KONSENZUALNI KONTRAKTI

Emptio venditio

Emptio venditio, locatio conductio, societas, mandatum Gai Institutiones, 3.135-137, 139: Consensu fiunt obligationes in emptionibus

venditionibus, locationibus conductionibus, societatibus, mandatis.

(Prostom saglasnošću volja nastaju obligacije u slučaju kupoprodaje, zakupa stvari, ugovora o delu, najma radne snage, ortakluka i mandata. 136. Za ove ugovore stoga kažemo da nastaju prostom saglasnošću zato što nisu potrebne ni svečane reči niti pismeni akti, već je dovoljno da se stranke koje zaključuju posao saglase. Otuda se ovakvi ugovori mogu sklopiti i među odsutnim licima, npr. putem pisma ili glasnika, dok se inače verbalni kontrakt ne može zaključiti između odsutnih).

Kontrakti bonae fidei i dvostranoobavezujući 137. Takođe, u ovim ugovorima jedan

drugom je obavezan na ono što međusobno duguju na osnovu principa pravičnosti i jednakosti (ex bono et aequo) dok inače kod verbalnih ugovora jedan stipuliše, a drugi se obavezuje, a kod nomina arcaria jedna stranka upisom isplaćenog drugog obavezuje, a druga stranka se obavezuje.

Kupoprodaja kao konsezualni kontrakt Gaj, Institucije 3.139: Kupoprodaja se

sklapa kada se postigne saglasnost o ceni, iako nije isplaćena cena niti je data kapara; kada se da kapara, to je znak da je zaključena kupoprodaja.

Bitni elementi kupoprodaje

Predmet (merx) Cena (pretium)

PREDMET

D.18.1.34.1 (PAULUS libro trigensimo tertio ad edictum)

Prodaja svih stvari koje neko može imati u vlasništvu, u državini ili ih potraživati, pravovaljana je, a ništava je prodaja stvari koje su izvan prometa po prirodi, po ius gentium-u, ili po običajima grada odnosno države.

Buduće stvari – emptio rei speratae,emptio spei D.18.1.8.pr-1 (POMPONIUS libro nono ad Sabinum): (Kupoprodaja se ne može zamisliti ako nema stvari koja se

prodaje. Ipak, plodovi i buduća mladunčad mogu se valjano kupiti, ali se pri tome uzima da je, ako se mladunče pojavi na svet, prodaja nastala onda kada je ugovor zaključen, ali ako prodavac nešto učini da se ono (mladunče) ne pojavi na svet ili da (plodovi) ne dozriju, može se podići actio empti.

1. U nekim slučajevima se, ipak, smatra da nastaje kupoprodaja premda nema stvari, na primer, u slučaju kada se kupuje na sreću. Do toga dolazi kada se kupuje ulov roba ili ptica ili stvari koje se bacaju na poklon. Kupovina se ovde zaključuje i ako se ništa ne ulovi, jer se tu radi o kupovina nade; ako ono što bude uhvaćeno od stvari koje se bacaju na poklon bude evincirano, nema na osnovu kupovine nikakve odgovornosti (za prodavca), jer se smatra da je tako ugovoreno).

 

Tuđa stvar

D.18.1.28 (ULPIANUS libro quadragensimo primo ad Sabinum):

Rem alienam distrahere quem posse nulla dubitatio est: nam emptio est et venditio: sed res emptori auferri potest.

(Nema nikakve sumnje da se može prodati i tuđa stvar, naime to je (valjana) kupovina i prodaja, ali stvar moće biti kupcu oduzeta).

ZOO:

Član 458 (Stvar /Opšte pravilo) (1) Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu,

te je ništav ugovor o prodaji stvari koja je van prometa.

(3) Prodaja se može odnositi i na buduću stvar.   Član 460 (Prodaja tuđe stvari) Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarače, ali

kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tuđa, može, ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.

