KORNIZA AFATMESME E - rks-gov.net · Web view– Prioritetni ciljevi Vlade Kosova su orijentisani...

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014

Republika e KosovësRepublika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada-Government

Ministarstvo Financija Ministarstvo za Finansije

Ministry of Finance

SREDNJOROČNI OKVIR

RASHODA

2012-2014

April, 2011


Lista skračenica

ACA Autoritet civilnog vazduhoplovstvaKAPK Kosovska agencija protiv korupcijeKAP Kosovska Agencija PrivatizacijeKAI Kosovska agencija za imovine KAŠ Kosovska agencija za šume AJN Agencija javne nabavke RAT Regulativni autoritet za telekomunikacijuKANU Kosovska akademija nauka i umetnostiPAK Poreska administracija Kosova SRMB Sistem razvoja i menadžiranja budžetaDBP Domaći bruto proizvodISBZ Izgradnja strogo bezbednog zatvora RSEE Regulatorni savet energije Evrope DP Departman pravde OPT Opštinski pripremni timoviRAER Regionalna asocijacija regulatora energijeEU Evropska unija MMF Međunarodni monetarni fondSBK Snaga bezbednosti KosovaUSK Ustavni sud KosovaOSP Opštinski sopstveni prihodiMCP Međunarodni civilni predstavnikeKIS Kosovski institut sudstvaKIJA Kosovski institut javne administracije KPA Koordinacija prgrama asistencijeKEK Kosovska energetska korporacijaKSK Sudski savet Koaova KKK Kosovska komisija konkurencije KSKB Kosovski save kulturne baštineKPP Komisija za pravnnu pomoćNKM Nezavisna komisija za medije NKRM nezavisna komisija za rudnike i minerale CIK Centralna izborna komisija RKJN Regulativna komisija za javne nabavke IKPŽ Izborna komisija za predstavke i ćalbe ZFLV Zakon o financiranju lokalne vlasti ZMJFO Zakon o menadžiranju javnim financijama i odgovornostimaMJU Ministarstvo za javnu upravu MALV Ministarstvo administracije lokalne vlasti MONT Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju MPŠRR Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvojMF Ministarstvo za financije MPR Ministarstvo za privredni razvoj MSBK Ministarstvo snage bezbednosti Kosova MZP Ministarstvo za zajednice i povratakMKOS Ministarstvo za kulturu, omladinu i sportKG Komisija za grantove

1


MŽSPP Ministarstvo za životnu sredinu i prostorno planiranje MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova MSP Ministarstvo spoljnih poslova MRSS Ministarstvo za rad i sodialno staranjeMZ Ministstvo zdravstva MTI Ministarstvo trgovine i industrije MI Ministarstvo infrastrukture DP Društvena preduzečaORN Organ za razmatranje nabavke PJI Program javnih investicija PTK Post-telekomunikacije Kosova APEP Akcioni plan evropskog partnerstva CFI Centar financijske intelegencijeKUCK Klinički universitetski centar KosovaŠR Šestomesečni rebalans VFC Vladine financijske statistike IT Informativna tehnologija PDV Porez na dodatnu vrednost UP Universitet u Prištini KGR Kancelarija glavnog reizora UP Ured predsednikaUPK Ured premijera KosovaKKKZT Kancelarija Koordinatora KZT-aKVEK kancelarija za veze Evropske komisije KP Kancelarija Presidenta RUE Regulatorni ured za energiju URVO Kancelarija regulatora za vodu i odpadke

2


Sadržaj:

I. MAKRO-FISKALNI OKVIR.........................................................................................................................5IZJAVA O VLADINIM PRIORITETIMA ZA SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA.......................................................6

II. MEĐUVLADINI FISKALNI ODNOSI.................................................................................................52

III. STRATEGIJE SEKTORSKIH I MEĐUSEKTORSKIH TROŠKOVA................................................65

SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA 2012-2014....................................................................................................65

SEKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA......................................................................................................................76

MINISTARSTVO INFRASTRUKTURE...........................................................................................................78MINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJA..............................................................................................82MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA.......................................85MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJE.........................................................................................89MINISTARSTVO SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA......................................................................92KOSOVSKA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU..............................................................................................95

SEKTOR ZA OBRAZOVANJE I KULTURU............................................................................................................98

MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE................................................................101MINISTARSTVO ZA KULTURU, OMLADINU I SPORTA........................................................................105UNIVERZITET U PRIŠTINI...........................................................................................................................108KOSOVSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI...................................................................................111KOSOVSKI SAVET KULTURNE BAŠTINE................................................................................................113

SEKTOR JAVNOG REDA I BEZBEDNOSTI..........................................................................................................115

MINISTARSTVO PRAVDE............................................................................................................................118DRŽAVNI TUŽILAC.......................................................................................................................................121MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA.............................................................................................123MINISTARSTVO SNAGA BEZBEDNOSTI KOSOVA................................................................................127USTAVNI SUD KOSOVA...............................................................................................................................129SUDSKI SAVET KOSOVA.............................................................................................................................131KOSOVSKA AGENCIJA ZA INTELEGENCIJU...........................................................................................133KOMISIJA ZA PRAVNU POMOČ.................................................................................................................135KOSOVSKA AGENCIJA PROTIV KORUPCIJE...........................................................................................139IZBORNA KOMISIJA ZA ŽALBE I DOSTAVKE........................................................................................141

SEKTOR SOCIJALNOG STARANJA I ZDRAVSTVA.........................................................................................143

MINISTARSTVO ZA RAD I SOCIALNO STARANJE.................................................................................145MINISTARSTVO ZDRAVSTVA....................................................................................................................148

SEKTOR OPŠTIH JAVNIH SLUŽBI......................................................................................................................151

SKUPŠTINA REPUBLIKE KOSOVA............................................................................................................153URED PREDSEDNIKA...................................................................................................................................155URED PREMIJERA.........................................................................................................................................157MINISTARSTVO ZA FINANSIJE..................................................................................................................159MINISTARSTVO JAVNE ADMINISTRACIJE.............................................................................................162MINISTARSTVO ZA ZAJEDNICE I POVRATAK.......................................................................................164MINISTARSTVO ADMINISTRACIJE LOKALNE VLASTI........................................................................166

3


MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA......................................................................................................168MINISTARSTVO ZA EVROPSKE INTEGRACIJE.......................................................................................171KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA..............................................................................................173INSTITUCIJA NARODNOG ADVOKATA...................................................................................................175

SEKTORI DRUGIH BUDŽETSKIH ORGANIZACIJA...........................................................................................177

REGULATIVNA KOMISIJA JAVNIH NABAVKI........................................................................................179NEZAVISNA KOMISIJA ZA RUDNIKE I MINERALE...............................................................................181NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE...........................................................................................................183CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA............................................................................................................185KOSOVSKA KOMISIJA KONKURENCIJE..................................................................................................187KANCELARIJA REGULATORA ZA VODE I OTPADKE...........................................................................189REGULATIVNA KANCELARIJA ŽELEZNICE..........................................................................................191AUTORITET CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA......................................................................................193REGULATIVNI AUTORITET TELEKOMUNIKACIJA...............................................................................195KOSOVSKA AGENCIJA ZA IMOVINE........................................................................................................197AGENCIJA ZA JAVNE NABAVKE...............................................................................................................200ORGAN RAZMATRANJA NABAVKI..........................................................................................................202NEZAVISNI NADZORNI ODBOR CIVILNE SLUŽBE................................................................................204REGULATORNI URED ZA ENERGIJU........................................................................................................206

4


I. MAKRO-FISKALNI OKVIRUVOD

Srednjoročni okvir rashoda 2012-2014, u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i finansijskim odgovornostima sadrži fiskalnu strategiju Vlade za sledeće tri godine. Treba naglasiti da Srednjoročni okvir rashoda još od 2007 godine, služi kao glavni dokumenat za planiranje vladinih politika i kao takav predstavlja važnu komponentu u ukupnom budžetskom procesu.

Srednjoročno planiranje javnih rashoda, je jedan stalan proces, koji u suštini predstavlja jednu vezu između formulisanja politika, planiranja i godišnjeg budžetiranja. U tom pravcu Srednjoročni okvir rashoda 2012-2014 prethodi sastavljanju budžeta za 2012 godinu, dakle taj okvir predstavlja osnovu za sastavljanje tog budžeta.

Tokom 2007–2011 godine, Vlada Kosova je ojačala ulogu SOR-a kao osnovni planski dokumenat povezujući sastavljanje godišnjih budžeta za odgovarajuće godine sa makroekonomskim okvirom predstavljenim u dokumentima SOR-a. Ovaj dokumenat se ažurira svake godine, kako bi odražavao promene u ključnim pretpostavkama kao i promene u makroekonomskom okruženju.

Shodno tome, Srednjoročni okvir rashoda predstavlja srednjoročne fiskalne ciljeve unutar definisanog makroekonomskog okvira.

Ovaj dokumenat ima za cilj:

Da promoviše fiskalnu disciplinu i da predstavi realne procene o nivou budžetskih prihoda.

Da predstavi fiskalne politike kako bi implementirali Vladine prioritete.

Da obezbedi jedan održivi makroekonomski ambijent, kako bi razvili privatni sektor.

Da odredi granice rashoda kako bi osigurali niži nivo fiskalnog deficita

5


PRVI DEO

IZJAVA O VLADINIM PRIORITETIMA ZA SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA

2012- 2014

Ovom Izjavom o Vladinim prioritetima, Vlada Republike Kosova, postavlja svoje srednjoročne strateške ciljeve 2012-2014. Prioriteti Vlade Republike Kosova koji su deo Srednjoročnog okvira rashoda 2012-2014, su ciljevi orijentisani ka jednom stabilnom privrednom, socijalnom i institucionalnom razvoju Republike Kosova. Srednjoročni prioriteti 2012-2014, zasnivaju se uglavnom na Vladinom Programu 2011-2014, vizijama i prioritetima, viziju i prioritete za privredni razvoj usvojene 18 aprila 2011, koji su sastavljeni na načelima poštovanja tržišne ekonomije sa slobodnom konkurencijom. Ovaj cilj će se realizovati putem tržišnih mehanizama, i uz pomoć državnih institucija kako bi regulisali određene sektore i da bi garantovali socijalno blagostanje građana Republike Kosova. U procesu realizacije Vladinih prioriteta, posebna pažnja je posvećena budžetskoj stabilnosti i makrofiskalnim projekcijama za srednjoročni period.

Ispunjenje ovih prioritetnih ciljeva obuhvata neophodne reforme na određenim sektorima, preko kojih će se ispuniti ekonomski, socijalni i institucionalni preduslovi za približavanje Republike Kosova Evropskoj uniji, NATO i ostalim međunarodnim mehanizmima. Postizanje ovih ciljeva realizovaće se preko Vladinih prioriteta koji su usmereni ka:

Podršci i stvaranju preduslova za stabilan razvoj i unapređenje privrednog razvoja; Dobrog upravljanja i ojačanju vladavine zakona; Razvoju ljudskog kapitala; Povećanje socijalne zaštite za sve građane Republike Kosova.

Postavljanje prioriteta Vlade Republike Kosova u okviru ova četiri prioritetna stuba vrši se na osnovu namenjenog budžeta kao i politika koje Vlada namerava da posveti njihovom razvoju za ovaj srednjoročni period. Prioriteti su orijentisani ka implementaciji važnih nacionalnih projekata koji će rezultovati jednim ekonomskim razvojem u putnoj infrastrukturi, energetici, kvalitetnom obrazovanju i razvoju ljudskih kapaciteta, stvaranje povoljnog ambijenta za razvoj biznisa, podrška određenim sektorima kao što je poljoprivreda, a koji imaju pozitivnog efekta u povećanju zaposlenosti i poboljšanje trgovinskog bilansa Kosova. Takođe, ostaje kao prioritet i socijalno blagostanje i stalna podrška Vlade za određene kategorije građana Kosova. Vlada Republike Kosova će preko njenih politika podržati vladavinu zakona, suzbijanje korupcije i institucionalne reforme.

U nastavku su dati srednjoročni prioriteti i pod-prioriteti Vlade Republike Kosova, podeljeni u okviru četiri glavna prioritetna stuba, čijoj realizaciji će poslužiti ovi prioriteti.

6


1. PODRŠKA ODRŽIVOM PRIVREDNOM RAZVOJU

Vlade Republike Kosova smatra da je privredni razvoj zemlje jedan od njenih primarnih ciljeva. Srednjoročni ciljevi Vlade kako bi dostigli uspešan privredni razvoj, biće povećanje konkurencije, ojačanje privatnog sektora, povećanje zaposlenosti, poboljšanje imidža Kosova za investiranje, bezbedna i stabilna sredina za biznise.

U tom kontekstu, realizacija tih prioritetnih politika ima za cilj da Kosovo dostigne godišnju stopu privrednog porasta od oko 7-8% i da ublaži nezaposlenost preko smanjenja upisanog broja nezaposlenih od 8-10% na godišnjoj osnovi*. Za postizanje ovih ciljeva, Vlada će se tokom sledećeg srednjoročnog perioda fokusirati na: privatizaciji javne imovine, smanjenje barijera za funkcionisanje biznisa, revitalizaciju poljoprivrede, razvoj infrastrukture preko JPP i privatnog kapitala, povoljnih fiskalnih politika, prelazak sa neformalne u formalnu privredu, razvoj finansijskog tržišta, očuvanje makro-fiskalne stabilnosti i dr. Takođe, intensifikovaće se napori za učlanjenje Kosova u Međunarodnim finansijskim institucijama kao i unapređenje saradnje sa Međunarodnim finansijskim institucijama čiji je član i Kosovo.

Investicije, investivno okruženje i podrška privatnom sektoru – Prioritetni ciljevi Vlade Kosova su orijentisani ka stvaranju jedne povoljne klime za biznise. Vlada je postavila kao njen prioritet izmenu i dopunu osnovnog zakonodavstva, koji će stimulirati strane i unutrašnje investicije na Kosovu i stvoriti jedan povoljniji ambijent za razvoj biznisa smanjujući preterane administrativne barijere. Glavni ciljevi Vlade za srednjoročni period usmereni su ka poboljšanju pokazatelja biznisa, dostigavši top 40 reformator za 2014 godinu, sveobuhvatna reforma da bi eliminisali 50% licenci i dozvola i osetno poboljšanje u izveštaju Svetske banke za ovu godinu.

Energetika i rudnici – Stabilizovanje snabdevanja električnom energijom za potrebe Kosovskog tržišta jedan je od glavnih prioriteta Vlade Republike Kosova. To predstavlja neophodnu osnovu za razvoj biznisa i smanjuje njihove troškove. Na projekciji za stalan privredni razvoj Kosova biće i povećanje zahteva za električnu energiju. Prema predviđanjima do 2018 godine zahtevi za povećanje električne energije povećaće se za više od 1500 Gwh.†

Da bi obezbedili stabilno snabdevanje električnom energijom, Vlada Republike Kosova će u srednjoročnom periodu 2012-2014 nastaviti sa reformama na energetskom sektoru. Izgradnja jednog stabilnog energetskog sistema zasnivaće se na investiranju i saradnji sa privatnim sektorom (JPP). U tom kontekstu prioritetni ciljevi Vlade na polju enrgetike i rudnika obuhvataju realizaciju projekata kao: Novo Kosovo (Kosova e Re) – preko Javno privatnog partneriteta; Rehabilitacija Termo Centrale “Kosovo B”, povezivanje sa gradskom toplanom i dalekovodom sa Albanijom, projekti alternativne energije obuhvativši i nove hidrocentrale i dr.

* Prema informacijama Departamana rada i zapošljavanja u MRSB, registrovano je iznad 330 hiljade nezaposlenih. † Na osnovu jednosg istraživanja koje je obavio KOSTT: Dugoročni bilanc Električne energije Kosova 2009-2018.

7


Vlada Kosova ima za cilj revitalizaciju prirodnih resursa sa posebnim naglaskom na rudnike, koji će biti katalizator privrednog razvoja i smanjenja stope nezaposlenosti na Kosovu. U tom smislu, prioritet Vlade kosova je kompletiranje zakonodavstva i neophodnih politika za ovaj sektor.

Saobraćajna infrastruktura – Vlada Kosova ima za cilj revitalizaciju prirodnih resursa. Vlada će nastaviti sa razvojem saobraćajne infrastrukture, koja će biti u funkciji jednog bržeg i održivog privrednog razvoja. Prioriteti Vlade na polju putne infrastrukture biće fokusirani na finalizaciji projekata od nacionalne važnosti kao što je Autoput Morina-Merdare, izgradnja puta R6 Skopje – Priština putem koncesije, nastavak radova na putu M-2 i M-9 takođe i drugi projekti lokalne infrastrukture. U isto vreme posvetiće se pažnja modernizaciji Kosovskih železnica.

Vladavina zakona i smanjenje neformalne ekonomije – Vlada Kosova namerava da putem svojih politika stimulacije za biznise, utiče na smanjenje neformalne ekonomije. Smanjenje nefomralne ekonomije uticaće na stvaranje jednog boljeg ambijenta za biznise pomažući slobodnu tržišnu konkurenciju. Putem svojih politika Vlada će nastaviti sa neophodnim reformama na ovom polju i na stvaranju uslova i inicijativa kako bi se neformalna ekonomija tranfosmisala na formalnu ekonomiju. Nastaviće se snabdevanje biznisa fiskalnim brojevima, i nastaviće se uvođenje upotrebe fiskalnih blagajni za biznise koji još uvek nisu snabdevani njima, sa ciljem prikupljanja veće poreske stope i izbegavanja poreske utaje. I zakonski aspekti će se stalno tretirati sa ciljem obezbeđenja pravilne zakonske konkurencije za sve biznise kao i ostali aspekti koji podstiču biznise da se registruju.

Međunarodna i regionalna saradnja u privrednom smislu – Vlada namerava da poveća međunarodnu i regionalnu privrednu saradnju. Prioriteti Kosovske Vlade su orijentisani ka učlanjanju Kosova na trgovinskim i finansijskim mehanizmima i institucijama koje imaju obostranu ulogu. Sa jedne strane imaju uticaj na privrednom razvoju, dok sa druge strane potvrđuju državljanstvo Kosova. Između ostalog kao prioritet ostaje učlanjenje u Evropsku banku za razvoj i izgradnju (EBRI), Svetsku organizaciju trgovine, Banku za razvoj Evropskog saveta, Sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama. Kosovo će nastaviti Trgovinski autonomni sporazum sa EU i Opšti sistem preferencijala sa SAD putem kojih se olakšava trgovinska razmena Kosova. Isto tako radiće se na obnavljanju jednog niza potpisanih sporazuma u ime Kosova od strane UNMIK-a, koji imaju rok isteka, slično kao i sporazumi iz vremena bivše Jugoslavije.

Revitalizacija poljoprivrednog sektora – Vlada Republike Kosova namerava da poveća podršku poljoprivrednom sektoru sa ciljem da direktno utiče na povećanje domaće proizvodnje, povećanje izvoza i time poboljšanje tržišnog bilansa zemlje, povećanje radnih mesta u poljoprivredi, i povećanje ostalih radnih mesta u ne-poljoprivrednom sektoru. Podrška u ovom sektoru fokusiraće se na direktnoj isplati ili subvencionisanju primarne poljoprivredne proizvodnje iz državnog budžeta, putem stalne koordinacije sa projektima donatora i analizi adekvatnih formi da bi stvorili administrativne i poreske olakšice za razvoj ovog sektora. Vladini

8


strateški srednjoročni ciljevi na poljoprivrednom sektoru su: efektivnija među-sektorijalna koordinacija, povećanje budžeta za poljoprivredni sektor na nivou 3% nivo državnog budžeta, unapređenje savetodavnih usluga, razvoj institucionalnih kapaciteta, primenjiva specifična istraživanja, pristup povoljnim kreditima, kao i razvoj i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta.

Očuvanje fisklane održivosti: Uporedo sa stvaranjem preduslova za održivi privredni razvoj, Vlada Kosova će se stalno angažovati za povećanje efikasnosti javnih rashoda kao i stalno povećanje budžetskih prihoda. Vlada Kosova namerava da očuva nivo opšteg budžetskog deficita na nivou od oko 2% DBP tokom 2012 - 2014 godine.

Sa ciljem očuvanja fiskalne održivosti i realizaciji planova prihoda Vlada Kosova između ostalog namerava: potpunu fiskalizaciju svih funkcionalnih biznisa tokom ovog srednjoročnog perioda; potpunu implementaciju Vladinog programa o sprečavanju neformalne privrede, instalaciju novih informativnih sistema u Poreskoj administraciji Kosova i Carinama Kosova, carinsku saradnju sa zemljama sa kojima Kosovo ima trgovinske odnose, poreski sistem konkurencije sa zemljama regije, razvoj finansijskog tržišta, povećanje plačanja poreske stope i osvešćivanje poreskih platiša. U okviru nastavka realizacije poreskih i fiskalnih reformi kao i očuvanju budđetske ravnoteže, Kosovska Vlada može da pronađe nove mogućnosti za proširenje osnove poreskih platiša i efikasnosti u naplačivanju poreza.

1. DOBRO UPRAVLJANJE I JAČANJE VLADAVINE ZAKONA

Reforma javne administracije – Vlada Republike Kosova će nastaviti sa reformom javne administracije. Posebno sa adresiranjem izazova koji se tiču razvoja administrativnih kapaciteta, i posvetiće se posebna pažnja sistematizaciji i očuvanju stručnog osoblja unutar državnih institucija. Razvoj kapaciteta i sposobnosti u planiranju i koordinaciji politika je prioritet Vlade, koji će se adresirati preko daljeg razvoja kapaciteta upravljanja u koordinaciji i razvoju politika. I dalje će prioritet Vlade biti poboljšanje i poštovanje aspekata budžetskog planiranja kao i podizanje kapaciteta politika i koordinacije na nivou ministarstava. Procesu decentralizacije i reformi lokalne vlasti posvetiće se posebna pažnja u cilju unapređenja i pružanja što boljih usluga za građane putem nastavka procesa decentralizacije, dekoncentracije i delegiranja mnogih administrativnih i izvršnih funkcija.

Pravosudne reforme i suzbijanje korupcije – Kosovska Vlada ima za cilj daljnju reformu i podizanje kapaciteta u Kosovskom sistemu sudstva i tužilaštva u adekvatnom tretiranju predmeta i kako bi obezbedili jedno nezavisno sudstvo bez političkog uticaja i korupcije. Nakon kompletiranja zakonske infrastrukture, Vlada Kosova je posvećena da podrži poboljšanje sudske fizičke infrastrukture kao i primenu najnovijih dostignuća iz polja informativne tehnologije u celokupnom sudskom sistemu. Ojačanje sistema za sprešavanje i suzbijanje korupcije obuhvativši i jednu bolju koordinaciju između relevantnih institucija ostaje prioritet Vlade Kosova. Vlada će raditi na usklađivanju

9


krivičnog zakonodavstva sa najboljim međunarodnim praksama u službi suzbijanja korupcije i drugih sličnih pojava.

Red i bezbednost – Vlada Kosova će nastaviti sa započetim reformama i sa ojačanjem kapaciteta Kosovske policije, posebno u poljima koja se tiču istraživanja i otkrivanja organizovanog kriminala i korupcije. Razvoj međuinstitucionalne saradnje svih vladinih agencija o vladavini zakona i dalji razvoj policije zasnovane na inteligenciji i policije u zajednici podržaće se od strane Vlade.

Poboljšanje bilateralne saradnje i integracija u relevantnim regionalnim organizacijama u oblasti graničnih pitanja i Integrisanog upravljanja granice je prioritet Vlade koji proizlazi i od transferisanih odgovornosti u kontroli granične linije sa Albanijom i Makedonijom. Uporedo sa radom na jačanju sektora policije i sudstva, da bi postavili jedan sistem dobrog upravljanja u službi svih građana, Vlada Republike Kosova će nastaviti da radi na institucionalnom razvoju u oblasti bezbednosti obuhvativši i Snage Bezbednosti Kosova, Službu inteligencije, Carine Kosova i ostale odgovorne institucije.

Liberalizacija viza sa EU – Vlada Republike Kosova će posvetiti posebnu pažnju procesu Evropske agende. U tom smislu, ispunjenje uslova Evropske Unije je bilo i biće jedan međusektorijalni prioritet. Procesu poboljšanja politika za reintegraciju vraćenih osoba, razvoju bezbednosti dokumenata i politika migracije posvetiće se angažovanje svih Kosovskih institucija.

2. RAZVOJ LJUDSKOG KAPITALA

Kosovo ima mlado stanovništvo, koje trenutno ima jedan visok stepen nezaposlenosti. Prema podacima Statističkog zavoda Kosova oko 55% radne snage je sa srednjom i višom kvalifikacijom. Isto tako, postoje određene deficitarne profesije i ima potrebe za usavršavanjem sposobnosti osoba koje su završile formalnu nastavu, sa ciljem njihovog angažovanja na poslovnom tržištu kako bi dopineli razvoju zemlje.

Vlada će posvetiti posebnu pažnju razvoju ljudskih kapaciteta posebno fokusiranje na formalnoj nastavi, stručnom osposobljavanju i redovnoj nastavi. Vladine politike biće sveobuhvatne i orijentisane ka tome da se ljudski kapital koji poseduje Kosovo razvije i usavrši za kosovsko, regionalno i evropsko tržište rada, kako bi doprineli razvoju zemlje u svim formama. U tom smislu, podrška obrazovnom sektoru formalne nastave preko poboljšanja politika kvaliteta i sveobuhvatnosti, stvaranju pravosudnih programa stručnog obrazovanja i stalne nastave biće poseban prioritet. Vlada će podržati razvoj ljudskih resursa u oblasti kulture i sporta i stimulaciju razvoja kulturnog stvaralaštva, povećanje performanse i kvaliteta sporta kao i razvoj i internacionalizaciju sporta i kosovske kulture u zemlji i na međunarodnoj areni.

10


3. SOCIJALNA ZAŠTITA

Preko socijalne i penzijske šeme koja je na snazi procenjuje se da 325 hiljade građana Republike Kosova dobija finansijsku podršku, koja na godišnjoj osnovi iznosi oko 200 milion evra ili 1/7 budžeta Kosova.

Vladin prioritet u oblasti socijalne zaštite biće fokusiran u nastavku socijalne podrške za ljude u nevolji, bolja podrška i regulisanje pravnog statusa penzionera, razvoj nivoa zdravstvene usluge, povećanje nivoa učešća u obrazovanju, kulturne i sportske aktivnosti i dr. Prioritetne oblasti preko kojih Kosovska Vlada namerava da poboljša socijalnu koheziju i učešće građana na jednak način u javnom životu zemlje, su: Zdravstvene usluge, Socijalne politike i podrška putem socijalnih i penzijskih šema, Sveobuhvatni obrazovni sistem.

Zdravstvene usluge - Zdravstveni sistem Kosova još uvek se suočava sa određenim problemima koji predstavljaju ozbiljan izazov u pružanju neophodnih zdravstvenih usluga za sve građane. Poboljšanje kvaliteta i efektivnosti zdravstvenih usluga i u isto vreme i poboljšanje zdravstvenog statusa je jedan od glavnih Vladinih strateških prioriteta. Preko poboljšanja zdravstvenih pokazatelja namerava se smanjiti smrtnost novorođenčadi i majki u skladu sa projekcijama Milenijuma usvojenim od strane OUN-a, i da se poboljša zdravstveni status svih građana Kosova.

Razvoj kvaliteta zdravstvenih usluga podrazumeva i preduzimanje određenih reformi u sistemu finansiranja i upravljanja zdravstvenim uslugama. Vlada će između ostalog analizirati moguće opcije stvaranja i forme finansiranja jednog sistema zdravstvenog osiguranja koji bi omogućio jednak pristup zdravstvenim uslugama za sve građane Republike Kosova.

Socijalne politike i podrška preko socijalnih i penzijskih šema:

Podrška preko socijalnih šema: Trenutno se preko šeme socijalne pomoći podržavaju oko 36 hiljade porodica. Međutim, zahtevi i potrebe obuhvatanja u socijalnim šemama su veće od korisnika te pomoći. Sa ciljem pružanja jedne povoljnije finansijske podrške u skladu sa potrebama korisnika, Vlada Kosova namerava da svake godine obavi indeksiranje socijalnih šema i penzija sa inflacijom. U toj funkciji, i pregled zakonske infrastrukture će omogućiti jednu bolju podršku za ove kategorije, poboljšanje biranja dobitnika socijalne šeme, sa ciljem da dobiju i da postanu korisnici oni koji stvarno imaju potrebe za pomoć.

Penzije: Trenutno, pokrivanje penzijske šeme iznosi oko 120 evra na godišnjoj osnovi. Podrška različitim kategorijama penzija ostaje prioritet Vlade Republike Kosova. Vlada namerava da reguliše poziciju penzionera na sistematski način usvajajući jedan odgovarajući zakon za ovu kategoriju, koji bi omogućio njihovo učešće u javnim uslugama koje pruža država (na primer

11


javni prevoz, zdravstvo i ostale oblasti života). Isto tako, u skladu sa budžetskim mogućnostima, za osnovne penzije, vršiće se indekasacija penzija prema inflaciji.

Invalidi, Porodice palih boraca, veterani i ostale kategorije proizašle iz rata: Finansijska podrška za kategorije proizašle iz rata povećana je naročito tokom poslednjih godina. Trenutno podrška za ovu kategoriju iznosi oko 30 miliona evra na godišnjoj osnovi. Vlada je preduzela zakonodavne korake da bi regulisala status, prava i dobitak kategorija proizašlih iz rata. Vlada ostaje pri tome da stalno realizuje podršku za kategoriju invalida, porodica palih boraca i veterana a to je regulisano novim nacrt zakonom za ove kategorije. Vlada ostaje angažovana da Kategoriji Invalida rata, Porodica palih boraca i veteranima obezbedi uslove da se uključe u javni život zemlje. Prioritet Vlade ostaje kategorija invalida rata i njihova rehabilitacija. U tom pravcu podrška putem posebnih programa će se stalno realizovati.

DRUGI DEO2. MAKRO-FISKALNI OKVIR 2012-2014

Makro-fiskalni okvir rashoda predstavlja glavno sredstvo za adresiranje Vladinih srednjoročnih politika. Ovaj dokumenat, u kojem se raspravljaju fiskalne politike, predstavlja opšte fiskalne, srednjoročne privredne pokazatelje kao i prioritetne strateške rashode. Makro-fiskalni okvir na kojem se bazira ovaj dokumenat sastavljen je koristeći makro-ekonomski model Ministarstva privrede i finansija. Uz pomoć ovog modela sastavljeno je nekoliko scenarija kako bi predvideli privredne tokove tokom perioda 2012-2014 stigavši tako do jednog osnovnog scenarija koji obuhvata opštu i stalnu implementaciju politika i prioriteta određenih od strane Vlade.

Odluka Vlade o povećanju plata, doneta u početku 2011 godine, sada je obuhvaćena u ovaj okvir i propraćen projektom autoputa i predviđa se da ima važan efekat u daljem razvoju privrednih indikatora koji su predstavljeni u ovaj okvir. Šta više, povećanje plata se očekuje da utiče na potrošnju koja će potom imati multiplikativni efekat u privredi uopšte šta potvrđuje da će budžetski prihodi biti veći i koji potom mogu da se koriste za nove kapitalne projekte. Na osnovu najnovijih privrednih razvoja može se pretpostaviti da stabilne makroekonomske politike i implementacija strukturnih reformi popraćene jednom finansijskom pomoći spolja mogu obezbediti jedan relativno visok privredni razvoj tokom ovog perioda (oko 5% godišnji prosek).

2.1 KRATAK ISTORIJAT FISKALNIH KRETANJA

Tokom 2007-2010 godine Kosovska Vlada je razvila fiskalne politike koje su bile u funkciji očuvanja makro-fiskalne stabilnosti zemlje. To je omogućeno tako što je obezbeđeno dovoljno osnovnih budžetskih prihoda preko povećanja poreske osnove i implementacije opreznih fiskalnih politika. Kosovo već ima izgrađen poreski sistem koji omogućuje povećanje prikupljenih poreza iz godine u godinu. Takođe, tokom 2009 godine, Kosovska Vlada je implementirala poresku reformu, koje je uglavnom fokusirana na smanjenje poreske stope u zemlji i očuvanje stabilnosti prihoda preko jačanja institucija odgovornih za prikupljanje poreza.

12

Opis 2007 2008 2009 2010 2011

Prihodi 29.1% 24.2% 28.4% 26.4% 27.3%Primarni rashodi 19.5% 24.5% 29.0% 28.2% 31.0%

Od kojih: Kapitalni troškovi 4.6% 9.0% 10.2% 10.7% 12.4%Tekući bilans 14.2% 8.8% 10.0% 8.9% 9.2%Primarni bilans 9.7% -0.2% -0.6% -1.8% -3.7%Opšti bilans (uključujući isplatu kamata) 9.8% -0.4% -1.1% -3.4% -4.9%

Vladin budžet (u procentima BDP)


Kao što se vidi i na tabeli u nastavku, do 2007 godine, Vlada je uglavnom sledila jednu ograničenu fiskalnu politiku, koja je rezultovala jednim primarnim pozitivnim bilansom od oko 10% DBP-a. Tome je doprinelo i naplaćivanje dividende od strane PTK u iznosu od €75 miliona, kao jednokratan prihod koji je povećao učešće prihoda u DBP u iznosu od 29% tokom 2007 godine. Počevši od 2008 godine, Vlada je počela da implementira otvorenije fiskalne politike fokusirajući se pre svega na povećanje kapitalnih ulaganja. Jedna takva politika je rezultovala jednim uravnoteženim budžetom tokom 2008 i 2009 godine, gde je 2010 godina zaključena sa primarnim deficitom od 1.8% kao učešće na DBP. Dok je za 2011 godinu planirani budžet -3.7 %. U principu primarni deficit tokom ovih godina finansiran je putem jednokratnih prihoda prikupljenih u formi dividende prijavljene od strane javnih preduzeća, direktne podrške donatora i akumuliranog bilansa banaka*.

Tabela 1. Vladin budžet kao procent u DBP 2007-2011

Izvor: Departman za makroprivredu- MF

Stalni rast ekonomskih pozicija, beležen u periodu 2008-2011, popraćen je stalnim rastom opštih budžetskih troškova kao učešće u BDP. Opšti budžetski rashodi kao učešće u BDP, povećali se sa si 19.5% (2007), na 28.2% (2010), dok su predviđanja u 2011 dostigla 31.0%

Kao što se vidi iz tabele 2, ostale kategorije troškova, izuzev kapitalnih, uglavnom su adržani isti nivo učešća u BDP.

Tabela 2. Troškovi kao učešće u BDP (2007-2011)

* Dividende od JP-a tokom 2007 godine, bila je u vrednosti od €75 mil, tokom 2009 godine bila je €200 mil, 2010 bila je €85 mil i tokom 2011 godine bila je €45 mil.

13

Opis 2007 2008 2009 2010 2011

Opšti troškovi 19.5% 24.5% 29.0% 28.2% 31.0%

Plate i dnevnice 6.1% 5.9% 6.8% 7.3% 8.3%

Roba i usluge 4.3% 4.1% 5.0% 4.3% 4.0%

Subvencije i transferi 4.5% 5.4% 6.6% 5.9% 5.9%

Kapitalni troškovi 4.6% 9.0% 10.2% 10.7% 12.4%

kao % BDP



Kategorija plata i dnevnica kao učešće u BDP, povećala se od 2009 oko 1% , kao rezultat povećanja plata određenim kategorijama civilnih službenika, i prenošenja nadležnosti sa međunarodnih na domaće institucije. Povećanje ove kategorije troškova je takođe planirano za 2011. godinu, kao rezultat, povećanja plata kategorije javnih službenika u sktoru zdrvstva i obrazovanja.

Kategorija roba i usluga kao učešće u BDP je ovih godina ostala skoro na istom nivou, sa tendecijom pada nakon 2009. Ovih godina, Vlada se posvetila smanjenju potrošnje roba i usluga i povećanju efikasnosti njihovog korišćenja.

Kategorija subvencija i transfera je nakon skoka 2009, kao rezultat povećanja 12.5% svih socijalnih primanja, 2010-2011 kao učešće u BDP ostala ista.

Međutim kao što je gore navedeno, u periodu 2007-2011, kategorija koja je beležila najveći rast bila kategorija kapitalnih troškova. Počev od 2008, kada je vlada povećala nivo kapitalnih troškova na oko 120%, i učešće ovih troškova u BPV povećao sa 4.6% , na 9.0%. međutim u priodu 2008 i 2009, njihovo učešće se kretalo 10% - 11%. Dok se u 2012 učešće kapitalnih troškova u BDP očekuje oko 12.4%. To povećanje kapitalnih investicija, odraz je fokusiranje vlade na poboljšanje putne infrastrukture sa posebnim osvrtom na početak izgradnje Autoputa „Ibrahim Rugova”.

Grafikon u nastavku prikazuje strukturu troškova prema raznim kategorijama u periodu 2007-2011, izražene u nominalnu vrednost.

14

209 227 264 311 383145 158

198 182184

153210

258 253272

155

347

400455

572

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

2007 2008 2009 2010 2011

Kapitalni troškovi Subvencije i transferi Roba i usluge Plate i dnevnice

Ne

miliona euro


, 2007-2011

2.1. MAKRO-FISKALNI OKVIR 2012-20142.1.1. REALAN SEKTOR

Na osnovu historijskih podataka kao i poslednjih privrednih razvoja, projekcije o privrednim tokovima tokom 2011-2013 godine, govore o jednom prosečnom godišnjem porastu od 5.5%. Ovo povećanje se uglavnom pripisuje povećanju potrošnje koja se očekuje od povećanja plata na javnom sektoru i od očekivanog nivoa prihoda iz inostranstva kao i od prihoda kamata od investicija van zemlje. Iako se očekuje da potrošnja obezbedi najveći doprinos, očekuje se da se njen efekat u privrednom porastu postepeno smanji tokom ovog perioda i da se zameni sa više investicija i izvoza. Doprinos svake komponente u realnom povećanju DBP predstavljen je u figuri u nastavku.

Privredni model na osnovu kojeg su vršena predviđanja za sastavljanje ovog okvira je dizajniran na takav način da oko 33% ukupne potrošnje, ukupnih investicija za izvoz uvozi. Kao rezultat, očekivanja o povećanju svake komponente DBP rezultira sa povećanjem uvoza šta utiče negativno na privredni porast. Najveći doprinos očekivanih uvoza predviđa se tokom 2011 i 2012 kada se i očekuje da međunarodne cene beleže osetan porast. Opadanje doprinosa od uvoza tokom sledećih godina dolazi kao rezultat stabilizacije međunarodnih cena koje će odražavati i vrednost uvoza ali i kao rezultat zamene uvoza, uglavnom robe široke potrošnje i predviđajući porast domaćih proizvoda. Što se tiče strukture uvoza, predviđa se da kapitalne robe zauzimaju važno mesto u ovoj strukturi zamenjujući tako robu široke potrošnje. Ova promena u strukturi uvoza očekuje se kao posledica naglašenog povećanja investicija i zbog veće zamene uvezene robe široke potrošnje sa domaćom robom.

15

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

6.9%

2.9%

4.0%

5.3% 5.1%

5.4%6.0%

Realni rast BDP Uvoz Izvoz Investicije Potrošnja


Grafikon 2. Realni rast BDP i doprinos njegovih komponenti

Izvor: MF- Departman za makroprivredu

Kao i prethodnih godina, potrošnja ostaje glavni činilac povećanja DBP-a. Kao što smo i ranije rekli, potrošnja će nastaviti da pozitivno doprinosi privrednom porastu iako u jednoj manjoj meri. Tačnije, u tom predviđenom periodu očekuje se da se potrošnja godišnje poveća oko 4.7% dostigavši tako učešće u Domačem bruto proizvodu sa 106.6% prosečnog DBP za period 2012-2014 u poređenju sa 109.3% koje se predviđa za 2011 godinu.

Sa druge strane, doprinos investicija u porastu DBP-a predviđa postepeno povećanje. Iako se u početku povećanje investicija pripisuje javnim investicijama koje su u 2011 godini budžetirane u iznosu od oko 18% i bile više u poređenju sa 2010 godinom, očekuje se da ove investicije postepeno opadaju do 2014 godine, kada se i završava projekat autoputa. Ovo opadanje javnih investicija očekujemo da se nadoknadi povećanjem privatnih investicija koje se očekuju tokom ovog perioda sa jednim prosečnim godišnjim porastom od 11.4%. Ovde vredi da se napomenu i očekivane investicije na Prištinskom međunarodnom aerodromu a koje obuhvataju iznos od oko €150 miliona tokom ovog perioda. To je uticalo da ukupan doprinos investicija u DBP dostigne oko 32% na kraju ovog perioda od 28.3% koliko je iznosio 2010 godine. Od toga, privatne investicije se očekuje da postignu učešće od 22.3% u DBP na kraju 2014 godine, dok one javne ostaju na 9.6% u DBP.

Izvoz robe koja je dokazala porast od oko 70% u 2010 godini, predviđa se da nastavi trend porasta i tokom perioda 2012 - 2014. Izvoz robe je direktno povezan sa kretanjima svetskih cena za metale, i to zbog razloga jer najveći deo izvoza naše zemlje čine metali. Tako da će kretanja svetskih cena metala i potražnja za metalima u zemljama u kojima Kosovo izvozi imati važan uticaj na izvoz robe za Kosovo. Ova povezanost može da se vidi i na figuri koja je predstavljena

16

-50

-25

0

25

50

75

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Godišnjapromena robnog izvoza

Godišnjapromena međunarodnih cenametala

Godišnjapromena Svetske potražnje nikela

%

Opis 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Potrošnja 4,345 4,280 4,760 5,074 5,336 5,545 5,819Investicije 1,094 1,166 1,213 1,433 1,620 1,704 1,756Neto izvoz -1,587 -1,534 -1,684 -1,867 -1,979 -2,035 -2,075Izvoz roba i usluga 612 820 875 933 995 1,049 1,049Uvoz roba i usluga -2,156 -2,146 -2,504 -2,742 -2,912 -3,030 -3,124

BDP 3,905 3,912 4,289 4,639 4,978 5,214 5,501Realni rast BDP u % 6.9 2.9 4.0 5.3 5.1 5.4 6.0BDP po glasi stanovnika, u evro 1,847 1,848 1,996 2,127 2,249 2,321 2,412IInflacija, u % 9.2 -2.4 3.5 5.3 2.1 1.5 1.4

U milionima evra, ako se ne piše drugčije


u nastavku gde se jasno vidi da postoji jedna pozitivna relacija između izvoza robe sa Kosova sa kretanjima cene metala.

Grafikon 3. Veza između izvoza roba, cena i svetske potražnje

Izvor: MMF, Morgan Stanley Metals ‘Global Metal Playbook’, kalkulisanje Departmana za makroprivredu

Privremeno će se povećati izvozi kao rezultat efekta dohodaka. No kako bilo, njihovo učešće u BDP, predviđa se njihovo postepeno smanjenje. Povećanjem proizvodnih kapaciteta na kosovu, relativnim smanjenjem cena i pobljšanjem konkurentnosti, predviđa se da će privreda generirati zamenom uvoza.

Tabela 3. Glavni makroprivredni popkazatelji, 2008-2014, u milonima evra


17

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Promena ICK

Međunarodna promena cena ishrane

Promenacena ishrane Na Kosovu

%


2.1.1. KRETANJA CENA I PREDVIĐANJA ZA PERIOD 2012-2014

Oslanjajući se na poslednje podatke Statističkog zavoda Kosova, nivo cena na Kosovu izmeren Indeksom potrošačkih cena dostigao je 3.5% tokom 2010 godine. Imajući u vidu da uvoz čini jedan veći deo privrede Kosova, kretanje međunarodnih cena će imati veliki uticaj na kretanje cena na Kosovu. Prema MMF-u, predviđa se porast svetskih cena za prehrambenu robu i naftu i u 2011 godini, tako da se očekuje da će se to odraziti i na cene potrošnje na Kosovu gde se predviđa prosečan porast od 5.3% tokom 2011 godine. Međutim, oslanjajući se na predviđanja MMF-a kao i na predviđanja o privrednim tokovima na Kosovu, tokom 2012-2014 godine očekuje se sporiji porast cena sa jednom prosečnom godišnjom stopom od 1.6%.

Grafikon 4. Nivo inflacije i projekcije 2011-2014

Burimi: Izvor: Departman za makroprivredu- MF; ESK i FMN

Kutija 1. Scenario vizije ekonomskog razvoja

Kosovska privredu karakteriše nizak nivo dohotka po glavi stanovnika i visoki trgovački deficit, uz tendencije rasta stanovništva i sa jednom većinskom stanovništvom ispod 30 godina starosti. S toga je potreban brži rast BDP da bi se popravio životni standard kosovskog stanovništva.

Platni bilans se uglavnom finansira pošiljkama iz dijaspore, o kojima ne možemo očekivati da će porasti kao izvori, za još dugo vreme, s toga, Kosovo mora generirati zadovoljavajući ahtev za agregatima i ujedno smanji trgovački deficit. Postoje dva načina da bi se to ostvarilo: 1) prvo,

18


povećanje izvoza, čime će se generisati prihodi i povećati zahtev, i 2) Drugo, zamena izvoza sa uvozom što će svakako smanjiti potrebu finansiranja platnog bilansa, čime će se ostvariti domaći zahtevi.

Kosovski fiskalni okvir oma za cilj podršku razvoja stabilne privrede, održavajući istovremeno fiskalnu stabilnost i pružanje javnih usluga. To se očekuje ostvariti kroz povećanje investicija u oblastima prosvete i infrastrukture koje će uvećati produktivnost i smanjiti poslovno koštanje i održavanjem niskih poreskih normi, uz proširnje porske osnovice.

Shodno viziji Republičke vlade, sačinjen je alternativni scenario koji u periodu 2012-2014 predviđa prosečni privredni rast od 7.8%.

Glavni poticaji zahteva i u ovaj scenario biće potrošnja, potencijalne privatne investicije, te investicije u preduzećima koja će se privatizirati.

Scenario vizije privrednog razvoja, u odnosu na osnovni scenario, imao je u obzir sledeće preloge:

1. Početak izgradnje puta br. 6 Priština-Skoplje, u iznosu preko €600 miliona koji se planira otpočeti sa izgradnjom u poslednjem tromesečju 2012, a potpuno okončanje projekta očekuje se u roku tri godine.

2. Početak izgradnja termoelektrane „Kosova e Re“ očekuje se 2013. godine i pretpostavlja se da će investicije iznositi po €100 miliona svake godine, uz očekivanje da će se svake godine izgraditi po 100MW.

3. Privatizacija Distribucije energije, očekuje se 2011. godine, a početak investiccija se očekuje od 2012. Godine nadalje.

4. Privatne dodatne investicije pored svakogodisnjih investicija koje se aktuelno dešavaju u PTK-u pod pretpostavkom da će se PTK privatizovati u toku 2011. godine.

Pored ovih premisa, vezanih za nivo investicija, scenario vizije ekonomskog razvoja ima u obzir i sledeće pretpostavke:

1. Znatno povećanje izvoza, počev od 2012. godine pod pretpostavkom poboljšanja klime za biznis na Kosovu, povećanje investicija u poljoprivredu i poboljšanje infrastrukture u celosti,

2. Znatno smanjenje uvoza, zamenjujući ga domaćim proizvodima, kao rezultat povećanja domaće proizvodnje. Ovde valja napomenuti da povećanje izvoza predviđa se znatnim ulaganjem u proizvodnji u toku 2013, imajući u obzir da se očekuje početak znatnih kapitalnih investicija u toku ove godine.

3. Znatan pad norme povećanja potrošnje, koja rezultira povećanjem prihoda i tendencije

19


štednje.

Kao što iz gore navedene tabele, u toku 2012-2014, predviđeno je da se potrošnja povećava jednim sporijom normom u odnosu na prethodni period. To važi pod pretpostavkom stalnog rasta prihoda sa tendencijom štednje što će svakako uticati na pad potrošnje. Prema tome, u ovom periodu predviđeno je da će opšta potrošnja dostizati 101% BDP-a.

Što se tiče investicija, prema ovom scenariju pretpostavlja se znatan rast, imajući u obzir pretpostavke o navedenim privatnim investicijama. Privatne investicije predviđa se da će dostići 27% BDP, u odnosu na 19% koliko je predviđeno u 2011 godini. Međutim u ovom periodu javne investicije se očekuju postepeno padati kao procenat BDP, imajući u obzir okončanje velikih investicija. Tačnije, javne investicije, pretpostavlja se da će stići na 8.3% na kraju ovog perioda na 11.7% koliko se pretpostavlja da će ih biti u 2011. godini.

Izvoz je predviđen da će porasti izmenjenom normom norme pod pretpostavkom povećanja domaćeg poljoprivrednih proizvoda i poboljšanjem prostora za biznis, te obnovom globalne ekonomije, očekuje se da će izvozi beleiti rast u periodu 2013-2014.

S druge strane, kao rezultat znatnog povećanja investicija u ovom periodu, očekuje se nominalna vrednost uvoza beležiti znatan rast, kao posledica velike potrebe za uvozom investicionih proizvoda (mašnerije).

Međutim, valja napomenuti da će ovaj rast uvoza mašinerije delimično nadoknaditi pad uvoza potrošačke robe koji će se desiti usled zamene sa domaćim proizvodima.

Tabela 5. Realni rast BDP-a i procenat učešća komponenti u BDP

20

Opis 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Potrošnja 109 109 111 109 106 102 101Investicije 30 30 28 31 34 36 35Izvoz 16 16 19 19 18 18 18Uvoz 55 55 58 59 58 57 54Realni rast BDP-a 6.9 2.9 4.0 5.3 6.6 7.8 7.4

Kao učešće u BDP (u %)


2.1.2. PRIHODI I BUDŽETSKI RASHODI 2012-2014

2.1.2.1 BUDŽETSKI PRIHODI 2012-2014

Projekcije budžetskih prihoda zasnivaju se na srednjoročne procene glavnih privrednih pokazatelja, obuhvativši tu kretanja o nivou uvoza, cene i procene o porastu performanse odgovarajućih institucija za prikupljanje prihoda kao što su Carine Kosova i Kosovska poreska administracija (KPA). Isto tako, deo projekcije prihoda su i eventualne izmene u poreskom sistemu Kosova kao i planovi o početku implementacije novih potrošačkih politika.

Očekuje se da ukupni budžetski prihodi do kraja 2014 godine, dostignu iznos od €1,431 miliona, ili da budu oko 27% viši nego u 2010 godini. Deo ukupnih budžetskih prihoda za ovaj period su i prihodi za 2011 godinu, od dividendi u vrednosti od €45 mil, a koja je sada već navedena od strane PTK i PMA. Dok poreski prihodi koji obuhvataju prihode od poreza na granici i prihode unutar zemlje do kraja 2014 godine očekuje se da dostignu iznos od €1,243 miliona, beleži jedan porast od oko 43.6% u poređenju sa 2010 godinom. Dok se očekuje da ne–poreski prihodi i samo-prihodi (opštinski i centralni), tokom ovog perioda dostignu vrednost u iznosu od €187 miliona, beleži jedan porast od oko 26.9% u poređenju sa 2010 godinom. Za predviđeni period 2011-2013, očekuje se da prosečan porast ukupnih budžetskih prihoda bude oko 6.2%.

