Manastir Hilandar Beautiful Serbia

5/28/2018 Manastir Hilandar Beautiful Serbia

1/13

etvrtak, avgust 16th, 2012 | Objavio Miroslav Bronzi

HilandarPie: Slobodan Boba Ogrizovi

Hilandar, osam vekova posta i molitve

Hilandar, pravoslavna dua Srbije

Hilandar jo se iz ljudi nismo ispisali

Ovog leta gospodnjeg, 2012. godine, spojili smo lepo sa jo lepim. Letovanje u Uranopolisu (tj. Uranupoliju,, kako bi to valjda pravilno trebalo izgovarati i pisati, ali zbog opte odomaenog naziva, nekabude i ovde: Uranopolis) iskoristili smo da uinimo pokloniku posetu Hilandaru, to jest, ako poreamo poprioritetima, posetu Hilandaru smo iskoristili i za malo kupanja i sunanja u Uranopolisu.Posetivi (konano) Hilandar, sa ovih skoro 50 godina ivota, mogu samo da kaem da je velika teta ekatitoliko na prvu posetu. Iako se tamo odlazi sa velikom ljubopitljivou, eljom i radou, razumljiva je ikolebljivost ili ak strah pred pitanjem da li je ovek

duhovno spreman i dostojan da poseti ovo mesto gdedue od osam vekova traje molitva i post hilandarskihmonaha. Meutim, kada stignete u Hilandar, bieteprimljeni toplo, oseaete se kao svoj meu svojima idobiete tano onoliko panje koliko je i potrebno. Nezaboravite da vee panje i nema od skoromilenijumske svakodnevne molitve za dobro svih nas uSrbiji, od nonih bdenija i jutarnje slube koja poinjesvakoga dana u etiri ujutro, kada monasi, sakamilavkama sa velom, kao aneoske senke promiuiz svojih kelija ka crkvi Vavedenja PresveteBogorodice!I tako, to pre prvi put doete uposetu Hilandaru, imaete vie vremena da planirate sledeu ili sledeeposete, to ete svakako poeleti jo kada u povratku sa Svete Gore kroite ponovo nogom u lukuUranopolisa.

2014 TerraMetric

Blagoslov za posetu i dolazak u Hilandar

Sve detalje o tome kako se prijaviti, tj. traiti blagoslov za posetu Hilandaru, moete nai na sajtuwww.hilandar.org. Ipak, ukratko, evo trenutno vaee procedure. Manastir se moe kontaktirati preko brojatelefona +302377023797, ali zbog brojnih obaveza hilandarskih monaha, minimalne su anse da vam nekoodgovori na poziv, osim moda ujutru od 8:30 do 9:30 i kasnije, od 11-12 asova. Zato je bolje poslati faks,na broj +302377023494, i dopis nasloviti: BLAGOSLOV ZA POSETU HILANDARA OCU SIMEONU, jer je

Poslednje komentarisano

Miroslav Bronzi: Hvala Vam na ispravci i ukazanojpogreci. Odmah je ispravljeno. Srdano, urednik

Aleksandar Vasiljevic: Postovani, moram da vamukazem na nekoliko nepravilnosti u vasem tekstu.Naime , selo se...

administrator - urednik: Hvala! Zaista, svaka ast i

od administratora!

Milo: Zaista prelepo, svaka ast za gospodina Bobu

Todorovic: Prelepa serija, nadam se da e biti jofotografija ovog autora!

Najnovije

Smena strae na Andrievom vencuRazgledanje Beograda

Boi Bata se vraa u Srbiju

Grad Ni ili KonstantiNiopolj

Sremski Karlovci

Hilandar

Beograd Kulturna prestonica Evrope 2020.god.???

Jat Airways

Baki Petrovac

Trai...Travel portal Beautiful Serbia Facebook fun page Twitter Srpski English

POETNA REGIJE DESTINACIJE ZNAMENITOSTI MANIFESTACIJE ZANIMLJIVOSTI ZNAMENITI SRBI

Manastir Hilandar | Beautiful Serbia 2.2.2014

http://beautifulserbia.info/hilandar/ 1 / 13
http://beautifulserbia.info/razgledanje-beograda/http://beautifulserbia.info/author/admin/http://beautifulserbia.info/http://beautifulserbia.info/category/regije/http://beautifulserbia.info/backi-petrovac/http://beautifulserbia.info/jat-airways/http://beautifulserbia.info/beograd-kulturna-prestonica-evrope-2020-god/http://beautifulserbia.info/hilandar/http://beautifulserbia.info/sremski-karlovci/http://beautifulserbia.info/grad-nis/http://beautifulserbia.info/trsic/http://beautifulserbia.info/bozic-bata-se-vraca-u-srbiju/http://beautifulserbia.info/razgledanje-beograda/http://beautifulserbia.info/smena-straze-na-andricevom-vencu/http://beautifulserbia.info/juzna-srbija-by-stefan-nikolic/#comment-482http://beautifulserbia.info/sremski-karlovci/#comment-580http://beautifulserbia.info/sremski-karlovci/#comment-585http://beautifulserbia.info/selo-tubice-zaboravljeni-bunar/#comment-609http://beautifulserbia.info/selo-tubice-zaboravljeni-bunar/#comment-610http://www.pismodedamraza.rs/http://www.hilandar.org/https://maps.google.rs/maps?q=40.340199,24.120905&num=1&t=h&hl=sr&ie=UTF8&ll=40.338857,24.12147&spn=0.426815,1.056747&z=11&source=embedhttp://beautifulserbia.info/author/admin/http://beautifulserbia.info/category/znameniti-srbi/http://beautifulserbia.info/category/zanimljivosti/http://beautifulserbia.info/category/manifestacije/http://beautifulserbia.info/category/znamenitosti/http://beautifulserbia.info/category/destinacije/http://beautifulserbia.info/category/regije/http://beautifulserbia.info/http://www.pismodedamraza.rs/http://beautifulserbia.info/http://beautifulserbia.info/en/http://beautifulserbia.info/http://twitter.com/SerbiaBTFLhttp://www.facebook.com/Beautiful.Serbia


2/13

otac Simeon Hilandarac osoba zaduena za posete poklonika i hodoasnika. U faksu, osim molbe zablagoslov treba poslati i sledee podatke: 1 ime i prezime; 2 broj pasoa; 3 zanimanje; 4 taan datumulaska na Svetu Goru (ili period u kome bi vamaodgovaralo da uinite posetu, pa da iz manastiraopredele taan datum); 5 va telefon za kontakt; 6 molba da vas manastir najavi za ulazak na Svetu Goruza navedeni datum.Za pojedince se odobrava uglavnom jedno a za posetegrupa iskljuivo jedno noenje, s tim to je i za grupe iza pojedince dobro da se to ranije jave manastiru,zbog ogranienih uslova smetaja, naroito poslevelikog poara iz 2004. godine. Po prijemu molbe, iz

manastira ete dobiti odgovor da li moete doi ikada, i to je to.Ako odgovor bane stigne, ponovite slanje faksa (a meni su u tome dodatno pomogli uFondu Zadubina Svetog manastira Hilandara, u Beogradu (podaci,adresa i kontakt postoje na gorepomenutom sajtu, uz [email protected]). I tako se, jedne veeri, na na telefon javiootac Simeon i obavestio nas da imamo blagoslov za dolazak u Hilandar!Kada stignete u Uranopolis, koji se nalazi na treem, istonom prstuHalkidikija, na samoj granici sa Svetom Gorom, moete odmah otii posvoju svetogorsku vizu, papir formata A4 koji se dobija u izvrnojsvetogorskoj kancelariji pod imenom . Ado kancelarije se stie na sledei nain: kad drumom od Soluna, ili veodakle stiete,uete uUranopolis, sa

svoje desnestrane videetehotel Xenia, a

zatim sa iste strane nailazite na gradski parking.Odmah pored parkinga, sa mesta gde se nalazipumpa JET OIL (uzgred, nije radila krajem juna)sputa se ka moru mala ulica u kojoj ete, poslenekoliko metara sa leve strane, videti pomenutukancelariju. Na oku gde se ta uliica odvaja odglavnog puta moete videti i tablu koja vas upuuje katoj kancelariji, ali je ona relativno neupadljiva pa e vam ipak biti lake kad znate ove detalje. Na vratimakancelarije stoji radno vreme 7:30 do 13 asova, pa vizu (naziv vize je ) moete preuzetiu tom periodu. Brod za Hilandar (tj. za Svetu Goru) polazi svakoga dana u 9:45, a prodaja karata (na obali, uglavnoj ulici, gde se nalaze svi restorani, lako ete je nai) poinje u 8 asova ujutru (sva navedena vremenasu po grkom vremenu; dakle oduzmite po jedan sat pa ete imati srpsko vreme) - tako da preuzimanje vize,

kupovinu karata i ukrcavanje na brod moete lako

obaviti i ako stignete ujutru u Uranopolis, ak i akodoete do 9 sati ujutru (po grkom vremenu). Mi smo,iz opreza i malo zbog uzbuenja, sa veom grupompoklonika, ekali jo od 7:10 ispred kancelarije zavize, ali su Grci ve u 7:15 poeli da rade i do polaosam su nam svima, ekstremno brzo podelili naevize. Papir je kompletno na grkom jeziku, a na njemupie vae ime, broj pasoa i zemlja iz koje dolazite(znaju tu ponekad da pogree, pa su mom sinunapisali da stie iz Rumunije! ali su to odmah iispravili), i jo pie koji manastir je va domain. Ugornjem desnom uglu stoji datum, tj. period od-do u

