Naslov originala: Human rights monitoring · Marek Nowicki je od 1972 do 1981 radio kao nuklearni...

Naslov originala: Human rights monitoring

Autor: Marek Nowicki

Izdavaè: Graðanske InicijativeUdruženje graðana za demokratiju i civilno obrazovanjeBulevar Kralja Aleksandra 79, 11120 Beogradwww.gradjanske.org

Za izdavaèa: Miljenko Dereta

Prevela s engleskog: Nataša Rašiæ

Korice i oblikovanje: Ivan Valenèak

Prelom: Minja Cvijanoviæ

Štampa : yuTOPag - Novi Sad

Tiraž: 1000prvo izdanje

2

Biblioteka "Graðanske Inicijative" deo je projekta koji Graðanske inicijative realizuju u saradnji sa FREEDOM HOUSE.Projekat finansira USAID (Agencija SAD za meðunarodni razvoj)

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice srpske, Novi Sad

342.72/.73

NOVICKI, Marek

Monitoring ljudskih prava : nadzor nad poštovanjem ljudskih prava / Marek Novicki; [prevela sa engleskog Nataša Rašiæ]. - [1. izd.]. - Beograd : Graðanske inicijative,udruženje graðana za demokratiju i civilno obrazovanje, 2004 (Novi Sad : yuTOPag).- 200 str. : tabele ; 28 cm. - (Biblioteka Graðanske inicijative)

Prevod dela: Human rights monitoring / Marek Novicki. - Marek Novicki (1947-2003): str. 3. -

Bibliografija: str. 191.

a) Qudska prava

COBISS.SR-ID 194235143

ISBN 86-74008009-X

3

Marek Nowicki (1947-2003)

Marek Nowicki je od 1972 do 1981 radio kao nuklearni fizièar na Odseku za matematikui fiziku Univerziteta u Varšavi. Nowicki je 1980-1981 rukovodio Komisijom za medijaci-ju pokreta Solidarnost u regionu Mazowsze da bi zatim došao na èelo akcionog tima kojije u tom regionu organizovao demonstracije i planirao štrajkove.Tokom vanrednog sta-nja bio je više puta zatvaran. Kada je osloboðen osnovao je ilegalnu izdavaèku kuæuNeutrino u okviru koje je bio glavni i odgovorni urednik tromeseènika Praworzadnosc.Svoje èlanke u tom èasopisu potpisivao je kao "Èovek".

Decembra 1982, Marek Nowicki je bio jedan od kljuènih osnivaèa tada ilegalnog Helsinškogkomiteta Poljske.Uèestvovao je u u izradi prvih izveštaja o kršenju ljudskih prava uPoljskoj koji su bili prosleðeni Organizaciji za bezbednost i saradnju Evrope (OSCE).Nakonpada komunizma 1989, èlanovi Helsinškog komiteta su osnovali Helsinški odbor za ljud-ska prava za èijeg je predsednika izabran Marek Nowicki. Zahvaljujuæi njegovomposveæenom radu, Helsinški odbor je danas jedna od najiskusnijih i najprofesionalnijihnevladinih organizacija u Evropi.

Ujedinjene nacije, OSCE i Parlament Poljske su se mnogo puta oslanjale na Marekovostruèno mišljenje u oblasti ljudskih prava. Bio je jedan od autora ”Povelje ljudskih prava”koja je kasnije delimièno inkorporirana u novi Ustav Poljske 1997.godine. Napisao je iniz publikacija i obrazovnih programa kao i tekstova o filozofiji ljudskih prava. Sve vremeje i intenzivno držao predavanja na ove teme. Bio je inicijator razlièitih edukativnih pro-grama na polju ljudskih prava ukljuèujuæi i postdiplomske studije pod nazivom Školaljudskih prava, u organizaciji Helsinškog odbora. Inspirisao je i aktivno podržavao stvara-nje mnogih pokreta za promociju ljudskih prava, u Poljskoj ali i u zemljama bivšegSovjetskog Saveza. Držao je predavanja po celoj Rusiji, Centralnoj Aziji i Kavkazu dokga bolest nije savladala. U tom delu sveta, Marek Nowicki je postao simbol nenasilneborbe za ljudsko dostojanstvo i graðanska prava.

Helsinški odbor za ljudska prava

Knjiga je rezultat rada tima koji su èinili brojni struènjaci.Helsinški odbor za ljudskaprava zahvaljuje se svima onima koji su nama podelili svoje iskustvo, znanje i kritièke

primedbe, onima bez kojih ova knjiga nikada ne bi bila objavljena.

Monitoring ljudskih prava

4

UVOD

Ovaj priruènik može se koristiti za monitoring klasiènih ljudskih prava (graðanska i poli-tièka prava) unutar granica jedne države.1 Ipak, tehnike opisane u njemu mogu biti pri-menjene i u istraživanjima koja se sprovode u drugim oblastima kao što su socijalna prava,zaštita životne sredine itd. Mi monitoring smatramo sastavnim elementom delovanja ukorist društvenih interesa.

Knjiga je prvenstveno namenjena nevladinim organizacijama tipa “zaštitnika”2 ali možebiti od koristi i državnim organima koji nadziru poštovanje prava graðana kao što suombudsman, pojedini skupštinski odbori itd.

Helsinški odbor za ljudska prava pripremio je program obuke za one koji žele da planira-ju, organizuju i sprovedu monitoring ljudskih prava. Taj je program zasnovan na iskustvusledeæih institucija: poljskih nevladinih organizacija (posebno Helsinškog odbora za ljud-ska prava), državnih organa Poljske, koji nadziru poštovanje ljudskih prava (Komesar zagraðanska prava /Ombudsman/ i Visoko veæe za kontrolu) kao i meðunarodnih organa kojiprate primenu meðunarodnih instrumenata o ljudskim pravima (Komitet UN protiv muèe-nja /CAT/, Evropski komitet za spreèavanje muèenja i neèoveènih ili ponižavajuæih kazniili postupaka /CPT/, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju /OEBS-ODIHR/).Helsinški odbor za ljudska prava prve treninge realizovao je 1998-99. za aktiviste nevla-dinih organizacija u Poljskoj a zatim i u Rusiji, Ukrajini, Belorusiji, zemljama JužnogKavkaza (Jermeniji, Azerbejdžanu, Gruziji) i Centralno-azijskim zemljama (Kazahstanu,Kirgistanu, Uzbekistanu i Tadžikistanu). Kroz obuku su prošli i zaposleni u kancelarijiamaOmbudsmana u Ukrajini i Ruskoj Federaciji, kao i osoblje regionalnih Komisija za ljudskaprava u Rusiji. Konstruktivne primedbe koje su polaznici tih treninga dali pomogle suautorima programa obuke da ga još poboljšaju i dopune.

Samo èitanje ovog priruènika ne može da zameni uèestvovanje u treningu (ako ni zbogèega drugog, onda zbog brojnih praktiènih radionica od kojih se on sastoji). Ipak, veru-jemo da æe ova knjiga biti od koristi mnogima koji preduzimaju bilo koji oblik delovanjau korist društvenih interesa.

5

_______________________

1 Monitoring ljudskih prava izvan granica neèije matiène države uglavnom se sprovodi na osnovu istih principa, mada se u tomsluèaju mogu javiti dodatne komplikacije (kulturološke i jezièke teškoæe) koje prevazilaze domašaj ovog priruènika.

2 Termin”zaštitnik” (“watch-dog” - “pas èuvar”, prim.prev) odnosi se na nevladine organizacije koje imaju za cilj obezbeði-vanje kontrole aktivnosti organa vlasti od strane graðana (npr. organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava ili ekološkimproblemima). Tu spadaju i organizacije koje obezbeðuju graðansku kontrolu etièkog postupanja u poslovnom sektoru druš-tva. Sliène funkcije imaju i organizacije koje zastupaju interese manjina ili odreðenih profesionalnih ili potrošaèkih krugovamada najèešæe to nisu njihove jedine ili primarne aktivnosti. Veæina tih organizacija “zaštitnika” bori se za sistematskepromene u funkcionisanju državnih institucija.


6

7

1Monitoring kao

jedan od elemenata delovanja u korist

društvenih interesa


8

Termin “monitoring“ poslednjih godina poèeo je da se upotrebljava za oznaèavanjerazlièitih naèina istraživanja i prikupljanja informacija. Ipak, u svom tradicionalnomznaèenju reè “monitoring” oznaèava akt posmatranja koje traje izvestan period,neprekidno ili s prekidima. U ovom priruèniku taj temin biæe korišæen i za istraživanjedruštvene stvarnosti koje se obavlja odjednom, bez obzira na dužinu trajanja.

1.1. Šta je monitoring?

U ovoj knjizi pod “monitoringom” se podrazumeva plansko i sistematsko istraživanjeizabranog uzorka društvene stvarnosti koje se sprovedi po prihvaæenoj šemi. U istovreme, monitoring predstavlja element nenasilne akcije preduzete sa ciljem posti-zanja promene.

Organizacije koje se bave monitoringom obièno odreðuju njegov zadatak i cilj na osnovuprethodnih saznanja koja imaju o odreðenom fragmentu društvene stvarnosti za koji suzainteresovane. Ta prethodna saznanja mogu biti zasnovana na informacijama dobijenimiz: štampe, prijava podnetih samoj organizaciji, poseta državnim ustanovama, prepiskes tim ustanovama, istraživanja nauènih institucija, izveštaja objavljenih od strane nad-zornih tela (kao što su kancelarija Komesara za graðanska prava i Visokog veæa za kon-trolu u Poljskoj). Informacije mogu biti dobijene i iz drugih dostupnih izvora èija pouz-danost može varirati od sluèaja do sluèaja (vidi odeljak 2.4.). Termin monitoring u ovojknjizi neæe biti upotrebljen za sticanje predstave o situaciji zasnovane na podacima priku-pljenim “u letu” i iz nesigurnih i nedoslednih izvora. Taj termin rezervisan je za istraživa-nje koje je planirano i sprovedeno na svestan i aktivan naèin.

Monitoring ljudskih prava èine sledeæi elementi:

— prikupljanje podataka (na aktivan naèin i primenom planiranih metoda) o vrsti i razmerikršenja ljudskih prava u odreðenoj oblasti. Ta kršenja mogu biti posledica zakonskihodredaba (ukljuèujuæi i odredbe podzakonskih akata) ili njihove primene u praksidržavnih organa,

— analiza prikupljenih podataka i njihovo uporeðivanje sa standardima postavljenimustavom, ratifikovanim meðunarodnim dokumentima ili zakonima (prema hijerarhijipravnih propisa),

— identifikovanje uzroka kršenja ljudskih prava i formulisanje preporuka za promene kojebi dovele do poboljšanja stanja u odreðenj oblasti,

— prikupljanje materijala potrebnog za buduæe delovanje (pravno ili politièko kao inenasilne graðanske akcije).

Monitoring ljudskih prava može imati više funkcija:

a. Spoznajna funkcija: Ponekad je prema prvobitnoj informaciji oèigledno da se uodreðenoj oblasti krše ljudska prava, ali mi ne znamo razmere tog kršenja, niti ono štou sistemu funkcionisanja države treba promeniti da bi se takva kršenja spreèila. Monitoringsprovodimo da bismo dobili dokumentovana saznanja o vrsti i razmeri kršenja ljudskihprava, a isto tako, da bismo odredili koje bi izmene zakona ili njegove primene u prak-si omoguæile znaèajno ogranièavanje tih kršenja.

b. Funkcija podrške delovanja za dobrobit društva: Kada, zahvaljujuæi ranije sprove-denim akcijama, dobijemo relativno precizna saznanja o vrsti i razmeri kršenja ljudskihprava, i znamo šta treba promeniti da bi se to u buduænosti spreèilo (izmene u zakonu,njegovoj primeni u praksi ili naèinu društvenog finansiranja itd.) tada sprovodimo moni-toring radi prikupljanja èinjenica, dokaza o kršenju, i argumenata koji æe nam pomoæida vlast i sugraðane ubedimo u nužnost uvoðenja promena.

c. Preventivna funkcija: Nekada se glavni cilj monitoringa ne svodi na dobijanje saz-nanja o kršenju ljudskih prava ili na prikupljanje podataka. U tom sluèaju možemosprovoditi monitoring da bi sam èin posmatranja i javne kontrole vlasti uticali na pošto-

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa

9

vanje ljudskih prava od strane te vlasti u konkretnom sluèaju. Tada se termin “monito-ring” zamenjuje terminom “posmatranje”. Tipièan primer takvog monitoringa je posma-tranje izbora, ili praæenje konkretnog, za nas važnog sudskog postupka. U takvim sluèa-jevima monitoring može spreèiti kršenje ljudskih prava, jer je vlast upozorena da se njenodelovanje nalazi pod budnom prismotrom.

Ponekad “sporedni efekat” monitoringa aktivno utièe na stvarnost koja se istražuje. Èestose dogaða da vlasti, upozorene o nameri sprovoðenja monitoringa, preduzimaju korakeza poštovanje ljudskih prava da bi rezultat istraživanja za njih bio povoljniji. Mnoge takvepromene, prinudno uvedene zbog najavljenog monitoringa, ostaju na snazi trajno, i ponjegovom okonèanju. U takvim sluèajevima, samo sprovoðenje monitoringa dovodi dopoboljšanja situacije.

Monitoring ljudskih prava treba u naèelu da donese promene u društvenoj realnosti, a nesamo da tu realnost opiše i dijagnostikuje. To, naravno, ne znaèi da monitoring trebasprovesti na pristrasan naèin, da bi se opravdale pretpostavke koje smo prethodno usvo-jili. Naprotiv: objektivna i pouzdana informacija dobijena putem monitoringa obezbeðu-je osnovu za detaljno planiranje delovanja usmerenog na poboljšanje situacije, ali i nanjegovu samu realizaciju.

Monitoring, otuda, predstavlja jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa.

1.2. Vidovi delovanja u korist društvenih interesa

Vidovi delovanja nevladinih organizacija koji treba da dovedu do unapreðenja stanja ljud-skih prava, jaèanja vladavine prava, eliminacije diskriminacije, bolje zaštite životne sre-dine ili promena u sistemu funkcionisanja organa vlasti mogu se klasifikovati u tri kate-gorije: pravne radnje, politièka delovanja i nenasilne graðanske akcije. Kako veæina pro-blema u društvu ne može biti rešena samo jednim vidom delovanja, najèešæe biæe potre-bno preduzumevanje barem dva vida istovremeno.

1.2.1. Pravne radnje u korist društvenih interesa

Ova kategorija prvenstveno obuhvata strateške sudske postupke - svesno i plansko voðe-nje sudskih postupaka usmerenih na izmenu tumaèenja postojeæeg zakona ili uklanjanjeloših zakonskih odredaba iz pravnog sistema date države (ukazujuæi na njihovuneustavnost ili nesaglasnost sa ratifikovanim meðunarodnim sporazumima). To se postižedobijanjem sudskih odluka vrhovnog ili ustavnog suda te države, Evropskog suda za ljud-ska prava ili parasudskih organa Ujedinjenih nacija, koji primaju individualne predstavke(Komitet za ljudska prava, Komitet protiv muèenja, Komitet za ukidanje rasne diskrimi-nacije).

U ovu kategoriju ulaze i sudski postupci koji imaju za cilj finansijsku kompenzaciju, kojuza kršenja ljudskih prava do kojih je došlo u funkcionisanju institucija državne vlasti trebada obezbedi država (u sluèajevima nezakonitog lišavanja slobode od strane policije, akatanasilja zatvorenika poèinjenih nad drugim zatvorenikom itd.). U nekim sluèajevima, tuspada i pokretanje kriviènih postupaka protiv državnih funkcionera.

Osim sudskih postupaka, u ovaj vid delovanja u korist društvenih interesa ulaze i inicija-tive pokrenute u cilju podizanja pravne svesti graðana, i njihovog upoznavanja sa ljud-skim pravima i mehanizmima zaštite tih prava.Osim klasiènih obrazovnih metoda, u tomcilju mogu se koristiti na primer: takmièenja (kao što je kolektivna priprema i usvajanješkolskog klupskog “ustava” i sl.), simulacije suðenja, distribucija brošura o pojedinimpravima i procedurama za njihovu zaštitu (prava pacijenata, starih ljudi, dece i omla-dine, zatvorenika, biraèa, okrivljenih itd.).

1.2.2. Politièka delovanja u korist društvenih interesa

Ovaj vid delovanja najèešæe podrazumeva traženje pristalica meðu politièarima koji suèlanovi parlamenta date države ili meðunarodnih parlamentarnih tela (Evropski parla-


10

ment, Parlamentarna skupština Saveta Evrope). Može se ogledati i u politièkom pritiskuna vladu, direktno ili preko meðunarodnih organizacija (OUN, Saveta Evrope, EvropskeUnije, OEBS) sa ciljem da se postignu promene u pravnom sistemu države ili izmeni prak-sa u radu institucija te države. Sva ova politièka delovanja mogu se odvijati kako naunutrašnjem, tako i na meðunarodnom planu.

Na unutrašnjem planu, politièka podrška može se tražiti meðu politièarima u zakono-davnoj ili izvršnoj grani vlasti, na lokalnom ili nacionalnom nivou, u zavisnosti od prirodeproblema za èije se rešenje podrška traži. Ona može biti izražena kroz pritisak biraèa naskupštinske poslanike da glasaju za ili protiv nekog zakona, da pokrenu zakonodavnu ini-cijativu ili preduzmu nešto drugo - da vladi podnesu predstavku, interpelaciju ili zahtevza utvrðivanje èinjenica. Ovi metodi politièkog pritiska efikasniji su u zemljama sa veæin-skim izbornim sistemom u kojima ponovni izbor poslanika u parlamentu zavisi direktnood glasaèa - nego u zemljama sa proporcionalnim izbornim sistemom u kojima izborposlanika zavisi samo od položaja na izbornim listama, koje saèinjavaju politièkestranke.Èesto se dešava da nevladine organizacije koje se bore za promene, svojeprirodne saveznike nalaze u parlamentarnoj opoziciji i šire, meðu politièkim protivnici-ma stranaka na vlasti koje odbijaju da prihvate te promene.

Direktni politièki pritisak ostvaruje se putem štampe, mobilisanjem potencijala lokalnezajednice ili neposrednim susretima sa politièarima. Sve te tehnike mnogo su uspešnijeukoliko se primene pre izbora nego nakon njihovog održavanja. Ponekad se indirektnimpritiskom, putem neèega što je politièarima važno kao što su, na primer, ekonomskirazlozi, takoðe može postiæi dobar rezultat (javnim pritiskom na kompanije koje razma-traju ulaganja u neku oblast). Takoðe tragamo i za metodima koji bi politièare i njihovestranke ubedili da bi promene koje zastupamo njima politièki koristile, ili bi barem bilemanje štetne od održavanja zateèenog stanja.

Na meðunarodnom planu, politièko delovanje, na primer, može biti usmereno na podrškuKomisiji za ljudska prava Ujedinjenih nacija da donese rezoluciju kojom æe se osuditimasovna kršenja ljudskih prava na nekoj teritoriji, ili da pokrene procedure kao što su1503 ili 1235 protiv neke države.3 U ovu kategoriju spadaju i tzv. izveštaji iz senke, kojenevladine organizacije pripremaju kako bi opovrgle navode iz zvaniènih izveštaja svojihdržava, izveštaja podnetih meðunarodnim komitetima koji su osnovani na bazi meðuna-rodnih sporazuma pod okriljem Ujedinjenih nacija (Komitet za ljudska prava, Komitetprotiv muèenja, Komitet za ukidanje rasne diskriminacije, Komitet za ukidanje diskri-minacije prema ženama, Komitet za prava deteta i Komitet za ekonomska, socijalna ikulturna prava). U ovaj vid delovanja ulaze i nastojanja da se za sluèajeve kojima se bavinevladina organizacija zainteresuju i specijalni izvestilac ili radna grupa imenovani zaodreðenu oblast. Lobiranje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope ili Evropskom pa-rlamentu takoðe može podstaæi meðunarodne institucije da osude kršenja ljudskih prava.Slièno dejstvo imaju i inicijative u drugim zemljama kao što su, na primer, rezolucije okršenjima ljudskih prava na Tibetu od strane kineskih vlasti, koje su usvojili parlamentimnogih zemalja. Od velikog znaèaja može biti i mudro angažovanje meðunarodnih istranih medija, kao i saradnja sa stranim organizacijama koje štite ljudska prava.

Osuda država koje krše ljudska prava ne treba da bude jedini cilj, mi takoðe treba da seborimo i za promociju viših standarda zaštite putem usvajanja rezolucija i preporukaParlamentarne skupštine Saveta Evrope, preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope,rezolucija Evropskog parlamenta i dokumenata Organizacije za evropsku bezbednost isaradnju. Usvajanjem tog tzv. “mekog” meðunarodnog prava (rezolucija i preporuka)otvara se put ka usvajanju obavezujuæih meðunarodnih sporazuma.

Na taj naèin proširuje se primena meðunarodnog prava u unutrašnjim okvirima jednezemlje koja se obavezuje da, na primer, uvede: poreske olakšice za nevladine organizaci-


11

________________

3 Postoje procedure koje pokreæe Komisija za ljudska prava UN (koju ne treba mešati sa Komitetom za ljudska prava UN) nakonprijema verodostojne informacije o masovnim i sistematskim kršenjima ljudskih prava na odreðenoj teritoriji. Procedura 1503je poverljiva a procedura 1235 - javna. Na osnovu njih može biti imenovan specijalni izvestilac koji treba da istraži konkret-nu situaciju, a moguæno je i usvojiti rezolucija kojom se država osuðuje za kršenja ljudskih prava. Videti: www.unhchr.ch

je, propise koji ustanovljavaju standarde slobodnih izbora ili civilnu kontrolu nad speci-jalnim snagama.

1.2.3. Nenasilne graðanske akcije

Ovaj vid delovanja obuhvata razlièite forme organizovanog, kolektivnog pritiska na vlastbez primene sile. Ako su te akcije profesionalno organizovane odvijaju se po ovakvoj šemi:

a. Postavljanje cilja, što znaèi donošenje odluke o tome koji se društveni problem želirešiti (vidi odeljak 2.3.)

b. Prikupljanje informacija o datom problemu, prikupljanje razlièitih èinjenica i dokazao kršenjima ljudskih prava i priprema argumentacije potrebne za preduzimanje akci-je. Ukoliko je potrebno, u ovoj fazi može se sprovesti monitoring.

c. Razrada strategije delovanja, koja ukljuèuje: identifikovanje potencijalnih savezni-ka i protivnika, precizno definisanje konkretnih i realistiènih zahteva koji æe se uputi-ti vlastima, utvrðivanje toga ko æe u konkretnoj oblasti donositi odluke i koji se oblicidirektnog pritiska mogu primeniti, kao i postavljanje principa na kojima æe se realizo-vati kampanja informisanja.

d. Obraæanje vlastima radi informisanja o zahtevanim promenama u zakonu, ili o nje-govoj primeni. U ovoj fazi vlasti se retko odluèuju za takve promene. Da bi do togadošlo, potrebno je da prvo osete dovoljno snažan pritisak javnosti, ili da u konkretnojpromeni prepoznaju sopstveni interes.

e. Realizacija kampanje informisanja, koja podrazumeva podizanje svesti o odreðenomproblemu, u što širem i uticajnijem krugu ljudi. Time se pridobijaju saveznici koji nesamo što æe biti na našoj strani, veæ æe i pružiti konkretnu podršku. Kampanju mogurealizovati odabrani pojedinci (ulièni pozorišni performansi ili individualni aktigraðanske neposlušnosti) ili grupe (peticije, marševi, demonstracije, protesti). Ovakvekampanje ne napadaju direktno državni sistem, ali vrše psihološki pritisak na politièarekako bi njihovu pažnju skrenuli na važnost konkretnog društvenog problema koji trebarešiti. U totalitarnim i posttotalitarnim državama vlasti smatraju da su ovakve kam-panje usmerene na obaranje režima i otuda ih drže za nelegalne.

f. Kada steknemo utisak da je proces sticanja saveznika okonèan, možemo postaviti ulti-matum - upozoriti vlasti da æe, u sluèaju da tražene mere (koje treba precizno defi-nisati) ne budu preduzete u odreðenom roku, biæe primenjene mere direktnog pritiska.

g. Primena mera direktnog, kolektivnog pritiska znaèi pokretanje direktnih nenasilnihakcija protiv sistema politièke vlasti. One mogu biti bazirane na:

— prekidanju veza izmeðu graðana i države i odbijanju saradnje sa vlastima putem štra-jka; na bazi bojkota izbora ili državnih obrazovnih i kulturnih ustanova; odbijanjasluženja vojnog roka ili plaæanja poreza; povlaèenja depozita iz banaka.