21

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

2010 2011 2012 2013 2014

Ukupni prihodi Prihodi od poreza Neporeski prihodi- , DP

ne milion euro

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Totalni prihodi 26% 27% 26% 26% 26%

Prihodi od poreza 21% 23% 23% 23% 23%

Neporeski i sopstveni prihodi 3% 3% 4% 4% 3%


Grafikon 5. Trend prihoda 2010-2014

Izvor: MF, Departman Trezora, kalkulisanje Departmana za makroprivredu

Dok tabela u nastavku predstavlja prihode kao učešće u BDP, u periodu 2010-2014. Kao što se može videti, pored projektovanog rasta BDP u ovom periodu, prihodi kao procenat BDP nastaviće da budu skoro konstantne, uz izražen rast u 2011 gde je učešće opštih prihoda u BDP 27%. Valja pomenuti da poreski prihodi kao procenat u BDP ostaju u celom periodu.

Tabela 6. Prihodi kao procent BDP

Izvor: MF, Departman Trezora, Departman budžeta i kalkulisanje Departmana za makroprivredu

2.1.1.1.1. PORESKI PRIHODI

Poreski periodi u periodu 2011 - 2014 planirani su dostići €1,243 miliona, od kojih, prihodi od granice su projektovani da budu u iznosu od €961 miliona, a prihodi unutar zemlje na kraju 2014 očekuju se biti u iznosu od €318miliona. Procene o povećanju budžetskih prihoda bu buduće se zasnivaju na premisama povećanja poreske osnovice s jedne strane, i povećanja

22

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Opšti prihodi 1,126 1,264 1,312 1,372 1,431Prihodi od poreza

894 1,060 1,135 1,189 1,243Domaći prihodi 221 261 289 301 318Prihodi od carina 701 830 879 921 961Vraćanja -28 -31 -33 -34 -35

Neporeski prihodi, DP, 148 158 177 183 187Neporeski prihodi 41 45 46 48 49Sopstveni prihodi 106 113 116 118 121

Opštinski nivo 52 58 59 61 62Centralni nivo 54 55 57 58 59

Tantiema 15 17 17Dividenda 85 45 0 0 0

U milionima evra


efikasnosti prikupljanja prihoda od strane odgovarajućih institucija, s druge strane. Pored povećanja institucionalnih kapaciteta na prikupljanju prihoda, ovo povećanje u znatnoj meri dolazi kao rezultat ukupnog predviđenog privrednog povećanja u narednim godinama. Tabela 7. Opšti budžetski prihodi

Izvor: MF, Departman Trezora, kalkulisanje Departmana za makroprivredu

PRIHODI SA GRANICE

Prihodi sa granice tokom ovog perioda očekuje se da dostignu vrednost od €961 miliona do kraja 2014 godine. Ovaj predviđeni nivo porasta prihoda sa granice dolazi kao rezultat pretpostavke o povećanju nivoa uvoza za ovaj period, kao rezultat povećane potrošnje i povećanja kapitalnih investicija tokom ovih godina. Prihodi sa granice u velikoj meri su pod uticaj kretanja cena na međunarodnom tržištu. Koristeći projekcije o trendu cena za ovaj period, procenjen je i njihov efekat na prihode sa granice. Očekuje se da će pozitivan doprinos prihoda sa granice dati i stalno unapređenje performanse Kosovskih carina u pokrivanju graničnih tačaka. Za ovaj period nisu predviđene neke promene u trenutnim poreskim stopama. Eventualne poreske stope trebalo bi da imaju za cilj povećanje nivoa prihoda ili da budu neutralne što se tiče prihoda.

Glavni doprinos u prikupljenim prihodima sa granice očekuje se da bude od prikupljenih prihoda za PDV. Uporedo sa ovim razvojima koji uglavnom pripadaju privrednoj oblasti, doprinos u povećanju prikupljenih prihoda na granici, očekuje se i od niza administrativnih mera koje preduzima Kosovska carina, koje se tiču povećane kontrole, tačnije procene uvezene robe, veće saradnje sa regionalnim carinama, veće saradnje sa Kosovskom policijom kao i daljem unapređenju i razvoju carinskih kapaciteta.

23

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2010 2011 2012 2013 2014

Carinska taksa PDV Akciza


Grafikon 6. Učešće takse na granici sa ukupnim graničnim prihodom %.

Izvor: MF, Departmana za makroprivredu

Iz ovog grafikona može se videti jedna konstantna struktura tokom ovog perioda. To se u velikoj meri može opravdati činjenicom da se tokom ovog perioda ne predviđaju promene u trenutnim poreskim stopama.

Grafikon u nastavku predstavlja jedno drugo poređenje između odnosa povećanja uvoza i povećanja prihoda sa granice, tokom 2005 -2010 godine, kao i procene do 2014 godine. Sa ovog grafikona se jasno vidi da povećanje prihoda sa granice prati trend povećanja uvoza, šta znači da je tokom tih godina povećanje ukupnog uvoza propraćeno povećanjem prihoda. Ono što vredi da se napomene je povećanje prihoda u odnosu na porast nivoa uvoza tokom 2005-2010 godine, a što nije propraćeno jednim njihovim konstantnim trendom, i to zbog strukture različite robe koja je uvezena kao i porekla odakle dolazi ta roba.

24

-5%

0%

5%

10 %

15 %

20 %

25 %

30 %

35 %

40 %

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Povećanje carinskih prihoda Povećanje uvoza


Grafikon 7. Razlika u povećanju graničnih prihoda i razlika u povećanju uvoza

Izvor: MF, kalkulisanje Departmana za makroprivredu

Domaći Prihodi

Očekuje se da domaći prihodi tokom ovog perioda dostignu vrednost od €318 miliona u 2014 godini, šta predstavlja jedno povećanje od 43.6% u poređenju sa 2010 godinom ili jedan prosečan godišnji porast od 10.9%. Povećanje prikupljenih prihoda unutar zemlje stalno beleži jedno povećanje i tokom prethodnih godina, a koje povećanje se očekuje da bude evidentno i tokom ovog predviđenog perioda.

Što se tiče domaćih prihoda, pretpostavke o povećanju u ovoj kategoriji prihoda, osim što se baziraju na povećanje poslovnih aktivnosti u zemlji koje dolaze kao rezultat opšteg privrednog porasta uglavnom se baziraju na stalno angažovanje za podizanje efikasnosti unutar Kosovske poreske administracije. Kosovska poreska administracija je već razvila jedna paket aktivnosti koje su u funkciji povećanja prihoda i smanjenja poreske utaje.

Preduzeto je nekoliko koraka u tom pravcu, kao što je izdavanje fiskalnih brojeva, i tokom prethodne godine svi funkcionalni biznisi su snabdevani ovim brojevima. Sledeća aktivnost je snabdevanje biznisa fiskalnim blagajnama, a ta aktivnost će se nastaviti i tokom 2011 godine i dalje. Isto tako, slede drugi koraci koji se tiču procene zaliha kompanija, češće kontrole, unapređenje informativnog sistema (SIGTAS) kao i implementacija novih odredbi Zakona o PDV. U funkciji unapređenja administrativnih kapaciteta u toku je proces regtrutacije novih poreskih inspektora koji će pozitivno uticati na razvoju i unapređenju administrativnih kapaciteta.

25

0

20

40

60

80

100

120

140

2010 2011 2012 2013 2014

Porez na lične dohotke Tatim na korporacijske prihode Domaći PDV


Struktura prikupljenih prihoda u zemlji

Najveće učešće u prikupljanju prihoda u zemlji i tokom projektovanog perioda imaće prikupljeni prihodi od unutrašnjeg PDV, sa jednim slabim opadanjem ovog učešća tokom projektovanog perioda. Ovo opadanje učešća prikupljenih prihoda od PDV u odnosu na prikupljene prihode od poreza na dobitak korporacija i poreza na lični dohodak, dolazi kao rezultat pretpostavki o jednom bržem povećanju investicija u odnosu na povećanje potrošnje.

Grafikon 8. Prihodi, prikupljeni unitar zemlje 2011 – 2014.

Izvor: MF, Departmana za makroprivredu

Grafikon u nastavku predstavlja trend učešća domačih prihoda na Domači Bruto Produkt tokom 2005-2010 godine, kao i predviđanja 2011-2013 godine. zmeđu odnosa povećanja uvoza i povećanja prihoda sa granice, tokom 2005 -2010 godine, kao i procene do 2014 godine. Sa ovog grafikona se jasno vidi da domači prihodi kao učešće u DBP u kontinuitet se povečalo, i predviđaji za 2011 godinu govore da učešće domačih prihoda na DBP če postići 5.6%.

26

4.0%

4.5%

5.0%

5.5%

6.0%

6.5%

2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Domaći prihodi u % BDP-a


Grafikon 9. Domani prihodi 2005-2014, kao učešće u BDP

Izvor: MF, Departman trezora i predviđanja Departamana za makroprivredu

2.1.2.1. NE-PORESKI PRIHODI I SAMO-PRIHODI

Ne-poreski prihodi i samo-prihodi tokom projektovanog perioda 2011-2014 procenjuje se da dostižu vrednost od €187 miliona beležeći jedan porast od 27% u poređenju sa 2010 godinom. U ovoj kategoriji se procenjuje da ne-poreski prihodi dostižu vrednost od €49 miliona u poređenju sa 2010 godinom kada je bilo €41 miliona. Dok samo-prihodi obuhvativši tu i prihode iz centralnog i opštinskog nivoa do kraja 2014 godine procenjuje se da će biti €121miliona u poređenju sa €106 miliona koliko je bilo tokom 2010 godine. Očekuje se da će samo-prihodi opština dostići vrednost od €62 miliona koji se uglavnom pripisuju povećanju prihoda prikupljenih od poreza na imovinu. U isto vreme treba spomenuti i činjenicu da će opštine sve više biti odgovorne o brizi za povećanju performanse opštinskih samo-prihoda.

2.1. 2.2. OPŠTI RASHODI 2012-2014

Grafikon 10 u nastavku, predstavlja trend opštih budžetskih rashoda od 2007 godine, do 2010 godine, kao i projekcije 2011-2104 godine. Kao što može da se vidi na grafikonu, uporedo sa opštim povećanjem budžetskih rashoda, od 2007 godine do 2011, kapitalni rashodi beleže jedan ubrzan trend porasta u poređenju sa tekućim rashodima, šta odražava adresiranje potreba za dodatne investicije u poboljšanju infrastrukture, posebno putne i obrazovne infrastrukture. Slično ovom periodu, i tokom projektovanog perioda 2012-2014, može da se vidi da će kapitalni rashodi nastaviti da se povećavaju u odnosu na tekuće rashode, ali primećuje se i proporcionalno povećanje tekućih rashoda kao posledica povećane podrške kako bi obezbedili bolje socijalno

27

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

2010 2011 2012 2013 2014

Opšti troškovi Tekući Kapitalni Pozajmica za KEK


blagostanja. Očekuje se da kapitalni rashodi beleže opadanje tokom 2014 godine, kao posledica završetka izgradnje auto-puta Merdare-Morina.

Grafikon 10. Budžetski rashodi 2007-2014, u milionima €

Izvor: MF, Departman trezora i predviđanja Departmana za makroprivredu

2.1.1.2. RASHODI PREMA BUDŽETSKIM KATEGORIJAMA 2012-2014

Tabela u nastavku predstavlja opšte kapitalne rashode tokom 2010 i 2011 godine, kao i predviđanja za iduće godine 2012-2014, prema glavnim privrednim kategorijama. Očekuje se da ukupni rashodi tokom projektovanog perioda 2012-2013, beleže stalan porast dostigavši vrednost od € 1,487 mil. tokom 2013 godine, ili jedno povećanje od oko 4% u poređenju sa 2011 godinom. Dok predviđanja ukazuju na to da se očekuje da ukupni budžetski rashodi u 2014 beleže manje opadanje u poređenju sa 2013 godinom, da bi se vratili ponovo na sličan nivo projektovanih rashoda tokom 2011 godine. Ovo opadanje se očekuje kao rezultat finalizacije velikog kapitalnog projekta, i kao posledica smanjenja kategorije kapitalnih rashoda tokom te godine u poređenju sa 2013 godinom. Jedno takvo opadanje uticaće na naglašeno smanjenje opšteg projektovanog budžetskog deficita tokom te godine, čije se opadanje očekuje od €127 milion evra tokom 2013 godine na €32 mil. tokom 2014 godine.

Plate i dnevnice – ova kategorija rashoda tokom 2011 godine, uglavnom zbog povećanja plata za određene kategorije civilnih službenika ali i kao rezultat transfera novih odgovornosti, beleži jedan porast od oko 23 % u poređenju sa 2010 godinom. Kao rezultat ovog povećanja, očekuje se da ova kategorija tokom 2012-2014 održi isti nivo u poređenju sa 2011 godinom u realnoj vrednosti. To znači da će se vrednost rashoda za ovu kategoriju tokom 2012-2014 povećati samo

28

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Opšti troškovi 1,202 1,434 1,459 1,487 1,444Tekući 746 839 848 858 870

Plate i dnevnice 311 383 387 391 396Roba i usluge 182 184 188 191 193

Od kojih: komunalije 20 25 25 25 25Subvencije i transferit 253 272 273 277 280

Soc. transferi 218 238 252 256 259Subvencije za JP 35 34 21 21 21

Kapitalni troškovi 455 572 587 605 550Rezerve 0 3 4 4 4MM centralnih budžetskih organizacija (DP)

0 20 20 20 20Članstvo u MMF 0 0 0 0 0

Primarni bilans -76 -170 -146 -115 -13Plaćanje kamata (spoljni dug) 10 11 12 17 18Davanje kredita 60 45 0 -5 0

Pozajmica za KEK 60 45 0 0 0Od kojih: vraćanja sa JP 0 0 0 -5 0

Opšti bilans -145 -227 -159 -127 -32

U milionima evra


za stopu projektovane inflacije tokom tog perioda. Učešće plata i dnevnica u ukupnim budžetskim rashodima tokom ovih godina očekuje se da će biti prosečno oko 27%.

Tabela 8. Ukupnoni troškovi 20010-2014, u milionima evra

Roba i usluge – kategorija rashoda za robe i usluge, koja je do sada projektovana tako da beleži postepeno opadanje, tokom 2012-2014 godine očekuje se da beleži blago povećanje. U tom pravcu očekuje se da rashodi za ovu kategoriju na kraju 2014 budu €193 miliona, ili oko 5% veći u poređenju sa 2011 godinom. Ovo povećanje dolazi kao rezultat povećanja rashoda za održavanje i redovno funkcionisanje kapitalnih projekata (putevi, škole, ambulante) izvršena proteklih godina. Očekuje se da učešće kategorije roba i usluga u ukupnim budžetskim rashodima tokom ovih godina bude u proseku 13%.

Subvencije i transferi – očekuje se da ova kategorija rashoda tokom projektovanog perioda, beleži manje povećanje, kako bi odrazila stalno prirodno povećanje dobitnika socijalnih šema, naročito penzionera. Kategorija socijalnih transfera do kraja 2014 godine očekuje se da se poveća za oko 9 % u poređenju sa 2011 godinom, dostigavši vrednost od 259 mil. u poređenju sa € 238 mi. koliko je bilo tokom te godine.Ono šta vredi da se napomene je vrednost subvencija za JP-a, od 2012 godine pa na dalje projektovano je da će opasti na €21 mil od €34 mil. koliko je dato tokom 2011 godine, u skladu sa ciljevima Vlade za privatizaciju privatnih preduzeća. Učešće kategorije subvencija i transfera u ukupnim budžetskim rashodima tokom ovih godina očekuje se da bude prosečno 19%.

29

Opis 2010 2011 2012 2013 2014 2012-2014

Opšti troškovi 28.0% 30.9% 29.3% 28.5% 26.3% 28.0%Tekući 17.4% 18.1% 17.0% 16.5% 15.8% 16.4%

Plate i dnevnice 7.3% 8.3% 7.8% 7.5% 7.2% 7.5%Roba i usluge 4.2% 4.0% 3.8% 3.7% 3.5% 3.6%Subvencije i transferi 5.9% 5.9% 5.5% 5.3% 5.1% 5.3%

Kapitalni troškovi 10.6% 12.3% 11.8% 11.6% 10.0% 11.1%Primarni deficit -1.8% -3.7% -2.9% -2.2% -0.2% -1.8%Opšti deficit -3.4% -4.9% -3.2% -2.4% -0.6% -2.1%

Kao % BDP-a


Kapitalni rashodi – Ova kategorija i tokom projektovanog perioda nastaviće da predstavlja oko 40% ukupnih budžetskih rashoda. Ovo naglašeno povećanje u ovoj kategoriji rashoda uglavnom odražava implementaciju projekta autoputa “Ibrahim Rugova”. Najveći nivo kapitalnih rashoda očekuje se tokom 2013 godine, kada se očekuje da kapitalni rashodi dostignu vrednost od €605 mil. Dok se tokom 2014 godine, očekuje opadanje ovih rashoda za oko 55 miliona, ili oko 1 % DBP-a kada se očekuje finalizacija ovog projekta.

Treba naglasiti da je u okviru kapitalnih rashoda obuhvaćen i jedna veliki broj projekata infrastrukture koji obuhvataju izgradnju ostalih puteva, izgradnju škola, bolnica kao i ostala dodatna investiranja koja su obuhvaćena u poboljšanju infrastrukture. Isto tako treba naglasiti da se tokom godina izvršenje kapitalnih rashoda poboljšano mada još uvek u odnosu na plan svake godine imamo pod-rashode u ovoj kategoriji rashoda.

Neto pozajmljivanje – Tokom perioda 2012-2014 godine, Kosovska Vlada u skladu sa svojim ciljevima za privatizaciju javnih preduzeća kao i početak izgradnje novih kapaciteta proizvodnje energije, nije predvidela nove kredite namenjene javnim preduzećima. Vredi da se napomene da se od 2013 godine očekuje vraćanje kredita od KEK-a u vrednosti od €5 mil.

Tabela u nastavku predstavlja strukturu opštih budžetskih rashoda gde kao učešće u DBP opšti rashodi su prekoračili iznos od 30%, dok se očekuje da tokom 2012-2014 godine u proseku budu oko 28% projektovanog DBP. U projektovanom periodu i dalje se pokušavalo da tekući rashodi kao učešće u DBP beleže stalno opadanje u poređenju sa 2011 godinom, gde se očekuje da će njihovo učešće u DBP tokom 2012-2014 godine u proseku biti oko 16.4%, u poređenju sa najvećim nivoom koji je beležen u 2011 godini, od 18%. Ovo opadanje u učešću kategorije tekućih rashoda u projektovanom DBP očekuje se kao rezultat smanjenja učešća tri kategorija tekućih rashoda: plate i dnevnice, roba i usluge i subvencije. Odnosno, da se kapitalni rashodi i dalje projektuju da u procentu DBP ostanu tokom 2012-2014 sa oko 11%.

Tabela 9. Struktura budžetskih rashoda, kao učešće u BDP, 2010-2014

30

0

800

1 ,600

2 ,400

3,200

4,000

4 ,800

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Nizak početni kapital, niska amortizacija visoki početni kapital, niska amortizacijaNizak početni kapital, visoka amortizacija visoki početni kapital,viska amortizacija

Ne miliona euro


Pod pretpostavkom izvršenja budžeta od 100% tokom 2011 godine, budžetski deficit za 2011 godinu dostići će vrednost od 4.9% DBP-a. On predstavlja najveći nivo projektovanog opšteg budžetskog deficita tokom prethodnih godina, a koji deficit se očekuje tokom narednih godina da će se poboljšati, dostigavši nivo od 0.6% tokom 2014 godine, dok će u procentu biti 2.1%. Budući da se planira da će projekat autoputa dostići finalnu fazu u 2013 godini, predviđa se da planirani budžetski deficit dostigne vrednost od 2.4% DBP-a u 2013 godini (dok se planira da primarni deficit dostigne vrednost od 2.2%).

Kutija 2. Veza između kapitalnih investicija i troškova roba i usluga

Veza između kapitalnih investicija i troškova roba i usluga proizilazi iz činjenice da svaka investicija zahteva i da se određeni iznos izdvoji u kategoriji roba i usluga radi poboljšanja tih investicija. Na osnovu ove činjenice, rađena je kratka analiza sa pojedinim scenarijama da bi se pokazao nivo zaliha kapitala i proporciju troškova za održavanje, izdvojeno za te investicije. S toga su rezultirale četiri scenarija, koristeći početni kapital razne vrednosti sa normom amortizacije tog kapitala u periodu 2000-2014. Kao što se da videti iz donje figure, veliko povećanje zaliha kapitala beleži se na scenariju kada uzimamo početni nizak početni zalih kapitala i nižu normu amortizacije. Dok, scenario u kojem je početni kapital nizak, a norma amortizacije visoka, beleži manji rast.

Grafikon 11. Vrednost zaliha kapitala prema raznim predviđanjima početnog kapitala i amortizacije

Međutim, kretanje troškova roba i usluga kao procenat prema zalihu kapitala, demonstrira tendenciju opadanja u ovom periodu. Tačnije, u slučaju kada je zalih početnog kapitala manji a

31


norma amortizacije niska, beleži se znatniji pad, dok se blaži pad beleži u scenario kada su obe visoke, početni kapital i norma amortizacije.

Kada se uporedi sa 2011. godinom koristeći projektovane vrednosti za troškove roba i usluga narednih tri godina, jasno je da proporcija opada za sve scenarije. U tom kontekstu da bi se održao nivo održavanja zaliha kapitala na nivou 2011. godine, potrebno je izdvojiti veće iznose za kategoriju roba i usluga

Grafikon 12. Proporcija godišnjeg budžeta za robu i usluge prema zalihu kapitala

No, kako bilo, kada govorimo o strukturi troškova na Kosovu, kapitalne investicije su ostvarene uglavnom poslednjih godina i ne zahtevaju velike iznose za održavanje dok su veća izdvajanja bila kog kategorije kapitalnih investicija radi rehabilitacije postojeće infrastrukture.

2.1.1.3. FINANSIRANJE

Za naredni period 2012-2014, očekuje se postepeno poboljšanje opšte fiskalne pozicije u poređenju sa 2011 godinom. Predviđa se da će biti teža fiskalna pozicija tokom 2012 -2013 godine, kao rezultat potrebe povećanja javnih rashoda. Jedna takva situacija rezultiraće povećanjem primarnog deficita tokom tih godina. Predviđeni budžetski deficit treba da se finansira od akumuliranog bankarskog bilansa Vlade, od direktne podrške donatora i od jednokratnog finansiranja.

32

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Finansiranje -145 -227 -159 -127 -32Spoljno finansiranje 47 167 64 3 -44

Isplata principata duga -11 -11 -11 -14 -44Budžetska podrška donatora 30 70 65 15 0EK 30 50 50 0 0Projekat SB (SEDPP) 0 20 15 15 0Spoljna pozajmica 0 8 8 0 0Pozajmica od INF 22 94 2 2 0

MMF 22 87 0 0 0SB 0 7 2 2 0

Poverilački fond 6 6 0 0 0Domaće finansiranje

98 60 95 124 76Jednokratno finansiranje 0 300 0 30 30Domaće finansiranje

0 0 0 0 0Izmene u bankarskom bilansu 98 -232 103 94 46

Izmene u drugim finansijskim sredstvima (KFW)

0 -8 -8 0 0Izmene u zalihu DP -5 0 0 0 0

Bilans KKB 244 476 373 279 233

U milionima evra


Tabela 9. Finansijska praznina, 2010-2014, u milionima evra

Ipak treba istači da u isto vreme, u ovom periodu projektovano održavanje minimalnog bankarskog bilansa. Održavanje nivo bankarskog bilansa, čitavog projektovanog perioda zavisi od nivo jednokratnog finansiranja i derektne pomoći donatora.

2.1. 2. PREDVIĐANJA PLATNOG BILANSA

Faktori koji stvaraju disbalans u platnom bilansu su budžetski deficit, konkurencija na privatnom sektoru i metode finansiranja privatnog sektora. Tekući račun, kao glavna komponenta Platnog bilansa koji odražava trgovinske razvoje i spoljne privredne odnose, tokom 2010 godine se pogoršavao, i predviženo je da će se ovaj trend nastaviti i tokom perioda 2011-2014 godine.

Jedan od razloga koji objašnjava negativan trgovački bilans je činjenica da Kosovo i dalje u velikoj meri zavisi od proizvoda zemalja regije i šire. Grafikon u nastavku predstavlja razvoje u glavnoj komponenti tekućeg računa, i isto tako predstavlja kretanje bilansa tekućeg računa u proseku DBP.

33

-20%

-18%

-16%

-14%

-12%

-10%

-2,500

-2,000

-1,500

-1,000

-500

0

500

1,000

1,500

2010 2011 2012 2013 2014

Roba i usluge Prihodi i transferi Tekući račun Tekući rakun kao % e BDP -a (desni stub)


Grafikon 13. Tekući račun za period 2010-2014, u milionima evra,

Izvor: Kosovska centralna banka, ESK, MF

Tokom 2010 godine trgovinski bilans je dostigao vrednost jednog deficita od 1.73 milijardi evra, povećavajući se od 1.6 milijardi evra koliko je bilo u 2009 godini, sa jednim porastom od oko 4%. Projekcije predviđaju jedno pogoršanje trgovinskog bilansa sa jednim prosekom od 10% tokom 2011-2014. Očekuje se da izvozi koji i dalje imaju nizak nivo učešća u DBP, imaju jedan prosečan trend godišnjeg porasta od oko 8%, gde se očekuje da u 2011 godini dostignu nominalnu vrednost od oko 336 miliona evra, sa jednim učešćem od 7% DBP-a. Predviđa se da uvoz u 2011 dostigne vrednost od 2.24 milion evra, beležeći porast od 2010 sa približno 10%, i sa jednim učešćem u DBP u nominali sa 48%. Neto prihodi se očekuje da budu oko 127 milion evra u 2011 godini, dok račun neto transfera koji se uglavnom sastoji od doznaka nastaviće da prati trend porasta tokom 2011-2014 godine. Očekuje se da račun ove kategorije (neto transferi) u 2011 godini dostigne iznos od 905 milion evra. Dok na finansijskom i kapitalnom računu, očekuje se da direktne strane investicije prate trend porasta i za 2011 godinu, i očekuje se da ova kategorija dostigne vrednost od 343 milion evra (bez obuhvaćanja prihoda od privatizacije deonica javnih preduzeća), beležeći jedan porast od 10%.

34

2010 2011 2012 2013 2014

Trgovački bilans -1,735 -1,910 -2,014 -2,091 -2,135Usluge, neto 37 42 36 56 60Prihodi neto od investicija 125 127 134 142 153Transferi neto 889 905 938 976 1022Bilans tekućeg računa -684 -835 -907 -917 -900Kapitalni i finansijski račun 450 570 620 698 739

Od kojih :Direktne investicije 311 343 385 409 434

Rezervni aseti -47 26 28 30 31

(u milionima evra)

Opis


Tabela 10. Glavni razvoji u spoljnom sektoru, 2010-2014, u milionima evra

Izvor : MF, Departman za makroprivredu

Na bilans isplata isto tako utiče i bilans vladinog budžeta, i svaki deficit/suficit će rezultirati povećanjem ili smanjenjem depozita u Centralnu banku Kosova, a to utiče na promenu vrednosti strane finansijske imovine. Isto tako i svaka odluka Vlade za smanjenje ili povećanje rashoda uticaće na pogoršanje tekućeg računa, koja na neki način nastavlja da se finansira u velikoj meri iz računa neto transfera koje sačinjavaju doznake ili od direktnih stranih investicija.

Kutija 3. Ekonomski razvoji u evrozoni

U toku 2010 uočen je trend ekonomske obnove u većini zemalja evrozone. Međutim, pojedine države i u 2010 suočavaju se sa velikim fiskalnim problemima, što je ukazana potreba za osnivanje posebnog fonda za pomoć evropske ekonomije u takvim krizama u buduće. Bez obzira na preduzete korake u većini razvijenih ekonomija za smanjenje budžetskog deficita u 2010, rizik fiskalne stabilnosti nastavlja da i dalje bude prisutan.

Uočeno je da su zemlje suočene sa visokom budžetskim deficitima naišle na velike probleme u vezi primanja fondova od finansijskih tržišta koje u zavisnosti od procene fiskalne stabilnosti određuju kamatne norme u kojima se takođe inkorporiše procena premijuma sistematskog rizika.

Međutim, ipak budžetski deficit u evrozoni predviđa se da se smanji uopšte imajući u obzir nastojanja Vlada da primene konzervativnije fiskalne politike u cilju smanjenja troškova. Jedna od politika koje primenjuju zemlje evrozone su one povećanja osnovne takse, reforma penzija i povećanje PDV-a.

Primenom konzervativnijih fiskalnih politika ostaje da se vidi koji će biti njihov efekat u privatnom sektoru koji u izvesnoj meri zavisi od učešća javnog sektora u privredi. Međutim, ipak, prema izveštaju NMF, ekonomije evrozone iz regiona očekuje se biti obnovljene i nastaviti da budu na nivou potencijala razvoja sa visokim brojem nezaposlenosti.

35

-5.0

-4.0

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

Austrija Belgija Francuska nemačka Grčka Italija Holandija Portugal Slovenija Španija

2010

2011

2012

2013

2014


Prema projekcijama, razvojne ekonomije EU-a očekuju povećanje realnog BDP od 1.75% u 2011 i 2% u 2010, dok ekonomije u razvoju očekuju povećanje od 3.7% u 2011 na 4% u 2012. Ipak, pregled razvoja makroprivrede razlikuje se u zemljama EU-a zbog razlika u njihovim pregledima javnih i privatnih finansija i stabilnosti makrofiskalnih politika iz zemalja regiona EU-a treba izdvojiti Nemačku koja od jedne moderirane ekonomije od 3.5% u 2010, očekuje privredni pad na 2.5% u 2011 što će uglavnom rezultirati od obustave stimulativnih fiskalnih paketa i opadanja spoljnih zahteva.

Sličan trend očekuje se i u pojedine druge zemlje u EU-a. Prema predviđanjima MMF-a Turska će nastaviti sa burnim privrednim razvojem i u 2011, koji je rezultat naglog povećanja zahteva iz privatnog sektora i povećanja kredita. 2011. godina i naredne godine se pratiti fiskalnim aktivnostima zemalja regiona EU-a u cilju održavanja fiskalne stabilnosti i održavanja pod kontrolom javnog duga.

Grafikon 14. Norma povećanja BDP za odabrane države 2010-2014, u %

Izvor: Baza podataka MMF-a

Inflacija u evrozoni očekuje se ostati unutar određenih granica koja je odredila CEB, na 2% koja ima glavni cilj u monetarnoj politici održavanje stabilnosti cena, kao ključnih faktor blagostanja i privrednog razvoja. U tom smislom, 2011. godine, CEB povećava osnovnu kamatnu normu u cilju osporavanja inflaciju i kao rezultat toga očekuje se priliv kapitala koje će se investirati u asetima gde dominira evro za razliku od investicija u asetima gde je dominantan američki dolar. To se očekuje da će uticati na opadanje zahteva u evrozoni što će rezultirati i u opadanjem uvoza. Donji grafikon predstavlja trend kretanja obima uvoza u zemljama evrozone.

36


Grafikon 15. Norma izmene obima uvoza roba i usluga 2010-2014, u %

Izvor: Baza podataka MMF-a

Kao što se da videti u gornjim grafikonu, uvozi u 2010 imali trend povećanja za razliku od predviđanja za 2011 gde se očekuje sporiji trend u većini navedenih zemalja koji će imati negativan trend. Ovaj tok korespondira i sa trendom opštih javnih troškova navedenih zemalja gde se jasno vidi da će 2011. godina biti godina skraćenja troškova sa nastavkom i u narednim godinama.

2.1.2. FINANSIJSKI SEKTOR

Globalan finansijski sektor tokom dve prethodne godine karakteriše finansijska kriza koja je otežala svakodnevne aktivnosti ovog sektora. Uprkos nepovoljnog globalnog finansijskog ambijenta, finansijski sektor na Kosovu je pokazao jednu stalnu stabilnost. Šta više, finansijska kriza nije imala substancijalnog uticaja na finansijskom tržištu zemlje, ipak, efekti krize su se manifestovali na marginalan način u raznim sektorima usporavajući ritam privrednog porasta, opadanje doznaka kao i opadanje direktnih stranih investicija.

Finansijski sektor i posebno onaj bankarski na Kosovu je jedan od naj produktivnijih i stabilnijih sektora u poređenju sa ostalim privrednim sektorima. Na ovaj sektor skoro da nisu uticali potresi na finansijskom tržištu, ipak, ograničenja u davanju kredita su uočena u značajnoj meri tokom kraja 2008 i 2009 godine, kada je godišnji porast davanja kredita bio usporen i bankarski profit je bio relativno nizak. Isto kao i prethodnih godina, komercijalne banke su nastavile sa

37

poveć/pad (meseč.

)

BPV** 4,625

Strani aseti Neto* 43%

? 17.3% n.a 1,995

krediti 32% ? 14.4% ? 1.6% 1,484

Ostale nefinansijske korporacije

23% ? 14.1% ?

2.8% 1,041

Porodična domaćinstva

9% ?

15.4% ?

0.3% 432

Norma kamate na kredite* ? 0.2% ?

1% 14.4%

Depoziti 41% ? 8.1% ? 0.8% 1,918 Nefinansijske korporacije

9% ? 11.7% ?

3.2% 397 Porodična domaćinstva

26% ?

22% ? 0.8% 1,220Norma kamate na depozitu ? 0.4% ? 0.1% 3.3%

Ukupni aseti 53% ? 10% ? 1.25% 2,453

poveć/pad (Godiš

.

Total , u milione evra

učešće u BDP

Opis


ekspanzijom njihove operacione mreže, otvarajući nove filijale i pod-filiajle; medžutim, ovaj porast je bio sporiji i negativan u određenim periodima tokom 2009 godine da bi nastavili sa ekspanzijom i u 2010 godini.

Tabela 11. Glavni pokazatelji finansijskog sektora na Kosovu

* Prezentira podatke u decembru mesecu 2010** Projektovano; objašnjavajuća nota, podaci su do februara 2011. godine

Izveštaj finansijskog sektora na Kosovu pokazuje jednu stalne ekspanziju na ovom sektoru. Na kraju Decembra 2010 godine ukupna imovina na finansijskom sektoru beleži €3.19 milijardi, cifra koja predstavlja jedno godišnje povećanje od 13.7%. Profit na bankarskom sektoru beleži negativne vrednosti u početku 2010 godine da bi se oporavili u narednim mesecima i na kraju drugog polugodišta 2010 godine. Profit bankarskog sektora je nastavio svoj pozitivni trend da bi dostigli vrednost od €36.6 miliona, profit koji je na najvišem nivou koji je beležen do sada. Dok profit bankarskog sektora za prva dva meseca 2011 godine bio je nizak ali ipak vredi da se napomene da nije bio negativan kao na početku 2010 godine. Pokazatelj profita i ostali gore navedeni pokazatelji su dosta pozitivni što čini da verujemo na daljem jačanju ovog sektora i potencijala za razvoj koje ovaj sektor sadrži u sebi.

Što se tiče kredita, njihovo godišnje povećanje na kraju meseca Februara 2011 beleži 14.4%, period u kome je ukupan iznos kredita dostigao vrednost od €1,484 miliona. Ali ako gledamo učešće kredita u ukupnoj bankarskoj imovini primećujemo jedan porast od 2% na kraju meseca Februara 2011 godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, ili drugačije rečeno, krediti su učestvovali u ukupnoj imovini sa približno 61%. Isto tako, kao što može da se vidi na tabeli, odnos između kredita i nominalnog DBP-a beleži 32% na kraju Februara 2010 godine. Ovaj

38


odnos između kredita za privatni sektor i DBP-a je veoma nizak i ako ga uporedimo sa onim Evropske unije ovaj odnos beleži 145% i približno 65% u Sjedinjenim Američkim Državama.

Jednako kao krediti, primećuje se da depoziti na bankarskom sektoru imaju jedan sličan spori trend godišnjeg porasta tokom 2010 godine i na početku 2011. Na kraju meseca Februara 2011 godine, ukupna vrednost depozita u bankarskom sektoru dostigla je iznos od €1,918.2 miliona, brojka koja predstavlja jedan godišnji porast od 8.1%. Vredi da se napomene da je godišnji porast depozita počeo da opada u jednoj znatnoj meri u drugom polu godištu 2008 godine, opadanje koje se nastavilo do meseca Februara 2010 godine uprkos povećanju kamatne stope za depozite tokom ovog perioda. Ovo smanjenje godišnjeg porasta depozita uglavnom se pripisuje usporavanju razvoja realnog sektora i kao posledica stvaralačke snage i štednje domaćinstava kao glavni činilac depozita. Što se tiče odnosa između depozita i DBP-a, ovaj odnos ostaje skoro nepromenjen sa onim iz prethodne godine na nivou od približno 41% DBP-a. Ovaj parametar i gore navedeni parametri pokazuju da postoji prostor za dalji razvoj i unapređenje u finansijskom sektoru i treba ohrabriti i uključenje drugih banaka sa ciljem povećanja konkurencije i pružanje što povoljnijih bankarskih usluga za realan sektor.

2.1.3. KVALITETNA ANALIZA FISKALNOG RIZIKA ZA PERIOD 2012-2014Rizici povezani sa realizacijom projektovanih prihoda

Fiskalna paket koji je predviđen Srednjoročnim okvirom rashoda 2012-2014 predviđa da se budžetski prihodi povećaju od 1,312 milion evra u 2012 godini, na 1,431 milion evra u 2014 godini. Povećanje nivoa prihoda tokom projektovanog perioda biće postepeno u poređenju sa predviđenim porastom iz 2010 godine u 2011 godinu. Zbog tog razloga, ocenjivanje rizika povezanih sa realizacijom prihoda za period 2012-2014 treba zasnovati na analizi rizika za prikupljanje predviđenih prihoda tokom 2011 godine, kao i sa rizicima povezanim sa makroekonomskom sredinom u srednjoročnom periodu 2012-2014.

Tačnije, projekcija za prikupljanje dodatnih 175 milion evra od poreskih prihoda tokom 2011 godine zasniva se na tri glavna zapažanja:

- Na projektovanoj privrednoj performansi i realnom povećanju DBP-a tokom 2011 godine- Na očekivanim fiskalnim efektima zbog promene stope akcize tokom 2010 godine - Na predanost u vezi povećanja performanse Kosovske poreske administracije i

Kosovskih carina.

Shodno tome, rizici koji prate realizaciju prihoda tokom projektovanog perioda tiču se: prilagodljivosti makroekonomske sredine, bilo unutrašnje ili spoljne, kao i uspeha odgovarajućih institucija za povećanje performanse u prikupljanju prihoda.

Sistemaski rizik (ili makroekonomski) - uopšte, makroekonomski rizik se procenjuje kao umeren. U zemlji, finansijski sistem je likvidan i stabilan, dok povećanje cena nije uticalo na smanjenje agregatne potražnje, šta potvrđuju i podaci sa izvoza.

39


Ne predviđa se da spoljnu makroekonomku sredinu prate veliki rizici, nastavljajući sa sporim oporavkom nakon jednog pada od 0.6% u 2009 godini. Prema Međunarodnom monetarnom fondu, Domaći bruto proizvod na globalnom nivou očekuje porast od 4.2% tokom 2011 godine, dok se tokom perioda 2011-2014, predviđa da se Domaći bruto proizvod na globalnom nivou poveća prosečno 4.5%. U isto vreme, prosečna godišnja stopa inflacije na globalnom nivou očekuje se da bude 3% tokom perioda 2011-2014.

Predviđa se povećanje Domaćeg bruto proizvoda, u Evropi, sa jednom stopom porasta od 1.7% tokom perioda 2011-2014. Međunarodni monetarni fond predviđa jedno prosečno povećanje od 1.6% ukupnog nivoa cena potrošnje, dok se očekuje da se obim izvoza u Evropi poveća po godišnjoj stopi od 5.6%. U isto vreme, obim izvoza u Evropi očekuje porast po godišnjoj stopi od 4.1%.

Jedini rizik u makroekonomskom smislu može biti daljnje povećanje cena prehrambenih proizvoda. Tačnije, Indeks prehrambene robe sastavljen od strane Međunarodnog monetarnog fonda predviđa da se tokom 2011 godine cene prehrambenih proizvoda povećaju na nivou od 15.6%, ali tokom srednjoročnog perioda 2012-2014, predviđa se da se ove cene smanje jednom godišnjom stopom od 4.6%. U slučaju da se ova predviđanja za srednjoročni period ne realizuju, i ako se nastavi daljnje povećanje cena prehrambene robe i tokom srednjoročnog perioda, onda može da dođe do većih kolebanja agregatnih zahteva, bilo na međunarodnom ili domaćem nivou. Takvi razvoji biće propraćeni manjom potrošnjom, nižim nivoom uvoza, i kao posledica toga nižim nivoom prikupljenih prihoda. U jednoj projektovanoj makroekonomskoj sredini, koja ne predviđa neke veće privredne potrese tokom srednjoročnog perioda, makroekonomski rizik prikupljanja prihoda procenjuje se kao umeren, i kao takav ne smeta prikupljanju projektovanih prihoda tokom perioda 2012-2014.

Specifičan rizik: Jedini specifičan rizik koji je povezan sa prikupljanjem budžetskih prihoda tiče se sposobnosti institucija Republike Kosova za realizaciju neophodnih mera za povećanje performanse u prikupljanju budžetskih prihoda.

U tom pravcu, mere preduzete od strane organa za prikupljanje prihoda, odnosno od Kosovske poreske administracije i Kosovskih carina, zasnivaju se na konkretnim delima i sada su već rezultirala višim prihodima tokom prvog kvartala 2011 godine. Od ovih mera možemo pomenuti: završetak procesa izdavanja fiskalnih brojeva, stalno snabdevannje fiskalnim blagajnama, kontrola zaliha, formiranje jedinica istraživanja unutar KPA, uspostavljanje saradnje sa carinskim institucijama zemalja u regiji, i dr. Ove preduzete mere daju njihove pozitivne efekte na povećanju prihoda, tako da će i u srednjoročnom periodu ove mere pomeriti na više ukupni nivo prihoda. Za kraj, procenjuje se da će specifičan ili institucionalni rizik biti mali, i neće smetati realizaciji projekcije budžetskih prihoda.

40


Rizici u vezi realizacije projektovanih budžetskih rashoda

Realizacija budžetskih rashoda predstavlja fiskalni rizik, i opšti makroekonomski rizik, u slučaju da budžetirani nivo rashoda potcenjuje ukupnu vrednost koja je potrebna da bi finansirali jednu politiku ili budžetsku inicijativu, i samim tim vodi ka prekoračenju određenih budžetskih granica.

U tom smislu, glavni rizik za srednjoročni period potiče od mogućnosti povećanja potrebne vrednosti za finansiranje nekih kategorija rashoda. Tačnije, potencijalan rizik može predstavljati povećanje neophodne vrednosti za finansiranje penzija (obuhvativši sve kategorije) i socijalne podrške, gde kao rezultat povećanja broja dobitnika u ovim šemama može da se prekorači predviđena budžetska granica za projektovani srednjoročni period. Zbog tog razloga, treba vršiti stalnu kontrolu ovih šema dobitnika, kako bi obezbedili efektivno ispunjenje cilja tih šema socijalne pomoći i penzija.U principu, budžetiranje raznih kategorija rashoda je pažljivo izvršeno, i povećana je efikasnost izvršenja budžetiranih rashoda. Dakle, i rizik u vezi realizacije budžetskih rashoda je umeren, i ne predstavlja stalan rizik fiskalnom paketu 2012-2014.

Rizici u vezi sa finansiranjem projektovanog deficita

Nakon jednog projektovanog deficita u vrednosti od 227 miliona evra u 2011 godini, tokom srednjoročnog perioda 2012-2014 predviđa se jedan prosečan nivo deficita u vrednosti od 3% DBP-a (ili 106 miliona evra). Shodno tome, da bi analizirali rizik koji je povezan sa finansiranjem projektovanog deficita, treba uzeti u obzir izvore finansiranja deficita u 2011 godini, kao i izvore finanisranja tokom perioda 2012-2014. U 2011 godini, očekuje se da 73% prijektovanog budžeta pokriva spoljne finansiranje, odnosno spoljna budžetska podrška, dok 27% projektovanog budžeta predviđa se da će pokriti unutrašnje finansiranje (odnosno od akumuliranog bankarskog bilansa). Očekuje se da će se ovaj odnos između izvora promeniti tokom srednjoročnog perioda, gde će se projektovani deficit uglavnom pokrivati iz unutrašnjeg finansiranja. Zbog toga, raspoloživost fondova za finansiranje deficita tokom perioda 2012-2014 zavisi od nivoa akumuliranog bankarskog bilansa u 2011 godini, kao i u narednim godinama. Iako je projektovani nivo budžetskog deficita tokom perioda 2012-2014 u veoma prihvatljivoj granici od 3%, prihvatanje budžetske podrške u 2011 godini i jednokratnih izvora finansiranja je preduslov za finansiranje deficita bez nekih potresa tokom srednjoročnog perioda. Zbog toga, jedini potencijalni rizik u vezi finansiranja budžeta povezan je sa prihvatanjem budžetske podrške i sa nastavkom procesa podele javnih akcija u privatnom sektoru. Budući da je sadašnji bankarski bilans na jednom zadovoljavajućom nivou, finansiranje deficita ne predstavlja neki rizik za realizaciju budžetskih rashoda za srednjoročni period, tako da se i takav rizik procenjuje kao umeren. Štaviše, jedan takav rizik ne ugrožava budžetsku stabilnost u srednjoročnom periodu, ali može imati uticaj na nivo i rezultat preostale budžetske rezerve.

41


Dodaci

42

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014Stubovi

prioritetaPrioriteti Vladinog

programaObjektivi Programa

Vlade Prioritetet 2012-2014

I. Stabilan ekonomski razvoj

1.1 Investicije, investicioni prostor i podrška privatnom sektoru.

Poboljšanje prostora investicionog biznisa

Poboljšanje pokazatelja biznisa, postizanjem u top 40 reformatora u 2014. godini, sveobuhvatna reforma radi eliminisanja 50% licenciji i dozvola i znatno poboljšanje u rangiranje izveštaja SB u ovoj godini.

Poticaj razvoja industrijskog proizvoda i povećanje uloge industrije u stvaranju domaćeg bruto produkta;

Poticaj investicione aktivnosti u industriji, apsorbujući 40% privatnih investicija;

Povećanje institucionalnih kapaciteta radi sastavljanja i sprovođenja integralnog programa politika i mera konsolidacije i razvoja sektora proizvodnje i izvoza;

Sprovođenje indeksa politika NVM prema načelima evropskog dokumenta za mali biznis i biznis klime, prema izveštaju SB „razvoj biznisa“;

Nastavak postavljanja mreže opštinskih centara biznisa;

Pojednostavljenje procedura za osnivanje novih preduzeća;

Nastavak razvoja šema i stabilnih modaliteta za pristup NVM-a u finansije i finansiranje programa NVM sa povoljnim uslovima.

1.2 Energetika i rudnici Podizanje i diverzifikacija proizvodnih kapaciteta.

Izgradnja termoelektrane „Kosova e Re“;

Izgradnja elektrana za energiju uključujući izgradnju hidrocentrala;

Izgradnja linije transmisije sa Albanijom

Privatizacija distributivne energetske mreže

Povećanje efikasnosti distributivne mreže kroz privatizaciju mreže za distribuciju energije.

Kompletiranje potrebnog zakonodavstva za sektor rudarstva.

1.3 Prevoz Nastavak podizanja Okončanje autoputa Vrbnica-Merdare koji ima trostruku

43

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014infrastrukture prevoza biće u funkciji breg i stabilnog ekonomskog razvoja

korist;

Povećava sadašnje kapaciteta putne infrastrukture, povezuje Kosovo sa međunarodnim pravcima, kao Jadran i koridor X, i utiče na ekonomski razvoj Kosova za najmanje 1.5%.

Izgradnja puta R6 (Priština-Skoplje);

Nastavak radova na putevima M2 i M9;

Izgradnja novih regionalnih i lokalnih puteva

Rekonstrukcija i podizanje železničkih kapaciteta na Kosovu

1.4 Poljoprivreda i ruralni razvoj

Razvoj poljoprivrednog sektora

Povećanje budžeta za sektor poljoprivrede na 3% ukupnog budžeta;

Dalji institucionalnih razvoj kao preduslov za pomoć i zbližavanje EU-a;

Efektivnija međusektorska koordinacija;

Pojačanje savetodavnih usluga;

Generisanje specifičnih primenjivih zahteva;

Poboljšanje pristupa na povoljnije kredite;

Podizanje i poboljšanje infrastrukturnih kapaciteta.

1.5 međunarodni i regionalni ekonomski odnosi

Potpuno učlanjenja zemlje u glavnim međunarodnim političkim, ekonomskim i finansijskim organizacijama

Postizanje trgovinksog sporazuma sa EU;

Učlanjenje u evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBOR)

Učlanjenje u banci za razvoj saveta evrope;

Učlanjenje u svetskoj organizaciji za trgovinu;

Učlanjenje u međunarodnoj telekomunikacionoj uniji (ITU) ;

Učlanjenje u svetskoj organizaciji zdravstva;

Učlanjenje u birou zelenog kartona;

44

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014 SWIFT kod;

Učlanjenje Kosova u međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) i druge mehanizme sa standardizaciju.

1.6 Održavanje fiskalne stabilnosti

Stvaranje jednog stabilnog finacijskog sistema koji osigurava racionalnu upoterbu finacijskih fondova na raspolaganju.

Potpuna fiskalizacija svih funkcionalnih biznisa;

Potpuna implementacija strategije sprečavanja neformalne ekonomije;

Instalacija novih informativnih sistema u poreskoj administraciji Kosova i kosovskim carinama;

Uspostavljanje carinske saradnje sa većinom država kojima Kosovo ima trgovinske odnose, u cilju tačne procene uvezene robe;

pružanje konkurentnih poreza sa zemljama regiona radi stimulacije povećanja stranih investicija;

Povećanje nivoa plaćanja poreza i osvešćivanje poreskih obveznika.

2. Dobro upravljanje i jačanje vladavine zakona

2.1 Dobro upravljanje i jačanje vladavine zakona

Reforma sudstva i borba protiv korupcije

Sprovođenje Zakona o reformi sudstva;

Poboljšanje fizičke infrastrukture sudova i investicije u tehnologiji u čitavoj strukturi sudskog sistema;

Nastavak povećanja profesionalnih kapaciteta kazneno-popravno službe u skladu sa standardima i međunarodnim pravilima;

Povećanje regionalne saradnje u oblasti pravde sa zemljama regiona i drugim zemljama;

Sprovođenje Zakona u borbi protiv korupcije

Pojačanje agencije protiv korupcije

Poredak i sigurnost Povećanje kapaciteta policije, naročito u oblasti istraživanja i otkrivanja organizovanog kriminala i korupcije;

Borba protiv privrednog kriminala kroz povećanje

45

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014institucionalnih kapaciteta za sprečavanje privrednog i finansijskog kriminala;

Dalje proširenje policijske koncepcije zasnivanu na inteligenciju i policiju u zajednici;

Međuinstitucionalna saradnja sa drugim agencijama za provedbu zakona, naročito u oblasti menadžiranja i kontrole granica;

Sprečavanje organizovanog kriminala kroz poboljšanje bilateralne saradnje i kroz integraciju u međunarodnim i regionalnim relevantnim organizacijama;

Liberalizacijai viza Finaliziranje projekta za proizvodnju biometrijskih pasoša;

Poboljšanje zakonodavstva u oblasti migracije;

Sprovođenje strategije i akcionog plana za integraciju lica koja su dobila repatrijaciju;

Poboljšanje infrastrukture agencije za civilnu registraciju i poboljšanje njenih ljudskih kapaciteta.