Cena – u novcu Gai Institutiones, 3. 141:

141. Pored toga cena treba da se sastoji u novcu. Mnogo se raspravlja o tome da li se cena može sastojati i u drugim stvarima, kao što je rob, toga ili zemljište. Učitelji naše škole su smatrali da se cena može sastojati i u drugoj stvari. Otuda i shvatanje koje je uobičajeno da se kupoprodaja vrši i trampom, najstarijim oblikom kupoprodaje. Kao argument navodi se grčki pesnik Homer, koji na jednom mestu ovako kaže:

Iz tih lađa Ahejci dugokosi stanu kupovat vino, Jedni za med, a drugi za blistavo gvožđe, Jedni za goveđe kože, a drugi za goveda živa, Jedni za roblje. I tako dalje. Autori koji pripadaju drugoj školi se sa ovim ne slažu i smatraju

da je jedno trampa, a drugo kupoprodaja, u suprotnom se ne mogu pri razmeni razlučiti stvari tako da se vidi koja je od njih predana kao stvar, a koja se daje na ime cene, a opet, besmisleno je obe smatrati i za stvar i za cenu. A Celije Sabin kaže: ako stvar koju ti imaš za prodaju, npr. zemljište, ja primam, i na ime cene dam roba, zemljište se smatra za prodatu stvar, a rob za cenu koja je data da bi se dobilo zemljište.

 

Sabinijanci i Prokuleanci

D.18.1.1.1 (PAULUS libro trigensimo tertio ad edictum):

Sporno je da li se danas još može govoriti o kupoprodaji bez novca kao na primer ako bi dao togu da dobijem tuniku. Sabin i Kasije misle da je reč o kupovini i prodaji. Nerva i Prokul smatraju da je to trampa, a ne kupovina (Paulus se poziva se na stihove Homera kao i Gaj u prethodnom tekstu).... , ali ispravnije je mišljenje Nerve i Prokula. Naime, jedno je prodavati, drugo kupovati, jedno je kupac, drugo je prodavac, isto tako jedno je cena, a drugo predmet. Kod trampe nije moguće razlučiti ko je kupac, a ko je prodavac.

pretium certum

Gai Institutiones, 3.140: Pretium autem certum esse debet.... Cena mora biti određena (certum). Inače, ako između sebe ugovorimo da

će stvari biti prodata po onoj ceni koju odredi Ticije, Labeo je odricao da tu postoji bilo kakav posao, a sa njime je saglasan i Kasije. Ofilije je smatrao da je to kupoprodaja, a ovakvo mišljenje podržava i Prokul.

  D.18.1.7.1 (ULPIANUS libro vicensimo octavo ad Sabinum): Kupovina na ovaj način: „Za onoliko koliko si ti to platio“ ili „za onoliko

novca koliko imam u blagajni“, valjana je, jer cena nije neizvesna u ovakvoj evidentnoj prodaji: tu je, naime, više nesigurno za koji iznos je neka stvar kupljena, nego što bi bila nesigurna suština samog posla.

  D.18.1.35.1 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale): Smatra se da posao nije zaključen kada prodavac kaže onome koji hoće da

kupi: „Kupićeš za onoliko koliko izabereš da platiš, koliko misliš da je pravično, koliko procenjuješ (da stvar vredi).

ZOO:

Cena Član 462 (Kad cena nije određena) (1) Ako ugovorom o prodaji cena nije određena, a ni ugovor ne sadrži dovoljno

podataka pomoću kojih bi se ona mogla odrediti, ugovor nema pravno dejstvo.   Član 464 (Kad je ugovorena tekuća cena) (1) Kad je ugovorena tekuća cena, kupac duguje cenu utvrđenu zvaničnom

evidencijom na tržištu mesta prodavca u vreme kad je trebalo da usledi ispunjenje.   Član 465 (Kad je određivanje cene povereno trećem) Ako treće lice kome je povereno određivanje cene neće ili ne može da je odredi, a

ugovarači se ne slože naknadno o određivanju cene niti ugovor raskinu, smatraće se da je ugovorena razumna cena.

  Član 466 (Kad je određivanje cene ostavljeno jednom ugovaraču) Odredba ugovora kojim se određivanje cene ostavlja na volju jednom ugovaraču

smatra se kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u slučaju kad cena nije određena.

 

pretium verum

  D.18.1.36 (ULPIANUS libro quadragensimo

tertio ad edictum): Cum in venditione quis pretium rei ponit

donationis causa non exacturus, non videtur vendere.

Ako neko kod prodaje odredi cenu, ali je ne misli potraživati, nego je poklanja, ne smatra se da zaključuje ugovor o kupovini (i prodaji).

