MEDIJI O ZDRAVSTVU

ponedeljak, 10.jun 2019.

IZVEŠTAJI IZ MEDIJA:

RTS: Zašto niko nije donirao jajne ćelije ili spermatozoide

BLIC: Zakašljala se i krv je krenula: devojčica (7) iz Beograda 6 dana nakon operacije krajnika pala u komu i preminula

BLIC: Novi lekovi za karcinom jajnika i dojke na listi RFZO

POLITIKA: Podeljena mišljenja pravnika o eutanaziji

BLIC (iz sveta): Dezinformacije o smrti tinejdžerke širom sveta podstakle ŽESTOKU RASPRAVU O EUTANAZIJI

DNEVNIK: Vojvođansko zdravlje: Osteoporoza se otkrije tek kada pukne kost

Informacija iz ustanova:

DOM ZDRAVLJA VOŽDOVAC: Najava tribine „Prevencija zloupotrebe psihoaktivnih supstanci“

Zašto niko nije donirao jajne ćelije ili spermatozoide

U Srbiji se oko 300.000 parova bori sa neplodnošću, što je svaki šesti par. Pre pola meseca u Beogradu je

otvorena Banka reproduktivnih ćelija na Kliničkom centru Srbije. U međuvremenu, niko se nije javio kako

bi donirao jajne ćelije ili spermatozoide. Da li je problem u proceduri, nedostatku informacija,

interesovanju ili svemu tome zajedno?

Dugo se čekalo da se stvore uslovi za otvaranje Banke reproduktivnih ćelija – od zakonskih, tehničkih,

tehnoloških do kadrovskih.

Bilo je interesovanja građana, ali onih kojima treba donacija. Oni koji bi mogli da doniraju se ne javljaju.

Direktor Klinike za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije prof. dr Aleksandar Stefanović rekao

je za RTS da očekuje da će krenuti da se javljaju.

"Država i ministarstvo su stvorili uslove, postoji specijalizovan, stručni tim koji će odlučivati o donaciji.

Mnogo je uloženo, sledi da se građani Srbije jave, sa svešću da mogu da pomognu drugima", rekao je dr

Stefanović.

Zainteresovani sve informacije mogu da dobiju na sajtu KCS, a svi pravilnici su na sajtu Ministarstva

zdravlja. Svako može da vidi da li dolazi u obzir da bude potencijalni donor.

"Donori mogu biti muškarci do 40 godina i žene između 21 i 34 godine. To je samo okvirno. Svi

potencijalni donori moraju da prođu razne procedure – intervju, upitnik o bolestima i navikama, fizikalni

pregled, razgovor i testiranje, pa se onda uključuju u analize krvi", objasnio je Stefanović.

Iako se u nekim državama stimuliše doniranje, preporuka Evropske asocijacije je da se to čini iz

altruizma, a da budu pokriveni samo troškovi odsustvovanja sa posla i troškovi prevoza.

"To smo i mi usvojili. Da svest građana bude takva da pomognu drugima", rekao je dr Stefanović.

"ZAKAŠLJALA SE I KRV JE KRENULA" Devojčica (7) iz Beograda šest dana nakon operacije krajnika pala u komu i PREMINULA

Sedmogodišnja Lana Mrkalj preminula je u četvrtak u Beogradu, šest dana nakon operacije krajnika.

Kako tvrdi porodica devojčice, ova intervencija na Institututu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr

Vukan Čupić", pokazala sa se kao veoma teška,. Nakon nekoliko dana, devojčica je kod kuće izgubila

mnogo krvi, a zatim u Urgentnom centru pala u komu i preminula.

Šta se dešavalo neposredno pred smrt male Lane ispričao je za "Blic" njen deda, Đorđe Janković.

- Moja unuka od sedam godina fatalno je prokrvarila u našem stanu šest dana od operacije krajnika u

Institutu za majku i dete na Novom Beogradu. Izgubila je mnogo krvi i pala u komu - priča potreseni

Janković.

- Tu noć čuo sam stračnu vrisku moje ćerke, jer se unuka zakašljala i krv je krenula da lije. Ubrzo je

kolabirala a ja sam joj davao veštačko disanje dok nije došla Hitna pomoć. Uspeo sam da je povratim na

kratko, a kasnije sam saznao da je ponovo u transportu izgubila svest i srce je prestalo da joj kuca -

ispričao je on.

On kaže da su odmah zvali Hitnu pomoć, a u međuvremenu detetu masirali srce, zbog čega je uspela da

prodiše, što im je potvrdio i lekar hitne službe.

- Lekar je odmah izneo devojčicu u ambulantna kola sa kolegom i povezao u Urgentni centar na

reanimaciju. Nisu nam dozvolili da je pratimo u njihovim kolima, pa smo išli za njima našim

automobilom. U Urgentnom centru su nam rekli da je moja unuka primljena bez otkucaja srca pa su sve

učinili da je povrate uz pomoć aparata. Srce je proradilo i počela je da diše, takođe uz pomoć aparata -

kaže Janković.