kojem treba da uete i vratite se sa Svete Gore. Tako smo mi dobili blagoslov za posetu Hilandaru 18. i 19.juna (dakle stiete na Svetu Goru 18. juna, noite tog i narednog dana, i 20. juna se vraate brodom), a navizi je stajao datum 18-21.6.2012. godine.Viza kota 25 evra za odrasle, a 10 evra za studente i ake. Karta za trajekt kota 5,5 evra u jednom

smeru (kada je kupujete, ili kaite da idete za Hilandar, ili kaite da idete do luke Jovanjica (hilandarska luka sa zapadne strane Svete Gore) ili pokaite svoju vizu, pa e vam dati pravu kartu). Jovanjica je prva luka ukojoj trajekt (po imenu Sveti Pantelejmon) inaestaje posle Uranopolisa (plovidba traje oko 45-50minuta). Uzgred, ba kad smo mi ili za Hilandar,trajekt je, neuobiajeno, prvo pristao u neku maleckuluku, posle dvadesetak minuta plovidbe pa samopripazite da ne siete gde ne treba. Da ne budezabune, luka Jovanjica nalazi se na velikoj peanojplai, sa dugakim molom, sa velikom kuom odkamena, sa drvenim balkonom i impresivnom kapijom

za smetaj brodia ili amaca, i dugakom ogradomod kamena i drveta, sa leve strane zgrade. Sa desnestrane, malo dalje, nalazi se jo jedna kuica, a tunegde ete videti i parkiran hilandarski minibus (jedanod dva koje imaju plave ili bele boje). U Jovanjici, kau, boravi po svom posluanju jedan monah (otac

Pajsije, ako se ne varam), koji je doao iz Nemake i preao u pravoslavnu veru, a luku je uredio i obnoviozahvaljujui i svojim prijateljima iz Nemake.Osim trajekta, iz luke polaze i brzi brodii u 8:45 i10:45 (ako se dobro seam), ali time nita ne dobijate(a skuplje plaate) jer je dolazak minibusa izHilandara ionako prilagoen dolasku trajekta SvetiPantelejmon u luku Jovanjica. Prevoz od luke doHilandara je besplatan, i traje oko pola sata, po


mailto:[email protected]://beautifulserbia.info/kontakt/


3/13

zemljanom, vijugavom putu, kroz bujno zelenilo SveteGore. Tek pred sam dolazak u manastir otvorie searoban pogled na Hilandar i dolinu ka istonoj obaliSvete Gore.

Ako dolazite kolima u Uranopolis, moete ih ostavitina ve pomenutom gradskom, javnom parkingu, sa

uvarem i rampom. Cene parkiranja su sledee: 1 evro prvi sat, drugi sat takoe, a svaki sledei sat do24 sata po 0,3 evra (dakle 8,6 evra za ceo dan). Akoostavljate auto 2 dana, to kota 12,2 evra, 3 dana 15,8evra, i tako dalje sve do dvonedeljnog razdvajanja odvaeg ljubimca to iznosi 44,6 evra. Sve cene

odnose se na neprekinut boravak automobila naparkingu.

Sve ono to je dobro da znate o

boravku u Hilandaru

Hilandarski minibus e vas dovesti tano pred ulaz uManastir. Tamo e vas saekati monah gostoprimac, tj. monah koji ima zaduenje da doeka goste ipomogne im da se smeste u oblinji konak. Nas je doekao otac Teodor, a uz njega je tu bilo jo i nekolikomomaka koji borave po 2-3 meseca u Hilandaru, i pomau tamo gde je pomo potrebna. A za par vrednihruku posla uvek ima, pa nikada nije naodmet daponudite i svoju pomo dok ste u Hilandaru, naroitoako ostajete due od jednog dana. Kako se to kae treba uvek zasluiti ruak i veeru, pa se tako i naskromni doprinos ogledao u uspenom ienjuogromne koliine boranije, zajedno sa momcima pomagaima, u hilandarskoj kuhinji, uz poneki gutljajhilandarskog vina i vode iz bunara Svetog Save!Poto siete stepenicama pored zidina manastira,dolazite do gostoprimnice, gde vas ekaju ratluk, vodai kafa, gde vam domaini ispriaju one informacije kojesu bitne za poetak, daju nekoliko predloga tabiste sve mogli da vidite, u Manastiru i oko njega,ukljuujui i etnju do morske obale i manastira Sv. Vasilija, a zatim se, posle upisivanja u knjigu gostiju,smetate u konak. Zgrada konaka je izgraena posle poara iz 2004. godine pa je sve novo, uredno i isto,a ne sumnjam da e tako izgledati i za sto godina od danas. Sobe imaju (uglavnom) po 6-7 kreveta, a postojizajedniko kupatilo na svakom spratu ukljuujui i par tu kabina, toalete dakle potpuno komforansmetaj. A i da nije, zar bi to menjalo divan oseaj da se nalazite u Hilandaru!?Moete zamoliti monaha gostoprimca, ukoliko ima vremena, da vas, im ostavite stvari u sobe, provede pomanastiru, pokae crkvu, lozu Sv. Simeona i bunar Sv. Save, pokae gde je trpezarija, gde je riznica,knjiara, prodavnica Ako on nema vremena, obino e se u vaoj grupi nai neko ko je ve boravio uHilandaru, pa ga zamolite za tu malu pomo prvog upoznavanja sa Hilandarom.

U svojoj sobi zatei ete pravila ponaanja za vreme boravka u Manastiru. Iako je sve to potpuno logino, imoda nepotrebno navoditi, evo ipak kompletne informacije, za svaki sluaj (a i da biste to spremniji stigli uHilandar i da ne biste oduzimali monasima vreme nepotrebnim pitanjima):

Poklonicima i posetiocima Sv. Obitelji hilandarske,skreemo panju na sledee:1. Gostoprimstvo u Sv. Manastiru traje 1 dan, ukolikose poklonik prethodno dogovorio sa Manastirom iukoliko ima diamonitirion dozvolu za boravak naSvetoj Gori.2. Umoljavaju se posetioci da za vreme boravka u Sv.Manastiru potuju svetinju i poredak manastirskogivota.3. Nije dozvoljeno glasno pevanje, buka, glasnirazgovori. Upotreba kompjutera, kao i svih vrstanosaa zvuka (bez slualica) takoe nije dozvoljena,

jer se time naruava blagoobraznost zajednikog ivota.4. Snimanje kamerom je zabranjeno, kako u Sv. Manastiru, tako i na celoj Svetoj Gori.5. Fotografisanje unutar zidina Sv. Manastira nije dozvoljeno. Monahe uopte nemojte fotografisati beznjihovog blagoslova.6. Nemojte puiti unutar Sv. Manastira, i oko gostinskog konaka i svim prostorima za zajedniki ivot.Puenje je dozvoljeno kod telefona i putem prema moru.7. U sobama, hodnicima, kao i u toaletima, posetioci su duni da budu obueni pristojno.8. Molimo za mir i tiinu u konaku posle 22,00 asa, radi odmora pred nono bogosluenje.9. Nije dozvoljeno donoenje hrane iz trpezarije u sobe (osim uz blagoslov za bolesne), kao i konzumiranjealkohola van trpeze.10. Molimo da ne kadite u sobama da se ne bi aktivirao protivpoarni alarm. Nemojte iznositi arave izspavaona. Ne zaboravite da zatvorite mree za komarce na prozorima.11. Strogo je zabranjeno zadravanje u blizini gradilita.12. Kupanje u moru na celoj Svetoj Gori nije dozvoljeno.13. Nestanak stvari poklonika se veoma retko deava; ipak, dragocenosti nosite sa sobom.14. Deci ispod 12 godina nije dozvoljen boravak u Sv. Manastiru.

BOGOSLUENjA:Poeljno je prisustvo na svim bogosluenjima;prisustvo na Sv. Liturgiji je obavezno.Poveerje sa Akatistom Presvetoj Bogorodici poinjeodmah posle veere. U toku poveerja iznose seASNI KRST i SVETE MOTI radi poklonjenja.Pravoslavni koji ele da se prieste Svetim Hristovim




4/13

Tajnama treba da se prethodno pripreme postom,molitvom i ispoveu i da se ranije prijavegostoprimcu. Za one koji su u braku, potrebno je dabudu crkveno venani.Poklonici su duni da na bogosluenja dolazepristojno obueni (pantalone, dugi rukavi, arape). Nije dozvoljeno kretanje po Sv. Manastiru i prisustvobogosluenju u sportskoj odei.Klirici i monasi se umoljavaju da u crkvu i na trpezu dolaze u rasi i sa kamilavkom.Nepravoslavni posetioci bogosluenjima prisustvuju u srednjem delu crkve (u priprati).

Molimo da na dan odlaska napustite konak do 9,00 asova i stvari odloite ispred trema kod telefona. Zanain odlaska iz Manastira poklonici treba da se dogovore sa gostoprimcem. Za odlazak u druge Sv. Obitelji(manastiri, skitovi, kelije) potrebno je da unapred dobijete njihovo odobrenje. U protivnom vas nee primiti, i

postoji opasnost da vam se ubudue zabrani ulazak na Sv. Goru.NEKA PRESVETA BOGORODICA BLAGOSLOVI VA BORAVAK U NjENOJ SVETINjI!

Evo jo par komentara uz ova pravila ponaanja: UManastiru nam je reeno, to se fotografisanja tie, da

je fotografisanje (ipak) dozvoljeno i u manastirskojporti tj. da je strogo zabranjeno (samo) fotografisanjeu crkvi Sv. Vavedenja i u manastirskoj trpezariji. Iponovio molbu da se nikada ne slikaju monasi beznjihovog blagoslova.

