisak da je Čarliju Džejkobsu stalo

do velikih para. Taj više ne mari za boga, izuzev ako se nije okrenuoza trista šezdeset stepeni, nakon što je upropastio svoju svešteničkukarijeru u mom gradiću. U Talsi nije pokazivao nikakvu sklonostprema religiji. Bilo mu je stalo do žene i sina - album s fotografijamakoji sam našao u njegovoj kući na točkovima bio je toliko čestokorišćen da se svakog časa mogao raspasti. Siguran sam da mu jestalo do eksperimenata. Kad je reč o tajnom elektricitetu, on je kaogospodin Tod sa svojim automobilom.“8

„Ne razumem.“„Hteo sam da kažem da je opsednut njime. Ako bih morao da

pogađam, rekao bih da mu je novac potreban da bi unaprediorezultate istraživanja. Ovako zarađuje više nego na vašaru.“„Znači da isceljenje nije cilj, da nije najvažnije?“Nisam bio siguran, ali sam mislio da nije. Organizovanje

isceliteljske turneje s religijskom potkom mogla je biti i cinična šalana račun vere koju je odbacio, kao i povratak skupljanju lakih para uobliku darova od srca, ali me Džejkobs nije izlečio zarad novca.Hrišćansku ruku pružio mi je tip koji je odbacio crkveno učenje, ali nei dva osnovna postulata Isusovog učenja: blagost i milosrđe.„Ne znam gde je krenuo“, rekao sam.„Misliš li da on zna?“„Mislim da zna.“„Pomenuo si tajni elektricitet. Pitam se zna li šta je to.“Pitao sam se da li uopšte mari za njegovu suštinu. To je bila

zastrašujuća misao.

Vašar u Norisu održavao se u drugoj polovini septembra. Prenekoliko godina išao sam tamo s prijateljicom. To je bila velikapriredba. U junu smo zatekli gotovo pusto vašarište. Na njemu je bilasamo velika platnena šatra. Podignuta je na mestu rezervisanom zanajnemoralnije vašarske atrakcije - kockarske jazbine i one s golimcurama. Velika parkirališta bila su puna automobila i kamioneta. Navelikom broju starih branika behu nalepnice s porukama poput ISUSJE UMRO ZA MENE, JA ŽIVIM ZA NJEGA. Iznad šatre, verovatno

na centralnoj motki, bio je golemi električni krst, okružen trakamacrvene, bele i plave boje. Iz šatre je dopiralo glasno muziciranjegospel orkestra praćeno ritmičkim tapšanjem publike. Posetioci sujoš pristizali. Većina je imala sedine u kosi, ali bilo je dosta mladogsveta.„Reklo bi se da se dobro zabavljaju“, reče Hju.„Da. Putujući šou bratske ljubavi i spasenja.“Svež vetar duvao je s ravnica. Oko šatora je bilo prijatnih

devetnaest stepeni, ali je u njemu bilo dvadeset stepeni toplije. Videosam seljake u pantalonama na tregere i starije žene rumenogsrećnog lica. Video sam muškarce u odelima i žene u haljinama, kojikao da su došli iz kancelarija u Denveru. Ugledao sam i kontingentpomoćnih radnika Čikana, u farmerkama i košuljama. Kod nekih suse ispod podvrnutih rukava nazirale robijaške tetovaže, među kojimaje bilo i nekoliko suza od mastila. Prvi red zauzimala je brigadainvalidskih kolica. Šestočlani bend žestoko je obavljao svoj posao.Ispred njih se pola tuceta bucmastih cura ljuljalo u širokim horskimhaljinama boje burgunca: Devin Robinson i Gospel Robins. Pljeskalesu visoko podignutim rukama. Beli zubi sevali su sa smeđih lica.Devin je plesala ispred njih s bežičnim mikrofonom u ruci. Ispustila

je muzikalni krik koji nije zaostajao za Aretinim u najboljim godinamai zapevala.

„Isus mi je u srcu,Da, tako je, da tako je,Podići ću se u blaženstvu, a možeš i ti!Mogu da putujem danasZato što je sprao moje grehe.Isus mi je u srcu, da tako je!“

Pozivala je verne da joj se pridruže. Rado su se odazivali. Hju i jasmo stali pozadi, jer je šator kapaciteta hiljadu osoba bio pun. Hju senagnuo prema meni i povikao mi u uvo: „Kakav glas! Veličanstvenaje!“Klimnuo sam i zatapšao. Otpevala je pet strofa s mnogo da, tako je.

Oblio ju je znoj kad je završila. Pokrenula je i ljude u invalidskimkolicima. Urlik u Aretinom stilu s visoko podignutim mikrofonomoznačio je vrhunac numere. Klavijaturista i gitarista su unedogledotezali poslednji akord.

Kad su konačno utihnuli, povikala je: „Dajte mi aleluja, vi divni ljudi!“Poslušali su je.„Pružite mi božju ljubav, iz sveg grla!“Pružili su joj božju ljubav, iz sveg grla.Zadovoljna učinkom, pitala ih je jesu li spremni za Ala Stempera.

Dali su joj do znanja da su više nego spremni.Bend je prešao na nešto laganije i raspekmeženije tonove. Ljudi su

sedali na stolice na sklapanje. Ćelavi crnac izašao je na binu žustrimkorakom. Nosio je svojih sto pedeset kila otmeno lako.Hju se nagnuo napred. Sad je mogao da govori tiše.

„Sedamdesetih je pevao s Vo-Lajtima. U to doba bio je mršav kaopritka za paradajz. Imao je afro dovoljno veliki da se u njemu sakrijestočić za kafu. Mislio sam da je otego papke. Trebalo bi da je mrtav,kad se uzme u obzir sav kokain koji je pošmrkao.“Stemper je smesta potvrdio njegove reči. „Bio sam veliki grešnik“,

priznao je pred publikom. „Danas sam, nek je hvaljen Gospod, samočovek velikog apetita.“Nasmejao ih je. Smejao se s njima. Naglo se uozbiljio.„Spašen sam Isusovom milošću. Pastor Deni Džejkobs izviđao me

je od zavisnosti. Neki od vas se možda sećaju sekularnih pesamakoje sam pevao s Vo-Lajtsima, još manji broj se seća onih što sampevao dok sam samostalno nastupao. Danas pevam druge pesme,sve bogom poslate melodije koje sam nekad zaobilazio...“„Slava Isusu!“, povikao je neko iz publike.„Tako je, brate, slavi njegovo ime. Ja ću ga slaviti pesmom.“Upustio se u Let the Lower Lights Be Burning, himnu koju sam

dobro zapamtio u detinjstvu. Pevao je dubokim i iskrenim glasom odkog mi je srce zatreperilo. Većina okupljenih pevala je s njim,blistavih očiju.Otpevao je još dve pesme (melodija i prateći ritam druge opasno je

podsećao na Let’s Stay Together Ala Grina) i najavio GospelRobinse. Pevali su; pevao je s njima; pravili su divnu galamuzazivajući Gospoda. Poterali su vernike stazom ka dobrom Bogu iIsusu. Gomila je ustala. Tapšala je zajapurenih lica. Svetla u šatorusu se pogasila, izuzev sjajne bele tačke levo na sceni, gde je stupioČ. Deni Džejkobs. Bio je to moj Čarli i Hjuov propovednik. Koliko sepromenio od našeg poslednjeg susreta.

Široki crni kaput - sličan onom koji je Džoni Keš nosio na sceni -donekle je skrivao njegovu mršavost. Skeletno lice otkrivalo je istinu.Bilo je tu i drugih istina. Mislim da većina ljudi koji pretrpe strahovitegubitke u životu - velike tragedije - stigne do raskršća. Možda neodmah, već kad šok od gubitka izvetri. To se ponekad desi poslenekoliko meseci ili godina. Prošire se zbog onog što su iskusili ili sesuze. Neću se izvinjavati ako ova tvrdnja nekom zvuči njuejdžerski.Pretpostavljam da je to moguće, ali znam o čemu govorim.Čarls Džejkobs se suzio. Usta su mu se svela na bledu crtu. Crne

oči su mu gorele, ali su bile manje i okružene mrežom bora, nekakozatomljene. Srdačni mladić koji mi je pomogao da napravim pećinena planini Lobanji kad sam imao šest godina, čovek koji me je brižnosaslušao kad sam mu rekao da je Kon onemeo... taj čovek sad jeizgledao kao stari upravnik škole u Novoj Engleskoj dok se spremada išiba neposlušnog đaka.Zatim se osmehnuo. Taj osmeh dao mi je nade da je mladić koji se

sprijateljio sa mnom još negde unutar ovog obmanjivačaprovincijskih lakovernika. Osmeh mu je obasjao čitavo lice. Gomila jetapšala. Delom i od olakšanja, pomislio sam. Podigao je ruke, zatimih je spustio, s dlanovima nadole. „Sedite, braćo i sestre. Sedite,dečaci i devojčice. Zbližimo se jedni s drugima.“Seli su, uz neobičan šuštav zvuk. Tišina je zavladala u šatri. Svi

pogledi počivali su na njemu.„Donosim vam dobre vesti, koje ste već čuli: Bog vas voli. Da, voli

svakog od vas, one što su živeli uzornim životom i one do guše ugrehu. Toliko vas voli da je dao voljenog sina jedinca - Jovan, 3:16.Uoči raspeća njegov sin molio je da budete sačuvani od zla - Jovan,17:15. Kad nas Bog kori, kad nam šalje teret i tegobe, čini to sljubavlju - Dela apostolska, 17:11. I zar ne može da otkloni te terete itegobe u istom duhu ljubavi?“„Da, slavite Boga!“, stigao je ushićeni urlik iz grla brigade u

invalidskim kolicima.„Stojim pred vama, lutalica po drumovima Amerike i posuda božje

ljubavi. Hoćete li me prihvatiti, kao što ja vas prihvatam?“Povikali su da hoće. Znoj je curio niz moje i Hjuovo lice, kao i niz

lica ljudi oko nas. Džejkobsovo lice bilo je suvo i blistavo, iako je

vazduh oko njega morao biti vreliji zbog reflektorskog snopa. Dodajtecrni kaput.„Bejah oženjen i imadoh dečačića“, rekao je. „Došlo je do jezive

nesreće. Podavili su se.“Trgnuo sam se kao da me je neko polio hladnom vodom. Evo laži,

iako nije bilo razloga za nju. Bolje reći: nije bilo nijednog koji bi mipao na pamet.Publika je zažamorila - gotovo jeknula. Veliki broj žena i nekoliko

muškaraca su zaplakali.„Okrenuo sam lice od Boga. Prokleo sam ga u srcu. Lutao sam po

divljini. O, bio sam u Njujorku, Čikagu, Talsi, Džoplinu, Dalasu,Tihuani, Portlandu u Mejnu i Portlandu u Oregonu, i svuda beše isto.Svuda beše divljina. Odlutao sam od Boga, ali nikad nisam odlutaood sećanja na ženu i dečačića. Prestao sam da propovedam Isusovoučenje, ali nikad nisam odustao od ovog.“Podigao je levicu, pokazujući zlatnu traku, preširoku i predebelu za

običan venčani prsten.„Žene su me iskušavale, naravno da jesu. Muškarac sam, a

Potifarova supruga je uvek među nama.“„Slava nek je Gospodu!“, povikala je neka žena, koja je verovatno

mislila da bi poznala Potifarovu suprugu, ako bi videla tu napaljenukurvetinu u odeći matrone.„I jednog dana, nakon što sam se odupro naročito opakom

iskušenju... neobično zavodljivom... primih otkrivenje božje poputSaula, na putu za Damask.“„Božja reč!“, povika neki čovek. Podigao je ruke ka nebesima

(tačnije ka krovu šatre).„Bog mi je rekao da imam posla i da se on sastoji u uklanjanju

tuđeg tereta i tegoba. Došao mi je u snu i rekao da stavim još jedanprsten, koji će označavati moje venčanje s učenjima božjim, prekonjegove svete reči i učenjem njegovog sina, Isusa Hrista. Zatekoh seu Feniksu. Radio sam u bezbožničkoj karnevalskoj predstavi. Bog mije rekao da se zaputim u pustinju, bez hrane i vode, kao starozavetniprorok. Kazao mi je da ću u pustinji naći prsten mog drugog ikonačnog venčanja, i da ću, ako ostanem veran tom zavetu, učinitimnoga dobra dela, da će me objediniti sa suprugom i sinom u raju i

da će naše istinsko venčanje biti nanovo osvećeno pored njegovogsvetog trona i u njegovoj svetoj svetlosti.“Sa svih strana čuli su se krici i usklici. Žena u strogom poslovnom

kostimu, mrežastim čarapama i otmenim cipelama s niskom petomkleknula je u prolazu između sedišta i počela da govori rečnikom kojise sastojao isključivo od samoglasnika. Muškarac u njenom društvu- suprug ili momak - kleknuo je kraj nje i obuhvatio joj glavu rukama,s nežnim osmehom, pomažući joj da nastavi.„Ne veruje ni u jednu reč“, rekao sam. Bio sam zaprepašćen.

„Svaka njegova reč je laž. To je tako očigledno.“Ali nije bilo. Hju me nije čuo. Opčinjeno je zurio u govornika. Šatra

je uzavrela od radosti. Džejkobsov glas nadjačao je galamu. Tutnjaoje preko hvalospeva zahvaljujući elektricitetu (i bežičnom mikrofonu).„Hodio sam čitav dan. Pronašao sam hranu koju je neko ostavio u

kanti za smeće na izletištu. Pojeo sam je. Pronašao sam pola bocekoka-kole pored staze. Ispio sam je. Bog mi reče da napustim stazu.Poslušao sam ga, iako se tada već smrklo i mada su i boljipoznavaoci prirode i tog kraja ostavili kosti u toj pustinji.“Sigurno si zašao duboko na gradsku periferiju, pomislio sam.

Možda si stigao do bogataškog Nort Skotsdejla.„Noć je bila mračna i oblačna. Nijedna zvezda nije sijala. Oblaci su

se, posle ponoći, razdvojili. Mesečev zrak osvetlio je gomilu stenja.Prišao sam označenom mestu. Ispod kamenja nađoh... ovo.“Podigao je desnicu. Na trećem prstu bila je druga debela zlatna

traka. Publika je taj gest pozdravila aplauzima i alelujama. Zaludsam pokušavao da u tom nazrem neki smisao. Ovi ljudi koristili su seredovno kompjuterima da bi kontaktirali sa prijateljima i pratili vesti,meteorološke satelite i presađivanje pluća uzimali su zdravo zagotovo i očekivali da žive trideset i četrdeset godina duže od svojihpredaka. Ipak su nasedali na priču u odnosu na koju su Deda Mraz ivila Zubićka bili suvi realizam. Alavo su gutali servirana govna. Palami je na pamet uznemirujuća ideja da i on uživa u svemu ovom. Odnje sam se osećao još gore. Ovo nije bio čovek kog sam upoznao uHarlou ili onaj što me je primio u svoju kuću na točkovima one noći uTalsi. Morao sam da priznam da se ovo odavno kuvalo, kad sam sesetio kako se poneo prema nesrećnom, gnevnom, prostodušnomocu Keti Mors.

Ne znam da li mrzi ove ljude, pomislio sam, ali ih sigurno prezire.Možda sam se varao. Možda ga nije zanimalo ništa izuzev onog što

će posle predstave pokupiti iz pletenih korpi za skupljanje priloga.U međuvremenu je nastavljao svoju ispovest. Bend je zasvirao kad

je progovorio, raspaljujući gomilu. Gospel Robins ljuljale su se itapšale. Publika im se pridružila.Džejkobs je govorio o prvim oklevajućim isceljenjima s prstenjem

od dva venčanja - sekularnog i svetog. Govorio je o saznanju da Bogželi da on prenese svoju poruku ljubavi i isceljenja što široj publici.Bog je na njegove ponovljene tvrdnje - koje je izgovarao na kolenimai u najcrnjoj duševnoj agoniji - da nije vredan odgovarao da ga nikadne bi obdario prstenjem da je to istina. Džejkobs kao da je tvrdio daje dugo razgovarao s Bogom o tim i drugim pitanjima, duvaneći izlula u nekoj nebeskoj sobi za pušenje, s pogledom na rajska brda.Mrzeo sam njegov sadašnji izgled - to usko lice školskog upravnika

i plavičasti sjaj u očima. Mrzeo sam i crni kaput. Vašarski opsenaritaj kaput zovu sakoom za predstave. To sam naučio još u Zabavnomparku Bel radeći na Džejkobsovim Munjevitim portretima.„Hoćete li mi se pridružiti u molitvi?“, pitao je Džejkobs. Pao je na

kolena s nečim što je ličilo na kratkotrajnu grimasu bola.Reumatizam? Artritis? Isceli sebe, pastore Deni, pomislio sam.Vernici su pali na kolena, uz još jedan moćni šušanj odeće i

uzbuđeno mrmljanje. Mi s rubova šatre učinismo isto. Gotovo dasam se odupro nagonu - ovo je čak i odmetnutom metodisti poputmene zaudaralo na cirkusko svetogrđe - ali nikako nisam želeo daprivučem njegovu pažnju, kao nekad u Talsi.Spasao ti je život, pomislio sam. Ne želiš da to zaboraviš.To je istina. I godine posle toga behu dobre. Zažmurio sam, ne u

molitvi, već zbog zbunjenosti. Požalio sam što sam došao, ali nisamimao izbora. Ne beše to prvi put da sam poželeo da nisam zamolioDžordžiju Donlin da me spoji s njenom kompjuterski osvešćenomćerkom.Sad je bilo prekasno.Pastor Deni se molio za prisutne u šatri. Molio se i za one vezane

za dom, koji su hteli da budu u njoj, a nisu mogli da dođu. Molio seza sve muškarce i žene dobre volje. Molio se za Sjedinjene

Američke Države i da bog obdari njene vođe svojom mudrošću.Zatim se bacio na posao.Pomolio se bogu da obavi isceljenje preko njegovih ruku i svetih

prstenova, ako to odgovara njegovoj volji.Bend je svirao.„Ima li među vama onih koji bi želeli da budu isceljeni?“, pitao je

dok je ustajao na noge s novom bolnom grimasom. Al Stemper jezakoračio napred da mu pomogne, ali je Džejkobs mahnuo rukom upravcu nekadašnjeg soul pevača. „Ima li među vama onih s teškimteretom koji bi želeli da ga skinu i tegobama kojih bi želeli da seoslobode?“Kongregacija mu je glasno poručila da takvih ima. Ljudi u kolicima i

hronični bolesnici iz prva dva reda pomno su ga posmatrali, baš kaoi svi ostali. Mnogo njih izgledalo je namučeno i nasmrt bolesno. Biloje onih u zavojima, unakaženih, s maskama za kiseonik, svenulimudovima i protezama. Bilo je onih koji su se bespomoćno trzali iljuljali zato što su im cerebralnom paralizom napadnuti mozgovi igralikolce u lobanjama.Devin i Gospel Robins zapevale su Jesus Says Come Forth tiho

kao prolećni povetarac u pustinji. Redari u ispeglanim farmerkama,belim košuljama i zelenim jaknama pojavili su se kao nekommagijom. Počeli su da u centralnom prolazu između sedištaorganizuju red od osoba koje su se nadale izlečenju. Njihove kolege- mnogo njih - kružile su po gomili s pletenim korpama za sakupljanjepriloga, tako velikim da su ličile na košare. Zveckanje novčića seretko čulo. Većina ljudi ubacivala je presavijene zelembaće - ono štokarnevalski radnici zovu kolačićima. Ženu koja je klečećinerazumljivo govorila njen suprug ili momak vratio je u stolicu narasklapanje. Kosa joj je visila oko porumenelog ushićenog lica. Sakojoj je bio prašnjav.I ja sam se osećao prljavo, ali smo stigli do onoga što sam hteo da

vidim. Iz džepa sam izvukao beležnicu i hemijsku olovku. Već jesadržala nekoliko navoda. Neki su bili plod mojih pretraživanja, aneki doprinos Brajane Donlin.„Šta radiš?“, pitao je Hju tihim glasom.Odmahnuo sam glavom. Očekivalo se da izlečenja počnu svakog

časa. Video sam dovoljno video-zapisa s veb-sajta pastora Denija da

znam kako će se odvijati. Ovo je stara škola, rekla je Bri, nakon štoje odgledala nekoliko snimaka.Žena u kolicima zakotrljala se napred. Džejkobs ju je pitao za ime.

Prineo je mikrofon njenim usnama. Drhtavim glasom predstavila sekao Rouina Mintur, nastavnica u školi pristigla čak iz De Mojna.Spopao ju je nesnosan artritis, zbog kog više nije mogla da hoda.Zapisao sam njeno ime u beležnici, pored Mejbel Džergens, koju je

pre mesec dana u Albukerkiju izlečio od povrede kičmene moždine.Džejkobs je gurnuo mikrofon u spoljni džep crnog kaputa. Šakama

je obuhvatio glavu bolesnice. Pritisnuo je prstenje na njeneslepoočnice i njeno lice na svoje grudi. Zatvorio je oči. Usne su joj sepomakle u tihoj molitvi... ili ko zna već čemu. Žestoko se trznula.Ruke su joj poletele uvis. Lepršale su kao bela krila. Zurila je uDžejkobsovo lice. Raširila je oči od zaprepašćenja ili od posledicaelektričnog udara.Zatim je ustala.Gomila je uskliknula aleluja. Zagrlila je Džejkobsa i pokrila njegove

obraze poljupcima. Nekoliko ljudi zavitlalo je šešire u vazduh. Takonešto viđao sam samo u bioskopu. Džejkobs ju je uhvatio za ramenai okrenuo prema publici - obuzetoj žudnim iščekivanjem, neisključujući ni mene - i posegnuo za mikrofonom, tečnim izvežbanimpokretom iskusnog vašarskog zabavljača.„Pođi ka svom suprugu, Rouina!“, zagrmeo je Džejkobs preko

mikrofona. „Hodaj ka njemu i slavi Isusa svakim korakom! Slavi Bogasvakim korakom! Slavi njegovo sveto ime!“Zateturala se ka mužu. Ridajući, ispružila je ruke da bi lakše

održala ravnotežu. Redar u zelenoj jakni gurao je kolica iza nje uslučaju da je noge izdaju... ali nisu.Isceljenja su trajala čitav sat. Muzika nije prestajala da svira, baš

kao što se nisu zaustavljali ni redari koji su obilazili publiku sdubokim pletenim košarama. Džejkobs nije izlečio sve, ali sam videoda je ekipa za sakupljanje priloga dobrano ispraznila džepoveprisutnih, sve do kreditnih kartica. Veliki broj ljudi u kolicima nijeuspeo da se digne nakon što je bio dotaknut svetim prstenovima.Pola tuceta jeste. Zabeležio sam njihova imena i precrtao sve koji suizgledali sjebano nakon Džejkobsovog isceliteljskog dodira.

Žena s kataraktom rekla je da je progledala. Pod bleštavomsvetlošću činilo se da je mlečna koprena nestala iz njenih očiju.Iskrivljena ruka se ispravila. Uplakana beba s nekom vrstom srčanemane prestala je da plače, kao da je neko pritisnuo nevidljivodugme. Čovek koji je iscelitelju prišao na štakama, pognute glavestrgnuo je udlagu s vrata i odbacio štake. Žena koja je patila oduznapredovalog otkazivanja pluća odbacila je masku za kiseonik.Objavila je da slobodno diše i da je težina koja joj je pritiskala grudinestala.Simptomi velikog broja bolesti nisu se mogli videti golim okom. U

publici je moglo biti podmetnutih prevaranata. Jedan od sumnjivihbio je čovek sa čirom koji je tvrdio da je stomak prestao da ga boliprvi put posle tri godine ili žena s dijabetesom - i jednom nogomodsečenom ispod kolena - koja je rekla da ponovo oseća ruke ipreostale prste na nogama. Nekoliko žrtava hroničnih migrena tvrdiloje da je njihov bol nestao, nek je hvaljen Gospod, zauvek nestao.Ispisao sam i njihova imena i - kad su ih izrekli - imena gradova i

država iz kojih su došli. Bri Donlin bila je sposobna cura.Zainteresovala se za projekat. Hteo sam da joj dam što višematerijala.Džejkobs je te večeri uklonio samo jedan tumor. Nisam ni zapisao

ime tog tipa, zato što sam video kako opsenar gura ruku u crni kaputpre no što je upotrebio magične prstenove. Ono što je pokazaozapanjenoj, opčinjenoj publici ličilo je na teleću džigericu kakva semogla pazariti u svakoj prodavnici. Predao je tobožnji tumor jednomredaru u zelenoj jakni, da bi ga ovaj gurnuo u teglu i žurno odneo sascene.Džejkobs je u neko doba objavio da je sa isceljenjima za tu noć

gotovo. Izgledao je veoma iscrpljeno. Uistinu se činilo da mu je dušau nosu. Lice mu je bilo suvo, ali mu se prednji deo košulje prilepio zagrudi. Zateturao se kad je uzmakao za korak od vernih koji nisudobili priliku (veliki broj nesumnjivo će ga slediti do sledećeg grada ukom će podići šatru) da budu isceljeni. Al Stemper ga je prihvatio.Džejkobs ovog puta nije odbio njegovu pomoć.„Pomolimo se“, rekao je. Bilo je jasno da ulaže veliki trud da bi

povratio dah. Uplašio sam se da će se onesvestiti ili pasti pokošensrčanim udarom. „Ponudimo zahvalnost Bogu, kao što smo mu nudili

terete naše. Posle toga će vas, braćo i sestre, Al i Devin s GospelRobins ispratiti pesmom.“Ovog puta nije ni pokušao da klekne. Kongregacija je to učinila,

uključujući i nekolicinu koja je mislila da za zemaljskog života tonikad neće učiniti. Ponovo sam čuo šuštanje odeće. Taj zvuk zamaloje pokrio krkljanje pored mene. Okrenuo sam se na vreme da vidimkako zadnji deo Hjuove karirane košulje izlazi iz šatre.

Ugledao sam ga ispod svetiljke, osam metara od šatre,presavijenog u struku i s rukama na kolenima. Noć je bila osetnohladnija. Barica između njegovih stopala blago se dimila. Zgrčio se,dok sam prilazio. Barica se povećala. Trgnuo se i zateturao kad samga dodirnuo po ruci. Zamalo što nije pao u povraćku, što bi namzagorčalo vožnju do kuće.Pogledao me je kao životinja u čeljustima šumskog požara. Pribrao

se i uspravio. Izvadio je staromodnu kaubojsku maramu iz zadnjegdžepa. Drhtavom rukom obrisao je usta. Lice mu je bilo smrtnobledo. Nešto od bledila dugovao je nemilosrdnoj svetlosti sa stuba,ali ne sve.„Izvini, Džejmi. Uplašio si me.“„Primetio sam.“„Pretpostavljam da je to zbog vrućine. Hajdemo odavde. Šta kažeš

na taj predlog? Tako ćemo izbeći gužvu.“Krenuo je ka linkolnu. Uhvatio sam ga za lakat. Oteo se. To nije

prava reč. Stidljivo je uzmakao od mene.„Šta ti se desilo?“Isprva mi nije odgovorio. Zaputio se ka svojoj drumskoj krstarici na

drugoj strani parkirališta. Išao sam pored njega. Stigao je doautomobila i spustio ruku na rosom pokrivenu haubu, kao da mu jeoslonac neophodan.„Prizmatika. Prva posle dugo, dugo vremena. Predosetio sam da će

naići dok je isceljivao poslednjeg tipa - koji je tvrdio da je posleautomobilske nesreće paralizovan od struka nadole. Sve se izoštrilokad je ustao s invalidskih kolica. Sve je postalo jasnije. Razumeš?“„Nisam razumeo, ali sam klimnuo kao da jesam. Vernici su, iza nas,

veselo tapšali i iz sveg glasa pevali How I Love My Jesus.

„A zatim... kada je prečasni počeo da se moli... videh boje.“Posmatrao me je drhtavih usana. Izgledao je dvadeset godinastarije. „Bile su mnogo sjajnije. Razbijale su sve.“Stisnuo me je za košulju, dovoljno jako da iskida dva dugmeta. To

je bio stisak davljenika. Oči su mu bile ogromne i užasnute.„Zatim... zatim su se svi delići ponovo okupili, ali boje nisu nestale.

Igrale su se i uvijale kao polarna svetlost u zimskoj noći. A ljudi...više nisu bili ljudi.“„Šta su bili, Hju?“„Bili su mravi“, prošaptao je. „Golemi mravi, kakvi postoje samo u

tropskim šumama. Smeđi, crni i crveni. Gledali su me mrtvim očima.Iz usta im je kapao otrov, mravlja kiselina.“ Dugo je uvlačio vazduh.„Ubiču se ako ikad budem video tako nešto.“„Taj prizor je nestao, zar ne?“„Da. Nestao je. Hvala bogu.“Izvukao je ključeve iz džepa. Pali su u prašinu. Podigao sam ih. „Ja

ću voziti do kuće.“„Naravno. Ti ćeš voziti.“ Krenuo je ka suvozačevom sedištu. Zastao

je da bi mi se obratio. „I ti, Džejmi. Okrenuo sam se ka tebi. Stajaosam pored golemog mrava. Okrenuo si se... pogledao si me...“„Nisam, Hju. U poslednji čas primetio sam da izlaziš iz šatre.“Izgledalo je kao da me nije čuo. „Okrenuo si se... pogledao si me...

mislim da si pokušao da se osmehneš. Boje su se vrtele oko tebe, alisu ti oči bile mrtve, kao i kod ostalih. Usta su ti bila puna otrova.“

Nije progovorio ni reč dok nismo stigli do velike drvene kapije naulasku u Vučju čeljust. Bila je zatvorena. Počeo sam da izlazim izkola da bih je otvorio.„Džejmi“, reče Hju.Okrenuo sam se prema njemu. Povratio je nešto boje, ali samo

malo.„Da mi nisi pomenuo njegovo ime. Nikada. Ako ti se to desi, završio

si svoje na ovom mestu. Jesmo li se razumeli?“Jesmo. Ali to nije značilo da ću odustati od istraživanja.

IX

ČITANJE ČITULJA U KREVETU. KETI MORSPONOVO. LAČIS

Brajana Donlin i ja prečešljavali smo čitulje u krevetu jednognedeljnog jutra početkom avgusta 2009. godine. Bri je, zahvaljujućikompjuterskom čarobnjaštvu dostupnom isključivo istinskimzaluđenicima, upoređivala podatke o smrtnim slučajevima iz desetnajvećih američkih novina. Program je sastavljao spisak stradalih poabecednom redu.Nije nam bio prvi put da to radimo u tako prijatnim okolnostima, ali

nam je bilo jasno da smo sve bliži poslednjem. U septembru će otićiza Njujork na intervjue za posao u oblasti informatike u kompanijamakoje odmah po zaposlenju isplaćuju šestocifrene sume. Četiri takvaintervjua bila su u njenom kalendaru. Ja sam pak imao svojihplanova. Vreme provedeno zajedno prijalo mi je na mnogo načina.Nisam imao razloga da joj ne verujem kad mi je rekla da je i ona podobru pamtila naše susrete.Nisam prvi muškarac koji je uživao u čarima žene više nego duplo

mlađe od sebe. Neću se raspravljati s vama ako mi kažete da sustare budale najveće budale i da je stari jarac najveći jarac. Ponekadsu takve veze prihvatljive, pogotovo na kratke staze. Nismo sevezivali, niti smo se zavaravali mišlju da će naša veza potrajati.Jednostavno se dogodila. Brajana je povukla prvi potez. To se desilotri meseca nakon predstave u šatri na vašarištu Oblasti Noris,četvrtog meseca našeg kompjuterskog uhođenja. Nisam se mnogoopirao, pogotovo nakon što je jedne noći u mom stanu kliznula izbluze i košulje.„Jesi li sigurna da to želiš?“, pitao sam je.„Sasvim.“ Počastila me je osmehom. „Uskoro ću zakoračiti u široki

svet. Mislim da bi bilo bolje da pre toga raskrstim sa svim

psihološkim problemima u vezi s ocem.“„Zar je tvoj tata bio belac, bivši gitarista?“Uspeo sam da je nasmejem. „Sve mačke su sive u mraku, Džejmi.

Hoćemo li da to uradimo ili nećemo?“Uradili smo to, i bilo je bajno. Lagao bih ukoliko bih rekao da me

njena mladost nije uzbuđivala - imala je dvadeset četiri godine. Kaošto bih lagao ako bih rekao da sam uvek mogao da držim korak snjom. Te prve noći ležao sam pored nje prilično iscrpljen posledrugog puta. Pitao sam je šta će Džordžija reći ukoliko sazna za nas.„Neće to saznati od mene. Hoće li od tebe?“„Neće, ali Nederland je malo mesto.“„To je istina. Diskrecija je deficitarna roba u palankama. Ako mi

bude išta rekla, podsetiću je da se svojevremeno njene obavezeprema Hjuu Jejtsu nisu zaustavljale samo na vođenju poslovnihknjiga.“„Ti to ozbiljno?“Zakikotala se. „Beli momci su stvarno veoma glupi.“

Sedeli smo naslonjeni na jastuke. Pored nje je bila kafa, a poredmene čaj. Njen laptop bio je između nas. Letnje sunce - jutarnje,uvek najbolje - iscrtalo je pravougaonik na podu. Njena kratka kosaličila je na kovrdžavu crnu kapu.„Možeš da nastaviš pretragu i bez mene“, rekla je. „Mislim da se

pretvaraš da si kompjuterski nepismen - najviše da bih ti noću bila priruci. Upravljanje programom za pretragu podataka nije bogznakakva mudrolija. Mislim da si prikupio dovoljno informacija, zar ne?“Ako ćemo pošteno, jesam. Počeli smo s tri imena sa veb-sajta Č.

Denija Džejkobsa, sa stranice o video-zapisima čudesnih isceljenja.Robert Rajvard, dečak izlečen od mišićne distrofije u Sent Luisu, bioje prvo ime na spisku. Bri je toj trojici dodala spisak sigurnihisceljenja s predstave u Oblasti Noris - osobe poput Rouine Mintur,čiji je iznenadni oporavak bio neosporan. Zaslužila je Oskara ukolikoje onaj teturavi uplakani hod ka suprugu bio gluma.Bri je pratila isceliteljsku rivajvalističku turneju pastora Denija

Džejkobsa od Kolorada do Kalifornije, od ukupno desetak stanica.Zajedno smo gledali nove snimke na Jutjubu, dodate na stranicu osvedočanstvima o čudesnim isceljenjima. Činili smo to s poletom

morskih biologa koji proučavaju novootkrivenu vrstu riba.Raspravljali smo o verodostojnosti svakog isceljenja (prvo u dnevnojsobi, a kasnije u krevetu). Razvrstavali smo ih u četiri kategorije:potpuna sranja, verovatna sranja, nemoguće da budemo sigurni iteško da se ne poveruje.Na taj način postepeno smo sastavili glavni spisak. Tog sunčanog

avgustovskog jutra u spavaćoj sobi u mom stanu na drugom spratuna njemu je bilo petnaest imena. Tu su bila izlečenja s verovatnoćomod devedeset procenata. Spisak je dobijen procesom eliminacije sašireg spiska od sedam stotina pedeset mogućih izlečenja. RobertRajvard bio je na tom spisku, pored Mejbel Džergens iz Albukerkija;Rouina Mintur i Ben Hiks, čovek koji je u šatri na vašarištu OblastiNoris strgao vratnu protezu i odbacio štake.Hiks je bio zanimljiv slučaj. I on i njegova supruga potvrdili su

verodostojnost izlečenja u članku Denver posta objavljenom nekolikonedelja posle odlaska Džejkobsovog isceliteljskog karavana. On jebio profesor istorije na Denver komjuniti koledžu. Čovekbesprekornog ugleda. Izjasnio se kao religiozni skeptik i opisaodolazak u vašarsku šatru kao potez očajnika. Njegova supruga sveto je potvrdila. „Zapanjeni smo i izuzetno zahvalni“, bio je njenkomentar. Rekla je da su posle izlečenja opet počeli da idu u crkvu.Rajvard, Džergens, Mintur, Hiks i svi drugi s glavnog spiska bili su

dodirnuti Džejkobsovim svetim prstenjem od maja 2007. dookončanja isceliteljske turneje u San Dijegu, decembra 2008.godine.Bri se poletno upustila u istraživanje. Oktobra 2008. raspoloženje

joj se pokvarilo. Tad je naletela na priču o Robertu Rajvardu - samonagoveštaj - u Vikli telegramu iz Oblasti Monro. Pisalo je da ječudesni dečak primljen u dečju bolnicu u Sent Luisu „iz razloga kojinemaju veze s mišićnom distrofijom“Istraživala je preko kompjutera i telefona. Rajvardovi roditelji odbili

su da razgovaraju s njom, ali je bolničarka s dečjeg odeljenjaprogovorila kad se Bri predstavila kao neko ko pokušava daraskrinka Č. Denija Džejkobsa kao prevaranta. Nismo to radili, ali jeobjašnjenje upalilo. Kad ju je Bri ubedila da neće biti navedena učlanku ili knjizi, bolničarka je rekla da je Bobi Rajvard primljen zbogonoga što je nazvala serijskom glavoboljom i da je obavio niz testova

da bi se ispitala verovatnoća moždanog tumora. Ta mogućnost bilaje isključena. Dečak je posle toga poslan u Gads Ridži u Oukvilu, uMisuriju.„Kakva je to bolnica?“ pitala je Bri.„Duševna“, reče bolničarka. Dodala je, dok je Bri procesuirala

podatak: „Većina onih koji u nju uđu ne izađu.“Bri je pokušala da sazna nešto više, ali je u Gads Ridžiju naišla na

kameni zid. Odleteo sam u Sent Luis zato što sam Rajvarda smatraonultim pacijentom. Unajmio sam automobil. Odvezao sam se doOukvila. Pronašao sam bolničara raspoloženog za priču poslenekoliko popodneva provedenih u baru najbližem bolnici. Skromnasuma od šezdeset dolara osigurala mi je njegovu saradnju. RobertRajvard hodao je bez problema, rekao je bolničar, ali nije mogao daizađe iz svoje sobe.„Pati li još od teških glavobolja?“, pitao sam ga.Bolničar je slegnuo mesnatim ramenima. „Ko zna?“Ko zna, naravno.

Devetoro ljudi s glavnog spiska bili su zdravi i pravi. Među njima jebila i Rouina Mintur, koja se vratila na nastavnički posao, i Ben Hiks,kog sam lično intervjuisao novembra 2008. godine, pet meseci posleisceljenja. Nisam mu sve rekao (nisam mu pomenuo elektricitet,obične ili naročite vrste), ali sam otkrio dovoljno da se predstavimkao zanimljiv sagovornik, heroinski zavisnik kog je Džejkobs izlečiopočetkom devedesetih, žrtva propratnih efekata koji su se svremenom proredili i sasvim nestali. Hteo sam da znam da li je onimao neprijatnih iskustava - nesvestica, trepćućih svetala, hodanja usnu ili napada nepovezanog govora sličnim Turetovom sindromu.Rekao je da ništa slično nije doživeo, da je zdrav kao dren.„Ne znam da li mi je Bog pomogao ili nije“, Hiks mi je rekao uz

kafiću u svojoj kancelariji. „Moja žena veruje da jeste. Meni to nesmeta. Nemam bolove i šetam tri kilometara dnevno. Očekujem daće mi za dva meseca dozvoliti da igram tenis u dublovima, gde nemoram da trčim. Do toga mi je stalo. Znate šta mislim, ako je za vasuradio ono što tvrdite da jeste.“Znao sam, ali sam znao i više od toga.

Isceljeni Robert Rajvard bio je u duševnoj bolnici. Dobijao jeglukozu intravenozno umesto da pije koka-kolu s prijateljima.Partiša Farmingdejl, izlečena od periferne neuropatije u Šajenu, u

Vajomingu, sipala je so u oči. Pokušala je da oslepi samu sebe. Nijese sećala da je to učinila, da i ne govorimo o razlogu takvog čina.Stefan Dru iz Solt Lejk Sitija išao je na nekontrolisane šetnje nakon

što je bio izlečen od navodnog moždanog tumora. Na šetnjama, odkojih su neke bile maratoni od dvadeset četiri kilometra, nije bio bezsvesti. Morao je da izađe iz kuće kad bi ga obuzela neodoljiva željaza kretanjem.Veronika Frimont iz Anehajma patila je od nečeg što je zvala

prekidima vizije. Jedanput se, pri manjoj brzini, sudarila s drugimvozačem. Testovi su pokazali da nije koristila droge niti alkohol.Vratila je vozačku dozvolu iz straha da se nesreća ne ponovi.Emil Klajn iz San Dijega na čudotvoran način izlečen je od povrede

vrata. Nakon toga je povremeno dobijao neodoljivu želju da ode uzadnje dvorište i jede zemlju.Blejk Gilmor iz Las Vegasa tvrdio je da ga je Č. Deni Džejkobs

izlečio od limfoma, krajem leta 2008. godine. Mesec dana kasnijeizgubio je posao krupijea u kazinu, kad je počeo da sipa prostotepred mušterijama - rečenice poput: Povuci kartu, povuci kartu,smrdljivo govance. Žena ga je izbacila iz kuće kad je počeo dazasipa decu sličnim prostotama. Preselio se u motel na lošem glasuseverno od Fešn šou drajva. Dve nedelje kasnije pronađen je mrtavna podu kupatila, s bocom lepka u rukama. Lepkom je zapušionozdrve i usta. Njegova čitulja nije bila jedina koju je Bri iskopalapreko pretraživača, ali jeste bila jedina koju smo mogli povezati sDžejkobsom.Tako je bilo do Keti Mors.

Ponovo mi se prispavalo, uprkos jutarnjoj infuziji crnim čajem. Zapospanost sam krivio autoskrol funkciju na Brijinom kompjuteru. Bilaje od koristi, rekao sam, ali imala je hipnotičko dejstvo.„Dušo, ako mi dozvoliš da pogrešno citiram Ala Džolsona, još ništa

nisi video“, rekla je. „Epl će sledeće godine izbaciti računar veličinebeležnice koji će revolucionisati...“ Čuli smo bing pre nego što jezavršila rečenicu. Autoskrol se zaustavio. Zagledala se u ekran, u

liniju označenu crvenom bojom. „Uh! Evo jednog imena koje si midao na samom početku istraživanja.“„Šta?“ Mislio sam ko. U početku sam imao samo nekoliko imena.