   

ZOO:

Prividan ugovor Član 66 (1) Prividan ugovor nema dejstva među

ugovornim stranama. (2) Ali, ako prividan ugovor prikriva neki

drugi ugovor, taj drugi važi ako su ispunjeni uslovi za njegovu pravnu valjanost.

(3) Prividnost ugovora ne može se isticati prema trećem savesnom licu.

pretium iustum

D.19.2.22.3 (PAULUS libro trigesimo quarto ad edictum):

Isto onako kako je po prirodi stvari dozvoljeno kod kupoprodaje vredniju (stvar) kupiti za manji iznos ili prodati manje vrednu stvar za veću cenu, te tako uzajamno zaobilaziti istinu (invicem se circumscribere), to isto pravilo važi i kod locatio conductio.

 

Dioklecijanov reskript

Codex Iustinianus, 4.44.2 (Impp. Diocletianus et Maximianus AA. Aurelio Lupo) (a. 285)

Ako si ti ili tvoj otac stvar veće vrednosti za nižu cenu prodao, čovečno je da ili ti, vraćanjem cene kupcu na osnovu odluke sudije, dobiješ nazad prodato zemljište, ili, ako to izabere kupac, primiš razliku do prave (pune) cene. /Cena se smatra malom onda kada nije isplaćena ni polovina prave vrednosti/.

Laesio enormis

Prekomerno oštećenje U postklasičnom pravu odnosilo se samo

na prodaju zemljišta

ZOO:

Prekomerno oštećenje Član 139 (Očigledna nesrazmera uzajamnih davanja) (1) Ako je između obaveza ugovornih strana u

dvostranom ugovoru postojala u vreme zaključenja ugovora očigledna nesrazmera, oštećena strana može zahtevati poništenje ugovora ako za pravu vrednost tada nije znala niti je morala znati.

(3) Odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva.

(4) Ugovor će ostati na snazi ako druga strana ponudi dopunu do prave vrednosti.

(5) Zbog ove nesrazmere ne može se tražiti poništenje ugovora na sreću, javne prodaje, kao ni onda kad je za stvar data viša cena iz osobite naklonosti.

 

Obaveze prodavca

Čuvanje stvari do predaje Predaja stvari (prenos mirne državine) Odgovornost za evikciju (za pravne

nedostatke stvari) Odgovornost za fizičke nedostatke stvari

predaja stvari - traditio

Gai Institutiones, 2.20: Ako ti, dakle, budem predao odelo ili

zlato ili srebro, bilo na osnovu prodaje ili poklona ili kog drugog pravnog osnova, odmah će stvar postati tvoja, ukoliko sam njen vlasnik.

 

Prenos svojine, prenos mirne državine  D.19.1.11.2 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad

edictum): Pre svega, prodavac je dužan da preda stvar kupcu, to

jest da izvrši tradiciju, s ovim će činom (predaje), ako je prodavac bio vlasnik, učiniti vlasnikom i kupca. Ako prodavac nije vlasnik, on će odgovarati samo za slučaj evikcije, ako mu je cena (za stvar) isplaćena ili mu je na drugi način dato osiguranje.

D.18.1.25.1 (ULPIANUS libro trigesimo quarto ad Sabinum):

Prodavac nije dužan da na kupca prenese vlasništvo zemljišta, kao što može biti prisiljen onaj ko se na to obavezao stipulacijom.

 

Justinijan: prenos svojine i isplata cene? Iustiniani Institutiones; 2.1.41: Naime, ako su stvari predate na osnovu

poklona ili miraza ili nekog drugog razloga, bez sumnje je preneta svojina. Ali prodate i predate stvari kupac stiče u svojinu samo onda ako je prodavcu isplatio cenu ili mu na drugi način dao garanciju, na primer putem jemstva ili davanja zaloge. To je propisano već u Zakonu dvanaest tablica, ali ispravno je rečeno da to predviđa i ius gentium odnosno prirodno pravo. Ali ako prodavac ima poverenje u kupca onda stvar odmah postaje svojina kupca.

ZOO:

Prodaja Član 454 (Pojam) (1) Ugovorom o prodaji obavezuje se prodavac

da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar.

  Član 460 (Prodaja tuđe stvari) Prodaja tuđe stvari obavezuje ugovarače, ali

kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tuđa, može, ako se usled toga ne može ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i tražiti naknadu štete.