Ipak, kako navodi deda devojčice, lekari su konstatovali da i dalje ima krvarenje, i uspeli su da ga

zaustave tek kad su napravili rez na vratu i prišli aorti. Lana je smeštena na intenzivnu negu, priključena

je na aparate i data joj je transfuzija.

- Doktori u Urgentnom centru odmah su nam rekli da se ne nadamo previše jer je ona nakon reanimacija

ponovo pala u komu. Većina organa joj je otkazala, bubrezi zbog dehridratacije, i tu ništa više nije moglo

da se uradi. Nastavila je da diše uz aparate, ali je bila i dalje u komi. Svi napori lekara su bili uzaludni jer

je preminula u 18 sati, dakle oko 16 i po sati od prijema u Urgentni centar - dodaje on.

Svemu je prethodila teška operacija

Do krvarenja i komplikacija došlo je šest dana nakon operacije krajnika, a koja je, kako je porodicama

Mrkalj i Janković rekao sam lekar, bila veoma složena i teška.

- Operacija je trajala oko sat i po vremena, a doktor je posle rekao da je operacija bila izuzetno složena

jer su krajnici bili duboko prirubljeni uz limfne žlezde i da je morao dugo da ih odstranjuje. Došlo je do

obilnog krvarenja, koje je uz dosta napora sanirano. Doktor iz Lisabona, koji ju je operisao, rekao je da u

životu nije video krajnike slepljene uz arteriju kao što je to bio slučaj kod Lane - kazao je za "Blic" njen

deda, podsetivši da se operacija dogodila 30. maja.

Devojčica je naredna dva dana imala povišenu temperaturu i žalila se na toliko jake bolove da nije mogla

čak ni vodu da pije, pa je priključena na intravenozno hranjenje. Ipak, kako tvrdi naš sagovornik, lekar

koji je Lanu operisao otišao je na specijalizaciju van Beograda, a drugi lekar je odlučio da je pusti na

kućno lečenje, kako u Institutu ne bi bila u kontaktu sa drugom bolesnom decom.

- Moja ćerka je zamolila da Lana ostane u bolnici zbog temperature koju je imala, međutim doktor joj je

rekao da nije bezbedno zbog druge zaražene dece koja tu dolaze. Načelnik službe odlučio je da se unuka

otpusti kući. Bio je upoznat sa težinom operacije i obilnim krvarenjem. Ona nije htela da se svađa sa

njima i povela je dete - priča deda preminule devojčice Đorđe Janković.

Da bi devojčici ublažili bolove, kod kuće su joj davali "brufen", koji joj je bio prepisan. Ipak, tek kasnije su

shvatili da on utiče na širenje krvnih sudova, a ona je i pored toga imala obilna krvarenja, kaže Đorđe.

Ne krive lekare, ali upozoravaju roditelje

Očajni deda kaže da ne krivi doktore, ali smatra da je dete trebalo da ostane hospitalizovana u Institutu,

te bi joj brže ukazali pomoć kada joj je pozlilo.

- Da je moja unuka ostala na odeljenju sigurno bi ekipa Instituta u slučaju tako jakog krvarenja odmah

reagovala i spasila je - rekao je on, dodavši da je od momenta od kada joj je pozlilo, dok nije dovezena u

Urgentni, prošlo sat vremena.

Njegova želja jeste da upozori roditelje malih pacijenata da insistiraju na dužem ostajanju u bolnici

nakon operacije krajnika.

Klinički centar: Obdukcija je u toku

Iz Instituta za majku i dete nema odgovora povodom ovog slučaja, piše Kurir, dok im je iz Ministarstva

zdravlja rečeno da su upoznati sa slučajem te da su naložili inspekcijski nadzor.

- U pitanju je sedmogodišnje dete i zbog toga se Urgentni centar i Klinički centar Srbije neće oglašavati

do zvaničnog izveštaja obdukcije, koja je u toku, i izveštaj će zvanično dobiti i famislija - rečeno je Kuriru

u KCS.

Novi lekovi za KARCINOM JAJNIKA I DOJKE na listi RFZO

Na listu lekova o trošku zdravstvenog osiguranja stavljen je 31. lek, a među najvažnijima su lekovi za

lečenje karcinoma jajnika i karcinoma dojke. Novi lekovi koji se nalaze na listi Republičkog fonda za

zdravstveno osiguranje (RFZO) predstavljaju potupno nove terapijske opcije, a tu su i lekovi koji su

terapijska alternativa onim lekovima koji su već bili na listi, čije stavljanje na listu nije zahtevalo dodatna

finansijska sredstva u odnosu na već postojeće cene. Pored lekova za karcinome jajnika ili dojke, nove

medikamente su dobili i pacijenti sa infektivnim i oftalmološkim bolestima.