Reforma jave administracije

Sprovođenje zakonodavnog paketa za reformu javne administracije;

Poboljšanje politike menadžiranja ljudskim resursima i postavljanje sistema za odabir personala i sistema karijere na osnovu zasluga u Kosovskoj civilnih službu.

Unapređenje pružanja usluga što bliže građanima kroz nastavak procesa decentralizacije, dekoncentriranja i delegiranja više administrativnih i izvršnih funkcija;

Razvoj upravnih kapaciteta u koordinaciji i razvoju politika, planiranju budžeta i povećanje kapaciteta za sastavljanje politika na nivou ministarstava;

Sprovođenje akcionog plana za reformu menadžiranja javnim finansijama;

46

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014 Poboljšanje i usklađivanje spoljne asistencije sa prioritetima

vlade.

3. Razvoj ljudskog kapitala

3.1 Obrazovanje Povećanje kvaliteta obrazovanja i sveobuhvatnosti u edukaciji. Razvoj kvaliteta ljudskog kapitala kroz formalne oblike edukacije, profesionalnog osposobljavanja i stalnog učenja

Poboljšanje kvaliteta metodologije u obrazovanju;

Izgradnja novih školskih objekata: škola, laboratorija i istraživačkih centara;

Inspekcija kvaliteta edukacije i sprovođenje obrazovnih standarda u skladu sa standardima EU-a.

Razvoj sveobuhvatnog obrazovnog sistema koji obezbeđuje jednak pristup kvalitetnom obrazovanju;

Dalji razvoj školskih planova i programa radi njihovog usklađivanja sa Kosovskim razvojnim potrebama;

Rekonstrukcija srednjeg obrazovanja, te afirmacija školstva i srednjeg profesionalnog školstva;

Bolje prilagođavanje obrazovanja tržištu rada, uključujući i razvoj obrazovanja i visokog profesionalnog osposobljavanja kao odgovor na zahteve tržište rada;

Razvoj centara kompetencije;

Poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja kroz kontrolu kvaliteta, primene evropskih standarda i razmatranja organizovanja akademskih struktura, uključujući i proširenje spektra usluga visokog obrazovanja;

Osnivanje univerzitetskih istraživačkih institucija za pružanje usluga javnom sektoru i u druge svrhe;

Razvoj posebnih programa profesionalnog osposobljavanja uz podršku donatora;

Razvoj programa stalnog obrazovanja.

3.2 Sport i Kultura Razvoj ljudskog kapitala u oblasti sporta i kulture

Podizanje kapaciteta svih sportova;

Podrška najboljim sportistima;

47

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014 Podrška učešću u međunarodnim sportskim aktivnostima ;

4. Socijalno blagostanje

Povećanje podrške obrazovnom sistemu u cilju ispunjenja zahteva tržišta rada

Osnivanje univerzitetskih istraživačkih instituta za pružanje usluga javnom sektoru i u druge svrhe;

Rekonstrukcija obrazovnog sistema i otvaranje profesionalnog škola u cilju ispunjavanja zahteva tržišta rada;

Poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja uz kontrolu kvaliteta, primenom evropskih standarda i razmatranjem organizacije akademskih struktura

4.1 Socijalne i profesionalne šeme

Nastavak i povećanje podrške porodicama u socijalnoj asistenciji

Ocenjivanje postojećih socijalnih šema u skladu sa inflacijom;

Kompletiranje zakonske infrastrukture

Poboljšanje društvenog položaja penzionera

Zakonsko regulisanje statusa i beneficija penzionera;

Indeksiranje penzija na osnovu inflacije ;

3.2 Zdravstvo: Pobiljšanje zdrvstvenog statusa kosovskog stanovbništva

Poboljšanje nivoa zdravstvenih usluga

Povećanje nivoa menadžiranja zdravstvenim institucijama;

Analiziranje finansijskih opcija kroz zdravstveno osiguranje;

Analiziranje mogućnosti regulisanja zakonskog statusa zdravstvenih institucija i njihovo pretvaranje u javna preduzeća

48

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Realne norme rasta (procenti)

BDP 4.0% 5.3% 5.1% 5.4% 6.0%Privatna potrošnja 3.8% 5.2% 8.4% 5.1% 5.3%BDP Po glasi stanovnika

8.0% 6.6% 5.7% 3.2% 3.9%

Privatna potrošnja po glavi stanovnika 2.2% 3.7% 6.8% 3.6% 3.7%

Promene cena (procent)ICK 3.5% 5.3% 2.1% 1.5% 1.4%

Budžet vlade (u procentima BDP)prihodi 26% 27% 26% 26% 26%Primarni troškovi 28% 31% 29% 29% 26%

Od kojih: kapitalni troškovi 11% 12% 12% 12% 10%Tekući bilans 9% 9% 9% 10% 10%Primarni bilans -2% -4% -3% -2% 0%Opšti bilans (uključujući i plaćanje kamata) -3% -5% -3% -2% -1%

Bilens ušteda/investicija (% BDP-a)Domaća ušteda -13.0% -10.3% -7.2% -6.4% -5.8%Pošiljke iz dijaspore 9.8% 9.3% 9.1% 9.2% 9.2%Prihodi iz inostranstva (neto) 2.9% 2.7% 2.7% 2.7% 2.8%Nacionalna ušteda -0.3% 1.7% 4.6% 5.5% 6.2%Investicije 28% 31% 33% 33% 32%Tekući račun -16% -18% -18% -18% -16%

Glavni agregat (u milion evra)BDP 4,289 4,639 4,978 5,214 5,501BPV po glavi stanov. (evra) 1,996 2,127 2,249 2,321 2,412AVKB po glavi stanov. (evra) 2,250 2,383 2,514 2,597 2,701Pošiljke iz dijaspore 420 430 453 477 507Stanovništvo (u hiljadama) 2,149 2,181 2,214 2,247 2,280

Korniza Afatmesme e Shpenzimeve 2011-2013

Tabela 1. Glavni makroprivredni agregati

Tabela 2. BPV nominale dhe komponentët e tij

49

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

Potrošnja 4,760 5,074 5,336 5,545 5,819

Privatna potrošnja 4,006 4,255 4,526 4,728 4,994

Javna potrošnja 754 819 811 817 826

Centralna vlada 494 567 575 581 590

Sektor donatora 261 252 236 236 236

Investicije 1,213 1,433 1,620 1,704 1,756Privatne investicije 757 892 1,057 1,123 1,228

Javne investicije 455 541 564 581 528

Neto izvoz robe i usluga -1,684 -1,867 -1,979 -2,035 -2,075

izvozi 820 875 933 995 1,049

Izvoz roba 305 336 377 401 425

Izvoz usluga 515 539 556 594 624

Uvoz 2,504 2,742 2,912 3,030 3,124

Uvoz roba 2,026 2,246 2,391 2,492 2,560

Uvoz usluga 478 496 520 538 564

BDP 4,289 4,639 4,978 5,214 5,501

Pošiljke iz dijaspore 420 430 453 477 507

Prihodi iz inostranstva 125 127 134 142 153

AVKB 4,834 5,197 5,564 5,834 6,160

U milion evra


Tabela 3. Prihodi i rashodi centralne vlade

50

Opis 2010 2011 2012 2013 2014

1. Ukupni prihodi 1,126 1,264 1,312 1,372 1,431Prihodi od poreza 894 1,060 1,135 1,189 1,243

Domaći prihodi 221 261 289 301 318Prihodi od carina 701 830 879 921 961Vraćanja -28 -31 -33 -34 -35

Neporeski prihodi DP 148 158 177 183 187Neporeski prihodi 41 45 46 48 49Sopstveni prihodi 106 113 116 118 121

Opštinski nivo 52 58 59 61 62Centralni nivo 54 55 57 58 59

Royalties 0 15 17 17Dividenda 85 45 0 0 0

2. Ukupni troškovi 1,202 1,434 1,459 1,487 1,444Tekući 746 839 848 858 870

Plate i dnevnice 311 383 387 391 396Roba i usluge 182 184 188 191 193

Od kojih: komunalije 20 25 25 25 25Subvencije i transferi 253 272 273 277 280

Socijalni transferi 218 238 252 256 259Subvencije za JP 35 34 21 21 21

Projekat SB (SEDPP) 0 0 0 0 0Projekat IDA 0 0 0 0 0Kapitalni troškovi 455 572 587 605 550

Od kojih: Autoput 0 0 0 0 0Rezerva 0 3 4 4 4MM Centralni BO (DP 0 20 20 20 20Članstvo u MMF 0 0 0 0 0

3. Primarni Deficit/Suficit -76 -170 -146 -115 -13Plaćanje kamate (strani dug) 10 11 12 17 18Davanje kredita 60 45 0 -5 0

Od kojih: krediti za JP 60 45 0 0 0Od kojih: vraćanja od JP

0 0 0 -5 04. Ukupni Deficit/Suficit -145 -227 -159 -127 -325. Finansiranje -145 -227 -159 -127 -32

Strano finansiranje

47 167 64 3 -44Isplata principala duga -11 -11 -11 -14 -44Donatorska budžetska podrška 30 70 65 15 0EK 30 50 50 0 0Projekat SB (SEDPP) 0 20 15 15 0Strana pozajmica 0 8 8 0 0Pozajmice od INF 22 94 2 2 0MMF 22 87 0 0 0SB 0 7 2 2 0

Poverilački fond 6 6 0 0 0Domaće finansiranje

98 60 95 124 76Jednokratno finansiranje 0 300 0 30 30Domaće pozajmice 0 0 0 0 0

Izmene u bankarskom bilansu 98 -232 103 94 46Izmene u drugim finansijskim sredstvima (KFW)

0 -8 -8 0 0Izmene u zalihu DP -5 0 0 0 0

6. Bilans KKB 244 476 373 279 233

U milion evra


51


II. MEĐUVLADINI FISKALNI ODNOSI

Uvod

Materijal pruža izjavu strateških prioriteta Vlade na polju vladinih fiskalnih odnosa i prikazuje opštinsko finansiranje za srednjoročni period 2012-2014. Sistem opštinskog finansiranja tokom ovih godina je imala velikih promena na horizontalnoj i vertikalnoj liniji finansiranja. Načela opštinskog finansiranja i učešće Opštinskog budžeta na Budžet Republike Kosova (znači, vladini transferi za opštine) su struktuirane u liniji sa Zakonom o Finansiranju Lokalne Uprave (ZFLU ).

Opštine iz godine u godini su imale izvestan stepen povećanja fiskalne decentralizacije i transparentnosti opštinskog budžeta na formulisanju, registriranje i izveštavanje budžeta. Određivanje agregatnih iznosa vladinih grantova i njihova raspodela pojedinačnim opštinama za srednjoročni period se vrši od strane Komisije za Grantove, uzimajući kao osnovu sledeća gledišta:

Ispunjenje opštih načela osnovanih od ZFLU Analize sektorskih standarda pruženih od strane odgovarajućeg

ministarstva Poboljšavanje formule raspodele za specifične grantove u zdravstvu i

obrazovanju Makro-fiskalni okvir kao osnova Srednjoročnog Okvira Rashoda

Institucionalno aranžiranje je obavljeno na osnovu sprovođenja zakonskih zahteva u savetovanju sa ministarstvima linije, usaglašavanju između matičnim opštinama sa novim opštinama, uključujući i sporazume o razumevanju, sekundarnog zdravstva kao dodatno ovlašćenje i u saradnji sa međunarodnim partnerima. Sadašnji sistem opštinskih finansija sadrži unapređenu fiskalnu decentralizaciju, opštine imaju velikih ovlašćenja za troškove, ovlašćenja za pružanje javnih usluga, ovlašćenja za prikupljanje prihoda, i široko ovlašćenje finansijskog upravljanja.

Opšte angažovanje za poboljšavanje ključnih elemenata procesa razvoja budžeta, je zahtevalo i nekoliko promena na formatu prikazivanja opštinskog budžeta. Zato, oslonili smo se na glVN gledišta budžetskog procesa, kao u nastavku:

Korišćenje budžeta na nivo programa i pod-programa, u skladu sa postojećom strukturom registra računovodstva;

Poboljšavanje na pristupu budžetiranja koje se orijentiše ka rezultatima; i Uvođenje mnogo godišnjeg planiranja budžeta i prikazivanje svih stavki budžeta za

prethodnu godinu, tekuću budžetsku godinu i za dve naredne godine;

52


Uvođenje na upotrebu obavezna budžetiranja dogodišnjeg kapitala, uključujući i integraciju informacija o zaključcima i planiranim rezultatima na sistem Planiranja Javnih Investicija.Tokom ove godine opštine će izraditi za svaki program strategiju sa ciljevima i stremljenjima, zaključcima i rezultatima koji se ciljaju kroz budžetski proces.

Sažetak izveštaja opštinskog budžeta za godine 2012 - 2014

Sa novim tabelama opštinskog budžeta je povećan nivo performanse, transparentnosti dokumentacije budžeta, gde svi glavni učesnici su učestvovali na njihovoj izradi.

Polazeći sa iskustava prethodnih godina i sa namerom nastavljanja reformi i sa namerom nastavljanja reformi budžetskog procesa, opštinski budžet i za 2012 godinu će se izraditi prema osnovnoj strukturi programa i pod-programa. Da bi se poboljšala sveobuhvatnosti, transparentnost i kredibilitet opštinskog budžeta, cilja se da se izrada budžeta izgradi u skladu sa odredbama Zakona o Finansiranju Lokalne Uprave (ZFLU ) i Zakona o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti (ZUJFO).

1. Izvori Opštinskog Finansiranja

Opštinsko finansiranje uključuje: sopstveni prihodi opštine, operativni grantovi, grantovi za dodatna ovlašćenja, transferi delegiranih ovlašćenja, vanredni grantovi, finansijska pomoć od Republike Srbije. Dok, gledišta uzimanja Zajmova od strane Opština će biti jedna nova moguća opcija finansiranja koja je predviđena sa ZFLU, koja će biti na raspolaganju opština samo u okviru striktnih određenih uslova i nakon odobravanja Ministra MF.

Svi prihodi sa sledećih prihoda sa izvora u nastavku su izvori sa sopstvenih prihoda opštine: računi poreza na imovinu, opštinske takse, kazne, tarife i isplate u skladu sa ovlašćenjima koje su pružene opštinama prema ZFLU.Opštine primaju Operativne Grantove sa Budžeta Republike Kosova i one su: Opšti Grant, Specifični Grant za Obrazovanje i Specifični Grant za Zdravstvo, uključujući i finansiranje za sekundarno zdravstvo. Grantovi se zasnivaju na jasne kriterije, transparentne i objektivne, pružajući im na taj način opštinama veću nezavisnost na raspodeli i trošenju ovih grantova.

Opštine takođe primaju sa centralnog nivoa finansiranje za prenos dodatnih i delegiranih ovlašćenja. Promene budžeta sa procesa pregleda budžeta 2010 godine za 2011 godinu, su uključena na Tabeli 1, o agregatnom opštinskom finansiranju 2012 godine.

Tabela 1. Opštinsko agregatno financiranje 2012 (mil. Euro)

53


54


Granti i Përgjithshëm

Granti specifik i Arsimit

Granti specifik i Shëndetësisë

Financimi për Shëndetësi Sekondare

Projeksionet e të Hyrave Vetanake

TOTAL FINANCIMI KOMUNAL 2012

1 Deçan 2.150.057 2.706.252 749.684 531.535 6.137.529 2 Dragash 2.367.178 2.144.892 635.302 400.000 5.547.372 3 Ferizaj 5.439.564 8.967.518 2.018.790 3.100.000 19.525.872 4 Fushë Kosovë 1.814.678 2.353.368 623.903 1.300.000 6.091.949 5 Gjakovë 5.851.178 7.501.764 2.156.486 2.783.288 18.292.716 6 Gjilan 5.011.938 7.524.229 1.840.881 3.290.000 17.667.048 7 Gllogoc 3.007.470 4.243.766 1.105.037 804.228 9.160.501 8 Hani i Elezit 641.402 613.304 182.021 250.000 1.686.727 9 Istog 2.481.038 2.942.576 796.598 869.580 7.089.792

10 Junik 617.740 407.794 168.040 75.000 1.268.574 11 Kaçanik 1.754.812 2.494.634 615.179 593.130 5.457.755 12 Kamenicë 2.772.455 2.719.120 907.129 750.000 7.148.704 13 Klinë 2.365.754 3.014.538 817.864 780.000 6.978.156 14 Leposaviq 1.686.223 986.316 266.800 10.859 2.950.197 15 Lipjan 3.602.726 5.044.418 1.313.070 1.500.000 11.460.214 16 Malishevë 2.668.381 5.436.498 908.314 858.413 9.871.606 17 Mamusha 535.757 327.127 106.403 58.000 1.027.287 18 Mitrovicë 4.388.511 6.144.451 1.697.777 1.900.000 14.130.739 19 Novo Bërdë 971.544 1.068.986 172.161 66.400 2.279.091 20 Obiliq 1.472.973 1.714.173 522.837 660.000 4.369.983 21 Pejë 6.058.217 7.326.413 2.165.296 2.634.920 18.184.845 22 Podujevë 5.813.557 6.846.965 1.998.692 1.400.000 16.059.214 23 Prishtinë 18.297.072 14.972.695 6.719.728 21.752.189 61.741.684 24 Prizren 11.135.550 11.267.557 3.701.237 5.490.675 31.595.018 25 Rahovec 3.201.286 4.287.738 1.059.462 814.000 9.362.487 26 Shtërpcë 1.087.743 952.256 184.980 522.371 171.400 2.918.750 27 Shtime 1.498.066 2.271.249 504.276 380.365 4.653.956 28 Skenderaj 2.901.062 4.793.667 1.046.740 1.100.000 9.841.469 29 Suharekë 3.972.822 4.546.502 1.333.461 2.353.700 12.206.484 30 Viti 2.404.713 3.941.413 858.937 860.000 8.065.064 31 Vushtrri 3.801.910 5.569.402 1.349.200 1.772.000 12.492.512 32 Zubin Potok 1.313.747 451.016 211.840 10.082 1.986.684 33 Zveçan 1.237.064 405.418 227.944 5.236 1.875.661 34 Gracanicë 1.468.867 1.562.103 319.729 1.090.771 537.000 4.978.470 35 Kllokot 474.556 330.004 81.237 43.300 929.097

36 Mitrovica e Veriut 1.453.675 1.681.169 277.966 989.935 4.402.746

37 Partesh 484.857 330.094 72.507 35.000 922.459 38 Ranillug 493.858 424.237 112.570 59.700 1.090.365

118.700.000 140.315.623 39.830.077 2.603.077 60.000.000 361.448.777

Komunat

Kalkulimet >>

Financimi Komunal për vitin 2012 - Grantet qeveritare dhe të Hyrat vetanake komunale

TOTAL

55

Viti 2

012

Viti 2

013

Viti 2

014

Të hy

rat e

Buxh

etuara

në

Buxh

etin e

Koso

vës (

m €)

1.187

,0

1.234

,0

1.2

64,0

1.303

Gran

ti i Pë

rgjith

shëm

(10%

)10

%11

8.700

.000

12

3.400

.000

12

6.400

.000

(11

6)

Të h

yrat

veta

nake

(nive

li Kom

unal

dhe

Qend

ror)

Shum

a Fikë

se14

0.000

3.40

6.56

1

3.40

6.56

1

3.

406.

561

1.187

Gran

ti i P

ergji

thsh

em11

5.29

3.43

9

119.

993.

439

12

2.99

3.43

9

Popu

llata

në %

89%

102.

611.

161

10

6.79

4.16

1

109.

464.

161

Po

pulla

ta Pa

kicë

3%3.

458.

803

3.

599.

803

3.68

9.80

3

Ko

muna

t me P

opull

atë Pa

kicë

2%2.

305.

869

2.

399.

869

2.45

9.86

9

Sip

ërfaq

ja Ko

muna

le6%

6.91

7.60

6

7.19

9.60

6

7.

379.

606

115.

293.

439

11

9.99

3.43

9

122.

993.

439

Popu

llata

Popu

llata

%Sip

ërfaq

jaSip

ërfaq

ja %

Popu

llat

Mino

ritare

në

Komu

na

Popu

llat

Mino

ritare

në

Komu

na %

Komu

nat

Mino

ritare

në Ko

sovë

Komu

nat

Mino

ritare

në

Koso

vë %

Shum

a Fiks

eGr

anti i

Po

pulla

tes

Gran

ti i

popu

llates

mi

norita

re ne

Ko

muna

Gran

ti i

Komu

nave

mi

norita

re ne

Ko

sove

Gran

ti i

siperf

aqës

Gran

ti i

pergj

ithsh

em

Total

Shum

a Fiks

eGr

anti i

Po

pulla

tes

Gran

ti i

popu

llates

mi

norita

re ne

Ko

muna

Gran

ti i

Komu

nave

mi

norita

re ne

Ko

sove

Gran

ti i

siperf

aqës

Gran

ti i

pergj

ithsh

em

Total

Shum

a Fiks

eGr

anti i

Po

pulla

tes

Gran

ti i

popu

llates

mi

norita

re ne

Ko

muna

Gran

ti i

Komu

nave

mi

norita

re ne

Ko

sove

Gran

ti i

siperf

aqës

Gran

ti i

pergj

ithsh

em

Total

1De

çan

40.4

00

1,81

%29

72,

73%

294

0,25

%0,

00%

99.6

00

1.

853.

178

8.72

1

-

18

8.55

8

2.

150.

057

99.6

00

1.

928.

724

9.07

7

-

19

6.24

5

2.

233.

645

99.6

00

1.

976.

945

9.

304

-

201.

151

2.28

7.00

0

2Dr

agas

h35

.000

1,

56%

430

3,95

%12

.935

11

,09%

0,00

%10

5.00

0

1.

605.

476

383.

705

-

272.

997

2.36

7.17

8

10

5.00

0

1.67

0.92

4

39

9.34

7

-

28

4.12

5

2.

459.

397

105.

000

1.71

2.70

0

409.

331

-

29

1.22

9

2.

518.

260

3Fe

rizaj

111.

000

4,

96%

345

3,17

%3.

367

2,

89%

0,00

%29

.000

5.09

1.65

3

99

.879

-

21

9.03

2

5.

439.

564

29.0

00

5.

299.

217

103.

951

-

227.

961

5.66

0.12

8

29

.000

5.43

1.70

4

106.

550

-

23

3.66

0

5.

800.

914

4Fu

shë

Koso

vë33

.682

1,

51%

830,

76%

3.73

0

3,20

%0,

00%

106.

318

1.54

5.01

8

11

0.64

7

-

52

.695

1.81

4.67

8

10

6.31

8

1.60

8.00

2

11

5.15

8

-

54

.843

1.88

4.32

0

10

6.31

8

1.

648.

204

11

8.03

7

-

56.2

14

1.92

8.77

3

5Gj

akov

ë11

5.00

0

5,14

%58

75,

39%

6.01

3

5,16

%0,

00%

25.0

00

5.

275.

136

178.

370

-

372.

672

5.85

1.17

8

25

.000

5.49

0.18

0

18

5.64

2

-

38

7.86

4

6.

088.

685

25.0

00

5.

627.

442

19

0.28

3

-

397.

561

6.24

0.28

6

6Gj

ilan

100.

348

4,

49%

392

3,60

%4.

058

3,

48%

0,00

%39

.652

4.60

3.03

8

12

0.37

7

-

24

8.87

1

5.

011.

938

39.6

52

4.

790.

683

125.

284

-

259.

017

5.21

4.63

6

39

.652

4.91

0.45

7

128.

416

-

26

5.49

2

5.

344.

017

7Gl

logoc

60.0

00

2,68

%27

62,

53%

0,00

%0,

00%

80.0

00

2.

752.

245

-

-

175.

226

3.00

7.47

0

80

.000

2.86

4.44

1

-

-

18

2.36

9

3.

126.

810

80.0

00

2.

936.

056

-

-

18

6.92

8

3.

202.

985

8Ha

ni i E

lezit

10.0

00

0,45

%83

0,76

%0,

00%

0,00

%13

0.00

0

45

8.70

7

-

-

52.6

95

64

1.40

2

130.

000

47

7.40

7

-

-

54.8

43

66

2.25

0

130.

000

489.

343

-

-

56.2

14

675.

557

9Ist

og44

.000

1,

97%

454

4,17

%2.

646

2,

27%

0,00

%96

.000

2.01

8.31

3

78

.491

-

28

8.23

4

2.

481.

038

96.0

00

2.

100.

590

81.6

91

-

299.

984

2.57

8.26

5

96

.000

2.15

3.10

8

83.7

33

-

307.

484

2.64

0.32

5

10Ju

nik

9.60

0

0,

43%

740,

68%

0,00

%0,

00%

130.

400

440.

359

-

-

46

.981

617.

740

13

0.40

0

458.

311

-

-

48

.896

637.

607

13

0.40

0

46

9.76

9

-

-

50

.118

65

0.28

8

11Ka

çanik

33.0

00

1,48

%21

11,

94%

4

0,00

%0,

00%

107.

000

1.51

3.73

5

11

9

-

133.

959

1.75

4.81

2

10

7.00

0

1.57

5.44

3

12

3

-

139.

420

1.82

1.98

6

10

7.00

0

1.

614.

831

12

7

-

142.

905

1.86

4.86

3

12Ka

men

icë49

.581

2,

22%

424

3,89

%4.

670

4,

01%

0,00

%90

.419

2.27

4.31

7

13

8.53

1

-

26

9.18

7

2.

772.

455

90.4

19

2.

367.

031

144.

179

-

280.

161

2.88

1.79

0

90

.419

2.42

6.21

0

147.

783

-

28

7.16

5

2.

951.

578

13Kl

inë44

.000

1,

97%

309

2,84

%1.

863

1,

60%

0,00

%96

.000

2.01

8.31

3

55

.264

-

19

6.17

7

2.

365.

754

96.0

00

2.

100.

590

57.5

17

-

204.

174

2.45

8.28

1

96

.000

2.15

3.10

8

58.9

55

-

209.

278

2.51

7.34

2

14Le

posa

viq19

.000

0,

85%

539

4,95

%51

0

0,

44%

19.0

00

14

,59%

121.

000

871.

544

15

.129

336.

352

342.

198

1.68

6.22

3

12

1.00

0

907.

073

15

.745

350.

063

356.

148

1.75

0.03

0

12

1.00

0

92

9.75

1

16

.139

358.

815

365.

052

1.79

0.75

8

15Lip

jan69

.115

3,

09%

338

3,10

%4.

952

4,

25%

0,00

%70

.885

3.17

0.35

7

14

6.89

7

-

21

4.58

8

3.

602.

726

70.8

85

3.

299.

598

152.

885

-

223.

336

3.74

6.70

4

70

.885

3.38

2.09

2

156.

707

-

22

8.92

0

3.

838.

604

16Ma

lishe

vë52

.000

2,

32%

306

2,81

%28

0,

02%

0,00

%88

.000

2.38

5.27

9

83

1

-

194.

272

2.66

8.38

1

88

.000

2.48

2.51

6

86

4

-

202.

192

2.77

3.57

2

88

.000

2.54

4.58

2

886

-

20

7.24

7

2.

840.

715

17Ma

mus

ha

6.00

0

0,

27%

320,

29%

0,00

%6.

000

4,61

%13

4.00

0

27

5.22

4

-

10

6.21

6

20

.316

535.

757

13

4.00

0

286.

444

-

110.

546

21.1

44

55

2.13

5

134.

000

293.

606

-

11

3.31

0

21

.673

56

2.58

9

18Mi

trovic

ë (J

ug)

90.0

00

4,02

%33

13,

04%

0,00

%0,

00%

50.0

00

4.

128.

367

-

-

210.

144

4.38

8.51

1

50

.000

4.29

6.66

2

-

-

21

8.71

1

4.

565.

373

50.0

00

4.

404.

085

-

-

22

4.17

9

4.

678.

263

19No

vo B

ërdë

9.89

9

0,

44%

204

1,87

%2.

785

2,

39%

9.89

9

7,

60%

130.

101

454.

075

82

.614

175.

239

129.

515

971.

544

13

0.10

1

472.

585

85

.982

182.

383

134.

794

1.00

5.84

6

13

0.10

1

48

4.40

0

88

.132

186.

943

138.

164

1.02

7.74

1

20Ob

iliq26

.000

1,

16%

105

0,96

%3.

360

2,

88%

0,00

%11

4.00

0

1.

192.

639

99.6

71

-

66.6

62

1.

472.

973

114.

000

1.

241.

258

103.

734

-

69.3

79

1.

528.

372

114.

000

1.27

2.29

1

106.

328

-

71

.114

1.

563.

733

21Pe

jë11

5.00

0

5,14

%60

35,

53%

12.6

50

10,8

5%0,

00%

25.0

00

5.

275.

136

375.

251

-

382.

830

6.05

8.21

7

25

.000

5.49

0.18

0

39

0.54

8

-

39

8.43

6

6.

304.

164

25.0

00

5.

627.

442

40

0.31

2

-

408.

398

6.46

1.15

2

22Po

dujev

ë11

7.00

0

5,23

%63

35,

81%

735

0,63

%0,

00%

23.0

00

5.

366.

877

21.8

03

-

401.

876

5.81

3.55

7

23

.000

5.58

5.66

1

22

.692

-

41

8.25

9

6.

049.

612

23.0

00

5.

725.

310

23

.259

-

42

8.71

6

6.

200.

285

23Pr

ishtin

ë38

8.56

1

17,3

7%51

44,

72%

4.96

1

4,25

%0,

00%

17.8

23.5

83

14

7.16

4

-

32

6.32

6

18

.297

.072

18.5

50.1

71

15

3.16

3

-

33

9.62

9

19

.042

.963

19.0

13.9

50

15

6.99

2

-

348.

120

19.5

19.0

63

24Pr

izren

214.

963

9,

61%

603

5,53

%30

.077

25

,80%

0,00

%9.

860.

513

892.

207

-

382.

830

11.1

35.5

50

10

.262

.482

928.

578

-

398.

436

11.5

89.4

97

10

.519

.058

951.

794

-

40

8.39

8

11

.879

.250

25Ra

hove

c63

.000

2,

82%

278

2,55

%1.

953

1,

67%

0,00

%77

.000

2.88

9.85

7

57

.934

-

17

6.49

5

3.

201.

286

77.0

00

3.

007.

664

60.2

96

-

183.

690

3.32

8.65

0

77

.000

3.08

2.85

9

61.8

03

-

188.

283

3.40

9.94

5

26Sh

tërp

cë11

.000

0,

49%

248

2,28

%3.

438

2,

95%

11.0

00

8,

44%

129.

000

504.

578

10

1.98

5

194.

730

157.

449

1.08

7.74

3

12

9.00

0

525.

148

10

6.14

3

202.

668

163.

868

1.12

6.82

6

12

9.00

0

53

8.27

7

10

8.79

6

20

7.73

5

16

7.96

5

1.

151.

773

27Sh

time

28.0

00

1,25

%13

41,

23%

560

0,48

%0,

00%

112.

000

1.28

4.38

1

16

.612

-

85

.073

1.49

8.06

6

11

2.00

0

1.33

6.73

9

17

.289

-

88

.541

1.55

4.57

0

11

2.00

0

1.

370.

160

17

.721

-

90

.755

1.

590.

636

28Sk

ende

raj

56.0

00

2,50

%37

43,

43%

366

0,31

%0,

00%

84.0

00

2.

568.

762

10.8

57

-

237.

444

2.90

1.06

2

84

.000

2.67

3.47

9

11

.300

-

24

7.12

3

3.

015.

901

84.0

00

2.

740.

319

11

.582

-

25

3.30

1

3.

089.

203

29Su

hare

kë80

.000

3,

58%

361

3,31

%47

1

0,

40%

0,00

%60

.000

3.66

9.66

0

13

.972

-

22

9.19

0

3.

972.

822

60.0

00

3.

819.

255

14.5

41

-

238.

533

4.13

2.33

0

60

.000

3.91

4.74

2

14.9

05

-

244.

497

4.23

4.14

4

30Vi

ti46

.458

2,

08%

270

2,48

%29

3

0,

25%

0,00

%93

.542

2.13

1.06

3

8.

692

-

171.

416

2.40

4.71

3

93

.542

2.21

7.93

7

9.

046

-

178.

404

2.49

8.92

9

93

.542

2.27

3.38

9

9.27

2

-

18

2.86

5

2.

559.

067

31Vu

shtrr

i75

.000

3,

35%

345

3,17

%2.

615

2,

24%

0,00

%65

.000

3.44

0.30

6

77

.572

-

21

9.03

2

3.

801.

910

65.0

00

3.

580.

552

80.7

34

-

227.

961

3.95

4.24

7

65

.000

3.67

0.07

1

82.7

52

-

233.

660

4.05

1.48

3

32Zu

bin P

otok

15.0

00

0,67

%33

33,

06%

800

0,69

%15

.000

11,5

2%12

5.00

0

68

8.06

1

23.7

31

26

5.54

1

21

1.41

4

1.

313.

747

125.

000

71

6.11

0

24.6

99

27

6.36

6

22

0.03

2

1.

362.

207

125.

000

734.

014

25.3

16

28

3.27

5

22

5.53

3

1.

393.

139

33Zv

eçan

16.0

00

0,72

%12

31,

13%

600

0,51

%16

.000

12,2

8%12

4.00

0

73

3.93

2

17.7

98

28

3.24

4

78

.090

1.23

7.06

4

12

4.00

0

763.

851

18

.524

294.

790

81.2

73

1.

282.

438

124.

000

782.

948

18.9

87

30

2.16

0

83

.305

1.

311.

401

34Gr

acan

icë18

.642

0,

83%

131

1,20

%2.

670

2,

29%

18.6

42

14

,31%

121.

358

855.

122

79

.203

330.

014

83.1

69

1.

468.

867

121.

358

88

9.98

2

82.4

32

34

3.46

7

86

.559

1.52

3.79

8

12

1.35

8

91

2.23

3

84

.493

352.

055

88.7

23

1.55

8.86

1

35Kl

lokot

(Viti)

4.54

2

0,

20%

230,

21%

1.20

5

1,03

%4.

542

3,49

%13

5.45

8

20

8.34

5

35.7

45

80

.406

14.6

02

47

4.55

6

135.

458

21

6.83

8

37.2

02

83

.684

15.1

97

48

8.38

0

135.

458

222.

259

38.1

33

85

.776

15.5

77

497.

203

36Mi

trovic

a e

Veriu

t 20

.000

0,

89%

50,

05%

1.99

0

1,71

%20

.000

15,3

5%12

0.00

0

91

7.41

5

59.0

32

35

4.05

5

3.

174

1.

453.

675

120.

000

95

4.81

4

61.4

38

36

8.48

8

3.

304

1.

508.

043

120.

000

978.

685

62.9

74

37

7.70

0

3.

386

1.

542.

746

37Pa

rtesh

(Gjila

n)5.

217

0,23

%29

0,27

%0,

00%

5.21

7

4,

01%

134.

783

239.

308

-

92.3

55

18

.411

484.

857

13

4.78

3

249.

063

-

96.1

20

19

.162

499.

128

13

4.78

3

25

5.29

0

-

98.5

23

19

.641

50

8.23

7

38Ra

nillug

(Kam

enica

)4.

955

0,22

%69

0,63

%0,

00%

4.95

5

3,

80%

135.

045

227.

290

-

87.7

17

43

.806

493.

858

13

5.04

5

236.

555

-

91.2

93

45

.592

508.

485

13

5.04

5

24

2.46

9

-

93.5

75

46

.732

51

7.82

2

2.236

.963

10

0%10

.896

10

0%11

6.599

100%

130.2

55

100%

3.406

.561

10

2.611

.161

3.4

58.80

3

2.305

.869

6.9

17.60

6

118.7

00.00

0

3.406

.561

10

6.794

.161

3.5

99.80

3

2.399

.869

7.1

99.60

6

123.4

00.00

0

3.406

.561

10

9.464

.161

3.6

89.80

3

2.459

.869

7.3

79.60

6

126.4

00.00

0

Viti 2

014

Gran

ti i P

ërgji

thsh

ëm - F

ormu

lat e

ndar

jës

TOTA

L

Krite

retVi

ti 201

2Vi

ti 201

3

Komu

na

Tota

l të h

yrat

sipa

s Mak

ros

Viti

2012


1. Opšti Grant

Opštine će primati opšti Grant koji je grant zatvorenog sistema i moći će se koristiti za korišćenje određenih ovlašćenja opština u skladu sa sprovodljivim zakonima na Kosovu.

Opšti Grant omogućava opravdan stepen održivosti opštinskih prihoda, takođe je adekvatno sredstvo za uspostavljanje jednakosti između opština, i omogućava adekvatnu raspodelu izvora za manjinske zajednice u dotičnim opštinama.

Iznos opšteg Granta je deset odsto (10%) ukupnih budžetiranih sredstava centralne Vlade, izuzimajući prihode sa prodaje imovine, druge vanredne prihode, i namenjene prihode i prihode sa zajmova. Sa namerom nivelisanja niskog kapaciteta sopstvenih prihoda manjih opština, svaka opština će primiti svake godine jedan ukupan fiksni iznos (paušal) od 140,000 €, minus 1 € po glavi stanovnika, ili 0 € za opštine sa stanovništvom koje je isto ili veće od 140,000 stanovnika.

Indikatori koji su korišćeni za raspodelu opšteg granta u opštinama su:Stanovništvo se izračunava sa osamdeset i devet odsto (89%); broj manjinskog stanovništva (3%); opštine, većina stanovništva kojih se sastoji od manjinskih zajednica sa dva procenta (2%); i geografskoj veličini opštine sa šest odsto (6%).

Struktura Ukupnog Granta za period 2010-2014 (mil. Evra)

56


Specifični Grant Obrazovanja

Specifični Grant Obrazovanja se zasniva na pristupu sa otvorenim sistemom finansiranja prema ZFLU, uzimajući u obzir kriterije i politike pred univerzitetskog obrazovanja od strane MONT.

Specifični Grant Obrazovanja za 2012 godinu je odobren od strane Komisije za Grantove u iznosu od 140.3 miliona evra, od kojih 107.2 miliona evra predstavljaju osnovni grant, zatim povećanje plata u iznosu od 31.88 miliona evra kao i iznos od 1.21 miliona evra uključuje nove politike od strane MONT.

Finansiranje granta obrazovanja određen od strane Komisije za Grantove za period SOR ima za cilj da podrži ciljeve MONT za pred univerzitetsko obrazovanje.

Državna formula tretira posebno nivo pred osnovnih i stručnih škola, škola u planinskim predelima, moguću inflaciju, unapređenje nastavnika u karijeri, stručni razvoj nastavnika ili obučavanje bez prekida radnog odnosa, osnovno osoblje za nove škole, reformu finansiranja na nivou škola i pedagog za svaku matičnu školu. Državna formula ne tretira: specijalne škole i velika kapitalna investiranja.

Formula finansiranja za grant obrazovanja je kao u nastavku: Opštinska raspodela = Plate nastavnika+ Plate administrativnog i pomoćnog osoblja + Roba i Usluge + mali Kapitali+ Politike obrazovanja

Osnovni uticaji za izračunavanje granta pred univerzitetskog obrazovanja su:57


a) Broj učenika za 2012 godinu; b) Plate nastavnika prema platnom spisku (srednja vrednost opštinske plate, uključujući i povećanje od licenciranja); c) Roba i Usluge prema učenicima, sa istim tarifama; d) Odnos učenik-nastavnik isti za osnovni i srednji nivo, sa izuzetkom profesionalnih škola (odnos za većinsku zajednicu 1:21.3 i 1:14.2 za manjinsku zajednicu).

Tabela: Specifičan grant preduniverzitetskog Obrazovanja za 2012 godinuOsnovni grant za 2012 god. 107,214,097Troškovi povečanja platae 31,888,080

Dodatne implikacije za predog specifičnog granta za obrazovanje za 2012 god. 1,213,446

Centar ekselencije (Uroševac i Prizren) 435,186

Engleski jezik za II razred (drugi) 778,260Predlog Specifičnog Granta za Obrazovanje za 2012 g. sa novim politikama 140,315,623

58

Granti

Speci

fik i Ar

simit p

arauni

versita

r për k

omuna

për vi

tin 20

12

Kapital

eTot

al

Numr

i i më

simdhë

nësve

parafi

llor

dhe fill

or

Mësim

dhënë

sit e s

h. Fill

ore në

pus

him

mjekes

or dhe

të l

ehonis

e

Numr

i i më

simdhë

nësv

e të sh

. Me

sme

Mësim

dhënës

it e sh

. Me

sme n

ë pus

him

mjekes

or dhe

të l

ehonis

e

Mësim

dhën

ësit sh

tesë

për zo

nat

malore

Total

Norm

at e

Plota t

ë më

simdhë

nësv

e

Numr

i i per

sonelit

adm

inistra

tiv p

ër sh.

Fillore

Numr

i i per

sonelit

adm

inistra

tiv p

ër sh. t

ë me

sme

Shërbim

i Pro

fesion

al Ped

agogjik

/ Psi

kologj

ik

Numr

i i pers

onelit

ndihm

ës për

nxënës

Pagat e

më

simdhë

nësve

Mbule

sa për

mësim

dhënës

it në

pushim

mje

kesor

dhe të

lehoni

se

Pagat p

ër më

simdhë

nësit

në zon

a malo

re

Pagat p

er Per

sonelin

Ped

agogjik

o/Psi

kologj

ik

Pagat p

er per

sonelin

Qe

ndrave

te Eks

elence

s

Paga p

er Gjuh

e Ang

leze k

l. e I

(parë)

Pagat p

er per

sonelin

adm

inistra

tiv

Pagat p

er per

sonelin

ndi

hmes

Mallra

t dhe

sherbim

et per

shkolla

Mallra

t dhe

sherbim

et per

nxenes

Kapital

et

Totali

i Granti

t spe

cifik të

Arsim

it për

komu

na për

viti

n 2012

Stafi p

er Qe

ndrat

e Eks

elence

s

Qend

rat e

Eksele

nces

Gjuha

Angle

ze ng

a kl. e

II (dy

të)

1De

çan6.4

672.1

668.6

33322

,010,

8111

,13,8

0447

,730,

65,3

82

73,78

1.995.

144 €

65.287

€0 €

10.800

€14.

790 €

143.98

4 €164

.594 €

38.000

€198

.433 €

60.431

€2.6

91.462

€-

14.

79014.

7902.7

06.252

€

2Dra

gash

4.753

1.101

5.854

263,8

8,862,

12,1

104440

,344,

02,7

22

72,44

1.429.

205 €

48.741

€37.

836 €

10.800

€16.

830 €

186.08

5 €161

.589 €

58.750

€137

.248 €

40.978

€2.1

28.062

€-

16.

83016.

8302.1

44.892

€

3Fer

izaj

22.125

8.402

30.527

1109,0

37,0

452,3

15,1

0161

3,484,

720,

132

238,57

6.445.

315 €

232.97

5 €0 €

10.800

€45.

900 €

421.14

6 €532

.203 €

100.75

0 €701

.247 €

213.68

9 €8.7

04.025

€47

217.59

3

45.900

263.49

38.9

67.518

€

4Fus

hë Kos

ovë6.0

471.7

597.8

06296

,19,9

94,0

3,20,0

403,2

24,9

3,75

262,

921.7

43.911

€58.

579 €

0 €10.

800 €

11.730

€114

.787 €

140.35

7 €27.

250 €

179.58

2 €54.

642 €

2.341.

638 €

-

11.730

11.730

2.353.

368 €

5Gja

kovë

18.392

5.988

24.380

904,4

30,2

322,3

10,8

0,0126

7,786,

119,

362

212,41

5.484.

929 €

183.33

9 €0 €

10.800

€37.

230 €

423.53

0 €473

.848 €

121.00

0 €559

.199 €

170.66

0 €7.4

64.534

€-

37.

23037.

2307.5

01.764

€

6Gji

lan17.

8318.2

9626.

127902

,030,

1457

,615,

30,0

1405,0

80,3

22,96

4217

,695.4

20.382

€203

.014 €

0 €21.

600 €

40.290

€415

.742 €

485.61

9 €113

.500 €

600.90

3 €182

.889 €

7.483.

939 €

-

40.290

40.290

7.524.

229 €

7Gllo

goc11.

2963.7

2515.

021563

,118,

8196

,86,6

0,0785

,352,

78,8

22

127,36

3.025.

009 €

113.58

1 €0 €

10.800

€24.

990 €

246.31

8 €284

.112 €

63.750

€345

.069 €

105.14

7 €4.2

18.776

€-

24.

99024.

9904.2

43.766

€

8Ha

ni i Ele

zit1.6

66429

2.095

83,2

2,820,

20,7

0,5107

,410,

51,6

72

21,32

406.33

2 €15.

651 €

158 €

10.800

€3.0

60 €

48.575

€47.

569 €

15.250

€48.

185 €

14.665

€610

.244 €

-

3.060

3.060

613.30

4 €

9Isto

g7.8

102.2

7110.

081393

,113,

2118

,64,0

0,0528

,941,

55,5

52

91,30

2.077.

577 €

76.913

€0 €

10.800

€15.

810 €

188.18

9 €203

.672 €

51.500

€231

.738 €

70.567

€2.9

26.766

€-

15.

81015.

8102.9

42.576

€

10Jun

ik1.0

52279

1.331

52,4

1,813,

10,5

24,5

92,3

3,61,4

42

10,83

283.41

9 €10.

285 €

8.824

€10.

800 €

2.040

€20.

163 €

24.158

€6.2

50 €

30.498

€9.3

17 €

405.75

4 €-

2.0

402.0

40407

.794 €

11Kaç

anik

6.313

1.881

8.194

314,3

10,5

99,8

3,418,

8446

,837,

34,9

42

78,20

1.749.

212 €

62.156

€6.6

29 €

10.800

€14.

280 €

168.89

9 €174

.449 €

48.500

€188

.071 €

57.358

€2.4

80.354

€-

14.

28014.

2802.4

94.634

€

12Kam

enicë

5.740

2.279

8.019

291,5

9,8120

,34,1

17,2

442,9

53,5

7,56

296,

171.8

25.812

€62.

156 €

6.364

€10.

800 €

16.830

€244

.040 €

214.53

7 €80.

500 €

185.11

7 €56.

133 €

2.702.

290 €

-

16.830

16.830

2.719.

120 €

13Klin

ë8.1

462.1

7210.

318398

,113,

3114

,33,9

0,0529

,640,

05,3

92

90,69

2.149.

709 €

76.913

€0 €

10.800

€17.

850 €

181.56

1 €202

.320 €

48.500

€236

.808 €

72.226

€2.9

96.688

€-

17.

85017.

8503.0

14.538

€

14Lep

osaviq

1.889

4602.3

49105

,23,6

25,9

0,90,0

135,6

22,8

4,72

237,

82636

.325 €

20.123

€0 €

10.800

€5.6

10 €

110.29

1 €84.

364 €

43.000

€53.

751 €

16.443

€980

.706 €

-

5.610

5.610

986.31

6 €

15Lip

jan12.

0483.4

9815.

546608

,520,

3185

,26,2

0,0820

,268,

89,4

72

146,45

3.662.

545 €

118.50

0 €0 €

10.800

€28.

560 €

312.91

7 €326

.694 €

89.500

€357

.520 €

108.82

2 €5.0

15.858

€-

28.

56028.

5605.0

44.418

€

16Ma

lishevë

13.707

3.385

17.092

689,0

23,0

171,1

5,839,

3928

,260,

38,2

92

143,54

3.612.

660 €

128.78

4 €13.

749 €

10.800

€435

.187 €

29.580

€274

.034 €

320.21

2 €69.

750 €

392.51

8 €119

.644 €

5.406.

918 €

-

29.580

29.580

5.436.

498 €

17Ma

musha

1.0

32163

1.195

52,3

1,87,7

0,30,0

62,1

2,51,2

52

9,03

226.82

7 €9.3

91 €

0 €10.

800 €

2.040

€15.

301 €

20.143

€4.7

50 €

27.470

€8.3

65 €

325.08

7 €-

2.0

402.0

40327

.127 €

18Mit

rovicë

14.

4605.3

1319.

773732

,524,

5287

,49,6

0,0105

4,060,

413,

304

160,31

4.589.

903 €

152.48

4 €0 €

21.600

€29.

580 €

295.82

6 €357

.623 €

74.750

€454

.694 €

138.41

1 €6.1

14.871

€-

29.

58029.

5806.1

44.451

€

19No

vo Bër

dë1.3

82358

1.740

81,1

2,822,

50,8

7,0114

,222,

03,5

62

33,24

755.61

6 €16.

098 €

3.195

€10.

800 €

6.630

€102

.482 €

74.141

€39.

750 €

41.464

€12.

180 €

1.062.

356 €

-

6.630

6.630

1.068.

986 €

20Ob

iliq4.4

351.1

905.6

25228

,27,7

67,5

2,30,0

305,7

27,6

4,86

257,

091.1

70.588

€44.

717 €

0 €10.

800 €

10.200

€129

.814 €

127.35

2 €41.

250 €

129.87

7 €39.

375 €

1.703.

973 €

-

10.200

10.200

1.714.

173 €

21Pej

ë 17.

4946.5

0523.

999887

,229,

6360

,912,

10,0

1289,8

75,9

18,16

2199

,175.4

11.739

€186

.469 €

0 €10.

800 €

36.720

€377

.698 €

444.31

0 €101

.000 €

552.96

5 €167

.993 €

7.289.

693 €

-

36.720

36.720

7.326.

413 €

22Pod

ujevë

18.163

5.372

23.535

896,3

29,9

290,7

9,754,

1128

0,788,

912,

392

204,44

4.890.

641 €

177.07

9 €18.

571 €

10.800

€38.

760 €

404.81

3 €456

.067 €

106.00

0 €540

.730 €

164.74

5 €6.8

08.205

€-

38.

76038.

7606.8

46.965

€

23Pri

shtinë

36.437

13.873

50.310

1856,3

61,9

745,2

24,9

34,4

2722,7

127,9

33,68

4381

,9411.

241.25

4 €388

.142 €

12.386

€21.

600 €

73.950

€649

.885 €

852.03

4 €150

.000 €

1.157.

324 €

352.17

0 €14.

898.74

5 €-

73.

95073.

95014.

972.69

5 €

24Pri

zren

29.943

8.779

38.722

1535,3

51,2

509,5

17,0

77,6

2190,6

129,3

23,72

4322

,787.8

93.512

€304

.969 €

24.953

€21.

600 €

70.380

€613

.151 €

720.05

0 €160

.000 €

899.91

6 €271

.054 €

10.979

.584 €

47217

.593

70.

380287

.973

11.267

.557 €

25Rah

ovec

11.679

2.847

14.526

582,5

19,5

139,2

4,733,

1779

,059,

29,4

52

132,45

3.021.

447 €

108.21

5 €11.

551 €

10.800

€25.