A to se tie puaa, iako postoji ta kuica-tremispred ulaza u manastir gde se moe zapaliti cigareta(kod telefonskog aparata s kojeg se moetelefonirati, uz telefonsku karticu), iako postoji i ta 2,5kilometara dugaka staza do mora, evo da i ja ovim

putem apelujem da probate da izdrite taj jedan dan bez cigareta! Uvek postoji taj promil opasnosti da nekobaci uareni pikavac negde gde ne treba, i da se izazove, daleko bilo, poar na Svetoj Gori pa valjda je todovoljno za jednodnevno uzdravanje od duvana? A ako je to nekome prevelika rtva da podsetimo daposeta Hilandaru nije obavezna.

Evo i RASPOREDA BOGOSLUENjA I TRPEZE:- Veernja sluba je u 17,00. Veera je odmah posle veernje slube, a Poveerje je odmah posle veere.- Jutarnja sluba poinje u 4,00 (polunonica, jutrenje, 1, 3, 6-ti as, Liturgija). Ruak je odmah posleLiturgije.

PREVOZ POKLONIKAza Dafni u 9,45 (u sluaju da iz Hilandara nastavljate posetu nekom drugom manastiru, ili idete u Kareju, islino. Ili ako elite da se provozate trajektom uz zapadnu obalu Svete Gore do luke Dafni, a zatim da sevratite u Uranupoli prim. S.O)- za Uranupoli u 12,20.Za odlazak u druge Sv. Obitelji (manastiri, skitovi, kelije) potrebno je da unapred dobijete njihovo odobrenje. Uprotivnom vas nee primiti, i postoji opasnost da vam se ubudue zabrani ulazak na Sv. Goru.

KNjIARA (prodavnica)Svakodnevno od 9,00 do 10,00 i od 11,30 do 12, 30.Nedeljom i praznikom od 11,00 do 12, 00.PORTARNICA- Svakodnevno od 9,30 do 14,00. Nedeljom ipraznikom od 9,30 do 12,30.Zbog radova u Sv. Manastiru i opte sigurnostinemojte sedeti i zadravati se ispred portarnice.MANASTIRSKA KAPIJA- Otvara se ujutru u 3,30. Zatvara se uvee u 21,30.

I, poslednja slubena informacija sa oglasne tablekonaka:Obavetavmo poklonike da se na Svetoj Gori gostoprimstvo ukazuje u dvadeset manastira, u skitovima ikelijama. Manastirski konaci u Kareji, pa prema tome i hilandarski Konak, nisu mesta predviena za prihvatpoklonika, nego su namenjeni iskljuivo za boravak manastirskih predstavnika (antiprosopa) u SvetenojOptini. U vezi sa ovim, molimo za razumevanje Uprava Manastira

Eto, raunam da je ipak bolje da sve ove savete i obavetenja proitate pre nego to stignete u Hilandar, i dane zamerate zbog toga. U svakom sluaju, da ponovim, vai to i za druge pravoslavne manastire oekujese da budete pristojno obueni, u tamnijoj odei, dugih rukava, bez englesko-amerikih aplikacija i natpisapo majicama, sa dugakim pantalonama, arapama, obuom to jeste malkice nezgodno tokom vreloggrkog leta. Opet, ako vam svi ovi zahtevi izazivaju nelagodu, opet vai isto poseta Hilandaru nijeobavezna. Sa druge strane, u manastiru vam niko nee nita zameriti, naroito ako prvi put dolazite, ali eto,sada kad sve znate, ponaajte se smerno i pristojno, u skladu sa vievekovnim redom u kui u kojudolazite.

Hilandar, konano!

Manastir Hilandar je jedan od 20 svetogorskih manastira, sa istorijom duom od 800 godina. Davne 1198.godine, vizantijski car Aleksije III Anel je u Carigradu svojim Prvim zlatopeatnim slovom darovao monahuSavi, izaslaniku Vatopeda, tadanje razvaline starijeg grkog Helandarijevog manastira, pa je Sveti Sava, uzoevu podrku, krenuo u obnovu ovog manastirita.

A o tome kako su ovaj manastir nasledili prepodobni otac na Simeon i Sava smerni, sve pie uHilandarskom tipiku Svetog Save, u drugom slovu:Oe blagoslovi! Ovaj na sveti manastir, kao toznate, opustelo bee ovo mesto od bezbonihrazbojnika. A kada je k meni doao triblaeninastavnik, otac na Simeon monah (a ovo mesto nemoe se uporediti ni sa jednim na zemlji), zbog tenje




5/13

prema vrlini i nju traae vatreno, hotei da primi namonaki lik. Ranjen vrelom ljubavlju prema ovom iboanstvenim pokrenut Duhom, uvi preslatki glaskoji govori: Ko ne ostavi sve i za mnom ne ide, nijemene dostojan, carstvo svoga otaestva ostavivi isve to je na zemlji, i pobegavi iz sveta kojizarobljava duu, doe u ovu pustinju meseca

novembra u 2. dan u godini 6706 (1197). I htede on blaeni, da kao to tamo opravda svoje carstvo, tako iovde. Zaelevi da zavas nae vama mesto spasenja, izmoli u cara ovo pusto mesto i uze mene grenoga izVatopeda, i nastanivi se na ovom mestu i ostavi neko malo vreme sa mnom, a veliki i natprirodni podvigpreavi, 8 meseci u tome, pree u veno blaenstvo.Saborna hilandarska crkva posveena je Vavedenju Presvete Bogorodice, a na centralnom mestu u crkvi, na

igumanskom mestu nalazi se udotvorna ikona Bogorodice Trojeruice, na istom onom mestu gde se,krajem 15. veka, svojom i bojom voljom nala u trenucima razmirica oko izbora novog igumana. Sve prie izHilandara, pa tako i o Trojeruici, meavina su istorije, injenica, predanja, legendi, uslienih molitvi i uda.Jedna pria proziva sledeu, a ova opet sledeu, pa tako dok ste u Hilandaru, sluajui prie monaha,gostiju i itajui knjige, polako i sami uranjate u reku divnih hilandarskih pria.

Jedino ovde, Carice Nebesa,Na mom jeziku se moli bez zastanka,I ne lae nita, i ne jede mesa,I osam vekova posti bez prestanka

Tako glasi deo pesme Matije Bekovia Bogorodica Trojeruica iz davne 1976. godine. A ikona Trojeruicanastala je davno: po jednoj prii naslikana je rukom jevaneliste Svetog Luke, koji ju je zatim dao SvetojBogorodici da mu ona da svoj sud o njoj, a ona je, kako joj se ikona dopala, prislonila ruku na nju, i tu jeostao trag njene tree ruke. Druga pria vezana je za Sv. Jovana Damaskina, tadanjeg pomonika kalifaDamaska, prestonice Sirije, kome je pomagao upitanjima vezanim za hriansko stanovnitvo.

Spletkom ikonoboraca, Jovan Damaskin bio je tekooptuen kod kalifa, koji odlui da se njegovompomoniku za kaznu odsee desna ruka. Uspevi dadobije nazad odseenu aku, Jovan se pred ikonomPresvete Bogorodice cele noi molio za isceljenjesvoje ruke, na ta je Bogorodica usliila njegovumolitvu. Zbog radosti usled ovoga dogaaja, Sv. Jovan

je na donjoj levoj strani ikone postavio srebrnu ruku,slinu odseenoj, posle ega je ikona dobila dananjinaziv Trojeruica.Preavi kasnije u Lavru Sv. Save Osveenog uPalestini, priklonio se proroanstvu Sv. Save Osveenog da e u Lavru, u narednim vekovima, kao poklonikdoi jedan carski sin, po imenu Sava, i da e pri njegovom poklonjenju grobu, privreni igumanski tappasti na zemlju. Tome carskom sinu e se, po ispunjenju proroanstva, tada dati taj igumanski tap, ali iikone Bogorodice Mlekopitateljice, kao i Trojeruice. Tako se i desilo, davne 1217. godine. Sveti Sava jeove svetinje doneo na Svetu Goru tako da se danas tap i ikona Mlekopitateljica mogu videti u Kareji, a

Trojeruica u Hilandaru.Trojeruica je 1347. godine data caru Duanu, kaoblagoslov manastira, a u istom veku, na nepoznatnain, prelazi sa carskog dvora u manastir Studenicu.Poetkom 15. veka, pred napadom Turaka, monasiStudenice su, spasavajui svetinje od pljake, uvrstiliikonu Trojeruicu na samar jednog magareta ipoterali ga, uz molitvu da ikona doe na sigurno. Ikonuna magaretu naoe monasi, udom, nedaleko odmanastira Hilandar i im su je monasi preuzeli,magare pade mrtvo. Na tom mestu i danas stojikapela pokloniko mesto, par stotina metara odmanastira, na putu ka obali i pirgu kralja Milutina.