- Lekovi na novoj listi koji predstavljaju dodatnu terapijsku opciju omogućiće osiguranicima pravo na

nove lekove za lečenje infektivnih i oftalmoloških oboljenja, kao i proširenu primenu za lek za lečenje

hematoloških oboljenja, čime će se omogućiti primena tog leka i u lečenju folikularnog limfoma - kaže za

"Blic" dr Sanja Radojević Škodrić.F Novina je i lek za lečenje dijabetičnog makularnog edema, kao i lek za

lečenje hormone pozitivnog metastatskog karcinoma dojke, što predstavlja jedan od najvažnijih lekova

za lečenje ovog oboljenja i standardna je terapija u svim vodičima za lečenje. Prošle godine savremenu

terapiju o trošku fonda dobile su žene obolele od karcinoma dojke, ali je tada jedna grupa pacijentkinja

sa tumorom dojke ostala bez terapije.

- Sa saznanjima koje posedujemo danas, znamo da karcinom dojke nije jedna bolest, već više različitih,

više tumora različitih bioloških i kliničkih osobina, te kao takvi zahtevaju različite terapijske pristupe -

kaže za "Blic" primarijus dr Ljiljana Stamatović, načelnica Odeljenja za hemoterapiju na Klinici za

medikalnu onkologiju.Prošle godine, pojašnjava ona, na listu RFZO uvršćena su dva leka za lečenje

pacijentkinja obolelih od HER2-pozitivnim karcinomom dojke.

- Taj HER2-pozitivni karcinom dojke čini oko 15 do 20 odsto svih tumora dojke. Sada, ovaj novi lek koji je

dodat na listu lekova o trošku RFZO je lek za lečenje pacijentkinja kojima je dijagnostikovan hormon

receptor (HR) pozitivni karcinom - objašnjava dr Stamatović, dodajući da te pacijentkinje čine čak dve

trećine obolelih od tumora dojke.U pitanju je nova antiestrogena hormonska terapija koja suštinski

predstavlja okosnicu lečenja pacijentkinja sa uznapredovalim HR pozitivnim karcinomom, te je već neko

vreme integrisana u sve preporuke za lečenje takvog tumora.

- Ovaj novi lek je suštinska terapija koja će značajno unaprediti lečenje žena. Sada možemo da kažemo

da smo načinili vrlo značajan iskorak kada je u pitanju lečenje te velike grupe pacijentkinja - istakla je dr

Ljiljana Stamatović.Na listi se sada nalazi i lek za lečenje karcinoma jajnika kod žena sa retkom

mutacijom gena koji predstavlja najsavremeniju terapiju koja se primenjuje u lečenju ovog

najsmrtonosnijeg ginekološkog karcinoma.

- Takođe, za lek "brentuksimab" na listi lekova proširena je indikacija za Hodginov limfom, odnosno

omogućena je primena i kod pacijenata sa anaplastičnim limfomom. Za lečenje cistične fibroze za

inhalacione lekove "tobramycin" i "kolistin" proširena je indikacija na listi lekova tako da se svim

osiguranim licima obolelim od ove bolesti omogućava primena leka na teret sredstava obaveznog

zdravstvenog osiguranja - pojasnila je dr Škodrić.

Prvo javna nabavka

Lista lekova, osim novih lekova, obuhvata i sniženje cena postojećih lekova usaglašenih sa uporednim

cenama u referentnim zemljama i kursom evra koji se primenjuje za obračun cena lekova. Time je

omogućeno da će osigurana lica za pojedine lekove na listi izdvajati manje sredstava za procentualnu

participaciju. Inače, svi ovi lekovi će biti dostupni osiguranim licima nakon sprovođenja postupka

centralizovane javne nabavke.

Podeljena mišljenja pravnika o eutanaziji

Smrt od tuđe ruke je ubistvo, smrt od svoje ruke je samoubistvo, a smrt od državne ruke je izvršenje smrtne kazne

Između ubistva, samoubistva i eutanazije ne postoji oštra razlika, rekao je dr Zoran Tomić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, na savetovanju pravnika koje je juče završeno u Budvi.

U diskusiji o aktuelnim novinama koje predviđa nova verzija prednacrta budućeg građanskog zakonika, pravnici su izrazili različita mišljenja i izneli suprotstavljene argumente, naročito povodom predloga o uvođenju eutanazije.

– Smrt od tuđe ruke je ubistvo, smrt od svoje ruke je samoubistvo, a smrt od državne ruke je izvršenje smrtne kazne. Kada je reč o eutanaziji, izrazi kao što je „dostojanstvena smrt” i „pravo na smrt” paraju mi srce. Ovde medicinski standard prerasta u pravni standard, a to može da bude jako opasno. Da li postoji razlika između eutanazije i prestanka lečenja – zapitao je profesor Tomić.