500 €

274.89

0 €295

.463 €

79.250

€333

.441 €

101.68

2 €4.2

62.238

€-

25.

50025.

5004.2

87.738

€

26Sht

ërpcë

1.980

6952.6

75114

,73,9

36,2

1,317,

2173

,318,

93,0

92

33,74

615.93

2 €23.

253 €

5.860

€10.

800 €

10.200

€88.

131 €

75.257

€30.

500 €

63.399

€18.

725 €

942.05

6 €-

10.

20010.

200952

.256 €

27Shti

me5.9

341.7

677.7

01294

,69,9

93,2

3,217,

7418

,628,

83,7

62

66,30

1.628.

188 €

58.579

€6.1

92 €

10.800

€12.

750 €

130.01

5 €147

.902 €

33.250

€176

.916 €

53.907

€2.2

58.499

€-

12.

75012.

7502.2

71.249

€

28Ske

nderaj

10.891

3.471

14.362

539,6

18,0

188,9

6,313,

2766

,059,

18,4

22

130,48

3.178.

819 €

108.66

2 €4.7

89 €

10.800

€378

.200 €

23.460

€269

.929 €

291.08

0 €74.

250 €

329.68

5 €100

.534 €

4.770.

207 €

-

23.460

23.460

4.793.

667 €

29Suh

arekë

12.217

3.438

15.655

575,0

19,2

180,7

6,10,0

781,0

61,1

7,37

2137

,093.2

50.843

€113

.134 €

0 €10.

800 €

26.010

€273

.400 €

305.81

6 €71.

000 €

359.90

4 €109

.585 €

4.520.

492 €

-

26.010

26.010

4.546.

502 €

30Viti

9.851

3.084

12.935

490,0

16,4

160,1

5,426,

7698

,650,

68,8

22

116,09

2.828.

015 €

97.483

€9.6

75 €

10.800

€21.

930 €

237.84

3 €258

.970 €

67.000

€297

.222 €

90.545

€3.9

19.483

€-

21.

93021.

9303.9

41.413

€

31Vus

htrri

13.935

4.487

18.422

696,7

23,3

246,0

8,216,

4990

,675,

610,

012

166,36

3.990.

834 €

140.85

8 €5.7

97 €

10.800

€31.

110 €

342.17

7 €371

.126 €

92.250

€424

.386 €

128.95

4 €5.5

38.292

€-

31.

11031.

1105.5

69.402

€

32Zub

in Poto

k1.0

27270

1.297

52,0

1,815,

70,6

0,070,

14,5

1,42

211,

63326

.519 €

10.732

€0 €

10.800

€3.0

60 €

23.950

€25.

943 €

7.750

€30.

123 €

9.079

€447

.956 €

-

3.060

3.060

451.01

6 €

33Zve

çan881

2541.1

3542,

71,5

14,8

0,50,0

59,5

5,31,4

02

11,68

284.16

4 €8.9

43 €

0 €10.

800 €

2.550

€26.

950 €

26.048

€9.2

50 €

26.217

€7.9

45 €

402.86

8 €-

2.5

502.5

50405

.418 €

34Kllo

kot598

147745

34,8

1,28,6

0,30,0

44,9

4,91,2

32

9,38

230.88

1 €6.7

08 €

0 €10.

800 €

2.040

€24.

580 €

20.930

€9.2

50 €

17.561

€5.2

15 €

327.96

4 €-

2.0

402.0

40330

.004 €

35Mit

rovica

e veriu

t2.5

632.3

114.8

74144

,44,9

131,1

4,40,0

284,8

14,8

10,61

046,

671.2

29.030

€41.

587 €

0 €0 €

8.670

€103

.630 €

104.11

3 €39.

250 €

112.10

2 €34.

118 €

1.672.

499 €

-

8.670

8.670

1.681.

169 €

36Par

tesh

519421

94025,

90,9

23,8

0,80,0

51,4

2,82,6

60

9,53

235.17

3 €7.6

02 €

0 €0 €

3.060

€22.

241 €

21.258

€9.5

00 €

21.620

€6.5

80 €

327.03

4 €-

3.0

603.0

60330

.094 €

37Ran

illug

655361

1.016

32,0

1,121,

20,8

0,055,

113,

02,5

62

19,98

237.33

0 €8.4

96 €

0 €10.

800 €

3.060

€62.

211 €

44.564

€24.

500 €

23.104

€7.1

12 €

421.17

7 €-

3.0

603.0

60424

.237 €

38Gra

qanice

2.774

1.549

4.323

152,1

5,187,

73,0

0,0247

,931,

12,4

22

52,43

1.072.

309 €

36.221

€0 €

10.800

€11.

220 €

133.41

7 €116

.960 €

40.500

€99.

196 €

30.261

€1.5

50.883

€-

11.

22011.

2201.5

62.103

€

TOTAL

344.13

2114

.746

458.87

817.

342580

6.203

209501

24.835

1.706

31680

4.033

100.25

7.051

€3.5

26.814

€176

.528 €

432.00

0 €813

.387 €

778.26

0 €8.1

02.591

€8.9

97.446

€2.2

40.750

€10.

565.20

3 €3.2

12.146

€139

.102.1

77 €

94435

.186 €

778.26

0 €1.2

13.446

€140

.315.6

23 €

Totali

Granti

I Ars

imit m

e iml

ikime sh

tes pe

r pol

itikat e

reja te

MA

SHT-it

TOTAL

NU

MRI I

NXEN

ESVE

Numr

i i nxë

nësve

të sh.

Mesm

e

Numr

i i nxë

nësve

parafil

lor dhe

fillor

Komuna

NrKO

STOJ

A E

POLIT

IKAVE

TE

REJA

Mallra

dhe s

herbim

ePer

soneli

Paga d

he me

ditje

Politik

at në v

azhdim

ësi


59


1. Specifični Grant Zdravstva

Specifični Grant Zdravstva i određivanje iznosa ovog granta se zasniva na jedan pristup sa otvorenim sistemom finansiranja u skladu sa ZFLU.

Predlog Specifičnog Granta Zdravstva za 2012 godinu je odobren od srane Komisije za Grantove u iznosu od 39.8 miliona evra.

Određivanje Specifičnog Granta Zdravstva je zasnovan na formuli prema broju stanovnika, broja zdravstvenih poseta i srednje vrednosti troškova po poseti. Usklađenje sa parametrima formule su urađene da bi uzele u obzir nominalni rast stanovništva, inflaciju i troškove pružanja primarne zdravstvene brige.

Korišćeni kriteriji su: srednja vrednost 3 poseta po glavi stanovnika, pomnoženo sa troškovima posete (uključujući inflaciju i povećanje plata odlukom vlade), pomnoženo sa brojem stanovnika (i nominalni rast stanovništva prema SOR ) što rezultira Specifičnim Grantom primarnog zdravstva.

Tabela: Spcifičan Grant primarnog zdravstva za period 2012 g.

U zavisnosti od podataka o stanovništvu, popisom stanovništva se cilja da ubuduće formula specifičnog granta Zdravstva će se zasnivati na normama stanovništva i standardima koji su uspostavljeni od strane Ministarstva Zdravstva. Normalizacija bi uzela u obzir godište i polnu strukturu stanovništva koja je registrovana kod pružaoca primarnog zdravstva kao i broju starijih osoba i lica sa posebnim zdravstvenim potrebama.

1.1. Sekundarno Zdravstvo: bolnice u opštinama sa proširenim ovlašćenjima:

Kao posledica za finansiranje proširenih ovlašćenja na budžet 2010 godine za bolnicu Gračanice su dodeljene 928,814 evra.Predlog Ministarstva Zdravstva za finansiranje sekundarnog zdravstva za opštinu Gračanice za 2011 godinu su bila 1,120,771 evra.

60


Druge opštine koje su imale dobiti sa proširenih ovlašćenja za 2011 godinu su: Opština Štrpce, finansirano od 522,371 evra; i Opština Severne Mitrovice, finansiranje od 989,935 evra.

Predlog granta Ministarstva Zdravstva za 2012 godinu

Sprovođenj sektorske Strategije Ministarstva Zdravstva cilja postizanje definisanih strateških ciljeva. Ova Strategija konsoliduje zahteve sa sveobuhvatnog Predloga za sporazum o rešenju statusa Kosova, Plan Delovanja za Evropsko Partnerstvo (PDEP) i Master Plana Ministarstva Zdravstva.

Financiranje proširenih ovlaščenja za 2012 godinu

Opštine Osoblje

Plate I Dnevnice

Robe I Usluge Komunalije Kapitalni

rashodi Ukuno

Gračanica 195 801,8

01 259,9

70 29,000 1,090,771

Štrpce 120 344,5

44 159,9

81 17,846 522,371

Severna Mitrovica 225 699,00

0 239,000 51,935

989,935

Ukupno 540 1,845,345 658,951 98,781 2,603,077

Kapitalna Investiciranja za 2012-2014 godinu.

Ministarstvo Zdravstva za kapitalne investicije je predvidela ovu distribuciju:

Kapitalne Invsticije 2012 2013 2014 Ukupno2012-2014

Bolnica Gračanica 0 1,000,000 1,000,000 Bolnica Štrpce 0 30,000 1,000,000 1,030,000

Ukupno 0 1,030,000 1,000,000 2,030,000

1. Sopstveni Prihodi Opština Finansiranje opština od sopstvenih prihoda opština predviđeno sa SOR, se zasniva na odredbama Zakona o Finansijama Lokalne Uprave.Sopstveni prihodi opština za 2012 godinu i projekcije za godine 2013-2014 uključuju planirane prihode od strane opština. Tabela – Projekcije samostalnih prihoda Opština

Projekcija ( mil €) Godina 2010

Godina 2011

Godina 2012

Godina 2013

Godina 2014

Samostalni prihodi Opština 50.4 51.88 60.00 61.00 62.00

61


62

36 Parteš 35.000

40.000

40.000

37 Raniluk 40.000

59.700

59.700

59.700

51.887.711

60.000.000

61.000.000

62.000.000

Ukupno Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014

1. Transfer prenošenih i delegiranih ovlašćenja

Strategija opštinskog finansiranja u SOR pruža ova načela:

Delegirana ovlašćenja –Centralni Autoriteti u Republici Kosova mogu da delegiraju dodatna ovlašćenja opštinama, ako je to potrebno, u skladu sa zakonom. Delegirana ovlašćenja treba u svim slučajevima da se pridružuju sa potrebnim finansiranjem, u skladu sa ciljevima, standardima i zahtevima određenim od strane Vlade Republike Kosova.

1. Osnivanje novih Opština, decentralizacija

Opštinskim izborima u 2009 i 2010 godini su osnivane 4 novih opština od ukupno 5+1 opština, uključujući proširenje opštine Novobrdo, koje su proistekle od paketa za rešenje završnog statusa Kosova.

Ovaj proces će se nastaviti lokalnim izborima za opštinu severna Mitrovica, koje se podržava od strane Vlade Republike Kosova radi ohrabrenja i osiguranja aktivnog učešća na javni život i za jačanje dobrog upravljanja i efikasnost javnih usluga na Kosovu.

Nove Opštine na Kosovu imaju potpuna i ekskluzivna ovlašćenja o onoj meri koliko se tiče lokalnog interesa, poštujući određene standarde zakonodavstvom na snazi. Takođe je predviđen budžet za 2011 godinu prema pravnim okvirom na snazi, i izvršena je raspodela budžeta kao za sve ostale opštine Republike Kosova prema kriterijumima koji su određeni Zakonom o Finansiranju Lokalne Vlade.

63


64


65


III. STRATEGIJE SEKTORSKIH I MEĐUSEKTORSKIH TROŠKOVA

SREDNJOROČNI OKVIR RASHODA 2012-2014

Srednjoročni Okvir Rashoda 2012-2014 je dokumenat planiranja Vlade Kosova, kao što se zahteva Zakonom o Upravljanju Javnih Finansija i Odgovornosti. SOR određuje prioritete Vlade zajedno sa finansiranjem za period 2012-2014. Da bi čitaoci ovog dokumenta bili u stanju da razumeju predviđanja za budućnost, uzimajući u obzir sadašnje raspodele sa sektora koji je određen za odobreni budžet za 2011 godinu. Donji grafikon i tabela su određene kako u procentima i monetarnim iznosima tako i u budžetiranim iznosima za sektor.

Grafički prikaz budžeta za 2011 godinu, prema učešću na sektorima

35%

6%17%

26%

14% 2%

Graficki prikaz Budžeta 2011 prema ucešcu na sektorima

Sektor Privrednog Razvoja Sektor Obrazovanja i Kulture Sektor Javnog Reda i Bezbednosti Sektor Socijalnog Staranja i Zdravstva Sektor Opštih Javnih Službi Sektor drugih Budžetskih Organizacija

Sektori Budžet za 2011 %Sektor privrednog razvoja 371,361,239 35Sektor obrazovanja i kulture 64,161,397 6Sektor Javnog Reda i Bezbednosti 178,888,799 17Sektor socijalnog staranja i zdravstva 280,483,689 26Sektor opštih javnih službi 146,387,037 14Sektor drugih budžetskih organizacija 21,267,083 2Ukupno 1,062,549,244

66


SOR 2011 - 2014 - Predlog o financiranju

Sektor / Budžetska OrganizacijaBudžet Procene Procene Procene Ukupno

2012 - 20142011 2012 2013 2014UKUPNO SEKTORA

CENTRALNOG NIVOA 1,062,549,24

4 1,084,166,6761,111,376,97

8 1,066,376,978 3,261,920,632 Operativni Rashodi 614,412,406 621,049,213 632,304,430 640,673,000 1,894,026,643

Kapitalni rashodi 448,136,838 463,117,463 479,072,548 425,703,978 1,367,893,989Sektor privrednog razvoja 371,361,239 372,775,254 380,515,941 269,765,940 1,023,057,135

Operativni Rashodi 76,084,589 64,354,300 64,990,936 64,990,935 194,336,171Kapitalni rashodi 295,276,650 308,420,954 315,525,005 204,775,005 828,720,964

Ministarstvo Infrastukture 276,508,391 291,274,828 303,224,828 179,474,828 773,974,484Operativni Rashodi 12,974,828 12,974,828 12,974,828 12,974,828 38,924,484

Kapitalni rashodi 263,533,563 278,300,000 290,250,000 166,500,000 735,050,000Ministarstvo za Privredni Razvoj 56,215,096 35,154,590 26,888,641 26,888,641 88,931,872


Ministarstvo Poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja 13,725,746 21,050,130 23,550,130 31,550,130 76,150,390


Ministarstvo za Trgovinu i Industriju 7,248,042 6,805,255 7,805,255 8,805,254 23,415,764


Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja 8,635,217 8,314,634 8,871,270 11,871,270 29,057,174


Kosovska Agencija Privatizacije 9,028,747 10,175,817 10,175,817 11,175,817 31,527,451Operativni Rashodi 6,731,314 7,675,817 7,675,817 7,675,817 23,027,451

Kapitalni rashodi 2,297,433 2,500,000 2,500,000 3,500,000 8,500,000

Sektor za Obrazovanje i Kulturu 64,161,397 65,771,717 69,227,420 87,934,413 222,933,550Operativni Rashodi 33,055,416 35,926,013 37,627,420 41,411,795 114,965,228

Kapitalni rashodi 31,105,981 29,845,704 31,600,000 46,522,618 107,968,322Ministarstvo za Obrazovanje,

Nauku i Tehnologiju 34,817,820 35,586,356 37,851,749 43,274,869 116,712,974Operativni Rashodi 11,679,745 13,630,945 14,751,749 14,904,869 43,287,563

Kapitalni rashodi 23,138,075 21,955,411 23,100,000 28,370,000 73,425,411Ministarstvo za Kulturu,

Omladinu i Sport 13,099,388 13,882,654 14,772,964 23,616,970 52,272,588Operativni Rashodi 6,372,964 7,292,361 7,872,964 8,993,708 24,159,033

Kapitalni rashodi 6,726,424 6,590,293 6,900,000 14,623,262 28,113,555Univerzitet u Prištini 15,608,698 15,667,216 15,967,216 20,399,319 52,033,751


Akademija Nauka i Umetnosti 488,773 488,773 488,773 496,537 1,474,083Operativni Rashodi 488,773 488,773 488,773 496,537 1,474,083

Kapitalni rashodi 0Savet Kosova za Kulturne

Baštine 146,718 146,718 146,718 146,718 440,154Operativni Rashodi 146,718 146,718 146,718 146,718 440,154

Kapitalni rashodi 0

67


Sektor Javnog Reda i Bezbednosti 178,259,480 180,321,881 181,215,390 192,985,990 554,523,261


Ministarstvo Pravde 20,141,717 20,337,749 20,467,717 20,467,717 61,273,183Operativni Rashodi 18,538,145 18,345,217 18,845,217 18,845,217 56,035,651

Kapitalni rashodi 1,603,572 1,992,532 1,622,500 1,622,500 5,237,532Državni Tužilac 4,602,469 4,647,380 4,484,180 4,484,180 13,615,740

Operativni Rashodi 4,484,180 4,484,180 4,484,180 4,484,180 13,452,540Kapitalni rashodi 118,289 163,200 163,200

Ministarstvo Unutrašnjih Poslova 92,678,453 94,238,920 95,110,235 100,110,235 289,459,390Operativni Rashodi 75,262,179 77,438,920 75,610,235 75,610,235 228,659,390

Kapitalni rashodi 17,416,274 16,800,000 19,500,000 24,500,000 60,800,000Ministarstvo Snaga Bezbednosti

Kosova 35,372,891 35,756,832 36,852,258 40,331,758 112,940,848Operativni Rashodi 23,371,758 23,471,758 23,471,758 23,471,758 70,415,274

Kapitalni rashodi 12,001,133 12,285,074 13,380,500 16,860,000 42,525,574Ustavni Sud Kosova 1,531,698 1,661,698 1,461,698 1,481,698 4,605,094

Operativni Rashodi 1,331,698 1,331,698 1,331,698 1,331,698 3,995,094Kapitalni rashodi 200,000 330,000 130,000 150,000 610,000

Sudski Savet Kosova 17,000,892 16,800,942 15,960,942 19,232,042 51,993,926Operativni Rashodi 14,812,042 14,812,042 14,812,042 14,812,042 44,436,126

Kapitalni rashodi 2,188,850 1,988,900 1,148,900 4,420,000 7,557,800Kosovska Agencija za

Intelegenciju 5,320,000 5,320,000 5,320,000 5,320,000 15,960,000Operativni Rashodi 3,820,000 3,820,000 3,820,000 3,820,000 11,460,000

Kapitalni rashodi 1,500,000 1,500,000 1,500,000 1,500,000 4,500,000Komisija za Pravnu Pomoč 287,845 287,845 287,845 287,845 863,535

Operativni Rashodi 287,845 287,845 287,845 287,845 863,535Kapitalni rashodi 0

Sudski Institut Kosova 512,515 512,515 512,515 512,515 1,537,545Operativni Rashodi 512,515 512,515 512,515 512,515 1,537,545

Kapitalni rashodi 0Agencija protiv korupcije 534,351 504,351 504,351 504,351 1,513,053

Operativni Rashodi 504,351 504,351 504,351 504,351 1,513,053Kapitalni rashodi 30,000 0

Izborna Komisija za Predstavke i Žalbe 276,649 253,649 253,649 253,649 760,947

Operativni Rashodi 253,649 253,649 253,649 253,649 760,947Kapitalni rashodi 23,000 0

Sektor Socijalnog Staranja i Zdravstva 280,483,689 298,587,430 303,750,570 314,265,195 916,603,195


Ministarstvo za Rad i Socijalno Staranje 201,404,460 213,211,300 217,586,300 222,586,300 653,383,900


Ministarstvo Zdravstva 79,079,229 85,376,130 86,164,270 91,678,895 263,219,295Operativni Rashodi 71,178,895 72,176,130 72,164,270 72,678,895 217,019,295

Kapitalni rashodi 7,900,334 13,200,000 14,000,000 19,000,000 46,200,000

Sektor Opštih Javnih Službi 147,016,356 137,657,621 140,655,890 146,344,102 424,657,613

68



Skupština Republike Kosova 16,767,921 7,187,110 6,687,110 7,187,110 21,061,330Operativni Rashodi 15,407,110 6,187,110 6,187,110 6,187,110 18,561,330

Kapitalni rashodi 1,360,811 1,000,000 500,000 1,000,000 2,500,000Ured Predsednika 2,540,097 2,561,406 2,611,406 2,611,406 7,784,218


Ured Premijera 8,817,086 9,207,536 9,809,536 9,809,536 28,826,608Operativni Rashodi 6,387,536 6,807,536 7,157,536 7,157,536 21,122,608

Kapitalni rashodi 2,429,550 2,400,000 2,652,000 2,652,000 7,704,000Ministarstvo Financija 59,117,396 61,367,835 54,001,257 59,701,257 175,070,349


Ministarstvo Javne Administracije 22,120,819 22,431,819 28,718,167 28,206,379 79,356,365


Ministarstvo za Zajednice i Povratak 7,160,317 7,160,317 7,660,317 7,660,317 22,480,951


MInistarstvo Administracije Lokalne Vlasti 8,309,859 5,069,058 4,345,557 4,345,557 13,760,172


MInistarstvo Spoljnih Poslova 18,356,404 18,846,083 22,996,083 22,996,083 64,838,249Operativni Rashodi 13,346,083 13,346,083 13,346,083 13,346,083 40,038,249

Kapitalni rashodi 5,010,321 5,500,000 9,650,000 9,650,000 24,800,000MInistarstvo za Evropsku

Integraciju 1,387,259 1,387,259 1,387,259 1,387,259 4,161,777Operativni Rashodi 1,387,259 1,387,259 1,387,259 1,387,259 4,161,777

Kapitalni rashodi

-

-

- 0Kancelarija Generalnog Revizora 1,809,879 1,809,879 1,809,879 1,809,879 5,429,637

Operativni Rashodi 1,809,879 1,809,879 1,809,879 1,809,879 5,429,637Kapitalni rashodi 0

Ombudsperson 629,319 629,319 629,319 629,319 1,887,957Operativni Rashodi 629,319 629,319 629,319 629,319 1,887,957

Kapitalni rashodi 0Sektor drugih Budžetskih

Organizacija 21,267,083 29,052,773 36,011,767 55,081,338 120,145,878Operativni Rashodi 16,821,367 25,218,773 31,261,767 30,331,338 86,811,878

Kapitalni rashodi 4,445,716 3,834,000 4,750,000 24,750,000 33,334,000Regulativna Komisija Javnih

Nabavki 326,523 326,523 326,523 326,523 979,569Operativni Rashodi 326,523 326,523 326,523 326,523 979,569

Kapitalni rashodi 0Nezavisna Komisija za Rudnike i

Minerale 1,497,564 1,695,564 1,845,564 1,845,564 5,386,692Operativni Rashodi 1,172,564 1,145,564 1,145,564 1,145,564 3,436,692

Kapitalni rashodi 325,000 550,000 700,000 700,000 1,950,000Nezavisna Komisija Medija 901,939 691,939 451,939 451,939 1,595,817

Operativni Rashodi 451,939 451,939 451,939 451,939 1,355,817

69


Kapitalni rashodi 450,000 240,000 240,000Centralna Izborna Komisija 7,146,320 5,731,481 10,731,481 5,731,481 22,194,443

Operativni Rashodi 7,091,620 5,731,481 10,731,481 5,731,481 22,194,443Kapitalni rashodi 54,700 0

Kosovska Komisija Konkurencije 240,298 222,783 222,783 222,783 668,349Operativni Rashodi 222,783 222,783 222,783 222,783 668,349

Kapitalni rashodi 17,515 0Regulativni Ured za Vodu i

Odpadke 319,968 325,619 325,619 325,619 976,857Operativni Rashodi 319,968 325,619 325,619 325,619 976,857

Kapitalni rashodi 0Regulativna Kancelarija Železnice 161,505 161,505 161,505 161,508 484,518


Autoritet Civilnog Vazduhoplovstva 750,498 750,498 750,498 750,498 2,251,494

Operativni Rashodi 750,498 750,498 750,498 750,498 2,251,494Kapitalni rashodi 0

Regulativni Autoritet za Telekomunikaciju

1,562,474 1,169,474

1,169,474 1,187,474 3,526,422

Operativni Rashodi 687,474 669,474 669,474 687,474 2,026,422Kapitalni rashodi 875,000 500,000 500,000 500,000 1,500,000

Kosovska Agencija za Imovine 2,030,97

6 1,877,922

-

- 1,877,922

Operativni Rashodi 1,848,47

5 1,877,922 1,877,922Kapitalni rashodi 182,501 0

Agencija Javnih Nabavki 161,617 161,617 161,617 161,617 484,851Operativni Rashodi 161,617 161,617 161,617 161,617 484,851

Kapitalni rashodi 0Odbor Razmatranja Nabavki 273,308 273,308 273,308 273,308 819,924


Nezavisni Nadzorni Odbor za Civilnu Službu 218,637 201,872 201,872 201,872 605,616


Regulatorni Ured za Energiju 675,456 678,456 684,456 684,456 2,047,368Operativni Rashodi 634,456 634,456 634,456 634,456 1,903,368

Kapitalni rashodi 41,000 44,000 50,000 50,000 144,000Ostali Rashodi - 9,784,212 12,705,128 36,756,696 59,246,036

Operativni Rashodi 9,784,212 12,705,128 16,756,696 39,246,036Kapitalni rashodi 20,000,000 20,000,000

Nepredviđeni Troškovi 5,000,00

0 5,000,000 6,000,00

0 6,000,000 17,000,000

Operativni Rashodi 2,500,00

0 2,500,000 2,500,00

0 2,500,000 7,500,000

Kapitalni rashodi 2,500,00

0 2,500,000 3,500,00

0 3,500,000 9,500,000

70


71


72


73


74


75


76


SEKTOR EKONOMSKOG RAZVOJA

Sektor ekonomskog razvoja je jedan veoma važan sektor za ukupan ekonomski i socijalni razvoj. Osiguranje jednog dobrog okruženja za biznise je veoma važno za osiguranje razvoja postojećih biznisa i da novi biznisi odabiraju Kosovo kao prikladnu zemlju za obavljanje svog biznisa. Ekonomski razvoj se utiče od mnogobrojnih činioca i uslova, kako za razvoj tako i da bi se privukla investicije sa spolja. Među ovim činiocima su i fizička infrastruktura države, raspoloživost kapitala, regulativni uslovi, i takođe status okruženja Kosova kao i opšti kvalitet života.

Sadašnje stanje

Od Budžeta Kosova za 2011 godinu, odvojena su € 371,3 milion, ili oko 35% za ovaj sektor. Dostignuća na Sektoru Infrastrukture i ekonomskog razvoja su evidentne, kao što su:

Putna infrastruktura-Nastavak radova na Autostradi Morina-Merdare. Poboljšavanje snabdevanja potrošača električnom energijom, Poboljšavanje mreže i infrastrukture KOSTT-a, KEK-a, Gradske Toplane, Vode i

Otpadaka, kao i Železnica Kosova, Subvencionisanje poljoprivrede, Poboljšavanje uslova delovanja Rudnika na Kosovu, itd.

35%

65%

Graficki prikaz Budzeta 2011 po Sektorima

Sektor Ekomoskog Razvoja Total

Ministarstva i Agencije koje sačinjavaju sektor ekonomskog razvoja su:

Ministarstvo Infrastrukture; Ministarstvo Ekonomskog Razvoja; Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja; Ministarstvo Trgovine i Industrije; Ministarstvo Sredine i Prostornog Planiranja; Kosovska Agencija za Privatizaciju.

77


Ekonomski razvoj zahteva angažiranje i zalaganje svih u Vladi da bi se smanjila postojeća nezaposlenost i osigurale radna mesta za generacije koje dolaze.

Tabela : Procenjena ograničenja Troškova 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 371,361,239 372,775,253 380,515,940 269,765,940 Plate i Dnevnice 6,617,701 7,642,085 7,642,085 7,642,085Robe i Usluge 22,529,204 23,074,530 23,711,166 23,711,166Subvencije i Transferi 46,937,684 33,637,684 33,637,684 33,637,684Kapitalni Rashodi 295,276,650 308,420,954 315,525,005 204,775,005Broj Osoblja 1,490 1,490 1,490 1,490

Tabela: Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-20142011 2012 2013 2014

MI 263,533,563 278,300,000 290,250,000 166,500,000MTI 5,342,788 4,900,000 5,900,000 6,900,000MSPP 5,901,406 5,580,000 6,000,000 9,000,000MPŠRR 2,869,205 7,869,205 9,869,205 17,869,205MPR 15,332,255 9,271,749 1,005,800 1,005,800KAP 2,297,433 2,500,000 2,500,000 3,500,000Ukupno 295,276,650 308,420,954 315,525,005 204,775,005

U 2012-2014 godini, Vlada će se fokusirati na smanjenje prepreka za pravljenja biznisa, razvoj infrastrukture kroz javne investicije, posebno finansiranje kroz JPP i privatnog kapitala, fiskalnih politika i očuvanje makro-fiskalne stabilnosti, promenama i dopunama osnovnog zakonodavstva.

Tabela : Dodatni zahtevi za finaciranje iznad budžetskih granica 2012-2014 u nivou Sektora. 2012 2013 2014Ukupno 204,316,832 285,619,367 220,264,380Operativni Rashodi 43,195,012 55,812,986 48,062,342 Kapitalni rashodi 161,121,820 229,806,381 172,202,038Broj radnika 139 117 137

78


MINISTARSTVO INFRASTRUKTURE

Misija

Misija Ministarstva Infrastrukture (MI) je stvaranje jednog povoljnog okruženja za razvoj kvalitetnih elektronskih sistema transporta, funkcionalne, održive i sigurne, koje koriste tehnološke prednosti i ljudske kapacitete da bi omogućili kvalitetne usluge, ekološko okruženje, ekonomski rast i međunarodnu integraciju. Ova misija podržava jasnu viziju Vlade u njenim aspiracijama za evropske integracije kroz razvoj i modernizaciju infrastrukture transporta. Zato, sektor infrastrukture transporta je u nizu strateških prioriteta na programu Vlade Republike Kosova.

Sadašnje stanje

Tokom prethodne godine je započet najveći projekat na našoj zemlji, Izgradnja Autostrade Morina-Merdare. Radovi na ovaj projekat su započeti na Segmentu Vërnica - Prizeren-Suvareka sa dužinom od 34 km. Izvršeni radovi na ovaj segment samo tokom prethodne godine dostižu iznos od 28 % pomenutog segmenta.Takođe, tokom prethodne godine su bile u završetku iznad 115 kapitalnih projekata putne infrastrukture. Sa ovim izvršenim investicijama na izgradnji, rehabilitaciji i održavanje puteva je razvijen i poboljšana vidno putna mreža. Pod sektori koji ulaze u okviru ovog sektora su: infrastruktura i putni transport, železnički transport, vazdušni transport i telekomunikacija. Ipak, ostaju niz izazova sa kojima se suočava ovaj sektor, koje su:

Sadašnje stanje sistema puteva; Povezivanje sa glavnom mrežom regiona; Načini i alternativni oblici finansiranja između javno-privatnog partnerstva

Infrastruktura i putni transport

Ministarstvo Infrastrukture ima u svojoj odgovornosti oko 1950 km puteva (650 km nacionalnih puteva i oko 1300 km regionalnih puteva). Opštine imaju u svojoj odgovornosti oko 6571 km lokalnih puteva. Zbog lošeg stanja lokalne Infrastrukture kao i nedostataka fondova Opština, Ministarstvo Infrastrukture je namenila značajne fondove za uređenje lokalne infrastrukture. Kao rezultat ovih investicija u zadnje tri godine su popravljeni oko 750 km lokalnih puteva. Pošto povećanje sigurnosti putne komunikacije je jedna od primarnih strateških ciljeva, Ministarstvo Infrastrukture je preduzela niz radnji i mera za izvršenje ovih ciljeva. Kao rezultat sprovođenja Zakona o Putnoj Saobraćajnoj Sigurnosti, izgradnji mnogih nadvožnjaka i trotoara, poboljšavanje horizontalne i vertikalne signalizacije, sprovođenju zakonskih akata i pod akata, broj saobraćajnih udesa je pao u odnosu na prethodnu godinu.Kao deo Jugoistočne Evrope i sa aspiracijama pridruživanja Evropskoj Zajednici, sistem puteva Kosova treba da se povezuje sa regionalnom mrežom puteva, kao prvi korak ka ukupnoj integraciji. Takođe važan faktor za sigurnost putnog saobraćaja predstavlja osposobljavanje i ocenjivanje

(testiranje) kandidata za šofere, uzimanje iskustva sa evropskih organa (CIECA i CITA) ide

79


na funkciji povećanja sigurnosti saobraćaja u celini.

Železnički transport

Železnička mreža sastoji se od oko 334 km železničke infrastrukture. Trenutno u upotrebi su linije Sever-Jug , Kosovo Polje - Peć, Kline - Xrxa i Kosovo Polje - Belačevac. Sve ove linije su duge 280 km ili oko 85% od ukupne železničke mreže. Velik deo železničke mreže je u dobrom stanju. Međutim, ovaj sektor ima potreba za nova ulaganja, posebno u održavanju i modernizaciju postojeće mreže.Prevoz robe je porastao u poslednjih nekoliko godina. Njegov obim se očekuje da će rasti još više. Međutim, u pogledu prevoza putnika železnicom situacija je drugačija, jer su potrebne subvencije.

Vazdušni transport

Kosovo ima Međunarodni Aerodrom Prištine koja posluje sa kombinovanim pružanjem usluga civilne i vojne. Kvalitet i kvantitet usluga ovog aerodroma je značajno povećana. Kao deo osnovnog regionalnih i međunarodnih mreža, ostaje kao cilj nastavak proširenja i povećanje kapaciteta ovog aerodroma.

Telekomunikacija

Telekomunikaciona industrija predstavlja jedan od sektora koji najviše doprinosi makro ekonomskim pokazateljima, zato služi kao katalizator takozvanog ;ekonomija znanja&;. U isto vreme, ova industrije služi kao ;prozor; za biznise i pojedince, omogućivši brz i globalan pristup. Razvoj telekomunikacija služi ekonomskoj i socijalnoj koheziji naše države i napretka informativnog društva.

I. Strateški ciljevi su:

Poboljšavanje, razvoj i održavanje transporta i infrastrukture elektronske komunikacije, široki pojas koji je integrisan na pan-evropske koridore i u skladu sa evropskim standardima.

Poboljšavanje sigurnosti komunikacije, elektronska komunikacija i zaštita sredine Razvoj železničke infrastrukture i razvoj vazdušnog transporta

Ovi strateški ciljevi se izvršavaju kroz ispunjenje specifičnih ciljeva, gde svaki cilj ima plan delovanja i mera koje se trebaju izvršavati. U nastavku, svaki od ova tri cilja je raščlanjen na specifične aktivnosti.

1. Poboljšavanje, razvoj i održavanje infrastrukture transporta i infrastrukture elektronske komunikacije šireg pojasa, koja je integrisana u pan-evropski koridor i u skladu sa evropskim standardima.

Nastavak izgradnje autostrade Morina – Merdare (R7) radi povezivanja sa Koridorom X-mreže transporta Jugoistočne Evrope.

Početak izgradnje autostrade Priština – Han i Elezit (R6) radi povezivanja sa Koridorom VIII Jugoistočne Evrope finansiranjem sa drugih alternativnih izvora (Koncesija).

Proširenje nacionalnih puteva Priština – Peć (M9) i Priština – Mitrovica (M2).

Letnje i zimsko održavanje svih nacionalnih i regionalnih puteva.

80


Izgradnja i Rehabilitacija puteva. Izrada i odobravanje Plana o Infrastrukturi i usluge elektronskih komunikacija širokog

pojasa.

2. Povećanje sigurnosti na putevima

Poboljšavanje signalizacije i osvetljenja na putevima Kosova. Sprovođenje Zakona o Sigurnosti Putnog Saobraćaja. Poboljšavanje sistema za testiranje i osposobljavanje kandidata za saobraćajnu

dozvolu. Poboljšavanje sistema tehničke kontrole vozila.

3. Razvoj železničke infrastrukture i razvoj vazdušnog transporta

Odvajanje infrastrukture od operisanja. Razvoji operisanja i usluga. Razmatranje mogućnosti učešća privatnog sektora na železničkom transportu. Proširenje kapaciteta Međunarodnog Aerodroma Prištine.

Tabela 1: Istorijski trendovi finaciranja

2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 160,980,517 214,888,775 276,508,391Plate i Dnevnice 883,584 953,589 1,207,918Robe i Usluge 11,056,513 9,315,586 9,663,096Subvencije i Transferi 2,123,935 2,123,935 2,103,814Kapitalni Rashodi 146,916,485 202,495,665 263,533,563Broj Osoblja 276 276 276

Tabela 2 : Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 276,508,391 291,274,828 303,224,828 179,474,828 Plate i Dnevnice 1,207,918 1,207,918 1,207,918 1,207,918Robe i Usluge 9,663,096 9,663,096 9,663,096 9,663,096Subvencije i Transferi 2,103,814 2,103,814 2,103,814 2,103,814

Kapitalni Rashodi 263,533,563 278,300,000 290,250,000 166,500,000 Broj Osoblja 276 276 276 276

U okviru operativnih troškova osim pokrivanja uobičajenih aktivnosti, veće učešće na finansiranju ima program održavanja puteva kao i program subvencionisanja železničkog i putnog transporta.

81


Tabela 3 : Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-2014

Ime programaProjekti

2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 263,533,563 278,300,000 290,250,000 166,500,000Održavanje i Izgradnja Mostova 3,480,373 1,000,000 1,000,000 2,000,000 Horizontalna i Vertikalna Signalizacija 1,600,000 1,500,000 1,500,000 2,000,000 Rehabilitacija puteva 19,300,661 14,477,646 26,650,000 84,500,000 Autoput Morina-Merdare 225,000,000 252,800,000 257,100,000 70,000,000 Nove izgradnje puteva 12,161,775 8,522,354 4,000,000 8,000,000 Program sufinansiranja sa Skupštinama Opština

1,990,754

-

-

-

Prioritetni kapitalni projekti Infrastrukture za 2012 godinu su:

-Nastavak Izgradnje Segmenata Autostrade Morina-Merdare,-Rehabilitacija i Proširenje Puta Priština-Peć (M9)- Rehabilitacija i Proširenje Puta Priština -Mitrovica (M2)-Izgradnja i rekonstrukcija Puta Peć-Granica sa Crnom Gorom (Segment Kućište-Boge).

Tabela 4 : Dodatne potrebe za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 145,382,250 207,941,000 149,796,000 Operativni Rashodi 450,000 450,000 450,000 Kapitalni rashodi 144,932,250 207,491,000

149,346,000

Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja bave se ostalom infrastrukturom i opremom velikog značaja za ovo ministarstvo. Odavde treba da se vide alternativne mogučnsti financiranja kao od donatora, takođe od PPP-a i privatnog kapitala.

82


MINISTARSTVO EKONOMSKOG RAZVOJA

Misija

Podizanje konkurentnosti ekonomije kroz stvaranje povoljne klime investiranja u zemlji; restrukturiranje ekonomije kroz vlasničke transformacije; modernizacija i povećanje efikasnosti javnih preduzeća; efikasna raspodela prirodnih bogatstava, u skladu sa najboljim evropskim i međunarodnim praksama; sa ciljem stvaranja delotvorne tržišne ekonomije, poboljšavanje dobrobiti građana i promovisanje dugoročno održivog rasta ekonomije u zemlji, sa oslonom na izradu i sprovođenje Nacionalnog razvojnog plana.

Sadašnje stanje

Ministarstvo Ekonomskog razvoja (MER), je usvojila dugoročnu stratešku viziju za sektore energije i rudnika na Kosovu. Sada se sprovode reforme orijentisane ka tržištu i koordinira restrukturiranje sektora energetike i rudarstva, kako bi ih pripremila da privuku toliko potrebna privatna ulaganja kroz otvoren, transparentan i konkurentan proces. Razvoj konkurentnog energetskog tržišta u skladu sa acquis EU i Traktat o Energetskoj Zajednici za jugoistočnu Evropu, preko koje bi mogle biti ponuđene usluge visokog kvaliteta energije, uz tehnologiju koja ne šteti okolinu i niskim troškovima, predstavlja jedini put napred u pravcu održivog razvoja za našu zemlju. Kako bi pružili najbolje moguće uslove za razvoj privatnog sektora kao i ekonomije u celini, Vlada Republike Kosovo je odredila sektore nosioce ovog razvoja, i dizajnirana je politika unutar sektora kroz čije sprovođenje će se realizirati ovaj ekonomski razvoj. Te politike su deo šireg okvira makro ekonomske politike, čiji je primarni cilj održati makro-fiskalnu stabilnost u Republici Kosovo. Vlada e Republike Kosova cilja da reaktivira Trepću, transformišući ga sa jednog potrošača budžeta Kosova na jedan važan činilac punjenja budžeta. Srednjoročni ciljevi su

Atraktivno poslovno okruženje za domaće i strane investitore sa namerom smanjenja nezaposlenosti u zemlji.

Razvoj novih proizvodnih kapaciteta (Novo Kosovo) Strukturna Reforma ekonomije i modernizacija javnih preduzeća Privatizacija mreže distribucije snabdevanja KEK-a Nadogradnja i modernizacija informativne tehnologije i telekomunikacija, prema

evropskim i međunarodnim standardima. Cilj 1: Atraktivno poslovno okruženje za domaće i strane investitore sa namerom smanjenja nezaposlenosti u zemlji: Stvaranje jednog prikladnog pravnog okvira koji podržava ekonomski razvoj, nastavak i produbljivanje dijaloga sa poslovnom zajednicom, povećanje konkurentnosti domaćih preduzeća, stimuliranje internacionalizaciji domaćih preduzeća, privlačenje stranih investitora. Promocija domaće proizvodnje kroz konkurentne aktivnosti van zemlje kako bi se poboljšao deficit u tekućem računu.

83


Cilj 2: Razvoj novih proizvodnih kapaciteta (Novo Kosovo) sa privatnim investicijama i uzimajući u obzir zaštitu i brigu za okolinu. Novo Kosovo će omogućiti daljnji razvoj polja Sibovca, postavljanje nove i moderne proizvodne generacije, upravljanje i održavanje postojećih termoelektrane za njihov preostali deo životnog veka, te sigurnost snabdevanja energijom i konkurentnim cenama. Projekat Novo Kosovo će uključivati razvoj i eksploataciju polja lignita u Sibovce, dopunu, oporavak i obnavljanje starih rudnika, nove proizvodne kapacitete jedinica Novog Kosova i promovisanje obnovljivim izvorima.

Objektivi 3: Strukturna Reforma ekonomije i modernizacija javnih preduzeća kako bi se povećala delotvornost i efikasnost u službi građana u zemlji: nastavak restrukturiranja vlasništva javnih preduzeća, poboljšanje performansi javnih preduzeća, poboljšavanje kvaliteta usluga za potrošače, ulaganje privatnog kapitala, promovisanje javno-privatnog partnerstva.- Održivi razvoj energetskog sektora i razvoja u sektoru rudarstva sa ciljem optimizacije mineralnih resursa u službi razvoja ekonomije zemlje:

Cilj 4: Privatizacija mreže distribucije i snabdevanja KEK- kako bi se poboljšalo upravljanje, povećanje inkasiranja, smanjenje tehničkih gubitaka i poboljšavanje sigurnosti snabdevanja i kvaliteta usluga, za privatne i poslovne potrošače. Privatizacija distribucije i snabdevanja omogućiće rast prihoda do 100%, i omogućiće smanjenje gubitaka i poboljšati upravljanje zahteva za energijom.

Cilj 5: Nadogradnja i modernizacija informativne tehnologije i telekomunikacija prema evropskim i međunarodnim standardima, stvaranje politika i razvojnih strategija, podrška informativne tehnologije i inovacija, politike osiguranja od konkurentnosti u gornje pomenutim sektorima, pristup informativnoj tehnologiji za sve građane.

Dostizanje tih ciljeva za period 2012-2014 predviđa se da se realizuje kroz projekte i konkretnih mera koje će se preduzeti u okviru SOR 2012-2014.

Tabela 1: Istorijski trendovi finansiranja 2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 2,268,852 2,505,791 56,215,096Plate i Dnevnice 471,152 518,576 666,393Robe i Usluge 846,700 987,475 5,965,448Subvencije i Transferi 51,000 51,000 34,251,000Kapitalni Rashodi 900,000 948,740 15,332,255Broj Osoblja 123 126 133

Tabela 2: Procene za SOT-a 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 56,215,096 35,154,590 26,888,641 26,888,641 Plate i Dnevnice 666,393 666,393 666,393 666,393Robe i Usluge 5,965,448 5,265,448 5,265,448 5,265,448Subvencije i Transferi 34,251,000 19,951,000 19,951,000 19,951,000Kapitalni rashodi 15,332,255 9,271,749 1,005,800 1,005,800Broj radnika 133 133 133 133

84


Sa tabele 2, primećuju se smanjenje budžeta za naredne godine. Ovo smanjenje u kategoriji subvencija se desilo pošto Vlada Kosova namerava da smanji subvencionisanje za uvoz električne energije. Takođe, kod javnih preduzeća se predviđa smanjenje budžeta i u kategoriji kapitalnih investicija.

Tabela 3: Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-2014

Ime programaProjekti

2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 15,332,255 9,271,749 1,005,800 1,005,800Departman za Energiju 409,226 518,000 605,800 605,800Departman za Rudnike 554,929 445,000 300,000 300,000jedinica za Politike i Monitorisanje Javnih Preduzeča

14,368,100 8,308,749

100,000 100,000

Sa procenjenih ograničenja kapitalnih troškova su uključeni ovi projekti: Seizmološka Mikrozoniranja; Energetske provere zgrada javnih usluga Revitalizacija linija od 110KV unekoliko opština Kosova. TS 400/110 KV Ferizaj 2 Renoviranje Mostova i Tunela Železničkih Linija Rehabilitacija mreže centralnog grejanja

Tabela 4: Dodatne potrebe za financiranje iznad budžetskih granica 2011-20132012 2013 2014

Ukupno 16,659,466 24,099,857 13,058,471Operativni Rashodi 13,604,124 17,901,909Kapitalni rashodi 3,055,342 6,197,948 13,058,471Br. Radnika 41 41 41

Kod dodatnih zahteva, uključen je zahtev za osnivanje kancelarija opština energije za nadzor i sprovođenje pitanja na lokalnom nivou, “Osnivanje Geološkog Instituta Kosova” i osnivanje “Državnog Muzeja Kristala i Minerala”, koji će biti kao institut u okviru MER. Takođe, dodatni zahtev se tiče i rasta subvencija za uvoz električne energije.

85


MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I RURALNOG RAZVOJA

Misija

Misija Ministarstva Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja (MPŠRR) je stvaranje i sprovođenje poljoprivrednih politika Republike Kosova. U tom pravcu MPŠRR se angažuje na ujednačeni razvoj ekonomije, sredine, društva i kulturne dobrobiti ruralnih zona i Kosova u celini. Takođe, održivi poljoprivredni ruralni razvoj će biti posebni fokus za poboljšavanje kvaliteta života kroz promovisanje intenzivne poljoprivrede i drugih ekonomskih i ruralnih aktivnosti, posebno na diverzikaciji ruralnih aktivnosti.

Sadašnje stanje

Sa ukupne površine Kosova od 1.1 milion ha, 53% je poljoprivredno zemljište, dok 41% su šumsko zemljište. Poljoprivreda je važan ekonomski sektor koji osigurava najveći deo zapošljavanja na posleratnom Kosovu. Poljoprivreda Kosova se karakteriše sa malim farmama, niskom proizvodnjom i nedovoljnom nivoom usluga savetovanja, ali uprkos tome ona doprinosi sa približno 11-12% BDP (bruto domaća proizvodnja) Kosova, zapošljava između 25% do 30% ukupno zaposlenih, pretežno na neformalnom sektoru i sadrži oko 16% ukupne vrednosti izvoza. Oko 60% stanovništva Kosova živi u ruralnim zonama. Sektor poljoprivrede kao takv će odigrati važnu ulogu za pružanje mogućnosti za zapošljavanje i stvaranja prihoda za ljude koji žive u ruralnim zonama. MPŠRR tokom ove dve godine, pružila je važan doprinos za stvaranje jednog okruženja koji je prikladan za ruralni i poljoprivredni razvoj, podržavajući direktno ekonomski razvoj lokaliteta i ruralne zajednice. Među prioritetima na kojima je koncentrisan rad Ministarstva su bila: (i) rekonstrukcija sektora poljoprivrede, uključujući konsolidaciju zemljišta i katastra vinograda; (ii) raspodela grantova i subvencija za poljoprivredne Farme u agro ruralnom sektoru; (iii) rehabilitacija postojećih sistema i izgradnja novih kapaciteta u funkciji povećanja kvaliteta svih poljoprivrednih kultura koje se uzgajaju u našoj zemlji; (iv) podrška za sprovođenje lokalnih strategija razvoja, i drugo. Za sprovođenje ovih prioriteta Vlada Republike Kosova za MPŠRR za 2011 godinu je odobrila jedan budžet od 13,725,746.00 ili oko 17.76% veći u poređenju sa 2010 godinom. U tom pravcu, samo za subvencije i grantove su dodeljena 7.4 mil. € dok u prethodnoj godini one su bila 5,7 mil. €. Rast ovog fonda je omogućila MPŠRR da izradi prikladne šeme podrške za farmere i projekte kojima se cilja rast prihoda farmera, poboljšavanje konkurentne sposobnosti poljoprivrednih i prerađivačkih preduzeća, zamena uvoza sa domaćim proizvodima itd.Ministarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja za povećanje poljoprivredne proizvodnje i poboljšavanje konkurentnosti, u 2010 godini je uključila značajan broj farmera na strukturi podrške kroz grantove i subvencijama za podršku raznih projekata na podizanju novih vinograda, podizanju staklenika za proizvodnju povrća, podršku proizvođača mleka,

86


šeme subvencionisanja za sitnu stoku, za proizvođače žita, šemu grantova za prerađivačka poljoprivredna preduzeća, za podršku Lokalnim Grupama Delovanja itd .Ova podrška je imala pozitivan uticaj na orijentisanje farmera u pravcu povećanja kvaliteta proizvodnje, sprovođenje najboljih praksi proizvodnje prema standardima EU i rast veština za održivo upravljanje farmi. Ova investiranja imaju za cilj da stvaraju jedno prikladno okruženje za razvoj ruralnog sektora na Kosovu i za njenu pripremu za kandidata za članicu EU.

Strateški Ciljevi

Glavni ciljevi na srednjoročnom planu su:

Rast proizvodnje u farmama i konkurentne sposobnosti; Izgradnja tržišta za prikupljanje, očuvanje, klasifikaciju i prodaju; Podrška i promovisanje poljoprivrednih proizvoda za izvoz; Daljnji institucionalni razvoj kao preduslov za podršku i približavanje sa Evropskom

Zajednicom;

Rast proizvodnje u farmama i konkurentne sposobnosti:Rast budžeta će služiti konsolidaciji, održivosti i rastu agrobiznisa. Investiranja će podržati sve karike proizvodnog lanca, da bi završni proizvodi bili konkurentni sa cenama i da ispune kriterije kvaliteta i sigurnosti u skladu sa evropskim standardima. Planirane mere za dostizanje ovog cilja će uključiti:

Podrška kroz direktne isplate, investicionih grantova i kapitalnih investicija; Carinske i poreske olakšice za sektor primarne proizvodnje; Zaštita tržišta od damping uvoza i drugih oblika koji izazivaju deformaciju

konkurentnosti na tržišta; Stvaranje razvojnog fonda, u funkciji subvencionisanja kamata za poljoprivredne

kredite, kao i olakšanje pristupa na finansijskim tržištima; Organizirane kampanje u podršci potrošnje domaćih proizvoda kao i podrška

proizvoda sa većim potencijalom izvoza; Promovisanje ruralnog agro-turizma.