Hilandar je inae manastir u kome se nalazi najvie udotovornih ikona. Tako se u crkvi nalaze i BogorodicaPopska, Bogorodica koja je urazumila crkvenjaka, Bogorodica akatistna i Bogorodica Dohijarska. Uriznici manastira moe se videti jo i najstarija ouvana hilandarska ikona uraena kao mozaina ikona

Presvete Bogorodice Putevoditeljke, ili Bogorodica Odigitrija, delimino oteena, ali neumanjene lepote,ikona pored koje se uprepodobio Sveti Simeon.Uz svaku od ikona postoji predanje, pa se tako i zaikonu Bogorodica koja je urazumila crkvenjaka, tj.Bogorodica Klisijarska/Eklesijarhova kae da je

jedan crkvenjak odravao kandilo pred ovom ikonom,koje se esto gasilo zbog promaje. Kada se to

jednom desilo, crkvenjaku (eklesijarhu) su se oteleneke ne ba primerene rei, na ta je istog asa onemeo. Tek posle brojnih molitvi i velikih metanija*pred ikonom Bogorodice, vratila mu se mo govora, iod tada je postao najvredniji crkvenjak u manastiru, aikona je dobila ovo neobino ime.(*Re metanija doslovno znai promena mesta,promena pravca, pokajanje i ostavljanje greha. Prilikom velikog poklona padamo na kolena, oslanjajui sedlanovima o pod, dodirujemo elom zemlju, a zatim se ponovo podiemo i stojimo uspravno. Na ovaj nainsvesno pokazujemo svoju elju da se pokajemo i svoju reenost da, s Bojom pomou, ostavimo greh ikrenemo drugim putem, drugim pravcem, sa drugaijim duhovnim nastrojenjem od prethodnog preuzeto iz

lista Pravoslavlje).Ikona Bogorodica Popska, inae litijska sa ije sepoleine nalazi i prikaz Vavedenja PresveteBogorodice iz 14. veka, koja je, takoe, udesnokanjavala one koji nisu dobro obavljali svojaposluanja. Tako je jedan jeromonah nosio ikonu u




6/13

litiji da bi, dok su prolazili pored Spasove kule(manastira Sv. Vasilija), na istonoj morskoj obali, bioodjednom odbaen u more, noen nevidljivom silom.Monah je kasnije, tokom ispovesti priznao da jepotajno urovao sa papistima, to je oduvek bio velikigreh na Svetoj Gori (zbog krstakih, katalanskih idrugih zloina poinjenih u ime zapadnog carstva).

Upravo pred ovom ikonom se daje otpust posle slube, gde svetenik govori: Molitvama svetih otaca naih,Gospode Isuse Hriste, Sine Boji, pomiluj nas i spasi.U svakom sluaju, ikona Trojeruica (ona je, inae, litijska, pa je na njenoj drugoj strani naslikan SvetiNikola) je najvea svetinja hilandarske crkve, zajedno sa mestom gde su poivale mirotoive moti SvetogSimeona. I ne samo hilandarske crkve ve i celog pravoslavnog sveta, za ta je najbolji dokaz i doek

Trojeruice u Solunu, pre nekoliko godina.Druga velika svetinja u hramu Vavedenja, tj. Sabornoj hilandarskoj crkvi,je mesto gde je nekada bio prvobitni grob Svetog Simeona Mirotoivog,a gde se danas nalazi veliki srebrni sakrofag, kivot, postavljen na tomesto 1973. godine, i delo je umetnika Vojislava Bilbije. On je svojtrag ostavio i na steni u blizini manastira gde je uklesan lik SvetogSimeona, a da pomenem da je njegovih ruku delo i skupocenistudeniki kivot za prepodobnu Anastasiju, majku Svetog Save (AneNemanji). Vojislav Bilbija protojerej-stavrofor, arhijerejski namesnikza Holandiju, ikonopisac, pojac, nekada i stomatolog, karatista, kao da

je i sam postao deo hilandarskih pria u kojima se prepliu vekovi, vera,Nemanjii, podvizi i inspiracija.Moti Svetog Simeona prenete su jo 1206. godine u Srbiju, gde se idanas nalaze, u manastiru Studenica, a to je uinio Sveti Sava, da bi ih

odneo nabezbednije

mesto, prednapadimakrstakih eta na svetogorska bogatstva, ali i da binad njima izmirio svoju brau, Stefana i Vukana. Jo

jedna divna hilandarska pria govori o velikoj tuzi kojusu monasi oseali kada su moti Svetog Simeonakrenule iz Hilandara put Srbije i o tome kako seigumanu Metodiju (prvom hilandarskom igumanu) SvetiStarac javio u snu i rekao da ne tuguju i da e sedesiti jedna velika radost za manastir. Tako se idesilo, i iz zida Saborne crkve izbila je vinova loza,

koja raa i dan danas, i koja je, sa vie od 800 godina starosti (ili mladosti, ako raunamo da e johiljadama godina raati!) najstarija loza, kau, u Mediteranu. Postoji i predanje da e nad Hilandarompostojati blagoslov Svetog Simeona sve dok i ova loza bude donosila plodove. A ona je zaista pravo udo pa se danas mogu videti dve grane loze, debele kao manje drvo, kako se uzdiu nekoliko metara ka pravimzelenim bokorima, olistalom delu, na drvenoj konstrukciji koja povezuje crkvu i oblinji trem stare cisterne.

Tako sa jedne strane crkve rastu dve grane loze, a sa druge strane dva dinovska empresa, za koja kauda takoe potiu iz vremena osnivanja Hilandara.

A hilandarska loza je poznata po tome da pomae bezdetnim parovima da dobiju decu, pa iz svih zemalja uokruenju, a ponekad i iz najudaljenijih krajeva sveta, stiu molbe hilandarskom bratstvu za udotvornimzrnima groa Svetog Simeona.Tako se iz Hilandara, po molbi, alju po tri zrnagroa i po pare orezane loze, uz uputstvo kako dase postupa sa dobijenom lozom i groem, kako daposte i kako da se mole Gospodu Isusu Hristu,Presvetoj Bogorodici i Ocu Simeonu. ta god komislio, jedini validan sud mogu dati samo onisuprunici koji su postali roditelji, i ija pismazahvalnosti povremeno stiu u Hilandar. A tako jesina, naslednika, dobio davno i Solunski paa, pa jeod silne sree obeao da e svog sina, kada napuniosamnaest godina, dovesti u Hilandar, da uzme

Pravoslavnu veru i da ostane da slui i pomaeHilandarcima. Drei zadatu re, zaista je doao sa sinom na prag Manastira, ali su mu tamo ljubaznozahvalili, rekavi diplomatski da ne primaju golobrade mladie u bratstvo. Paa je, da bi se ipak nekakozahvalio, poklonio Hilandaru veliko imanje Milo Arsenica ili Kakovo, koje i dan danas ivi svoj ivot

hilandarskog metoha.Pa, ako vas put nanese, moete svratiti u Kakovo,koje se nalazi na 7-8 kilometara od Jerisosa, na putuka Solunu, i gde danas ivi, u svojoj dubokoj starostiod skoro 105 godina, otac Jovan. Najstariji Hilandarac,uveni manastirski batovan, je preao ovde zboggodina i zbog lake, eventualne, lekarske pomoi, a tuga i dan-danas obilaze njegova sabraa.Otac Jovan pristigao je u Hilandar posle nekolikodecenija ivota u emigraciji, i svojom vetinomoplemenio manastirsku batu. Tako je, eto, biljkesadio u kanalu za navodnjavanje, sa velikim

razmakom, pa su, na primer, paprike davale i po stoplodova po struku. Za njega je vezana i pria po kojoj je, posle uvenog sletanja helikopterom u batuHilandara, prestao na tom mestu da sadi povre sledeih 7 godina.Dakle, kada se setite, svakog 11. maja, na roendan Oca Jovana,upalite jednu sveu za zdravlje najstarijeg monaha Hilandara. OtacJovan je, gledajui po monakim inovima, dostigao krajnji cilj invelike shime (ili aneoski lik), a oni koji dostignu to stanje ponekadprovedu ceo ostatak ivota u potpunoj izolaciji i tihovanju. Umesto




7/13

kamilavke sa velom, shi-monah nosi kapuljau na kojoj je izobraenopet krstova jedan na elu, jedan na leima izmeu ramena, jedan niena leima i po jedan na svakom krilu vela.Inae, esto do njega dolazi otac Kirilo (Kiro), o kome e jo biti rei uovoj prii, da ga ispovedi i priesti.(ba po zavretku pisanja ovoga putopisa, proitah na sajtu manastiraHilandar tunu vest: Shimonah Jovan Hilandarac, najstariji monah naSvetoj Gori, upokojio se u Gospodu u nedelju 29. jula 2012, u 104.godini ivota, na metohu manastira Hilandara Milo Arsenica (Kakovo).Neposredno pre upokojenja, oca Jovana je priestio protojerej stavroforVelibor Domi koji je uz Episkopa timokog G. Justina, sluio SvetuLiturgiju u crkvi ivonosnog Istonika na manastirskom metohu.

Shimonah Jovan e biti sahranjen u Svetoj carskoj srpskoj lavri Hilandaru u ponedeljak 30. jula 2012.)Kakovo je veliko imanje, sa crkvicom na brdu, sa oblinjim konakom, isa par zgrada, prodavnicom i tremom za goste, uvek doekanim saratlukom i bokalom vode. Sve to okrueno divnim cveem i zelenilom,uz malo jezero ribnjak, u blizini. Na drugom delu imanja nalazi seprava fabrika drveta gde se izvode svi potrebni stolarski radovi i gde seproizvodilo sve to je bilo potrebno Hilandaru, a naroito poslednjih 7-8godina, za vreme obnove od poara. A ako hoete da vidite nekihilandarski metoh, a Kakovo vam je daleko, uvek moete da skoknetedo manastira Slanci, u Velikom selu, kod Beograda.Hilandarske freske su posebno blago naeg manastira, a najstarijesauvane su jo iz 13. veka (u crkvici Sv. ura, u istoimenom pirgu).Meutim, gde god zaustavite pogled, od fresaka u Sabornoj crkvi, kodoltara, pa u unutranjoj i spoljnoj priprati, pa do fresaka u trpezariji, ukrstionici pored hrama ili u samom ulazu u manastirsku portu,saekae vas divne kompozicije, stvorene ba i jedino za Hilandar.

Kako sam jednom pratio slubu iz unutranje priprate, valjda e mizauvek ostati pred oima ktitorska kompozicija sa Kraljem Milutinom,nastala 1321. godine.