Podsetio je da su sumnjivi slučajevi eutanazije obrađeni i u romanima Agate Kristi.

Beogradski advokat Ivan Simić naglasio je da ne treba preterivati u napuštanju tradicionalnih, nacionalnih vrednosti i nametanju previše liberalnih rešenja, kao što su legalizacija prava istopolnih vanbračnih zajednica, uvođenje surogat-materinstva i eutanazije.

– Nadam se da će komisija za izradu građanskog zakonika pažljivo odmeriti argumente za i protiv ovakvih rešenja. Verujem da će, i pored odlaska akademika dr Slobodana Perovića, naš pravni poredak smoći snage da se odupre težnjama koje ga već gotovo dve decenije stavljaju u poziciju kolonije, što za posledicu ima besomučno, najčešće nekritičko prihvatanje različitih rešenja koja se podvode pod vrednosti Evropske unije. Pritom je vrlo upitno da li su dosadašnja „evropska rešenja” uopšte unapredila pravni sistem, javni poredak i društveno uređenje u celini – kazao je Simić.

Kada je reč o uvođenju eutanazije, naveo je da to smatra eksperimentom koji se uvodi u pravni poredak Republike Srbije. Apelovao je na maksimalnu opreznost i uzdržanost u vezi sa uvođenjem ovog instituta u naš pravni sistem.

Ratomir Slijepčević, sekretar komisije za izradu građanskog zakonika, rekao je da su teške životne situacije mnogih građana bile osnovni motiv koji je rukovodio članove komisije da predlože legalizaciju prava na dostojanstvenu smrt. To pravo se može ostvariti isključivo na osnovu volje osobe koja se nalazi u izuzetno teškoj situaciji, bez nade za ozdravljenje. Ukoliko pacijent nije u svesnom stanju, ili ne može da izrazi svoju volju, zahtev za eutanaziju može da podnese njegov pravni zastupnik.

– Neophodno je da se istovremeno ispune sva tri predviđena uslova, da bi se ostvarilo ovo pravo: prvo da konzilijum lekara konstatuje da nema nade za izlečenje i da je smrt u bliskoj budućnosti izvesna, drugo, da pacijent trpi teške bolove i patnje i treće, da je njegova porodica u dužem periodu izložena izuzetno teškoj materijalno-socijalnoj situaciji. Konačnu odluku donosi sudsko veće, na osnovu mišljenja lekara, psihologa i socijalnih radnika – objasnio je Slijepčević.

Naglasio je da zloupotreba tog prava predstavlja osnov za krivičnu odgovornost.

Rukovodilac komisije, prof. dr Miodrag Orlić na kraju diskusije obećao je da će se pažljivo razmotriti svi argumenti za i protiv uvođenja eutanazije

Dezinformacije o smrti tinejdžerke širom sveta podstakle ŽESTOKU RASPRAVU O EUTANAZIJI

Iako je živela samo 17 godina, holandska tinejdžerka Noa Pothoven napisala je memoare u kojima je opisala borbu sa posttraumatskim stresnim poremećajem, depresijom i anoreksijom nakon što je u detinjstvu seksualno zlostavljana i silovana. U autobiografiji, za koju je čak dobila priznanje, napisala je i da više nema razloga da živi.

Sa 16 godina obratila se klinici za "okončanje života" Levenseinde, u Hagu, kako bi se raspitala o

mogućnostima za eutanaziju, a kako otkriva intervju koji je prošle godine dala lokalnom listu

"Gelerlander", zahtev joj je odbijen.

Prošle nedelje, posle višegodišnje borbe s psihičkim bolestima, najavila je na Instagramu da više ne

uzima hranu i tečnost.

Holandski mediji su u nedelju javili da je Pothoven umrla u bolničkom krevetu kod kuće u Arhemu,

nakon što je prestala da jede i pije.

Međutim, u satima i danima koji su usledili, niz svetskih medija objavio je neistinitu informaciju da je ona

"eutanazirana u skladu sa zakonom". Bila je to senzacionalistička verzija ionako tragične priče, koja se

brzo proširila u svetu, izazvala debatu o moralnosti eutanazije i nametnula pitanja o tome kako je moglo

da se desi da tako mladoj osobi dozvole da umre na taj način.

Nakon što je porodica potvrdila da njihova ćerka nije eutanazirana, već da je umrla, jer je prestala da

uzima hranu i tečnost, postavlja se pitanje zašto su mediji objavili netačnu vest.

Kako je došlo do greške

Prema holandskom medijskom izveštaju, mnogi britanski mediji prvobitno su saznali za slučaj od

agencije "Central European News" (CEN), specijalizovane za tabloidne priče, koja je ranije optuživana za

pružanje nepouzdanih informacija klijentima. Agencija, međutim, tvrdi da su neposredno nakon što su

saznali da su u prvom izveštaju pogrešno predstavili smrt tinejdžerke, objavili novu priču, u kojoj su

njenu smrt opisali kao "legalnu sivu zonu".