Izgradnja tržišta i magacina za prikupljanje, čuvanje, klasifikaciju i prodajuIzgradnja infrastrukture ruralnih tržišta, sa magacinima hlađenja i podrška poljoprivrednih prerađivačkih preduzeća koje će imati za cilj prikupljanje, klasifikaciju, gradiranje, čišćenje, pravljenje ambalaže, etiketiranje, produženje roka trajanja proizvoda i marketing poljoprivrednih proizvoda, će stvarati povoljno okruženje za domaće proizvode da bi konkurisala na efikasan način robi koja se uvozi.

Opšti cilj podrške ovom lancu će biti poboljšavanje javnog zdravlja, dobrobiti životinja, i održiv poljoprivredno ruralni razvoj kroz poboljšavanje strukture snabdevanja tržišta. Cilja se sprovođenje konkretnih projekata za izgradnju savremenih tržišta na veliko, za stoku i hortikulturu u ruralnim zonama, koje će stvarati prikladno okruženje za sve interesne stranke (proizvođače, prodavce na veliko i malo, kao i potrošače) u lancu snabdevanja. Direktni korisnici su proizvođači i poljoprivredni trgovci, dok potrošači su indirektni korisnici.

87


Podrška i promovisanje poljoprivrednih proizvoda za izvoz Jedan od problema sa kojim se suočavaju farmeri tokom realizacije njihovih poljoprivrednih proizvoda na Kosovu je pristup i prikazivanje na domaćem i međunarodnom tržištu. Jedan od prioriteta MPŠRR je uređenje zakonom promovisanje poljoprivrednih proizvoda i izrada jednog konkretnog plana koji bi direktno pomagao farmerima i poljoprivredno prerađivačkim preduzećima za zaštitu i brendiranje proizvoda na osnovu regionalnih karakteristika. U tom pravcu mere i konkretne povezane sa ovim sektorom uključuju.

Izrada posebnih modela za fiskalne olakšice za preduzeća ili proizvode sa visokim izvoznim potencijalom;

U okviru te jedinice izvoza ćemo izgraditi program za proizvodnju, marketing i proces izvoza na svim poljima;

Program marketinga i aktivnosti promovisanja za svaku opštinu, sa posebnim fokusom na prednosti upoređivanja i regionalnim poljoprivrednim karakteristikama;

Izgradnja autentičnog kosovskog brenda i organiziranje seminara, treninga i sastanaka za izvoznike koji žele da dobiju taj brend.

Daljnji institucionalni razvoj za približavanje sa Evropskom Zajednicom

Imajući u vidu da integracija u EZ je jedan od naših BE top državnih prioriteta, ćemo nastaviti jačanje i podizanje novih struktura unutar sektora, koji će pomoći izradu, izvršenje i nadzor poljoprivrednih politika, koje će se dostići kroz:

Razvoj Autoriteta Upravljanja

Razmatranje mogućnosti za funkcionalizaciju Jedince za Isplate

Komitet za Nadzor

Pružanje savetodavnih usluga za svakog farmera

Jačanje instituta istraživanja

Tabela 1. Istorijski trendovi finanisranja2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 12,337,253 11,656,035 13,725,746Plate i Dnevnice 2,178,458 1,500,795 1,570,925Robe i Usluge 1,775,902 1,878,518 1,757,654Opštinski Rashodi 215,300 127,266 127,962Subvencije i Transferi 1,167,593 5,625,750 7,400,000Kapitalni Rashodi 7,000,000 2,523,706 2,869,205Broj Osoblja 598 315 315

88


Tabela 2. Ocenjene granice rashoda SOR 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 13,725,746 21,050,130

23,550,130 31,550,130

Plate i Dnevnice 1,570,925 1,895,309 1,895,309 1,895,309 Robe i Usluge 1,885,616 2,885,616 3,385,616 3,385,616 Subvencije i Transferi 7,400,000 8,400,000 8,400,000 8,400,000 Kapitalni Rashodi 2,869,205 7,869,205 9,869,205 17,869,205 Broj Osoblja 315 315 315 315

Procenjena ograničenja prikazanih troškova na donjoj tabeli je glavni cilj MPŠRR. Ove granice su određene uzimajući kao osnovu troškove postojećih politika i početnu procenu kapaciteta za finansiranje novih inicijativa na području Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog Razvoja (na primer, daljnji Razvoj Jedinice za Isplate).


Ime Programa Projekti

2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 2,869,205 7,869,205 9,869,205 17,869,205Departman za proizvodnju i zaštitu bilja 2,200,000 4,407,205 5,189,205 10,507,205 Šumski Autoritet Kosova 500,000 700,000 900,000 1,900,000 Poljoprivredni Institut Kosova 169,205 170,000 270,000 870,000 Departman za Privredni Razvoj 2,592,000 3,510,000 4,592,000

U kategoriji kapitalnih investiranja su uključena: Sistem navodnjavanja Izgradnja tržišta i magacina za prikupljanje , čuvanje i klasifikaciju poljoprivrednih

proizvoda Pošumljavanje golih površina.

Tabela 4: Dodatne potrebe za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 22,816,533 27,514,838 35,077,738Operativni Rashodi 21,755,738 27,514,838 35,077,738Kapitalni rashodi 1,060,795Broj Osoblja 67 76 96

Na tabeli 4, dodatne potrebe je uključena i potreba za rast broja zaposlenih u Jedinici Isplata, koja se prati i sa operativnim troškovima, kao što su: roba i usluge, plate i dnevnice. Dodatni zahtevi za kategoriju operativnih troškova pretežno je za subvencije. MPŠRR neka od dodatnih zahteva može da realizira kroz donacije, JPP i zajedničkih finansiranja.

89


MINISTARSTVO ZA TRGOVINU I INDUSTRIJE

Misija

Misija Ministarstva Trgovine i Industrije je stvaranje sistematskih uslova za trgovinu, industriju, stvaranje politika rada i sprovođenje zakonodavstva za nadzor tržišta i podršku ispravne konkurentnosti, izrada programa i zakonodavstva za podršku industrijskih preduzeća, trgovinskih, turističkih, za podršku standarda kvaliteta, sertifikaciju i akreditiranje, kao i stvaranje razvojnih politika privatnog sektora kroz podršku investicija na Kosovu, obezbedeći informacije i pomoć na osiguranju dokumenata (dozvole, ovlašćenja) potrebnih za domaće i strane investitore kao i objavljivanje podataka o stranim investicijama na Kosovu, znak preporuka za pitanje privatizacije, administriranje registra registriranja biznisa.

Sadašnje stanje

Uprkos postojanju zakonodavstva koje je relativno stimulativna i angažiranjima institucija Kosova za promenu ovog teškog stanja, Kosovo još uvek ostaje daleko od ekonomskog rasta koji je poželjan i od prednosti koje dovode stane investicije. U tržišnim ekonomijama, privatni sektor je dinamičan sektor zbog energije preduzetnika i interesa investitora, koji pomažu povećanju zaposlenosti i poboljšanje produktivnosti. Danas je privatni sektor na Kosovu, kao i u mnogim zemljama u tranziciji, pa čak i razvijenih zemalja je glavni izvor generisanja novih radnih mjesta i povećanja nacionalnog dohodka. Privatni sektor je potvrđen kao snaga rasta i transformacije u tržišnoj ekonomiji, kao i u zemljama regiona.Ekonomija Kosova prolazi kroz fazu mnogo dimenzijske društvene tranzicije, ekonomske, imovinski, itd, kod kojih razvoj privatnog sektora igra ključnu ulogu u rešavanju ovih složenih tranzicionih procesa, kao i za oporavak i ekonomski razvoj.

Strateški ciljevi

Strateški ciljevi MTI se orijentišu na smanjenju siromaštva kroz opšti i održiv ekonomski razvoj zemlje, i to kroz:

1. Promovisanje kulture preduzetništva,2. Izgradnja institucionalnih kapaciteta,3. Stvaranje i poboljšavanje pravne i fizičke infrastrukture za podršku privatnog

sektora,4. Izgradnja infrastrukture kvaliteta5. Podrška turističkih kapaciteta kao i promovisanje turističke ponude Kosova,

a) Promovisanje kulture preduzetništva– predstavlja jedan od najvećih izazova lokalnih institucija. Potpuna prilagođenja ponašanja i mentaliteta naših preduzetnika sa temeljnim zakonima koji određuju ekonomiju orijentisanu na slobodnom tržištu gde je ponuda i potražnja osnova na kojoj će se staviti zdrav temelji za ubrzani ekonomski razvoj, otvaranje novih pozicija zapošljavanja i smanjenje siromaštva. Ministarstvo Trgovine i Industrije, u

90


okviru svojih aktivnosti se zalaže za pomoć biznisima kroz ove aktivnosti: Šema Treniranja i Savetovanja Voucher, program ;Poslovni Interšip - komponenta za učenike i studente, Internacionalizacija Kosovskih MSP kroz evropski akt Malih Biznisa i Evropskog Centra Jugo Istočne Evrope za preduzetništva, Nedelja MSP, Žene u biznisu itd.

b) Izgradnja kapaciteta ocenjivanja skladnosti proizvoda izgradnje i industrije, razvoj kvaliteta izgradnje i kvaliteta proizvoda izgradnje kroz institucionalizaciju jedne strukture za obavljanje istraživačkih, naučnih, aplikativnih, razvojnih, studijskih i delatnosti projektiranja na polju izgradnje. Studiranje i realizacija ciljeva na polju tehničkih pravila proizvoda izgradnje o i obavljanje naučnih i tehnoloških delovanja za ekspertize, dok kvalifikacija, ocenjivanja skladnosti i kontrola za proizvode izgradnje koji se nadovezuju sa osiguranjem života.

c) Izgradnja Fizičke Infrastrukture Malih i Srednjih Preduzeća na Kosovu, odnosno razvoj privatnog sektora kroz razvoj radnog okruženja, kao što su Industrijske Zone, Poslovni Parkovi i Inkubatori Biznisa. Kroz ovu aktivnost se cilja povećanje konkurentnosti domaćih proizvođača, privući strane investitore i podsticanje preduzetništva i direktno stvaranje novih radnih mesta.

d) Podizanje infrastrukture kvaliteta kroz osnivanje laboratorija i sistema akreditiranja i sertifikacije. Takođe, ne manje važno je zaštita života i zdravlja ljudi i životinja, zaštita okoline, imovine i zaštita potrošača generalno.

e) Podrška turističkih kapaciteta i promovisanje turističke ponude Kosova; kroz ovu aktivnost se cilja proširenje kapaciteta turizma na Kosovu i promovisanje turističke ponude Kosova. Ovime se cilja da se poidžu lokalni kapaciteti da bi međunarodna i domaća turistička klijentela imali mogućnost biranja turističkog resursa, koje nudi Kosovo. Aktivnost ima za cilj šire informisanje o postojećim turističkim proizvodima i turističkim uslugama Kosova, povećanje domaćih i stranih posetitelja, povećanje prihoda od turističkog prometa i otvaranje novih radnih mesta.

Tabela 1: Istorijski trendovi finansiranja

2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 9,220,856 9,771,460 7,248,042Plate i Dnevnice 652,260 771,129 955,955 Robe i Usluge 1,268,180 2,230,757 949,299 Subvencije i Transferi 400,000 Kapitalni Rashodi 7,300,416 6,369,574 5,342,788 Broj Osoblja 176 192 192

91


Tabela 2 : Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 7,248,042 6,805,254 7,805,254 8,805,254 Plate i Dnevnice 955,955 955,955 955,955 955,955Robe i Usluge 949,299 949,299 949,299 949,299Subvencije i Transferi - - - - Kapitalni Rashodi 5,342,788 4,900,000 5,900,000 6,900,000 Broj Osoblja 192 192 192 192

Unutar poslovnih troškova su uključeni osim pokrivanja uobičajenih aktivnosti i nekoliko projekata koji imaju direktan uticaj na razvoj privatnog sektora, promovisanje turizma, promovisanje stranih investicija itd.



2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 5,342,788 4,900,000 5,900,000 6,900,000Departman Industrije 543,413 343,587 500,000 500,000

Departman Izgradnje 495,000 500,000 440,000 300,000 Departman Trgovine 2,435,000 - - - Departman Metrologije 300,000 106,413 - -

Agencija za Podršku MVP -a 1,369,

375 3,900,0

00 4,900

,000 6,100,000

Agencija za Registraciju Biznesa 2

0,000 - - -

Departman Turizma 150,590 - - -

Agencija za Promociju Investicija 29,4

10 50,000 60,

000

Prioritetni kapitalni projekti Ministarstva Trgovine i Industrije za 2012 godinu su:

Industrijske Zone, Izgradnja industrijskih kapaciteta i fizičke infrastrukture, Izgradnja Laboratorije Građevinarstva , Snabdevanje Laboratorija Građevinarstva sa opremom Snabdevanje Laboratorija Industrije sa opremom

Tabela 4: Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 9,329,520 12,821,695 16,659,060 Operativni Rashodi 5,718,520 8,366,695 10,904,060Kapitalni rashodi 3,611,000 4,455,000 5,755,000 Broj radnika 27

Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja se tiču fizičke infrastrukture i podržava promovisanje ekonomskih aktivnosti.

92


MINISTARSTVO SREDINE I PROSTORNOG PLANIRANJA

Misija

MSPP, ima misiju zaštitu okoline, vode, regulaciju i razvoja prostornog planiranja, stanovanja i graditeljstva, katastar i eksproprijaciju na nacionalnom nivou. Realizacija misije će se postići kroz razvoj i sprovođenje politika, strategija, programa i projekata, kao i sprovođenje drugih aktivnosti u pogledu održivog razvoja.Podrška misije za održiv razvoj ima za cilj poboljšavanje kvalitete života za građane Kosova, i generacije koje dolaze. Sprovođenje ove politike razvoja će se obaviti kroz integraciju strategije zaštite okoline i sektorske strategije kroz praćenje, informisanje i izveštavanje o okolini. Sve to će omogućiti integrisano i održivo administriranje okoline, prostorno planiranje, katastar, kao mehanizam za koordinaciju i usklađivanje aktivnosti različitih sektora u prostornom planu.

Sadašnje stanje:

Kvalitet okoline na Kosovu je daleko od ekoloških standarda Evropske Zajednice. Postoje ozbiljni problemi vezani za kvalitet vode, upravljanje otpadom, zagađivanju vazduha , zagađivanju zemljišta i gubitak biološke raznolikosti, loše upravljanje industrijskog otpada i neodrživa eksploatacija prirodnih resursa. Osim toga, tretiranje i odlaganje otpadaka je vrlo važno pitanje. Zagađenje vazduha je važno pitanje koje je prisutno naročito u velikim gradovima i industrijskim područjima. Drugi problemi o okolini prouzrokovane su od neplaniranih razvoja, nedostatak prostornih planova, uključujući i urbanističke planove, nedostatak topografskih mapa. Započeto je sa instaliranjem opreme za praćenje kvaliteta vazduha, postrojenja za sterilizaciju otpadaka, rehabilitacija nekoliko deponija kao i uređenje i čišćenje nekih reka.

Ciljevi Sredine i Prostornog Planiranja

Prevencija, smanjenje zagađenja sredine, voda i integrisani pristup kod kontrole zagađenja;

Održiva upotreba prirodne imovine i zaštita biološke raznolikosti i prirodnog nasledstva;

Jačanje prostornog planiranja; Jačanje i Izgradnja katastra; Planiranje i sprovođenje projekata sa posebnom važnošću

Cilj 1: Prevencije, smanjenje zagađivanja okoline i integrisani pristup na kontroli zagađenja, će se dostići kroz:

Izgradnju integrisanog sistema nadzora kvaliteta vazduha; Izgradnja objekata za sterilizaciju infektivnog otpada, za pročišćavanje

otpadnih voda i izgradnja skladišta za opasni otpad;

Poboljšavanje i proširenje infrastrukture za prikupljanje otpada;

Čišćenje reka, izgradnja kanalizacione mreže;

93


Izgradnja mreže vodovoda;Cilj 2: Održiva upotreba prirodnih resursa i zaštite biološke raznolikosti i prirodne baštine će se postići kroz:

Strategija vode Kosova; Studija izvodljivosti za vađenje šljunka u rekama Kosova; Izrada elaborata za definisanje zaštićenih područja vode za piće, Unapređenje sistema nadgledanja površinskih voda, Istraživanja podzemnih voda, Inventarizacija flore i faune staništa. Izrada i sprovođenje prostornog plana upravljanja nacionalnog parka planina Šar

Cilj 3- Jačanje prostornog planiranja na Kosovu će se postići kroz: Uređenje neformalnih naselja (pilot projekat); Razvoj tehničkih građevinski propisa u skladu sa standardima EZ u području

izgradnje i planiranja; Izgradnja objekata za neprofitne stambene kirije; Organizacija stručnih ispita, licenciranje inženjera i arhitekata u građevinarstvu,

stanovanju i planiranju;

Cilj 4: Planiranje i projektiranje projekata od posebne važnosti i prema odlukama Vlade, će se postići kroz ove projekte:

Projekat Hade, Projekat Kompleksa “Adem Jašari”, Projekat Memorijal Rečaka, Projekat preseljenja stanovnika sela Brod

Tabela : Istorijski trendovi finansiranja 2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 12,253,699 11,682,934 8,635,217 Plate i Dnevnice 761,744 1,033,562 1,410,573 Robe i Usluge 1,291,955 1,218,556 1,323,238Subvencije i Transferi - 20,000 - Kapitalni Rashodi 10,200,000 9,410,816 5,901,406Broj Osoblja 239 288 295

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 8,635,217 8,314,634 8,871,270 11,871,270 Plate i Dnevnice 1,410,573 1,410,573 1,410,573 1,410,573 Robe i Usluge 1,323,238 1,324,061 1,460,697 1,460,697 Subvencije i Transferi - Kapitalni rashodi 5,901,406 5,580,000 6,000,000 9,000,000Broj radnika 295 295 295 295

94


U okviru operativnih troškova su uključeni osim za pokrivanje uobičajenih zajedničkih aktivnosti se tiče i pokrivanje troškova kirije i hrane za raseljene stanovnike sela Hade.

Tabela : Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-2014


2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 5,901,406 5,580,000 6,000,000 9,000,000Sredina 720,000 970,000 560,000 1,060,000Prostorno Planiranje 1,961,406 2,500,000 750,000 1,250,000Vodeni Izvori 1,620,000 1,420,000 2,160,000 3,660,000Selo Hade 400,000 400,000 2,030,000 2,030,000Kosovska Agencija za Zaštitu Sredine 50,000 50,000 300,000 300,000 Departman Stanovanja 0 240,000 200,000 700,000 Kadastarska Agencija 1,150,000 - - -

Prioritetni Projekti MSPP za 2012 godinu

Izgradnja objekta za privremeno skladištenje opasnog otpada, Stvaranje mreže za nadzor kvaliteta vazduha na Kosovu, Izgradnja postrojenja za sterilizaciju infektivnog otpada, Memorijal ''Adem Jašari '' Prekaze, Kompleks Groblja, Rečak.

Tabela : Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 5,270,407 6,263,321 4,034,321 Operativni Rashodi 280,407 143,321 174,321 Kapitalni rashodi 4,990,000 6,120,000 3,860,000Broj radnika 4

Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja se tiče povećanju broja radnika i projekata za uređenje fizičke infrastrukture koja se tiče okruženja. Ovi zahtevi treba razmatrati da se finansiraju sa finansija van budžeta.

95


KOSOVSKA AGENCIJA ZA PRIVATIZACIJU

Misija

Da se privatizuju i likvidiraju na odgovarajući način sva Javna Preduzeća. Sprovođenje programa privatizacije na transparentan i efikasan način, nastavljajući privatizaciju kroz dve metode prodaje: spin off i prodaja putem likvidacije. Pravovremeni pregled važećih tužbi od Kreditora i Vlasnika u vezi sa Preduzećima ili Imovinom, prihodi koji proizilaze iz administriranja, prodaje, prenosa ili likvidacije takvih preduzeća, kao i / ili takve imovine; cilj za koja sredstva će se održati u fondove poverenja; prenos sredstava koje ostaju kod Vlade Kosova.

Sadašnja situacija

Tokom 2011 godine planira se da se nastavi sa zaključenjem slučajeva likvidacije i raspodeli sredstava za kreditore, zaposlene i vlasnike. Stvaranje i prodaja 65 Novih Preduzeća je planirano, gde će se uključiti Nova Preduzeća koja su stvorena kako bi se omogućila prodaja imovine koja se ponovo tenderira sa specijalnim spin off koje su otkazale od strane KAP.

Uključivaće se privatizacija sedam novih Preduzeća iz opštine Đakovica, koje tvrde da su transformisane u deoničarsko društvo. KPA će takođe biti usmerena na moguće privatizacije velikih Preduzeća koja imaju značajan uticaj na ekonomski razvoj i koji se nadamo da će privući strane investicije: Brezovica, Trepča itd.Radiće se na zatvaranju likvidacije za 52 slučajeva likvidacije i razmatranje svih žalbi i raspodela sredstava kreditorima. Da bi to postigli, AKP će početi sa pet Prodaja imovine putem Likvidacije. Nadalje, Regionalne Kancelarije KPA će tražiti odobrenje od Upravnog Odbora za početak 35 novih dodatnih likvidacija. Što se tiče aktivnosti Korporativnog Upravljanja su 8 Javna Preduzeća pod Direktnim Administriranjem (DA). Međutim, ovaj broj se može povećati u zavisnosti od preporuka regionalnih kancelarija. Razmatrana su ovi slučajevi i identifikovani su relevantne imovine koje imaju mogućnost da se privatiziraju ili biti podvrgnuti delomičnoj privatizaciji tokom 2011 godine.

Organizaciona strategija

Glavne strategije KAP će biti:

Proces privatizacije Javnih Preduzeća, nakon savetovanja sa predstavnicima dotičnih opština;

Likvidacija Javnih Preduzeća u saradnji sa nezavisnim Komisijama likvidacije određene od strane Kosovske Agencije za Privatizaciju;

Rešavanje bilo kakvih tužbi osporavana putem Komisije Razmatranja, te finalizacija bilo kakvog predmeta od strane Specijalnog Veća Vrhovnog Suda.

Javna Preduzeća predložena za privatizaciju su pažljivo odabrani na osnovu:

96


Preduzeća sa atraktivnom imovinom za koje investitori izražavaju interesovanje

Indikacije od strane menadžmenta Javnih Preduzeća i radne snage, gde je potrebna privatizacija

Performansa u slučajevima gde Javna Preduzeća imaju stabilan rad, jasno dokumentiranu imovinu i spremnu radnu snagu

Javna preduzeća sa razumnim komercijalnim prospektom i imovina koja se procenjuje da imaju veću vrednost kao trajno pitanje privatizacije nego od prodaju imovine na likvidaciji.

Tabela 1: Istorijski trendovi finanisranja

2009Revidiran

2010Revidiran

2011Odobreno

Ukupno 12,159,141 9,229,573 9,028,747Plate i Dnevnice 184,500 197,774 805,937Robe i Usluge 3,919,510 3,612,542 2,742,507Subvencije i Transferi 4,805,131 3,182,870 3,182,870Kapitalni Projekti 3,250,000 2,236,387 2,297,433Broj Osoblja plačenih od CBK 17 21 279Broj Osoblja plačenih od donatora 250 258

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 9,028,747 10,175,817 10,175,817 11,175,817Plate i Dnevnice 805,937 1,505,937 1,505,937 1,505,937Robe i Usluge 2,742,507 2,987,010 2,987,010 2,987,010 Subvencije i Transferi 3,182,870 3,182,870 3,182,870 3,182,870Kapitalni rashodi 2,297,433 2,500,000 2,500,000 3,500,000Broj radnika 279 279 279 279

U okviru operativnih troškova su uključeni osim za pokrivanje zajedničkih aktivnosti u procesu privatizacije javnih preduzeća, takođe i subvencionisanje radnika Trepča za plate i Stipendije.



2011Procene

2012Procene

2013Procene

2014Ukupno 2,297,433 2,500,000 2,500,000 3,500,000Administracija KAP 150,000 150,000 150,000 150,000Likvidacija 20,000 20,000 20,000 20,000Trepča 2,127,433 2,330,000 2,330,000 3,330,000

Prioritetni Kapitalni Projekti KAP za 2012 godinu

Otvaranje radilišta u Melenici Rudnik Trepča Staritrg, Ponovno osposobljavanje radilišta na horizontima IX i VIII, Instaliranje opreme za filtriranje i opreme za poboljšavanje tehnologije i uslova rada -

Fabrika za konzervaciju otpadaka Akumulatora Zvečan.

97


Tabela 4: Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 4,858,656 6,978,656 1,638,790 Operativni Rashodi 1,386,223 1,436,223 1,456,223Kapitalni rashodi 3,472,433 5,542,433 182,567

Dodatne potrebe za finansiranje iznad ograničenja budžeta se tiču projekata rudnika. Ovi dodatni zahtevi mogu da zahtevaju van budžetska finansiranja.

98


SEKTOR ZA OBRAZOVANJE I KULTURU

Misija

Kosovo – društvo utemeljeno na znanju i konkurentne sposobnosti, integrisana u evropske trendove, sa jednakim mogućnostima za napredovanje svakog pojedinca, da se pripreme i doprinose održivom društvenom, ekonomskom, kulturnom i političkom razvoju zemlje.

Kosovo demokratsko društvo koje nudi jednake mogućnosti za lični razvoj svih građana, gde se pristup na dobijanju znanja, znanstvenih istraživanja i sticanja veština, su u funkciji ubrzanog razvoja našeg društva i konkurentnosti unutar i van Kosova.

Sadašnje stanje

Finansijska sredstava za 2011 godinu su 64,16 miliona €, ili 06:04% za ovaj sektor. Ministarstva koje čine sektor obrazovanja su: Ministarstvo Obrazovanja, Nauke, Umetnosti i Tehnologije; Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta, Univerzitet Prištine, Akademija Nauke i Umetnosti Kosova; Savet Kosova za kulturnu baštinu.

Tokom kalendarske godine 2010 i 2011 nastavlja se sa reformom svih obrazovnih nivoa. sprovođene su mere koje su predviđene u Pred Univerzitetske Strategije i Visokog obrazovanja. Započet je proces licenciranja nastavnika. Uloženo je u izgradnju, proširenju i renoviranje školskog prostora, distribuiranje besplatnih knjiga za razrede 1-9, izrađeni su i objavljeni novi školski udžbenici, započeto je konkretnije sa instalacijom kabineta kompjutera po školama, neprekidna naučna istraživanja u ANUK i završetak pravne infrastrukture potrebne za ovaj sektor.

Razvoj inter kulturnog dijaloga o reciprocitetu i integraciji u regionalnim planovima, evropske i šire, a posebno promovisanje kulturnog identiteta Kosova u međunarodnoj areni, internacionalizacija sporta da se prilagodi uslovima i kriterijumima koje zahteva Međunarodne federacije i su u Međunarodne Institucije 9 raznih sportskih federacija.

Uloženo je u zaštiti kulturne baštine. Opšta kretanja su procene i objavljivanje kulturne baštine pod trajnom zaštitom uključujući arheološke baštine, arhitektonsku, pokretnu, duhovnu i kulturne krajolike.

99


6%

94%


Sektor za Obrazovanje i Kulturu Total

Strateški ciljevi sektora su:

Održivo vezivanje obrazovanja i kulture sa ekonomskim i socijalnim kretanjima, gde će se aktualizirati važnost kvalifikacija u području profesionalnog obrazovanja i visokog obrazovanja za potrebe ekonomije tržišta rada.

Pregled i modernizacija postojećih zakona za ovaj sektor i usklađivanje sa politikama EZ sa relevantnim zakonima.

Pregled i razvoj okvira planova i programa na Kosovu, razvoj kapaciteta na centralni i lokalni nivo i koordinacija sa donatorima, nastavak procesa licenciranja za nastavnike.

Briga i uvažavanje vrednosti kulturne baštine, poboljšanja kvaliteta ove prirode, podršku, lobiranje i internacionalizacija sporta i kulture. Sprovođenje Strategije i Akcionog Plana za Omladinu 2010-2012. Promovisanje kulturne baštine.

Sažetak procena na nivou sektora 2011 2012 2013 2014Ukupno 64,161,398 65,771,717 69,228,420 87,934,413 Plate i Dnevnice 17,168,012 18,061,588 18,420,330 20,083,285Robe i Usluge 11,443,134 12,772,397 13,601,721 14,443,069Subvencije i Transferi 4,444,270 5,092,028 5,606,369 6,885,441Kapitalni Rashodi 31,105,982 29,845,704 31,600,000 46,522,618Broj Osoblja 3,847 3,847 3,847 3,980

100


Saćetak kapitalnih projekta na nivou Budžetskih Organizacija

2011 2012 2013 2014Ukupno 31,105,982 29,845,704 31,600,000 38,522,618MONT 23,138,075 21,955,411 23,100,000 25,370,000MKOS 6,726,424 6,590,293 6,900,000 11,623,262UP 1,241,482 1,300,000 1,600,000 1,529,356KANU - - - -KSKB - - - 1,060,000

Dodatni zahtevi za finaciranje iznad Procenjena ograničenja 2012 2013 2014

Ukupno 18,023,041 18,600,603 28,076,828 Operativni Rashodi 4,915,471 6,606,828 9,596,947 Kapitalni rashodi 13,107,570 11,993,775 18,479,881 Broj Osoblja 232 262 293

Dodatni zahtevi pretežno se tiču dodatne infrastrukture ovog sektora, tehnička pomoć i ostala potrebna oprema za razvoj ovog sektora. Nalaženje drugog finansiranja van budžeta je jedan izazov kojima će se baviti ovaj sektor i sa finansiranja od donatora, JPP i drugim oblicima finansiranja su neophodne za ovaj sektor.

101


MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE

Misija

Ministarstvo Obrazovanja Nauke i Tehnologije (MONT) ima za misiju razvoj jednog efektivnog obrazovnog sistema, koji će doprineti rastu dobrobiti društva, pružajući obrazovanje i istovetne uslove za sve građane kao i visok kvalitet na polju naučnih istraživanja i inovacija u skladu sa savremenim standardima.

Sadašnje stanje

Tokom 2010 i 2011 godine nastavlja se sa reformom na svim nivoima obrazovanja i osposobljavanja, izrađen je Strateški plan Obrazovanja za godine 2011-2016. U skladu sa strateškim planom je dizajnirana politika kao i stvoreni su mehanizmi za povećanje kvalitete nadzora u obrazovanju na svim nivoima na celom Kosovu.Uloženo je u infrastrukturu škole, odnosno školskoj infrastrukturi dodani su 204,530 kvadratnih metara ili 76 školskih zgrada. To je uticalo da školski prostor po učeniku da raste i u tom pogledu su poboljšani uslovi u smislu podučavanja i učenja, profesionalnog razvoja nastavnike programom ECDL, unapređenje kvalifikacija nastavnika u saradnji sa Fakultetom za Obrazovanje, održana obuka nastavnika za pristup školama promovisanja zdravlja.

Nekoliko realiziranih projekata:

Uspostavljanje mehanizama za osiguravanje i upravljanje izvora financijskih sredstava za razvoj sveobuhvatne infrastrukture i funkcionalne na svim nivoima obrazovanja, jačanje kapaciteta za naučna istraživanja, promovisanje potrebe za stručno obrazovanje, učenje tokom celog života,

Delovanje Centra za Međunarodnu Saradnju u Visokom Obrazovanju, Nauci i Tehnologiji i Centra za Inovacije i Transfer Tehnologije,

Raspodela besplatnih knjiga za razrede 1-9, Izrada i objavljivanje novih udžbenika, Licenciranje i akreditiranje privatnih provajdera visokog obrazovanja, Pregled nastavnih programa i nastavnog okvira, Uspostava 2 profesionalnih škola obrazovanja, odnosno škola izvršnosti, Unapređenje infrastrukture za manjine na području ljudskih prava.

Srednjoročni strateški ciljevi su:

Dostizanje sveobuhvatnosti, jednakosti, kvaliteta i raznolikosti u obrazovanju, Sprovođenje autonomije, osiguranje kvaliteta i stvaranje raznolikosti u obrazovanju, Univerzitetskom i ne univerzitetskom, Transformacija visokih institucija obrazovanja u istraživačkim i znanstvenim

institucijama i njihove međuodnose sa ekonomijom i društvom,

Obrazovanje tokom celog života i razvoj ljudskih potencijala.

102


Prvi cilj - Dostizanje sveobuhvatnosti, jednakosti, kvaliteta i raznolikosti u obrazovanju, će se postići kroz ove programe i aktivnosti:

Izgradnja i uređenje školskih objekata kao i pružanje kontingenta besplatnih udžbenika za nivo pred univerzitetskog obrazovanja,

Profesionalni razvoj - osposobljavanje nastavnika u cilju povećanja kvalitete nastave, osposobljavanje i prekvalifikacija za nastavnike,

Osnivanje i stavljanje u funkciji državnih veća i institucija, završetak obrazovnih sistema, državne procene (procena za 5 razred, 9 razred i Matura),

Uspostavljanje i jačanje profesionalnih sredstava, pregled nastavnog plana i programa pred univerzitetskog obrazovanja, kao i podrška za učenike sa posebnim potrebama,

Dopunska nastava na materinskom jeziku u dijaspori, ponuda novih programa integracije za decu koja se vraćaju iz inostranstva,

Razvoj baze podataka za školsku infrastrukturu, školske mape, osnivanje kompjuterskih centara i upravljanje informacijama,

Razvoj politika za osiguranje kvalitete, certifikacija, ocenjivanje, standarde i kvalifikacija unutar komisija saveta za APP, i usklađivanje nivoa kvalifikacija KKK sa nivoom obrazovanja ISCED,

Drugi cilj - Sprovođenje autonomije, osiguranje kvaliteta i stvaranje raznolikosti u obrazovanju, Univerzitetskom i ne univerzitetskom, se dostiže kroz ove programe i aktivnosti:

Osiguravanje većeg uključivanja nove generacije u visokom obrazovanju u skladu sa zahtevima na tržištu rada.

Povećan broj institucija visokog obrazovanja, povećanje sredstava za stipendije studentima, za nastavnike i smanjenje troškova za studente.

Unutrašnja i spoljna procena (akreditacije IAL); Osiguranje i pregled pravnog okvira u visokom obrazovanju.

Treći cilj - Transformacija visokih institucija obrazovanja u istraživačkim i znanstvenim institucijama i njihove međuodnose sa ekonomijom i društvom kao i njihovo povezivanje sa ekonomijom i društvom, se dostiže kroz ove programe i aktivnosti:

Podrška projekata istraživanja i razvoja sa međunarodnim učešćem, Podizanje institucionalne infrastrukture za naučni rad, inovacije i transfer tehnologije, Osnivanje jedinice naučnih istraživanja, instituta i centara za istraživanja u

prioritetnim područjima, Podrška aktivnostima Državnog Saveta Nauke, Osnivanje fonda za naučna istraživanja, sprovođenje nacionalnog programa za nauku.

Četvrti cilj - Obrazovanje tokom celog života i razvoj ljudskih potencijala, će se dostići kroz ove programe i aktivnosti:

Osposobljavanje mladog priraštaja i povećanja mogućnosti na tržištu rada i uslova za napredovanje u karijeri;

103


Učenje tokom celog života.

Tabela1. Istorijski trendovi finanisranja 2009 2010 2011

Ukupno 45,108,476 43,197,951 34,817,820Plate i Dnevnice 3,058,359 3,614,379 4,835,803Robe i Usluge 3,358,463 7,372,609 5,638,464Subvencije i Transferi 53,000 1,694,930 1,205,478Kapitalni rashodi 45,794,549 26,714,997 23,138,075Broj Osoblja 995 1090 1090

Operativni rashodi u iduće tri godine predviđaju se da imaju blagi rast na osnovu kretanja u obrazovanju, podizanje efikasnosti i maksimalnog iskorišćenja resursi uzimajući u obzir prioritete Vlade Republike Kosova.

Tabela 2. Sažetak procena na nivou budžetskih organizacija 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 34,817,820 35,586,356 37,851,749 43,274,869 Plate i Dnevnice 4,835,803 5,137,803 5,137,803 5,290,923 Robe i Usluge 5,638,464 7,287,664 8,348,468 8,348,468 Subvencije i Transferi 1,205,478 1,205,478 1,265,478 1,265,478 Kapitalni Rashodi 23,138,075 21,955,411 23,100,000 28,370,000 Broj Osoblja 1090 1090 1090 1090

Predviđena ulaganja za obrazovanje su planirane u skladu sa strateškim planom Ministarstva Obrazovanja 2011 - 2016, za sve nivoe obrazovanja. To su ulaganja za postojeće politike, kojima MONT ima za cilj poboljšavanje obrazovne infrastrukture i izgradnju kapaciteta za sledeće godine.

104


Tabela 3. Kapitalni rashodi za 2012-2014 godinuCentralna Administracija 2011 2012 2013 2014Ukupno 23,138,074 21,955,411 23,100,000 28,370,000Izgradnja i renoviranje školskih zgrada za osnovno obrazovanje 6,860,222 8,473,411 7,076,000 8,050,000Izgradnja i renoviranje školskih zgrada za srednje obrazovanje 8,677,408 7,335,000 8,080,300 6,220,000Izgradnja nove infrastrukture i renoviranje postoječih zgrada 485,822 667,000 - 3,800,000Kupovina knjiga za 1 do 9 razreda i školskog inventara 4,686,780 2,450,000 2,800,000 6,000,000Projekti za Više Obrazovanje 1,335,248 1,250,000 501,046 800,000

Informativna Tehnologija za preduniverzitarno Obrazovanje 168,468 200,000 200,000 -Izgradnja nove infrastrukture i renoviranje postoječih zgrada za Univerzitet Prizrena 500,000 1,000,000 1,000,000 1,000,000Ostali Projekti 424,126 580,000 3,442,654 2,500,000

Kapitalni projekti za ovaj period su u skladu sa strateškim Planom MONT 2011-2016.

Tabela 4. Dodatni zahtevi za finaciranje iznag procenjenih budžetskih granica 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 14,498,042 11,498,042 14,398,042 Operativni Rashodi 2,911,042 2,998,042 2,911,042Kapitalni rashodi 11,500,000 8,500,000 11,400,000Broj Osoblja 89 89 89

Dodatni zahtevi se odnose na povećanje broja radnika i širenje fizičke infrastrukture kao i kapaciteta istraživanja i druge opreme koja je važna za ovo Ministarstvo. Kako bi zadovoljili te dodatne zahteve ostaje da MONT pregleda mogućnosti finansiranja kroz donatorska sredstva izvan budžeta, JPP, i drugih oblika finansiranja. Jedan deo finansijskih sredstava MONT će obaviti sa sopstvenih prihoda koji su deo Memoranduma o Razumevanju.

Procena Samostalnih Prioda 2011 – 2014 2011 2012 2013 2014

Ukupno 2,982,607 2,982,607 2,982,607 2,982,607

105


MINISTARSTVO ZA KULTURU, OMLADINU I SPORTA

Misija

Ministarstvo Kulture, Omladine i Sporta stvara pogodan ambijent za promovisanje i jačanje vrednosti kulture, omladine i sporta na nacionalnom i međunarodnom nivou, i istovremeno promoviše individualne kreativnosti i kulturne raznolikosti u kontekstu evropskih integracionih procesa jednog slobodnog i demokratskog društva.

Sadašnje stanje

Tokom 2010 i 2011 godine pridodana je povećana pažnja budžetskoj podršci u razvoju neophodne infrastrukture kulture, kulturnih aktivnosti i stvaranje odgovarajućih prostorneh uslova, tehničke i profesionalne prema evropskim standardima za razvoj nacionalne kulture na Kosovu. Takođe, aktivnosti preduzete za važnu internacionalizaciju sporta i kulture, koja istovremeno predstavlja Kosovo na međunarodnoj sceni.Uloženo je u razvoj programa za promovisanje umetničkih i kulturnih vrednosti, uključujući i druge manjinske zajednice, nastavak radova kulturne infrastrukture i očuvanju i zaštiti kulturne baštine. Prošle godine, MKOS je uspeo staviti na platnom spisku radnike koji ranije nisu prilagodili svoj status stalnog zaposlenja. Takođe u nedostatku dovoljnog budžeta i nekoliko aktivnosti i infrastrukturnih objekata se očekuje da će biti realizirani tokom narednog srednjoročnog razdoblja.

Strateški ciljevi

Podrška i lobiranje za internacionalizaciju sporta, izgradnja sportske infrastrukture; Briga i procena vrednosti kulturne baštine, arheoloških iskopavanja i istraživanja,

zakonodavstvo za očuvanje baštine prema savremenim standardima u skladu sa Evropskom Unijom;

Infrastruktura za razvoj kosovske kulture; Kosovski Plan Delovanja za Omladinu; Pravna Infrastruktura.

Prvi cilj: Podrška i lobiranje za internacionalizaciju sporta, za učešće sportista na međunarodnoj sceni, što se ostvaruje kroz:

Podrška licenciranih federacija u lobiranju za nova međunarodna priznavanja; Materijalna podrška federacija za sportske reprezentacije i organiziranje

međunarodnih natjecanja. Subvencioniranje sportske aktivnosti na osnovu programskih politika; Podrška sportskim klubovima i udruženjima u organiziranju različitih sportskih

aktivnosti; Podrška sportske aktivnosti za nacionalne manjine i osobe sa ograničenim

sposobnostima. Funkcionalnost Anti-doping sektora u centru sportske medicine, Druga obučavanja u profilizaciji licenciranih sportskih lekara i sporazuma sa

Ministarstvom Zdravstva. Nastavak radova u sportskim dvoranama, za međunarodne utakmice.

106


Drugi cilj: Očuvanje, zaštita i promovisanje kulturne baštine kao i briga i procena vrednosti kulturne baštine vrednosti.

Ostvarenje ciljeva se postiže u saradnji svih partnera:

Očuvanje i zaštita kulturne baštine; Integrisano konzerviranje; Preventivne mere za očuvanje kulturne baštine u opasnosti; Socio-ekonomski razvoj kroz kulturnu i prirodnu baštinu; Bolja organizacija kulturnog nasledstva na Kosovu i institucionalne reforme; Izrada i sprovođenje politike i zakonodavstva za očuvanje kulturne baštine, u skladu sa

savremenim standardima u potpunom skladu sa direktivama EU.

Treći cilj; Infrastruktura za razvoj kulture, ostvaruje se kroz ove aktivnosti:

Osiguranje potrebne infrastrukture za razvoj kulture; Izgradnja Zgrade Pozorišta i Opere “Ibrahim RUGOVA”; Izgradnja Muzeja savremene umetnosti na Kosovu; Obnova galerije, restauracija i konzervacija umetničkih slika slikara Musli

MULLIQI; Preventivne mere za kapitalna ulaganja u objekte kulture; Sprovođenje zakona i strategije za kulturu.

Četvrti cilj; Kosovski Plan Delovanja za Omladinu, koje se postiže kroz ove aktivnosti:

Sudelovanje mladih u institucionalne mehanizme; Neformalno obrazovanje; Podrška zapošljavanju mladih i očuvanje zdravlja mladih; Infrastrukture mladih; Podrška umrežavanja i saradnje mladih u omladinskim aktivnostima na regionalnom i

evropskom nivou. Sprovođenje Zakona i AU za Jačanje i Učešće Omladine; Sprovođenje tradicionalnih aktivnosti;

Peti cilj: Unapređenje pravne infrastrukture, se postiže kroz ove aktivnosti:

Sprovođenje važećih propisa, odnosno odobrenih zakona u području kulture, omladine i sporta;

Priprema i izrada novog zakonodavstva, završetak postojećeg zakonodavstva podzakonskim aktima;

Usklađivanje postojećeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU;

107


Istorijski trendovi finansiranja MKOS-a 2009-20112009 2010 2011

Ukupno 11,261,493 12,382,736 13,099,389Plate i Dnevnice 1,083,843 888,583 2,367,963Robe i Usluge 1,038,187 896,212 766,209Subvencije i Transferi 3,826,933 4,811,570 3,238,792Kapitalni Rashodi 5,312,530 5,786,371 6,726,425Broj Osoblja 322 232+322 554

Sažetak procena na nivou budžetskih organizacija 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 13,099,388 13,882,654 14,772,964 23,616,970 Plate i Dnevnice 2,367,963 2,486,361 2,610,679 2,741,212 Robe i Usluge 766,209 919,450 921,394 1,112,533 Subvencio&transfere 3,238,792 3,886,550 4,340,891 5,139,963 Kapitalni Rashodi 6,726,424 6,590,293 6,900,000 14,623,262 Broj Osoblja 554 554 554 554

Sažetak kapitalnih projekta na nivou budžetskih organizacija za 2012-2014 godinu 2011 2012 2013 2014Ukupno 6,166,424 6,559,690 7,100,000 14,587,369Sportska dostignuča 2,935,466 2,678,732 3,064,107 6,587,369Institucionalna podrška culture 1,562,279 1,962,279 2,000,000 4,000,000Kulturna Baština 1,668,679 1,918,679 2,035,893 4,035,893

Prioritetni kapitalni projekti za MKOS za ovaj period su:1. Objekat Pozorišta i Opere "Dr. Ibrahim RUGOVA";2. Objekat Muzeja Savremene Umetnosti;3. Pomoćni stadioni fudbala;4. Preventivne mere, hitne intervencije; 5. Renoviranje postojećih stadiona fudbala

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznag budžetskih granica 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 2,264,683 4,678,269 7,517,582

Operativni Rashodi 919,398 1,718,642 2,620,745 Kapitalni rashodi 1,345,285 2,959,627 4,896,837

Dodatni zahtevi su određeni za izgradnju kapaciteta koji ojačaju vrednosti u nacionalnom i međunarodnom nivou, za koje treba gledati mogućnosti finansiranja od donatora i drugih finansiranja.

108


UNIVERZITET U PRIŠTINI

Misija

Univerzitet u Prištini (UP) je autonomna javna institucija za visoko obrazovanje, koja razvija akademsku nastavu, naučna istraživanja, umetničku delatnost, stručna savetovanja i druga polja akademske delatnosti, razvoj jednog efektivnog obrazovnog sistema, koji će doprineti podizanju društvenog staranja, pružajući jednako obrazovanje i vaspitanje za sve građane, kao i visok kvalitet na polju naučnih istraživanja, inovacija i tehnološkog transfera, u skladu sa savremenim standardima i vrednostima, poštujući raznovrsnost jednog demokratskog i prosperiranog društva.

Trennutno stanje

Univerzitet u Prištini ima 17 akademskih jedinica, raspodeljenih u sedam administrativnim centrima, sa probližno 44,000 studenta. Primarni cilj UP je osposobljavanje i priprema adevatnog kadra u funkciji ekonomskog razvoja zemlje. Univerzitet u Prištini je glavni nosilac višeg obrazovanja. Ove godine ima jedno veče obuhvačenje studenata u poređenju sa prethodnim godinama. Sistem reforme obrazovanja kao sastavni deo ima za cilj i promociju građanske demokracije, razvoj sistema menadžiranja kvaliteta visokog obrazovanja.U veličanstvene ciljeve za Univerzitet ostaje učvršćenje i nastavak saradnje sa Institucijama Visokog Obrazovanja regije i međunarodne kao i usklađivanje plan-programa sa evropskim standardima. Od prošle godine je počela da se realizuje cilj UP a to je uključenje u evropsku zonu obrazovanja.

Starteški objektivi

Proširenje i održavanje objekata Visokog obrazovanja; Razvoj kvaliteta i studija u nastavništvu Pretvaranje Univerziteta u visoku instituciju za naučna istraživanja Unapređenje i razvoj informativnog sistema

Prvi cilj – Proširenje i održavanje će se postići putem: Izgradnje objekata nekoliko fakulteta u Univerzitetu u Prištini; Povećanje prostora za korišćenje savremene tehnologije i

laboratorijske opreme za istraživanje; Podizanje institucionalne infrastrukture za naučni rad i inovacije;

Drugi cilj – Podizanje kvaliteta u istraživanju će se postići putem: Nastavništvo, studiranje, akademski diskurs; Sastavljanje politika o obezbeđenju kvaliteta, certifikaciji, proceni,

standarda i kvalifikacija; Obezbeđenje većeg uključivanja mlade generacije visokom

obrazovanju, u skladu sa zahtevima tržišta rada; Formiranje struktura za unutrašnju ocenu.

109


Treći cilj – Pretvaranje Univerzeta u Prištini u visku instituciju za naučna istraživanja će se postići putem:

Integracija i internacionalizacija UP u razvojnom evropskom i svetskom procesu visokog obrazovanja za rešenje društvenih problema i u službi privrede;

Povećanje mobilnosti nastavnika i mesnih i stranih studenata; Snabdevanje biblioteka sa većim brojem savremene

literature.

Četvrti cilj – Unapređenje i razvoj informativnog sistema će se postići:

Sprovođenje tehnologije regionalnog i svetskog nivoa; Saradnja mreže raznih univerziteta sa Univerzitetom Prištine.

Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2009 2010 2011

Ukupno 12,140,900 15,160,776 15,608,698Plate i Dnevnice 8,094,000.00 9,990,024 9,617,755 Robe i Usluge 3,836,900 3,933,761 4,749,461 Kapitalni rashodi 210,000.00 1,236,991 1,241,482 Broj Osoblja 2100 2,142 2,142

Tabela 2.1 Sažetak procena na nivou budžetskih organizacija 2012-20142010 2011 2012 2013 2014

Ukupno 15,160,776 15,608,698 15,667,216 15,967,216 20,399,319Plate i Dnevnice 9,990,024 9,617,755 10,090,933 10,325,357 11,705,218Robe i Usluge 3,933,761 4,749,461 4,276,283 4,041,859 4,684,745Subvencije i Transferi - - - 480,000Kapitalni Rashodi 1,236,991 1,241,482 1,300,000 1,600,000 3,529,356Broj Osoblja 2142 2142 2142 2142 2320

Tabelat 2.2 Budžetske procene za Samostalne Prihode 2012-2014Samostalni Prihodi 2012 2013 2014Ukupno 9,893,000 10,622,500 9,812,000Plate i Dnevnice 8,125,000 9,159,500 8,274,000Subvencije i Transferi 985,000 1,188,000 1,208,000Robe i Usluge 783,000 275,000 330,000

110


Tabela 3. Kapitalni rashodi za 2012-2014 godinuIme projekta 2011 2012 2013 2014Ukupno 1,241,482 1,500,000 1,600,000 3,529,356Laboratori za fakultet 360,000 300,000 350,000 400,000 Sredstva za materializaciju u fakultet 400,000 300,000 300,000 370,000 Izgradnja FSHTA-Uroševac 481,482 100,000

Projekcija i izgradnja novih zgradi i Fakulteta 350,000 900,000 950,000 Digitaliziacija u UP 50,000 50,000 Renovacija 17 Akademskih jedinica UP i održavanje 400,000 1,809,356

Predviđene investicije na kapitalnim projektima su planirane na osnovu strateškog plana Univerziteta u Uprištini za 2012-2014 godinu.