— ometanju rada državnih institucija blokiranjem telefonskih linija ili kancelarija i zgra-da državnih organa na razlièite mirne naèine; podnošenjem sudu velikog broja prijavaili tužbi kako bi se paralisao rad institucija; namernim, bukvalnim poštovanjem nekihpropisa koji su formalno na snazi, ali se u normalnim uslovima obièno ignorišu (merebezbednosti na radnom mestu, sanitarni propisi). Ovakve akcije imaju za cilj da na-teraju vlasti na pregovore sa nama. One ne bi trebalo da uznemiravaju naše sugraðaneveæ da ometaju aktivnosti onih koji imaju ovlašæenja vlasti-time što æe im oduzeti kon-trolu nad pojedinim aspektima funcionisanja državnog sistema.

U najboljem sluèaju, ovakve graðanske akcije ne spadaju u aktivnosti zabranjenezakonom veæ, eventualno, predstavljaju samo sitne prekršaje propisa o javnom redu imiru. Ipak, ima situacija u kojima nije tako (npr. odbijanje služenja vojnog roka), pase može oèekivati i kažnjavanje za preduzete inkriminisane radnje.

h. Pregovori sa vlastima o konkretnim promenama koje se zahtevaju i naèina njihovoguvoðenja.

Specifièan oblik nenasilne graðanske akcije u korist društvenih interesa jeste graðanskaneposlušnost. U svom najèistijem vidu, graðanska neposlušnost predstavlja oèigledno,javno kršenje zakona koji prekršilac smatra lošim, nemoralnim i/ili štetnim. Pored toga


12

što se graðanska neposlušnost iskazuje u cilju odbrane principa a ne zarad liène koristi,njena fundamentalna karakteristika isto tako je i spremnost prekršioca da bude osuðeni kažnjen za svoje delovanje. Graðanska neposlušnost obièno se primenjuje u zemljamau kojima postoji vladavina prava i gde osoba koja preduzima takav akt priznaje legalitetvlasti i poštuje ustavni sistem te države.

Graðanska neposlušnost ima za cilj poboljšanje a ne rušenje politièkog ureðenja.Pojedinci koji ne priznaju legitimitet države, i koji smatraju da im je vlast nametnuta,krše zakon u potaji i nastoje da izbegnu kažnjavanje od strane državnih organa koje onismatraju nelegalnim. Na primer, u komunistièkoj zemlji, aktivisti demokratske opozicijekoji su štampali ilegalne novine nisu se prijavljivali javnom tužiocu jer nisu priznavalilegitimitet države. Nasuprot tome, u zemlji u kojoj su održani zaista slobodni izbori i navlast je došla politièka snaga èije delovanje nije prihvaæeno od strane nekog aktiviste,njegovo ili njeno delovanje treba da bude javno, kroz legitimnu politièku borbu. MladiAmerikanci koji su bežali u Kanadu da ne bi bili regrutovani za rat u Vijetnamu, nisu timeèinili akte graðanske neposlušnosti. Oni koji su javno spalili pozive za regrutaciju, odbilida služe vojsku i zbog toga otišli u zatvor, mogu se uvrstiti u klasiène sluèajeve graðanskeneposlušnosti.

Graðanska neposlušnost može biti individualna ili kolektivna. U prvom sluèaju, podvr-gavanje kažnjavaju pojedinca, posebno ako se radi o poznatoj liènosti, izaziva reakcijuu okruženju tipa: ”Ako je on ili ona spreman/na da ide u zatvor zbog toga, mora da je upitanju zaista važna stvar?“ U takvoj situaciji èesto dolazi do kolektivne akcije koja trebada spreèi kažnjavanje neposlušnog pojedinca. Kolektivni akti graðanske neposlušnosti kaošto su: javno spaljivanje poziva za regrutaciju,odbijanje služenja vojnog roka ili prinudnepredaje poljoprivrednih proizvoda državi u nekim komunistièkim i fašistièkim zemljama,mogu biti upotrebljeni kao instrumenti direktnog pritiska.

Može se dogoditi da je protest izazvan moralnim razlozima, jer se propisi èija se prome-na traži ne odnose na one koji protestuju pa ih, iz tog razloga, ne mogu ni prekršiti. Utim sluèajevima možemo odabrati akte graðanske neposlušnosti kojima æe biti prekršenidrugi propisi, takoðe vezani za problem na koji želimo skrenuti pažnju.

Oblik delovanja u korist društvenog interesa zavisi od naše strategije koja mora bitirazraðena pre poèetka bilo kakve akcije. Planiranje te strategije i preduzimanje akcijepodrazumevaju prethodnu upoznatost sa stanjem ljudskih prava i sloboda kao i toga ukojoj se meri one poštuju. Moramo razumeti i razloge iz kojih je došlo do njihovog krše-nja. To na primer mogu biti: loša pravna regulativa, pogrešno tumaèenje propisa, širokorasprostranjena nezakonita praksa u radu državnih organa. Tek kada odluèimo da li jepotrebno menjati sam zakon, njegovo tumaèenje, ili praksu državnih organa možemodoneti odluku o tome, na koje æemo državne institucije vršiti pritisak. Tek tada možemopristupiti i razradi strategije i odabiru odgovarajuæih vidova delovanja.

U nekim sluèajevima treba pripremiti konkretan predlog rešenja datog problema. Tajpredlog može biti podnet vlastima u odreðenoj fazi naše aktivnosti (npr. predlog zakonaili njegov nacrt). Struènjacima koji rade na izradi tog predloga ili nacrta treba obezbe-diti najnovije i što iscrpnije informacije o stanju stvari. Èešæe æe se dogoditi da nevla-dine organizacije samo privuku pažnju na problem koji treba rešiti, a tehnièke aspektenjegovog rešavanja ipak ostave vlastima. Od nevladinih organizacija ne može se oèeki-vati da predlažu tehnièka rešenja jer taj zadatak èesto prevazilazi njihove kapacitete.Predloženo rešenje problema mora biti u saglasnosti sa pravnim sistemom date države iveoma èesto zahteva istovremenu izmenu niza propisa. Nevladine organizacije teškomogu proceniti ukupne troškove realizacije predloženog rešenja i njegov uticaj na budžetdržave. Iz tog razloga bolje je ogranièiti se na identifikovanje problema koji treba reši-ti, a razradu konkretnih rešenja prepustiti specijalizovanim državnim telima.


13

1.3. Monitoring i politièki sistem države

Politièki sistem države u kojoj dejstvujemo utièe ne samo na oblik delovanja u koristdruštvenih interesa, veæ i na metode sprovoðenja monitoringa kao i na i istraživaèki instru-mentarij koji se primenjuje.

1.3.1. Totalitarne i autoritarne države

U totalitarnim i autoritarnim državama cilj delovanja u korist društvenih interesa jestesvrgavanje nedemokratskog režima i uklanjanje sa vlasti vladajuæe klike. U zemljama ukojima nema demokratije i vladavine prava monitoring se vrši prikriveno i poluilegalno(npr. tihim proširenjem odobrenog nauènog istraživanja), a èesto i kršenjem pravnihpropisa. Aktivisti su prinuðeni da primenjuju nekonvencionalne tehnike a ponekad se isamo istraživanje kršenja ljudskih prava smatra kriviènim delom.

Pod takvim uslovima mora se doneti odluka da li je, shodno ciljevima koji se žele postiæi,bolje delovati javno (kao Helsinški odbor Moskve kasnih 70-ih i Povelja 77 u Èehoslovaèkoj)ili tajno (kao Helsinški odbor u Poljskoj tokom 80-ih ili aktivisti Tibeta u današnje vreme).Ako je od važnosti pokazati javnosti da postoje ljudi koji se ne plaše, bolje je izabratijavno delovanje. Ipak, represija protiv grupa koje javno deluju èesto ih natera u samo-odbrambeni položaj, pa veæi deo njihovih izveštaja èini opis upravo nasilja države nadnjima samima.

Prilikom odluèivanja o javnosti delovanja, treba uzeti u obzir organizovanost opozicijeautoritarnim vlastima. Ako mnogo ljudi deluje javno ili polujavno kao opozicija vlasti,žrtve kršenja ljudskih prava moæi æe preko njiih da posredstvom organizacija koje delu-ju u tajnosti upute informacije o svemu što su pretrpele. Tu posrednièku ulogu nekad suimale humanitarne organizacije (npr. one koje je osnovala crkva, kao Komitet za pomoæuhapšenima zbog njihovih uverenja i za pomoæ njihovim porodicama, u Poljskoj 80-ih go-dina). Ukoliko takvih organizacija nema, bolje je delovati javno kako bi ljudi znali šta daurade sa relevantnim informacijama.

Intenzitet represije ponekad je argument za prikriveno delovanje, kao što je trenutnosluèaj sa Tibetom i Kubom. Rizik od represije nad grupama koje javno deluju, može bitiumanjen uèešæem istaknutih liènosti koje su poznate i izvan svoje zemlje (nauènici, umet-nici), ili poštovane od strane vlasti zbog svojih dostignuæa (Saharov u SSSR-u, ili advokatikoji su u Poljskoj zastupali komuniste pre II svetskog rata). Ovi faktori, ali i mnogi drugi,uticaæe na našu odluku o javnosti delovanja u nedemokratskoj zemlji.

1.3.2. Države u tranziciji

Države koje su na prelasku izmeðu totalitarizma i demokratije veæ imaju nekedemokratske institucije. U nekim sferama života, graðani ipak mogu biti podvrgnuti pri-meni totalitarnih zakona koji još nisu stavljeni van snage. Tu sliku dopunjuje i neposto-janje delotvornih procedura za zaštitu prava graðana. U takvim uslovima, treba predu-zimati akcije koje æe ukazati na prioritete u procesu tranzicije i nadgledati kvalitet izve-denih promena. Nenaviknutost državnih institucija na monitoring od strane organizacijacivilnog društva još može izazivati probleme ali i u tim državama - baš kao i u državamasa punom i stabilnom demkratijom - treba delovati u skladu s propisima da bi se zadržalopoštovanje zakona (kako od strane graðana tako i od strane vlasti), èak i onda kada suti zakoni daleko od savršenih.

Važno je takoðe pridržavati se dogovora s vlastima, npr. ukoliko nam je dozvoljenoistraživanje nekog sluèaja u psihijatrijskoj bolnici, moramo se prilikom posete ogranièi-ti na prikupljanje informacija samo o tom sluèaju. Naravno da nije neophodno prihvati-ti baš svaku sugestiju vlasti kada je u pitanju opseg našeg monitoringa ili naèin na koji æedobijene infrmacije biti upotrebljene. Ponekad je takav predlog bolje odbiti i objavitiizveštaj sa kompletnim rezultatima monitoringa. Ako to vlastima smeta, znaèi da neštožele da sakriju . Nas to ne sme odvratiti od monitoringa ali æemo verovatno morati daupotrebimo manje precizne istraživaèke metode, koje æe nam ipak dati relativno objek-tivnu sliku stvarnosti koju su vlasti pokušale da prikriju.


14

1.3.3. Demokratske države

U stabilnim demokatijama u kojima je rad državnih organa podvrgnut kontroli, monito-ring se sprovodi javno, u saglasnosti sa zakonom, i uz odobrenje, a èesto iuz pomoædržavnih institucija. Delovanjem u korist društvenih interesa, mi nastojimo da poboljšamofunkcionisanje državnog sistema, dok u isto vreme prihvatamo politièki sistem a, u velikojmeri, i pravni sistem te države. Akcije koje imaju za cilj zaštitu graðanskih prava udemokratskim državama, najèešæe su usmerene u korist èlanova žigosanih društvenih slo-jeva koji (socijalno ili ekonomski) nisu dovoljno jaki da svoja prava sami štite.

Ovaj priruènik baviæe se iskljuèivo akcijama usmerenim na unapreðenje funkcionisa-nja sistema državnih institucija u državama èiji politièki i pravni sistem, u osnovi, pri-hvatamo.

1.4. Monitoring u poreðenju sa nauènim istraživanjem

Monitoring nam omoguæava proveru informacija o kršenju ljudskih prava, do kojih smodošli putem štampe ili do kojih smo saznali na drugi naèin. Njime se takoðe dokumentu-je èinjenica da je do povrede prava zaista došlo i prikupljaju se argumenti i dokazineophodni za dalje delovanje. Od klasiènih istraživanja u društvenim naukama, monito-ring se razlikuje po više osnova.

1.4.1. Istraživanje sa ciljem promene situacije

Monitoring se sprovodi ne samo u cilju istraživanja i opisivanja društvene stvarnosti veæi stoga da bi se u nju unele promene. Cilj nauènog istraživanja predstavlja izveštaj ukojem æe biti izneti nalazi istraživaèa i, eventualno, željeni pravac u kojem promenetreba da se odvijaju. Za nekoga ko rukovodi organizacijom koja sprovodi monitoring,takav izveštaj tek je polazna osnova za buduæe delovanje u pravcu promenadruštvenog okruženja. Nauènik može biti angažovan u svojstvu konsultanta ili eksperta,ali ako na osnovu nauènog istraživanja doðe do ikakve promene, to sigurno neæe bitirezultat inicijative nauènika koji ga je obavio. S druge strane, aktivista koji sprovodi mo-nitoring svesno priprema instrumentarij za buduæe delovanje, i ponekad èak predstavljakatalizator promena dok je monitoring još u toku.

1.4.2. Monitoring kao instrument promene

Jedan od osnovnih principa kojima se istraživanja u društvenim naukama rukovode jesteodsustvo remeæenja društvene stvarnosti koja se istražuje.Kada sprovodimo monitoringmi èesto pristajemo na to da uzburkamo situaciju, a ponekad nam je to èak i cilj. Utakvim sluèajevima monitoring nije samo istraživanje veæ i instrument promene.Tako,na primer, sudske postupke možemo, anonimno i diskretno pratiti kako bismo saznali kakose suðenja odvijaju iz dana u dan ali, u sluèaju kada je važno da se odreðeno suðenjeodržava po propisanoj proceduri, tada æemo obavestiti sudiju o prisutvu posmatraèa usudnici. Ili u sluèaju kada dobijemo odobrenje za posetu zatvorenicima, možemo seodluèiti izmeðu iznenadne ili unapred najavljene posete zatvoru, koja zatvorskim vlas-tima može pružiti priliku da unesu neke promene (npr. renoviraju prostorije) koje æepoboljšati uslove života zatvorenika i koje æe potrajati i nakon okonèanja posete. Utakvim sluèajevima monitoring nije samo istraživanje veæ je i sam po sebi aktivnostu opštem interesu.

Monitoring se mora sprovesti objektivno i profesionalno, a zakljuèci se moraju pravilnoizvesti. Za aktivistu koji ga sprovodi jednako je znaèajno prouèavanje postojeæe situaci-je i kao posmatranje reakcija vlasti koja oèekuje realizaciju monitoringa, i zato unosi iline unosi promene u društveno okruženje. Nije teško otkriti šta je vlast preduzela u posled-njem trenutku pred sprovoðenje monitoringa. Informisanje vlasti o planiranom moni-toringu može spreèiti kršenja ljudskih prava. Tako, na primer, profesionalno organizo-vano, masovno posmatranje izbora može obeshrabriti vlasti u realizaciji namere da mani-


15

puliše rezultatima tih izbora. Upravo to se i dogodilo na parlamentarnim izborima uSlovaèkoj 1998.godine.

1.4.3. Premoæ kvalitativnih istraživanja

Monitoring ima više kvalitativnih sadržaja nego veæina istraživanja u društvenim nauka-ma.Veoma važnu ulogu u monitoringu imaju konkretni primeri, studije sluèaja (casestudy) – detaljno dokumentovani dogaðaji ili iskazi konkretnih pojedinaca, koji se moguiskoristiti u pravnom postupku ili u kampanji informisanja. Razlikuju se i kriterijumi zaodabir uzorka na kojem æe se sprovoditi istraživanje. Uzorak koji se koristi u nauènimstudijama èesto reflektuje statistièki presek društva u celini, pri èemu istraživaè ima uvidu sve što može uticati na rezultat studije. Kod monitoringa, naprotiv, ne uzimamo uobzir èitavo društvo veæ se namerno ogranièavamo na one koji æe najverovatnije bitiizloženi najozbiljnijim kršenjima ljudskih prava. Otuda, naši zakljuèci najèešæe su pri-menjivi samo na specifiène sluèajeve koje smo istraživali i ne mogu se odnositi naèitavu populaciju. Na primer, možemo izvestiti da smo u 5 od 15 poseæenih kaznenihustanova u zemlji, otkrili i dokumentovali ukupno 25 sluèajeva prebijanja zatvorenika odstrane zatvorskih èuvara (videti odeljak 6.2.1.).

1.4.4. Tehnike prikupljanja informacija

Monitoring ljudskih prava podjednako koristi kako instrumentarij istraživanja udruštvenim naukama tako i istražne tehnike. Prvi instrumentarij omoguæava nam priku-pljanje uporedivih podataka na osnovu kojih je istraživani fenomen moguæno opisati injegov opseg proceniti. Druga vrsta tehnike korisnija je kod istraživanja konkretnih sluèa-jeva povreda ljudskih prava i sloboda, i prikupljanja pouzdanih dokaza o tome.

Prilikom prikupljanja informacija od koristi nam mogu biti i druge nauke: medicina, kri-minologija, kriminalistièke tehnike, fizièka merenja, itd. Instrumentarij kriminologije,na primer, primenjuje se kada se suoèimo sa drastiènim kršenjem ljudskih prava: kriviè-nim delima poèinjenim od strane “nepoznatih izvršilaca”, ili sa žrtvama torture za kojesu nam ponekad potrebna struèna znanja iz oblasti sudske medicine. Tehnike koje pri-menjujemo treba da se nadopunjuju i da pomognu da dobijemo što iscrpnije i verodos-tojnije informacije. Otuda je u primeni monitringa korisno, kadgod je to moguæe, da sepozovu na saradnju struènjaci iz drugih nauènih grana.

1.4.5. Dokumentovani izvori informacija

Još jedna fundamentalna razlika izmeðu monitoringa i istraživanja u društvenim nauka-ma jeste naèin na koji se tretiraju izvori informacija. U društvenim naukama oni sunajèešæe anonimni. Kod monitoringa èesto se traži dokumentovana informacija (kao štoje potpisana izjava koju je dala žrtva kršenja prava ili svedok ).Ponekad, imena lica kojasu dala informacije pojavljuju se ne samo u internoj dokumentaciji organizacije veæ i uizveštaju objavljenom za širu javnost (videti odeljak 6.2.4. i 9.7.).

1.5. Monitoring i buduæe delovanje u društvenom interesu

Kao što smo veæ naveli, monitoring je deo šireg delovanja usmerenog na unošenje pro-mena u postojeæe stanje i nije sam sebi cilj. Svrha organizovanja monitoringa utièe nanaèin njegovog sprovoðenja. Ukoliko æe nam rezultati monitoringa biti potrebni prven-stveno za preduzimanje neke pravne radnje, npr. pokretanje postupka pred Ustavnimsudom u cilju ocene ustavnosti nekog pravnog propisa ili pokretanje postupka pred meðu-narodnim sudom da bi se utvrdilo da je odreðeni propis u suprotnosti sa konvencijom kojuje data država ratifikovala, u tom sluèaju usmeriæemo se na pronalaženje sluèajeva kojiispunjavaju odreðene, usvojene kriterijume. Nastojaæemo da pronaðemo “èiste” sluèa-jeve kod kojih se ne mogu pojaviti komplikacije koje bi zamaglile suštinu problema, makako to u praksi bilo teško izvodivo. Drugim reèima, u takvim sluèajevima želimo dapovrede ljudskih prava budu “oèigledne”, i da žrtva s kojom je lako ostvariva identifikaci-ja, dobije simpatije javnosti. Ako pak planiramo izvoðenje nenasilne graðanske akcije i


16

oèekujemo uèešæe žrtve kršenja ljudskih prava i njene porodice na mitingu ili u protes-tnoj šetnji, potrudiæemo se da oni svojim govorom ili samim pojavljivanjem svakako zado-biju pažnju i naklonost javnosti. Prièe pojedinaca, tzv. “studije sluèajeva” neophodne sui za realizaciju medijskih kampanja. Èlanci i reportaže o onima koji su pretrpeli povredeprava, svakako pomažu poveæanju broja saveznika u daljim planiranim akcijama.

Statistièki i numerièki podaci korisni su tokom pripreme: izveštaja za struène krugove,prezentacije namenjene parlamentu ili pregovora s vlastima. Treba stalno imati na umuda æe kako predstavljanje parlamentu tako i izveštaj kojim se pobijaju informacije izzvaniènog vladinog izveštaja u nekoj oblasti, izazvati jaèi utisak ukoliko su zasnovani naiscrpnim i pouzdanim informacijama prikupljenim tokom monitoringa. Ne treba meðu-tim, zaboraviti da æe brojke do kojih smo posredstvom monitoringa došli, predstavljatisamo donju granicu rasprostranjenosti istraživanog fenomena, èije æe nam prave razmerezauvek ostati nepoznate. Procena njegovog pravog opsega važna je ukoliko želimo dadokažemo tezu da je masovno kršenje ljudskih prava zapravo državna politika, ili ukolikopokreæemo proceduru pred Komisijom UN za ljudska prava. U tim sluèajevima potrebnoje da precizno i jasno opišemo metode koje smo koristili u proceni prave razmereistraživanog fenomena.

Monitoring nam nekada može biti od pomoæi u traženju saveznika. Dok sprovodimoistraživanje treba da zabeležimo koje promene za kojima težimo imaju i podršku pred-stavnika vlasti, a koje saveznike možemo naæi samo u opoziciji. To nam èesto nije unapredpoznato i jasno.

Treba skrenuti pažnju i na grešku koju èesto prave nevladine organizacije koje isplanira-ju i sprovedu monitoring bez jasne ideje o tome šta æe s njegovim rezultatima bitiuraðeno. Monitoring gotovo nikada nije sam sebi cilj veæ je jedan od mnogih koraka kaostvarenju nekog cilja. Ako se to izgubi iz vida može doæi do velikog gubitka vremena inovca potrošenih na pribavljanje informacija koja æe se pokazati beskorisnim, dok sudruge, koje su mogle biti od koristi u daljim akcijama, ostale zanemarene.

1.6. Šta može biti predmet monitoringa?

Naèin sprovoðenja monitoringa i izbora istraživaèkog instrumentarija zavise od predmetaistraživanja. Ne sme se zaboraviti da je polje ljudskih prava veoma široko i da nijednoistraživanje ne omoguæava njegovo celovito obuhvatanje. U daljem tekstu pobrojaæemoneke oblasti društvene stvarnosti koje se mogu istraživati iz perspektive ljudskih prava.To bi mogle biti sledeæe teme:

a. Poštovanje konkretnog prava na odreðenoj geografskoj teritoriji (kao što su zabranatorture, razlièiti aspekti prava na pravièno suðenje, pravo na privatnost, slobodaizražavanja, itd.). U takvim sluèajevima treba odabrati geografsko podruèje na kojemæe se istraživanje obaviti buduæi da bi pokrivanje èitave zemlje moglo prevazilazitinaše kapacitete. U unitarnim zemljama, kakva je Poljska, gde nema velikih društvenihili ekonomskih razlika izmeðu regiona, prouèavanje stanja ljudskih prava na nekolikoodabranih lokacija verovatno bi dovelo do uporedivih nalaza. U zemljama u kojima imaunutrašnjih razlika, posebno u onim sa federalnom strukturom gde se neki propisi kojise odnose na ljudska prava donose i na lokalnom nivou, situacija je potpuno razlièita.Odlièan primer za to jesu Sjedinjene Amerièke Države.

b. Poštovanje ljudskih prava predstavnika manjina (kao što su nacionalne, etnièke,religijske ili seksualne manjine, izbeglice, emigranti, strani radnici, beskuænici, neza-posleni, siromašni, fizièki i mentalno hendikepirani, HIV pozitivni, zavisnici od narkoti-ka ili alkohola, prostitutke itd.). Kod ovih kategorija lica monitoring se sprovodiuglavnom nad pravima i slobodama koja su povezana sa osobenošæu po kojoj se ta licarazlikuju od ostatka populacije. Na primer, monitoring prava obrazovanja na mater-njem jeziku od znaèaja je za pripadnike nacionalnih manjina ali ne i za pripadnike sek-sualnih manjina kod kojih æe se , recimo, istraživati poštovanje prava na privatnost.