Prema rečima Dajka Bošera, predstavnika Holandskog udruženja za doborovoljno okončanje života, koje

je osnovalo "Levenseinde", dobijanje dozvole složen je i dugotrajan proces, koji se odvija u skladu s

kriterijumima definisanim holandskim zakonom. U više razgovora, podnosioci zahteva moraju da uvere

lekara da je to njihova svojevoljna odluka, da su im patnje nepodnošljive, da su isprobali sve alternativne

opcije i da su sposobni da razumeju težinu odluke.

U slučajevima kao što je ovaj, kada pacijent živi s psihičkom bolešću, proces je još složeniji, jer nije lako

podneti dokaze. Od pacijenata kojima se odobri eutanazija u klinici "Levenseinde" samo devet odsto

psihički su bolesnici, dok svi ostali boluju od raka i drugih bolesti.

Dezinformacije o smrti holandske tinejdžerke proširile su se od Australije do SAD, podstakavši debatu o

moralnosti eutanazije, pogotovo u Italiji. Čak se i papa Franja oglasio na Tviteru:

- Eutanazija i asistirano samoubistvo su poraz za sve. Naša je dužnost da nikada ne napustimo one koji

pate, da nikada ne dignemo ruke od njih, već da se staramo o njima i volimo ih kako bismo im vratili

nadu.

Đorđa Meloni iz ekstremno desničarske partije "Braća Italije", napisala je nakon deziformacija u vezi sa

smrću tinejdžerke da je njena smrt "poraz čitave civilizacije, koja je prestala da brani život".

Dajk Bošer smatra da neistinite priče o eutanaziji Noe Pothoven imaju za cilj da "upozore ljude da nikada

ne pristanu na ovaj liberalni zakon... da naglase da je reč o klizavom terenu".

Vojvođansko zdravlje: Osteoporoza se otkrije tek kada pukne kost

NOVI SAD: Osteoporoza je progresivna, sistemska, metabolička bolest kostiju, koja se odlikuje gubitkom

koštane mase, oštećenjem koštanog tkiva, povećanom krhkošću kostiju, zbog čega se povećava rizik od

nastajanja preloma.

Osteoporoza je nemi proces, jer pacijenti obično nemaju simptome dok ne nastanu prelomi, koji su

najčešće prvi znak bolesti, koja je postala veliki zdravsteni i socioekonomski problem od kojeg boluje 10

odsto svetske populacije.

Osteoporoza se često naziva „tihom epidemijom“. Epidemijom se naziva, zato što je poznato da će svaka

druga žena i svaki četvrti muškarac starosti iznad 50 godina tokom ostatka svog života zadobiti prelom

uzrokovan osteoporozom. Reč „tiha“ ukazuje na činjenicu da samo postojanje osteoporoze ne uzrokuje

tegobe, tako da osobe sa osteporozom nemaju tegobe zbog kojih bi se javile lekaru sve dok ne nastane

prelom, kaže šef Odseka intenzivne nege Klinike za endokrinologiju Kliničkog centra Vojvodine

endokrinolog docentkinja dr Tijana Ičin.

Cilj lečenja osteoporoze nije samo poboljšanje koštane gustine i koštanog kvaliteta, nego je i način da se

preveniraju prelomi koji se još nisu dogodili. Prelomi koji su karakteristični za osobe obolele od

osteoporoze su prelom ručja, odnosno ručnog zgloba, kičmenih pršljenova i kuka i događaju se na

takozvanu „malu traumu“.

To znači da ovi prelomi nastaju i u situacijama kada se verovatno ne bi dogodili, da nema osteoporoze.

Ukoliko se lečenje osteoporoze započne pre nastanka preloma, postoji mogućnost da do preloma ni ne

dođe. Međutim, ukoliko dođe do preloma izračunato je da sa svakim nastalim prelomom drastično raste

rizik da ta osoba zadobije i sledeći prelom. Tako se zna da kada već nastane prelom ručja, kod iste osobe

se rizik za nastanak preloma kičmenih pršljenova udvostručuje. Kada nastane prelom kičmenog pršljena,

rizik za nastanak preloma kuka raste čak i do pet puta, ističe dr Ičin i dodaje kako kada dođe do preloma

kuka, ne samo da raste rizik za naredne frakture, nego dva puta češće dolazi do smrtnog ishoda.

Ovo povećanje rizika za frakture sa svakom nastalom frakturom se naziva „kaskada fraktura“. Nakon

preloma kuka dolazi, na žalost, i do smrtnih slučajeva i to kod 20 do 30 odsto bolesnika, već tokom prve

godine nakon preloma i smatra se da su ovi smrtni ishodi uzrokovani samim prelomom.