I tako, ustanete ujutru, pre etiri sata (ponesite nekimali budilnik, a moe i mobilni da poslui, da neprespavate taj trenutak), pa krenete iz spoljnjegkonaka ka manastiru i Sabornoj crkvi a odozgo vasosvetli zvezdani svod, na kojem se ocrtava valjda inajbeznaajnija zvezda mlenog puta koliko je svebilo vedro i jasno te junske noi. Jo dok prilazitecrkvi, a naroito kada uete unutra u tminu osvetljenuponekim kandilom i sveom, i kada ponupolunonica (crkvena sluba koja se vri u pono i usvaki as noi do jutra, po nonoj tiini kojaomoguava najbolje uslove za molitveni razgovor saBogom) i jutrenje videete na sve strane obrise

monaha sa kamilavkama i velovima, koji kao aneoske senke promiu oko vas. Ulazei u hram Sv.Vavedenja, i prolazei kroz priprate i brod crkve, pozdravljajui se sa prestonim ikonama, desie vam se davas iznenade, u uglovima crkve, u drvenim klupama uza zidove, pogurene senke monaha u molitvi. I sve toproarano mirisima hilandarskog tamjana u zoru. Da li u tim trenucima kod poklonika Hilandara rade emocije,da li se oseti strahopotovanje pred ovom osmovekovnom molitvom, da li preovladavaju jaki duhovni doivljajidok se uje tiha a jasno izgovorena molitva a senke monaha, freski i ikona igraju po hramu taj odgovormora svako nai za sebe, jednom, kada ovako doe na poklonjenje Hilandaru. Na zadovoljstvo nas poklonika,otac Teodor, na gostoprimac, ukljuio nas je u jutarnju molitvu za upokojene, davi svakome po sveanj oddesetak listova papira, sa imenima vie od hiljadu dua zabeleenih kroz stotine godina postojanjamanastira, i po sveu da uz njenu svetlost, svi zajedno, itamo, u sebi, imena naih predaka, pridodajuina kraju imena i naih najroenijih, preminulih nadajui se da emo jednoga dana zasluiti da i naipotomci pominju nas u istim ovim hilandarskim molitvama, u istom ovom hramu Vavedenja Presvete

Bogorodice.Napolju je sve vreme vladala skoro potpuna tiina, tekse povremeno ulo drveno klepalo koje je pozivalo na

jutarnju slubu i na poetak jutarnje liturgije. Posle

nekog vremena, ovom harmoninom zvuku udarcadrveta o drvo prikljuilo se i mjaukanje, ko zna otkudapristiglog, maeta smetenog negde u okovimazidina manastira. I to je sve od zvukova spolja. Unutrase odvijala Sveta Liturgija, valjda potpuno ista kao ionda kada je ovde bio Sveti Sava i njegov otac,Simeon. A kroz nonu tminu, zajedno sa blagim,skladnim i melodinim glasovima monaha pojaca,kojih se ne bi zastideli ni Pavle Aksentijevi, a ni

Divna Ljubojevi, polako su se probijali i prvi zraci jutarnje svetlosti. Pridev boanski najbolje moe opisatiove trenutke.Za ispoved pre priesti, treba se javiti Ocu Kirilu, divnom hilandarskom monahu, prepoznatljivom po veomaniskom rastu, a za koga kau da je u poodmaklim godinama iako se to teko da primetiti. Ako se za samodva dana boravka u Hilandaru moe neto tako zakljuiti Otac Kiro, inae jako potovan od strane celogbratstva, je uvek vedar i raspoloen.Inae, za tih nekoliko slubi kojima smo prisustvovali,

skoro ritualno je ulazio u crkvu kroz bona vrataunutranje priprate i prilazio ormariu na koji,oigledno uvek ostavlja svoju kapu. Prstima bi opipaogornju stranu ormaria, i kada bi video da je (opet)neko od monaha tu ostavio bogoslubenu knjigu, kaoljutito bi je gurnuo do zida i zatim stavio svoju kapu!Da se zna ije je to mesto!Zatim bi mu, u tim arobno tihim nono-jutarnjim




8/13

trenucima, obino prilazio poneko od novopridolihpoklonika, da se apatom prijavi za ispoved. Meutim,ve ozbiljne godine Oca Kire malo su naruile njegovsluh, pa bi redovno, na takvu apatom upuenu molbu ilo gromoglasno ta? Molim?, Hoe da sepriesti? to bi u toj hilandarskoj tiini zazvualo kao da je upravo neki avion probio zvuni zid! Otac Kirovam je, nema dileme, jo jedna divna hilandarska pria, a ponekad ga moete sresti i u Beogradu, na primerkada se zaputi na Krsnu slavu kod majstora realnog aikida Ljube Vraarevia, ujedno i estog hilandarskoggosta.Poto se zavri Liturgija, odlazi se pred trpezariju, preko puta glavnog ulaza u crkvu, gde se, pored istonog,spolja frekopisanog trpezarijskog zida nalazi trem sa arkadama, mozainim podom i drvenim klupama, nakojima se sedi i eka poziv na ruak. Jeste da je u 8 sati ujutru, ali je ruak! Ti trenuci su i prilika da viditesve monahe na okupu (divno je kada svi zajedno obeduju, mada je bilo perioda, i u Hilandaru, kada su monasi

obedovali zasebno, po kelijama), pa i za razgovor saponekima od njih. Tu obino potraite nekoga odmonaha kome treba da prenesete pozdrave od svojihprijatelja, koji su ranije boravili u Hilandaru, to je uvekprilika da jo poneto ujete ili vidite (posle ruka) akotaj monah ima vremena da vam bude vodi kroz nekideo manastira.Obroci u trpezariji su nezaboravan doivljaj. Samainjenica da obedujete u prostoriji iz doba KraljaMilituna, sa poetka 14. veka, okrueni freskama, doku elu glavnoga stola stoji ikona Presvete Bogorodice,vie je nego dovoljna da zahvaljujete Bogu na datomobroku. Po datom znaku zvonom, tj. trpeznim bilom,

kako to u tipiku pie Sveti Sava, ulazi se u salu, i zatim proiguman i monasi sedaju za stolove u dnu sale(nasuprot ikoni Bogorodice), a poklonici i ostali gosti i pomagai sedaju redom du bonih stolova, uzpomenuti istoni zid. Za dugakim, sjajnim drvenim stolovima, u trpezariji ija je povrina 24 h 8 metara,

nalaze se ve servirane, napunjene posude sahranom, a na svake etiri osobe nalazi se kompletescajga, ae od rostfraja, posuda sa hilandarskimhlebom, bokal sa vodom i oroeni bokal sa hladnimhilandarskim vinom. Posle molitve daje se znak da sepone sa jelom, a za to vreme deurni monah poinjeda ita itija iz ivota svetaca, prie iz Starog i Novogzaveta, a posle nekog vremena daje se znak i da semoe sipati i vino. Jede se, naravno, u tiini, a ceoobed traje petnaestak do dvadeset minuta. Obroci su,ako smem da primetim, sasvim na mestu i pokvalitetu i po kvantitetu, i, naravno, posni a tih danasmo jeli pasulj, pa ukusnu testeninu, pota sapovrem, ukljuujui uvek i sveu salatu iz hilandarske bate. A nekog narednog dana, za trpezom je sigurnobila i ona boranija koju smo istili, vee pred povratak sa Svete Gore. Uzgred, ako vam se ini da ete bitigladni sa samo dva obroka dnevno, pomislite na svetogorske pustinjake (anahorete) apotaktite, koji jedu

samo jednom dnevno, ili one koji jedu samo jednom nedeljno, i ive svoj monaki ivot u peinama, politicama Atosa, 2033 metra visokog dina Halkidikija.Paljivi, koliko to samo moe biti, monasi su jednogadana deci poklonicima, pored redovnog obrokadoneli i po dve, u hilandarskoj kuhinji spremljene okoladne bajadere!Po davanju znaka da se prestaje sa jelom, proigumangovori zavrnu molitvu, i zatim, prvo monasi, a zatim ipoklonici, naputaju trpezariju. Ispred vrata trpezarijestoji proiguman i blagosilja sve koji izlaze iz sale, azatim svako nastavlja prema svojim obavezama iposluanjima. Inae, period posle ruka je obinovreme za obilazak riznice Hilandara, za ta se treba

javiti Ocu Simeonu (onome istom kojemu upuujetemolbu za blagoslov za posetu Hilandaru) ili ve monahu na koga vas uputi va gostoprimac.Da ne bude zabune, koristim izraz proiguman, zato to je kako je ve opisano Bogorodica igumanija

Hilandara. U brojnim tekstovima o Hilandaru ete ipak nai i izraz iguman, ali eto, da budemo precizniA u knjiici Povest o udotovornoj ikoni PresveteBogorodice Trojeruice moete nai i priu kako je,davno, u 15. veku, preminuo iguman Hilandara. Meutadanjim monasima, Srbima, Grcima, Bugarima iRusima, svi su imali svoj (nacionalno obojen) predlogza igumana, i nikako nisu mogli da se saglase (izborisu izbori, pa i na Svetoj Gori, pa i u 15. veku!) ko ebiti novi stareina manastira. Kada su jednog odsledeih dana doli u crkvu na jutrenje, monasiugledae ikonu Trojeruice na igumanskom mestu.Mislei da je to crkvenjak grekom uradio, vratieikonu u oltar. Sledeeg jutra ikona je opet bila naigumanskom mestu! Monasi izgrdie crkvenjaka ioduzee mu kljueve, lino zakljuae crkvu, i uverivi se da nema nikoga unutra, odoe na poinak. Ujutru,zatekoe ikonu Bogorodice na igumanskom mestu i otada je niko vie nije pomerio odatle, jer svima bee

konano jasno ko je igumanija manastira.Dananji proiguman Hilandara je arhimandrit Metodije, jedini monah koji kroz manastir hodi sa tapom,proigumanskim obelejem. Za proigumana je izabran u prolee 2010. godine, a njegove relativno mladegodine (1970. godite) i izraena energinost e svakako dobro doi u brojnim duhovnim, ali jo vie i u

svetovnim obavezama vezanim za ogromne radove na obnovi Hilandara.Preanji, svetovni ivot je monasima verovatno tek jedna, prevazienastanica na putu ka velikoj shimi, ali da ipak pomenem da je proigumanMetodije (kako se zvao i prvi hilandarski iguman, iz doba Svetog Save)




