Naslov originala - Diana Palmer The Cowboy and The Lady

1.

Stajali su jedno naspram drugog, visoki muškarac i vitka plavokosa

devojka i liĉili su na boksere u ringu koji ĉekaju da se oglasi gong i oznaĉi

poĉetak meĉa.

- Nikada! - ponavljala je devojka dok su iz njenih oĉiju boje lešnika

sevale munje. - Znam da nam je taj posao potreban i za tebe ću uraditi sve

- u razumnim granicama. MeĊutim, ovo prelazi te granice i ti to dobro

znaš, Teri!

Teri Blejk je zabrinuto uzdahnuo, okrenuo se i zagledao kroz prozor u

saobraćajnu guţvu koja je bila uobiĉajeni jutarnji prizor u San Antoniju.

Ruke je duboko zavukao u dţepove, a njegova krhka ramena tuţno su se

još više obesila.

- Propašću - rekao je tiho.

- Prodaj jedan od svojih kadilaka - predloţila je devojka gledajući ga u

leĊa.

Nervozno ju je pogledao. - Amanda...!

- Jutros kada sam došla, bila sam Mendi - podsetila ga je uz smešak

nameštajući svoju dugu, platinastu kosu. - Ma hajde, Teri, nije baš tako

loše.

- Nije - sloţio se - pretpostavljam da nije. - Na- slonio se na zid kraj

ogromnog prozora i paţljivo po- smatrao njenu vitku figuru. - Nije

moguće da mu se ne sviĊaš - nastavio je odsutno. - Nema tog muškarca od

krvi i mesa kome se ti ne bi sviĊala.

- Dţejson Vajthol ne spada u tu kategoriju. Kroz njegove vene teĉe

ledena voda s primesama ustajalog viskija.

- Dţejson mi nije ponudio posao, već njegov brat Dankan.

- Ali Dţejs je vlasnik lavovskog dela korporacije, Teri. I on nikada u

ţivotu nije koristio usluge reklamne agencije.

- Ako ţele da prodaju sve to što grade u okviru tog projekta na Floridi,

neku agenciju će morati da angaţuju. A zašto to ne bismo bili mi? - rekao

je i deĉaĉki se osmehnuo. - Uostalom, mi smo najbolji.

- To je ono što mi stalno ponavljaš.

- Potreban nam je taj ugovor - nastavljao je da govori dok je njegovo

lice dobijalo zamišljen izraz. - Da li shvataš koliko je velika imperija

Vajtholovih? - pitao ju je kao da ona nikada ranije nije ĉula za tu

porodicu.

- Samo ranĉ u Teksasu ima dvadeset pet hiljada jutara!

- Znam ja to dobro - uzdahnula je dok su joj sećanja navirala. -

Zaboravljaš da se ranĉ mog oca graniĉio s njihovim pre... - naglo je

zaćutala. - U svakom sluĉaju, mogao bi i sam da odeš tamo.

Pogledao ju je ne skrivajući da mu je neprijatno. - Uh, bojim se da ne

mogu.

ZaĉuĊeno ga je pogledala s drugog kraja prostorije zastrte skupim

tepihom i opremljene modernim nameštajem. - Molim?

- Ništa od posla ako i ti ne poĊeš.

- Zašto?

- Zato što smo partneri - tvrdoglavo je insistirao.

- A povrh toga, Dankan Vajthol neće da razgovara o poslu ako i ti ne

doĊeš. Našu agenciju je uzeo u obzir samo zbog prijateljstva s tobom. Šta

na to kaţeš? Traţio je da mi doĊemo.

To joj je bilo ĉudno. Ona i Dankan su godinama prijatelji, ali budući da

je znala šta njegov brat oseća, bilo joj je ĉudno što insistira da i ona

uĉestvuje u raz- govorima o poslu.

- Ali Dţejs me mrzi - mrmljala je i dalje zaĉuĊena.

- Ne ţelim da idem, Teri.

Pobogu, zašto te mrzi? - zaprepašćeno je pitao.

Ako ni zbog ĉega drugog, onda zato što sam udarila u njegovog bika

vrednog ĉetvrt miliona dolara.

- Molim, molim?

- Pa, zapravo, nisam ja to uradila, već moja majka, ali ona se toliko

plaši Dţejsa da sam ja preuzela krivicu na sebe. Zbog toga mu nisam

postala milija; a bio je veliki šampion.

- Dţejs?

- Taj bik! - uzviknula je i prekrstila ruke na grudi.

- Majka ne moţe da se pomiri sa ĉinjenicom da su stari dani, kada smo

imali novca, zauvek prošli. Ja mogu. Mogu sama da se staram o sebi. Ona

ne moţe. Kada ne bi mogla da boravi po nekoliko nedelja godišnje u

poseti kod Margarete na imanju Kaza Verde, i da se pretvara da je sve po

starom, nisam sigurna da bi izdrţala. - Slegnula je ramenima. - Dţejs me je

u svakom sluĉaju mrzeo, pa sam ga pustila da veruje da sam mu ja

osakatila ţivotinju.

- Kada se sve to izdešavalo? - bio je znatiţeljan Teri. - Ništa nisi

spomenula kada si se vratila s puta... a da, nekoliko nedelja si bila bleda

kao smrt, a ja sam bio van sebe zbog one Francuskinje, manekenke...

Nasmešila se. - Tako je.

Teri je uzdahnuo. - Pa, u svakom sluĉaju, to ništa ne menja. Ako ne

poĊeš sa mnom, izgubićemo ovaj ugovor.

- Mogli bismo svakako da ga izgubimo, ako Dţejs istera svoje -

podsetila ga je Amanda. - Prošlo je svega šest meseci i garantujem ti da on

to nije zaboravio.

Njegove svetle oĉi su se suzile. - Amanda, da li se ti njega zaista plašiš?

Bledo se osmehnula. - Nisam znala da se toliko vidi.

- Pa to je nešto sasvim novo - primetio je ne skrivajući da ga ovo

saznanje zabavlja. - Nisi ti tip neţne ljubiĉice i bio sam nekoliko puta u

prilici da zapazim tvoju narav u punom zamahu. Zašto li se onda nje- ga

plašiš?

Okrenula se i rekla: - E, to je, dragi moj, pravo pitanje. Ali mislim da na

njega nemam odgovor.

- Da li je nasilan?

- Nije prema ţenama. Mada sam videla kada je isprebijao nekog

muškarca.

- Zbog neke ţene? - pitao je znatiţeljno se smeškajući.

Prevrnula je oĉima. - Zbog mene, taĉnije. Jedan od njihovih radnika mi

se pribliţio malo suviše za Dţejsov ukus, pa mu je on zatvorio oko pre no

što ga je otpustio. I Dankan je bio tamo, ali nije ni pisnuo dok nijeDţejs

uskoĉio. Kao i obiĉno, pokušao je da upravlja mojim ţivotom.

- Ja sam mislio da je Dţejs stariji ĉovek.

- I jeste - hitro je odigovorila - ima trideset i tri.

Teri se nasmejao. - Ĉitavih deset više od tebe.

Ljutito je odgovorila: - Vidim da će za tebe ovo putovanje biti veoma

zabavno.

- Sigurno je već zaboravio na bika - pokušao je da je umiri.

- Stvarno to misliš? Morala sam da gledam kako ga Dţejs ubija posle

nesreće. Nikada neću zaboraviti njegov izraz lica i ono što mi je tada

rekao. - Duboko je uzdahnula. - Majka i ja smo posle toga odjurile kao

lude u pozajmljenim kolima koja sam ja vozila.

- Haljina joj se neţno obavila oko vitkih nogu kada se okrenula. - Bilo

je mnogo zabavno, kao kad išĉašiš zglob, veruj mi.

- Zar ne veruješ da je ratna sekira zakopana?

- Sigurna sam da jeste. I Dţejs ju je zakopao, ali duboko meni meĊu

oĉi...

- Kako bi bilo da sada odeš kući i da se spakuješ? - predloţio je sa

smeškom.

- Kući - tiho se nasmejala. - Samo ti moţeš kućom da nazivaš stan s

jednom spavaćom sobom. Majka ga tako mrzi da verovatno zato toliko

vremena provodi u posetama kod starih prijatelja. - Ta vrsta poseta se dru-

gaĉije naziva: ţivot na tuĊ raĉun, a Dţejs ih neprestano tako i naziva. Da

je kojim sluĉajem samo posumnjao da je Beatris Karson, a ne njena ćerka,

vozila auto kojim je bik povreĊen, on bi je zauvek izbacio iz kuće, uprkos

iskrenim protestima svoje majke.

- Ona se sada ne nalazi kod Vajtholovih? - pitao je bojaţljivo Teri.

Amanda je odmahnula glavom. - Sada je proleće, a to znaĉi da je na

Bahamima. - Beatris je imala taĉan raspored koga i u koje doba godine

posećuje. Sada je bila kod Lejsi Benon i njenog brata Risa. Ali uskoro je

dolazila na red Margaret Vajthol, pa se Amanda već pribojavala toga. Ako

se Beatrisi omakne nešto u vezi sa tim glupim bikom, dok bude bila na

ranĉu...

- Moţda će me Dankan zaštititi - mrmljala je sebi u bradu. - Budući da

je njegova ideja da me dovuĉe na Kaza Verde. A ja sam mislila da mi je

prijatelj - nastavljala je da gunĊa.

Teri se igrao fotografijama koje su stajale na njegovom besprekorno

urednom stolu. - Nisi ljuta na mene, zar ne?

Slegnula je ramenima. - Još ne znam. Ali ako Dţejs odbije posao, nemoj

mene da kriviš. Dankan je trebalo da prepusti tebi da to izguraš. Ja ću ti

samo smetati.

- Ne, nećeš. Nećeš zaţaliti što si pošla - obećao je Teri.

Pogledala ga je preko ramena i bledo se osmehnula.

- Upravo to mi je i majka rekla pre šest meseci kada me je nagovorila

da odem na Kaza Verde. Nadam se da su tvoja predviĊanja taĉnija od

njenih.

Kasnije te veĉeri, sedela je sklupĉana u svojoj udobnoj, staroj fotelji i

zurila u vesti na televiziji, ali ih zapravo nije videla. Pogled joj je bio

prikovan za jednu fotografiju u boji na kojoj su bila dva muškarca: jedan

visok, drugi nizak; jedan ozbiljan, a drugi nasmejan. Dţejs i Dankan

snimljeni na stepenicama velikog viktorijanskog zdanja na ranĉu Kaza verde. Negovano zelenilo i ogromni, beli stubovi, široki trem i na njemu

velika stolica za ljuljanje i ljuljaška. Dankan, kao i obiĉno, nasmejan. Dţejs

ĉvrsto gleda u objektiv, a oĉi mu svetlucaju kao modri dragulji. Amanda je

zadrhtala. Ona je napravila taj snimak i taj pogled je njoj bio upućen.

Kad bi samo ovo putovanje moglo nekako da se izbegne, razmišljala je

grĉevito. Kad bi samo mogla da zakljuĉa vrata, gurne glavu pod jastuk i

sve zaboravi. Da je samo njen otac ţiv i da motri na Beatris. Bea je bila kao

dete i beţala je od realnosti kao leptir pred ispruţenom rukom. Nije se ĉak

ni pobunila kada je Amanda na sebe preuzela krivicu za nastradalog bika i

tako navukla Dţejsov gnev na sebe. Samo je sedela i puštala ćerku da

preuzme odgovornost za ono što je majka uĉinila, kao što ju je puštala i

kada su bili u pitanju drugi sliĉni incidenti.

Dţejson je imao razloga da zamrzi njenu majku mnogo pre nesreće s

bikom. MeĊutim, Amanda je bila suviše umorna da bi i o tome

razmišljala. Ĉinilo joj se kao da je ĉitavog ţivota zapravo štitila Beu. Kada

bi se samo pojavio neki dementni ĉovek i oţenio se tom njenom

glavoboljom i poveo je sa sobom na Aljasku ili na Tahiti ili ĉak u Sibir...

Još jedanput je pogledala u fotografiju braće Vajthol pre no što je

zatvorila album. Zašto li je Dankan insistirao da i ona doĊe sa Terijem?

Njih dvoje jesu partneri u agenciji, ali Teri je bio stariji partner i imao je

daleko više iskustva. Namrštila se. Naravno, Margareta ju je volela, pa je

moţda došapnula nešto Dankanu. Nasmešila se. Biće da je to pravo

objašnjenje.

Udobnije se namestila u fotelju i zatvorila oĉi dok je preko televizijskog

ekrana tekao izveštaj o ubistvu koje se nedavno desilo u gradu. Glas

reportera je postajao ĉas tiši, ĉas glasniji i, pre no što je shvatila šta se

dešava, utonula je u san.

2.

Amanda je posmatrala kako aerodromska svetla blešte na horizontu dok

je pilot aviotaksija polako spuštao avion. Ovaj deo Teksasa je dobro

poznavala. Tu je ţivela pre no što je otišla u San Antonio, gde je pohaĊa-

la koledţ. Ovde je provela detinjstvo meĊu stoĉarima, biznismenima i

divljim zumbulima, ali i uz istorijsko naslede na koje je bila ponosna.

Ruke je drţala u krilu, pokušavajući da ih smiri. Volela je ovu zemlju; od

rubova pustinje na zapadu do bujnih pašnjaka na istoku Teksasa preko

kojih upravo preleću. Nije bio dalek put od aerodroma u Viktoriji do Kaza verde, ranĉa Vajtholovih na kome je izniklo i malo naselje nazvano Vajthol

Dţankšn.

- Dakle, ovo je tvoj rodni grad? - pitao je Teri u trenutku kada je mali

avion neţno dotakao stazu.

- Da, Viktorija - nasmešila se, a u sećanje su joj navirale slike iz

detinjstva i neka druga sletanja nekim drugim avionima. - To je

najsrdaĉniji mali grad koji si ikada video. Preci moga oca su se tu naselili

davno, dok je bilo opasno da se jaše bez oruţja. Jedan od Dţejsovih

predaka je pripadao Komanĉima - govorila je odsutno. - Njegov stric je bio

vlasnik imanja Kaza verde, ali ga je Dţad Vajthol, Dţejsov otac, nasledio

dok su mu sinovi bili veoma mali.

- Pretpostavljam da ste se tada sprijateljili? - pitao je Teri.

Pocrvenela je. - Moja majka nije ţelela da se ja s njima druţim. U to

vreme oni su pripadali srednjoj klasi - dodala je jetko - a ona je ţelela da

tu ĉinjenicu nikada ne zaborave. Pravo je ĉudo da joj je Margareta to

oprostila. Dţejs nikada nije.

- Ĉini mi se da sam video tek vrh ledenog brega i da ĉe tu biti kojeĉega

- zakikotao se Teri.

Izašli su iz aviona, pa je Amanda zadovoljno udahnula ĉist vazduh i

zagledala se u beskrajne daljine horizonta nad Viktorijom.

- Nije ovo mali grad - rekao je Teri, prateći njen pogled.

- Ima negde oko šezdeset hiljada stanovnika. Jedan od mojih dedova je

sahranjen na Memorijal skveru, to je ovde najstarije groblje, pa su na

njemu sahranjene mnoge porodice prvih naseljenika. Imamo i muzej,

zoološki vrt, pa ĉak i simfonijski orkestar. Da ne spominjem jedan od

najvaţnijih dogaĊaja: Festival Bahove muzike se odrţava u junu. Imamo i

ostataka starih misionarskih kuća...

- Samo sam izneo jedno zapaţanje, a nisam traţio detaljnu sliku grada

- prekinuo ju je Teri široko se osmehujući.

Uzvratila mu je osmeh. - Zar ne ţeliš da saznaš da se grad nalazi kraj

reke Gvadalupe?

- Hvala - odgovorio je i dlanom zaklonio oĉi od sunca. - Ko će doći po

nas?

Amanda o tome nije ţelela da razmišlja. - Ko bude imao vremena - rekla

je nadajući se da to neće biti Dţejs. - Obiĉno bi Dankan ili Dţejs došli

avionom po nas u San Antonio. Imaju dva aviona i obojica su piloti. Imaju

svoju stazu i hangar. Ali sada je proleće - rekla je kao da je to samo po sebi

dovoljno objašnjenje.

Teri je ţmirnuo. - Kako, molim?

- Sterivanje stoke - rekla je, pa objasnila: - U ovo vreme se stoka

razdvaja i ţigoše. Po pravilu, to je odgovornost upravnika imanja, ali Dţejs

tolika prava nikome ne prenosi. On sve voli da drţi na oku. S druge

strane, to znaĉi da Dankan mora dvostruko više da se angaţuje na svim

poslovima oko nekretnina i ostalog.

- A vreme leti - rekao je Teri stiskajući usne. - Ni- sam o tome

razmišljao inaĉe bih saĉekao do idućeg meseca. Stvar je u tome što nam

zaista treba taj posao. Tokom zime nismo baš mnogo radili, cela privreda

je u zastoju.

Klimnula je glavom, ali ga zapravo nije ĉula. Pogled joj je bio prikovan

za put koji je vodio ka aerodromu, na kome je spazila srebrni mercedes

kako grabi ka njima. Dţejs je vozio srebrni mercedes.

- Izgledaš pomalo preplašeno - primetio je Teri. - Prepoznala si auto?

Klimnula je glavom i osetila kako joj srce ubrzava ritam, dok se srebrni

auto zaustavljao ispred terminala. Vrata su se otvorila a Amanda je glasno

odahnula.

Margareta Vajthol je pošla ka njima, odevena u roze pantalone i u

sandalama, besprekorno oĉešljane sede kose i sa širokim osmehom na licu.

- Drago mi je što te vidim, dušo - govorila je dok je grlila Amandu u

mirisnom oblaku prijatnog parfema i pudera.

- Drago mi je da sam ponovo ovde - slagala je bez oklevanja. - Ovo je

Terens Blejk, moj partner u reklamnoj agenciji u San Antoniju.

- Dobro došli - odvratila je Margareta ljubazno.

- Dankan je objasnio vašu ponudu. Iskreno se nadam da će se Dţejs

sloţiti. To je samo dobar smisao za biznis, ali moj stariji sin ima neke

ĉudne ideje o... nekim stvarima. - Dok je govorila, smeškom se izvi-

njavala Amandi.

- Jedva ĉekam da popriĉam sa Dankanom o ovom poslu - rekao je Teri

ne prestajući da se osmehuje.

- On sad nije tu, ţao mi je - glasio je uĉtivi odgovor. - Morao je da

odleti u San Francisko zbog nekog hitnog posla. Ali Dţejs je kod kuće.

Amanda je osetila kako se nešto u njoj pokrenulo i s mukom se oduprla

ţelji da se istoga trena okrene, uskoĉi u avion i vrati kući. Tako je pošla za

ostalima, dopuštajući da je smeste na prednje sedište, kraj Margarete, dok

je Teri smestio stvari u prtljaţnik i seo na zadnje sedište.

- Vreme je lepo - oglasio se Teri, dok je elegantni auto grabio ka

gradu.

- Ali je godina sušna - uzdahnula je Margareta. Nije se upuštala u

objašnjavanje koliko nevolja suša izaziva na ranĉu. Amanda je to dobro

znala, a onome ko se ne bavi uzgojem stoke, trebalo bi da se objašnjava

ĉitav sat.

- Radujem se što ću videti ranĉ - oglasio se Teri.

Margareta mu se preko ramena osmehnula. - Veoma smo ponosni na

njega. Ţao mi je što ste morali da dodete ekonomskom klasom. Dţejs je

mogao da doĊe po vas, ali Tesa je bila s njim, pa sam pomislila da vam ne

bi prijalo njeno društvo - dodala je, gledajući u Amandu.

- Tesa? - odvratio je Teri.

- Tesa Anderson - odgovorila je Margareta. - Njen otac i Dţejs su

partneri, kao i Dankan, naravno, u tom poslu s nekretninama na Floridi.

- Da li ćemo morati i njega da konsultujemo? - pitao je Teri.

- Ne verujem - odgovorila je Margareta, raspoloţena za razgovor. - On

se uvek slaţe sa onim što Dţejs kaţe.

- Kako je Tesa? - upitala je tiho Amanda.

- Kao i obiĉno - glasio je odgovor. - Veĉito se trudi da bar jednom

rukom drţi Dţejsa.

Amanda se toga sećala. Još dok su bili tinejdţeri, Tesa se trudila da mu

bude za petama. Jednom prilikom Dţejs se ponudio da povede Amandu na

igranku - bila je to neobiĉna ponuda koju je prestrašena Amanda odbila.

Tesa je to iskoristila, pa je Amandi zagorĉavala ţivot kao da je bila njena

krivica što ju je Dţejs pozvao.

- Tesa i Amanda su išle zajedno u školu, u Švajcarskoj - Margareta je

objasnila Teriju.

Amandi se ĉinilo kao da je od tada prošlo sto godina. Njena porodica je

izgubila sve kada je Bob Karson uhvaćen u mutnom poslu sa zemljištem.

Šok je izazvao fatalni srĉani udar i on je umro ostavljajući ţeni i ćerki da

se nose sa sramotom i dugovima. Kada su poverenici namireni, više ništa

nije ostalo. Dţejs je ponudio pomoć. Amanda je još uvek crvenela kada bi

se prisetila kako joj je hladnokrvno izneo svoj predlog. Nikada nikome o

tome nije priĉala. Ali sećanje je ostalo veoma ţivo, a ona je ĉvrsto verovala

da je to njeno odbijanje izazvalo Dţejsov prezir.

Pošto je ranĉ prodat na aukciji, Amanda je, zahvaljujući svojoj diplomi iz

novinarstva, našla posao u agenciji Terija Blejka, gde je ubrzo postala i

partner. Tim poslom je uspevala da prehrani sebe i majku, kada Beu nije

hvatala potrošaĉka groznica, i zahvaljujući majĉinim dugim boravcima

kod bogatih prijatelja. Sav teret je podnosila Amanda, a njena majka ništa.

Bea je volela lepu odeću i obuću i kupovala je impulsivno, mada se uvek

izvinjavala zbog svojih ispada i lila gorke suze ukoliko bi se Amanda na

nju naljutila. Amanda se svakodnevno pitala da li će njena majka ikada da

odraste.

- Pitala sam kako je Bea? - zaĉula je ljubazan Margaretin glas.

- Oh, dobro je - brzo je odgovorila Amanda. - Sada je kod Benonovih.

- Bahami - uzdahnula je Margareta. - Šeširi od slame, neţna muzika i

plaţe prekrivene bleštavim, belim peskom. Volela bih da sam sada tamo.

- Zašto ne odeš?

- Zato što će Dţejson da otpusti gospoĊu Braun ĉim mu prebaci što

nije doruĉkovao, a tek sada sam uspela da zadrţim kuvaricu duţe od tri

meseca. Na ovu ću dobro da pazim.

Teriju je bilo nelagodno pa se zagledao kroz prozor.

- Ĉini se da je teţak ĉovek - nervozno se nasmejao.

- Zavisi od toga kako je raspoloţen - rekla je Margareta. - Dţejson

ume da bude veoma ljubazan. S njim je veoma lako kada spava. Pravi nam

probleme samo kada je budan.

Amanda se nasmejala. - Smrtno ćeš preplašiti Terija.

- Nemoj sada da brineš - odgovorila je Margareta.

- Samo, Teri, vodi raĉuna da nije kraj stada kada mu se obratiš. -

Namrštila se nakratko, pa nastavila: - Na primer, u nedelju veĉe je priliĉno

bezbedno, ako ništa ne krene naopako ili ako...

- Prvo ćemo razgovarati s Dankanom - umirivala ga je Amanda. - On

ne ujeda.

- A ni Tesa mu neprestano ne duva za vrat - odvratila je Margareta u

ţelji da ga malo obodri.

- Moţda će se Dţejs jednoga dana oţeniti Tesom

- rekla je Amanda.

Margareta je uzdahnula. - Nadala sam se, Amanda, da ćeš mi ti jednoga

dana postati snaja.

- Treba biti zahvalan nebesima i na malim stvarima - kroz smeh je

odgovorila. - Dankan i ja bismo te doveli do ludila.

- Nisam mislila na svog mlaĊeg sina - odvratila je Margareta i tako je

pogledala da se Amandi puls ubrzao.

Skrenula je pogied u stranu i rekla: - Dţejs mi nikada neće oprostiti onog

bika.

- To je bilo neminovno. Nisi ti traţila od glupog bika da probije

ogradu.

- Dţejs je toliko bio ljut - prisetila se i pretrnula. - Mislila sam da će

me izudarati.

- Oduvek sam mislila da je bio ljut iz sasvim drugog razloga. Oh, do

vraga. - Margareta je upravo skrenula na dugaĉak prilazni put koji je

vodio ka kući. - Ono je Tesin auto - promrmljala je sebi u bradu.

Amanda je spazila niski ferari parkiran na stazi koja se savijala oko

fontane postavljene ispred velikog, dvospratnog zdanja.

- Barem znaš gde je Dţejs - rekla je nemarno Amanda, mada joj je srce

tuklo dvostruko brţe no obiĉno.

- Da, ali znala sam gde je i kada je Dţipsi bila ţiva, a Dţipsi sam i

volela - odvratila je Margareta osorno.

- Ko je Dţipsi? - upitao je Teri, pa su obe ţene prasnule u smeh.

- Dţejsova keruša - odgovorila je Amanda ne prestajući da se smeje.

Margareta se zaustavila iza crnog auta i ugasila motor. Kuća je bila stara

više od jednog veka, ali i dalje ĉvrsta i prijatna, uprkos klima-ureĊajima

koji su bili postavljeni kraj prozora, zadrţala je autentiĉan izgled. Za

Amandu, koja ju je volela i pamtila od detinjstva, to nije bilo zdanje

Vajtholovih, već, jednostavno, bila je to Dankanova kuća.

- Dankan i ja smo se verali po granama onog hrasta na uglu kuće -

govorila je Amanda Teriju dok su se kretali stazom, oiviĉenom azalejama*,

koja je vodila ka stepeništu za trem. - Jednoga dana se Dankan okliznuo i

pao i da ga Dţejs nije uhvatio, danas bi mu glava bila upola manja.

- I sada se stresem samo kad pomislim šta je moglo da se dogodi - rekla

je Margareta a lice joj je postalo ukoĉeno. - Ti i Dankan ste bili veoma

nemirni, draga moja. Dankan je i danas znatiţeljan. Dţejs je obema

nogama ĉvrsto na zemlji.

Amanda je ĉvršĉe stegla svoju tašnu. Nije volela da razmišlja o Dţejsu, ali

pri pogledu na poznati trem, oţivela su mnoga sećanja. Nisu sve te

uspomene bile prijatne.

- Vaš sin je rekao da sutra moţemo da razgledamo posed - oglasio se

Teri. - Mislio sam da bih veĉeras mogao da upoznam njegovog brata sa

našim naĉinom poslovanja.

- Ukoliko uspete da naterate Dţejsa da sedi dovoljno dugo - nasmejala

se Margareta. - Pitaj Amandu, ona će ti reći koliko je zauzet. Ja moram

unaokolo da idem za njim kad god hoću nešto da ga pitam.

- Barem mogu da jašem - odgovorio je Teri kroz smeh. - Verovatno

mogu za njim da galopiram.

- Sigurno ne onako kako Dţejs jaše - rekla je tiho Amanda.

Margareta je otvorila vrata i uvela svoja dva gosta u kuću. U holu je pod

bio prekriven najboljim parke- tom od borovine i skupocenim

orijentalnim tepihom na kome je dominirala crvena šara. U jednom uglu

se nalazio mermerni sto i na njemu elegantni aranţman od crvenih ruţa iz

velikog ruţiĉnjaka koji se nalazio iza kuće, na jednom kraju bazena.

Na sprat je vodilo veliko stepenište, prekriveno crvenom stazom, s

rukohvatom od tamne hrastovine koja je s godinama postala uglaĉana kao

da je od stakla.

Amanda je dobro znala da se priĉalo kako su u ovoj kući, u davna

vremena, boravile neke od legendarnih liĉnosti starog Zapada. Od tada je

kuća obnavljana i proširivana, ali rukohvat na velikom stepeništu je ostao

kakav je prvobitno napravljen.

Sitna, crnokosa ţena je došla i uzela od Amande lagani dţemper, a za

njom je ušao sitan, crnokosi ĉovek koji je od Terija uzeo putnu torbu.

- Dijego i Marija Lopez - predstavila ih je Margareta samo Teriju, jer

ih je Amanda poznavala. - Oni su stalno sa nama i bez njih ne moţemo.

Na te reĉi su se oboje široko osmehnuli, poklonili i otišli za poslom kako

ukućani ne bi ostali bez posluţenja.

- Hajdemo da popijemo kafu i malo popriĉamo

- rekla je Margareta i povela ih u ogromnu dnevnu sobu zastrtu belim

tepihom i draperijama kraljevsko- plave boje, sa antikvitetnim stolovima

od hrastovine i raskošnim foteljama. - Zar nije smešno da tepih na ranĉu

bude bele boje? Ali ja naprosto ne mogu da odolim ovoj kombinaciji boja.

Sedite, molim vas, a ja idem da kaţem Mariji da ćemo ovde popiti kafu.

Dţejs je sigurno u štalama.

- Ne, nije - zaĉuo se rezak glas iz hola, iza njihovih leĊa, pa je Tesa

Anderson ţustro ušla u sobu s rukama duboko zavuĉenim u dţepove svoje

suknje. U bluzi sa asimetriĉnim izrezom izgledala je kao da je sišla s ne- ke

modne piste. Crna, kovrdţava kosa joj je slobodno padala na ramena,

njene crne oĉi su se sijale kao ţeravice, a maslinasti ten je stvarao

zaĉuĊujući kontrast sa kao krv crvenim karminom.

- Vau - oteo se Teriju šapat dok mu je pogled ostao prikovan za

devojku koja je stajala na masivnim vratima.

Divljenje muškaraca Tesa je prihvatala kao nešto što joj pripada, pa je

nezainteresovano gledala u Terijev neupadljiv stas. Pogledom je potraţila

Amandu i s prezirom odmerila njenu skladnu ali poslovnu odeću.

- Dţejs je napolju, razgleda nov kombajn sa Bilom Dţonsonom - rekla

je Tesa nemarno. - Stari se jutros pokvario.

- Pretpostavljam da se zaglibio u senu - šalila se Margareta koja je

dobro znala da nema dovoljno vlage i da ništa ne moţe da se zaglibi. - Da

li je prestao da psuje?

Tesa se nije nasmejala. - Naravno da ga je to uznemirilo. To je veoma

skupa mašina. Zamolio me je da svratim i da ti kaţem da će kasniti.

- A kada je on to pa stigao na vreme na ruĉak? - odvratila je

Margareta.

Tesa se okrenula da poĊe. - Ţurim. Tata me ĉeka. Ima posla oko prodaje

nekih objekata. - Pogledala je preko ramena u Terija i Amandu. - Ĉujem

da Dankan razmišlja da angaţuje vašu agenciju za naš projekat na Floridi.

Tata i ja bismo, prirodno, hteli da budemo upućeni u te dogovore, budući

da smo uloţili poveću sumu novca.

- Svakako - bez oklevanja je odgovorio Teri.

- Bićemo u kontaktu. Do viĊenja, Margareta - odvratila je nehajno, pa

su njene visoke potpetice hitro zatupkale po drvenom podu. Vrata su se za

njom sa treskom zatvorila i u sobi je zavladao muk.

Margaretine crne oĉi su sevnule. - Kada sam ja to njoj dopustila da me

zove po imenu?

Teri se zagledao u vrhove svojih cipela. - Zvrĉka - promrmljao je sebi u

bradu. - Trebalo je da znam da izgleda suviše jednostavno.

- Ne brini - veselo je odvratila Amanda. - Gospodin Anderson ni iz

daleka nije kao njegova ćerka.

Teri se malo razvedrio, ali Margareta je i dalje nešto mrmljala dok je

izlazila iz sobe da kaţe Mariji da im donese kafu.

Marija je donela kafu na ogromnom srebrnom posluţavniku, u

posudama od starog srebra, zajedno sa šoljicama od najfinijeg porcelana sa

prelepom, starinskom šarom.

Dok je Margareta sipala kafu, Amanda je razgledala elegantne vitrine

duţ zidova koje su izgledale kao mali istorijski muzej Divljeg zapada. U

njima su se na- lazili isluţeni kolt i puška Dţejsovog deda-ujaka, koje je

koristio dok je jahao u pratnji karavana, kao i stari indijanski noţ. Iza

stakla je stajala stara porodiĉna Biblija koju su sa sobom doneli Dţejsovi

preci, kao i jedan oficirski šešir. Ugledala je ĉak i staru lulu mira.

- Nikada ti ne dosadi da ih posmatraš, zar ne? - briţno ju je upitala

Margareta.

Odgovorila je uz smešak. - Nikada.

- I tvoji mogu da budu ponosni na svoje poreklo - rekla je Margareta. -

Da li si uspela da zadrţiš neku od onih francuskih stolica ili nešto

srebrnine?

Amanda je odmahnula glavom. - Samo neke sitnice, naţalost -

uzdahnula je i videlo se da pati. - Nije bilo mesta za njih, osim u trezoru, a

to je veoma skupo... mnogo nam je trebalo za plaćanje raĉuna - tuţno je

dodala.

Teri je ţeleo da joj skrene misli, pa se obratio Margareti: - Priĉajte mi o

ovoj kući - rekao je zainteresovano.

Tu ţelju mu je domaćica sa zadovoljstvom ispunila, tako da im je i posle

jednog sata, ona još uvek priĉala pojedinosti iz daleke prošlosti.

Amanda je uţivala u Margaretinoj priĉi i njenom glasu, pa se i smešak

pojavio na devojĉinom licu i tu ostao sve dok se ulazna vrata nisu

iznenada širom otvorila. Kada se okrenula ka vratima, Amandin pogled se

sreo sa oĉima ĉija se boja skoro nije razlikovala od boje starog srebra.

Dţejs!

3.

Dţejson Everet Vajthol bio je slika i prilika svoga pokojnog oca. Visok i

krupan, oĉiju boje uglaĉanog srebra na licu potamnelom od sunca i sa

gustom, crnom kosom, privlaĉio je paţnju ljudi gde god da se pojavi.

Karirana košulja koju je nosio samo je isticala njegova široka ramena, kao

što su dobro skrojene farmerke isticale mišićava bedra i uske bokove.

Skupe, koţne ĉizme bile su prašnjave, ali im to nije umanjivalo kvalitet.

Opšti utisak je jedino narušavao iznošeni, crni šešir sa širokim obodom

koji je drţao u ruci isto onako kao što je to ĉinio onda kada je Amanda

poslednji put bila u svojoj nezaboravnoj poseti.

Nije bila u stanju da odvoji pogled od njega. Nehotice je posmatrala

njegove oštre crte i pitala se, kao i onda kada je bila sasvim mlada, da li u

njemu ima ikakvih emocija. Izgledalo je kao da je potpuno lišen

sposobnosti da oseti prisnost ili strast.

Bio je uljudan prema Teriju; ĉim je ušao pruţio mu je ruku i kratko i

ljubazno mu poţeleo dobrodošlicu.

- Poznajete mog mlaĊeg partnera, naravno - široko se osmehivao Teri

pokazujući na Amandu koja je sede- la na sofi kraj njega.

- Poznajem je - rekao je Dţejs dubokim i otegnutim glasom, jedva

okrznuvši pogledom njeno vitko telo koje je isticao teget kostim klasiĉnog

kroja.

- Nećemo imati mnogo vremena za razgovor veĉeras - bez ustezanja je

rekao Teriju. - Imam jedan davno ugovoreni sastanak. Ali Dankan bi

trebalo sutra da se vrati, pa ću kasnije, tokom nedelje, nastojati da

pronaĊem malo vremena da sa vama sagledam celu ponudu. Sa onim

osnovnim moţete da me upoznate tokom veĉere.

- Izvrsno! - odvratio je Teri. Bio je u svom najšarmantnijem i

najprijatnijem izdanju i, dok ga je gledala, Amanda nije mogla da sakrije

smešak. Kao i uvek, nije bio u stanju da sakrije kada je traţio neku uslugu.

- Kako ti je majka? - ljubazno je Amandu pitao Dţejs dok je išao ka

baru da svima naspe piće.

Amanda se ukoĉila. - Vrlo dobro, hvala.

- Kome se ovoga meseca nameće? - nastavio je s pitanjima Dţejs.

- Dţejsone! - uţasnuto je uzviknula Margareta. Okrenula se gostima. -

Amanda, ţeliš li da se osveţiš? Teri, hajde da ti pokaţem tvoju sobu. -

Brzo ih je izvela iz sobe, besno streljajući pogledom sina koji joj se našao

na putu.

- Zaista ne znam šta nije u redu s njim - promrmljala je Margareta

kada su se ona i Amanda našle same u lepoj, ţenstvenoj gostinskoj sobi ĉiji

su zidovi bili prekriveni neţnoplavim tapetama. Plavi prekrivaĉ za krevet

bio je dopunjen odgovarajućim jastuĉićima s karnerima, a raskošne, zelene

biljke su rasle iz otmenih mesinganih saksija.

- On se samo ne pretvara, takav je - rekla je Aman- da veselije no što

se osećala. Njegove reĉi su je zabolele baš onoliko koliko je to i ţeleo. -

Uvek se tako ponaša prema meni.

Margareta se zagledala u njene tople, smeĊe oĉi i nasmešila. - Tako treba.

Samo ga ignoriši.

- O, pa kako mogu? - pitala je Amanda trepćući. - On je tako silovit,

tako muţevan, tako... maĉo.

Margareta se zakikotala kao da je mlada devojka. Sela je na ivicu kreveta

i sklopila ruke u krilu, dok je Amanda stavljala u orman svoju odeću koja

se sastojala od nekoliko briţljivo odabranih poslovnih komada.

- Od svih ţena koje poznajem jedino ga ti nemilice ne juriš - rekla je

Margaret. - Znaš, smatraju ga dobrom prilikom.

- I kad bih ga uhvatila, brzo bih ga ispustila - rekla je Amanda

ravnodušno. - Suviše je agresivno muţevan da bi mi odgovarao, suviše

voli da dominira. Mislim da ga se pomalo plašim - priznala je iskreno.

- Da, znam - ljubazno je rekla Margareta.

- Tesa ga se ne plaši. Moţda oni zasluţuju jedno drugo - nastavila je

Amanda i zlobno se osmehnula.

- Tesa! Ako se oţeni tom devojkom, ja ću se preseliti u Australiju i

baviti se odrţavanjem nekog rudnika opala! - zapretila je Margareta.

- Zar je dotle došlo?

- Draga moja, poslednji put kada je pomagala Dţejsu oko prodaje,

dovela je Mariju do suza, a jedna od povremenih sluţavki je dala otkaz bez

najave. Kao što si danas videla, ona preuzima, a Dţejs ne ĉini ništa da je

zaustavi.

- Ovo je tvoja kuća - neţno ju je podsetila Amanda.

Margaretina mršava ramena su se podigla i ponovo pala kao da je time

sve reĉeno. - Tako sam i ja mislila. U poslednje vreme priĉa o preureĊenju

moje kuhinje.

Amanda se igrala dugmetom s jedne od jednostavnih bluza koje je

okaĉila na vešalicu. - Da li su vereni?

- Ne znam. Dţejs mi ništa ne govori. Ako i odluĉi njome da se oţeni,

pretpostavljam da ću ja za to saznati iz vesti na lokalnoj televiziji!

Amanda se tiho nasmejala. - Ne mogu da zamislim Dţejsa kao oţenjenog

ĉoveka.

- Ja nisam mogla da zamislim ni da moţe da bude ovakav kakav je sada

- rekla je Margareta i ustala.

- Mesecima je obuzet poslom, ne ĉuje ono što mu kaţem, toliko je

zauzet da ni dve reĉi iz njega ne mogu da iscedim. Pa ĉak i Tesa - znaš,

ponekad imam utisak da je ona za njega isto što i muva, samo nema

vremena da je otera.

Amanda je prasnula u smeh. Kada bi ih Tesa, onako savršeno

našminkana, nafrizirana i besprekorno odevena u skupu odeću, ĉula da

ovako o njoj govore, si- gurno bi se uţasnula.

Margareta se nasmešila. - Drago mi je da ne primaš k srcu ono što Dţejs

kaţe. Tvoja majka je moja najbolja prijateljica i nije istina ništa od onoga

što on govori.

- Ali jeste - tiho se usprotivila Amanda. - Nas dve znamo da je tako.

Majka još uvek ţivi u prošlosti. Ne ţeli da prihvati da su stvari onakve

kakve jesu.

- To Dţejsu ne daje za pravo da je ismeva. Moraću da popriĉam s njim

o tome.

- S obzirom na to kako na mene gleda, trebalo bi ga prethodno dobro

nahraniti i napiti - predloţila je Amanda.

- Nikada ga nisam videla pijanog - glasio je odgovor. - Mada je

jedanput bio sasvim blizu - rekla je Margareta i znaĉajno pogledala mladu

ţenu pre no što se okrenula da poĊe. - Vidimo se dole. Nema potrebe da

se presvlaĉiš ili udešavaš; još uvek nismo formalisti.

To je prava sreća, razmišljala je Amanda dok je posmatrala svoju

skromnu garderobu. Nekada je nosila dela ĉuvenih dizajnera, od svile i

rukom vezenog organdina. Sada je morala da svede troškove samo na ono

najnuţnije. Paţljivo je kupovala i oslanjala se na svoj prefinjen ukus, pa je

sakupila atraktivnu, mada u skromnoj koliĉini, gardarobu i usredsredila se

na odeću koja joj je potrebna za posao. Nije bilo novca za veĉemju halji-

nu. Pa, dobro, tako nešto joj barem neće biti potrebno.

Istuširala se i obukla belu suknju i lepu marinskoplavu bluzu, a oko vrata

je vezala odgovarajuću maramu kako bi kompletirala jednostavan, ali

privlaĉan izgled. Kosu je sakupila belom trakom i na bose noge obula

tamnoplave sandale. Potom je prsnula malo parfema, nanela malo ruţa i

sišla u prizemlje.