Jedno je pripadalo mom bratu Konu. Džejkobs je tvrdio da je to biosamo placebo, ali...„Smiri se i sačekaj da kliknem na link.“Nagnuo sam se da bih video šta radi. Prvo sam osetio olakšanje:

nije bio Kon, naravno da nije. Zatim sam okusio sirovi užas.Čitulja iz Vorlda iz Talse ticala se izvesne tridesetosmogodišnjakinje

Ketrin En Mors. U čitulji je pisalo da je umrla iznenada. I još nešto:Ketini ucveljeni roditelji zamolili su ožalošćene da, umesto cveća,pošalju priloge Akcionoj mreži za sprečavanje samoubistva. Podsetilisu potencijalne darodavce da se darovane sume odbijaju od poreza.„Bri“, rekao sam. „Idi na prošlonedeljne...“„Znam šta mi je činiti, samo me pusti da radim.“ Još jednom me je

odmerila. „Jesi li dobro?“„Jesam“, rekao sam, iako nisam znao da li je to istina. Pred očima

mi je bila Keti Mors, koja se pela na scenu s Munjevitim portretima,pre toliko godina, zgodna mala Sunerka potamnelih nogu u suknjiciod teksasa. Svaka lepa devojka nosi vlastito pozitivno naelektrisanje,rekao je Džejkobs. Ketino naelektrisanje negde usput preobrazilo seu negativno. Nije bilo pomena o suprugu, iako je tako zgodna curamorala imati pregršt prosaca. U čitulji nisu pomenuta ni deca.Možda je volela devojke, pomislio sam, ali ne baš ubeđeno.„Evo ga, šećeru“, reče Bri. Okrenula je laptop prema meni, da bih

mogao da vidim ekran. „Iz istih novina.“ŽENA POGINULA POSLE SKOKA S MEMORIJALNOG MOSTA

SAJRUS EJVERI, pisalo je u naslovu. Keti Mors nije ostavilaopoštajno pismo. Ožalošćeni roditelji bili su potreseni i zbunjeninjenom smrću. „Pitam se da li ju je neko gurnuo“, izjavila je gospođaMors... U članku je pisalo da je prljava igra isključena, iako ne izašto.Da li je i ranije radio ovako nešto, gospodine? Pitao me je gospodin

Mors daleke 1992. godine. Učinio je to nakon što je opaučio mojustaru mirodiju po licu, rascepivši joj usnu. Da li je još nekogupropastio, pored moje male Keti?Da, gospodine, pomislio sam. Da, gospodine, verujem da jeste.

„Džejmi, ne možeš biti siguran“, reče Bri. Pomilovala me je poramenu. „Šesnaest godina je dug period. To bi moglo biti neštosasvim drugo. Možda je otkrila da boluje od teškog oblika raka ilineke kobne bolesti. Kobne i bolne.“„Ovo je njegovo maslo“, rekao sam. „Znam to. Mislim da si dosad i

ti to shvatila. Većina njegovih pacijenata posle tretmana se dobrooseća, ali neki završe s bombom s vremenskim upaljačem u glavi.Keti Mors bila je jedna od njih. Njena bomba je eksplodirala. Kolikonjih će eksplodirati u sledećih deset ili dvadeset godina?“I ja sam mogao biti jedan od tih zlosrećnika. Bri je sigurno o tome

razmišljala. Nije znala za Hjua, zato što nije bilo moje da joj tokažem. Prizmatika se nije ponovila od one noći ispod šatre. I do njeje verovatno došlo zahvaljujući stresu. Ali mogla se dogoditi. Siguransam da je to znao jednako dobro kao ja, iako nije govorio o tome.Bombe s vremenskim upaljačem.„Znači da ćeš ga sad pronaći.“„U to ne treba ni sumnjati.“ Čitulja Ketrin En Mors bila je poslednji

potreban dokaz, onaj koji me je naterao da stupim u akciju.„I ubedićeš ga da prestane.“„Ukoliko budem mogao.“„A ako ne bude hteo?“„Ne znam šta ću raditi u tom slučaju.“„Poći ću s tobom, ukoliko budeš hteo.“Ali nije htela. To se videlo na njenom licu. Prihvatila se čistog

istraživanja s poletom mlade inteligentne žene. Vođenje ljubaviučinilo je doživljaj još prijatnijim i uzbudljivijim. Istraživanje je prestaloda bude čisto. Saznala je dovoljno da se poprilično uplaši.„Nećeš mu se približiti“, rekao sam. „Već osam meseci nije na

turneji. Njegove nedeljne televizijske emisije se repriziraju. Potrebnomi je da pronađeš njegovo boravište.“„Mogu ja to.“ Odložila je laptop u stranu i gurnula ruke pod

prekrivač. „Ali pre toga moram da se pozabavim nečim drugim, akonemaš ništa protiv.“Nisam imao.

Bri Donlin i ja oprostili smo se u istom krevetu nešto pre Dana rada.Opraštanje je bilo veoma zahtevno na fizičkom planu. Zadovoljilo

nas je, ali i rastužilo. Mene više nego nju. Čekao ju je život lepe,slobodne, uspešne devojke u Njujorku. Mene je za manje od dvegodine čekala užasavajuća cifra od 55 leta. Pretpostavljao sam daviše neću sretati mlade žene. Ta pretpostavka se pokazala kaotačna.Skliznula je iz kreveta, dugonoga i bajna u svojoj nagoti. „Našla

sam ono što si tražio“, rekla je i počela da pretura po tašni naormariću. „Bilo je teže no što sam očekivala, pošto se u poslednjevreme predstavlja kao Danijel Čarls.“„To je moj momak. Nije baš drugačije ime, ali je blizu.“„Mislim da je ovo samo mera predostrožnosti. Kao kad se slavna

ličnost prijavi u hotelu pod lažnim imenom - ili pod varijacijom pravog- da bi zavarala lovce na autograme. Iznajmio je mesto na kom živikao Danijel Čarls, što je zakonito dok god ima bankovni račun i dokčekovi uredno prolaze. Problem je što tip ponekad jednostavno morada koristi pravo ime da bi ostao na pravoj strani zakona.“„Šta je učinio?“„Prošle godine kupio je automobil u Pokipsiju, u Njujorku - ništa

specijalno, običan ford taurus boje vanile. Registrovao ga je podpravim imenom.“ Vratila se u postelju. Dala mi je komad papira.„Evo, lepotane.“Na njemu je pisalo Dejvid Čarls (ili Čarls Džejkobs, Č. Deni

Džejkobs), Lačis, Lačmor, Njujork 12561.„Šta je Lačis, kad je kod kuće s nogama na tabureu?“„To je kuća koju je unajmio. Bolje reći imanje. Rezidencijalni

kompleks s kapijom. Lačmor je nešto severnije od Nju Palca - imajuisti poštanski broj. To je u Ketskilu, gde je Rip van Vinklsvojevremeno terevenčio s patuljcima. Izuzev što se igra u to vreme- hmmm, tvoje ruke su tako prijatne i tople - zvala devet čunjeva.Pripila se uz mene. Rekao sam ono što muškarci mojih godina sve

češće govore: cenim ponudu, ali se ne osećam sposobnim da jeprihvatim u ovom trenutku. Kad sad razmislim o tome, žao mi je štose nisam više trudio. Još jednom bi bilo baš lepo.„U redu je, dušice. Samo me zagrli.“Zagrlio sam je. Mislim da smo u tom položaju i zadremali, zato što

su se sunčevi zraci pomerili s poda na krevet kad sam se probudio.

„Moram da zdimim. Čeka me hiljadu obaveza.“ Vezala je prsluče prenego što me je pogledala u ogledalu. „Kada ćeš ići kod njega?“„Verovatno ne pre oktobra. Hju je našao nekog tipa koji će doći iz

Minesote da me zameni. Ne može da stigne pre toga.“„Javljaj mi se. Elektronskom poštom i telefonom. Zabrinuću se ako

se ne budemo čuli svakog dana dok budeš bio tamo. Mogla bih seodvesti do Lačmora da bih se uverila da je s tobom sve u redu.“„Ne čini to.“„Samo se ti javljaj, beli momče. U tom slučaju neću imati potrebe da

dolazim.“Obukla se i sela na ivicu postelje.„Jesi li pomislio da nije ni potrebno da ideš tamo? Nije najavio

turneju. Veb-sajt mu je zastareo, a televizija pušta samo reprize.Naišla sam ranije na blog s naslovom Kud se dade pastor Deni?Izazvao je brojne komentare.“„Šta hoćeš da kažeš?“Uhvatila me je za ruku. Uplela je prste s mojim. „Znamo - pa nije

baš da znamo, ali smo prilično sigurni - da je naudio nekim ljudima ipomogao nekim drugim. Šta je bilo, bilo je i ne može biti ispravljeno.Neće više nikom nauditi ako je prestao da isceljuje. Zašto bi se,ukoliko je to tačno, suočavao s njim?“„Ako je prestao da se bavi isceljenjem, učinio je to samo zato što je

prikupio dovoljno novca da nastavi dalje.“„U kom pravcu?“„Ne znam, ali to bi moglo biti nešto opasno, sudeći po njegovim

prethodnim delima. I Bri... slušaj.“ Seo sam. Uhvatio sam je za druguruku. „Ukoliko zanemarimo sve drugo, neko mora da ga pozove naodgovornost zbog svega što je učinio.“Prinela je moje ruke usnama. Poljubila je jednu, pa drugu. „Ali da li

bi taj neko trebalo da budeš ti, dušice? Naposletku, ti si jedan odnjegovih uspeha.“„Ne mislim da je to bitno. Takođe, Čarli i ja se... dugo znamo.

Znamo se vrlo dugo.“

Nisam je ispratio na Međunarodni aerodrom u Denveru - to je bioposao njene majke - ali me je pozvala čim je sletela. Zvučala jeuzbuđeno i nervozno. Gledala je ispred, a ne iza sebe. Bilo mi je

drago zbog nje. Mislio sam da me zove kad mi je dvadeset minutakasnije zazvonio telefon. Prevario sam se. Zvala me je njena majka.Pitala me je da li bismo mogli da porazgovaramo, možda na ručku.Uh-oh, pomislio sam.Sastali smo se u Makgiju. Počastili smo se dobrim obrokom.

Ćeretali smo uglavnom o muzičkom poslu. Džordžija se nagnulaprema meni, kad smo se prihvatili kafe i odbili desert. Bogatimpoprsjem zamalo nije očešala sto. Prešla je na konkretno. „Pa,Džejmi, jeste li vas dvoje završili?“„Ja... hm... Džordžija...“„Bože, nemoj da mrmljaš i muljaš. Savršeno dobro znaš šta mi je

na umu. Neću ti odgristi glavu. Da sam to htela, učinila bih to jošprošle godine, kad se spetljala s tobom.“ Osmehnula se kad je videlamoj izraz. „Ne, nije mi ništa rekla, niti sam je išta pitala. Nisammorala. Čitam je kao knjigu. Kladim se da ti je rekla da sam sesvojevremeno na sličan način spetljala s Hjuom. Je li to istina?“Prešao sam rukom preko usana, kao da zatvaram patent-zatvarač.

Njen osmeh prerastao je u smeh.„To je dobro. To mi se dopada. I ti mi se dopadaš, Džejmi. Mislim da

si mi se svideo odmah, kad si bio suv kao pritka i kad si seoporavljao od ko zna kog sranja koje si ubrizgavao u sebe. Izgledaosi kao Bili Ajdol, samo provučen kroz kal. Nemam ništa protivmeđurasnih parova, niti velike razlike u godinama. Znaš li šta mi jeotac dao kad sam stasala za vozačku dozvolu?“Odmahnuo sam glavom.„Dobila sam plimut iz 1960. godine bez hladnjaka, sa ćelavim

gumama, zarđalim lajsnama i motorom koji je gutao reciklirano ulje.Zvao ga je teškim bombarderom. Rekao je da bi svaki novi vozačtrebao da dobije takvu krntiju na početku pre no što on ili ona sednuu automobil vredan tehničkog pregleda. Razumeš li šta hoću dakažem?“I te kako sam je razumeo. Bri nije bila kaluđerica. Imala je

seksualnih partnera pre mene, ali sam joj ja bio prva duža,sadržajnija veza. U Njujorku će napredovati - ako ne do čovekanjene rase, sigurno do nekog bližeg njenim godinama.„Htela sam da to raščistimo pre no što ti kažem ono što smatram

hitnijim.“ Još više se nagnula napred. Plima njenih grudi ugrožavala

je šolju s kafom i čašu s vodom. „Nije mi govorila mnogo oistraživanju koje je obavljala za tvoj račun, ali znam da ju je uplašilo.Hju mi zamalo nije odgrizao glavu kad sam ga pitala o tome.“Mravi, pomislio sam. Njemu je čitava kongregacija ličila na mrave.„Tiče se propovednika. Toliko znam.“Ćutao sam.„Da ti maca nije pojela jezik?“„Moglo bi se reći.“Klimnula je. Zavalila se u stolicu. „U redu je. To je u redu. Želim da

odsad ne mešaš Brajanu u to. Hoćeš li me poslušati, ako ni zbogčega drugog, onda bar zato što ti nikad nisam rekla da držiš tajmatori kurac dalje od gaćica moje kćeri?“„Prestala je da istražuje. Složili smo se oko toga.“Odsečno je klimnula i dodala: „Hju kaže da ideš na odmor.“„Tako je.“„Ideš da vidiš propovednika?“Ćutao sam. To je bilo isto kao da sam rekao da. Znala je to.„Budi pažljiv.“ Pružila je ruke preko stola. Preplela je prste s mojim,

kao što je njena ćerka volela da radi. „Ne znam šta ste vas dvojeistraživali, ali znam da se strahovito potresla.“

Početkom oktobra odleteo sam do Aerodroma Stjuart u Njubergu.Drveće je menjalo boju. Vožnja do Lačmora bila je predivno iskustvo.Popodne je venulo kad sam stigao do odredišta. Odseo sam ulokalnom Motelu Šest. U sobi nije bilo interneta, što znači da je mojlaptop bio odsečen od sveta. Pronašao sam Lačis i bez interneta. Brije obavila taj posao za mene. Bio je šest kilometara istočno odcentra Lačmora, na Putu 27. Luksuzna rezidencija na velikomposedu bila je vlasništvo bogate porodice Vander Zenden. Njihovobogatstvo je po svoj prilici presušilo početkom dvadesetog veka.Posed je prodat i preobražen u skupoceni sanatorijum za debeledame i nacvrcanu gospodu. Sanatorijum je opstao do početkadvadeset prvog veka. Imanje se odonda nudilo na prodaju iizdavanje.Mislio sam da ću teško zaspati. Legao sam, pokušavajući da

smislim šta da kažem Džejkobsu kad ga vidim, ako ga vidim i odmahusnio. Odlučio sam da bi improvizacija mogla biti najbolji pristup kad

sam se probudio rano ujutru. Ništa me ne može izbaciti iz koloseka,razmišljao sam (verovatno pogrešno), ako ne postavim šine.U devet tog sunčanog jesenjeg dana seo sam za volan unajmljenog

automobila. Provezao sam se nekoliko kilometara. Ništa nisamnašao. Kilometar i po posle verovatnog mesta skretanja stao sampored tezge s poslednjim sezonskim povrtarskim proizvodima.Krompir je izgledao veoma jadno, a bundeve još jadnije. Dvatinejdžera prodavala su poslednji jesenji espap. Po sličnosti se dalozaključiti da su brat i sestra. Videlo se da se nasmrt dosađuju. Pitaosam ih kako se stiže do Lačisa.„Prošli ste ga“, reče devojka. Bila je starija.„To sam shvatio. Nije mi jasno kako mi je to uspelo. Mislio sam da

raspolažem preciznim uputstvima. Rečeno mi je da je prilično veliki.“„Nekad je tamo bio znak“, reče dečak. „Tip koji ga je iznajmio

skinuo ga je. Ćale kaže da ceni svoju privatnost, a keva da jeverovatno težak snob.“„Umukni, Vili. Hoćete li nešto kupiti, gospodine? Ćale kaže da ne

smemo da idemo odavde dok ne ostvarimo trideset dolara pazara.“„Kupiću bundevu ako mi lepo kažete kako se stiže do tog mesta.“Teatralno je uzdahnula. „Jedna bundeva. Dolar i po. Kao da je to

nešto.“„Šta ako vam dam pet dolara za nju?“Vili i njegova sestra razmenili su poglede. Osmehnula se. „Tako

može.“

Skupocena bundeva baškarila se na zadnjem sedištu kaonarandžasti mesec, dok sam se vraćao putem kojim sam došao.Devojka mi je rekla da pronađem veliki kamen sa sprejomnažvrljanom porukom METALIKA VLADA. Ugledao sam ga i smanjiobrzinu na šesnaest kilometara na sat. Trista metara posle velikogkamena naišao sam na skretanje koje mi je prvi put promaklo. Bilo jeasfaltirano, ali se početak nije video od rastinja i napadalog lišća.Meni je sve to ličilo na delotvornu kamuflažu. Klinci s farme samo suslegnuli ramenima, kad sam ih pitao znaju li čime se novi zakupacbavi.„Ćale kaže da je verovatno zaradio novac na berzi“, reče cura.

„Sigurno ga ima mnogo ako živi na takvom mestu. Keva kaže da ima

pedeset soba.“„Zašto hoćete da ga posetite?“ Bio je to dečak.Sestra ga je munula laktom. „To je bilo nepristojno, Vili.“Rekao sam: „Odavno ga znam, ukoliko je on onaj koji mislim da

jeste. I, zahvaljujući vama, predaću mu poklon.“ Podigao sambundevu.„Sigurno će napraviti mnogo pita s njom“, reče dečak.Ili lampu za Noć veštica, pomislio sam dok sam skretao na prilazni

put do Lačisa. Grane su češale bokove automobila. Napraviće lampusa sjajnom električnom svetlošću umesto svećom. Montiraće jeodmah iza očiju.Put se peo u nizu oštrih krivina. Odmah posle raskrsnice postajao

je širok i dobro asfaltiran. Dva puta morao sam da stanem da bihpropustio jelene koji su projezdili preko asfalta. Bezbrižno suposmatrali moja kola. Pretpostavio sam da niko nije dugo lovio uovim šumama.Posle šest kilometara naišao sam na zatvorenu kapiju od kovanog

gvožđa, s natpisima PRIVATNI POSED, levo, i ZABRANJENPRISTUP, desno od nje. Ugledao sam kutiju interfona na kamenomstubu, s video-kamerom iznad nje, nagnutom pod uglom koji joj jeomogućavao snimanje posetilaca. Pritisnuo sam dugme interfona.Srce mi je grozničavo lupalo. Znojio sam se. „Zdravo? Ima li koga?“Isprva ništa nisam čuo. Konačno: „Kako mogu da vam

pomognem?“ Zvuk je bio mnogo bolji od onog koji nude većinainterfonskih sistema - bio je odličan. Nisam se iznenadio, s obziromna Džejkobsova interesovanja. Glas nije bio njegov, ali mi je zvučaopoznato.„Došao sam da bih se video s Danijelom Ćarlsom.“„Gospodin Čarls ne prima posetioce s kojima sastanak nije unapred

ugovoren“, obavestila me je elektronska sprava.Razmišljao sam o onom što sam upravo čuo. Opet sam pritisnuo

dugme. „A šta radi Den Džejkobs? Pod tim imenom se predstavljaou Talsi, gde je imao vašarsku predstavu, Munjevite portrete.“Glas iz kutije je rekao: „Ne znam o čemu govorite, siguran sam da

ni gospodin Čarls ne zna.“Setio sam se ko je vlasnik kotrljajučeg tenora. „Recite mu da je

Džejmi Morton ovde, gospodine Stemper. Podsetite ga da sam

prisustvovao njegovom prvom čudu.“Usledila je duga, duga pauza. Pomislio sam da je razgovor

završen. To bi pak značilo da bih posle dugog putovanja ostaokratkih rukava, ukoliko ne bih pokušao da razbijem kapiju jeftinimautomobilom. Bilo je gotovo izvesno da bi teška kapija izašla kaopobednik iz tog megdana.Al Stemper se oglasio baš kad sam hteo da okrenem automobil: „O

kakvom se čudu radilo?“„Prečasni Džejkobs vratio je izgubljeni glas mom bratu Konradu.“„Pogledajte u kameru.“Uradio sam kako mi je rečeno. Posle nekoliko sekundi novi glas

razlegao se preko interfona. „Upadaj, Džejmi“, reče Čarls Džejkobs.„Divno je videti te.“Čuo sam predenje električnog motora. Kapija je kliznula po

skrivenoj šini. Kao Isus koji hoda Spokojnim jezerom, pomislio samdok sam dodavao gas. Pedesetak metara dalje naišao sam na oštrukrivinu. Vrata su se zatvorila pre no što sam je savladao. Misao kojami se rodila u glavi - prvobitni žitelji raja bivaju izgnani zato što suzagrizli pogrešnu jabuku - nije bila iznenađujuća; naposletku,odrastao sam uz Bibliju.

Lačis je bilo ogromno zdanje koje je verovatno započelo život kaorezidencija u viktorijanskom stilu, da bi zatim postalo predmetraznolikih arhitektonskih eksperimenata. Imalo je tri sprata, mnoštvozabata i okrugli zastakljeni dodatak na zapadu s pogledom na doline,šumovite udoline i jezerca doline Hadsona. Put 27 bio je tamna nitkoja se pružala krajolikom prepunim blistavih boja. Glavno zdanjebilo je od drveta, s belim obrubom. Nekoliko susednih zgrada bilo jeu istom stilu. Pitao sam se gde je Džejkobsova laboratorija. Bio samsiguran da je u nekoj od njih. Šumovito zemljište oštro se uzdizaloiza zgrada.Ispred portika, na mestu gde su portiri nekada preuzimali prtljag iz

otmenih limuzina koje su dovozile banjske goste i alkoholičare, bio jeneupadljivi ford taurus koji je Džejkobs registrovao na svoje ime.Parkirao sam se ispod njega i popeo uz stepenice do verande dugekao fudbalsko igralište. Posegnuo sam za zvonom. Vrata su seotvorila pre no što sam stigao da pozvonim. Al Stemper pojavio se

na njima, s pantalonama zvoncarama i prugastom košuljom skondor-kragnom. Ugojio se još neko kilo od nastupa u šatri. Učinilomi se da nije mnogo manji od kombija za preseljenje.„Dobar dan, gospodine Stemperu. Ja sam Džejmi Morton. Veliki

sam poštovalac vaših ranih radova.“ Pružio sam mu ruku.Nije se rukovao sa mnom. „Ne znam šta želite, ali gospodinu

Džejkobsu uznemiravanja nisu potrebna. Ima mnogo posla. Uposlednje vreme ne oseća se baš najbolje.“„Zar ne mislite na pastora Denija?“ pitao sam. (Pa... malčice sam

ga bocnuo.) „Uđite u kuhinju.“ Obraćao mi se toplim i grlenim glasomSoul brata broj jedan, ali je njegovo lice poručivalo: Kuhinja najvišeodgovara takvoj sorti.Nisam imao ništa protiv. Kuhinja je dobro mesto za meni slične. Nije

stigao da me tamo odvede. Razlegao se drugi, meni dobro poznatiglas. Uskliknuo je: „Džejmi Mortone! Došao si u najboljem mogućemtrenutku!“Približavao nam se hodnikom. Blago je hramao. Malčice se

naginjao na jednu stranu. Kosa, koja je u međuvremenu gotovo upotpunosti posedela, nastavila je da se povlači sa slepoočnica,otkrivajući delove sjajne lobanje. Plave oči bile su oštrije no ikad.Razvukao je usne u osmeh koji mi je izgledao prilično gramzivo.Prošao je pored Stempera kao da krupni čovek nije bio tu. Pružio mije desnicu. Danas na njoj nije bilo prstenja. Na levici je imao tanku iiskrzanu burmu. Bio sam siguran da je njena družbenica sahranjenana groblju u Harlouu, na prstu koji se dosad sveo na golu kost.Prodrmao sam mu ruku. „Daleko smo od Talse, Čarli, zar ne?“Klimnuo je. Drmao mi je ruku kao političar koji se nada mom glasu

na izborima. „Daleko smo, zaista smo daleko. Koliko imaš godina,Džejmi?“„Pedeset tri.“„A tvoja porodica? Kako su oni?“„Ne viđam ih često. Teri je ostao u Harlouu. Vodi posao s lož-uljem.

Ima troje dece, dva dečaka i devojčicu. Prilično su porasli. Kon jošzuri u zvezde na Havajima. Endi je izdahnuo pre nekoliko godina odmoždanog udara.“„Veoma mi je žao zbog toga. Dobro izgledaš. Pucaš od zdravlja.“

„Kao i ti.“ Ovo je bila drska laž. Na tren sam pomislio na tri epohevelikog američkog mužjaka - mladost, zrelo doba i izgledaš jebenosjajno. „Koliko godina... imaš? Sedamdeset?“„Prilično si blizu.“ Još mi je drmao ruku. Osećao sam blago

podrhtavanje u pozadini snažnog stiska. Šunjalo se ispod kože. „Štaje s Hjuom Jejtsom? Da li još radiš za njega?“„Radim, i dobro je. Može da čuje pad igle na pod u susednoj sobi.“„Divno. Divno.“ Konačno mi je pustio ruku. „Ale, Džejmi i ja imamo

mnogo tema za razgovor. Da li bi bio ljubazan da nam donesešlimunadu? Bićemo u biblioteci.“„Nadam se da nećeš preterati, zar ne?“ Stemper me je posmatrao s

nepoverenjem i netrpeljivošću. Ljubomoran je, pomislio sam.Džejkobs mu je u potpunosti pripadao od okončanja poslednjeturneje. To mu se dopadalo. „Potrebna ti je snaga za rad.“„Ništa mi neće faliti. Nema boljeg leka od starog prijatelja. Sledi me,

Džejmi.“Poveo me je glavnim hodnikom, između trpezarije duge kao

Pulmanov vagon na levoj i jedne od tri dnevne sobe na desnoj strani.Krasio ju je gigantski luster. Ličio je na zaboravljeni rekvizit izKameronovog filma Titanik. Prošli smo kroz rotondu, u kojoj jeispolirano drvo ustuknulo pred izglačanim mermerom. Naši koraci suodjekivali. Dan je bio topao, ali je u kući bilo sveže. Čuo sam blagopredenje rashladnih uređaja. Pitao sam se koliko košta hlađenjeovog mesta u avgustu, kad je napolju znatno toplije. Setio sam selimene radionice u Talsi i zaključio da ne košta mnogo.Biblioteka je bila kružna prostorija na drugom kraju kuće. Na

zakrivljenim policama bilo je nekoliko hiljada knjiga. Nije mi bilo jasnokako iko može čitati na ovakvom mestu, zbog veličanstvenogpogleda. Čitav zapadni zid bio je pokriven staklom. S panoramskogzida pucao je spektakularan pogled na dolinu Hadsona, zajedno skobaltnoplavom rekom u daljini.„Isceljenje je unosan posao.“ Ponovo sam pomislio na Kozju

planinu, igralište bogataša, kome sirotinja poput Mortonovih nijemogla da se približi. U ovakvom pogledu uživaju samo oni s dubokimdžepom.„Na svaki način“, rekao je moj domaćin. „Ne moram da pitam jesi li

na drogama. Odgovor je u tvom tenu i očima.“ Zamolio me je da

sednem kad me je podsetio na ono što mu dugujem.Nisam znao odakle da počnem kad sam se konačno našao u

njegovom prisustvu. Nisam ni želeo da započinjem razgovor doknam Al Stemper - koji je igrao ulogu batlera - ne donese limunadu.To nije bio problem. Bivši prvi glas Vo-Lajtsa ušao je pre nego štosmo započeli besmisleno ćeretanje. Izgledao je kiselije no ikad.Spustio je poslužavnik na sto od trešnjevog drveta između nas.„Hvala ti, Ale“, reče Džejkobs.„Nema na čemu.“ Govorio je isključivo sa šefom, zanemarujući

moje prisustvo.„Imaš dobre pantalone“, rekao sam. „Podsećaju me na doba kad su

Bi Džizi okončali transcendentalnu fazu i prešli na disko. Uz takvepantalone potrebne su ti cipele s visokom petom.“Odmerio me je nimalo srdačnim (niti hrišćanskim), pogledom i

izašao. Bez preterivanja bih mogao reći da je Stemper odstepovaosa scene.Džejkobs je podigao čašu i otpio gutljaj limunade. Na osnovu pulpe

na površini zaključio sam da je iz kućne radinosti, a po načinu na kojisu ledene kocke zazveckale u čaši, kad ju je spustio na sto, da senisam prevario u pogledu drhtavice. Šerlok tog dana ne bi imao štada mi zameri.„Grubo si se poneo, Džejmi“, prekorio me je Džejkobs. Zvučao je

kao neko ko se dobro zabavlja. „Pogotovo s obzirom na to da sigost, pritom nenajavljen. Lora bi se stidela.“Nisam reagovao na - proračunat - pomen moje majke. „Nenajavljen

ili ne, čini mi se da ti je drago što me vidiš.“„Naravno da mi je drago. Zašto ne bi bilo? Probaj limunadu. Izgleda

da ti je vruće. Dodao bih, ako mi dozvoljavaš da budem iskren, imalo neprijatno.“Imao je pravo, osećao sam se neprijatno, ali više se nisam plašio.

Bio sam besan. Sedeo sam u gigantskoj kući, okružen još većimimanjem, s olimpijskim bazenom i terenom za golf - verovatnopreviše zakorovljenim da bi se razlikovao od okoline, ali još delomimanja. Čarls Džejkobs je u smiraj života provodio eksperimente uluksuznom okruženju, dok je Robert Rajvard stajao u ćošku uduševnoj bolnici, verovatno s pelenom zato što je odavno imaomnogo preča posla od odlaska u toalet. Veronika Frimont išla je

autobusom na posao, jer više nije smela da vozi, dok Emil Klajnmožda još jede zemlju. Tu je i Keti Mors, zgodna Sunerka koja leži umrtvačkom sanduku.Polako, beli dečače, čuo sam Brijin savet. To se radi polagano.Probao sam limunadu. Spustio sam je na poslužavnik. Nisam hteo

da oštetim skupoceno trešnjevo drvo. Prokletinja je verovatno bilaantikvitet. Možda se nisam u potpunosti otresao straha, ali ledenekocke nisu zveckale u mojoj čaši. Džejkobs je u međuvremenuprebacio desnu preko leve noge. Zapazio sam da je morao da sepomogne rukama da bi to učinio.„Artritis?“„Da, ali nije strašan.“„Čudi me što ga nisi izlečio svetim prstenjem. Ili bi to moglo da se

kvalifikuje kao nasilje nad samim sobom?“Ćutke je posmatrao spektakularan krajolik. Čupave čeličnosive

obrve skupile su se iznad napadno plavih očiju.„Ili si možda strahovao od propratnih efekata. Je li to u pitanju?“Podigao je ruku da bi mi dao do znanja da ućutim. „Dosta

insinuacija. Nisu ti potrebne, Džejmi. Naše sudbine su isuvišeisprepletane.“„Ne verujem u sudbinu, baš kao što ti ne veruješ u Boga.“Okrenuo se ka meni. Još jednom me je počastio osmehom punim

zuba i lišenim topline. „Ponavljam: dosta insinuacija. Reci mi zašto sidošao, pa ću ti ja reći zašto mi je drago što te vidim.“Odlučio sam da nastupim bez okolišanja. „Došao sam da ti

saopštim da moraš prestati sa isceljenjima.“Gucnuo je još limunade. „I zašto bih to učinio, Džejmi, kad sam

pomogao tolikom broju ljudi?“Znao si zašto sam došao, pomislio sam. Javila mi se još neprijatnija

misao: Čekao si me.Odbacio sam tu ideju.„Neki se ne osećaju tako dobro.“ Imao sam spisak u zadnjem

džepu, ali nisam morao da ga vadim. Napamet sam naučio imena ipropratne efekte. Počeo sam s Hjuom i njegovim prizmatičkimiskustvima. Poslednje od njih doživeo je u šatri u Oblasti Noris.Džejkobs je nehajno odbacio tu optužbu. „Trenutak je bio preterano

stresan. Da li je odonda imao slične probleme?“

„Nije mi rekao.“„Mislim da bi, pošto si bio tamo kad je imao poslednji. Siguran sam

da je Hju dobro. Kako si ti, Džejmi? Ima li propratnih efekata?“„Imam ružne snove.“Učtivo se nakašljao. „Svi ih imaju, s vremena na vreme. Ni ja nisam

izuzetak. Ali nesvestice koje si doživljavao su nestale, zar ne? Višenema opsesivnog govora, miokloničnih pokreta ili bockanja po koži?“„Nema ih.“„Eto vidiš. Je li ti jasno? To nije gore od bola u ruci posle

vakcinacije.“„Uh, mislim da su propratni efekti koji su snašli neke od tvojih

sledbenika mnogo ozbiljniji. Robert Rajvard, na primer. Sećaš li gase?“„Ime mi zvuči poznato, ali izlečio sam toliko mnogo ljudi.“„Dečak iz Misurija? Mišićna distrofija? Njegov video je na tvom veb-

sajtu.“„O, da, sad se sećam. Njegovi roditelji priložili su veoma

velikodušnu sumu.“„Ratosiljao se mišićne distrofije, ali je izgubio razum. Nalazi se u

bolnici koju neki opisuju kao leju za povrće.“„Mnogo mi je žao“, reče Džejkobs. Upravio je pogled kroz

panoramski prozor - na plamteći jesenji šumski predeo u državiNjujork.Nabrojao sam mu druge slučajeve, iako mi je bilo jasno da već zna

najveći broj njih. Iznenadio sam ga samo jednom, kad sam mupomenuo Keti Mors.„Hriste“, rekao je. „Devojka s razbesnelim ocem.“„Mislim da se razbesneli otac ovog puta ne bi zadovoljio udarcem u

usta. Ako bi mogao da te pronađe, naravno.“„Možda, ali Džejmi, ne sagledavaš ukupnu sliku.“ Nagnuo se

napred. Skupio je šake između koščatih kolena. Gledao me je u oči.„Izlečio sam mnogo namučenih ljudi. Poznato ti je da su se neki - onis psihosomatskim problemima - sami izlečili. Ali su neki izlečenizahvaljujući tajnom elektricitetu. Iako je bog preuzeo zasluge za sveto, naravno.“Nakratko je pokazao zube u grčevitom osmehu, lišenom svake

veselosti.

„Dopusti mi da ti postavim hipotetičko pitanje. Recimo da samneurohirurg i da si došao kod mene sa zloćudnim tumorom mozga.Svaka intervencija bila bi veoma rizična. Pretpostavimo da ti kažemkako su ti izgledi da umreš na operacionom stolu... hmmm.... nanivou od dvadeset pet procenata. Da li bi pristao na operaciju,znajući da joj je alternativa kratko tegobno bivstvovanje? Naravno dabi. Molio bi me da te operišem.“Ćutao sam. Zato što nisam imao šta da zamerim toj logici.„Reci mi, koliko ljudi sam po tvom mišljenju izviđao električnim

intervencijama?“„Ne znam. Moja pomoćnica i ja sastavili smo spisak sigurnih

izlečenja. Prilično je kratak.“Klimnuo je. „Poslužili ste se valjanom istraživačkom tehnikom.“„Drago mi je da odobravaš taj napor.“„Imam svoj spisak. Znatno je duži, zato što uvek znam kad se to

desi, kad je bolesnik izlečen. Nikad nemam ni najmanje sumnje.Pratio sam ih i mogu da kažem da je samo mali broj patio odpropratnih efekata. Tri, možda pet procenata. To nisu tako lošiizgledi, kad se uporede s primerom tumora na mozgu.“Uzmakao sam kad je pomenuo praćenje. Imao sam samo jednog

pomagača, Brajanu. On je imao stotine, čak hiljade sledbenika, kojibi rado motrili izlečene. Učinili bi to ako bi ih pastor zamolio. „Znao siza svaki slučaj koji sam ti naveo, izuzev Keti Mors, zar ne?“Nije odgovorio. Samo me je posmatrao. Nikakva sumnja nije se

mogla videti na njegovom licu, ništa izuzev nepokolebljive sigurnosti.„Naravno da si znao, zato što si beležio podatke. Za tebe su

izlečeni bili samo eksperimentalni pacovi. Koga je briga ako senekoliko pacova razboli ili umre?“„To je strahovito nepoštena ocena.“„Ne verujem da jeste. Podigao si religiozne kulise zato što si znao

da bi te vlasti uhapsile zbog eksperimentisanja na ljudima da si setime bavio ovde, u Lačisu. Ne zaboravi da si ubio nekoliko ljudi.“Nagnuo sam se napred. Gledao sam ga u oči. „Novine bi te nazvaleJozefom Mengeleom.“„Da li bi iko nazvao neurohirurga Jozefom Mengeleom zato što je

izgubio nekoliko pacijenata?“„Ti ljudi nisu došli kod tebe s tumorom na mozgu.“

„Neki su došli. I veliki broj njih uživa u životu umesto da gledatravicu odozdo. Jesam li na turnejama ponekad pokazivao lažnetumore? Jesam, i ne ponosim se time. To je bilo neophodno. Nemožeš pokazati nešto što je upravo nestalo.“ Nastavio je poslekraćeg razmišljanja. „Istina je da najveći broj ljudi koji je posećivaomoje predstave nije patio od smrtonosnih bolesti, ali su brojni fizičkiproblemi gori od njih. Mislim na one što nagone ljude da dugo živetrpeći nesnosne bolove. U nekim slučajevima radi se o čistoj agoniji.A ti olako sudiš sa svog visokog pijedestala.“ Tužno je odmahnuoglavom, ali u njegovim očima nije bilo tuge. Bile su gnevne.„Keti Mors nije trpela bolove, niti se dobrovoljno javila. Izdvojio si je

iz gomile zato što je bila zgodna, zato što je bila vizuelna poslastica.“Džejkobs mi je skrenuo pažnju, baš kao i Bri, da je devojka mogla

dići ruku na sebe iz drugih razloga. Svašta se moglo dogoditi.„Znaš ti šta se dogodilo“, rekao sam.Otpio je limunadu. Spustio je čašu rukom koja je vidno drhtala.

„Ovaj razgovor je besmislen.“„Zato što nećeš prestati?“„Zato što sam prestao. Č. Deni Džejkobs više nikada neće razapeti

šatru. U ovom času se na internetu vode rasprave i iznosepretpostavke, ali ljudi kratko pamte. Ubrzo će zaboraviti na mene.“Ako je to istina, razvaljivao sam otključana vrata. Ta spoznaja nije

me utešila, samo je pojačala moje nezadovoljstvo.„Za šest meseci ili godinu dana, na veb-sajtu će se pojaviti

obaveštenje da se pastor Džejkobs povlači zbog slabog zdravlja.Sajt će se nakon toga ugasiti.“„Zašto? Zato što si dovršio istraživanje?“ Pitao sam ga, iako nisam

verovao da će se njegovo istraživanje ikada završiti.Ponovo se okrenuo ka veličanstvenoj panorami. Konačno je

raspleo noge i ustao. Morao je da se osloni na naslone za ruke da bito učino. „Pođi za mnom, Džejmi. Hoću da ti nešto pokažem.“

Al Stemper sedeo je za kuhinjskim stolom. Planina masti u diskozvoncarama iz sedamdesetih sređivala je poštu. Ispred njega je bilagomila kriški hleba namazanih puterom i džemom i kartonska kutijažestokog pića. Na podu pored stolice bile su tri plastične kutije punepisama i paketa. Otvorio je žučkastosmeđi koverat pred mojim

očima. Istresao je pisamce, fotografiju dečaka u invalidskim kolicimai novčanicu od deset dolara. Stavio je deseticu u kutiju džina ipogledao pismo. Marisao je krišku hleba dok je to radio. Džejkobs jepored gojaznog saradnika izgledao mršavije no ikad. Ovog putanisam pomislio na Adama i Evu, već na Džeka Sprata i njegovuženu.„Šatra je možda razmontirana“, rekao sam, „ali prilozi još stižu.“Stemper me je ošinuo pogledom punim zlovoljne ravnodušnosti -

ako tako nešto postoji - zatim se vratio otvaranju i razvrstavanjupošte i marisanju hleba sa džemom i puterom.„Čitamo svako pismo“, reče Džejkobs. „Imam li pravo, Ale?“„Imaš.“„Odgovarate li na svako pismo?“, pitao sam.„Tako bi trebalo da bude“, reče Stemper. „To je moje mišljenje. I

mogli bismo kad bih imao neophodnu pomoć. Jedna osoba bila bidovoljna, zajedno s kompjuterom koji bi zamenio onaj koji je pastorDeni prebacio u radionicu.“„Razgovarali smo o tome, Ale“, reče Džejkobs. „Kad jednom

počnemo prepisku s korespondentima...“„Nikad je nećemo završiti. To mi je poznato. Samo sam se pitao šta

će biti s božjim poslom.“„Radiš ga“, reče Džejkobs, nežnim glasom. Pogled mu je otkrivao

da se zabavlja, kao čovek koji gleda kako verni pas izvodi trik.Stemper nije odgovorio. Otvorio je sledeće pismo. U ovom nije bilo

fotografije, samo pismo i petak.„Hajdemo, Džejmi“, reče Džejkobs. „Prepustimo ga njegovom

poslu.“

Pomoćne zgrade su s prilaznog puta izgledale kao da su dobroodržavane, ali sam izbliza video kako su neke daske popucale i kakoje obrub zahtevao obnovu. Skupocena bermudska trava koju smogazili vapila je za šišanjem. Hektar i po zadnjeg dvorišta uskoro ćese zalivaditi ako se to ne bude učinilo u skorije vreme.Džejkobs se zaustavio. „Šta misliš, u kojoj zgradi je moja

laboratorija?“Pokazao sam na ambar. Bio je najveći. Po veličini je odgovarao

iznajmljenoj limarskoj radionici u Talsi.

Osmehnuo se. „Znaš li da se osoblje koje je učestvovalo naostvarenju Projekta Menhetn stalno smanjivalo kako se datumprobne eksplozije atomske bombe u Vajt Sendsu približavao?“Odmahnuo sam glavom.„Kad je bomba eksplodirala, nekoliko na brzinu izgrađenih

spavaonica za smeštaj radnika bilo je prazno. Predstaviću ti malopoznato pravilo naučnih istraživanja: potreba za podrškom smanjujese u skladu s napredovanjem istraživanja.“Poveo me je ka nečemu što je ličilo na skromnu šupu za alat.

Izvukao je svežanj ključeva i otvorio vrata. Unutra je bilo sveže kao uglavnoj zgradi, iako sam očekivao da će biti toplo. S leve strane bioje radni sto. Na njemu nije bilo ničeg izuzev nekoliko beležnica imakintoš kompjutera, s konjima koji su neumorno galopirali poekranu. Pored njega je bila ergonomska i skupa stolica.Na desnoj strani šupe behu police pune kutija nalik na srebrnkaste

paklice cigareta... samo što one nisu zujale kao pojačala. Na podu jebila još jedna zelena kutija, veličine hotelskog mini-frižidera. Na njojje bio televizijski monitor. Džejkobs je udario dlanom u dlan. Ekranse osvetlio. Na njemu je bio niz stubića - crvenih, plavih i zelenih.Uzdizali su se i spuštali u ritmu disanja. Takav program nije mogaoda nadmaši Velikog brata po zabavnom potencijalu.„Ovde radiš?“„Tako je.“„Gde je oprema? Gde su instrumenti?“Pokazao je na kompjuter, pa na monitor. „Tamo i tamo. Najvažniji

deo je...“, pokazao je na čelo, kao čovek koji oponaša samoubistvo,„ovde. Nalaziš se u najnaprednijem centru za elektronskaistraživanja na svetu. Edisonova otkrića u Menlo Parku bleda suprema mojim naučnim probojima. Neka od njih mogu promeniti svet.“Pitao sam se da li bi ga promenile nabolje. Nije mi se dopadao

sneni posednički izraz na njegovom licu kojim je posmatrao oskudniinventar. Uprkos svemu, nisam mogao da odbacim njegove navodekao puko samozavaravanje. Srebrne kutije odisale su uspavanommoći, baš kao i zelena kutija slična frižideru. U toj šupi osećao samse kao u blizini elektrane dok radi punim kapacitetom, pretresajućimetalne plombe u ustima.