9/13

rodom iz aka, i da se malo zanimao elektroinenjerskom strukom(kao i va putopisac, zato to i pominjem!). Eto, Otac Metodije skoro damoe i lino da bude nadzor nad elektro-radovima u Hilandaru!Kako god, u prethodnih 7-8 godina, od velikog poara, uraeni su zaistaveliki radovi u Manastiru. Jeste da sve ide sporo jer nije bilo lakodopremiti materijal i mehanizaciju do ovde, i da sve mora da se radi pokonzervatorskim projektima, polako i paljivo, i da je ekonomska krizapustila pipke svuda, pa i ovde, i da je problem u ogranienom trajanjuviza za boravak majstora naovdanjem gradilitu ali, ide!Vekovi su proli i svata je veHilandar preturio preko glave (tj.

zidina), pa e i ovo, i zasijaeopet u punom sjaju i veliini.Radovi se i dalje, uveliko izvode, uje se po ceo dan lupa raznih alatki,natkriljuju se i pomeraju dizalice iznad izgorelih konaka, i ve bi sereklo da je polovina posla uraena. Da li e sve biti zavreno do 2015,2016 ili neke tree godine, i jeste i nije tako vano. Vano je da se raditemeljno i da se otklone sve potencijalne opasnosti koje bi sutra opetmogle zapretiti Manastiru.Posle doruka, obino se ide u posetu riznici. Put vodi izmeu crkve imanastirskog dela gde se nalaze monake kelije, pored pirga Sv.

ura, 30 metara visokog (a toga postajete svesni tek kada pirgpogledate sa spoljnje strane Manastira), pored loze Svetog Simeona,

pa pored bunaraSvetog Save,prokopanog kroz osam metara stene gde ne moeteda odolite a da ne popijete gutljaj vode iz limenog

loneta, pa sve do nedavno obnovljene i uraeneriznice na potezu izmeu Zvonare i pirga SvetogSave. Taj put od trpezarije do riznice nije dui odpedesetak metara, ali zato svakim korakom ipogledom dotiete neki od osam proteklih vekova, imogli biste danima da prevaljujete to rastojanje kadabi vam neko priao sve prie utkane u te zidine,pirgove, bunare i freske.Riznica se nalazi u velikoj, svetloj, pravoj muzejskoj

prostoriji, sa adekvatno podeenom temperaturom i vlagom. Ovo je mesto gde ete videti najvei deonajznaajnijih hilandarskih ikona, a koje sam imao sree da vidim jo davnih devedesetih godina, na izlobi uSolunu. Meu njima je najstarija ouvana ikona Presvete Bogorodice Putevoditeljke, uraena u mozaiku, izdavne 1200. godine. Tu su i ikone Gospoda Svedritelja i PresveteBogorodice Odigitrije, iz doba Uroa Prvog, pa dve najveehilandarske ikone, nekada deo kamenog ikonostasa iz doba kraljaMilutina ikone Hristosa Svedritelja i Bogorodice Milostive. U riznici

se nalazi i veliki Deisisni in, tj. deset ikona sa nekadanjeg ikonostasaSaborne crkve sa Presvetom Bogorodicom, Sv. Jovanom Krstiteljem,Sv. Apostolima Petrom i Pavlom, Sv. Arhanelima Mihailom i Gavrilom iSvetim jevanelistima. Sve e vam to, uostalom, pokazati i ispriatiOtac Simeon kada vas uvede u riznicu.Da ne nabrajam dalje, ima tu jo ikona, krstova, diptiha, putira, carskihdveri, ali ovde je sve nekako podjednako vredno pa bi u riznicu trebalosmestiti i bunar Svetog Save, i lozu Svetog Simeona, i Sabornu crkvu iceo Manastir Razumete ta hou da kaem. Pored riznice nalazi se ivelika biblioteka, u kojoj se danas uva preko hiljadu rukopisa, od kojih74 na pergamentu, skoro 400 hrisovulja i povelja, 76 primeraka staretampane knjige i 6 ikunabula (najstarije tampane knjige, nastale pre

1500. godine), preko 4500primeraka starih knjiga i vie od40.000 knjiga, asopisa i novina od 18 do 20. veka. A kad smo kodnovina, nekoliko puta su nas, za vreme boravka u Manastiru, priupitali

(poneki monah i poneko od momaka pomagaa) da moda nismodoneli neke novine? Iskreno govorei, donoenje naih novina u Hilandarmi je izgledalo kao prava kontaminacija ovoga mesta, ali eto uele seljudi i nae tampe. Pa smo zato, ipak, kada smo se vratili uUranopolis, par puta pokupovali nae novine od Politike do urnalai slali brodom preko novih poklonika do svetogorskih italaca.

A kada proe popodnevna sluba i veera, za poveerje se u deluglavnog broda crkve pred monahe i goste-poklonike iznesu mnogevelike hilandarske relikvije, delovi moti najveih svetaca Pravoslavlja isrpske i svetogorske istorije, estice i delovi asnog krsta, ukratko naete se u jo jednoj riznici, neprocenjivog bogatstva. Ali sve su toriznice za duu, a ne za oi.Blizu riznice nalazi se i crkvicaSabora Svetih Arhanela, iz 14.

veka, a nad njom se uzdie pirg Svetog Save, prvobitno Sv. JovanaPretee, visok skoro etrdeset metara i dva veka stariji od crkvice. To je

i najvea odbrambena kula Hilandara, kula kakvu ima praktino svakimanastir na Svetoj Gori, a sluile su za odbranu od brojnih napadaatokom vekova od gusara, Saracena, Krstaa, Turaka, znanih ineznanih. U svakoj kuli, pa tako i u Pirgu Svetog Save, nalazi se po

jedna zavetna crkva, paraklis, gde bi se monaka bratstva, prednapadom, povlaila i molila do poslednjeg trenutka uz Liturgiju izaupokojenu molitvu, da bi se odatle vaznela direktno na nebo jer senijedno bratstvo na Svetoj Gori nije nikada predalo svojim neprijateljima.




10/13

Osim to je sluio za odbranu od vojski i pljakaa, pirg Svetog Save je2004. godine, oigledno, odbranio i Manastir od daljeg irenja poara kamonakim kelijama i Sabornoj crkvi.

Hilandar, inae, nije nikadaosvojen silom, mada je bilo tekih(i jo teih) trenutaka. Iz pirga je iguman Danilo (kasnije srpskiarhiepiskop) rukovodio odbranom od opsade Saracena. Kula je graenau nekoliko faza od vremena Svetog Save, pa dograivana za vremekralja Milutina, a poslednji deo, ba pod samim krovom, krajem 17.veka. Naravno, malo kamenim, malo drvenim stepenitem, moete sepopeti do vrha kule, i uivati u pogledu. Neki od tih pogleda, ali krozobjektiv svoga fotoaparata, sigurno ete poneti i kui. A odavde se,

moda, osim sve te lepote, najvie vide i razmere tog nesrenogpoara.Jedan od naina da pomognete obnovu Hilandara je i kupovina umanastirskoj prodavnici. ta god kupili, poneli i poklonili odavde uiniete dobro. Na raspolaganju su vam brojne knjige, brojanice,miriljavi tamjan, krstii, slavske svee, pa i ukusna i veoma jakahilandarska rakija, koja aromom podsea na grki uzo. A zadatak dase nae kupcima u radnji dobio je otac Mitrofan, koji u pauzi izmeu

jutarnjeg i podnevnog rada svog duana izae na jedan ispust saspoljne strane zidina, i to odmah podno skele uz konak koji se obnavlja i kree da izrauje, obrauje ipolira drvene krstie pre nego to ih plasira u duanski asortiman.Van kruga Manastira koji je opasan zidinama nalazese jo i Crkva Svetog Trifuna do koje nismo moglidoi, jer je tuda, zbog gradilita, zabranjen prolaz.Nisam potpuno siguran, a negde sam to uo iliproitao (ne znam ni kakvo je stanje posle poara) da

je Hilandar imao (tj. ima) Sabornu crkvu i jo 12crkvica paraklisa, u emu lei i dodatna simbolika po kojoj Hilandar time predstavlja Hrista i njegovihdvanaest apostola.Blizu novih konaka, koje zovu i imenom senara,nalazi se crkvica Blagovetenja. U prizemlju crkvenalazi se kosturnica hilandarskih monaha, salobanjama svih poivih lanova bratstva iz prethodnihvekova. Kako je to neko lepo rekao, Sveta Gora je mesto gde se ljudi ne raaju ve samo umiru. Ali i samamonaka smrt je, na neki nain, takoe molitveni in, jer se ovde nesebino ivi, moli i umire za ceo ovajsvet. Za monahe je rastanak sa bratstvom istovremeno as susreta sa Bogom, pa ne postoje razlozi za tugu

kada doe kraj ovozemaljskog puta. Kako pre hiljadugodina, tako i danas, monasi se sahranjuju na istinain, bez kovega, u svojoj mantiji. Posle sedamgodina, ili moda kada ponovo doe vreme za novusahranu, grob se otkopava i kosti izvade, da bi se

oprale vinom i okadile tamjanom. Tada se kostisputaju u zajedniku kosturnicu, a lobanja zauzimamesto u onoj prostoriji crkvice Blagovetenja ponekad se ak na elu zapie ime i godinaupokojenja. Nije to obiaj samo u Hilandaru, ve usvim svetogorskim manastirima. Kau da je velikaradost kada kosti zamiriu na bosiljak pri iskopavanju,

jer taj boji odabir da se ba kroz njih proslavi, govorida smrti nema, ili to bi Kusturica rekao da je smrt samo jedna neproverena glasina.