Prvo je ugledala Terija koji je stajao na ulazu u dnevnu sobu sa ĉašom

brendija u ruci.

- Stigla si - osmehnuo se i nestašno odmerio njenu vitku figuru. - Ideš

na jedrenje?

- Baš bih i mogla - odvratila je na isti naĉin. - Da li bi hteo usput da

plivaš i rasteruješ ajkule?

Odmahnuo je glavom. - Patim od akutnog kukaviĉluka koji se ispoljava

u blizini ajkula. Priĉa se da je jedna od njih pojela moju baba-tetku.

Nalik na sunĉev zrak koji se probija u sobu, ušla je u veliku prostoriju i

našla se oĉi u oĉi sa Dţejsom. Njegov uporan pogled bio je uznemirujući i

navodio je njeno sr- ce da se nerazumno ponaša. Oborila je pogled na

tepih.

- Da li si za šeri? - pitao je kruto.

Odmahnula je glavom i prišla bliţe Teriju kao ma-

ĉe koje od velikog maĉka traţi zaštitu. - Ne, hvala.

Teri je svoju mršavu ruku neţno spustio na njeno rame. - Ona je navikla

na kofein - obratio se Dţejsu.

- Ne pije alkohol.

Dţejs ga je pogledao kao da bi mu najradije slomio ĉašu s brendijem koju

je drţao u drugoj ruci. Amanda takav njegov pogled nikada ranije nije

videla.

Okrenuo se pre no što je stigla da ga protumaĉi. - Hajde da sednemo.

Majka će uskoro sići. - Pošao je prvi ka trpezariji, a Amanda se divila

kroju njegovog odela i naĉinu na koji ga je nosio. Bio je privlaĉan. Suviše

privlaĉan.

Uznemirila se kada je shvatila da sedi pored Dţejsa i to toliko blizu da je

stopalom dotakla njegovu ĉizmu dok je sedala. Brzo se povukla, svesna

njegovog raz- draţenog pogleda.

- Reci mi zašto Dankan misli da nam je potrebna reklamna agencija. -

Dţejs je arogantno zapoĉeo razgovor i zavalio se u svoju stolicu, pa su se

napela dugmad na svilenoj košulji koja nije skrivala snaţne mišiće na

njegovim grudima. Dugme na vratu je bilo raskopĉano i dopuštalo je da se

naslute malje koje su

prekrivale bronzanu put. Protiv svoje volje Amanda se setila kako Dţejs

izgleda bez košulje. Prikovala je pogled za bleštavo ĉist tanjir koji joj je

gospoĊa Braun, poštovana Margaretina kuvarica, punila znalaĉki pri-

premljenom hranom. Pohovano meso i velika ĉinija gustog, belog sosa

stavljeni su na sredinu besprekorno belog stolnjaka, kao i puter, kupus,

salata, špargle u holandez sosu, kremasta salata od mešanog povrća,

domaće šaumrolne i ĉinija prţenog krompira. Amanda nije mogla da se

seti kada se poslednji put pred njom našla tako raznovrsna ponuda jela i

shvatila je koliko je mnogo vremena prošlo od tada.

Morala je da proba od svakog jela pomalo i uţivala je u svakom zalogaju,

dok se Terijev prijatan glas širio prostorijom.

Margareta im se pridruţila usred Terijevog izlaganja i, smešeći se, sela na

svoje uobiĉajeno mesto za elegantnim stolom.

- Ţao mi je što kasnim, ali izgubila sam predstavu o vremenu. Na

lokalnoj radio-stanici je u ovo doba program koji ne propuštam.

- Detektivske priĉe - odbrusio je Dţejs. - Nije onda ĉudno što ostavljaš

noću upaljeno svetlo.

Margareta je ponosno podigla glavu. - Mnogi ostavljaju svetlo noću.

- Ali ti koristiš tri lampe - nastavio je Dţejs. Njegove sive oĉi su je

veselo gledale i najednom joj se nasmešio i namignuo. Na taj njegov

osmeh, Amanda je osetila toplinu oko srca. Bio je neodoljiv kada je kori-

stio svoj šarm. Nijedna ţena ne bi mogla tada da mu odoli, ali ona je taj

osmeh videla samo jednom i to veoma davno. Spustila je pogled, pojela

svoju voćnu s.ilatu i uzdahnula.

Teri je i dalje govorio kada se zaćuo telefon i već sledećeg trena Dţejsa

su pozvali, pa je ustao od stola.

Margareta ga je ispratila pogledom. - Kad bismo barem jednom mogli da

jedemo a da nas niko ne ometa! - rekla je poluglasno. - Ako nije neki

problem na ranĉu koji naš menadţer Bil Dţonson ne moţe da reši, onda je

problem sa zaposlenima u nekoj od kompanija ili neki prodavac ţeli da ga

zainteresuje za nov model traktora ili neki ranĉer hoće da mu proda bika

ili neko od novinara traţi informacije o spajanju kompanija. Prošle

nedelje su zvali iz nekog ĉasopisa da pitaju da li se Dţejs ţeni. Rekla sam

im da. Sada jedva ĉekam da mu neko pokaţe taj ĉlanak.

Amanda se smejala do suza. - Pa kako si mogla?

- Šta kako je mogla? - pitao je Dţejs koji se vratio taman da ĉuje samo

taj deo razgovora.

Amanda je samo odmahnula glavom, brišući oĉi platnenom salvetom, a

Margareta je prkosno podigla glavu.

- Opet neka katastrofa? - pitala je sina dok je sedao za sto. - Da li će

svet da zarati ako pojedeš obrok bez prekidanja?

Dţejs je upitno podigao jednu obrvu i pogledao je preko ruba šoljice sa

kafom koju je pio sitnim gutljajima. - Da li bi ti da preuzmeš posao?

- To bih najviše volela - odgovorila je sinu. - Odmah bih sve prodala.

- I tako bi Dankana i mene naterala da gajimo ruţe? - zadirkivao ju je

Dţejs.

Margareta se primirila. - Pa samo kada bismo mogli jedan obrok da

pojedemo na miru, Dţejsone...

- A kako bi ti to podnela? - nastavljao je da se šali. - To se nikada nije

dogodilo.

- Kada je tvoj otac bio ţiv, bilo je još i gore - priznala je i nasmešila se.

- Sećam se da sam jedanput bacila tanjir na njega kada je krenuo da

razgovara s nekim advokatom za vreme boţićnog ruĉka.

- A ja se sećam šta se desilo kada se vratio - podsetio ju je sa smeškom,

a Margareta Vajthol je pocrvenela kao gimnazijalka.

- Oh, uzgred budi reĉeno - zaustila je Margareta, ali pre no što je stigla

da kaţe šta je nameravala, ušla je Marija i saopštila da se javila Tesa i da

ţeli da razgovara sa Dţejsom.

Margareta ga je nemo posmatrala dok je drugi put prolazio kraj nje i išao

ka telefonu u holu. - Zašto ne naruĉiš da ti naprave specijalni tanjir sa

telefonom? Ili još bolje, jestivi telefon, pa da istovremeno moţeš da jedeš i

razgovaraš?

Amanda se od srca nasmejala. Sa Vajtholovima je oduvek biio tako.

Margareta je iste ovakve razgovore vodila i sa Dţadom.

Domaćica je odmahnula glavom i veselo se osmehnula Teriju. - Da li bi

hteo meni da objasniš projekat agencije, Teri? Ja ne mogu da ti dam

ugovor, ali neću usred tvog objašnjavanja da odjurim na telefon.

Teri se nasmejao i zagrizao mirisnu šaumrolnu. - Nema problema,

gospoĊo Vajthol. Ima vremena. Ostajemo ovde ĉitavih nedelju dana.

Tokom kojih ćeš, razmišljala je Amanda, moţda uhvatiti Dţejsa na

desetak minuta. Ali ništa nije rekla.

Posle veĉere svi kao da su nestali. Dţejs je otišao na sprat, a Margareta je

povela Terija da mu pokaţe svoju kolekciju figurica od ţada, pa je Amanda

ostala sama u dnevnoj sobi.

Ispila je kafu i šoljicu spustila na niski sto. Moţda bi bilo dobro da ode u

svoju sobu, razmišljala je napeto. Ako se Dţejs vrati pre ostalih, ostaće

sama s njim, a tu glavobolju nije sebi ţelela. Nikada se nije osećala

spremnom da ostane nasamo sa Dţejsom.

Hitro je krenula ka holu, ali pre no što je stigla do stepeništa, spazila je

Dţejsa kako silazi. Oko vrata je vezao braon kravatu sa zlatnim prugama,

što je isticalo njegovu svilenu košulju, i izgledao je izuzetno elegantno.

4.

- Beţiš? - pitao je i paţljivo je promatrao.

Ukoĉeno je stajala u holu i bespomoćno ga posmatrala. On ju je ĉinio

nervoznom. Oduvek je bilo tako.

- Ja... upravo sam krenula do svoje sobe na minut - zamuckivala je.

Nastavio je da se spušta stepeništem, a njegove ĉizme su prigušeno

udarale po stazi. Kada je sišao, zastao je, onako visok, ispred nje, toliko

blizu da je mogla da oseti miris kolonjske vode i njegovog ĉistog tela.

- Zašto? - pitao je smešeći se podrugljivo. - Da uzmeš maramicu?

- Pre bih rekla štit i nekakav maĉ - odvratila je prikrivajući nervozu

humorom.

Nije se nasmejao. - Nisi se promenila. Ista si mala luda. - Odmerio ju je

pogledom. - Zašto si se vratila ovamo? - iznenada je upitao ledenim

glasom.

- Zato što je Dankan insistirao.

- Zašto? Ti samo radiš za Blejka.

- Ja sam mu partner. Zar nisi znao?

Gledao ju je netremice. - Kako si to uspela? Ili je bolje da ne pitam?

Shvatila je na šta cilja i obrazi su joj se zaţarili. - Ništa sliĉno tome -

odgovorila je stisnutih usana.

I dalje ju je netremice gledao. - Zar? Ja sam ti barem ponudio više od

majušnog udela u trećerazrednom poslu.

Ĉitavo Iice joj je postalo jarkocrveno. - Za tebe ţene nisu ništa drugo do

obiĉne igraĉke koje sede na polici i ĉekaju da ih neko kupi.

- Tesa nije takva - odvratio je okrutno.

- Blago njoj - odbrusila je Amanda.

Zavukao je ruke duboko u dţepove i sa visine ju je pogledao. U tim

sjajnim oĉima je spazila nešto što ju je uznemirilo.

- Smršala si - primetio je Dţejs.

Slegnula je ramenima. - Mnogo radim.

- A šta radiš? Spavaš s gazdom?

- Ne! - planula je Amanda, podigla glavu i zagledala se u njegovo lice.

- Zašto me toliko mrziš? Da li je bik bio toliko vaţan?

Lice kao da mu je postalo još tvrĊe. - Veliki šampion, a ti još pitaš? Od

tebe nisam dobio ĉak ni izvinjenje!

- Da li bi ga to vratilo u ţivot? - tuţno je upitala.

- Ne - odgovorio je, a vilice su mu se stegle.

- Nadam se da nećeš... nećeš dopustiti da to što mene ne voliš stvori

predrasude prema agenciji, zar ne?

- Bojiš se da bi tvoj gazda mogao da propadne?

- Tako nekako.

Spustio je glavu ka njoj. - Zašto mi ne kaţeš istinu? Nije te Dankan

pozvao ovamo. Došla si svojom voljom. - Podrugljivo se smeškao. - Nisam

zaboravio kako si nekada jurila za njim. A sada imaš daleko jaĉe razloge za

to.

Najednom joj se smraĉilo pred oĉima. Godinama se drţala po strani i

sada se osetila sasvim bespomoćnom.

- Idi bestraga, Dţejsone - hladno je rekla dok su iz njenih smeĊih oĉiju

sevale munje.

Kao da se istovremeno zaĉudio i zabavio, obrve su mu poskoĉile iznad

srebrnih oĉiju. - Molim?

MeĊutim, pre no što je uspela da ponovi teške reĉi, zaĉuo se Terijev glas.

- Tu ste vi - rekao je veselo.

- Vratite se ovamo i pravite nam društvo. Rano je za spavanje.

Dţejs ju je gledao kroz poluspuštene kapke i okrenuo se pre no što je

uspela da odgonetne taj njegov neobiĉan pogied.

- Opet izlaziš? - ijubazno je pitala Margareta. - Kuda veĉeras vodiš

Tesu?

- Izlazimo - odgovorio je i sagnuo se da poljubi majku u obraz. - Laku

noć.

Ništa više nije rekao, već je izašao i za sobom zatvorio vrata.

Teri se zagledao u Amandu. - Da li si zaista rekla ono što sam pomislio

da ĉujem?

- To sam i ja htela da pitam - dodala je Margareta.

Amandi je bilo neprijatno, pa je krenula ispred njih u dnevnu sobu. - Pa,

zasluţio je - promrmljala je - zato što arogantno sipa uvrede!

Margareta se razdragano nasmejala i dobro se potrudila da sakrije

tajanstveni sjaj koji joj se pojavio u oĉima.

- Šta je to sa vama dvoma? - pitao je Teri. - Nikada nisam video da se

neko toliko ne podnosi...

- Moja majka je jednom zgodom Dţejsa nazvala kaubojem - odgovorila

je Amanda. - Izgovorila je to u zao ĉas i bilo je veoma uvredljivo, a Dţejs

nikada nije prešao preko toga.

- Dţejs je Amandu nazivao lejdi - nastavila je Margareta sa smeškom. -

Ona je takva bila i ostala je takva. Ali Dţejs je to mislio u drugom smislu.

- Kao u Lejdi Magbet - rekla je Amanda smrknuto.

- Tako bih mu rado skuvala ĉorbu od otrovnih gljiva - nastavila je,

zlobno se osmehujući.

- Polako, devojko - rekao je Teri. - Na sirće se muve ne hvataju.

Amanda se prisetila onoga što je Margareta rekla za Tesu i, kada su im se

pogledi sreli, znala je da se i stara gospoĊa toga setila. Obe su prasnule u

smeh i popravile tmurno raspoloţenje.

MeĊutim, kasnije te iste noći, dok je leţala budna u krevetu, uspomene

su krenule da je progone. Susret sa Dţejsom je pozledio sve stare rane i

ponovo je osetila bol. Širom otvorenih oĉiju, dok je gledala u ĉudne šare

koje je meseĉina stvarala po plafonu, vratila se u mislima sedam godina

ranije: bio je petak i trĉala je duţ ograde koja je odvajala pašnjak njenog

oca od imanja Vajtholovih, smejala se dok je preskakala ogradu na

najniţem delu i posmatrala Dţejsa kako zaustavlja velikog, crnog ţdrepca

i kasa ka njoj.

- Traţiš Dankana? - pitao je ljubazno, ali mu je pogled bio ljutit, a

vilice ukoĉene kao da se nikada neće opustiti.

- Ne, nego tebe - odgovorila je i stidljivo ga pogledala. - Sutra uveĉe

prireĊujem zabavu. Punim šesnaest, znaš.

Gledao ju je tako ĉudno da to nikada nije mogla da zaboravi i pogled mu

je klizio po njenom krhkom telu, dok su njeni obrazi postajali sve

rumeniji i rumeniji. Nikada se nije osećala toliko punom ţivota kao tog

dana, a Dţejs nije mogao da zna da su joj bili potrebni sati i sati da smogne

hrabrosti da ga potraţi. Sa Dankanom joj je bilo lako da razgovara. Sa

Dţejsom je bilo drukĉije. On ju je u isto vreme fascinirao i plašio. U to

vreme je već bio zreo ĉovek i zraĉio je otvorenom ĉulnošću zbog koje su

njene emocije ludovale.

- Pa šta bi htela da ja tu radim? - hladno ju je upitao.

Osmeh je nestao s njenog lica, a i nešto hrabrosti je nestalo s njim. - Ja,

ovaj... ja sam htela da te pozovem na zabavu - jedva je nekako uspela da

izgovori.

Posmatrao ju je ispod oka i preko cigarete koju je krenuo da pripali. - A

šta tvoja majka misli o toj ideji?

- Rekla je da je u redu, što se nje tiĉe - buntovno je odgovorila, ali je

prećutala koliko je morala da se pre- pire sa Beom zbog svoje ţelje da

pozove braću Vajthol.

- Vraga - rekao je Dţejs kome je bilo sasvim jasno da te reĉi nisu

potpuno istinite.

Zabacila je dugu, platinastu kosu, prigušila ponos i tiho pitala: - Da li ćeš

doći, Dţejsone?

- Samo ja? Zar nisi pozvala i Dankana?

- I tebe i njega, naravno, ali Dankan je rekao da ti nećeš doći ako te

liĉno ne pozovem - odgovorila je iskreno.

Povukao je jedan duboki dim, pa ga otpuhnuo u vidu velikog oblaka i

zamišljeno se zagledao u njeno lice puno nade.

- Hoćeš li? - ponovila je pitanje.

- Moţda - odgovorio je odsutno i bez reĉi okrenuo konja, a ona je

ostala da gleda za njim obuzeta beznaĊem i razoĉaranjem.

ZaĉuĊujuće je bilo to što je Dţejs došao na zabavu zajedno s Dankanom i

obojica su bili obuĉeni u savršena veĉernja odela i svilene košulje.

Izgledao je kao da je sišao s modne piste i, na Amandinu ţalost, ĉim je

ušao, okruţile su ga zadivljene tinejdţerke. Njene drugarice su bile mlade

i lepe devojke, lepih manira i moderno odevene. Ni nalik mladoj Amandi

koja je bila suviše stidljiva, pa je stajala u jednom uglu onako plavokosa i

sa punĊicom navrh glave. Njen vrat se iznad izreza haljine ranjivo izdizao,

usne su joj bile meke, a smeĊe oĉi prikovane za Dţejsa, uprkos ĉinjenici da

je Dankan neprestano igrao s njom. S gnušanjem je gledala svoju belu

haljinu od organdina ukrašenu zelenim vezom. Pufnasti rukavi i široka,

nabrana suknja nisu bili dovoljno interesantni da uhvate Dţejsov pogled.

Naravno, govorila je sebi, on ima dvadeset pet godina i sigurno ni mrtav

ne bi dopustio da ga uhvate kako gleda u devojku njenih godina. Ali njeno

srce je ţudelo da je on primeti. Kruto je igrala s Dankanom i drugim

momcima, a pogledom je svuda pratila Dţejsa. Ţarko je ţelela da s njim

odigra makar samo jedan ples.

Poslednji ples je bila neka lagana pesma o izgubljenoj ljubavi, za koju je

Amanda mislila da je prikladna za kraj zabave. Dţejs je nije zamolio za

ples. Samo joj je pruţio ruku i ona je spustila svoju, osećajući kako je

njegovi topli prsti obuhvataju celu. Ĉak je i naĉin na koji je igrao unosio

uzbuĊenje. Drţao je njeno mlado telo uz svoje tako što joj je obe ruke

spustio na struk, a njene ruke su poĉivale na njegovim grudima, dok ih je

muzika Iagano nosila. Još uvek je mogla da oseti skupu kolonjsku vodu na

koju je tada mirisao, toplotu njegovog atletskog tela, snaţne mišiće

njegovih bedara pripijenih uz njena. U njegovoj blizini, njeno srce je

ludovalo. Zastrašujuće emocije su joj oduzimale snagu dok ju je drţao u

naruĉju. Podigla je glavu ka njemu i u oĉima joj se videla ţudnja, a on je

naglo prestao da pleše, uhvatio je za ruku i poveo na neosvetljeni deo

trema.

- Da li je to ono što ţeliš, srce? - pitao je i snaţno je privukao sebi, dok

mu je glas zvuĉao ljutito. - Da vidiš kako se kotiram kao ljubavnik?

- Dţejsone, ja nisam... - poĉela je da se buni.

Reĉenica je ostala neizgovorena, jer su se njegove usne spustile na njene,

snaţno, grubo, okrutno. Privukao ju je još bliţe sebi, dok su se zvuci

muzike preplitali s noćnom pesmom cvrĉaka i udaljenim kreketanjem

ţaba, a ona je osećala samo Dţejsov dah na svom licu. Njegovi zubi su se

bolno zarili u njenu usnu i jauknula je od straha zbog prvog poljupca i

iznenada je shvatila šta znaĉi flert sa odraslim muškarcem. Pretrnula od

straha, osećala je njegovu veliku, toplu ruku kako klizi s njenog struka ka

grudima.

- Kao dodir svile - govorio je izmeĊu poljubaca i potom se malo

odmaknuo kako bi je bolje video. - Pogledaj me; daj da ti vidim lice.

Nesigurno je podigla pogled i odgurnula mu ruku, upalšeno i stidljivo. -

Nemoj - prošaputala je Amanda.

- Zašto ne? Zar me nisi zbog toga pozvala veĉeras? Da vidiš da li ruke

ranĉera mogu da miluju neţno kao ruke dţentlmena?

Istrgla se iz njegovog zagrljaja, a oĉi su joj se ispunile suzama zbog

poniţenja koje je doţivela.

- Ne sviĊa ti se istina? - pitao je kroz smeh i krenuo da upali cigaretu,

sasvim mirno. - Ţao mi je što sam te razoĉarao, malena, ali sada ćemo da

pojasnimo. Ja sam gazda. Ne samo da sam otplatio Kaza verde, već ću od tog

poseda stvoriti legendu. Imaću najveći prokleti posed u Teksasu veoma

brzo, a onda, ako budem i dalje zainteresovan, moţda ti pruţim još jednu

šansu. - Njegov pogled ju je boleo zato što ju je paţljivo posmatrao kao da

je jedno od grla iz njegovog stada.

- Ali, moraćeš malo da se popuniš. Suviše si mršava.

Nije bila u stanju da mu odgovori, nije mogla da naĊe prave reĉi, a i

Dankan ju je spasao, jer se pojavio u pravi ĉas. MeĊutim, nikada više nije

pozvala Dţejsa ni na jednu zabavu i dobro je pazila da im se putevi ne

ukrste. Njemu to nije smetalo, a ona je smatrala da je on zaista mrzi.

Te noći Amanda nije dobro spavala jer su joj san ometali snovi kojih se

nije sećala kada se probudila veoma rano sledećeg jutra. Izvukla se iz

kreveta i obukla iznošeni kućni mantil, a razbarušena duga plava kosa

spuštala joj se niz ramena i leĊa, ĉineći je još lepšom. Stala je kraj prozora i

udisala sveţ, jutarnji vazduh.

Iz razmišljanja ju je trglo kucanje na vratima. Pogled joj je pao na staru

kućnu haljinu i setila se kako je nekada imala jutarnju haljinu od satena

ukrašenu po rubovima krznom iste boje. Slegnula je ramenima. Taj ţivot

je završen. Bio je to samo san i java ga je raspršila.

Otvorila je vrata, oĉekujući da na njima ugleda Mariju, ali pred njom je

stajao Dankan i toplo joj se osme- hivao, dok su njegove smeĊe oĉi

svetlucale na deĉaĉkom licu.

- Dobro jutro, gospo - rekao je veselo.

- Dankane! - uzviknula je i bacila mu se u zagrljaj. Osetila je dobro

poznat miris njegove kolonjske vode.

- Mnogo sam ti nedostajao, zar ne? - rekao joj je u uvo, jer je svega

desetak santimetara bio viši od Amande, za razliku od Dţejsa koji ju je

nadkrivao kao neka velika krošnja. - Ni razglednicu da pošalješ ĉitavih

šest meseci.

- Nisam znala da ţeliš da ti se javim - mrmljala je Amanda.

- Zašto ne bih? Onaj bik što si ga pregazila nije bio moj - kikotao se

Dankan.

- Ne, nego moj - zaĉuo se duboki glas iza Dankanovih leĊa i Amanda

se istog trena ukoĉila.

Oslobodila se Dankanovog zagrljaja, sklonila sa lica slapove duge kose i

zagledala u Dţejsovo kruto lice. Bio je u radnoj odeći, u skupim, ali

izbledelim farmerkama i sivoj košulji koja je savršeno odgovarala boji

njegovih oĉiju. Na glavi je imao svoj iznošeni šešir.

Jedan kraj usana mu se podigao u podrugljiv osmeh.

- Hrabra si kad nisi sama, zar ne? Pokušaj da budeš i kada smo

nasamo.

- Ti prethodno proveri da li si uplatio osiguranje - kroz smešak je

odgovorila.

- Ali, prijatelji - uskoĉio je Dankan - nije to naĉin da se zapoĉne ovako

lepo jutro. Pogotovo što nismo još ni doruĉkovali.

- Zar nismo? Pa tvoj brat me je već dvaputa ugrizao.

Dţejs joj je klimnuo glavom a oĉi su mu opasno sevale. - Polako, dušo, ja

uzvraćam udarce.

- Samo napred - hrabro ga je izazivala.

- Ja biram mesto i vreme - uzvratio je i okrenuo se Dankanu. - Kako je

prošao sastanak?

- Dţenkins je zainteresovan - rekao je Dankan. - Mislim da sam ga

upecao. Sutra ćemo znati. U meĊuvremenu, da li ti je Blejk objasnio šta

agencija moţe da uradi za nas u vezi sa onim projektom na Floridi?

- Kratko i u osnovnim crtama - odgovorio je Dţejs. Izvadio je cigaretu

iz dţepa i zapalio je, a pogled mu se zadrţao na zlatnom upaljaĉu pre no

što ga je vratio u dţep. Amanda se setila onog Boţića kada ga je dobio na

poklon od svog oca.

- Šta ti misliš? - navaljivao je Dankan, gledajući ga pravo u oĉi.

Dţejs ga je posmatrao kroz oblak dima. - Moram bolje da se upoznam s

tim. Mnogo bolje.

- Reklo bi se da će nedelja pred nama biti veoma duga - uzdahnuo je

Dankan

- Za neke od nas mogla bi da bude preduga - glasio je odgovor, a par

srebrnih oĉiju se zaustavio na Amandi. - Ukoliko Lejdi tu situaciju ne

moţe da podnese, onda Blejk moţe lepo svoj predlog da spakuje i vrati

se u San Antonio bez mog potpisa na bilo kakvom ugovoru.

Amanda je bila ljuta na njega zbog ove pretnje, a pri tom joj je bilo još

teţe zato što je znala da se on ne šali. Svoje neslaganje s njom prenosio je

na posao, a bio je dovoljno okrutan da je iz ĉistog prkosa mogao da od-

bije saradnju s Terijem. Dţejs nikada nije blefirao. Nije nikada ni morao.

Ljudi su se uvek na kraju priklanjali njegovom mišljenju.

- Hajde, Dţejs - zapoĉeo je Dankan svoju posredniĉku ulogu, kao i

uvek.

- Imam posla - prekinuo ga je Dţejs. - DoĊi dole do jaruge kada budeš

doruĉkovao da ti pokaţem mla- dog bika kog sam kupio prošle nedelje.

- Mogu li da povedem Amandu? - pitao je Dankan.

Dţejs ga je ljutito pogledao preko ramena. - Ovoga bih ţeleo da saĉuvam

- rekao je kruto i otišao kroz hodnik.

Amanda se ukoĉila i zagledala u njegova široka, mišićava leĊa ne

skrivajući mrţnju. - Volela bih da padne niz stepenice - promrmljala je

crvena u licu.

- Dţejs nikada ne pada, a i kada bi pao, doĉekao bi se na noge -

odvratio je Dankan uz smešak. - Boţe, boţe, kako si se ti promenila.

Nikada ranije mu nisi uzvraćala.

- Sada imam dvadeset tri godine i više me neće koristiti kao otiraĉ -

odgovorila je ledenim glasom.

Dankan je klimnuo glavom i uĉinilo joj se da je spazila trag

samozadovoljstva u njegovim oĉima pre no što su krenuli. - Obuci se i siĊi

- rekao joj je – jedva ĉekam da ĉujem kakvu ste reklamnu kampanju ti i

Blejk pripremili.

- Da li Tesa i njen otac takode treba da budu informisani u vezi sa

kampanjom? - pitala je Amanda.

- Tesa! - progunĊao je. - Zaboravi na nju; o to- me ćemo drugom

zgodom. Dţejsov i moj udeo u investiciji je veći od Andersonovog, pa

ćemo mi imati poslednju reĉ.

- Dţejs će stati uz njih - rekla je uverena da će tako biti.

- On bi mogao i da te iznenadi. Zapravo, kladio bih se da će tako i biti.

Oblaĉi se, devojko, ne gubi vreme!

Salutirala mu je kao vojnik. - Razumem!

Kasnije toga dana, Dankan je poveo goste u obilazak ranĉa na konjima i

vodio je raĉuna o tome da Teri dobije mirnog i sporog konja.

Ranĉ se prostirao u nedogled i bio je opasan urednom ogradom. Štale su

bile ĉiste a konji su se nalazili u još ĉistijim boksovima. Obilazak velikog

imanja je dugo trajao.

- Dţejs u kompjuteru drţi podatke o preko sto hilja- da grla -

objašnjavao je Dankan Teriju dok su posmatrali veliko stado. - Naša je

prednost što ovde moţemo da gajimo jedan deo grla za rasplod, a drugi za

tov. Vaţno je i to što ne moramo da prodajemo stoku pre vre- mena, to

jest pre no što je utovimo.

Teri je samo treptao jer su razgovori o uzgoju stoke za njega bili nešto

sasvim novo, ali Amandi, koja je ovo mesto savršeno dobro poznavala, sve

je bilo zanimljivo.

- Sećaš se kako je onaj stari bik tvoga oca imao obiĉaj da juri pse? -

pitala je Amanda.

Dankan je klimnuo glavom. - Majka je pretila da će ga prodati klanici

zato što je ubio njenog španijela.

- Ponovo je klimnuo glavom. - Prvoklasna govedina je vredela više od

sto hiljada dolara. Mi smo ga zaista pojeli. Osvetoljubiva ţena, ta moja

majka.

- Zar je Dţejs nije spreĉio? - Amanda nije mogla da poveruje u ono što

je ĉula.

- Dţejs za to nije znao - kikotao se Dankan. - Majka mi je zabranila da

mu kaţem. A on je ĉesto bio odsutan sa imanja, jer je obilazio druge

posede, pa nije primetio da ţivotinje nema.

- Šta je uradio kada je saznao?

- Smejao se od sveg srca - odgovorio je Dankan.

- Na sav taj novac...!

- Ĉudno kako se Dţejs drukĉije ponaša prema tebi- primetio je

Dankan. - S njim se nije teško slagati, barem kada smo mi ostali u pitanju.

Amanda je izbegla Dankanov pogled i zagledala se u daljinu. - Zar nisi

obećao da ćeš nam pokazati novog bika?

- Naravno, poĊite za mnom - uzvratio je Dankan sa osmehom.

Obeleţavanje stoke je bilo u punom jeku. Usred galame, rike goveda,

kovitlanja prašine i dovikivanja ka- uboja nalazio se Dţejs Vajthol. Sedeo

je na ogradi i nadgledao poslove. Njegovo interesovanje za ranĉ je ostalo

nepromenjeno, mada je mogao sebi da dopusti da više nikada ne obuĉe

radno odelo i stari šešir. Bio je bogat, uspešan i spretan u finansijskim

poslovima pa je mogao da ih vodi iz svoje luksuzne kancelarije, koja se

nalazila u soliteru u centru Viktorije. Nije morao da radi oko stoke.

Zapravo, za ĉoveka njegovog statusa bilo je neobiĉno da se time bavi.

MeĊutim, Dţejs jeste bio neobiĉan. On je u svojoj bid ţudeo za ţivotom

na otvorenom i kancelarijski poslovi su bili nešto što je morao, ali nije

voleo da radi.

Odmah je spazio Amandu, a ona je ĉak i sa velike udaljenosti mogla da

oseti oštrinu njegovog pogleda. Ispravila se ponosno u sedlu i trudila da

ostane smirena. Nikako nije ţelela da Dţejs sazna kako na nju zaista utiĉe.

- Ne dopusti da te izvede iz takta, Mendi - rekao joj je Dankan

šapatom. - On se okomio na tebe iz ĉiste navike, a ne iz zle namere. Ne

misli on zaista sve to što kaţe.

- Mislio on to ili ne, više mu neću dopuštad da se iskaljuje na meni -

tvrdoglavo je uzvratila.

- Da li je to objava rata? - zadirkivao ju je Dankan.

- Svim raspoloţivim sredstvima - odvratila je Amanda, uhvatila uzde

svog konja jednom rukom, a drugom sklonila kosu sa lica.

- Došao sam da vidim telad - doviknuo je Dankan bratu.

Dţejs je spretno skoĉio sa ograde i krenuo ka njima, zastao je kako bi

skinuo šešir i rukavom prašnjave košulje obrisao znoj sa lica. - Da li si

morao da dovodiš i delegaciju? - pitao je netremice posmatrajući Amandu

i Terija.

- Pomišljali smo da iznajmimo autobus i povuĉemo poljsku kuhinju -

odgovorila je Amanda sa samouve- renim osmehom.

Dţejsov pogled se smraĉio. - Zašto ne siĊeš ova- mo da vidimo koliko si

lepa - presekao je njenu šalu.

- Alergiĉna sam na travu - promrmljala je - i na prašinu. Uţasno je

kada me uhvati.

Dankan se kikotao. - Nepopravljivo dete.

- Kako ti podnosiš prašinu i vrelinu? - upitao ga je Teri. - Da i ne

pominjemo svu ovu buku!

- Zahvaljujući dugoj praksi - odgovorio je Dţejs.

- A i potrebi. Ovo nije lak posao.

- Više se nikada neću ţaliti na cenu govedine - obe- ćao je Teri

zaklanjajući rukom oĉi kako bi bolje video ljude koji su vukli i sortirali

telad za obeleţavanje.

- Zdravo, Hepi! - doviknula je Amanda jednom starom kauboju koji je

spustio šešir iza sede kose i pri- lazio im sporim korakom, Dţejsu iza leĊa.

- Zdravo, Mendi - uzvratio je stari kauboj bezubo se osmehnuvši. -

Hoćeš li da siĊeš i pomogneš da ţigošemo ove mališane?

- Samo ako dobijem finu, debelu šniclu kada za- vršite - šalila se

Amanda. Hepi je nekada bio farmer njenog oca...

- Kako ti je mama? - upitao je Hepi.

Amanda se pravila da ne primećuje podrugljiv

Dţejsov smešak. - Dobro, hvala.

Hepi je klimnuo glavom. - Drago mi je što te vidim - uzvratio je kratko

pošto je spazio oštar Dţejsov pogled. - Bolje da se vratim na posao.

- Iz istih stopa - presekao ga je Dţejs i pogledom ispratio starog ĉoveka

koji se brzo udaljavao.

- Ja sam kriva, Dţejse - rekla je tiho Amanda. - Ja sam mu se prva

obratila.

Nije se obazirao na molećiv ton njenog glasa. - Pokaţi Blejku arapske

konje - rekao je Dankanu. - Njih vredi jahati, ako misli da njegova graĊa

to moţe da izdrţi - dodao je veselo gledajući u Terija na ĉijem se licu

videlo da je već umoran od jahanja.

- Hvala, to bih baš voleo - odvratio je Teri kroz stisnute zube.

Dţejs se zakikotao i na trenutak je tvrdi izraz nje- govog lica postao malo

blaţi. - Nemoj da preteruješ - posavetovao je Terija. - I ovako će ti biti

teško da hodaš. Ima vremena.

Teri je klimnuo glavom. - Hvala - rekao je, ovoga puta, sasvim iskreno. -

Za danas mi je dovoljno ko- nja i jahanja.

- Onda idemo nazad - rekao je Dankan. - Amanda, stigni me! - rekao

je izazivajući je.

- Stani! - zagrmeo je Dţejs.

Amanda je stala tako naglo da je poletela iz sedla kada je snaţna ruka

zgrabila njene uzde i zaustavila konja.

- Nema trkanja - oštro je rekao Dţejs i pogledao u brata. - Ona odavno

nije jahala.

Dankana je sve to zabavljalo. - Ako ti tako kaţeš.

- Nisam ja dete - pobunila se Amanda, gledajući iz sedla visokog

ĉoveka.

On se odozdo zagledao u njene oĉi i u tom njegovom pogledu bilo je

vatre i divljenja. Amanda nije skrenula pogled, već je osetila kako joj

nešto, nalik na strujni udar, prolazi telom.

Dţejsu su se vilice stegle, pa se odmakao i naglo pustio uzde. - Ako se

Samers javi, pošalji nekoga po mene - rekao je Dankanu i otišao meĊu

kauboje i stoku.

Dankan nije progovorio ni reĉi, ali dok su se vraćali kući, videlo se da se

dobro zabavljao. Amandi je bilo drago što je Teri bio suviše zauzet svojim

bolnim mišićima da bi primetio šta se oko njega dešava. Sama pomisao na

onaj jedan Dţejsov pogled naterala je njeno srce da brţe zakuca. Nije u

tom pogledu bilo ni samozadovoljstva ni mrţnje, u njemu se videla glad, a

Amandu je ispunjavalo strahom saznanje da je to ono što Dţejs oseća. Još

od svog šesnaestog roĊendana ona se drţala podalje od njega. Sada je,

konaĉno, bila prinuĊena da, makar samoj sebi, prizna razlog takvog

ponašanja. Suzdrţana i smirena, Amanda nikada u sebi nije osećala

plamen koji je navodio ţene da trĉe za muškarcima. MeĊutim, pri pogledu

na Dţejsa, osećala je baš takav plamen. Tako je to oduvek i bilo bi veoma

opasno ako bi dopustila da Dţejs to sazna. Ako bi saznao, mogao bi da joj

naplati sve one navodne grehe, a ona ne bi mogla da mu odoli. Odavno je

to znala.

Osvrnula se i pogledala ponovo tamo gde se odvijalo ţigosanje. Da Dţejs

nije bio tamo, Amanda bi rado ostala i posmatrala. MeĊutim, zbog Dţejsa

je bila suviše nervozna da bi uţivala. Poterala je kobilu brţe i sustigla

Dankana i Terija.

Ostatak dana Teri je proveo u kući. Svoje dugo, mršavo telo smestio je u

udobnu leţaljku kraj ovalnog bazena, ispod krošnje magnolije, i dremao.

Amanda je za stolom, ispod suncobrana, ćaskala s Dankanom i pijuckala

limunadu, odevena u dugu haljinu za plaţu, bez rukava i sa velikim

prorezima sa strane. Takvu odeću više nije mogla sebi da priušti, a ova

haljina je ostala iz boljih vremena. Bila je bosa, a kosa joj je bila raspuštena

i neţno se njihala na povetarcu. Oko plave vode bazena nalazili su se

grmovi roze, belih i crvenih ruţa, Margaretin ponos i dika.

Amandin pogled je odlutao dalje, preko zelene trave, do male letnje kuće

i njene niske zelene ograde. Deca svih roĊaka i prijatelja su volela tu da se

igraju i sva su se u svoje vreme tu i igrala.

- Šta zaista misliš o kampanji koju smo predloţili?

- pitala je Amanda.

- SviĊa mi se - bez oklevanja je odgovorio Dankan.

- Pitanje je šta Dţejs misli. On nije baš mnogo sklon poslovima s

nekretninama, ali mu je jasno da treba vremena kako bi se prodala ideja o

apartmanskom naselju udaljenom od obala Floride. Većina ljudi ţeli

pogled na more.

Klimnula je glavom. - Moţe da uspe uz dobru reklamu. Sigurna sam -

rekla je tiho.

Dankan joj se nasmešio. - Da li si ti ona ista devojka koja je pre nekoliko

godina otišla odavde, sva nervozna i stidljiva? GospoĊice Karson, ala ste se

vi promenili. Primetio sam to i pre šest meseci, ali sada je razlika još veća.

- Da li sam se zaista toliko promenila?

- Naĉin na koji se suprotstavljaš Dţejsu nešto je sasvim novo. Kao da

ga vuĉeš za uvo.

Obrazi su joj se zaţarili. - Ja to ne vidim.

- Ali ja vidim.

- Zašto si insistirao da dodem ovamo sa Terijem?

- Jednoga dana ću ti reći - obećao je Dankan. - Sada bih hteo samo da

sedim i uţivam na suncu.

- Ja idem da pomognem Margareti da adresira pozivnice za zabavu

koju prireĊuje - Amanda je ustala i poput vile, u dugoj haljini i bosih

nogu, krenula ka kući dok joj se duga kosa boje ţita igrala na povetarcu.

Dankan se oglasio zadivljenim zviţdukom, a ona se krišom nasmešila i

skinula naoĉare za sunce, pa ih gurnula u jedan od dva velika dţepa na

haljini.

Otišla je do sporednog ulaza u kuću kraj kojeg su se bele ruţe puzavice

uspinjale uz bele stubove. Impulsivno je ubrala jedan mirisan cvet baš u

trenutku kada se pred ulazom zaustavio kamionet.

Dţejs je iskoĉio sa suvozaĉevog sedišta drţeći se za ruku koja je krvarila,

pa se krvavi trag širio na rukavu plave karirane košulje.

- Vrati se ti - doviknuo je Dţejs vozaĉu. - Pozvaću Dankana da me

doveze kada ovo prikrpim.

Vozaĉ je klimnuo glavom, okrenuo kamionet i otišao. Amanda je

nepomiĉno gledala u krvavu ruku. - PovreĊen si - rekla je pošto se

pribrala.

- Ako nameravaš da se onesvestiš, skloni se s vrata da proĊem -

govorio je Dţejs dok je grabio ka ulazu.

Odmahnula je glavom. - Neću se onesvestiti. Bolje me pusti da ti to

previjem. Teško da ćeš moći sam, jednom rukom.

- Ne bi mi bilo prvi put - odgovorio je idući za njom kroz kuhinju i

hol do kupatila u prizemlju.

- Ne sumnjam ni najmanje - uzvratila je Amanda. - Mogu u

potpunosti da te zamislim kako ušivaš ranu na leĊima.