Prelaz rizika

D.18.6.8.pr (PAULUS libro trigesimo tertio ad edictum):

Neophodno je znati kada je kupovina konačna, jer od tog momenta znamo ko snosi rizik: naime, od momenta kada je kupovina konačna rizik pada na kupca. I ako se za ono što se prodaje zna šta je, kakvo i koliko, a zna se i cena, pa ukoliko se ugovor zaključuje bez uslova, kupovina je konačna.

 

Justinijanovo objašnjenje pravila periculum est emptoris Iustiniani Institutiones, 3.23.3: Čim ugovor o kupoprodaji bude zaključen, a to se, kako smo rekli,

događa onog momenta kada se stranke dogovore o ceni, ako se ugovor ne zaključi pismeno, rizik za prodatu stvar odmah prelazi na kupca, čak i onda kada stvar nije kupcu predata. Stoga, ako rob umre ili bude povređen u nekom delu tela, ili zgrade izgore u požaru, u celini odnosno u nekom delu, ili zemljište kao celina odnosno neki njegov deo bude odneseno usled nadiranja reke, ili je zbog poplave odnosno zbog odnošenja drveća bujicom postalo manje ili manje vredno, sve to ide na štetu kupca koji je dužan da isplati cenu, i u slučaju da mu stvar nije predata. Za sve ono što se dogodi bez krivice prodavca, prodavac može da bude siguran. Ali i u slučaju kad zemljištu, nakon zaključenja ugovora o kupovini, bude nešto nanosom reke dodato, ta korist pripada kupcu, jer ko ima korist, taj treba da snosi i rizik. Šta treba učiniti kada kupljeni rob pobegne ili bude otet, na način da se prodavcu ne može pripisati ni dolus ni kulpa; u tom slučaju treba utvrditi da li je prodavac preuzeo obavezu za kustodiju do predaje stvari. Očigledno je da, ako je preuzeo obavezu da stvar bude sačuvana (cusodia), ovakav slučaj ide njemu na rizik, a ako nije preuzeo, može biti siguran.

Suprotstavljena pravila

Casus (casum) sentit dominus Periculum est emptoris

Zadaci:

Gaj je prodao Marku konja Pegaza. Koja pravila važe u sledećim slučajevima:

Nakon zaključenja ugovora, a pre predaje, konj Pegaz je ukraden iz Gajeve štale.

Gaj je koristio konja i on je slomio nogu. Konj Pegaz je uginuo prirodnom smrću. Konj Pegaz je uginuo usled nepoznate

zarazne bolesti koja je iznenada zavladala.

ZOO:

Član 456 (Rizik) (1) Do predaje stvari kupcu rizik slučajne propasti ili oštećenja

stvari snosi prodavac, a sa predajom stvari rizik prelazi na kupca.   Član 457 Prelaz rizika u slučaju kupčeve docnje (1) Ako predaja stvari nije izvršena zbog kupčeve docnje, rizik

prelazi na kupca u času kad je došao u docnju. (2) Kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, rizik prelazi

na kupca u docnji ako je prodavac izdvojio stvari očigledno namenjene za izvršenje predaje i o tome odaslao obaveštenje kupcu.

(3) Ali, kad su stvari određene po rodu takve prirode da prodavac ne može da izdvoji jedan njihov deo, dovoljno je da je prodavac izvršio sve radnje koje su potrebne da bi kupac mogao preuzeti stvari i da je o tome odaslao obaveštenje kupcu.

 

Odgovornost prodavca za evikciju

D.18.1.28 (ULPIANUS libro quadragensimo primo ad Sabinum): Nema nikakve sumnje da se može prodati tuđa stvar, kupoprodaja je

valjana, ali stvar može biti kupcu oduzeta.   D.19.1.30.1 (AFRICANUS libro octavo quaestionum): Ako ti, znajući, prodaš meni tuđu stvar, a ja nisam znao da je tuđa, onda

ja imam pravo da i pre nego što stvar bude evincirana, na temelju actio ex empto utilis, tražim naknadu iznosa za koji sam oštećen time što na mene nije bilo preneto vlasništvo, bez obzira na nespornu okolnost da je pradavac dužan jedino da stvar prenese u državinu kupca, a ne i to da prenese svojinu. Ali kako je on odgovoran da u pravnom poslu ne postupa dolozno, odgovaraće ako stvar, za koju zna da je tuđa, a ne svoju proda kupcu koji za to nije znao, naročito, kad proda onome ko je imao nameru da manumitira (roba) ili da (stvar) u zalogu).