Put ka morskoj obali

Malo iznad puta koji vodi ka moru, odmah iznad malog hilandarskog groblja, nalazi se kompleks zgrada ukojima se nalaze svi majstori koji rade na obnovi Hilandara, i gde su smetena vozila i druga mehanizacijakoja pomae u radu na prostranim hilandarskim imanjima, vinogradima, vonjacima i maslinjacima, sa oko200.000 maslina! Moda najuveniju hilandarsku maslinu, mada svakako ima i starijih od nje, moete videtina putu ka moru, preko puta krsta Cara Duana, posaenu za vreme carske posete Hilandaru, pre vie od650 godina. Masline su sadili mnogi gosti Hilandara i Svete Gore, zbog njene simbolike kako dugovenosti,tako i granica mira (koju god granu izabrali), pa su toinili i kralj Aleksandar Obrenovi, pa Kralj Petar Prvi, imnogi drugi. Krst Cara Duana, na kamenompostamentu, naslonjen na divnu umu empresa,postavljen je na mestu gde su Hilandarci, davne 1347.godine saekali svog cara, i to ne samo svog nego icara cele Svete Gore, jer je i ona tada bila deosrpskog carstva. Bez pretenzija na teritorije drugihdrava, ipak moram na tren da pomislim kako je bilolepo u to doba stii do Egejskog mora bez prelaska i

jedne jedine granice!Malo pre pomenutog Krsta, a blie Hilandaru, nalazise spomenik podignut u ast posete kralja Aleksandra

Obrenovia, krajem 19. veka, sa esmom i

vinogradom. Kralj Aleksandar je za vreme svojevladavine izuzetno pomagao Hilandar i platio svemanastirske dugove, ime se uprava nad manastiromvratila iz bugarskih u srpske ruke. Kau da to nije iloba lako, a o tom dogaaju kolaju jo nekehilandarske prie, o jednom monahu koji je bio hajdukpre no to se zamonaio, i koji je pomalo zahvaljujuitom svetovnom iskustvu, stvari uspeno doveo na




11/13

svoje mesto. I tako, vrlo brzo, poetkom 20. veka, uHilandaru je ponovo veina monaha bila poreklom izSrbije.Na istom tom putu ka moru, sa desne strane, iznad

nepreglednih vinograda, uzdie se pirg kralja Milutina,ili Milutinov pirg. Nekada je tu, oko pirga, bilo jozgrada i snano utvrenje gde su naisrednjevekovni vladari drali i po stotinu svojih najboljihi najljuih vojnika, tako da je Hilandar u tom perioduimao najbolju moguu odbranu od napasti sa mora.Neto pre dolaska do Milutinovog pirga, odvaja se putza manastir Esfigmen, grki, tzv. zilotski manastir.

Udaljen je oko 1,5 kilometar od Hilandara, a vai zapobunjeniki manastir, zbog protivljenja ovdanjihmonaha svim aktivnostima oko unapreenja vezaGrke pravoslavne crkve i Vatikana. Monasi su, ipored odluka Vaseljenske patrijarije i presude grkog suda odbili, pre par godina, da napuste manastir.Osim Esfigmena, ako ste na Svetoj Gori samo jedan dan, iz Hilandara moete stii i do bugarskog manastira

Zografa. Meutim, kad ve imate privilegiju da budete u Hilandaru, zato to malo vremena provoditi u drugimmanastirima? Moda neki drugi put.Nego, da nastavimo dalje, sve do prelepe uvale naobali Egejskog mora, gde se nalaze Manastir SvetogVasilija i stara Arsana. Dakle, na samoj morskoj obali,kod mesta zvanog Hrusija, nalazi se ovaj manastir-tvrava, sa ostacima Spasove kule, jo jednogodbrambenog pirga, podignute u vreme kralja Milutina.U istom kompleksu, Stefan Deanski, sin kraljaMilutina, u porti je izgradio crkvu Sv. Vasil ija, zbog

ega se pirg poeo zvati i Vasilijevim. Opet, premareima oca Danila, crkva je posveena VaznesenjuHristovom. Ovo mesto su nazivali i Morski pirg iliStari manastir. U svakom sluaju, danas je domain

ovoga manastira otac Danilo, mladi monah, koji, kakosu mi priali drugi poklonici, voli u ali da kae da jeoduvek eleo da ivi u kui na moru. Bog je oiglednousliio njegove molitve!Kada drvenim mostiem priete do velikih vrata namanastirskim zidinama, videete da tamo stojiobavetenje da otac Danilo posete prima samo radnimdanom od 9 do 12, nedeljom i praznikom. Vanreenog vremena, samo po dogovoru. Dakle, vremetaman odgovara da ovamo doetate posle ruka iobilaska riznice, da vidite i ovaj deo svetogorske isrpske istorije.

U gornjem desnom uglu vrata postoji ruka, pa kad jepovuete na dole, potegnuete dugaki kanap koji opet aktivira malo zvono u porti manastira i obavetavaoca Danila da su mu doli gosti. Iako je ve imaogoste, svakako vanije i zanimljivije od nas (stareinamanastira Rsovci kod Pirota, ako se ne varam, upratnji jednog poklonika, oigledno ne prvi put uHilandaru, ija je erka monahinja u manastiruGrgeteg), primio nas je srdano i toplo i proveo naskroz Vaznesensku crkvu. Ispriao nam je poneto oistoriji crkve, pokazao ono to je uspelo da opstane odfreskopisa i ispriao nam kako mu je neobino kadadoe u Beograd, pa doe u crkvu na Liturgiju kojapoinje tek u devet sati kako mu to sve izgledakasno u odnosu na ranojutarnji liturgijski ritam naSvetoj Gori. Poto je i ovde crkva posveena

Vaznesenju, kao to je i naa, beogradska, i poto je ovde jedna od najlepih ouvanih fresaka ona sa likom

Svetog Ignjatija Bogonosca, koji je na porodini zatitnik, tj. naa porodina slava, oseali smo se, kod ocaDanila, kao kod kue.I u ovom manastiru se izvode radovi na rekonstrukciji jednog velikog zida i drugih unutranjih delova, ali je sveto prilino usporeno posle poara u Hilandaru. Ali dobro, decenija gore ili dole nije strano, jer vreme naovom mestu ne pritiska i ne pouruje ljude kao u naim ponekad pomahnitalim gradskim ritmovima.Ostavili smo iza sebe ovo najjae utvrenje doizgradnje pirga kralja Milutina i otili obalom do drugevelike graevine arsane. Ime vue poreklo od reiarsenal, magacin, skladite oruja jer se i odavdebranio prilaz ka Hilandaru. Ispred arsane nalazi se molgde, valjda, povremeno pristane poneki amac ilibrodi koji ide sa istone strane obale, obino izJerisosa. U zgradi arsane, inae iz 17. veka, danas senalazi hilandarska vinarija ali ovoga puta nismouspeli da privirimo unutra, a poto ni u radnji uManastiru nije bilo vina u prodaji (neto su kasnile

etikete za flae, valjda) preostalo nam je jedino daza rukom i veerom popijemo pomalo blagotvornoghilandarskog vina. U prostorijama na prvom spratu nalaze se grki policajci koji vode rauna o eventualnimdolascima u luicu. Uokolini zgrade daju se videti i neke tehnoloke novotarije pa su tu i solarni paneli, i

klima ureaji, poneki dizel-agregat.Inae, morski prilaz iz Jerisosa ka Hilandaru delujemnogo jednostavniji i loginiji, a da ne priamo okopnenom prilazu od mora do Manastira. Odavde do




12/13

Ime (obavezno)

Email (nee biti objavljen) (obavezan)

Sajt

kapija Hilandara ima oko 2-2,5 kilometra, irokimputem, sa sasvim malim usponom, za razliku odonoga puta iz Jovanjice. Opet, valjda i ovde moe dase kae da svi putevi vode u Hilandar, pa je i svakiprilaz brodom, vozilom i sopstvenim nogama (samo danije helikopterom) dobar.I tako, trenutak po trenutak, protekla su naa dvahilandarska dana (i noi). Jo je bilo vremena zaposlednji pogled sa ulaza na portu manastira, na

Bogorodiinu, Trojeruicinu Sabornu crkvu, u senci dva empresa straara, na pirg Svetog Save i na vepomalo izleene i obnovljene konake, uz pozdrav sa ocem Metodijem i drugim monasima koji su izali danas pozdrave, da nam svima poele da doemo ponovo.

I, ta bolje za kraj, od jo stihova Bekovieve Trojeruice,I kad bi mi zemlju i jezik zbrisali,Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim,Znam: jo se iz ljudi nismo ispisali,

A dok tebe ima da i ja postojim.