- Ti malo derište - smešeći se rekao je Dţejs.

- Nemoj da me vreĊaš ili ću ti zavoj postaviti kako ne treba - govorila

je dok su ulaziii u kupatiio gde mu je Amanda primakla stolicu koja se

tamo nalazila. Skinuo je šešir i spustio ga na pod prekriven plavim i belim

ploĉicama.

Dok je ona u ormanĉiću traţila zavoje i antiseptik, njegov pogled je

prelazio preko njenog vitkog tela. - Vodena nimfa - promrmljao je Dţejs.

Pogledaia ga je ne skrivajući da je iznenaĊena ovom opaskom, ali je

istovremeno i pocrvenela.

- Šta si radila, ureĊivala mi bazen? - pitao je dok je ona puštala vodu i

kvasila komad ĉiste gaze.

- Slušala sam Terija kako jeĉi i moli za brzu i laku smrt - odgovorila je

bledo se osmehujući. - Moraš da skineš košulju - dodala je Amanda.

Otkopĉao je dugmad levom rukom, ne skidajući pogled s njenog profila.

- Tesa bi mi pomogla - primetio je Dţejs.

- Tesa bi ovde na podu leţala bez svesti - odvratila je Amanda.

Njegova ţelja za flertom ju je uznemirila i uplašila. Bilo je to nešto sasvim

novo i uzbudljivo, ali i zastrašujuće. - Znaš da joj je muka ako samo ugleda

krv.

Tiho se zakikotao i sa svojih širokih, snaţnih ramena skinuo umrljanu

košulju koja je nemarno pala na pod.

Okrenula se ka njemu drţeći u ruci gazu, a pogled joj se protiv njene

volje zadrţao na njegovim preplanulim grudima i snaţnim mišicama.

Osetila je kako joj srce u grudima poskakuje. Bio je tako arogantno

muţevan da ju je samo jedan pogled na njega ĉinio sasvim bespomoćnom i

ranjivom.

Dţejsove srebrne oĉi su se suzile. - Zuriš u mene - rekao je mirno.

- Izvini - odgovorila je smušeno i sagnula se kako bi mu oĉistila ranu.

- Duboka je, Dţejs.

- Znam. Samo je oĉisti i izbegavaj nepotrebne ko- mentare - odbrusio

je, dok su mu se mišići stezali i pri najneţnijem njenom dodiru.

- Treba da se ušije - bila je uporna.

- Isto je bilo i sa mnogo prethodnih povreda, pa sam još ţiv -

odgovorio je osorno.

- Nadam se da barem imaš zaštitu od tetanusa.

- Biće da se šališ - procedio je Dţejs.

Dobro je oĉistila ranu, pa je poprskala antiseptikom u spreju.

- Dovoljno je da isprskaš povredu, ne moraš me- ne celog.

- Moram da te isprskam jodom, a to će da peĉe - rekla je iznervirana

njegovim ponašanjem.

Podigao je glavu i paţljivo ju je posmatrao. - Ne bi ti se svidelo kako ja

izravnavam raĉune.

Napravila se da nije ĉula prizvuk pretnje u njegovom glasu i nastavila da

stavlja sterilnu gazu na ranu.

- Volela bih da ovo pogleda lekar.

- Ako poĉne da dobija zelenu boju od tvoje amaterske intervencije,

svakako ću otići do lekara.

Ošinula ga je pogledom, ali je na njegovom licu umesto oĉekivane

pretnje ugledala osmeh. - Od tebe mi krv uzavri, Dţejse - odvratila je

grublje no što je nameravala i nastavila da umotava zavoj oko njegove

ruke.

- Te reĉi mnogo kazuju, gospoĊice Karson - neţno je rekao i

posmatrao kako obrazi poĉinju da joj se rumene.

- Ne na taj naĉin - pobunila se bez oklevanja.

- Stvarno? - pogledao ju je upitno.

Okrenula se i ubrzano poĉela da vraća preostale zavoje na mesto,

izbegavajući da ga pogleda. Bilo je suviše opasno.

- Iz bogatstva u rite - prokomentarisao je dok je procenjivao starost

njene haljine. - Zar tvoj partner ne moţe da ti priušti kvalitetniju odeću?

Svaki mišić joj se ukoĉio. - On mi ne kupuje odeću.

- U to me nikada nećeš uveriti - hladno je odgo- vorio. - Kostimi koje

nosiš nisu polovna odeća. To su najnoviji modeli, devojĉice, a ti toliko ne

zaraĊuješ.

- Kako da te uverim da su stari? - skoro da je vik- nula Amanda. -

Kupujem odeću jednostavnog kroja, pa se na njoj ne vide modni hirovi i

ne izgleda zastarelo.

Povio je ramena kao da ga je ovaj razgovor zamo- rio, pa je uzeo svoju

košulju s poda. - Nisi me ubedila, Lejdi.

- Volela bih da me ne zoveš tako - procedila je kroz zube. - Zašto ne

moţeš da budeš kao Dankan i da me prihvatiš ovakvu kakva sam, a ne da

mi prišivaš koješta?

Pogledao ju je pravo u oĉi. - Zato što ja nisam kao Dankan i nikada

nisam ni bio kao on. - Vilice su mu se stisle. - Još uvek ga ţeliš? Da li si

zato došla s Blejkom?

Podigla je ruke. - U redu. Da, ţelim ga. Jurim za njegovim novcem. Hoću

da se udam za njega i ukra- dem mu sve do poslednje pare i kupim bunde

od hermelina za sve svoje prijateljice! Jesi li sada zadovoljan?

Jedna obrva mu se podigla. - Pre ću te sresti u paklu no što ću te videti

udatu za mog brata - smireno je odgovorio.

Mimo njene volje, pogled joj se zaustavio na njegovim širokim grudima,

a potom krenuo ka njegovom licu koje ne gubi oštrinu ni kada je najbolje

raspoloţen.

- Zašto me toliko mrziš? - tiho je upitala.

Pogled mu se smraĉio. - Dobro ti znaš zašto.

Oborila je pogled. - Davno je to bilo - podsetila ga je Amanda. - I ne

spada u drage uspomene.

- A zašto ne? - zagrmeo je, guţvajući košulju u krilu. - Tada bi ti rešilo

probleme. Bile biste doţivotno zbrinute i ti i tvoja lepršava majka.

- A trebalo je da ţrtvujem jedino svoje samopošto- vanje -

promrmljala je tiho i ponovo podigla pogled.

- Neću ja biti niĉija ljubavnica, Dţejsone, a po najmanje tvoja.

Pogledao ju je kao da ga je ošamarila. - Ljubavnica? - zagrmeo je Dţejs.

Prkosno je podigla bradu. - A kako bi ti nazvao takav odnos? Traţio si da

ţivim s tobom!

- Sa mnom, tako je - uzvratio je Dţejs. - U ovoj kući. Kući moje majke,

prokleta bila! Da li misliš da bi njen smisao za pristojnost dopustio išta

drugo do konvencionalan odnos izmeĊu nas? Ja sam ti predlagao brak,

Amanda. Imao sam i prsten u dţepu, ali ti nisi ostala dovoljno dugo da ga

vidiš.

Verovatno će umiranje biti nalik ovome, pomislila je Amanda, kojoj je

kroz ĉitavo telo prošao snaţan bol nalik strujnom udaru. Brak! Mogla je da

bude ţena Dţejsona Vajthola, da ţivi s njim, da sve deli s njim... do sada je

mogla i sina da mu rodi...

Ugledao je suze u njenim oĉima, pa je okrutan i hladan smešak preleteo

preko njegovih stisnutih usana.

- Da li se to kaješ, dušice? Tako sam se ja tada osećao. Prve moje

investicije su tada tek poĉinjale da donose prihod. MeĊutim, ti nisi htela

da razmisliš malo, zar ne? Samo si me dobro odmerila pogledom i zalupila

mi vrata pred nosom. Bogami si imala sreće pa nisam razbio vrata i krenuo

za tobom.

- Mislila sam da ćeš to uraditi - priznala je tiho, oborivši pogled, dok

joj se srce slamalo. - Ne bih te zbog toga ni krivila. Ali ti si bio toliko

ţestok, a ja sam se plašila tvoje fiziĉke snage. Zato sam pobegla.

Gledao ju je u neverici. - Mene si se plašila? Zašto?

Okrenula se ka ormanĉiću s lekovima. - Bio si veoma grub one veĉeri na

mojoj roĊendanskoj proslavi - podsetila ga je i pocrvenela. - Ti ne moţeš

ni da zamisliš strah koji mlade devojke imaju od muškaraca. Sve što je

fiziĉki kontakt za njih je tajnovito i nepoznato. Dosta stariji od mene, pa i

iskusniji. Kada si me onako hladno pitao da doĊem i ţivim s tobom, jedino

što sam tada mogla da se zapitam bilo je: kako li bi ta noć izgledala.

Zavladala je duga, muĉna tišina.

- Povredio sam te, zar ne? - tiho je upitao. - To sam i nameravao.

Dankan mi je rekao da si me pozvala samo iz pristojnosti i da ne voliš ni

da me vidiš. – Gorko se nasmejao. - Još je natuknuo kako ti misliš da ja ne

znam ni šta bih radio sa ţenom.

Okrenula se ka njemu i zabezeknuto ga pogledala.

- Nisam mu rekla zašto te pozivam. - Oborila je glavu. - Onaj drugi

deo... samo sam zaĉikavala. Zar se svi mi ponekad ne šalimo najviše sa

stvarima koje nas plaše? Ja sam se tebe plašila, ali sam sanjarila o tome

kako bi bilo kada bi me ti poljubio. - Ponovo iriu je okrenula leĊa. - U

snovima je bilo... malo manje grubo nego na javi. - Slegnula je ramenima i

nasmešila se kako bi joj ovo prisećanje lakše palo. - Više nije vaţno. Bili su

to deĉji snovi, a sada sam odrasla.

- Jesi li? - pitao je ustajući i onako visok, u maloj prostoriji, krenuo je

ka njoj podsmešljivo je gledajući, a Amanda je brzo uzmakla za korak. -

Imaš dvadeset i tri godine i još uvek me se plašiš. Neću te ja silovati,

Amanda.

Lice joj se od srdţbe zajapurilo. - Da li moraš toliko da vreĊaš?

- Nisam mislio da će te to uvrediti - hladno je odvratio, skidajući je

pogledom. - Jadna, mala bogatašica. Kakav sunovrat. Koliko je stara ta

odeća na tebi?

- Sluţi svrsi - odgovorila je kao da se brani.

- Jedva. Majka je pominjala da ti treba kupiti nešto odeće dok si ovde.

Oĉito je videla više tvoje gardarobe nego ja. Ali, ne zanosi se, dušice. -

Posmatrao ju je kroz poluspuštene kapke. - Ja neću raditi na polju samo da

bih oblaĉio tebe i onu tvoju majku u svilu i saten. Ako ti je potrebna

odeća, postaraj se da je Blejk obezbedi, a ne moja majka.

Usne su joj zadrhtale. - Radije bih išla gola no što bih prihvatila i

maramicu kupljenu od tvog novca - odgovorila je ponosno.

- Nema sumnje da bi i tvoj momak to voleo - odvratio je oštro.

- On je moj partner! - Ijutito je odbrusila. - Ništa više od toga.

- A nije ni neki jahaĉ - dodao je sa osmehom. - Ako nije u stanju da

savlada onu mirnu kobilu na koju ga je Dankan posadio, kako misli da

savlada tebe?

Ošinula ga je pogledom. - Šta bi tebe zabavljalo da nisam tu da me

vreĊaš?

- Kad smo već kod njega, gde je on?

- Kraj bazena s Dankanom, razgovaraju o poslu.

- Ledeno ga je pogledala. - Što i neće doneti neke rezultate, jer ćeš ti

jednostavno reći: ne.

- I ne pomišljaj da razmišljaš umesto mene, Amanda - smireno je

rekao. - Ne poznaješ me, a nikada me nisi ni poznavala.

Usne su joj bile sasvim suve, pa ih je liznula. - Ti ne dopuštaš ljudima da

ti se pribliţe, Dţejsone.

- Da li bi to ţelela? - pitao je hladno.

- Mislim da ne bih, hvala - promrmljala je i okrenula se. - Već si me

dovoljno izvreĊao.

- Da li je bilo bez razloga? - pitao je prilazeći bliţe.

- Boţe, kada god doĊeš ovamo, eto i katastrofe.

- Nisam namerno udarila bika - rekla je braneći se.

- A ti nisi morao da viĉeš...

- A šta si, kog vraga, oĉekivala da uradim, da padnem na kolena i da se

zahvaljujem? Mogla si da pogineš, budalo mala - grmeo je Dţejs.

- To bi ti savršeno odgovaralo, zar ne? - planula je Amanda i okrenula

mu ponovo leda tako da nije videla izraz njegovog lica. - Htela sam da se

izvinim, ali sam išĉašila zglob na ruci i od bola nisam mogla ni da mislim.

- Išĉašila si zglob i vozila odavde do San Antonija s takvom povredom?

Prokleta mala budalo...!

- Šta je trebalo da uradim, da zatraţim da me povezeš? - uzvratila je

sevajuĉi smeĊim oĉima. - Bio si već ubio bika, pa sam pomislila da bi

pušku mogao na mene da okreneš, ako ne umaknem!

Krenula je da izlazi iz kupatila i nije se osvrtala na to što ju je strogo

pozvao po imenu.

Sustigao ju je u predvorju, uhvatio za ruku i okrenuo licem ka sebi, pa joj

se glava našla u visini njegove brade. Pri pogledu na snaţne, bronzane

mišiće njegovog vrata, osetila je kako gubi snagu.

- Kuda si krenula?

- Da zavedem Dankana, tamo kraj bazena - rekla je umiljatim tonom.

- Zar ne misliš da sam zbog toga došla?

- Nikada se za njega nećeš udati. - Pretio je otvoreno i sraĉunato.

- Ne moram da se udam za njega da bih sa njim spavala, zar ne? -

pitala je i zamahnula svojom dugom, platinastom kosom. - Šta je bilo,

Dţejs, da li ti smeta što bi tvoj brat mogao da uspe u onome u ĉemu si ti

omanuo?

Te reĉi nije trebalo da izgovori. Krenuo je ka njoj skoro bez ikakvog

upozorenja, tako da se brzo okrenula i dala u trk. Osetila je ĉudno

ushićenje zbog toga što je uspela da ga izvede iz takta. Osećala se kao da

udiše ţivot punim plućima.

Otrĉala je u dnevnu sobu i pokušaia da zatvori vrata za sobom, ali nije

bila dovoljno brza. Dţejs je s lakoćom odgurnuo vrata i ušao, a zatim je

vrata nogom zatvorio, pa su se našli odvojeni od ostatka sveta.

Stajao je i gledao je preteći svojim sivim oĉima i izgledao je kao nekakav

paganin koji se pojavio iz daleke prošlosti, sa razdrljenom košuljom i

znojem orošenim grudima.

- Pa da vidimo sada koliko si zaista hrabra - pribliţavao joj se i govorio

sporo dubokim glasom, nastojeći da suzbije bes.

Uzmicala je polako pred njim, dok joj je hrabrost ĉilila pod njegovim

pogledom. - Nisam tako mislila - govorila je bez daha. - Dţejse, nisam

tako mislila!

Amanda je krajem leĊa osetila da joj se ispreĉio sto i sasvim je zaustavio,

a on ju je snaţno šĉepao za ramena tako da je osetila bol.

- Nemoj - molila je pokušavajući da se oslobodi.

- Boli me!

- Ti meni godinama nanosiš bol - rekao je poluglasno, gledajući je

pravo u oĉi. Osetila je kako je svojim snaţnim telom pribija još više uz sto

koji ju je gurao s leĊa. - Da li te je Dankan imao? Odgovori!

- Ne! - viknula je i nastavila šapatom. - Nikada me nije dotakao na taj

naĉin, kunem se.

Primetila je kako grĉ na njegovom licu malo popušta, mada je osetila

kako raste napetost u mišićima njegovih snaţnih nogu na mestima gde su

se naslanjale na njena bedra. Ruke su mu skliznule niz njena leĊa.

Ispod tanke haljine nije imala ništa i mogla je da oseti dodir njegovih

razgolićenih grudi.

- Da li ispod ove pauĉine od tkanine ima još neĉega osim tvoje koţe? -

pitao je šaputavo. - Isti bi osećaj bio i da si u donjem vešu.

- Dţejse! - planula je jer se osetila postiĊeno.

- Ne, nemoj da se opireš - upozorio ju je kada je pokušala da se

oslobodi njegovog zagrljaja. Njegove ruke su se polako kretale preko

njenih leĊa i milovale je, sve niţe, da bi se zaustavile ispod struka i

primakle je još bliţe njegovim bokovima.

- Zar Blejk nikada ne vodi ljubav s tobom? - pitao je znatiţeljno i

paţljivo pratio reakciju na njenom zajapurenom licu i u preplašenom

pogledu. - Suviše si nervozna za ţenu naviknutu na milovanja.

- Moţda sam nervozna zbog tebe - prasnula je Amanda. Ruke su joj se

stisnule u pesnice ali su ostale na njegovim grudima, mada je ţarko ţelela

da pod prstima oseti njegovu preplanulu put. Nozdrve su joj podrhtavale

zbog mirisa njegove kolonjske vode.

- Zbog mene? - ĉudio se neprestano je posmatrajući.

Nervozno se ugrizla za donju usnu. - Prošli put je bolelo - promrmljala je

Amanda.

- Prošli put ti je bilo šesnaest godina i bio sam vraški ljut. Ţeleo sam da

te boli.

- A šta sam ti uradila - pitala je skrušeno - osim što sam grdno

pogrešila i do ušiju se zaljubila u tebe?

Stajao je tako mirno da je na tren pomislila kako je nije ni ĉuo. Rukama

je nakratko nešto snaţnije pritisnuo njeno telo, a uzdah mu se oteo sa

usana.

- Zaljubila se u mene? - tupo je ponovio. - Boţe, beţala si na drugu

stranu svaki put kada bih te pogledao!

- Naravno, uţasno si me plašio! - prasnula je gledajući ga širom

otvorenih oĉiju u kojima je ĉitao prekor. - Znala sam da se ti i moja majka

ne slaţete, pa sam mislila da ti se ni ja ne sviĊam, kao ni ona. Uvek si me

prekorevao ili prodorno gledao.

Pogledom joj je milovao lice i zaustavio se na usnama. - Verovatno

jesam. Doţiveo sam pravi šok kada si me pozvala na svoju proslavu.

Prouĉavala je izraz njegovog lica. - Zašto si došao? - pitala je neţno.

Sporo i teško je slegnuo ramenima. - Ne znam - priznao je Dţejs. - Nisam

bio u elementu. Imao sam iskustva sa ţenama i bio sam naviknut na

znatno prefinjenije ţene od one gomile koja me je te veĉeri doĉekala.

Neka neobjašnjiva ljubomora razlila se Amandinim telom. - To sam

shvatila.

Jedna obrva mu se upitno izvila. - A kako si ti mogla to da znaš? Bilo je

jasno da si nevina. U to vreme sam se pitao koliko si mladića poljubila.

Nisi znala ni da odgovoriš na moj poljubac kako treba.

Oborila je pogled i zagiedala se u njegove grudi kako on ne bi primetio

izdajniĉko rumenilo koje se širilo njenim obrazima.

- Niko me do tada nije poljubio - tiho je rekla. - Ti si... bio prvi. Skoro

da si bio i poslednji - dodala je s notom humora. - Bila sam preplašena

luda. Taj poljubac je bio kao poljubac odrasle osobe.

NepovreĊenom rukom je podigao njeno lice kako mu ništa ne bi

promaklo. - Da li sam ostavio oţiljke na tim mladim osećanjima? - neţno

ju je upitao. - Jedino ĉega sam se posle sećao jeste kako si podrhtavala u

mom naruĉju i kako je tvoje telo bilo meko pod mojim dlanovima. Uĉinilo

mi se da sam te preplašio, ali sam bio suviše ljut da bih mario. Da sam

znao istinu...

- Verovatno da ne bi bilo razlike. Ja... mislila sam da ti nisi neţan

ljubavnik, Dţejsone.

- Zaista? - Ponovo ju je ĉvršće zagrlio i osetio iznenadnu napetost u

njenom telu koja je rasla kako su njegove ruke zastale na njenom struku. -

Moţda je vreme da se pozabavim tim prvim utiskom.

- Dţejsone, ne mislim... - zaustila je Amanda.

- Ššššš - šaputao je spuštajući glavu. - Reĉi su suvišne... posle toliko

vremena, Amanda - nastavio je da šapuće dok su njegove usne doticale

njene i zatim se polako sasvim spustile i taj dodir pretvorile u poljubac

koji joj je oduzeo sposobnost da razmišlja. Njegove ruke su je neţno

zagrlile i privile uz snaţno telo kako bi joj pokazale šta znaju bez reĉi da

joj kaţu.

Nije mogla da poveruje u to što se dogaĊalo usred bela dana, u dnevnoj

sobi u kojoj su prethodne veĉeri sedeli kao potpuni stranci.

Ĉinilo joj se kao da se nekakvim vremeplovom vratila na proslavu svog

šesnaestog roĊendana, ali tadašnji poljubac nije bio ni iz daleka nalik na

ovaj u kome je uţivala. Ovoga puta je bio neţan i znalaĉki ju je ljubio.

Tišinu je remetilo samo njihovo isprekidano disanje; odvajali su se samo

da udahnu, pa su nastavljali da se ljube ponovo i ponovo. Milovala ga je

po grudima, voĊena ţudnjom a ne iskustvom. Imala je potrebu da ga

dodirne, oseti, zapamti konture i toplotu njegovog tela.

Osetila je kako se njegovi prsti kreću ka rajsferšlusu na njenoj haljini.

Poĉeo je da ga raskopĉava kada ga je iznenada, nervoznim prstima,

uhvatila za ruku i zaustavila.

Zaustavio je dah i zagledao se u nju. Pogled mu je bio iskriĉav, a usne

blago oteĉene od dugih poljubaca.

- Ţelim da te gledam - rekao je promuklim glasom. - Ţelim da gledam

u tvoje lice dok te dodirujem.

Kao da joj je munja prošla kroz telo, Amanda je iznenada shvatila da ţeli

njegov pogled koliko i dodir njegovih velikih ruku. MeĊutim, kroz

izmaglicu strasti još uvek je pamtila u kakvim su oni odnosima. Dţejson je

bio njen neprijatelj. On prema njoj oseća samo prezir i dopustiti mu

ovakvu vrstu intimnosti bilo bi ravno samoubistvu.

- Ne - odluĉno je prošaputala.

Malo se odmakao i s visine ju je pogledao. - Zar ćemo da se pretvaramo

da nam je prvi put? - kratko je upitao. - Ţao mi je, dušo, ali sada sam

mnogo iskusniji i svesniji sam ţenskih zamki. Prepoznam ih ĉim ih

spazim.

Obuzeta srdţbom, pokušala je da se oslobodi njegovog zagrljaja, ali

ĉvrsto ju je drţao. - Pusti me! - zapomagala je Amanda. - Ne znam o ĉemu

govoriš!

- Ne znaš? - hladno je odvratio. - Znaš ti svakakve trikove, ali i ne

pomišljaj da ćeš me uhvatiti. Smišljene provokacije mogu biti opasne, pa je

bolje da dva puta promisliš pre no što pokušaš ponovo. Sledeći put ću te

uzeti i nauĉiti sve ono što nisi znala o muškarcima - govorio je oštro dok

je šok koji je proţivljavala bacao sve tamniju senku na njeno lice.

- Neću ti dopustiti - planula je Amanda.

- Zašto da ne? - pitao je uvredljivo naglo je pustivši iz zagrljaja. - Ţene

kao što si ti baš i nisu nešto posebno, zar ne? Pa zašto onda ne ja?

- Mrzim te! - procedila je kroz zube i u tom trenutku je tako i osećala.

Kako se usuĊuje da pravi takve insinuacije?

Dţejson se samo smeškao, ali nije bilo vedrine na . njegovom licu. -

Zaista? Drago mi je, Amanda, ja bih mrzeo pomisao da umireš od

neuzvraćene ljubavi prema meni. Ali, ako se predomisliš, dušice, znaš gde

je moja soba. Samo nemoj da oĉekuješ brak. Znam koliko je tebi i tvojoj

majci oĉajniĉki potrebno da se prehranite - govorio je dok je išao ka

vratima i otvarao ih nepovreĊenom rukom. - Znaš, dušice, ja vam taj

obrok neću obezbediti.

Izašao je i za sobom zatvorio vrata.

- Neću ti dopustiti - planula je Amanda.

- Zašto da ne? - pitao je uvredljivo naglo je pustivši iz zagrljaja. - Ţene

kao što si ti baš i nisu nešto posebno, zar ne? Pa zašto onda ne ja?

- Mrzim te! - procedila je kroz zube i u tom trenutku je tako i osećala.

Kako se usuĊuje da pravi takve insinuacije?

Dţejson se samo smeškao, ali nije bilo vedrine na njegovom licu. -

Zaista? Drago mi je, Amanda, ja bih mrzeo pomisao da umireš od

neuzvraćene ljubavi prema meni. Ali, ako se predomisliš, dušice, znaš gde

je moja soba. Samo nemoj da oĉekuješ brak. Znam koliko je tebi i tvojoj

majci oĉajniĉki potrebno da se prehranite - govorio je dok je išao ka

vratima i otvarao ih nepovreĊenom rukom. - Znaš, dušice, ja vam taj

obrok neću obezbediti.

Izašao je i za sobom zatvorio vrata.

5.

Otišla je u svoju sobu da se osveţi i da vrele obraze umije hladnom

vodom. Pokvasila je peškir hladnom vodom i njime pritisla usne, nadajući

se da će otok da spadne. Na tren je zatvorila oĉi i prisetila se onog davnog

dana kada joj je Dţejson izneo svoj predlog.

Dan je bio sliĉan ovom danu, sunĉan i topao i Amanda je bila sama kada

je ĉula kako se neki automobil pribliţava kući. Izašla je na trem, a Dţejs je

prela- zio po tri stepenika u jednom koraku. Bio je u radnom odelu i bilo

je oĉito da je došao pravo sa ranĉa. Stao je ispred nje i skidao lagano svoj

crni šešir, dok su je njegove srebrne oĉi netremice gledale sa preplanulog

lica.

- Izgledaš kao da si grobaru pobegla sa lopate - grubo je primetio,

prateći uţarenim pogledom obline njenog vitkog tela. - Kako se snalaziš?

Ispravila se prkosno, suviše ponosna da bi mu dopustila da primeti koliki

je teret za nju predstavljala oĉeva smrt, Beino bezumno trošenje, gubitak

imovine, nesreća. Hrabro ga je pogledala u oĉi.

- Snalazimo se - odgovorila mu je i ĉak je uspela malo da mu se

osmehne.

Ali Dţejs, kakav je, na to nije naseo. Sa lakoćom su njegove oĉi gledale

kroz nju kao da je od stakla. Bio je iskusan u voĊenju poslova i naviknut

da se nosi sa daleko lukavijim umovima no što je Amandin, a i dugo su se

poznavali, pa ju je sa lakoćom prozreo.

- Ĉuo sam da moraš i kuću da prodaješ - rekao je bez okolišanja. - S

obzirom na brzinu s kojom tvoja majka troši, ubrzo ćeš morati da prodaješ

i odeću sa sebe kako bi je izdrţavala.

Donja usna joj je izdajniĉki zadrhtala, ali je uspela da je uhvati zubima i

umiri. - Nekako ću se snaći.

- Ne moraš da se snalaziš, Amanda - kratko je rekao. Nekako je ĉudno

oklevao, pa je trebalo da shvati šta se sprema. Ali nije shvatila. - Mogu da

ti olakšam. Platim raĉune, vodim ranĉ. Mogu ĉak da izdrţavam tu tvoju

šupljoglavu majku, mada mi je ta pomisao mrska.

Smušeno ga je gledala. - Šta taĉno traţiš za uzvrat?

- pitala je Amanda.

- DoĊi da ţiviš sa mnom - rekao je Dţejson.

Ove reĉi je doţivela kao hladan tuš. Bilo je to nešto sasvim neoĉekivano,

neprijatno i šokantno. Prebledela je od straha. Plašila se Dţejsona, veoma

ga se plašila. Moţda i ne bi, da je one veĉeri na njenoj roĊendanskoj

proslavi bio neţniji... ali nije, pa se i od same pomisli na to što je od nje

traţio, Amandi ledila krv u ţilama. Nije trošila reĉi na objašnjenja.

Okrenula se pre no što je uspeo da reaguje i utrĉala u kuću, zalupila vra-

ta i zakljuĉala ih za sobom. Sećanje na taj dan se tako ispreĉilo izmeĊu

njih kao nekakva ogromna ograda i niko od njih dvoje se nije usuĊivao da

je preskoĉi.

* * *

Srećom, Dţejson je pomislio da je njena instinktivna reakcija zapravo

gluma. Da je kojim sluĉajem znao pravu istinu, da ona jednostavno nije

mogla da mu odoli, imao bi u rukama oruţje koje bi po svojoj volji mogao

da koristi protiv nje. Nije se usudivala ni da pomisli šta bi se desilo da je

znao pravu istinu.

Osećala je ljubav prema njemu i bila je potpuno svesna tog osećanja. U

istom trenu je imala potrebu da se smeje i da plaĉe, da otrĉi do Dţejsa

raširenih ruku i da mu ponudi sve, da deli ţivot s njim, da mu raĊa decu...

Oĉi su joj se ispunile suzama. Tesa će mu to pruţiti. Podariće mu

savršene sinove savršene pameti, uvek uredne i pristojne, da stoje

unaokolo kao statue. Tesa će se za to postarati, a Dţejs je suviše zauzet da

bi se time bavio. On ţeli naslednike, a ne ljubav. U njego- vom reĉniku

nema mesta za tu reĉ.

Zašto je baš u Dţejsa morala da se zaljubi, pitala se i traţila odgovor.

Zašto ne u Terija, ili Dankana, ili u nekog od onih mladića s kojima je

izlazila proteklih godina? Zašto je to morao da bude ovaj ĉovek, jedini

koga ne moţe da ima? Njeno ţalosno srce bi uvenulo zbog Dţejsovog

nemara.

Dobro je što ona i Teri odlaze krajem nedelje. Sada kada je znala zašto

oseća strah prema Dţejsu, moţe da ga se kloni. Moţe da ode i da ga više

nikada ne sretne. Navrle su joj suze, vrele i gorke. Kako je teška i sama

pomisao na to da ga više nikada neće videti. No, njegova blizina bi joj

donela još veće muke.

Odluĉno je obrisala suze. Presvukla laganu haljinu i obukla farmerke i

roze bluzu. Nemarno je ugurala haljinu u kofer, zariĉući se da je više

nikada neće obući. Dok je savijala haljinu, osetila je slab miris Dţejsonove

kolonjske vode koji se zadrţao na tkanini.

Margareta je, u svojoj sobi na drugom spratu, ţurno ispisivala adrese na

kovertama s pozivnicama kada joj se Amanda pridruţila.

- Zdravo, dušo, dosadilo ti sunĉanje? - upitala je ljubazno Margareta i

prekinula da piše.

- Moglo bi se reći. Pošla sam da ti pomognem, ali sam naišla na Dţejsa,

pa sam se zadrţala da mu previjem povredu.

Margaretino lice se u trenutku promenilo. - Da li mu je dobro?

- Da, povredio je samo ruku - odgovorila je Amanda, zapaţajući kako se

strah povlaĉi iz Margaretinih oĉiju. - Nisam saţnala kako se to desilo.

Pretpostavljam da je krivac neka od krava.

- Te odvratne ţivotinje - uzvratila je Margareta.

- Ponekad mi se ĉini da svi muškarci u našoj familiji imaju više

razumevanja za svoju stoku no za svoje ţene. To jedino ne vaţi za

Dankana, hvala bogu.

Amin, pomislila je Amanda dok je udobnu stolicu, koja je stajala kraj

prozora, privlaĉila ka Margaretinom pisaćem stolu.

- Dţejs ti je dopustio da mu previješ povredu? - pitala je Margareta. -

Mislila sam da mala Tesa neprestano ide za njim da mu se naĊe u takvim

situacijama.

- Oĉito da nije tako - odgovorila je nadajući se da se na njenom licu

neće videti trag onoga što se zaista desilo. MeĊutim, nije znala da su joj

usne još uvek blago oteĉene od poljubaca i da je na njenom obrazu ostao

trag od oštre muške brade.

Margareta se napravila da to ne primećuje. - Sigurno hoćeš da mi

pomogneš? - pitala je, pruţajući joj koverte i list hartije sa imenima i

adresama.

- Naravno. - Amanda je uzela penkalo i poĉela da ispisuje adrese.

- Dţejs nije imao ništa protiv toga da izigravaš bolniĉarku? - neţno je

pitala Margareta.

- U poĉetku se bunio.

- Ti ćeš, naravno, doći na zabavu. Ove pozivnice neoprostivo kasne,

ali namenjene su malom broju prijatelja, za koje sam sigurna da će doći,

bez obzira na to što će ih dobiti u zadnji ĉas. Zabava će se odrţati kod

Salivenovih zato što oni imaju veliku balsku dvoranu koju mi nemamo.

Amanda je klimnula glavom, prisećajući se ogromnog i prelepog zdanja

u kome ţive Salivenovi, ali i njihove gostoprimljivosti. - Znaš da ne mogu

da doĊem - ljubazno je odgovorila.

Margareta ju je pogledala s razumevanjem. - Daću ti ja haljinu.

- Ne! - uzviknula je uţasnuto Amanda, jer iz misli nije mogla da

odagna Dţejsovu pretnju.

MeĊutim, Margareta se već bila ponovo usredsredila na pozivnice, pa se

i Amanda posvetila tom poslu, nesvesna blagog osmeha koji je titrao na

licu starije ţene.

* * *

Dankan i Margareta su bili sami u trpezariji za doruĉkom kada je

Amanda sišla posle neprospavane noći. Dţejs je, kako joj je reĉeno,

odavno otišao u kancelariju i bio je veoma loše volje.

- U poslednje vreme je sve gori i gori - primetio je Dankan, smešeći se

Amandi koja je sedala kraj njega.

- Da ne znaš moţda ti zašto je tako?

Pokušala je da sakrije rumenilo svojih obraza tako što se nagla nad veliku

šolju kafe. - Ja? Zašto?

- Pa, oboje iz tajnovitih razloga niste sišli na veĉeru. Tebe je muĉila

glavobolja, a Dţejs je imao neka hitna posla.

Margareta je takoĊe bila sumnjiĉava, pa joj se jedna obrva upitno

podigla, isto onako kao kod njenog starijeg sina. - Da li ste se ti i Dţejs

juĉe svaĊali? - pitala je blago.

- Veoma je opasno puštati njih dvoje u istu prostoriju - šalio se

Dankan. - On sikće na nju, a ona uzvraća. Neka je bog u pomoći onome

ko se izmeĊu njih zadesi.

- Gde li je Teri? - pitala se Amanda stavljajući na tanjir kajganu i mali

komad kobasice.

- Nas dvojica smo sinoć do kasno razgovarali o kampanji - objasnio je

Dankan. - Verovatno se uspavao. Ja danas moram zbog posla da letim za

Njujork. - Ispio je kafu, spustio paţljivo šolju i zagledao se u Amandu. -

Dţejs je pristao da razgovara veĉeras sa Terijem.

- Zar? Baš lepo - promrmljala je Amanda.

Dankan ju je paţljivo posmatrao i nisu mu promakli njeni tamni

podoĉnjaci.

Margareta je završila sa doruĉkom i spustila salvetu kraj tanjira, pa

zadovoljno podigla šolju sa kafom. - Kako je lepo kada obrok proĊe bez

prekidanja. Dankane, doruĉak s tobom je pravo blaţenstvo.

- Moj udeo u poslovima je manji i beznaĉajniji - podsetio ju je mlaĊi sin.

Ove reĉi su podsetile Amandu na ono što je Dţejs rekao i nesvesno se

namrštila.

Margareta je sevnula pogledom. - Ja ţelim svega toga da se oslobodim.

Osim malog dela ranĉa. U stara vremena nismo bili toliko bogad, ali smo

mogli da sednemo za trpezu i da nikoga zbog posla ne zovu. Dţejs se nije

toliko naprezao.

- Misliš? - neţno je upitao Dankan. - Oboje zna- mo da jeste i tada.

Margareta mu se setno osmehnula. - A šta ti misliš da će biti krajnji

rezultat?

- Mislim da postoje veliki izgledi za uspeh - zavereniĉki je odgovorio i

podigao šolju sa kafom kao da nazdravlja.

- Vas dvoje vodite neki ĉudan razgovor - primetila je Amanda izmeĊu

dva zalogaja.

- Izvini, dušo, neke stare dileme - rekla je Margareta.

- Hoćeš da poĊeš u Njujork sa mnom? - iznenada je Amandu upitao

Dankan. - Idem samo na jedan dan.

Oĉi su joj zasijale. Mogućnost da provede jedan bezbriţan dan bila je

oĉaravajuća, naroĉito zbog toga što se oĉajniĉki trudila da izbegne

Dţejsona.

- Stvarno?- upitala je kao tinejdţerka, ali joj je oduševljenje ubrzo

splasnulo. - Oh, šta ću sa Terijem?

- Biće njemu sasvim dobro sa mnom - veselo je od- vratila Margareta.

- Brinuću se ja o njemu umesto tebe, a većeras će on i Dţejs razgovarati o

poslu. Pa zašto ne podeš, dušo? Prijaće ti malo razonode.

- Ako nemaš ništa protiv...

- Idi i lepo se obuci - rekao je Dankan široko se osmehujući. - Dajem ti

pola sata.

- Vaţi! - uzbuĊeno je uzviknula Amanda. Ustala je od stola i poţurila

na sprat. Osećala se kao da je ponovo dete. Bila je zaboravila kako je to

kada si dovoljno bogat da moţeš kada hoćeš da odeš kuda hoćeš. Za

Vajtholove je to bila sasvim normalna stvar, kao što je nekada bila i za

Amandu, ali ti dani su odavno prošli. Sada mora da vodi raĉuna o svakom

izdatku, ĉak i za namirnice. Putovanja i odmori su nešto što više sebi ne

moţe da priušti.

Obukla je belu haljinu sa cvetnim dezenom, koja se širila od struka, lep

komad odeće koji je našla na rasprodaji u nekom malom butiku prošle

jeseni. Prebacila je preko ramena lagani, pamuĉni dţemper i brzo nazula

sandale. Jedva da je zastala da proveri šminku i doda još jednu šnalu u

kosu skupljenu u punĊu. Izašla je iz sobe, ali je morala da se vrati po

novĉanik koji je u ţurbi zaboravila. Nije imala više od nekoliko dolara, ali

se bolje osećala kada je nešto novca imala uz sebe.

Ţurno je sišla niz stepenice i spazila Terija koji je uspeo da siĊe na

doruĉak. Izgledao je pospano i malo mamurno, ali se Amandi nasmešio uz

pozdrav.

- Zdravo - uzvratila je Amanda. - Napuštam te i idem u Njujork, okej?

- Naravno. Lepo se provedi. Ja ću kraj bazena da razradujem prodaju.

- Samo nemoj da upadneš - uzvratila je Amanda.

- Ne ume da pliva - objasnila je ostalima kroz smeh.

- Nismo svi kao ti pa da se ponašamo kao ribe u vodi - glasio je Terijev

odgovor.

- Ako si spremna... - rekao je Dankan oblaĉeći sako.

- Više nego spremna - odgovorila je Amanda.

Dankan ju je odmerio pogledom i malo se namrštio kada je ugledao

dţemper. - Dušo, velika je razlika izmeĊu Teksasa i Njujorka, a vraćamo

se uveĉe kasno. Da li si sigurna da će ti dţemper biti dovoljan?

Amanda je klimnula glavom, suviše ponosna da prizna da je jedini topliji

komad odeće koji ima ostao u San Antoniju i da je u takvom stanju da

moţe da posluţi samo do najbliţe samoposluge.

- Pozajmiću ti svoj mantil - rekla je bez oklevanja Margareta. -

Dankane, to je odeća koja nije baš zgodna za pakovanje.

Amanda joj je bila zahvalna jer je znala da je Margareta svesno ţelela da

je poštedi nelagode.

Margareta je donela lagani, sivi mantil veoma lep i veoma skup.

- Ali ne mogu... - pobunila se Amanda.

- Naravno da moţeš, dušo, imam ih još nekoliko, a sliĉne smo graĊe.

Hajde, probaj.

Pomogla je Amandi da ga obuĉe i savršeno joj je odgovarao. Njen pogled

je sve govorio, a Margareta je samo klimnula glavom.

- Zabavite se i ne zadrţavajte se previše. Koji avion uzimaš?

- Pajper - odgovorio je Dankan dok su izlazili iz kuće. - Ne treba da

nam ostavljate veĉeru, tamo ćemo jesti. Dvomotorni avion je bio brz, a Dankan je bio dobar pilot. Skoro kao

Dţejs, ali ne toliko odvaţan. Pre no što je Amanda oĉekivala, spuštali su se

na pistu u Njujorku.

Dankan je rutinskim pokretom ruke zaustavio taksi i ugurao Amandu na

zadnje sedište, pa seo kraj nje. Dao je vozaĉu adresu i zavalio se u sedište.

- Tako se putuje. Nema prtljaga, uskoĉiš u avion i kreneš - govorio je

dok su se vozili kroz gust saobraćaj.

Nasmejala se svesna koliko je njegovo dobro raspoloţenje zarazno. - Pa,

kad smo već stigli dovde, hajde da nastavimo za Martinik.

- Da, to ostrvo je veoma zabavno. Sećaš se kada smo otišli tamo sa ujka

Maklinom, a nismo se javili majci? Mislio sam da će nas zgromiti kada

smo se vratili. Ali dobro smo se zabavili, zar ne?