17

c. Poštovanje pojedinih prava ili svih prava lica koja borave u ustanovama zatvorenogili otvorenog tipa (kao što su æelije u policijskim stanicama ili istražnim zatvorima,kaznene ustanove, klinike za otrežnjavanje alkoholisanih lica, opšte i psihijatrijskebolnice, vojne kasarne, deèiji domovi, vaspitno-popravni domovi, staraèki domovi idomovi za hendikepirana lica, samaèki hoteli, studentski domovi, prekookeanskibrodovi i sva druga mesta na kojima ljudi dobrovoljno ili prinudno borave). Kada utakvim ustanovama sprovodimo monitoring trebalo bi utvrditi generalno stanje ljud-skih prava, a ne samo prava ljudi koji u njima borave (zatvorenika, pacijenata, regru-ta, dece itd.). To treba uèiniti barem iz dva razloga: prvo, jer nije redak sluèaj da suu tim institucijama takoðe ozbiljno povreðena prava lica koja u njima rade, bilo zbogpropisa koji su na snazi, ili zbog ponašanja njihovih pretpostavljenih a drugo, sam mon-itoring biæe nam znatno olakšan ukoliko zaposlene u tim ustanovama ubedimo da smozainteresovani i za poštovanje njihovih prava. Naše istraživanje time postaje objek-tivnije a istraživaèu je lakše da identifikuje razloge koji su doveli do kršenja prava.

d. Poštovanje ljudskih prava u kontaktima graðana sa predstavnicima državnih insti-tucija (kao što su hapšenje, pretres lica ili stana od strane ovlašæenih organa, pristupdržavnim institucijama i organima lokalne samouprave, posete državnim bolnicama,uèešæe u u sudskim postupcima, prinudno izvršenje nad imovinom od strane sudskihizvršitelja, prinudno iseljenje, javna nabavka putem tendera, izdavanje dozvola itd.).U ovim sluèajevima predmet monitoringa jesu procedure koje državni službenici iovlašæena lica sprovode iz perspektive poštovanja materijalnih i procesnih pravagraðana.

e. Poštovanje ljudskih prava èlanova grupa koje su u specifiènim dugotrajnim odnosi-ma sa državnim institucijama (kao što su uèenici, pacijenti, studenti, korisnici soci-jalne pomoæi, poslovni ljudi koji se javljaju na konkurse za javne nabavke itd.).

f. Poštovanje ljudskih prava u povremenim kontaktima graðana sa pripadnicima para-policijskih profesija èija su ovlašæenja zakonom predviðena (kao što su privatnidetektivi, obezbeðenje u prodavnicama, klubovima i restoranima, kontrolori u grad-skom saobraæaju, telohranitelji državnih funkcionera, obezbeðenje novèanih pošiljkiitd.). Pripadnicima ovih profesija zakon daje izvesna ovlašæenja u odnosu na graðaneali njihove aktivnosti retko su pod javnim nadzorom i zato za društvo može biti veomaopasno kada takva lica prekoraèe granice svojih zakonskih ovlašæenja.

g. Poštovanje ljudskih prava od strane javnih službi (kao što su policija, pograniènaslužba, carina, gorska služba, finansijska policija, poreska uprava, sudska straža, organilokalne samouprave itd.). Za razliku od taèke d, predmet istraživanja ovde predstav-lja funkcionisanje èitave službe, a ne poštovanje procedure od strane službenika komese graðanin obrati sa nekim zahtevom.

h. Poštovanje ljudskih prava od strane državnih institucija tokom specifiènih dogaða-nja (izbori, evakuacije, elementarne nepogode, eksproprijacija zemljišta radi izgrad-nje autoputa itd.).

i. Poštovanje ljudskih prava od strane organa reda prilikom intervencije na neprijav-ljenim demonstracijama (èiji uèesnici blokiraju puteve ili železnièke pruge, zauzima-ju državne zgrade itd.) ili prilikom spreèavanja kršenja zakona od strane uèesnikajavnih dogaðaja (fudbalske utakmice, rok koncerti, papine posete itd.).

j. Uticaj odreðenog zakona na poštovanje ljudskih prava (kao što su Akt o zaštiti men-talnog zdravlja, Akt o zaštiti liènih podataka, Akt o strancima, Zakon o radu, Kriviènizakon itd.). Ovakav monitoring obièno se realizuje izvesno vreme po stupanju zakonana snagu (npr. posle godinu dana), kako bi se utvrdili efekti njegove primene na poš-tovanje ljudskih prava.

k. Usklaðenost pravnih propisa koje su donele strane države ili organi lokalnesamouprave sa ustavom ili meðunarodnim standardima u oblasti ljudskih prava.Izveštaj o monitoringu može da se odnosi i na usklaðenost propisa koji su na snazi saustavom date države ili sa meðunarodnim obavezama koje je preuzela. Što je niži nivopropisa èija se usklaðenost utvrðuje, to je dragocenija njegova analiza, jer su propisinižeg reda najèešæe u suprotnosti sa postavljenim standardima a njihov uticaj na


18


19

svakodnevni život graðana veæi je od uticaja ustava ili od znatnog dela zakona. Takvipropisi jesu interna pravila i procedure javnih institucija iz kojih ovlašæenja crpudržavni službenici koji su u kontaktu sa graðanima.

Ovakve analize veoma su korisne u zemljama u kojima postoji vladavina prava, i gde sesa velikom sigurnošæu može pretpostaviti da je praksa državnih organa u skladu sa zako-nima i drugim propisima. Nasuprot tome, u zemljama u kojima a nema vladavine prava,ili se ona tek uspostavlja, pogrešno je poistoveæivanje stanja pravnog sistema sa pravimstanjem stvari. Izveštaji o monitoringu uglavnom sadrže odeljak analize trenutne pravneregulative, ali te analize same po sebi ne predstavljaju monitoring jer je njegova sušti-na prouèavanje društvene stvarnosti a ne pravnog okruženja u kojem se ona nalazi.

Navedene oblasti koje se mogu istraživati putem monitoringa ne èine zatvorenu listu.Izbor tema za istraživanje društvene stvarnosti može zavisiti od brojnih faktora – poli-tièkog ureðenja države, naših interesovanja, vrste realnih problema vezanih sa poštova-nje ljudskih prava. Meðu njima uvek ima preklapanja pa tako intervju sa pripadnikomjedne odreðene grupe naèinjen tokom jednog istraživanja može biti upotrebljen i u dru-goj studiji iz razlièite oblasti.


20

21

2Razrada strategije

delovanja


22

2.1. Specijalizacija – put u profesionalizam

Svuda u svetu, u državama koje nastaju iz totalitarizma, formiraju se organizacije kojeimaju za cilj da pomognu žrtvama režima. Te organizacije mogu da obezbede ošteæe-nima zastupanje u sudskim postupcima, ili da se u njihove ime obrate drugim državnimorganima ili institucijama. One nisu “organizacije za ljudska prava” u najužem smislutog pojma, jer žrtvama pružaju svaku vrstu pomoæi, èak i kad nema klasiène povredeljudskih prava. Tokom perioda politièke transformacije ove organizacije èesto deluju uzpomoæ liènih veza i uticaja ili kao što koriste nesigurnost dezorijentisanih državnihslužbenika. U tom poèetnom periodu èesto odustaju od pokretanja sudskih postupaka,prvo, zato što je za njih potrebno dosta vremena, a drugo, jer za njih nemaju dovoljnosredstava kako bi angažovali, izmeðu ostalih, i asistenciju advokata specijalizovanih zapojedine grane prava. Sluèajevi kojima se bave obuhvataju kako krivièno materijalno iprocesno pravo, tako i graðansko, upravno, radno, penziono pravo itd. Aktivnosti takvihorganizacija donose dobre rezultate sve dok ih ne parališe ogroman priliv sluèajeva i kli-jenata.

Tada se u veæini takvih organizacija odluèuje da se bavi samo odreðenom vrstom sluèa-jeva. Na vrata postave tablu na kojoj, recimo, piše: “ Ne pružamo pravnu pomoæ u sluèa-jevima porodiènog, stanarskog i radnog prava”. Ali ni ta mera im ne može dugo biti odpomoæi. Veoma brzo doðu do zakljuèka da ne mogu preuzimati ni svaki sluèaj u okviruoblasti za koju su se opredelili, pa poènu da utvrðuju prioritete. Ukoliko ti prioriteti odluèeda ostanu u sferi ljudskih prava vreme je da od organizacije “opšte prakse” preðu u speci-jalizovanu “organizaciju za ljudska prava”.

Kada se specijalizuju, èesto dolazi i do podele u okviru same organizacije, gde se njenipojedini delovi ogranièavaju na zaštitu samo jednog ili nekoliko prava, ili samo na pravaodreðene društvene grupe. Takva ubrzana specijalizacija dogodila se u svim zemljama ukojima je uvedena demokratija i vladavina prava. U razvijenim, demokratskim zemlja-ma zapadne Evrope i Severne Amerike mali je broj organizacija koje se bave “zaštitomljudskih prava” uopšte, pa èak one se i obièno ogranièavaju na graðanska i politièka prava.4

Ipak, i one imaju postavljene precizne strateške ciljeve, pa u drugim oblastima samoletimièno prate stanje pojedinih ljudskih prava. Sve ostale organizacije u tim zemljamasu specijalizovane. I na meðunarodnom planu nema mnogo organizacija koje se bave“zaštitom ljudskih prava” uopšte. Zato postoji širok spektar specijalizovanih organizaci-ja kao što su Amnesty International (tortura, smrtna kazna), Article 19 (sloboda izražava-nja), Minority Rights Group (prava pripadnika manjina) i Penal Reform International (pravalica lišenih slobode) itd.

2. 2. Delovanje usmereno na sistemsku promenu

Sužavanje polja delovanja jedne organizacije neizostavno vodi i promeni u njenimaktivnostima. U poèetnoj fazi postoji nastojanje da se pruži zaštita svim žrtvama krše-nja ljudskih prava koje zatraže pomoæ. Ako ta pomoæ bude uspešna, za prvom žrtvom doæiæe još mnoge u sliènim situacijama. Ubrzo æe svima u organizaciji postati jasno da jepružanje pomoæi svakoj od žrtava posao bez kraja, pa je zato sledeæi korak identifiko-vanje razloga za tako veliki broj sluèajeva. To mogu biti: loši propisi, neadekvatnotumaèenje odredaba zakona, “rupa u zakonu” ili opšte prihvaæena praksa u radu državneadministracije. Kada se utvrdi razlog, organizacija preduzima korake koji æe dovesti donjegovog uklanjanja.

U nastojanju da se eliminiše izvor kršenja ljudskih prava, obièno se koristi jedan, najviše

nekoliko, dobro dokumentovanih sluèajeva koji treba da izazovu reakciju javnosti. Kadaveæ rešimo da pokrenemo sudski postupak, onda je prethodno potrebno obezbediti najbo-

2. Razrada strategije delovanja

23

________________

4 Takve organizacije su Human Rights Watch i American Civil Liberties Union u SAD, Liberties u Ujedinjenom Kraljevstvu i HelsinkiFoundation for Human Rights u Poljskoj.

ljeg moguæeg struènjaka u toj oblasti. Èak i ako se umesto za pravno, odluèimo za poli-tièko delovanje ili nenasilnu graðansku akciju, ipak je bolje odabrati par dramatiènihprimera kršenja ljudskih prava, pre nego statistièke podatke ili sluèajeve koji su manjeinteresantni ili pravno komplikovaniji. Izborom jednog ili više sluèajeva, u ime jednogili nekoliko pojedinaca ipak možemo pomoæi velikom broju ljudi time što æe krajnjirezultat biti eliminacija ili smanjenje odreðenog tipa kršenja ljudskih prava.

Sužavanje kruga aktivnosti kojima æe se jedna organizacija baviti jedna je od polaznihtaèaka dalje razrade njene strategije delovanja. U svakom sluèaju bolje je specijalizo-vati se u odreðenoj oblasti sa jasno definisanim granicama (sloboda izražavanja, pravadeteta, pravo na pravièno suðenje, prava lica lišenih slobode itd.). Time što odabiramofragment društvene stvarnosti u koji želimo da unesemo promene i poboljšavamo situaci-ju u toj oblasti, indirektno rešavamo i sam problem zbog koga smo èitavu akciju i pre-duzeli. Taj izbor nije lako napraviti, jer u svakoj zemlji ima mnogo problema, i za svakiod njih može se reæi da je “najvažniji”. Otuda je za strateško planiranje potrebno da onikoji rukovode organizacijom budu sposobni da hladne glave procene situaciju i da taktièkirazmišljaju.

2.3. Postavljanje cilja društvenog delovanja

U svakoj fazi strateškog ili taktièkog planiranja, potrebno je precizno odrediti ciljeve koježelimo postiæi - kako krajnji cilj tako i one ciljeve koji slede na kraju svake od faza.Najèešæa greška jeste postavljanje preširokog cilja - što znaèi da ili neæemo ništa postiæi,ili æe rezultati biti tako slabo uoèljivi da æe oni koji nas podržavaju ili finansiraju, pa i misami, pomisliti da smo doživeli neuspeh.

Organizacije koje rade profesionalno, svoje aktivnosti planiraju u skladu sa preciznoodreðenim dugoroènim (strateškim), i posrednim (prelaznim) ciljevima, kao i strategi-jom njihovih ostvarenja.

Delovanje u korist opšteg interesa treba otpoèeti odreðivanjem cilja, što znaèi da trebataèno utvrditi u koju oblast društvenog života želimo uneti promene kada su ljudska pravau pitanju. Profesionalne organizacije za ljudska prava (i grupe koje se nazivaju “zaštit-nicima”, tzv. “watch-dog groups”) razlikuju se po tome da li nastoje da promovišu sis-tematske promene samih zakona, ili naèina na koji se oni primenjuju u praksi. Kaošto smo veæ pomenuli, da bi te ciljeve postigle, organizacije moraju preduzeti pravne,politièke ili nenasilne graðanske akcije ili pak kombinaciju tih tipova delovanja. Borbaprotiv posledica povreda ljudskih prava, obezbeðenjem asistencije žrtvama, nije dovolj-na kad verujemo da æe sistemska rešenja problema dovesti do smanjenja broja tih žrtava.Sama pomoæ ošteæenima, bez nastojanja da se uvedu promene, ne vodi nikuda jer i akouspemo da jednoj žrtvi obezbedimo naknadu štete koju je pretrpela, tri nove žrtve usko-ro æe doæi na njeno mesto.

Neprestana pomoæ žrtvama koja je sama sebi cilj budi oseæaj beznadežnosti i beskrajnognapora, kako kod onih koji je pružaju tako i kod onih koji je finansiraju, èak i ako je re-lativno delotvorna. Ono što budi nadu kod ljudi jeste moguænost uspešnog rešavanja makari sitnog problema. Ako se koncentrišemo samo na dobijanje naknade štete, bez preduzi-manja bilo kakve strateške akcije, podseæaæemo sve oko sebe na neprofitabilno državnopreduzeæe koje neprestano dobija subvencije ali nikada ne uspeva da ostvari profit. Zatose možemo smatrati uspešnim tek ako smo uneli neke promene u sistem (bilo da se radio promeni zakona ili naèina na koji se on primenjuje u praksi) pa makar to bilo i u malomopsegu, jer to znaèi da smo rešili sam problem a ne da smo samo beskonaèno uklanjalištetu koju je on nanosio.

I mada bi smo možda želeli da odjednom promenimo mnogo stvari, potrebno je uodreðenom periodu usmeriti svoje napore ka ostvarenju jednog konkretnog i preciznodefinisanog cilja. To ne mora biti rešavanje najvažnijeg državnog problema u vezi sa ljud-skim pravima (sam kriterijum “važnosti” nije baš najjasnije definisan: da li je važnije


24

rešiti manje ozbiljan problem koji pogaða veliki broj ljudi, ili drastièniju povredu ljud-skih prava koja pogaða tek nekoliko pojedinaca?).

2. 3. 1. Realni cilj

Od velike važnosti i za nas i za one koji nas podržavaju, jeste da ostvarimo ciljeve kojesmo prethodno utvrdili i formulisali, jer to uèvršæuje uverenje da je naše delovanje imalosmisla. Takvi uspesi donose i poštovanje od strane vlasti. Oni takoðe pokazuju da se našamišljenja i zahtevi moraju uzimati u obzir, što æe nam olakšati dalje delovanje. Ona orga-nizacija koja sebi ne postavi jasan cilj ili ne uspeva da ga ostvari, neæe biti uvažavana odpredstavnika vlasti.

Postizanje makar malog ali opipljivog uspeha, od ogromne važnosti je u formiranju sta-tusa i imidža novoosnovane organizacije. Ako na primer, odluèimo da pokrenemo speci-fiène sudske postupke sa ciljem da od najvišeg suda u zemlji dobijemo odluku koja æeustanoviti novu sudsku praksu u odreðenj oblasti, veoma je važno da uspemo u prva dvaili tri postupka, i da to javno objavimo. Èak i ako izgubimo u èetvrtom, neæe biti velikeštete jer smo, do tada, veæ uèvrstili svoju reputaciju odgovorne i uspešne organizacije.Tako æe se taj neuspeh smatrati neèim što se može svakome dogoditi u toku rada. Akosmo pak pretrpeli neuspehe u prva dva postupka, niko nas više ne bi ozbiljno shvatao niu treæem postupku.

Pri izboru sluèajeva koje želimo rešiti u sudskim postupcima moramo pažljivo odmeritisvoje šanse na uspeh. S vremenom moæi æemo da se upustimo i u riziènije projekte ili èakda iniciramo postupke za koje smo sigurni da nam neæe doneti pobedu kako bi smo privuk-li što veæi publicitet i podstakli javnu diskusiju o temama koje su nam važne. Slièno tome,ako se naša prva nenasilna graðanska akcija (demonstracije, kampanja ili direktna akci-ja) uspešno okonèa ustupkom vlasti koja nam ispuni zahteve, biæe nam ubuduæe mnogolakše da okupimo saveznike, a i same vlasti ozbiljnije æe nas shvatati. I obrnuto ako našaprva kampanja nema nikakvog odjeka, u svakoj sledeæoj akciji biæemo u znatno slabijojpoziciji.

Moralna ispravnost bila je dovoljna za disidente u prošlosti. Danas se meðutim od orga-nizacija za ljudska prava jednako oèekuje i uspešnost u ralizovanju aktivnosti. Ne znaèimnogo to što smo u pravu ako ne uspevamo da pobedimo i na delotvoran naèin ostvari-mo svoje ciljeve.

2. 3. 2. Strategija “malih koraka” - postavljanje posrednih ciljeva

Ni jednoj vlasti nije stalo do brzih i dalekosežnih promena. Zato je dobra strategijanaterati ih prvo na ustupke u sluèajevima koji su, naizgled, od male važnosti. Uvoðenjemalih, ali konkretnih promena jaèa poverenje javnosti i poveæava njenu angažovanost.Istorija nas uèi da totalitarni režimi traju samo dok vlasti ne poènu da uvode politiku “lib-eralizacije”. Èak i najmanje koncesije daju graðanima hrabrost da nastave sa daljom bor-bom. To se ne dogaða samo u totalitarizmu. I u demokratskim sistemima gde se, na primer,borimo za prava pojedinaca iz ugroženih grupa koje se susreæu sa prezirom okoline, ivlasti i graðani lakše prihvataju male promene. Ako uspemo da eliminišemo diskriminaci-ju na maloj teritoriji ili u jednoj oblasti društvenog života, ona æe se teško održati i nadrugim poljima.

Pokret za graðanska prava u SAD, koji je predvodio M. L. King, imao je svoj prelomnitrenutak tokom Birmingemske kampanje 1962. Ona je kasnije dovela do eliminacijerasne segregacije u Alabami putem presude Vrhovnog suda te države. Direktni,neposredni cilj te kampanje (koja je ukljuèivala i bojkot, mirno protestvovanje sede-njem na ulicama, marševe) bilo je samo eliminisanje rasne segregacije u prodavnica-ma i restoranima u centru grada. Ove naizgled male akcije dovodile su do svedalekosežnijh zahteva. Zahvaljujuæi kombinaciji nenasilne akcije, pravnog i politièkogdelovanja takve kampanje su, u krajnoj liniji, dovele i do ukidanja rasne segregacijeu celim Sjedinjenim državama.


25

U Indiji, Gandijeve naizgled trivijalne poèetne kampanje - kao što je bila borba pro-tiv monopola Engleske na soli — kasnije su toj zemlji donele nezavisnost. Nasuprottome mnogi separatistièki i pokreti usmereni ka nezavisnosti, kao i antidiskrimina-torni pokreti koji nisu poèinjali s malim, posrednim ciljevima, èesto su se završavalineuspehom.

Ako želimo da rešavamo problem od šireg društvenog znaèaja potrebno je postaviti višeraznolikih posrednih ciljeva. Delotvornost naših akcija velikim delom zavisi od pametnogizbora tih posrednih (operacionih) ciljeva. Problem koji treba rešiti sastoji se od nizafaktora i lièi na zid sagraðen od cigala. Ako razborito izaberemo ciglu koju bismo da ukloni-mo, zid se može srušiti odjednom ili mu se bar može naneti znatna šteta. Ako smo rðavoizabrali, biæemo prinuðeni da sklanjamo sve više i više cigli od kojih æe svaka sledeæa bitijednako èvrsta kao i prva. Pošto je King uspeo da eliminiše segregaciju iz restorana, biloje jasno da ona ne može da opstane ni u prodavnicama, a pošto ju je proterao iz javnihkupatila, isto se moralo dogoditi i u javnom transportu. Ili, ako se borimo za poboljšanjeuslova boravka u zatvorima tako što nastojimo da izdejstvujemo poveæanje porcija kojezatvorenici dobijaju za obroke, rezultat te borbe ne mogu biti bolji higijenski uslovi unjihovim toaletima. Ali zato ako smo uspešni u borbi za uklanjanje propisa koji ogranièava-ju pristup zatvorima od strane nevladinih, dobrotvornih, kulturnih, obrazovnih ili religi-jskih organizacija, rezultat te borbe biæe unošenje pozitivnih promena u èitav zatvorskisistem. Oni zatvori koje redovno poseæuju ljudi koji nisu ni u kakvoj vezi sa vlašæu, teškomogu biti mesto na kojem se drastièno krše ljudska prava.

2.3.3. Proširenje operacionih ciljeva iz strateških razloga

Formulisanjem niza posrednih (operacionih) ciljeva naš strateški cilj konkretizuje se, aborbom za promene u malim segmentima društvenog života nastojimo da se njihovo dejs-tvo prenese i na širi plan (kao kod Kinga ili Gandija).

Dok od razlièitih socijalnih grupa tražimo podršku za naš veæ usko postavljeni cilj,moguæno je da otkrijemo da ga moramo proširiti kako bi i druge socijalne grupacijepronašle svoj interes u podršci našoj organizaciji. Na primer, ukoliko kao cilj postavi-mo «legalizaciju homoseksulnog partnerstva» možemo biti sigurni da æemo izazvati ne-gativne emocije javnosti. Zato bi takav cilj bilo bolje strateški proširiti na «legalizacijuodnosa meðu partnerima koji žive u ekonomskoj zajednici». Tako postavljen cilj ne bi seodnosio samo na homoseksualne veæ i na heteroseksualne, nevenèane parove, lica kojapružaju konstantnu negu nepokretnom licu itd. Tako bi rešavanjem svojih problemahomoseksualci pomogli drugim socijalnim grupama da ostvare neki svoj cilj i do izvesnemere obezbedili, i njihovu buduæu podršku u novim akcijama.

2.3.4. Identifikovanje prirode problema - razlikovanje uzroka od posledica

Da bi smo jasno i precizno definisali svoj cilj potrebno je da pravilno identifikujemoprirodu samog problema koji je pred nama. To znaèi da napravimo razliku izmeðu uzro-ka koji su do njega doveli i posledica koje je izazvao. U Rusiji i Ukrajini na primer, orga-nizacije za ljudska prava primaju veliki broj prijava da državna preduzeæa neredovnoisplaæuju zarade radnicima. Za te ljude aktivnosti organizacije usmerene na promovisa-nje prava na pravièno suðenje i vladavinu prava izgledaju apstraktno i gotovo suvišno. Aipak, jedini naèin da se njihovi problemi reše, osim nasilnog puta koji se i ne razmatra,jeste da im se garantuje pravo na pravièno suðenje koje obuhvata obavezu državne insti-tucije da efektivno sprovede odluku suda. Neisplaæene zarade tako se mogu naplatiti iliizvršenjem sudske presude ili preduzimanjem revolucionarnih akcija. Pošto bilo kakavrevolucionarni akt nema mesta u strategiji organizacije za ljudska prava, jedini put zarešavanje problema tih ljudi jeste preduzimanje akcija koje æe svakome garantovati pravona brz i efikasan postupak sudske zaštite. Za razliku od socijalnih prava, graðanska i poli-tièka prava predviðena u dva osnovna meðunarodna dokumenta - Evropskoj konvencijio ljudskim pravima5 i Meðunarodnom paktu o graðanskim i politièkim pravima UN, pre-cizno su definisana odlukama meðunarodnih sudova ili parasudskih tela.