„Trenutno crpim elektricitet iz geotermalnih izvora.“ Potapšao jezelenu kutiju. „Ovo je geosinhroni generator. Ispod njega je bunarskapumpa, ne veća od one koja bi mogla napajati mlečnu farmu srednjeveličine. Polovina energije koju generiše ova sprava može stvoritidovoljno supertople pare za funkcionisanje ne samo Lačisa već isvega u dolini Hadsona. Pri punoj snazi mogla bi da zagreje svepodzemne vode do nivoa ključanja. Od tog ne bi bilo velike koristi.“Nasmejao se iz sveg srca.„To nije moguće“, rekao sam. Isto se moglo reći i za lečenje

moždanih tumora i prekinute kičmene moždine svetim prstenovima.„Znaj da jeste, Džejmi. S nešto većim generatorom, koji mogu

sagraditi pomoću delova što bi brzo stigli poštom, mogao bih daosvetlim čitavu Istočnu obalu.“ Nije se hvalio, već navodio činjenice.„Ne radim to zato što me stvaranje energije ne zanima. Nek se svetdavi u sopstvenim izlučevinama. Ako se ja pitam, ništa bolje nije nizaslužio. Bojim se da je geotermalna energija ćorsokak, što se mojihpotreba tiče. Jednostavno nije dovoljna.“ Zamišljeno je posmatraokonje koji su galopirali po kompjuterskom ekranu. „Očekivao samviše od ovog mesta, pogotovo leti, kada... ali to sad nije bitno.“„I ništa od ovoga ne radi na električnu energiju kakva je većini ljudi

poznata?“Pogledao me je sa zanimanjem i prezirom. „Naravno da ne.“„Sve radi na tajnom elektricitetu.“„Da. Tako ga zovem.“„Na elektricitetu koji niko drugi nije otkrio, toliko godina posle

Skribonija. Tako je bilo dok ti nisi naišao. Sveštenik koji je imao hobi- pravljenje igračaka na baterije.“„O, poznat je. Bolje reći: bio je. Ludvig Prin pominjao ga je u De

Vermis Mysteriis, napisanoj krajem petnaestog veka. Nazivao ga jepotestas magnum universum, silom koja pokreće vaseljenu. Princitira Skribonija.Otkad sam napustio Harlou, potestas universum - potraga za njom,

nastojanje da se zauzda - postala je svrha mog života.“Želo sam da verujem da su njegove reči obično samozavaravanje,

ali su izlečenja i neobični trodimenzionalni portreti koje je stvarao uTalsi rečito govorili protiv toga. Možda to i nije važno. Možda jejedino važno govori li istinu o penzionisanju Č. Denija Džejkobsa.

Moja misija je završena ako je prestao s čudotvornim izlečenjima. Dali je?Nastavio je poučnim tonom. „Da bi shvatio kako sam toliko

napredovao i toliko toga otkrio samostalnim naporima, morašrazumeti da je nauka na mnogo načina povodljiva kao svet mode.Eksplozija Trinitija u Vajt Sendsu dogodila se 1945. godine. Rusi sučetiri godine kasnije aktivirali svoju prvu atomsku bombu uSemipalatinsku. Električna energija iz fisije prvi put stvorena je uArku, u Ajdahu, 1951. godine. Elektricitet je pedeset godina nakontoga bio ružna sobarica, a nuklearna energija predivna nevesta kojusu svi želeli. Fisija će uskoro biti svedena na ružnu deverušu, dok ćefuzija postati divna nevesta. Novac i stipendije za istraživanja napolju teorije elektriciteta su, shodno tome, presušili. Još važnije je daje presušilo interesovanje za takve poduhvate. Elektricitet se smatraantikvitetom, iako se svaki savremeni izvor energije mora preobrazitiu volte i ampere.“U njegovom glasu bilo je sve manje poučnog tona, a sve više

gneva.„Uprkos ogromnoj moći da ubije i izleći, uprkos načinu na koji je

preoblikovala živote svih ljudi na planeti, i uprkos činjenici da je jošnespoznata, naučna istraživanja na tom polju posmatraju se sdobronamernim prezirom! Neutroni su seksi! Elektricitet je dosadan,sličan prašnjavom skladištu iz kog je sve vredno odneseno. Aliprostorija nije prazna, niti je puna bezvrednog đubreta. U zadnjemdelu su nepronađena vrata ka dvoranama koje je malo ljudi videlo,punih predmeta nezemaljske lepote. Te dvorane pružaju seunedogled.“„Činiš me nervoznim, Čarli.“ Hteo sam da se našalim, ali sam

zvučao krajnje ozbiljno.Nije obraćao pažnju na moje reči. Počeo je da hramlje gore-dole

između radnog stola i polica. Zurio je u pod. Svaki put bi dodirnuozelenu kutiju, kao da želi da se uveri da je još tu.„Da, i drugi su posetili te odaje. Nisam prvi. Skribonije je bio među

prvima. Prin je bio sledeći. Većina je ćutala o svojim otkrićima, baokao ja. Zato što je ta energija ogromna. U osnovi je nesaznatljiva.Nuklearna energija? Tja! Obična tričarija!“ Dodirnuo je zelenu kutiju.

„Ono što je ovde, povezano s dovoljno moćnim izvorom, učinilo binuklearnu energiju beznačajnom kao dečji pištolj na kapisle.“Poželeo sam limunadu, zato što mi se grlo naprečac osušilo. Morao

sam da ga podmažem pre no što nastavim. „Čarli, recimo da je svešto si mi rekao istina. Shvataš li sa čim imaš posla? Kako to radi?“„To je pošteno pitanje. Dopusti mi da ti postavim jedno. Shvataš li

šta se dešava kad uključiš prekidač za svetlo na zidu? Možeš liprecizno opisati događaje koji se završavaju svetlošću što izgonisenke iz tamne sobe?“„Ne mogu.“„Znaš li makar da li pokret tvog prsta otvara ili zatvara strujno kolo?“„Ne znam.“„Ali te to ne sprečava da pališ svetlo, zar ne? Ili da uključiš

električnu gitaru, kad dođe vreme za svirku?“„To je istina, ali nikad nisam uključio pojačalo dovoljno snažno da

strujom napoji čitavu Istočnu obalu.“Odmerio me je s toliko sumnjičavosti da se graničila s paranojom.

„Bojim se da nisam shvatio šta želiš da kažeš.“Najstrašnije od svega bilo je to što sam mu verovao da govori

istinu.„Nije važno.“ Uhvatio sam ga za ramena ne bih li zaustavio njegovo

špartanje. Sačekao sam da me pogleda. Imao sam osećaj da gledakroz mene, kad je uperio razrogačene oči u moje lice.„Čarli - šta hoćeš ako si završio sa isceljenjem ljudi i ukoliko ne

želiš da okončaš svetsku energetsku krizu?“Isprva nije odgovorio, kao da je u transu. Odmakao se od mene i

nastavio da šparta. Vratio se na poučan ton.„Sprave za transfer - koje sam koristio na ljudskim bićima - prošle

su kroz nekoliko etapa razvoja. Kad sam izlečio Hjua Jejtsa odgluvoće, koristio sam velike prstenove pokrivene zlatom ipaladijumom. Sad mi izgledaju urnebesno staromodno, kao video-kasete u doba kompjuterskog preuzimanja podataka. Zamenio sampaladijum osmijumom kad si mi prišao s heroinskim problemom.Osmijum je jeftiniji, što mi je u to doba bilo važno. Slušalice ne biizgledale dobro ispod šatre, zar ne? Da li je Isus nosio slušalice?“„Verovatno nije“, rekao sam, „ali sumnjam da je nosio venčano

prstenje, pošto je bio neženja.“

Nije obraćao pažnju na moje reći. Koračao je napred-nazad, kaoosuđenici u ćeliji ili paranoici kakvih ima u svakom većem gradu, onikoji govore o CIA, međunarodnoj jevrejskoj zaveri i tajnamarozenkrojcera. „Stoga sam se vratio prstenju i izmislio priču koja ćeih učiniti... prihvatljivijim... mojoj kongregaciji.“„Drugim rečima, podigao si religiozni paravan.“Ta opaska vratila ga je u sadašnjost. Nacerio se. Na trenutak je ličio

na prečasnog Džejkobsa kog sam zapamtio u detinjstvu. „Pa dobro,paravan. Koristio sam leguru rutenijuma i zlata, stoga su bili znatnomanji. I moćniji. Hoćemo li da krenemo, Džejmi? Izgledaš mi malopotreseno.“„I jesam. Možda ne shvatam tvoju energiju, ali je osećam. Imam

utisak da mi mehurići ispunjavaju krvne sudove.“Nasmejao se. „Da! Osećaš da je atmosfera u laboratoriji

naelektrisana. Ha! Uživam u njoj. Navikao sam. Hajdemo napolje dase nadišemo svežeg vazduha.“

Spoljašnji svet nikad nije slađe mirisao nego dok smo šetali kaglavnom zdanju.„Imam još jedno pitanje, Čarli. Ako ti to ne smeta?“Uzdahnuo je, ali nije izgledao nezadovoljno. Delovao je razumno

kad smo izašli iz klaustrofobične prostorijice. „Biće mi drago da tiodgovorim ako budem mogao.“„Pred gomilom u šatri rekao si da su se tvoja žena i sin udavili.

Zašto si lagao? Ne vidim svrhu takvog postupka.“Ućutao se i oborio glavu. Video sam da je normalnost otišla u

šetnju, ako je ikada tu i bila, kad ju je podigao. Na licu mu seogledao tako dubok i mračan bes da sam nevoljno uzmakao zakorak. Povetarac mu je mrsio proređenu kosu iznad boramaizbrazdanog čela. Zabacio je i pritisnuo dlanove na slepoočnice, kaoda pati od strahovite glavobolje. Progovorio je tihim i slabašnimglasom. Pomislio bih da je razuman da nisam video izraz njegovoglica.„Ne zaslužuju istinu. Imao si pravo kad si ih nazvao gomilom.

Odbacili su ono malo pameti koju su imali - a neki su je imali upriličnim količinama - i uložili svu veru u gigantsku prevarantskuosiguravajuću kompaniju zvanu religija. Obećala im je večitu radost

u sledećem životu ukoliko u ovom budu živeli na osnovu propisanihpravila. Mnogi su pokušali, ali čak ni to nije dovoljno. Traže čuda kadse suoče s bolom. Za njih nisam bio ništa do vrač koji ih dodirujemagičnim prstenjem umesto da poskakuje i zvecka suvim kostima.“„Da li je iko od njih pronašao istinu?“ Moje istraživanje sa Bri

ubedilo me je da je Foks Molder imao pravo kad je rekao da je istinatamo negde. U naše vreme, u kom gotovo svi živimo u staklenojkući, može biti spoznata kompjuterom i internetom.„Jesi li me slušao? Oni ne zaslužuju istinu, i to je u redu, zato što je

ne žele.“ Osmehnuo se otkrivajući zube. Gornja i donja usna su seukočile. „Ne žele ni blagodeti Pesme Solomonove. Žele samo jedno,da budu izlečeni.“

Stemper nije podigao glavu kad smo prošli kuhinjom. Ispraznio jedve kutije pošte. Radio je na trećoj. Kutija s pićem bila je dopolapuna. U njoj je bilo i čekova, ali najviše novčanica. Pomislio sam naono što je Džejkobs rekao o vračevima. U Sijera Leoneu mušterije bistale u red ispred njegovih vrata. Nosile bi hranu i piliće tek zavrnutešije. U osnovi se radilo o istoj pojavi. Samo je forma bila različita.Vratili smo se u biblioteku. Džejkobs je seo s bolnom grimasom i

ispio ostatak limunade. „Pisaću čitavo popodne“, rekao je. „To jeprokletstvo starosti. Bilo mi je drago što sam te video, Džejmi, zatošto sam želeo da ti ponudim posao.“„Šta si hteo?“„Dobro si me čuo. Al će uskoro otići. Nisam siguran da to zna, ali ja

znam. Ne želi da učestvuje u mom naučnom radu, iako zna da je ontemelj mojih uspeha u izlečenju. Smatra ga bogohulnim.“Zamalo što nisam rekao: Šta ako je u pravu?„Možeš da radiš njegov posao - da otvaraš poštu, da zapisuješ

imena i pritužbe, skupljaš priloge i da se jednom nedeljno odvezešdo Lačmora da bi unovčio čekove. Odgovaraćeš na pozive s kapije.Nepozvanih posetilaca ima sve manje, ali ne manje od desetaknedeljno. Tvoj zadatak biće da ih nateraš da odu.“Okrenuo se prema meni.„Radićeš i ono što Al odbija. Pomagaćeš mi u poslednjim koracima

do cilja. Veoma sam blizu, ali sam sve slabiji. Pomoćnik bi mi bioneprocenjivo koristan. Već smo radili zajedno. Ne znam koliko te Hju

plaća, ali sam spreman da ponudim dvostruko više - ne, trostruko.Šta kažeš na moju ponudu?“Isprva nisam mogao da progovorim. Bio sam zaprepašćen.„Džejmi? Čekam tvoj odgovor.“Podigao sam limunadu. Ovog puta istopljeni ostaci ledenih kocki

zazveckali su u njoj. Otpio sam gutljaj i spustio čašu.„Govorio si o cilju tvojih istraživanja. Voleo bih da mi ga predstaviš.“Razmišljao je. Ili se činilo da to radi. „Ne još. Dođi da radiš za

mene. Možda ću ti ga otkriti kad malo bolje shvatiš moć i lepotutajnog elektriciteta.“Ustao sam i pružio ruku. „Drago mi je što smo se sreli.“ Tako se

govori u sličnim prilikama. Podmazao sam točkove da bi se lakšeokretali, iako je ova laž bila mnogo veća od tvrdnje da dobro izgleda.„Vodi računa o sebi. I budi oprezan.“Ustao je, ali nije prihvatio moju ruku. „Razočarao si me. I, moram

priznati, naljutio. Prešao si dug put da bi korio umornog starca, koji tije jednom spasao život.“„Čarli, šta ako se taj tvoj tajni elektricitet otme kontroli?“„Neće.“„Kladio bih se da su i odgovorni u Černobilju to govorili.“„To je više nego nizak udarac. Pustio sam te u moj dom zato što

sam očekivao zahvalnost i razumevanje. Vidim da sam se prevario uoba slučaja. Al će te ispratiti. Moram da legnem. Mnogo samumoran.“„Zahvalan sam ti, Čarli. Cenim ono što si učinio za mene. Ali...“„Ali.“ Lice mu je bilo kameno i sivo. „Uvek ima neko ali.“„Zanemarimo tajni elektricitet. Ne mogu raditi za čoveka koji se

sveti izmrcvarenim ljudima zato što ne može da se osveti bogu jermu je ubio ženu i sina.“Lice mu je promenilo boju od sive u belu. „Kako se usuđuješ? Kako

se usuđuješ?“„Možda si izlečio neke od njih“, rekao sam, „ali si se popišao na sve

njih. Idem. Pronaći ću izlaz i bez Stemperove pomoći.“Pohitao sam ka ulaznim vratima. Prošao sam kroz rotondu. Pete su

mi udarale po mramoru kad je povikao za mnom. Prazan prostorpojačao mu je glas.

„Nismo završili, Džejmi. Dajem ti reč da nismo. Nismo ni blizusvršetka.“

Kapija se otvorila i bez Stempera. Automatski je kliznula kad su jojse moja kola približila. Zaustavio sam se u podnožju prilaznog puta.Video sam da imam prijem na mobilnom i pozvao Bri. Javila se posleprvog zvona. Pitala me je da li sam dobro pre nego što sam stigaoda otvorim usta. Rekao sam da jesam i da mi je Džejkobs ponudioposao.„Jesi li ozbiljan?“„Jesam. Odbio sam ponudu...“„Prokletstvo, naravno da jesi!“„To nije važno. Rekao mi je da je završio sa isceliteljskim

turnejama. Verujem mu zbog zlovoljnog ponašanja gospodina AlaStempera, bivšeg Vo-Lajtsa, a današnjeg Čarlijevog asistenta.“„Znači da je gotovo?“„Kao što je Usamljeni Rendžer govorio svom vernom indijanskom

saradniku: Tonto, naš posao ovde je završen.“ Samo ako ne dignesvet u vazduh tajnim elektricitetom.„Zovi me kad se vratiš u Kolorado.“„Hoču, slatkišu. Kako je u Njujorku?“„Sjajno je!“ Zbog poleta u njenom glasu osetio sam se mnogo

starijim od pedeset tri godine.Neko vreme razgovarali smo o njenom novom životu u velikom

gradu. Izvezao sam se na put i krenuo ka aerodromu. Posle nekolikokilometara pogledao sam u retrovizor i video narandžastu loptu nazadnjem sedištu.Zaboravio sam da dam bundevu Čarliju.

X

SVADBENA ZVONA. KAKO SKUVATI ŽABU.ZABAVA POVODOM POVRATKA KUĆI. ŽELEĆEŠ

DA PROČITAŠ OVO

Iako sam u poslednje dve godine često razgovarao s Bri, nisam jevideo sve do devetnaestog juna 2011. godine, kad je u crkvi na LongAjlandu postala Brajana Donlin Hjuz. Veliki broj poziva ticao seČarlsa Džejkobsa i njegovih problematičnih izlečenja - pronašli smojoš pola tuceta ljudi koji su verovatno patili od propratnih efekata. Svremenom su se naši razgovori sve više ticali njenog posla i DžordžaHjuza, kog je upoznala na zabavi i s kim je uskoro počela da delikrov nad glavom. Bio je uspešni korporativni advokat,Afroamerikanac koji tek što je napunio tridesetu. Njena majkanesumnjivo je bila zadovoljna po svim parametrima... ili onolikozadovoljna koliko samohrana majka ćerke jedinice može da bude.Veb-sajt pastora Denija u međuvremenu se ugasio. Internet

razgovori o njemu sveli su se na nivo jedva čujnog šapata. Kružile suglasine da je mrtav ili hospitalizovan u privatnom prihvatilištu, gdepod lažnim imenom skapava od Alchajmera. Do kraja 2010. godineskupio sam samo dva zanimljiva, ali ne preterano korisna podatka.Al Stemper je objavio gospel kompakt-disk Hvala ti, Isuse (međugostujućim umetnicima bila je i Mejvis Stejpl, idol Hjua Jejtsa) iimanje Lačis ponovo je nuđeno u najam kvalifikovanim pojedincimaili organizacijama.Čarls Danijel Džejkobs nestao je s radara.

Hju Jejts iznajmio je avion u koji je ukrcao čitavu ekipu s Vučječeljusti. Muki Makdonald je na zadivljujući način predstavljaošezdesete na venčanju. Pojavio se u šarenoj košulji širokih rukava,uskim pantalonama, antilop bitls čizmama i psihodeličnom šalu.

Nevestina majka privlačila je požudne poglede u an lou haljiniiznajmljenoj za tu priliku. Ovlažila je čipku s nekoliko suza dok sumladenci izmenjivali zavete. Visoki tamnoputi i zgodni mladoženjakao da je iskoračio sa stranica romana Nore Roberts. Prijateljski smoporazgovarali na prijemu pre no što je zabava krenula neizbežnimtokom od pripite konverzacije do pijanog plesa. Nisam znao da li muje Bri rekla da sam bio zarđala rokerska krntija na koju se izvesnovreme oslanjala, iako sam bio siguran da će mu jednog dana reći - ukrevetu posle naročito dobrog seksa. Nisam imao ništa protiv, poštoneću biti tamo da vidim neizbežno muško kolutanje očima.Grupa iz Nederlanda vratila se u Kolorado Amerikan erlajnsom,

zato što je Hju iznajmljeni avion stavio na raspolaganje mladencimaza put na medeni mesec na Havajima. Bri je ciknula od sreće kaodevetogodišnjakinja kad je to rekao u zdravici. Skočila je i zagrlilaga. Siguran sam da u tom trenutku nije mislila na Čarlsa Džejkobsa.Tako je i trebalo biti. Ja nikad nisam prestajao da mislim na njega, neu potpunosti.U kasni noćni sat video sam da Muki nešto šapuće vođi benda,

pristojnog rok i bluz sastava s dobrim pevačem i širokim repertoaromstarih hitova. Vođa benda je klimnuo. Zamolio me je da odsviramnešto sa sastavom. Odupro sam se iskušenju i odbio ponudu.Možda čovek nikad nije prestar za rokenrol, ali veštine blede sgodinama, što povećava šanse da napravite budalu od sebe predsvatovima.Još nisam bio u penziji, ali prošlo je godinu dana od poslednje

svirke pred publikom. Učestvovao sam u tri ili četiri snimanja, ukrajnjoj nuždi. I ni najednom od njih nisam se proslavio. Video samda se bubnjar mršti, kao da je zagrizao nešto kiselo, kad smopreslušavali jedno od njih. Primetio je da ga posmatram i rekao da jebas-gitara ispala iz ritma. Obojica smo znali da nije. Smešno je dačovek od pedeset godina igra igre ispod pokrivača sa ženom koja bipo godinama mogla da mu bude kći. Jednako je smešno kadpokušava da praši opaki bluz. Gledao sam kako momci iz bendaodvaljuju na bini s nešto žudnje i mnogo nostalgije.Neko me je uhvatio za ruku. Okrenuo sam se i ugledao Džordžiju

Donlin. „Koliko ti muziciranje nedostaje, Džejmi?“

„Ne toliko koliko ga poštujem“, rekao sam, „zbog toga i sedim ovde.Ovi momci su dobri.“„A ti više nisi?“Setio sam se trenutka u kom sam ušao u spavaću sobu brata Kona

i čuo šapat njegovog akustičnog gibsona koji mi je mrmljao da moguda sviram Cherry, Cherry.„Džejmi?“ Pucnula je prstima ispred mojih očiju. „Vrati se, Džejmi.“„Još sam dovoljno dobar da sviram za svoju dušu“, rekao sam, „ali

su moji dani muziciranja pred publikom odbrojani.“Život me je uskoro demantovao.

Dve hiljade dvanaeste godine napunio sam pedeset šestu. Hju injegova devojka izveli su me na večeru. Na povratku sam se setiostare priče - verovatno ste je čuli - o najboljem načinu da skuvatežabu. Stavite je u hladnu vodu i polako povećavate temperaturu.Žaba je previše glupa da iskoči iz lonca, dok god to budete radilipostepeno. Ne znam da li je istinita ili nije, ali je sjajna metafora zastarenje.U tinejdžerskim danima gledao sam na pedesetogodišnjake sa

sažaljenjem i nelagodnošću. Presporo su hodali i govorili. Gledali suteleviziju umesto da izađu u bioskop ili na koncert. Idealna zabavaza njih je bila roštilj s komšijama i odlazak na spavanje posle vesti ujedanaest. Te godine mi nisu smetale, kao i većini ljudi obdarenihdobrim zdravljem u šestoj, sedmoj i osmoj deceniji života, kad je namene došao red da ih preživim. Slika sveta je, istini za volju,postajala sve kruća, a želja da se govori o dobrim starim vremenimasve jača, ali mozak nije stario. (Bio sam pošteđen priče o starimvremenima, jer je većina mojih dobrih starih vremena bila obeleženazavisnošću od droge.) Mislim da većina ljudi posle pedeseteprestane da gaji iluzije o životu. Dani se ubrzaju, bolovi umnože, aritam uspori. Srećom, postoje kompenzacije. Mir donosi sposobnostda se nešto ceni i - u mom slučaju - rešenost da se bude što bolji upreostalom vremenu. To je podrazumevalo deljenje supe u skloništuza beskućnike u Bolderu jednom nedeljno i rad za tri ili četiri političkakandidata, zagovornika radikalne ideje da Kolorado ne zaslužuje dabude asfaltiran.

Još sam izlazio s damama. Još sam dva puta nedeljno igrao tenis ivozio bicikl najmanje deset kilometara dnevno. Stomak mi jezahvaljujući tome bio ravan, a endorfin kolao venama. Izgledao samisto kao i uvek, iako sam nailazio na više bora oko očiju i usana kadbih se brijao. To je, naravno, još jedna iluzija kasnog životnog doba.Tek me je put u Harlou u leto 2013. godine suočio s istinom: bio samsamo još jedna žaba u loncu. Dobra vest bila je da je temperaturajoš bila na srednjem nivou, a loša da se proces zagrevanja nećezaustaviti. Tri životna doba muškaraca su uistinu mladost, zrelo dobai kako sam pobogu tako brzo ostario?

Dve godine posle Brijinog venčanja sa Drordžom Hjuzomdevetnaestog juna 2013. godine, i godinu dana nakon rođenjanjihovog prvog deteta, stigao sam kući, s ne tako sjajnog snimanja, izatekao koverat ukrašen balonima u poštanskom sandučetu. Adresapošiljaoca zvučala je poznato: RFD #2, Metodistički put, Harlou,Mejn. Otvorio sam je i ugledao fotografiju porodice mog brata Terija,sa sledećim natpisom: DVA SU BOLJA OD JEDNOG! MOLIM TE,DOĐI NA NAŠU ZABAVU!Oklevao sam da otvorim pismo. Gledao sam Terijevu sedu kosu,

Anabelin sve veći stomak i njihovu decu, troje mladih ljudi. Devojčicakoja je nekad, kikoćući se, trčala između prskalica na travnjaku ugaćicama sa Štrumpfetom sad je bila zgodna devojka s bebom -mojom unučicom Karom Lin - u naručju. Jedan od bratanaca, onajmršavi, ličio je na Kona. Onaj krupniji jezivo je ličio na našeg oca... ipomalo na mene, sirotan.Otvorio sam pozivnicu.

POMOZI NAM DA PROSLAVIMO DVA VELIKA DATUMATRIDESET PRVOG AVGUSTA 2013-GODINE!

TRIDESET PETA GODIŠNJICA BRAKATERENSA I ANABEL!

PRVI ROĐENDAN KARE LIN!VREME: OD TAČNO U PODNE DO?

MESTO: NAŠA KUĆA ZA POČETAK, ZATIM JURIKA GRANDŽhrana: kol’ko ’oćeš bend: ol stars kasl rokaDSB9: DA SE NISTE USUDILI! VINO I PIVO TEĆI ĆE POTOCIMA!

Ispod toga je bila poruka mog brata. Teri je pisao istim školskimrukopisom zbog koga ga je učitelj poslao kući sa porukom usvedočanstvu: Terens MORA da poboljša rukopis!, iako ga je samomesec dana delilo od šezdesetog rođendana.

Zdravo, Džejmi! Molim te da dođeš na zabavu, važi?Nećemo prihvatiti nikakve izgovore. Imaš dva meseca dase organizuješ. Ako Koni može da dođe s Havaja, možeš iti iz Kolorada! Nedostaješ nam, braco!

Stavio sam pozivnicu u pletenu korpu na zadnjem delu kuhinjskihvrata. Zvao sam je možda nekad korpa, zato što je bila punaprepiske na koju ću možda nekad odgovoriti... što je, kao štoverovatno znate, najverovatnije značilo nikada. Govorio sam sebi danemam želje da se vraćam u Harlou. To je možda bila istina, ali jekrv još vukla. Springstin je verovatno imao pravo kad je napisao onajstih o tome kako ništa nije bolje od krvi pored krvi.Imao sam čistačicu Darlin. Dolazila je jednom nedeljno da usisa,

obriše prašinu i razmesti krevet (zbog ovog poslednjeg grizla me jesavest, zato što sam davno naučio da to radim sam). Trudio sam seda ne budem kući kad bi mrzovoljna starica došla da radi. Na krajujednog od Darlininih dana vratio sam se i video da je izlovilapozivnicu iz možda nekad korpe i da ju je otvorila na kuhinjskomstolu. Nikad nije učinila tako nešto. Protumačio sam to kao znak. Tenoći seo sam za kompjuter, uzdahnuo i Teriju poslao poruku od trireči: Računaj na mene.

Vikend za Dan rada bio je nezaboravan. Uživao sam u njemu.Nisam mogao da verujem da sam zamalo odbio da dođem... ili dasam nameravao da ne odgovorim na pozivnicu i pokidam ionakoistanjene porodične veze.U Novoj Engleskoj bilo je toplo. Sletanje na aerodroma u Portlandu

u petak po podne bilo je neprijatno iskustvo zbog nestabilnihvazdušnih strujanja. Vožnja severno od Oblasti Kasl bila je spora, aline zbog saobraćaja. Zagledao sam svaku znamenitost - farme,kamene zidove, Braunijevu radnju, sad mračnu i zatvorenu - čudećiim se. Činilo mi se da je moje detinjstvo još tu, jedva vidljivo ispodsloja plastike, koja je s vremenom postala neprozirna, izgrebana iprašnjava.

Stigao sam kući tek posle šest uveče. Bila je dograđena, tako da jesad bila gotovo dvostruko veća. Ugledao sam crvenu mazdu naprilaznom putu, očigledno iznajmljenu (poput mog forda eklipsa), ikamion Morton ulja za loženje na travnjaku. Kamion je bio ukrašen sdovoljno krep-papira i cveća da je mogao da se izveze na paradu.Veliki znak naslonjen na prednje točkove poručivao je: REZULTATJE TERI I ANABEL 35, KARA LIN 1! SVI SU POBEDNICI! OVDE SEODRŽAVA ZABAVA! UPADAJ! Parkirao sam se, uspeo uz stepenicei podigao ruku da pokucam. Pomislio sam, dođavola, odrastao samu ovoj kući i ušao unutra bez kucanja.Načas mi se učinilo da sam se vratio nazad u doba kad sam godine

izražavao jednocifrenim brojem. Porodica je sedela za trpezarijskimstolom, kao u šezdesetim. Svi su govorili u isti mah, smejali su se ikoškali, dodajući svinjske kotlete, krompir-pire i poslužavnik pokrivenvlažnom krpom. U njemu je bio kuvani kukuruz, pokriven da se ne biohladio, kao što nas je majka naučila.Isprva nisam prepoznao dostojanstvenog sedokosog muškarca na

kraju stola okrenutog dnevnoj sobi i sigurno nisam poznavaotamnokosog zgodnog tipa pored njega. Ugledni profesor me jeugledao i ustao. Lice mu se ozarilo. Shvatio sam da je to moj bratKon.„DŽEJMI!“, povikao je i potrčao oko stola. Zamalo što nije oborio

Anabel sa stolice. Zgrabio me je u medveđi zagrljaj i pokrio moje licepoljupcima. Nasmejao sam se i potapšao brata po leđima. Teri sestvorio kraj nas. Zagrlio je obojicu. Tri rođena brata zaplesala suneku vrstu trapavog micva plesa, od kog se pod opasno tresao.Video sam da Kon plače. I meni se plakalo.„Prestanite, momci!“, reče Teri, iako je još skakutao. „Završićemo u

podrumu!“Još neko vreme smo skakutali. Činilo mi se da moramo. I da to nije

loše. Ma, bilo je dobro.

Kon je predstavio zgodnog tipa, verovatno dvadeset godina mlađegod sebe, kao dobrog prijatelja iz botaničkog odeljenja UniverzitetaHavaji. Rukovao sam se s njim, pitajući se da li su se potrudili dauzmu dve sobe u Kasl Rok Inu. U ovo vreme verovatno nisu. Nisammogao da se setim kad sam shvatio da je Kon homoseksualac.

Verovatno dok sam svirao Land of 1.000 Dances, s Kamberlandsimana Univerzitetu Mejn. Siguran sam da su roditelji znali mnogo ranije.Nisu pravili veliku buku oko toga. Niko od nas nije. Čini mi se dadeca mnogo bolje slede nemi primer od glasno izrečenih pravila.Samo jednom sredinom osamdesetih čuo sam da tata glasno

pominje seksualnu orijentaciju svog drugog sina. To je sigurnoostavilo veliki utisak na mene, pošto su to bile moje izgubljenegodine. Trudio sam se da što ređe zovem roditelje. Hteo sam da tatazna da sam još živ, ali sam se plašio da bi u mom glasu mogaonačuti nešto od sve bliže smrti, s kojom sam se manje-više pomirio.„Svake večeri molim se za Konija“, rekao je. „Zbog te proklete side.

Kao da su je namerno pustili da se širi.“Kon je izbegao tu hrid. Izgledao je čudesno zdravo, ali nije mogao

sakriti činjenicu da stari, pogotovo dok je sedeo pored prijatelja izbotaničkog odeljenja. Setio sam se Kona i Ronija Paketa kako sedena kauču u dnevnoj sobi i pevaju House of the Rising Sun,pokušavajući da usklade glasove... što je bio beznadežno uzaludanpoduhvat.Nešto od toga videlo se na mom licu, zato što se Kon nacerio kad

je obrisao oči. „Odavno se nismo svađali oko toga čiji je red daunese veš sa žice u kuću, zar ne?“„Odavno“, složio sam se i ponovo pomislio na žabu preterano glupu

da bi shvatila da voda u njenom jezercetu postaje sve toplija.Terijeva i Anabelina ćerka Don pridružila nam se s Karom Lin u

naručju. Bebine oči bile su boje koju je majka zvala mortonovskiplavom. „Zdravo, ujka Džejmi. Evo tvoje unučice. Sutra puni godinudana. Izbio joj je novi zub da bi to proslavila.“„Divna je. Mogu li da je pridržim?“Don se stidljivo osmehnula strancu kog je poslednji put videla dok

je nosila protezu. „Probaj, ali se obično raskuka kad je damnepoznatoj osobi.“Uzeo sam bebicu, spreman da je vratim čim zakmeči. Samo što

nije. Kara Lin me je posmatrala, pružila ruku i štipnula za nos. Zatimse nasmejala. Porodica je klicala i aplaudirala. Bebica seiznenađeno okrenula, zatim me je pogledala očima koje suneverovatno ličile na oči moje majke.Ponovo se nasmejala.

Zabava koja je počela sutradan imala je istu glumačku podelu,samo s više sporednih likova. Neke sam odmah prepoznao. Drugi suizgledali neodređeno poznato. Shvatio sam da je tu nekoliko deceljudi koji su nekad radili za mog oca, a sad rade za Terija, čije secarstvo u međuvremenu proširilo. Postao je vlasnik lanca prodavnicau Novoj Engleskoj pod nazivom Mortons fast-šops. Loš rukopisočigledno mu nije smetao da postane uspešan poslovan čovek.Ekipa iz Kasl Roka pripremala je hranu na četiri roštilja. Nudili su

hamburgere i viršle sa zapanjujućim izborom salata i kolača. Pivo jeteklo iz čeličnih, a vino iz drvenih burića. Jedan od Terijevihprodavača - pijan, razdragan i blagoglagoljiv - rekao mi je da mojbrat poseduje i Spleš Siti u Frajburgu i Litlton trkalište u NjuHempširu, dok sam se davio kaloričnom bombom od sendviča saslaninom u zadnjem dvorištu. „To trkalište ne donosi mu ni centa“,reče prodavač, „ali znate Terija - uvek je voleo moto-trke.“Setio sam se kako je s ocem radio na raznovrsnim reinkarnacijama

Drumske rakete u garaži. Nosili su masne majice i prevelikepantalone na tregere. Puklo mi je pred očima da je mojnepreduzimljivi brat koji je ostao u rodnom gradu sad imućan, moždai bogat čovek.Bebica bi pružila ruke ka meni kad god bi je Don pronela kraj mene.

Nosao sam je najveći deo popodneva. Konačno mi je zaspala naramenu. Njen otac rešio me je tereta kad je to video. „Zabezeknutsam“, rekao je kad ju je položio na ćebe u hladovini najvećeg drvetau zadnjem dvorištu. „Nikada nije ovako reagovala na ljude.“„Uistinu sam polaskan“, rekao sam i poljubio usnulu bebu u

bucmasti obraz.Mnogo se pričalo o starim danima i vremenima. Takve priče

neverovatno su zanimljive onima koji su ih doživeli i jednakodosadne onima što nisu. Zazirao sam od piva i vina. Zbog toga sambio jedan od vozača kad se zabava preselila šest kilometara dalje uJurika Grandž. Pokušavao sam da se snađem s menjačemmonstruoznog kamioneta, vlasništva naftne kompanije. Tridesetgodina nisam vozio automobil s klasičnim menjačem. Moji putnici -bilo ih je najmanje deset, ako brojim i sedmoro na platformi izakabine - urlali su od smeha kad god bih se dohvatio menjača, a

kamionet trznuo. Pravo je čudo kako niko od njih nije pao splatforme.Ekipa za posluženje stigla je pre nas. Postavili su stolove s hranom

duž podijuma za igru, kog sam se dobro sećao. Stajao sam tamo,posmatrajući prostor pokriven izglačanim drvetom. Kon me je stisnuoza rame.„Prizor budi uspomene, braco?“Pomislio sam na prvi izlazak na binu. Bio sam nasmrt preplašen.

Zaudarao sam na znoj koji mi je tekao niz leđa i ispod pazuha.Mama i tata su plesali pored mene dok sam svirao Who’ll Stop theRain?„Više nego što ćeš ikad znati“, rekao sam.„Mislim da znam“, odvratio je. Zagrlio me je. Šapnuo mi je u uvo:

„Mislim da znam.“

Kod kuće je bilo sedamdesetak ljudi za ručkom. U Jurika Grandžudo sedam uveče skupilo ih se najmanje dvostruko više. Tom mestudobro bi došli magični rashladni uređaji Čarlija Džejkobsa dapomognu lenjim ventilatorima na tavanici. Snabdeo sam seposlasticom koja je bila i ostala lokalni specijalitet - salatom sbombonicama od limuna s komadićima kompota. Izašao sam sasvojim plenom. Zašao sam iza ćoška, zahvatajući slatkiš plastičnomkašikom. Stigao sam do protivpožarnih merdevina gde sam prvi putpoljubio Astrid Soderberg. Setio sam se kapuljače s krznenimobrubom koja je uokvirivala savršenu kružnicu njenog lica i njenogruža s ukusom jagode.Da li je sve bilo kako treba? Pitao sam je. Odvratila je: Reći ću ti

kad ponoviš.„Hej, gušteru.“ Poskočio sam kad se neko oglasio iza mene. „Hoćeš

li da sviraš večeras?“Isprva ga nisam prepoznao. Suvonjavi dugokosi tinejdžer koji me je

regrutovao za ritam gitaristu Hromiranih ruža sad je oćelavio na vrhulobanje. Preostala kosa mu je osedela. Stomak mu se obesio prekotesnih pantalona. Zurio sam u njega s plastičnom činijom u rukama.„Norm? Norm Irving?“Osmehnuo se dovoljno široko da otkrije zlatne zube u zadnjem delu

vilice. Ispustio sam desert da bih ga zagrlio. Nasmejao se i uzvratio

zagrljaj. Rekli smo jedan drugom da divno izgledamo i da je mnogovremena prošlo. I, naravno, govorili smo o starim danima. Norm mije ispričao da je napravio dete Hati Grir i da se venčao s njom. Brakje trajao nekoliko godina. Posle neprijatnog perioda nakon razvodarešili su da zaborave na prošlost i budu prijatelji. Njihova ćerka,Deniz, približavala se četrdesetoj. Posedovala je frizerski salon uVestbruku.„Dug banci je otplaćen. Imam dva dečaka s drugom ženom, ali nek

ovo ostane među nama, Denis je moja ljubimica. Hati je dobila detes drugim mužem.“ Nagnuo se bliže, neveselo se smešeći. „Dostavremena provodi u zatvoru. Klinac ne vredi užeta o koje će gaobesiti.“„Šta je bilo s Kenijem i Polom?“Keni Laflin, naš basista, takođe se oženio dragom iz Hromiranih

ruža. Njihov brak je opstao. „Vlasnik je osiguravajuće kompanije uLuistonu. Dobro mu ide. Ovde je večeras. Nisi ga video?“„Nisam.“ Iako možda i jesam, samo ga nisam prepoznao, kao što

on verovatno nije prepoznao mene.„Što se Pola Bušarda tiče...“ Norm je odmahnuo glavom. Peo se u

državnom parku Akadija i pao s litice. Umro je posle dva dana. To sedesilo još 1990. godine. Verovatno je imao sreće. Lekari kažu da biostao paralizovan od vrata nadole da je preživeo. To zovukvadriplegijom.“Na trenutak sam zamislio našeg starog bubnjara kome život visi o

koncu. Ležao je u krevetu dok su mu mašine pomagale da diše igledao pastora Denija na televiziji. Odbacio sam tu pomisao. „Šta jebilo s Astrid? Znaš li gde je?“„Dole je na istoku. Kastin? Rokland?“ Odmahnuo je glavom.

„Zaboravio sam. Znam da je napustila koledž da bi se udala i da suse njeni roditelji naljutili na nju zbog toga. Verovatno su se još višenaljutili kad se razvela. Mislim da upravlja restoranom, jednim odonih mesta gde poslužuju jastoge, ali ne bih mogao da se zakunem.Bili ste zaljubljeni do ušiju, zar ne?“„Da“, rekao sam. „Bili smo.“Klimnuo je. „Ljubav iz mladosti. Ništa na svetu ne može da se

poredi s njom. Nisam siguran da želim da je vidim ovih dana, zato

što je stara Soda Burger bila neviđena cura. Oči su svima ispadaleza njom, zar ne?“„Da“, rekao sam, misleći na staru kolibu blizu Skajtopa. I na

gvozdenu šipku. Kako bi se zacrvenela kad bi je munja ošinula. „Da,bila je.“Izvesno vreme smo ćutali. Potapšao me je po ramenu. „Bilo kako

bilo, šta misliš? Hoćeš li da sviraš s nama? Bolje reci da, zato što ćebend zvučati jebeno mlako ako odbiješ.“„Ti si u bendu? U Kasl Rok Ol starsima? I Keni?“„Naravno. Retko sviramo - ne kao u starim danima - ali ovu gažu

nismo mogli odbiti.“„Da li te je moj brat Teri na ovo nagovorio?“„Nije, iako je možda mislio da ćeš nam se pridružiti na bini da bi

odsvirao pesmu ili dve. Hteo je bend iz starih dana. Keni i ja smootprilike jedini među živima, jedini što se muvaju okolo i jedini kojisviraju iz tog doba. Naš ritam gitarista je drvodelja iz Lisbon Folsa.Prošle srede pao je s krova i slomio obe noge.“„Uh“, rekao sam.„Njegovo uh je moj dobitak“, reče Norm Irving. „Spremali smo se da

sviramo kao trio. I sam znaš da je to veliko sranje. Tri od četiri članaHromiranih ruža prilično je dobar rezultat, s obzirom na to da smozadnji put svirali u PAL hopu, u centru, pre trideset pet godina.Pridruži nam se. Sledi povratna turneja i sve što ide uz nju.“„Norme, nemam gitaru.“„Imam tri komada u kamionetu“, rekao je. „Biraj. Samo ne zaboravi,

još krećemo s Hang On Sloopy.“

Izašli smo na scenu. Razdragana alkoholisana publika pozdravilanas je aplauzom. Keni Laflin, mršaviji no ikad s nekoliko ne takolepih mladeža na licu, podesio je kaiš fender P-basa. Pozdravio meje na stari način. Nisam bio nervozan kao kad sam prvi put stajao naovoj sceni s gitarom u rukama, ali osećao sam se kao akternepojmljivo uverljivog sna.Norm je jednom rukom podesio mikrofon, kao što je uvek činio.