- Sasvim sigurno - odgovorila je i pogledala ga. Nije bio kao Dţejs.

Volela je njegov deĉaĉki lik i veselu narav. Zašto se u njega nije zaljubila?

- Mrzim kad to radiš - rekao je smešeći se Dankan.

- Šta to radim?

- UporeĊuješ me sa Dţejsom. Ne trudi se da porekneš - dodao je kada

je pokušala da se pobuni. - Dugo se znamo. Zapravo, i ne smeta mi. Dţejs

je jedinstven; većina muškaraca s njim i ne moţe da se poredi.

Skrenula je pogled. - Izvini, nisam ţelela da budem neprijatna.

Uhvatio ju je za ruku i blago je stisnuo. - Znam. Volim da budem s

tobom, Mendi, zato što mogu da se ponašam prirodno. Drago mi je što si

mi prijatelj.

Nasmešila mu se iskreno. - I ja se isto osećam.

- Naravno, nisu ta osećanja oduvek bila prijateljska. Bio sam zaljubljen

u tebe kada ti je bilo nekih šesnaest godina. Ti nisi ni primećivala, bila si

suviše zaokupljena nastojanjem da se Dţejsu ne pojavljuješ na oĉi. Bio sam

uţasno ljubomoran, znaš. .

- Zaista? Dankane, tako mi je ţao! - Moţda to objašnjava onu laţ o njoj

koju je izgovorio Dţejsu, raz- mišljala je Amanda.

- Bila je to obiĉna zaljubljenost, srce, i brzo sam preboleo. Drago mi je

što jesam. To nije sluĉaj s tobom? - upitao ju je neobiĉno ozbiljno.

- Ne - odgovorila je iskreno.

- Da mogu da pomognem, Mendi, na bilo koji na- ĉin, rado bih

pomogao - najednom je rekao Dankan i dalje ozbiljnog lica.

Njegova ljubaznost, posle sukoba sa Dţejsom, Amandi je donela melem

na ranu. Vrele suze su joj ispunile oĉi i bešumno krenule da se slivaju niz

obraze.

- Mendi - rekao je Dankan i neţno ju je privukao sebi, ljuljajući je kao

malo dete. - Jadna moja mala drugarice, teško je, a? Trebalo je da se

potrudim da ostanemo u kontaktu. Neko teba da pazi na tebe.

Odmahnula je glavom. - Mogu ja da se staram o sebi - mrmljala je kroz

suze.

- Naravno da moţeš, dušo - smejao se ljubazno, tapšući je po ramenu.

- Samo kada bih... mogla da predam mamu nekome ko je uţasno bogat

- smejala se Amanda brišući suze.

- Moţda se pojavi neki bogat ĉovek i spase te. Uosta- lom, tvoja mama

je još uvek prelepa ţena. Mila, inteligentna...

- ...Razmaţena i sebiĉna - završila je reĉenicu gorko se osmehujući i

odmiĉući se od Dankana kako bi izvadila maramicu iz tašne. - Obiĉno se

ne prepuštam samosaţaljenju. Izvini. Ponekad je zaista veliki teret kada

sam nosiš svu odgovornost.

- Što ne bi trebalo da ti se dešava u tvojim mladim godinama. Nisi

mogla ništa da promeniš, već da nastaviš da je izdrţavaš pošto se sve

onako izdešavalo. Znam, ne smeta ti, ali je ĉinjenica da nemaš vlastiti

ţivot. Sve što radiš jeste zapravo da spreĉavaš Beu da poklekne. Kada

poplaćaš raĉune, tebi ne ostaje ništa, a to nije fer.

- Dankane, ako ja to ne radim, ko će? Mama ne moţe da radi. Nikada

nije morala. Šta bi onda?

- Ljudi bi mogli da je iznajmljuju, na sat, da stoji u uglu i izgleda

prelepo dok drţi neku lampu ili već nešto.

Dankanov predlog ju je od srca nasmejao. - Baš si uţasan.

- Zato me i voliš. Sećaš se onog leta kada smo neposredno pre aukcije

vezali mašne onim bikovima koje je Dţejs izneo na prodaju?

Ispustila je tih zviţduk. - Kako bih to mogla da zaboravim! Ne bismo mu

umakli da nisi došao na genijalnu ideju i odvezao kobile koje su se

razbeţale po štali.

- Zbog toga se skroz raţestio. Iste veĉeri sam morao da odem na

nedelju dana kod tetke, pre no što se Dţejs vrati sa aukcije. A tebe su,

koliko se sećam, odmah poslali u internat.

- I meni se ĉinilo da je bezbednije da u tom periodu ţivim u

Švajcarskoj. Bio je van sebe od besa! - rekla je, smešeĉi se, Amanda.

- Bila su to lepa vremena, zar ne?

Amanda je klimnula glavom. - Baš je šteta što smo morali da odrastemo i

postanemo dostojanstveni.

6.

Vraćali su se kući kada ju je neki ĉudan zvuk probudio. Uspravila se u

sedištu i ugledala Dankana, krajnje ozbiljnog lica, kako se muĉi s

komandama.

- Šta nije u redu? - pitala je Amanda i zabrinuto se namrštila.

Dankan je bio nagnut napred, s jednom rukom na upravljaĉu, a drugom

je prebirao po tabli sa instrumentima. - Mislim da je levi mag, ali još

nisam siguran.

- Mag? - ponovila je Amanda.

- Magneto, za paljenje motora. - Pošao je rukom za prekidaĉ i okrenuo

ga levo, pa desno. Avion se okrenuo u vazduhu. Dankan je stisnuo zube. -

Pokušaću to da rešim na drugi naĉin, pa ću onda znati da li mogu da

rizikujem i nastavim let - mrmljao je sebi u bradu.

Amanda je nemo zurila u njega i ništa nije razumela od onoga što je

rekao. Ali to što je radio nikako ni- je davalo rezultate. Vibracije su u

avionu bile uţasne.

Dankan je tiho psovao. - Pa, to je to. Moraćemo da se spustimo u Seven

Bridţis da ga popravimo. Ne ţelim da rizikujem i da nastavim dalje.

Poĉeo je da spušta avion u pravcu svetiljki duţ autoputa, koje su se

presijavale kao dve niske bisera dole, nisko u izmaglici.

- Boţe, nadam se da na sletnoj pisti nema krava - mrmljao je drţeći

ĉvrsto upravljaĉ aviona koji je vibrirao.

- Baš si me utešio, Dankane - uzvratila je Amanda u nastojanju da

odagna nervozu. - Šta si rekao, gde se nalazimo?

- Seven Bridţis, Tenesi - rekao je sa smeškom. - Drţi se, srce, slećemo.

- Imam poverenja u tebe. Biće sve okej.

- Iskreno se nadam da si u pravu.

Narednih nekoliko minuta bilo je najopasnije. Motori su brujali kao da

će se rasprsnuti, a svetla duţ piste su bila mutna zbog magle. Da je Dţejs

upravljao avionom, Amanda se nijednog trenutka ne bi plašila... bilo joj je

ţao što o tome razmišlja, jer je znala da Dankan preduzima sve što moţe.

Ali, Dţejs je imao ĉeliĉne ţivce, a njegov mlaĊi brat nije, uprkos velikom

iskustvu u pilotiranju. U jednom trenutku, kada je već skoro spustio

avion, izgubio je kontrolu samo delić sekunde, pa ga je ponovo odigao, a

zbog toga se Amandi uĉinilo da će joj kosa sasvim osedeti.

Tako se ĉvrsto uhvatila za sedište da joj se svaka tetiva zategla kao

struna, ali nije rekla ni reĉi. Šta god da je izgovorila, ne bi bilo od pomoći,

već je samo moglo da odvuĉe paţnju Dankanu i dovede do katastrofe.

Ćutala je i nemo se molila.

Dankan je spuštao avion pogleda uprtog u tablu sa instrumentima, u

sletnu stazu, u indikator vetra, u visinomer. Dodirnuo je pistu i napetost

je popustila, pa je pustio avion da klizi i usporava. Kada je ugasio mo- tore,

zavladao je muk.

- Nije trajalo predugo - odahnuo je Dankan.

- Dobro si obavio posao - rekla je Amanda zadovoljna što su ponovo

na sigurnom. - Pa, kako ćemo sada kući?

- Autostopom? - šalio se Dankan.

- A da zovemo pojaĉanje? - predloţila je Amanda.

- Pojaĉanje bi bio Dţejs, a vilica mi još trne od prošlog puta kada sam

ga naljutio.

To je zaboravila, kao i da su obećali da će se kući vratiti do ponoći, a to je

bilo... duboko je uzdahnula.

- Hajde da pogledamo da li domaćin ima kuću za iznajmljivanje sa

dobrim pogledom - nervozno je pokušavala da se našali Amanda - a

moţda se negde i zaposlimo?

- U tom sluĉaju, bolje da razmotrimo nešto luckasto kao što je

povratak kući.

Izašli su iz aviona i u susret im je, brišući ruke masnom krpom, krenuo

neki ĉovek iz pravca hangara. Bio je to krupan, postariji ĉovek sa ćubom

bele kose na glavi i krnjavim osmehom.

- Uĉinilo mi se da sam ĉuo avion. Imate neki problem? - pitao je kroz

osmeh.

- Jedan magneto mi je otkazao - odgovorio je Dankan. - Trebaće mi

nov, pa ako imate, moţete da ga zamenite.

- Koji je model? Po izgledu bih rekao da je pajper navaho. Dankan je klimnuo glavom.

- Razume se, mogu da ga popravim, barem mislim da mogu. Ja vodim

ovu radionicu i sa ţenom ţivim u onoj prikolici tamo - veselo je rekao

ĉovek. – Nisam mogao da spavam, pa sam došao ovamo da sreĊujem stari

avion koji sam nedavno kupio. Hajde da vidimo šta je vaš problem.

Nekoliko minuta potom, Amanda je udobno sedela u prikolici Donalda

Ajkena kraj njegove sitne, tamnokose ţene Anete i uţivala u najboljoj šolji

kafe koju je ikada pila i oporavljala se od onoga od ĉega joj se di- zala kosa

na glavi.

Razgovarale su o ekonomskoj situaciji kada su ušli Dankan i

aviomehaniĉar.

- Donald moţe da ga opravi - rekao je Dankan i umorno se osmehnuo.

Bio je neobrijan, ali u to doba noći tako nešto zapravo nije bilo vaţno.

- Hvala bogu - odahnula je Amanda. - Znaš, tre- balo bi da se javimo

tvojoj majci. Moţemo da je nate- ramo da obeća da neće reći Dţejsu...

- Uh, bojim se da nećete moći nikoga da zovete - izvinjavajući se

rekao je Donald. - Veze su u prekidu. Još ih opravljaju, kako sam ĉuo na

radiju. Zaista mi je ţao.

Dankan je uzdahnuo. - To mi je sudbina. Doĉepaće me se.

- Ja ću te štititi - obećala je Amanda.

- Sva je prilika da će i tebi trebati zaštita koliko i meni. - Odmahnuo je

glavom. - Nema nam pomoći.

- Neće dugo trajati - hrabrio ih je Donald dok je ispijao kafu. - Zaĉas

ćete nastaviti put.

Ispostavilo se da je ,,zaĉas― potrajalo dobra dva sata i da su samo

zahvaljujući Donaldovoj umešnosti uopšte bili u mogućnosti da nastave

dalje.

Sunce još nije bilo izašlo kada je Dankan spustio dvomotorac na pistu

kraj Kaza verde, ali nebo je već postajalo svetlije; stigli su u praskozorje.

Umorni i iznureni izvukli su se iz aviona i zastali zagledani u prekrasan

krajolik.

- Baš je tiho, zar ne? - pitao je Dankan duboko udišući sveţ jutarnji

vazduh.

- Zasada - odgovorila je i bledo se osmehnula. - Sigurno su ĉuli da smo

sleteli.

- Nikada još nisu omanuli.

Kao odgovor na njihove reĉi zaĉulo se snaţno brujanje jednog od

kamioneta sa ranĉa.

- Hoćeš da se kladimo ko je za volanom? - nehaj- no je pitao Dankan.

- Pa, ĉini mi se da znam ko bi mogao biti - odvratila je Amanda.

Osetila je kako joj noge klecaju. Znala je kako će Dţejs da reaguje i imala

je ţelju da pobegne. Ali nije imala gde da se sakrije. Dţejs je već izlazio iz

kamioneta i grabio ka njima streljajući ih oĉima.

Probdeo je prethodnu noć. Amandinom umornom umu to nije

promaklo, kao ni opasan pogled koji je uputio prvo njoj pa Dankanu. Bio

je neobrijan i bled u licu. Na sebi je imao sive, elegantne pantalone i po-

luraskopĉanu košulju preko koje je navukao ranĉersku jaknu.

Dobropoznati crni šešir stajao mu je na glavi nahereno na jednu stranu, pa

je pri slaboj svetlosti izgledao opasno i divlje.

- Uh, zdravo, Dţejs - usiljeno ga je pozdravio Dankan.

Jedva da se oglasio kada ga je Dţejs šĉepao i preciznim udarcem u bradu

oborio na zemlju.

- Da ii znaš šta si nam priredio? - teško dišući je pitao Dţejs. -

Oĉekivali smo vas do ponoći, a sada je zora. Ostavili ste nas da sedimo i

ĉekamo. Niste se ni javili... Majka je u suzama, prokletniĉe!

- Duga je to priĉa - mrmljao je Dankan dok je pokušavao da sedne. -

Kunem ti se da smo i mi imali tešku noć. Levi magneto se pokvario i skoro

da sam razbio avion dok sam ga spuštao.

Amanda je opazila da je Dţejs postao još bleĊi u licu. Ljutiti pogled je

usmerio ka Amandi i pratio je konture njenog tela kao da rukama prelazi i

proverava da li ima prelome posle opasnog pada. - Jesi li dobro? - kratko

ju je upitao.

Samo je klimnula glavom, jer se plašila da progovori. Nikada ga nije

videla ovako besnog.

Dankan je uspeo da stane na noge, opipavajući vilicu. - Do vraga, Dţejs,

voleo bih da si urlao umesto što si me udario - govorio je, naviknut na

narav svoga brata, posle višegodišnjeg iskustva.

- Šta se desilo? - zaĉulo se umesto odgovora.

Dankan je kratko objasnio zbog ĉega su zakasnili, dodajući da su

telefonske veze bile u prekidu, pa tako nisu mogli ni da se jave.

Dţejsovo lice je dobilo još tvrĊi izraz. - Mogao si da se javiš pre no što ste

pošli iz Njujorka - podsetio je brata.

Dankan se umiljato nasmešio. - Znam, ali nam je bilo tako lepo da se

nisam setio. Potom, kada smo stigli na aerodrom, nisam ţeleo da gubim

vreme.

- Zvao sam ĉak i aerodrom u Njujorku da vidim kada ste poleteli -

nastavio je smrknuto Dţejs.

- Znam da sam kriv po svim taĉkama optuţnice - sloţio se Dankan. -

Nema opravdanja. Jednostavno... nisam razmišljao.

- Sada idi pa sve to objasni majci - ljutito je nastavljao Dţejs.

Dankan se okrenuo ka Amandi koja je stajala po strani i pruţio joj ruku,

ali je Dţejs bio brţi, pa ju je grubo zgrabio za ruku. Pogledao je u mantil

koji je nosila i namrgoĊeno rekao: - Nisi ponela svoj mantil.

- Ne... - zaustila je da objasni.

- Zar te nisam upozorio na poklone?

To je prevršilo ĉašu. Duga, neprospavana noć, izbegnuta avionska

nesreća, briga zbog zakašnjenja i još Dţejsov bes... to je bilo previše. Jecaj

je provalio iz nje i stala je gorko da plaĉe.

- Oh, pobogu, Amanda...! - planuo je Dţejs.

- Ostavi je na miru - smireno je rekao Dankan i privukao je ka sebi. -

Ja sam je na smrt preplašio. A tebi ako smeta mantil, moţeš majci da

zameraš. Amanda nije imala svoj, pa joj je majka pozajmila.

Dţejs je izgledao razjareno, ali više nije ništa rekao, već se okrenuo i

pošao da sedne za volan kamioneta. Dankan je prvo Amandu smestio na

sedište i gledao je kako se skuplja da kojim sluĉajem ne bi dodirnula

Dţejsa kada bude sedao i zatvarao vrata. Dţejs je pokrenuo kamionet i

krenuo punim gasom tako da su za njima ostali tragovi guma na stazi.

Sve su do detalja morali da objasne i Margareti ko- ja ih je, bleda i

izmuĉena od plakanja, grlila oboje kao da su se vratili iz mrtvih. Amandi

je laknulo kada je videla da Dţejs, odmah po njihovom dolasku u kuću,

odlazi na sprat. Nijc imala snage da se sukobljava s njim.

- Tako mi je drago što ste se vratili - šmrcajući je rekla Margareta,

guţvajući vlaţnu maramicu jednom rukom, dok je drugom srkutala kafu. -

Toliko sam se brinula.

- Ţao mi je što nismo mogli da ti se javimo - govorila je Amanda i

sama brišući lice od suza. - Ţao mi je što smo te uplašili.

- Dţejsa još više nego mene - uzvratila je Margareta bledo se

osmehnuvši. - Toliko je bio uznemiren da je hodajući kroz kuću tamo-

amo skoro pocepao tepihe. Nikada ga nisam videla tako zabrinutog.

- Udario je Dankana - rekla je Amanda.

- To sam i zasluţio - pokorno je priznao vinovnik ĉitavog dogaĊaja.

Margareta je duboko uzdahnula. - Imao si sreće što je samo to uradio.

Dok smo vas ĉekali, sve najgore je obećavao, a znam i da je popušio brdo

cigareta.

- Da li će mi iko zameriti ako odem u krevet i pokušam da prespavam

ovo što je ostalo od noći? - neţno je upitala Amanda. - Znam da ste i vas

dvoje umorni koliko i ja, ali...

- Samo ti idi, dušo - toplo joj se nasmešila Margareta. - Dankan i ja

ćemo ubrzo. Dobro se odmori.

- A šta je sa Terijem? - setila se Amanda da upita.

- Rano je otišao u krevet, a mi ga nismo budili, pa je propustio

uzbuĊenje koje smo mi imali - objasnila je Margareta.

Amanda se bledo nasmešila. - Vidimo se kasnije, i zaista mi je ţao -

dodala je dok se saginjala da poljubi Margaretu u obraz.

Kada je ušla u sobu, osetila je kako su je umor i neprospavana noć

odjednom savladali. Skinula je haljinu, izula sandale, ali više nije imala

snage, već se srušila na sami kraj kreveta.

Kroz san je osetila kako je neko podiţe i spušta na nešto meko i sveţe.

Polako je podigla umorne kapke i ugledala tvrdo, preplanulo lice kako je

posmatra.

- Spava ti se? - zaĉula je glas suviše neţan da bi bio Dţejsov.

Klimnula je glavom. Pogled joj je bio zamućen kao da sanja. Moţda to

jeste bio san.

Pokrio ju je mekim pokrivaĉem do struka, ali pogled nije mogao da

odvoji od ĉipkanog grudnjaka koji je skrivao njene bele grudi.

- Nisam obuĉena - mrmijala je pospano.

- Vidim - neţno je odgovorio sa zagonetnim osmehom na licu.

- Ljut si na mene - prisećala se Amanda. - Ne znam... zašto... ali...

- Ne razmišljaj, spavaj.

I protiv volje pogled joj se zaustavio na njegovoj neobrijanoj bradi i ruka

joj je sama krenula da je dotakne.

- Ni ti nisi spavao - prošaputala je Amanda.

- Nisam mogao dok nisam saznao šta je bilo.

- Da li si stvarno bio zabrinut?

- Zabrinut? - kratko se nasmejao. - Pobogu, već sam vas video kako

leţite ispod olupine aviona. A ti si se šećkala Njujorkom.

Spustila je pogled na njegove grudi koje su virile iz raskopĉane košulje i

videla kako se na bronzanoj pu- ti presijavaju orošene malje, kao da je tek

izašao ispod tuša.

- Bilo nam je zabavno - rekla je kao da se izvinjava.

- S njim ti je uvek zabavno - odvratio je ne skrivajući gorĉinu u glasu.

- A od tebe uvek beţim - mrmljala je pospano. Rukom je prešla preko

njegovih toplih usana. - Tebi nika- ko ne mogu da se pribliţim -

nastavljala je da mrmlja uverena da priĉa sa likom iz svog sna, mada je

osećaj pod prstima bio neverovatno stvaran. - Onog dana kada sam te

pozvala na proslavu, bila sam smrtno uplašena. Oĉajniĉki sam ţelela da

doĊeš, a ti si bio kao stena.

- Samoodbrana, Amanda - odgovarao je neţno, pogleda i dalje

prikovanog za njeno neţno i belo telo.

- Uz tebe sam se ĉudno osećao i to mi se nije sviĊalo. Nije mi se

sviĊalo ni da budem ranjiv.

Setno se nasmešila. - Ja sam uvek i jedino uspevala da te raţestim.

- Jesi li sigurna? - Uzeo je njenu ruku, primakao je svojim ĉvrstim,

toplim grudima i naslonio njen dlan na svoje srce koje je snaţno tuklo. -

Moţeš da osetiš šta mi radiš - izgovorio je šapatom i spazio koliko su se

njene sanjive oĉi iznenadile. - Dovoljno je samo da te pogledam i srce mi

zakuca kao pomahnitalo. Tako to traje godinama, a ti nisi ni primetila.

Od iznenaĊenja su joj se usne same otvorile. Dţejs je oduvek bio tako

dovoljan samome sebi i tako odmeren da je sama pomisao na mogućnost

da ona tako utiĉe na njega bila nešto izuzetno uzbudljivo.

- Mislim... da sam se plašila da primetim - podrhtavajući je šaputala -

zato što sam to neizmerno ţelela...

Poĉeo je da diše teško i ubrzano, pa je, kao ĉovek u transu, spustio glavu

ka njenim usnama. Privlaĉnost je meĊu njima bila skoro nepodnošljiva.

Osećala je nje- gov vreo dah na svojim usnama i blagi miris sapuna i

kolonjske vode kada se nad nju nadvio.

- Dţejsone...

Njegove usne su bile sasvim blizu njenih dok su se uzajamno gutali

pogledima. - Ššš - šaputao je neţno.

- Ţelim samo da te dodirnem, okusim, da budem siguran da si ovde i

da si bezbedna. Boţe, nikada u ţivotu nisam bio toliko uplašen!

- Vikao si na mene - podsetila ga je, a njene reĉi su prigušile njegove

usne koje su je milovale.

- Uplašila si me do srţi, pa šta si oĉekivala? - Nadvio se celim telom

nad nju, rukama oslonjen na krevet i paţljivo promatrao njeno rumenilom

prekriveno lice.

- Budalice mala, zar ne moţeš da utuviš u glavu da gubim razum kada

si ti u pitanju? Da li je ta tvoja potreba da me izvodiš iz takta neka

mladalaĉka ludorija?

Bez reĉi je posmatrala njegove usne, uţivala u nji- hovom savršenstvu, u

osećaju koje one mogu da probude. - Nikako nisam shvatala da mogu da te

izbacim iz ravnoteţe.

Spustio je pogled na njeno telo odeveno u skoro pro- vidan veš. - Leţiš

tu tako neţna i mila i ja sa tobom ćaskam, a jedino što zaista ţelim jeste da

te skinem do gole koţe i okusim svaki delić tvog svilenkastog tela.

Srce joj je zastalo u grudima. - Koliko je sati? - uţurbano je upitala.

- Plašiš se, zar ne? - Podigao je ruku i vrhovima svojih grubih prstiju

dodirnuo njene grudi, ali se nasmejao kada ga je uhvatila za ruku i spustila

je sebi na rame. - To si isto već jednom uradila. Pre mnogo go- dina, na

zabavi. Godinama nosim u sebi sećanje na taj trenutak kao nekakvu

poţutelu fotografiju. Bila si tako boţanstveno nevina. - Lice mu se

najednom smraĉilo.

- Sada si ţena i ne tako nevina, što da se pretvaramo?

Grickala je donju usnu, suviše umorna da bi poricala, da bi se

suprotstavljala. - Umorna sam, Dţejsone - samo je prošaputala.

Duboko je udahnuo. - A ja nisam? Prošao sam kilometre hodajući kroz

sobu i pokušavajući da se priberem. Znao sam da ću pri svakom pokušaju

da zaspim ponovo u mislima videti tvoje lice i onaj izraz koji si imala kada

sam ti prebacio zbog prokletog mantila.

- Ali Margareta je...

- ... insistirala, znam. Rekao mi je Dankan. - Sklonio je pramen kose s

njenog lica. - Bio sam lud od bri- ge, malena - tiho je rekao. - I bio sam

povreĊen.

- Ja nisam mogla da te povredim - šapnula je Amanda.

- Nisi? Ti i ne znaš koliko si u stanju da me povrediš - uzvratio je

šapatom i neţno spustio poljubac na njene usne. Zavladala je tišina koju je

remetio samo neţni povetarac koji je ulazio kroz otvoren prozor i njegovo

disanje.

Krenula je da ga zagrli, ali ju je uhvatio za ruke i postavio ih na svoje

široke grudi.

- Da li si nauĉila kako da miluješ muškarca?

Milovala ga je nervozno, nesigurnim pokretima,

dok je od neţnih dodira njegovih usana polako gubila razum.

- Poljubi me snaţno - šaputala je molećivo.

- Ubrzo - uzvratio je kroz jedva primetan osmeh.

- Meni se ovako sviĊa, a tebi? Neţno i polako, da traje što duţe, da

bude još napetije - šaputao je izmeĊu poljubaca. - Hajde, srce, nemoj da ja

sve sam radim. Pomozi mi malo.

Umalo nije izbrbljala da ne zna kako da mu pomogne i da je jedino

intimno iskustvo imala s njim. S drugim mladićima nikada nije stigla dalje

od ljubljenja.

Uzvratila mu je poljubac i privukla njegovo teško, toplo telo sasvim blizu

svoga, tako da se svom teţinom spustio na nju, zbog ĉega je iz grla

zajeĉala.

- Ne tako snaţno, zlato - prošaputao je i malo se odmakao kako bi je

pogledao. - Odavno se ovoliko nisam trudio da ne ţurim. Neka ovoga puta

bude sasvim neţno.

Prešla je prstima preko njegovih usana, zagledala se svojim tamnim

oĉima duboko u njegove svetle i sjajne, a srce joj je kao nikada tuklo u

grudima. - Ne znam baš mnogo... - nehotice je priznala.

- U redu je - uzvratio je tiho i poljubio je neţno, najneţnije. - Zar ne

ţeliš da me miluješ? - šaputao je dok je prstima prelazio preko njenog

struka, pa navi- še, do njenih oblih grudi. - Sam bog zna koliko ja ţelim da

milujem tebe - promuklo je šaputao, prelazeći dlanom preko njenih grudi,

a ona je od tog dodira zadrhtala i šĉepala ga za ruku.

Uzmakao je i paţljivo se zagledao u nju. - Neću te povrediti - neţno je

rekao.

- Znam... samo - bespomoćno ga je gledala - treba mi malo vremena.

Duboko je i teško udahnuo i teţinu tela prebacio na jednu ruku. - Imala

si ĉitavih sedam godina.

- Mrzeo si me tih sedam godina - tuţno je rekla. - Dţejsone, ne moţeš

oĉekivati... da ti verujem... da ti se...

Spustio se i grubo je poljubio. - Da mi se predaš, zašto to ne kaţeš? U

redu. To prihvatam. Treba ti vremena da se navikneš na tu pomisao i ja ću

ti ga dati, ali ne mnogo. Ĉekao sam duţe no što sam ikada pomišljao i sada

sam na rubu strpljenja. Neka sam proklet ako se i dalje budem odricao

ţena.

Ostala je bez daha, ali on se naglo spustio i poljubio je taĉno izmeĊu

grudi, pa joj se telo instinktivno zgrĉilo pod tim novim osećajem i ponovo

je ostala bez daha.

- Da li ti se sviĊa? - govorio je usana skoro pripije- nih uz njenu meku

koţu, dok je prstom povlaĉio grudnjak i nastavljao sa poljupcima. Uhvatila

je njegovu tamnu kosu obema rukama kako bi ga udaljila. Bila je to

greška, odmah je shvatila, zato što je tako mogao da vidi svaki prevoj

njenog tela pre no što je grudnjak uspela da vrati na mesto.

Zagledao se u njene zajapurene obraze s neskrivenom znatiţeljom. - Da

li se ranije uvek dešavalo u mraku? - smešio se. - Drago mi je što je za

mene ostalo barem nešto da bude prvi put. Kako ono kaţu, poslastice se

uvek nalaze u malom pakovanju?

- Grubijane! - šapnula je i još više pocrvenela.

Tiho se nasmejao dok je posmatrao kako se pokriva ĉaršavom. Seo je kao

tigar koji svoj plen drţi jednom šapom.

- Male, ali savršene, ljubavi - rekao je neţno i lice mu je dobilo neţan

izraz, pa joj se uĉinilo kao da ga prvi put vidi.

Spontano je spustila dlan na njegove obnaţene grudi. - Ţao mi je što ste

ti i Margareta brinuli.

Samo je klimnuo glavom. - Biće bolje da odspavaš.

- Moraš i ti. Nećeš moći da radiš.

- Veoma teško ću moći da mislim na posao - priznao je, netremice je i

dalje gledajući. Spustio se ka njoj.

- Hajde sada snaţno me poljubi... i otvori usta.

Ljubio ju je strasno i izazvao u njoj ţelju kakvu ni- kada ranije nije

osetila. Bio je to poljubac koji je otkrivao stapanje duša. Pripijala se uz

njega, jeĉala i predavala mu se; volela ga je, ţelela ga je i u tom trenutku je

bio samo njen. Nije ţelela ništa drugo nego da mu da sve ono što je u

stanju da pruţi, uprkos svim svaĊama, svim grubim reĉima.

Malo se odmakao, teško dišući, pogleda vatrenog od ţelje. Uhvatio ju je

za ruke i neţno ih sa svojih grudi spustio na jastuk.

- Radije bih da mi odseku ruku nego da te ostavim. Toliko te ţelim -

šaputao je promuklim glasom.

Zagrizla je svoju donju usnu koja je podrhtavala, bespomoćno ga je

gledala, bez reĉi.

Spustio je neţno poljubac na njene usne, neţno milovanje posle oluje. -

Mogla bi ipak da spavaš sa mnom - rekao je mirno, gledajući je pravo u

oĉi. - Bez obaveza, samo da spavaš. Voleo bih da te privijem uz sebe, da te

vidim kako leţiš u mom krevetu.

Osetila je kako joj rumenilo obliva celo telo, a on je to posmatrao pod

senkom zbunjenosti koja je izbijala iz njegovih iskriĉavih oĉiju.

- Šta bi bilo ako bi tvoja majka ili Dankan sluĉajno ušli - pitala je

šaljivo, mada i sama nije ţelela ništa drugo.

Zagledao se duboko u njene oĉi. - Onda bih morao tobom da se oţenim,

zar ne? - blago se osmehnuo. Pre no što je otkrila da li se šalio ili nije,

Dţejs je ustao i osvrnuo se kada je već otvorio vrata.

- Lepo sanjaj, srce. Mirno spavaj. Bog mi je svedok da ja neću - rekao

je odmeravajući pogledom njene obline ispod tankog ĉaršava.

- Laku noć, Dţejsone - prošaputala je Amanda. - Ili je bolje: dobro

jutro?

Nasmešio se, okrenuo i otišao, a da se ponovo nije osvrnuo. Amanda je

dugo za njim gledala pre no što se sa uzdahom okrenula i zatvorila oĉi.

7.

Jutro se uveliko primaklo sredini dana kad je snop sunĉeve svetlosti, koji

se prelivao po mekanom plavom ĉaršavu, naterao Amandu da otvori oĉi i

da se, pogleda prikovanog za tavanicu, priseti Dţejsove posete, dok su je

od uzbuĊenja prolazili ţmarci. Spustila je noge na pod, uspravila se i

ozarenog lica zagledala u vrata, oĉiju blistavih od uzbuĊenja. Dţejs! Da li

se to zaista dogodilo? Dodirnula je usne i pogledala se u ogledalo, kao da

na njima traţi otisak njegovih poljubaca. Ugledala je jedva primetnu

modricu visoko na nadlaktici i sa zadovoljstvom se prisetila tog plamena

strasti koji je oboje obuzeo. Izgleda da ipak nije sanjala. Ali u istom

trenutku se zapita da li je zadovoljstvo koje je on osetio bilo isto kao i

njeno? Ili je moţda od jutros već zaţalio zbog onog što se meĊu njima

dogodilo? Da li će biti drugaĉiji? Da li će je gledati popreko ili će se

osmehi- vati, da li će biti manje neprijateljski raspoloţen? Ili će je moţda

mrzeti još više...?

Obukla je farmerke i svetloplavu bluzu uz vrat i poţurila u prizemlje;

spuštena kosa lepršala je na njenim ramenima, a oĉi su joj bile ispunjene

snovima.

Bilo je već prošlo deset sati i, mada zapravo nije ni oĉekivala da zatekne

Dţejsa na doruĉku, bila je priliĉno razoĉarana kad je, ušavši u trpezariju,

ugledala samo Margaretu i Terija, koji je izgledao nekako uzrujano.

- Ah, tu si - uzdahnuo je. - Slušaj, Mendi, moraćeš posao ovde da

završiš sama. Dţekson me je zvao pre nekoliko minuta jer mu se ne sviĊa

televizijski spot koji smo snimili - kaţe da je suviše ,,sugestivan―.

- Ali njegov sin ga je odobrio - pobunila se.

- Da, ali izgleda bez njegove saglasnosti - progunĊao je Teri. Brzo je

progutao ostatak kafe i ustao. - Izvini što te ovako ostavljam, ali ako taj

posao izgubimo, u velikoj smo nevolji. To je najveći koji imamo, ne

moram valjda da te na to podsećam.

- Naravno da ne moraš. Ne brini - rekla je uz osmeh - mogu ovo

sama da uradim.

- Sinoć uopšte nisam uspeo da razgovaram sa Dţejsonom - uzvratio joj

je osmeh. - Moţda ćeš ti biti bolje sreće. - Zatim se Margareti zahvalio na

gostoprimstvu, podsetio Amandu da mu se javi sa aerodroma kada stigne u

San Antonio, nakon što okonĉa dogovore u vezi sa poslom, i ţurnim

korakom izašao iz kuće.

- Ĉini mi se da si sada nekako manje razdraţljiva kada je Dţejson u

pitanju - prokomentarisala je Margareta i pri tom ju je odmerila

vragolastim pogledom.

- Pitam se samo, zašto?

Amanda je porumenela, a onda prsnula u smeh. - Nikada ti neću reći -

tiho je rekla.

- Mislila sam da će pronaći naĉin da ti pokaţe koliko je bio uzrujan -

govorila je starija ţena dok je sipala mleko u kafu. - Nikada ga takvog

nisam videla. Uzgred - dodala je, pogledavši u Amandu - imam za tebe

divno iznenaĊenje.

- Kakvo? - upitala je Amanda, ţeljno išćekujući odgovor.

- Ne mogu još da ti otkrijem - tajanstveno je rekla Margareta. -

Dţejson je jutros u kancelariji, ali mislim da će moţda doći na ruĉak. I još

nešto, Dankan je oti- šao kod zubara - uzdrţano se nasmešila. - Dţejson

mu je razdrmao dve krunice.

Nekoliko minuta kasnije, Margareta je otišla na sastanak umetniĉkog

odbora, pa je Amanda, koristeći priliku što je ostala sama, poĉela da radi

na prezentaciji reklamne kampanje koju je planirala da predstavi Dţejsu.

Nije gajila velike nade da će se on s njom sloţiti. Moţebiti da on uţiva da

vodi ljubav s njom, ali je bila sumnjiĉava kad je u pitanju bio njegov stav

prema poslovanju sa ţenama i verovala je da je šovinista; bojala se da neće

hteti ni da je sasluša. To bi tako liĉilo na njega.

U mislima se stalno vraćala na ono što joj je rekao, na njegovo

objašnjenje zašto joj je pre mnogo godina izneo onakav predlog. On je

zapravo nju tada i zapro- sio. Uzdahnula je i sklopila oĉi dok je o tome

razmišljala. Da mu bude supruga, da ima pravo da ga dodirne kad god

poţeli, da mu potrĉi u susret kad se uveĉe vrati kući i da mu se baci u

zagrljaj, da se brine o nje- mu, da mu ne dozvoli da se previše umori, da se

njen ţivot odvija oko njegovog, da mu kupuje stvari... sve je to mogla

imati, samo da je bila dovoljno zrela da shvati pravi znaĉaj tog predloga.

Svih ovih godina bila je ogorĉena i ljuta zbog toga, a sada više ništa nije

ostalo od te ljutnje; preostalo joj je samo da iz sveg srca ţali za

propuštenom prilikom. Sada ga voli, ţeli, ima onu snaţnu potrebu za njim

svojstvenu samo ţenama, a on nikada neće biti njen. Jeste on uţivao u

njenom zagrljaju, ali je i dalje sumnjao u njenu nevinost i jasno joj je

stavio do znanja da više ne razmišlja o ţenidbi. Samo ţeli da spava s njom.

Jer sad je on bogat i moćan, a ona nije. I budući da bi se uvek pitao da li

ona ţeli njega ili bogatstvo koje je izgubila, ne bi rizikovao da je ponovo

zaprosi. U to je bila sigurna.

Toliko je bila utonula u misli da nije ĉula da telefon zvoni, pa je kućna

pomoćnica došla da joj kaţe da se javi.

Odsutno je podigla slišalicu koja se nalazila pored sofe, pitajući se da li bi

to mogao biti Teri, mada je tek nedavno otišao.

- Halo - promrmljala je neodluĉno.

- Halo i tebi - zaĉula je Dţejsov glas koji je zvuĉao meko kao somot. -

Šta radiš?

- R... radim na prezentaciji - odgovorila je zamuckujući.

- U tvom glasu nema baš mnogo samopouzdanja - primetio je. - Ako

ti, dušo, sama ne veruješ u svoje sposobnosti, kako onda oĉekuješ da ja u

njih poverujem?

- Naravno da verujem u svoju agenciju - odgovorila je, dok je prstima

nervozno stezala ţicu. - Stvar je u tome što... nisam oĉekivala da ćeš se ti

javiti.

- Ĉak ni posle onog jutros? - neţno je upitao, a zatim se razlegao

njegov zvonki smeh. - Imam neke gadne ogrebotine po leĊima zbog tebe.

Osetila je kako joj se obrazi ţare pri pomisli na trenutak kada mu je u

izlivu strasti noktima zaparala koţu.

- Za to si i sam zasluţan - prošaputala je uz osmeh - nemoj svu krivicu

na mene da svaljuješ.

- Veštice - nasmejao se. - DoĊi u moju kancelariju oko pola dvanaest.

Izvešću te na ruĉak.

- To mi se baš dopada - umilno je rekla.

- A meni bi se nešto drugo još više dopalo - iskreno je dodao.

- Kako ti imaš bludne misli - zadirkivala ga je, ali se istovremeno

osećala nekako zbunjeno zbog naĉina na koji je s njom razgovarao.

- Samo kada sam sa vama, gospoĊice Karson. Imaš tako divno telo...

- Dţejs!

- Ne brini, ovo je moja privatna telefonska linija - nasmejao se - a

kancelarija ima zvuĉnu izolaciju.

- Zbog ĉega? - upitala je, a da prethodno nije ni razmislila.

- Zato da ostatak osoblja ne ĉuje vrisku sekretarice kada je tuĉem -

rekao je bezliĉnim glasom.

Prsnula je u smeh. - Da li se prema svim zaposlenima tako ponašaš?

- Samo kada ne urade onako kako sam im rekao - odgovorio je. -

Nemoj da zakasniš. Planirao sam da budem s tobom izmeĊu sastanka

odbora i ruĉka s ljudima iz opštine.

- Ruĉka? - zaĉudila se. - Ali onda ne treba da ruĉaš sa mnom...

- S njima ću popiti kafu i reći im da sam na dijeti.

- Niko d neće verovati, budući da imaš takvu liniju - prošaputala je.

- Znaĉi, ipak me posmatraš.

- Vrlo si privlaĉan - izustila je, osećajući da ponovo crveni dok je

izgovarala te reĉi.

S druge strane ţice zaĉuo se uzdah zadovoljstva. - U pola dvanaest -

ponovio je - nemoj da zaboraviš.

- Neću - obećala je. Veza se potom prekinula.

Nikada ranije nije bila u toj zgradi. Oblakoder u centru Viktorije,

ogroman i impozantan, ispred ĉijeg se ulaza nalazila fontana i puno

zelenila, a u holu mnogo raskošnog drveća u velikim saksijama. Dţejsova

kancelarija je bila na petom spratu. Kada je izašla iz lifta, zakoraĉila je na

veliki, mekani beţ tepih i uputila se prema masivnom, pretrpanom stolu

njegove sekretarice.

- Da li je Dţejs... gospodin Vajthol tu? - nervozno je upitala.

Sekretarica, visoka brineta plavih oĉiju, blago se nasmešila i rekla: - Zar

ne ĉujete prigušenu dreku? - konspirativno je prošaputala i klimanjem

glave pokazala u pravcu kancelarije iz koje se dovoljno razgovetno mogla

ĉuti grmljavina Dţejsovog dubokog i ljutitog glasa. - Jedan zaista veliki

posao s nekretninama se izjalovio u poslednjem trenutku i sada pokušava

da dovede stvari u red. Celo jutro se time bavi. Izvinite, nisam mislila da

vam se ovako ţalim. Da li ste sigurni da ţelite da ga vidite? - završila je

pitanjem.

- Da, svakako, ja sam veoma hrabra - Amanda je odgovorila uz osmeh.

- AnĊela, donesi mi fajl Bronson korporacije - zaĉuo se Dţejsov ljutiti

glas preko interkoma - i javi mi ĉim gospoĊica Karson stigne.