Strateška inicijativa koju podržavamo naše projekte sa prioritetom su:

1. Labaratorije i sredstva konkretizacije za 17 Akademske jedinice,2. Izgradnja treče i finalne faze FSHTA-Uroševac, 3. Renoviranje zgrade Tehičkog fakulteta,4. Digitalizacija UP-a.

Tabela 4. Dodatni zahtevi za finaciranje iznad procenjenih budžetskih granica 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 1,246,888 2,413,779 4,549,488Operativni Rashodi 986,176 1,881,431 3,428,844Kapitalni rashodi 260,712 532,348 1,120,644Broj Osoblja 123 153 178

Dodatni zahtevi iznad procenjenih financijskih granica su za povečanje broja radnika, povečanje stipendija, smanjenje troškova za studente i informativnu tehnologiju. Ovi zahtevi treba da se analiziraju u okviru budžetskih mogučnosti i da se vidi mogučnost da se nađu vanbudžetski fondovi.

111


KOSOVSKA AKADEMIJA NAUKA I UMETNOSTI

Misija

Misija i glavni cilji rada Kosovske Akademije Nauka i Umetnosti za period 2012-2014 su:organizovanje, razvoj, podsticanje i uvrštenje naučne delatnosti i umetničkog stvaranja usekcije, u srž studiranja, u jednu naučnu i umetničku jedinicu i u studijske i istraživačkecentre.

Trenutno stanje

Kosovska akademij nauka i umetnosti nastavlja da se suoćava sa mnogobrojnim poteškoćama, i zbog tog razloga nije mogla da postigne da osigura dovoljno financijskih sredstava za izgradnju svojih istraživaćkih i umetničkih kapaciteta sa specifičnim društvenim interesom. Sve se to odazilo i na uspeh njenog rada. Ali, poslednjih godina Akademija je naišla na sve veće razumevanje Kosovskih Institucija, koje su pokazale razumevanje za poboljšanje uslova rada. Izgradnja nove zgrade, inventarizacija sa modernom opremom za rad je stvorio dobre uslove za realizaciju cvojih aktivnosti.

Strateški objektivi

Dugoročne aktivnosti Saveta za Albanski Jezik (u saradnji sa Akademijom Nauka Albanije);

Izdavačke delatnosti Akademije (izdavanje istražnih naučnih rezultata); Realizacija projekta za štampanje Monografije Kosova, (trogodišnji projekat 2010-

013).

Tabela 1-Istorijski trendovi finansiranja KANU 2009 2010 2011Ukupno 462,536 485,560 488,773Plate i Dnevnice 259,513 263,987 268,773 Robe i Usluge 203,023 221,573 220,000 Broj Osoblja 47 45 45

112


Tabela 2. Sažetak procena na nivou budžetskih organizacija 2012-2014 2010 2011 2012 2013 2014

Ukupno 485,560 488,773 488,773 488,773 496,537 Plate i Dnevnice 263,987 268,773 268,773 268,773 268,214Robe i Usluge 221,573 220,000 220,000 220,000 228,323Subvencije i Transferi Kapitalni Rashodi Broj Osoblja 45 45 45 45

113


Tabela 3. Dodatni zahtev za finaciranje iznad procenjene budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 7,288 4,373 7,200Plate i Dnevnice 5,715 2,573 4,800Robe i Usluge 1,573 1,800 2,400Broj Osoblja 2 2 3

Dodatni zahtev za finaciranje iznad procenjene budžetske granice su za:

Monografija “Kosova” če biti jedad naučni tekst što se tiče informacija i činjenica, Prevod Monografije u stranim jezicima (engleski, francuski, nemački), Obogačivanje Fonda Akademije sa umetničkim radovima 3

Dodatni zahtev treba da uključuje sve aktivnosti unutra procenjenih budžetskih granica.

114


KOSOVSKI SAVET KULTURNE BAŠTINE

I. Misija

Kosovksi savet za kulturnu baštinu Kosova je zakonski autoritet za očuvanje kulturne baštin. Opšta misjia je procena i proglašenje kulturne baštine u trajnu zaštitu uključujući i arkeološku baštinu, pomerljive, duševne i kulturne pejzaže kao i stvaranje uslova za njegovu kvalitetnu rehabilitaciju, kao vredni strateški potencial za našu zemlju i u fuunkciji stabilnih društvenog i ekonomskog razvoja, u sadašnjim i sledečim generacijama.

Trenutno stanje

U skladu sa zakonskim mandatom baštine, je razvila delatnost u širu gamu aktivnosti, uključujući i konstituciju i funksionaliziranje autoriteta, identifikaciji opšte situacije i unapređenje pravne zaštite kulturne baštine. Uopšte, kulturna baština naše zemlje je daleko od potrebne pažnje u naučnom, profesionalnom, pravnom, administracije i finacijskom planu. Kao rezultat su stvorene stagnacije na proceni, konzervaciji i promocijvisanju kulturne baštine Republike Kosova, takođe razvoja pravih planova za konzervaciju/restauraciju, u kompletiranju i sprovođenju zakona, na daljoj funcionalizaciji institucionalnih mehanizama za stabilno obezbeđenje fondova financiranja. Od Januara 2010, KSKB kao platformu rada ima svoj Program. Objektivi Programa KSKB-a, su obaveze koje proizlaze sa zakonskog okvira Republike Kosova. Realizacija objektiva i dužnosti koja su predviđena, zahtevaju relevantnu finacijsku podršku, u kombinovanom načinu od fondova vlade i ostalih izvora finaciranja države i međunarodnih fondova. Razvoj programa če nastaviti preko objektiva i aktivnosti uz odgovarajuče menadžiranje, uz multidisciplinarne delatnosti u saradnji sa relevantnim organima države, preko makro i mikro planiranja u integrativnoj liniji sa drugim životnim sektorima, kao deo programa i razvojnih nacinalnih, lokalnih i međunarodnih planova.

Strateški objektivi su:

Izrada strateških dokumenata kao Nacionalna Deklaracija o Kulturnoj Baštini i Strateški Nacionalni Plan i Integrativnoj Konzervaciji, uključujući identifikaciju prioriteta za intervenciju i potrebe za finaciranje.

Funksionalizacija sistema za procenjivanje i donošenje odluka za proglašenje kulturne baštine u trajnu zaštitu, u funkciji formiranja liste Kulturne Baštine Republike Kosova.

Procenjivanje projekta na sektoru kulturne baštine, kontrlola kvaliteta. Unapređenje pravnog i institucionalnog sistema, povečanju svesti i informisanju. Promocija i obrazovanje, rukovodečeg i tehničkog osoblja, institucionalne lokalne i

međunarodne saradnje. Formiranje nacionalne Komisije za Arkeologiju, formiranje Komisije za Konzervaciju

i Restauraciju i drugih komisija određenim zakonom.

115


Tabela 1.Istorijski trendovi finansiranja 2009 2010 2011Ukupno 180,000 156,963 146,718 Plate i Dnevnice 70,000 70488 77,718Robe i Usluge 70,000 86475 69,000Kapitalni rashodi 40,000 - - Broj Osoblja 16 16 16

Tabela 2. Sažetak procena na nivou budžetskih organizacija 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 146,718 146,718 147,718 146,718 Plate i Dnevnice 77,718 77,718 77,718 77,718Robe i Usluge 69,000 69,000 70,000 69,000Subvencije i Transferi - Kapitalni Rashodi Broj Osoblja 16 16 16 16

U srednjovečnom planu, delatnost KKSB če se razvijati na osnovu kompleksnog programa, koji predstavlja široki spektar aktivnosti konsolidovanog i rehabilitivnog karakter kulturne baštine, uključujući poboljšanja u aspektu pravne zaštite, tehničke i administrativne, planiranja i finaciranja, naučnih istraživanja, obrazovanja i svesnosti.

Tabela 3. Dodatni zahtevi iznad procenjene budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 6,140 6,140 1,604,516 Operativni Rashodi 6,140 6,140 544,516Kapitalni rashodi 1,060,000Broj Osoblja 6

Dodatni zahtev se obrazložuje sa ciljem realizovanja programskih aktivnosti, osiguranje zgrade i radne opreme, kompletiranje osoblja na osnovu predviđenog programa.

116


SEKTOR JAVNOG REDA I BEZBEDNOSTI

Sektor javnog reda i bezbednosti ima za cilj da obezbedi nezavistan i nepristran sudski sistem i tužilački sistem, interpretaciju Ustava i saglasnosti zakona sa Ustavom, red i vladavina zakona, gde svi građani osećaju bezbedno i da imaju jednak tretman. Bezbednost imovinskih prava i bezbednost od zločina, korupcije, su veoma važni i neophodni za privlačenje investicija, a kao rezultat toga i privrednog razvoja. Trenutno stanje

Sektor reda i javne bezbednosti u Budžet Kosova učestvuje sa 178.26 € milion evra ili 16.78%fondova iz opšteg budžeta centralnog nivoa.

Ministarstva, odnosno budžetske organizacije koje sačinjavaju sektor Reda i javne bezbednosti su: Ministarstvo prava, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo snaga i bezbednosti Kosova, Ustavni sud Kosova, Državni tužilac, Kosovska Agencija Inteligencije, Sudska Institucija Kosova, Komisija za pravnu pomoć, Kosovska Agencija protiv korupcije, i Izborni panel za žalbe i dostavke.

Važno je da se napomene da je tokom prošle godine Kosovsko Pravosudno Veče izvršilo tri faze sveobuhvatnog procesa imenovanja i ponovnog imenovanja sudija i tužilaca, Sudski Institut Kosova nastavlja sa uspehom obuku i stručno osposobljavanje sudaca i tužilaca Kosovskog sudstva, dok Komisija za pravnu pomoć brine o obezbeđenju pravne pomoći besplatno i posebno za ugrožene grupe građana nameravajući da poboljša kvalitet usluga pravne pomoći.

Ministarstvo unutrašnjih poslova je prenesena nadležnost za čuvanje granice sa Makedonijom i Albanijom, tok za proces integracije prinudno vraćenih lica izdvojeno je dosta sredstava u cilju sprovođenja strategije za povratak prinudno vraćenih.

Na polju bezbednosti, Ministarstvo SBK je u toku izgradnje prema modelima nekih državaNATO-a, dok osoblje unutar MSBK je u toku razvoja politika, planova, programa iprocena visokog nivoa koje će odrediti pravac SBK. Tokom prošle godine, ministarstvo je nastavilo sa regrutacijom osoblja budućih pripadnika SBK, i slično će se delatnost nastaviti i ove godine, čime će se završiti ovaj važan proces za SBK. Kosovska Agencija Inteligencije je u procesu konsolidacije i formiranja, dok je cilj ove institucije da do kraja 2011 završi sa kompletiranjem, osposobljavanjem i razvojem svih ljudskih i tehničkih kapaciteta.

117


17%

83%


Sektor Javnog Reda i Bezbednosti Total

Budući planovi

Za budući period, ovaj sektor planira: reformu pravosuđa i borba protiv korupcije, nastavak pripreme pravnog okvira, avansiranje borbe i međunarodne saradnje u oblasti pravde, sprovođenje državne strategije za nerešene predmete u sudovima, jačanje Agencije protiv korupcije. U oblasti reda i bezbednosti, Ministarstvo SBK teži razvoju operacionalnih kapaciteta do kraja 2011, dok Ministarstvo Unutrašnjih Poslova namerava borbu protiv organizovanog kriminala, regionalnu saradnju, dalje preuzimanje odgovornosti u vezi integrisane uprave granice kao i ispunjenje uslova za liberalizaciju viza sa zemljama članicama Evropske Unije.

Sažetak procena na nivou sektora 2012-2014 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Plate i Dnevnice 98,211,325 98,211,325 98,211,325 98,211,325Robe i usluge 42,670,037 44,753,850 43,425,165 43,425,165Subvencije i Transferi 2,297,000 2,297,000 2,297,000 2,297,000Kapitalni rashodi 35,081,118 35,059,706 37,281,900 49,052,500Broj Osoblja 17,320 17,320 17,320 17,320Ukupno 178,259,480 180,321,881 181,215,390 192,985,990

118


Sažetak kapitalnih projekta na nivou BO-aBudžetske organizacije 2011 2012 2013 2014Ministarstvo Pravde 1,603,572 1,992,532 1,622,500 1,622,500Ministarstvo Unutrašnjih Poslova 17,416,274 16,800,000 19,500,000 24,500,000Ministria e Forces se Sigurise se Kosoves

12,001,133 12,285,074 13,380,500 16,860,000

Ustavni Sud Kosova 200,000 330,000 130,000 150,000Sudski Savet Kosova 2,188,850 1,988,900 1,148,900 4,420,000Državni Tužilac 118,289 163,200 0 0Kosovska Agencija za Intelegenciju 1,500,000 1,500,000 1,500,000 1,500,000Agencija Protiv Korupcije 30,000 0 0 0Izborna Komisija za Predstavke i Žalbe

23,000 0 0 0

Ukupno 35,081,118 35,059,706 37,281,900 49,052,500

Od mnogih kapitalnih projekata koji će se financirati tokom 2012 ‘ 2014 u ovom sektoru izdvajamo:

1. Izgradnjo objekata javnog tužilaštva u Prizrenu, 2. Delimično postavljanje sistema kamera u Dubravskom zatvoru,3. Laboratorija toksikologije 4. Snabdevanje lakog naoružanja 5. Napredna prema za nadgledanje i kontrola državnih granica,6. Izgradnju objekata za integraciju vraćenih lica,7. Avanziranje sistema biometrijskih pasoša i ličnih karata.

Dodatni zahtevi za finaciranje iznad budžetskih granica 2012 2013 2014Operativni Rashodi 36,721,193 49,191,278 46,368,617Kapitalni rashodi 15,713,000 16,873,750 3,326,126

Broj radnika 1377 1445 1493Ukupno 52,434,193 66,065,028 49,694,743

Dodatni zahtevi za financiranje U operativnim troškovima dodatni zahtev odnosi se na povećanje mase u kategoriji plata i dnevnica, zbog sprovođenja zakona o radu i zbog zahteva za povećanje broja radnika. Dodatni zahtevi za kapitalne investicije odnose se na izgradnju infrastrukture i nabavku razne opreme.

119


MINISTARSTVO PRAVDE

Misija

Misija Ministarstva Pravde je razvoj i izrada politika zakonodavstva u oblasti pravde, stvaranje jedinstvenog naprednog pravnog sistema koji se može porediti s najboljim Evropskim standardima i praksama, kao i jedinstvenog, nepristrasnog i nezavisnog pravosudnog i tužilačkog sistema koji garantuje vladavinu zakona, zaštitu prava, sloboda i imovine građana.

Trenutno stanje

Ministarstvo Prava je formirano u 2005 godini ali sa radom je počelo u martu 2006 godine, sa ograničenim odgovornostima, pošto jedan deo odgovornosti je bio rezervisan i menadžiran od strane Departmana Prava.

Stupanjem na snagu zakona o državnom tužilaštvu i tužilačkom veću od strane Ministarstva Pravde izdvojeni su dva programa (Tužilaštva i administracija i Specijalno tužilaštvo) koji su zajedno osnovali državno tužilaštvo kao nova budžetska organizacija u 2010 godini.

Na predlog Ministarstva Pravde, od 2011 kapitalni projekti vezani za izgradnju raznih objekata (Zatvor visoke bezbednosti, Palata Pravde, razne zgrade za tužilaštvo i drugi objekti) menadžiraće se od strane Departmana Inženjeringa koje funkcioniše u okviru Ministarstva javne administracije. Vredi napomenuti da tokom 2010, Ministarstvo Pravde je financiralo izgradnju javnog tužilaštva u Prizrenu, delimično postavljanje kamera u zatvoru Dubrave, osnivanje jedinice za prevoz zatvorenika.

Strateški objektivi su:1. Stvaranje zakonskog okvira u funkciji vladavine zakona i reda u skladu sa standardima EU -a.

Nastavak razmatranje zakona na snagu u oblasti pravde u cilju harmonizacije sa Ustavom Republike Kosova, međunarodnim zakonima i Evropske Unije.

Izrada, dopuna, izmena zakona u krivičnoj oblasti. Izrada, dopuna, izmena zakona u civilnoj oblasti. Izrada i usvajanje pod-zakonskih akata za sprovođenje novih zakona usvojenih u

oblasti pravde.

2. Uspostavljanje regionalne saradnje u oblasti pravde sa zemljama regiona i drugim zemljama

Osnivanje u okviru odeljenja diviziju za međunarodnu pravnu saradnju.

Ponovno dizajniranje mandata odeljenja u pravnim pitanjima, nakon osnivanja Departmana za međunarodnu pravnu saradnju.

120


Izrada i potpisivanje međunarodnih dogovora s drugim zemljama.

3. Nastavak izgradnje stručnih kapaciteta popravne službe i probne službe Kosova u skladu sa međunarodnim standardima i pravilima

Izdavanje pod-zakonskih akata i sprovođenje zakona, ponovno organizaciju popravnih institucija po novom zakonu, i osnivanje privrednih jedinica u popravnim institucijama,

Osnivanje inspektorata za nadzor popravnih institucija.

4. Razvoj efikasnog sistema za zaštitu žrtava domaćeg nasilja, trafikiranja, kao i pronalaženje i identifikaciju lica nestalih tokom rada.

Nastavak unapređenja rada u vezi osnivanja efikasnog sistema za zaštitu žrtava domaćeg nasilja, trafikiranja, kao i pronalaženje i identifikaciju lica nestalih tokom rata na Kosovu.

Funkcionalizacija Odeljenja pravne medicine i stvaranje uslova za nezavisan stručan rad u oblasti pravne medicine (kupovina DNA laboratorije i druge opreme).

Izgradnja bezbedne kuče za smeštaj žrtava trafikiranja ljudskim bićima (ovaj projekat je ko-financiranje sa EK i nosilac projekta je MJU).

Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja 2009

Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 18,003,378 19,391,402 20,141,717Plate i Dnevnice 6,054,635 8,314,910 10,005,742Robe i Usluge 6,412,503 6,912,365 6,512,403Subvencije i Transferi 20,000 70,000 2,020,000Kapitalni rashodi 5,516,240 4,094,127 1,603,572Broj Osoblja 1,915 2,105 2,105

Tabela 2. Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 20,141,717 20,337,749 20,467,717 20,467,717Plate i Dnevnice 10,005,742 10,005,742 10,005,742 10,005,742Robe i Usluge 6,512,403 6,319,475 6,819,475 6,819,475Subvencije i Transferi 2,020,000 2,020,000 2,020,000 2,020,000Kapitalni rashodi 1,603,572 1,992,532 1,622,500 1,622,500Broj Osoblja 2,105 2,105 2,105 2,105

U operativnim troškovima procenjenih granica za 2012 – 2014 godinu, između ostalog obuhvaćeno je:

1. U ekonomskoj kategoriji Transferi i Subvencije planiran je pozamašni iznos sredstava za zakone koji se trebaju razmotriti i izraditi.

2. Osnivanje inspektorata za nadzor popravnih institucija.

121


Tabela 3. Kapitalni projekti na nivou programa

Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 1,603,572 1,992,532 1,622,500 1,622,500Centralna Administracija 295,000 189,000 220,000 0Popravne Službe-Zatvori 1,188,572 1,441,532 1,402,500 1,622,500Kancelarija za nestala lica I sudke medicine 120,000 362,000 0 0

Od kapitalnih projekata Ministarstva Pravde za period 2012 – 2014 izdvajamo:

1. Projekat za nabavku servera za bezbednost i zaštitu podataka za lica za koje se traži ekstradiranje i druge obaveze iz oblasti međunarodne pravne saradnje.

2. Osnivanje Inspektorata Popravne Službe i instalacije sistema kamere u Popravnim Domovima – zatvorima i pritvornim centrima.

3. Kupovina DNA laboratorije i izgradnja skloništa za žrtve trafikiranje ljudskim bićima (ovaj projekat je ko-financiranje sa EK i nosilac projekta je MJU).

Tabela 4. Dodatni zahtevi za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Ukupno 870,000 920,000 920,000Operativni Rashodi

870,000 920,000 920,000

Dodatni zahtevi za financiranje

Dodatni fondovi koji su zatraženi odnose se na sprovođenje zakona o radu i sprovođenje krivičnih kazni.

122


DRŽAVNI TUŽILAC

Misija

Misija državnog tužilaca je stvaranje i razvoj nezavisnog i demokratskog tužilaštva na Kosovu, koji garantuje vladavinu zakona, je nadležan i odgovoran za ganjanje lica optuženih za izvršenje krivičnih dela i drugih dela zabranjenih zakonom.

Trenutno stanje

Nakon usvajanja zakona o tužilačkom veću i zakona o državnom Tužilacu u 2010 godini, državno tužilaštvo nalazi se u fazi strukturiranja i reorganizacije. Ovo strukturiranje i reorganizacija počinje u 2011 godini kad se i državni tužilac pretvorio u budžetsku organizaciju (program Tužilaštva i administracija i Specijalni Tužilac prenose se od Ministarstva Prava) dok se završetak procesa predviđa za 2013 godinu. Odlukom vlade osnovana je Radna Grupa protiv korupcije u sastavu 5 stručnjaka koja će funkcionisati od 2011 godine u okviru državnog tužilaštva. Po ovim zakonima, reforma tužilaštva i njihova drugčija organizacija u osnovno tužilaštvo, tužilaštvo žalbe, specijalno tužilaštvo i kancelariju glavnog državnog tužilaca, zajedno sa nadležnostima i mandatu Tužilačkog veća Kosova, predstavljaju jedno od glavnih angažovanja tokom sledeće tre godine.

Strateški objektivi

1. Borba protiv organizovanog kriminala, krivičnih dela i drugih dela zabranjenih zakonom.

2. Restrukturiranje dražvnog tužilaštva u skladu sa zakonom o državnom tužilaštvu i tužilačkom veču.

3. Popunjenje broja tužilaca i povećanje efikasnosti rada kao i jačanje specijalnog tužilaštva

4. Izrada i potpisivanje internih uredba za prenos osoblja i predmeta po novoj organizaciji.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 4,119,935 3,548,946 4,602,469Plate i Dnevnice 1,694,316 1,874,226 3,177,121Robe i Usluge 1,364,286 1,223,693 1,307,059Kapitalni rashodi 1,061,333 451,027 118,289Broj Osoblja 463 463 524

123



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 4,602,469 4,647,380 4,484,180 4,484,180Plate i Dnevnice 3,177,121 3,177,121 3,177,121 3,177,121Robe i Usluge 1,307,059 1,307,059 1,307,059 1,307,059Kapitalni rashodi 118,289 163,200 0 0Broj Osoblja 524 524 524 524

Stupanjem na snagu zakona o Tužilaćkom Veću i Državnom Tužiocu regulisano je i pitanje kompenzacije plata za tužioce.


Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 118,289 163,200 0 0Tužilaštva i Administracija 80,289 0 0 0Specialni Tužilaci 38,000 163,200 0 0

Od kapitalnih projekata Državnog Tužilaca za period 2012 – 2014 izdvajamo projekat izgradnje objekata javnog tužilaštva u Prizrenu,

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Ukupno 255,000 500,000 200,000Operativni Rashodi 110,000 110,000 110,000 Kapitalni rashodi 145,000 390,000 90,000Broj radnika 0 0 0

Dodatni zahtevi za finansiranje

Ova sredstva su zatražena iznad granice, na osnovu ukazanih potreba nakon odvajanja Državnog tužilaca od Ministarstva Prava. Za ova sredstava mora se razmatrati mogućnost financiranja od donatora ili drugih izvora.

124


MINISTARSTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA

Misija Misija Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) je izgradnja, očuvanje i povećanje bezbednosti za sve građane, nadgledanje i obezbeđenje vladavine zakona, zaštita života, imovine i slobode kretanja za sve građane. MUP, oslanjajući se na stručne i humane vrednosti, pruža moderan pristup, profesionalizam, transparenciju, poštovanje ljudskih prava, pružajući jednake mogućnosti za sve građane Republike Kosova..

Trenutno stanje

Ministarstvo unutrašnjih poslova je u procesu proširenja i konsolidacije, šireći svoje osnovne funkcije na sektor vladanja javnog reda i bezbednosti. Tokom prethodnog perioda, Ministarstvo Unutrašnjih Poslova je preuzelo nadležnost za čuvanje granice sa Makedonijom i Albanijom, tok u novom procesu integracije prinudno vraćenih lica zabeleženo je značajnih pomaka, pošto je to jedan od uslova za liberalizaciju viza. Kosovski Centar za Javnu Bezbednost, obrazovanje i razvoj je nastavilo sa obukom osoblja bezbednosti za razvoj sposobnosti i tehničkih veština lokalnog osoblja, a u cilju boljeg menadžiranja sve regionalne i opštinske jedinice za pripravnost su sistematizirane u okviru Ministarstva za unutrašnje poslove.


1. Povećanje kapaciteta policije, posebno u oblastima koji se odnose na istragu i otkrivanje organizovanog kriminala, korupcije i integraciju u međunarodnim i regionalnim organizacijama.

2. Nadzor, kontrola i uprava granica;3. Menadžiranje hitnih situacija;4. Liberalizacija viza

1. Povećanje kapaciteta policije, posebno u oblastima koji se odnose na istragu i otkrivanje organizovanog kriminala, korupcije i integraciju u međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Posmatranje i istraživanje teških krivičnih dela i pristup borbi zločina informativnom tehnologijom;

Borba protiv privrednih zločina putem izgradnje institucionalnih kapaciteta za borbu ekonomskih i financijskih zločina;

Mogućnost korišćenja metoda za posmatranje tokom istrage, u cilju nabavke dokaza za krivično gonjenje,

Poboljšanje ljudskih kapaciteta, posebno u sektoru borbe protiv pranja novca, istrage narkotika i sposobnosti suzbijanja korupcije.

125


Borba protiv organizovanog kriminala putem poboljšanja bilateralne saradnje i integracije u relevantnim međunarodnim i regionalnim organizacijama.

Širenje sisteme inteligencije na svim nivoima, povećanje potrebnih kapaciteta za zakonsko osmatranje telekomunikacija;

2. Među-institucionalna saradnja sa drugim agencijama vladavine zakona, posebno u oblasti menadžiranja i kontrole granice.

Granice otvorene za slobodni prohod ljudi i robe. Među-institucionalna saradnja sa drugim agencijama vladavine zakona Suzbijanja i sprečavanje među-graničnih kriminalnih aktivnosti; Kontrola granične linije.

3. Sprečavanje, pravovremena reakcija i obnova od prirodnih nezgoda i katastrofa.

Povećanje delatne sposobnosti i kompletiranje sistema emergencije potrebnom infrastrukturom i opremom, za sprečavanje i menadžiranje kriza.

Menadžiranja situacija kršenja javnog reda i mira i javnih nemira. Sprovođenje planiranog procesa obrazovanja i obuke, za specijalnu jedinicu za borbu

protiv kriminala.

1. Liberalizacija viza

Izdavanje lična dokumenta građanima velikog kvaliteta bezbednosti, po standardima EU, obezbeđivanjem biometrijskih pasoša.

Poboljšanje zakona u oblasti imigracije. Sprovođenje strategije i akcionog plana za reintegraciju prinudno vraćenih lica. Poboljšanje infrastrukture Agencije za Civilnu Registraciju i izgradnja njihovih

ljudskih kapaciteta.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno

Ukupno 76,080,330 81,470,285 92,678,453 Plate i Dnevnice 36,596,656 43,766,924 55,362,043 Robe i Usluge 18,616,674 19,144,907 19,773,136 Subvencije i Transferi 127,000 127,000 127,000 Kapitalni rashodi 20,740,000 18,431,454 17,416,274 Broj Osoblja 10,169 10,169 9,696

126


Tabela 2. Ocenjene granice rashoda za SOT 2012-2014 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 92,678,453 94,238,920 95,110,235 100,110,235Plate i Dnevnice 55,362,043 55,362,043 55,362,043 55,362,043Robe i Usluge 19,773,136 21,949,877 20,121,192 20,121,192Subvencije i Transferi 127,000 127,000 127,000 127,000Kapitalni rashodi 17,416,274 16,800,000 19,500,000 24,500,000Broj Osoblja 9,696 9,696 9,696 9,696

U operativnim troškovima procenjenih granica za godinu 2012 – 2014, između ostalog obuhvaćeno je:

Unapređenje sistema biometrijskih pasoša i ličnih karata, itd. Sprovođenje strategije za vraćena lica i reintegracija Funkcionalizacija Centra azilanata i Centra za smeštaj stranih državljana.


Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 17,416,274 16,800,000 19,500,000 24,500,000

Departman za Granice, azil i migracije 350,000 350,00

0 350,00

0 608,00

0 Departman za javnu bezbednost 200,000 300,000 300,000 400,000 Departman civinog stanja 350,000 400,000 300,000 300,000 Departman registracije vozila i vozačkih dozvola 1,130,000

1,050,000

800,000

800,000

Departman za proizvodnju dokumenta 1,700,00

0 1,700,00

0 1,500,00

0 1,300,00

0

Agencija za menadžiranje emergencijama 120,000 375,00

0 475,00

0 380,00

0 Policijski Inspektorijat 200,000 180,000 100,000 Specialne Operacije 1,950,000 1,000,000 1,100,000 1,350,000 Istrage 1,073,000 975,000 872,000 1,122,000 Službe podrške 7,130,274 7,003,361 10,045,000 13,500,000 Obuke 200,000 200,000 150,000 200,000 Granična Policija 1,820,000 1,976,639 2,088,000 2,500,000 Kosovski Centar za javnu bezbednost, edukaciju i razvoj 393,000 470,000 340,000 940,000 Re-integracija repatrijicanih lica 1,000,000 1,000,000 1,000,000 1,000,000

127


Od kapitalnih projekta Ministarstva Unutrašnjih Poslova za period 2012 – 2014 izdvajamo:

Naprednu opremu za posmatranje i kontrolu državnih granica, Izgradnja i renoviranje policijskih stanica, Kupovina blindiranih vozila i vodenih topova, Opreme za zakonito posmatranje i zaštitu od zločina informativne tehnologije, Izgradnje nove zgrade za integraciju prinudno vraćenih lica,

Tabela 4. Dodatni zahtevi za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014

Ukupno 38,828,343 51,038,774 37,610,938 Operativni Rashodi 28,125,343 39,841,774 36,511,525 Kapitalni rashodi 10,703,000 11,197,000 1,099,413 Broj radnika 1088 1151 1196

Dodatni zahtevi za financiranje

U zahtevu iznetom od strane Ministarstva Unutrašnjih Poslova, ima povećanje zahteva u svim privrednim kategorijama. Ovaj porast je potreban za nove funkcije, prenos nadležnosti i nabavku opreme za normalno funkcionisanje Ministarstva.

128


MINISTARSTVO SNAGA BEZBEDNOSTI KOSOVA

Misija

Ministarstvo snaga bezbednosti Kosova je odgovorno za razvoj i primenu politika SBK iima nadležnost primene kontrole i opšte administracije SBK, unutar okvira demokratskevladavine i u skladu sa Ustavom i Zakonima Republike Kosova.

Trenutno stanje

Planiranje i uspešno izvršenje operacija i obaveza predviđenih Misijom SBK, traži razvijenu orijentaciju ka jednoj profesionalnoj snazi, što brže konsolidacije jedinica sa ciljem savladanja operacionalnih kapaciteta reagovanja za sve pravce misija određenih Ustavom Republike Kosova. Učešće jedinica za potragu i spasenje tokom poplava u Albaniji najbolje je pokazalo da se SBK kreču sigurnim koracima ka postizanju Operacionih kapaciteta. MSBK, nastavlja s regrutacijom osoblja za buduće pripadnike do ispunjenja planiranog broja. Tokom 2010, ovo ministarstvo je ostvarilo nekoliko važnih projekata kao što je delimično snabdevanje SBK-a lakim naoružanjem, popravka kasarni, taktička radio oprema, itd.


Strateški objektivi Ministarstva SBK su podeljeni u kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim periodima, na osnovu prioriteta i važnosti.

1. Postizanje Operacionih kapaciteta u saradnji s NATO-om do 2011 godine. 2. Povećanje operacionih kapaciteta i modernizacija SBK-a, povećanje sposobnosti za

učešće u humanitarnim operacijama u slučaju nepogoda i u operacijama mirotvoraca rukovođene od strane NATO, EU, UN

3. Integracija u kolektivnim strukturama evropske i evroatlantske bezbednosti.4. Osnivanje SBK rezerve 5. Na osnovu Ustava Republike Kosovo i Ahtisarijevog sporazuma, Ministarstvo SBK

mora biti spremna za razmatranje svoje misije (jun 2013).

129



Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 21,767,164 31,099,008 35,372,891Plate i Dnevnice 5,639,054 10,913,023 15,465,415Robe i Usluge 4,504,729 7,953,350 7,906,343Kapitalni rashodi 11,623,381 12,232,635 12,001,133Broj Osoblja 2,060 2,824 2,824

130



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 35,372,891 35,756,832 36,852,258 40,331,758Plate i Dnevnice 15,465,415 15,465,415 15,465,415 15,465,415Robe i Usluge 7,906,343 8,006,343 8,006,343 8,006,343Kapitalni rashodi 12,001,133 12,285,074 13,380,500 16,860,000Broj Osoblja 2,824 2,824 2,824 2,824


Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 12,001,133 12,285,074 13,380,500 16,860,000Centralna Administracija 85,000 293,000 300,500 200,000Snage Beybednosti i Pravde 11,916,133 11,992,074 13,080,000 16,660,000

Od kapitalnih projekta Ministarstva Snaga Bezbednosti Kosova za period 2012 – 2014 izdvajamo:

Naoružanje i municija, Oprema komunikacije, Taktička vozila, Stambeni objekat u Pomozotinu, i Izgradnja objekta poliklinike za potrebe SBK-a, Faza I i II, Priština

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Ukupno 6,600,000 5,150,000 3,500,000Operativni Rashodi 2,300,000 2,450,000 2,700,000 Kapitalni rashodi 4,300,000 2,700,000 800,000


Ministarstvo Snaga Bezbednosti Kosova je u daljoj konsolidaciji i ima potrebe za infrastrukturom i drugom potrebnom opremom za njeno normalno funkcionisanje. Zato, podrška iz drugih izvora i Donatora, i drugi izvori finansiranja su dobrodošli.

131


USTAVNI SUD KOSOVA

Misija

Ustavni sud kao stručni, nadležni i nezavisni organ je završni autoritet u Republici Kosova za interpretaciju Ustava i usklađenost.Ustavni sud kao stručni, nadležni i nezavisni organ je završni autoritet u Republici Kosova za interpretaciju Ustava i usklađenost zakona s ustavom..

Trenutno stanje

Ustavni Sud kao datum početka rada smatra datum 15 maj 2009, odnosno dan glasanja sudaca ustavnog Suda na Skupštinu Kosova. Kao takav, u procesu je unutrašnje konsolidacije i trenutno ima zaposleno 49 domaćih i 9 međunarodnih radnika.

Strateški ciljevi:

Rukovođen svojom misijom, Ustavni Sud Kosova (USK) teži postizanju sledećih strateških ciljeva:

1. Regrutiranje i razvoj angažovanog i kvalifikovanog osoblja koji će pružiti kvalitet i efektivnu stručnu podršku.

2. Pouzdanost i javno poverenje u USK3. Pravdu i jednakost 4. Bezbednost Arhive i predmeta u Arhivi USK-a.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 1,100,000 1,366,050 1,531,698Plate i Dnevnice 520,000 448,884 724,396Robe i Usluge 397,000 544,470 607,302Kapitalni rashodi

183,000 372,696 200,000Broj Osoblja 45 55 55


Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 1,531,698 1,661,698 1,461,698 1,481,698Plate i Dnevnice 724,396 724,396 724,396 724,396Robe i Usluge 607,302 607,302 607,302 607,302Kapitalni rashodi 200,000 330,000 130,000 150,000Broj Osoblja 55 55 55 55

132



Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 200,000 330,000 130,000 150,000Ustavni Sud Kosova 200,000 330,000 130,000 150,000

Od kapitalnih projekta Ustavnog Suda Kosova za period 2012 – 2014 izdvajamo:

Izrada, montiranje panoramskog lifta i stepenica u Ustavnom Sudu Kosova Digitalizacija Ustavnog Suda Kosova Kupovina vozila, itd.

Tabela 4. Dodatni zahtevi za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Ukupno 70,455 70,455 70,455Operativni Rashodi 70,455 70,455 70,455 Broj radnika 9 9 12


Tokom 2012 – 2013, zatražena sredstava iznad budžetskih granica su za povećanje broja zaposlenih i kategorija plata i dnevnica kao i drugih troškova.

133


SUDSKI SAVET KOSOVA

Misija

Misija Sudskog Saveta Kosova (SSK) je razvoj i uspešnost jednog nezavisnog sudskog procesa koji pruža nepristrasne usluge za sve građane i koji će biti funkcionalan u svim aspektima njegove organizovanosti i funkcionisanja.

Jedan Sudski sistem na Kosovu koji će biti nezavistan, sa pristupom za sve, pravilan, efikasan i odgovoran u njegovom radu i koji će funkcionisati prema najvišim standardima poštenja, integriteta, stručnosti i transparencije.

Trenutno stanje

Sudski Savet Kosova suočava se sa raznim izazovima koji proizilaze iz potrebe za poboljšanje rada pravosuđa i sprovođenje novih zakona na snazi kao što su Zakon o Sudovima, Zakon o Sudskom Savetu Kosova, Zakon o Tužilačkom Savetu Kosova i Zakon o Državnom Tužiocu.

Iz zadataka koje je Sudsko Veče Kosova završilo ili je u procesu dovršavanja izdvajamo:

Završene su tri faze sveobuhvatnog procesa imenovanja i ponovnog imenovanja sudaca i tužilaca,

Je u procesu regrutiranja 111 položaja za sudije na svim nivoima sudova na Kosovu, Je u fazi sprovođenja državne strategije za smanjenje nerešenih predmeta i

blagovremeno rešavanje evidentiranih predmeta u sudovima Kosova, Osnovalo je Kancelariju za Procenu i Overu Sudova i Tužilaštva u cilju podržavanja

procesa regrutacije sudija i tužilaca. Osnovana je radna grupa za izradu pod-zakonskih akata u cilju restrukturiranja sudova

u skladu sa Zakonu o Sudovima, Strateški ciljevi su:

Sprovođenje zakonodavstva o reformi pravosuđa Poboljšanje fizičke infrastrukture sudova kao i investicija u oblasti tehnologije u svim

strukturama pravosudnog sistema. Sprovođenje državne strategije za stare predmete i blagovremeno rešavanje svih

predmeta evidentiranih po sudovima, Stvaranje administrativnog okvira za organizaciju, i funkcionalno ri-strukturiranje

sudova. Razvoj efektivnih postupaka za imenovanje, razvoj, afirmisanje i disciplinu sudija.

134



Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 13,688,542 14,312,003 17,000,892Plate i Dnevnice 6,519,950 7,163,042 10,108,462Robe i Usluge 5,043,592 4,876,727 4,703,580Kapitalni rashodi 2,125,000 2,272,234 2,188,850Broj Osoblja 1,829 1,929 1,929


Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 17,000,892 16,800,942 15,960,942 19,232,042Plate i Dnevnice 10,108,462 10,108,462 10,108,462 10,108,462Robe i Usluge 4,703,580 4,703,580 4,703,580 4,703,580Kapitalni rashodi 2,188,850 1,988,900 1,148,900 4,420,000Broj Osoblja 1,929 1,929 1,929 1,929

Stupanjem na snagu Zakona o Sudskom Savetu Kosova i Zakonu o Sudovima regulisano je i pitanje kompenzacije plata za sudije


Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 2,188,850 1,988,900 1,148,900 4,420,000Sudovi i Sekretarijat 2,188,850 1,988,900 1,148,900 4,420,000

Od kapitalnih projekta Sudskog Saveta Kosova za period 2012 – 2014 izdvajamo:

Dizajn i izgradnja objekta Osnovnog Suda, ogranak u Štrpcu Dizajn i izgradnja objekta Osnovnog Suda, ogranak u Gračanici Kupovina vozila za sudove i SSK Hitne popravke, struja, voda, kanalizacija u objektima Sudova Obezbeđivanje inventara za nove i renovirane objekte pravosuđa Kosova.

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetske ganice 2012 2013 2014Ukupno 4,072,829 5,613,829 4,072,829Operativni Rashodi 4,072,829 4,072,829 4,072,829 Kapitalni rashodi 0 1,541,000 0Broj radnika 259 259 259


Povečanje operativnih troškova odnosi se na povećanje zahteva za osoblje, propratne opreme, zbog sprovođenja državne strategije za smanjenje nerešenih predmeta, osnivanje kancelarija za Procenu i Overu sudova i tužilaštva.

135


KOSOVSKA AGENCIJA ZA INTELEGENCIJU

Misija

Misija Kosovske Agencije za Inteligenciju (KAI) je sakupljanje informacija u vezi bezbednosnih pretnji Kosovu. Pretnja bezbednosti Kosovu smatra se pretnja teritorijalnom integritetu, integritetu institucija, stabilitetu i ekonomskom razvoju, kao i pretnje globalnoj bezbednosti na štetu Kosova.

Trenutno stanje

Kosovska Agencija za Inteligenciju je u procesu konsolidacije i osnivanja. Cilj ove institucije je da do kraja 2011 dovrši kompletiranje, osposobljavanje i razvoj svih ljudskih i tehničkih kapaciteta. Kao institucija osnovana u 2008 godini, ima mnogo logističnih i tehničkih potreba za ispunjenje planiranih ciljeva i težnji.

Strateški ciljevi su:

Sprovođenje Godišnje platforme politika inteligencije i bezbednosti usvojenih od strane Vlade Republike Kosova.

Prihvatljiva tehnička i logistička infrastruktura za delovanje. Pokrivanje cele teritorije Kosova svojom delatnošću.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 1,170,900 1,991,248 5,320,000Plate i Dnevnice 500,000 1,000,000 2,700,000Robe i Usluge 250,900 541,248 970,000Subvencije i Transferi 20,000 50,000 150,000Kapitalni rashodi 400,000 400,000 1,500,000Broj Osoblja 90 90 90


Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 5,320,000 5,320,000 5,320,000 5,320,000Plate i Dnevnice 2,700,000 2,700,000 2,700,000 2,700,000Robe i Usluge 970,000 970,000 970,000 970,000Subvencije i Transferi 150,000 150,000 150,000 150,000Kapitalni rashodi 1,500,000 1,500,000 1,500,000 1,500,000Broj Osoblja 90 90 90 90

136



Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 1,500,000 1,500,000 1,500,000 1,500,000Kosovska Agencija za Intelegenciju 1,500,000 1,500,000 1,500,000 1,500,000

Tabela 4. Dodatni zahtev za financiranje iznad budžetske granice 2012 2013 2014Ukupno 1,085,500 1,868,075 2,376,211Operativni Rashodi 860,500 1,384,325 1,594,898 Kapitalni rashodi 225,000 483,750 781,313

137


KOMISIJA ZA PRAVNU POMOČ

Misija

Misija Komisije za pravnu pomoć je pružanje pravne pomoći za jedan znatan broj građana Republike Kosova, koji zbog nedostatka materijalnih sredstava ne mogu imati jednak pristup pravu, zbog nedostatka materijalnih sredstava.

Trenutno stanje

KPP u pravcu ispunjenja misije, usko sarađuje sa spoljnim osiguranicima, advokatima i NVO, kao nedeljiva komponenta u sveobuhvatnom i integracionom sistemu pravne pomoći.

Komisija za pravnu pomoć funkcioniše na tri nivoa:

2. Komisija za pravnu pomoć – Odbor 3. Koordinaciona kancelarija za pravnu pomoć – Izvršna kancelarija 4. Okružne kancelarije za pravnu pomoć sa operativnim kancelarijama u Prištini,

Prizrenu, Mitrovici, Gnjilanu i Peči.

Od septembra 2009, Komisija za pravnu pomoć financijski podržava UNDP putem projekta „Pristup Pravdi“. UNDP je pomogla otvaranjem 5 kancelarija za pravnu pomoć u opštini Đakovica, Uroševca, Dragaša, Gračanice i severnog dela Kosova – Mitrovici.


Predviđa otvaranje novih kancelarija po opštinama u cilju povećanja broja dobitnika besplatne pravne pomoći.

Izgradnja objekta za KPP.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 265,218 296,448 287,866 Plate i Dnevnice 66,985 99,385 122,955 Robe i Usluge 198,212 167,042 164,890 Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi 30,000 Broj Osoblja 21 21 21

138



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 287,845 287,845 287,845 287,845Plate i Dnevnice 122,955 122,955 122,955 122,955Robe i Usluge 164,890 164,890 164,890 164,890Subvencije i Transferi Kapitalni rashodi Broj Osoblja 21 21 21 21

Tabela 3. Dodatni zahtev za financiranje iznad budžetske granice 2012 2013 2014

Ukupno 92,569 111,083 133,299 Operativni Rashodi 57,569 69,083 82,899 Kapitalni rashodi 35,000 42,000 50,400 Broj radnika 8 8 8


Dodatni zahtevi za finansiranje odnose se na povećanje broja za 8 radnika, povećanje zahteva za robu i usluge kao posledica povećanja broja angažovanih advokata od KPP, i zahtev za kapitalne investicije koje se odnose na izgradnju objekta za Komisiju za pravnu pomoć.

139


SUDSKI INSTITUT KOSOVA

Misija

Misija Sudskog Instituta Kosova (SIK) je treniranje i stručno osposobljavanje za sve sudce i tužilaštvo Kosova, i stručna sprema kandidata budućih sudaca i tužilaca za sudski sistem Kosova, kao i osposobljavanje drugih stručnjaka iz oblasti pravosuđa i tužilaštva na Kosovu.

Trenutno stanje

Tokom 2010 Sudski Institut Kosova je razvilo ispite i aktivnosti obuke u svim programima ovog instituta gde je izvršena obuka sudija, tužilaca, stručnih saradnika, drugih službenika sudova i tužilaštva, policajaca, carinika, itd.


1. Nastavak stalnog programa za početno zakonsko obrazovanje. 2. Nastavak pripravnog ispita i primene programa obuke za unapređenje. 3. Primena obuke za sudije porotnike i druge stručnjake iz oblasti pravosuđa. 4. Primena programa obuke za trenere i funkcionalizacija programa obuke iz daljine.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 612,425 577,091 512,515 Plate i Dnevnice 88,423 118,623 143,349 Robe i Usluge 484,002 458,468 369,166 Kapitalni rashodi 40,000 Broj Osoblja 21 21 22

Tabela 2. Ocenjene granice rashoda 2012-2014

2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 512,515 512,515 512,515 512,515Plate i Dnevnice 143,349 143,349 143,349 143,349Robe i Usluge 369,166 369,166 369,166 369,166Broj Osoblja 21 21 21 21

140



Ukupno 514,497 729,497 714,497 Operativni Rashodi 214,497 214,497 214,497 Kapitalni rashodi 300,000 515,000 500,000 Broj radnika 8 8 8

Dodatni zahtev za finansiranje

Dodatni zahtev Sudskog Instituta Kosova je da od 2012 poveća broj položaja za 7 radnika, plate i dnevnice za ovaj broj radnika, i neke druge troškove za bolje funkcionisanje ovog instituta.

141


KOSOVSKA AGENCIJA PROTIV KORUPCIJE

Misija

Misija Agencije Protiv Korupcije (APK) kao nezavisni i odgovorni organ je borba protiv korupcije na Kosovu. Funkcija APK je usredsređena na otkrivanje i suzbijanje slučajeva korupcije, napori za sprečavanje pojave korupcije kao i osvešćivanje javnosti o progresivnim koracima ka stvaranju društva gde vlada red i zakon.

Trenutno stanje

Agencija protiv korupcije vrši prethodne istrage u svim osumnjičenim slučajevima korupcije i prosleđuje krivične prijave tužilaštvu (domaćoj ili EULEX-ovoj). Nadgleda sprovođenje nacionalne strategije protiv korupcije i nastavak akcionog plana, nadgleda i kontroliše izjave, izvore i poreklo bogatstva visokih javnih službenika, sprečava slučajeva konflikta interesa gde god dođe do informacija. Agencija takođe organizuje aktivnosti u cilju obrazovanja i osvešćivanja javnosti o posledicama koje prouzrokuje korupcija.


Puna izgradnja zakonskog mandata koji je predviđen zakonima na snazi za suzbijanje i sprečavanje korupcije;

Izgradnja i razvoj unutrašnjih kapaciteta Jačanje agencije protiv korupcije kao potreba ispunjenja svojih odgovornosti, Jačanje i gajenje duha saradnje i institucionalne odgovornosti za suzbijanje i

sprečavanje korupcije na Kosovu.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 504,553 514,338 534,351Plate i Dnevnice 212,601 218,554 256,995Robe i Usluge 261,952 265,784 247,356Kapitalni rashodi 30,000 30,000 30,000Broj Osoblja 35 35 35

142



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 534,351 504,351 504,351 504,351Plate i Dnevnice 256,995 256,995 256,995 256,995Robe i Usluge 247,356 247,356 247,356 247,356Kapitalni rashodi 30,000 Broj Osoblja 35 35 35 35


Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 30,000 0 0 0Agencija protiv Korupcije 30,000 0 0 0

Tabela 4. Dodatni zahtev za financiranje iznad budžetske granice 2012 2013 2014Ukupno 30,000 48,315 81,514Operativni Rashodi 30,000 48,315 81,514 Broj radnika 5 10 10


Odnose se na povećanje broja radnika i troškova u vezi angažovanja ovih radnika.

143


IZBORNA KOMISIJA ZA ŽALBE I DOSTAVKE

Misija

Izborni panel za žalbe i dostavke (IPŽD) je stalni i nezavisni organ koji je nadležan da odlučuje u vezi žalbe u vezi izbornog procesa kao što je predviđeno Zakonom o opštim izborima u Republici Kosovo i izbornim pravilima. Trenutno stanje

Članovi IPŽD-a uključujući i predsednika imenovani su od Predsednika Vrhovnog Suda Kosova, trenutno ima 10 članova uključujući i Predsednika, dok Sekretarijat ima 7 civilnih službenika i uskoro će angažovati 3 civilnih službenika.


Odluke u vezi dozvoljenih žalbi i apela koji se odnose na izborni proces kao što je predviđeno zakonom o opštim izborima i zakonom o lokalnim izborima i izbornim pravilima.

Da nastavi funkcionisanje i konsolidiranje organizacione i odlučujuće strukture IPŽD, u cilju sprovođenja izbornih zakona na snazi.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 197,384 257,698 276,649 Plate i Dnevnice 50,784 93,536 144,847 Robe i Usluge 104,600 101,387 108,802 Kapitalni rashodi 42,000 62,775 23,000 Broj Osoblja 5 15 20


Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 276,649 253,649 253,649 253,649Plate i Dnevnice 144,847 144,847 144,847 144,847Robe i Usluge 108,802 108,802 108,802 108,802Kapitalni rashodi 23,000 Broj Osoblja 20 20 20 20

144



Ime Programa 2011 2012 2013 2014Ukupno 23,000 0 0 0Izborna Komisija za Predstavke i Žalbe

23,000


Ukupno 15,000 15,000 15,000 Operativni Rashodi 10,000 10,000 10,000 Kapitalni rashodi 5,000 5,000 5,000

145


SEKTOR SOCIJALNOG STARANJA I ZDRAVSTVA

Misija socijalnog sektora je da omogući svim građanima Kosova žive u jednom kohezivnom društvu bez siromaštva, uz puno zapošljavanje i obezbeđenje osnovnih resursa i pružanja zdravstvenih usluga krečeći se ka dostizanju Evropskih standarda.