Obratio se publici željnoj da čuje nekoliko starih rokenrol standarda.„Narode, na bubnjevima piše Kasl Rok Ol stars, ali večeras imamo

specijalnog gosta na ritam gitari. Sledećih nekoliko sati bićemoponovo Hromirane ruže. Udri, Džejmi!“Setio sam se poljupca s Astrid ispod protivpožarnih stepenica. Setio

sam se Normovog zarđalog kombija i njegovog oca, Sisera, kakosedi na razdrndanom kauču u staroj prikolici, zavija travu i govori mida podšišam jebenu kosu ako hoću da položim vozački iz prve. Setiosam se kako smo svirali na tinejdžerskim igrankama u Obernrolodromu i kako nismo prestajali kad bi izbile neizbežne tučeizmeđu dece iz Edvard Litla i Lisbon Haja ili između Luiston Haja iSent Doma. Samo bismo pojačali zvuk. Pomislio sam o životu kakavje nekad bio i shvatio da sam žabac u loncu.Povikao sam: „Jedan, dva, znate gde sam ja!“Zaprangijali smo.Iz E-dura.Sva ta sranja počinju iz E.

Sedamdesetih bismo svirali do fajronta u jedan. Ali ovo nisusedamdesete. Do jedanaest smo bili gola voda. Načisto smobaldisali. To je bilo u redu. Pivo i vino su, po Terijevom naređenju,povučeni u deset. Gomila se brzo proređivala kad je ostala bezvatrene vode. Većina preostalih je posedala. Slušali su muziku, ali subili previše umorni za dušku.„Đavolski si bolji nego nekad, gušteru“, reče Norm, dok smo

spremali instrumente.„Baš kao i ti.“ To je bila laž koliko i stvarno dobro izgledaš. U

četrnaestoj nikad ne bih verovao da će doći dan kad ću postati boljirok gitarista od Normana Irvinga. Taj dan je došao. Osmehnuo se,kao da hoće da kaže da zna da nešto ne bi trebalo govoriti. Keninam se pridružio. Tri preostala člana Hromiranih ruža su se zagrlila.U srednjoj školi to bi bila pederska fora.Teri nam se pridružio, kao i Teri Džunior, njegov najstariji sin. Moj

brat je izgledao umorno, ali neopisivo srećno. „Slušaj, Kon i njegovprijatelj odvezli su gomilu presisalih gostiju do Kasl Roka. Da li bipovezao nekoliko momaka iz Harloua, u kamionetu, ako ti pozajmimTerija Džuniora kao kopilota?“Rekao sam da ću rado to učiniti. Pokupio sam moj tovar alkosa i

krenuo, posle konačnog oproštaja s Normom i Kenijem (praćenim

onim otkačenim mlakim rukovanjem, karakterističnim za muzičare).Bratanac mi je izvesno vreme davao uputstva, ne preteranopotrebna čak i u mraku. Prestao je kad sam istovario poslednja dvaili tri para na Stakpol roudu. Pogledao sam ga i video da se klinacnaslonio na prozor i čvrsto zaspao. Probudio sam ga kad sam gadovezao do kuće na Metodističkom putu. Poljubio me je u obraz (štome je dirnulo dublje no što će ikada znati) i uteturao se u kuću, gdeće verovatno spavati do podne u nedelju, kao što adolescenti voleda rade. Pitao sam se hoće li džonjati u mojoj nekadašnjoj sobi izaključio da verovatno neće. Spavaće u novoizgrađenom delu kuće.Vreme sve menja. Možda je to u redu.Okačio sam ključeve kamioneta na tablu u holu i krenuo napolje do

mojih iznajmljenih kola, kad sam ugledao svetla u ambaru. Odšetaosam do njega i virnuo unutra. Ugledao sam Terija. Skinuo je svečanoi obukao radno odelo. Zabavljao se novom igračkom, ševijem SS skraja šezdesetih i početka sedamdesetih godina. Blistao je ispodsvetiljki kao plavi dragulj. Voskirao ga je.Podigao je glavu kad sam ušao. „Ne mogu da spavam. Previše

sam uzbuđen. Baviću se ovim lepotanom još neko vreme, a zatimidem u krevet.“Prešao sam rukom preko haube. „Divan je.“„Sad jeste. Trebalo je da ga vidiš kad sam ga kupio na aukciji u

Portsmutu. Većini kupaca izgledao je kao gomila otpadnog metala.Mislio sam da mogu da ga povratim.“„Da ga oživiš“, rekao sam, kao da ne govorim Teriju.Zamišljeno me je pogledao i slegnuo ramenima. „Pretpostavljam da

se može i tako reći. Biće skoro gotov, kad ubacim novi menjač. Neliči na stare Drumske rakete, zar ne?“Nasmejao sam se. „Sećaš li se kad kad se prva prevrnula na

trkalištu?“Teri je prevrnuo očima. „U prvom krugu. Jebeni Dvejn Robišo.

Mislim da je kupio dozvolu u Sirs i Robaku.“„Da li je još tu?“„Ma kakvi, umro je pre deset godina. Najmanje deset. Rak mozga.

Kasno su ga otkrili. Siroti kopilan nije imao ni najmanje šanse.“Recimo da sam neurohirurg, rekao je Džejkobs onog dana u

Lačisu. Pretpostavimo da ti kažem da su ti izgledi da ćeš umreti na

nivou od dvadeset pet procenata. Da li bi pristao na operaciju?„To je strašno.“Klimnuo je. „Sećaš li se šta smo govorili kao klinci? Šta je strašno?

Život. Šta je Život?10 Časopis. Koliko košta? Petnaest centi. Ja imamsamo deset. To je strašno. Šta je strašno? Život. I Jovo nanovo.“„Sećam se. Tada smo mislili da je to šala.“ Oklevao sam. „Misliš li

često na Kler, Teri?“Bacio je krpu za glancanje u kofu i prišao sudoperi da opere ruke.

Nekada je tu bila samo jedna česma iz koje je tekla hladna voda.Sad je imao dve. Odvrnuo ih je, uzeo sapun i počeo da se sapunja.Istrljao se do lakata, baš kao što nas je tata naučio.„Mislim, svakog prokletog dana. Mislim i o Endiju, ali ređe. To je ono

što bih nazvao prirodnim sledom događaja. Živeo bi još malo da nijetoliko voleo nož i viljušku. Ono što se desilo Kler... to je bilo jebenopogrešno. Znaš li to?“„Znam.“Naslonio se na haubu SS-a. Zagledao se ni u šta. „Sećaš li se

koliko je bila lepa?“ Lagano je odmahnuo glavom. „Naša predivnasestra. Taj kopilan - ta životinja - uskratio joj je tolike godine, nakončega se išunjao iz života kao kukavica.“ Prešao je rukom preko lica.„Ne bi trebalo da govorimo o Kler. Raspekmezim se od toga.“I ja sam se raspekmezio. Mislio sam na Kler, koja je bila dovoljno

starija od mene da u njoj vidim rezervnu mamu. Mislio sam na Kler,našu divnu sestru, koja nikome nikad nije naudila.Prošetali smo preko dvorišta. Slušali smo pesmu cvrčaka u visokoj

travi. Uvek su najjače pevali krajem avgusta i početkom septembra,kao da su znali da je leto na izmaku.Zastali smo u podnožju stepenica. Video sam da su mu oči još

vlažne. Imao je lep, ali dug i stresan dan. Pogrešio sam kad sam nanjegovom kraju pomenuo Kler.„Prenoći kod nas, braco. Kauč se rasklapa.“„Neću“, rekao sam. „Obećao sam Koniju da ću doručkovati s njim i

s njegovim partnerom u krčmi.“„S partnerom“, rekao je i zakolutao očima. „Ma nemoj.“„Hajde, hajde, Terense. Ne počinji s tom dvadesetovekovnom

pričom. Danas mogu da se venčaju u desetak država, ako bi hteli.Uključujući i ovu.“

„To mi ne smeta. Baš me briga ko se i s kim venčava, ali taj tip nijenjegov partner, bez obzira na Konijevo mišljenje o tome. Znam daprepoznam grebatora kad ga vidim. Hriste, upola je mlađi od Kona.“To me je podsetilo na Brajanu, koja je bila više nego duplo mlađa

od mene.Zagrlio sam brata. Poljubio sam ga u obraz. „Videćemo se sutra, na

ručku, pre no što krenem na aerodrom.“„Važi. Džejmi? Otkidao si s gitarom na sceni.“Zahvalio sam mu se i pošao ka kolima. Otvarao sam vrata kad me

je pozvao po imenu. Okrenuo sam se.„Sećaš li se poslednjeg nedeljnog nastupa prečasnog Džejkobsa na

propovedaonici? Kad je održao ono što smo nazvali Strašnompropovedi?“„Da“, rekao sam. „Vrlo dobro je se sećam.“„U to vreme svi smo bili sablaznuti. Pripisali smo je bolu koji ga je

izjedao posle gubitka žene i sina. Ali znaš šta? Kad god pomislim naKler, poželim da ga pronađem i da mu stisnem ruku.“ Terijeve ruke -krupne i mišićave, kao očeve - behu prekrštene na grudima. „Danasmislim da je bio hrabar kad nam je sve to rekao. Mislim da je svakareč bila tačna.“

Teri se možda obogatio, ali je ostao cicija. Za nedeljni ručakposlužio je ostatke od jučerašnje proslave. Kara Lin je najveći deoobroka presedela na mom krilu. Hranio sam je zalogajčićima sastola. Kad je došlo vreme da krenem, vratio sam je majci. Bebica jepružila ruke ka meni.„Ne mogu da te uzmem, dušo“, rekao sam i poljubio njeno

neverovatno glatko čelo. „Moram da idem.“Znala je samo desetak reči. Jedna od njih bila je moje ime. Čitao

sam da deca njenog uzrasta razumeju mnogo više reči. Znala je štajoj govorim. Malecko lice se sneveselilo. Ponovo je pružila ručice.Suze su potekle iz plavih očiju. Tu boju imale su majka i moja mrtvasestra.„Požuri“, reče Kon, „ili ćeš morati da je usvojiš.“Krenuo sam do unajmljenog automobila. Odvezao sam se do

aerodroma u Portlandu, pa do vazdušne luke u Denveru, iNederlanda. Neprestano sam razmišljao o raširenim punačkim

ručicama i suznim mortonovski plavim očima. Imala je samo godinudana, ali je želela da duže ostanem. Tako znaš da si kod kuće, bezobzira na to koliko dugo si izbivao iz nje ili koliko dugo si bio nanekom drugom mestu.Kuća je ono mesto gde žele da duže ostaneš.

U martu 2014. godine je, nakon što je većina skijaša napustila Vejl,Aspen, Stimbout Springs i našu planinu Eldora, stigla vest o mećavimonstruoznih razmera. Naš deo čuvenog polarnog vrtloga već jenapadao preko metra na Griliju.Najveći deo dana proveo sam muvajući se po Vučjoj čeljusti.

Pomagao sam Hjuu i Mukiju da zatarabe studije i glavno zdanje.Dočekao sam pojačani vetar i prve pahulje s olovnih nebesa.Pojavila se Džordžija, obučena u debeli kaput, sa štitnicima za uši ibejzbol kapom s imenom ranča na glavi. Bila je raspoložena zadeljenje pridika.„Šalji ove momke kući“, rekla je Hjuu. „Izuzev ako ne želiš da

sačekaju jun zaglavljeni pokraj puta.“„Kao Donerova družina“, rekao sam, „da znate da nikad ne bih

pojeo Mukija. Previše je žilav.“„Brišite kući, vas dvojica“, reče Hju. „Proverite vrata studija pre no

što krenete.“Proverili smo ih. Obišli smo i ambar. Našao sam vremena da

podelim kriške jabuka konjima, iako je meni najdraži Bartlbi uginuopre tri godine. Sneg je gusto padao, kad sam odbacio Mukija dokuće, a vetar duvao najmanje pedeset na sat. Centar Nederlanda bioje pust. Semafori su se ljuljali, a smetovi skupljali na vratima odavnozatvorenih radnji.„Požuri kući!“, povikao je Muki, da bi nadjačao vetar. Vezao je

maramu preko usta i nosa. Zbog nje je ličio na prestarelogodmetnika.Poslušao sam ga. Vetar mi je čitavim putem šamarao kola kao

razgoropađeni nasilnik. Gurao me je još jače dok sam koračaopločnikom, privijajući kragnu uz moje glatko izbrijano lice,nepripremljeno za zimu u Koloradu, koja je navalila punom snagom.Morao sam da zatvorim vrata obema rukama, kad sam ušao uzgradu.

Proverio sam poštansko sanduče i u njemu našao samo jednopismo. Znao sam od koga je. Džejkobsov rukopis postao je drhtav iisprekidan, ali je i dalje bio prepoznatljiv. Jedino iznenađenjepredstavljala je adresa pošiljaoca: Post-restant, Moton, Mejn. Nijebio baš u mom rodnom gradu, već odmah pored njega. Bio jepreviše blizu da bih se dobro osećao.Tapkao sam kovertom po dlanu. Zamalo što nisam poslušao prvi

impuls, koji mi je nalagao da ga iscepam na komade, otvorim ulaznavrata i pustim da ga vetar razveje. Još zamišljam kako to radim -svakoga dana, ponekad svakog sata - pitajući se šta bi se promeniloda sam to učinio. Umesto toga sam ga okrenuo. Na poleđini je bilajedna rečenica, napisana drhtavom rukom. Želećeš da pročitaš ovo.Otvorio sam je, iako nisam želeo. Izvukao sam komad papira,

zamotan oko manje koverte. Na drugoj koverti je pisalo: Pročitajmoje pismo pre no što je otvoriš. Tako sam i učinio.Boga mi, tako sam učinio.

Četvrti mart, 2014. godineDragi Džejmi,Nabavio sam obe tvoje elektronske adrese, poslovnu i

privatnu (imam svoje metode, kao što znaš), ali star samčovek, sa staračkim navikama. Takođe verujem da se važniposlovi obavljaju po mogućstvu svojeručno napisanimpismima. Kao što vidiš, još mogu da ih pišem „svojeručno“iako ne znam koliko dugo ću biti za to sposoban. Ujesen2012. godine doživeo sam manji moždani udar, i još jedan,ozbiljniji, prošlog leta. Nadam se da ćeš mi oprostiti zbogjadnog rukopisa.Postoji još jedan razlog što ti se obraćam pismenim

putem. Elektronska pisma lako se brišu. Malo teže je uništitipismo napisano nalivperom i mastilom. Dodaću redak napoleđini koverte da bih povećao šansu da ovo pročitaš.Poslaću glasnika ako ne dobijem odgovor. Ne želim da točinim, pošto nemam mnogo vremena.

Glasnik. To mi se nije dopadalo.Prilikom poslednjeg susreta zamolio sam te da stupiš u

moju službu kao pomoćnik. Odbio si. Ponovo te molim.Ovog puta siguran sam da ćeš se složiti. Moraš se složiti,

pošto je moj posao u poslednjoj etapi. Preostao je samo jošjedan eksperiment. Siguran sam da će uspeti, ali se neusuđujem da nastavim sam. Potrebna mi je pomoć i, što jepodjednako važno, svedok. Veruj mi kad ti kažem da jetvoja uloga u tom eksperimentu gotovo ravna mojoj.Misliš da ćeš reći ne, ali te ja prilično dobro poznajem,

stari prijatelju, i verujem da ćeš se predomisliti nakon štopročitaš priloženo pismo.Sve najbolje,Čarls D. Džejkobs

Vetar je urlao, a sneg udarao po staklenim površinama na ulaznimvratima kao fini pesak. Put do Boldera uskoro će biti zatvoren, akoveć nije. Držao sam manji koverat, razmišljajući nešto se desilo.Nisam hteo da znam šta, ali sam osećao da je prekasno zapovratak. Sedeo sam na stepenicama koje su vodile do mog stana.Otvorio sam ga kad je naročito snažan nalet vetra pogodio zgradu.Rukopis je bio drhtav poput Džejkobsovog. Odmah sam znao komepripada. Kako i ne bih, kad sam dobijao ljubavna pisma, od kojih suneka bila veoma vrela, ispisana istom rukom. Stomak mi jeomekšao. Na trenutak sam pomislio da ću izgubiti svest. Spustiosam glavu, pokrio oči i stisnuo slepoočnice slobodnom rukom. Bilomi je pomalo žao kad je napad slabosti prošao.Pročitao sam pismo.

Dvadeset peti februar, 2014. godine Dragi pastoreDžejkobse,

Vi ste mi poslednja nada.Znajte da pomišljam da sam luda dok pišem ove redove.

Pokušavam da doprem do vas zato što me je prijateljicaDženi Noulton na to nagovorila. Ona je medicinska sestra.Kaže da ne veruje u čudesna izlečenja (iako veruje uBoga). Pre nekoliko godina otišla je na jednu od vašihisceliteljskih priredbi u Providensu. Izlečili ste njen artritis,koji je bio tako ozbiljan da je jedva otvarala i zatvarala šake.Zbog njega se navukla na lekove protiv bolova. Rekla mi je:„Govorila sam sebi da samo želim da čujem Ala Stemperakako peva, jer sam imala sve njegove ploče s Vo-Lajtsima,ali duboko u sebi morala sam znati razlog zbog kog sam

tamo otišla, zbog kog sam stala u red, kad je pitao ima lionih koji žele da budu izlečeni.“ Rekla je da se nakon štoste dodirnuli njene slepoočnice prstenjem nije rešila samoobogaljujućeg bola u rukama i nogama već i potrebe zalekovima protiv bolova. Bilo mi je još teže da poverujem u tood izlečenja artritisa, zato što u mojoj okolini ima ljudi kojikoriste te pilule, i stoga znam da je veoma teško „ratosiljatise te navike“.Pastore Džejkobse, imam rak pluća. Izgubila sam kosu na

zračenju. Neprestano sam povraćala za vremehemioterapije (izgubila sam 30 kilograma). Rak je opstao iposle tri paklena tretmana. Doktor želi da me operiše iodstrani jedno plućno krilo. Moja prijateljica Dženi posadilame je u stolicu i rekla: „Saopštiću ti tešku istinu, dušice. Tojoperaciji pribegavaju kad je suviše kasno. Odlučuju se zanju u nedostatku drugih rešenja.“

Okrenuo sam papir. Glava me je zabolela. Po prvi put u mnogogodina poželeo sam da se uradim. U takvom stanju mogao bih dapogledam potpis koji me je čekao na dnu teksta a da ne vrisnem.

Dženi kaže da je pogledala vaša izlečenja na internetu i daima više onih koja se mogu smatrati potvrđenim. Znam daviše ne putujete po zemlji. Možda ste penzionisani, amožda i niste među živima (iako se molim da nije tako, zavaše, kao i za moje dobro). Čak i ako ste živi i zdravi,možda ne čitate elektronsku poštu. Znam da je ovaj potezsličan stavljaju poruke u bocu i bacanju preko ogradeplovila, ali nešto - ne samo Dženi - nagoni me da pokušam.Naposletku, ponekad neka od tih boca ispliva na obalu ineko pročita poruku.Odbila sam operaciju. Vi ste moja poslednja nada. Znam

da je ona tanušna, i verovatno budalasta, ali u Bibliji piše:„Sve je moguće pomoću vere“, Čekaću vaš odgovor... ili ganeću dočekati. Neka vas Bog blagoslovi i poživi, ma šta sedesilo.Vaša, nade puna Astrid Soderberg Morgan Pič roud 17Mt. Desert Ajland, Mejn 04660(207) 555-6454

Astrid. Blagi bože.Ponovo Astrid, posle toliko godina. Zatvorio sam oči. Video sam je

kako stoji ispod protivpožarnog stepeništa, mladog i lepog lica,oivičenog kapuljačom zimske jakne.Otvorio sam oči i pročitao poruku koju je Džejkobs ispisao ispod

njene adrese.Video sam njen karton i najnovije snimke sa skenera. U

poslednjem pismu dao sam ti do znanja da imam svojihmetoda. Radijacija i hemioterapija smanjili su tumor nalevom plućnom krilu, ali ga nisu uklonili. Pojavile su setačke na desnom plućnom krilu. U teškom je stanju, alimogu je spasti. Veruj mi kad ti kažem. Znaj da je taj oblikraka kao požar u suvom šipražju - brzo se kreće. Nemamnogo vremena. Moraš doneti odluku bez otezanja.

Ako vremena zaista ima tako prokleto malo, pitao sam se, zašto menisi pozvao telefonom ili poslao ugovor s đavolom ekspresnompoštom?Znao sam zašto nije tako postupio. Hteo je da budem u vremenskoj

stisci, jer nije mario za Astrid. Ona je bila samo pion u njegovoj partijišaha. Ja sam, s druge strane, bio jedna među figurama u drugomredu. Bio sam siguran u to, iako su mi razlozi bili nepoznati.Pismo mi je podrhtavalo u ruci dok sam čitao poslednje retke.

Ukoliko se složiš da mi pomogneš da završim posao ovogleta, tvoja stara prijateljica (i možda, ljubavnica) bićespasena, a rak uklonjen iz njenog tela. Pustiću je da umreako odbiješ da radiš za mene. Znam da ti ovo zvučiokrutno, čak monstruozno. Ne bi se tako osećao kad bi bioupoznat s nemerljivom važnošću mog rada. Da, čak i ti bise tako osećao! Ispod poslednjeg reda naći ćeš mojebrojeve telefona. Pored mene je, dok ovo pišem, brojgospođice Soderberg. Ukoliko me pozoveš - s povoljnimodgovorom, naravno - ja ću pozvati nju.Izbor je tvoj, Džejmi.

Dva minuta sedeo sam na stepenicama. Duboko sam disao,čekajući da mi srce uspori. Neprestano sam mislio na njene bokovekoji se trljaju o moje, na moj kurac, nabrekao i tvrd kao armaturna

žica, i na njenu ruku koja me miluje po zadnjem delu vrata dok miuduvava dim cigarete u usta.Konačno sam ustao. Uspeo sam se stepenicama do stana. Dva

pisma su mi se ljuljala u ruci. Stepenice nisu bile duge, niti strme. Biosam u dobroj kondiciji od vožnje biciklom. Ipak sam morao dva putada stanem i da se odmorim, da bih povratio dah, pre no što sam seuspeo uz njih. Ruka mi je toliko drhtala da sam morao da je primirimdrugom pre no što sam gurnuo ključ u bravu.Dan je bio mračan, a moj stan pun senki. Nisam se trudio da palim

svetlo. Najbolje je da ono što moram obavim što pre. Uzeo samtelefon, legao na kauč i pozvao Džejkobsov mobilni. Pozvonio jesamo jednom.„Zdravo, Džejmi“, rekao je.„Kopilanu“, rekao sam. „Jebeni kopilanu!“„I meni je drago što te čujem. Šta si odlučio?“Koliko toga je znao o nama? Jesam li mu ikad išta rekao? Da li mu

je Astrid nešto rekla? Ako nije, koliko toga je iskopao? Nisam znao, inije bilo važno. Iz tona njegovog glasa bilo mi je jasno da pita tekreda radi.Rekao sam mu da sam spreman da dođem kod njega što pre.„Dođi, ali samo pod uslovom da to želiš. Drago mi je što ćeš doći,

iako mi nećeš biti potreban do jula. Možda je bolje da je ne vidiš...mislim, u ovom izdanju...“„Doći ću avionom čim se vremenske prilike poboljšaju. Samo

napred... ako možeš da izvedeš to tvoje pre nego što tamo dođem...da je središ... da je izlečiš. Ali nemoj da je pustiš da ode s mesta nakom se nalaziš pre no što je vidim. Ni u kom slučaju.“„Ne veruješ mi, zar ne?“ Zvučao je beskrajno tužno. Nisam obraćao

pažnju na to. Bio je majstor u projektovanju osećanja.„Zašto bih, Čarli? Video sam te na delu.“Uzdahnuo je. Vetar je duvao ljuljajući zgradu i zavijajući ispod

streha.„Gde si u Motonu?“, pitao sam... ali, kao Džejkobs, samo reda radi.

Život je točak, uvek se vraća u početni položaj.

XI

KOZJA PLANINA. ONA ČEKA. LOŠE VESTI IZMISURIJA

Tako sam, nešto više od šest meseci nakon kratkog objedinjavanjaHromiranih ruža, opet sleteo na portlandski aerodrom i ponovokrenuo put Oblasti Kasl na severu. Ovo puta nisam otišao u Harlou.Na osam kilometara od rodnog mesta skrenuo sam s Devetke na putka Kozjoj planini. Dan je bio topao. Mejn je upravo prošao kroz svojuprolećnu mećavu. Odasvud su dopirali muzikalni zvuci topljenjasnega i žuborenja vode. Borovi i smrče sezali su ka drumu. Grane suim se sagibale pod težinom snega. Put je bio očišćen. Vlažno seblistao na popodnevnom suncu.Pauzirao sam nekoliko minuta u Longmedouu, na mestu brojnih

piknika Udruženja metodističke mladeži. Još duže sam se zadržaona odvajanju za Skajtop. Nisam imao vremena da posetim ruševnukolibu gde smo Astrid i ja izgubili nevinost. Ne bih mogao da jeposetim čak i da sam ga imao. Nekad pošljunčani put sad je bioasfaltiran, ali je na njegovom početku bila robusna drvena kapijazabravljena debelim lancem. Pored nje je bio veliki znak s natpisom:APSOLUTNO ZABRANJEN PROLAZ i PREKRŠIOCI ĆE BITIGONJENI SUDSKIM PUTEM, za slučaj da poruka koju je upućivalakapija nije pravilno shvaćena.Posle kilometar i po stigao sam do kapije odmarališta Kozja

planina. Put nije bio zaprečen, ali je kod stražarske kućice bio čuvaru smeđoj uniformi, i s tankom jaknom. Otkopčao je jaknu, moždazato što je dan bio topao, a možda da bi svaki putnik namernikmogao da vidi futrolu pištolja na boku. Izgleda da je voleo oružjevelikog kalibra.Spustio sam prozor. Vrata na stražarskoj kući otvorila su se pre

nego što me je čuvar zapitao za ime. Čarli Džejkobs pojavio se na

njima. Ni široka zimska jakna nije mogla da sakrije koliko malo je odnjega ostalo. Kad smo se poslednji put sreli, bio je mršav. Moja staramirodija u svakoj čorbi hramala je ozbiljnije no ikad. Osmeh koji jenesumnjivo smatrao toplim i srdačnim zbog ukočene leve strane licaviše je ličio na kez. Šlog, pomislio sam.„Džejmi, drago mi je što te vidim!“ Pružio mi je ruku. Prodrmao sam

je... iako ne bez zazora. „Mislio sam da ćeš doći sutra.“„U Koloradu se aerodromi brzo otvaraju posle oluje.“„Siguran sam da je tako. Siguran sam. Mogu li da se povezem s

tobom?“ Klimnuo je čuvaru. „Sem me je dovezao u kolicima za golf.U stražarskoj kući je grejalica, ali se brzo prehladim, čak i na ovakotoplom prolećnom danu. Sećaš li se kako samo zvali prolećni sneg,Džejmi?“„Sirotinjsko đubrivo“, rekao sam. „Hajde, upadaj.“Hramajući, obišao je oko automobila. Oštro je odgurnuo Sema kad

je pokušao da ga pridrži. Lice mu se ukočilo, teško je hramao, ali je ipored toga bio prilično hitar. Čovek s misijom, pomislio sam.Spustio se na sedište s uzdahom olakšanja. Pojačao je grejanje i

protrljao kvrgave šake na vazdušnoj struji iz otvora za ventilacijuispred suvozačevog sedišta, kao čovek koji greje ruke na vatri.„Nadam se da ti grejanje ne smeta.“„Samo ti uživaj.“„Zar te ovo ne podseća na prilaz Lačisu?“ pitao je. Trljao je ruke,

proizvodeći neprijatan papirnati zvuk. „Mene podseća.“„Pa... tamo nema ovoga.“ Pokazao sam ulevo, na mesto gde je

nekad bila srednje teška skijaška staza zvana Smoki trejl ili Smokitvist. Jedan kabl na žičari se prekinuo. Nekoliko stolica ležalo jepoluzatrpano u smetu. Verovatno će ostati u njemu još pet sedmicaako se sneg ne istopi.„Ružan prizor“, složio se, „ali popravka ne bi imala smisla. Ukloniću

sve žičare kad se sneg otopi. Moji skijaški dani su odbrojani, zar ne?Jesi li ikad bio ovde u detinjstvu, Džejmi?“Bio sam, pet-šet puta. Dolazio sam s Konom i Terijem, i njihovim

imućnim prijateljima. Nisam bio raspoložen za čavrljanje. „Da li jeovde?“„Jeste. Stigla je oko podneva. Dovela ju je prijateljica, Dženi

Noulton. Nadale su se da će doći juče. Oluja je bila znatno gora dole

na istoku. Reći ću ti, pre nego što me pitaš - ne, nisam je lečio.Sirotica je iscrpljena. Sutra će biti dovoljno vremena za to i zaviđenje s tobom. Danas ćeš moći da je vidiš kad bude jela utrpezariji, ono malo što može da pojede. Restoran je pokrivenkamerama.“Hteo sam da mu kažem šta mislim o tome, ali je on podigao ruku.„Polako, prijatelju. Nisam ih ja postavio. Bile su ovde kad sam kupio

odmaralište. Verujem da ih je uprava koristila da bi bila sigurna da seosoblje ponaša u skladu s njenim zahtevima.“ Njegov izvitopereniosmeh je više no ikad ličio na zlobno cerekanje. Ne verujem da je tobio pogrešan utisak.„Naslađuješ li se?“, pitao sam. „Jesi li me zato naterao da dođem

ovamo?“„Ni u kom slučaju.“ Pogledao je snežne nanose koji su se topili s

obe strane druma. Zatim se okrenuo prema meni i progovorio: „Pa...možda. Samo malo. Bio si tako odlučan i samouveren prilikomnašeg poslednjeg susreta. Tako ohol.“Više nisam bio odlučan i samouveren, a ponajmanje ohol. Osećao

sam se kao životinja u zamci. Došao sam zbog devojke koju nisamvideo četrdeset godina, zbog žene što je godinama kupovala vlastitupropast, paklicu po paklicu, u najbližoj prodavnici ili apoteci u KaslRoku, gde su se prodavale i cigarete. Morali ste da idete do zadnjegdela radnje da biste kupili lekove. Život zaista ume da bude ironičan,pomislio sam dok sam zamišljao kako izbacujem Džejkobsa u sneg,okrećem automobil i odlazim bez osvrtanja. To je bila prokletoprivlačna ideja.„Da li bi je pustio da umre?“„Bih.“ Još je trljao ruke na toploj vazdušnoj struji iz klima-uređaja.

Zamišljao sam kako grabim jednu od njih i lomim te izobličene prstekao hlebne štapiće.„Zašto? Šta me čini tako važnim u tvojim očima?“„Važan si zato što si ti moja sudbina. Mislim da sam to znao čim

sam te video kako klečiš i prevrćeš suvu zemlju ispred kuće.“Govorio je strpljivim tonom istinskog vernika. Ili luđaka. Moždaizmeđu te dve kategorije i nema razlike. „Bio sam potpuno sigurankad si se pojavio u Talsi.“

„Šta radiš, Čarli? Zbog čega sam ti potreban ovog leta?“ Već sammu postavio to pitanje. Bilo je i drugih koje nisam smeo da postavim.Koliko je to opasno? Znaš li to? Mariš li za to?Izgledalo mi je da odlučuje da li da mi odgovori... ali nikad nisam

mogao da pogodim o čemu razmišlja, stvarno nikada. Tad se prednama ukazalo odmaralište na Kozjoj planini - još veće od Lačisa.Ružna zgrada savremenih linija predstavljala je neuspeluarhitektonsku kreaciju u stilu Frenka Lojda Rajta. Verovatno jeimućnim posetiocima željnim odmora i razonode šezdesetih godinaizgledala moderno, čak futuristički. Danas je ličila na nakaznogkubističkog dinosaurusa, staklenih očiju.„Ah!“, rekao je. „Tu smo. Siguran sam da želiš da se osvežiš i

odmoriš. Znam da će meni odmor dobro doći. Tvoj dolazakpredstavlja vrlo uzbudljivo i zamorno iskustvo. Smestiću te uApartman Snou na drugom spratu. Rudi će ti pokazati put do njega.“

Rudi Keli bio je planina od čoveka u izbledelim farmerkama, širokojsivoj majici, i belim platnenim cipelama karakterističnim zamedicinske radnike. Predstavio se kao bolničar i pomoćnikgospodina Džejkobsa. Ako je suditi po njegovom stasu, mogao je bitii njegov telohranitelj. Njegov stisak ruke nije imao ničeg zajedničkogs mlitavim ribljim pozdravom muzičara.Kao klinac stizao sam najdalje do predvorja odmarališta. Jednom

sam i ručao u njemu s Konom i porodicom jednog od njegovihprijatelja (užasnut da ne upotrebim pogrešnu viljušku ili da neuprljam košulju), ali nikad nisam bio na spratovima. Lift je bio bučnastara kanta, drevna sprava koja se u strašnim romanima uvekzaglavljuje između spratova. Odlučio sam da ga zaobilazim i koristimstepenice.Grejanje je bilo dobro (nesumnjivo zahvaljujući Džejkobsovom

tajnom elektricitetu). Video sam tragove nekoliko nevešto izvedenihpopravki. Sva svetla su radila. Podne daske nisu škripale, ali jezgrada delovala pusto. Apartman Snou bio je na kraju hodnika.Pogled iz prostrane dnevne sobe mogao se meriti s onim saSkajtopa. Tapete su na nekoliko mesta bile vlažne. Blagi miris budizamenio je aromu sveže boje i voska za podove iz predvorja.

„Gospodin Džejkobs voleo bi da mu se pridružite na večeri, unjegovom apartmanu u šest časova“, rekao je Rudi tihim i bezbojnimglasom. Ličio je na robijaša u zatvorskom filmu - ne na onog štoplanira bekstvo, već na rmpaliju iz reda za vešala koji će pobiti svestražare ako pokušaju da spreče begunce. „Odgovara li vam to?“„Odgovara mi“, rekao sam. Zaključao sam vrata za njim.

Istuširao sam se - tople vode bilo je u izobilju i naišla je odmah - iobukao čistu odeću. Ostalo mi je još dosta vremena. Legao sampreko pokrivača na ogromnom krevetu. Prethodne noći nisam dobrospavao. Nikad nisam mogao da spavam u avionu. Dremka bi midobro došla, ali nisam mogao da zaspim. Neprestano sam mislio oAstrid - kakva je nekad bila, i kakva sad mora biti. Bila je u istojzgradi sa mnom, dva sprata niže.Bio sam budan i obučen kad je Rudi u dva minuta do šest tiho

zakucao na vrata mog apartmana. Na moj predlog da idemostepenicama osmehnuo se, nemo poručujući da zna da prepoznakukavicu. „Lift je potpuno bezbedan, gospodine. Popravio ga jegospodin Džejkobs lično. Stara pokretna kutija bila je pri vrhu spiskapopravki.“Nisam negodovao. Zapazio sam da moj davnašnji poznanik više

nije prečasni, propovednik ili pastor. Pred kraj života postao je staridobri gospodin. Krvni pritisak merio mu je tip koji je ličio na VinaDizela posle neuspele plastične operacije.Džejkobsov apartman bio je u prizemlju zapadnog krila. Čekao me

je u tamnom odelu s belom košuljom, otkopčanog okovratnika. Ustaoje da me pozdravi. Ponovo je na usnama imao jednostraniizvitopereni osmeh. „Hvala, Rudi. Hoćeš li reći Normi da ćemo bitispremni da jedemo za petnaest minuta?“Rudi je klimnuo pre no što se udaljio. Džejkobs se okrenuo prema

meni. Još se osmehivao i trljao ruke, proizvodeći neprijatan suvizvuk. Kroz prozor se videla staza za skijanje pod prolećnim snegom,bez svetala i skijaša. Spuštala se u tamu, kao auto-put za bestragiju.„Bojim se da za večeru imamo samo supu i salatu. Pre dve godineodrekao sam se mesa. Stvara masne naslage u mozgu.“„Supa i salata su dobar izbor.“„Biće i domaćeg hleba. Norma ga mesi i peče. Odličan je.“

„Zvuči dobro. Voleo bih da vidim Astrid, Čarli.“„Norma će oko sedam časova poslužiti nju i njenu prijateljicu Dženi

Noulton. Gospođica Noulton daće Astrid lekove protiv bolova nakonobroka. Pomoći će joj da ode u toalet pre spavanja. Nije htela dačuje kad sam joj rekao da Rudi može da pomogne oko ovih poslova.Avaj, Dženi Noulton više mi ne veruje.“Pomislio sam na Astridino pismo. „Iako si je izlečio od artritisa?“„Izlečio ju je pastor Deni. Gospođica Noulton postala je sumnjičava

otkad sam se odrekao religioznog instrumentarijuma. Nisam to kriood njih. Morao sam da im kažem istinu. Izgleda da ona ima takvodejstvo, Džejmi. Čini ljude sumnjičavim.“„Pati li Dženi Noulton od propratnih efekata?“„Ni u kom slučaju. Jednostavno se ne oseća sigurnom bez

čudotvornih mambo-džambo elemenata. Dođi u moju radnu sobukad si već pomenuo propratne efekte. Hteo bih da ti pokažem nešto.Prekratićemo vreme dok večera ne bude poslužena.“Radna soba bila je omanja niša u predvorju apartmana. Uključio je

kompjuter s veoma velikim ekranom. Na njemu su se pojavili konji ugalopu. Namrštio se dok je sedao i udario po dirci na tastaturi. Konjisu nestali pred plavom pozadinom s dva dosijea s oznakama A i B.Kliknuo je na dosije A, otkrivajući spisak imena i adresa poredanih

po abecednom redu. Spisak je počeo da se kreće umerenombrzinom kad je pritisnuo dugme. „Znaš li ko su ovi ljudi?“„Pretpostavljam da su to oni koje si izlečio.“„To su potvrđena izlečenja. Svima je električna struja prošla kroz

mozak - ali ne ona koju bi električari prepoznali. Ima ih tri hiljade sto.Veruješ li mi na reč?“„Verujem ti.“Okrenuo se da bi me pogledao, iako ga je taj pokret skupo koštao.

„Stvarno tako misliš?“„Mislim.“Izgledao je zahvalno kad je zatvorio dosije A i otvorio onaj s

oznakom B. I u njemu su bila imena i adrese, poredane poabecednom redu. Spisak se ovog puta kretao dovoljno sporo darazaberem neka poznata imena. Stefan Dru, kompulzivni šetač; EmilKlajn, žderač zemlje; Patriša Farmingdejl, žena koja je sipala so u

oči. Ovaj spisak bio je mnogo kraći od prvog. Pročitao sam imeRoberta Rajvarda pre nego što je stigao do kraja.„Na ovom spisku su ljudi s ozbiljnim propratnim efektima posle

izlečenja. Na njemu je osamdeset sedam imena. Verujem da sam tiprilikom poslednjeg susreta rekao da takvi čine manje od tri procentaukupnog broja izlečenih. Nekada je u dosijeu B bilo više od stosedamdeset imena. Problemi su se u najvećem broju slučajeva svremenom povukli. Ti si jedan od takvih slučajeva. Pre osam meseciprestao sam da pratim izlečene. Siguran sam da bi spisak bio joškraći da nisam to učinio. Ljudsko telo oporavlja se izuzetno dobro odtrauma. S pravilnom primenom novog elektriciteta na korteks inervno stablo, ta sposobnost postaje bezgranična.“„Koga pokušavaš da ubediš svojom pričom? Mene ili sebe?“Gadljivo je uzdahnuo. „Pokušavam da ti omogućim da shvatiš šta

radim. Radije bih sarađivao s poletnim umesto nevoljnimpomoćnikom.“„Ovde sam. Učiniću ono što sam obećao... ako izlečiš Astrid.

Zadovolji se time.“Neko je tiho pokucao na vrata.„Uđi“, reče Džejkobs.U apartman je ušla punačka prilika, u jednostavnoj crnoj haljini,

slična dobroj baki iz dečjih priča. Imala je sitne budne oči detektiva urobnoj kući. Spustila je poslužavnik na sto u predvorju i prekrstilaruke na grudima. Džejkobs je ustao s još jednom bolnom grimasom.Zateturao se. Uhvatio sam ga za lakat i pridržao. To je bio moj prviposao u ulozi njegovog pomoćnika na početku nove etape našihživota. Zahvalio mi se. Izašli smo iz radne sobe.„Norma, sa zadovoljstvom ti predstavljam Džejmija Mortona.

Praviće nam društvo i na doručku sutra ujutru. Vratiće se ovog letada bi proveo duže vreme s nama.“„Veoma mi je drago“, rekla je. Pružila mi je ruku. Protresao sam je.„Ne znaš kakvu pobedu ovo rukovanje predstavlja za Normu“, reče

Džejkobs. „Od detinjstva je gajila duboku averziju prema dodirivanjuljudi. Imam li pravo, draga moja? Problem nije bio fizičke većpsihološke prirode. Sad je izlečena. Mislim da je to zanimljivo, zarne?“

Rekao sam Normi da mi je zadovoljstvo što sam je upoznao. Držaosam je za ruku trenutak duže no što je bilo neophodno. Pustio samje kad sam video da se oseća sve nelagodnije. Izlečena je, ali nesasvim. I to je bilo zanimljivo.„Moram da požurim, gospodine Džejkobse. Gospođica Noulton

rekla mi je da će nešto ranije dovesti pacijentkinju na večeru.“„U redu, Norma. Hvala ti.“Otišla je. Jeli smo. Teško sam vario laki obrok. Imao sam osećaj da

su mi nervi ogoljeni i da me peku po koži. Džejkobs je poletnoispraznio činiju supe, kao da me izaziva apetitom. Spremao se dauzme novu krišku hleba kad je pogledao na sat i odmakao stolicu odstola.„Pođi za mnom“, rekao je. „Mislim da je vreme da vidiš prijateljicu.“

Na vratima preko puta pisalo je SAMO ZA OSOBLJEODMARALIŠTA. Džejkobs me je uveo u veliku kancelariju s golimstolom i praznim policama. Vrata sledeće kancelarije bila suzaključana.Rekao je: „Moje osoblje se, ne računajući bezbednosnu kompaniju

koja obezbeđuje dvadesetčetvoročasovni nadzor na kapiji, sastojiisključivo od Rudija i Norme. Verujem oboma, ali ne vidim nikakvupotrebu da ih stavim u iskušenje. Dobro znaš da je nagon zanadziranjem nekog ko nadzora nije svestan prilično snažan?“Nisam odgovorio. Nisam bio siguran da mogu. Usta su mi bila suva

kao stari tepih. U ovoj kancelariji bila su tri reda po četiri monitora.Džejkobs je pritisnuo dugme na RESTORANSKOJ KAMERI 3.„Verujem da nam je ova potrebna.“ Zvučao je veselo, kao mešavinapastora Denija i vašarskog najavljivača.Činilo mi se da sam čitavu večnost čekao crnobelu sliku. Restoran

je bio veliki, s najmanje pedeset stolova. Samo je jedan bio zauzet.Dve žene su sedele za njim. Isprva sam video samo Dženi Noulton,zato što je Norma telom zaklanjala drugu gošću dok je serviralasupu. Dženi je bila lepa tamnokosa žena od pedeset i nešto. Videosam kako joj se usta miču u nemom hvala vam. Norma je klimnulaglavom, uspravila se i uzmakla od stola. Nakon toga mogao sam davidim ono što je ostalo od prve devojke koju sam voleo.