Pogledavši prvo u Amandu, koja je potvrdno klimnula glavom, Andela je

odgovorila. - Ona je već ovde; da li da je pustim unutra i treba li da joj

dam nešto iza ĉega će se zakloniti?

- Ne budi vickasta - odgovorio je Dţejs.

Ušla je u njegovu kancelariju pomalo neodluĉno; usled protivureĉnih

sećanja, sukobljenih u njenom umu, srce joj je snaţno udaralo a pogled bio

nesiguran. Nije joj izgledao drugaĉije; lice mu je bilo uobiĉajeno ozbiljno,

i ništa nije mogla da proĉita u njegovim oĉima dok je pogledom prelazio

preko njene haljine boje ćilibara i preko dugih preplanulih nogu, da bi se

zaustavio na njenim malim stopalima u beţ sandalama sa kaiševima.

Prošla noć je za Amandu predstavljala prekretnicu i pitala se da Ii je

moguće da na Dţejsu ta noć nije ostavila traga, ili se samo pretvarao. Ako

mu to što se sinoć desilo ne znaĉi ništa, da li će se staro neprijateljstvo

ponovo vratiti i da li će on nastaviti da je muĉi kao ranije? Nervozno je

stezala tašnu dok joj se sekretarica osmehivala, pa joj je i namignula

šeretski, pre no što je za njom zatvorila vrata.

Dţejs je na sebi imao tamnobraon odelo, prugastu košulju boje ĉokolade

i odgovoarajuću kravatu, a njegova crna kosa delovala je pomalo

razbarušeno, kao da je ĉesto kroz nju prolazio nervoznim pokretom ruke.

Izgledao je toliko muţevno da je poţelela da ga dodirne i istog trena se

preplaši tog poriva.

- Razmišljaš kako da pobegneš? - mirno je upitao.

Slegnula je ramenima i suzdrţano odgovorila. - Tvoja sekretarica je

mislila da mi je potreban štit.

- Nekom drugom bi moţda i bio potreban. Ali tebi nije. - Ustao je i, ne

skidajući pogled s nje, obišao radni sto, pa krupnim, elegantnim korakom

prišao joj sasvim blizu.

- Zdravo - rekla je umilnim glasom, ali u oĉima joj se mogla videti

strepnja.

Naslonio je obe ruke na vrata tako da se ona našla izmeĊu njih,

zarobljena, toliko blizu njega da je osećala toplinu njegovog snaţnog tela i

prodoran miris skupog parfema.

- Zdravo - prošaputao je, a u njegovim oĉima zapazila je nešto novo,

nešto što je jedva mogla da definiše. Privlaĉnost, da, senzualnost, moţda

ĉak i ţudnju, ali u tom srebrnastom pogledu videla je još nešto, samo nije

mogla taĉno da odgonetne šta.

Sagnuo se i svojim hladnim, ĉvrstim usnama dodirnuo njene, a onda se

odvojio od nje tek toliko koliko je potrebno da je vidi.

- Hoćeš li me poljubiti? - prošaputao je. - Bar jednom?

Zastao joj je dah na taj predlog i iskušenje je bilo preveliko da bi mu

odolela. Malu tašnu je prebacila u jednu ruku a drugom je uhvatila njegov

rukav, popela se na prste i neţno prislonila svoje usne na njegove.

Uhvatio je zubima njenu donju usnu i taj blagi pritisak koji je draţio

njena ĉula izazvao je u njoj ţudnju. - Ti znaš šta se meni sviĊa - rekao je

prigušenim glasom.

Zaista je znala; spontano, skoro da toga nije bila ni svesna, obavila je

ruke oko njega i svojim usnama neţno ljubila njegove, izazivajući ga da joj

uzvrati, lagano vrhom jezika prelazeći duţ duge, blago izvijene linije

njegovih ĉvrstih usana. Osećala je ţestinu njegovog daha i snaţne i

ubrzane otkucaje njegovog srca.

- Ovako, Dţejsone? - prošaputala je izmeĊu po- ljubaca.

- Tako - uzvratio je i on šapatom, priljubivši se još više uz njeno telo,

oslonjeno na glatku površinu vrata, tako da su im se linije tela stopile u

jedno. Poĉeo je sve strasnije da je ljubi i njegova ţudnja je bila skoro opi-

pljiva u toj vreloj, napetoj tišini koja je vladala. Tihi, ĉudni zvuci izlazili su

iz njenog grla dok je strast gorela u njenom telu, njenom umu, dok je

osećala njegove snaţne mišiće kako se grĉe i toplinu njegovog tela pri

svakom dodiru tokom tog dugog milovanja.

Malo se odmakao od nje i zagledao u njeno rumeno lice, njene oĉi

ispunjenje strašću.

- Eto, sad znaš - rekao je dubokim, prigušenim glasom.

- Sta znam? - zapanjeno je upitala.

- Zašto soba ima zvuĉnu izolaciju - tiho se nasmejao.

Pocrvenela je i spustila pogled na njegovo snaţno, preplanulo grlo.

- Kakve divne slatke zvuke ispuštaš kad se ljubimo - poluglasno je

govorio dok se polako odvajao i tako smanjivao pritisak svog tela na

njeno. - Vidiš kako nam je lepo, Amanda. Više nisi ono malo nervozno

nevinašce, više ne pokazuješ odbojnost kada te dodirnem, a to mi se sviĊa.

Kad bi samo znao istinu, pomislila je! Njegove reĉi su je povredile, jer je

ona o ljubavi znala samo ono što je od njega nauĉila.

Bacio je pogled na svoj zlatan sat.

- Trebalo bi da krenemo, inaĉe nećeš imati vremena da na miru

pojedeš ruĉak. Imam samo jedan sat.

- Jesi li siguran da ţeliš... - zaustila je Amanda.

Spustio je glavu i strasno poljubio njena poluotvorena usta, a onda se

brzo odmakao od vrata. - Sasvim sam siguran. Da li si gladna?

Pomalo stidljivo mu se nasmešila. - Umirem od gladi.

Uzvratio joj je osmeh i pogledao njena blago nateĉena usta. - Kakvo

priznanje - prokomentarisao je i po- novo se nasmejao kad je video njen

izraz lica. - Hajde, dušo, idemo.

- Moj ruţ! - prošaputala je, kada je poĉeo da otvara vrata.

Paţljivo se zagledao u njene usne. - Ne treba ti - rekao je. - Sasvim si

lepa i bez šminke.

- Ma nisam na to mislila - odgovorila je, netremice gledajući u njega. -

Moj ruţ je svuda po tebi.

Izvadio je maramicu i dao joj da ga obriše; paţljivo ju je posmatrao dok je

uklanjala ruţ s njegovih usana i obraza, drţeći je obema rukama oko

struka, što ju je ĉinilo nervoznom i zbog ĉega su joj pokreti bili pomalo

nespretni.

- Evo - rekla je i vratila mu umazanu maramicu. - Sada je tajna o

tvojoj krivici saĉuvana.

Široko se nasmejao. - Ti mala nevaljalice! A zašto misliš da se ja osećam

krivim?

- Pa nisi hteo da neko vidi tragove ruţa na tvom licu - podsetila ga je.

- Trebalo je da te pustim da onakav izaĊeš iz kancelarije. To bi tvojoj

sekretarici posluţilo kao inspiracija.

- Ona me ne ljubi - odseĉno je rekao.

Potrudila se da ne izgleda baš zadovoljna. - Vrlo je zgodna - rekla je.

- Njen deĉko ima crni pojas u karateu i vlasnik je prestiţnih novina -

odgovorio je Dţejs.

Nije mogla da se uzdrţi a da se ne osmehne. - Oh!

- Ljubomorna si, Mendi? - upitao je dok je otvarao vrata.

- Toliko da bih te ubila - odgovorila je koketno i izašla iz kancelarije

pre nego što je imao vremena da joj odgovori.

Odveo je u jedan otmen restoran sa skupocenim tepisima, kao sneg

belim stolnjacima od damasta i stolicama od prave koţe u obliku

potkovice. Brzo je naruĉila salatu specijalitet kuće i tako preduhitrila

Dţejsa da naruĉi za oboje, a on ju je znaĉajno pogledao pre nego što je za

sebe odabrao biftek i krompir kao prilog.

- Ja sam nekonvencionalna - prokomentarisala je kada je konobarica

otišla.

Smrknuto ju je pogledao dok je pripaljivao cigaretu, a onda je izbacio

veliki oblak dima. — I ja sam. Pa šta s tim?

Nasmejala se na to pitanje i nije prestajala da se ner- voznim pokretima

igra sa ĉašom koja je ispred nje stajala. - Mislila sam da si se naljutio.

- Dušo, priznaću da mislim da ţene lepše izgledaju u suknjama nego u

pantalonama, ali ću isto tako meĊu prvima javno reći da su one u svakom

pogledu sposobne da uspešno obavljaju poslove kao i svaki muškarac.

To joj se veoma dopalo. Njene prelepe smeĊe oĉi širom se otvoriše. -

Nikada nisam ni pomislila da razmišljaš na taj naĉin.

- Rekao sam ti jednom, Amanda, da nikada nećeš uspeti da me stvarno

upoznaš. - Tu opasku je izgovorio sasvim mirnim glasom.

- Izgleda da si u pravu. - Još ĉvršće je stegla ĉašu. - Hoćeš li mi

dopustiti da ti objasnim zašto verujem da moja agencija moţe da vodi taj

tvoj i Dankanov posao u Floridi - istrajavala je u svojoj nameri da mu kaţe

šta misli.

Okretao je cigaretu meĊu prstima. - Hajde da ĉujem.

- Dobro. - Nagnula se prema njemu, oslanjajući se rukama o sto, i

zapazila kako se svetlost presijava na njegovoj crnoj kosi. - Vi gradite

stambeni kompleks u unutrašnjosti Floride. On se ne nalazi na obali

okeana niti u zalivu; nije ĉak ni na reci. MeĊutim, blizu njega je veliko

jezero i smešten je u vrlo ţivopisnom predelu centralne oblasti Floride, a

oko njega su plantaţe limuna i veliki posedi. Zašto ne bismo pripremili

reklamu o tom mestu kao utoĉištu zrsve one koji vole povuĉen ţivot?

Lokacija je zaista savršena - nastavila je, primetivši da sa interesovanjem

prati njeno izlaganje.

- Tu bi vladao mir i tišina jer u blizini nema drugih turistiĉkih

punktova koji bi privlaĉili gomile posetilaca svake godine. S obzirom na to

da ste predvideli da izgradite i šoping centar i da unutar kompleksa bude

puno zelenila, on bi doslovno bio grad za sebe. Ljudi odlaze u Arizonu i

udaljena mesta na zapadu gde, osim sunca, mogu da pronaĊu i malo mira i

tišine. Zašto da mi to spokojstvo ne ponudimo u paketu s prirodnim

lepotama?

Napućio je svoja lepo izvajana usta. - Kakvu reklamu si imala na umu? -

upitao je poslovnim tonom.

- Planirate da otvorite taj kompleks za šest meseci, zar ne? - upitala je

i, kada je on potvrdno klimnuo glavom, nastavila: - Onda je ovo najbolji

trenutak da se pripreme brošure i osmisle reklame za neke ĉasopise koji su

uglavnom namenjeni starijem, finansijski dobrostojećem delu publike.

Kada su mediji u pitanju, ovde postoje tri veoma slušane radio stanice,

nekoliko dnevnih listova i jedan nedeljnik, a svi su oni od velikog znaĉaja

za podruĉje u kome se kompleks nalazi. Organizovaćemo multimedijalnu

reklamnu kampanju ĉiji će cilj biti da dopre do svih tih ĉitalaca i slušalaca.

Zatim ćemo prouĉiti odakle dolazi najveći broj novodoseljenih stanovnika

Floride i poslaćemo brošure istaknutim agencijama za nekretnine u tim

severnim gradovima. Osmislićemo prezentaciju kompleksa, logo,

organizovaćemo veliĉanstveno otvaranje i dovešćemo guvernera ili

nekoliko politiĉara da odrţe govore, poslaćemo pozivnice novinarima i...

- Ĉekaj malo! - nasmejao se, posmatrajući kako joj oĉi postaju sve

sjajnije od uzbuĊenja. - Da li ja mogu da platim takvu reklamnu

kampanju?

Kad mu je rekla koliko misli da bi to koštalo, podigao je obe obrve. -

Priznajem da nisam od tebe oĉekivao da ćeš ponuditi tako razumnu sumu

- rekao je otvoreno.

ZaĉuĊeno ga je pogledala. - A zašto?

Slegnuo je ramenima. - Već me je pozvala jedna reklamna agencija iz

Njujorka - pogledao ju je pravo u oĉi. - Svota koju su oni pomenuii bila je

za nekoliko hiljada viša.

Lupila je prstima o sto i uzdahnula. - Do Ċavola! - rekla je, toboţe ljutito.

On se na to nasmejao, ali se brzo uozbiljio. - Ko će voditi posao,

Amanda? Ti ili tvoj... partner?

- Oboje - odgovorila je - mada sam ja diplomirala novinarstvo - dodala

je uz osmeh - pa zato uglavnom ja pišem. Terijeve oblasti su umetnost,

planiranje i tehniĉke stvari.

Zatreptao je oĉima. - Tehniĉke stvari?

- Štampanje. Priprema materijala za štampu.

- A šta ako pokreneš svu tu kampanju a ja ne prodam stanove? - upitao

je bezliĉnim glasom.

- Baciću se pod toĉkove tvog mercedesa pevajući pesmu: Šta da kaţem, dragi, pošto kaţem izvini...?

Povukao je poslednji dim iz cigerete i zgnjeĉio opušak, uz lagani osmeh

koji mu je titrao na usnama.

- Šta kaţeš?

Podigao je oĉi prema njoj i pogledi su im se sreli baš u trenutku kad je

konobarica prišla stolu noseći posluţavnik pun hrane. - Razmisliću o

svemu i na zabavi kod Salivenovih ću ti reći šta sam odluĉio. Da Ii je to u

redu?

- Jeste - uzdahnula je Amanda.

Bila je na pravim mukama tokom ruĉka; nije ni shvatila koliko je gladna

dok nije poĉela da jede. Završila je salatu i odbila da naruĉi desert; ali je

ispila jaku kafu dok je Dţejs uţivao u ogromnom parĉetu kolaĉa sa

jagodama i šlagom.

- Kalorije, kalorije - uzdahnula je, besna što mora da gleda u izazovni,

ukusni kolaĉ.

Nasmešio joj se preko kašike. - Ja ne moram da pazim na liniju. Sve to

potrošim.

- Znam. Ti baš radiš i to mnogo i neprekidno.

- Pa ne baš stalno - podsetio ju je, gledajući je namerno direktno u

usne.

Zarumenela se i oborila pogled.

Dţejs je pratio Amandina uputstva i zaustavio svoj veliki automobil na

parkingu iza poslovne zgrade Vajthol gde je ostavila mali auto koji je

pozajmila od Margarete.

- Hvala ti na ruĉku - rekla je - i što si saslušao moj poslovni predlog.

- Bilo mi je zadovoljstvo, gospoĊice Karson - odgovorio je, zagledan u

njeno lice. - Veĉeras idemo na predstavu u Parizjen. Nastupa jedan trio i

mislim da ćeš uţivad, a moţemo i da igramo.

Srce joj je poskoĉilo od uzbuĊenja. - Ja? - prošaputala je.

Sagnuo se i poljubio je, a taj dodir njegovih usana bio je dovoljno kratak

da u njoj izazove osećanje praznine ĉim se odmakao.

- Ti - tiho je odgovorio. - Veĉeras treba da razgovaramo.

- O ĉemu? - ošamućeno je upitala.

- O tebi i meni, dušo - odluĉno je odgovorio - i kako će se stvari meĊu

nama odvijati. Posle onoga što se noćas dogodilo, neću ti dozvoliti da opet

pobegneš.

- Ali, Dţejs...

- Sad nemam vremena. Ti idi svojim putem, mila moja, a ja moram da

radim. Priĉaćemo veĉeras. Obuci nešto seksi - dodao je uz vragolast

osmeh.

Otvorila je vrata, izašla i odmah ih potom zatvorila, isplazivši jezik

prema njemu. On se široko nasmejao, a zatim joj mahnuo kad je upalila

motor i krenula.

Dok je grabila putem ka imanju Kaza verde, osećala je kako joj se

raspoloţenje vrtoglavo popravilo. O ĉemu Dţejs ţeli da razgovaraju?

Moţda o braku? Utonula je u divno sanjarenje i već je zamislila sebe u

belom satenu, a Dţejsa u smokingu, kako stoje ispred sveštenika u crkvi sa

prozorima od obojenog stakla. Kad bi se to samo desilo! Da se uda za

Dţejsa, da uzme njegovo prezime, da ţivi sa rijim u istoj kući, da dele po-

stelju, da s njim ima decu... to bi bilo ispunjenje svih njenih snova.

Naravno, podsetila se, moţda on ţeli da joj predloţi nešto sasvim drugo.

Ali nije htela u to da veruje. Gledao je u nju tako usredsredeno, njegovi

poljupcu su bili suviše neţni da bi poverovala da je reĉ samo o poţudi. Ne.

Mora da on ima na umu neko trajnije rešenje, mora da je to u pitanju. Oĉi

su joj od ushićenja blistale kao sveće u mraĉnoj prostoriji. Kako bi to bilo

boţanstveno kada bi i on nju voleo, kada bi osećao isto ono razdiruće

uzbuĊenje koje ona oseti svaki put kada je s njim, kad ga dodirne, kad se

naĊe u njegovom zagrljaju. Molim te Boţe, uĉini da bude tako, molila se

nemo, uĉini, uĉini!

Pošto se parkirala ispred ulaza u kuću, potrĉala je uz stepenice i kad je

otvorila ulazna vrata u njenim oĉima su se mogli videti svi njeni snovi i

nadanja.

- Jesi li to ti, draga? - uzviknula je Margareta. - DoĊi ovamo, u dnevnu

sobu!

Krenula je prema njoj, nestrpljiva da joj ispriĉa kako je provela divno

vreme na ruĉku sa Dţejsom, ali ĉim je ušla, primetila je još jednu osobu u

sobi.

- Vidiš? Rekla sam ti da te ĉeka iznenaĊenje! - uz- viknula je

Margareta, veselog izraza.

- Zdravo, draga - pozdravila ju je Beatrisa Karson, ustala sa stolice i

krenula ka svojoj kćeri. Bila je u raskošnoj beţ haljini od šifona, plavu

kosu skuplila je u punĊu, a njene tople, nasmejane kestenjaste oĉi bile su

pune ljubavi.

Amanda joj je dopustila da je zagrli i izdrţala je sve to uzbuĊenje nekako

obamrla, jer se njen um iznenada našao u šoku, budući da je veoma brzo

shvatila kakve će probleme majĉin dolazak da stvori.

Stvari su se tako divno odvijale i Dţejs se promenio. Ali sada kada je Bea

došla, svi njeni snovi su poĉeli da se ruše. Dţejs će pomisliti da je ona

pozvala majku da doĊe; nikad neće poverovati da je to Margareta uĉi-

nila! Biće besan zato što je oduvek mrzeo Amandinu majku.

- Zar nećeš da me pitaš zašto sam došla? - upitala je Bea blagim,

umilnim glasom.

- Uh, dobro mama, zašto si došla? - upita je Amanda poslušno.

- Udajem se, draga! Dobićeš oca! - Bea je u jednom dahu izgovorila.

Amanda je morala da sedne. Bilo je to previše, pre- brzo. - Udaješ se?

- Da, draga - odgovorila je njena majka i sela po- red nje, kako bi

mogla da uzme njene ruke u svoje i ĉvrsto ih stegne. Beini prsti su bili

hladni i Amanda je znala da je nervozna.

- Za Risa Benona. Zaprosio me je pre dva dana i ja sam pristala.

Dopašće ti se. On je snaţan ĉovek, sposoban, i moţeš da doĊeš kod nas kad

god poţeliš.

- Ali... zašto si došla na Kaza verde?- uspela je Amanda da izgovori.

- Margareta se ljubazno ponudila da mi pomogne da izaberem haljinu

i da isplaniramo venĉanje - odgovorila je Bea, sva ozarena. - A ja znam da

bi ti volela da budeš u sve to ukljuĉena. Biće to skromno venĉanje, u

Nasau, a posle toga ćemo organizovati proslavu kod kuće. Kuća je divna,

draga, on je zove Morski biser, ima svoju sopstvenu plaţu, vinograde i

mnogo cveća, a voda je zelena i plava i sva se presijava... sigurno će ti se

mnogo dopasti!

- Kada se udaješ, mama? - upitala je Amanda, koja je polako poĉela da

shvata da će Ris, osim što će preuzeti brigu o njenoj majci, naslediti i sve

majĉine dugove.

- Sledeće nedelje! - uzdahnula je Bea. - Ja sam htela da mi ostavi malo

više vremena za pripreme, ali Ris je bio nepopustiljiv, pa sam pristala.

Tako sam uzbuĊena!

- Da, i ja sam. - Amanda se nasmešila i stegla majĉinu ruku. Bea je bila

pravo dete, ĉesto promenljivog raspoloţenja, tako iskriĉavo blistava, kao

dragulj. Amanda nije mogla a da je ne voli, ĉak i kad se nervirala zbog

njenih ludorija i terevenki i novca koji je trošila.

- Mama, kada je reĉ o haljini... nemamo baš mnogo para u banci... -

oprezno je poĉela Amanda.

- Oh, ja joj kupujem haljinu, to je moj svadbeni poklon - uzviknula je

Margareta uz veseo osmeh. - Jedva ĉekam da poĉnemo pripreme. Bea,

sutra neizostavno moramo da odemo u Saks rano ujutru. Toliko je malo

vremena...

- Da, u pravu si - sloţila se Bea i odmah krenula da izlaţe svoje

planove za doĉek gostiju.

Amanda je sedela pored nje, slušala, povremeno se smejala majĉinom

preteranom oduševljenju i, tek kada je popodne uveliko odmaklo, otišla je

u svoju sobu da se presvuĉe za veĉeru i poĉela da se brine zbog toga kako

će Dţejs reagovati. Imala je uţasno predosećanje da mu se nimalo neće

svideti što je Bea došla u njegovu kuću.

Paţljivo je birala šta da obuĉe i opredelila se za jednu lepu sivu suknju i

vezenu roze bluzu. Sa zadovoljstvom je primetila kako ta odeća istiĉe

njeno vitko telo i savršeno joj pristaje i, mada je kupljena pre dve godine,

nije delovala staro. Amanda je veoma vodila raĉuna o svojoj gardarobi i

pomoću detalja i modernih kombinacija, trudila se da bude lepo odevena.

Poneka marama, komad novog nakita, kombinacija moderne bluze sa

starim, ali klasiĉnim kostimom ĉinili su da uvek izgleda drugaĉije. U

poĉetku su joj najveći problem predstavljale cipele, ali je brzo nauĉila da

treba da kupuje na kraju sezone, kada su cene mnogo niţe.

Kupovala je iskljuĉivo u vreme rasprodaja. Nije mogla sebi da priušti

ništa drugo.

Upravo je završavala ĉešljanje svoje duge kose kad je zaĉula lagano

kucanje na vratima svoje sobe, a odmah potom ušla je njena majka,

zanosnog izgleda u svetloruţiĉastoj haljini koja je isticala njen baršunasti

ten i izuzetnu frizuru.

- Mislila sam da bismo mogle zajedno da siĊemo na veĉeru - tiho je

predloţila Bea. - Ja...ovaj, znam da me Dţejs ne voli i pretpostavljam da je

manje verovatno da mi nešto ruţno kaţe ako si i ti prisutna - dodala je,

nervozno se osmehujući. - Nisi mu valjda ništa rekla za bika, draga?

- Nisam, mama - odgovorila je Amanda i time je umirila. Spustila je

ĉešalj i zagrlila svoju sićušnu majku. - Drago mi je da si našla nekoga.

Znam koliko si bila usamljena ovih poslednjih nekoliko godina.

- Nisam bila baš toliko usamljena, draga moja - odgovorila je Bea i

pomilovala ćerku po obrazu. - Na kraju krajeva, imala sam tebe.

Amanda se nasmejala. - Imale smo jedna drugu.

Bea je klimnula glavom. Paţljivo je prouĉavala ćerkino lice. - Margareta

mi je rekla da ste ti i Dţejson... malo popravili odnose. Da li je to taĉno?

Amanda je pocrvenela i okrenula glavu. - Nisam sigurna. Ne znam ĉak ni

da li mu se sviĊam.

- Amanda... - Bea se ugrizla za donju usnu. - Draga moja, ĉesto sam se

pitala da li to vaše ĉesto svaĊanje moţda ne krije u sebi nešto mnogo

dublje nego što je netrpeljivost. Ti ga već godinama izbegavaš. Nadam se

da razlog nije moje zaista smešno ponašanje prema njemu tih godina kad

si još bila tinejdţerka. Bila sam strašan snob u to doba. Tako mi je ţao što

to na vreme nisam shvatila, pre nego što sam upropastila stvari.

- Kakve stvari?

- IzmeĊu tebe i Dţejsa - odgovorila je Bea, gledajući u tepih. -

Amanda, ljudi poput Dţejsa Vajthola su veoma retki. Danas nisu u modi

snaţni muškarci, već oni neţniji, jer ţene više vole one koji umeju da

zaplaĉu, koji greše i na kolenima mole za oproštaj. Moţda su one u pravu,

ne znam. Ovo danas je drugaĉiji svet, nove generacije imaju nove i bolje

ideje o tome kakav ţivot treba da bude. - Na trenutak joj se u oĉima

pojavila seta. - Ali muškarci kao Dţejs su posebna sorta. Oni ţive po

sopstvenim pravilima i nikad ih nećeš videti na kolenima. A ţena koja

ima sreće da je takav ĉovek voli zaista je... blagoslovena. - Duboko i tiho je

udahnula vazduh. - Oh, Mendi, nemoj da beţiš od njega ako ga voliš -

uzviknula je iznenada. - Ne dozvoli da te jaz koji postoji meĊu vama, a

koji sam ja izazvala, spreĉi da uvidiš njegove vrline. Ja sam svoju sreću

izgubila, ali ti još uvek imaš vremena da naĊeš svoju.

- Mama, uopšte ne razumem o ĉemu priĉaš - pro- šaputala je Amanda

tupo gledajući majku.

- Ti si tako dobra devojka, draga moja - tiho je re- kla Bea, a njen

tuţan pogled govorio je o njenim izgubljenim snovima. - Ali kad su neki

muškarci u pitanju, potrebno je nešto više od plemenitih namera...

- Bea, jesi li tu? - ĉuli su Margaretu kako je doziva.

Ĉinilo se da je taj povik malo iznervirao Beu. - Da, draga. Evo dolazim -

odgovorila je Margareti, a zatim je potapšala Amandu po ruci. - Pokušaću

kasnije da ti objasnim. Moram nešto da ti ispriĉam; tajnu koju sam dugo

skrivala od tebe. Priĉaćemo posle, vaţi?

- Vaţi - odgovorila je Amanda zbunjeno se smešeći. - Hajdemo sad

dole.

Sedeli su u dnevnoj sobi i ĉekali da se posluţi veĉera kad se Dţejs vratio

iz kancelarije. Izgledao je umorno i neraspoloţeno; samo su njegove

srebrne oĉi sijale na licu koje je u tom trenutku u punoj meri oslikavalo

njegovu dob.

Ĉim je ušao u sobu, ugledao je Beu i trenutno je eksplodirao. - Kog vraga

ti radiš ovde? - upitao je zaprepašćenu ţenu. Pogled mu se zaustavio na

Amandinom bledom licu. - Malo si poranila, zar ne? Već si pozvala

mamu! Ne sećam se da sam nešto obećao...

Amanda je upravo htela da progovori, ali ju je Bea preduhitrila. - Ja sam

se sama pozvala - rekla mu je i podigla glavu kako bi se hrabro suoĉila s

njim. - Udajem se, Dţejsone. Došla sam da pozovem ćerku na svadbu.

- Ooo, znaĉi za ovoga ćeš se i udati? - prokomentarisao je oštrim

tonom, a iz oĉiju mu je izbijala otvorena mrţnja. - Hoćeš li i njemu biti

onako verna kao onom jadniku za koga si se prethodno udala?

- Dţejsone, kako se to ponašaš? - prasnula je Margareta. - Bea je moja

prijateljica!

- Ma kako da nije - hladno je odgovorio Dţejs po- smatrajući Beatrisu,

a Amanda je u tom trenutku primetila kako je njena majka strašno

prebledela.

- O ĉemu ti priĉaš? - Margareta nije ţelela olako da preĊe preko tog

komentara.

- Pitaj... svoju... prijateljicu - promumlao je Dţejson. - Ona zna o ĉemu

priĉam, zar ne, gospoĊo Karson?

- Naroĉito je naglasio reĉ gospoĊo, kao da joj se ruga.

- Ostavi moju mamu na miru - rekla je Amanda ustajući. Gledala ga je

pravo u oĉi. - Nemaš pravo da je tako vreĊaš. Ti je uopšte ne poznaješ.

- Dušo, znam više o njoj nego što bi ti mogla da pomisliš - odgovorio

je uz ledeni osmeh. - Podseti me da ti sve jednom ispriĉam; to će ti

otvoriti oĉi.

- Ti... ti... kauboju! - uzvratila mu je Amanda, dok joj je donja usna

podrhtavala a oĉi joj se caklile od suza.

- E, to već podseća na stara vremena - rekao je Dţejs, obraćajući se

Amandi, a preko lica mu je prešlo nešto kao senka. - Više volim kad se ne

pretvaraš. Jednom sam ti već rekao i opet ću ponoviti - ljutito je pogledao

Beu - nećeš se domoći mog novca. A ti moţeš majku slobodno da pošalješ

nazad, kući. Neću finansirati njeno venĉanje. A nećeš ni ti, mama -

hladno se obratio Margareti. - Ako samo probaš da ovoj otmenoj kurvi

kupiš i maramicu u bilo kojoj robnoj kući u gradu, blokiraću ti sve raĉune

koje imaš. - Okrenuo se u mestu i izašao iz sobe, uspravno i kruto,

ispunjen gnevom i mrţnjom.

Margareta je zagrlila Beu. - Oh, izvini, draga! Zaista ne znam šta mu je!

Bea je plakala poput deteta, a suze su se samo kotrljale niz obraze.

Amanda je obavile ruke oko njenih ramena i odvojila je od Margarete,

ĉvrsto je privijajući uz sebe.

- Ne sekiraj se, mama - tešila ju je Amanda neţnim glasom, kao što je

to i ranije mnogo puta ĉinila. - Sve će biti u redu.

Ali još dok je izgovarala te reĉi, znala je da neće. Njen svet se sav

okrenuo naglavaĉke; Dţejs je ponovo postao neprijatan, a ona je silno

ţelela da zna zbog ĉega. Da li je moguće da toliko dugo nosi u sebi tu

mrţnju, da je uzrok tome nešto što se dogodilo još u njegovom detinjstvu i

da mrzi Beatrisu zbog neĉega što mu je rekla pre mnogo godina! Šta moţe

biti razlog toj snaţnoj mrţnji koju on prema njoj oseća? I zašto je, pobogu,

nazvao kurvom? Bei se verovatno moţe mnogo toga pripisati, ali ne i to.

Ona se uvek ponašala pristojno, po svim društvenim normama. Nikada ne

bi sebi dozvolila da uprlja svoj ugled nekom vanbraĉnom avanturom.

Amanda je neţno ljuljala Beu i, kada je preko ramena pogledala

Margaretu, videla je bol u njenim oĉima. Dţejs je umeo da bude tako

okrutan. Sklopila je oĉi. Kako moţe da izgovori takve reĉi posle onolike

strasti koja je meĊu njima buknula kao nekontrolisani šumski poţar?

Pomislila je da je njemu moţda stvarno stalo do nje, naroĉito posle

odlaska u Njujork, posle svih onih poljubaca koje su razmenili. Ali

prevarila se. I kako će sada da zaštiti svoju krhku majku od te nerazumne

mrţnje? I sama je poţelela da zaplaĉe. Jutros je mislila da će joj dan doneti

nešto lepo, a zapravo se sve završilo oĉajno.

Tri ţene su same sele da veĉeraju, bez Dţejsa, koji je sat kasnije ponovo

sišao; na sebi je imao braon pantalone, sako od tvida i košulju. Izašao je iz

kuće bez reĉi, verovatno da se naĊe sa Tesom, pomislila je Amanda.

- Ne budi tako pesimistiĉki raspoloţena, draga - neţno joj je rekla Bea,

osećajući ćerkino neraspoloţenje.

- Sve će se dobro završiti. Veruj mi, stvari se uvek razreše.

Amanda je pokušala da se osmehne. - Naravno da hoće - tupo se sloţila

Amanda.

- Prosto bih zadavila svog sina - tiho je rekla Margareta i pri tom sa

velikom ţestinom zabola viljušku u komad mesa u svom tanjiru. - Sav taj

strašan bezobrazluk...

- Nemoj, draga - zamolila je Bea, dodirnuvši la- gano prijateljiĉinu

lepo negovanu ruku. - Dţejs nije u stanju da promeni svoja osećanja

prema meni, ali za to ima i opravdan razlog. Na kraju krajeva... - naglo se

ugrizla za usnu. - Na kraju krajeva - ponovo je poĉela reĉenicu i pogledala

u Amandu, a u njenom po- gledu se videlo koliko pati - ja sam naletela na

bika, a ne Amanda. Ona ĉak nije ni vozila...

Margareta je razrogaĉila oĉi. - Ti? Ali Amanda je rekla...

- Ona je samo htela da me zaštiti. Ne - uzdahnula je, sva oĉajna - nije

tako bilo. Ja sam je prekljinjala da me zaštiti. Znajući koliko me Dţejs ne

voli, plašila sam se da će mi uskratiti boravak na Kaza verde pa sam ta- ko

dozvolila jadnoj Amandi da na sebe preuzme krivicu... i stidim se toga -

završila je tihim glasom. Njene zanosne tamne oĉi bile su zamagljene od

suza dok je gledala u svoju zaprepašćenu ćerku. - Znam da sam ti mnogo

muka zadala, draga. Ĉini mi se kao da sam ţivela u transu otkako je tvoj

otac umro.

- To svakako ne daje Dţejsonu pravo da te naziva pogrdnim imenima -

prekinula ju je Margareta, uţarenih oĉiju. - Mislim da je to sramotno i,

ĉim se malo smiri, to ću mu i reći.

Amanda nije uspela da se uzdrţi a da se blago ne nasmeši. Margareta nije

bila ništa hrabrija od nje u situacijama kada je trebalo da se suprotstavi

Dţejsonu i njegovoj ţestokoj naravi.

Naredni dan je protekao u nekom mutnom raspoloţenju, a Bea i Amanda

su stalno bile negde pored Margarete, izbegavajući Dţejsa koliko god je to

bilo moguće. On se takoĊe potrudio da ceo dan nešto radi, što na ranĉu

što u kancelariji, ali pogled koji bi povremeno uputio Amandi bio je leden

i mraĉan. Izgledalo je kao da se ona ĉudesna noć nikad nije ni desila, kao

da je nikada onako neţno nije dodirivao. A Bea, i pored svoje uobiĉajene

veselosti, delovala je slomljeno, kao da nešto taji. Ris Benon je obećao da

će joj poslati novac za haljinu i sve što joj je potrebno za svadbu, iako se

Margareta bunila, jer je ona ţelela da joj to daruje. Dve starije ţene su veći

deo dana provele u kupovini, dok je Amanda tugovala u sobi, razmišlja-

jući o onome što je moglo biti.

Bea i Margareta su posle veĉere otišle u posetu zajedniĉkoj prijateljici, a

Amanda se vratila u svoju sobu da obuĉe pantalone i bluzu. Kada je

ponovo sišla, izašla je na oskudno osvetljenu verandu da uţiva u ve-

ĉernjoj sveţini i miru, ali se u trenutku trgla, jer je primetila neĉije

kretanje. Nalazila se pored velike stolice za ljuljanje na ivici verande kad

se jedna tamna figura odvojila od ljuljaške i našla kraj nje.

- Nemoj da beţiš - tiho je rekao Dţejs - nisam naoruţan.

Mrzela je taj prizvuk ogorĉenosti u njegovom dubokom glasu. Osećala je

kako joj ton njegovog glasa bolno para dušu. Jedva je mogla da podnese

njegovu biizinu posle onih teških optuţbi koje je izrekao. Ali je ipak ostala

i sela u ogromnu, drvenu stolicu. Stolica je lagano zaškripala kad je poĉela

da se ljulja. Taj zvuk, zajedno s pesmom zrikavaca i kreštanjem ţaba liĉio

je na ĉudesnu uspavanku u mirisnoj noći.

Zaĉulo se oštro škljocanje upaljaĉa dok je Dţejs palio cigaretu. Mogla je

krajiĉkom oka da vidi narandţasti vrh uţarene cigarete.

- Nisam oĉekivala da ćeš biti kod kuće - hladno je rekla.

- Oĉigledno, inaĉe bi se i dalje skrivala u svojoj sobi - odseĉno je

odgovorio.

Zabacila je glavu unazad, spustila je na naslon stolice i zagledala se u

pomrĉinu. Zbog Dţejsa se osećala krajnje napeto i stegnuto. Kad se on

tako zatvori u sebe, ĉinilo joj se da je razdaljina meĊu njima velika kao do

meseca.

- Jednom si ovako sedela sa mnom u noći bez meseĉine - iznenada je

njegov dubok i tihi glas prekinuo tišinu. - Sećaš li se, Amanda?

- Bila je to noć kada je tvoj tata umro - prisetila se; ponovo je osetila

onu prazninu koja je nastala u kući odlaskom dominantne liĉnosti kao što

je bio Dţad Vajthol; setila se i kako su Margareta i Bea plakale...

- Jedva da smo dve reĉi progovorili.

Kratko se nasmejao. - Sela si pored mene i uhvatila me za ruku. Samo to.

Nisi plakala, kukala, ništa nisi rekla da me utešiš. Samo si sedela i drţala

me za ruku.

- Nisam znala šta drugo da uradim - priznala je.

- Znala sam koliko si ga voleo... mislim, ĉak i više od Dankana. Ti nisi

ĉovek koga je lako utešiti, Dţejsone. Ĉak i tada sam se plašila da ćeš me

oterati, da me ne- ćeš pustiiti da budem pored tebe. Ali nisi.

- Muškarci ne vole da se vidi da su ranjivi, dušo, zar to nisi znala? -

upitao je neobiĉno neţnim glasom i ona se prisetila još jedne situacije kad

je ĉula sliĉnu primedbu. - Znaš, Amanda, te veĉeri nikome ne bih

dozvolio da bude pored mene, ĉak ni majci. Ti si jedina nekako uvek

uspevala da ostaneš blizu u trenucima kad bih svakog drugog najurio. -

Povukao je dim iz cigarete. - Tebi bih dozvolio da mi previješ ranu koju ni

lekaru ne bih dopustio da dodirne.

Osetila je kako joj srce snaţno tuĉe. Pazi se, podsetila je samu sebe, za

njega je sve ovo samo igra, a on je vrhunski igraĉ. Nemoj mu dozvoliti da

te povredi.

Naglo je ustala. - Trebalo bi da odem u sobu. Kasno je.

- Amanda, hajde da razgovaramo! - odseĉno je re- kao.

- O ĉemu? - uspela je da upita, na ivici suza. - O mojoj majci? O meni?

Mi smo kurve, tako si rekao, a ti znaš sve o nama, zar ne? Svevišnji

Dţejson Vajthol!

Okrenula se i potrĉala prema ulazu, a iza sebe je ĉula kako je Dţejs oštro

i ljutito opsovao.

Sledećeg jutra, koje je doĉekala još nespokojnija nego inaĉe, Amanda je

otišla do štale da vidi novo, sneţnobelo arapsko ţdrebe. Taj prizor ju je

podestio na prošlost, na dane provedene na oĉevom ranĉu, kada je

nebrojene sate provodila posmatrajući novoroĊenu ţdrebad jer joj je bilo

zabavno da gleda njihovo smešno ponašanje. Ovaj novajlija je bio ţdrebac

i stajao je na nesigurnim nogama koje su izgledale suviše duge za njegovo

telo.

Bila je toliko zaokupljena posmatranjem kobile i njenog ţdrebeta da nije

ĉula topot konja koji se pribliţavao. Nije ĉula ni brze korake u

neposrednoj blizini, nekoliko trenutaka kasnije, ali se ipak okrenula ne

vreme da vidi Dţejsa kako dolazi duţ širokog prolaza, dok mu ĉizme

upadaju u drvenu strugotinu boje meda kojom je pod bio prekriven.

Hodao je polako, sa onom neusiljenom gracioznošću koja mu je bila

svojstvena, a stari crni kaubojski šešir, kao i obiĉno, bio mu je navuĉen na

ĉelo. Volela je da ga posmatra, ali se ipak okrenula, ponovo se setivši

njegovih uvreda i svega što je rekao.

- Sama si? - upitao je odseĉno. - Gde je brat Dankan od jutros?

- U kancelariji - kruto je odgovorila.

- A ostali? - dodao je, izbegavajući da izgovori Beino ime.

- Otišle su u kupovinu. - Pogledala ga je u oĉi. - Ali neće trošiti tvoj

novac.

Prešao je preko njene opaske, ne komentarišući je, zagledan u ţdrebe. -

Nije te strah od mene, maĉkice?

- Ni od dvadeset takvih kao što si ti - uzvratila mu je i okrenula glavu,

jer je bila suviše ponosna da sebi dozvoli da se njena istinska zebnja

primeti.

Naslonila se na vrata boksa i zagledala u ţdrebe koje je sisalo. Bela kobila

stajala je naĉuljenih ušiju, sva na oprezu, pomno gledajući ljude u svojoj

blizini.