26

________________

5 Godine 1950. doneta je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda za koju æemo u ovoj knjizi koristitiširoko usvojeni skraæeni naziv “Evropska konvencija o ljudskim pravima”.

Standard nezavisnog sudstva isti je u svim zemljama, ali nema jedinstveno prihvaæenogstandarda o tome šta predstavlja pristojnu zaradu. Ako nateramo državu da garantujegraðanska i politièka prava (sloboda izražavanja, nezavisnost sudstva, sloboda okuplja-nja) utiremo sebi put i za borbu za socijalna prava jer uvodimo pravni i politièki instru-mentarij bez kojeg borba za socijalna prava ne bi bila delotvorna. Postoje mišljenja dase za graðanska i politièka prava treba boriti tek pošto su zagarantovana socijalna prava.Ovo stanovište potpuno je nerealistièno. Ako se ne poštuju graðanska i politièka pravanema drugog naèina za ostvarenje socijalnih težnji - osim nasilnim putem.

Delovanje organizacija za ljudska prava - pravno, politièko ili putem graðanskih akcija uopštem interesu - ima za cilj vršenje pritiska na vlasti, a ne direktnu promenu društvenihstavova, borbu protiv stereotipa ili prevazilaženje predrasuda. Takve akcije, naravno,mogu dovesti do usvajanja, recimo, zakonske odredbe koja æe olakšati borbu protiv neto-lerancije ili ksenofobije, ali ipak, suština aktivnosti organizacija za ljudska prava trebada bude pritisak na vlasti a ne na javnost. One treba da se pred državnim organima boreprotiv svakog oblika diskriminacije, za ukudanje ili promenu bilo kog propisa koji dovodido diskriminisanosti neke socijalne grupacije, ili za primenu u praksi, propisane ali retkokorišæene moguænosti strožijeg kažnjavanja za krivièna dela obojena rasnom netoleran-cijom. Borbu za prevazilaženje predrasuda koje veæi deo populacije ima prema Romima,homoseksualcima, prostitutkama ili narkomanima ne preuzimaju te organizacije, jer seto može postiæi samo dugoroènim, obrazovnim radom na terenu, što zahteva potpuno dru-gaèije veštine i naèine rada. Tolerancija se uèi u školama, pozorištima, bioskopima, sport-skim klubovima, vojsci, izviðaèkim organizacijama i diskotekama a ne u sudu ili parla-mentu.

2.3.5. Vrsta i obim kršenja ljudskih prava kao faktor od uticaja na izbor cilja

Na naš izbor cilja, veliki uticaj ima vrsta i obim kršenja ljudskih prava. Pored oèigled-no moralnih razloga za to, postoje i pragmatièni razlozi koje treba uzeti u obzir. Mnogoje lakše privuæi pažnju javnosti kada je problem toliko dramatièan da izaziva jake emo-cije. Ukoliko je povreda nekog ljudskog prava, èak i kada nije drastièna, široko raspros-tranjena i mnogi pojedinci mogu da vide sebe u položaju žrtve, lako je naæi meðu njimapotencijalne saveznike za naše akcije. Ne idu svi u zatvor, ali svako od nas æe kad-tadprovesti izvesno vreme u bolnici. Iz tog razloga lakše je dobiti podršku za borbu za pravapacijenata nego za zaštitu dostojanstva lica lišenih slobode.

U zemljama u kojima nema vladavine prava, inicijative koje se odnose na poštovanjeljudskih prava nailaze na preæutnu podršku gotovo cele populacije, jer veæina graðanamože sebe da zamisli kao potencijalnu žrtvu represije. Za razliku od njih, u demokratskimdržavama sa dobro ukorenjenom vladavinom prava organizacije za ljudska prava najèešæese angažuju u zaštiti prava manjina koje okolina odbacuje a organi vlasti neretko diskri-minišu. Tu manjinu treba štititi od veæine za razliku od nedemokratskih zemalja gde jeveæina ugrožena od manjine. Paradoksalno je, ali taèno, da je nekada teže promovisatiinicijative za bolju zaštitu nekih prava upravo u zemljama sa vladavinom prava nego uonima koje taj princip ne poštuju. Ukoliko želimo uspeh, prvo se moramo uhvatiti u koš-tac sa široko rasprostranjenim problemima koji su manje kontroverzni, kao što su pravapacijenata, a tek kada dobijemo podršku javnosti, možemo preduzeti manje popularneakcije, kao što je zaštita prava narkomana. Dugoroèno posmatrano, najbolje je naiz-menièno pokretati kampanje koje poboljšavaju položaj veæine i one koje se bore za boljuzaštitu prava manjinskih grupa koje su odbaèene od svog okruženja.

Primarni kriterijum za odabir cilja treba da bude njegova realistiènost i opipljiva vred-nost. Tek ako nam je u tom pogledu izjednaèeno više ciljeva, treba uzeti u obzir idruge kriterijume.


27

2. 3. 6. Ostali faktori od uticaja na izbor cilja

a. Politièka situacija u zemlji

Situacija u zemlji, manje ili više, utièe na vrstu akcije koju treba preduzeti. Naše šanseza uspeh zavise od faktora kao što su: društvena klima u kojoj se pokreæu neka pitanjavezana za ljudska prava (neke teme mogu i te kako biti teške za razmatranje), politièkepotrebe snaga na vlasti koje žele da unutar zemlje ili izvan nje projektuju povoljnu slikuo sebi pa èak i izrazita individualnost nekog ministra ili drugog donosioca važnih odluka.

b. Kalendar politièkih dogaðaja

Od uticaja mogu biti i datumi. Na izbor cilja koji želimo ostvariti utièu i politièki dogaða-ji koji treba da se odigraju u neposrednoj buduænosti, kao što su: parlamentarni ili lokalniizbori, referendum, skupštinska zasedanja koja na dnevnom redu imaju važne debate.Od uticaja mogu biti i rokovi do kojih država treba da podnese nekom meðunarodnomtelu zvanièni izveštaj o primeni odreðenog meðunarodnog sporazuma ili dolaska najav-ljene meðunarodne misije (kao što je poseta predstavnika Komiteta za borbu protiv tor-ture i sl.).

c. Kapaciteti same organizacije

Neophodno je pravilno proceniti intelektualne potencijale zaposlenih ali i finansijske itehnièke potencijale same organizacije, kako ne bismo sebi postavili ciljeve koje neæe-mo moæi ostvariti.

d. Izvori finansiranja

Ako još uvek nismo napravili izbor cilja kome težimo, na osnovu gore pobrojanih fakto-ra, konaèna odluka æe verovatno zavisiti od izvesnosti finansiranja akcija koje želimo dapreduzmemo. Nikako nije dobra ideja odabrati neki cilj samo zato što za njega imamodonatora. Ako ljudi unutar organizacije nisu uvereni da su napravili mudar izbor i ako ini-cijativu spolja doživljavaju gotovo kao nametnutu, èak i obilato finansiran projekat, neæeimati mnogo šansi na uspeh.

e. Saradnja sa drugim nevladinim organizacijama

Saradnju sa drugim nevladinim organizacijama nikako ne smemo zaboraviti kada razmiš-ljamo o strateškim ciljevima. Uvek vredi pronaæi i druge organizacije koje mogu datipodršku ostvarenju našeg cilja. Moguæe je i da je naš cilj istovremeno indirektni cilj nekedruge organizacije koja je veoma aktivna. To nas èini prirodnim saveznicima. Još je èešæisluèaj da više razlièitih organizacija ima sliène ciljeve. Meðusobna saradnja tada je pot-puno oèekivana, a njihove aktivnosti treba da budu sinhronizovane iako su im potpunorazlièiti naèini na koje ostvaruju sliène ciljeve. Neke od tih organizacija pokušaæe dauzburkaju emocije javnosti, druge æe diskretno delovati iza vrata parlamenta, a treæe æepostupcima pred domaæim ili meðunarodnim sudovima nastojati da skrenu pažnju na prob-leme koje treba rešavati. Raznolike aktivnosti i naèini na koje ih razlièite organizacijerealizuju, mogu napraviti veoma snažan pritisak na vlasti. Ponekad je dobro javno obz-naniti tu saradnju, ali ima sluèajeva u kojima je bolje da izgleda kao da sve one delujunezavisno jedna od druge, pa da pritiskom iz više pravaca zajednièki doðu do rešenjaproblema.

Nevladine organizacije koje se meðusobno nadmeæu umesto da saraðuju, rizikuju da iza-zovu neodobravanje javnosti, ali i nepoverenje donatora. Potrebe za delovanjem nevla-dinih organizacija toliko su neiscrpne da i one koje imaju isto polje interesovanja mogulako biti saveznici a ne rivali.

2.3.7. Od strateškog do operacionog cilja

Ukoliko smo pažljivo razmotrili sve pobrojane faktore, naša misija nikako ne bi trebaloovako da izgleda: “Unapreðenje stanja ljudskih prava u našoj zemlji”. Umesto toga,


28

strateški cilj (jedini ili jedan od nekoliko) koji profesionalna organizacija za ljudska pravaima pred sobom treba da glasi:

Obezbeðenje uslova za poštovanje èlana 3 Evropske konvencije o ljudskim pravima odstrane državnih organa i unapreðenje delotvornosti radnji preduzetih od strane državeu situacijama u kojima je sloboda zaštiæena tom odredbom ugrožena.

Strateški cilj formulisan na taj naèin, iako se odnosi samo na jedan èlan Evropske kon-vencije o ljudskim pravima (slobodu od muèenja i drugih neèoveènih ili ponižavajuæihpostupaka i kazni), još uvek je široko postavljen i traži dobro promišljenu, dugoroènustrategiju. Iz tog razloga, od samog poèetka potrebni su nam i posredni operacioni ci-ljevi koji æe “malim koracima” pomoæi postepenom ostvarenju strateškog cilja. Svaki odtih “malih koraka” zapravo je po jedan posredni cilj.

Prilikom razrade strategije potrebno je, osim identifikovanja posrednih ciljeva, utvrditii redosled kojim æe se oni ostvarivati. Ako je naš strateški cilj formulisan kao u navede-nom primeru onda nam posredni ciljevi mogu biti izraženi na sledeæi naèin:

Unapreðenje mera zaštite od neèoveènih ili ponižavajuæih postupanja ili kazni u:

— institucijama u kojima su pojedinci izolovani (istražni zatvori, kaznene ustanove, psi-hijatrijske bolnice itd.),

— ustanovama sa zajednièkim smeštajem (internati, deèiji domovi, domovi za stare ilihendikepirane itd.),

— aktivnostima predstavnika snaga bezbednosti (policija, lokalna policija, pograniènaslužba),

— akcijama snaga sa parapolicijskim ovlašæenjima utvrðenim zakonom (službe obezbeðe-nja, kontrolori, privatni detektivi itd.),

— akcijama predstavnika vlasti i pojedinaca zaposlenih u javnmi službama (državnislužbenici, uèitelji, sudije itd.),

— itd. (videti Dijagram 3).

Drugi primeri strateških ciljeva za organizacije za ljudska prava mogu biti:

— obezbeðenje dostojnih uslova za izdržavanje kazni u zatvorima (videti Dijagram 4),

— eliminisanje radnji kojima se vrši diskriminacija pripadnika manjina u ostvarivanjunjihovih prava i sloboda, i formiranje sistema afirmativne akcije kojim se èlanovimagrupacije koja je kroz istoriju, ili danas, bila ili još uvek jeste, ugrožena, proširujemoguænost uživanja nekog prava opravdano. (videti Dijagram 5),

— smanjenje brutalnosti u postupanju policije (videti Dijagram 6).

Dijagrami 4-6 predstavljaju nekoliko prelaznih, posrednih ciljeva za svaki od navedenihstrateških ciljeva. Oni, naravno, mogu biti promenjeni ili dopunjeni u zavisnosti od strate-gije organizacije i specifiènosti situacije u zemlji u kojoj se ostvaruju.

Strateški cilj organizacije obièno se bira na osnovu informacija koje su nam dostupne iiskustva ljudi koji su sa njom povezani. Ali kada doðe vreme da se razradi strategija,dase identifikuju posredni ciljevi i naèine poèetni planovi za preduzimanje akcija, mora sezapoèeti svesno prikupljanje detaljnih i pouzdanih informacija o oblasti u kojoj organi-zacija dejstvuje. Pošto je izvršena prethodna analiza situacije moguæno je otpoèetiselekciju posrednih, operacionih ciljeva, i tehnika koje treba primeniti kako bi se oni ost-varili. Tek tada æemo moæi da odluèimo da li je sprovoðenje monitoringa potrebno ili ne.

2. 4. Prethodna analiza situacije

Izvršiti prethodnu analizu situacije znaèi izvršiti poèetnu identifikaciju stanja izabranogfragmenta društvene stvarnosti na osnovu koje æe biti saèinjen nacrt strategije daljegdelovanja. Ta prethodna analiza vrši se na osnovu informacija prikupljenih iz izvora kojisu relativno lako dostupni.


29

Tako izvršena analiza naše znanje o oblasti kojom se bavimo proširuje i potencijalnimproblemima na koje možemo naiæi. Èesto nam ukazuje i na okolnosti koje ranije nismoprimetili. Na osnovu nje donosi se odluka o eventualnom sprovoðenju monitoringa. Netreba zaboraviti da ta analiza nije monitoring!

U ovoj fazi kreæemo u potragu za izvorima informacija. To mogu biti:

— razgovori sa struènjacima (nauènicima, aktivistima specijalizovanih nevladinih orga-nizacija, pravnicima i drugim pojedincima koji rade ili su radili na rešavanju konkretnogproblema),

— razgovori sa predstavnicima fokusgrupa u koje ulaze oni koji imaju veze sa proble-mom koji rešavamo i koji ga vide iz razlièitih uglova (državni službenici, žrtve ili nji-hovi roðaci, predstavnici nevladinih organizacija itd.) (videti odeljak 6. 5. 2.),

— preliminarna analiza pravnih propisa koji se odnose na izabranu temu (bilo da su uokviru unutrašnjeg ili meðunarodnog prava),

— analiza nauènih studija uraðenih od strane razlièitih institucija ili univerziteta,

— analiza nalaza iz drugih studija ili inspekcijskih pregleda realizovanih od stranerazlièitih državnih organizacija (kao što je Visoko veæe za kontrolu u Poljskoj), nevla-dinih organizacija (kao Human Rights Watch), ili meðunarodnih organizacija (kaoEvropski komitet za spreèavanje torture i neèoveènih ili ponižavajuæih kazni ili postu-paka),

— preliminarna analiza sluèajeva objavljenih u medijima i razgovori sa novinarimakoji izveštavaju o datoj oblasti,

— analiza pritužbi graðana koje su, u vezi s problemom koji nas interesuje, primljeneod strane razlièitih institucija i organizacija (kancelarije ombudsmana, specijalizovanihnevladinih organizacija, advokatskih kancelarija),

— posete razlièitim institucijama i kaznenim ustanovama (sudovima, javnim službama,psihijatrijskim bolnicama, zatvorima, deèjim domovima itd.) koje mogu biti od koristiza razumevanje problema i za razradu koncepta monitoringa koji nameravamosprovesti.

Svrha ove prethodne analize jeste da nam da opšta saznanja o poštovanju ljudskih pravau konkretnoj oblasti. Ponekad smo u moguænosti da na osnovu nje postavimo hipoteze ouzrocima kršenja ljudskih prava. Na osnovu tih saznanja možemo utvrditi i posredne ci-ljeve i redosled njihovog ostvarivanja. Na kraju, ta analiza omoguæava i identifikacijuvrste, planiranje i implementaciju politièkog, javnog ili pravnog delovanja koje nas vodikrajnjem cilju (videti Dijagram 1).

Tek posle prethodne analize možemo utvrditi koja saznanja su nam još potrebna da bismoplanirali politièke, javne ili pravne akcije koje nam predstoje. U tom sluèaju, monitoringbi bio prvi element naše strategije. Na osnovu rezultata monitoringa možemo daljekrenuti u planiranje konkretnih aktivnosti. Bez pouzdanog monitoringa izuzetno bi teškobilo postiæi bilo koji od zacrtanih ciljeva.

Ima situacija u kojima se mogu planirati i ostvariti posredni, pa èak i strateški ciljevi, bezprethodno sprovedenog monitoringa. Ipak, pouzdane informacije koje dobijamo putemmonitoringa omoguæavaju nam bolju formulaciju argumenata koje æemo upotrebiti u pre-govorima sa vlastima o promenama koje zahtevamo kroz javne ili politièke inicijative.Time se i naša pregovaraèka pozicija uèvršæuje. Dobro isplanirani monitoring takoðe nampomaže i u pronalaženju odgovarajuæih sluèajeva u kojima æemo strateški pokrenutisudske postupke.


30


31

Dijagram 1: Planiranje akcija za zaštitu društvenih interesa

Opšte informacije o stanju u datoj oblasti

STRATEŠKI CILJEVI

Prethodna analiza stanja

Planiranje delovanja u korist društvenih interesa, koja omogu avaju ostvarenje

izabranog operativnog cilja

Oblast delovanja organizacije

OPERATIVNI CILJ br. 1

OPERATIVNI CILJ

br. 2 OPERATIVNI CILJ

br. 3

Nenasilne gra anske akcije

Politi ka delovanja

Pravne radnje

MONITORING


32

33

3Monitoring

“korak po korak”


34

Pošto smo precizno definisali strateški cilj organizacije, postavili preliminarnu dijagnozusituacije i odredili posredne ciljeve, možemo preæi na planiranje monitoringa. Svaki mo-nitoring sastoji se od više specifiènih, meðusobno povezanih faza. Kao što se može vide-ti na Dijagramu 2, neke od tih faza mogu se preklapati ili paralelno teæi.

3.1. Formulisanje i izbor predmeta monitoringa

Predmet monitoringa trebalo bi da proistekne iz usvojenog posrednog cilja. On precizirasve što je potrebno uraditi da bi se prikupile informacije, èinjenice i “studije sluèajeva”neophodne za ostvarivanje zadatog cilja. Najèešæe æemo odabrati jedan od više moguæihpredmeta monitoringa, na osnovu kriterijuma koji su slièni onima koji su nam bili odpomoæi u izboru cilja.

Ako je naš cilj “doslednija primena èlana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima odstrane okružnih sudova”, pred nama je niz moguæih pitanja koja èine predmet moni-toringa: da li se sudski postupci okonèavaju u razumnom vremenskom roku, koliko susudovi nezavisni, da li su uslovi rada, opremljenost i finansije u sudovima dovoljni dagarantuju ostvarivanje standarda prava na pravièno suðenje iz èlana 6. Evropske konven-cije, itd.

3.2. Analiza pravnih propisa

Analizi podležu kako unutrašnje, tako i meðunarodno pravo i ona traje sve do okonèanjamonitoringa, to jest do objavljivanja njegovih rezultata. Ovom analizom treba da seproveri koliko su unutrašnji pravni propisi koji regulišu oblast koja se prouèava usklaðenisa ustavom i zakljuèenim meðunarodnim sporazumima jedne države. U isto vreme, njomese može utvrditi i koji propisi mogu biti uzroci kršenja ljudskih prava.

U realizaciji ove analize pratimo hijerarhiju izvora prava, utvrðenu ustavom od koga samaanaliza i poèinje. Zatim se analiziraju meðunarodni sporazumi, zakoni (doneti od straneparlamenta za koje se još upotrebljavaju termini zakonodavni akti ili zakonodavstvo),predsednièki dekreti (ukoliko je predsednik ovlašæen da ih donosi), uredbe koje donosivlada, akti lokalne samouprave, odluke izvršne vlasti, poslovnici o radu pojedinih insti-tucija (kao što su sudovi ili deèiji domovi) itd. (videti odeljak 5. 2.). Što se meðunaro-dnog prava tièe, analizi podležu - kako sporazumi koji obavezuju našu državu (oni kojeje ona ratifikovala) - tako i tzv. “meko” meðunarodno pravo, koje obuhvata preporuke,rezolucije, deklaracije itd., donete od strane meðunarodnih organizacija.

3.3. Identifikovanje istraživaèkih problema u okvirima izabranog predmeta monitoringa

U okviru svakog predmeta monitoringa možemo identifikovati niz konkretnih istraživaè-kih problema koje treba istražiti. U ovoj fazi planiranja èitave operacije èesto je potre-bno ogranièiti se samo na neke od tih problema.

Ako nam je cilj “doslednija primena èlana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima odstrane okružnih sudova” predmet monitoringa mogao bi biti “utvrðivanje uslova rada,opremljenosti i finansija u sudovima “ a u okviru njega istraživaèki problemi:

— uslovi rada u sudovima: u sudskoj zgradi, sudnicama, pisarnici, pritvorskoj jedinici,arhivi, kabinetima sudija itd.,

— opremljenost sudova: nameštaj u sudskim prostorijama, sistem obezbeðenja zgrade,dostupnost sudijama štampe i struène literature, kompjuteri itd.,

— finansiranje rada sudova: zarade sudija i administrativnog osoblja, finansijska sreds-tva namenjena plaæanju usluga sudskih veštaka i tumaèa itd.

3. Monitoring “korak po korak”

35


36

Dij

agra

m 2

: E

tap

e m

on

ito

rin

ga

Odr

eiv

anje

pr

edm

eta

istr

aživ

anja

An

ali

za

z

ak

on

od

av

st

va

Form

ulis

anje

za

data

ka

istr

aživ

anja

Pr

ipre

ma

mon

itorin

ga

Spr

ovo

enje

Ko

rišen

je

T

mon

itorin

ga

rezu

ltata

mon

itorin

ga

Obr

ada

rezu

ltata

m

onito

ringa

Pr

etho

dno

plan

iranj

e sa

stav

a ko

lekt

iva,

ter

min

pl

ana

i bud

žeta

ispr

avlja

nje

inst

rum

en-

tarij

a

pono

vo

razm

atra

nje

term

ina

plan

a i

takt

ike

istr

aživ

anja

revi

zija

bu

džet

a

Spro

voen

je

mon

itorin

ga

Pilo

t is

traž

ivan

ja

Plan

iranj

e ta

ktik

e is

traž

ivan

ja

Obu

ka

tima

Izbo

r te

hnik

e i

razr

ada

inst

rum

enta

rija

Pr

ipre

ma

pita

nja

za is

traž

ivan

je

Plan

iranj

e de

lova

nja

U k

oris

t dr

uštv

enih

in

tere

sa

Rad

sa

med

ijim

a

Sast

avlja

nje

izve

štaj

a D

istr

ibuc

ija

izve

štaj

a

Raz

rada

kon

cept

a iz

vešt

aja

3.4. Formulisanje istraživaèkih pitanja za posebne probleme

U ovoj fazi razrade koncepta monitoringa, otvaraju nam se mnoga pitanja u vezi saistraživaèkim problemom koji je pred nama. Ta æe nam pitanja pomoæi da odaberemoistraživaèki instrumentarij i tehnike uz pomoæ kojih æemo pribaviti sve neophodne infor-macije.

Na primer, u okviru istraživaèkog problema koji se jednostavno može definisati kao sud-nica, istraživaèka pitanja mogla bi da budu:

— Koliko je velika sudnica?

— Kakva joj je akustika, osvetljenje, ventilacija i higijenski uslovi?

— Koliko prostora je ostavljeno za publiku?

— Postoji li poseban ulaz za sudije?

— Može li sudija sa svog mesta videti vrata?

— Da li uz sudnicu postoji prostorija za veæanje sudija?

— Postoji li podijum za svedoka?

— Itd.

3.5. Izbor istraživaèkih metoda i naèin njihovog korišæenja- razrada instrumentarija za prikupljanje informacija

Postoji veliki broj metoda koji se mogu upotrebiti. Tehnike koje nam se nude u moni-toringu, idu od onih koje se koriste u društvenim naukama, preko istražnih, do èisto kri-minoloških tehnika. U opasnim uslovima, kada se u totalitarnoj državi borimo protiv repre-sije, neophodne su èak i tehnike konspiracije.

Odgovori na naša istraživaèka pitanja mogu dolaziti iz razlièitih izvora i pomoæu razlièi-tih tehnika. Treba nastojati da svaka informacija bude proverena kako bi nalazi istraživa-nja bili što pouzdaniji.

U razradi istraživaèkog instrumentarija ne treba zaboraviti sistem obrade podataka kojiæe biti dobijeni monitoringom, kao ni formu prezentacije nalaza obavljenog istraživanja.