Napomena:

Ima toliko puno pria, podataka i toliko je duga i burnaistorija Hilandara (o celoj Svetoj Gori da i ne priamo),da mi se ini da sam putopisom tek dotakao ponetood jo hiljadu stvari koje bi trebalo pomenuti. Opet,ovo to je napisano, a ve dovoljno (pre)opirno ostavilo je na mene najjai utisak, pa je ceo moj tekstsamo jo jedna hilandarska pria o hilandarskimpriama. Ako se negde potkrala neka

istorijska/tehnika ili bilo kakva druga greka, nezamerite.Nadam se da e nekome biti od pomoi ovaj putopis

da i sm presee i odlui da krene na pokloniko putovanje u Hilandar. Zato u tekstu postoji i punotehniko/putnih detalja koji mogu biti od pomoi onome ko prvi put kree na Svetu Goru. A kada bih nekadnegde uo da je ovaj putopis nekoga pokrenuo na put, to bi me zaista uinilo srenim!Osim te potencijalne pomoi za itaoce putopisa i eventualne budue poklonike Hilandara, voleo bih dapomognem i samom Manastiru. Eto, ako ste proitali tekst, pa ako vam se barem malo svideo (ali pazite,nije to uslov, molba vai i ako vam se nije svideo putopis!), i ako vam nije teko, i ako to ve niste uradili,uplatite neku, kolika god bila, pomo za Hilandar. Takoe, molba vai i za svaki sajt koji preuzme ovajputopis. Kako to stoji i na sajtu www.hilandar.org, moete to izvesti na sledei nain (naine):- Od 1. maja 2011. (pa do 30. novembra 2012) u mrei Telekom Srbija postoji mogunost slanja SMS poruke(prazne, ili sa tekstom po elji) na broj 1198 (da li moda znate koje godine je osnovan Hilandar?) za pomo

obnovu Hilandara. Cena poruke je 50,09 dinara pri emu 50 dinara ide za obnovu, a 0,09 Telekomu.- Takoe, moete uplatiti prilog na raune za obnovu Hilandara, i to na dinarske tekue raune: 250 2615061 83, (EFG Eurobank, Beograd) i na 160 55566 24, (Banca Intesa, Beograd). Na optoj uplatnici

treba da pie i ovo: Primalac: Zadubina Svetog manastira Hilandara; Svrha: Prilog za obnovu manastiraHilandara; Ako slubenici banke/pote trae i poziv na broj navedite datum uplate bez razmaka i taki (npr.25. jul 2012. navesti kao 25072012).Pa sad, koliko ko ima i moe. Nemojte da vam je teko. Od mene hvala, od srca.

Proitajte i putopis Uranopolis na portalu ViaBalkans.com

Podeli sa ostalima:

Ostali tekstovi

Ni, raskrsnica Balkana

Predov Krst, planina Tara

Beograd Kulturna prestonica Evrope 2020. god.???

Izloba u Knez MihailovojSopotnica

Just a girl

Vodopad Ripaljka, Sokobanja

Kamena Gora, Sveti bor

Most Slobode Liberty Bridge (Novi Sad)

Od naive, preko panjaka, do nauenjaka, pa do Trofeja na obodu Carske bare

Kratak URL: http://beautifulserbia.info/?p=2579

Objavio Miroslav Bronzi avg 16 2012. Polje pod Featured, Istorijska mesta. Moete pratiti odgovoreputem RSS 2.0. Moete dati odgovor ili trackback na ovaj lanak


http://beautifulserbia.info/hilandar/feed/http://beautifulserbia.info/category/istorijska-mesta/http://beautifulserbia.info/category/featured/http://beautifulserbia.info/author/admin/http://beautifulserbia.info/od-naive-preko-pasnjaka-do-naucenjaka-pa-do-trofeja-na-obodu-carske-bare/http://beautifulserbia.info/most-slobode-liberty-bridge-novi-sad/http://beautifulserbia.info/kamena-gora-sveti-bor/http://beautifulserbia.info/vodopad-ripaljka-sokobanja/http://beautifulserbia.info/just-a-girl/http://beautifulserbia.info/sopotnica/http://beautifulserbia.info/izlozba-u-knez-mihailovoj/http://beautifulserbia.info/beograd-kulturna-prestonica-evrope-2020-god/http://beautifulserbia.info/predov-krst-planina-tara/http://beautifulserbia.info/nis-raskrsnica-balkana/http://www.printfriendly.com/print?url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&partner=sociablehttp://delicious.com/post?url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandar&notes=Manastir%20Hilandar%20je%20jedan%20od%2020%20svetogorskih%20manastira%2C%20sa%20istorijom%20du%C5%BEom%20od%20800%20godina.%20Davne%201198.%20godine%2C%20vizantijski%20car%20Aleksije%20III%20An%C4%91el%20je%20u%20Carigradu%20svojim%20Prvim%20zlatope%C4%8Datnim%20slovom%20darovao%20monahu%20Savi%2C%20izaslaniku%20Vatopeda%2C%20tada%C5%A1nje%20razvaline%20starijeg%20gr%C4%8Dkog%20Helandarijevog%20manastira%2C%20pa%20je%20Sveti%20Sava%2C%20uz%20o%C4%8Devu%20podr%C5%A1ku%2C%20krenuo%20u%20obnovu%20ovog%20manastiri%C5%A1ta.http://buzz.yahoo.com/submit/?submitUrl=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&submitHeadline=Hilandar&submitSummary=Manastir%20Hilandar%20je%20jedan%20od%2020%20svetogorskih%20manastira%2C%20sa%20istorijom%20du%C5%BEom%20od%20800%20godina.%20Davne%201198.%20godine%2C%20vizantijski%20car%20Aleksije%20III%20An%C4%91el%20je%20u%20Carigradu%20svojim%20Prvim%20zlatope%C4%8Datnim%20slovom%20darovao%20monahu%20Savi%2C%20izaslaniku%20Vatopeda%2C%20tada%C5%A1nje%20razvaline%20starijeg%20gr%C4%8Dkog%20Helandarijevog%20manastira%2C%20pa%20je%20Sveti%20Sava%2C%20uz%20o%C4%8Devu%20podr%C5%A1ku%2C%20krenuo%20u%20obnovu%20ovog%20manastiri%C5%A1ta.&submitCategory=science&submitAssetType=texthttp://www.stumbleupon.com/submit?url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandarhttp://www.linkedin.com/shareArticle?mini=true&url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandar&source=Beautiful+Serbia+Travel+portal&summary=Manastir%20Hilandar%20je%20jedan%20od%2020%20svetogorskih%20manastira%2C%20sa%20istorijom%20du%C5%BEom%20od%20800%20godina.%20Davne%201198.%20godine%2C%20vizantijski%20car%20Aleksije%20III%20An%C4%91el%20je%20u%20Carigradu%20svojim%20Prvim%20zlatope%C4%8Datnim%20slovom%20darovao%20monahu%20Savi%2C%20izaslaniku%20Vatopeda%2C%20tada%C5%A1nje%20razvaline%20starijeg%20gr%C4%8Dkog%20Helandarijevog%20manastira%2C%20pa%20je%20Sveti%20Sava%2C%20uz%20o%C4%8Devu%20podr%C5%A1ku%2C%20krenuo%20u%20obnovu%20ovog%20manastiri%C5%A1ta.http://digg.com/submit?phase=2&url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandar&bodytext=Manastir%20Hilandar%20je%20jedan%20od%2020%20svetogorskih%20manastira%2C%20sa%20istorijom%20du%C5%BEom%20od%20800%20godina.%20Davne%201198.%20godine%2C%20vizantijski%20car%20Aleksije%20III%20An%C4%91el%20je%20u%20Carigradu%20svojim%20Prvim%20zlatope%C4%8Datnim%20slovom%20darovao%20monahu%20Savi%2C%20izaslaniku%20Vatopeda%2C%20tada%C5%A1nje%20razvaline%20starijeg%20gr%C4%8Dkog%20Helandarijevog%20manastira%2C%20pa%20je%20Sveti%20Sava%2C%20uz%20o%C4%8Devu%20podr%C5%A1ku%2C%20krenuo%20u%20obnovu%20ovog%20manastiri%C5%A1ta.http://reddit.com/submit?url=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandarhttp://www.google.com/bookmarks/mark?op=edit&bkmk=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&title=Hilandar&annotation=Manastir%20Hilandar%20je%20jedan%20od%2020%20svetogorskih%20manastira%2C%20sa%20istorijom%20du%C5%BEom%20od%20800%20godina.%20Davne%201198.%20godine%2C%20vizantijski%20car%20Aleksije%20III%20An%C4%91el%20je%20u%20Carigradu%20svojim%20Prvim%20zlatope%C4%8Datnim%20slovom%20darovao%20monahu%20Savi%2C%20izaslaniku%20Vatopeda%2C%20tada%C5%A1nje%20razvaline%20starijeg%20gr%C4%8Dkog%20Helandarijevog%20manastira%2C%20pa%20je%20Sveti%20Sava%2C%20uz%20o%C4%8Devu%20podr%C5%A1ku%2C%20krenuo%20u%20obnovu%20ovog%20manastiri%C5%A1ta.http://twitter.com/home?status=Hilandar%20-%20http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2Fhttp://www.facebook.com/share.php?u=http%3A%2F%2Fbeautifulserbia.info%2Fhilandar%2F&t=Hilandarhttp://www.viabalkans.com/http://www.viabalkans.com/letovalista/obala/uranopolis/


13/13

O Nama Drugi o nama Oglaavanje Kontakt

Turisticke agencije Beograd 2014 Travel portal Beautiful Serbia. Prijava -


http://beautifulserbia.info/wp-login.phphttp://beautifulserbia.info/http://www.navidiku.rs/firme/turisticke-agencije-beogradhttp://beautifulserbia.info/kontakt/http://beautifulserbia.info/oglasavanje/http://beautifulserbia.info/drugi-o-nama/http://beautifulserbia.info/o-nama/

Date post:	19-Oct-2015
Category:	Documents
Upload:	virbo-art
View:	101 times
Download:	4 times

Manastir Hilandar Beautiful Serbia

Documents