Dţejs je došao do vrata i stao odmah do Amande, toliko blizu da je

svojom rukom dodirnuo njenu, poloţenu na grubu površinu drveta, i u

tom trenutku sladak, neobuzdan talas zadovoljstva prostrujao joj je telom.

- Da li ih i dalje pokazuješ na izloţbama? - upitala je, sa ţeljom da

promeni temu.

- Nemam vremena, dušo - rekao je glasom u kome više nije bilo ni

traga ljutnje. - Dţonsonova ćerka odvede jednog ili dva konja na izloţbu

svake godine; imam nekoliko pehara iz davnih dana, ali glavnicu mo- je

stoke ĉine pastuvi. Puštam Dţonsona da ih vodi po izloţbama. Ja se samo

na kraju šepurim sa trofejima.

Kratko ga je pogledala, zapanjena šaljivim tonom kojim je sve to rekao. -

A ko s tobom izlazi? - reĉe onako usput, iznenadivši ga pitanjem.

Pogledao ju je podignutih obrva i blago zaturio šešir koji je skliznuo niz

njegovu crnu, neobuzdanu kosu. - Pa valjda ti, draga?

Zatresla je svoju sjajnu plavu kosu sve dok njome sasvim nije prekrila

ramena. — I ja povremeno volim da ţivim opasno - rekla je.

Lagano je jednim prstom dodirnuo njen obraz. - Ne na mom imanju -

upozorio ju je. - Ne bih voleo da budem odgovoran ako se ti povrediš. -

Namerno je, u toj opojnoj tišini koja je usledila, nastavio da je gleda pravo

u oĉi.

Od iznenadenja je malo otvorila usta i, budući da mu to nije promaklo,

munjevito je spustio pogled na njene ruţiĉaste usne.

Borila se protiv ĉeţnje da mu se primakne, da oseti njegovo ĉvrsto telo

pored svog, da ga namami da je strasno poljubi... borila se protiv onoga za

ĉim je ţudela, protiv slasti koju je okusila. Jedva je uspela da odvoji pogled

od njega i s mukom je kontrolisala svoje ubrzano, neravnomerno disanje.

- Ovo... hm... ovo ţdrebe je prelepo - rekla je nesigurnim glasom.

Primakao joj se još bliţe i stao iza nje, kako bi je spreĉio da se pomeri;

snaţnim rukama se oslonio na vrata i tako je praktiĉno zarobio. Telo mu

je bilo toplo i mogla je da oseti kako zraĉi, a prodoran miris njegovog

parfema golicao joj je nozdrve.

- Imaš Ii... još neko? - nastavila je s novim pitanjem, pošto joj nije

ništa odgovorio.

Osetila je njegov dah u kosi. - Mirišeš na poljsko cveće - promrmljao je

senzualnim glasom.

- To je zbog šampona - glupavo je odgovorila.

Blago se pomerio i na taj naĉin se oĉešao o njeno telo, što je u njoj

izazvalo pravu buru. Mogla je da oseti njegove snaţne noge kako dodiruju

njene, njegove široke grudi oslonjene na njena ramena.

- Koliko sada imaš arapskih konja? - upitala je glasom koji ni sama nije

prepoznala.

- Dovoljno - tiho je rekao i sagnuo glavu kako bi usnama pomerio

pramen kose na njenom vratu i poljubio neţnu, ustreptalu koţu koju je

tim pokretom otkrio.

- Dţejsone! - oteo joj se uzdah.

Osećala je pritisak njegovih grudi na svojim leĊima i njegovo uzbuĊeno

disanje. Usnama joj je dodirivao uvo, pa ĉelo. - Boţe, kako ti je neţna koţa

- prošaputao je hrapavim glasom - kao somot. Saten.

Prstima je snaţno stezala ivicu vrata dok se muĉila da povrati kontrolu.

Imala je osećaj da joj je grlo potpuno suvo.

Dok se njen razum bunio, njeno telo se topilo pod njegovim dodirom i

instinktivno mu se predavalo.

Pomerio je ruke i snaţno ih obavio oko njenog struka.

- Oh, Dţejsone, nemoj - uspela je nekako da izusti. - Ne posle svega

onoga što si rekao! - optuţila ga je i istovremeno mrzela to što je imao

toliku moć nad njom.

- Baš me briga šta sam rekao - zagrmeo je omamljujućim glasom. -

Toliko te ţelim, celo telo me boli od ţudnje!

Pokušala je da mu se odupre, ali ju je okrenuo i paţljivo odmerenom

teţinom svoga tela prikovao uz vrata. Lice mu je bilo napeto od

neutoljene ĉeţnje a oĉi su mu strasno plamtele.

Pri naletu emocija, njene smeĊe oĉi su se ispunile suzama. Svoje male

ruke pritisnula je na njegove ĉvrste, mišićave grudi.

- Da li je stvarno nephodno da izvodimo ovu igru? - grubo ju je

upitao. - Znam kako delujem na tebe, osećam to. Zar moraš da se

pretvaraš? Nije mi vaţno da li si bila s nekim muškarcem ranije, do

Ċavola, to uopšte nije vaţno!

Besno je pokušala da ga se oslobodi, ali je i dalje bila bespomoćna,

zarobljena meĊu tim snaţnim rukama.

- Pusti me, Dţejsone! - izletelo je iz nje - Nemam nikakvo ljubavno

iskustvo, ja nisam laka devojka i ne pretvaram se.

Osetila je kako ubrzano diše dok je stezao njeno ukoĉeno telo. - Da li

stvarno oĉekuješ da u to poverujem? Oh, boţe, pokazuješ toliko strasti u

mom naruĉju i ţeliš to isto tako snaţno koliko i ja.

- Ja ne spavam s muškarcima - uzviknula je.

- Ali zato tvoja majka spava - besno je uzvratio.

Zapanjeno ga je pogledala. - Da li je to još jedna od tvojih kleveta,

kauboju?

Oĉi su mu opasno zasijale. - Zatekao sam je u oĉevoj spavaćoj sobi -

planuo je, a prezir je izbijao iz svake pore na njegovom licu. - Mesec dana

pre nego što je umro. Tada je još uvek bila udata za ono jadno,

bezosećajno stvorenje kakav je bio tvoj otac.

Naglo je prebledela. Nije mogla ni da zamisli da je Bea mogla biti u vezi

sa Dţadom Vajtholom! Laţe, to ne moţe biti istina! MeĊutim, izraz

njegovog lica govorio joj je da ne treba da sumnja. Dţejs se nije šalio.

- Moja mama! - uzviknula je sa neverivcom.

- Tvoja mama - hladno je odgovorio. - Jedina uteha mi je bila to što

niko nije saznao, ĉak ni Dankan, a naroĉito ne moja majka. Ali ja sam

znao - dodao je osorno. - I svaki put kada je vidim, poţelim da joj za-

vrnem onaj neţni vrat.

Amanda je bila potpuno zateĉena tim saznanjem.

- Znaĉi, razlog nije bio to što te je ona izgrdila - prošaputala je, svesna

prave istine.

- Nije. Već to što je nastavila da odrţava vezu s mojim ocem, a ja to

nisam mogao da spreĉim. Jedino što sam mogao da uradim bilo je da

pokušam da zaštitim majku. To sam i uradio, ali tvoja majka je mom ocu

uzela nekoliko godina ţivota. Sve nas je oštetila.

Lagano je oborila pogled. To je bila poslednja kap. A ona nikad ništa nije

posumnjala!

- I ti sada misliš da sam ja kao i ona - prošaputala je. - Zato si

pretpostavio da sam spavala sa Terijem.

- Tako nekako. - Kratko se nasmejao. - Ne misliš da je razlog mogao

biti to što sam bio ljubomoran?

Odmahnula je glavom, gorko se osmehnuvši. - To mi nikad ne bi palo na

pamet. - Udahnula je duboko i isprekidano. - Još danas ću se spakovati i

otići.

Njegove ruke je bolno stegnuše. - Ne, ne još. A šta je sa tvojim

dragocenim poslom? Tvoj partner neće biti zadovoljan ako ti budeš kriva

što ste ga izgubili.

Osećala je kako se sve u njoj lomi i izaziva teţak bol.

- Zašto me jednostavno ne ubiješ? - upitala je, oĉiju punih suza. - Zbog

tebe mi je ţivot godinama bio pravi pakao... pa onda ga je i mama

zagorĉala svojim prekomernim trošenjem... a sad mi kaţeš... da je tatu

varala sa tvojim ocem... oh, boţe, volela bih da sam mrtva!

Van sebe od besa zbog povreĊenog ponosa i izdaje i obuzeta panikom,

naglo se otrgla od njega i istrĉala napolje. Ugledala je Dţejsovog konja

privezanog pored vrata i uskoĉila u sedlo pre nego što je on uspeo da je

spreĉi. Nije se obazirala na njegovu oštru naredbu da stane, već je nalegla

na svilenkastu sivu grivu i podbola konja, a konj je pojurio prema

obliţnjoj šumi.

Ţivotinja se ponašala u skladu sa Amandinim emotivnim stanjem, pa se

dala u pomaman galop, jureći izmeĊu stabala i ispod niskih grana.

Amanda je, naslutivši opasnost, u jednom trenutku podigla su- zama

zamagljen pogled, ali bilo je prekasno. Naletela je na granu koja ju je

grubo udarila. Od siline udarca pala je s konja na zemlju. Već sledećeg

trena obuzela ju je obamrlost i utonula je u potpuni mrak.

8.

Kad je, usled bleštave sunĉeve svetlosti, otvorila oĉi, ugledala je

medicinske uredaje i Dankana kako sedi pored nje, a glava ju je strašno

bolela.

- Neću postaviti oĉigledno pitanje - rekla je slabašnim glasom i

pokušala da se osmehne. - Ali bih volela da znam ko me je ovako udario?

Dankan joj je uzvratio osmeh i blago stisnuo njenu neţnu ruku koju je

drţala preko belog, uštirkanog krevetskog ĉaršava. - Jedna orahova grana -

dobila je odgovor - jer se nisi dovoljno sagnula.

- Nisam stigla. - Prinela je ruku ĉelu i kada ga je dodirnula, ne samo da

je osetila snaţno pulsiranje u slepoĉnici, već je istovremeno shvatila i da je

sve boli da joj je celo telo u modricama. - Da li sam već dugo ovde?

- Od noćas - odgovorio je. - Dţejs hoda po hodnicima kao ludak,

gunĊa i puši i izdire se na svakog ko radi u bolnici i naĊe mu se na putu.

Dţejs! Odjednom se svega setila. SvaĊe, njegovih optuţbi, njenog šoka

kad je konaĉno saznala pravi razlog Dţejsove mrţnje prema Bei. Zatvorila

je oĉi.

Dankan ju je pomno posmatrao, lagano se mršteći.

- Šta ti je to rekao, Mendi? - dho je upitao.

- Ništa - slagala je.

- Nemoj da me laţeš - rekao je, bez ikakve ljutnje u glasu. - Nisi to

nikada radila. Povredio te je, zar ne?

- To što se desilo tiĉe se samo Dţejsa i mene - od- govorila je Amanda.

Na njenom bledom licu pojavio se slabašan osmeh. - Svakome se moţe

desiti da jednostavno padne. Naletela sam na granu, to je sve.

- On se ponaša kao da je strašno kriv - odvratio je Dankan,

prouĉavajući njen izraz lica. - Kao progonjena ţivotinja je ulazio i izlazio

iz tvoje sobe ko zna koliko puta.

- Nemoj da navaljuješ, Dankane, neću ti ništa reći.

Ljutito je uzdahnuo. - Tvoja mama će kasnije doći - reĉe posle kraće

pauze, pošto je odluĉio, mada nera- do, da je više ne ispituje. - Bila je tu i

pre.

- Kad mogu da idem kući?

Slegnuo je ramenima. - Zele da obave još neke analize.

- Ne ţelim da mi rade nikakve analize - kruto je rekla, već prestrašena

od pomisli na ogromne bolniĉke troškove koje njeno oskudno osiguranje

ne moţe da pokrije.

Dankan je odmah shvatio razlog njenog zabrinutog izraza lica. - Nemoj

sada da brineš zbog novca. Mi će- mo se postarati za troškove.

- Ni govora! - prasnula je i tako naglo se podigla da je skoro pala s

kreveta. Sklonila je sa lica svoju razbarušenu kosu, a oĉi su joj sevale od

besa. - A-a, ne, Dankane, neću dozvoliti Dţejsu da mi natovari još neki

dug.

Takva primedba nije mogla da proĊe neopaţeno. - Kakve ti je dugove on

natovario? - odmah je upitao.

Pocrvenela je i skrenula pogled ka roletnama na prozorima, kroz ĉije su

uzane proreze prodirali sunĉani zraci i obasjavali ţute zidove bolniĉke

sobe.

- Baš lepo što si došao da me posetiš, Dankane - rekla je umilnim

glasom. - Kada ću moći da idem kući? - ponovo je upitala.

Uzdahnuo je, pomalo ozlojeĊeno. - Pitaću lekara, ne brini.

- Kaţi mu da sam rekla da ujutru odlazim, a on te svoje analize... -

poĉela je da govori, ali se umarala.

- Polako, polako - rekao je umirujućim glasom. Ispruţio je ruku i

sklonio joj pramen kose sa ĉela. - Boţe, ovde ćeš imati modricu! - tiho je

rekao.

- Ljubiĉastu, nadam se - veselo je rekla. - Imam divnu pamuĉnu

haljinu s ljubiĉastim cvetovima, pa će mi se lepo slagati.

- Baš si nepopravljiva - nasmejao se.

- Oh, udarac glavom o drvo stvarno moţe biti od koristi - kazala je

ţivahno, uz osmeh.

- Ne bih ti preporuĉio da to ĉesto pokušavaš - rekao je. - Da ne

preteraš.

Dodirnula je rukom ĉelo i zadrhtala. - Moţeš me na to povremeno

podsetiti. Usput da te pitam, kako je Dţejsov konj?

- Dobro - odgovorio je. - Zahvaljujući tebi, nije on udario glavom.

U trenutku kada je htela da mu odgovori, vrata su se otvorila i Dţejs je

ušao u sobu. I dalje je bio loše raspoloţen i to se videlo po izrazu njegovog

lica i po sjaju srebrnkastih oĉiju. Izgledao je izmuĉeno, kao da nije oka

sklopio. Odeća mu je bila izguţvana, a kosa razbarušena.

Amanda se nesvesno ukoĉila; izgledala je poput male divlje ţivotinje

uhvaćene u zamku. Dţejsovom oštrom pogledu nije promakao izraz koji je

preleteo preko njenog bledog lica i zato je samo još jaĉe stegao vilicu.

- Kako si? - odseĉno je upitao.

- Sjajno, hvala - odgovorila je, pretvarajući se da joj nije ništa. Ĉak se i

nasmešila, iako su njene utuĉene oĉi otkrivale pravo stanje.

- Doktor kaţe da si imala sreće - dodao je tišim glasom, uopšte ne

obraćajući paţnju na Dankana. - Da si sedela samo koji centimetar više u

sedlu, slomila bi taj svoj vraţji vrat.

- Ţao mi je što sam te razoĉarala - odvratila je turobnim glasom, a

donja usna joj je podrhtavala, jer ju je zabolelo kad je videla njegov hladan

i bezosećajan pogled.

Okrenuo se i obratio Dankanu. - Zar ti nemaš sastanak sa Donovanom

zbog ugovora za Garison? Dankan se sav narogušio i to je bila retka prilika da Amanda vidi kako se

on suprostavlja bratu. - Ugovor moţe da ĉeka. Moţda ti moţeš svoje

emocije da iskljuĉiš kad god hoćeš, ali ja ne mogu. Bio sam zabrinut za

Amandu.

- Meni izgleda priliĉno ţivahno - odbrusio je.

- Olaka konstatacija za ĉoveka ĉijom je krivicom stigla u bolnicu -

uzvratio je istim tonom Dankan.

Dţejsove oĉi su sevnule od besa. Krenuo je na Dankana, ali se istog

trenutka zaustavio, jer je ĉeliĉna kontrola bila sastavni deo njegove

liĉnosti. Skrenuo je pogled pun prekora i opruţbi ka Amandi, ali ona je

samo prkosno isturila bradu i nastavila da ih posmatra.

- Sama sam kriva što sam ovde, Dankane - rekla je dostojanstveno. -

Nemoj brata da kriviš zbog toga.

- Kad sam ja od tebe traţio da me braniš? - uzrujano ju je upitao Dţejs.

Spustila je pogled na gornji deo zelene bolniĉke spavaćice sa okruglim

izrazom jer je ĉaršavom bila pokrivena do struka. Sa sobom je na ovaj put

ponela samo dve spavaćice, i nijedna od njih nije baš bila pogodna da je u

njoj vide. Bilo joj je drago da se niko nije setio da neku od njih donese u

bolnicu.

- Boţe saĉuvaj da bih te ja branila - rekla je skoro šapatom, svesna

okrutnosti tih reĉi, iako je bila priliĉno ošamućena od lekova.

- Zašto se ne vratiš na ranĉ i nastaviš da brineš o onom tvom

prokletom konju - upita ga Dankan. - On je ĉistokrvna ţivotinja, zar ne,

vredi više od obiĉne ţene!

- A šta kaţeš na to da izaĊeš sa mnom napolje? - upita ga Dţejs

izazivaĉki.

- Molim vas! - uzviknula je Amanda molećivim glasom, pridrţavajući

glavu jer je osetila snaţan bol koji je izazvao muĉninu. - Molim vas,

nemojte se svaĊati. Idite, obojica, i ostavite me da na miru jauĉem.

- Hoćeš li da ti nešto donesem? - upita je Dankan.

Odmahnula je glavom, izbegavajući da pogleda ijednog od njih. - Biće mi

dobro. Samo im, Dankane, reci da ujutru idem kući, ako ti to nije teško.

- Ići ćeš kući kada ti lekari dozvole, i ni minut pre toga - rekao je

Dţejs oštrim tonom.

- Tu odluku ja donosim - odgovorila je, širom otvorila oĉi, uspravila se

u krevetu i zatim se zagledala u Dţejsa. - Ja više nisam imućna ţena, na šta

me ti tako ĉesto podsećaš. Budući da su mi sredstva ograniĉena, ne mogu

da plaćam skupa osiguranja kao ni odeću. Ne mogu sebi da priuštim -

namerno je dodala - gostoprimstvo ovog divnog belog hotela duţe od

jednog dana ili ću raĉun morati da isplaćujem dok ne odem u penziju.

Sutra izlazim. I taĉka.

- Ne dolazi u obzir - usprotivi joj se Dţejs, ozbiljnog izraza lica. - Ja ću

platiti bolniĉke troškove.

- Nećeš! - viknula je, a iz oĉiju su joj sevale varnice.

- Radije ću da umrem od gladi nego tebi da dozvolim da mi kupiš

parĉe hleba! Mrzim te!

Iako mu se na trenutak izraz lica promenio, na njemu nije moglo da se

vidi šta misli ili oseća. Okrenuo se i bez reĉi izašao iz sobe.

- Uh - tiho je uzviknuo Dankan. - Toliko o tome ĉija je reĉ poslednja.

- Nije valjda da i ti hoćeš sa mnom da se prepireš? - progunĊala je

Amanda.

- Ne, draga, nipošto - nasmejao se. - Nisam ja tvoj kalibar.

Klimnula je glavom. - Drago mi je da si to shvatio - uzvratila je uz

osmeh.

- Samo bih voleo da znam šta se to desilo izmeĊu tebe i mog brata -

dodao je Dankan.

Izbegla je da ga pogleda u oĉi. Nije mogla da mu ispriĉa o optuţbama

koje je Dţejs izneo. Nije tako nešto mogla da izgovori Dankanu, koji je već

dugo, i sasvim neoĉekivano, nekako uvek bio na njenoj strani.

Sklopila je umorne oĉi. Dţejs je sad mrzi, ali to više nije vaţno. Umorila

se od toga da se povija pred njegovim prezirom, umorila se od ţudnje za

njim. Tešilo ju je saznanje da, dok je mrzi, neće se truditi da zaviri u njenu

dušu i tako otkrije koliko ga voli.

Samo sat kasnije, u sobu je ušla Bea, bledog lica i zabrinutog pogleda.

Neţno je zagrlila Amandu, a niz obraze su joj poletele suze; njena inaĉe

uvek beskprekorno oĉešljana kosa sada je izgledala razbarušeno. Utonula

je u duboku fotelju pored kreveta i ĉvrsto stegla Amandinu ruku.

- Mnogo sam se zabrinula - zvuĉala je kao da priznaje krivicu. -

Osećam se odgovornom za to što se desilo.

Amanda ju je zaĉuĊeno pogledala. - Mama! Zašto bi ti bila kriva? Niko

nije kriv sem mene.

- Dankan kaţe da si se svaĊala sa Dţejsom - nastavila je Bea da

obrazlaţe - i mogu da se kladim da je to bilo zbog mene. Jesam li u pravu,

draga?

Amanda je spustila pogled na malu, neţnu ruku koja je stezala njenu. -

Jesi - uzdahnula je umorno, jer više nije imala snage da se i dalje pretvara.

- Priĉao ti je o meni... i svom ocu - poĉela je Bea, oklevajući.

Amanda je klimnula glavom, pogleda i dalje uprtog u isto mesto.

Bea je grickala donju usnu, vidno uznemirena. - Nadala sam se da ti neće

nikada reći - prošaputala je.

- Bila sam sigurna da Dţejs zna, ali sam verovala... -

Njene tamne oĉi, pune bola, uhvatiše ćerkin pogled.

- Volela sam ga, Amanda - prošaputala je kroz suze.

- On je imao sve kvalitete koje ima Dţejson, i još više. Bio je to ĉovek

koji je umeo ĉitav svet da nosi na svojim plećima i da se ne umori. Mrzela

sam situaciju u kojoj sam se našla, ali nisam tu mogla ništa da promenim.

Otišla bih njemu u bilo kom trenutku, samo da me je pozvao. - Obrisala je

jednu zaostalu suzu. - Volela sam i tvog oca, Amanda. Zaista jesam. Ali ta

ljubav nije mogla da se poredi sa ljubavlju koju sam osećala prema Dţadu.

Povredila sam tvog oca, i Margaretu, mnogo, i uvek ću zbog toga ţaliti.

Ali dok sam god ţiva, pamtiću trenutke provedene u Dţadovom naruĉju;

ta sećanja ĉuvam kao što tvrdica ĉuva svoje bogatstvo do poslednjeg ĉasa, i

zbog toga ne mogu da se izvinjavam. On je za mene bio isto što i vazduh

koji dišem.

Amanda je tupo gledala majku, a drhtavim usnama pokušavala je nešto

da kaţe. Kad je Dţejs izrekao optuţbe na majĉin raĉun, bilo joj je lako da

ih odbaci. MeĊutim, sada je morala da se suoĉi sa istinom. Bea joj je

priznala svoju veliku ljubav, koja je bila isto tako snaţna kao i ljubav koju

ona oseća prema Dţejsu. Posmatrala je majĉine neţne crte lica i prvi put je

uoĉila duboku tugu koja se krila u njenim oĉima. Pokušala je da zamisli

šta bi ona uradila da je Dţejs oţenjen? Da li bi njena osećanja zbog toga

bila manje snaţna? I kad bi je on ţeleo, da li bi ona mogla da ga odbije, i

pored toga što ga voli? Lako je moralno osuĊivati... sve dok se ne naĊeš u

situaciji da se tebi sudi.

- Ti prema Dţejsu osećaš isto to, zar ne? - neţno je upitala Bea,

pogleda usredsreĊenog na ćerku.

Amanda je potvrdno klimnula glavom i gorko se nasmešila. - Da, mada

mi to neće ništa dobro doneti. On mene samo ţeli, mama, on me ne voli.

- Kod Dţada je to bilo jedno te isto - mirno je odgovorila Bea. -

Pretpostavljam da se njegov sin ne razlikuje mnogo u tom pogledu. Ali ti

si u prednosti u odnosu na mene, draga moja. Dţejs nije oţenjen.

- On me mrzi - tuţno je odgovorila Amanda. - To ga ne spreĉava da

me ţeli, ali on mrzi to što oseća prema meni.

Beini sitni prsti su se zgrĉili. - Moţda ti moraš da uĉiniš prvi korak ka

vašem zbliţavanju - rekla je blagim glasom, skoro sa osmehom. - Amanda,

ništa nije tako vaţno kao Ijubav. Ništa. Tih nekoliko nedelja koje sam s

njim provela, kada je on bio jedino sunce na mom nebu, dragoceni su mi

kao pravi dijamanti. Nikada ništa ne moţe da uništi sećanje na te dane.

Ĉuvam ih baš tu i danas - prošaputala je i dotakla meku tkaninu u visini

grudi - uvek su u meni, gde god da se nalazim. Ris Benon mi je drag, na

isti naĉin na koji mi je bio drag i tvoj otac. S njim mogu da budem srećna.

Ali Dţad je bio jedina ljubav u mom ţivotu, kao što je Dţejs tvoja. Ja

nisam imala nikakve šanse, Amanda. Moja sreća je poĉivala na srušenim

snovima jedne druge ţene. Ali ti moţeš. Nemoj odbaciti sreću zbog

ponosa, draga moja. Ţivot je veoma kratak.

Amanda je stisnula majĉinu malu ruku koja je drţala njenu, a suze su joj

navirale na oĉi. Nikada do tada nije majku posmatrala kao ţenu koja, kao i

sve ţene, ima svoja nadanja i potrebe. Moţda je Beino suludo trošenje

novca bio naĉin da se pobuni protiv ţivota u kome se osećala kao

zatoĉena, sa neispunjenim snovima. Ona je na neki naĉin bila kao dete, ali

vrlo tuţno, usamljeno dete. Setivši se Dţada Vajthola, i koliko njegov sin

liĉi na njega, Amanda je lako mogla da razume Beinu strast. To je zaista

dobro razumela.

- Volim te - tiho je rekla svojoj majci.

Bea je kroz suze govorila. - Ja nisam jaka liĉnost - prošaputala je jecajući,

trudeći se da se osmehne.

Amanda je odmahnula glavom. - Ti si ţena koja ume da voli. Kada bi

mene Dţejs voleo, ne bi mi bilo vaţno da ima i deset ţena, ništa me ne bi

spreĉilo da odem kod njega. Toliko ga volim!

Bea je sela na krevet i zagrlila ćerku. - Ššš, mala moja - prošaputala je,

kao nekada kada je Amanda bila mala i kada bi se povredila. - Mama je uz

tebe. Sad će sve biti dobro, videćeš. Sve će biti dobro.

Amanda je sklopiia oĉi i pustila da joj suze klize niz obraze. Odavno nije

osetila takvu bliskost sa Beom; još od vremena kad je bila dete.

Sledećeg jutra je ustala i obukla se, pridrţavajući se za krevet, a zatim se

oĉešljala. Kad je Margareta došla, zatekla ju je kako spokojno sedi na ivici

velike stolice sa naslonom u uglu sobe; bila je bleda i izgledala je krhko i

ranjivo. Na sebi je imala istu onu odeću koju je nosila kada je doţivela

nesreću - farmerke i belu bluzu. Odeća je bila prljava i neuredna, ali

barem više nije nosila onu groznu bolniĉku spavaćicu nego svoje stvari.

- Draga moja, nije valjda da si stvarno rešila da se ta- ko brzo vratiš na

ranĉ? - upitala je Margareta ljubazno.

- Idem kući - rekla je slabašnim glasom Amanda. Ĉinilo se da je jedva

u stanju da sedi uspravno. - I to svojoj kući. Imam autobusku kartu. Znam

da mama ţeli da ostanem i pomognem joj oko venĉanja, ali ne mogu.

Razumeće.

Starija ţena je uzdahnula. - Bojala sam se da ćeš upravo to reći, pa sam

zato unapred preduzela odgovarajuće korake. Nadam se da ćeš mi jednoga

dana oprostiti zbog toga.

Amanda je zaĉuĊeno zatreptala. Osetila je muĉninu, a glava ju je uţasno

bolela. Nije odmah shvatila smisao Margaretinih reĉi, sve dok u sobu nije

ušao Dţejs, elegantno obuĉen u sive pantalone, crno-sivi sporstki sako i

belu košulju.

- Hoće da ide autobusom kući - rekla je Margareta saosećajno, ali ne i

zabrinuto, okrećući se prema sinu.

- Kao što sam i oĉekivala.

Dţejs je krenuo prema Amandi, koja je ustuknula kada joj se on sasvim

pribliţio. Iako joj se vrtelo u glavi, uspela je da spazi jedva primetan trzaj

na njegovom licu; ozlojeĊeno ga je pogledala i upitala:

- Gde je Dankan?

- Na poslu, gde bih i ja trebalo da budem - grubo je odgovorio.

- Dţejs! - opomenula ga je Margareta.

- Nisam te zvala da doĊeš - uzvratila je Amanda jedva otvarajući usta.

- Mogu sama da odem kući.

Oĉi su mu se caklile od besa. - Odvaţne reĉi - osorno je odgovorio.

Pogled joj se zaustavio na njegovom vratu i ona odjednom oseti kako joj

sav prkos nestaje u dugom, umornom uzdahu. Njeno telo to nije moglo da

izdrţi. Naglo je utonula u stolicu. - Da - prošaputala je

- veoma odvaţne. Sve me boli. - Zajeĉala je i rukama obuhvatila glavu;

osećala je nesnosnu glavobolju, dok su joj vrele suze pekle oĉi.

Dţejs se sagnuo i podigao je sa stolice, uzevši je u svoje snaţne ruke.

- Nemoj - zacvilela je - imaju kolica...

- Ali ja nemam vremena da ceo dan ĉekam da ih donesu - zagrmeo je.

- Hajdemo, majko.

Margareta je krenula za njima kroz hodnik, mrmljajući nešto iza

Dţejsovih širokih leĊa.

- Ja sam te već odjavio - reĉe Dţejs mirnim glasom.

- I ako samo jednom reĉju pomeneš bolniĉke troškove - dodao je,

gledajući je pravo u oĉi - zagorĉaću ti ţivot, Amanda.

Zatvorila je oĉi, prepuštajući se fantastiĉnom osećanju koje je dodir

njegovih snaţnih ruku izazvao. - A kada si se ti pa drugaĉije ponašao? -

prošaputala je Amanda.

- A kad si mi ti pa dozvolila?

Pitanje je zvuĉalo neţno, prijatno, pa je od iznenaĊenja otvorila oĉi i

zagledala se u njegove. To je na nju delovalo kao magija. Nije mogla da

odvoji pogled od njega. Puls joj se ubrzao, poĉela je da gubi dah. Njeni

oštri nokti nekontrolisano se zariše u njegovo rame.

U tom trenutku su već izašli iz bolnice i nalazili su se na parkingu, a

Margareta je prešla na drugu stranu da otkljuĉa suvozaĉeva vrata.

Dţejs je spustio pogled na Amandine meke, poluotvorene usne. - Oštre

male kandţe - tiho je rekao, a Margareta je bila suviše daleko da bi ga

ĉula. - Sećam se kakve tragove mogu da ostave.

Iznenadilo ju je njegovo podsećanje na intimne trenutke koje su proveli.

Privukao ju je malo bliţe k sebi pre nego što je obišao oko kola. - Šta je,

šokirao sam te?

Borila se da ostane pribrana. - Lake ţene ne moţeš da šokiraš - podsetila

ga je drhtavim glasom.

- Poĉinjem da se pitam da li je moţda moj prvi utisak bio taĉniji od

drugog - odgovorio je i pogledao je upitno. - Šta ti kaţeš, Amanda?

- Ne znam kakav ti je bio prvi utisak.

- Priliĉno obeshrabrujući, malena - rekao je skoro šapatom i spustio je

na zadnje sedište auta; Margareta mu je pridrţala vrata, a zatim se

okrenula i sela napred.

Amanda se, iz neposredne blizine, zagledala u Dţejsove oĉi i, dok ju je

smeštao na sedište, udisala je miris njegovog losiona.

Nekoliko sekundi kasnije, on se odmakao, iako se ĉinilo da je vreme stalo

dok su onako zurili jedno u drugo, a ona je, i protiv svoje volje, pogledom

pratila njegovu visoku figuru, dok je obilazio auto i sedao za volan.

- Draga moja, da li si sigurna da moţemo da te vodimo kući? -

zabrinuto ju je upitala Margareta. Napola se okrenula prema Amandi,

prebacivši jednu ruku preko naslona sedišta kako bi bolje pogledala mladu

ţenu. - Veoma si bleda.

- Dobro sam - uveravala ju je Amanda, mada joj je glas zvuĉao kao da

je tuĊ. Izbegavala je Dţejsov pogled kada bi pogledao u retrovizor.

Kako da kaţe Margareti, dobroj, briţnoj Margareti, da sav taj bol

proizilazi iz Beine ljubavi prema oţenjenom ĉoveku... muţu njene

najbolje prijateljice? Amanda je moţda bila u stanju da razume svoju

majku, ali Dţejs to nikada neće moći. On nikada nije voleo. On ne moţe

da zna kako je to kada nekoga toliko ţeliš da sve ostalo, svi drugi ljudi,

prestaju da budu vaţni.

Sledećeg jutra, i pored toga što su se Amanda i Margareta veoma

protivile, Bea je otišla u Nasu. Obećala je da će ona i Ris pomeriti datum

venĉanja za mesec dana i saĉekati dok se Amanda dovoljno oporavi kako

bi mogla da prisustvuje. Ris se sloţio, uveravala je Bea svoju ćerku.

- On je veoma drag ĉovek - rekla je Amandi. - Mislim da će ti se još

više svideti kada ga upoznaš. Moraš da doĊeš i neko vreme provedeš sa

nama.

Amanda se nasmešila majci, koju je tek tada poĉela da upoznaje. - Moţda

će mi to i biti potrebno - sloţila se, uz tajanstven osmeh.

Bea ju je ĉvrsto zagrlila. - Jesi li sigurna da će ti biti dobro?

- Biće mi dobro. Zaista, nemoj da brineš.

Bea ju je poljubila u bledi obraz i izašla iz sobe, ne okrenuvši se, što je

navika koju je stekla još u mladosti, i dozvolila je Margareti da je odveze

na aerodrom. Amanda je zaţalila što se ne oseća dovoljno dobro da poĊe

sa majkom i pobegne od svega.

Dok je leţala u divnoj plavoj sobi i zurila u plafon, sa strašnom

glavoboljom koja nije prestajala, shvatila je da nije bila u stanju da

podnese bilo kakav put.

Jedini veseo trenutak toga dana bio je dolazak prodavca cveća koji joj je

doneo ogroman buket, sa karanfilima, ruţama i ljiljanima, okruţenim

ĊurĊevkom i krasuljkom - obilje boja i mirisa.

- Za mene? - iznenaĊeno je upitaia.

Prodavac se široko osmehnuo, stavljajući buket na sto pored kreveta. -

Za vas, ako je vaše ime Amanda Karson.

- Da kojim sluĉajem nije, sada bih ga odmah promenila - sveĉano je

izjavila.

- Nadam se da ćete uţivati u cveću - rekao je cvećar sa vrata, pre nego

što ih je zatvorio.

S naporom se uspravila u sedeći poloţaj i, dok se saginjala da pomiriše

jednu ţutu ruţu, njena skromna zelena spavaćica skliznula je niz jedno

rame i otkrila njenu neţnu koţu. Ko god da je naruĉio buket, savršeno je

poznavao njen ukus; znao je koliko voli ţute ruţe i krasuljak, jer je tog

cveća bilo najviše u buketu.

Vrata su se ponovo otvorila i u sobu je ušao Dankan, sa smeškom na licu.

Kada je prišao dovoljno blizu, Amanda ga je snaţno zagrlila, oĉiju punih

suza, i jedva da je primetila Dţejsa koji je išao za bratom, koji je zastao na

vratima i namršteno ih posmatrao.

- Oh, Dankane, ti si pravi anĊeo, kako je to lepo od tebe - uzviknula

je, jecajući i smejući se istovremeno, spuštajući poljubac na njegov obraz.

Veoma uzbuĊena, Amanda nije primetila zbunjenost na Dankanovom li-

cu i bes na licu njegovog brata.

- Zbog ĉega mi se zahvaljuješ? - upita je Dankan ţmirkajući.

- Pa zbog cveća, ludice - nasmejala se, a oĉi su joj veselo zasijale, kao

kada je bila devojĉica, i ozarile njeno bledo, tuţno lice tako da je izgledala

neobiĉno lepo dok joj je plava kosa uokvirivala lice u slapovima se

spuštajući niz ramena, i u zelenoj spavaćici koja je isticala ruţiĉastu boju

njene puti. - Tako je iepo. Znaš, ovo je prvi put da mi neko pošalje cveće. I

ja... šta ti je? - upitala je pošto je Dankan i dalje zbunjeno gledao.

- Drago mi je da ti se sviĊa, ali nisam ti ga ja poslao - priznao je,

snebivljivo.

- Pa ko je...?

Dţejs se u tom trenutku okrenuo i izašao iz sobe, ne saĉekavši da ona

završi reĉenicu, a Amanda se namrštila. Nije moguće... nije valjda on?

Ispruţila je ruku i uzela koverat, nespretno ga otvarajući drhtavom

rukom.

- Mora da je od Terija... ma ne, sigurno nije on - ispravio se Dankan,

mrgodeći se - mislili smo da je bolje da ga ne obaveštavamo. A da ga je

mama poslala, ona bi to pomenula...

Amanda je proĉitala karticu i oĉi joj se naglo ispuniše suzama. Razarajući

bol joj je iznenada protresao celo telo. Ispustila je karticu koja je pala na

plavi krevetski prekrivaĉ, poput neţnog belog cveta koji je hladni vetar

otrgnuo od stabljike.

Nije bilo nikakve poruke na beloj kartici. Samo jedno ime od ĉetiri slova,

napisano crnim slovima, rukopisom koji je poznavala kao i sopstveni.

,,Dţejs.―

9.

Dţejs nije do kraja dana došao da je vidi i ona je znala da ga je povredila.

Premda je prezirao Beatrisu Karson, bilo je jasno da mu je stalo do njene

ćerke. Da li je ovo cveće znaĉilo da ţeli da se pomire?

Veĉe je provela sa Dankanom igrajući karte, ali kako je on stalno

pobeĊivao, ona je konaĉno, posle mnogo izgubljenih partija, savim

razoĉarana, odbila dalje da igra.

- Kvariš nam zabavu - ljutio se. - Još je rano. Primoraćeš me da negde

izaĊem i potraţim neku drugu razonodu.

- Ne kritikuj me, ti kartaroška varalice - rekla je razvlaĉeći reĉi,

trudeći se da imitira zapadnjaĉki ak- cenat. - Trebalo bi da te pozovem da

izaĊemo napolje i izazovem te na dvoboj, ţutokljunĉe.

- Šerif ne voli pucnjavu u gradu - odgovorio je šaljivo Dankan.

Zabacila je kosu. - Prikladan izgovor. Stvar je u tome, gospodine, što ste

vi kukavica.

- Da, gospoĊice, bogme jesam!

Leţala je naslonjena na jastuke, umorno se osmehujući. - Hvala ti što si

mi pravio društvo. Sad se zaista bolje osećam. U stvari, moţda ću sutra

ujutru moći i da ustanem.

- Nemoj da prenagljuješ.

- Moram. - Zagledala se u svoje sklopljene ruke. - Moram da odem što

pre. Ne mogu još dugo da osta- jem u Dţejsovoj blizini - obrazloţila je

svoju rešenost.

- Neće te ujesti!

Blago je razvukla usta u osmeh. - Da li smeš da se kladiš?

Duboko je uzdahnuo. - Moţeš li mi reći šta se taĉno dešava meĊu vama?

Odmahnula je glavom. - Stvari su liĉne prirode, ţao mi je, ne mogu.

- To mi zvuĉi zloslutno, kao dvoboj pištoljima na rastojanju od desetak

koraka. - Zadirkivao ju je, a oĉi su mu se veselo zacaklile.

- Skoro da i sama poţelim da je tako, ali bi me on lako pogodio -

priznala je. - Ne mogu da pobedim u borbi protiv Dţejsa. Mislim da to

niko ne moţe.

- Nisam baš sasvim uveren u to.

- Ja jesam.

- Spava ti se?

Odmahnula je glavom. - Samo se osećam iscrpljeno. Nisam uspela ni

veĉeru da pojedem, toliko sam umorna.

- Ustaćeš ti i isprazniti friţider još pre zore, pazi šta ti kaţem -

zadirkivao ju je Dankan.

Amanda se od srca nasmejala. - Moţda.

Dankanovo predskazanje se obistinilo odmah posle ponoći, kada je

shvatila da joj creva krĉe i da ne moţe više da trpi glad.

Navukla je svoju staru kućnu haljinu, obula papuĉe i izašla u hodnik. Na

vrhovima prstiju prošla je pored Dţejsove sobe, dok joj je telo podrhtavalo

zbog sna- ţnih otkucaja srca, a zatim je sišla niz slabo osvetljene stepenice.

Njen hod po tepihu bio je neĉujan, tako da je bešumno stigla do kuhinje i

upalila svetlo.

Margaretina kuhinja je bila savršeno uredna: pod, u mozaiku od

keramiĉkih ploĉica, sa istom kombinacijom belih i plavih šara kao u

kupatilima, izgledao je kao nedavno izglancan, a veliki šporet koji je

gospoĊa Braun znalaĉki koristila, bio je blistavo beo. Veliki kuhinjski

elementi od hrastovine bili su kuvarski san; kao i dugaĉak, masivan sto na

kome se pripremala hrana. Dve-tri stolice bile su oko stola, a na

prozorima su visile plave kitnjaste zavese. Amanda je pomislila kako mora

da je pravo zadovoljstvo pripremanje hrane u takvom prostoru.

Ĉisti tiganji i šerpe prosto su vapili da ih neko koristi, pa ona otvori

dupla vrata friţidera, znajući da njenoj domaćici neće smetati ako sebi

pripremi mali obrok. Izvadila je jaja i šunku, uzela potrebne zaĉine iz

ormana i krenula da priprema ogroman, ukusan omlet. Kada je bila negde

na pola posla, vrata su se naglo otvorila i Dţejs uĊe u kuhinju.