Da je ovo ljubavni roman, napisao bih nešto poput: „Njena lepota jeopstala. Samo se promenila usled protoka vremena i napretkabolesti.“ Voleo bih da mogu da napišem tako nešto, ali bi sve štosam dosad rekao izgubilo na verodostojnosti ukoliko bih sada lagao.Astrid u invalidskim kolicima ličila je na staru vešticu, a njeno lice na

kesu samrtno bledog mesa, s kog su tamne oči ravnodušnoposmatrale hranu koja je očigledno nije ni najmanje zanimala. Njenadružbenica natakla joj je veliku pletenu kapu na glavu. Kliznula je najednu stranu, otkrivajući ćelavu lobanju prekrivenu oskudnim belimpramenovima.Podigla je kašiku mršavom rukom, koja se svela na kosti i tetive.

Odmah zatim ju je spustila. Tamnokosa žena ju je sokolila.Samrtnički bledo stvorenje je klimnulo. Kapa joj je pala kad je toučinila, ali ona to nije opazila. Spustila je kašiku u supu. Polako ju jepodigla ka ustima. Najveći deo tereta prosuo se na putovanju.Posrkala je ostatak, napućivši usne kao pokojni Bartlbi kad je uzimaokomad jabuke iz moje ruke.Kolena su mi popustila. Pao bih na pod da nije bilo stolice ispred

gomile monitora. Džejkobs je stajao pored mene s deformisanimrukama skrštenim na leđima. Ljuljao se napred-nazad s blagimosmehom.Osetio sam izvesno olakšanje. Moram to da priznam da bi ovo bilo

istinito, a ne romansirano svedočanstvo. Proisticalo je iz saznanja danikad neću morati da odradim svoj deo pogodbe sa đavolom zato štose žena u invalidskim kolicima nikad neće oporaviti. Rak, taj pitbulmeđu bolestima, zgrabio ju je svojim kandžama. Ujedao ju je i kidao.Neće se zaustaviti sve dok je ne iskida u komadiće.„Isključi“, prošaptao sam.Džejkobs se nagnuo ka meni. „Šta si rekao? Moje uši u poslednje

vreme nisu naročito po...“„Savršeno dobro si me čuo, Čarli. Isključi.“Poslušao me je.

Ljubili smo se ispod protivpožarnih stepenica u Jurika Grandžu broj7 dok je sneg padao. Astrid mi je uduvala dim od cigarete u usta dokje vrhom jezika išla napred-nazad, prvo duž gornje usne, a zatim

iznutra. Nežno je milovala moje desni. Stiskao sam joj dojku, iakonisam osećao bogzna šta zbog zimske jakne.Ljubi me zauvek, pomislio sam. Ljubi me zauvek, da ne moram

videti dokle su nas godine dovele i šta si u međuvremenu postala.Ali nijedan poljubac ne traje zauvek. Povukla se unazad. Ugledao

sam pepeljasto lice oivičeno krznom kapuljače, zamućene oči iotromboljene usne. Jezik koji je do malopre bio u mojim ustima sadje bio crn i oljušten. Ljubio sam leš.A možda i nisam, zato što su se usne razvukle u kez.„Nešto se desilo“, reče Astrid. „Imam li pravo, Džejmi? Nešto se

desilo, Majka će uskoro biti ovde.“

Naglo sam se prenuo iz sna. Stajao sam u uglu sobe, potpuno nag,iako sam legao da spavam u gaćicama. Desnicom sam stiskaoolovku s noćnog stočića. Bockao sam levu podlakticu, gde je bilomalo, ali rastuće sazvežđe plavih tačaka. Ispustio sam je na pod.Zateturao sam se unazad.To je stres, pomislio sam. Stres je prizvao Hjuove prizmatike, u šatri

u Oblasti Noris. On je i noćas odigrao glavnu ulogu. Takođe, nisisipao so u oči, niti si otišao napolje da jedeš zemlju.Bilo je četiri i petnaest ujutru. To je ono mrtvo doba kad je prekasno

da se ponovo zaspi, a prerano da se ustane i zablista. Izvadio samknjigu iz manje od dve torbe. Seo sam pored prozora i počeo dačitam. Oči su mi registrovale reči, baš kao što su mi usta registrovalaNorminu supu i salatu: bez svesti o ukusu. Posle izvesnog vremenaprestao sam da pokušavam. Zagledao sam se u tamu čekajući zoru.Čekanje je trajalo dugo.

Doručkovao sam u Džejkobsovom apartmanu... ako kriška tosta ipola šolje čaja zaslužuju to ime. Čarli je pak junački napredovaopreko salate od voća, kajgane i gomile prženih krompirića. Nije bilojasno gde će mu sve to stati. Na stolu pored vrata bila je kutija odmahagonija. Rekao mi je da je u njoj njegov isceliteljski alat.„Više ne koristim prstenje. Nije mi potrebno, nakon prestanka

isceliteljske karijere.“„Kada ćeš početi? Hoću da što pre odem odavde.“

„Počeću vrlo brzo. Tvoja stara prijateljica drema preko dana, alinoću retko spava. Prošla noć sigurno joj je bila naročito teška, jersam naložio gospođici Noulton da joj uskrati ponoćno sledovanjelekova protiv bolova. Morao sam, zato što smanjuju nivo moždanihtalasa. Obavićemo posao u istočnoj sobi. Najdraža mi je u ovo dobadana. Jutarnje svetlo bilo bi dovoljno da nas ponovo učini vernicimakad ne bismo znali da je bog samo profitabilna izmišljotina svetskezajednice crkava.“Nagnuo se napred. Pažljivo me je posmatrao.„Nema potrebe da učestvuješ u njenom izlečenju. Video sam koliko

si se sinoć potresao. Tvoja pomoć neće mi biti potrebna pre leta.Rudi ili gospođica Noulton mogu mi se naći ovog jutra. Zašto ne biskoknuo do Harloua da posetiš brata i njegovu porodicu? Vrati sesutra. Po povratku ćeš videti sasvim drugačiju Astrid Soderbergukoliko me poslušaš.“Bojao sam se da odem. Čarli Džejkobs se, nakon napuštanja

Harloua, posvetio prevarantskoj karijeri. Kao pastor Deni, pokazivaoje svinjske džigerice, tvrdeći da su odstranjeni tumori. Takvi postupcine ulivaju poverenje. Ko mi garantuje da je izmrcvarena žena uinvalidskim kolicima Astrid Soderberg?Srce mi je poručivalo da jeste, ali mi je glava govorila da moram biti

oprezan i da ne smem nikom verovati. Noultonova bi mogla bitinjegova saučesnica. Znao sam da će sledećih pola sata biti mučni,ali nisam imao nameru da se povučem i dozvolim Džejkobsu dainscenira lažno isceljenje. Ne bi mogao da ga izvede bez praveAstrid. Dugogodišnje uspešno bavljenje izlečenjima po šatramaomogućavalo mu je takav poduhvat, pogotovo ako je mojadavnašnja ljubav pod stare dane zapala u finansijske teškoće.To je, naravno, bio malo verovatan scenario. Sve se svodilo na to

da sam se osećao obaveznim da prisustvujem neizbežnom tužnomkraju žene koju sam u mladosti ludo voleo.„Ostaću.“„Kako god hoćeš.“ Osmehnuo se. U tom osmehu nije bilo ničeg

prezrivog, iako je moždanim udarom pogođena strana lica odbijalada sarađuje. „Biće mi zadovoljstvo da ponovo radimo zajedno. Kao ustara vremena u Talsi.“

Neko je tiho pokucao na vrata. Bio je to Rudi. „Žene su u istočnojsobi, gospodine Džejkobse. Gospođica Noulton kaže da će bitispremna kad i vi. Poručuje da nema mesta odlaganju, jer gospođicaSoderberg trpi strašne bolove.“

Išao sam pored Džejkobsa hodnikom, s kutijom od mahagonijaispod ruke. Stigli smo do istočnog krila. Pustio sam Džejkobsa dauđe. Ostao sam na vratima zato što su me nervi privremenoizneverili.Nije to opazio. Usmerio je svu pažnju - i zamašnu harizmu - na

žene. „Dženi i Astrid!“ obratio im se srdačnim glasom. „Mojenajdraže dame!“Dženi Noulton samo je ovlašno dodirnula njegovu pruženu ruku, što

je bilo dovoljno da uočim da su joj prsti pravi i nedirnuti artritisom.Astrid nije ni pokušala da podigne ruku. Zgrbljeno je sedela uinvalidskim kolicima. Zurila je u njega. Maska za kiseonik pokrivalajoj je donji deo lica. Na podu pored nje bio je rezervoar na točkićima.Dženi je nešto rekla Džejkobsu, previše tiho da bih čuo. Žustro je

klimnuo. „Slažem se, nema vremena za gubljenje. Džejmi, hoćešli...“ Okrenuo se i video da nisam tu. Nestrpljivo me je prizvao sebi.Dvanaest koraka delilo me je od središta sobe ispunjene blistavom

jutarnjom svetlošću. Dugo sam savlađivao to rastojanje. Imao samosećaj da hodam pod vodom.Astrid me je odmerila nezainteresovanim pogledom osobe koja troši

svu energiju u borbi s bolom. Nije me prepoznala. Spustila je pogledu krilo. Laknulo mi je. S trzajem je podigla glavu. Otvorila je usta izaprovidne maske. Pokrila je lice rukama i skinula masku. Samodelimično se radilo o neverici. Najviše je to bio užas što je vidim uovom stanju.Duže bi se krila iza svojih šaka da je snaga nije izdala. Zaplakala je

kad su joj pale u krilo. Suze su joj prale oči, podmlađujući ih. Svesumnje u njen identitet su nestale. To je bila Astrid. Mlada devojkakoju sam voleo sad je živela unutar staračkog, bolešćuupropašćenog tela.„Džejmi?“ Prozborila je promuklim glasom sličnim kreštanju čavke.Spustio sam se na koleno, kao da se spremam da je zaprosim. „Da,

dušice. To sam ja.“ Uhvatio sam je za ruku. Okrenuo sam je i

poljubio u dlan. Koža je bila hladna.„Trebalo bi da odeš. Ne želim da...“ Pluća su joj zviždala dok je

uvlačila vazduh u sebe. „... Da me gledaš ovakvu. Ne želim da meiko vidi u ovom izdanju.“„U redu je.“ Zato što će ti Čarls pomoći da ozdraviš, želeo sam da

dodam, ali nisam jer joj više nije bilo pomoći.Džejkobs je odveo Dženi u stranu da bi nam obezbedio privatnost.

Prokletstvo drugovanja s Čarlijem bilo je u tome što je ponekad znaobiti nežan i uviđavan.„Cigarete“, rekla je kreštavim glasom čavke. „Kako glup način da se

ubiješ. Još je gluplji kad pomislim da sam znala šta radim. Svi znajušta rade. Hoćeš da čuješ nešto baš smešno? Još ih želim.“Nasmejala se. Smeh se preobrazio u oštro bolno kašljanje.„Prokrijumčarila sam tri paklice u odmaralište. Dženi ih je našla ioduzela. Kao da će mi od toga biti bolje.“„Pst“, rekao sam.„Prestala sam. Sedam meseci nisam pušila. Prestala sam. Da je

beba preživela, možda bih zauvek prestala. Nešto...“ Zviždeći jeudahnula vazduh. „Nešto nam podvaljuje. Čvrsto verujem u to.“„Divno je videti te opet.“„Divan si lažov, Džejmi. Na osnovu čega te drži u šaci?“Ćutao sam.„Pa, nije važno.“ Položila je šaku na moj potiljak kao kad smo se

mazili. U jednom groznom trenutku pomislio sam da će pokušati dame poljubi tim umirućim usnama. „Sačuvao si kosu. Lepa je i gusta.Ja sam je izgubila. Na hemioterapiji.“„Izrašće ti.“„Ne, neće. Ovo su...“ Osvrnula se oko sebe. Dah joj je zviždao kao

dečja igračka. „... Ćorava posla. Pravim budalu od sebe.“Džejkobs nam je prišao sa Dženi. „Vreme je.“ Obratio se Astrid.

„Neće dugo trajati, draga moja, i neće boleti. Očekujem da ćeš seonesvestiti, ali većina se kasnije toga ne seća.“„Jedva čekam da zauvek izgubim svest“, rekla je Astrid. Slabašno

se osmehnula.„Još nije vreme za to. Nikad ne pružam apsolutne garancije, ali

verujem da će ti uskoro biti mnogo bolje. Počnimo, Džejmi. Otvorikutiju.“

Poslušao sam ga. Ugledao sam dve zdepaste čelične šipke scrnom plastikom na vrhu i belu kontrolnu kutiju s kliznim prekidačemna vrhu, u plišem obloženim udubljenjima. Kutija je izgledala isto kaoona koju je Džejkobs koristio kad smo Kler i ja odveli Kona kodnjega. Palo mi je na pamet da su od četiri prisutne osobe u sobi triidioti, a jedna luda.Džejkobs je izvukao šipke iz udubljenja. Spojio je vrhove od crne

plastike. „Džejmi, uzmi kontrolnu kutiju i pomeri taj klizni prekidačnajmanje što možeš, samo malčice. Čućeš škljocaj.“Razdvojio je vrhove šipki kad sam to učinio. Javila se sjajna plava

iskra i kratak ali moćan mmmm zvuk. Nije dopirao iz pravca šipki,već iz drugog kraja sobe, kao neka vrsta iščašene elektičneventrilokvencije.„Odlično“, reče Džejkobs. „Spremni smo za početak. Dženi, položi

ruke na Astridina ramena. Grčiće se. Ne želimo da padne na pod,zar ne?“„Gde su sveti prstenovi?“ pitala je Dženi. Svake sekunde je

izgledala i zvučala sve kolebljivije.„Šipke su bolje od prstenova. Mnogo su moćnije. Mnogo su svetije,

ako baš hoćeš. Stavi joj ruke na ramena, molim te.“„Nemoj da je spržiš strujom.“Astrid je progovorila grubim čavkastim glasom: „To je poslednja od

mojih briga, Džen.“„To se neće desiti“, reče Džejkobs svojim profesorskim glasom. „Ne

može. U ECT terapiji - u terapiji elektrošokovima, da se oslonim nalaički jezik - lekari koriste struju jačine sto pedeset volti. Ali ove...“,potapšao je šipke. „I pri punom opterećenju jedva bi pomerile iglumerača energije. Snagu koju ću crpsti - energiju prisutnu u ovoj sobii svuda oko nas - obični instrumenti ne mogu izmeriti. U osnovi jenespoznatljiva.“Nespoznatljiva nije bila reč koju sam hteo da čujem u ovom

trenutku.„Požuri, molim te“, reče Astrid. „Veoma sam umorna. Pacov mi se

ugnezdio u grudima. Podivljali pacov.“Džejkobs je pogledao Dženi. Oklevala je. „Na religioznim

okupljanjima nije bilo ovako. Nimalo nije ličilo na ovo.“

„Možda nije“, reče Džejkobs, „ali ovo nije religiozno okupljanje.Videćete. Stavi ruke na njena ramena, Dženi. Budi spremna da jesnažno pritisneš nadole. Nećeš je povrediti.“Poslušala ga je.Džejkobs je upravio pažnju na mene. „Pomerićeš prekidač kad

pritisnem vrhove šipki na Astridine slepoočnice. Broji škljocaje dokbudeš napredovao. Stani i čekaj instrukcije kad izbrojiš četvrti. Jesteli spremni? Idemo.“Prislonio je vrhove šipki na udubljenja na njenoj glavi, gde su

pulsirale delikatne plave vene. Astrid je progovorila ukočenimslabašnim glasom: „Tako je lepo videti te opet, Džejmi.“ Zatim jezažmurila.„Možda će se uzvrpoljiti. Budi spremna da je zadržiš na mestu“,

reče Džejkobs Dženi. A zatim: „U redu je, Džejmi.“Gurnuo sam klizni prekidač. Škljoc... i škljoc... i škljoc... i škljoc.

Ništa se nije dogodilo.Sve ovo je zabluda bolesnog starca, pomislio sam. Šta god da je

radio u prošlosti, više ne...„Još dva škljocaja, moliću lepo.“ Glas mu je bio suv i samouveren.Poslušao sam ga. Još se ništa nije dogodilo. Astrid je bila

pogurenija no ikad, s Dženinim rukama na ramenima. S mukom samslušao njeno zviždeće disanje.„Još jedan“, reče Džejkobs.„Čarli, još malo, pa ću stići do kraja...“„Zar me nisi čuo? Još jedan!“Gurnuo sam prekidač. Čuo sam još jedan škljocaj. Ovog puta

brujanje na drugoj strani sobe bilo je znatno glasnije - ne mmmm većMMMOUUU. Nisam video blesak svetlosti (ili ga se nisam sećao).Ipak sam bio ošamućen, kao da je dubinska bomba eksplodirala umom mozgu. Mislim da je Dženi Noulton kriknula. Učinilo mi se dasam video kako se Astrid trza u invalidskim kolicima. Grč je bio takosnažan da je odbacio Dženi - koja nije bila laka kategorija - unazad.Zamalo što nije pala. Astridine svenule noge poletele su napred,opustile se i ponovo poletele. Alarm je zakukao.Rudi je utrčao u sobu. Norma ga je pratila u stopu.

„Rekao sam ti da ugasiš tu prokletinju pre nego što počnemo!“,zaurlao je Džejkobs na Rudija.Astrid je podigla ruke uvis, jedna je sunula ispred Dženinog lica kad

se ova vratila da je uhvati za ramena.„Izvinite, gospodine Džejkobse...“„Isključi ga, idiote.“Čarli je istrgnuo kontrolnu kutiju iz mojih ruku i vratio prekidač na

početnu poziciju. Astrid je zloslutno krkljala.„Pastore Deni, ona se guši!“, kriknula je Dženi.„Ne budali!“, planuo je Džejkobs. Obrazi su mu pocrveneli, a oči se

iskolačile. Izgledao je dvadeset godina mlađe. „Norma! Zovi kapiju!Reci im da se alarm greškom uključio!“„Da li da...“„Požuri! Požuri, prokleta da si! POŽURI!“Otišla je.Astrid je otvorila oči, samo što očiju nije bilo, samo izbečenih

beonjača. Još jednom se snažno trznula i kliznula napred. Noge sujoj se trzale i bacakale. Mahala je rukama kao davljenik. Alarm jezavijao i zavijao. Uhvatio sam je za bokove i gurnuo natrag na stolicupre no što je pala na pod. Međunožje joj je potamnelo. Namirisaosam mokraću. Podigao sam glavu i video da joj pena curka iz usta.Kapala je niz njenu bradu na okovratnik koji je polako tamneo.Alarm je zaćutao.„Hvala bogu na sitnim blagoslovima“, reče Džejkobs. Nagnuo se

napred s rukama na bokovima. Posmatrao je Astridino grčenje sazanimanjem, ali bez ikakve zabrinutosti.„Potreban nam je doktor!“, zavapila je Dženi. „Ne mogu da je

držim!“„Koješta“, reče Džejkobs. Na licu je imao poluosmeh, jedini za koji

je bio sposoban. „Jesi li očekivala da će biti lako? To je rak, za bogamiloga. Sačekaj neki minut, pa će se...“„Vrata su na zidu“, reče Astrid.Njen glas više nije bio promukao. Oči su se vratile u normalni

položaj... ali ne zajedno, već jedno po jedno. Posmatrale suDžejkobsa kad su se vratile na svoja mesta.„Ne možeš da ih vidiš. Mala su i pokrivena bršljanom. Bršljan je

mrtav. Ona čeka na drugoj strani, iznad razrušenog grada. Iznad

papirnog neba.“Krv ne može da se sledi, ne uistinu. A opet, imao sam utisak da mi

se upravo to dešava. Nešto se desilo, pomislio sam. Nešto se desiloi Majka će uskoro biti ovde.„Ko?“, pitao je Džejkobs. Uhvatio ju je za ruku. Poluosmeh je

iščezao. „Ko čeka?“„Da.“ Gledala ga je u oči. „Ona.“„Ko? Astrid, ko?“Isprva nije ništa rekla. Razvukla je usne u grozan osmeh koji je

otkrio sve zube. „Ne ona koju bi ti hteo.“Ošamario ju je. Astridina glava se trznula u stranu, a pljuvačka

poletela iz usta. Oteo mi se uzvik iznenađenja. Uhvatio sam ga zazglob kad je podigao ruku da je ponovo udari. Zaustavio sam ga, alis krajnjim naporom. Bio je snažniji no što je imao pravo da bude.Crpao je snagu iz histerije, iz nagomilanog besa.„Ne smeš da je udaraš!“, povikala je Dženi. Pustila je Astridina

ramena i zaobišla invalidska kolica da bi mu se suprotstavila.„Luđače, ne smeš da je u...“„Prestani“, reče Astrid. Glas joj je bio slabašan, ali lucidan.

„Prestani, Dženi.“Dženi se okrenula. Oči su joj se razrogačile zbog onog što je videla.

Nežni ružičasti tonovi počeli su da se rascvetavaju na Astridinimbledim obrazima.„Zašto vičeš na njega? Da li se nešto desilo?“Da, pomislio sam. Nešto se desilo. Nešto se zaista desilo.Astrid se obratila Džejkobsu. „Kada ćeš to učiniti? Požuri, jer bol je

veoma... veoma...“Tri para očiju su je posmatrala. Ne, bilo nas je petoro. Rudi i Norma

su se došunjali do vrata istočne sobe.„Čekajte“, reče Astrid. „Čekajte samo prokleti minut.“Dodirnula je grudi. Obuhvatila je smežurane ostatke dojki. Pritisnula

je stomak.„Već si to uradio, zar ne? Znam da jesi, pošto nema bola!“

Udahnula je i izdahnula vazduh. „I mogu da dišem! Dženi, ponovomogu da dišem.“Dženi Noulton je pala na kolena. Podigla je ruke, uhvativši se za

glavu i počela da recituje Očenaš tako brzo da je zvučala kao ploča

od 45 na 78 obrtaja. Pridružio joj se još jedan glas: Normin. I ona jepala na kolena.Džejkobs mi je dobacio zbunjen pogled. Lako sam ga pročitao:

Vidiš, Džejmi? Obavio sam sav posao, a Veliki B dobija svapriznanja.Astrid je pokušala da ustane s invalidskih kolica. Uvele noge

odbijale su da je podrže. Prihvatio sam je pre no što je pala licem napod. Zagrlio sam je.„Ne još, dušice“, rekao sam. „Preslaba si.“Zurila je u mene dok sam je spuštao u kolica. Zaboravljena maska

za kiseonik visila joj je s vrata.„Džejmi? Jesi li to ti? Otkud ti ovde?“Pogledao sam Džejkobsa.„Gubitak najsvežijih sećanja česta je pojava nakon tretmana“, rekao

je. „Astrid, možeš li mi reći ko je predsednik?“Izgledala je zbunjeno, ali je odgovorila bez oklevanja. „Obama.

Bajden je potpredsednik. Da li mi je bolje? Hoće li ovo trajati?“„Bolje ti je i trajaće. Pusti sad to. Reci mi...“„Džejmi? Jesi li to ti? Kosa ti je tako seda!“„Jesam“, rekao sam, „osedeo sam. Poslušaj Čarlija.“„Ludo sam te volela“, rekla je, „znao si da sviraš, ali nisi mogao da

plešeš ako nisi naduvan. Večerali smo u Starlandu posle maturskog.Naručio si...“ Ućutala se i olizala usne. „Džejmi?“„Tu sam.“„Mogu da dišem. Zaista ponovo dišem.“ Plakala je.Džejkobs je pucnuo prstima pred njenim očima kao vašarski

hipnotizer. „Usredsredi se, Astrid. Ko te je doveo ovamo?“„Dž-Dženi.“„Šta si sinoć večerala?“„Slupu. Slupu i salatu.“Ponovo je pucnuo prstima pred njenim vlažnim očima. Trepnula je i

ustuknula. Mišići pod kožom bili su zategnuti i čvrsti. Prizor je bioistovremeno divan i gnusan.„Supu. Supu i salatu.“„Vrlo dobro. Šta je s vratima na zidu?“„Vrata? Ne znam...“

„Rekla si da su pokrivena bršljanom. Rekla si da je s druge stranerazrušen grad.“„Ja... ne sećam se toga.“„Rekla si da ona čeka. Rekla si...“ Uzdahnuo je, zagledan u njeno

zbunjeno lice. „Nije važno. Moraš da se odmoriš, draga moja.“„Pretpostavljam da je tako“, reče Astrid. „Ali ono što bih zaista

želela jeste da zaigram. Zaigrala bih od radosti.“„I hoćeš.“ Potapšao ju je po ruci. Osmehivao se dok je to radio.

Znao sam da je duboko razočaran zato što se ne seća vrata i grada.Ja nisam bio. Nisam hteo da znam šta je videla kad je Čarlijev tajnielektricitet projurio najdubljim kucima njenog mozga. Nisam hteo daznam šta čeka iza skrivenih vrata o kojima je govorila. Nisam, iakosam se plašio da znam.Majka je čekala.Iznad papirnog neba.

Astrid je prespavala čitavo jutro i dobar deo popodneva. Rekla je daumire od gladi kad se probudila. To je oraspoložilo Džejkobsa, koji jeNormi Goldston naložio da našem pacijentu donese tost sa sirom imalo parče torte sa sastruganim šlagom. Šlag bi, po njegovimrečima, mogao biti prejak za njen opustošeni stomak. Džejkobs,Dženi i ja gledali smo kako u slast proždire čitav sendvič i polakolača pre no što je spustila viljušku.„Htela bih da pojedem i ostatak“, rekla je, „ali sam se najela.“„Ne žuri“, reče Dženi, čapkajuči ubrus u krilu. Nije mogla dugo

posmatrati Astrid. Izbegavala je da pogleda Džejkobsa. Dolazakovamo bila je njena ideja. Ono što je videla u istočnoj sobi duboko juje uzdrmalo, iako nisam sumnjao da je oduševljena čudesnimpoboljšanjem Astridinog zdravlja.„Hoću da idem kući“, reče Astrid.„O, ljubavi. Ne znam...“„Osećam se dovoljno dobro. Stvarno je tako.“ Astrid se obratila

Džejkobsu. „Nije da vam nisam zahvalna - pominjaću vas umolitvama dok god sam živa - ali želim da budem kod kuće. Izuzevako ne osećate...“„Ne, ne“, reče Džejkobs. Sumnjao sam da želi da je se što pre reši

posle obavljenog posla. „Nema boljeg leka od spavanja u vlastitoj

postelji. Ako odmah krenete, bićete u njoj pre mraka.“Dženi se nije bunila. Samo je nastavila da čapka ubrus. Opazio

sam izraz olakšanja na njenom licu, pre no što je spustila glavu.Htela je da ode koliko i Astrid, iako iz nešto drugačijih razloga.Povratak boje u Astridine obraze bio je samo deo neverovatnog

preobražaja. Sedela je uspravno u invalidskim kolicima. Pogled joj jebio bistar i usredsređen. „Ne znam kako da vam zahvalim,gospodine Džejkobse. Sigurna sam da vam se ne mogu odužiti.Slobodno mi se obratite, ako vam ikad išta zatreba, a ja mogu davam pomognem.“„Zapravo, mogli biste da uradite nekoliko sitnica za mene.“

Nabrajao ih je pomoću čvornovatih prstiju desne ruke. „Jedite.Spavajte. Radite marljivo na povratku snage. Možete li to uraditi zamene?“„Da. Mogu. I nikad neću dotaći cigarete.“Odmahnuo je rukom. „Nećete ni želeti. Imam li pravo, Džejmi?“„Verovatno neće“, rekao sam.„Gospođice Noulton?“Dženi se trgla kao da ju je uštinuo za zadnjicu.„Astrid mora da unajmi fizikalnog terapeuta. Ona ili vi. Uz njegovu

pomoć brže će se rešiti prokletih invalidskih kolica. Imam li pravo?Napredujem li dobro, kao što se nekad govorilo?“„Da, pastore Deni.“Namrštio se, ali je nije ispravio. „Možete da učinite još nešto za

mene, moje divne dame, nešto izuzetno važno. Ne pominjite mojeime. Sledećih meseci biću veoma zauzet. Poslednje što mi jepotrebno jeste horda bolesnika željnih izlečenja. Da li ste merazumele?“„Jesmo“, reče Astrid.Dženi je klimnula ne dižući pogled.„Astrid, kad budete posetili lekara i kad vam bude rekao koliko je

začuđen, što će sigurno učiniti, reći ćete mu da ste se molili zaozdravljenje i da su vaše molitve uslišene. Njegova vera - iliodsustvo vere - u delotvornost molitve neće biti važna. Moraće daprihvati dokaz na snimcima s magnetne rezonance. Da i negovorimo o vašem srećnom nasmešenom licu. Vašem srećnom izdravom nasmešenom licu.“

„Da, u redu je. Kako god vi kažete.“„Dozvoli mi da te izguram do apartmana“, reče Dženi. „Trebalo bi

da se spakujemo, ako odlazimo.“ Što je zapravo značilo: Gubimo seodavde što pre. Mišljenje joj se povodom toga podudaralo sa stavomČarlija Džejkobsa.„U redu.“ Astrid mi se stidljivo obratila. „Džejmi, hoćeš li da mi

doneseš koka-kolu? Volela bih da porazgovaram s tobom.“„Naravno.“Džejkobs je gledao kako Dženi gura Astrid preko praznog restorana

ka dalekim vratima. Obratio se meni kad su otišle: „Pa. Važi lipogodba?“„Važi.“„Nećeš dati vatru tabanima?“„Ne, Čarli, neću dati vatru tabanima.“„Fino, znači da nemam razloga za brigu.“ Gledao je vrata kuda su

žene izašle. „Gospođica Noulton me ne miriše mnogo otkad samskinuo Isusov dres, zar ne?“„Plaši te se.“Slegnuo je ramenima. I taj gest je, baš kao i njegov osmeh, bio

izrazito jednostran. „Pre deset godina, ne bih mogao da izlečimgospođicu Soderberg. Možda ni pre pet. Sve brzo napreduje. Ovogleta...“„Šta će biti ovog leta?“„Ko zna?“, rekao je. „Ko zna?“Ti znaš, pomislio sam. Ti znaš, Čarli.

„Pogledaj ovo, Džejmi“, reče Astrid kad sam joj doneo gaziranopiće.Ustala je iz invalidskih kolica. Zateturala se tri koraka u pravcu

stolice, pored prozora. Uhvatila se za nju i polako okrenula. Sručilase u nju s uzdahom zadovoljstva i olakšanja.„Znam da nije bogzna šta.“„Da li se šališ? To je čudesno.“ Dodao sam joj ledeno hladnu čašu

koka-kole. Natakao sam krišku limuna na rub čaše, sreće radi.„Svakog dana sve više ćeš napredovati.“Bili smo sami. Dženi je otišla da završi s pakovanjem, iako je meni

izgledalo da je taj posao već gotov. Astridin kaput ležao je na

krevetu.„Mislim da ti dugujem koliko i gospodinu Džejkobsu.“„To nije istina.“„Ne laži, Džejmi. Nos će ti porasti. Pčele će ti izujedati kolena.

Sigurna sam da dobija hiljade pisama s molbama za izlečenje. Nemislim da je slučajno izdvojio moje iz gomile. Jesi li ti zadužen začitanje prepiske?“„Nisam. To je radio Al Stemper, ljubimac tvoje prijateljice Dženi.

Čarli je kasnije stupio u vezu sa mnom.“„Došao si“, rekla je. „Došao si, posle toliko godina. Zašto si to

učinio?“„Zato što sam morao. Ne mogu ti to bolje objasniti. U jednom

trenutku bila si mi sve na svetu.“„Nisi mu ništa obećao? Nije bilo... kako se ono kaže tante za

kukuriku?“„Ni u kom slučaju.“ Slagao sam ne trepnuvši. Zavisničke godine

načinile su me dobrim lažovom. Istina je da se takve veštine nikadne zaboravljaju.„Dođi ovamo. Stani pored mene.“Poslušao sam je. Bez stida i oklevanja položila je ruku na prednji

deo mojih farmerki. „Bio si nežan s ovim“, rekla je. „Veliki broj dečakane bi bio. Nisi imao iskustva, ali si našao načina da budeš obziran. Iti si meni bio sve na svetu.“ Spustila je ruku. Pogledala me je očimakoje više nisu bile tupe, niti zamagljene bolom. Bile su pune života. Izabrinute. „Obećao si. Znam da jesi. Neću te pitati šta, ali budipažljiv s njim ako si me ikad voleo. Dugujem mu život. Teško mi ješto moram da kažem da verujem da je opasan. Mislim da i ti veruješu to.“Izgleda da nisam bio tako vešt lažov. Ili je jasnije sagledavala svet

otkad je izlečena.„Astrid, zalud brineš.“„Pitam se... mogu li dobiti poljubac, Džejmi? Dok smo sami? Znam

da ne izgledam bogzna kako, ali...“Spustio sam se na koleno - ponovo sam se osećao kao prosac - da

bih je poljubio. Ne, nije izgledala bogzna kako, ali je obarala s noguu poređenju s jutrošnjim izdanjem. Poljubac je ipak bio samo trljanjekože uz kožu. U pepelu nije ostalo nimalo žara. Tako sam ga

doživeo. I dalje smo bili vezani jedno za drugo. Džejkobs nas jevezivao.Pomilovala me je po potiljku. „Kosa ti je još divna, bez obzira na

sedine. Život nam ostavlja toliko malo. Tebi je poštedeo kosu.Zbogom, Džejmi. I hvala ti.“

Na izlasku iz apartmana zastao sam da bih popričao sa Dženi.Želeo sam da znam živi li pored Astrid da bi pratila njen napredak.Osmehnula se. „Astrid i ja smo se zbližile posle razvoda.

Drugujemo otkad sam se iselila iz Roklanda i počela da radim utamošnjoj bolnici. Odonda je prošlo deset godina. Preselila sam sekod nje kad se razbolela.“Dao sam joj mobilni i broj u Vučjoj čeljusti. „Možda će biti propratnih

efekata.“Klimnula je. „Pastor Deni obavestio me je o tome. Htedoh reći,

gospodin Džejkobs. Teško mi je da ga tako zovem. Rekao je da bimogla hodati u snu dok joj se moždani talasi ne smire i da će totrajati četiri do šest meseci. Slične simptome imaju ljudi koji preterajus pilulama za spavanje.“„Da, to je najverovatniji efekat.“ Nisam pomenuo jedenje zemlje,

kompulzivni govor, Turetov sindrom, kleptomaniju i Jejtsoveprizmatike. Pilule za spavanje nisu imale takve propratne efekte.„Pozovite... ukoliko se bilo šta desi.“„Koliko ste zabrinuti?“, pitala je. „Recite mi šta očekujete.“„Ne znam. Verovatno joj ništa neće faliti.“ Većini nije, ako je verovati

Džejkobsu. Nisam mu verovao, ali sam morao da se pouzdam unjegove reči, jer je bilo prekasno za bilo šta drugo. Posao je biogotov.Dženi se podigla na prste da bi me poljubila u obraz. „Bolje joj je. To

je božja milost, Džejmi. Nije važno šta gospodin Džejkobs misli otkadse odmetnuo od vere. Bez nje - bez njega - umrla bi za šestsedmica.“

Astrid se spustila invalidskim kolicima niz rampu za invalide. Samaje ušla u Dženin subaru. Džejkobs je zatvorio njena vrata. Pružila jeruke kroz otvoreni prozor. Uhvatila ga je za pruženu ruku s obesvoje. Još jednom mu se zahvalila.

„Bilo mi je zadovoljstvo“, rekao je. „Ne zaboravite na obećanje.“Oslobodio je ruku da bi mogao da prinese prst usnama. „Ni reći oovome.“Sagnuo sam se da bih je poljubio u čelo. „Jedi“, rekao sam.

„Odmaraj se. Idi na terapiju. I uživaj u životu.“„Razumem, kapetane“, rekla je. Pogledala je mimo mene na

Džejkobsa dok se sporo peo stepenicama na verandu. Pogledala meje u oči i ponovila upozorenje: „Čuvaj se.“„Ne brini.“„Ali hoću.“ Posmatrala me je s najdubljom zabrinutošću. Starila je,

baš kao i ja. Sve više sam u njoj zapažao devojku koja je stajalaispred bine s Hati, Kerol i Suzanom, otkad se bolest povukla iznjenog tela. Ljuljale su se dok su Hromirane ruže svirale Knock onWood, ili Nutbush City Limits. Sve više me je podsećala na devojkukoju sam poljubio ispod protivpožarnih stepenica. „Brinuću se.“Pridružio sam se Čarliju Džejkobsu na verandi. Gledali smo kako

gradski auto Dženi Noulton odmiče niz put ka kapiji odmarališta. Bioje to lep dan za topljenje snega. Beli prekrivač se povlačio,otkrivajući već zelenu travu. Sirotinjsko đubrivo, pomislio sam. Takosu ga zvali.„Da li će žene držati jezik za zubima?“, pitao je Džejkobs.„Hoće.“ Možda neće zauvek, ali barem dok posao ne bude gotov,

ako je bio u pravu kad je rekao da je blizu cilja. „Obećale su.“„A ti, Džejmi? Hoćeš li održati obećanje?“„Hoću.“To ga je zadovoljilo. „Ostani još jednu noć. Gde žuriš?“Odmahnuo sam glavom. „Unajmio sam sobu u Embasi

apartmanima. Imam let rano ujutru.“I jedva čekam da odem odavde, baš kao što sam jedva čekao da

odem iz Lačisa.Nisam to rekao, ali sam siguran da zna šta mislim.„Fino. Samo budi spreman kad te pozovem.“„Šta hoćeš, Čarli? Pismenu izjavu? Rekao sam da ću doći. Tako ću

i učiniti.“„Dobro. Najveći deo života sudaramo se kao bilijarske loptice. To

sudaranje bliži se kraju. Krajem jula - najkasnije sredinom avgusta -zauvek ćemo se razići.“

Imao je pravo. Bog nek mu je u pomoći, imao je pravo.Pod pretpostavkom da Bog postoji, naravno.

Sutradan, nešto pre jedan po podne stigao sam u Denver, uprkospromeni aviona u Sinsinatiju. Kad je putovanje kroz vreme u pitanju,ništa se ne može porediti s letenjem na zapad, mlažnjakom. Uključiosam telefon i video da imam dve poruke. Prva je bila od Dženi. Reklaje da je sinoć zaključala vrata Astridine spavaće sobe pre no što jeotišla na spavanje i da nije čula ništa sa sprave za nadziranje beba.Astrid je mirno spavala kad se Dženi probudila u pola sedam.„Pojela je meko kuvano jaje i dva tosta za doručak. Kako je

izgledala... morala sam da podsećam sebe da ne sanjam.“To je bila dobra poruka. Loša je stigla od Brajane Donlin - sada

Brajane Donlin Hjuz. Ostavila ju je samo nekoliko minuta pre negošto je moj avion sleteo. „Robert Rajvard je mrtav, Džejmi. Ne znamdetalje.“ Dobavila ih je do večeri.Bolničarka joj je rekla da većina ljudi koji uđu u Gads Ridži ne izlaze

živi odande. To se nesumnjivo odnosilo na dečaka koga je pastorDeni izlečio od mišićne distrofije. Pronašli su ga u njegovoj sobi.Obesio se o farmerke. Ostavio je poruku: Neprestano vidim proklete.Red se proteže unedogled.

XII

ZABRANJENE KNJIGE. MOJ ODMOR U MEJNU.TUŽNA PRIČA O MERI FEJ. NAILAZAK OLUJE

Šest nedelja kasnije dobio sam elektronsku poruku od partnerke uistraživanju.

Za: DžejmijaOd: BriTema: Samo da znašNakon povratka iz Džejkobsovog uporišta u državi Njujork,

u imejlu si naveo da je pomenuo knjigu zvanu De VermisMysteriis. Zapamtila sam to ime zato što sam učila dovoljnolatinskog u srednjoj da bih znala da na engleskom značiMisterije crva. Izgleda da se teško oslobađam navike daistražujem sve što ima veze s Džejkobsom. Pozabavila samse time. Valja reči da sam učinila to iza muževljevih leđa,pošto on veruje da sam se manula svega što ima veze sDžejkobsom.U svakom slučaju, ovo je prilično gadno. Katolička crkva

tvrdi da je De Vermis Mysteriis jedna od pola tucetatakozvanih zabranjenih knjiga. Imaju zajedničko imegrimoari. Ostalih pet su Apolonijeva knjiga (bio je doktor uHristovo vreme), Knjiga Albertusa Magnusa (čarolije,talismani, razgovor s mrtvima), Lemegeton, KlavikulaSalomonis (navodno delo kralja Solomona) i GrimoarPikatriks. Ovaj poslednji je, zajedno s De Vermis Mysteriis,navodno poslužio kao osnov izmišljenog grimoara H. F.Lavkrafta, Nekronomikona.Sve zabranjene knjige mogu se naći, IZUZEV dela De

Vermis Mysteriis. Na Vikipediji piše da su tajni izaslaniciKatoličke crkve (vidi Dena Brauna) početkom dvadesetog

veka spalili sve izuzev šest ili sedam primeraka De Vermisa(papina vojska danas odbija da prizna postojanje takveknjige). I oni su nestali. Pretpostavlja se da su uništeni ili dasu u posedu tajanstvenih kolekcionara.Džejmi, sve zabranjene knjige bave se MOĆI i sticanjem

nje na sve načine koji podrazumevaju alhemiju (koju danaszovemo naukom), matematiku i gnusne okultne rituale. Sveto je verovatno sranje, ali me onespokojava - rekao si mi daje Džejkobs proveo život studirajući električne pojave. Naosnovu uspeha koji postiže u lečenju, pretpostavljam da jestekao zapanjujuću moć. To me podseća na staruposlovicu: „Onaj ko je uhvatio tigra za rep, ne bi trebalo daga pušta.“Još dva predloga za razmišljanje.Prvo: Poznato je da su do sredine sedamnaestog stoleća

svi katolici koji su izučavali potestas magnum universum(silu koja upravlja vasionom) kažnjavani ekskomunikacijom.Drugo: Na Vikipediji se tvrdi - iako bez proverljivih

referenci - da je kuplet koji najviše ljudi pamti izLavkraftovog izmišljenog Nekronomikona ukraden izprimerka De Vermisa. Pisac je imao pristup toj knjizi, ali jesasvim sigurno nije posedovao. Bio je previše siromašan zatako nešto. Kuplet glasi: „Ni mrtvi ne mogu počivati večno.Čak i smrt može umreti, sred neznanih eona.“ Od tog citatadobijam noćne more. Ne šalim se.Ponekad zoveš Čarlsa Danijela Džejkobsa mojom starom

mirodijom u svakoj čorbi. Nadam se da si konačno raskrstios njim. Nekada bih se samo nasmejala na sve ovo, ali samnekad mislila da su čudesna izlečenja pod rivajvalističkimšatrama obična sranja.Pozovi me jednom, hoćeš li? Volela bih da iz tvojih usta

čujem da si u potpunosti završio s Džejkobsom.Srdačno, kao i uvek,

BriOštampao sam i dva puta pročitao njeno pismo. Zatim sam guglao

De Vermis Mysteriis i pronašao sve što mi je Bri navela u imejlu, kaoi nešto što nije. Neko je, na blogu posvećenom starim knjigamaMračni tomovi o magiji i činima, nazvao grimoar Ludviga Prinanajopasnijom knjigom ikad napisanom.