  D.21.2.70 (PAULUS libro quinto quaestionum): U slučaju evikcije podiže kupac tužbu (actio empti), ne za povraćaj cene,

nego za naknadu štete, jer ako je stvar izgubila na vrednosti, šteta će pasti na kupca.

Stipulatio duplae

D.21.2.34.2 (POMPONIUS libro vicesimo septimo ad Sabinum):

Stipulacija na dvostruku cenu (stipulatio duplae) u slučaju evikcije ne ugovara se samo u slučaju kada neko traži i oduzima stvar (od kupca) po osnovu vlasništva, nego i kada podiže actio Serviana).

 

Zadaci:

Gaj je prodao Kvintu barku koja je pripadala Ticiju za 1000 sestercija. Kvint je tu barku odmah prodao Serviju za 1200 sestercija, a za slučaj evikcije ugovorena je stipulatio duplae. Ticije je evincirao brodić od Servija.

Kojim pravnim sredstvom i za koji iznos će Servije tužiti Kvinta zbog evikcije?

Kojim pravnim sredstvom i za koji iznos će Kvint tužiti Gaja zbog evikcije?

Uporedite položaj tužilaca Servija i Kvinta. Ko je u boljem položaju i zašto?

ZOO:

Odgovornost za pravne nedostatke (zaštita od evikcije) Član 508 (Pravni nedostaci) (1) Prodavac odgovara ako na prodatoj stvari postoji neko pravo trećeg koje isključuje,

umanjuje ili ograničava kupčevo pravo, a o čijem postojanju kupac nije obavešten, niti je pristao da uzme stvar opterećenu tim pravom.

  Član 509 (Obaveštavanje prodavca) Kad se pokaže da treće lice polaže neko pravo na stvar, kupac je dužan obavestiti

prodavca o tome, izuzev kad je to prodavcu već poznato, i pozvati ga da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije trećeg ili, kad su predmet ugovora stvari određene po rodu, da mu isporuči drugu stvar bez pravnog nedostatka.

  Član 510 (Sankcije pravnih nedostataka) (1) Ako prodavac ne postupi po zahtevu kupca, u slučaju oduzimanja stvari od kupca

ugovor se raskida po samom zakonu, a u slučaju umanjenja ili ograničenja kupčevog prava, kupac može po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno sniženje cene.

(2) Ako prodavac ne udovolji kupčevom zahtevu da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija trećeg, kupac može raskinuti ugovor ako se zbog toga njegova svrha ne može ostvariti.

(3) U svakom slučaju kupac ima pravo na naknadu pretrpljene štete.

Odgovornost prodavca za fizičke (materijalne) nedostatke stvari Ius civile – actio empti Ius honorarium – actio redhibitoria, actio

quanti minoris

Actio empti

D.19.1.13.pr (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum):

Julijan u petnaestoj knjizi pravi razliku u vezi s osudom (na osnovu) tužbe kupca (actio ex empto) između onog ko je znajući i onoga ko je ne znajući (za manu) prodao stvar. On, naime, kaže da će onaj ko je prodao bolesnu stoku ili oštećenu gredu, a učinio je to ne znajući, odgovarati po actio empti samo za naknadu onog iznosa za koji bi ta stvar bila manje plaćena da se znalo za pravo stanje u vreme zaključenja ugovora. Ako je znao, pa je to prećutao i prevario kupca, dužan je da nadoknadi svu štetu koju je zbog ove kupovine pretrpio kupac, pa stoga u slučaju da se zgrada zbog nedostatka grede sruši, on će platiti vrednost zgrade, ili ako (ostala) stoka zbog zaraze ugine, on će biti odgovoran za štetu u obimu (visini) zbog toga što je stoka prodata bolesna.