Sledila se kad ga je ugledala, a ni on nije bio ništa manje iznenaĊen što je

vidi pored šporeta, u kućnoj haljini, dok joj se kosa kao divno, zamršeno

klupko rasula po ramenima i leĊima.

Dţejs je na sebi imao somotski sako i svoj omiljeni crni kaubojski šešir,

farmerke prekrivene slojevima prašine i stare ĉizme iskrzanih vrhova.

Nije izgledao kao direktor neke kompanije. Podsetio je na Dţejsona

Vajthola iz vremena kad je ona bila još devojĉica - liĉio je na kauboja koji

se trudi da, svojim radom i zavidnim smislom za posao, stvori imperiju.

- Zašto nisi u krevetu? - upitao ju je blagim glasom, zatvarajući vrata

za sobom.

- Bila sam gladna - tiho je odgovorila.

Bacio je pogled na tiganj koji je drţala nad ringlom.

- To mi miriše na omlet.

- I jeste. - Okrenula se da proveri da joj jelo ne zagori. - Omlet sa

šunkom.

- Divno miriše.

Uputila mu je jedan kratak pogled. Ĉinilo se da je i on gladan. Pomislila

je i da je umoran i da mu je hladno. Iznenada je primetila da na

slepoĉinicama ima nekoliko sedih vlasi na koje ranije nije obratila paţnju i

nekoliko novih bora na tom strogom licu. - Hoćeš li malo? - ljubazno je

upitala.

- Ima li dovoljno za oboje?

Klimnula je glavom. - Skuvaću kafu...

- Neka, ja ću. Ţene je nikad ne skuvaju tako da bude dovoljno jaka. -

Skinuo je sako, pa ga je zajedno sa šeširom bacio na praznu stolicu, tako da

je ostao u izbledeloj pamuĉnoj košulji. Izvadio je lonĉe za kafu i, dok je

vrlo vešto pripremao napitak, Amanda je preruĉila omlet na tanjir i stavila

hleb u toster.

- Hoĉeš li butera? - upitala je Amanda i pogledala u friţider.

- Ja ću uzeti - rekao je Dţejs.

Izvadila je tost i stavila ga na tanjir, a onda je otišla do ormana po drugi

tanjir, za njega. Dţejs se naslonio na kuhinjski sto i zapalio cigaretu,

prateći pogledom njeno kretanje po kuhinji; izgledao je neobiĉno mirno

dok je posmatrao njeno vitko telo u staroj, somotskoj haljini.

Ona ga je jedva pogledala dok je prilazila stolu sa tanjirom u ruci. Njeno

srce je izvodilo akrobacije ali je nastojala da saĉuva mir dok je brzo i

spretno delila omlet tako da njemu pripadne veći deo.

- Ĉekaj malo - reĉe Dţejs i brzo je uhvati za zglob ruke - meni si dala

više.

Dodir mu je bio topao i lak, ali kad je spustila pogled na njegove prste

osetila se kao da joj preti neka velika nesreća, a lice joj se uţari pod

naletom emocija koje su u njoj izazvale pravu zbrku.

- Ja... nisam baš mnogo gladna - priznala je. Stidlji- vo je podigla

pogled prema njemu, a onda ga opet oborila. - Ti... izgledaš kao da nisi ni

veĉerao.

Prešao je prstom preko linije zgloba na njenoj neţnoj koţi. - I nisam.

Odmakla se od njega i otišla do sudopere da ostavi dganj, razmišljajući o

ĉudnom raspoloţenju u kome se nalazio.

- Da li se nešto loše desilo? - upitala je.

- Jedino meni - odgovorio je kruto. - Nisam mogao da spavam.

Zurila je u sapunicu u tiganju. - Izvini zbog cveća - izgovorila je

šapatom. - Nisam pretpostavila... da si ga ti poslao. - Zaţmurila je. - Bio si

tako okrutan.

- Zato što sam ti rekao istinu o tvojoj majci? - odluĉno je zapitao. - A

zašto da ti ne kaţem? Dovoljno si odrasla.

Okrenula se prema njemu i presrela njegov uţareni pogled. - Pa nisi

morao da mi to saopštiš na tako okrutan naĉin.

- Sa tobom se ne moţe drugaĉije - mirno je odgo- vorio. - Tako bar

obratiš paţnju.

- Ne razumem.

On se sumorno nasmeši. - Naravno da ne razumeš.

Molećivo ga je pogledala. - Dţejs, zar ne moţeš nekako u svom srcu da

pronaĊeš naĉin da joj oprostiš?

- Da joj oprostim? Ona je jedna nemoralna ţena!

- zakljuĉio je ledeno. - Kao i njena ćerka - hladno je dodao.

Duboko je uzdahnula, veoma pogoĊena njegovim reĉima. - Ti misliš da

sve znaš o meni, zar ne?

- Znam sve što je potrebno da znam - rekao je, dovršavajući cigaretu i

gaseći je u pepeljari koja se nalazila na obliţnjem ormanĉiću.

- Baš je lepo što ti nikad ne grešiš, što si uvek u pravu! - ironiĉno je

rekla.

Okrenuo se i uhvatio njen ljutit pogled. - Pravim ja greške. Najveću sam

napravio s tobom.

- Kad to? Kad nisi ubio mene umesto bika?

- Kad te nisam odveo u krevet kad si imala šesnaest godina - mirno je

odgovorio, a u njegovim oĉima nije bilo ni traga ruganju ili zadirkivanju.

Naglo je pocrvenela. - Kao da bih ja pristala! - uzviknula je.

- Mogao sam te imati pre neko veĉe - podsetio ju je. - Bila si mnogo

ranjivija kada si imala šesnaest godina i tada si me ţelela mnogo više nego

što me sada ţeliš.

- To nije taĉno - viknula je, sva besna.

- Jedina razlika je u tome - hladno je nastavio - što u ono vreme to nije

bilo dozvoljeno, jer su Vajtholovi još uvek bili tek srednji staleţ. Sada

kada se situacija okrenula, ti smatraš da je savršeno u redu da me ţeliš.

Ĉak i da mi se prepustiš. A što da ne, ne bi ti bio prvi put.

Ĉvrsto je stezala dršku tiganja i osećala bol od tog pritiska.

- Radije bih se otrovala - odvratila je Amanda.

Jedan kraj usne mu se iskrivio. - Zaista? – prešao je pogledom preko

njenog vitkog tela. - I ja, takoĊe. Moţeš me uzbuditi kada se potrudiš, ali,

s druge strane, to moţe i bilo koja druga ţenska. Svako telo je isto za

muškarca koji ţeli seks.

- Idi do Ċavola!

- Tamo sam već bio - odgovori joj. - Ne preporuĉujem to mesto

nikome. Hajde, Amanda, doĊi i jedi ovaj omlet pre nego što se ohladi. Ove

izveštaĉene male predstave poĉinju da me umaraju.

Uzeo je tanjire i spustio ih na sto. Amanda je ostavila tiganj i nasumice

krenula prema trpezariji, lica bledog kao kreĉ, a telo joj je drhtalo od

bolnih otkucaja srca. Jedino što je u tom trenutku ţelela bilo je da

pobegne od Dţejsa.

Ali on nije nameravao da je tako lako pusti. Ispruţio je ruku i ĉeliĉnim

stiskom stegao zglob njene ruke, tako da je morala da stane.

- Ne ideš ti nikuda - izgovorio je zastrašujuće tihim glasom. - Rekao

sam ti da sedneš.

Nervozno je ovlaţila svoja suva usta i sela za sto na stolicu koju je

pokazao. MeĊutim, samo je nemo kroz suze zurila u omlet jer joj je bilo

toliko muka da se plašila da uzme i najmanji zalogaj.

Dţejs je odloţio viljušku i primakao svoju stolicu njenoj.

- Amanda?

Njegov duboki glas zazvuĉao je neobiĉno neţno. Više nije izdrţala. Iz

grla joj se oteo jecaj i niz lice su joj krenule suze, a njeno slabašno telo

poĉelo je nekontrolisano da se trese.

- Za ime boga, nemoj! - uzviknuo je Dţejs.

- Molim te... pusti me da... odem u krevet - molila ga je kroz jecaje -

Molim te.Ja…

- Oh, do Ċavola! - Izvadio je ĉistu maramicu iz dţepa i obrisao joj suze;

izgledalo je kao da je sav bes i prkos nestao iz njega. - Hajde, jedi omlet -

blago je rekao, kao da se obraća malom detetu. - Hajde. Hoću da ti prva

uzmeš zalogaj.

- Zašto? - upitala je šmrcajući dok ga je gledala kroz trepavice vlaţne

od suza.

- Ĉuo sam te kako pretiš da ćeš mi spremiti ĉiniju otrovnih gljiva -

zamišljeno je rekao, a blagi osmeh je ublaţio njegove stroge crte lica. - Ne

sviĊa mi se pomisao da si i njih umešala u omlet.

- Ne bih te ja nikada otrovala - prošaputala je jedva ĉujno.

- Jesi li sigurna, dušo? - upita je umiljato. Ispruţio je ruku i neţnim

pokretom joj izbrisao tragove suza na rumenom obrazu. - I pored toga što

sam ti zadao toliko muke?

Zagledala se u njegovo preplanulo lice. - Izvini.

- Zbog ĉega?

Spustila je pogled na tanjir i omlet sa roze kockicama šunke. - Zbog onog

što je moja mama uradila.

Zaĉula je oštar uzdah. - Jedi svoj omlet.

On je potom svu svoju paţnju usmerio na tanjir ispred sebe, a ona se

ponovo zagledala u njegovo iz- raţajno lice.

- Nije loše - promrmljao je pošto je pojeo nekoliko zalogaja. - Kad si

nauĉila da kuvaš?

- Kada smo se preselili u San Antonio - odgovo- rila je, uzmajući

viljušku kako bi i sama pojela malo omleta. - Nisam imala drugog izbora.

Mama uopšte nije znala da kuva, a nismo sebi mogle da priuštimo da se

hranimo po restoranima. - Nasmešila se, pošto je prethodno saţvakala i

progutala poveliko parĉe.

- Kada sam prvi put pokušala da isprţim patlidţan, stavila sam ga u

tiganj bez trunke ulja. Cela zgrada je mirisala na zagoretinu.

Pogledao ju je kratko, a usta mu se potom izviše u blagi osmeh. -

Pretpostavljam da se te veĉeri nisi najela.

- Ne baš - nasmejala se. - Zaboravila sam da posolim makarone,

prepekla sam meso... - Glas joj je odjednom utihnuo pred tim sećanjima. -

Još uvek ne mogu da kaţem da sam dobra kuvarica, ali sam bolja nego što

sam bila. - Gledala je paţljivo njegov oštar, gord profil. - A ti si sigurno

nauĉio da kuvaš u vojsci, zar ne?

To pitanje ga je izgleda iznenadilo. Jedno vreme ju je samo zamišljeno

posmatrao, a onda je skrenuo pogled na kafu ispred sebe. - Jedan od mojih

specijaliteta je bila peĉena zmija.

- Zelene beretke, zar ne? - prisetila se, blago se osmehnuvši dok je

prevrtala tost. - Sećam se kako si izvanredno izgiedao u uniformi...

- Ti si tada bila još dete - zadirkivao ju je Dţejs.

- Srećom - rekla je iznenada svesna zastrašujuće misli koja joj je

proletela kroz glavu. Kako bi to samo bilo da je u to doba bila ţena i da je

bila zaljubljena u njega kao što je sada, i da svakodnevno gleda vesti iz

Vijetnama, znajući da je on tamo negde...

- Šta ti je? - tiho je upitao.

Odmahnula je glavom - Ništa.

Ispio je kafu i naslonio se na stolicu da zapali cigaretu. Prstom je

privukao pepeljaru ispred sebe. - Gde ţiviš u San Antoniju? - upitao je u

ţelji da nastave razgovor.

Brzo ga je pogledala, da bi zatim odmah skrenula pogled. Odjednom je

izgledalo kao da Bea nije ni dolazila. Sad su opet razgovarali kao onog

dana u restoranu; slobodno, bez ustezanja, kao dvoje ljudi koji se

razumeju i poštuju.

- U jednoj garsonjeri - odgovorila je. - U samom centru. Posao mi je

blizu, mogu pešice da odem, a na uglu moje ulice nalazi se i samoposluga,

što je veoma zgodno.

- Nemaš auto?

- Ne mogu to sebi da priuštim - snebivljivo je odgovorila. - Ĉesto se

kvare - dodala je šaljivim tonom.

Polako i duboko je uzdahnuo. Svojim dugim prstima je otkopĉao gornju

dugmad na košulji, kao da mu je bilo prevruće u kuhinji. Amanda je

nehotice pogledom pratila njegove pokrete, što je izazvalo osnieh na nje-

govom licu.

- Hoćeš li da je skinem? - upitao je otegnutim, zadirkujućim glasom.

Zastao joj je dah, jer se setila uzbudenja koje je doţivela kad su joj se

ruke našle na njegovim grudima.

Skrenula je pogled i obema rukama ĉvrsto obuhvatila šolju sa kafom.

On se blago nasmejao, ali je nastavio da otkopĉava košulju do poslednjeg

dugmeta i tako je sasvim otkrio svoje bronzane grudi, a u sobi je iznenada

zavladala napregnuta tišina. Ţustrim pokretom protrljao je grudi i zevnuo.

- Boţe, baš sam umoran - tromo je rekao. Prineo je cigaretu ustima.

- Zašto si mi poslao cveće? - upitala je. Trenutak kasnije poţelela je da

sebi odgrize jezik zbog tog nepromišljenog pitanja.

Njegove srebrnaste oĉi opet potraţiše njene. - Mogla si da umreš - rekao

je iskreno - i ja bih bio odgovoran. Cveće sam poslao u znak izvinjenja -

dodao je osorno, skrećući pogled. - Nije mi bila namera da te dovedem u

takvu opasnost.

Posmatrala je njegov oštar profil; znala je da tako ponosnom ĉoveku

teško pada da se zbog neĉega izvinjava. U tom trenu je shvatila koliko

mora da ga je pogodilo to što je njegov otac bio neveran Margareti. Sto

mora s tim saznanjem da ţivi i trudi se da zaštiti majku... Dok ga je

posmatrala, Amanda je osetila kako njena patnja nestaje, kako uspeva da

razume kako on gleda na sve ono što se desilo.

- Hoćeš li me saslušati ako pokušam nešto da ti objasnim? - krotko je

upitala.

Ošinuo ju je pogledom. - Neću, ako ćeš da mi priĉaš o majci - otvoreno je

rekao.

Duboko i glasno je uzdahnula, još ĉvršće steţući šolju ledenim prstima. -

Dţejsone, da li si ikada bio zaljubljen? - upitala je oštrim glasom. - Toliko

zaljubljen da drugi Ijudi i sve ostalo postane potpuno nevaţno? Ne mogu

da znam šta je tvoj otac osećao, ali mama ga je volela iznad svega, onom

ljubavlju koja se iskusi jednom u ţivotu. Za nju je postojao samo Dţad, i

niko drugi, ĉak ni moj otac. Bila je to ljubav za sva vremena, a njena

nesreća je bila u tome što se zaljubila u oţenjenog ĉoveka. Ja joj ne

praštam to što je uradila, ali bar mogu da razumem zašto je uradila. Volela

ga je, Dţejs.

Spustio je pogled na cigaretu. Zurio je u uţareni vrh koji je bivao sve

duţi, a onda je naglo ugasio cigaretu.

- Kada je venĉanje? - kruto je upitao.

- Za mesec dana. Otićiću mami i Risu na Bahame, na dan venĉanja.

Gledao je u njenu pognutu glavu. - A u meĊuvremenu?

- Vraćam se u San Antonio ĉim budem u stanju da putujem - iskreno

je rekla, na ivici plaĉa. - Moţeš Teriju da javiš šta si odluĉio u vezi s

poslom - dodala je tišim glasom.

- Što se mene tiĉe, posao je tvoj - umorno je rekao.

- Razgovaraj s Dankanom i dogovorite se oko detalja. - Ustao je. - Ako

ti se ţuri da tako brzo odeš, idi.

Njene lepe oĉi su bile pune suza dok je podizala pogled prema njemu.

Nije nameravao nimalo da popusti. Bio je u stanju da je pusti da ode, da

ode iz njegovog ţivota zauvek, i da mu bude svejedno. Ali ona ga je suviše

volela da bi tek tako otišla. - Da li je to ono što ţeliš? - hrabro ga je

upitala, a njeno lice je bilo nestvarno bledo.

Videla je kako mu se vilica steţe. - Ti znaš šta ja ţelim.

Da, sasvim dobro zna. Moţda je Bea u pravu. Ljubav jeste najvaţnija na

svetu. Moţda nije pristojno što je provela nekoliko sati u Dţejsovom

naruĉju, ali slatko sećanje na njegovo milovanje mnogo će joj znaĉiti u

godinama samaĉkog ţivota koje joj predstoje. Ona ga mnogo voli. Da li je

onda zaista toliko pogrešno provesti jednu noć s njim?

- U redu - rekla je tihim ali sigurnim glasom.

Mrko je pogledao. - Šta je u redu? - upitao je.

Ponosno je podigla glavu. - Spavaću s tobom.

Nozdrve su mu se raširile od koliĉine vazduha koju je naglo udahnuo. -

A šta, taĉno, oĉekuješ za uzvrat? - grubo ju je upitao.

- Da li baš sve mora da ima svoju cenu? - tuţno je promrmljala,

ustajući. - Ništa mi od tebe ne treba!

- Amanda!

Zastala je na vratima, leĊima okrenuta njemu. - Molim?

Na trenutak je zavladala muĉna tišina. - Ako me ţeliš, vrati se i to mi

dokaţi.

Umalo nije istrĉala iz sobe. To bi tako liĉilo na nju i sigurno bi tako

postupila pre samo par meseci. Ali sada je znala da Dţejson svoju strast

ume da izrazi i na drugi naĉin a ne samo kroz gnevni poljubac na meseĉi-

ni. Znala je da ume da bude izuzetno neţan, veoma strpljiv. Svoju potrebu

za njim više nije mogla da potiskuje. Sada kada je shvatila koliko ga

oĉajniĉki voli, mogao je da traţi od nje šta god ţeli, ništa mu ne bi odbila.

Okrenula se i pošla prema njemu, zaustavila se pored stola i uplašeno ga

pogledala. On se nije ni pomerio, a po oĉima mu se videlo kako procenjuje

situaciju.

- Dakle? - upitao je.

Prišla mu je još bliţe, grozniĉavo razmišljajući o tome šta se od ţene u

ovakvoj situaciji oĉekuje. Nikada ranije nije pokušala da zavede nekog

muškarca. Prisetila se nekih starih filmova; u jednom od njih se od ţene

oĉekivalo da se uvuĉe u njegovu vreću za spavanje, a u drugom da ga gola

ĉeka u krevetu kad on izaĊe iz kupatila.

Za poĉetak, odluĉila je da mu obavije ruke oko vrata i, propinjući se na

prste, lagano okrzne usnama nje- govu isturenu bradu. Pošto nije hteo ni

centimetar da se sagne i time joj pomogne, jedva je uspela da mu do-

takne bradu.

- Mogao bi malo da mi olakšaš trud - rekla je, zbunjena jedva

primetnim šeretskim izrazom u njegovom pogledu.

- Šta ţeliš da uradim? - upitao je predusretljivo.

- Ako bi samo malo spustio glavu...

Sagnuo se i, gledajući je netremice, posmatrao kako bojaţljivo diţe

pogled ka njemu. Bila je nervozna i ukoĉena. Jedino što je mogla da uradi

kao prvi korak u svom nastojanju da mu se pribliţi bilo je da prisloni usne

na njegove i prepusti se snazi njegovog tela.

Zatvorila je oĉi i oslonila se na njegovu visoku figuru, iznenada osetivši

glad za njegovim poljupcem, jer je ljubav pokuljala kroz njene vene kao

opijum. Ali to nije bilo dovoljno. Ĉinilo joj se kao da ljubi kamen, pa ĉak i

kad je poĉela jaĉe da ga ljubi, ĉinilo se kao da on ne oseća ţelju da joj

uzvrati na isti naĉin.

Odmakla se i pogledala ga; disala je isprekidano, a u njenom mekom

pogledu plamtela je strast. - Oh, Dţejs, kaţi mi kako... - poĉela je

drhtavim glasom.

Njegove oĉi su se prvo raširile, pa onda suzile, a izraz lica mu se na

trenutak promeni kao da je neka senka preletela preko njega dok je ruke

spuštao na njen struk, da bi zatim odvezao kaiš na njenoj kućnoj haljini

spo- rim, ali veštim pokretom.

Uhvatila ga je za ruke dok je svlaĉio haljinu niz njena ramena i pustio je

da sklizne s nje, tako da je ostala u svetloljubiĉastoj spavaćici koja je bila

sve samo ne providna, a duboki izrez je otkrivao njene male, savršene

grudi.

- Ti si se sama ponudila - podsetio ju je, prodorno je gledajući. - Da li

si se to sad uplašila, Amanda?

Grlo joj se steglo. - Nisam - slagala je. Uzeo je njenu haljinu i prebacio je

preko stolice na kojoj je ranije sedela. Zatim je paţljivo dohvatio tanke

bretele spavaćice, igrajući se ukrasnim mašnicama na njima.

- Dţejsone, kasno je! - prošaputala je. Polako je poĉela da je hvata

panika, onaj prastari strah koji ţene osećaju kada prvi put vode ljubav sa

muškarcem.

- Polako, dušo - promrmljao je i stao neţno da je miluje po leĊima i

ljubi njeno zajapureno lice. - Samo se opusti, Amanda. Znam šta radim.

Opusti se, dušo, neću te poţurivati, ne brini. Eto, tako je već bolje -

ohrabri je, osećajući kako njegovi pokreti i neţan glas ĉine da napetost u

njoj polako popušta. - Da li se bojiš da vodiš ljubav sa mnom? - prošaputao

je.

Potisnula je strah. - Naravno da se ne bojim - uspela je da kaţe, ali je

njen glas zvuĉao krajnje neprirodno.

- Pokaţi mi.

Odmakla se malo i bespomoćno ga pogledala. Osećala se kao da joj je

neko naredio da svira na instru- mentu koji nikada ranije nije drţala u

ruci. Molećivo ga je gledala.

U njegovim oĉima nije videla bes. Samo su potamnele usled nekog

ĉudnog, zagasitog sjaja. Pogledao ju je skoro pobedonosno dok je spretnim

naglim pokretom razvezao mašnicu na ramenu. Gledajući je sve vreme u

oĉi, isto je to uĉinio i s drugom mašnicom, te joj je spavaćica skliznula do

pojasa i pošto je iznenada ostala razgolićena, ona oseti prohladan vazduh

koji je strujao kroz otvoreni prozor.

Pocrvenela je kao šiparica, mrzeći sebe zbog svog neiskustva, mrzeći

njega zbog toga što su njegovi vešti pokreti govorili o njegovom iskustvu,

preplašena nagoveštajem intimnosti meĊu njima, iako je ona sama sve

zapoĉela.

Spustio je pogled na neţne, lepo izvajane prevoje njenog tela koje je

obnaţio, prouĉavajući ih u napetoj tišini.

- Boţe, kako si lepa - tiho je rekao. - Slatka kao molitva...

- Kakvo... neverovatno poreĊenje - iznenaĊeno je rekla.

Ponovo je pogledao u oĉi. - A šta si ti oĉekivala, Amanda, neku vulgarnu

primedbu? Ovo što se dešava meĊu nama nije triĉarija i ti nisi ţena koju

sam pokupio na ulici. Ti pripadaš meni, svaki neţni deo tvog tela, i nema

niĉeg lošeg u tome da te posmatram. Izgledaš prelepo.

Amanda se trudila da uspostavi ravnomerno disanje, pa je otegnuto

promucala. - I ja... volim tebe da gledam. - Prstima je lagano prelazila

preko ĉvrstih mišića njegovih grudi, neţno mrseći ĉekinjaste malje na

toploj bronzanoj koţi.

- Mendi... - rekao je zadihano, privukavši je još bliţe tako da su se

njena neţnost i njegova snaga stopile u jedno i ona oseti pritisak njegovih

mišićavih grudi na svojim nabreklim dojkama i ote joj se glasan uzdah.

- A sad me poljubi - prošaputao je hrapavim glasom, saginjući glavu - i

dozvoli mi da ti pokaţem koliko toga jedno drugom moţemo da kaţemo a

da ne izustimo niti jednu reĉ.

Poĉeo je da je Ijubi kontrolisanom ţestinom i od tog poljupca joj je

zastao dah, a on je upijao ukus njenih usana, uţivao u njima. Tišina je

delovala raspusno zbog spoznaje tog novog osećanja koje ju je obuzelo.

Podigla je ruke i obavila ih oko njegovog vrata, ĉvrsto ga drţeći, a telo joj

je drhtalo pod njegovim toplim stiskom; osetila se toliko sjedinjena s njim

da joj se ĉinilo da ih samo smrt moţe rastaviti. Koliko ga samo voli!

UzbuĊenje koje je osetila u njegovom zagrljaju, sirova strast s kojom ljubi

njene usne, dok medu njih prodire i halapljivo ih osvaja, izazvali su u njoj

osećanje blaţenstva kakvo nikada nije iskusila. Usled snage tih osećanja,

oĉi su joj se ispunile suzama i bila je potpuno svesna dubine svoje ljubavi

koju nije mogla da porekne ĉak ni u trenucima kad ju je proklinjala, zato

što joj je oduzimala snagu.

Privio ju je još bliţe sebi, a odmah zatim je podigao glavu i potraţio

njene blage, poslušne oĉi.

- Potrebno je da kaţeš samo jednu reĉ - rekao je hrapavim, nesigurnim

glasom, a ruke kojima ju je drţao u zagrljaju blago zadrhtaše. - Ĉeznem

kao mladić pred prvim ljubavnim iskustvom i ne mogu više ovo da

izdrţim.

Taĉno je znala šta je hteo da kaţe i pošto je sve ovo pokrenula, postojao

je samo jedan naĉin na koji je mogla da mu udovolji. Volela ga je više od

sopstvenog ţivota i, mada će verovatno sutra kad osvane novi dan mrzeti

oboje, slatko zadovoljstvo koje dodir njegovog tela izaziva ostaće u

njenom sećanju koje će joj pomoći da preţivi duge, prazne godine koje joj

predstoje u ţivotu bez njega.

Zaustila je da kaţe tu jednu reĉ, kada je iznenada glasno brujanje

automobiia na prilaznom putu prekinulo taj divan san koji su zajedno

sanjali.

Dţejs je tiho opsovao i privukao Amandu bliţe, pa je poljubio u vrat, ne

prekidajući tišinu ispunjenu gorĉinom, i ostao je tako sve dok napetost

polako nije išĉilila i dok otkucaji srca nisu ponovo uspostavili uobiĉajeni

ritam.

Njeni prsti su ga milovali, neţno prelazeći preko njegovih slepoĉnica. -

Ţao mi je - umiljato je rekla.

- Ţao mi je.

Lagano je usnama dodirnuo njenu svilenkastu koţu iznad ušiju, a zatim i

same uši. - Stvarno ti je ţao? - prošaputao je. - Ili ti je drago zbog

odlaganja?

- Ne razumem - promrmljala je.

Malo se odmakao i prodomo je pogledao. - Ti si devica, zar ne, Amanda?

- tiho je upitao.

Njen izraz i rumeno lice sve su mu rekli i on samo klimnu glavom i

spusti pogled na njene neţne grudi, ĉvrsto priljubljenje uz njega. - Trebalo

je da znam - naglas je razmišljao, a jedva vidljiv osmeh mu je titrao na

usnama dok joj je paţljivo navlaĉio gornji deo spavaćice. Podigao joj je

ruku i spustio je na bretelu da je pridrţi dok ponovo ne zaveţe njene

krajeve, a ona je zabezeknuto posmatrala sa kojim lakoćom i spretnošću

on sve to radi.

- Pokušala sam... da ti to kaţem i ranije - zamuckivala je - ali ti nisi

hteo da slušaš.

- Bio sam ludo ljubomoran i povreĊen - priznao je.

- Ljubomoran na Blejka i na svog roĊenog brata. Mislio sam da si zbog

Dankana i došla i ţeleo sam oboje da zadavim.

- Ti si jedini koga sam ţelela - izustila je, a u slatkoj, prijatnoj tišini

koja je potom usledila iz njenih oĉi- ju je saznao sve tajne koje je ţeleo da

otkrije.

Obujmio je njena uzana bedra i prislonio ih uz svoje snaţne noge,

osetivši pritom kako joj blagi drhtaj protresa telo.

- Volim da posmatram tvoje lice kad te ovako drţim - rekao je dok su

stajali tako priljubljeni. - Oĉi ti postanu zlataste kada se uzbudiš.

Ona sklopi oĉi u naletu neskrivene ĉeţnje. – Dţejs - prošaputala je,

pripijajući se uz njega.

- I ja tebe ţelim - reĉe tiho, ali uprkos snaţnoj, divljoj ţudnji koju je u

njemu osetila, poljubac koji je spustio na njeno ĉelo bio je beskrajno

neţan. - Prokleti Dankan...! - Uzviknuo je kada je tišinu iznenada

prekinuo tresak vrata automobila.

Dţejs ju je teška srca pustio iz naruĉja, milujući je pogledom koji je klizio

po njenom vitkom telu. - Bolje se vrati u sobu. Nisam raspoloţen za

Dankanove duhovite primedbe i ne bih hteo da se dan završi tako što ću

mu izbiti još neki zub.

Nasmešila mu se, a lice joj je zraĉilo takvom lepotom da mu je zastao

dah. - Jadni Dankan - promrmljala je.

- Ma šta jadni! - Dohvatio je njenu kućnu haljinu, pomogao joj da je

obuĉe i, dok je vezivao krajeve kaiša, naglo ju je privukao ka sebi. Sagnuo

je glavu i poljubio je pomalo divlje, tako da je dodir njegovih ĉvrstih usana

bio skoro bolan. - Ti si moja, dušo - rekao je, a njegov topli dah joj je

grejao usne. - I neću da te delim. Kad te jednom odvedem u svoj krevet,

ubiću svakog ĉoveka koji te dodirne.

- Dţejs! - prošaputala je, zapanjena ţestinom tih reĉi.

- Ĉekao sam te sedam godina - oporo je rekao. - Dosta mi je ĉekanja.

Pre nego što se ovaj vikend završi, bićeš sasvim moja.

Bespomoćno je zurila u njega, shvatajući znaĉenje njegovih reĉi. - Ja

sam... nameravala da se vratim u San Antonio posle sutrašnje zabave.

- To si dobro rekla, nameravala si. Ali sad ćeš ostaĊ. Ţelim da ceo

prokleti svet sazna da si moja. Ne ţelim da vikende krišom provodim u

tvom stanu, da ulazim u tvoju spavaću sobu penjući se sporednim

stepenica- ma. Sve će biti jasno, otvoreno i pošteno, pa zato poĉni da se

pripremaš. - Pustio ju je iz zagrljaja, okrenuo je licem prema vratma i

blago je pogurao u tom pravcu. - Idi na spavanje. O tome ćemo

razgovarati sutra uveĉe.

Kada je stigla blizu vrata, Amanda se osvrnula. - Da li... baš svi moraju da

znaju? - upitala je, osećajući da je potapa talas sramote kao noćni vazduh.

- Do Ċavola, a zašto ne?

Muškarci na to drugaĉije gledaju. Šta njega briga? Okrenula se i pošla ka

vratima.

- Amanda! - Prouĉavao je njeno lice kada se okre- nula prema njemu.

- Ne zvuĉiš mi više veselo. U ĉemu je stvar? Da li sam nešto pogrešno

rekao?

- Samo sam umorna - pokušala je da ga ubedi uz slabašan osmeh. -

Samo umorna, Dţejsone. Laku noć.

10.

Sledećeg jutra Amanda je obukla belo-ţutu haljinu na zakopĉavanje i

dok je išla prema trpezariji, mislila je da će joj srce iskoĉiti iz grudi. Imala

je vidljive podoĉnjake zbog nedovoljnog sna, jer se celu noć oĉajniĉki

trudila da pronaĊe rešenje za situaciju u kojoj se našla, ali nije uspevala.

Kako je Dţejs oĉekivao od nje da podnese prezir u Margaretinim ili

Dankanovim oĉima kada svima mirno saopšti da mu je ona postala nova

ljubavnica? MeĊutim, toliko ga je volela da je pomisao na to da ode i ţivi

bez njega bila gora od same smrti. Sada više nije imala izbora. Bilo bi kao

da je za sobom ostavila deo svoje duše; nije bila u stanju da podnese

rastanak.

Neodluĉno je ušla u sobu i istog trenutka Dţejsov ĉeliĉni pogled ukrstio

se s njenim. Sedeo je na proĉelju stola i posmatrao je bez reĉi; ugao usne

mu je bio izdignut, a po izrazu lica nije mogla ni da pretpostavi šta misli.

- Dobro jutro, draga - pozdravila ju je Margareta uz osmeh. - Drago mi

je što si ustala ovako rano, jer treba da se pripremimo za veĉerašnju

zabavu. Prvo, što se tiĉe tvoje haljine...

- To prepusti meni - prekinuo je Dţejs smešeći se.

- Ja ću se za to pobrinuti.

Margareta je upitno podigla jednu obrvu i, preletevši pogledom s

njegovog lica na Amandine rumene obraze, promrmlja uz osmeh. - Kako

ti kaţeš, dragi moj - pa je spustila pogled ka pui.om tanjiru koji je pred

njom stajao.

Dankan je ušao zevajući, potpuno nesvestan atmosfere koju je zatekao. -

Dobro jutro. - Sruĉio se na prvu stolicu, pogledao Amandu i Dţejsa i sa

smeškom upitao. - Jeste li dobro spavali?

Amanda je još jaĉe pocrvenela a Dţejs se, sa zapaljenom cigaretom u

ruci, naslonio na sto i preteći po- gledao brata. Nije ništa odgovorio, ali

nije ni morao. Njegov pogled je bio više nego dovoljan.

Dankan je naĉinio grimasu i ispruţio ruku da dohvati mleko i šećer. -

Kaţu da je pogled nekada u stanju da ubije...! Imaj milosti, Dţejs. Nisam

ništa loše mislio.

Margareta se namrštila. - Da li sam ja nešto propustila?

- Mislim da smo oboje nešto propustili - progunĊao je Dankan. - Kada

sam se sinoć oko dva vratio, zatekao sam Dţejsa u kuhinji i izgledao je kao

ranjeni medved.

- Dţejson uvek izgleda kao ranjeni medved u dva sata ujutru -

podsetila ga je majka.

- Usta su mu bila oteĉena - dodao je Dankan i ispod oka pogledao

Amandu, koja je toliko brzo ispijala kafu da se zagrcnula.

- To ništa ne dokazuje - rekao je Dţejs i prineo cigaretu ustima, a po

izrazu lica se moglo zakljuĉiti du se zabavlja.

Amanda, koja se u tom trenutku setila kako je grickala njegovu usnu,

podigla je pogled prema njemu i osetila da gubi tlo pod nogama jer je u

njegovom pogledu prepoznala iste misli.

- Pazi kako se ponašaš - Margareta je upozorila Dankana. - A usput da

te pitam, gde si ti bio do dva ujutru?

- Sledio sam uzvišeni primer svog starijeg brata - odgovorio je Dankan

cereći se.

- Radio si u kancelariji? - upitala je Margareta trepćući.

- Pa ne radi Dţejs baš uvek - odgovorio je Dankan i teatralno

uzdahnuo.

Margareta je završila dorućak i obrisala usta šarenom salvetom. -

Dankane, od jutros si nekako ĉudno raspoloţen. Moţda ti je potreban

odmor?

- Taĉno, upravo mi to treba - brzo se sloţio Dankan.

- Šta misliš o Havajima? Mogla bi da poĊeš sa mnom, mama, morski

vazduh bi ti dobrodošao.

- Od morskog vazduha uvek dobijem zapaljenje sinusa - podsetila ga je

- a osim toga, kako ćeš se udvarati devojkama ako vodiš majku sa sobom?

Budi razuman.

Dankan se nasmejao. - Oh, majko, ne bih te menjao ni za celo Dţejsovo

blago.

Margareta je zablistala od zadovoljstva. - Pa, vreme je da krenem, imam

puno posla. Dţejs... - pogledala ga je pomalo zabrinuto. - Mogu li da

raĉunam na to da ćeš se lepo ponašati prema Amandi?

Dţejs je spustio pogled na svoju šolju sa kafom. - Potrudiću se - kratko je

obećao.

- Odliĉno. Dankane, moţeš li da me odvezeš? Moja kola nešto

zavitlavaju, moraću da ih ostavim u servisu da provere šta nije u redu -

govorila je mladem sinu dok je išla prema vratima.

- Ali, ja još jedem... - pobunio se Dankan, prinoseći ustima poveliki

zalogaj kajgane.

- Završićeš kad se vratiš - odgovorila je beskompromisno.

Dankan pogleda u jaje i spusti viljušku. - Kupiću neku bajatu krofnu ili

nešto sliĉno - promrmljao je ĉeţnjivo. - Zdravo svima - doviknuo je preko

ramena, namignuvši Amandi.

Ĉim su izašli, Dţejs podiţe pogled prema Amandi.

- Zdravo - neţno joj se obrati.

Od tog tromog, blagog glasa i osmeha proĊe je slatka jeza. - Zdravo -

odvratila je na isti naĉin, a oĉi su joj zablistale kao ţeravice na ozarenom

licu.

- SviĊaš mi se u toj belo-ţutoj kombinaciji - primetio je dok ju je

pomno posmatrao. - Podsećaš me na krasuljak.

- Krasuljak ne ume da govori - našalila se i stegla šolju da umiri ruke

koje su podrhtavale.

Kad se osmehnuo, njen pogled se zadrţao na njegovim usnama koje su je

tako strasno ljubile prethodne noći. Donja usna mu je bila blago nateĉena.

- Dankanu ne moţe ništa da promakne. - Tu opasku je propratio

širokim osmehom.

Pocrvenela je od zadovoljstva. - Izvini - reĉe neţnim glasom.

- Pa zašto? Meni se sviĊaju ti mali oštri zubi - odgovorio je senzualnim

šapatom. - Skoro da sam mogao da osetim kako mi grickaju usnu još dugo

posle tuširanja i odlaska na spavanje.

Amanda nije ni osećala koliko je vrela šolja koju je drţala. - Ja sam

mislila da uopšte neću zaspati...

- I ja, takoĊe - sloţio se s njom. Odjednom mu se izraz lica promenio i

oĉi zasijale. - DoĊi ovamo.

Spustila je šolju i prišla mu, sva u zanosu zbog tog novog odnosa medu

njima, srećna što moţe da ga gleda a da pri tom ne strahuje da će on

otkriti njena osećanja i da će morati da ih objašnjava. Obujmio ju je oko

struka i smestio u krilo, poloţivši joj glavu na svoje rame tako da moţe da

je gleda odozgo. Ona je, pak, mogla da vidi njegov preplanuli vrat ispod

raskopĉane košulje, a dodir njegove svilene košulje prijao joj je pod

obrazom koliko i miris njegovog skupog parfema.

- Umalo sinoć nisam došao po tebe - tiho je rekao, a tamne oĉi su joj se

blago osmehivale. - Onaj prokleti krevet mi je izgledao ogroman i prazan,

a moja ţudnja za tobom bila je skoro nepodnošljva.

- Ni ja nisam spavala - priznala je. Prstima je dotakla njegove usne.

Primetila je da je sveţe obrijan i, za razliku od sinoć, kad mu je koţa bila

pomalo gruba, sada je bila neţna i glatka. Sagnuo se da je poljubi. Ljubio je

prvo polako, neţno, a zatim, kako je razdvajao njene usne, sve snaţnije i

dublje dok mu se disanje postepeno ubrzavalo i naposletku je, uhvativši je

za potiljak, zaronio u njena usta ispoljivši u tom dodiru svu strast i duboku

ĉeţnju koju je u sebi nosio. Ĉinilo se da taj poljubac traje beskonaĉno, da

se ljube sporo i ţestoko u prijatnoj tišini trpezarije. Privukao ju je još bliţe

i dok je tako ĉvrsto drţao u zagrljaju, ĉulo se šuštanje svile u trenju sa

pamukom pomešano sa zvukom njenog tihog jeĉanja dok mu je uzvraćala

poljubac, unoseći u njega celo svoje srce.

Prsti su joj se zaustavili na dugmadima njegove košulje i ona poĉe lagano

da ih otkopĉava, delimiĉno svesna svog postupka, obuzeta jedino

potrebom da ga dodiruje, da uţiva u senzualnoj muţevnosti njegove koţe.

Srce mu je snaţno tuklo kad je uhvatio njenu ruku dok je milovala

njegove grudi i blago je pomerio.

- Ako ti mene dodiruješ i ja ću tebe - rekao je promuklim glasom. - A

nemamo vremena za ono što bi potom usledilo.

Obliznula je suve usne, svesna toplog pritiska njegovih prstiju na

svojima, naslonjenim na njegovo telo.

- Da li bi dovelo do toga? - tiho je upitala.

- Sudeći po tome kako se sada osećam, nema sumnje - odgovorio je

Dţejs. Usnama je prešao preko nje- nih sklopljenih kapaka. - Oh boţe!

Ĉeznem da me dodirneš - šaputao je u njenu kosu.

Ona se nasmešila i naslonila rumeni obraz na njegove grudi. - Baš je

ĉudno...

- Šta to? - upitao je, ne prestajući sa poljupcima.

- To što se ne svaĊam sa tobom.

Zaĉuo se njegov dugaĉak, usporen uzdah. - Toliko dugo sam ti zadavao

muke.

- Moţda si imao razloga za to. Dţejs, izvini zbog moje mame...