Izašao sam iz stana, prošetao oko bloka i kupio paklicu cigaretaprvi put od kratkog flerta s duvanom na koledžu. U mojoj zgradipušenje je zabranjeno. Seo sam na stepenice ispred ulaza i zapalio.Zakašljao sam se kad sam povukao prvi dim. Zavrtelo mi se u glavi.Pomislio sam: Ovo bi ubilo Astrid da Čarli nije intervenisao.Da. Čarli i njegova čudesna izlečenja. Čarli koji je uhvatio tigra za

rep i nije želeo da ga pusti.Nešto se desilo, rekla je Astrid u mom snu. Govorila je kroz

cerekanje lišeno svake veselosti. Nešto se desilo i Majka će uskorobiti ovde.Kasnije, nakon što je Džejkobs propustio svoj tajni elektricitet kroz

njenu glavu, kazala je: Postoje vrata u zidu. Vrata pokrivenabršljanom. Bršljan je mrtav. Ona čeka. Kad ju je Džejkobs pitao okome govori, rekla mu je: Ne ona koju bi ti hteo.Mogu da prekršim obećanje, pomislio sam, bacajući cigaretu. Ne bi

bilo prvo.To je istina, ali to nije važilo za ovo. Ovo obećanje nisam mogao da

prekršim.Ušao sam u zgradu. Zdrobio sam paklicu cigareta. Bacio sam je u

kantu za smeće pored poštanskih sandučića. Okrenuo sam brojBrijinog mobilnog kad sam se našao u stanu. Hteo sam da ostavimporuku. Odgovorila je. Zahvalio sam se na imejlu. Rekao sam da nenameravam da ikad vidim Čarlsa Džejkobsa. Izrekao sam tu laž bezosećaja krivice ili oklevanja. Njen suprug je imao pravo. Moraće daostavi sve o Džejkobsu iza sebe. Iz istog razloga lagaću i Hjua Jejtsakad kucne čas da se vratim u Mejn i ispunim obećanje.Dvoje tinejdžera zaljubili su se nekada davno, do ušiju, kako samo

tinejdžeri mogu. Nekoliko godina kasnije vodili su ljubav upolurazrušenoj kolibi dok se grmljavina valjala po nebesima, a munjesevale - sve u stilu Viktorije Holt.11 Čarls Džejkobs spasao ih je od

plaćanja pune cene dugogodišnje zavisnosti. Bio sam njegovdvostruki dužnik. Siguran sam da vam je to jasno. Mogao sam daprekinem sve veze s njim, ali bi tako nešto zahtevaloprenebregavanje znatno krupnije istine: I mene je mučilaradoznalost. Bog nek mi je u pomoći. Hteo sam da vidim kakopodiže poklopac Pandorine kutije i baca pogled unutra.

„Nadam se da ovo nije kilavi način da kažeš da hoćeš da sepenzionišeš?“ Hju je pokušao da zvuči kao neko ko se šali, ali je unjegovim očima bilo istinske strepnje.„Ni u kom slučaju. Samo želim mesec-dva odsustva. Možda samo

šest nedelja, ako mi lenčarenje dosadi. Moram da se povežem samojom porodicom u Mejnu, dok još mogu. Ne postajem ništa mlađi.“Nisam nameravao da se približavam porodici u Mejnu. Ionako su

bili preblizu Kozjoj planini.„Još si balav“, odvratio je turobnim glasom. „Dođi na jesen. Imaću

godina koliko i trombona koji vode veliku paradu.12 Muki je dao otkazovog proleća. To je bio težak udarac. Moraću da zatvorim radnju akoi ti odeš.“Duboko je uzdahnuo.„Trebalo je da imam decu, koja bi preuzela posao kad mene ne

bude bilo, ali da li se tako nešto događa? Retko. Kad im kažete dase nadate da će preuzeti uzde porodičnog posla, oni odvrate: Izvini,tata, ja i onaj klinac koji duva travu i koga nisi podnosio, a s kojimsam izlazila u srednjoj, idemo u Kaliforniju da pravimo daske za surfopremljene vaj-fajem.“„Sad, kad si izbacio to iz sebe...“„Da, da, vrati se korenima, molim te. Pravi kolače s malom rođakom

i pomaži bratu da obnovi klasični automobil. Znaš kakva su letaovde.“Naravno da sam znao: sporija su od puža. Leti i najusraniji bendovi

imaju pune ruke posla. Bendovi koji sviraju muziku uživo pobarovima i na pola tuceta letnjih festivala u Koloradu i Juti nemajumnogo vremena za snimanje.„Džordž Dejmon će doći“, rekao sam. „Odlučio je da se na velika

vrata vrati na scenu.“

„Da“, reče Hju. „On je jedini tip u Koloradu koji može da napravi daI’ll Be Seeing You zvuči kao Bože, blagoslovi Ameriku.“„Možda i na svetu. Hju, nisi imao nijednu od onih prizmatika, zar

ne?“Radoznalo me je odmerio. „Nisam. Otkud ti to?“Slegnuo sam ramenima.„Dobro sam. Budim se nekoliko puta svake noći da ispiškim šoljicu

mokraće, ali pretpostavljam da je to normalno u mojim godinama.Iako... hoćeš li da čuješ nešto smešno? Mada to zaista smatramjezivim.“Nisam bio siguran da hoću, ali sam mislio da mi nema druge. Bio je

početak juna. Džejkobs još nije zvao, ali će zvati. Znao sam da hoće.„Stalno sanjam isti san. U njemu nisam ovde u Vučjoj čeljusti. U

Arvadi sam, u kući gde sam odrastao. Neko kuca na vrata. Samo štoto nije kucanje, već lupanje. Ne želim da odgovorim zato što znamda je to moja majka, a ona je mrtva. To je glupo, zato što je u Arvadibila živa i zdrava kao dren. Ipak, znam da je ona. Krenem niz hodnik.Ne želim, ali mi se stopala pokreću - znaš kako je u snovima. Onaveć treska po vratima. Ma, udara po njima s obe pesnice. Setio samse horor priče koju smo morali da čitamo na engleskom u srednjoj.Mislim da se zvala Avgustovska omorina.“Nije Avgustovska omorina, pomislio sam. Majmunska šapa.13 U njoj

se treska po vratima.„Probudim se, okupan znojem, kad posegnem za kvakom. Šta

misliš o tome? Da li me podsvest sprema za poslednju scenu?“„Možda“, složio sam se, iako nisam razmišljao o njegovim rečima

već o drugim vratima, malim, pokrivenim mrtvim bršljanom.

Džejkobs me je pozvao prvog jula. Bio sam u studiju i apdejtovaoEplpro softver. Seo sam ispred kontrolne table kad sam čuo njegovglas. Gledao sam kroz staklenu pregradu na izolovanu sobu zaprobu, gde nije bilo ničeg izuzev rasklopljenog kompleta bubnjeva.„Još malo, pa će doći vreme da održiš obećanje“, rekao je. Glas mu

je bio sentimentalan, kao da je pio, iako nikad nisam video da pijeišta jače od crne kafe.„Dobro.“ Moj glas bio je zadovoljavajuće miran. Zašto i ne bi bio?

Očekivao sam njegov poziv. „Kad želiš da dođem?“

„Sutra. Najkasnije prekosutra. Pretpostavio sam da nećeš hteti daodsedneš u odmaralištu, bar ne u početku...“„Pogodio si.“„... ali nećeš moći da stanuješ daleko, najviše sat puta odavde. Doći

ćeš kad te budem pozvao.“To me je podsetilo na drugu jezivu priču, s naslovom Zvizni, pa ću

doći k tebi, moj dečače.14

„U redu“, rekao sam. „Ali, Čarli?“„Da?“„Dobićeš dva meseca mog vremena i ništa više od toga. Završili

smo, bez obzira na sve, kad svane Dan rada.“Usledila je još jedna pauza. Slušao sam njegovo disanje. Mučio se

kao Astrid u invalidskoj stolici. „To je... prihvatljivo.“„Je li s tobom sve u redu?“„Bojim se da sam imao još jedan šlog. Ne govorim preterano jasno,

ali te uveravam da mi je um bistriji no ikad.“Izleći sebe, pastore Deni, pomislio sam, ne po prvi put.„Imam vesti za tebe, Čarli. Robert Rajvard je mrtav. Dečak iz

Misurija? Obesio se.“„Žao mi je zbog toga.“ Nije tako zvučao i nije gubio vreme na

raspitivanje o detaljima dečakove smrti. „Zovi me kad stigneš. Zovime da mi javiš gde si. I ne zaboravi, ne dalje od jednog sata puta ododmarališta.“„Važi“, rekao sam i prekinuo vezu.Nekoliko minuta sedeo sam u neprirodno tihom studiju i posmatrao

uramljene omote albuma na zidovima. Zatim sam pozvao DženiNoulton u Roklandu. Odgovorila mi je posle prvog zvona.„Kako je naša cura?“, pitao sam.„Fino. Dobija na težini. Hoda kilometar i po dnevno. Izgleda

dvadeset godina mlađe.“„Nema propratnih efekata?“„Ničega. Nema grčenja, hodanja u snu niti amnezije. Slabo se seća

vremena provedenog na Kozjoj planini. Mislim da je to neka vrstablagoslova. Slažeš li se sa mnom?“„Šta je s tobom, Dženi? Jesi li dobro?“„Dobro sam, ali moram da požurim. Danas imamo prokleto mnogo

posla u bolnici. Hvala bogu što ću uskoro otići na odmor.“

„Nadam se da nećeš negde otići i ostaviti Astrid samu? Mislim da tone bi bila najbolja id...“„Ne, ne, naravno da neću!“ U njenom glasu bilo je nečeg, izvesne

nervoze. „Džejmi, zvoni mi pejdžer. Moram da idem.“Sedeo sam ispred zatamnjene kontrolne table. Gledao sam omote

albuma - zapravo omote kompakt-diskova, malih predmeta veličinerazglednica. Mislio sam na trenutak nedugo po dobijanju prvogautomobila za rođendan, onog forda galaksija iz 1966. godine. Voziosam se s Normom Irvingom. Nagovarao me je da nagazim gas dodaske na deonici od tri kilometra na Dvadeset sedmici koju smo zvaliHarlou pravaška. Da vidimo šta ovaj auto može, rekao je. Prednjideo se zaljuljao pri brzini od sto dvadeset pet kilometara na čas.Nisam hteo da ispadnem kukavica - u sedamnaestoj je to veomavažno - pa sam još jače nagazio pedalu gasa. Ljuljanje je prestalo nasto trideset pet kilometara. Na sto četrdeset galaksi je postaovarljivo, opasno lak zbog sve slabijeg kontakta s asfaltom. Shvatiosam da sam dosegao ivicu kontrole. Vodio sam računa da nedodirnem kočnicu. Otac me je naučio da bi to moglo biti kobno privelikim brzinama. Sklonio sam nogu s pedale gasa. Auto je počeo dausporava.Eh, kad bih to mogao da učinim u ovom času.

Embasi apartmani blizu aerodroma ostavili su pristojan utisak kadsam prenoćio, nakon Astridinog čudesnog oporavka. Odlučio sam daodsednem u njima. I Kasl Rok In bio je u igri. Odustao sam od tevarijante da ne bih nabasao na nekog poznanika, na primer naNorma Irvinga. Male su šanse da vest ne bi doprla do mog brataTerija, ako bi se to desilo. On bi me sigurno pitao zašto sam u Mejnui zbog čega nisam odseo kod njega. Nisam hteo da odgovaram na tapitanja.Vreme je prolazilo. Četvrtog jula gledao sam s nekoliko hiljada ljudi

vatromet s portlandskog šetališta. Svi smo uzdisali zbog svetlosnihskulptura koje su eksplodirale iznad nas, ogledajući se u Kasko Beju,pre no što umru na talasima. Otišao sam u zoološki vrt u Jorku,obišao Sišor Troli muzej u Kenebankportu i svetionik na PemakvidPointu. Posetio sam i Muzej umetnosti u Portlandu i posmatrao delatri generacije Vajetovih. Otišao sam na jutarnju predstavu Priče o

Badiju Holiju u Ogankvit plejhausu - vodeći pevač i glumac bio jedobar, ali ne i Gari Bjusi. Jeo sam jastoga sve dok mi se nije smučio.Išao sam na duge šetnje kamenitom obalom. Dva puta nedeljnoposećivao sam prodavnicu knjiga u trgovačkom centru. Kupovaosam džepna izdanja mekih korica, koja sam čitao u sobi dok nezaspim. Nisam se odvajao od mobilnog telefona. Čekao samDžejkobsov poziv. On nije stizao. Nekoliko puta pomišljao sam da gazovem. Govorio sam sebi da sam poludeo kad razmišljam o takonečem. Zašto bih šutirao usnulog psa?Vreme je bilo savršeno, kao na razglednicama. Vlažnost je bila

niska, nebo nevino plavo, a temperatura u donjem registru. I takodan za danom. Kiša je padala, obično noću. Jedne večeri čuo samkako je televizijski meteorolog Džo Kupo naziva uviđavnom kišom.Dodao je da je to najlepše leto koje je video za trideset pet godinaprofesionalnog praćenja vremenskih prilika.Ol star utakmica je igrana u Mineapolisu. Počela je sezona

bejzbola. Približavao se avgust. Počeo sam da se nadam da ću sevratiti u Kolorado pošteđen susreta sa Čarlijem. Palo mi je na pametda ga je zveknuo četvrti, kataklizmički šlog. Pratio sam čitulje uPortland pres heraldu. Nisam se nadao, ali...Jebi ga. Jesam. Nadao sam se.Džo Kupo je na lokalnim vestima dvadeset petog jula, meni i

ostalim gledaocima u južnom Mejnu, sa žaljenjem saopštio da svedobro ima kraj i da će toplotni talas koji je pekao srednji zapad zavikend krenuti prema Novoj Engleskoj. Temperatura će čitaveposlednje nedelje jula biti oko 35 stepeni Celzijusa, a ni avgust barna početku neće biti mnogo bolji. „Proverite rashladne uređaje,narode“, posavetovao nas je televizijski meteorolog. „Ne zove se ovodžabe pasjim vremenom.“Džejkobs je pozvao te noći. „Nedelja“, rekao je. „Očekujem te

najkasnije do devet ujutru.“Rekao sam mu da ću doći.

Džo Kupo nije pogrešio kad je najavio vrućinu. Stigla je u subotu popodne. Vazduh je već bio sparan kad sam u nedelju u pola osam seou iznajmljeni automobil. Saobraćaj je bio veoma slab. Brzo samstigao do Kozje planine. Na putu do glavne kapije primetio sam da je

skretanje ka Skajtopu ponovo otvoreno i da je čvrsta drvena kapijagurnuta u stranu.Čuvar Sem me je čekao, ali više nije bio u uniformi. Sedeo je na

spuštenim zadnjim vratima kamioneta u farmerkama i jeo đevrek.Pažljivo ga je spustio na ubrus kad sam se zaustavio. Prišao je momautomobilu.„Zdravo, gospodine Mortone. Poranili ste.“„Nema gužve u saobraćaju“, rekao sam.„Nego šta. Leti je ovo najbolje vreme za putovanje. Narod će pohrliti

kasnije. Krenuće na plaže.“ Pogledao je u nebo, gde je plavetniloveć bledelo, ustupajući pred maglovitom belinom. „Nek se samopeku i nek se trude da dobiju rak kože. Biću kod kuće, gledaćuSokse, u rashlađenoj sobi.“„Smena vam se uskoro završava?“„Ovde više neće biti smena za bilo koga od nas“, rekao je. „Moja će

se završiti kad budem pozvao gospodina Džejkobsa da bih gaobavestio o vašem dolasku. Posao će nakon toga biti gotov.“„Pa, uživajte u ostatku leta.“ Pružio sam mu ruku.Prodrmao ju je. „Znate li šta smera? Znam da čuvam tajnu. Zaklet

sam na diskreciju, znate.“„Znam koliko i vi.“Namignuo mi je kao da hoće da kaže da nije tako naivan. Mahnuo

mi je da prođem. U retrovizoru sam video kako podiže đevrek,zatvara zadnja vrata kamioneta i seda za volan. Zamakao sam zaprvu krivinu.Posao će biti gotov.Eh da sam ja mogao to da kažem.

Džejkobs je polako i oprezno silazio stepenicama na verandi da bime dočekao. U levoj ruci držao je štap. Usta su mu se iskrivila.Video sam samo jedan automobil na parkingu. Prepoznao samgradski subaru. Na zadnjem kraju imao je nalepnicu s natpisomSPASITE JEDAN ŽIVOT, VI STE HEROJ, SPASITE HILJADU, VISTE MEDICINSKA SESTRA. Smesta sam se oneraspoložio.„Džejmi! Lepo je videti te opet!“ Zaplitao je jezikom. Pružio mi je

ruku kojom nije držao štap. Uložio je dosta napora u taj pokret.Pravio sam se da je ne primećujem.

„Ako je Astrid ovde, otići će. Otići će smesta“, rekao sam. „Varaš seukoliko misliš da blefiram.“„Smiri se, Džejmi. Astrid je dvesta kilometara odavde. Nastavlja da

se oporavlja u svom udobnom gnezdašcetu, severno od Roklanda.Njena prijateljica Dženi ljubazno se složila da mi pomogne dazavršim posao do kraja.“„Nekako sumnjam da ljubaznost ima bilo kakve veze s tim. Ispravi

me ako grešim.“„Uđi. Napolju je već vruće. Kasnije ćeš se preparkirati.“Sporo se peo uz stepenice, čak i pomoću štapa. Morao sam da ga

pridržim kad se zateturao. Ruka koju sam uhvatio svela se na kost stankim kožnim omotačem. Dahtao je kad smo stigli do vrhastepeništa.„Moram da se odmorim“, rekao je i utonuo u najbližu stolicu za

ljuljanje na verandi.Posmatrao sam ga naslonjen na ogradu.„Gde je Rudi? Mislio sam da će on biti bolničar.“Džejkobs me je počastio još više jednostranim osmehom. „Rudi i

Norma dali su otkaz nedugo posle isceliteljske sesije s gospođomSoderberg u istočnoj sobi. U poslednje vreme teško je naći dobruposlugu. To se ne odnosi na ovde prisutne, naravno.“„Unajmio si Noultonovu.“„Jesam. Na dobitku sam. Zaboravila je više o medicini no što će

Rudi Keli ikad znati. Hoćeš li mi dati ruku?“Pomogao sam mu da se uspravi na noge. Ušli smo u rashlađenu

kuću.„U kuhinji ćeš naći sok i pecivo. Posluži se. Pronaći ćeš me u

glavnom predvorju.“Nisam dirao pecivo, ali sam nasuo čašicu soka od pomorandže iz

bokala u ogromnom frižideru. Vratio sam ga na mesto i pregledaozalihe. Bilo je dovoljno hrane za desetak dana. Dve nedelje, akopovedemo računa. Hoćemo li toliko vremena provesti ovde, ili ćeDženi Noulton ili moja malenkost otići u nabavku u Jarmut,verovatno najbliži grad sa supermarketom?Usluge bezbednosne kompanije su otkazane. Džejkobs je

pronašao zamenu za bolničara - što me nije sasvim iznenadilo, sobzirom na njegovo sve krhkije zdravlje - ali ne i za kućepaziteljku,

što me je (zajedno s drugim činiocima) upućivalo na zaključak da muDženi sprema obroke i verovatno menja posteljinu. U odmaralištunas je bilo samo troje. Tako sam tad mislio.Ispostavilo se da nas je četvoro.

Glavno predvorje je sa severne strane bilo u staklu. Iz njega sepružao pogled na Longmedou i Skajtop. Nisam video kolibu, ali samnazirao gvozdeni stub. Štrčao je ka magličastom nebu. Posmatraosam ga. Sve je konačno počelo da dolazi na svoje mesto u momumu... ali polako, čak i tada. Džejkobs mi je uskraćivao ključnikomad slagalice, bez kog nisam mogao dobiti kristalno jasnu sliku.Reći ćete da je trebalo da je vidim, da su svi komadići bili tu. Ali janisam detektiv, već gitarista. Nikad nisam bio najbrži hrt na stazi kadje reč o deduktivnom zaključivanju.„Gde je Dženi?“, pitao sam. Džejkobs je seo na kauč. Utonuo sam

u meku fotelju, preko puta njega. Imao sam utisak da će me pojesti ujednom zalogaju.„Zauzeta je.“„Šta radi?“„To te se ne tiče. Uskoro ćeš saznati.“ Nagnuo se napred, s rukama

na vrhu štapa. Ličio je na pticu grabljivicu, koja će uskoro bitiprestara za letenje. „Imaš pitanja. Razumem to bolje no što misliš,Džejmi - znam da je ljubopitljivost jedan od važnih razloga tvogprisustva na Kozjoj planini. Dobićeš odgovore, ali verovatno nedanas.“„Kada?“„Teško je reći, ali uskoro. U međuvremenu ćeš pripremati hranu i

dolaziti kad pozvonim.“Pokazao mi je belu kutiju - ne mnogo različitu od one što sam je

nedavno koristio u istočnoj sobi. Ova je imala dugme umesto kliznogprekidača i utisnuto ime proizvođača: Notifleks. Zvona su se oglasilakad je pritisnuo dugme. Zvonila su u svim prostorijama u prizemlju.„Ne moraš da mi pomažeš da odem do toaleta - još to mogu sam.

Bojim se da ćeš morati da dežuraš dok se tuširam. Za slučaj da seokliznem. Tu je gel koji ćeš mi dva puta dnevno utrljavati u leđa ikukove. Takođe ćeš mi donositi veliki broj obroka u apartman. Nezato što sam lenj ili zato što želim da te preobrazim u batlera, već

zato što se brzo umaram. Moram da prikupljam snagu. Imam jošjedan zadatak, veliki i krajnje značajan poduhvat. Moram imatidovoljno snage kad kucne čas.“„Rado ću ti spremati i servirati hranu, ali, što se medicinskih usluga

tiče, pretpostavljam da će Dženi Noulton biti bolje...“„Rekao sam ti da je zauzeta, stoga ti moraš preuzeti njen... zašto

me tako gledaš?“„Setio sam se dana u kom smo se sreli. Imao sam šest godina, ali

sam ga dobro zapamtio. Pravio sam planinu od zemlje...“„Jesi. I ja se dobro sećam tog dana.“„... Igrao sam se vojnicima. Senka je pala preko mene. Podigao

sam glavu i ugledao tebe. Pada mi na pamet da se tvoja sennadvijala nada mnom čitavog života i da bi trebalo da se odvezemodavde iz ovih stopa da bih se izmakao ispod nje.“„Ali nećeš.“„Ne. Neću. Ali nešto ću ti reći. Sećam se kakav si čovek bio - kako

si kleknuo na kolena pored mene i kako si se uključio u igru. Sećamse tvog osmeha. Kad se sad osmehneš, vidim samo kez. Kad sadprogovoriš, nižeš naređenja: uradi ovo, uradi ono, kasnije ću tiobjasniti zašto. Šta si napravio od sebe, Čarli?“S mukom je ustao s kauča. Odmahnuo je rukom kad sam krenuo

da mu pomognem. „Tvoje pitanje pokazuje da je pametan dečakizrastao u glupog muškarca. Makar se nisam okrenuo drogama kadsam izgubio suprugu i sina.“„Imaš tajni elektricitet. To je tvoja droga.“„Hvala ti na dragocenom uvidu. Završimo ovaj besmisleni razgovor.

Nekoliko soba na prvom spratu je namešteno. Siguran sam da ćešnaći neku da ti odgovara. Želim sendvič sa salatom od jaja za ručak.Čašu obranog mleka i kolač od ovsa sa suvim grožđem. Rečeno mije da su cerealije dobre za creva.“„Čarli...“„Nemoj više“, rekao je. Šepao je ka liftu. „Uskoro ćeš sve znati. U

međuvremenu, zadrži svoje malograđansko mišljenje za sebe.Ručak je u podne. Donesi ga u Apartman Kuper.“Ostavio me je previše zaprepašćenog da progovorim.

Prošla su tri dana.

Napolju je bilo nepodnošljivo vruće. Horizont je treperio od vlažneizmaglice. U zgradi je bilo sveže i prijatno. Spremao sam obroke.Druge noći mi se pridružio na večeri. Inače je jeo u apartmanu. Čuobih televizor u hodniku kad god sam mu donosio hranu. Zvuk je biotako jak da sam zaključio da mu sluh popušta. Izgleda da jenajčešće gledao kanal specijalizovan za vremensku prognozu.Ugasio bi televizor kad god bih pokucao na vrata s poslužavnikom.Tih dana upoznavao sam se sa osnovama bolničarskog posla.

Mogao je da se skine i pusti vodu ispod tuša. Koristio je invalidskustolicu za tuširanje da bi se lakše nasapunjao i isprao. Sedeo samna krevetu, čekajući njegov poziv. Isključio bih vodu kad bi mepozvao. Pomogao bih mu da izađe iz kade i da se osuši. Telo mu sesvelo na opustošeni ostatak onoga što je bilo kad je radio kaometodistički sveštenik i zabavljač na vašarima. Kukovi su mu štrcalikao kosti na očerupanoj ćurki za Dan zahvalnosti. Svako rebrobacalo je senku. Butine su se istopile. Zbog šlogova se naginjaoudesno dok sam mu pomagao da se vrati u krevet.Trljao sam ga gelom protiv bolova. Zatim bih uzeo pilule iz plastične

kese, gde je bilo pregradaka koliko i klavirskih dirki. Gel bi počeo dadeluje kada bi progutao sve pilule. Lekarije su mu omogućavale dase obuče. Mogao je da odene sve izuzev čarape na levom stopalu.Ja sam mu je navlačio, ali bih uvek sačekao da obuče bokserice.Nisam hteo da se suočavam s njegovom matorom kitom.„Dobro je“, rekao bi kad bih mu navukao čarapu na mršavi list.

„Ostatak ću sam. Hvala ti, Džejmi.“Nikad nije propustio da mi zahvali. Uključio bi televizor čim bih

izašao iz njegovog apartmana.To su bili dugi, dugi dani. Bazen odmarališta bio je suv. Bilo je

prevruće za šetnju. Postojala je teretana. Kad nisam čitao (uodmaralištu je bila biblioteka sa žalosnim izborom, uglavnom ErlomStenlijem Gardnerom, Luisom l’Amurom i sažetim knjigama u izdanjuRiders dajdžesta), vežbao sam u rashlađenoj raskoši teretane.Prelazio sam kilometre na pokretnoj traci. Obrtao sam pedale nabiciklu bez točkova. Peo sam se uz veštačke stepenice i dizaotegove.Televizor u mojim odajama imao je samo jedan program, Kanal 8 iz

Poland Springa. Prijem je bio slab, a slika negledljiva. Isto je važilo

za veliki televizor na zidu predvorja. Pretpostavljao sam da negdepostoji satelitska antena. Samo je Čarli Džejkobs bio prikačen za nju.Mislio sam da ga pitam za dodatne programe, ali sam odustao. Čarlinikad nije davao ništa za džabe.Veoma loše sam spavao, uprkos silnom vežbanju. Vratila mi se

godinama odsutna noćna mora: mrtvi članovi porodice koji kod kućesede za trpezarijskim stolom i buđava rođendanska torta koja porađagoleme insekte.

Ujutru tridesetog jula probudio sam se malo posle pet ujutru. Učinilomi se da sam nešto čuo u prizemlju. Procenio sam da je to ostatakmog sna i ponovo legao i zatvorio oči. Tonuo sam u san kad samponovo čuo tihi zveket. Podsećao je na zveckanje kuhinjskogposuđa.Ustao sam, obukao farmerke i požurio u prizemlje. Kuhinja je bila

prazna. Ugledao sam nekog kroz prozor. Silazio je zadnjimstepenicama pored rampe za utovar. Izašao sam na vreme daugledam kako Dženi Noulton seda za volan golf kolica s natpisomODMARALIŠTE KOZJA PLANINA. Na sedištu kraj nje bila je činijasa četiri jajeta.„Dženi! Čekaj!“Krenula je. Osmehnula se kad me je prepoznala. Zaslužila je peticu

zbog tog napora, iako osmeh nije ličio ni na šta. Izgledala je desetgodina starije nego kad sam je poslednji put video. Tamni podočnjaciporučivali su mi da nisam jedina osoba bez sna u odmaralištu.Prestala je da boji kosu. Imala je pet centimetra sedina ispodsjajnocrne farbe.„Probudila sam te, zar ne? Izvini, ali sam si kriv. Mašina za pranje

sudova puna je lonaca i šerpi. Zakačila sam ih laktom. Zar te majkanije naučila da je koristiš?“Odgovor na to pitanje bio je nije, zato što je nismo imali. Majka me

je naučila da je lakše ostaviti da se sudovi sasvim osuše navazduhu, sve dok ih nema previše. Ali nisam bio raspoložen zaraspravu o higijeni u kuhinji.„Šta radiš ovde?“„Došla sam po jaja.“„Znaš da te nisam to pitao.“

Skrenula je pogled. „Ne mogu da ti kažem. Dala sam reč. Zapravo,potpisala sam ugovor.“ Nasmejala se bez imalo veselja. „Ne verujemda bi se održao na sudu, ali nameravam da ga poštujem. Dužnasam, baš kao i ti. Sem toga, uskoro ćeš saznati.“„Hoću da znam sada.“„Moram da idem, Džejmi. Ne želi da razgovaramo. Naljutiće se ako

sazna za ovo. Htela sam nekoliko jaja. Poludeću ako vidim još jednučiniju kukuruznih pahuljica.“„Možeš da se odvezeš do Fud Sitija u Jarmutu i kupiš koliko god

hoćeš jaja, ako tvoj auto nema crknuti akumulator.“„Ne idem nikud dok ne bude gotovo. Ni ti. Nemoj ništa da me pitaš.

Moram da držim reč.“„Zbog Astrid.“„Pa... plaća me mnogo za malo rada, dovoljno da se penzionišem.

Ipak, uglavnom ovo činim zbog Astrid.“„Ko se brine o njoj, dok si ovde? Neko bi trebalo to da radi. Ne

znam šta ti je Čarli rekao, ali posle njegovih tretmana ponekad sejavljaju propratni efekti, i oni mogu biti...“„Dobro je zbrinuta, ne moraš da se brineš zbog toga. Imamo...

dobre prijatelje u lokalnoj zajednici.“Osmeh joj je ovog puta bio jači, prirodniji. Konačno sam shvatio.„Vi ste ljubavnice, zar ne? Ti i Astrid?“„Partnerke. Zakazale smo venčanje nedugo nakon što su istopolni

brakovi legalizovani u Mejnu. Odmah zatim se razbolela. Samo to timogu reći. Idem. Ne mogu dugo da odsustvujem. Ne brini, ostavilasam ti dovoljno jaja.“„Zašto ne možeš dugo da odsustvuješ?“Odmahnula je glavom. Izbegavala je moj pogled. „Moram da idem.“„Da li si bila ovde kad smo razgovarali telefonom?“„Nisam... ali znala sam da ću biti.“Gledao sam kako se spušta nizbrdo. Točkovi kolica za golf ostavljali

su tragove na dijamantskoj rosi. Ti dragulji neće dugo opstati. Dantek što je počeo, a već je bilo dovoljno toplo da mi znoj izbije ispodpazuha i na čelu. Nestala je među drvećem. Znao sam da bih našaostazu ukoliko bih krenuo za njom. I da bih, ako bih krenuo stazom,stigao do kolibe. Onde gde sam u drugom životu ležao bok uz bok igrudi uz grudi sa Astrid Soderberg.

Prizemlje se, nedugo posle deset ujutru, dok sam čitao deloTajanstveni događaji u Stajlsu (jednu od najdražih knjiga pokojnesestre), ispunilo zvonjavom Džejkobsove spravice. Popeo sam se doApartmana Kuper. Nadao sam se da ga neću pronaći kako leži napodu sa slomljenim kukom. Uzalud sam se brinuo. Bio je odeven ioslonjen na štap. Gledao je kroz prozor. Okrenuo se prema meni.Osmotrio me je blistavim očima.„Mislim da bi danas mogao biti naš dan“, rekao je. „Budi spreman.“Ali nije bio. Kad sam mu doneo večeru - ječmenu supu i sendvič sa

sirom - televizor se nije čuo, a on nije hteo da otvori vrata. Povikaomi je kroz njih da odem, kao jogunasto dete.„Moraš da jedeš, Čarli.“„Potrebni su mi mir i tišina! Ostavi me na miru!“Vratio sam se oko deset uveče, s namerom da oslušnem ispred

vrata. Pitaću ga želi li tost pre no što zaspi, ako budem čuo televizor.Televizor je bio isključen, ali je Džejkobs bio budan. Razgovarao je snekim telefonom. Govorio je preglasno, kao i svi ljudi koji slabiječuju.„Neće otići dok ne budem spreman! Postaraj se za to! Zbog toga te

plaćam, stoga se postaraj za to\“Problemi - po svoj prilici sa Dženi. Bila je blizu odluke da digne

ruke. Htela je da ode negde. Povratak dole na istok, u dom koji jedelila sa Astrid, bio je najverovatnije odredište, sve dok mi nije palona pamet da je razgovarao s njom. Šta bi to značilo? Jedino što mi jepalo na pamet bilo je da glagol otići obično ima posebno značenje zaljude Džejkobsovog godišta.Otišao sam a da nisam zakucao na vrata njegovog apartmana.Ono što je čekao - što smo svi čekali - stiglo je sutradan.

Zvonjava se razlegla oko jedan, nedugo posle ručka. Vratanjegovog apartmana bila su otvorena. Približavao sam im se,slušajući spikera koji je govorio kako je toplo iznad Meksičkog zalivai šta to znači za predstojeću sezonu uragana. Spikerov glas utihnuoje zbog niza neprijatnih zvukova sličnih zujanju. Ušao sam i ugledaocrvenu traku s obaveštenjem u dnu ekrana. Nestala je pre no što

sam stigao da je pročitam. Umeo sam da prepoznam meteorološkoupozorenje kad ga vidim.Nepogoda usred dugog vrelog perioda podrazumevala je

grmljavinu, ona je podrazumevala munje, a one Skajtop. Kladio bihse da i Džejkobs deli to mišljenje.Još jednom bio je potpuno obučen. „Danas neće biti lažnih uzbuna,

Džejmi. Oluja je u državi Njujork, ide na istok i jača usput.“Zujanje je ponovo počelo. Ovog puta pročitao sam tekst na traci:

METEOROLOŠKA UZBUNA ZA OBLASTI JORK, KAMBERLAND,ANDROSKOGIN, OKSFORD I KASL SVE DO DVA SATA UJUTRUPRVOG AVGUSTA. MOGUĆNOST OLUJE S GRMLJAVINOM 90%.TAKVE OLUJE PROIZVODE JAKU KIŠU, SNAŽNE VETROVE IGRAD VELIČINE LOPTICA ZA GOLF. NE PREPORUČUJEMOAKTIVNOSTI VAN ZATVORENOG PROSTORA.Ne seri, Šerloče, pomislio sam.„Ovakve oluje se ne rasipaju, niti menjaju pravac“, reče Čarli.

Govorio je sa smirenošću koju je dugovao ludilu ili apsolutnojsigurnosti. „Ne mogu. Ona neće još dugo izdržati. Prestar sam ipreviše bolestan da počnem iz početka s nekim drugim. Hoću dadovezeš kolica za golf ispred utovarne rampe kod kuhinje. Budispreman za polazak, na moj poziv.“„Do Skajtopa“, rekao sam.Osmehnuo se jednostranim osmehom. „Idi. Moram da pratim ove

oluje. Proizvode preko stotinu munja na sat, u Oblasti Olbani. Zar tonije divno?“To nije reč koju bih odabrao. Ne sećam se koliko volti je rekao da

ima jedna munja, ali sam znao da ih ima mnogo.Da se mere milionima.

Čarlsovo zvono se oglasio nešto posle pet po podne. Požurio samuz stepenice. Jedan deo mene nadao se da ću ga zatećiobeshrabrenog i gnevnog, dok je drugi deo bio prokleto radoznao,radoznaliji no ikad. Pomislio sam da će taj deo biti zadovoljan zatošto je mrak sve brže nastupao sa zapada. Čuo sam odjeke dalekegrmljavine. Bili su sve bliži. Vojska je marširala nebesima.Džejkobs se još naginjao udesno, ali ga je uzbuđenje - vrcalo je iz

njega - vidno podmladilo. Kutija od mahagonija bila je na stolu.

Ugasio je televizor i uključio laptop. „Pogledaj ovo, Džejmi! Zar nijedivno!“Na ekranu je bila projekcija vremenskih prilika za tu noć. Pokazivala

je usku kupu narandžaste i crvene boje koja je prelazila prekoOblasti Kasl. Prognoza je predviđala najveću verovatnoću lošegvremena između sedam i osam. Pogledao sam na sat i video da jepet i petnaest.„Zar nije? Zar nije divna?“„Ako ti tako kažeš, Čarli.“„Sedi, ali mi prvo donesi čašu vode, molim te. Moram nešto da ti

objasnim. Mislim da ću imati dovoljno vremena, iako ćemo brzokrenuti. Vašarski prevaranti rekli bi da ćemo dati vatru tabanima.“Zacerekao se.Izvadio sam bocu vode iz frižidera za barom. Nasuo sam je u skupu

kristalnu čašu. Gosti Apartmana Kuper bili su pretplaćeni na najboljuuslugu. Gucnuo je i zadovoljno mljacnuo usnama. Mogao je da mepoštedi tog rituala. Grmljavina je tutnjala. Pogledao je u pravcuzvuka sa osmehom čoveka koji čeka dolazak starog prijatelja.Usmerio je pažnju na mene.„Poznato ti je da sam namlatio grdne pare izigravajući pastora

Denija. Uložio sam ih u dve stvari, umesto da ih potrošim namlažnjake, štenare s grejanjem i pozlaćene slavine. Jedna je bilaprivatnost - naslušao sam se pagana koji kliču Isusu za čitav život.Drugi deo imetka otišao je firmama za privatne istrage. Tačnodvanaest njih. Birao sam najbolje od najboljih, u deset najvećihameričkih gradova. Zadužio sam ih da pronađu određene ljude i daih prate, osobe koje pate od izvesnih bolesti. Prilično retkih. Pratili suosam bolesti.“„Bolesne ljude? Ne one koje si ti izlečio? Zato što si mi to rekao.“„Pratili su i reprezentativni uzorak izlečenih - nisi se samo ti

zanimao za propratne efekte, Džejmi - ali to nije bio njihov glavniposao. Pre deset godina pronašli su nekoliko stotina ljudi koji supatili od osam ciljanih bolesti. Slali su mi izveštaje. Al Stemper sebavio dosijeima, dok nije napustio moju službu. Otada se ja timebavim. Veliki broj tih nesrećnika je u međuvremenu umro. Drugi su ihzamenili. Dobro znaš da su ljudi rođeni za bolest i tugu.“

Grmljavina je odgovorila umesto mene. Nebo na zapadu sad je bilonatušteno i zlovoljno.„Kako je moje proučavanje napredovalo...“„Da li je knjiga De Vermis Mysteriis bila deo tvojih proučavanja,

Čarli?“Zaprepašćeno se trgao i opustio. „Svaka čast. De Vermis nije bila

samo deo mojih proučavanja već njihov temelj. Znaš, Prin jepoludeo. Skončao je u nemačkom zamku. Bavio se apstraktnommatematikom i jeo bube. Pustio je nokte i jedne noći razrezao sebigrkljan. Umro je u trideset sedmoj, ispisujući jednačine na podusvoje sobe.“„Stvarno?“Slegnuo je jednim ramenom. Taj gest propratio je jednostranim

osmehom. „Ko bi ga znao? To je opominjuća priča, ali valja imati naumu da slična svedočanstva o vizionarima ostavljaju tipovi koji želeda niko ne krene stopama preminulih velikana. Uglavnom religioznitipovi, nadzornici Nebeskog osiguravajućeg društva. To sad nijebitno. Drugi put ćemo o Prinu.“Sumnjam u to, pomislio sam.„Moje proučavanje je napredovalo, istražitelji su, paralelno s njim,

započeli proces eliminacije. Stotine su postale desetine. Početkomove godine desetine su se svele na deset imena, a ona na tri.“Nagnuo se napred. „Tragao sam za onim što sam oduvek nazivaoOmega Pacijentom.“„Poslednjim izlečenjem.“To ga je po svoj prilici zabavilo. „Moglo bi se reći. Da, zašto da ne?