3.6. Prethodno planiranje sastava tima koji sprovodi monitoring, rasporeda rada i budžeta

Prema vrsti monitoringa koji planiramo definisaæemo i kriterijume za odabir onih koji æega sprovesti. Najvažniji kriterijumi svakako bili bi: profesionalna specijalizacija, iskust-vo u sprovoðenju monitoringa, pol (u nekim sluèajevima), psihološka predispozicija - npr.sposobnost voðenja razgovora sa mentalno bolesnom osobom ili kriminalcem (pre svegaodsustvo uznemirenosti u komunikaciji sa takvim pojedincima), sposobnost u donošenjuodluka, prilagodljivost radu u timu. Pošto odaberemo tehnike koje æemo koristiti, razradi-mo istraživaèki instrumentarij i identifikujemo principe na osnovu kojih biramo uzorakza monitoring, možemo napraviti preliminarnu procenu troškova èitave operacije. Pritome treba imati u vidu: broj ljudi koji æe uèestvovati u istraživanju i dužinu njihovogangažovanja, opremu koja æe im biti potrebna, troškove transporta i komunikacije itd.

3.7. Realizacija pilot-istraživanja i preliminarna obrada prikupljenih informacija

Pilot-istraživanje omoguæava praktiènu procenu efektivnosti odabranog istraživaèkoginstrumentarija i tehnika. Ono može ukazati na teškoæe koje nisu bile predvidive u fazipripreme monitoringa i pokazati koliko su bile realistiène procene vremena realizacije ibudžeta èitavog projekta.


37

Prikupljene informacije obraðuju se kako bi se verifikovao metod koji æe se koristiti, kaoi za obradu podataka same monitoring studije. Nije retka situacija da ta preliminarnaobrada podataka pokaže sve nedostatke instrumentarija koji smo pripremili za realizaci-ju same studije.

3.8. Kritièka ocena i poboljšanje koncepcije istraživanja na osnovu rezultata pilot-istraživanja

Na osnovu rezultata pilot-istraživanja, kritièki se ocenjuju istraživaèki instrumentarij imetodi obrade rezultata. Sasvim je moguæe da se tada pokaže veliki nesklad izmeðu našihpretpostavki i stvarnih potreba kada je reè o vremenu, finansijskim sredstvima ili ljudi-ma koji istraživanje sprovode. U tom sluèaju treba korigovati planirani raspored rada ibudžet, a ako je moguæe, èak i okvir zadatka za monitoring.

3.9. Obuka tima koji sprovodi monitoring

Obuka treba da obuhvati: znanja o oblasti koja se istražuje (kako funkcionišu institucijeza koje smo zainteresovani itd.), primenu istraživaèkih tehnika i instrumentarija koji æetim koristiti, metod koji æe biti korišæeni za prikupljanje i dokumentovanje informacija(kako bi se obezbedila uporedivost svih prikupljenih informacija), itd. Obuka takoðe trebada obezbedi produbljeno poznavanje pravnih propisa koji regulišu datu oblast (od usta-va i meðunarodnih sporazuma do podzakonskih akata). Konaèno, tokom obuke èlanovitima treba da nauèe kako da reaguju u vanrednim situacijama koje gotovo redovno iskrsnutokom svakog monitoringa.

Svakom od èlanova tima treba da bude jasan cilj èitavog projekta, naèin na koji æe serealizovati, i metod obrade dobijenoh podataka. U suprotnom, neæe biti u stanju da pre-pozna informacije od znaèaja za postizanje cilja projekta.

3.10. Sprovoðenje monitoringa

Za vreme istraživanja nužno je poštovati sledeæa pravila:

a) jasno razlikovati èinjenice od podozrenja, mišljenja, hipoteza istraživaèa,

b) saèuvati objektivnost,

c) ne dopustiti emotini upliv na situaciju, ni po koju cenu ne težiti tome, da se slikastvarnosti potèini ranije stvorenim predstavama o predmetu istraživanja,

d) ne davati obeæanja licima s kojima dolazimo u kontakt tokom istraživanja,

Sprovoðenje monitoringa ponekad je povezano sa nekim unutrašnjim etièkim problemi-ma. Oni proistièu iz èinjenice da se istraživaèi èesto mogu naæi u netipiènim, nepredvidi-vim situacijama. Zato je od velikog znaèaja organizacija rada tima, koja èlanovimaobezbeðuje meðusobno konsultovanje i pomaganje.

3.11. Obrada rezultata

Naèin obrade rezultata zavisi od korišæenih istraživaèkih metoda. Ako podatke sakupljamokorišæenjem metoda društvenih nauka, njihova obrada mora odgovarati standardima pri-hvaæenim u tim naukama. Informaciju dobijenu za vreme monitoringa treba uporediti sadrugim izvorima (rezultatima nauènih istraživanja, raznim statistièkim podacima i izveš-tajima, izveštajima podnetim meðunarodnim organizacijama od strane države, izvešta-jima o radu skupštinskih tela i ministarstava itd.). Kada se prikupljeni materijal odnosina sluèaj za koji želimo da pokrenemo sudski postupak, jer je od strateške važnosti, nje-gova obrada treba da se izvrši tako da obezbedi kvalitetan dokazni materijal za suðenje.


38


39

3.12. Izrada izveštaja

Naèin na koji æemo predstaviti rezultate istraživanja zavisi od toga kome je izveštajnamenjen. Razlikuju se izveštaji koji se podnose komitetima Ujedinjenih nacija ili speci-jalnim izvestiocima UN u pojedinim oblastima, od izveštaja koji se podnose vladi ili par-lamentu, ili su namenjeni novinarima s ciljem izazivanja javne debate o datom problemu.

Podaci koje navodimo u izveštajima moraju biti provereni nezavisno od toga kome seupuæuju. Ponekad jedna netaèna informacija može izazvati nepoverenje u èitav izveštaj,u istinitost i dobronamernost sprovedenog monitoringa, i rezultat toga može biti sma-njeno poverenje u našu organizaciju. Ne sme se zaboraviti da oni koji rukovode institu-cijama koje po našim nalazima greše ili krše ljudska prava, mogu da pokušaju da diskre-dituju naš izveštaj prebacujuæi mu subjektivnost ili netaènost, ili kompromituju i nas kaoistraživaèe.

3.13. Detaljna razrada strategije i taktike nenasilnih graðanskih, politièkih i pravnih delovanja

U ovoj fazi (mada se može dogoditi i ranije, u fazi obrade podataka), može se nastavitisa detaljnijim planiranjem nenasilnih graðanskih, politièkih i pravnih delovanja koja trebada donesu željene promene.

Sprovedeno istraživanje može da dovede do upoznavanja javnosti sa odreðenim sluèajemkršenja ljudskih prava, otpoèinjanja komunikacije sa vlastima tim povodom, pokretanjasudskog postupka da bi se bolje dokumentovao problem na koji je monitoring usmeren.Isto tako neophodno je razraditi strategiju distribucije izveštaja na kojoj bi se baziraledalje akcije (slanje izveštaja politièarima u zemlji i inostranstvu, predstavljanje rezul-tata istraživanja na pres-konferenciji itd.).

Pri planiranju monitoringa najviše vremena i energije treba posvetiti pripremama.Sam monitoring obièno traje nekoliko sedmica dok pripreme najèešæe traju i po neko-liko meseci. I obrada prikupljenih podataka i izrada izveštaja èesto, takoðe, duže trajuod samog monitoringa. Sve to vreme, ne smemo zaboraviti na cilj koji smo sebipostavili i èijem æe ostvarenju sprovoðenje monitoringa pomoæi.


40

41

4Koncept monitoringa


42

Pretpostavimo da je strateški cilj veæ jasno postavljen, isto kao i operacioni ciljevi èijeostvarivanje vodi tom krajnjem cilju (bilo da se ostvaruju jedan za drugim ili istovre-meno). Pretpostavimo, takoðe, da smo veæ doneli preliminarnu odluku o tome koju æemovrstu pravne, graðanske, nenasilne ili politièke akcije preduzeti da bismo realizovali svojeoperacione ciljeve. Preduzimanje bilo koje od navedenih akcija podrazumeva posedova-nje konkretnih znanja i informacija kao i dobro poznavanje društvene situacije u kojuželimo da unesemo promenu. Za to nam je potreban monitoring. U razradi koncepta mo-nitoringa prvo postavljamo istraživaèke zadatke koje dalje rašèlanjujemo, najpre, naodreðene istraživaèke probleme, potom i na detaljna istraživaèka pitanja na koja æemonastojati naæi odgovore tokom istraživanja (videti dijagrame 3-6).

4.1. Formulisanje i izbor istraživaèkog zadatka

Ako preliminarna dijagnoza situacije pokaže potrebu za sprovoðenjem monitoringa, ondamoramo taèno odrediti predmet tog istraživanja, kakve su nam to informacije potreb-ne, tj. šta treba da imamo na raspolaganju da bismo otpoèeli pravnu, politièku ili graðan-sku akciju.

Termin “ istraživaèki zadatak” koristimo za predmet monitoringa koji sprovodimo, zaodreðeni fragment društvene stvarnosti koji nameravamo istražiti.

4.1.1. Primeri operacionih ciljeva i istraživaèkih zadataka - èlan 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda

Istraživaèki zadatak po pravilu je, tesno povezan sa operacionim ciljem. Ipak, naèin nakoji je formulisan zadatak ne mora se poklapati sa naèinom formulisanja cilja, primer zato je dat u dijagramu 6 “Policija”, gde je operacioni cilj “ garantovanje poštovanja ljud-skih prava lica lišenih slobode od strane policije”, dok je istraživaèki zadatak “ ponaša-nje pripadnika policije tokom hapšenja”.

Pretpostavimo da je strateški cilj naše organizacije unapreðenje poštovanja èlana 6.Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane okružnih sudova.

Opseg èlana 6. Evropske konvencije izuzetno je veliki i ne obuhvata samo pravosudni sis-tem veæ i policiju i druge državne institucije. Da bismo u toj oblasti uopšte postavili opera-cione ciljeve i istraživaèke zadatke, neophodno je da se upoznamo sa nizom odlukaEvropskog suda za ljudska prava. To je veoma bogat izvor saznanja, koji æe nam pomoæiu identifikovanju problema vezanih za primenu ovog èlana Evropske konvencije. Tek tadamožemo poèeti planiranje “malih koraka” koji æe omoguæiti garantovanje prava na pra-vièno suðenje na naèin na koji èlan 6. to zahteva.

Operacioni ciljevi èije ostvarenje vodi poštovanju prava na pravièno suðenje mogli bibiti formulisani na sledeæi naèin:

- Spreèavanje diskriminacije pripadnika manjina u vezi sa ostvarivanjem prava na pra-vièno suðenje;

— garantovanje nezavisnosti sudova;

— garantovanje poštovanja principa nepristrasnosti od strane sudova;

— garantovanje saslušanja od strane sudije u razumnom roku;

— garantovanje prava koje obezbeðuju praviènu raspravu;

— gbezbeðivanje javnosti postupka, osim u sluèajevima predviðenim èlanom 6.;

— garantovanje poštovanja prava na odbranu optuženog;

— Itd.

Ostvarenje bilo kojeg od navedenih operacionih ciljeva zahteva pouzdan monitoring. Kakoizabrati istraživaèke zadatke? U tome nam može pomoæi analiza èlana 6. Evropske kon-vencije i presuda donetih od strane Evropskog suda za ljudska prava. Odabraæemo jedan

4. Koncept monitoringa

43

ili više istraživaèkih zadataka koji su, u svetlu postavljenih operacionih ciljeva i plani-rane strategije delovanja najpodesniji.

Èlan 6

1. Tokom odluèivanja o graðanskim pravima i obavezama, ili o kriviènoj optužbi protivodreðene osobe, svaki takav pojedinac ima pravo na praviènu i javnu raspravu urazumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, ustanovljenim na osnovuzakona. Presuda se izrièe javno, ali se štampa i javnost mogu iskljuèiti sa celog suðe-nja ili sa dela suðenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne bezbednosti udemokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zaštita privatnogživota stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna u posebnimokolnostima kada bi javnost mogla da naškodi interesima pravde.

2. Svako ko je optužen za krivièno delo smatraæe se nevinim sve dok se ne dokaže nje-gova krivica na osnovu zakona.

3. Svako ko je optužen za krivièno delo ima sledeæa minimalna prava:

a. da u najkraæem moguæem roku, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavešteno prirodi i razlozima za optužbu protiv njega;

b. da ima dovoljno vremena i moguænosti za pripremanje odbrane;

c. da se brani lièno ili iz pomoæ branioca koga sam izabere ili, ako nema dovoljno sred-stava da plati za pravnu pomoæ, da ovu pomoæ dobije besplatno kada interesipravde to zahtevaju;

d. da ispituje svedoke protiv sebe ili da ostvari zahtev da oni budu ispitani i da seobezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u njegovu korist pod istim uslovima kojivaže za one koji svedoèe protiv njega;

e. da dobije besplatnu pomoæ tumaèa ako ne razume, ili ne govori jezik koji se upotre-bljava na sudu.

U daljem tekstu daæemo neki od istraživaèkih zadataka koji proistièu direktno iz èlana 6.èime se lista potencijalnih pitanja na koja se taj èlan odnosi, ne iscrpljuje.

Èlan 6. Evropske konvencije odnosi se kako na graðansku, tako i na krivièno-pravnu oblast:

a. “Svako ima pravo…” - Istražiti da li se pravo, u proceduralnoj sferi (na koju se odnosièlan 6) primenjuje na odreðene društvene grupe: strance, povratnike u vršenju kri-viènih dela, etnièke manjine, religijske manjine, siromašne, ugrožene grupe (bes-kuænike, narkomane, mentalno bolesne itd.) – a pre svega istražiti da li pravo ili nje-gova primena u praksi nekim licima onemoguæavaju ostvarivanje prava na praviènosuðenje.

b. “Pravièna rasprava“ – Istražiti da li graðanski ili krivièni postupak u konkretnojpravnoj stvari zadovoljava kriterijume praviène rasprave (princip ravnopravnostistranaka i saslušanja obe strane na okolnosti koje su relevantne za konaèni ishod pos-tupka).

c. “Javna rasprava” – Proveriti da li se javnost i mediji iskljuèuju sa suðenja samo usituacijama predviðenim èlanom 6 (u interesu morala, javnog reda ili nacionalnebezbednosti u demokratskom društvu, kada to zahtevaju interesi maloletnika ili zašti-ta privatnog života stranaka, ili u meri koja je, po mišljenju suda, nužno potrebna uposebnim okolnostima u kojima bi javnost mogla da naškodi interesima pravde) kadaje to zaista neophodno kao i da li je presuda izreèena javno.

d. “Suðenje u razumnom roku” – Istražiti da li se sudski postupci odvijaju u razumnomroku. Ovde treba imati u vidu da Evropski sud za ljudska prava ima razlièite standardeza “razumni rok” kada je u pitanju krivièni i graðanski postupak. Kada se neko licenalazi u pritvoru ili se postupak vodi protiv mentalno obolelog, pravilo “razumnogroka” strože se primenjuje nego u graðanskom postupku. Kada je reè o ovom postupku,


44

vreme koje se podvodi pod “razumni rok” obuhvata ne samo vreme potrebno zadonošenje parniène presude veæ i za njeno izvršenje.

e. “Nezavisnost” – proveriti da li sudovi zadovoljavaju kriterijum nezavisnosti. U okviruovog istraživaèkog zadatka treba istražiti da li sudovi zavise od izvršne vlasti i da lita vlast ima moguænost da izvrši pritisak na sud, kao i to da li do takvih situcija upraksi dolazi.

f. “Nepristrasnost” – Istražiti na koji se naèin garantuje nepristrasnost sudova (posto-janje eventualne porodiène ili liène povezanosti sudije i advokata, tužioca ili strana-ka u konkretnim sudskim postupcima, postojanje veza sa mafijom ili sluèajeva ucenesudija itd.).

g. “Sud obrazovan na osnovu zakona” – Utvrditi da li svaki organ koji izrièe presudekoje se odnose na graðanska prava, obaveze ili kriviène optužbe, zadovoljava uslovepotrebne da se nazove sudom (kako ih postavlja Evropski sud u svojim presudama) ida li je svaki od tih sudova ustanovljen na osnovu zakona: to se odnosi na sudove zaprekršaje, vojne disciplinske sudove, organe koji sankcionišu kršenja profesionalnihkodeksa (kod lekara, advokata, sudija), organe kažnjavanja u ustanovama sa prinud-nim boravkom (psihijatrijske bolnice, kaznene ustanove) itd.

Stavovi 2. i 3. Èlana 6. odnose se na prava onih lica protiv kojih je pokrenut kriviènipostupak:

h. “Svako ko je optužen (…) smatraæe se nevinim sve dok se ne dokaže njegova kri-vica na osnovu zakona.” – Istražiti da li se propisi koji se odnose na pritvor pravil-no primenjuju (da li se pritvor odreðuje samo iz zakonom predviðenih razloga, da lise ponekad koristi kao metod kažnjavanja, da li se pritvorenik tretira kao nevin).

i. Istražiti da li je optuženi obavešten o optužbama protiv njega:

- “u najkraæem moguæem roku “,

- “na jeziku koji razume”,

- “podrobno”,

- “o prirodi optužbe” (o odredbi kriviènog prava na osnovu koje je optužen),

- “o razlogu optužbe” (kriviènom delu za èije je izvršenje optužen).

j. Istražiti da li je optuženi “ imao dovoljno vremena i moguænosti za pripremanjeodbrane” (mesto za pripremu odbrane, pristup pravnoj literaturi, kontakt saadvokatom, pristup svedocima, obezbeðivanje prisustva svedoka radi ispitivanja,moguænost angažovanja veštaka).

k. Istražiti kako su poštovana sledeæa prava optuženog:

– “da se brani lièno”,

– “da se brani uz pomoæ advokata po svom izboru”,– “da dobije besplatnu pravnu pomoæ” (uslovi koje treba da ispuni da dobije besplat-

nu pravnu pomoæ, na koji naèin se utvrðuje njegova finansijska situacija kao uslovza dobijanje besplatne pravne pomoæi, koji je kvalitet odbrane po službenojdužnosti itd.).

l. Istražiti kako se poštuje pravo optuženog “da ispita svedoka protiv sebe ili dapostigne da se oni ispitaju i da se obezbedi prisustvo i saslušanje svedoka u nje-govu korist pod istim uslovima koji važe za one koji svedoèe protiv njega.”

m. Istražiti kako se poštuje pravo optuženog “ na besplatnog tumaèa” (stranci, pripadni-ci etnièkih manjina itd.)


45

4.2. Identifikovanje istraživaèkih problema u okviru istraživaèkog zadatka

Istraživaèki problemi koji se rešavaju u okviru istraživaèkog zadatka odreðuju i usmerava-ju samo istraživanje. Ispitivanje poštovanja odreðenog prava najèešæe obuhvata višedržavnih institucija (videti dijagram 3) ili razlièite aspekte života odabrane društvenegrupe (videti dijagram 4).

Svaki istraživaèki problem zaokružuje jedno usko odreðeno polje istraživanja u okviruodabranog istraživaèkog zadatka.

Na tom planu, èesto moramo odustati od istraživanja pojedinih problema kako bi se kon-centrisali na jedan, ili nekoliko njih, koji su od najveæe strateške važnosti. Primer èlana3. (tortura i drugi oblici neèoveènog ili ponižavajuæeg postupanja ili kazni) pokazuje kolikoima institucija koje treba prouèiti da bi se utvrdilo poštovanje samo jednog prava.Monitoring svih tih institucija nemoguæ je èak i za najsnažnije nevladine organizacije.Razraðujuæi naš koncept monitoringa (sužavajuæi predmet istraživanja) uzeæemo u obzirprobleme koje moramo, i u isto vreme, možemo istražiti pod uslovima u kojima radimo.Svaki od problema koji se pred nama pojavi može biti posebno istražen, ali od naše strate-gije zavisi hoæemo li za jedan od njih to i odabrati (u sluèaju èlana 3. to može biti samojedna državna institucija) i temeljno ga istražiti, ili æe to biti više problema koje možemoistražiti samo površno.

4.3. Formulisanje istraživaèkih pitanja usmerenihna posebne probleme

U ovoj fazi formulišemo pitanja koja su veæ prilièno detaljna i koja æe nam obezbeditiosnovu za istraživaèki instrumentarij, a zatim i za prikupljanje kvalitativnih i kvantita-tivnih informacija. To su pitanja za nas a ne za ispitanike s kojima æemo razgovarati tokomsprovoðenja istraživanja.

Istraživaèka pitanja prevode probleme koje istražujemo u konkretne pokazatelje.

Odgovori na naša istraživaèka pitanja treba da dovedu do sklapanja potpune slike o pro-blemu koji istražujemo. Sva ta pitanja nisu arbitrarna – svako od njih treba da jeusmereno na suštinu predmeta istraživanja, a svaki odgovor na pojedino pitanje treba-lo bi da nam donese novu, dragocenu informaciju o njemu.

Na primer, ako istražujemo “jednakost ljudi pred sudom” i istraživaèki problem je “nepris-trasnost sudija” pitanje:“Koliko je sudija korumpirano?” ne predstavlja odgovarajuæeistraživaèko pitanje. Prvo, ni u jednoj zemlji pravi broj takvih sudija nije poznat (korup-cija može biti samo kvalitativno definisana ali se nikada ne može utvrditi broj sluèajevau kojima se javlja). Drugo, iz pitanja nije moguæno zakljuèiti šta se podrazumeva podpojmom “korumpiran”. Koliki iznos mita ili koliko poklona i koje vrednosti, sudija trebada primi da bi se smatrao korumpiranim? Kako se to može dokazati? Treæe, èak i ako uspe-mo da pronaðemo relativno taèan odgovor na ovo pitanje, ta informacija neæe biti ninova, ni dragocena, u situaciji kada istražujemo nepristrasnost sudija. Ako se bavimoistraživanjem korupcije, nismo napravili najbolji izbor pitanja, ni u odnosu na našu strate-giju, niti na moguænost unošenja promena u društvenu stvarnost (jer za to teško bismonašli saveznike meðu sudijama). Ali, zato bismo mogli malo da se pozabavimo uzrocimakorupcije. Do koje mere zakoni ili podzakonski akti dopuštaju, ili èak dovode do sluèaje-va korupcije? Najèešæi uzrok korupcije jeste struktura institucija i naèin na koji onefunkcionišu. Nivo korupcije u javnoj upravi zavisi od broja i finansijske razuðenosti odlu-ka koje se donose na osnovu diskrecionog prava državnih službenika (npr. izdavanje svihvrsta dozvola za obavljanje raznih poslova je, generalno, oblast u kojoj dolazi do izvrše-nja kriviènih dela korupcije).

Naèin pribavljanja informacija igra važnu ulogu u razradi koncepta monitoringa. Kodpostavljanja istraživaèkog pitanja treba uzeti u obzir kako se dolazi do tražene informa-


46


47

cije i postoji li naèin da se ona proveri. Ukoliko nije realno moguæe dobiti odgovore naneka pitanja, bolje je odustati od njih i potražiti druge indikatore fenomena kojiistražujemo.

Razraðujuæi naš koncept monitoringa možemo, kao što to nauènici rade, postaviti pre-liminarne hipoteze koje se odnose na kršenja ljudskih prava u odreðenoj oblasti. One æekasnije biti uporeðene sa nalazima proisteklim iz našeg istraživanja. Na taj naèin tehipoteze biæe potvrðene ili oborene. Ali to nikako ne znaèi da monitoring služi zapotvrðivanje nekih prethodno postavljenih pretpostavki. Naše istraživanje trebalo bida pokaže da se ljudska prava mnogo više poštuju nego što se pretpostavljalo.

U istraživanju “ Monitoring uslova rada u okružnim sudovima u Poljskoj” autori kon-cepta monitoringa usvojili su hipotezu da uslovi rada u sudskim zgradama, sredstva ifinansije kojima sudovi raspolažu, imaju znaèajan uticaj na poštovanje ljudskih prava,posebno na pravo “ praviène i javne rasprave, u razumnom roku, od strane nezavisnogi nepristrasnog suda” (èlan 6. Evropske konvencije). Istraživanje je kasnije potvrdilotu hipotezu. Tako je poštovanje ljudskih prava postalo najvažniji argument u poli-tièkoj akciji usmerenoj na poveæanje sudskog budžeta u Poljskoj.

Razrada detaljnog koncepta monitoringa omoguæava nam podvoðenje predmeta našegistraživanja pod cilj akcije koju planiramo da bismo ostvarili promene u odreðenoj oblasti.Time izbegavamo gubljenje vremena, energije i novca na prikupljanje informacija kojenam nikada kasnije neæe zatrebati.


48

Dijagram 3: Koncept monitoringa- Tortura i ne ove no ili ponižavaju e postupanje ili kažnjavanje postupanje ili kazna

Ako smo za istraživa ki zadatak postavili “Istraživanje slu ajeva povreda lana 3. u kaznenim ustanovama” ili “Istraživanje slu ajeva povreda lana 3. u ustanovama sa zajedni kim smeštajem” onda u svakoj od tih ustanova treba da istražimo povrede lana 3. u injene od strane rukovodilaca ili zaposlenih, ali i efikasnost zaštite lica koja

borave u njima od ne ove nog ili ponižavaju eg postupanja drugih lica smeštenih u istoj ustanovi.