Spustio je prst na njene usne i kada je pogledao, imao je ĉudan, zamišljen

izraz lica. - Nisam to još preboleo - tiho je rekao - ali mislim da poĉinjem

da razumem. Emocije ĉesto ne moţemo da kontrolišemo. Sam bog zna da

ja izgubim glavu svaki put kad te dodirnem.

Neţno se osmehnula. - Zar je to tako loše?

- Jeste za mene. - Ispruţio je ruku preko nje da ugasi cigaretu koja je

dogorevala u pepeljari. - Nikada se nisam previše vezivao. Zabavljao sam

se sa ţenama, ali onako kako je meni odgovaralo i nikada mi nije bio

problem da se s njima rastanem. - Pogledao ju je i malo se namrštio. - Ali

ti u meni izazivaš neka nova osećanja. Ona se u meni razbukte poput

vatre kada te drţim u naruĉju, kada te dodirnem... ti si mi jedina po volji,

Amanda. To je staromodna fraza, ali ne mogu se setiti nijedne druge

kojom bi to bolje opisao.

Prešla je rukom preko njegovog obraza. - Mislim da smo jedno drugom

po volji - tiho je rekla. - Da li ti ja zaista pripadam?

- Da li to ţeliš?

Klimnula je glavom, ne osećajući nikakav stid, uţivajući da gleda

njegovo lice ĉiju je svaku crtu oboţavala.

Jednom rukom ju je i dalje drţao oko struka a drugu je izvukao i polako,

prelazeći po haljini zaustavio se na njenim ĉvrstim, uzdignutim grudima i

jednu dojku obuhvatio svojom šakom. Nije mu promakao njen zapanjen

izraz lica, pa je neţno rekao. - Vremenom ćeš se navići da te ovako

dodirujem.

- Hoću li? - uspela je nekako da izgovori.

Pogledao ju je u oĉi. - Nisam o tome ranije razmišljao, ali sad znam da ti

do sinoć nisi nijednom muškarcu dozvolila da te onako gleda, zar ne?

Mislio sam da imaš puno iskustva, ali kada sam video kako si pocrvenela,

shvatio sam da grešim. A kad sam te još onako drţao u zagrljaju... - Blago

se osmehno. - Toga ću se sećati dok sam ţiv. Više od svega sam ţeleo da ja

budem taj koji će ti pokazati šta je ljubav. I pošto sam mislio da je tu

privilegiju imao neki drugi muškarac, ja sam te mrzeo.

- Nikada nisam ţelela nikog drugog osim tebe - jednostavno je rekla, a

pogled joj je bio tuţan, jer je pomislila kako će doći vreme kada neće biti

njen. Vremenom će se zasititi njene naivnosti, dosadiće mu da bude s

njom. Iako imaju toliko toga zajedniĉkog, on jedino ţeli njeno telo, a ne

njeno biće ili njeno srce.

- Šta ti je? - upitao je neţnim glasom.

Slegnula je ramenima. - Ništa. Na šta si mislio kada si govorio o haljini?

- Aha, radoznala si? - glasno se nasmejao i pustio je da ustane. - Hajde

da ti pokaţem.

Odveo ju je u jednu ekskluzivnu robnu kuću, pravo na ţensko odeljenje

gde se prodaju skupocene haljine poznatih dizajnera. Nije htela da ide s

njim, ali ju je on ĉvrsto drţao za ruku. Stao je s njom pred uglaĊenu

prodavaĉicu kojoj je objasnio kakvu haljinu ţeli da donese Amandi da je

proba.

- Da, gospodine Vajthol - rekla je sa osmehom sredoveĉna ţena lepog

drţanja. - Baš imam jednu takvu...

- Ali ja ne ţelim da mi kupiš haljinu - pobunila se Amanda kad se

prodavaĉica udaljila.

Dţejs se samo osmehnuo, a pogled mu je bio sasvim tajnovit. - A zašto?

Zar si planirala da ideš u pantalonama na zabavu?

Te reĉi su je stvarno zabolele. Nije joj bilo vaţno što nema haljinu sve

dok on tome nije poĉeo da pridaje vaţnost. I sada kada ovi ljudi u radnji

znaju da joj on kupuje haljinu, šta li će misliti o njoj? Mogu pomisliti da je

njegova ljubavnica. Oĉi su joj zasuzile. Pa, na neki naĉin to je istina, zar

ne? Ona mu se već obećala.

Oborila je pogled, a lice joj je bilo bledo kao kreĉ.

- Šta ti je? - neţno je upitao, podigavši joj lice da je bolje vidi. - Dušo,

šta sam to rekao?

Pokušala je da se osmehne i odmahne glavom, ali je osećala da će je

povreĊeni ponos ugušiti.

- Evo je - rekla je prodavaĉica ljubazno, paţljivo noseći na vešalici

boţanstvenu haljinu od organdina, ruĉno oslikanu. Providna, sneţno bela

sa diskretnom šarom od sićušnih zelenih listova; gornji deo je imao trake

sašivene od iste svilenkaste tkanine. Amanda nikad nije videla nešto tako

lepo, ĉak ni onda kada je imaia novca na pretek.

- Upravo savršeno - potvrdila je prodavaĉica i pomenula ime modne

kuće u kojoj je haljina dizajnirana. Pre nego što je Amanda uspela da se

usprotivi, uveli su je u svlaĉionicu gde joj je vešta prodavaĉica pomogla da

obuĉe haljinu iz snova.

Zurila je u svoj odraz u ogledalu. Prošlo je mnogo vremena otkad je

poslednji put nosila neku tako skupocenu haljinu i na telu osećaia

zadovoljstvo koje lep materijal pruţa. Bledozelena boja isticala je njene

tamnosmeĊe oĉi, a njenom licu davala pomalo misteriozan izgled.

Pristajala je i njenom tenu boje meda jer joj je koţa sada imala zlatnu

nijansu koja se dobro slagala s njenom dugom, srebrnoplavom kosom.

- Da li nameravaš ceo dan da provedeš unutra? - zaĉula je dubok,

nestrpljiv glas ispred kabine.

Ispravila je ramena i graciozno izašla iz kabine, plašljivo prouĉavajući

Dţejsov pogled, dok ju je prodavaĉica sa zadovoljstvom posmatrala sa

strane.

- Zar nije savršena? - reĉe starija ţena sa osmehom.

- Savršena - tiho se sloţio Dţejs, ali on je gledao u Amandino

zajapureno lice a ne u haljinu i od pogleda njegovih srebrnastih oĉiju ona

oseti slabost u kolenima. - Uzeću je.

Amanda je skinula haljinu i dok je ĉekala da je zapakuju, posmatrala je

Dţejsovo bezizraţajno lice. - Nisam pitala koliko košta, ali mora da je

uţasno skupa. Zaista bih više volela da uzmem nešto... jeftinije.

- Ja nisam siromašan - podsetio ju je pogledavši je iskosa. - Zar si to

zaboravila?

Oborila je pogled. Osetila je blagu muĉninu. Da li je to ono što on misli o

njoj, da je ona konaĉno pristala da bude s njim iz materijaln razloga, da

mu ona dopušta da je kupi za nekoliko skupih haljina i neograniĉenu

novĉanu nadoknadu? Stajala je pognute glave dok je Dţejs plaćao raĉun

kreditnom karticom. Pruţio joj je kutiju na kojoj je bilo napisano ime

eksluzivne robne marke, a ona je tupo gledala u nju.

Duboko uzdahnuvši, kruto je rekao. - Hajdemo.

Pošto je otkljuĉao vrata mercedesa, uzeo je kutiju iz njenih ruku i

nemarno je spustio na zadnje sedište, da bi zatim obišao oko auta i seo za

volan. Trudio se da kontroliše bes dok se ukljuĉivao u saobraćaj.

- Upali mi cigaretu - rekao je, bacivši joj paket mentol cigareta u krilo.

Bez razmišljanja ga je poslušala, koristeći upaljaĉ iz kola i pruţila mu

cigaretu bez ijedne reĉi.

- Dobro, zar ti se ne sviĊa haljina? - ubrzo posle toga je upitao.

- Divna je, hvala ti.

- Hoćeš li mi, molim te, reći šta ti je? - upitao je ljutito gledajući je

iskosa.

- Ništa - poluglasno je rekla. Gledala je pravo ispred sebe, a srce je

htelo da joj prepukne.

- Ništa. - Povukao je dim i nastavio. - Znaš, mila, ovo nije najbolji

naĉin da zapoĉnemo vezu.

- Znam. - Uznemirano je udahnula. - Dopada mi se haljina, Dţejsone,

samo ja... volela bih... da nisi potrošio toliko mnogo novca na mene.

- Zar ti ne misliš da to zasluţuješ, dušo? Ja mislim.

- Pruţio je ruku, uhvatio njenu i ĉvrsto je stegao, a njoj zastade dah od

tog laganog, strasnog pritiska njegovih hladnih prstiju.

Zurila je u njegove preplanule prste koji su delovali još tamnije naspram

njene bele puti. Lagano joj je stisnuo ruku, svojom šakom sasvim

preklopivši njenu, a zatim je palcem blago nastavio da je miluje. - Tako si

crn - tiho je rekla.

- A ti si tako lepa - odgovorio je. Kratko ju je pogledao i odmah zatim

ponovo usmerio svoju paţnju na saobraćaj. - Ţao mi je što moram da idem

u kancelariju. Radije bih proveo dan sa tobom.

Zamišljeno je uzdahnula, ponovo oborivši pogled.

- I ja bih to volela - rekla je nekako odsutno.

- I ja. - Podigao je ruku s njene kako bi promenio brzinu i ostatak puta

su proveli u prijatnoj tišini. Progovorio je tek kada je zaustavio auto ispred

kuće. – Neću doći do pred sam polazak, ali me ti ĉekaj. Kod Salive- novih

ideš sa mnom, a ne sa Dankanom.

- Da, Dţejsone - neţno je rekla.

Nagnuo se preko nje da joj otvori vrata i, budući da joj je bio sasvim

blizu, osetila je skupoceni parfem i miris duvana u njegovom toplom

dahu. Pogled joj se zadrţao na strogim crtama njegovog tamnog lica a

potom se nehotice spustio na njegova usta. Impulsivno mu se primakla i

ovlaš ga poljubila.

Njemu zastade dah od naleta emocija, a oĉi mu se iznenada zaţariše.

- Izvini - prošaputala je, zateĉena ţestinom njegovog pogleda.

- Zbog ĉega se izvinjavaš? - zaĉuĊeno je upitao. - Zar ti je potrebna

dozvola da me poljubiš, dodirneš?

- Nisam... na to navikla.

- Rekao sam ti jutros. Ja volim dodir tvojih ruku. Zar ti nije jasno da

bih te ja doĉekao raširenih ruku kada bi poţelela da doĊeš u moj krevet?

Ispruţila je ruku da bi mu sklonila pramen kose sa visokog ĉela, gledajući

ga zaljubljeno. - Sve je ovo tako novo za mene - prošaputala je Amanda.

- Da. - Sagnuo se i neţno prislonio usta na njena, a njegov dah ju je

milovao po obrazu dok je rukom drţao njeno lice visoko podignuto. -

Boţe, kako su ti usne slatke - umiljato je rekao - mogao bih ostatak ţivota

da provedem ljubeći te.

Obavila mu je ruke oko vrata. — I ja volim tebe da ljubim - reĉe mu i

uzvrati poljubac, strasno, posesivno.

- Nemoj da ideš na posao - prošaputala je.

- Ako ostanem, odvešću te u krevet - rekao je izmeĊu vatrenih

poljubaca, obuhvativši rukama njeno Iice dok je ljubio svaki delić njenih

usana. - A to još ne ţelim da uradim.

- Mislim da je to što si rekao strašno - reĉe ona.

Nasmešio se. - Ţelim da se to desi u trenutku kada ti budeš spremna.

Te reĉi probudiše njenu maštu i ona oseti talas zadovoljstva kako struji

njenim telom. U mislima je vi- dela Dţejsona kako leţi kraj nje meĊu

sveţim, miri- snim ĉaršavima, u mraĉnoj sobi, kako usnama prelazi po

njenoj mekoj koţi...

- Ti drhtiš - tiho je primetio. - Misliš o tome kako će ti biti sa mnom?

- Da - iskreno je priznala.

- Boţe...! - Napola ju je podigao sa sedišta i privio na grudi, a poljupci

su mu odjednom postali grublji i zahtevniji. Ona se odjednom naĊe u

lavirintu nabujalih emocija, a njeno tiho jeĉanje bila je potvrda njene

uzburkane strasti.

Dţejson ju je iznenada pustio iz naruĉja i polako se odvojio od nje, iako

ju je i dalje gledao oĉima punim silovite ĉeţnje. - IzaĊi brzo ako ne ţeliš

da se odmah naĊeš na podu - promrmljao je šaljivo.

- Paganine - brzo je rekla i otvorila vrata da izaĊe.

- Puritanko - odvratio je. - Vidimo se veĉeras. I ne- moj da diţeš kosu.

Ostavi je puštenu, kao sad.

Uzela je kutiju i pogledala ga kroz otvorena vrata. - Neću delovati

dovoljno elegantno - pobunila se.

- Ne ţelim da budeš elegantna - odvratio je, od- meravajući je

pogledom. - Zelim da izgledaš baš isto ovako, ništa ne menjaj. I zapamti,

ĉekaj me.

- Hoću.

Zatvorio je vrata i odvezao se dalje, ne osvrnuvši se.

Te iste veĉeri je obukla prelepu haljinu koju joj je Dţejs kupio i stala

ispred ogledala u svojoj sobi. Savršeno joj je pristajala. Zurila je u ogledalo

kao da prvi put vidi svoj odraz, diveći se kroju haljine koji je isticao sve

ono najlepše na njoj. Vazdušasta suknja sa nekoliko ĉipkastih slojeva

skretala je paţnju na njene duge, vitke noge. Gornji deo se pripijao uz

njene male, visoko podignute grudi sa blago naglašenom senzualnošću. A

kroj je u potpunosti isticao njen tanak struk. Zelenobela šara izvrsno je

pristajala njenom svetlom tenu i plavoj kosi i davala joj prefinjen izgled,

svojstven ţenama mnogo starijim od nje. S dugom kosom, koja joj se

lepršavo spuštala niz leĊa, više je Iiĉila na manekenku nego na direktorku

reklamne agencije.

Bila je vrlo nervozna kada je sat kasnije sišla u prizemlje da se pridruţi

Dţejsu, Dankanu i Margareti koji su u dnevnoj sobi ispijali piće pred

polazak na zabavu.

Iako su bili udubljeni u razgovor, Dţejs je na vreme okrenuo glavu da je

vidi kako ulazi i njegove oĉi zablistaše poput srebrnih sveća dok mu je

pogled polako klizio po njoj. U tom pogledu se moglo zapaziti nešto

neobiĉno i novo... ponos... posedovanje...

I on je svojom elegantnom pojavom privukao njenu paţnju. U tamnom

veĉernjem odelu i beloj svilenoj košulji delovao je tako uglaĊeno i

muţevno da je poţelela da ga dodirne. Izgledao je oĉaravajuće, kao ma-

neken iz nekog modnog ĉasopisa, ali je bio potpuno nesvestan svoje

privlaĉnosti kao što maĉka ne zna da su joj oĉi tajanstvene.

Druge dve glave su se takoĊe naglo okrenule i nakon nekoliko trenutaka

potpune tišine, zaĉuo se Dankanov dug zviţduk divljenja.

- Auu! - uzviknuo je i krenuo prema njoj, potom je obišao oko nje kao

kupac oko sjajnih, novih kola.

- Pa ti izgledaš kao devojka iz snova. Gde si kupila tu haljinu?

- Doneia mi je dobra vila - odgovorila je Amanda, izbegavajući

Dţejsov pogled.

Margareta se nasmešila. - Stvarno izgledaš fantastiĉno, Amanda. Kakva

divna haljina!

- Hvala - skromno je odgovorila.

Dankan je taman hteo da je uhvati pod ruku kad se Dţejs naĊe pored nje.

- Mislim da je na mene red - rekao je i tako pogledao Dankana da je ovaj

odmah ustuknuo.

- Ko sam ja da ti protivureĉim? - odgovorio je zadirkujući ga. Okrenuo

se ka Margareti. - Majko?

Margareta, i sama veoma elegantna u svetloplavoj satenskoj haljini sa

krznom od lisice preko ramena, krenula je prema njima. - Oh, Amanda,

zaboravila sam ... ruke su ti gole, smrznućeš se na ovom prohladnom

veĉernjem vazduhu!

- Ma ne, neću - brzo se usprotivila Amanda, iako joj je pomisao na

hladnoću bila mrska, ponos joj nije dopuštao da prihvati milosrĊe.

- Gluposti! Imam jedan divan šal. Saĉekajte me trenutak. - Otišla je do

plakara u predsoblju i brzo se vratila noseći crni šal sliĉan ogrtaĉu i

prebacila ga preko Amandinih ramena. - Eto, tako! I sasvim ti odgovara.

Sada izgledaš misteriozno.

- Ja se i osećam priliĉno misteriozno - odgovorila je Amanda uz

osmeh, a onda je osetila kako joj se grlo steţe kada je Dţejs spustio svoju

toplu ruku oko njenog struka da bi je poveo prema izlazu.

Amanda nikada do tada nije bila toliko svesna Dţejsovog prisustva kao

za vreme voţnje do kuće Salivenovih. Nije mogla oĉi da odvoji od

njegovog oštrog profila, njegovih usana i osećala je talase uzbuĊenja pri

pomisli na njegove poljupce. On ju je jednom, kad su stali na semaforu

zbog crvenog svetla, pogledao iskosa i uhvatio njen ispitivaĉki pogled, od

ĉega je sva zadrhtala, pa se zagledala u njegove jake ruke na volanu, jedva

suzbijajući ţelju da svoje ruke spusti preko njegovih. Samo da su stvari

drugaĉije! Ona jeste sada njegova, ali ne onako kako je ţelela da bude. On

misli da nju interesuje samo njegov novac, a ona zapravo jedino ţeli da joj

dozvoli da ga voli. Tupo je zurila kroz prozor. Pitala se kako on planira da

organizuje njihov ţivot... Da li će joj uzeti stan u gradu? Ili će joj kupiti

kuću? Pocrvenela je, zamišljajući Margaretino lice kada joj bude rekao.

Neće da se krije, rekao joj je, ali nije razmišljao o tome koliko će Amandi

biti teško zbog toga. No, to ne treba da je ĉudi, gorko je pomislila, on je

muškarac.

Muškarci misle samo o svom zadovoljstvu, ni o ĉemu drugom, i to neće

ugroziti njegovu reputaciju.

Velika kuća pred koju su stigli bila je raskošno osvetljena i dok su ulazili

u foaje gde je drugi domaćin, gospodin Saliven, stajao i doĉekivao goste,

Amanda se osećala kao patuljak pored Dţejsa, iako je imala cipele sa vrlo

visokim potpeticama. Hol je izgledao veoma elegantno, sa prekrasnim

kristalnim lusterom i raznim umetniĉkim predmetima basnoslovne

vrednosti na otmenim stolovima poreĊanim uza zida, i sa mekim te-

pihom, belim kao mleko.

- Kakva raskoš - kratko je prokomentarisao Dankan dok je sa Dţejsom

i Amandom ulazio u prepunu balsku dvoranu. Margareta je ostala u holu

da zajedno sa domaćinom saĉeka druge goste.

- NasleĊeno bogatstvo - hladno je odgovorio Dţejs. - Do imanja su

došli u vreme španskog zajma za kupovinu zemlje.

- U svakom sluĉaju, veliĉanstveno je. A kad već govorimo o lepim

stvarima - dodao je Dankan i lukavo ispod oka pogledao Amandu - ova

haljina koju veĉeras nosiš zaista izgleda zanosno. Nisi mi odgovorila na pi-

tanje odakle ti.

Dţejs je prekorno pogledao brata i istovremeno uzeo Amandu za ruku i

ĉvrsto je stisnuo.

- Ja sam joj je kupio - rekao je Dankanu mirnim ali ipak pretećim

glasom.

Takav ton je za Dankana bio sasvim dovoljan znak. Mnogo puta ga je ĉuo

i znao je taĉno šta znaĉi.

- Izvini – promrmljao je i kiselo se osmehnuo Amandi.

- Mislim da ću se prošetati po Sali da izvidim ima li nekih usamljenih

lepotica.

Amandino lice je bilo crveno kao bulka. Nije smela ni da pogleda u

Dţejsa.

. - Da li je ovo bilo neophodno? - upitala je prigušeno, osećajući se

veoma neprijatno.

- Ti si moja - odseĉno je odgovorio - i što pre to sazna, manje ću s njim

imati problema.

Podigla je pogled prema njemu i drhtavim, uvreĊenim glasom rekla:

- Ali rekao si to tako da se osećam jeftino.

Na tu primedbu su mu se crte lica zategle, kao da nije mogao da poveruje

u to što je ĉuo. - O ĉemu to, do vrga, govoriš? Uopšte te ne razumem,

Amanda. Mogla si do sada da shvatiš šta ţelim i šta ti nudim. Vreme je da

se konaĉno odluĉiš da li ponudu prihvataš ili ne prihvataš!

Tiho kriknuvši, otrgla se od njega i pojurila kroz gomilu sveta prema

stolu sa pićem gde je Dankan stajao pored kristalne ĉinije pune punĉa i

pijuckao.

Ĉim je ugledao njeno prebledelo lice, pruţio joj je ĉašu punĉa i pogledom

potraţio Dţejsa; spazio ga je kako, okrenut ledima, razgovara sa

nekolicinom lokalnih uzgajivaĉa stoke.

- Sada si bezbedna - rekao je Amandi. - Sledećih pola sata će provesti

u razgovoru o budućnosti stoke. Šta se ovog puta desilo?

Donja usna joj je podrhtavala. - Rekao je... ovaj... ma nije vaţno,

Dankane - umorno je uzdahnula - nema svrhe. Kada je Dţejs u pitanju,

njegova jedina vrednost je debeli novĉanik. - Neveselo se nasmejala. -

Mislim da ću postati profesionalna sponzoruša.

- Nisi ti od te sorte - rekao je Dankan i dodao: - Hoćeš li sendviĉ?

- Da li izgledam kao neko ko je gladan? - upitala je kad ga je uzela.

- Izgledaš kao da ţeliš nekoga da progutaš - odgo- vorio je namignuvši

joj. - Nemoj zbog njega da se sekiraš, Mendi, on ni sam ne zna šta ga je

snašlo; u tome je stvar.

- Volela bih kada bi sve bilo tako jednostavno.

- Zar nije?

Samo kad bi znao, pomislila je neraspoloţeno. Zurila je u ĉašu koju je

drţala u ruci i odjednom shvatila da joj je nekako ĉudno u glavi. - Šta ima

u ovom koktelu? - upitala je.

- Mešavina raznih pića - odgovorio je Dankan cereći se. - Pij polako.

- Moţda ću se danas ponašati neodgovorno - kazala je, i ispivši ostatak

punĉa, pruţila mu je praznu ĉašu. - Sipaj mi još jedno piće.

- Ne mislim baš da je to pametno - upozorio ju je, ali je ipak ponovo

napunio malu kristalnu ĉašu.

- Ni ja - sloţila se. - Ali bolje je kad se ne razmišlja, jer onda nema ni

problema.

Posmatrao ju je neko vreme. - Znaš šta? - tiho je rekao.

Gledala ga je preko ivice ĉaše. - Šta?

Nasmešio se. - SviĊa mi se ideja da mi budeš snaja.

Suze su odjednom potekle niz njene obraze. To je bila poslednja kap.

Dankan, dragi Dankan, uopšte nije shvatio situaciju. Dţejson ne ţeli

suprugu, već ljubavnicu, ţenu koja će zadovoljiti njegovu strast, ali ne i

ţenu s kojom će da deli ţivot. Ako se ikada i oţeni, to neće biti sa

Amandom.

- Mendi! - uzviknuo je Dankan, zapanjen njenom reakcijom.

- U kakvom ćeš srodstvu biti s njegovom ljubavnicom, Dankane? -

prošaputala je slomljenim glasom.

- Jer on ţeli da mu budem upravo to.

Okrenula se i istrĉala u mraĉnu baštu gde se naslonila na ogradu i

nastavila da plaĉe poput nekog deteta.

Dankan je zurio za njom, jedva svestan ĉinjenice da neko stoji pored

njega.

- Šta si joj, do Ċavola, rekao? - upitao je Dţejson ljutito.

Dankan ga je zbunjeno pogledao i mirno odgovorio:

- Bojim se da sam rekao previše. Rekao sam joj da mi se sviĊa ideja da

joj budem dever. Izgleda da sam se zaleteo, ali s obzirom na to kako ste se

gledali u poslednje vreme, meni se to nametnulo kao prirodan zakljuĉak.

- Mnogo priĉaš - osorno je odgovorio Dţejs.

- Amin - ţalosno je rekao Dankan. Zatim se namrštio i ozbiljnog

izraza upitao brata. - Da li ti stvarno ţeliš da ti ona postane ljubavnica?

Dţejs je u ĉudu razrogaĉio oĉi. - Ljubavnica?! - uzviknuo je.

- Pa ona misli da ti upravo to ţeliš - mirno je odgo- vorio. - Rekla mi

je da ti misliš da je ona sponzoruša.

Dţejs je sklopio oĉi i duboko uzdahnuo. - O moj boţe!

- Šta je? - radoznalo je upitao Dankan.

- Istorija se ponavlja - odgovorio je Dţejs. MeĊutim, nije gledao u

Dankana; njegov pogled je odlutao kroz otvorena vrata prema bašti.

Krenuo je tamo, bez ijedne reĉi.

-

Amanda je, sa tugom u srcu, brisala vrele suze. Jedino je ţelela da sedne

u avion i zauvek napusti Kaza verde. Mora da joj fali nešto u glavi kad je

pristala da ostane do veĉeras. Kamo sreće da se osećala dovoljno zdravom

i da je otišla zajedno sa Beom! U tom sluĉaju bi bila daleko od Dţejsa,

njegovog sarkazma, prezira. Nije trebalo da mu ponudi sebe. Ţelela je da

mu daruje ljubav a on je zapravo zbog toga samo još lošije mislio o njoj.

Suze su joj ponovo ispunile oĉi. Mora sve ovo da prekine. Mora da

prestane da plaĉe. Uspeće nekako da se vrati na zabavu i da se smeši i

glumi balsku lepoticu a onda će zamoliti Dankana da je odveze na

aerodrom...

- Ovde je baš mirno.

Ukoĉila se kada je ĉula duboki glas iza sebe. Još jaĉe se uhvatila za

ogradu, ali se nije okrenula.

- Jeste - prošaputala je jedva ĉujno.

Više je osetila nego što je videla da je stao odmah iza nje. Mogla je da

oseti toplinu njegovog tela, njegov dah u svojoj kosi.

Prstima je lagano dodirnuo uvojke na njenim ramenima i ona sva

pretrnu.

- Amanda... - poĉeo je polako.

- Vraćam se kući - rekla je bez ikakvog uvoda, brišući rukom ostatak

suza. - Haljinu moţeš da uzmeš natrag, ne ţelim je. Pokloni je nekoj

drugoj od tvojih mnogobrojnih ţena - dodala je osorno.

- Ne postoje druge ţene - odgovorio je odseĉnim ali odmerenim tonom.

- Još od onda kada ti je bilo šesnaest godina i kada sam prvi put osetio

ukus tvojih usana.

Skamenila se od iznenaĊenja. Da li je dobro ĉula? Mora da je sluh vara!

Polako se okrenula i pogledala te tamno osenĉene oĉi. Srebrnasti odsjaj u

njima bio je jedva primetan na svetlosti koja je dopirala iz buĉne dvorane.

Stajao je sa rukama u dţepovima, raskoraknuvši i, onako visok, izgledao

je nekako gordo. - Zapanjena si? - upitao je. - Da li si toliko naivna da ne

moţeš da shvatiš da je razlog zbog kojeg toliko ţudim za tobom taj što

godinama nisam bio sa nekom ţenom?

- Pa... sigurno nije zato što nisi imao prilike - rekla je nesigurnim

glasom.

- Prilika je bilo - potvrdio je klimajući glavom. - Ja sam bogat. Većina

ţena bi sve uradila za novac.

- Valjda je neka od njih ţelela samo tebe - tiho je primetila.

Napola se osmehnuo. - Nije dovoljno da samo jedna strana ţeli. Ja ne

ţelim nikog drugog osim tebe.

U iznenadnoj tišini koja je zavladala meĊu njima Amanda nije sklanjala

svoj pogled. Iz kuće je dopirala muzika neke ljubavne pesme, neţne,

sladunjave, srceparajuće.

Primakao joj se još bliţe, i dalje je ne dodirujući, ali bio je toliko blizu da

je morala da podigne glavu da bi mu videla lice.

- Do Ċavola, da li baš moram da izgovorim te reĉi? - progunĊao je.

Otvorio je usta. Ona je stajala, sva ustreptala, oĉiju ogromnih kao u

preplašene srne, ne trepćući.

- Volim te, Amanda - rekao je glasom mekanim kao somot, gledajući

je prodorno, napregnutog izraza lica zbog upravo izgovorenih reĉi kojima

je priznao svoja osećanja.

Oĉi su je ponovo zapekle od suza koje su se kotrljale niz njene obraze,

presijavajući se na prigušenoj svetlosti.

Podigla je ruke, sva drhteći, pokušavajući nešto da kaţe, ali reĉi joj nisu

silazile sa usana.

Ĉinilo se da njemu nije ni vaţno da ih ĉuje. Privukao ju je bliţe sebi, sav

uzbuĊen, i ĉvrsto je obuhvatio rukama dok je usnama potraţio njene i

poĉeo da je ljubi ţestoko i neobuzdano, jer je u toj nemoj tišini strast

meĊu njima buknula kao šumski poţar.

Dok su joj se prsti zaplitali u pramenove kose na potiljku, noktima je

blago grebla napete mišiće njegovog vrata i tiho jeĉeći uzvraćala mu

poljubac, a njeno vitko telo se izvijalo naspram njegovog otvoreno i

nehajno iskazujući svoju senzualnost.

- A ti? - zaĉuo se njegov promukli glas kada se na trenutak odvojio od

nje.

- I ja tebe volim - prošaputala je skoro bez daha. - Beznadeţno,

bezgraniĉno... - ostatak reĉenice se ĉuo samo kao prigušeno dahtanje jer je

on ponovo poĉeo da je ljubi, prvo ţestoko, pa onda neţno, umilno, jer su

mu dodiri njihovih usana i bez reĉi dali odgovore na sva nepostavljena

pitanja.

Zatim je ljubio njene obraze vlaţne od suza, pa uvo, dok je tople ruke

drţao ĉvrsto stegnute oko njenih leĊa, a disanje mu je postalo ubrzano i

neravnomerno kao i njeno.

- Hajde sada nešto odmah da rašĉistimo - odseĉno je prošaputao. - Kad

sam rekao da si moja, mislio sam za ceo ţivot, i staviću ti dve burme na

prst da ti to dokaţem. Pobogu, Amanda, ja ţelim mnogo više od

zadovoljstva koje jedno drugome moţemo da pruţimo u zamraĉenoj sobi.

Ţelim da svoj ţivot delim sa tobom i da ti svoj deliš sa mnom. Ţelim da te

drţim u naruĉju kada se povrediš i brišem ti suze kad plaĉeš. Ţelim da

gledam kako se smeješ dok se šalimo i vidim sjaj u tvojim oĉima kad

vodimo ljubav. Ţelim da s tobom imam decu i da ih gledam kako rastu. -

Odmakao se malo da moţe da je vidi, a ona je u njegovim oĉima

prepoznala onaj sjaj koji je toliko ĉekala, za koji se molila. - Volim te

toliko da se jedva nosim sa tim osećanjima, zar ti to nije jasno? Loše sam se

premn tebi ponašao zato što sam ja bio povreĊen. Ţeleo sam te, bila si mi

potrebna, a nikada nisam uspeo dovoljno da ti se pribliţim da ti to i kaţem

jer si stalno beţala od mene. Zar ne misliš da je krajnje vreme da presta-

neš. - Privukao je još bliţe. - Udaj se za mene. Ţivi sa mnom. Ti si vazduh

u mojim plućima, Amanda. Bez tebe, prestao bih da dišem.

Nasmešila mu se kroz suze. — I ja isto to osećam - uspela je da kaţe. - I

ja ţelim da ţivim sa tobom, da ti dam sve što imam.

- Meni je potrebno samo tvoje srce - neţno je rekao, sagnuvši se. -

Rado ću ti dati svoje, za uzvrat.

Usne su joj podrhtavale kada ju je poljubio; zvezde su nestale dok mu je

uzvraćala poljubac, a ona se osećala kao da umire, kao da se rastaju zauvek

i da im je to poslednji poljubac koji će razmeniti.

Osećala je njegovo napeto telo ispunjeno ĉeţnjom, njegove otkucaje srca

kao prigušenu grmljavinu i njegove ruke kako neţno, polako klize po

njenom telu izazivajući u njoj slatku ţudnju zbog koje je sva treperila.

Prste je zarila u njegovu crnu kosu i sve više se pripijala uz njega.

- Da li si zaista siguran da je moje srce jedino što ţeliš? - nesigurno je

upitala izmeĊu strasnih poljubaca, neizmerno uzbuĊena zbog novonastale

situacije, što voli i što je voljena.

Dţejs se blago osmehnuo, a izraz lica mu je bio drugaĉiji, mekši, jer je

odraţavao ono što je osećao. – Pa i nisam - priznao je. - Jedino što te sad

spasava jeste ĉinjenica da ne mogu ovde da vodim ljubav sa tobom.

Zubima je lagano ugrizla njegovu donju usnu. - Mogao bi da me odvedeš

kući i tamo da nastavimo.

- Oh, to i nameravam - odgovorio je, obešenjaĉki se osmehnuvši, a

onda dodao. - Ali tek pošto Dankana i majku pošaljem na put na nekoliko

dana. A to se, gospoĊice Karson, koliko ja poznajem svoju majku, neće

desiti dok se ne venĉamo.

Njene tamne oĉi su ga milovale pogledom. - Mnogi misle da su i zadnja

sedišta dobra - pomenula je.

- Ali ne i ja - odgovorio je.

- Postoje moteli...

Pogledao ju je uzdignutih obrva. - Ti to pokušavaš da me zavedeš,

Amanda?

Blago je pocrvenela. - Pa, bojim se da si u pravu.

Zagledao se u njena meke, blago nateĉene usne, a onda je snaţno zagrlio

da bi joj izkazao svu svoju ljubav. - Sinoć si skoro uspela - podsetio ju je,

spustivši pogled na gornji deo njene haljine. - Ĉuvaću te trenut- ke u

svom sećanju kao što ĉuvam tvoju sliku u novĉaniku poslednjih sedam

godina.

- Imaš moju sliku? - upitala je razrogaĉenih oĉiju.

Klimnuo je glavom. - Dankan te je jednom slikao dok si trĉala; na slici ti

je kosa veliĉanstveno lepršava, suknja ti se vijori... smeješ se i sva blistaš

na suncu. Voleo bih da te neko tako naslika. Toliko mi se slika dopala da

sam je ukrao iz njegove sobe, a onda me cele nedelje muĉio osećaj krivice.

Sumnjiĉavo se nasmešila. - Ali zašto ga jednostavno nisi pitao da ti je da?

- Onda bi shvatio zašto je ţelim. - Lagano je usnama dodirnuo njeno

ĉelo. - Mila moja, volim te već godinama - prošaputao je. - Ĉak i kada sam

sebi i da te mrzim, kada sam vikao na tebe i kada sam te namerno vreĊao,

sve je to bilo zato što sam ja bio povreĊen. Svaki put kada si pobegla,

zadavala si mi sve veći bol. A onda si napravila onu glupost sa Dankanom,

onog dana kada sam se povredio. Tada sam bio spreman na sve samo da

saznam istinu. Nisam mogao da ţivim sa mislima o tome da te je on

dodirivao onako kako sam ja to ţeleo.

- Ti si me poljubio - setila se, lagano se osmehnuvši pri sećanju na taj

bajni trenutak.

- To mi je izgledalo kao da letim - neţno je rekao, a iz oĉiju mu je

izbijala ljubav. - Da te drţim, da te milujem... Godinama sam te ĉekao, i

svaki trenutak tog ĉekanja vredeo je sve dok nisam dozvolio da me sum-

nja ponovo obuzme i podstakne da te oteram. Nikada nisam mnogo

verovao ţenama, Amanda; prošao sam kroz pakao dok nisam nauĉio

ponovo da verujem. - Neţno ju je milovao po leĊima.

- Ja te nikada neĉu izneveriti - odluĉno je kazala.

- Ti si sve ono što sam oduvek ţelela, Dţejsone, bez obzira na to što

moja mama...

Ućutkao ju je brzim, silovitim poljubcem. - Da li ţeliš da odemo na

njihovo venĉanje? - upitao je ozbiljnim glasom. - Amanda, da si ti udata,

ne znam da li bih ja uspeo da savladam ţelju da te dodirnem. Voleo bih da

mislim da bih, ali nisam siguran. Moţda je tako bilo i sa tvojom majkom. -

Slegnuo je ramenima.

- Nisam ni sanjao da ću te ovoliko voleti - rekao je tiho. - Nisam ni

sam shvatao koliko te volim do one veĉeri kad ste se ti i Dankan kasno

vratili iz Njujorka. Molio sam se kao nikada u ţivotu, a kada si se vratila

ţiva i zdrava, ja sam bio u stanju samo da viĉem.

- Ali si došao da me vidiš - podsetila ga je, crveneći pri pomisli na to

veĉe.

- I tada smo se voleli - prošaputao je i sagnuo se da je strastveno

poljubi. - NajslaĊi, najneţniji ljubavni trenuci koje sam ikada iskusio. Kad

prvi put budemo vodili ljubav, tako će izgledati - šaputao je dok je gledao

u oĉi, primetivši kako joj se obrazi rumene od stida. - Celu noć će trajati.

- Dţejsone! - Zagnjurila je svoje zajapureno lice u njegove grudi i ĉula

snaţne, ubrzane otkucaje njegovog srca.

- Uĉiniću sve da ti bude je neţno drţao u naruĉji;

- Meni je lepo svak put kad me dodirneš – rekla je skoro bez daha,

sklopivši oĉi. – Ja te zaist mnogo vollim, Dţejsone!

- Nemoj nikada da prestaneš. - Stisak njegovili ruku je postao jaĉi. -

Nemoj nikada da prestaneš.

- Sada znaĉi mogu da joj kaţem da mi je drago što će mi biti snaja? -

zaĉuli su veseo glas iza sebe. Dţejs se nasmejao i malo oslobodio Amandu iz svog posesivnog zagrljaja

tako da moţe da vidi Dankana.

- Ĉak ću ti dozvoliti da nam budeš kum - obećao je Dţejs.

- Ali saino privremeno, naravno - ispravio se Dankan uz smešak. -

Majka je već poĉela sa pripremama za venĉanje. Ona je... ovaj... pre

nekoliko minuta sluĉajno prošla pored prozora.

- Hoćeš da kaţeš da si je ti tamo dovukao - smejala se Amanda.

- Nisam je baš dovukao - pobunio se mlaĊi brat.

Preciznije je reći... poveo sam je. U svakom sluĉaju, kada planirate da

ovo ozvaniĉite?

- Za nekoliko minuta - rekao je Dţejs, osetivši kako se Amanda malo

ukoĉila. - Pre nego što se ona predomisli.

- To se neće nikada desiti - obećela je, gledajući ga preko ramena,

topeći se od miline.

Dankan se blago nasmejao. - Upravo sam se setio kako je bilo pre samo

nekoliko godina - objasnio je, primetivši njihov zaĉuĊeni pogled. - Kada

te je Amanda zvala ,,kauboju―, a ti nju ,,damo―. Kakva ironija!

- Ona jeste dama - odgovorio je Dţejms osmehnuvši se Amandi, ali to

ovog puta nije imalo prizvuk uvrede.

- A što se kauboja tiĉe, kauboja sam izabrala i biću uvek uz njega.

- Pa, ako nemate ništa protiv, ja bih sada otišao da popijem piće sa

slatkom malom Salivenovom ćerkom. Uh, usput samo, mogli biste malo

da se pomerite tako da vas ne vide sa onog prozora. Mislim da majka stoji

kraj njega - rekao je Dankan i zadovoljno se nasmejao.

- Dankane - pozvala ga je Amanda.

Zastao je i okrenuo se. - Hm?

- Zašto si me zapravo pozvao da doĊem ovamo s Terijem? Zašto si

nam ponudio ovaj posao?

Denkan je razvukao usta od uveta do uveta. - Zato što sam pre šest

meseci, kada si otišla, zapazio da je Dţejs postao napet i nervozan i da

psuje svaki put kad se tvoje ime pomene. Shvatio sam da je to teško

podneo pa sam mislio da nije loše malo da poguram stvari, kako bi mu se

raspoloţenje popravilo. Tako sam pozvao tvog predusretljivog partnera. -

Prešao je pogledom preko njih. - I posle kaţu da Kupidon nosi strelu.

Svašta. On nosi telefon, naravno, tako da moţe da spoji ljude. Vidimo se

kasnije, veliki brate - dodao je, namignuvši Dţejsu.

Dţejs mu je uzvratio osmeh i Amanda je, mada ne prvi put, videla onu

pravu ljubav i privrţenost koja je postojala meĊu braćom.

- Da li si raspoloţena da sada svima saopštimo novost? - upitao je

Dţejs. - Ţelim svima da kaţem da si moja.

Okrenula se. - Oduvek sam i bila tvoja, samo da znaš - prošaputala je.

Ponovo ju je privukao i poljubio; usne su mu bile tople, a poljubac dug i

izazovan. U kući, kraj prozora, stajala je gospoda srebrne kose i

osmehivala se zadovoljno, dok su joj kroz misli prolazili prizori s prvog

krštenja koje će uslediti.

By Voki

-