Trenutno stanje

Stanje u Socijalnom i zdravstvenom sektoru uprkos naporima i angažovanju i dalje ostaje teško. Na Kosovu, oko 45% stanovništva je nezaposleno i oko 15% stanovništva imaju poteškoća u obezbeđenju svojih elementarnih potreba i žive u krajnom siromaštvu, prema izveštajima Svetske Banke. Zdravstveni indikatori ostaju među naj slabijim u regiji.

Iz budžeta Kosova za 2011 godinu, dodeljeno je € 280,48 miliona, ili oko 26.40%, za ovaj sektor. Ministarstva koja sačinjavaju Socijalni Sektor su: Ministarstvo za rad i socijalno staranje i Ministarstvo zdravstva

Tokom 2010 - 2011 godine imamo vidno poboljšanje u snabdevanju lekovima i potrošnim materijalom, stalnu edukaciju i razvoj kapaciteta menadžiranja, dopunjavanje postojeće infrastrukture postojećeg zdravstvenog sistema u skladu sa Evropskim standardima. Uspešna realizacija penzijskih šema i onih socijalnih, razvoj politika za povećanje stepena zaposlenosti, formiranje i kompletiranje zakonske infrastrukture iz oblasti zapošljavanja isocijalnih pitanja.

26%

74%


Sektor Solialnog Staranja i Zdravstva Total

Budući planovi

146


Prioritetni oblasti putem kojih Vlada Republike Kosova teži jačanju društvene kohezije i jednako učešće svih građana u javnog životu zemlje su: zdravstvene usluge, socijalne politike, i pomoć putem socijalne i penzione šeme.

Ovaj program je dizajniran da pomogne deo stanovništva sa najvećim potrebama: stare, siromašne, osobe sa ograničenim sposobnostima, nezaposlene, pružanje zdravstvenih i drugih usluga koji imaju potrebe za pomoć Vlade.

Sažetak ranijih procena na nivou sektora 2011

Odobreno2012 2013 2014

Plate i Dnevnice 39,660,803 39,010,524 39,010,524 39,010,524Robe i Usluge 36,414,640 37,546,926 37,535,066 38,049,691

Subvencije i Transferi 193,899,752 206,214,980 210,704,980 215,704,980Kapitalni Rashodi 10,508,504 15,815,000 16,500,000 21,500,000Broj Osoblja 8,185 8,175 8,175 8,175Ukupno 280,483,699 298,587,430 303,750,570 314,265,195

U ranim procenama za socijalni sektor obuhvaćene su sledeće aktivnosti: Novo zakonodavstvo: Zakon o penzijama finansiranim od države, Zakon o status i pravima mučenika, ratnih invalida, veterana, pripadnika OVK, civilnih žrtava i njihovih porodica, prirodni rast socijalne šeme, snabdevanje lekovima i potrošnim materijalom, pružanje zdravstvenih usluga izvan javnih institucija.

Sažetak kapitalnih projekta na nivou BO-aOrganizatat buxhetore 2011

Odobreno2012 2013 2014

Ukupno i MRSB 2,608,160 2,615,000 2,500,000 2,500,000Ukupno i MZ 7,900,344 13,200,000 14,000,000 19,000,000Ukupno Socijalni Sektor 10,508,504 15,815,000 16,500,000 21,500,000

U ranim procenama socijalnog sektora obuhvaćeni se sledeći projekti: Proširenje aktivnih programa radnog tržišta, zaposlenje registrovanih lica koja traže posao u kancelarijama za registraciju, renoviranje postojećih objekata Centara za socijalni rad, centra za stručno osposobljavanje u opštinama Kosova, održavanje informativne tehnologije, renoviranje postojećih objekata zdravstvenih institucija, obezbeđivanje moderne opreme, održavanje zdravstvene opreme, zdravstveni informativni sistem.

Dodatni zahtevi za finaciranje iznad procenjenih granica na nivou sektora 2012 2013 2014

Operativni Rashodi 50,162,616 56,361,489 63,200,591Kapitalni rashodi 14,150,575 10,681,487 6,904,075Troškovi za legislaciju i zdravsvena osiguranja

44,800,000 54,740,000 55,250,000

Broj Osoblja 517 517 517Ukupno 109,113,191 121,782,976 125,354,666

Dodatni zahtevi za finansiranje:

147


Dodatna sredstva na nivou sektora zatraženo je za: izgradnje i renoviranje objekata, povećanje farmaceutskog programa za 40% u cilju boljeg snabdevanja lekovima, dodatne finansijske implikacije za troškove nacrta zakona, usvojenih zakona i njihovih izmena, zakona u postupku i u planu izrade.

148


MINISTARSTVO ZA RAD I SOCIALNO STARANJE

Misija

Misija MRSS je da svim građanima Kosova omogući da žive u jednom kohezivnom društvu bez siromaštva, sa punim zapošljavanjem i obezbeđenje osnovnih resursa za sve građane sposobne za rad.

MRSS je zakonski zaduženo da pruži usluge, putem programa koji su dizajnirani da pomognu deo stanovništva koji ima najviše potrebe: stare, siromašne, osobe sa ograničenim sposobnostima, nezaposlene i druge koji najviše imaju potrebu za pomoć od strane Vlade.

Trenutno stanje

Kosovo se smatra da ima najviši stepen nezaposlenosti i siromaštva u regiji. Nezaposlenost i siromaštvo je najviše kod onih koji žive u velikim porodicama koje imaju mnogo nezaposlenih članova kao i kod onih koji imaju niži nivo obrazovanja. Nezaposlenost predstavlja jedan od glavnih izazova kosovskog društva. Osobita briga tržišta rada procenjuje se visoka nezaposlenost negde oko 43%. Postoji niz neophodnih delovanja koja bi uticala da se poveća broj zaposlenih i smanjenje nivoa nezaposlenosti na Kosovu.

Prema poslednjem izveštaju Svetske banke za 2008 godinu procenjuje se da oko 45% stanovništva živi u siromaštvu, od koji 15% u krajnjem siromaštvu. Socijalno staranje, programi beneficija na Kosovu (penzije i socijalna pomoć) prema podacima pokrivaju oko 325 000 osoba, znači oko 15% stanovništva ima pristupa jednoj od šema socijalnih isplata.


Izrada nacrta projekta za penzije finansirane od države kao i poboljšanje dobrobiti i podrška porodicama, putem pružanja socijalne pomoći i socijalnih usluga za ugrožene kategorije društva.

Napredak u sprovođenju politika u povećanju stepena zaposlenosti u zemlji.

Prvi cilj se može postići putem ovih programa i aktivnosti:

Indeksiranje penzione šeme (osnovne penzije, za ograničene mogućnosti i doprinos na plate) po inflaciji;

Nacrt zakona o Statusu i pravima mučenika, ratnih invalida, veterana, pripadnika OVK, i njihovih porodica;

Drugi cilj može se postići putem sledećih programa i aktivnosti:

a) Smanjenje stepena nezaposlenosti i izgradnja stručnih veština, u zavisnosti od zahteva tržišta rada:

b) Razvoj saradnje sa zemljama regiona (članicama EU i izvan EU) za povećanje mogućnosti za zaposlenje radne snage Kosova;

149


c) Povećanje nivoa službe stručnog osposobljavanja u mrežu centara za osposobljavanje i sprovođenje šeme direktne obuke u kompaniji u cilju postizanja većih standarda;

d) Sprovođenje strategije zaposlenja 2010 – 2012 putem programa „Javni Radovi“

e) Sprovođenje zakona za organizaciju i funkcionisanje javnih službi za zapošljavanje

Zakon za obuku, stručnu ponovnu obuku, sezonsko zaposlenje i zaposlenje lica sa ograničenim sposobnostima.

Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja1- T 2009 2010 2011Ukupno 163,251,013 174,049,274 201,404,360Plate i Dnevnice 2,931,776 3,116,012 3,900,552Robe i Usluge 3,233,778 3,189,843 2,995,896Subvencije i Transferi 153,194,191 164,544,194 191,899,752Kapitalni Rashodi 3,891,268 3,199,225 2,608,160Broj Osoblja 1,297 920 920

Tabela 2. Ocenjene granice rashoda za 2012-2014 2011

Odobreno2012 2013 2014

Ukupno 201,404,460 213,211,300 217,586,300 222,586,300Plate i Dnevnice 3,900,652 3,250,373 3,250,373 3,250,373Robe i Usluge 2,995,896 3,130,947 3,130,947 3,130,947Subvencije i Transferi 191,899,752 204,214,980 208,704,980 213,704,980Kapitalni Rashodi 2,608,160 2,615,000 2,500,000 2,500,000Broj Osoblja 920 920 920 920

Zbog budžetskih ograničenja kategorija Socijalne šeme za sledeće godine mora se prilagoditi budžetskim mogućnostima dodeljenim za ovaj program, da se ne bi porastao broj korisnika iznad mogućnosti. Zato, broj dobitnika mora se kretati oko 35,000 korisnika.Trenutno, pokrivanje penzione šeme iziskuje trošak od oko 120 miliona evra godišnje. Podrška za različite kategorije penzionera ostaje prioritet Vlade Republike Kosova. Očekuje se da se putem pravne infrastrukture reguliše položaj penzionera gde su obuhvaćene i osnovne penzije, penzije sa doprinosom, penzije za osobe sa ograničenim sposobnostima i penzije Trepče. Trenutni broj penzionera je 157,093. Invalidi, porodice mučenika, veterana i druge kategorije rata: trenutno podrška za ovu kategoriju ima trošak od 30 miliona evra godišnje. Vlada je preduzela zakonodavne korake da bi sredila status, prava i dobitke kategorije koji su proizašli s rata. Prioritet ostaje kategorija invalida i njihova rehabilitacija. U tom pravcu, podrška putem specijalnih programa ostvariće se u kontinuitetu. Trenutni broj korisnika ove šeme je 13,036.

150


Tabela 3 . Kapitalni projekti na nivou departmana

Ime Programa 2011

Odobreno 2012 2013 2014Ukupno 2,608,160 2,615,000 2,500,000 2,500,000Penzije 0 0 300,000 300,000Socijalno staranje 1,081,960 995,066 1,000,000 1,000,000Posao i pitanja zapošljavanja 1,506,200 1,275,000 1,000,000 1,000,000Usluge centralne administracije 20,000 344,934 200,000 200,000

U rane procene za kapitalne projekte obuhvaćeni su sledeći projekti: Proširenje aktivnih programa tržišta rada, zaposlenje lica koja traže posao u kancelarijama za registraciju, renoviranje postojećih objekata centara za socijalni rad, centara za stručno osposobljavanje u opštinama Kosova, održavanje informativne tehnologije.


Ukupno 24,381,935 21,767,095 23,373,410

Operativni Rashodi 17,561,360 19,735,608 20,139,335

Kapitalni rashodi 6,820,575 2,031,487 3,234,075

Uglavnom su dodatna sredstva za procenu socijalne šeme i socijalne infrastrukture. Kao što je i ranije napomenuto, ostaje da MRSS priprema zakone za socijalne šeme unutar budžetskih mogućnosti i druge dodatne zahteve da pokrije od donatora ili drugih oblika financiranja.

151


MINISTARSTVO ZDRAVSTVA

Misija

Razvoj održivog zdravstvenog sistema koji bi pružio kvalitetne zdravstvene usluge za sve stanovnike Republike Kosova sa ciljem postizanja savremenih standarda.

Trenutno stanje

Poboljšanjem zdravstvenih indikatora teži se smanjenju stope smrtnosti beba i majki, u skladu sa procenama milenijuma odobrenih od UN-a, i poboljšanju zdravstvenog stanja svih građana Kosova. Zdravstvene usluge se još suočavaju sa znatnim problemima što predstavlja ozbiljni izazov u pružanju potrebnih zdravstvenih usluga za sve građane.

Poboljšanje kvaliteta zdravstvenih usluga podrazumeva i preduzimanje znatnih reforma u sistemu finansiranja i menadžiranja zdravstvenih usluga. Vlada će, između ostalog, analizirati moguće opcije stvaranje i načine finansiranja sistema zdravstvenog osiguranja što bi omogućilo jednaki pristup zdravstvenim uslugama za sve građane Republike Kosova. Poboljšanje postojećeg stanja i sprovođenje sektorijalne strategije Ministarstva zdravstva, ka postizanju utvrđenih strateških ciljeva, Akcionom plan Evropskog Partnerstva (APEP), Beli Papir i Master Plan. Ispunjenje obaveza Ministarstva Zdravstva naspram Vladine Strategije za Repatrijaciju.


Smanjenje stope oboljenja i smrtnosti opšteg stanovništva. Poboljšanje menadžiranja postojećih resursa i kvaliteta usluga, ispunjenje postojeće

infrastrukture zdravstvenog sistema u skladu sa Evropskim standardima. Sprovođenje i razvoj Sistema Zdravstvenih Informacija (SZI). Stvaranje održivog sistema finansiranja za zdravstveni sektor.

Prvi cilj – može se postići putem sledećih delatnosti:

Jačanje uloge javnog zdravstva, putem programa i čuvanje i poboljšanje zdravlja; Jačanje uloge domaće medicine, kao kamen temeljac zdravstvenog sistema; Obezbeđivanje lekova i potrošnih materijala iz Esencijalne liste.

Drugi cilj – može se postići putem sledećih delatnosti:

Povećanje odgovornosti putem definisanje uloga i odgovornosti Zdravstvenih institucija, Odeljenja/jedinica i radnika u njima, poboljšanje sistema upućivanja;

Razmatranje ključnih pitanja koja utiču na zdravstveni sistem na osnovu Mater plana; Snabdevanje, funkcionalizacija i održavanje opreme u Zdravstvenim institucijama.

152


Treći cilj – može se postići putem sledećih delatnosti:

Utvrđivanje pristupa i upravne strukture za razvoj i funkcionalizaciju Zdravstvenog informativnog sistema, identifikacija prepreka i troškova u postojećem sistemu zdravstvenog informisanja za sakupljanje i izradu podataka kao i održavanje sistema;

Progresivnog poboljšanje kvaliteta rezultata Sistema Zdravstvenog Informisanja i njihovu harmonizaciju sa standardima SZO i Eurostat-a.

Četvrti cilj se može postići putem sledećih aktivnosti:

Utvrđivanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga; Utvrđivanje troška zdravstvenih usluga; Priprema uslova za sprovođenje zdravstvenog osiguranja.

Tabela 1.Istorijski trendovi finansiranja2009 2010 2011

Ukupno 74,095,483 72,840,796 79,079,239

Plate i Dnevnice 21,942,349 28,939,207 35,760,151Robe i Usluge 36,772,604 31,704,522 33,418,744Subvencije i Transferi 2,452,430 2,040,000 2,000,000Kapitalni Rashodi 12,928,100 10,157,067 7,900,344Broj Osoblja 7409 7255 7265

Tabela 2. Ocenjene granice rashoda za 2012-20142011

Odobreno2012 2013 2014

Ukupno 79,079,239 85,376,130 86,164,270 91,678,895Plate i Dnevnice 35,760,151 35,760,151 35,760,151 35,760,151Robe i Usluge 33,418,744 34,415,979 34,404,119 34,918,744Subvencije i Transferi 2,000,000 2,000,000 2,000,000 2,000,000Kapitalni Rashodi 7,900,344 13,200,000 14,000,000 19,000,000Numri i satfit 7265 7265 7265 7265

U rane procene obuhvaćene su sledeće aktivnosti:Bolje snabdevanje potrošnog materijala, pružanje zdravstvenih usluga izvan javnih institucija.

Tabela 3.Kapitalni projekti na nivou departana 2011

Odobreno 2012 2013 2014Ukupno 7,900,334 13,200,000 14,000,000 19,000,000Dep. bolničke službe 4,553,940 8,317,040 8,020,000 12,698,000Dep. Drugih zdravstvenih usluga 3,296,394 4,812,960 5,980,000 6,302,000Dep. Centralne Administracije 50,000 70,000 0 0

U rane procene za kapitalne projekte obuhvaćeni su sledeći projekti:Renoviranje postojećih objekata zdravstvenih institucija, obezbeđivanje moderne zdravstvene opreme, održavanje zdravstvene opreme, zdravstveni informativni sistem.

153


Tabela 4. Dodatni zahtev iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Ukupno 84,731,256 100,015,881 101,981,256Operativni Rashdi 32,601,256 36,625,881 43,061,256Kapitalni Rashodi 7,330,000 8,650,000 3,670,000Dodatni troškovi – Sprovođenje Zakona za zdravstveno osiguranje

44,800,000 54,740,000 55,250,000

Broj Osoblja 517 517 517

Zahtevi za dodatno finansiranje odnose se na početak sprovođenja zakona o zdravstvenom osiguranju, povećanju snabdevanja lekovima, nova povećanja u beneficijama zdravstvenih radnika kao i povećanja broja radnika, zdravstvene opreme, infrastrukture, itd. Ovi zahtevi se trenutno ne mogu ispuniti i MZ treba iznaći mogućnost finansiranja putem donatora ili drugih oblika finansiranja i razmatra vreme sprovođenja nekih novih politika.

154


SEKTOR OPŠTIH JAVNIH SLUŽBI

Sektor opštih javnih službi je važan sektor u kome su navedene institucije koje se tiču izvršnih organa i zakonodavstva, dakle uključene su u budžetske organizacije koje su konstituirane da bi stvorile jednu pravnu održivu osnovu za jedan ekonomski razvoj i pružanje boljih usluga za građane Republike Kosova.

Trenutno stanje

Za sektor javnih usluga za 2011 godina izdvojeno je 147 miliona €, ili oko 13.8%, izraženo u postotku.

14%

86%


Sektor Opštih Janvih Službi Total

Ministarstva ili institucije koje sačinjavaju ovaj sektor su: Skupština, Ured Predsednika, Ured Premijera, Ministarstvo za privredu i finansije, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo Evropskih Integracija, Ministarstvo za zajednice i povratak, Ministarstvo javne administracije, Ministarstvo administracije lokalne vlade, Kancelarija generalnog revizora, i Institucija Narodnog Advokata.

Budući planovi

Glavni projekti u SOR za 2012/2014 predloženi za finansiranje od budžeta Kosova za 2012 su: očuvanje fiskalne održivosti, stvaranje održivog finansijskog sistema koji obezbeđuje racionalno korišćenje finansijskih sredstava na raspolaganju, sprovođenje reforma u javnoj administraciji, proces liberalizacije viza i trgovačkih sporazuma sa EU, lobiranje i diplomatske aktivnosti za intensifikaciju priznanja države Kosova, obnova carinskih tačaka, sprovođenje fiskalnih blagajni, kao i nekih projekta za administraciju javnih usluga uopšte koji će uticati na efikasnost javne administracije.

155


Sažetak procena na nivou sektora 2012 - 2014 2011 2012 2013 2014Plate i Dnevnice 28,662,090 67,515,522 67,240,247 67,240,247Robe i Usluge 31,147,506 30,699,809 30,698,035 30,698,035Subvencije i Transferi 14,892,049 6,992,049 6,992,049 6,992,049Rezerve 595,832 595,832 0 0Kapitalni Rashodi 71,718,879 70,142,099 73,415,643 79,103,855Broj Osoblja 3,613 3,613 3,593 3,593Ukupno 147,016,356 175,945,311 178,345,974 184,034,186

Sažetak projekta na nivou BO-a 2011 2012 2013 2014Skupština 1,360,811 1,000,000 500,000 1,000,000Ured Predsednika 1,078,691 1,100,000 1,150,000 1,150,000Ured Premijera 2,429,550 2,400,000 2,652,000 2,652,000Ministarstvo za Privredu i Financije

35,286,039 36,418,433 28,951,855 34,651,855

Ministarstvo Javne Administracije

14,312,666 14,723,666 21,011,788 20,500,000

Ministarstvo Administracije Lokalne Vlade

6,240,801 3,000,000 3,000,000 3,000,000

Ministarstvo Spoljnih Poslova 5,010,321 5,500,000 9,650,000 9,650,000Ministarstvo za Zajednice 6,000,000 6,000,000 6,500,000 6,500,000Ukupno 71,718,879 70,142,099 73,415,643 79,103,855

Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012 2013 2014Operativni Rashdi 21,205,373 23,222,056 25,363,872Kapitalni Rashodi 36,307,027 35,486,977 33,489,155Broj Osoblja 260 287 317Ukupno 57,512,400 58,709,033 58,853,027

Dodatni zahtevi za rashod odnose se na dopunu fizičke infrastrukture, TI opreme i drugih važne opreme za ovaj sektor kao i podrška procesu decentralizacije. Finansiranje ovih dodatnih zahteva se mora razmatrati iz drugih van-budžetskih izvora a neke od njih se moraju odložiti do stvaranja mogućnosti za finansiranje.

156


SKUPŠTINA REPUBLIKE KOSOVA

MisijaSkupština Republike Kosova kao najveći predstavnički i zakonodavni organ Kosova ima širok delokrug u skladu sa Ustavom i Poslovnikom o Radu. Tako da misija Skupštine je da zadatke iz svog delokruga a naročito sada nakon nezavisnosti završi uspešno. Skupština Kosova namerava da putem jedne efikasne strategije postigne svoje ciljeve.

Trenutno stanje

Skupština Republike Kosova kao najveći predstavnički i zakonodavni organ Kosova u svom delokrugu ima usvajanje zakona i drugih akata. Uporedo proceduralnih zakonodavnih poslova odgovornosti Skupštine se proširuju i na druga važna pitanja koja se tiču integracije zemlje u raznim međunarodnim institucijama.Skupština Opštine Kosova namerava da intensifikuje svoj rad u svim poljima, a naročito u donošenju zakona, nastavljajući njihovo usklađivanje sa zakonodavstvom EZ-e.

Strateški ciljevi su:Organizovanje i što efikasnije funkcionisanje Skupštine Kosova, u jednom razvoju

što efikasnijeg sveobuhvatnog zakonodavnog procesa, Organizovanje i što efikasnije funkcionisanje Skupštine Kosova, u jednom razvoju

što efikasnijeg sveobuhvatnog zakonodavnog procesa, Izrada i usvajanje zakona i drugih akata u saglasnosti sa zakonodavstvom EU-e, Povećanje aktivnosti u parlamentarnoj diplomaciji kao i savetodavne usluge za sve

parlamentarne komisije i aktivnosti, Stručna podrška parlamentarnim komisijama u sastavljanju, razmatranju i

amandamentiranju nacrta zakona,


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 9,622,421 9,761,100 16,767,921Plate i Dnevnice 4,300,279 4,816,070 5,881,785Robe i Usluge 1,452,359 1,612,020 1,625,325Subvencije i Transferi 1,911,783 1,901,783 7,900,000Kapitalni Rashodi 1,958,000 1,431,227 1,360,811Broj Osoblja 343 340 320

157



2011 Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 16,767,921 7,187,110 6,687,110 7,187,110Plate i Dnevnice 5,881,785 4,781,785 4,781,785 4,781,785Robe i Usluge 1,625,325 1,405,325 1,405,325 1,405,325Subvencije i Transferi 7,900,000 Kapitalni Rashodi 1,360,811 1,000,000 500,000 1,000,000Broj Osoblja 320 320 320 320

*Beleška: u kategoriji plata i dnevnica u 2011 godina izdvojeno je €1,1 mil. za pasivne delegate, koji ne može se nastaviti 2012, 2013 iako je obuhvaćena u procenama za ove godine. Takođe, predviđeno je da se RTK ne finansira od budžeta do nekog nove odluke Skupštine Republike Kosovo.

Tabela 3. Kapitalni projekti na nivou programa 2012-2014

Ime Programa 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 1,360,811 1,000,000 500,000 1,000,000Administracija Skupštine 1,360,811 1,000,000 500,000 1,000,000

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014

2012 2013 2014

Ukupno 14,658,593 16,370,311 17,633,311Operativni Rashodi 1,297,782 1,509,500 1,772,500Subvencije i Transferi 13,000,000 14,000,000 15,000,000Kapitalni rashodi 360,811 860,811 860,811Broj Osoblja 34 42 57

Dodatni zahtevi rashoda odnose se na novu fizičku infrastrukturu za kancelarije po opštinama za odbornike, podrška komisijama i opreme TI.

158


URED PREDSEDNIKA

Misija

Misija Ureda Predsednika je predstavljanje jedinstva naroda Republike Kosova, garantovanje ustavnog funkcionisanja institucija Republike Kosova, utvrđene Ustavom Republike Kosova.

Misija Ureda Predsednika je da pruži tačne informacije i nestranačke i stručne savete za Predsednika Republike kako bi se obezbedilo ispunjenje misije kako je i predviđeno Ustavom Republike Kosovo.

Trenutno stanje

Kancelarija Predsednika Republike Kosova od samog osnivanja obavlja poslove i zadatke koji su u skladu sa Ustavom Republike Kosova, na osnovu Zakona Br.03/L-094 za Predsednika Republike Kosova.


Primena Zakona za Predsednika Republike Kosova, kao i funkcionisanje Ureda Predsednika Republike Kosova u skladu sa odredbama ovog Zakona kao posebna institucija u okviru civilne službe,

Primena nediskriminirajuće politike prema osoblju ureda, uključujući i polnu ravnopravnost u svim poljima i nivoima i osiguravanje da struktura osoblja predstavlja mnogo-etnički karakter Republike Kosova,

Primena Zakona o pravima zajednica i njihovih učesnika u Republici Kosova – potpuna funkcionisanje Konsultativnog Saveta za Zajednice.


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 2,838,889 3,152,890 2,540,097Plate i Dnevnicet 263,093 373,823 419,406Robe i Usluge 1,150,459 1,272,871 1,042,000Subvencije i Transferi 75,337 82,674 Kapitalni Rashodi 1,350,000 1,423,522 1,078,691Broj Osoblja 79 86 86

159



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 2,540,097 2,561,406 2,611,406 2,611,406Plate i Dnevnice 419,406 419,406 419,406 419,406Robe i Usluge 1,042,000 1,042,000 1,042,000 1,042,000Kapitalni Troškovi 1,078,691 1,100,000 1,150,000 1,150,000Broj Osoblja 86 86 86 86


Ime Programa 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 1,078,691 1,100,000 1,150,000 1,150,000Ured Predsednika 1,078,691 1,100,000 1,150,000 1,150,000

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014 Ukupno 3,356,108 3,038,584 3,856,738Operativni Rashodi 956,108 1,188,584 1,506,738Kapitalni rashodi 2,400,000 1,850,000 2,350,000Broj Osoblja 3 9 24

Dodatni zahtev za operativne troškove je za plate, dok za kapitalni rashod dodatni zahtev je za projekat Bele Kuče i Kupovinu Vozila.

160


URED PREMIJERA

Misija

Misija Ureda Premijera je vršenje izvršne vlasti u ispunjavanju programskih zadataka Vlade Republike Kosova, shodno funkcijama i zadacima određenim Ustavom Republike Kosova. Rukovođenje, koordinaciju i praćenje Institucija Republike Kosova u ispunjenju kriterija koji proizlaze iz procesa po kojima prolazi Kosovo, kao i primena Zakona koji su na snazi.

Trenutno stanje

Ured Premijera Republike Kosova funkcioniše na osnovu organizativne šeme, koja je podeljena u agencije i kancelarije. Agencije i Kancelarije UPK-a imaju svoj određeni mandat, standarde rada i delokrug konkretnog delovanja. Izvršne Agencije imaju poseban mandat kao i odgovornosti i posebne funkcije određene u izrađeno zakonodavstvo.

Kosovo je u 2010 godini počelo tehnički i politički dijalog sa Evropskom Komisijom putem Dijaloga procesa stabilizacije asocijacije (putem koga se razvija dijalog Vlada Kosova Evropska Komisija sa ciljem institucionalne, zakonodavne, privredne i socijalne reforme), veći pristup u programe Zajednice, i trgovinski sporazum sa Evropskom Zajednicom. Važan deo ovog procesa su Evropsko partnerstvo i Odnosi razvoja. Koordinacije donacija su naročito važne sa ciljem povećanja privredne produktivnosti zemlje i poboljšanje životnih standarda.


Primena Zakona koji su usvojeni od strane Skupštine Kosova Integracija u svetske i Evropske strukture kao i saradnja sa Veterinarskim

službama u regiji i šire. Kao preduslov za integraciju je primaran zadatak obezbeđenje hrane, zaštita zdravlja životinja, zaštita javnog zdravstva, suzbijanje i eliminisanje zonotičkih bolesti, stimulacija domaćih proizvođača i mogućnost izvoza, kontrolu hrane iz uvoza,

Unapređenje i strukturiranje Kosovskih arhiva, Zaštita, evidentiranje, klasifikacija, prerada, upotreba, čuvanje arhivske dokumentacije od istorijske i naučne važnosti kao i organizovanje i funkcionisanje arhivske službe Republike Kosova,

Unapređenje i adekvatnije strukturiranje agencija koje funkcionišu u okviru ureda premijera za što uspešnije sprovođenje misije na osnovu zakonskih odredaba.

161



Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 8,322,630 8,376,505 8,817,086Plate i Dnevnice 1,593,681 2,133,151 2,727,448Robe i Usluge 2,930,414 2,426,194 2,300,088Subvencije i Transferi 1,498,381 1,246,943 1,360,000Kapitalni Rashodi 2,300,154 2,570,217 2,429,550Broj Osoblja 481 478 481


Odobreno 2012 2013 2014


Unutar vrednosti SOR uključene su dve nove agencije: Agencija za suzbijanje terorizma iAgencija protiv organizovanog kriminalaNisu uključeni opštinski sanitarni i fitosanitarni inspektorati koji se očekuje da se transferišuod opštinskog nivoa u centralan nivo na osnovu zakona o hrani. Tabela 3. Kapitalni projekti na nivou programa 2012-2014

Ime Programa 2011 Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 2,429,550 2,400,000 2,652,000 2,652,000Agencija Veterine i Hrane 2,429,550 2,400,000 2,652,000 2,652,000

Projekti koji su obuhvaćeni u okviru kapitalnih rashoda su Agencija za hranu i veterinu, koji su trajni projekti tokom proteklih godina i koji će se nastaviti i u narednim godinama. Ovi projekti odnose se u uglavnom na kontrolu hrane, zaštitu javnog zdravlja i životinja, istraživanja, vakcinacija, itd.


2012

Procene 2013

Procene 2014

Procene Ukupno 14,100,576 15,418,448 16,086,214Operativni Rashodi 1,474,374 1,556,746 1,688,512Kapitalni rashodi 12,626,202 13,861,702 14,397,702Broj Osoblja 129 129 129

Dodatni zahtev za Agenciju hrane i veterine odnosi se na transfer odgovornosti od opštinskog nivoa i za kapitalni rashod koji se očekuje ili koji se treba finansirati od donatora.

162


MINISTARSTVO ZA FINANSIJE

Misija

Misija Ministarstva za privredu i finansije je obezbeđenje odgovornog i transparentnog menadžiranja javnih fondova, i da savetuje Vladu Kosova u vezi njenih privrednih i fiskalnih politika. Poboljšanje životnih standarda za sve stanovnike Kosova, putem podrške jedne stabilne i zdrave sredine za investicije, održivi privredni razvoj i sa širokom osnovom.

Praćenje i izveštavanje za privredne događaje i snage koji imaju uticaja na Kosovu. Razviće i primeniti zdrave makro-ekonomske politike u saradnji sa Skupštinom Kosova, ostala ministarstva, međunarodne institucije za kredite i donatore. Ministarstvo Finansija ostaje privržena sprovođenju zadataka koji proizilaze iz akcionog plana za evropsko partnerstvo kao i deset ključnih prioriteta Vlade Kosova u Evropskim Integracijama.

Trenutno stanje

Ministarstvo za privredu i finansije je u toku analiziranja i predviđanja za makroekonomskirazvoj, pripremu glavnih budžetskih dokumenata, privrednu strategiju i sve privredne ifiskalne politike Vlade. MF razmatra i pruža komentare na sve međunarodne privredne sporazume i druge slične delatnosti Vlade. Ministarstvo radi u planiranju srednjoročnog okvira rashoda Kosova kao ključno strateško sredstvo Vlade za planiranje i dodela resursa, postigavši tako vidljivost, pravilnost i odgovornost u javnim finansijama i vidno poboljšavajući kvalitet i efikasnost troškova službe.Poreska uprava Kosova i Carina Kosova sprovode svoju delatnost u postizanju zacrtanih ciljeva da bi ispunili procene makroekonomskih razvoja.


Očuvanje fiskalne održivosti Stvaranje održivog finansijskog sistema koji omogućava racionalno korišćenje

finansijskih fondova na raspolaganju. Puna fiskalizacija svih funkcionalnih biznisa; Instalacija novih informativnih sistema u Poreskoj Upravi Kosova i Carinama

Kosova; Uspostavljanje carinske saradnje s većim delom država s kojima Kosovo ima trgovačke

odnose u cilju tačne procene vrednosti uvezene robe; Uspostavljanje konkurentne poreske stope u poređenju sa zemljama u regionu da bi se

podstaklo povećanje nivoa stranih investicija; Povećanje stope plaćanja poreza i osvešćivanje poreskih obveznika Razvoj upravnih kapaciteta u koordinaciji i razvoju politika, budžetskog planiranja kao i

izgradnja kapaciteta za stvaranje politika na nivou ministra Sprovođenje akcionog plana za reformu menadžiranja javnih finansija.


163


2009 Revidiran

2010 Revidiran

2011 Odobreno

Ukupno 186,123,941 93,806,804 59,117,396Plate i Dnevnice 7,462,078 9,477,083 11,148,370Robe i Usluge 15,136,812 10,912,424 7,788,187Subvencije i Transferi 77,038,156 45,046,516 4,894,800Rezerve 56,360,000 Kapitalni Rashodi 30,126,895 28,370,781 35,286,039Broj Osoblja 924 1579 1636


2011

Odobreno 2012 2013 2014



2011 Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 35,286,039 36,418,433 28,951,855 34,651,855Trezor 3,074,267 Centralna Administracija 517,395 568,433 568,433 568,433 Poreska Administracija 984,377 1,230,000 313,422 3,313,422 Carine 1,740,000 550,000 2,700,000 Poćetak Eksproprijacije za Autoput 22,450,000 30,000,000 24,000,000 24,000,000

Sufinaciranje sa IPA 3,450,000 4,000,000 4,000,000 4,000,000 Qendra Informative Financiar 70,000 70,000 70,000 70,000 Kontigentni Fonda za Opštine 3,000,000

Kapitalni projekti procenjeni za 2012 u MF su:

1. Eksproprijacija autoputa Merdare – Morina od 30 mil. u 2012, 24 mil. u 2013 i početak eksproprijacije za autoput Priština –General Janković od 2014 godine,

2. Saradnja sa IPA u sektoru vode,3. Fiskalne blagajne,4. Održavanje sistema poreza na imovinu,5. Razne softverske sisteme za carinu.

164



2012 2013 2014

Ukupno 9,508,499 10,120,957 10,232,535Operativni Rashodi 5,576,147 5,667,493 5,747,493Kapitalni rashodi 3,932,352 4,453,464 4,485,042Broj Osoblja 5 5 5

Dodatni zahtevi uglavnom se odnosi na nove opreme i povećanje broja radnika za Finansijski Centar Informacija.

165


MINISTARSTVO JAVNE ADMINISTRACIJE

Misija

Reforma javne administracije jeste i ostaje ključna komponenta misije Ministarstva javne administracije. Istinska funkcionalizacija javne administracije, kao važni državni aparat, usredsređuje se na administrativne usluge na efektivan način, ostvarenje troška na efikasan način i organizacija administracije i njenog rada na evropski način. Ova zalaganja konkretiziraju se ciljevima koje služe poboljšanju usluga za građane, biznise i institucije uopšte.

Trenutno stanje

Iako je Kosovo već postavilo dobru osnovu za izgradnju pravih upravnih struktura, ostaje još puno toga da se uradi u tom pravcu. Projekat za registraciju stanovništva i porodičnih privreda je počeo u aprilu ove godine i je važan projekat za Kosovo, koji se očekuje da završi u narednim godinama. Ministarstvo javne administracije na Kosovu, budući da je glavni nosilac sprovođenja Opšte strategije za Reformu Javne Uprave 2010 – 2013 očekuje se da preduzme niz mera nakon usvajanja akcionog plana.

Organizacione strategije su:

Sprovođenje zakonodavnog paketa za reformu javne administracije, Reforma javne administracije kao jedan od standarda za Evropske integracije,

stvaranje civilne službe i stručne, funkcionalne i efektivne javne administracije u cilju pružanja boljih usluga građanima,

Poboljšanje politika za menadžiranje kadra i uspostavljanje sistema izbora osoblja i karijere zasnovanim na zasluge unutar civilne službe Kosova,

E-uprava za podršku administrativnih funkcija, naprednih radnih procesa u vladinim institucijama, u funkciji pružanja elektronskih podataka za građane, institucije i biznise,

Efektivna struktura i organizacija, kako vodoravno tako i uspravno, institucija javne administracije u skladu sa njihovim odgovornostima,

Obezbeđivanje neophodne fizičke infrastrukture za efikasan rad institucija, standardni i stalni smeštaj vladine administracije, izgradnja kompleksa vladinih objekata.

Tabela 1. Istorijski trendovi financiranja 2009

Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 33,502,689 22,536,349 22,120,819Plate i Dnevnice 1,883,780 1,873,095 2,135,498Robe i Usluge 6,830,642 8,179,562 5,672,655Kapitalni Rashodi 24,788,267 12,483,692 14,312,666Broj Osoblja 441 394 394

166



2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 22,120,819 22,431,819 28,718,167 28,206,379Plate i Dnevnice 2,135,498 2,135,498 2,135,498 2,135,498Robe i Usluge 5,672,655 5,572,655 5,570,881 5,570,881Kapitalni Rashodi 14,312,666 14,723,666 21,011,788 20,500,000 Broj Osoblja 394 394 394 394

Za 2012 godinu u operativne troškove su isplate za licence Microsoft-a i održavanje vladinih objekata.


Ime Programa 2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 14,312,666 14,723,666 21,011,788 20,500,000Centralna Administracija 125,548 Departman E-Vladanja 2,923,666 2,999,788 4,380,000 3,850,000 Departman SCA-a 206,400 Departman IMNQ-a 10,387,052 11,223,878 16,131,788 16,150,000 Departman RAP-a 400,000 500,000 500,000 500,000 Ured Statistika Kosova 270,000

Prioritetni kapitalni projekti za 2012 za Ministarstvo javne administracije su:

1. Palata Pravde i Zatvor visoke sigurnosti – ko-financiranje sa Evropskom Komisijom2. Izgradnja objekta za KAI 3. Izgradnja Pritvornog Centra u Gnjilane 4. Sprovođene AP za RAP5. Projekti e-uprave, itd

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 8,588,998 7,125,359 3,457,026Operativni Rashodi 2,998,186 3,290,359 3,457,026Kapitalni rashodi 5,590,812 3,835,000 Broj Osoblja 1 2 2

Dodatni izneti zahtevi su za TI, njihovo održavanje kao i za licence Microsoft-a, produženje registracije poljoprivredne na Kosovu, proširenje prostora u vladinim objektima i njihovo održavanje, sprovođenje akcionog plana reforme javne administracije na Kosovu, itd. Za mnoge od ovih aktivnosti MJA mora pronaći donatore ili druge izvore finansiranja.

167


MINISTARSTVO ZA ZAJEDNICE I POVRATAK

Misija

Misija Ministarstva za zajednice i povratak (MZP) je da promoviše stvaranje pogodnih uslova za realizaciju procesa povratka, kao i da obezbedi jedan pristup povratku koji se zasniva na pravima.

Uloga MZP je da pruži što bolje usluge građanima o pitanju prava i povratka, da bude aktivan i poverljiv partner međunarodne zajednice, kao i stvaranje bezbednosti i poverenja u domaće institucije.

Trenutno stanje

Ministarstvo za zajednice i povratak (MZP) je relativno malo ministarstvo sa mandatom da koordinira pitanja koja se tiču zajednica i povratka raseljenih osoba. Vlada Kosova je opredeljena za jedno multietničko društvo i obavezuje se za stalnu podršku u integraciji zajednica, smeštaj i održivi povratak svih raseljenih lica. S obzirom na činjenicu da su hiljade građana Kosova raseljena lica i često žive u teškim uslovima i većina od njih su smešteni u kolektivnim centrima, Ministarstvo za zajednice i povratak obezbeđuje privrednu i socijalnu održivost povratnika.


Ojačanje i stabilizacija zajednica na Kosovu, njihovih prava, bezbednost i učešće u društvu i pristup svim javnim službama, primena trenutnog zakona o zajednicama.

Održivi povratak raseljenih lica sa Kosova, pružanje podrške za sve povratnike.

Poboljšanje privrednih uslova i integracija zajednica, uključujući povratnike da bi se promovisalo stabilno, napredno i multi-etničko društvo na Kosovu.

Tabela 1- Istorijski trendovi financiranja 2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 9,082,997 8,050,088 7,160,317Plate i Dnevnice 395,090 402,544 500,475Robe i Usluge 543,907 499,914 359,842Subvencije i Transferi 1,663,000 300,000 300,000Kapitalni Rashodi 6,481,000 6,847,630 6,000,000Broj Osoblja 117 104 104

168



Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 7,160,317 7,160,317 7,660,317 7,660,317Plate i Dnevnice 500,475 500,475 500,475 500,475Robe i Usluge 359,842 359,842 359,842 359,842Subvencije i Transferi 300,000 300,000 300,000 300,000Kapitalni Rashodi 6,000,000 6,000,000 6,500,000 6,500,000Broj Osoblja 104 104 104 104


Ime Programa 2011Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 6,000,000 6,000,000 6,500,000 6,500,000Konsolidovani projekt za povratnike 6,000,000 6,000,000 6,500,000 6,500,000


2012 2013 2014

Ukupno 5,041,798 5,041,798 5,041,798Operativni Rashodi 41,798 41,798 41,798Kapitalni rashodi 5,000,000 5,000,000 5,000,000

Dodatni zahtevi iznad procenjene granice su za razne projekte koji se tiču izgradnje, renovacije zgrada i kuća za zajednice kao i uređenje infrastrukture za zajednice.

169


MINISTARSTVO ADMINISTRACIJE LOKALNE VLASTI

MisijaMisija Ministarstva administracije lokalne vlasti, je kvalitetno unapređenje lokalne vlasti, u saradnji sa odabranim strukturama i opštinskim službenicima da bi obezbedili odgovorne i efektivne usluge u službi građana.

Trenutno stanje

Kosovo je u 1995 godini imalo 29 opština, 1,468 naselja i 1,301 katastarske zone. Sada, Kosovo ima 33 funkcionalnih opština i 5 opština koje treba da se formiraju na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o opštinskim granicama. Usvajanje osnovnih zakona o samoupravljanju opština, administrativnim granicama i imena opština, lokalne finansije opština usvojene od strane Skupštine Opštine odlučuje u 38 ukupan broj opština. Proširenje katastra i broj stanovnika na nivou opština je veoma različit. Broj stanovnika se kreće (približno) po 4,500 stanovnika u Ranilug (predviđena - buduća opština) do 450,000 u Prištini. Isto tako, kao posledica toga i privrednog razvoja, je veoma raznolika privredna održivost opština. Međutim, posljednji popis stanovništva ukazaće na tačan broj stanovnika po opštinama.

Strateški ciljevi

Nastavak reforme lokalne uprave i funkcionalna sveobuhvatna decentralizacija u Republici Kosovo.

Unapređenje pružanja usluga što bliže građanima nastavkom procesa decentralizacije, dekoncentracije i delegiranja mnogih administrativnih i izvršnih funkcija,

Razvoj kapaciteta za rukovođenje, stručnu administraciju i nadležan pravac saopštinama,

Povećanje učešća građana u odlučivanju i stvaranju politika na lokalnom nivou, Stalno povećanje kvaliteta javnih službi putem međuopštinske, preko-granične i

regionalne saradnje opština sa ciljem dostizanja Evropskih standarda.

170



Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 11,817,083 9,583,510 8,309,859Plate i Dnevnice 594,464 680,123 699,919Robe i Usluge 644,929 748,404 336,058Subvencije i Transferi 437,249 437,249 437,249Rezerve 542000 1,150,929 595,832Kapital 9,598,441 6,566,805 6,240,801Broj Osoblja 107 139 132

171



2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 8,309,859 5,069,058 4,345,557 4,345,557Plate i Dnevnice 699,919 699,919 572,250 572,250Robe i Usluge 336,058 336,058 336,058 336,058Subvencije i Transferi 437,249 437,249 437,249 437,249Rezerve 595,832 595,832 Kapitalni Rashodi 6,240,801 3,000,000 3,000,000 3,000,000Broj Osoblja 132 132 112 112


Ime Programa 2011 Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 6,240,801 3,000,000 3,000,000 3,000,000Centralna Administracija 5,968,933 3,000,000 3,000,000 3,000,000Kontigentni Fond 271,868

Procene za 2011-2013 godinu za kapitalne rashode su manje zbog razloga jer projekatStimulativni Grant za Opštine neće se nastaviti sledećih godina.

Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 6,123,648 5,767,149 3,997,149Operativni Rashodi 119,480 247,149 247,149Rezerve 404,168 Kapitalni Rashodi 5,600,000 5,520,000 3,750,000 Broj Osoblja 11 11 11

Dodatni zahtevi za finansiranje odnose se na proširenje među-granične saradnje kao i veče pomoći za nove opštine. MALV kao i dosad zajedno sa donatorima i ko-financiranjima kao sa IPA, finansiraće zajedničke projekte.

172


MINISTARSTVO SPOLJNIH POSLOVA

Misija

Misija Ministarstva spoljnih poslova (MSP) je formulisanje i primena spoljne politike Republike Kosova, tačnije ovo Ministarstvo je odgovorno za razvoj i uređenje politika u odnosu na državu. Ministarstvo je odgovorno za razvoj i uređenje politika u odnosu na druge države. U tom smislu MSP štiti i predstavlja interese Republike Kosova u odnosu na druge države i međunarodne organizacije, u saradnji sa drugim ministarstvima, zavisno od njenih nadležnosti.

Trenutno stanje

Ovo Ministarstvo je počelo svoju efektivnu funkciju od 15 Juni 2008, nakon stupanja na snagu Zakona O Ministarstvu spoljnih poslova i Diplomatske službe Kosova. Kao takvo, u procesu je interne konsolidacije, gde trenutno ima 90 zaposlenih u ministarstvu i ubrzo se očekuje zaposlenje novog osoblja unutar Ministarstva (još 15 novih pozicija) su u procesu. Ministarstvo obuhvata jedanaest diplomatskih misija, koje su osnovane tokom 2008 -2010 godine i osnovano je i trinaest konzularnih predstavništva. Broj osoblja u diplomatskim misijama i konsulatima je trenutno 114, a planira se i angažovanje dodatnog osoblja otvaranjem novih misija.

Strateški ciljevi

1. Lobiranje i diplomatske aktivnosti za intensifikaciju priznavanja države Kosova i za ubrzanje učlanjena u međunarodne političke i finansijske organizacije;

Izrada i sprovođenje strategije za lobiranje Učešće na regionalnim i međunarodnim inicijativama Organizacija konferencija i raznih foruma

2. Specijalni odnosi sa Sjedinjenim Američkim Državama

Unapređenje bilateralnih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, Bliska politička saradnja, Privredna i kulturna saradnja,

3. Promocija privrednih interesa Kosova u svetu i privlačenje stranih investicija u zemlji kao i integracija u evro-atlantskim tokovima

Istraživanje postupaka učlanjenja u međunarodnim finansijskim institucijama (na primer, u Evropskoj Banci za izgradnju i razvoj), i u međunarodnim privrednim institucijama, kao u Svetskoj Trgovinskoj Organizaciji a u kasnijoj fazi, i zahtev za učlanjenje;

173


Izrada strategija za privlačenje stranih investicija i izrada informativnih materijala kao što su informatori, brošure, i/ili drugi slični materijali;

Pružanje pomoći za domaće biznise u promociji proizvoda i usluga van zemlje; Organiziranje sajmova i privrednih konferencija, kao i studij poseta unutar i van

zemlje.

4. Bilateralni i multilateralni sporazumi.

Priprema zahteva i učlanjenje u Organizaciju Ujedinjenih Nacija, Savetu Evrope i drugim međunarodnim organizacijama;

Iniciranje međunarodnih sporazuma, posebno bilateralnih sporazuma za ukidanje režima viza;


Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 24,820,814 26,001,554 18,356,404Plate i Dnevnice 2,728,500 2,761,566 3,251,026Robe i Usluge 9,052,014 10,657,298 10,095,057Kapitalni rashodi 13,040,300 12,582,690 5,010,321Broj Osoblja 211 211 211


Odobreno2012 2013 2014

Ukupno 18,356,404 18,846,083 22,996,083 22,996,083Plate i Dnevnice 3,251,026 3,251,026 3,251,026 3,251,026

Robe i Usluge 10,095,057 10,095,057 10,095,057 10,095,057Kapitalni rashodi 5,010,321 5,500,000 9,650,000 9,650,000Broj Osoblja 211 211 211 211

U operativnim troškovima koje je Ministarstvo spoljnih poslova planiralo unutar budžetskih granica su i troškovi za zakup za Ambasade i Konsulate Republike Kosova.


Ime Programa 2011 2012 2013 2014

Ukupno 5,010,321 5,500,000 9,650,000 9,650,000Centralna Administracija 1,004,921 1,047,500 1,015,500 1,015,500

Ambasade 4,005,400 4,452,500 8,634,500 8,634,500

U operativnim troškovima koje je Ministarstvo spoljnih poslova planiralo unutar budžetskih granica su i troškovi za zakup za Ambasade i Konsulate Republike Kosova.

174


Tabela 4. Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014

2012 2013 2014Ukupno 8,410,608 8,788,855 12,950,684

Operativni Rashodi 7,698,758 8,742,855 9,835,084

Kapitalni rashodi 711,850 46,000 3,115,600Broj Osoblja 37 37 37

Dodatni zahtevi za finansiranje proizilaze kao rezultat zahteva za povećanje broj radnika, kupovinu ambasada u 2012 i izgradnju diplomatsku akademiju u 2014 godini.

175


MINISTARSTVO ZA EVROPSKE INTEGRACIJE

Misija

Koordinacija i orijentacija delovanja Vlade Republike Kosova u pitanju procesa Evropske Integracije i politike razvoja sa ciljem olakšanja približavanju praksi i zakonodavnih aktivnosti Vlade ka Prioritetima predviđenim Akcionim planom za Primenu Evropskog Partnerstva kao i ostala strateška dokumenta.

Trenutno stanje

Kosovo u 2010 godini je učvrstilo tehnički i politički dijalog sa Evropskom Komisijomputem Dijaloga o Procesu stabilizacije i zbližavanja. Proces liberalizacije viza i trgovinski sporazumi sa EU su pitanja koja dominiraju evropsku agendu. Kosova nastavlja da pridobije od IPA instrumenta. Finansijski iznos za Kosovo po IPA za 2011 je 68.7 miliona evra. Imajući u vidu nivo spoljašnje pomoći, efektivna koordinacija donacija je važan instrumenat za podršku privrede zemlje.