Kurulski edili i fizički nedostaci – actio redhibitoria, actio quanti minoris 21.1.1.1-2 (ULPIANUS libro primo ad edictum aedilium curulium):

Edili kažu: „Oni koji prodaju robove moraju obavestiti kupce o tome da li postoji neka bolest (morbus) i defekt (vitium) i da li je rob sklon bežanju (fugitivus) ili lutanju (erro) i da li je opterećen noksalnom odgovornošću. Sve ovo mora biti objavljeno na propisan način kada se prodaju robovi. Ako je rob prodat protivno ovim propisima ili protivno onome što je izričito rečeno ili obećano u pogledu roba (posebnom stipulacijom – dicta et promissa) u vreme prodaje, kažemo šta je obaveza (prodavca robova): daćemo pravo na tužbu kupcu i svima na koje se ova stvar odnosi s pravom da raskinu ugovor o kupovini roba (actio redhibitoria). 2. Razlog donošenja ovog edikta je u tome da se spreče prevare koje čine prodavci i time pomogne kupcima ako neki budu prevareni od strane prodavaca. Stoga prodavac treba da odgovara kupcu, makar on i ne znao ono za šta edili zahtevaju da se odgovara. To nije nepravično, jer je prodavac mogao to (tj osobine svoje stvari) znati: prema tome, za kupca koji je prevaren svejedno je da li je do toga došlo zbog neznanja ili lukavosti prodavca.

 

Morbus, vitium corporis, vitium animi D.21.1.4.3-4 (ULPIANUS libro primo ad edictum aedilium curulium):

I kao što možemo videti ovo pravo (iz edikta) se koristi kada se defekt i bolest odnose na telo: ako je reč o defektu psihe (vitium animi) onda je prodavac u obavezi samo onda ako se izričito obavezao da defekt ne postoji (dicta et promissa), u protivnom nije obavezan. U ovome su samo izuzeci slučaj lutalice i roba sklonog bežanju (fugitivus), jer ovo je defekt psihe, a ne tela. Iz istog razloga kaže se da stoka koja je plašljiva ili sklona da udari nije bolesna, jer je to defekt psihe, a ne tela. 4. Sve u svemu, ako je reč samo o defektu psihe, ne može se tražiti raskid ugovora, osim ako nije izričito rečeno da te osobine nema, a ona je u stvari prisutna. Tužba kupca (actio empti) , međutim, se može koristiti ako (prodavac), znajući za taj defekt psihe, nije to otkrio kupcu.

  D.21.1.31.16 (ULPIANUS libro primo ad edictum aedilium curulium): (Ako neko tuži za smanjenje cene (actio quanti minoris) zbog bega

roba, onda tuži istom tužbom zbog bolesti, na koliko treba da bude osuđen? Nije sporno da actio quanti minoris može biti korišćena više puta, ali kaže Julijan, kupac ne može njome postići korist u dvostrukoj vrednosti stvari).

Zadaci:

Koja pravila o odgovornosti za fizičke nedostatke stvari će važiti u sledećim slučajevima u klasičnom rimskom pravu. Navedite koja tužba je moguća u svakom od navedenih slučajeva:

Marko je prodao Gaju roba Stiha ne znajući da on boluje od neizlečive bolesti (tuberkuloze) .

Trgovac robovima Kvint je na pijaci kupcu prodao roba ne znajući da on boluje od neizlečive bolesti (tuberkuloze).

Trgovac robovima Kvint je prodao roba Stiha na pijaci kupcu Gaju izričito tvrdeći da rob nije sklon depresiji, što je u stvarnosti slučaj (tj. bio je sklon depresiji).

ZOO:

Odgovornost za materijalne nedostatke: Član 478 (Materijalni nedostaci za koje prodavac

odgovara) (1) Prodavac odgovara za materijalne

nedostatke stvari koje je ona imala u času prelaza rizika na kupca, bez obzira na to da li mu je to bilo poznato.

(2) Prodavac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaza rizika na kupca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga.

(3) Neznatan materijalni nedostatak ne uzima se u obzir.

 

Član 479 (Kad postoje materijalni nedostaci) Nedostatak postoji: 1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; 2) ako stvar nema potrebna svojstva za naročitu upotrebu za koju je kupac

nabavlja, a koja je bila poznata prodavcu, ili mu je morala biti poznata; 3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izričito ili prećutno ugovorene,

odnosno propisane;   Član 480 (Nedostaci za koje prodavac ne odgovara) (1) Prodavac ne odgovara za nedostatke iz tač. 1) i 3) prethodnog člana, ako su

u času zaključenja ugovora bili poznati kupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati. (2) Smatra se da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi

brižljivo lice sa prosečnim znanjem i iskustvom lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobičajenom pregledu stvari.