Oblast delovanja Spre avanje torture i ne ove nih ili ponižavaju ih postupanja ili kažnjavanja

Strateški cilj Obezbedjivanje poštovanja obave-ze iz l.3 Evropske konvencije o ljudskim pravima od strane držav-nih institucija i unapredjenje zaš-tite slobode garantovane tim lanom

Operacioni cilj br.1 Unapredjenje zaštite od torture i ne ove nih ili ponižavaju ih postupanja ili kažnjavanja u kaznenim ustanovama

Istraživa ki zadatak Istraživanje slu ajeva povreda lana 3 u kaznenim ustanovama

Istraživa ki problemi zatvori, istražni zatvori, prostorije za boravak lica koja ekaju deportovanje iz zemlje, vojni zatvori, prostorije za boravak lica lišenih slobode od pograni nih službi, prostorije za pritvor maloletnika, vaspitno – popravni domovi, psihijatrijske bolnice, elije u policijskim stanicama za lica lišena slobode (punoletna i, odvojeno, maloletna), odeljenja za otrežnjenje alkoholisanih lica.

Istraživa ki problemi internati, de iji domovi, stara ki i domovi za smeštaj hroni nih bolesnika, skloništa za besku nike, sigurne ku e za zlostavljane žene, internati verskih škola, vojne i policijske škole, vojne kasarne, ustanove za otrežnjenje alkoholisanih lica, prekookeanski brodovi, razli ite vrste bolnica (ne ukulju uju i psihijatrijske).

Operacioni cilj br. 2 Unapredjenje zaštite od torture i ne ove nih ili ponižavaju ih postupanja ili kažnjavanja u ustanovama sa zajedni kim smeštaje

Istraživa ki zadatak Istraživanje slu ajeva povreda lana 3 u ustanovama sa

zajedni kim smeštajem


49

Operacioni cilj br.3 Unapredjenje zaštite od torture ili ne ove nih ili ponižavaju ih postupanja ili kazni od strane predstavnika državnih organa

Operacioni cilj 4 Unapredjenje zaštite od torture ili ne ove nih ili ponižavaju ih po stupanja ili kazni od strane predstavnika parapolicijskih snaga koje rade na osnovu zakona

Istraživa ki zadatak Istraživanje slu ajeva povrede l. 3 u delovanju predstavnika

državnih organa

Zadatak istraživanja Istraživanje slu ajeva povrede l. 3 u delovanju predstavnika

para-policijskih snaga koje rade na osnovu zakona

Operacioni cilj 5 Unapredjenje zaštite od torture ili ne ove nih ili ponižavaju ih po stupanja ili kazni od strane državnih službenika ili lica koja rade u javnim službama

Zadatak istraživanja Istraživanje slu ajeva povrede l. 3 od strane državnih

službenika ili lica koja rade u javnim službama

Istraživa ki problemi policija vojna policija antiteroristi ki odredi služba državne bezbednosti služba obezbedjenja vlade pograni ne službe carinske službe gradska straža vodoprivredna inspekcija gorska služba ribolovna inspekcija zaposleni u odeljenju zaštite

li nih podataka poreska služba sudska policija služba obezbedjenjau

parlamenta itd

Istraživa ki problemi službe obezbedjenja

(konvoja, prodavnica, banaka, klubova, koncertnih sala, fudbalskih utakmica), telohranitelji

kontrolori karata u sredstvima gradskog i me ugradskog putni kog transporta

uvari železni kih pruga uvari industrijskih

preduze a služba obezbedjenja u

bankama privatni detektivi itd.

Istraživa ki problemi državni službenici svih nivoa u itelji sudije tužioci branioci po službenoj

dužnosti sudski izvršitelji lekari i ostali zaposleni u

zdravstvenim ustanovama itd.


50

Dijagram 4: Koncept monitoringa – Prava zatvorenika

Operacioni ciljevi 1. Obezbedjivanje pristojnih uslova boravka 2. Poboljšanje mogu nosti obrazovanja i

individualnog razvoja zatvorenika 3. Spre avanje negativih socijalnih posledica

boravka u zatvoru 4. Zaštita zatvorenika od ne ove nog ili

ponižavaju eg odnosa i kažnjavanja 5. itd.

Istraživa ki zadatak Istražiti uslove boravka (saglasno unutrašnjim i me unarodnim uslovima)

Istraživa ka pitanja Površina i zapremina elije po zatvoreniku

a) srednja b) minimalna

Osvetljenje elije (srednje, minimalno) Vlažnost Temperatura u eliji (leti, zimi, osun anost) Mogu nost provetravanja elije (mogu li to

da u ine sami zatovrenici?) Da li zatvorenici sami mogu da pale i gase

svetla Imaju li zatorenici mesto za li ni veš i da li se

ono zatvara? Šta se prakti no dozvoljava zatvorencima da

imaju u eliji a sta ne? Postoji li legalna mogu nost kontakata

izme u zatvorenika koji borave u razli itim elijama ( elije su otvorene sve vreme ili

neko vreme, mogu nost prelaska u drugu eliju na molbu zatvorenika)

Da li u eliji postoje sto i stolice, da li svi zatvorenici mogu da sednu za sto, mogu li da premeštaju stolicu (ili je ona fiksirana)

Postoji li u eliji elektir na uti nica, mogu li zatvorenici da koriste elektri ne aparate i koje?

Kakva je konstrukcija ležaja, može li se na njima odmoriti, može li zatovrenik da leži u toku dana

Može li zatvorenik da uti e na estetiku elije (mogu nost da obesi sliku)

Da li postoi posebna politika raspore ivanja homo i heteroseksualaca

Itd.

Problem br. 1 Uslovi boravka

Oblast delovanja: Zatvorenici

Stateški cilj delovanja: Obezbedjivanje dostojnih uslova izdržavanja kazne


51

Problem br. 2 Sanitarno- medicinski uslovi

Istraživa ki pitanja: Mesto za fiziološke potrebe,

a) u eliji (prostorija sa kanalizacijom, kofa), izolovanost mesta

b) van elije (imaju li zatvorenici pristup u svakom trenutku?),

da li postoji slavina, slivnik ili umivaonik? ako nema, kako je organizovan pristup zatvorenika

vodi? koliko se esto menjaju posteljina, rublje, ode a? ima li zatvorenik pravo na li ni veš i ode u? ima li zatvorenik mogu nost da sam pere veš? može li zatvorenik sam da se brije? pristup kupatilu (stalno, periodi no), ko podešava

temperaturu vode u kupatilu, kako je kupatilo zašti eno od gljivi nih infekcija?

dobijaju li zatvorenici na koriš enje sredstva za higijenu, koja? (sapun, zubnu pastu, šampon, ostalo) ili mogu da koriste sopstvena? (da kupe ili dobiju u paketu)

higijenski ulošci (dobijaju sledovanje, mogu da naru e, dobijaju u paketu),

mogu li da imaju sopstvene sudove i pribor i koji (ograni enja, koja),

imaju li pristup toploj vodi, kako se on obezbedjuje?

mogu li sami da zagreju sebi vodu? (ograni enja, koja),

šetnja (koliko esto, koliko vremena, kuda se kre u – prostor za šetnju ili otvoreni prostor, koje veli ine, kako idu – u stroju, može li se šetati individualno, skakati i sli no),

pristup igrama, trenažerima, bazenu, itd.

Problem br. 3 Ishrana

Istraživa ka pitanja: Koli ina i kvalitet hrane (kalori na vrednost,

vitamini, mineralne soli, itd). Raznovrsnost menija, da li je hrana ukusna; Mogu nost dijetetske ishrane po nalogu lekara ili

po želji zatvorenika. Mogu nost posebnih dijeta, prema religijskim

ube enjima (islam, judaizam) ili li nom shvatanju (vegetarijanci).

Mogu li zatvorenici sami sa spremaju sebi hranu i kako se to radi?

Gde zatvorenici uvaju svoju hranu? (frižider i sl.) Higijena pripreme hrane u kuhinji, sanitarna

kontrola namirnica i hrane koja se izdaje u kuhinji. Kvalifikacije lica koja se bave pripremom hrane. Kvalitet pija e vode, dostupnost drugih napitaka. Ograni enja mogu nosti konzumiranja ( aj, kafa,

alkohol, cigarete). Mogu nost koriš enja za ina, soli. Kvalitet sudova (od ega su napravljeni),

dostupnost pribora itd.


52

Opseg pitanja postavljenih u okviru pojedinih problema bi e razli it, u zavisnosti od standarda kaznenog sistema odredjene zemlje (u jednom slu aju interesova e nas da li zatvorenik ima svoje mesto za spavanje, a u drugom slu aju zanima e nas dostupnost frižidera, mikrotalasne pe nice, bazena ili fudbalskog terena). Ovde navedena pitanja odgovaraju razli itim standardima, pa stoga neka od njih ne e biti primenjiva u nekim kaznenim sistemima.

Problem br. 4 Zdravstvena zaštita

Istraživa ka pitanja Dostupnost doktoru (na svaki zahtev, po

uputu). Dostupnost stomatologu i psihologu. Opremljenost lekarskog i stomatološkog

kabineta. Snabdevenost apoteke. Dostupnost bolni ara ili medicinske sestre u

slu aju lakših tegoba (opekotine, rane, gastritis itd) – postoji li dežurna služba.

Postojanje i snabdevenost apoteka u pojedinim odeljenjima zatvora.

Pripremljenost personala za pružanje prve pomo i.

Srednje vreme potrebno za donošenje odluke o pozivanju hitne pomo i, njen dolazak u hitnim slu ajevima.

Opremljenost i uslovi u dispanzerima (pitanja ista kao za probleme 1 i 2), a takodje i druga detaljnija pitanja.

Lokacija najbliže zatvorske bolnice. Na in i vreme donošenja odluke za prevoz

bolesnika u zatvorsku ili gradsku bolnicu (nezavisnost odluke lekara).

Da li postoje slu ajevi prisilnog le enja, ako postoje, ko donosi odluku i na koji na in?

Da li postoji prisilno hranjenje onih koji su objavili štrajk gladju? na in donošenja odluke.

Da li se vrše periodi ni medicinski i stomatološki pregledi?

Da li se vrše prinudni pregledi? (pregled krvi, izlu evina).

Da li se vrši pregled krvi na postojanje virusa HIV, bez saglasnosti zatvorenika?

Kako službena lica i zatvorenici uvaju tajnu le enja?

Kako se postupa prema bolesnicima sa infektivnim bolestima? (tuberkuloza, veneri ne bolesti itd.).

Da li su posebno smešteni HIV inficirani zatvorenici?

Da li homoseksualci dobijaju prezervative? itd.


53

Dijagram 5: Koncept monitoringa – Prava predstavnika nacionalnih manjina

Oblast delovanja: Nacionalne manjine

Strateški cilj delovanja Otklanjanje ispoljavanja negativne diskriminacije predstavnika nacionalnih manjina u koriš enju prava i sloboda i stvaranje sistema pozitivne diskriminacije u koriš e-nju tih prava u slu ajevima u kojima istorija ili trenutno stanje to opravdavaju.

Operacioni ciljevi 1. Garantovanje slobode kolektivnog delovanja (stvaranje

i delovanje manjinskih udruženja i istovetan pristup državnom finansiranju kao i kod analognih udruženja nacionih ve ina: osnivanje i delovanje sindikata, religijskih udruženja, politi kih stranaka, sloboda okupljanja – slu ajevi u kojima je zabranjeno okupljanje, garancije bezbednosti demonstranata).

2. Garantovanje slobodnog u eš a pojedinaca u politi kom životu (jednaka prava i pozitivna diskriminacija u izbornim pravima i pravu pristupa poslovima u javnoj upravi).

3. Garantovanje jednakog prava na obrazovanje (od de ijih vrti a preko škola svih nivoa do akademskog obrazovanja).

4. Garantovanje ravnopravnog pristupa sudu i ravnopravnog obra anja sudu (u okvirima l. 6 Evropske konvencije).

Istraživa ki zadaci Istraživanje pristu-pa predstavnika nacionalnih manji-na politi kom životu date države

Istraživa ki problemi 1. Diskriminacija u oblasti uživanja bira kog prava (aktivnog i pasivnog). 2. Efikasnost delovanja propisa o pozitivnoj izbornoj diskriminaciji, ako takvi propisi

postoje. 3. Diskriminacija u zapošljavanju u javnom sektoru, na državnom i nivou lokalne

samouprave. 4. Diskriminacija u zapošljavanju u drugim državnim službama (policija, grani ari,

carinici). 5. Diskriminacija u zapošljavnaju u slobodnim profesijama organizovanim kroz

profesionalne asocijacije (advokatura, pravni savetnici i sl.).

Istraživa ka pitanja u vezi problema br. 1 Da li struktura izbornih jedinica pomaže ili ometa izboru predstavnika

nacionalnih manjina u predstavni ke organe? Može li se izborna kampanja voditi na jeziku manjina? Da li bira i dobijaju uputstva na jeziku koji razumeju:

(a) u pismenoj formi? (b) od izborne komisije?

Da li postoje druge odredbe o sprovodjenju izbora koje olakšavaju ili otežavaju ulazak predstavnicima manjina u organe vlasti?

Itd.


54

Dijagram 6: Koncepcija monitoringa – Policija:

Oblast delovanja: Policija

Strateški cilj delovanja: Ograni avanje brutalnosti u postupanju policije

Operacioni ciljevi: Obezbedjenje poštovanja ljudskih prava od strane policije prilikom:

1. lišavanja slobode, 2. obezbedjivanja masovnih okupljanja, 3. ispitivanja, 4. sprovodjenja lica i imovine, 5. operativnog rada.

Zadatak istraživanja Istraživanje postupanja policije prilikom lišavanja slobode licima.

Istraživa ki problemi u vezi zadatka istraživanja br. 1: Primena sredstava prinude:

-tokom lišavanja slobode, -nakon lišavanja slobode.

Pravo lica lišenog slobode na dobijanje informacije o svom položaju. Transport lica lišenog slobode. Da li je lice lišeno slobode izloženo nepotrebnom ponižavanju?

Istraživa ki problemi u vezi zadatka istraživanja br.2: A) Da li se lice koje je u estvovalo u lišavanju slobode nedvosmisleno predstavilo? B) Da li je lice lišeno slobode odmah dobilo informacije o osnovu i razlozima

lišavanja slobode? C) Da li je onaj koji je lišen slobode podrobno obavešten o pravima koja mu

pripadaju, posebno o mogu nosti žalbe na rešenje o lišavanju slobode? D) Da li je onaj koji je lišen slobode tu informaciju dobio na jeziku koji razume – u

kom je roku lice koje ne vlada zvani nim jezikom dobilo tu informaciju na jeziku koji mu je razumljiv?

E) itd.

Podta ke uz ta ku C, koje treba da obuhvati istraživa ki instrumentarij Upoznavanje s pravom da nekoga obavesti o tome da je lišen slobode. Upoznavanje s pravom da angažuje advokata. Upoznavanje s mogu noš u i na inu podnošenja žalbe na rešenje o lišavanju slobode. Upoznavanje s mogu noš u podnošenja tužbe za naknadu štete i krivi ne prijave

protiv pripadnika policije, zbog neosnovanog lišavanja slobode. Upoznavanje s mogu noš u kontakta s lekarom. Upoznavanje s zakonskim odredbama o maksimalnom trajanju lišavanja slobode. Upoznavanje s pravima lica lišenih slobode (hrana, pi e, umivanje, šetnja, itd). Upoznavanje s pravilima uvanja deponovanih stvari (pertle, lekovi, hrana, sat, itd.).

5Analiza pravnih

propisa za potrebemonitoringa

55


56

Nema profesionalno sprovedenog monitoringa bez temeljnog poznavanja svih pravnihpropisa koji se odnose na izabrani fragment društvene stvarnosti. Naša analiza pravnihpropisa za potrebe monitoringa treba da poène razradom koncepta monitoringa i dase nastavi sve do okonèanja izrade izveštaja. Èesto se tek tokom sprovoðenja moni-toringa upoznajemo s propisima donetim na nivou nižem od zakona (podzakonskim akti-ma i internim propisima razlièitih institucija), tako da analiza propisa zapravo traje tokomèitavog trajanja monitoringa. Može se èak dogoditi da doðe do promene nekih propisanakon što je istraživanje veæ zapoèeto (posebno u zemljama u kojima dolazi do sistem-skih transformacija). Sa svim takvim promenama moramo se odmah upoznati kako bismomogli na njih reagovati. Isto tako može se dogoditi da u toku sprovoðenja monitoringabude doneta odluka Evropskog suda za ljudska prava ili domaæeg ustavnog suda, odvažnosti za samo istraživanje.

Samu analizu pravnih propisa od znaèaja za monitoring ljudskih prava èine:

— Poreðenje standarda u oblasti ljudskih prava ustanovljenih meðunarodnim pravomsa standardima koje obezbeðuje unutrašnje pravo. Nakon što u oblasti kojuistražujemo utvrdimo kakvu zaštitu ljudskih prava pruža meðunarodno pravo, prove-riæemo da li je unutrašnja pravna regulativa u skladu sa meðunarodnim sporazumimakoji obavezuju našu zemlju.

— Utvrðivanje unutrašnje usaglašenosti propisa donetih na razlièitim nivoima, tj. dali je propisima nižeg ranga regulisano sve na šta upuæuju propisi višeg ranga: poštoproverimo usaglašenost domaæih standarda sa meðunarodnim možemo preæi na ana-lizu unutrašnjeg prava. Èesto æemo, što je pravni propis nižeg ranga, naæi da je nje-govo odstupanje od meðunarodnih standarda u zaštiti ljudskih prava veæe. Zato æemo,pri analizi tog propisa, utvrditi da li reguliše oblast društvene stvarnosti na koju gaupuæuje ustav, i da li to èini do mere do koje je to ustavom predviðeno. Treba takoðeutvrditi i usaglašenost propisa nižeg ranga sa zakonima donetim u parlamentu, da liregulišu oblast propisanu zakonom, u meri koju taj zakon odreðuje.

— Detaljni pregled standarda ljudskih prava u oblasti koju prouèavamo: razrada pre-ciznog koncepta monitoringa zahteva prethodno dobro poznavanje pravnih standardau oblasti koju istražujemo. To znanje biæe nam od koristi i pri planiranju tehnika kojeæemo primeniti tokom monitoringa. Meðunarodnim pravom postavljeni su minimalnistandardi zaštite a unutrašnje pravo može ih podiæi na viši nivo.

5.1. Analiza pravnih propisa: ciljevi

5.1.1. Izrada koncepcije monitoringa

Poznavanje pravnih propisa koji regulišu društvenu oblast koju istražujemo omoguæavanam da pravilno odaberemo operativne ciljeve, odredimo istraživaèke zadatke i konaèno,precizno isplaniramo sve faze monitoringa. To poznavanje propisa od presudnog je znaèa-ja i kod definisanja predmeta istraživanja i pripreme pitanja koja æe pomoæi da seistraživanje profesionalno sprovede. Èak i taktika sprovoðenja istraživanja i instrumen-tarij koji se koristi za prikupljanje informacija zavise od onoga što je zakonom dozvo-ljeno, ili naprotiv, zabranjeno u zemlji u kojoj se istraživanje realizuje.

5.1.2. Priprema i sprovoðenje monitoringa

U pripremi monitoringa ustanova u kojima se zadržavaju lica lišena slobode (ali i drugihustanova koje su od znaèaja za stanje ljudskih prava) potrebno je upoznati se saunutrašnjim propisima koji se primenjuju u ustanovama tog tipa i saznati koju vrstudokumentacije one obavezno treba da imaju za interne ili eksterne potrebe (to mogubiti razlièiti izveštaji, specifikacije, registri). Vrsta dokumentacije koju ustanova moraimati zavisi od pravnih propisa koji regulišu datu oblast. Ukoliko je, na primer, predmetmonitoringa poštovanje ljudskih prava lica lišenih slobode, analizom propisa koji važe uPoljskoj utvrðuje se da svakom takvom licu treba da se uruèi rešenje o zadržavanju, i da

5. Analiza pravnih propisa za potrebe monitoringa

57

policija mora da ima registar tih lica, dnevnik poseta lekara datoj instituciji, popisoduzetih predmeta koji su stavljeni u depozit, itd. Lice koje sprovodi monitoring timeunapred taèno zna šta traži pregledom dokumentacije i ne dozvoljava da ga usmeravaiskljuèivo ono što sazna tokom samog istraživanja. Ustanove u kojima se zadržavaju licališena slobode obièno imaju obimnu dokumentaciju u kojoj se mogu naæi mnoge informa-cije od znaèaja za stanje ljudskih prava u njima. (Videti dodatak 1).

Svaki èlan tima koji sprovodi monitoring treba da bude upoznat barem sa najvažnijimpravnim propisima koji regulišu istraživanu oblast. U sluèaju pokretanja nekog pravnogpostupka to znanje treba da bude na mnogo višem nivou a u nekim situacijama potreb-no je èak tokom samog monitoringa imati takav pravilnik pri ruci (praæenje izbora, reci-mo, podrazumeva postojanje propisa koji se na njih odnose na svakom izbornom mestukoje je pod monitoringom). Analiza propisa koji regulišu oblast istraživanja treba dabude sastavni deo treninga tima koji æe istraživanje realizovati, a sami propisi deoprateæeg materijala distribuiranog istraživaèima pre poèetka rada.

5.1.3. Izrada izveštaja i delovanje u korist društvenih interesa

Veliki broj izveštaja o monitoringu sadrži analize prava, od ustava i standarda meðuna-rodnog prava do internih propisa raznih institucija i rešenja koja se donose u primenipropisa. Kada se u izveštaju vrši poreðenje prakse u istraživanoj oblasti sa postavljenimstandardima korisno je citirati konkretne odredbe pravnih akata koji tu oblast regulišu.

Takva analiza pokazaæe stepen usklaðenosti domaæeg prava s meðunarodnim standardi-ma i ukazati na sve što treba promeniti. Istovremeno usmeriæe i delovanje u koristdruštvenih interesa (posebno ako je reè o pravnom postupku), mada se može desiti da sedo mnogih novih saznanja doðe tek nakon obavljenog istraživanja. Tokom samogistraživanja treba nastojati na pronalaženju što reprezentativnijih sluèajeva (“case stu-dies”) koji æe biti od koristi kod pokretanja strateških pravnih postupaka. Analizom propisaizvedenom na profesionalan naèin dobiæe se lista kriterijuma koje takvi “case studies”treba da ispune da bi po okonèanju pravnih postupaka, doveli do promene propisa ilipromene naèina primene u praksi tih propisa koji su prethodno izazivali povrede ljudskihprava.

5.2. Hijerarhija izvora prava

Da bi se obavila analiza pravnih propisa potrebno je poznavati koncept “izvora prava”.Hijerarhiju izvora prava postavlja ustav svake zemlje i ona podrazumeva saglasnost svakogpravnog akta sa aktima višeg nivoa u tom nizu.

Najviši akt na hijerarhijskoj lestvici svake zemlje obièno je njen ustav a za njim slederatifikovani meðunarodni sporazumi. Sledeæi nivo u hijerarhiji jesu zakoni doneti u par-lamentu, koji moraju biti usklaðeni sa ustavom i ratifikovanim meðunarodnim sporazu-mima. Posle zakona slede pravni akti izvršne vlasti – uredbe donete od strane vlade ilipredsednièki dekreti (ako ustav ovlašæuje predsednika da ih donosi). Ako zakon ili ustavto izrièito predviðaju, izvršna vlast može proklamovati pravne akte koji obavezuju svegraðane date zemlje, a ne samo državne službenike. U demokratskoj, pravnoj državi, sviakti izvršne vlasti ogranièeni su zakonskim okvirima i moraju biti zasnovani iskljuèivo nazakonu. Izuzetak su samo propisi tehnièke prirode na osnovu kojih se organizuje procesrada državnih službi.

Ustavi mnogih zemalja sadrže odredbe kojima se propisuje direktna primena ratifikovanihmeðunarodnih sporazuma. Na primer, ukoliko odredba zakona ili nižeg pravnog aktanije u saglasnosti sa ustavom ili meðunarodnim sporazumom dolazi do direktneprimene akata više hijerarhijske pozicije. Ipak, u praksi to je teško postiæi. Odredbeustava ili meðunarodnog sporazuma mogu se podeliti u one koje se mogu direkno primeni-ti i one kod kojih to nije moguæe. Tako, èlan 2 Evropske konvencije za zaštitu ljudskihprava i osnovnih sloboda propisuje da je “pravo na život svake osobe zaštiæeno zakonom”,ali njegova direktna primena nije moguæa jer ne predviða kako se kažnjava lice koje je


58

poèinilo ubistvo tj. drugome licu oduzelo život. Ovakve odredbe zahtevaju donošenjeposebnih zakona – u ovom sluèaju, kriviènog zakona. Nasuprt tome, zabrana torture (èlan3) odredba je koja se može direktno primeniti.