Zastrašujuća je i činjenica da oko 80 odsto ljudi, nakon preloma kuka ne može više da obavlja bar jednu

svakodnevnu aktivnost, zbog čega gube samostalnost i zavise od drugih ljudi. Stoga je jasno da lečenje

osteoporoze sprečava nastanak katastrofalnih posledica po zdravlje ljudi. Osteoporoza nema tegobe,

stoga je neophodno da se na nju misli i da se sprovedu potrebna ispitivanja kod osoba sa faktorima rizika

za nastanak osteoporoze, kako bi se pravovremenom i adekvatnom terapijom sprečili mogući prelomi,

napominje dr Ičin.

Vitamin D

Vitamin D ima važnu ulogu u apsorpciji kalcijuma i u održavanju zdravlja kostiju. Deficit vitamina D može

da se javi zbog nedovoljnog izlaganja suncu, dugotrajnog boravka u zatvorenom prostoru, smanjenog

unosa vitamina D ishranom, kao i usled smanjene fizičke aktivnosti. Bogat sadržaj vitamina D ima riba i

riblje ulje. Kod starijih osoba koje su redovno uzimale vitamin D, smanjen je rizik od pada i preloma, jer

on pomaže i u održavanju snage mišića i utiče povoljno na ravnotežu i na stabilnost hoda.

Dijagnoza osteoporoze se postavlja na osnovu merenja gustine kosti, odnosno denzitometrije kosti

(DEKSA metod) lumbalne kičme i kuka ili na osnovu postojanja preloma na malu traumu.

Terapija osteoporoze podrazumeva edukaciju bolesnika o prevenciji pada, redovnu fizička aktivnost,

smanjenje faktora rizika kao što su pušenje, alkohol, postizanje adekvatnog nivoa vitamina D i kalcijuma,

kao i specifična medikamentska terapija osteoporoze, koja podrazumeva lekove koji smanjuju koštanu

razgradnju ili deluju tako da dovode do stvaranja nove količine kosti, kaže dr Ičin.

Lečenje osteoporoze je dugogodišnje. Savremena terapija osteoporoze podrazumeva da lekar u

adekvatnom trenutku izabere i adekvatan modalitet lečenja, kao i da tokom praćenja bolesnika promeni

terapiju ukoliko za to postoji potreba.

Docentkinja dr Radmila Matijević iz Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra

Vojvodine smatra da je alarmantno što oko polovine žena obolelih od osteoporoze nije identifikovano, a

svega 20 odsto žena zna da ima ovu bolest i prima adekvatnu terapiju. Osteoporoza se češće javlja kod

žena u postmenopauzi, a nastanak i razvoj se pripisuje različitim faktorima, kako genetskim tako i

negenetskim. Bolest pored preloma kosti za posledicu ima hronične bolove, invalidnost i smanjen

kvaliteta života.

Faktori rizika su potencijalno promenljivi i na njih može da se utiče i potencijalno nepromenljivi, na koje

ne može da se utiče. Ukoliko je prisutan veći broj ovih faktora rizika, postoji veći rizik za bolesti.

Nepromenljivi faktori rizika su istorija preloma u odraslom dobu, rasna pripadnost, ženski pol, rana

menopauza, kao i genetski faktor. Važna je i konstitucija, jer su male kosti slabije od velikih. Značaj faktor

je i pol, jer je osteoporoza češća kod žena i kosti žena se razlikuju u odnosu na muškarce u čvrstini i

veličini. Faktori rizika iz ove grupe su i godine života, rana menopauza pre 45. godine, niža telesna visina,

pripadnost beloj rasi, hormonski poremećaji.

Promenljivi faktori rizika su pušenje, niska telesna masa, nedovoljan unos kalcijuma, neadekvatna fizička

aktivnost, alkoholizam, dugotrajna upotreba određenih lekova. Na ove faktore rizika može da se utiče.

Frakture kukova su najozbiljniji prelomi i ti pacijenti se najčešće hospitalizuju, a ova vrsta preloma

predstavlja veliki rizik za nastanak komplikacija. Otprilike 90 do 95 odsto preloma kuka izazvano je

padom, naročito kod starijih osoba, kada dolazi do direktnog kontakta kuka sa podlogom. Sa druge

strane, mnogo veći procenat fraktura izazvanih padom čine prelomi dela podlaktice ili ramena, kod ljudi

srednjih godina, koji se kreću nešto većom brzinom i pri padu se dočekaju na ruku, navodi dr Matijević.

Prelomi nastaju usled krhkosti kosti, koja nastaje usled neravnoteže između formiranja i resorpcije kosti,

te je veća količina kosti koja se razgradi od količine novostvorene kosti. Postoji smanjenje volumena

koštanog tkiva, odnosno koštane mase u odnosu na ukupnu zapreminu kostiju, ispod nivoa potrebnog za

normalnu funkciju kosti i povećana je poroznost kostiju uz poremećaj koštane čvrstine.