(3) Ali, prodavac odgovara i za nedostatke koje je kupac mogao lako opaziti, ako je izjavio da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima određena svojstva ili odlike.

 

Član 482 (Skriveni nedostaci) (1) Kad se posle prijema stvari od strane kupca pokaže da stvar ima neki

nedostatak koji se nije mogao otkriti uobičajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), kupac je dužan, pod pretnjom gubitka prava, da o tom nedostatku obavesti prodavca u roku od osam dana računajući od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja.

  Član 488 (Prava kupca:Ispunjenje, sniženje cene, raskid ugovora, naknada

štete) (1) Kupac koji je blagovremeno i uredno obavestio prodavca o nedostatku

može: 1) zahtevati od prodavca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar

bez nedostatka (ispunjenje ugovora); 2) zahtevati sniženje cene; 3) izjaviti da raskida ugovor; (2) U svakom od ovih slučajeva kupac ima pravo i na naknadu štete. (3) Pored toga, i nezavisno od toga, prodavac odgovara kupcu i za štetu koju

je ovaj zbog nedostatka stvari pretrpeo na drugim svojim dobrima, i to prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.

Pacta adiecta (accidentalia negotii) In diem addictio Lex commissoria Pactum displicentiae Pactum de retroemendo Pactum de retrovendendo Pactum protimiseos

Paktovi

Ulp. D.50.12.3.pr: Pactum est duorum consensus atque conventio.

Ex nudo pacto obligatio non nascitur. Nudum pactum non parit obligationem.

Pacta adiecta (in continenti, ex intervallo, ad minuendam obligationem, ad augendam obligationem.

Pacta praetoria (utuživi po pretorskom pravu)

Pacta legitima (utuživi u postklasičnom pravu)

In diem addictio

D.18.2.1 (PAULUS libro quinto ad Sabinum): In diem addictio se obavlja na ovaj način: „Ovo zemljište neka

bude prodato tebi za sto, ako se do narednih prvih januarskih Kalenda ne pojavi neko drugi ko će dati povoljniju ponudu, kako bi stvar stekao od vlasnika.

  D.18.2.2pr-1 (ULPIANUS libro vicensimo octavo ad Sabinum): Kada je zemljište prodato sa (dodatnim paktom) in diem addictio,

postavlja se pitanje da li je kupovina bez uslova (emptio pura), ali se nastupanje uslova raskida, ili je uslovna (emptio condicionalis). Meni se čini da to zaista zavisi od toga koja je namera stranaka; ako je namera bila da se u slučaju bolje ponude (ugovor) raskida onda je to čista kupovina (bez uslova), koja se nastupanjem uslova raskida. Ako je, s druge strane, namera strana da kupovina bude konačna ako ne bude bolje ponude, onda će kupoprodaja biti uslovna. 1. Ako je prema ovoj distinkciji reč o bezuslovnoj prodaji, Julijan piše da lice koje kupuje uz ovaj pakt može uzukapijom steći stvar i dobija plodove i pripatke od stvari i rizik pada na njega ukoliko stvar propadne.

Zadaci:

Gaj kupuje konja Pegaza od Marka za 10 zlatnika s tim što su se dogovorili da se ugovor raskida ukoliko se u narednoj godini pojavi bolji kupac koji će ponuditi bolju cenu. Konj Pegaz je, međutim, nestao u najezdi varvara.

Koje je pravno rešenje ukoliko je in diem addictio formulisan ovako kao raskidni uslov?

Kakvo bi rešenje bilo da je ovaj dodatni sporazum formulisan kao suspenzivni uslov?

 

lex commissoria

D.18.3.1 (ULPIANUS libro vicensimo octavo ad Sabinum): Ako je zemljište prodato uz lex commissoria, uzima se da je

kupovina zaključena bez uslova s time da se pod uslovom raskida, pre nego da je zaključena pod uslovom.

  D.18.3.2 (POMPONIUS libro trigensimo quinto ad Sabinum): Kada prodavac zemljišta klauzulom (lex commissoria)

ovako odredi „ako do ugovorenog roka novac ne bude isplaćen, zemljište će biti neprodato“, to treba shvatiti da će zemljište biti neprodato ukoliko prodavac tako izabere, jer je klauzula u korist prodavca. Ako bi se primenilo drugačije tumačenje, kupac bi imao moć (mogućnost) da, u slučaju da kuća izgori, ako ne plati cenu, učini zemljište koje je bilo na njegov rizik neprodatim (tj. raskine ugovor).