Slobode koje iz perspektive vlasti znaèe zabranu nekih postupaka uglavnom mogu dase ostvaruju direktno. Suprotno tome, prava, za èije je ostvarenje potrebna nekaaktivnost državnih organa, ne mogu direktno da se uživaju, jer prethodno država morazakonom da uredi naèin na koji æe se ostvarivati.

U sledeæa tri primera prikazaæemo hijerarhiju izvora prava predviðenu ustavima trirazlièite zemlje: Poljske (unitarne države), Rusije (federalne) i Ukrajine (države koju èinijedna autonomna republika).

5.2.1. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Poljske

U Poljskoj, izvori prava koji su obavezujuæa osnova za sve akte državnih organa premagraðanima i pravnim licima jesu: ustav, ratifikovani meðunarodni sporazumi, zakoni kojeje doneo parlament i pravni akti izvršne vlasti.

Najviši pravni akt je Ustav Republike Poljske iz 1997. Odredbe Ustava direktno se pri-menjuju, osim ako je izrièito drugaèije propisano. Supremacija Ustava kao izvora pravaznaèi da svi drugi pravni propisi moraju biti usklaðeni s tim najvišim pravnim aktom. Onase ogleda i u primeni prava jer su svi organi vlasti dužni da pravne propise tumaèe nanaèin koji obezbeðuje najveæi moguæi stepen saglasnosti s principima i odredbama Ustava.Usklaðenost svih pravnih propisa sa Ustavom kao najvišim pravnim aktom obezbeðujeUstavni sud.

Ratifikovani meðunarodni sporazumi jesu sledeæi nivo u hijerarhiji izvora prava. Nakonratifikacije i objavljivanja u Dziennik Ustaw (Službenom glasniku) postaju sastavni deounutrašnjeg pravnog sistema. Tada se mogu i direktno primenjivati (u postupcima predsudovima), osim ako njihova direktna primena nije moguæa bez donošenja posebnogzakona.

U Poljskoj postoje dve vrste ratifikovanih meðunarodnih sporazuma. Prvu èine sporazu-mi koje je ratifikovao predsednik države, bez prethodnog donošenja zakona o ratifikaci-ji u parlamentu. Takvi sporazumi nemaju veæu pravnu snagu od zakona koje je doneo par-lament. Druga vrsta sporazuma jesu oni sporazumi koje je predsednik ratifikovao nakontoga što je parlament usvojio zakon o njegovoj ratifikaciji. Takvi sporazumi imaju veæupravnu važnosti od svih drugih zakona i imaju primat u sluèaju nesaglasnosti sa njima.Odnose se na uèešæe u vojnim savezima, na graðanska prava i slobode i na èlanstvo Poljskeu meðunarodnim organizacijama.6

Meðunarodni sporazumi ratifikovani i objavljeni pre proglašenja novog Ustava takoðeimaju primat nad zakonima ukoliko se odnose na oblasti izrièito odreðene u Ustavu. Jedantakav primer je Evropska konvencija o ljudskim pravima. Ustavni sud utvrðuje usklaðenostmeðunarodnog sporazuma sa Ustavom, pre i posle njegove ratifikacije.

Sledeæi opšte obavezujuæi izvor prava jesu zakoni (ustawy) koje je doneo poljski parla-ment (èine ga sejm, donji dom i senat, gornji dom) a potpisao predsednik po specijalnojzakonodavnoj proceduri. Pre no što stupe na snagu ti zakoni moraju biti objavljeni uDziennik Ustaw (Službenom glasniku). Svaki od tih zakona mora biti u saglasnosti saUstavom i meðunarodnim sporazumima koji su odobreni od parlamenta.

Neke oblasti mogu se regulisati samo zakonom (princip zakonskog ekskluziviteta) kao,recimo, ogranièenja ljudskih prava i sloboda ili osnovna struktura državnog aparata.Zakoni su zapravo osnovni izvor opšte obavezujuæeg prava, jer postavljaju okvire zadonošenje pravnih akata izvršne vlasti i lokalne samouprave.


59

________________

6 Ovde se neæemo baviti pitanjem community law (pravom Evropske Unije) i njegovim mestom u hijerarhijskom sistemu izvora prava.

Jedini izuzetak od principa da je parlament nosilac zakonodavne vlasti jeste ovlašæenjepredsednika da, na zahtev vlade, donese ukaz sa zakonodavnom snagom i to samo tokomtrajanja vanrednog stanja u zemlji. On mora biti odobren od strane Sejma na prvomzasedanju nakon donošenja takvog ukaza (èlan 234 Ustava).

Pravni akti doneti od strane izvršne vlasti (rozporz¹dzenie) su opšte obavezujuæi aktiorgana predviðenih Ustavom, a to su: predsednik, premijer, vlada, ministri i Nacionalnisavet za radio-difuziju i televiziju. Takvi akti mogu biti doneti samo onda kada zakon toizrièito predviða u svrhu sopstvene primene. Zakonom moraju biti odreðeni organ koji æetakav akt doneti (bez moguænosti prenosa tog ovlašæenja na drugi organ), obim ovlašæe-nja na donošenje pravnog akta, pa èak i smernice u pogledu sadržine tog akta. Tako donetpravni akt mora biti u saglasnosti sa Ustavom, meðunarodnim sporazumima i svim važeæimzakonima. U suprotnom, Ustavni sud može ga staviti van snage a sudovi koji bi trebalo daga primene mogu to odbiti. Svi pravni akti doneti od strane izvršne vlasti stupaju na snagunakon objavljivanja u Dziennik Ustaw (Službenom glasniku).

Još jedan izvor prava jesu akti lokalne samouprave, ali oni su obavezujuæi samo na njenojteritoriji. Kao i kod pravnih akata donetih od strane izvršnih organa tako i donošenje ovihakata mora biti predviðeno zakonom koji reguliše datu oblast. Mogu ih donositi opštinska(gmina) ili sreska (powiat) veæa, kao i zakonodavne i izvršne vlasti na nivou pokrajina(województwo) koje èine wojewoda i predsednik izvršnog veæa pokrajine. Svi ti pravniakti moraju biti objavljeni da bi pravno stupili na snagu. Prema Ustavu ti akti moraju bitiu saglasnosti sa njegovim odredbama, ratifikovanim meðunarodnim sporazumima i svimzakonima.

U izvore prava spadaju i interni propisi, tj. odluke (uchwaty) i izvršne naredbe(zarz¹dzenia) organa državne uprave i lokalne samouprave. Ti propisi obavezuju samoorgane koji su podreðeni telu koje ih je donelo, a njihovu saglasnost sa ostalim izvorimaprava kontrolišu sudovi.

5.2.2. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Rusije

Najviše mesto u sistemu izvora prava u Rusiji ima Ustav Ruske Federacije iz 1993. Sviostali obavezujuæi pravni akti moraju biti usaglašeni sa Ustavom. To se odnosi kako napravo na federalnom nivou, tako i na pravne akte donete od strane federalnih jedinica.

Ustav Ruske Federacije utvrðuje obavezu države da poštuje i štiti ljudska prava i slobodekoja se smatraju “vrhovnim vrednostima”. Federalni Ustav takoðe upuæuje na opšte priz-nate principe i standarde meðunarodnog prava što ga “otvara” ka tom pravu i pruža važaninstrument za tumaèenje ustavnih odredaba. Ustavom se propisuje da se ljudska prava islobode mogu ogranièiti iskljuèivo federalnim zakonima i samo do mere koja je neophod-na za odbranu osnova ustavnog sistema, javnog reda i mira, zdravlja, prava i obavezadrugih kao i radi obezbeðivanja nacionalne odbrane i bezbednosti države.

Po federalnom Ustavu (èlan 15) meðunarodni sporazumi potpisani od strane RuskeFederacije kao i opšte priznati principi i standardi meðunarodnog prava èine deo pravnogsistema Rusije. Federalni Ustav propisuje da æe se u sluèaju nesaglasnosti izmeðu meðu-narodnog prava i zakona primeniti odredbe meðunarodnog prava (èlan 15). Ova odredbaod velike je važnosti, jer omoguæava direktnu primenu meðunarodnog sporazuma ukolikoje zakon u suprostnosti sa njim. Otuda se u hijerarhiji izvora prava u Ruskoj Federacijina najvišem mestu nalazi federalni Ustav, za njim su meðunarodni sporazumi (i opšte priz-nati principi meðunarodnog prava) a slede ih federalni ustavni zakoni, federalni zakoni,predsednièki dekreti, pravni akti doneti od federalne vlade i pravni akti doneti u fede-ralnim “jedinicama” (koje mogu biti konstitutivne republike, teritorije, regioni, federal-ni gradovi, autonomni regioni i autonomne oblasti).

Nakon Ustava najveæu pravnu snagu imaju federalni ustavni zakoni doneti od ruskog par-lamenta - Federalne Skupštine - kojima se regulišu neke oblasti od posebne važnosti zafunkcionisanje države kao što je, na primer, sudska vlast (èlan 76). Federalni zakoni, kojetakoðe donosi parlament, ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, meðunarodnim spo-razumima i federalnim ustavnim zakonima. Ustavom je predviðeno da se neke oblasti


60

regulišu iskljuèivo federalnim zakonima (prema èlanu 71 to su sudski sistem, javnotužilaštvo, krivièno i krivièno-procesno pravo, izvršenje kriviènih sankcija, amnestija ipomilovanje, graðansko i graðansko-procesno pravo). Kada doðe do preklapanjanadležnosti izmeðu federacije i federalnih jedinica (u oblasti zaštite nacionalnih manji-na, obrazovanju, poreskom pravu, zaštiti životne sredine, sistemima državne uprave ilokalne samouprave itd.) svi pravni akti doneti od strane federalnih jedinica moraju bitiu saglasnosti sa federalnim propisima. To je veoma važna garancija kojom se spreèavadonošenje bilo kojeg pravnog akta od strane federalnih jedinica, nesaglasnog sa Ustavomi federalnim zakonima.

Sledeæi nivo u hijerarhiji izvora prava u Ruskoj Federaciji èine predsednièki dekreti i ure-dbe. Oni su obavezujuæi na celoj teritoriji Federacije i ne smeju biti u suprotnosti sa safederalnim Ustavom i zakonima.

Akti nižeg ranga jesu pravni akti doneti od vlade Ruske Federacije u vidu rezolucija i ure-dbi. One se donose na osnovu federalnog Ustava, federalnih zakona i predsednièkih dekre-ta. Ukoliko su u nesaglasnosti s nekim od pomenutih akata višeg ranga, predsednik ihmože staviti van snage. To je dodatna sankcija koja direktno obavezuje vladu da postu-pa u skladu sa ustavnim ovlašæenjima.

Kada je u nekoj oblasti Ustavom odreðena iskljuèiva nadležnost federalnih jedinica, onedonose svoje pravne akte koji æe se primenjivati èak i ako nisu u saglasnosti sa federal-nim zakonom. Ustav, meðutim, propisuje da nijedan pravni akt donet u Ruskoj Federacijine sme biti u suprotnosti sa Ustavom, pa time ni akti federalnih jedinica.

Otuda, Ustavom garantovana ljudska prava i slobode ne mogu biti ogranièeni aktima fe-deralnih jedinica.

5.2.3. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Ukrajine

U hijerarhiji izvora prava u Ukrajini, akt najviše pravne snage jeste Ustav Ukrajine iz1996. Ustavne odredbe direktno se primenjuju. Zakoni i ostali obavezujuæi pravni aktimoraju biti u saglasnosti sa Ustavom.

Meðunarodni sporazumi ratifikovani u parlamentu Ukrajine - Vrhovnom veæu, èine sas-tavni deo unutrašnjeg pravnog sistema. Njihovu saglasnost sa Ustavom ispituje Ustavnisud, pre ili nakon ratifikacije. U Ustavu Ukrajine nema odredbe koja izrièito predviðaprimat ratifikovanog meðunarodnog sporazuma nad zakonom u sluèaju njihove nesaglas-nosti. Odsustvo takve odredbe može dovesti do situacije u kojoj sud u Ukrajini može datiprednost domaæem zakonu nad meðunardnim sporazumom, što može voditi slabljenjuzaštite prava pojedinaca (ustavi Ruske Federacije i Republike Poljske garantuju suprema-ciju meðunarodnih sporazuma nad unutrašnjim pravnim aktima). Rešenje je pronaðenou odredbi koja defniše državu kao demokratsku i pravnu državu (èlanom 1 Ustava), uskladu sa opštim principima meðunarodnog prava, u kojoj nijedan pravni standardunutrašnjeg prava ne sme biti u suprotnosti sa ratifikovanim meðunarodnim sporazumi-ma (u sluèaju takvog konflikta, primat ima meðunarodni sporazum).

Zakone donosi Vrhovno veæe Ukrajine. Ustav propisuje da se odreðene oblasti, kao što suljudska prava i slobode i garancije njihovog ostvarivanja mogu regulisati samo zakonom.Ustavni sud ispituje saglasnost zakona sa Ustavom.

Ustav ovlašæuje predsednika Ukrajine da donosi dekrete i uredbe. Oni su od obaveznevažnosti na celoj državnoj teritoriji i moraju biti u saglasnosti sa Ustavom i svim zakoni-ma.

Vlada Ukrajine, u okviru svojih ovlašæenja, donosi rezolucije i uredbe èija je primenaobavezna. Vlada vrši svoje funkcije na osnovu Ustava, zakona i pravnih akata donetih odstrane predsednika a svi pravni akti koje ona donese moraju biti u saglasnosti sa pomenu-tim izvorima prava višeg nivoa. Predsednik može staviti van pravne snage svaki pravni aktdonet od nižih organa izvršne vlasti, ukoliko je u suprotnosti sa Ustavom, zakonima ipravnim aktima koje je doneo predsednik ili vlada.


61

Autonomna Republika Krim na osnovu ovlašæenja datih Ustavom, može doneti propise kojisu obavezujuæi na njenoj teritoriji. Ona ima i svoj ustav iz 1998, donet na osnovu UstavaUkrajine.

Zakonodavno telo na Krimu je Vrhovno veæe Autonomne Republike Krim. Pravni akti kojeto telo donosi obavezujuæi su na celoj teritoriji Republike i ne mogu biti u suprotnostisa njenim Ustavom, Ustavom i zakonima Ukrajine. Isto važi i za pravne akte koje donosiSavet ministara Autonomne Republike Krim. Ukoliko Vrhovno veæe Krima donese pravniakt koji nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonima Ukrajine, predsednik ga može stavitivan snage i zatražiti pokretanje postupka ispitivanja njegove ustavnosti pred Ustavnimsudom.

Ustavom Ukrajine propisuje se u kojim oblastima Vrhovno veæe Krima može biti nezavis-no u donošenju zakona. Te oblasti su poljoprivreda i šumarstvo, urbanistièko planiranje iizgradnja, javni saobraæaj itd. U nadležnosti Autnomne Republike Krim nalaze se i svapitanja funkcionisanja same Republike kao što su: organizovanje lokalnih referenduma,upravljanje imovinom Republike itd. Vrhovno veæe Ukrajine zakonom može preneti narepublièke vlasti Krima i druga ovlašæenja.

5.3. Izvori informacija u tumaèenju meðunarodnog i unutrašnjeg prava

Od velike je važnosti utvrðivanje meðunarodnih i domaæih standarda u primeni zaštiteljudskih prava kojima se istraživanje bavi. Samim èitanjem teksta pravnih akata ne možese dovoljno razumeti njihova “sadržina” u smislu naèina njihove primene. Standardi uzaštiti ljudskih prava proistièu i iz odluka meðunarodnih sudova i para-sudskih tela (kaošto je UN Komitet za ljudska prava) ali i iz akata tzv. ”mekog” meðunarodnog prava.

Posebnu pažnju treba posvetiti znaèaju Evropske konvencije o ljudskim pravima u postav-ljanju standarda zaštite ljudskih prava i sloboda u Evropi. Odredbe te konvencije tumaèese presudama Evropskog suda za ljudska prava. Standardi zaštite koji su iz njih poteklimnogo su širi od onih koji proizilaze iz samog teksta konvencije. Otuda, u analiziranjuodreðene pravne oblasti mora se osim odredaba same Konvencije uzeti u obzir, i sud-ska praksa Evropskog suda za ljudska prava. Njegove odluke jednako obavezuju svedržave potpisnice Evropske konvencije. Ta praksa Suda u Strazburu brzo se menja ipotrebno ju je pratiti kako bi se saznalo na koja se nova pitanja odnosi i kako se proširu-je stara.7 Od posebnog je znaèaja tumaèenje okolnosti u kojima se mogu uvesti ogranièe-nja ljudskih prava i sloboda, posebno koncepta ogranièenja u “opštem društvenom intere-su” kao i principa proporcionalnosti.

Neki od primera standarda u zaštiti ljudskih prava i sloboda ustanovljenih presudamaEvropskog suda za ljudska prava su:

Ribitsch protiv Austrije (presuda od 4 . jula 1995)

— na osnovu èlana 3 Konvencije:

Niko ne sme biti podvrgnut muèenju ili neèveènom ili ponižavajuæem postupanju ilikažnjavanju.

Prema odluci Suda, ako je pojedinac pretrpeo povrede tokom boravka u policijskompritvoru, država je dužna da dokaže da je do njih došlo na drugi naèin a ne nezakonitimpostupanjem pripadnika policije.

Dudgeon protiv Velike Britanije (presuda od 22. oktobra 1998)

— na osnovu èlana 8 Konvencije

1. Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodièng života, doma i prepiske.


62

________________

7 Presude Evropskog suda za ljudska prava dostupne su na engleskom i francuskom jeziku na sledeæem websajtu: www. dhcour. coe. fr

2. Organi vlasti neæe se mešati u ostvarivanje ovog prava osim ako to nije u skladu sazakonom i ako nije neophodno u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbed-nosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreèavanja nereda ilikriminala, zaštite zdravlja ili morala, ili radi zaštite prava i sloboda drugih.

Sud je doneo presudu kojom se utvrðuje da odredbe zakona u Britaniji, koji propisujekažnjavanje za dobrovoljni homoseksualni akt izmeðu muškaraca starijih od 21 godine,predstavlja neopravdano mešanje u njihovo pravo na poštovanje privatnog života.

Kaya protiv Turske (presuda od 19. Februara 1998)

— na osnovu èlana 2 Konvencije:

1. Pravo na život svake osobe zaštiæeno je zakonom. Niko ne može biti namerno lišenživota sem prilikom izvršenja sudske presude kojom je ta osoba osuðena za kriviènodelo za koje yakon predviða ovu kaznu.

2. Lišenje života ne smatra se protivno ovom èlanu ako proistekne iz upotrebe sile kojaje apsolutno nužna:

a) radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja;

b) da bi se izvršilo zakonito hapšenje ili spreèilo bekstvo lica zakonito lišenog slobode;

c) prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.

Prema presudi Suda èlan 2 Konvencije obavezuje državu da sprovede efikasnu istragu kadaje neko lice lišeno života od strane službenog lica.

Analiza pravnih propisa mora biti zasnovana, pored ostalog, i na standardima utvrðe-nim presudama Evropskog suda za ljudska prava. Mogu se uzeti u obzir i odlukeKomiteta za ljudska prava Ujedinjenih nacija sa sedištem u Ženevi, iako ovo telo nematako dobro razvijenu praksu kao Sud u Strazburu.

Monitoring poštovanja ljudskih prava može se zasnovati i na analizi tzv. mekog meðuna-rodnog prava. To pravo èini niz deklaracija, principa i preporuka donetih od strane meðu-narodnih organizacija: Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, Evropske Unije, Organizacijeza evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) itd. Meko meðunarodno pravo s vremenom možeprerasti u pravno obavezujuæe norme (opšte priznate principe meðunarodnog prava) kojeobavezuju države jednako kao i meðunarodni sporazumi. Univerzalna deklaracija o ljud-skim pravima Ujedinjenih nacija iz 1948. godine dobila je takav status u mnogim zem-ljama. Meko meðunarodno pravo, èiju primenu ne uslovljava jednodušna podrška svihdržava ili bar veæine njih, èesto u znatnoj meri proširuje obim zaštite ljudskih prava kojije predviðen pravno obavezujuæim normama. . Analiza prava kao sastavni deo monitringatreba da uzme u obzir i odluke domaæih sudova, posebno one koje su doneli Ustavni sudi Vrhovni sud date zemlje.

Koristan izvor informacija pri tumaèenju prava mogu biti i struèna mišljenja, tj. stavovipriznatih autoriteta u oblastima koje se odnose na zaštitu ljudskih prava. U toj oblastipostoji bogata literatura, kako opšta tako i ona koja se bavi specifiènim pitanjima.Svakako je korisno upoznati se sa domaæim i stranim radovima na teme koje su povezanesa predmetom monitoringa.

5. 4. Katalogizacija izvora prava

Analiza pravnih propisa može biti ilustrovana primerom konkretnog koncepta moni-toringa(vidi dijagram 6). Pretpostavimo da je nevladina organizacija u Poljskoj èija jeaktivnost usmerena na praæenje rada policije postavila sebi cilj da utièe na smanjenjebrutalnih postupanja policije. Njen operativni cilj bio bi garantovanje poštovanja ljud-skih prava prilikom lišavanja slobode. Istraživaèki zadaci obuhvatali bi posmatranje po-našanja pripadnika policije tokom hapšenja.

Da bi se obavila analiza propisa koji regulišu ovu oblast potrebno je izvršiti katalogizaci-ju pravnih akata koji se moraju uzeti u obzir. Kako navedenu oblast regulišu i unutrašnjei meðunarodne norme, potrebno je korišæenje oba izvora prava.


63

5.4.1. Ustav

Kao što je veæ reèeno, na poèetku svakog kataloga izvora prava smešten je ustav jednezemlje (u ovom sluèaju Ustav Republike Poljske). Od njega poèinje hijerarhija unutraš-njeg i meðunarodnog prava, a pošto su njime definisana garantovana graðanska prava islobode, i analiza standarda njihove zaštite treba da poène od Ustava. U konkretnomsluèaju, analiza treba da obuhvati sledeæe ustavne odredbe:

èl. 7 — obaveza organa vlasti u državi da funkcije obavljaju iskljuèivo na osnovu i u okviru zakona,

èl. 30 — poštovanje dostojanstva liènosti od strane službenih lica,

èl. 31 — pravna zaštita slobode liènosti i dozvoljena ogranièenja,

èl. 32 — jednakost pred zakonom,

èl. 38 — pravo na život,

èl. 40 — zabrana muèenja i neèoveènih ili ponižavajuih postupanja ili kažnjavanja,

èl. 41 — garantovana sloboda i bezbednost liènosti,

— pravo na pokretanje postupka zbog nezakonitog lišavanja slobode,

— obaveza organa vlasti da lice lišeno slobode odmah obavesti o razlozima za lišenje slobode, na jeziku koji razume,

— pravo da o lišavanju slobode nekog lica, u najkraæem roku, budu obavešteni oni koje to lice oznaèi,

— izvoðenje svakog lica lišenog slobode, pred nadležni sud u roku od 48 sati,

— pravo svakog lica lišenog slobode da bude pušteno ukoliko mu u roku od 48 sati od izvoðenja pred sud ne bude uruèeno obrazloženo rešenje kojim mu sudija odreðuje pritvor,

— humano postupanje sa svakim licem lišenim slobode,

— pravo na naknadu štete zbog nezakonitog lišavanja slobode.

èl. 42 — pretpostavka nevinosti,

èl. 50 — nepovredivost stana i dozvoljena ogranièenja te nepovredivosti,

— i druge ustavne odredbe, ukoliko se istražuju specifièni aspekti lišavanja slobode (na pr. jednakost u pravima muškaraca i žena)

5.4.2. Meðunarodno pravo

U pripremi gore pomenutog istraživanja treba prouèiti i sledeæe pravno obavezujuæeizvore meðunarodnog prava, ali i druge izvore:

— Meðunarodni pakt o graðanskim i politièkim pravima (UN 1966).

— Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (1950).

— Konvencija protiv muèenja i drugih surovih, neèoveènih ili ponižavajuæih postupanja ilikažnjavanja (UN 1984) .

— Evropska konvencija za spreèavanje muèenja i neèoveènih ili ponižavajuæih postupa-nja ili kažnjavanja (1987).

— Konvencija o pravima deteta (UN 1989).Ovim, najvažnijim meðunarodnim aktima, svakako se ne iscrpljuje katalog izvora meðu-narodnog prava od znaèaja za planirano istraživanje.