To nas dovodi do tužne priče o Meri Fej. Imaću dovoljno vremena dati je ispričam pre no što stignemo do radionice.“ Promuklo senasmejao. Taj smeh podsetio me je na Astridin kreštavi glas preizlečenja. „Pretpostavljam da bih je mogao nazvati RadionicaOmega. Samo što je ona i dobro opremljena bolnička soba.“„Kojom upravlja bolničarka Dženi.“„Bila je prvoklasno otkriće, Džejmi! Rudi Keli bi zanemeo... ili bi

urlajući odjurio niz put, kao štene sa osom u uvetu.“„Ispričaj mi priču“, rekao sam. „Hoću da znam u šta se upuštam.“Oslonio se na naslon. „Nekada davno, sedamdesetih, venčali su se

Frenklin Fej i Dženis Seli. Diplomirali su na engleskom odeljenju

Univerziteta Kolambija. Zajedno su predavali. Frenklin je bio pesnik,sa odštampanim zbirkama. Čitao sam ih, prilično su dobre. Postao bivelikan pisane reči da je imao nešto više vremena. Njegova suprugaje napisala disertaciju o Džejmsu Džojsu i predavala englesku i irskuknjiževnost. Dobili su ćerku 1980. godine.“„Meri.“„Da. Ponudili su im mesta predavača u Američkom koledžu u

Dablinu, godine 1983, u okviru dvogodišnjeg programa razmene.Pratiš li me?“„Da.“„Fejovi su, u leto 1985. godine, dok si ti svirao muziku, a ja radio na

vašaru s Munjevitim portretima, odlučili da obiđu Irsku, pre povratkau Sjedinjene Američke Države. „Jednog dana zaustavili su se naručku u pabu u Oblasti Ofali. Nedugo posle ručka sudarili su se skamionom. Gospodin i gospođa Fej poginuli su na mestu. Dete sevozilo na zadnjem sedištu, vezano. Preživelo je s teškimpovredama.“To je veoma ličilo na nesreću u kojoj su poginuli njegova supruga i

sin. Tada sam pomislio da je svestan toga, ali više nisam siguran.„Vozili su se pogrešnom stranom puta, u tome je bio štos. Moja

teorija je da je Frenklin popio jednu čašu piva ili vina više no što jetrebalo i da je zaboravio da je u Irskoj, vrativši se staroj navici -vožnji na desnoj strani. Isto se desilo onom američkom glumcu. Nemogu da se setim njegovog imena.“Setio sam se, ali nisam video razloga da ga pominjem.„Mala Meri Fej je u bolnici dobila niz transfuzija krvi. Naslućuješ li

epilog?“ Nastavio je kad sam odmahnuo glavom: „Krv je bilazaražena, Džejmi. Inficirala se prionom koji prouzrokuje Krojcfeld-Jakobovu bolest, opštepoznatu kao bolest ludih krava.“Ponovo je zagrmelo. Sad je to bila eksplozija umesto mrmora.„Ujak i ujna preuzeli su brigu o Meri. Dobro je prolazila u školi.

Postala je sekretarica u advokatskoj kancelariji. Vratila se na koledžda bi diplomirala pravo. Napustila ga je posle dva semestra inastavila da radi kao sekretarica u pravničkoj firmi. To je bilo 2007.godine. Bolest je vrebala u njoj sve do prošlog leta. Počela je dadobija simptome koji se poistovećuju s uzimanjem droga, nervnimslomom ili s oba poremećaja. Dala je otkaz. Ponestalo joj je novca.

Oktobra 2013. godine dobila je fizičke simptome: mioklonus,ataksiju, grčeve. Prion se potpuno razbudio. Bacio se na posao,bušeći rupe u njenom mozgu. Ispitivanje kičmene moždine imagnetna rezonanca konačno su ukazali na krivca.“„Isuse“, rekao sam. U glavi je počelo da mi se vrti sećanje na

televizijski prilog koji sam video na turneji: krava u blatnjavoj staji,raširenih nogu, zabačene glave, prevrnutih očiju, bezumno muče dokpokušava da ustane.„Isus nije mogao da pomogne Meri Fej“, rekao je.„Ali ti možeš.“Odvratio mi je nejasnim pogledom. Okrenuo je glavu ka sve

tamnijem nebu.„Pomozi mi. Ne nameravam da propustim sastanak s munjama.

Čekam ga čitavog života.“ Pokazao je na kutiju od mahagonija nakraju stola. „I ponesi to. Potrebno mi je ono što je unutra.“„Magične šipke umesto magičnog prstenja.“Odmahnuo je glavom. „Ne za ovo.“

Spustili smo se liftom. Stigao je do predvorja i pao u stolicu poredmrtvog kamina. „Idi u skladište na kraju hodnika u istočnom krilu.Tamo ćeš naći komad opreme koji sam dosad izbegavao.“Ispostavilo se da je reč o staromodnim invalidskim kolicima s

pletenim sedištem i gvozdenim točkovima koji su škripali kao sampakao. Dokotrljao sam ih do predvorja. Pomogao sam mu da sepremesti u njih. Pružio je ruke ka kutiji od mahagonija. Predao sammu je - ne bez zebnje. Privio ju je na grudi kao bebicu. Nastavio jepriču s pitanjem dok sam ga gurao kroz restoran i pustu kuhinju.„Možeš li da pogodiš zašto je gospođica Fej napustila studije

prava?“„Zato što se razbolela.“Ljutito je odmahnuo glavom. „Da li si me slušao? Prion je u to doba

još bio uspavan.“„Shvatila je da joj se pravo ne dopada? Nije imala dovoljno dobre

ocene?“„Ni jedno ni drugo.“ Okrenuo se prema meni i nabrao obrve. „Meri

Fej je heroina savremenog doba, samohrana majka. Njeno dete,dečak po imenu Viktor, sad ima sedam godina. Nikad ga nisam

video. Meri nije htela da mi to dopusti, ali mi je pokazala dečakovefotografije dok smo razgovarali o njegovoj budućnosti. Podseća mena mog dečačića.“Stigli smo do vrata utovarne rampe, ali ih nisam otvorio. „Da li

klinac ima isto što i ona?“„Ne. Zasad nema.“„Hoće li dobiti?“„Nemoguće je tvrditi s potpunom sigurnošću, ali bio je negativan na

K-J prion. Do sada, naravno.“ Ponovo je zagrmelo. Vetar je bivaosve jači. Treskao je vratima i potmulo zavijao ispod streha. „Hajde,Džejmi. Moramo da krenemo.“

Stepenice na tovarnoj rampi bile su previše strme da bi seDžejkobs spustio pomoću štapa. Stoga sam ga preneo na rukama.Bio je zapanjujuće lak. Spustio sam ga na suvozačevo sedište kolicaza golf i seo za volan. Ponovo je zagrmelo dok smo se vozilipošljunčanom stazom po prostranom travnjaku. Oblaci zapadno odnas behu purpurnocrni dimnjaci. Munje su se pred mojim očimaračvale s njihovih nadutih trbuha na tri različite strane. Oluja nassigurno neće mimoići. Kad udari, potrešće naš svet.Čarli je rekao: „Pre mnogo godina ispričao sam ti kako gvozdena

šipka na Skajtopu privlači munje, mnogo češće od običnoggromobrana. Sećaš li se toga?“„Da.“„Jesi li ikad došao ovamo da vidiš kako to izgleda?“„Nisam.“ Slagao sam bez oklevanja. Ono što se desilo na Skajtopu

leta 1974. godine ticalo se mene i Astrid. Pretpostavljam da sammogao reći Bri, da me je ikad pitala za prvi put, ali ne i ČarlijuDžejkobsu. Nikad njemu.„U De Vermis Mysteriis Prin govori o gigantskoj mašineriji koja

pokreće točkove vasione i reci moći koja je pokreće. Zove tu reku...“„Potestas magnum universum“, rekao sam.Zurio je u mene. Žbunaste obrve izvile su se do nekadašnje linije

kose. „Pogrešio sam u vezi s tobom. Nisi ti glup.“Vetar je snažno duvao. Talasao je nedeljama nepokošenu travu.

Brza vazdušna struja još je bila topla. Kiša će doći kad zahladni.

„To su munje, zar ne?“, rekao sam. „One su potestas magnumuniversum.“„Nisu, Džejmi.“ Obraćao mi se gotovo nežno. „Uprkos svoj voltaži,

munje su samo potočići moći, jedni od mnogih koji hrane ono štozovem tajnim elektricitetom. I tajni elektricitet, ma kako čudesan bio,predstavlja samo pritoku. Hrani nešto mnogo veće, moć nepojmljivuljudskim bićima. To je potestas magnum universum o kom Prin piše.To je ono što ću danas crpsti. Munje... i ovo“ - podigao je kutijukoščatim rukama - „samo su sredstvo za postizanje cilja.“Zašli smo među drveće. Sledili smo stazu kojom je Dženi odvezla

jaja. Grane su se njihale iznad nas. Lišće što će uskoro vetar otkinutii odneti bilo je zauzeto nespokojnim razgovorom. Naglo sam skinuonogu s papučice za gas. Kolica za golf zaustavila su se u mestu, kaošto čine sva vozila na električni pogon.„Možda bi trebalo da me izostaviš iz ove priče, ako planiraš da crpiš

tajne vasione. Izlečenja su već dovoljno zastrašujuća. Sad govorišo... ne znam... o otvaranju vrata.“Malih, pomislio sam. Pokrivenih mrtvim bršljanom.„Smiri se“, rekao je. „Da, postoje vrata - Prin govori o njima.

Verujem da je Astrid o njima pričala - ali ne želim da ih otvorim.Želim samo da virnem kroz ključaonicu.“„Zašto, za boga miloga?“Pogledao me je s neobuzdanim prezrenjem. „Da li si ti ipak budala?

Kako bi nazvao vrata koja su zatvorena pred čitavimčovečanstvom?“„Zašto mi ne kažeš?“Uzdahnuo je, kao da želi da mi da do znanja da sam beznadežan.

„Samo nastavi da voziš, Džejmi.“„A ukoliko ne budem hteo?“„U tom slučaju nastaviću peške. Puzaću kad noge odbiju da me

nose.“Blefirao je, naravno. Nije mogao da nastavi bez mene. Tada to

nisam znao. Nastavio sam da vozim.

Koliba u kojoj sam vodio ljubav sa Astrid je nestala. Na mestunaherenog, urušenog, grafitima išaranog zdanja uzdizala se belačvrsta kolibica. Tu je bio i četvrtast travnjak i nešto letnjeg cveća koje

će nestati do kraja dana, zbrisano olujom. Istočno od kolibice pružaose asfaltirani, a ne pošljunčani put kakav sam pamtio s putovanja doSkajtopa sa Astrid. Završavao se pred granitnom izbočinom s koje jegvozdena šipka štrcala ka crnom nebu.Dženi je stajala na pragu, s rukama prekrštenim ispod grudi. Nosila

je bluzu s cvetnim motivima i najlon pantalone. Obuhvatila je laktove,kao da joj je hladno. Stetoskop joj je visio oko vrata. Zaustavio samse pred stepenicama i obišao golf kolica. Stigao sam do Džejkobsa,koji se upinjao da siđe. Dženi je sišla niz stepenice. Pomogla mi jeda ga uspravim.„Hvala bogu što si ovde!“ Morala je da viče da bih je čuo zbog sve

jačeg vetra. Borovi i smreke savijali su se i klanjali pred njim. „Mislilasam da posle svega nećeš doći!“ Grmljavina se prolomila. Uplašenose trgnula kad je sevnula munja.„Ulazi unutra!“ povikao sam na nju. „Odmah!“ Ledeni vetar se

vratio. Moja znojava koža beležila je promenu u vazduhu kaotermometar. Oluja je bila na samo nekoliko minuta od nas.Izneli smo Džejkobsa uz stepenice. Nosili smo ga između sebe.

Oskudni ostaci njegove kose zavijorili su se na mahnitom vetru. Čuosam neobičan zvuk iz pravca Skajtopa. Pogledao sam u tom pravcu ivideo kamenčiće, koje su munje iz prethodnih oluja okrunile sgranitne stene. Vetar ih je terao niz padinu, preko ivice u ambis.Ušli smo, ali Dženi nije mogla da zatvori vrata. Uspeo sam da ih

zatvorim, ali tek po cenu ozbiljnih napora. Zavijanje vetra bilo jenakon toga nešto tiše. Čuo sam krckanje drvenih kostiju kolibice.Delovala je dovoljno čvrsto. Nećemo biti oduvani. Gvozdena šipkaprivući će sve udare munja. Nadao sam se da će tako biti.„U kuhinji je pola boce viskija.“ Džejkobsu ništa nije falilo, osim što

je ostao bez daha. „Izuzev ako je nisi ispraznila, gospođiceNoulton?“Odmahnula je glavom. Bila je bleda, raširenih, blistavih očiju - ne od

suza, već od užasa. Trzala se posle svakog naleta grmljavine.„Donesi mi malo viskija“, rekao mi je Džejkobs. „Ne više od jednog

prsta. Naspi nešto viskija sebi i gospođici Noulton. Nazdravićemouspehu našeg poduhvata.“„Ne želim piće i ne želim da ičemu nazdravljam“, reče Dženi. „Hoću

samo jedno - da se ovo što pre završi. Bila sam luda kad sam

pristala da dođem ovamo.“„Hajde, Džejmi“, reče Džejkobs. „Donesi tri čaše. I požuri. Tempus

fugit.“Boca je bila na radnoj površini, pored sudopere. Poredao sam tri

čaše za sok i nasuo po prst viskija u svaku. Retko sam pio, iz strahada me alkohol ne odvede do droge. Ovo piče bilo mi je potrebno.Dženi nije bila u dnevnoj sobi kad sam doneo piće. Plava munja

sevnula je kroz prozore, lampe su zatreptale i ponovo zasvetlele.„Morala je da se pobrine za našu pacijentkinju“, reče Džejkobs.

„Popiću njen viski ako ga ti ne želiš.“„Da li si me poslao u kuhinju da bi porazgovarao s njom, Čarli?“„Govoriš gluposti.“ Osmehnuo se zdravim delom lica. Druga

polovina je ostala ozbiljna i oprezna. Znaš da lažem, poručivala je,ali je prekasno, zar ne?Dodao sam mu čašu za sok i spustio onu namenjenu Dženi na sto

do kauča, pored ukusno poslaganih časopisa u obliku lepeze. Palomi je na pamet da sam prvi put ušao u Astridino telo na mestu nakom je bio taj sto. Budi miran, dušo, rekla mi je, a zatim: Divno je.Džejkobs je podigao čašu. „Nazdravljam u...“Ispraznio sam svoju pre no što je stigao da završi rečenicu.Prekorno me je pogledao i progutao svoj viski - izuzev jedne kapi

koja je skliznula niza zamrznuti deo usta. „Gnušaš me se, zar ne?Žao mi je što se tako osećaš, više nego što će ti ikad biti jasno.“„Ne smatram te gnusnim, već zastrašujućim. Takav je svako ko se

poigrava sa silama koje prevazilaze njegovu moć poimanja.“Uzeo je piće namenjeno Dženi. Staklo je uveličavalo zamrznuti deo

njegovog lica. „Mogao bih da se raspravljam na tu temu, ali čemu to?Oluja zamalo što nije stigla. Naš odnos okončaće se kad se nebesaponovo razbistre. Budi čovek makar toliko da priznaš da si radoznao.Toj osobini u velikoj meri duguješ svoje prisustvo na ovom mestu.Želiš da znaš. Baš kao i ja. I Prim je hteo to isto. Sirota Dženi jejedina koja se ovde nalazi mimo svoje volje. Došla je da plati dugljubavi. To je čini plemenitom. Mi se ne možemo pozvati na takonešto.“Vrata iza njega su se otvorila. Zapahnuli su me mirisi bolesničke

sobe - mokraće, kreme za kožu, sredstva za dezinfekciju. Dženi jezatvorila vrata za sobom. Videla je čašu u Džejkobsovim rukama.

Uzela ju je i iskapila s grimasom zbog koje su joj žile na vratuiskočile.Džejkobs se nagnuo preko štapa. Proučavao ju je izbliza. „Mogu li

da pretpostavim...“„Možeš.“ Grmljavina je eksplodirala. Tiho je kriknula i ispustila

praznu čašu za sok na tepih. Otkotrljala se.„Vrati joj se“, reče Džejkobs. „Džejmi i ja pridružićemo ti se ubrzo.“Dženi je bez reči ušla u bolesničku sobu. Džejkobs mi se obratio:

„Dobro me slušaj. Kad uđemo unutra, videćeš orman s leve strane.U gornjoj fioci je revolver. Dobio sam ga od čuvara Sema. Neočekujem da će ti biti potreban, ali, ako bude, Džejmi... ne oklevaj.“„Zašto bih, za ime božje...“„Razgovarali smo o izvesnim vratima. Ona vode u smrt. Pre ili

kasnije svako od nas svešće se na um i duh. U tom redukovanomstanju bićemo dovoljno sitni da prođemo kroz njih. Ostavićemo telaiza nas kao prazne ljušture. Smrt ponekad dolazi kao milost kojaokončava patnje. Prečesto nam stiže kao ubica, puna besmisleneokrutnosti i bez trunke samilosti. Moja supruga i sin stradali su uglupoj i besmislenoj nesreći. Predstavljaju savršen primer, baš kao itvoja sestra. Oni su troje među milionima sličnih. Najveći deo životaustajao sam protiv onih što su pokušavali da objasne tu glupost ibesmislicu brbljarijama o veri i dečjim bajkama o raju. Takve glupostinisu mogle da me uteše. Siguran sam da nisu utešile ni tebe. Aipak... postoji nešto.“Da, pomislio sam kad je grmljavina odjeknula dovoljno snažno i

blizu da prodrma prozorska stakla. Nešto je tamo, iza vrata, i neštoće se desiti. Nešto veoma strašno. Ako to ne sprečim.„U mojim eksperimentima nazreo sam nagoveštaje tog nečeg.

Video sam njegov oblik u svakom izlečenju pomoću tajnogelektriciteta. Spoznavao sam ga i preko propratnih efekata, od kojihsu neki i tebi poznati. To su delići neke nepoznate egzistencije s onestrane naših života. Svako se makar jednom zapitao šta leži s drugestrane zida smrti. Danas ćemo, Džejmi, videti taj predeo. Želim daznam šta se desilo mojoj ženi i sinu. Želim da znam šta je vasionaspremila za nas kad napustimo ovaj život. Nameran sam da tosaznam.“

„Nije nam suđeno da to vidimo.“ Umalo što nisam zanemeo odzaprepašćenja. Nisam bio siguran da me je čuo od zavijanja vetra.Čuo me je.„Možeš li mi reći da svakodnevno ne razmišljaš o sestri Kler? Da se

ne pitaš da li negde postoji?“Ćutao sam. Klimnuo je kao da sam mu odgovorio.„Naravno da misliš. Uskoro ćemo dobiti odgovore. Meri Fej će nam

ih pružiti.“„Kako?“ Usne su mi utrnule, ali ne od alkohola. „Kako će ti pružiti te

odgovore ako je izlečiš?“Pogledao me je, kao da se čudi mojoj neupućenosti. „Ne mogu da

je izlečim. Osam bolesti koje sam pomenuo odabrane su na osnovučinjenice da se ne mogu izlečiti tajnim elektricitetom.“Vetar je zaurlikao. Prvi mahniti naleti kiše zadobovali su po

zapadnoj strani kuće. Kišne kapi udarale su po prozorskim oknimakao kamenčići.„Gospođica Noulton isključila je veštačka pluća Meri Fej, dok smo

se vozili ovamo. Mrtva je gotovo petnaest minuta. Krv joj se hladi.Kompjuter u njenoj lobanji, čudesan uprkos bolesti koja ga jeizranjavila, ugasio se.“„Misliš... stvarno misliš...“ Nisam mogao da završim rečenicu. Bio

sam zabezeknut.„Da. Trebale su mi godine izučavanja i eksperimentisanja da bih

dostigao ovaj nivo, ali da. Nameravam da vratim Meri Fej u nekuvrstu života, korišćenjem munja kao puta do tajnog elektriciteta injega kao auto-puta do potestas magnum universum-a. Nameravamda saznam istinu o onom što leži s druge strane vrata koja vode ucarstvo smrti. Sići će sa usana nekog ko je tamo bio.“„Poludeo si.“ Krenuo sam prema vratima. „Ne želim da imam ikakve

veze s ovim.“„Ne mogu da te zaustavim, ako zaista želiš da odeš“, rekao je, „iako

bi izlazak na ovakvu oluju bio vrhunska ludost. Hoće li ti pomoćiukoliko ti kažem da ću produžiti bez tebe i da bi to moglo ugrozitiživot gospođice Noulton, kao i moj? Bilo bi vrlo ironično ako bi umrlatako brzo nakon Astridinog spasenja.“Okrenuo sam se, s rukom na kvaci. Kiša je tukla po vratima s druge

strane. Munja je iscrtala kratkoveki plavi pravougaonik na tepihu.

„Saznaćeš šta se dogodilo s Kler.“ Glas mu je bio tih i mek kaosvila. Zvučao je kao najubedljivija verzija pastora Denija.Bio je to glas slatkorečivog đavola.„Možda ćeš moći da razgovaraš s njom... da čuješ kako ti kaže da

te voli. Zar to ne bi bilo divno? Pod uslovom da je još tamo, kaosvesni entitet, naravno... zar ne želiš da znaš?“Munja je ponovo sevnula. Otrovno zelenkastopurpurna iskra probila

se kroz procep na rezi kutije od mahagonija. U trenu se rodila iumrla.„Gospođica Fej je, ako će te to utešiti, dobrovoljno pristala na ovaj

eksperiment. Papiri su besprekorni. Među njima je i potpisana izjavakojom mi daje ovlašćenje da prekinem ovaj herojski eksperiment kadgod budem hteo. Njen sin biće zbrinut pomoću velikodušnog fondakoji će ga finansirati do punoletstva, u zamenu za dozvolu da senakratko i s punim poštovanjem poslužim njenim ostacima. Kao štovidiš, ovde nema žrtava, Džejmi.“To ti kažeš, pomislio sam. To ti kažeš.Grmljavina se ponovo prolomila. Ovog puta sam, trenutak pre

sevanja munje, čuo slab škljocaj. I Džejkobs ga je čuo.„Kucnuo je čas. Uđi u sobu sa mnom, ili odlazi.“„Ući ću“, rekao sam. „I moliti da se ništa ne desi. Zato što ovo nije

eksperiment, Čarli. Ovo su đavolska posla.“„Misli šta hoćeš i moli se koliko hoćeš. Možda ćeš imati više sreće

no što sam je ja ikad imao... iako iskreno sumnjam u to.“Otvorio je vrata. Krenuo sam za njim i ušao u sobu gde je Meri Fej

umrla.

XIII

OŽIVLJAVANJE MERI FEJ

U sobi gde je Meri Fej umrla postojao je jedan prozor okrenutistoku. Oluja je nastala gotovo punom snagom. Nisam video ništaizuzev iscepane srebrne kišne zavese. Soba je bila gnezdo seni,uprkos stonoj lampi. Levim ramenom očešao sam se o orman koji jeDžejkobs pomenuo, ali nisam pomislio na revolver u najvišoj fioci.Svu pažnju usmerio sam na nepomičnu priliku poleglu po bolničkomkrevetu. Video sam je u celini, zato što su brojni monitori biliisključeni, a postolje s intravenoznim rastvorom gurnuto u ćošak.Bila je divna. Smrt je zbrisala sve tragove bolesti koja joj je napala

mozak. Njeno nagore okrenuto lice - alabasterska koža obrubljenabogatom kestenjastom kosom - izgledalo je savršeno. Sklopila je oči.Guste trepavice polegle su po obrazima. Usne su joj bile blagorastvorene. Prekrivač je bio navučen do njenih ramena. Prekršteneruke ležale su na njemu, iznad grudi. Setio sam se poezije, sasrednjoškolskih časova engleskog: Klasični lik tvoj, divne vlasi... Odstatue sad stojiš nemlje...15

Dženi Noulton kršila je ruke pored odskora besposlenih veštačkihpluća.Munja je sevnula. U njenoj svetlosti video sam gvozdenu šipku na

Skajtopu. Uzdizala se kao i pre bogzna koliko godina. Izazivala jesvaku oluju da se okomi na nju punom snagom.Džejkobs mi je pružio kutiju. „Pomozi mi, Džejmi. Moramo biti brzi.

Uzmi je i otvori. Ja ću učiniti ostalo.“„Nemoj“, reče Dženi iz svog ugla. „Za ljubav božju, pusti je da

počiva u miru.“Džejkobs je možda nije čuo od dobujuće kiše i vrištećeg vetra. Ja

jesam, ali sam odlučio da prenebregnem njene reći. Eto kako

zazivamo propast na sebe - zanemarujući glas koji nas preklinje dastanemo. Da stanemo dok još ima vremena.Otvorio sam kutiju. U njoj nije bilo šipki, niti kontrolne jedinice.

Njihovo mesto zauzela je metalna traka, tanka kao pantljika nadevojačkim cipelama. Džejkobs ju je pažljivo izvadio - i nežnopovukao. Video sam da se rasteže. Zelena svetlost zaigrala je okonje kad je sledeća munja sevnula, ponovo najavljena tihimškljocanjem. Zbog nje je traka izgledala kao nešto više od mrtvogmetala. Podsećala je na zmiju.Džejkobs je rekao: „Gospođice Noulton, podignite joj glavu.“Odmahnula je glavom tako snažno da joj se kosa razletela oko lica.Uzdahnuo je. „Džejmi. Učini to.“Prišao sam krevetu korakom mesečara. Setio sam se Patriše

Farmingdejl, koja sipa so u oči, Emila Klajna, koji jede zemlju, i HjuaJejtsa, koji je video kako gigantski mravi zamenjuju vernike u šatripastora Denija. Pomislio sam: Svako izlečenje ima svoju cenu.Čuo sam još jedno škljoc i ugledao novu munju. Grmljavina se

razlegla, potresajući kuću. Lampa pored uzglavlja se ugasila. Senkesu na trenutak osvojile sobu. Uključio se generator.„Brzo!“, prostenjao je Džejkobs. Video sam opekotine na njegovim

dlanovima. Nije ispustio traku, njegov poslednji provodnik, put dopotestas magnum universum-a. Verovao sam (i još verujem) da ga nismrt od električnog udara ne bi nagnala da je pusti. „Brzo, pre negošto munja udari u šipku!“Podigao sam glavu Meri Fej. Kestenjasta kosa pala je s tog

savršenog (i savršeno mirnog) lica. Prosula se po jastuku kao tamnaplima. Čarli se našao pored mene. Sagnuo se. Disao je teško iisprekidano. Dah mu je zaudarao na starost i bolest. Palo mi je napamet da je mogao sačekati nekoliko meseci i iz prve ruke saznatišta je iza vrata. Ali nije to hteo. U srcu svake religije je sveta tajnakoja pothranjuje verovanje i podstiče odanost, čak i do tačkemučeništva. Da li je želeo da zna šta leži iza vrata smrti? Jeste. Ali jepre svega težio - verujem to iz sveg srca - da odgonetne tu tajnu. Daje izvuče na svetlost, podigne i vrisne: Evo je! Zbog nje su započetitoliki krstaški ratovi i počinjena tolika ubistva u ime božje! Evo je, ikako vam se sviđa?

„Njena kosa... podigni joj kosu.“ Obratio se ženi šćućurenoj u ugluoptužujućim glasom: „Prokleta da si, rekao sam ti da je skratiš!“Dženi je ćutala.Podigao sam kosu Meri Fej, meku i tešku kao bala svile. Znao sam

zašto je Dženi nije skratila. Nije imala srca za tako nešto.Džejkobs je prebacio tanku metalnu traku preko Merinog čela.

Čvrsto je nalegla u udubljenja na slepoočnicama.„Dobro je“, rekao je kad se uspravio.Nežno sam položio glavu mrtve žene na jastuk. Utešna misao javila

mi se dok sam gledao tamne trepavice koje su milovale obraze:neće uspeti. Isceljenja su jedno, a oživljavanje žene koja je mrtvapetnaest minuta - ne, pre će biti pola sata - sasvim nešto drugo.Tako nešto jednostavno nije moguće. Ako udar munje nabijenemilionima volti i učini nešto - ukoliko prouzrokuje trzanje prsta iliokretanje glave - to će biti samo besmisleni pokret uporediv strzajem noge mrtve žabe, pokrenute elektricitetom iz baterije. Čemuse nadao? I da je njen um bio savršeno zdrav, sad bi propadao unjenoj lobanji. Smrt mozga je nepovratna. Čak i ja sam to znao.Ustuknuo sam za korak. „I šta sad, Čarli?“„Čekaćemo“, rekao je. „Nećemo dugo.“

Lampa pored kreveta se, tridesetak sekundi kasnije, ugasila podrugi put. Više nisam mogao da čujem urlik generatora ispod urlanjavetra. Lampa više nije zasijala. Džejkobs je izgubio zanimanje zaMeri Fej otkad joj je namakao metalnu traku oko glave. Zurio je krozprozor, s rukama prekrštenim na leđima, kao brodski kapetan nakomandnom mostu. Gvozdena šipka nije se videla odrazgoropađene kiše - ni u obliku senke - ali videćemo je čim munjaudari u nju. Ako udari. Dosad nije. Možda ima boga, pomislio sam.Možda je rešio da omete planove Čarlsa Džejkobsa.„Šta je kontrolna kutija?“, pitao sam. „Gde je veza sa šipkom na

grebenu?“Pogledao me je kao imbecila. „Sila koja počiva u pozadini munje ne

može se kontrolisati. Pretvorila bi čak i titanijumsku kutiju u gomilicupepela. Što se veze tiče... to si ti, Džejmi. Zar još nisi pogodio zaštosi ovde? Jesi li pomislio da sam te doveo ovamo da bi mi pripremaoobroke?“

Nisam mogao da shvatim zašto nisam ranije dokučio istinu koju jeupravo prevalio preko usana. Tajni elektricitet nikada nije napustio nimene, niti bilo koga od ljudi koje je pastor Deni izlečio. Ponekad jespavao, kao bolest koja se dugo krila u mozgu Meri Fej. Ponekad bise budio, terajući vas da jedete zemlju, sipate so u oči ili da seobesite nogavicom pantalona. Mala vrata otvarala su se s dva ključa.Meri Fej je bio jedan.Ja sam bio drugi.„Čarli, moraš da prestaneš s ovim!“„Da prestanem? Jesi li poludeo!?“Ne, pomislio sam, ti si poludeo. Ja sam se dozvao pameti.Nadao sam se da nije prekasno.„Nešto vreba s druge strane. Astrid je to nešto nazvala Majkom.

Mislim da ne želiš da je vidiš i znam da ja ne želim.“Sagnuo sam se da bih skinuo metalnu traku s čela Meri Fej.

Zgrabio me je u medveđi zagrljaj i odvukao od nje. Imao je tanušneruke. Očekivalo bi se da se lako oslobodim, ali nisam mogao. Ne izprve. Držao me je snagom crpljenom iz bolesne opsesije.Vetar je najedanput izgubio snagu dok smo se borili u sumornoj,

senkama ispunjenoj sobi. Kiša se proredila. Ponovo sam ugledaošipku kroz prozor i rečice koje su tekle naborima granitne izbočinezvane Skajtop.Hvala bogu, pomislio sam. Oluja prolazi.Prestao sam da se borim baš kad je trebalo da se oslobodim. Tako

sam izgubio priliku da sprečim grozno skrnavljenje pre no što jepočelo. Oluja se nije okončala. Samo je uzela vazduh pre početkanajgoreg napada. Vetar je ponovo nahrupio, ovog puta uraganskomsilinom. U deliću sekunde pre sevanja munje osetio sam isto što ionog dana kad sam ovde došao sa Astrid. Sve dlake na telu su mise nakostrešile. Imao sam utisak da se vazduh u sobi preobrazio uulje. Ovog puta nisam čuo škljoc, već glasno PUC, slično hicu izmalokalibarke. Dženi je užasnuto vrisnula.Izlomljena vatrena grana sinula je iz oblaka i pogodila gvozdenu

šipku na Skajtopu. Poplavela je. Mnogobrojni hor vrištećih glasovaispunio mi je glavu. Shvatio sam da čujem sve koje je ČarlsDžejkobs ikada izlečio, uza sve što je ikad uslikao Munjevitimportretima. Nisam čuo samo one koji su podlegli od propratnih

efekata, već sve, hiljade njih. Poludeo bih da se vriska produžilamakar deset sekundi. Agonični glasovi su bledeli, naporedo selektričnom vatrom oko šipke, koja je sijala tupim crvenim sjajem,kao gvožđe za žigosanje izvađeno iz vatre.Grmljavina se valjala, a kiša padala u zastorima, praćena

dobovanjem grada.„O, bože!“, vrisnula je Dženi. „O bože, pogledajte to!“Traka oko glave Meri Fej isijavala je sjajnom pulsirajućom zelenom

bojom. Video sam je ne samo očima. Bila je duboko u mom umu,zato što sam bio veza. Bio sam provodnik. Sjaj je počeo da bledi.Nova munja udarila je u šipku. Hor je ponovo vrisnuo. Traka je ovogputa prešla put od zelene do blistavobele, previše zaslepljujuće da bise gledalo u nju. Zažmurio sam i pokrio uši rukama. Otisak trakeopstao je u tami. Sad je bio eteričnoplav.Unutrašnji vrisci su utihnuli. Otvorio sam oči i video da i sjaj iz trake

bledi. Džejkobs je zurio u leš Meri Fej raširenim, fasciniranim očima.Bale su mu kapale niza zamrznutu stranu usta.Grad na izdisaju mahnito je zadobovao pre no što se utišao. Kiša je

počela da jenjava. Video sam kako se munja račva u drveću izaSkajtopa, ali se oluja kretala prema istoku.Dženi je izletela iz sobe. Ostavila je otvorena vrata. Čuo sam kako

udara u nešto, u prolazu kroz dnevni boravak i zaglušni udarac kadsu se ulazna vrata - ona koja sam jedva zatvorio - otvorila i tresnulao zid. Otišla je.Džejkobs nije obraćao pažnju na tu buku. Presamitio se preko

mrtve žene, koja je ležala zatvorenih očiju, dok su joj duge trepavicemilovale obraz. Traka je sad bila samo komad mrtvog metala. Usenovitoj sobi nije ni sijala. Ako ju je opekla po čelu, trag je bio ispodnje. Mislio sam da nije. Namirisao bih izgorelo meso.„Probudi se“, reče Džejkobs. Povikao je kad je odgovor izostao.

„Probudi se!“ Prodrmao joj je ruku - isprva nežno, a zatim snažnije.„Probudi se! Probudi se, prokletstvo, probudi se!“Glava joj se ljuljala s jedne na drugu stranu, kao da upućuje

odrečan odgovor dok ju je drmusao.„PROBUDI SE, KUČKO! PROBUDI SE!“Izvući će je iz kreveta i baciti na pod ako ga ne zaustavim. Više

nisam mogao da podnesem skrnavljenje. Uhvatio sam ga za desno

rame i odgurnuo od leša. Zateturali smo se unazad u grotesknomplesu i tresnuli o orman.Okrenuo se prema meni. Lice mu je bilo puno besa i ozlojeđenosti.

„Pusti me! Pusti me! Spasao sam tvoj bedni beskorisni život izahtevam da...“ Nešto se desilo.

Iz kreveta je doprlo tiho zujanje. Olabavio sam stisak. Leš je ležaokao i pre, samo raširenih ruku, zahvaljujući Čarlijevom drmusanju.To je samo vetar, pomislio sam. Siguran sam da bih s vremenom

ubedio sebe u to. Začulo se opet, pre no što sam mogao pokušati.Žena na krevetu je tiho zujala.„Vraća se“, reče Čarli. Izbečio je i raširio oči, kao žaba u rukama

okrutnog deteta. „Oživljava. Živa je.“„Nije“, rekao sam.Možda me je čuo, ali nije mario za moje reči. Svu pažnju usmerio je

na ženu u krevetu, na bledi oval njenog lica duboko zaronjenog uplivajuće seni koje su ispunile sobu. Teturao se prema njoj kao Ahabna palubi Pikvoda, vukući povređenu nogu. Isplazio je jezik nazdravoj strani usta. Stenjao je, boreći se za vazduh.„Meri“, rekao je. „Meri Fej!“Ponovo se čulo tiho i neskladno zujanje. Oči su joj ostale

zatvorene, ali sam na sopstveni hladni užas shvatio da vidim kako semiču ispod kapaka, kao da je snevala u smrti.„Čuješ li me?“ Glas mu je bio suv od gotovo lascivne ljubopitljivosti.

„Daj mi znak ako me čuješ!“Zujanje se nastavljalo. Džejkobs je spustio dlan na njenu levu

dojku. Okrenuo se prema meni. Nisam mogao da verujem da seosmehivao. U pomrčini je ličio na iscerenu lobanju.„Srce joj ne kuca“, rekao je. „A ipak živi. Ona živi.“Ne, pomislio sam. Ona čeka. I čekanju če uskoro doći kraj.Džejkobs se okrenuo prema njoj. Spustio je poluzamrznuto lice dok

nije stiglo na desetak centimetara od lica mrtve žene - Romeo sasvojom Julijom. „Meri! Meri Fej! Vrati nam se! Vrati se i reci gde sibila!“Teško mi je da razmišljam o onom što se zatim dogodilo, a još teže

da pišem o tome. Obavezan sam da to učinim, ako ni zbog čegadrugog, a ono bar da bih upozorio svakog ko razmišlja o izvođenju

sličnog eksperimenta. Nadam se da će se predomisliti kad pročitaovo svedočanstvo.Otvorila je oči.Meri Fej je otvorila oči, ali one više nisu bile ljudske. Munja je

zdrobila bravu na vratima koja nisu smela biti otvorena. Majka jeprošla kroz njih.

Njene oči isprva su bile plave. Jarkoplave. U njima nije bilo ničeg.Bile su potpuno prazne. Gledale su u tavanicu kroz Džejkobsovoljubopitljivo lice, kroz tavanicu i oblačno nebo. Zatim su se vratile.Opazile su ga. Neko razumevanje - neko poimanje - pojavilo se unjima. Ponovo je zazujala, iako nisam video da udiše. Zašto bi? Bilaje mrtva... izuzev tih neljudskih prodornih očiju.„Gde si bila, Meri Fej?“ Glas mu je drhtao. Pljuvačka je nastavila da

curi s ukočene strane njegovih usta, praveći mrlje na posteljini. „Gdesi bila, šta si tamo videla? Šta čeka iza smrti? Šta je na drugojstrani? Reci mi!“Glava je počela da joj pulsira, kao da je mrtvi mozak u njoj postao

suviše veliki za svoje kućište. Oči su joj potamnele, prvo do nijanselavande, a zatim do purpura i indiga. Rastvorila je usne u osmeh kojise proširio u kez. Pokazala nam je sve zube. Jedna ruka pohrlila jojje preko pokrivača kao pauk i zgrabila Džejkobsa za zglob.Zastenjao je od hladnog stiska i zamahnuo slobodnom rukom da biuspostavio ravnotežu. Prihvatio sam je. Nas troje - dvoje živih, jedanmrtav - spojili smo se. Glava joj je pulsirala na jastuku. Rasla je.Naduvavala se. Više nije bila lepa, niti ljudska.Soba nije izbledela. Još je bila tu, ali sam video da se radi o iluziji.

Kolibica je bila iluzija kao i Skajtop i odmaralište. Čitav živi svet bio jeiluzija. Ono što sam smatrao stvarnošću bilo je obično platno, tankokao stara najlonska čarapa.Iza njega je bio pravi svet.Bazaltni blokovi uzdizali su se ka crnom nebu punom urlajućih

zvezda. Pomislio sam da su blokovi ostaci ogromnog uništenoggrada. Uzdizao se u golom krajoliku. Golom, ali ne i praznom. Širokai naizgled beskrajna kolona nagih ljudskih bića vukla se po njemu,oborene glave i drhtavih nogu. Jeziva parada protezala se sve dodalekog horizonta. Ljude su gonila mravolika stvorenja, gotovo crna,

tačnije tamnocrvena kao venska krv. Kad bi neko od ljudi pao,mravoliko stvorenje bacilo bi se na njega. Grizlo bi ga i udaralo dokse ne bi pridigao na noge. Video sam mladiće i starice. Video samtinejdžerke s bebicama u naručju. Video sam decu koja supokušavala da pomognu jedno drugom. I na svakom licu beše istiizraz tupog užasa.Marširali su ispod urlajućih zvezda i padali. Kažnjavali su ih i mučili

dok se ne bi digli sa velikim, ali beskrvnim ranama od ujeda nanogama i stomacima. Nisu krvarile, jer su bili mrtvi. Varljivafatamorgana zemaljskog života beše pocepana. Umesto raja koji suobećavali propovednici svih religioznih zajednica čekao ih je mrtvigrad od kiklopskih kamenih blokova ispod neba što je bilo samo jošjedno platno. Urlajuće zvezde nisu bile zvezde, već rupe. Urlici kojisu se čuli iz njih poticahu od istinske potestas magnum universum.Iza neba su prebivali entiteti. Bili su živi, svemoćni i potpunobezumni.Propratni efekti su delići neke nepoznate egzistencije s one strane

naših života, rekao je Čarli. Ta egzistencija vrebala je iz blizine naovom sterilnom mostu, prizmatičnom svetu bezumne istine koja bisvakog muškarca ili ženu oterala u ludilo, ako bi je ma i načas videli.Mravolika stvorenja služila su velikim entitetima, baš kao što sumarširajući, goli mrtvaci služili njima.Možda grad uopšte nije bio grad, već mravinjak u kom su svi

mrtvaci na svetu porobljavani i proždirani. Da li su konačno i zauvekumirali, kad bi se to dogodilo? Možda nisu. Nisam hteo, ali nisammogao da se ne setim kupleta koji je Bri citirala u imejlu. Ni mrtvi nemogu počivati večno. Čak i smrt može umreti, usred neznanih eona.Negde u toj marširajućoj hordi behu Petsi Džejkobs i Prilepak Mori.

Tamo negde je i Kler koja zaslužuje raj, umesto kog je dobila sterilnisvet ispod šupljih zvezda, carstvo mrtvaca gde su mravlja stvorenjaponekad puzala, a nekad stajala uspravno, lica nepodnošljivo sličnihljudskim. Ovaj užas je zagrobni život, i ne čeka samo zle ljude, većsve nas.Zateturao sam se ka ludilu. Nudilo je olakšanje. Zamalo što mu se

nisam prepustio. Jedna ideja sačuvala mi je razum. Još se držim nje:postojala je mogućnost da je prizor iz noćne more samo još jednafatamorgana.

„Ne!“, povikao sam.Mrtvaci u maršu okrenuli su se u pravcu mog glasa. Mravolika

stvorenja učinila su isto. Streljali su me gnusobnim (gnusobnim aliinteligentnim) očima i škrgutali vilicama. Nebo iznad njih počelo je dase cepa s titanskim parajućim zvukom. Kroz procep se probilaogromna crna noga pokrivena pramičcima retkog krzna. Završavalase golemom kandžom od ljudskih lica. Njen vlasnik je hteo jedno isamo jedno: da ućutka drski, odrečni glas.Bila je to Majka.„Ne!“, ponovo sam povikao. „Ne, ne, ne, ne!“Naša veza s oživljenom mrtvom ženom uzrokovala je ovu viziju.