Osteoporozu karakterišu hronični bolovi, smanjenje visine, deformacije, invalidnost i smanjenje kvaliteta

života. Osteoporotični prelomi ručja, kičmenih pršljenova i kuka, ali bilo koje druge frakture, osim

lobanje, kostiju lica, prstiju i palca, zahtevaju ispitivanje da se ustanovi da li se radi o prelomu usled

osteoporoze.Osteoporoza je znatno češća kod žena i znatan gubitak kosti počinje nakon menopauze.

Porastom broja starijeg stanovništva od 65 godina, doći će i do većeg broja svih preloma, a preloma kuka

čak od četiri do pet puta.Klinička slika osteoporoze se razvija postepeno, a krajnja posledica su patološke

frakture. Bolesnici mogu da budu bez tegoba godinama, sve dok ne počnu da se dešavaju prelomi. Ti

prelomi nastaju u situacijama u kojima se kod zdravih ljudi ne dešavaju, te se zato i zovu krhki prelomi,

odnosno prelomi na malu traumu. Osteoporoza je oboljenje skeleta, premda su kliničke manifestacije

obično najčešće izražene na kičmi, podlaktici i na karličnim mestima. Suptilni simptomi i znaci

osteoporoze su bol, gubitak u visini, deformitet kičmenog stuba, osećaj komotne garderobe, nabori

kože, lukovi rebara dodiruju karlicu - navodi dr Matijević.Smanjenje telesne visine najčešće je posledica

skraćenja kičme zbog smanjenja visine tela pršljenova i diskusa, a može da nastane i zbog kifoze.

Smanjenje telesne visine kod starijih osoba nastaje usled malih fraktura pršljenova koje često prođu

neopaženo. Vremenom osoba gubi na telesnoj visini i to se smatra za normalnu pojavu u starosti, a

ustvari je to znak da postoji osteoporoza diskusa i pršljenovaDa bi se izvršilo rano postavljanje dijagnoze

potrebna su detaljna ispitivanja, od anamneze, laboratorijskih analiza, fizikalnog pregleda do pregleda

DEKSA aparatom, koji je zlatni standard u postavljanju dijagnoze i kojim se radi apsorpciometrija

rentgenskih zraka dvostruke energije. Potrebno je i da se ispita karakter bola, kao i respiratorne tegobe,

ali i da se utvrde simptomi kardiovaskularnog sistema i gastrointestinalnog trakta, usled pritiska u

predelu grudi i stomaka.Radi se detaljan fizikalni pregled lokomotornog sistema, kako bi se utvrdilo da li

postoje frakture, deformiteti kičmenog stuba, naročito kifoza. Fizikalnim pregledom se utvrđuje da li

postoji gubitak telesne visine i vrši se detaljan neurološki pregled, pri čemu se ispituje mogući pritisak

kičmenih nervnih korenova.Laboratorijski se rade biohemijski markeri koštanog metabolizma, koji su

indikatori metabolizma kosti i potiču iz koštane matrice ili iz koštanih ćelija. Povišen nivo biohemijskih

markera kosti povezan je sa ubrzanim koštanim metabolizmom, odnosno povećanjem resorpcije ili

formiranja kosti, što za posledicu ima pogoršanje koštanog kvaliteta i povećan rizik od fraktura.

Rendgensko snimanje ne pokazuje rane promene na koštanom tkivu, te se ne koristi u postavljanju

dijagnoze osteoporoze. Radiografija je značajna i kao samostalna metoda, ali i u kombinaciji sa

magnetnom rezonancom i kompjuterizovanom tomografijom (CT). Magnetna rezonanca bolje prikazuje

anatomske strukture i patološke promene muskuloskeletnog sistema, ali CT ima prednost u prikazu finih

detalja kosti i u dijagnostici patoloških promena skeleta.DEKSA, odnosno dvostruka apsorpciometrija IKS

zraka, predstavlja zlatni standard za merenje koštane mase kod osteoporoze i na novom, savremenom

aparatu koji imamo od ov godine, dnevno pregledamo 20 pacijenata. Ovom jednostavnom i bezbolnom

metodom meri se mineralna koštana gustina, a doza zračenja je izuzetno mala i snimanje kratko traje,

do pet minuta. Ovom metodom može da se proceni brzina godišnjeg gubitka kosti i rizik za nastanak

fraktura. Postoji i metoda merenja koštane gustine ultrazvučnom osteodenzitometrijom, objašnjava dr

Matijević.

Najbolji način lečenja osteoporoze je sprečavanje njenog nastanka, tako da preventivne mere treba da

se sprovode praktično od rođenja, jer se kaže da je osteoporoza pedijatrijska bolest koja se manifestuje

u gerijatrijskoj populaciji. Cilj primarne prevencije je edukacija, da bi se u periodu sazrevanja

lokomotornog aparata postigla što veća maksimalna koštana gustina. Ako je maksimum ili pik koštane

mase veći, manja je šansa da da se razvije bolest u periodu kada je gubitak koštane mase neminovan. U

najznačajnije mere prevencije spada odgovarajuća ishrana koja zadovoljava unos dnevnih potreba

kalcijuma, ali isto tako i vitamina D, jer od njega zavisi resorpcija kalcijuma i njegova ugradnja u kost.