Strateški ciljevi:

Efektivno menadžiranje procesa dijaloga Stabilizacije i zbližavanja – uključujući proces liberalizacije viza i trgovinskih sporazuma

Efektivna koordinacija spoljne pomoći,

Uzdizanje institucionalnih kapaciteta i komunikacije informisanja;

Koordinacija približavanja i prevod zakonodavstva.

Istorijski trendovi financiranja: 2009

Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno

Ukupno 0 658,883 1,387,259Plate i Dnevnice 257,465 438,730Robe i Usluge 327,063 948,529Kapitalni Rashodi 74,355 Broj Osoblja 77 77

176



2011 Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 1,387,259 1,387,259 1,387,259 1,387,259Plate i Dnevnice 438,730 438,730 438,730 438,730Robe i Usluge 948,529 948,529 948,529 948,529Broj Osoblja 77 77 77 77


2012 2013 2014

Ukupno 277,451 277,451 277,451Operativni Rashodi 277,451 277,451 277,451Broj Osoblja 11 11 11

Dodatni zahtev za finansiranje je za povećanje broja osoblja i za kategoriju plata i dnevnica kao i roba i usluga.

177


KANCELARIJA GENERALNOG REVIZORA

Misija

Misija Kancelarije Generalnog Revizora sastoji se u doprinosu za zdravije financijsko upravljanje u javnoj administraciji, kvalitativno nadgledanje u skladu sa standardima nadgledanja međunarodno priznatim kao i najbolje prakse Evrope. Stvaranje poverenja o potrošnji javnih fondova, aktivnu ulogu za osiguranje interesovanja poreskih obveznika za povećanje javne odgovornosti .

Trenutno stanje

Druga platforma je u fazi izvršenja. Zahvaljujući pomoći partnera iz Engleske, Slovenije I Holandije iz programa bratimljenja, povećani su kako operativni tako i administrativni kapaciteti. Povećanje broja izveštaja od oko 25 na 90 u sezoni nadgledanja. Obuhvatanje privremene revizije u svim nadgledanjima u cilju sprečavanja i osigurati da se preporuke adresiraju kako treba. Blagovremena izrada godišnjih izveštaja revizije da se uvedu u ciklu budžeta i javne odgovornosti. Ulazak za bilateralni sporazum sa nacionalnom Kancelarijom auditorija Švedske.


Strategija Kancelarije Generalnog Revizora osniva se na stvaranje platforme, koja omogućuje ostvarivanje ciljeva na dosledan način kao i vremenom da postane vrhovna Institucija revizije sa dobrom performansom.

Ciljevi koji se trebaju postići su:

Povećanje poverenja u odnosu na potrošnju javnih fondova kao i osiguranje interesovanja poreskih obveznika kao i drugih zainteresovanih stranaka na povećanje transparentnosti.

Izgradnja nacionalne Kancelarije revizora Kosova kao izdržava institucija ,član međunarodnih vrhovnih institucija revizora (INTOSA ) i menadžirana od Kosovara,

Jedan zakonski okvir promenjen za širi kontekst, Razvoj revizije, po jednoj tarifi, fondova donatora otvarajući put novim financijskim

odnosima između Kosova i zajednici donatora,

178



Revidiran 2010

Revidiran 2011

Odobreno Ukupno 1,195,964 1,570,520 1,809,879Plate i Dnevnice 612,231 815,847 1,098,353 Robe i Usluge 583,733 754,673 711,526Broj Osoblja 90 116 124


2011

Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 1,809,879 1,809,879 1,809,879 1,809,879Plate i Dnevnice 1,098,353 1,098,353 1,098,353 1,098,353 Robe i Usluge 711,526 711,526 711,526 711,526 Broj Osoblja 124 124 124 124


2012 2013 2014

Ukupno 361,121 700,121 790,121Operativni Rashodi 361,121 700,121 790,121Broj Osoblja 11 23 23

Dodatni zahtev je za povećanje broja zaposlenih kao i njihovu opremu.

179


INSTITUCIJA NARODNOG ADVOKATA

Misija

Misija Institucije Narodnog Advokata (INA) je da nadgleda i afirmira slobodu i prava stalnih stanovnika Kosova kao i fizičkih i pravnih lica na teritoriji Kosova, da osigurava da sva ta lica imaju prava da vrše na efektivan način fundamentalnu slobodu i prava sa međunarodnim standardima za ljudska prava.

Trenutno stanje

Institucija Narodnog Advokata na Kosovu osnovan je na osnovu Uredbe UNMIKA-a Br. 2000/38 o Osnivanju Narodnog Advokata Kosova. Institucija Narodnog Advokata postoji za razmatranje pitanja koja se odnose na kršenju ljudskih prava ili zloupotrebu ovlašćenja od strane centralnih i lokalnih institucija.

Strateški Ciljevi su:

Stara se da Narodni Advokat nastavi vršenje dužnosti u njegovu nadležnost na adekvatan način, rešavajući uspešno individualne žalbe kao i zalažući se u razmatranju sistematskog kršenja ljudskih prava,

Zaštite ljudskih prava, u skladu sa važećim zakonom,kao i zakonskim međunarodnim mehanizmima o zaštiti prava svih etničkih grupa koje žive u Republici Kosova,

Poboljšanje kapaciteta rada Institucije Narodnog Advokata, posebno čuvajući i postavljajući profesionalno lokalno osoblje sa visokim kvalifikacijama.

Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 509,789 526,978 629,319Plate i Dnevnice 263,697 285,773 361,080Robe i Usluge 246,092 241,205 268,239Broj Osoblja 45 47 48


Odobreno 2012 2013 2014

Ukupno 629,319 629,319 629,319 629,319Plate i Dnevnice 361,080 361,080 361,080 361,080Robe i Usluge 268,239 268,239 268,239 268,239Broj Osoblja 48 48 48 48

180


Tabela 4. Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 485,239 460,239 430,239Operativni Rashodi 400,239 400,239 400,239Kapitalni rashodi 85,000 60,000 30,000Broj Osoblja 18 18 18

Na zahtev podnet od strane Narodnog Advokata imamo povećanje broja zaposlenih kao i kupovinu IT opreme i za kancelarije.

181


SEKTORI DRUGIH BUDŽETSKIH ORGANIZACIJA

Uopšteno, misija ostalih budžetskih organizacija koja su obuhvaćena u ovom sektoru jeste uspostavljanje povoljne klime za stabilni ekonomski razvoj i pružanje usluga građanima. Regulativni aspekti, nadgledanje i kontrolu polja koja kontrolišu, su neke od funkcija koja trebaju vršiti ove organizacije. Ove organizacije nalaze se u sklopu ovih izvršnih institucija koje su:

1. Regulativna Komisija Javne Nabavke 2. Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale3. Nezavisna Komisija za Medije 4. Centralna Izborna Komisija 5. Kosovska Komisija za Konkurenciju6. Regulativna Kancelarija za Vodu i Otpade7. Regulativna Kancelarija za Železnice8. Autoritet Civilnog Vazduhoplovstva9. Regulativni Autoritet za Telekomunikacije10. Kosovska Agencija za Imovinu11. Agencija za Javne Nabavke12. Ured za Razmatranje Nabavki13. Nezavisni Savet za Nadgledanje Državnih Službi Kosova14. Regulativna Kancelarija za Energiju,15. Ostalo

Trenutno stanje

Za 2011 godinu organizacije su dobile sumu od € 21,2 milion, ili 2 % od budžetske raspodele za organizacije na centralnom nivou, obuhvatajući sumu od 5 mil evra potrošnje za nepredviđene troškove. Gledano sa aspekta budžeta jedan deo organizacija postavili su potrebu za podizanje unutrašnjih kapaciteta, posebno zapošljavanju novog osoblja, postavljajući zahtev za dodatne fondove. Za napredovanje u polju nabavki, medija, izbora, konkurencije, imovinskih sporova, borbi protiv korupcije itd. ocenjene su kao vrlo važne za približavanje Republike Kosova Evropskoj Zajednici.

182


Budući planovi

Nekoliko strateških ciljeva za ove organizacije predložene sa strane KAŠ za 2012-2014 god za financiranje sa strane budžeta Kosova su:podizanje zakonskih regulativa za polja koja obuhvataju, podizanje nivoa usluga za građane Republike Kosova, efikasne zaštita potrošača ,podizanje i razvoj unutrašnjih kapaciteta, unapređenje za nadgledanje implementaciju zakona efikasno, postavljanje povoljnih uslova u kontekstu konkurencije biznisa sa državama regiona, borba protiv korupcije, rešavanje predmeta koje su u kontekstu nabavki kao i transparentnost, priprema zakonskog okvira u polju nabavki,rešavanje predmeta imovinskih sporova itd.

Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 16,267,083 24,052,774 30,011,769 49,081,338Plate i Dnevnice 4,345,282 4,380,381 3,233,998 3,233,999Robe i Usluge 5,087,104 3,665,200 7,933,662 2,951,662Subvencije i Transferi 4,888,981 14,673,193 17,594,109 21,645,677Kapitalni Rashodi 1,945,716 1,334,000 1,250,000 21,250,000Broj Osoblja 658 658 416 416

Sažetak kapitalnih projekta na nivou BO 2012-20142011 2012 2013 2014

Ukupno 1,945,716 1,334,000 1,250,000 1,250,000Kosovska komisija za konkurencije 17,515 0 0 0Regulatorni Ured za Energiju 41,000 44,000 50,000 50,000Regulativni Autoritet za Telekomunikaciju 875,000 500,000 500,000 500,000Kosovska Agencija za Imovine 182,501 0 0 0Centralna Izborna Komisija 54,700 0 0 0Nezavisna Komisija Medija 450,000 240,000 0 0Nezavisna komisija za rudnike I minerale 325,000 550,000 700,000 700,000

Sažetak zahteva za dodatne fodove iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 6,692,706 5,610,617 8,565,382 Operativni Rashodi 4,299,706 4,006,017 7,378,182Kapitalni rashodi 2,393,000 1,604,600 1,187,200 Zahtev za dodatno osoblje 24 36 42

183


REGULATIVNA KOMISIJA JAVNIH NABAVKI

Misija

Misija RKJN sastoji se u opštem razvoju sistema nabavki na Kosovu, monitorisanje nadgledanje i kontrolu primene Zakona o Javnoj Nabavki Kosova, što racionalnije korišćenje, efikasnost i transparentnost javnih fondova, podstičući konkurenciju i poštovati jednakost učesnika u procesu javnih nabavki.

Uspostavlja detaljna pravila da osigura adekvatnu primenu ovog zakona sa strane autoriteta za ugovaranje kao i pravila za upotrebu i izvršenje postupaka određene od strane ZJN-i

Trenutno stanje

RKJN-i funkcionira na osnovu ZJN-i Br.03-L/241 i Pravilnika Rada RKJN-a. RKJN obuhvata ove departmane: 1. Departman za Nadgledanje i Monitorisanje; 2. Departman za pravila; 3. Departman informativne tehnologije; 4. Departman za obuku.


Razvoj,funkcioniranje i opšte nadgledanje sistema javnih nabavki na Kosovu; Uspostavljanje detaljnih pravila da osigura adekvatnu primenu ZJN-i; Donošenje,objavljivanje i pismena tumačenja,kao i pružanje tehničke pomoći savetima

nabavnih autoriteta za ekonomske operatore za primenu zakona ZJN-i; Stvaranje i održavanje sajta na internetu koji omogućuje javnosti neograničen pristup

podacima o javnim nabavkama na Kosovu,kao i omogućiti popravku publikacija zahtevane po ZJN-i;

Podrška IKAP-a i ostalih javnih autoriteta u obuci i podučavanju da bi osigurali obučavanje zvaničnika za javnu nabavku na celoj teritoriji Kosova;

Početi i podržati razvoj elektronske nabavke kao i komunikaciju unutar polja javne nabavke;

Da sakuplja,studira i objavljuje informacije o procedurama javnih nabavki kao i javne ugovore;

Da preporučuje Vladi i Skupštini mere za poboljšanje sistema javnih nabavki,i poboljšanju Zakona.


2009

Revidiran2010

Revidiran 2011

OdobrenoUkupno 314,336 304,949 326,523Plate i Dnevnice 162,496 160,414 179,017Robe i Usluge 151,840 144,535 147,506Broj Osoblja 30 30 30

184


Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 326,523 326,523 326,523 326,523 Plate i Dnevnice 179,017 179,017 179,017 179,017Robe i Usluge 147,506 147,506 147,506 147,506Broj Osoblja 30 30 30 30

185


NEZAVISNA KOMISIJA ZA RUDNIKE I MINERALE

Misija

Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale NKRM-e opredeljena je za stvaranje zdrave i snažne ekipe sa profesionalnim osobljem, oslanjajući se na stvaranje ljudskih kapaciteta i profesionalne opreme. Saradnju sa institucijama Republike Kosova ,povoljnu klimu za mineralne aktivnosti,transparentnu politiku za informacije, osnovanu na pristup javnosti putem interneta, jake veze sa međunarodnim i domaćom zajednicom biznisa sa ciljem stvaranja povoljne klime Republike Kosova u sferi rudarstva.

Trenutno stanje

Nezavisna Komisija za Rudnike i Minerale – osnovana je u skladu zakona 03/L-163 za Rudnike i Minerale deo X . NKRM zapošljava 71 radnika, i 8 pozicija su i dalje slobodna u odsustvu budžeta. NKRM je organizacija sa sedištem u Prištini kao i 5 regionalnih kancelarija (Prizren, Peć, Gnjilane, Mitrovica (laboratorija) i Leposaviću).


Implementacija Zakonodavstva za minerale (rude), mineralne politike i strategije.

Licenciranje mineralnih kompanija u skladu sa planom upravljanjem mineralnih resursima i Strategiji rudnika;

Monitorisanje –Inspekcija usklađenosti sa Zakonom u vezi sa sektorom rudnika (uslova licenci,sigurnost i zdravstvo tokom rada,očuvanje okoline, itd)sa strane licenciranih kompanija.

Održiva upotreba mineralnih resursa; Zavođenje investitora putem promocija mineralnog potencijala Kosova. Istraživačke aktivnosti.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 1,520,095 1,472,102 1,497,564Plate i Dnevnice 491,447 508,007 615,801Robe i Usluge 622,148 619,095 536,763Subvencije i Transferi 36,000 20,000 20,000Kapitalni Rashodi 370,500 325,000 325,000Broj Osoblja 79 79 79

186


Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 1,497,564 1,695,564 1,845,564 1,845,564Plate i Dnevnice 615,801 615,801 615,801 615,801Robe i Usluge 536,763 509,763 509,763 509,763 Subvencije i Transferi 20,000 20,000 20,000 20,000Kapitalni rashodi 325,000 550,000 700,000 700,000Broj radnika 79 79 79 79

Tabela 3: Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-20142011 2012 2013 2014

Ukupno 325,000 550,000 700,000 700,000NKRM 325,000 550,000 700,000 700,000

Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 281,374 147,564 - Operativni Rashodi 41,374 147,564 Kapitalni rashodi 240,000 0

Obrazloženje dodatnog zahteva za financiranje

Na osnovu da sektor minerala (rude) na Kosovu je osnovni sektor za ekonomski razvoj ,projekat “Nacrti geološke karte Kosova sa skalom 1:25000” koji se odnosi na Geološki Informativni Sistem (GIS), omogućuje lokalizaciju mineralnih terena na Kosovu. Sakupljanje interpretacija i objavljivanje geoloških informacija u skladu sa skalom karte, stvoriće preduslove za privlačenje stranih investicija. Ovaj projekat je povezan sa drugim projektima NKRM-a.

187


NEZAVISNA KOMISIJA ZA MEDIJE

Misija

Nezavisna Komisija za Medije (NKM) je nezavisan organ koji uređuje spektar frekvencija emitovanja u Republici Kosova ,licencira javni i privatni predajnik, određuje i sprovodi politiku emitovanja kao i obavlja druge Zakonom određene nadležnosti.

Trenutno stanje

Putem upravljanja njenim frekvencija i predajnika,NKM se trudi da bude nestranački u konkurenciji između subjekata predajnika. Aktivnosti NKM odlučuje praćenje pokrivanja trenutnih događaja,komentiranje zakonodavstva o medijima,razmatranje žalbi i primenu pravilnika i licenciranih uslova izdatih od NKM-a.


Razvoj jednog zdravog medijalnog tržišta koji služi svim ljudima Kosova, ohrabrujući stručnost kod novinara, menađera i vlasnika medija.

Zaštita slobode izražaja,raznovrsnost mišljenja, pristup informacijama za novinare i javnost,kao i interes korisnika medija i operatora prema vladavini zakona.

Ohrabrenje snažnog i stručnog i financijski bezbednog razvoja javnih i privatnih medija.

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 901,939 691,939 451,939 451,939Plate i Dnevnice 191,169 191,169 191,169 191,169Robe i Usluge 260,770 260,770 260,770 260,770Kapitalni rashodi 450,000 240,000 0 0Broj radnika 31 31 31 31

188

Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja 2009

Revidirani2010

Revidirani2011

OdobrenoUkupno 869,417 916,442 901,939Plate i Dnevnice 141,689 191,169 191,169Robe i Usluga 277,728 275,273 260,770Kapitalne troškove 450,000 450,000 450,000

Broj osoblja 31 31 31



2011 2012 2013 2014Ukupno 450,000 240,000 0 0Nezavisna Komisija Medija 450,000 240,000 0 0

Tabela 4: Dodatne potrebe za finansiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 290,712 350,712 350,712 Operativni Rashodi 290,712 350,712 350,712Potrebe za dodatno osoblje 4 9 9

189


CENTRALNA IZBORNA KOMISIJA

Misija

Centralna izborna komisija je stalan organ koji priprema,nadgleda,upravlja i proverava sva delovanja koja se tiču izbornog procesa i referenduma i objavljuje njihove rezultate.

Trenutno stanje

Prema članu 139 Ustava Republike Kosova Centralna Izborna Komisija je stalan i nezavistan organ. CIK-a sastoji se od 11 članova i odgovorna je za pripremu i održavanje Izbora u skladu sa pravilima i zahtevima Zakona o Izborima. U poslednjoj godini Centralna Izborna Komisija organizirala nekoliko izbora po međunarodnim standardima primenjujući odluke,pravila i izborni zakon. U tabeli je predstavljen datumi održavanja izbora tokom 2010, tip izbora kao opština organiziranja izbora.

Izbori organizovani CIK-e za 2010 godinuDatum Vrsta izbora Teritorija31 januar 2010 Lokalni izbori – Ponovno glasanje Prizren, Lipljane

14 mart 2010 Lokalni izbori – Ponovno glasanje Gnjilane

11 april 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike Istok09 maj 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike -Balotaž Istok20 jun 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike Parteš

18 juli 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike - Balotaž Parteš21 novembar 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike Orahovac19 decembar 2010 Vanredni izbori za gradonačelnike - Balotaž Orahovac

12 decembar 2010 Izbori Skupštine Kosova U Republici Kosovo

Svi ljudski i financijski potencijali za izbore kako na lokalnom tako i centralnom nivou finansiraju se Budžetom Republike Kosova.Oslanjajući se na obaveze koje proizlaze iz Izbornog Zakona za popunu standarda, CIK-a preuzima odgovornost za organizovanje parlamentarnih ,lokalnih kao i izbore za predsednika opština otvorenih lista, kao i mogućnost glasanja poštom ,uslovno glasanje, kao i organizovanje Centra za Prebrojavanje i Rezultate. U drugom tromesečju ove godine, Centralna Izborna Komisija svoje aktivnosti sprovodi iz prenetih obaveza izbornog procesa prošle godine kao i onih stvorenih ponovnim glasanjem januara ove godine.

190


Strateški ciljevi

Osnovni ciljevi u srednjoročnom planu su: 1. Priprema i organizovanje lokalnih izbora 2. Priprema i organizovanje izbora Skupštine Kosova


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 8,400,434 2,028,380 7,146,320Plate i Dnevnice 414,506 446,225 502,820Robe i Usluge 7,821,313 1,557,455 1,719,819Subvencije i Transferi 4,868,981Kapitalni Rashodi 164,615 24,700 54,700Broj Osoblja 70 85 85

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-20142011 2012 2013 2014

Ukupno 7,146,320 5,731,481 10,731,481 5,731,481Plate i Dnevnice 502,820 502,820 502,820 502,820Robe i Usluge 1,719,819 359,680 5,359,680 359,680Subvencije i Transferi 4,868,981 4,868,981 4,868,981 4,868,981Kapitalni rashodi 54,700 0 0 0Broj radnika 85 85 85 85


2011 2012 2013 2014Ukupno 54,700 0 0 0Centralna Izborna Komisija 54,700 0 0 0

Tabela 4: Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 461,500 2,403,500 6,175,500 Operativni Rashodi 419,500 2,213,900 5,833,300Kapitalni rashodi 42,000 189,600 342,200

191


KOSOVSKA KOMISIJA KONKURENCIJE

Misija

KAA deluje da osigura slobodnu konkurenciju tržišta primenjujući zakone kao i “Zakon o Očuvanju Konkurencije Br. 03/L-299, 7 oktobar 2010. i osniva se na tri osnovna stuba koja određuje zaštitu konkurencije:

Zloupotreba dominantne pozicije ; Zabranjeni sporazum u formi kartica i Ujedinjenje ili koncentracija preduzeća,

Stvaranje slobodne konkurencije i zaštita iste je od vitalnog značenja postojanje tržišne ekonomije tako da konkurencija zauzima važno mesto u politikama ekonomije. Očuvanje Konkurencije i stvaranje slobodnog tržišta jeste i obaveza koja je preuzela vlada Republike Kosova prema Evropskoj Zajednici.

Trenutno stanje

U KKK momentalno je 10 zaposlenih (5 članova Komisije Konkurencije i 5 civilno osoblje) a budžetom je predviđeno još 8 zvaničnika.


Organizovanje i unutrašnje podizanje Kosovske Komisije Konkurencije Kompletiranje sekundarnim zakonodavstvom u polju konkurencije u skladu

evropskim direktivama Nadgledanje o početku istrage za prekršioce konkurencije Zastupanje, održavanje alokacija,održavanje kurseva i dodatne informacije za

Konkurenciju.Tabela 1: Istorijski trendovi financiranja 2009

Revidirani2010

Revidirani2011

OdobrenoUkupno 205,900 255,975 240,298Plate i dodaci 88,485 102,173 110,356Robe i usluga 89,900 126,287 112,427Kapitalni rashodi 27,515 27,515 17,515Broj osoblja 11 18 18

Zajednička identifikacija polja gde se ugrožava slobodna konkurencija I preduzimanje mera za njeno sprečavanje,

192



2011 2012 2013 2014Ukupno 17,515 0 0 0Kosovska Komisija Konkurencije 17,515 0 0 0

Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 28,000 28,000 28,000 Operativni Rashodi 28,000 28,000 28,000Potrebe za dodatno osoblje 2 2 2

193


KANCELARIJA REGULATORA ZA VODE I OTPADKE

Misija

Misija kancelarije za Vode i Otpade je uređenje vodovodne i kanalizacione službe za otpadne vode i čvrstih otpadaka na efektivan i transparentan način u skladu sa dobrim Evropskim praksama,koje obezbeđuju da vršioci usluga voda i otpadaka pružaju kvalitetne usluge, stalne, poverljive i sa prihvatljivim cenama na celoj teritoriji Kosova, imajući u vidu očuvanje sredine i javnog života.

Trenutno stanje

Na Kosovu deluju sedam(7) regionalne kompanije koje pružaju vodovodne i kanalizacione usluge licencirane sa strane KRVO,kao i jedna kompanija koja se bavi prodajom vode na veliko,a na sektoru otpadaka je licencirano sedam(7) kompanija koje vrše skupljanje otpadaka,kao i jedna kompanija koja menadžira deponije.Performanse ovih kompanija u sektoru vodovoda,kanalizacije i otpadaka je nezadovoljavajuća i praćena:

• Slabom nivou fakturiranja i inkasiranja sa strane vršioca usluga Vodovoda, Kanalizacije i Otpadaka na Kosovu

• Visoki nivo fiksnih i operativnih rashoda od strane vršioca usluga i • Gubici vode na visokom nivou

Aktualno pokrivanje stanovnika na Kosovu sa Vodovodom, Kanalizacijom i Otpadima je: Vodovod 66%, Kanalizacija 48% i Otpaci 42%.


Potpisivanje ugovora o uslugama potrošač-kompanija Unapređenje standarda usluga,kao i povećanje inkasiranja i fakturiranja Zaštita interesa potrošača Osiguranje financijske stabilnosti za vršioca Vodovodnih,Kanalizacionih i

Otpadnih Usluga licencirane sa strane KRVO-a Monitorisanje i izveštavanje performanse ponuđača usluga Smanjenje gubitka vode Prestanak fakturiranja paušal Priprema zakonskih i regulativnih uslova za uključenje privatnog sektora u

sektoru otpadaka Tretiranje otpadnih voda


194


2009Revidiran

2010Revidiran

2011Odobreno

Ukupno 344,520 342,112 319,968Plate i Dnevnice 155,570 158,930 155,799Robe i Usluge 188,950 183,182 164,169Broj Osoblja 19 19 19

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 319,968 325,619 325,619 325,619Plate i Dnevnice 155,799 161,450 161,450 161,450Robe i Usluge 164,169 164,169 164,169 164,169Broj radnika 19 19 19 19

Tabela 3: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 60,614 60,614 60,614 Operativni Rashodi 60,614 60,614 60,614

195


REGULATIVNA KANCELARIJA ŽELEZNICE

MisijaMisija Regulativne Kancelarije Železnice (RKŽ) je da pruži pomoć u razvoju sektora železnice poštujući uputstva EZ-e primenjene za Kosovo, poštujući načelo reciprociteta, sarađujući sa zemljama regije i šire.

Regulativna Kancelarija Železnice ima puna prava za nadgledanje sektora železnice,razvoja zakonske infrastrukture u ovom sektoru. RKŽ izdaje licence kao i specijalne dozvole i monitorira primenu dozvola i licenci sa strane kompanija železnice ,da osigura transparentnost i ne diskriminirajući tržište u sektoru železnice u skladu sa “acquis”pravilima EZ-e,da usvoji opremu železnice ,da istražuje i održava statistike nesreća u železnici,da monitorira i nadgleda sigurnost transporta železnice kao i uspostavi pravila za prevenciju nezgoda.

Trenutno stanje

RKŽ osnovana je u skladu sa zakonom br..03/L 076. Aktivnost je počela Aprila 2010 kad je Parlament naimenovao BordBord RKŽ-a održao je devet sastanaka tokom ove godine ,i doneo odluke o načinu održavanja sastanaka Borda ,statutu,unutrašnjem organiziranju,budžetu itd. RKŽ-e momentalno broji devet članova osoblja kao i jedan Memorandum Razumevanja MTPŽ-a za izvršenje financijskih i nabavnih usluga za regrutiranje našeg osoblja.


Razvoj i sprovođenje zakonske infrastrukture za sektor železnice u skladu sa Acquis i EZ-e

Sprovođenje Zakonodavstva na snazi za železnice,politika i i podržavanje ovog sektora.

Stvaranje uslova za licenciranje kompanija, Izvode Sigurnosti i Specijalne Dozvole da bi približili standarde učesnika železničkog saobraćaja tokom transporta železnicom sa zemljama regije.

Monitorisanje – Inspekcija primene pravila i zakona vezane sa sektorom železnice (uslove licenci,izvode sigurnosti,stvaranje uslova za sigurni transport putnika i robe.

Sigurnost transporta železnicom putnika i robe. Proces rekonstrukcije železnice je poče,gde Železnica Kosova podeliće se na dve

kompanije INFRAKOS i TRAINKOS.

196



Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 221,346 170,865 161,505Plate i Dnevnice 53,846 58,092 71,492Robe i Usluge 116,000 112,773 90,013Kapital 51,500 0 0Broj Osoblja 9 9 9

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 161,505 161,506 161,507 161,505 Plate i Dnevnice 71,492 71,493 71,494 71,495Robe i Usluge 90,013 90,013 90,013 90,013Broj radnika 9 9 9 9

Tabela 3: Dodatni zahtevi za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 877,495 765,495 590,495Operativni Rashodi 377,495 165,495 90,495Kapitalni rashodi 500,000 600,000 500,000

197


AUTORITET CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA

Misija

Da uređuje civilno vazduhoplovstvo u Republici Kosova u skladu sa Zakonom o Civilnom Vazduhoplovstvu, Standarde Međunarodne Organizacije Civilnog Vazduhoplovstva i Sporazum o Osnivanju Zajedničkog Evropskog Prostora Avijacije (“Sporazum HPEA”).

Trenutno stanje

Regulativna Kancelarija Civilnog Vazduhoplovstva (RKCA) osnovana je 1 januara 2009. RKCA je nezavisna državna agencija, samo-financirajući od namenjenih dohodaka.

Strateški ciljevi:

Sprovođenje zakonodavstva o civilnoj avijaciji i primena politika usvojenih od Ministarstva ili Vlade u polju Civilne Avijacije;

Donošenje primenjivih pravila i naredbi vazdušne navigacije,u skladu sa Zakonom o Civilnoj Avijaciji i Sporazuma HPEA,sa ciljem primene politika civilne avijacije Ministarstva i odgovarajućeg zakonodavstva u polju civilne avijacije;

Certifikacija Vazdušnih Operatora Kosova,stvaranje državnog registra aviona registrovanih na Kosovu,certifikacija aviona,aerodroma, vršioci usluga vazdušnih navigacionih usluga,i osoblja avijacije.

Unapređenje nivoa bezbednosti vazdušnog prevoza u Republici Kosova; Ekonomsko uređenje aerodroma i vazdušnih navigacionih usluga u skladu sa

zakonima na snazi i najboljim međunarodnim praksama; Nadgledanje i bezbednosti primene zakonodavstva, standarda, pravila,

procedura i naredbi civilne avijacije na efektivan način.

Tabela 1: Istorijski trendovi finansiranja2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 840,543 808,020 750,498Plate i Dnevnice 425,000 425,000 380,125Robe i Usluge 390,543 383,020 370,373Kapitalni Rashodi 25,000 - 0Broj Osoblja 8 21 21Odbor ACV-a 5 5 5Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 750,498 750,498 750,498 750,498Plate i Dnevnice 380,125 380,125 380,125 380,125Robe i Usluge 370,373 370,373 370,373 370,373Broj radnika 21 21 21 21

198


Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 586,958 236,958 236,958 Operativni Rashodi 236,958 236,958 236,958Kapitalni rashodi 350,000 0 0Potrebe za dodatno osoblje 5 10 15

199


REGULATIVNI AUTORITET TELEKOMUNIKACIJA

Misija

Misija RAT jeste da razvije sektor telekomunikacije na Kosovu, kao i ekonomiju putem sprovođenja politika koje su u skladu sa reformama u ovom sektoru koje se implementiraju sa strane Evropske Zajednice i ostalih industrijaliziranih država.

Strateški ciljevi

Glavni ciljevi RAT-a su ulazak u tržište promocija zdrave konkurencije između licenciranih operatora,novih tehnologije i usluga da bi ispunili zahteve potrošača..

RAT-a osigurati će zaštitu potrošač,korisno i transparentno upravljanje i optimalnu upotrebu ograničenih resurstva.Za to je potrebno stvaranje odgovarajućeg zakonskog okvira za monitorisanje i nadgledanje ovog sektora,okvir koji omogućuje i olakšava transparentno i korisno upravljanje.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 1,471,488 1,568,578 1,562,474Plate i Dnevnice 248,488 248,488 266,488Robe i Usluge 423,000 445,090 420,986Kapital 800,000 875,000 875,000Broj Osoblja 30 30 33Tabela 2. Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 1,562,474 1,169,474 1,169,474 1,187,474Plate i Dnevnice 266,488 266,488 266,488 266,488Robe i Usluge 420,986 402,986 402,986 420,986Kapitalni rashodi 875,000 500,000 500,000 500,000Broj radnika 33 33 33 33Tabela 3. Procenjena ograničenja kapitalnih rashoda 2012-2014

2011 2012 2013 2014 2012-

2014Ukupno 875,000 500,000 500,000 500,000 2,375,000Regulativni autoritet Telekomunikacija 875,000 500,000 500,000 500,000 2,375,000

200


Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2013 2012 2013 2014

Ukupno 1,129,841 1 ,125,398 629,727Operativni Rashodi 184,841 330,398 299,727Kapitalni rashodi 945,000 795,000 330,000

201


KOSOVSKA AGENCIJA ZA IMOVINE

Misija

Mandat KAI-a jeste da rešava, sa pravom žalbi u Ustavni Sud Kosova, zahteve za imovinu kao zahteve prava korišćenja vezana za nepokretnu privatnu imovinu, obuhvatajući poljoprivrednu i komercijalnu imovinu, kao posledice oružanog konflikta na Kosovu koji se dogodio između 27 februara 1998 i 20 juna 1999. Na osnovi toga KAI-e je registrovala više od 41.150 zahteva od kojih 90% primljene su u KAI u Srbiji.

Trenutno stanje

Kosovska Agencija za Imovinu (KAI) osnovana je kao nezavisna Agencija koja se bavi Rešenju Zahteva u odnosu na Nepokretnu Privatnu Imovinu, obuhvatajući Poljoprivrednu i Komercijalnu Imovinu. KAI-e takođe ima mandat za primenu određenog broja aktivnosti koja su bila u nadležnosti Direkcije za Imovinska i Stambena Pitanja (DISP).

Strateški ciljevi

1. Rešenje zahteva u vezi privatne nepokretne imovine, uključujući poljoprivredno i komercijalno zemljište.

Specifični ciljevi su:

a: Završetak publikacije i registrovanja zatraženih imovina , za oko 41.150 zahteva kojima se bavi KAI-e

b: Završetak provere podnete dokumentacije uz pristanak podnosilaca zahteva, odgovorne stranke i treće zainteresovane stranke.

c: Priprema predmeta za prezentaciju pred Komisijom za Imovinska i Stambena Pitanja Kosova za odluku (KISP).

d: Sprovođenje odluka (KISP) ili odluka Ustavnog Suda Kosova podnetim žalbama.

2. Upravljanje sa oko 3,700 imovina i u slučaju pomirenja vlasnika imovinskog prava /podnosioca uspešnost zahteva, sporazum o njihovom dobrovoljnom uključivanju u šemi davanja u zakup vođena KAP-u. Broj slučaja pod upravom koji proizlaze iz odluka (KISP) ili odluka Ustavnog Suda Kosova očekuje da se poveća izrazito kao proces ako se implementacija nastavi.

Specifični ciljevi:

a: Upravljanje imovinom uspešnih podnosioca zahteva, njihovim zahtevom.b: Obuhvatanje imovine (ako je odgovarajuće) u dobrovoljnoj šemi zakupa u saglasnosti sa nosiocem prava imovine.c: Redovno će se objavljivati šeme zakupa imovine da bi se povećao broj zakupnika.

202


d: Odstranjivanje ove imovine pod upravljanjem ex-officio vraćajući imovinu nosiocima imovinskog prava.

Rešenje zahteva podnetim KAI-u pomaže radu Sudskog sistema Kosova i pruža mogućnost brzog rešenja imovinskih sporova koje inače je potrebno godinama rešavati. To će omogućiti brži ekonomski razvoj razjašnjenjem imovinskih prava koje će olakšati i podsticati investicije. Većina poslova što se tiče rešenju zahteva treba završiti do jula 2012 godine,međutim sigurno biće određen broj zahteva koji će čekati na odluke i u koji slučaj ,zahtevi podneti pri KAI će se pojaviti do kraja 2012 godine. Proces implementacije nastaviće se istovremeno sa procesom donošenja odluka,odnosno pošto KAI –u zavisi od načina podnosioca za implementaciju zahteva ,očekuje se da proces implementacije potpuno završi do jula 2013 godine. Osim toga,nije poznat broj i priroda žalbi. Takođe i završetkom procesa odluka, takođe i procesom implementacije,jedinica upravljanja imovinom, šeme zakupa i odbijanja biće aktivni do 2014 godine. Odluku o budućnosti KAI-u treba doneti pred završetak 2011 godine. Postoji nekoliko opcija, uključujući i nastavak rada sa smanjenim mandatom, nastavak rada sa proširenim mandatom, ili likvidacijom mogućnošću prenosa uprave imovine i jedinice odluka u neki drugi relevantni i nadležni organ.. Treba uzeti u obzir da razlike u rashodu sve tri opcije nisu uzete u obzir za 2014 godinu i ne mogu se računati do vremena donošenja odluka o budućnosti KAI –u.

Broj osoblja za 2010 i 2011 uključujući 170 zaposlenih, koji će primati osnovne plate od CKB-e na osnovu odluke Ministarstva Ekonomije i Financija. Broj osoblja za 2011 uključujući 3 radna mesta koja se financiraju sa fondova donatora,a gde fond za penzionisanje treba plaćati CBK-a.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 1,043,107 1,480,400 2,030,976Plate i Dnevnice 236,107 673,390 1,116,937Robe i Usluge 807,000 762,010 731,538Kapital 0 45,000 182,501Broj Osoblja 72 242 242

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013Ukupno 2,030,976 1,877,922 - Plate i Dnevnice 1,116,937 1,146,384 0Robe i Usluge 731,538 731,538 0Kapitalni rashodi 182,501 0 0Broj radnika 242 242 0

203



2011 2012 2013 2014Ukupno 182,501 0 0 0Kosovska Agencija za Imovine 182,501 0 0 0

Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 2,426,836 5,000 -Operativni Rashodi 2,185,836 - -Kapitalni rashodi 241,000 5,000

204


AGENCIJA ZA JAVNE NABAVKE

Misija

Primena Zakona o Javnim Nabavkama Kosova (razikama) omogučiće postavljanje jednog novog sistema nabavki koji je u potpunom skladu sa evropskim direktivama. Da pruža u okviru njenih nadležnostim i odgovornostima koje proizlaze iz novog zakona, takođe da deluje na način da postigne što racionalnije, efikasnije, transparentnije korišćenje javnih fondova i da ohrabri konkurenciju i poštuje jednakost učesnika u procesu javnih nabavki. Pripremu analiza i izveštaja upučene Vladi za davanje specifičnih informacija i preporuka za sistem nabavki (prednosti i slabosti) i daljnje unapređenje sistema javnih nabavki.

Trenutno stanje

AJN, trenutno je koncentrisana u razmatraju zahteva Ugovaračkog Autoriteta - raznih nabavki (koje uključuju nabavke u velikim vrednostima i kompleksne prirode), odnosno razmatranje zahteva od Ugovaračkog Autoriteta za primenu alternativnih procedura u slučajevima kada specifičnost raznih nabavki traži tako nešto.Novi sistem nabavki, u kome su i cilj / glavna politika AJN, da pomogne u velikoj merikosovske institucije za stvaranje i razvoj ekonomske i finansijske infrastrukture Kosova koristeći na efikasan način javni novac i finansijske kredite od međunarodnih finansijskihorganizacija.


Organizovano strukturisanje AJN-a u punom skladu sa promenama i amandamentima ZJN sa ciljem funksionalizacije i razvoja efikasnosti u ispunjenju zahteva koji proizlaze iz ZJN nakon promena. AJN predviđa formiranje 4 divizija AJN-a na osnovu novog zakona za javne nabavke Kosova, koji se očekuje da bude u funksiji uskoro.

Formiranje jendne potpuno nezavisne, funksionalne i profesionalne AJN-a koja če biti u funkciji potpune primene zakonskih zahteva (ZJN). Za rad i njenu delatnost AJN preko godišnjih izveštaja informiše Vladu Kosova u vezi razvoja u sistemu Javnih Nabavki i sprovođenju Zakona. U ovm jpravcu AJN če se potruditi da pruža Vladi Kosova potrebne informacije za maksimalizaciju upotrebe budžetskih sredstava naročito za sprovođenje okvir ugovora (dugoročne i zajedničke).

Formiranje stručnih sektora za primenu specialnih projekata naročito one Svetske Banke koje će Vlada Kosova poveriti AJN-u kao i druge stručne sektore zavisno od odgovornosti i zahteva ZJN-a koje se adresiraju AJN-u.

AJN, u saglasnost sa ovlaščenjima koje proizlaze od ZJN (Član 35) če insistirati da stvara jednu istinitu kulturu Ugovaračkih autoriteta tokom iznošenja zahteva za aplikaciju alternativnih procedura (devijacije od normalnih procedura.)

205



2009

Revidiran2010

Revidiran 2011

OdobrenoUkupno 155,870 157,058 161,617Plate i Dnevnice 87,531 90,651 98,017 Robe i Usluge 68,339 66,407 63,600 Broj Osoblja 15 15 15

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-2014 2011 2012 2013 2014Ukupno 161,617 161,617 161,617 161,617 Plate i Dnevnice 98,017 98,017 98,017 98,017Robe i Usluge 63,600 63,600 63,600 63,600Broj Osoblja 15 15 15 15

Tabela 3: Dodatni zahtev za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 230,417 170,417 170,417 Operativni Rashodi 170,417 170,417 170,417Kapitalni rashodi 60,000 - - Zahtev za dodatno osoblje 9 9 9

Potencialne dodatne potrebe su određene uzmajuči kao osnovu troškove postoječih politika za početno procenjivanje kapaciteta finaciranja novih inicijativa za reorganizovanje AJN-a. Ova ograničenja za Operativne Rashode su jedno proširenje o trenutnim procenama prikazeči operativne troškove zato što AJN ima potrebu za povečanje broja osoblja. AJN je potrebno jedan širije osoblje (minimum još 4 radnika), za ispunjavanje nadležnosti I odgovornosti nad Ugovorečim Autoritetima, i zahteva koji proizlaze iz ZJN-a i dodatnim amandamentima Zakona, odakle su odgovornosti AJN-a povečana.Fondovi za kapitalne projekte su zahtevane za 2012 godinu za nabavku jednog vozila za Direktora AJN-a i nabavku jednog sofvera za održaavnje informacija.

206


ORGAN RAZMATRANJA NABAVKI

Misija

Na osnovu odluke Skupštine Republike Kosova Jedinica Org. 2 .1a, br. 2877 dana: 31.07.2008 je osnivan Organ za razmatranje Nabavki.Misija ORN-a je obavljenje funkcija koje su joj određene Zakonom za Javne Nabavke u Kosovo (Zakon Br. 03/L – 241) i Zakonom o za Procedure davanja koncesija (Zakon Br.02/L-44) u vezi tretiranja žalbi u relaciji sa ovim zakonima.

Trenutno stanje

Izgradnja institucije ORN tokom 2008, 2009 i 2010 popraćena je jednom određenom navalom poslova. Naši ciljevi za 2011 obuhvaćaju nastavak naših napora za konsolidaciju institucije, kao od stukturalnog aspekt tako i organizovanje poslova ORN-a, za konsoldaciju odnosa saradnje sa ekonomskim operatorima i ugovaračkim autoritetima, kao i za primenu strategije komunikacije.


Glavni cilj ORN-a za 2011 godinu, če ostati nastavak primene strategije komunikacije, koji ima za cilj razvoj odnosa sa javnošću kao jedan proces unutrašnje i spoljne komunikacije, sa punim angažovanjem koje će osetljivo uticati na povećanje efektivnosti i efikasnosti rada institucije. U isto vreme će produbiti razvoj jednog konstruktivnog dialoga šire saradnje sa recipročnim dobitkom za ekonomske operatore, ugovarački autoritet, Agencije Javnih Nabavki, Regulativne Komisiji javnih nabavki, mediji, zainteresovane grupe i šira javnost. Ovo angažovanje ima za cilj takođe informisanje na redovan i transparentan način o delatnostima Organa Razmatranja Nabavki (ORN) putem stvaranja jednog održivog sistema i lakog praćenja od strane zajednice biznisa i šire javnosti za menadžiranje žalbi i donošenja zasluženih odluka od strane ORN-a.

Tabela 1. Istorijski trendovi finansiranja2009

Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 526,071 340,007 273,308Plate i Dnevnice 132,571 127,906 132,798Robe i Usluge 286,000 212,101 140,510Subvencije i Transferi 2,500 0 0Kapitalni Rashodi 105,000 0 0Broj Osoblja 18 18 18

207



Tabela 3: Dodatni zahtev za financiranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014 2012 2013 2014Ukupno 73,599 73,599 73,599 Operativni Rashodi 73,599 73,599 73,599 Potreba za dodatno osoblje 2 4 4

Obrazloženje dodatnih zahteva za financiranje Među prioritetim ORV-a če ostati saradnja sa ugovorečim autoritetima pružćajuči jednu otvorenu saradnju pod duhom dialoga za zajedničke ciljeve, jedno pravo donošenje odluka u saglasnosti sa zakonom kao za procedure nabavki takođe I za davanje konsesije.Potrebe za dodatne fondove prikazane u nastavku, su početni ciljevi za troškove ORN-a. Ovi fondovi su određeni uzimajuči kao osnovu troškove postoječih politika i početno procenjivanje za kapaciteta za finaciranje novih inicijativa na sektoru. Kao takve, ova ograničenja su indikativne prirode i finalna ograničenja če biti identifikovana u budžetu 2012-14.

208


NEZAVISNI NADZORNI ODBOR CIVILNE SLUŽBE

Misija

Nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova je ustavni odbor predviđen ćlanom 101 Ustava Kosova, koji raportira direktno Skupštini Kosova, Na osnovu zakona Odbora Br. 03/L-192, ćlan 10. Odbor ima ove funksije:

- Razmatra i donosi odluke o žalbama civilnih službenika protiv odluka organa poslodavca u svim institucijama u skladu sa pravilima i načelima podnetim u Zakonu o Civilnoj Službi Republike Kosova.- Odlucuje da li su naimenovanja civilnih službenika na rukovodećem nivou uradjena u skladu sa pravilima i nacelima podnetim u Zakonu o Civilnoj Službi Republike Kosova.- Nadgleda sprovođenje pravila i načela zakonodavstva Civilna Službe Republike Kosova.

Trenutno stanje

Odbor čine 7 članova koji se biraju od strane Skupštine Kosova i imaju statut viših političkih službenika, čija pozicija se reguliše Zakonom o višim političkim službenicima, kao u određivanju nivoa plata, ovlačenja i odgovornostima članova Odbora koji Zakon je proceduri izdavanja.

Na osnovu Zakona Odbora Br.03/L-192 Odbor je nezavisni organ i kao takav ima svoju budžetsku liniju, stim kao takva je nezavisna budžetska organizacija koja podrazumeva da obavezno treba menadžirati svoj budžet u saglasnosti sa ZUJF i uredbama trezora, obavezno treba da regrutira novo osoblje od pet članova.

Takođe Odbor u svom okviru ima Sekretara koji podržava u svom polju delatnosti kojem ima šesnaet (16) službenika, što podrazumeva da ukupno Odbor ima 23 službenika.


Revidiran2010

Revidiran2011

OdobrenoUkupno 208,474 197,737 218,637Plate i Dnevnice 119,974 123,814 152,007Robe i Usluge 77,000 73,923 66,630Kapital 11,500 0 0Broj Osoblja 25 25 25


209


Ukupno 95,256 95,256 95,256 Operativni Rashodi 80,256 80,256 80,256Kapitalni rashodi 15,000 15,000 15,000Zahtev za dodatno osoblje 2 2 2

Obrazloženje o dodatnim zahtevima za finaciranje

NOCS u period 2011-2014 kao nezavisni organ imače uticaj kako bi u Republici Kosova funksionisalo jedna efikasna, profesionalna, i nepristrasna balancirana Civilna služba u aspektu etničke zajednice, pola i relegije. Zato je potrebno da se vrši nivelizacija plata članova Odbora u nivou od 628 evra, nivo koji određuje zakon o višim političkim službenicima, nivelizacija koja bi koštao Odboru 28.643.00 €. Regrutiranje novog osoblja u skladu sa zakonom o upravljanju javnim financijama, koji bi koštao 24.3780 €Obezbeđivanje sredstava za kapitalne investicije u iznosu od 45.000 € sa ciljem kupovine vozila za potrebe Odbora.

210

Tabela 3: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-2014


REGULATORNI URED ZA ENERGIJU

Misija

Regulatorni ured Energije, je osnovana 2004 godine, u skladu sa Zakonom o Regulatoru Energije, ima veoma važnu ulogu u transformaciji energetskog sektora, u operiranju uređenog i konkurentskog tržišta, u uređenju energetskih preduzeća koja imaju poziciju monopopa, izdavanja operativnih licenci za učešće na tržištu i u nadgleganju licenciranih.

Trenutno stanje

URE je posvetila posebnu pažnju saradnji sa relevantnim Ministarstvima Vlade Kosova, sa parlamentarnim komisijama Skupštine Kosova, da bi uskladili svoje aktivnosti koje se tiču primene strategije i politika na sektoru energije. Radilo se na izradi projekt-pravilnika za izdavanje ovlašćenja za izgradnju novih kapaciteta za proizvodnju energjie i na one o donošenju jednog adekvatnog zakonskog okvira o upotrebi obnovljivih izvora energjie i sugenerisanje. Tehničku pomoć za realizaciju ovog cilja dali su EAR, USAID i Svetska Banka.Posebna važnost je posvećena polju zaštite potrošaća, putem monitoriranja energetskih preduzeća.Ured Regulatora Energije nastavila je saradnju sa međunarodnim organizacijama I institucijama kao što su: Evropski Savet Regulatora Energije (CEER) i Regionalna Asocijacija Regulatora Energije (ERRE).


Saradnja sa zasinteresovanim strankama u sektoru energjie u vezi sprovođenja i

poboljšanja zakonskog okvira; Monitoriranje biznisa i svih energetskih kompanija; Monitoriranje energetskog tržišta kao i njegov razvoj; Učešće u razmatranju cena energetskih kompanija i obezbeđenje da

su cene uskladu sa metodologijom usvojenih tarifa od strane Ureda Regulatora Energije;

Zaštita potrošaća i energetskih kompanija uz podršku procedura za rešenje sporova;

Stvaranje povoljnih uslova za nova investiranja i otvaranje tržišta za novekompanije grejanja.


Revidiran2010

Revidiran2011

Odobreno

211


Ukupno 985,988 929,513 675,456Plate i Dnevnice 364,988 397,134 372,456Robe i Usluge 462,000 301,979 262,000Kapitalni Rashodi 159,000 230,400 41,000Broj Osoblja 33 33 33

Tabela 2: Ocenjene granice rashoda 2012-20142011 2012 2013 2014

Ukupno 675,456 678,456 684,456 684,456Plate i Dnevnice 372,456 372,456 372,456 372,456Robe i Usluge 262,000 262,000 262,000 262,000Kapitalni rashodi 41,000 44,000 50,000 50,000Broj radnika 33 33 33 33


2011 2012 2013 2014 2012-2014Ukupno 41,000 44,000 50,000 50,000 185,000Regulatorni Ured za Energiju 41,000 44,000 50,000 50,000 185,000

Tabela 4: Dodatni zahtev za finaciranje iznad budžetskog ograničenja 2012-20142012 2013 2014

Ukupno 150,104 148,104 154,104Operativni Rashodi 150,104 148,104 154,104

212

Date post:	29-Dec-2019
Category:	Documents
Upload:	others
View:	3 times
Download:	0 times

KORNIZA AFATMESME E - rks-gov.net · Web view– Prioritetni ciljevi Vlade Kosova su orijentisani...

Documents