Znao sam to, iako sam bio u kandžama najdubljeg užasa. Džejkobsme je stiskao kao mengelama. Ne bih se oslobodio na vreme da meje držao desnom - zdravom - rukom. Stiskao me je oslabljenomlevicom. Cimnuo sam svom snagom dok se ta opscena noga pružalaka meni, a kandža od vrištećih lica grabila, nameravajući da mepovuče nagore, u nespoznatljivu vasionu užasa koji čekaju iza crnogpapirnatog neba. Kroz pukotinu u nebeskom svodu nazirao samluđačko svetlo i boje nenamenjene smrtnom oku. Boje behu žive.Osećao sam kako pužu po meni.Cimnuo sam još jednom, poslednji put. Oslobodio sam se

Čarlijevog stiska. Zakotrljao sam se unazad. Prazna ravnica, golemirazrušeni grad, grabežljiva kandža - nestali su. Ponovo sam senašao u spavaćoj sobi kolibice, opružen na podu. Moja staramirodija u svakoj čorbi stajala je pored kreveta. Meri Fej - ili koje godmračno stvorenje da je Džejkobs prizvao tajnim elektricitetom u njenleš i mrtvi mozak - držalo ga je za ruku. Glava joj se preobrazila upulsirajuću meduzu s grubo nacrtanim ljudskim licem. Oči su joj bilebeživotno crne. Njen kez... rekli biste da niko ne može da se kezi oduha do uha, da je to samo poslovica, ali je mrtva žena, koja više nijebila mrtva, baš to činila. Donji deo njenog lica preobrazio se udrhtavu i migoljeću crnu jamu.Džejkobs je zurio u nju iskolačenim očima. Lice joj je bilo žućkasto-

belo. „Patriša? Petsi? Gde si? Gde je Mori?“Ono je progovorilo po prvi i poslednji put.„Otišli su da služe Velikim, u Ništavilo. Bez smrti, bez svetlosti, bez

odmora.“

„Ne.“ Grudi su mu se trznule. Vrisnuo je. „Ne!“Pokušao je da se otme. Ona, ono - čvrsto ga je držalo.Iz razjapljenih usta mrtve žene pomolila se crna noga s pokretnom

kandžom na kraju. Kandža je bila živa - bila je lice. Poznato. To jebio Prilepak Mori. Vrištao je. Čuo sam zloslutni šušketavi zvuk dok jenoga prolazila između njenih usana; još ga čujem u noćnim morama.Posegnula je, protegla se i dodirnula posteljinu. Migoljila se na njojkao odrani prst. Ostavljala je poderotine iz kojih su se dizali pramičcidima. Crne oči onoga što je bila Meri Fej bečile su se i širile. Prelilesu preko korena nosa. Spojile su se u jedinstveno ogromno oko kojeje zurilo s tupom alavošću.Čarli je trznuo glavom unazad. Krkljao je. Stajao je na prstima, kao

da hoće načiniti poslednji grčeviti napor da se iščupa iz stiska onogašto je pokušavalo da se probije iz bezumnog nesveta, tako bliskognašem. Pao je na kolena i napred, udarivši čelom o krevet. Izgledaloje kao da se moli.Ono ga je pustilo i okrenulo neopisivu pažnju ka meni. Zbacilo je

pokrivač. Upinjalo se da se podigne. Crna insektolika noga još jevirila iz razjapljene gubice. Petsino lice pridružilo se Morijevom.Pretapala su se i migoljila.Ustao sam oslanjajući se leđima na zid. Odgurivao sam se

nogama. Naduto, pulsirajuće lice Meri Fej je tamnelo, kao da jeentitet u njoj davi. Jedinstveno glatko crno oko je zurilo. Učinilo mi seda u njemu vidim odraz kiklopskog grada i beskrajnu kolonumarširajućih mrtvaca.Ne sećam se otvaranja najviše fioke ormana. Znam da mi se pištolj

našao u ruci. Verujem da bih stajao tamo i povlačio zaleđeni obaračda je pištolj bio automatik s kočnicom. Stajao bih dok se ono ne bipodiglo i dogegalo preko sobe da me zgrabi. Kandža bi me uvukla urazjapljena usta i u onaj drugi svet, gde bih se suočio s neopisivomkaznom zbog hrabrosti da kažem jednu reč: Ne.Ali nije bio automatik, već revolver. Ispalio sam pet metaka. Četiri

metka su pogodila ono što se podiglo sa samrtne postelje Meri Fej.Imam razlog da znam koliko sam hitaca tačno ispalio. Čuo sam urlikoružja, video sevanje iz cevi u tami i osetio kako mi poskakuje urukama, ali mi se činilo da se sve to dešava nekom drugom. Ono sezanjihalo i palo unazad. Stopljena lica vrištala su spojenim ustima.

Sećam se da sam pomislio: Ne možeš ubiti majku mecima, Džejmi.Ne, ne nju.Prestalo je da se miče. Užas koji je izašao iz usta mlitavo je ležao

na jastuku. Lica Džejkobsove žene i sina su bledela. Pokrio sam oči ivrištao, ponovo i iznova. Vrištao sam dok nisam promukao. Kad samspustio ruke, kandža je bila iščezla. I Majka je bila otišla.Ako je ikada bila tu, reći ćete. Ne krivim vas zbog toga. I ja bih u to

verovao da nisam bio tamo. Ali bio sam. Mrtvaci su - bili tu. I ona je.Sad je tu bila samo Meri Fej, žena čiji su večiti spokoj narušila četiri

metka ispaljena u njen leš. Ležala je rasute kose i razjapljenih usta.Video sam dve rupe od metaka na njenoj spavaćici i još dva ispodnje, na pokrivaču, nabranom oko bedara. Video sam i ogrebotinekoje je ostavila ona jeziva kandža, iako od nje nije bilo ni traga.Džejkobs je lagano klizao ulevo. Sporo i sneno pružio sam ruku ka

njemu. Debelo sam zakasnio. Pao je na pod, postrance, savijenihkolena. Oči su mu bile širom otvorene, ali već staklaste. Neizrecivužas bio je urezan na njegovom licu.Čarli, izgledaš kao čovek koji je dobio snažan elektrošok, pomislio

sam. Nasmejao sam se. O, koliko sam se smejao. Nagnuo sam senapred i obgrlio kolena da ne bih pao. Taj smeh bio je gotovonečujan - izgubio sam glas od vrištanja - ali bio je iskren. Zato što jeto bilo smešno; shvatate to, zar ne? Jak elektrošok! Šokantno!Urnebesno!Nisam skidao pogled s Meri Fej dok sam se tresao i grčio od

smeha. Čekao sam da se maljava crna noga opet pomoli iz njenihusta, da porodi ona vrišteća lica.Konačno sam se isteturao iz sobe smrti i prošao kroz dnevni

boravak. Na tepihu je bilo nekoliko slomljenih grana, koje je vetarnaneo kroz vrata koja je Dženi Noulton ostavila otvorena. Lomile suse kao krte kosti pod mojim nogama. Hteo sam da ponovo vrisnem,ali sam bio previše umoran. Uh, bio sam neizmerno umoran.Nagomilani olujni oblaci udaljavali su se ka istoku, izbacujući

sporadične račvaste munje. Ulice Bernzvika i Friporta uskoro će bitipoplavljene, a odvodi privremeno zapušeni gradom. Šarena dugapružala se preko Androskogina, između tamnih oblaka i mesta nakom sam stajao. Da li je bilo duga, onog davnog dana, kad smoAstrid i ja došli ovamo?

Bog posla Noju znak u obliku duge, pevali smo četvrtkom uveče nasastancima UMM-a, dok se Petsi Džejkobs ljuljala na klavirskojstolici, s kosom vezanom u rep. Duga je bila dobar znak. Poručivalaje da je oluja prošla. Pogled na ovu ispunio me je dubokim užasom igađenjem zato što me je podsećala na Hjua Jejtsa. Hjua i njegoveprizmatike. Hjua koji je video mravolika stvorenja.Svet se smračio. Shvatio sam da sam na rubu nesvestice. I to je

bilo dobro. Možda će moj um izbrisati sve ovo kad se probudim. Tobi bilo još bolje. Čak bi i ludilo bilo bolje... dok god bi bilo bez Majke.Smrt bi bila najbolja. Robert Rajvard je to znao; baš kao i Keti Mors.

Setih se revolvera. U burencetu je ostalo tane za mene, ali ni ononije bilo rešenje. Možda bi bilo da nisam čuo ono što je Majka reklaDžejkobsu: Bez smrti, bez svetlosti, bez odmora.Samo Veliki, rekla je.U Ništavilu.Kolena su mi popustila. Pao sam. Naslonio sam se na vrata. Tada

sam se onesvestio.

XIV

PROPRATNI EFEKTI

To se desilo pre tri godine. Živim u Kailui, nedaleko od brataKonrada. Lep je to obalski grad na Velikom ostrvu. Moj stan je u UliciOnijava, prilično daleko od plaže, i još dalje od svakog prestiža.Prostran je i - za Havaje - jeftin. Takođe je blizu Kuulej rouda, što jeveoma važno. Psihijatrijski centar Brendon L. Martin je na Kuulejroudu. Tamo je moj psihijatar otvorio radnju.Edvard Brejtvejt kaže da ima četrdeset jednu, ali meni liči na

tridesetogodišnjaka. Izgleda da vam, kad napunite šezdeset jednu -što će mi se desiti u avgustu, svaki muškarac ili žena izmeđudvadeset pete i četrdeset pete liči na tridesetogodišnjaka. Teško jeuzeti ih za ozbiljno, ako su tek napustili Strašne Dvadesete (takavvam je slučaj sa mnom), ali se stvarno trudim s Brejtvejtom jer mi jedosta pomogao... iako su antidepresivi još zaslužniji. Znam da ihneki ljudi ne vole. Tvrde da im pilule razvodnjavaju misli i osećanja.Mogao bih da posvedočim da je to tačno.Hvala bogu što je tačno.S Edom sam se upoznao zahvaljujući Konu, koji je digao ruke od

gitare za ljubav atletike i od atletike za ljubav astronomije... iako jeostao monstrum u odbojci i nije nimalo loš na teniskom terenu.Doktoru Brejtvejtu ispričao sam sve o čemu ste dosad čitali.

Naravno da mi mnogo ne veruje. Ko bi mi pri zdravoj pametipoverovao? Sam čin ispovedanja pružio mi je ogromno olakšanje!Pojedini delovi priče naterali su ga da se zamisli, jer su bili proverljivi.Pastor Deni, na primer. Pretraga na Guglu za tim imenom daće vamčak i danas gotovo milion rezultata. Proverite sami, ako mi neverujete. Postoje sumnje u verodostojnost nekih od njegovihizlečenja, ali se to može reći čak i za papu Jovana Pavla, koji jenavodno za života izlečio francusku kaluđericu od Parkinsonove

bolesti i Kostarikanku od aneurizme šest nedelja nakonupokojavanja. (Opasan trik!) Ono što se desilo velikom brojuizlečenih Čarlijevom rukom - ono što su učinili sebi i drugima -takođe je činjenica. Ed Brejtvejt veruje da sam utkao te činjenice usvoju pripovest da bih joj dao prizvuk istinitosti. To mi je na priličnonedvosmislen način saopštio prošle godine kad mi je citirao Junga:„U duševnim bolnicama sede najveći svetski pripovedači.“Ne sedim u ludnici. Posle seansi u Martinu mogu slobodno da se

vratim u moj tihi sunčani stan. Zahvalan sam zbog toga i činjenice dasam živ, zato što veliki broj ljudi izlečenih rukom pastora Denija nije.Na desetine, možda i stotine njih počinili su samoubistvo od leta2014. do jeseni 2015. godine. Teško je odrediti tačan broj. Ne moguda ne zamišljam kako se bude u drugom svetu, marširaju nagi ispodurlajućih zvezda, okruženi nemilosrdnim i strašnim mravima-vojnicima. Izuzetno mi je drago što nisam među njima. Mislim da jezahvalnost na životu, nezavisno od motiva, pouzdan pokazatelj da jeneko uspeo da sačuva zdrav razum. Nešto od mog zdravog razumazauvek je nestalo. Amputirano je, kao ruka ili noga, zbog onoga štosam video u sobi gde je Meri Fej umrla. Naučio sam da živim s tomčinjenicom.Govorim pedeset minuta svakog utorka i četvrtka između dva i dva i

pedeset.Još kako govorim.

Ujutru nakon oluje probudio sam se na kauču u predvorjuodmarališta Kozja planina. Lice me je bolelo, a bešika bila na rubupucanja, međutim, nisam imao želju da se olakšam u muškomtoaletu preko puta restorana. Bio je pun ogledala. Nisam želeo davidim svoj odraz, ni slučajno.Otišao sam napolje da mokrim i video slupana kolica za golf u

podnožju stepenica. Na sedištu i oskudnoj komandnoj tabli bilo jekrvi. Spustio sam pogled na košulju i video još krvi. Obrisao samotečen nos i skinuo prljavosmeđu krastu s prsta. Znači da sam voziokolica za golf i da sam ih slupao i ozledio lice, iako se ne sećam dasam to radio.Nisam imao ni najmanju želju da se vratim u kolibicu pored

Skajtopa. Takva tvrdnja bila bi laž stoleća. Morao sam. Povratak u

kolica za golf bio je lakši deo posla. Vožnja niza stazu kroz šumu bilaje znatno teži. Često sam se zaustavljao da uklonim granje s puta.Svaki put mi je bilo sve teže da nastavim. Nos me je boleo, a glavapucala.Zatekao sam otvorena vrata na kolibici. Parkirao sam se. Stajao

sam pored kolica i trljao otečeni nos dok nije ponovo prokrvario. Danje bio sunčan i divan - oluja je sprala svu vrućinu i vlažnost - ali jesoba iza otvorenih vrata bila pećina senki.Zalud se brineš, govorio sam sebi. Ništa se neće dogoditi. Gotovo

je.Samo, šta ako nije? Šta kao se nešto još događa?Šta ako me ona čeka, spremna da posegne kandžom sastavljenom

od lica?Naterao sam sebe da se popnem uz stepenice. Savlađivao sam

jednu po jednu. Vrana je oštro zagraktala iz šume iza mene. Trgnuosam se, vrisnuo i pokrio glavu rukama. Samo me je izvesnost da ćeme soba u kojoj je Meri Fej umrla progoniti do kraja života, ako jesad ne vidim, sprečila da pobegnem.Nije bilo pulsirajuće gnusobe s jednim crnim okom. Čarlijev Omega

Pacijent ležao je tamo gde sam ga poslednji put video, s dve rupe odmetka na spavaćici i još dve na pokrivaču oko bokova. Usta su jojbila otvorena, ali od groznog crnog izbačenog oblika nije bilo ni tragani glasa. Nisam ni pokušao da kažem sebi da je sve to bio samoplod moje mašte. Znao sam istinu.Tamna i neupadljiva metalna traka okruživala joj je čelo.Džejkobsov položaj se promenio. Više nije ležao postrance pored

kreveta s podignutim kolenima. Sedeo je, na drugoj strani sobe,naslonjen na orman. Prva misao mi je bila da nije umro, već da jeproživljeni užas izazvao još jedan šlog, koji ga nije odmah usmrtio.Došao je sebi, dopuzao do ormana i umro.Tako je moglo biti da nije držao revolver u ruci.Dugo sam ga, mršteći se, posmatrao. Pokušavao sam da se setim.

Nisam mogao. Odbio sam ponudu Eda Brejtvejta da me hipnotišekako bi mi pomogao da oslobodim blokirana sećanja. Odbio samdelimično iz straha da će hipnoza osloboditi tamne oblasti mog uma,ali uglavnom zato što sam znao šta se dogodilo.

Okrenuo sam leđa Čarlijevom lešu (s izrazom najcrnjeg užasazauvek okamenjenom na licu) i pogledao Meri Fej. Ispalio sam pethitaca iz revolvera. Bio sam siguran u to. Samo četiri metka su jepogodila. Jedan je promašio, što nije iznenađujuće kad se uzme uobzir moje duševno stanje u tom trenutku. Podigao sam pogled kazidu i ugledao dve rupe od metka.Da li sam prošle večeri otišao u odmaralište da bih se odmah zatim

vratio ovamo? Moguće je, ali ne verujem da bih došao ovamo, čak iako nisam u potpunosti vladao sobom. Ne, namestio sam ovu scenu,pre polaska. Tek tada sam se vratio, slupao kolica za golf, oteturaose uz stepenice i zaspao u predvorju.Čarli nije otpuzao na drugi kraj prostorije; ja sam ga tamo odvukao.

Ja sam ga uspravio uz orman, gurnuo pištolj u desnicu i ispalio hitacu zid. Panduri koji budu otkrili ovu bizarnu scenu možda neće nitražiti tragove barutnih gasova na Čarlijevoj ruci. Pronaći će ih,ukoliko ih potraže.Hteo sam da pokrijem lice Meri Fej. Nisam to učinio zato što je sve

moralo biti ostavljeno u zatečenom stanju. Zadržao sam se još malo,iako sam više od svega želeo da pobegnem iz sobe pune senki.Kleknuo sam pored moje stare mirodije i pomilovao tanušni zglob.„Trebalo je da se zaustaviš, Čarli“, rekao sam. „Odavno je trebalo

da se zaustaviš.“Ali da li je to mogao učiniti? Voleo bih da sam mogao reći da jeste

jer bi mi to omogućilo da prebacim krivicu na njega. Iskrenost jezahtevala da krivim sebe, zato što se ni ja nisam zaustavio.Radoznalost je grozna, ali je ljudska.Tako je ljudska.

„Nisam bio na tom mestu“, rekao sam doktoru Brejtvejtu. „Tako samodlučio. Samo jedna osoba mogla je tvrditi suprotno.“„Bolničarka“, reče Ed. „Dženi Noulton.“„Mislio sam da neće imati izbora osim da mi pomogne. Morali smo

da pomognemo jedno drugom. Najbolji način za to bio je da kažemoda smo zajedno otišli s Kozje planine kad je Džejkobs počeo dabunca o isključenju sistema za održavanje života Meri Fej. Bio samsiguran da će Dženi podržati moju priču da bi osigurala moje ćutanjeo njenoj ulozi u tragičnom događaju. Nisam imao njen broj mobilnog,

ali znao sam da će ga Džejkobs imati. Našao sam njegov adresar uApartmanu Kuper. Njen broj je bio u njemu. Pozvao sam ga i dobiogovornu poštu. Rekao sam joj da me nazove. I Astridin broj bio je uimeniku. Pozvao sam je.“„I ponovo dobio govornu poštu.“„Da.“ Pokrio sam lice rukama. Astridini dani odgovaranja na

telefonske pozive bili su odbrojani. „Da, tako je bilo.“

Evo šta se dogodilo. Dženi se kolicima za golf dovezla doodmarališta. Prebacila se u Subaru i odvezla do Maunt DezertAjlanda. Htela je samo jedno, da što pre nađe mir u svom domu,pored Astrid. Ova ju je čekala. Njihovi leševi pronađeni su poredulaznih vrata. Astrid je zarila mesarski nož u partnerkino grlo, čim jeDženi prešla preko praga. Zatim je istim nožem presekla vene.Zasekla ih je ukoso, što nije najbolja tehnika... ali je oštrica doprlasve do kostiju. Zamišljam kako prvo Dženin telefon zvoni u tašni, azatim Astridin na kuhinjskoj radnoj površini, ispod stalka s noževima,dok one leže u baricama osušene krvi. Zamišljam ih, iako to neželim.

Nisu svi ljudi koje je Džejkobs izlečio podigli ruku na sebe, usledeće dve godine, ali veliki broj jeste. Nisu svi poveli voljene sasobom, ali preko pedeset njih jeste. Saznao sam to zahvaljujućiistraživanjima obavljenim uz pomoć Eda Brejtvejta. Psihijatar setrudio da neobične rezultate pripiše slučajnom spletu okolnosti. Nijebio u potpunosti uspešan. To mu nije smetalo da žustro opovrgavamoj zaključak donet na osnovu ove parade ludila, samoubistava iubistava: Majka traži žrtve.Patriša Farmingdejl, dama koja je sipala so u svoje oči, povratila je

dovoljno vida da udavi starog oca u postelji pre nego što je prosulasebi mozak muževljevim rugerom. Zemljožder, Emil Klajn, upucao jesuprugu i sina, posuo se gorivom za kosilicu u garaži i kresnuošibicu. Alis Adams - izlečena od raka pod šatrom u Klivlandu - ušla jeu bakalnicu s dečkovom automatskom puškom. Pokosila je troje ljudikoji su se u njoj zatekli. Kad je ispraznila šaržer, potegla jetridesetosmicu skraćene cevi i ispalila hitac u gornji deo usne duplje.Margaret Tremejn, jedna od izlečenih u San Dijegu (Kronova bolest),

bacila je sinčića s balkona stana na devetom spratu i skočila za njim.Svedoci tvrde da nije ni pisnula pre no što je tresnula o pločnik.U tom društvu je i Al Stemper. Verovatno znate njegovu sudbinu;

kako ste mogli da propustite vrišteće naslove u tabloidima? Pozvaoje obe bivše supruge na večeru. Jedna od njih - čini mi se druga -zaglavila se u saobraćaju i zakasnila. Pokazalo se da je imala sreće.Ušla je na otvorena vrata Stemperove kuće u Vestčesteru i otkrilaŽenu Broj Jedan vezanu za stolicu u trpezariji, s razmrskanimtemenom. Bivši prvi glas Vo-Lajtsa izjurio je iz kuhinje, mašućibejzbol palicom s tragovima krvi i kose. Žena Broj Dva je vrištećipobegla iz kuće. Stemper je potrčao za njom. Pao je nasred ulice.Umro je od srčanog udara. Ovo poslednje nikog nije iznenadilo. Bioje veoma debeo.Siguran sam da nisam pronašao sve slučajeve, razbacane po

čitavoj zemlji i sahranjene u poplavi besmislenog nasilja koje se svesnažnije nametalo kao sastavni deo američke svakodnevice. Bri jemogla da pronađe još sličnih slučajeva, ali mi ne bi pomogla i da jeneudata živela u Koloradu. Bri Donlin Hjuz nije htela da ima nikakveveze sa mnom. U potpunosti je razumem.Hju je, uoči prošlogodišnjeg Božića, telefonirao Brijinoj majci.

Zamolio ju je da svrati do njegove kancelarije u glavnoj kući. Rekaoje da ima iznenađenje za nju. I imao ga je. Udavio je staru ljubavkablom stone lampe. Odneo je njeno telo u garažu i posadio nasuvozačevo sedište starog linkoln kontinentala. Seo je za volan istartovao motor. Našao je dobar rok na radiju. Ugušio se izduvnimgasovima.Bri je znala da sam je slagao... kad sam obećao da ću se držati

podalje od Džejkobsa.

„Pretpostavimo da je sve to istina“, rekao je Ed Brejtvejt, na jednojod skorašnjih seansi.„Stvarno hrabro od tebe.“Osmehnuo se, ali nije skrenuo s teme. „To još ne znači da je vizija

paklenog zagrobnog života koja ti se ukazala istinita. Znam da te jošprogoni, Džejmi, ali razmisli o svim ljudima - ne zaboravi Jovana saPatmosa, pisca Otkrivenja - koji su imali vizije raja i pakla. Starci...starice... čak i deca su tvrdili da su zavirili iza vela. Raj je stvaran -

osnovna je poruka vizija zagrobnog života deteta koje je zamaloumrlo u četvrtoj...“„Koltona Berpa“, rekao sam. „Pročitao sam je. Klinac pominje

konjića kog samo Isus sme da jaše.“„Šali se ti, koliko god hoćeš“, reče Brejtvejt, sležući ramenima.

„Lako je zbijati šalu na račun toga... ali Berpo je sreo i pobačenusestru o kojoj ništa nije znao. I to je provereni podatak. Kao i svaubistva koja se završe samoubistvom počinioca.“„Takvih slučajeva ima mnogo, ali je Kolton upoznao samo jednu

pobačenu sestru“, rekao sam. „Razlika je u kvantitetu. To mi jepoznato, iako nikad nisam učio statistiku.“„Sa zadovoljstvom ću pretpostaviti da je dečakova vizija zagrobnog

života netačna, zato što to osnažuje moju tezu da je tvoja vizija -sterilni grad, mravolika stvorenja, nebo od crnog papira - jednakonetačna. Shvataš na šta ciljam, zar ne?“„Shvatam. I voleo bih da kupim tu priču.“Naravno da bih je kupio. Svako bi. Zato što smrt čeka svakog

muškarca i ženu, a pomisao na odlazak na mesto koje sam video nesamo da baca duboku sen preko mog života već ga čini i krhkim ibezvrednim. To se ne odnosi samo na moj već i na svačiji život.Stoga sam se čvrsto držao jedne misli. Postala je moja mantra, prvošto sam govorio sebi ujutru, i poslednje uveče.Majka je lagala.Majka je lagala.Majka je lagala.Ponekad sam bio na pragu verovanja u nju... ali mi zbog nekih

razloga to nije uspevalo.Bilo je znakova.

Pre povratka u Nederland - gde ću otkriti da je Hju oduzeo sebiživot, nakon što je ubio Brijinu majku - odvezao sam se do rodnekuće u Harlouu. Učinio sam to iz dva razloga. Policija je posle otkrićaDžejkobsovog tela mogla da me potraži da bi me pitala šta samradio u Mejnu. To je moglo biti važno (iako nisu kontaktirali samnom), ali je nešto drugo bilo još važnije. Tragao sam za utehom napoznatom mestu i među ljudima koje volim.Nisam je dobio.

Sećate li se Kare Lin, zar ne? Moje praunučice? One koju samnosio na zabavi na Dan rada 2013. godine sve dok mi nije zaspalana ramenu? One što mi je pružala ručice kad god bih joj se približio?Kad sam ušao u rodnu kuću, Kara Lin je bila između majke i oca.Sedela je na staromodnoj visokoj stolici, gde sam verovatno i janekada sedeo. Zavrištala je kad me je videla. Bacala se s jedne nadrugu stranu tako snažno da bi pala na pod da je otac nije uhvatio.Zaronila je lice u njegove grudi, vrišteći iz sveg glasa. Prestala je tekkad me je njen deda Teri izveo na verandu.„Šta se dešava, dođavola?“, pitao je u pokušaju da okrene sve na

šalu. „Prošli put nije se odvajala od tebe.“„Ne znam“, rekao sam, iako sam znao. Nadao sam da ću ostati

jednu-dve noći, da ću upiti normalnost kao što vampir sisa krv, ali tonije bilo moguće. Nisam znao šta je Kara Lin osetila u meni, alinisam hteo da gledam njeno majušno prestrašeno lice.Rekao sam Teriju da sam svratio samo da bih ih pozdravio i da ne

mogu ostati na večeri zato što žurim na avion u Portlandu. Bio sam uLuistonu da bih čuo bend na koji mi je Norm Irving skrenuo pažnju.Rekao je da misli da imaju potencijala za nacionalnu scenu.„I imaju li ga?“, pitao je.„Ne. Biće i ostaće lokalna atrakcija.“ Bacio sam zabrinut pogled na

sat.„Pusti avion“, reče Teri. „Biće drugih. Uđi i jedi s porodicom, braco.

Kara će se smiriti.“Nisam verovao u to.Rekao sam Teriju da imam snimanje u Vučjoj čeljusti koje ne smem

da propustim i da ću svratiti drugi put. Čvrsto sam ga zagrlio kad jeraširio ruke. Znao sam da ga neću ponovo videti. Tad još nisam čuoza ubistva i samoubistva, ali sam znao da nosim nešto otrovno usebi i da se toga neću otresti do kraja života. Poslednje što sam hteobilo je da inficiram tim zlom ljude koje volim.Na putu do iznajmljenih kola zaustavio sam se i pogledao na

zemljani pojas između travnjaka i Metodističkog puta. Kolovoz je bioodavno asfaltiran, ali je traka zemlje izgledala isto kao kad sam sena njoj igrao plastičnim vojnicima koje mi je sestra poklonila za šestirođendan.

Klečao sam tamo igrajući se njima u jesen 1962. godine, kad jesenka popala po meni.Odonda me nije napuštala.

„Jesi li nekog ubio?“Ed Brejtvejt postavio mi je to pitanje nekoliko puta. Ta tehnika se,

ako se ne varam, zove periodično ponavljanje. Uvek bih seosmehnuo i rekao ne. Istina je da sam ispalio četiri metka u sirotuMeri Fej, ali ona je već bila mrtva. Čarls Džejkobs umro je odposlednjeg, kataklizmičkog šloga. Da se nije desio tog dana, dogodiobi se nekog drugog, verovatno pre kraja godine.„Očigledno je da nisi počinio samoubistvo“, nastavio je Ed,

smeškajući se. „Izuzev ako nisi plod moje mašte, zar ne.“„Nisam.“„Nemaš taj impuls!“„Nemam.“„Nema ni teoretske mogućnosti da učiniš tako nešto? One koja ti se

prikrada u noćnim časovima, kad ne možeš da zaspiš?“„Nema.“Moj život je daleko od srećnog, ali hodam po čvrstom tlu,

zahvaljujući antidepresivima. Samoubistvo nije na vidiku. Kadpomislim na ono šta me možda čeka nakon smrti, želim da živim štoje duže moguće. Verujem - s pravom ili bez njega - da imam dostatoga da okajem. Zbog toga još pokušavam da budem dobročinitelj.Kuvam u Harbor hausu, narodnoj kuhinji u Ulici Aupupu. Dva dananedeljno pomažem u Gudvilu na Keolu drajvu, pored pekare NenGos. Mrtvac ne može da okajava grehe.„Reci mi, Džejmi - zašto ne osećaš želju da skočiš preko litice,

poput ostalih leminga? Zašto si imun na samoubilački poriv?“Samo sam se osmehnuo i slegnuo ramenima. Mogao sam da mu

kažem, ali ne mi bi verovao. Meri Fej je predstavljala Majčina vrata unaš svet, ali sam ja bio njihov ključ. Ubijanjem leša nisam ništa ubio -niti besmrtni entitet poput Majke može biti ubijen - ali sam zatvoriovrata kad sam ispalio tanad. Rekao sam ne, ne samo ustima. Akobih rekao psihijatru da me neki entitet s onog sveta, jedan od Velikih,zbog tog ne čuva za neki konačni i apokaliptični čin osvete, pomenutidoktor nesumnjivo bi razmislio o mojoj trajnoj i prisilnoj hospitalizaciji.

Nisam to hteo, jer sam imao drugu, mnogo važniju dužnost odpomaganja u Harbor hausu ili sortiranja odeće u Gudvilu.

Na kraju svakog razgovora s Edom plaćao sam čekom na šalteru.Bio sam u mogućnosti da to priuštim, zato što je samouki rokgitarista, koji je uznapredovao do položaja inženjera zvuka, postaobogat čovek. Ironično, zar ne? Hju Jejts je umro bez potomaka iostavio priličnu sumu (imetak svog oca, dede i pradede) za sobom.Bilo je i manjih zaveštanja, uključujući darove u gotovom MalkomuMukiju Makdonaldu i Hilari Kac (iliti Pagan Staršajn). Veliki deoimetka pripao je meni i Džordžiji Donlin.Zbog Džordžijine smrti od Hjuove ruke, to zaveštanje moglo je

veštim advokatima podariti dvadeset godina masnih honorara.Otimačina je izostala zato što niko nije bio raspoložen za nju (jasvakako nisam bio). Hjuovi advokati stupili su u kontakt sa Bri. Reklisu joj da ima pravni osnov na nasledstvo, pošto je preminulanaslednica bila njena majka.Smo što Bri nije htela novac. Advokat zadužen za moj deo

nasledstva rekao mi je da je Bri tvrdila da je Hjuov imetak prljav.Možda i jeste, ali ja nisam imao problema da prihvatim moj deo.Delimično zato što nisam igrao nikakvu ulogu u Hjuovom izlečenju, anajviše zato što sam se smatrao prljavim i mislio da je bolje biti prljavi zbrinut nego siromašan. Ne znam šta se desilo s nekoliko milionanamenjenih Džordžiji i nisam želeo da saznam. Previše znanja nijedobro za čoveka. Sad to znam.

Dva puta nedeljno završio bih razgovor, platio račun i izašao izordinacije Eda Brejtvejta. Našao bih se na širokom, tepisimazastrtom hodniku opkoljenom kancelarijama. Skretanje desno vratilobi me u predvorje, a odatle na Kuulej roud. Nisam skrenuo desno,već levo. Eda sam pronašao pukom srećom. U Psihijatrijski centarBrendon L. Martin prvi put sam došao zbog drugog posla.Prošao sam hodnikom i mirišljavim, divno održavanim vrtom,

zelenim srcem velike ustanove. U njemu su sedeli pacijenti, uživajućiu blagotvornom havajskom suncu. Veliki broj ih je bio lepo odeven.Neki su bili u pidžamama i spavaćicama, dok je nekolicina(verovatno novodošlih) nosila bolničke haljine. Neki su pričali s

drugim pacijentima ili nevidljivim sagovornicima. Drugi su samosedeli i posmatrali drveće i cveće tupim drogiranim pogledima. Dvojeili troje pratili su čuvari da ne bi povredili sebe ili druge. Čuvari su meobično pozdravljali i oslovljavali po imenu u prolazu. Dobro su mepoznavali.Na drugoj strani atrijuma pod vedrim nebom nalazio se Kozgrouv

hol, jedna od tri zgrade za smeštaj pacijenata. Druge dveugošćavale su one koji neće dugo ostati, većinom ljude sproblemima zavisnosti. Oni su se obično zadržavali dvadeset jedandan. U Kozgrouvu su boravili oni čiji problemi su se duže rešavali,ako bi se ikad i rešili.Hodnik u Kozgrouvu, baš kao i onaj u glavnoj zgradi, bio je širok i

zastrt tepisima. Na zidovima nije bilo slika. Niti se u njemu mogla čutineupadljiva muzička kulisa. Ukinuta je zato što su se neki pacijentižalili da iz razglasa čuju glasove kako mrmljaju opscenosti ili izdajuzlokobna naređenja. Vrata nekih apartmana u hodniku glavnezgrade bila su otvorena. Ovde su sva vrata bila zatvorena. Moj bratKonrad boravio je već tri godine u Kozgrouvholu. Uprava ustanove ipsihijatar zadužen za njegov slučaj hteli su da ga premeste uustanovu za stalni nadzor. Preporučili su mi Aloha Vilidž na Mauiju.Nisam to dozvolio. U Kailuu sam ga posećivao posle seansi s Edom.Hjuova velikodušnost mi je omogućila da uredno izmirujem bolničketroškove.Moram priznati da hodanje hodnikom Kozgrouva predstavlja

ozbiljno iskušenje.Pokušavam da hodam pogleda uprtog u stopala. Mogu to, zato što

znam da od vrata atrijuma do Konovog apartmana imaju tačno stočetrdeset dve stepenice. Ne uspevam uvek - ponekad čujem glaskoji šapuće moje ime - ali uglavnom istrajavam.Sećate li se Konovog partnera, zar ne? Zgodnog daše iz

botaničkog odeljenja Univerziteta Havaji? Nisam ga imenovao tada,a neću ni sada, iako bih to učinio da je ikad posetio Konija. Nije.Siguran sam da će vam, ako ga pitate, reći: Zašto bih, za ime božje,hteo da posetim tipa koji je hteo da me ubije?Iz dva razloga.Prvi je što Kon nije bio pri sebi... nije vladao sobom. Moj brat je,

nakon što je udario partnera po glavi lampom, utrčao u kupatilo,

zaključao vrata i progutao šaku tableta valijuma - manju šaku. Kad jeBotanički Dečko došao sebi (s krvavim skalpom koji je valjalo zašiti,ali inače bez težih posledica), pozvao je 911. Policija je stigla iprovalila vrata kupatila. Obeznanjeni Kon hrkao je u kadi. Bolničari izhitne pomoći su ga pregledali. Nisu ni pokušali da mu ispumpajustomak.Drugi razlog bio je taj da se Kon nije mnogo potrudio da ubije

Botaničkog Dečka ili sebe. To je logično. Džejkobs je njega izlečiomeđu prvima, ako ne i prvog. Čarli mi je, kad je napustio Harlou,rekao da je Kon gotovo sigurno izlečio samog sebe. Ostatak je biotrik, obmana. Reč je o veštini koju pokušavaju da nam usade ubogosloviji, rekao mi je. Uvek sam bio dobar u tome.Samo što je lagao. Izlečenje je bilo stvarno, kao i Konovo sadašnje

stanje polukatatonije. Sad to znam. Čarli je mene nasankao, nejednom, već mnogo puta. A opet - broj svoje blagoslove, zar ne?Konrad Morton imao je mnogo lepih godina posmatranja zvezda preno što sam probudio Majku. Za njega ima nade. Naposletku, igratenis (iako nikad ne progovara). Već sam napomenuo da je pravimonstrum u odbojci. Doktor kaže da pokazuje sve izraženije spoljneodgovore (ma šta to bilo kad je kod kuće). Bolničarke i bolničari sveređe ga zatiču kako stoji u ćošku i nežno udara glavom o zid. EdBrejtvejt kaže da bi Konrad s vremenom mogao da se u potpunostioporavi, da bi mogao da oživi. Dopada mi se da verujem da hoće.Ljudi kažu da, gde ima života, ima i nade. Ne sporim to, ali verujem iu suprotno.Ima nade, zbog toga živim.Dva puta nedeljno, nakon razgovora s Edom, sedim u dnevnoj sobi

bratovljevog apartmana i nastavljam da govorim. Nešto od onog štosam mu rekao jeste stvarno - tuča u Harbor hausu koja je izazvaladolazak policije, velika pošiljka skoro nove odeće u Gudvilu, mojaodluka da konačno odgledam svih pet sezona Doušnika16 - dok jenešto izmišljeno, kao ženska s kojom se navodno viđam, kelnerica upekari Nen Gos, i dugi razgovori Skajpom s Terijem. Pomažem semaštom zato što su naši razgovori monolozi, umesto dijaloga. Mojstvarni život jednostavno nije dovoljan zato što je ovih dana oskudnonamešten, kao jeftina hotelska soba.

Na kraju mu uvek kažem da je previše mršav, da bi morao da jedeviše i da ga volim.Svaki put ga pitam: „Voliš li me, Kone?“Dosad mi nije odgovorio, ali se ponekad slabašno osmehne. I to je

neki odgovor, zar ne?

Poseta se zaršava u četiri. Vraćam se istim putem. Silazim doatrijuma, u kom senke - palmi, avokada i velikog kvrgavog banjana ucentru - bivaju sve duže.Brojim korake i merkam vrata ispred sebe. Pogled mi je čvrsto uprt

u tepih. Izuzev ako ne čujem glas koji šapuće moje ime.Ponekad uspevam da ga zanemarim.Ponekad ne mogu.Ponekad podignem pogled, uprkos svemu, i vidim kako bolnički zid,

obojen pastelnožutom bojom, biva zamenjen sivim kamenjemspojenim drevnim malterom i pokrivenim bršljanom. Bršljan je mrtav,a grane liče na raširene skeletne šake. Vratanca u zidu su skrivena.Astrid je imala pravo povodom toga. Iza njih dopire glas. Provlači sekroz drevnu zarđalu ključaonicu.Odlučno koračam. Kako i ne bih. Nezamislivi užasi čekaju na drugoj

strani tih vrata. Ne samo zemlja smrti već i zemlja iza smrti, mestopuno luđačkih boja, mahnite geometrije i bezdanih ponora gde Velikižive svoje beskrajne tuđinske živote i misle svoje beskrajne zle misli.Ništavilo je iza tih vrata.Nastavljam da hodam misleći o kupletu iz Brijinog poslednjeg

imejla: Ni mrtvi ne mogu počivati večno. Čak i smrt može umreti,usred neznanih eona.Džejmi, glas starice mi šapće kroz ključaonicu vrata koja samo ja

vidim. Hodi. Hodi k meni i živi večno.Ne, govorim joj, baš kao što sam joj rekao u mojoj viziji. Ne.I... zasad, sve je u redu. Ali nešto će se desiti. Nešto se uvek desi. I

kad se desi...Doći ću k Majci.

Šesti april 2013. godine - dvadeset sedmi decembar 2013.godine

BELEŠKA AUTORA

ČAK VERIL je moj agent. Prodao je ovu knjigu i obezbedio pomoć iutehu na putu njenog nastanka.NEN GREJAM je uređivala knjigu oštrim okom i još oštrijom plavom

olovkom.RAS DOR, moj neumorni istraživač, pravovremeno me je snabdeo

neophodnim podacima. Ako sam nešto zajebao, učinio sam to zatošto nešto nisam razumeo. U takvim slučajevima krivite mene, a nenjega.SUZAN MOLDAU prihvatala je sve pozive, čak i kad sam bio

neviđen davež. Neprestano me je hrabrila.MARŠA DEFILIPO i DŽULI JUDŽLI vodile su računa o mom

stvarnom svetu da bih mogao živeti u izmaštanom.TABITA KING, moja supruga i najbolji kritičar, ukazivala je na slabija

mesta, nagoneći me da ih osnažim. To sam i činio. Najbolje što sammogao. Neviđeno je volim.Zahvaljujem se svima vama, a naročito ROK BOTOM

RIMAJNDERIMA, koji su me 1992. godine naučili da nikad nisiprestar za rokenrol i nagnali me da treskam nogom uz In theMidnight Hour. U E-duru. Sva ta sranja počinju iz E.

Bangor, Mejn

1 Petticoat Junction - američka humoristička serija prikazivana naCBS-u od 1963. do 1970. godine. (Prim, prev.) 2 The Virginian -američka vestern serija emitovana od 1962. do 1971. godine. (Prim,prev.) 3 Fantasy Records - američka muzička kompanija osnovana uSan Francisku 1949. godine. (Prim, prev.) 4 Heathers - film iz 1988.godine, kod nas poznat i kao Smrtonosna privlačnost. (Prim, prev.) 5Sooners - nadimak naseljenika s juga Sjedinjenih Američkih Državakoji su zaposeli neraspoređenu zemlju u današnjoj državi Oklahomipre no što ju je predsednik Gruver Klivland proglasio otvorenom zanaseljavanje drugog marta 1889. godine. Suners je postao nadimakfudbalskog tima Univerziteta Oklahoma i čitave države Oklahoma.(Prim, prev.) 6 Sam Spade je izmišljeni privatni detektiv, junakromana Dašijela Hameta Malteški soko (objavljenog 1930. godine).(Prim, prev.) 7 WebMD - sajt sa medicinskim informacijama. (Prim,prev.)8 Mr. Toad ili Toad Hall jedan je od glavnih likova romana Vetar u

vrbaku (Wind in the Willows) Keneta Grejama. (Prim, prev.) 9 Uoriginalu BYOB - što je skraćenica za donesi svoju bocu/pivo. (Prim,prev.)10 U originalu Life magazine, preveden na srpski da bi se postigao

efekat igre rečima. (Prim, prev.) 11 Eleanor Hibbert (1906-1993):Victoria Holt je jedan od pseudonima ove engleske spisateljice.Napisala je više od 200 romana različitih žanrova. Knjige iz svakogžanra potpisivala je različitim pseudonimom. Viktorija Holt bila jezadužena za pisanje gotskih ljubavnih romana. (Prim, prev.) 12Sedamdeset šest trombona je noseća pesma u muzičkom komaduThe Music Men iz 1957. godine. Hju poručuje svom dugogodišnjem(mlađem) saradniku da puni sedamdeset šest godina. (Prim, prev.)13 U originalu The Monkey’s Paw, kratka priča pisca V. V.Džejkobsa, prvi put objavljena u Engleskoj 1902. godine. (Prim,prev.) 14 U originalu Whistle and I’ll Come to You, My Lad, pričapisca M. R. Džejmsa iz 1904. godine. (Prim, prev) 15 Iz pesmeEdgara Alana Poa Heleni, u prevodu Kolje Mićevića. (Prim, prev.) 16U originalu The Wire - HBO serija koja se emitovala 2002-2008.godine. (Prim, prev.)