Značaj kalcijuma

Nizak unos kalcijuma povezan je sa niskim nivoom koštane mase, njenim gubitkom i visokim rizikom od

nastanka frakture. Najbolji nutritivni izvor kalcijuma su mlečni proizvodi. Dobri izvori kalcijuma su i sok

od pomoranye, tamno-zeleno lisnato povrće, kao što su kelj, spanać i brokoli, zatim sardine, žitarice,

koštunjavo voće i to lešnik, orah i badem, ali i žalfija, bosiljak, ruzmarin, čokolada. Kofein, nikotin i

previše soli u ishrani negativno utiču na kalcijum.Mnoge studije dokazale su da postoji povezanost

između povećane fizičke aktivnosti i mase kosti. Fizička aktivnost je veoma značajna u detinjstvu da bi

omogućila postizanje maksimalne koštane gustine, što bi obezbedilo što kasniju mogućnost za pojavu

osteoporoze. Posle 35. godine života resorpcija kosti se ubrzava i prevazilazi koštano formiranje.

Individualno prilagođena fizička aktivnost prema psihosomatskim mogućnostima osobe različita je za

muškarce i žene i životno doba, ali doprinosi održavanju koštane mase, a kod starijih osoba usporava

gubitak kosti i utiče na smanjenje rizika od preloma, naglašava dr Matijević i dodaje kako se vežbe

sprovode dozirano, uz izbegavanje dinamičnih vežbi za trbušne mišiće, bez naglog ustajanja iz sedećeg

položaja, bez velikog savijanja trupa i pokreta uvrtanja i bez vežbi naglih povlačenja ili opterećenja

velikom silom koje mogu da dovedu do preloma pršljena.U sekundarnu prevenciju spada

medikamentozno lečenje, a kandidati su pacijenti koji duže vreme uzimaju glukokortikoide, stariji od 65

godina, žene u ranoj menopauzi, kao i pacijenti koji imaju pojedina oboljenja za koje se zna da dovode

do gubitka koštane mase. Prema mehanizmu dejstva, lekovi za lečenje osteoporoze, mogu da

zaustavljaju koštanu razgradnju i da stimulišu formiranja kosti.Izuzetno je važno da se spreče padovi, a

samim tim i nastanak preloma. Dr Matijević napominje da se učestalost padova povećava sa godinama, a

kod većine starije populacije posledica pada je prelom.Faktori rizika za pad su kognitivna oštećenja,

oštećen vid, slabost mišića, neuromuskularna oštećenja, posturalna hipotenzija. Zato bi trebalo da se

stvore što bolji uslovi u okolini i uklone sve prepreke koje su potencijalni rizik za pad, da bi se starijim

osobama obezbedilo što lakše kretanje. Prevencija od pada treba da uključi i fizičku aktivnost, jačanje

mišića, uvežbavanje balansa i hoda, adekvatnu obuću i pomagala, dodaje dr Matijević.U Vojvodini ima

760.000 ljudi starijih od 50 godina, od čega je 418.000 žena. Novi DEKSA aparat otkriva i najmanje

promene, snima se kuk, koleno, celo telo, a uz sve to ima i dodatni softver koji omogućava preciznije

nalaze na kuku i kičmi, kao i kvalitet kosti oko implanta, što takođe ranije nije moglo da se snimi.Aparat

ima i FRAKS, alat koji izračunava rizik za nastanak preloma, a osim standardnih analiza, skenira celog

tela, što pomaže u postavljanju dijagnoze sarkopenije, bolesti starijih od 65 godina.Kako objašnjava dr

Matijević, ova bolest je slična osteoporozi i manifestuje se značajnim gubitkom mišićne mase, kao i

smanjenim fizičkim sposobnostima. Takođe, postoji i osteosarkopenija, bolest kostiju i mišića, što je nov

gerijatrijski sindrom.Tercijarna prevencija podrazumeva višegodišnju primenu terapije lekovima, uz

nadoknadu kalcijuma i vitamina D i modifikaciju stila života.Opšte mere lečenja osteoporoze

podrazumevaju prekid svih navika koje su štetne po zdravlje i uklanjanje faktora rizika, adekvatna fizička

aktivnost i zdrav način ishrane, adekvatna količina unosa kalcijuma i vitamina D, fizikalna terapija i

rehabilitacija i terapija lekovima.

Fizikalna terapija i ortopedske procedure su individualne za svakog pacijenta i umerene, a ortopedske

intervencije sprovode se kod teške osteoporoze sa frakturama.