 

Pitanja:

Šta je lex commissoria u slučaju kupoprodaje? Zašto je to lex? U čijem je isključivom interesu?

Na koji način je konstruistana prodaja uz ovaj pakt (pročitajte tekst br. 1)?

Na koji se način kupoprodaja raskida, ukoliko kupac ne plati cenu, ex lege ili ope exceptionis? Zašto? (Pročitajte tekst br. 2).

Na koga pada rizik slučajne propasti stvari nakon zaključenja ugovora? Zašto?

Da li bi situacija bila ista ukoliko bi se smatralo da je kupoprodaja ugovorena pod odložnim (suspenzivnim) uslovom?

Kod kojeg pravnog instituta se još spominje lex commissoria i kakvo značenje ima?

pactum displicentiae

D.19.5.20.1(ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum):

Takođe, kod Mele se postavlja pitanje: dao sam ti mazge da ih isprobaš, pa ako ti se sviđaju da ih kupiš, a ako ti se ne sviđaju, da za svaki dan duguješ (najamninu). Onda su pljačkaši ukrali mazge u periodu probe. Šta se duguje; da li cena i najamnina ili samo najamnina. I kaže Mela da je važno da li je kupoprodaja zaključena ili će nastati u budućnosti (kupoprodaja pod odložnim uslovom). Ako je zaključena, može se tražiti cena, ako je buduća, može se tražiti najamnina. Ali ništa ne kaže o tužbama. Mislim, dakle, ako je kupoprodaja bila perfektna (konačna) može se podići actio ex vendito, ako međutim još nije konačna (ako je zaključena pod odložnim uslovom) onda se daje tužba kao protiv jahača akrobate (tj. actio praescriptis verbis).

Zadaci:

Gaj i Marko su zaključili kupoprodajni ugovor, s tim što će kupac Gaj uzeti na probu roba Stiha koji svira flautu da svira u njegovom kamernom orkestru i ako mu se ne sviđa kupovina će biti raskinuta.

Rob Stih je iznenada umro za vreme probnog perioda. Ko snosi rizik?

Kakvo bi rešenje bilo ukoliko je ugovor zaključen na sledeći način: rob će biti prodan Gaju ukoliko mu se svidi u probnom periodu od 3 dana.

 

ZOO:

Kupovina na probu Član 534 (Pojam) (1) Kad je ugovoreno da kupac uzima stvar pod uslovom da je

isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim željama, dužan je o tome da li ostaje pri ugovoru obavestiti prodavca u roku utvrđenom ugovorom ili običajem, a ako takvog nema, onda u primerenom roku koji mu bude odredio prodavac, inače se smatra da je odustao od ugovora.

(2) Ako je stvar predata kupcu da bi je isprobao do određenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi prodavcu da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri ugovoru.

  Član 536 (Rizik) Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari predate kupcu radi probe

snosi prodavac do kupčeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka kada je kupac bio dužan vratiti stvar prodavcu.

 

Pactum protimiseos

D.18.1.75 (HERMOGENIANUS libro secundo iuris epitomarum):

Qui fundum vendidit, ut eum certa mercede conductum ipse habeat vel, si vendat, non alii, sed sibi distrahat vel simile aliquid paciscatur: ad complendum id, quod pepigerunt, ex vendito agere poterit.

(Prodavac zemljišta je dodao pakt da zemljište bude njemu dato u zakup po određenoj zakupnini ili da, ako kupac zemljište ponovo prodaje, ne proda drugome nego njemu (prodavcu), ili neki sličan sporazum; on (prodavac) će moći da podigne actio ex vendito za ono što je dogovoreno).

ZOO:

Prodaja sa pravom preče kupovine Član 527 (Pojam) Ugovornom odredbom o pravu preče kupovine

obavezuje se kupac da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari određenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu. 

Član 533 (Zakonsko pravo preče kupovine) (1) Za određena lica pravo preče kupovine može biti

ustanovljeno zakonom. (2) Trajanje zakonskog prava preče kupovine nije

ograničeno.