Veoma korisni mogu biti i sledeæi dokumenti mekog meðunarodnog prava:

— Deklaracija o policiji (rezolucija Saveta Evrope iz 1979).

— Kodeks o postupanju službenih lica koja sprovode zakon (rezolucija UN iz 1979).

— Pritvor (rezolucija sa Osmog Kongresa UN 1990).

— Osnovni principi za upotrebu sile i oružja (rezolucija sa osmog Kongresa UN 1990).

— Korpus naèela o zaštiti svih pritvorenih ili zatvorenih lica (rezolucija UN iz 1988).


64

Posebno mesto imaju sporazumi za koje je potrebna ratifikacija ali ih država još nijeratifikovala. I oni mogu biti citirani u izveštaju kako bi se pokazalo koliko se rešenja usvo-jena u nekoj državi razlikuju od onih koje prihvata “civilizovani svet”. Potrebno jeskrenuti pažnju na razlike izmeðu usvojenih pravnih rešenja i situacije u zemlji ukojoj se istraživanje sprovodi i rešenja u državi sa dugom demokratskom tradicijom,ili sa susednom zemljom (ako je tamo situacija bolja). Poreðenje sa državama uokruženju koje imaju efikasnija rešenja može biti od veæe koristi nego uzimanjeprimera udaljenih zemalja.

5.4.3. Unutrašnje pravo

U poljskom sluèaju, koji je uzet za primer, katalog izvora prava treba da sadrži sledeæepravne akte, navedene po hijerarhijskoj važnosti:

— Zakon o policiji d 6. aprila 1990.

— Krivièni zakon, Zakon o kriviènom postupku, Zakon o izvršenju kriviènih sankcija.

— Zakon o prekršajima i Zakon o prekršajnom postupku.

— Zakon o kriviènom postupku kod maloletnièke delinkvencije od 26. oktobra 1982.

— Zakon o zaštiti psihièkog zdravlja od 19. avgusta 1994.

— Uredba Saveta ministara o postupku za utvrðivanje identiteta, lišavanju slobode, vrše-nju pretresa lica, stvari i robe od strane policije, od 17. septembra 1990.

— Uredba ministra unutrašnjih poslova o principima boravka maloletnih lica u policijskompritvoru od 7. maja 1983.

— Uredba ministra unutrašnjih poslova o lekarskom pregledu lica lišenih slobode od 24.juna 1997.

— Naredba naèelnika policije o opremi i tehnièkoj bezbednosti pritvorskih prostorija od10. novembra 1994.

U mnogim istraživanjima od važnosti mogu biti i akti lokalnih vlasti. Tako se tokomsprovoðenja monitoringa može naiæi na akte izvršnih organa, interne propise razlièitihinstitucija, instrukcije službenim licima itd.

Èlan 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje pravo svakog lica na slobodu ibezbednost liènosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sluèajevima predviðenimzakonom. Reè “zakon” ovde oznaèava pravni akt sa zakonskom snagom. Konvencijadefiniše šest situacija u kojima je lišavanje slobode opravdano. Na osnovu toga se možetvrditi da niko ne može biti lišen slobode u situacijama koje nisu predviðene Konvencijom.Pravni akti unutrašnjeg prava (Zakon o policiji, Zakon o kriviènom postupku i dr.) mora-ju biti u skladu sa navedenim odredbama Konvencije.

Meðunarodno i unutrašnje pravo propisuju i druga prava koja ima lice lišeno slobode:

— da na jeziku koji razume bude obavešteno o razlozima za lišenje slobode,

— da bude izvedeno pred sudiju koji æe odluèiti o zakonitosti lišavanja slobode (sudskapraksa ustanovljava u kojem roku to treba da se dogodi),

— da o lišavanju slobode budu obavešteni najbliži roðaci ili saradnici lica koje jepritvoreno,

— pravo na medicinsku zaštitu,

— pravo na odgovarajuæe uslove za život tokom trajanja lišenja slobode,

— sloboda od muèenja i drugih neèoveènih postupanja,

— itd.

Po pravilu, svako pravo lica lišenog slobode predstavlja istovremeno obavezu službenihlica u policiji.

Analizom svih prethodno navedenih pravnih akata, imajuæi u vidu njihovu hijerarhiju,dolazi se do standarda zaštite ljudskih prava prilikom lišavanja slobode od strane policije.


65


66

Da bi se razvio koncept istraživanja, recimo, prava lica lišenog slobode da budeobavešteno o svom pravnom položaju, tek nakon detaljne analize pravnih propisa i sudskeprakse mogu se formulisati precizna istraživaèka pitanja (vidi dijagram 6).

5.5. Šta treba uzeti u obzir pri analizi pravnih propisa

U analizi propisa neophodno je uèešæe pravnika ali tek oni koji su inicirali istraživanjeodluèiæe šta æe sve ono obuhvatiti i šta æe se tražiti u pravnim aktima, na osnovu infor-macija prikupljenih tokom poèetne dijagnoze stanja.

Posebnu pažnju treba obratiti na pravne akte nižeg reda (uputstva, interne propise,odluke, prepisku itd.) jer su oni najèešæe u suprotnosti sa standardima zaštite ljudskihprava.

Standardi zaštite ljudskih prava nisu statièni veæ je to kategorija koja se neprekidnorazvija. Zato nije dovoljno samo biti upoznat sa važeæom pravnom regulativom veæ jenephodno i stalno praæenje sudske prakse i komentara.

Najèešæe (kao i u sluèaju Evropske konvencije), prava i slobode mogu biti ogranièeni samozakonom i samo u situacijama kada je to u demokratskoj državi neophodno zbog oèuva-nja bezbednosti države, javnog reda, spreèavanja kriminala, zaštite zdravlja ili morala,kao i zaštite prava i sloboda drugih. Sva tri uslova treba da su kumulativno ispunjena:ogranièenje treba da je zasnovano na zakonu, mora biti neophodno i uvedeno u strogoodreðenu svrhu. Samo u takvim sluèajevima ogranièavanje prava i sloboda smatraæe selegalnim. Neispunjenje nekog od navedenih uslova predstavlja kršenje ljudskih prava.

Veoma važne, a èesto zanemarene, jesu završne i prelazne odredbe kojima se regulišestupanje na snagu nekog pravnog akta. U zakonima o ratifikaciji meðunarodnih sporazu-ma one mogu sadržati rezerve u odnosu na pojedine odredbe tih meðunarodnih akata.Nekada ih èine i odredbe kojima se stavljaju van snage propisi drugih pravnih akata kojimogu biti važni za realizaciju istraživanja.

Analizom pravnog akta donesenog na osnovu ovlašæenja iz nekog zakona treba proveritii da li analizirani akt prevazilazi okvire postavljene tim zakonom.

67

6Tehnike prikupljanja i obrade informacija


68

Kada se razvija koncept monitoringa donosi se i odluka o tome koje æe se informacijeprikupljati. Takoðe je potrebno odluèiti i na koji naèin æe se do njih doæi. Neke od tihinformacija “same” dolaze do nas: u pismima lica kojima je potrebna pravna pomoæ, krozèlanke iz štampe ili izveštaje drugih organizacija. Ali ako želimo da sprovedemo monito-ring kao sistematizovano, plansko istraživanje, ti izvori nisu dovoljni veæ se mora razvitisistem aktivnog prikupljanja, odabira i obrade infrmacija.

Postoji širok spektar istraživaèkih tehnika koje se koriste u društvenim naukama i kojemogu biti primenjene tokom monitoringa. Potrebno je odabrati one koje odgovarajukapacitetu organizacije koja realizuje monitoring ali i izabranom predmetu istraživanja.Mogu se primeniti i istraživaèke tehnike koje nisu karakteristiène za društvene nauke.Ako se odluèimo za takve nauène tehnike, onda i istraživaèki instrumentarij i naèin obradepodataka treba da su u skladu sa standardima nauènih disciplina iz kojih su preuzete.

6.1. Osnovni pojmovi

Na poèetku je potrebno definisati osnovne pojmove.

Tehnika — metod prikupljanja informacija ili njihove obrade nakon što su prikupljene.To mogu biti: analize štampe, uèitavanja fizièkih merenja, sekundarne uporedne analizestatistièkih podataka, prouèavanje dokumentacije (kao što su one koje se vode u sudovi-ma ili javnim službama), analize prijava graðana, nauène ili kriminološke studije, rekon-strukcije dogaðaja, intervjui obavljeni sa ciljnim grupama, direktni intervjui ili oni kojisu bazirani na upitniku (koji mogu imati otvorena pitanja ili pitanja koja pružaju pravoizbora odgovora a mogu se sastojati i od obe te vrste pitanja), ankete, posmatranja,eksperimenti itd.

Instrumentarij — fizièko sredstvo koje omoguæava beleženje ili merenje informacije.Mogu ga èiniti: upitnik, karton koji vodi posmatraè, plan istraživanja, instrukcija kojaodreðuje okvire struène studije, lista pitanja koja treba imati na umu prilikom prouèa-vanja arhiva, beleške za pripremu intervjua, plan posmatranja itd.

6. 2. Posebni principi u prikupljanju informacija prilikom sprovoðenja monitoringa, razlièiti u odnosu na standarde usvojene u društvenim naukama

Pre svega, cilj monitoringa razlikuje se od ciljeva koje pred sobom imaju sociolozi ili psi-holozi. Svrha monitoringa jeste da obezbedi saznanja o èinjenicama, a ne mišljenja ilioseæanja ljudi u vezi sa tim èinjenicama. Rezultat monitoringa treba da bude precizanopis dogaðaja a ne opis slika koje su o tom dogaðaju ostale svedoku u seæanju. Zato serezultati takvog istraživanja mere u kilogramima, metrima ili brojevima lica koja suuèestvovala u protestima. Tu nije važno koliki procenat ljudi nešto smatra teškim ili lakimili koliko ih misli da je broj uèesnika u nekom dogaðaju bio dve, pet ili deset hiljadagraðana. Umesto toga treba ustanoviti koliko je ljudi zaista bilo prisutno.

Za monitoring je, pre svega, važna objektivna, fizièka stvarnost.

Ipak u nekim sluèajevima u istraživaèku studiju mogu da se unesu i stavovi eksperata oodreðenom problemu. To ne moraju biti iskljuèivo akademici koji se bave odreðenomtemom veæ i pojedinci koji imaju direktne veze s predmetom istraživanja. Ispitivanjesudija ili policajaca o tome šta im najteže pada u institucijama u kojima rade ili koje, bipromene (organizacione ili druge) uneli u njih radi poboljšanja stanja, ima smisla samoako se tako dobijena saznanja kombinuju sa objektivnim informacijama o uslovima u timinstitucijama. Subjektivne procene ljudi koji su u vezi s predmetom istraživanja, otuda,mogu imati samo dopunsku ulogu u monitoringu.

6.2.1. Izbor uzorka istraživanja

Kod izbora uzorka istraživanja koje se kroz monitoring realizuje, primenjuju se principislièni onim koji se koriste u društvenim naukama. Ipak, buduæi da cilj takvog istraživanja

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija

69

nije samo utvrðivanje vrste i obima povreda ljudskih prava veæ i dokumentovanje konkret-nih sluèajeva tih kršenja, pri izboru mesta (institucija) u kojima æe se istraživanje vršiti,i u potrazi za izvorima informacija, aktivista koji sprovodi monitoring èesto æe više lièitina islednika nego na nauènog istraživaèa.

Odluku o naèinu izbora uzorka nije lako doneti. Ako se, na primer, sprovodi monitoringdeèijih domova, postavlja se pitanje koji procenat tih ustanova treba obuhvatitiistraživanjem da bi se moglo reæi da prikupljeni podaci odražavaju stanje ljudskih pravau deèijim domovima jedne zemlje? Sve takve domove? Polovinu od ukupnog broja? Ako seistraživanje radi u jednoj polovini domova, po kom æe kriterijumu oni biti odabrani? Istapitanja mogu se postaviti i ako se sprovodi monitoring poštovanja prava pripadnikaodreðene društvene grupe — koliko njih treba intervjuisati i po kom kriterijumu ihodabrati?

Donošenje tih odluka èesto zavisi od finansijskih i personalnih kapaciteta organizacijekoja realizuje istraživanje. Èak kada bi teorijski gledano istraživanje i moglo obuhvatitisve institucije, opet bi trebalo odabrati uzorak kako se ne bi rasipalo vreme, rad i novac.

Da bi se taj uzorak odabrao treba prethodno definisati šta je to što utièe na poštovanjeljudskih prava u oblasti koju istražujemo. To bi u konkretnom sluèaju bile sledeæe karak-teristike:

— geografski položaj (da li je ustanova u geografskom smislu u blizini nekog centra ili naperiferiji),

— velièina (broj zaposlenih ili korisnika),

— da li se nalazi u etnièki homogenom ili mešovitom podruèju,

— drugi kriterijumi, kao što je položaj ustanove u državnom sistemu i naèin donošenjaodluka.

Pri izboru uzorka treba voditi raèuna da njegova struktura odgovara strukturi celine. Akose, recimo, 5 % deèijih domova u zemlji nalazi u etnièki mešovitim podruèjima onda i 5% odabranog uzorka treba da èine ustanove iz tih oblasti.

To bi se moglo nazvati reprezentativnim uzorkom8 (za koji uvek treba da bude jasnou odnosu na koju je karakteristiku reprezentativan).

Uvek vredi potruditi se da uzorak bude reprezentativan, jer se time omoguæuje utvrði-vanje rasprostranjenosti pojave koja se istražuje. Aktivisti organizacija koje se bave ljud-skim pravima njihova kršenja posmatraju iz ugla pojedinaca èija su prava ili slobodepovreðene, pri èemu nije uvek od znaèaja da li su povrede izvršili isti ili razlièiti pripad-nici vlasti, veæ su jedino znaèajne žrtve koje su ih pretrpele. Onda kada se donese odlu-ka da se društvena stvarnost promeni time što æe se težiti smanjivanju broja povredaljudskih prava, realnost se mora posmatrati iz ugla istraživaèa, a ne žrtve. To znaèi da jepotrebno prikupiti informacije o tome koje se povrede ljudskih prava i sloboda dogaða-ju, koliko èesto, koliko ljudi ih je pretrpelo, da li ih èine mnogi ili samo pojedini pripad-nici vlasti, i konaèno, zašto do njih dolazi: zbog loših zakona, nezakonite prakse (poje-dinih pripadnika vlasti), neobuèenosti lica koja rade u organima vlasti, nedostatka civilnekontrole nad organima reda ili iz drugih razloga. Realizacijom istraživanja na reprezen-tativnom uzorku dobijaju se pouzdani podaci o rasprostranjenosti pojave koja se istražuje.

Drugi naèin izbora uzorka prisutan je kod istraživanja koje se sprovodi u ciljnoj, taènoodreðenoj instituciji ili instituciji sa konkretnim pojedincima koji su od posebnog intere-sa za cilj koji se istraživanjem želi postiæi (kao što su, na primer, deèiji domovi u malimsredinama ili položaj Roma u južnoj Poljskoj).


70

________________

8 Reprezentativni uzorci èesto se koriste u sociološkim istraživanjima javnog mnjenja. Odabiraju se tako da njihova strukturaodgovara, po odreðenim karakteristikama, strukturi èitave populacije (te karakteristike najèešæe su: uzrast, pol, stepen obra-zovanja, religijska pripadnost, velièina naselja u kome ispitanik živi, nacionalnost, itd.). Velièina uzorka odreðena je statis-tièkim proraèunom koji obezbeðuje moguænost da rezultati dobijeni istraživanjem predstavljaju celokupnu populaciju savisokim stepenom sigurnosti.

Konaèno, ako se žele prikupiti podaci o rasprostranjenosti neke pojave a istovremeno ipronaæi što više konkretnih sluèajeva (“case studies”) može se u istraživaèkom uzorkunamerno poveæati broj institucija ili pojedinaca sa odreðenom karakteristikom. U tomsluèaju u izveštaju o monitoringu izrièito se mora navesti da je to uèinjeno u istraživaèkesvrhe i da to ne odražava stanje u èitavoj populaciji.

Da vidimo koje opasnosti vrebaju u sluèaju da odabrani uzorak nije reprezentativan — nesamo kada se na to namerno odluèimo veæ i kada se to sluèajno dogodi.

Recimo da želimo proveriti da li se sudski postupci u okružnim sudovima odvijaju premaproceduri predviðenoj zakonom. Odluèili smo se da pratimo stotinu suðenja u kriviènimpostupcima koji se odvijaju u jednom okružnom sudu nekog grada. U tom gradu ima petokružnih sudova sa po èetiri sudije krivièara. Cilj nam je da utvrdimo da li se dogaðajupovrede procedure ali i da saznamo koliko je ta pojava rasprostranjena meðu sudijamakrivièarima u tom gradu i ima li je u svim sudovima. Da bi se to utvrdilo potrebno je ana-lizirati isti broj suðenja u svakom sudu (na primer po dvadeset) pri èemu æe se u svakomod tih sudova pratiti po pet suðenja sve èetvorice sudija krivièara. Ako samo jedan odsudija prekrši proceduru tokom suðenja, procenat utvrðenih povreda proceduralnih pra-vila ne može preæi preko 5 %.

Ali ako je od sto praæenih suðenja šezdeset održano samo u jednom sudu, od strane dvo-jice sudija, dok je ostalih èetrdeset bilo u èetiri preostala suda, po deset u svakom sudu(pri èemu je po dvoje sudija sudilo u po pet sluèajeva), pa dvojica sudija iz prvog sudakonstantno krši pravila procedure, a sudije u preostala èetiri suda niti jednom, rezultatmonitoringa pokazao bi da je u 60 % suðenja za krivièna dela u tom gradu bilo kršenjaprocedure. Takav zakljuèak, oèigledno ne bi odgovarao istini.

Naravno, istraživanje se može sprovesti i tako da se 60 % praæenih suðenja održava u samojednom sudu a 40 % u svim ostalim (pisali smo o tome ranije u delu koji se odnosi na ciljniuzorak) ali onda moramo biti svesni ogranièenja koja takav izbor uzorka nosi sa sobom.Može se, naravno, tako postupiti ako je prethodno stiglo više prijava o prekršajima pro-ceduralnih pravila na suðenjima u jednom sudu. Praæenje sudskih postupaka u drugimsudovima onda može biti samo kontrolna studija koja bi mogla da potvrdi ili negira infor-maciju da se u njima poštuju proceduralni propisi. U izveštaju o monitoringu treba jasnoopisati naèin na koji je uzorak za istraživanje odabran i razlog za poveæan broj primeraiz samo jednog suda, a bilo bi dobro prikazati rezultate istraživanja u svakom od sudo-va i odvojeno.

S vremena na vreme biæe potrebno sprovesti istraživanja zasnovana na sluèajno izabra-nom uzorku — da bi se utvrdilo da je potvrðeno postojanje neke pojave, npr. da se dos-tojanstvo graðana èesto vreða u nekim službama koje imaju ovlašæenja vlasti. Ako takvupotvrdu želimo da dobijemo od sluèajno odabranih graðana to ne znaèi da je potrebnozaustaviti svakog treæeg ili petog graðanina “sluèajno” zateèenog na ulici. Da bi se go-vorilo o sluèajno odabranom uzorku potrebno je obaviti prilièno komplikovanu statistièkuoperaciju — a za to je neophodno angažovati profesionalce (sociologe, statistièare). Tistruènjaci treba da dobiju kompletnu listu elemenata koji odražavaju istraživanu popu-laciju (listu svih ljudi koji žive na odreðenom podruèju, ili svih institucija koje se istražuju:sudova, policijskih stanica, odreðene vrste škola, javnih službi itd.). Oni takoðe treba dabudu spretni u baratanju tabelama sluèajnih brojeva i statistièkim formulama koje sekoriste kod takvih izraèunavanja. To je posao koji ne mogu obaviti sami aktivisti nevla-dine organizacije (osim ako meðu njima nema sociologa iskusnog u sliènim istraživanji-ma). Bolje je prepustiti ga profesionalcima iz još jednog razloga — zaštite od eventual-nih optužbi od strane vlasti da istraživanje zasnovano na sluèajnom uzorku zapravo nijebilo takvo.

Definisanje principa na kojima æe se zasnivati odabir uzoraka deo je procesa plani-ranja monitoringa i zavisi kako od istraživaèkih hipoteza (koje identifikuju faktore oduticaja na uèestalost kršenja prava), tako i od cilja koji se monitoringom želi postiæi.Tokom samog istraživanja može se pokazati da ima važnih elemenata koji u pripremi nisuuzeti u obzir ili da su drugi za koje se mislilo da su od važnosti zapravo beznaèajni. Pilot


71

istraživanja mogu u tome biti od koristi, jer èesto ukazuju na ono što je bilo zanemarenoprilikom prvog odabira uzorka.

Kada je reè o velièini uzorka i njegovom uticaju na preciznost merenja, može se reæida bolji odabir podrazumeva manji uzorak — ali ako se za izraèunavanje rezultatakoriste statistièki metodi, uzorak ne bi trebalo da bude manji od 30 sluèajeva (insti-tucija, pojedinaca, gradova, sudskih postupaka itd.). U stvari, pedeset sluèajeva.Potreban je instinkt da bi se donela pravilna odluka o broju sluèajeva za uzorak, a dokse taj instinkt ne razvije treba zatražiti savet od sociologa ili statistièara.

Istraživanje koje je bilo usmereno na ispitivanje uslova rada u okružnim sudovima uPoljskoj obuhvatilo je 39 institucija, što èini 13,5 % svih okružnih sudova u zemlji. Uzorakje bio reprezentativan kako sa stanovišta velièine sudova (broju sudija koji u njima rade)tako i po geografskoj rasporeðenosti. Sudovi u Poljskoj (290) mogu se podeliti na male(do 10 sudija), srednje velièine (11-30 sudija) i velike (više od 30 sudija). Srazmerno brojusudova u svakoj od tih kategorija uzorak za istraživanje je obuhvatio 14 malih, 18 sred-nje velièine i 7 velikih.

U drugom istraživanju koje se odnosilo na stanje ljudskih prava u psihijatrijskim bolnica-ma i domovima za stare i hendikepirane u Poljskoj9 uzorak je èinilo 10 bolnica (10 % svihpsihijatrijskih bolnica i odeljenja u zemlji) i 8 domova za stare i hendikepirane (7 %). Svete ustanove sluèajno su odabrane.

Monitoring parlamentarnih izbora u Slovaèkoj10 obuhvatio je 108 glasaèkih mesta (oko 2 %od ukupnog broja). Uzorak je bio reprezentativan sa stanovišta geografske rasporeðenos-ti (podeljen u 8 administrativnih regiona), velièine grada ili naselja i etnièkog sastavapojedinih regiona. Obuhvaæena su i specifièna glasaèka mesta (u bolnicama, domovimaza stare i hendikepirane, vojnim kasarnama itd.).

Izveštaj po obavljenom istraživanju treba da obrazloži velièinu uzorka, kriterijumekorišæene u njegovom odabiru i obim dozvoljene generalizacije dobijenih rezultata.Ukoliko reprezentativni uzorak nije bio odabran od strane struènjaka iz zakljuèakamora nedvosmisleno proisticati da se odnose na sluèajeve koji su istraženi a ne naèitavu populaciju.

Još jedno pitanje koje treba razmotriti jeste i izbor pojedinaca koji æe biti intervjuisaniu instituciji ili lokalnoj zajednici koja je odabrana kao uzorak. Tu æe veæ biti upotre-bljene tehnike nalik na istražne jer se traže “svedoci” èiji æe iskazi pomoæi da se se utvr-di kako taèno funkcioniše odreðena institucija ili lokalna zajednica. To se može postiæiprimenom tzv. principa iscrpenosti. Razgovara se sa nizom pojedinaca koji pripadajuodreðenoj grupi sve dok informacije ne poènu da se ponavljaju, što znaèi da je njihovizvor iscrpljen. Kada je oèigledno da se više ne mogu dobiti nove informacije od koristiza istraživanje, intervjui sa pripadnicima date grupe se prekidaju. Još jedan princip jeod koristi kod izbora lica koja æe biti intervjuisana — princip “grudve snega”. Svaku inte-rvjuisanu osobu istraživaè pita za imena drugih pojedinaca koji bi mogli da imaju infor-macije od važnosti za istraživanje, èime se uspostavlja kontakt sa sve veæim brojem lica.U potrazi za informacijama treba imati na umu da su najinteresantnije one koje se skri-vaju i koje vlast nerado otkriva. U istraživanjima koja se sprovode u institucijama, pažnjutreba usmeriti na pojedince koji su u sukobu sa vlastima. Prilikom pregleda arhiva trebase koncentrisati na velike dosijee s puno dokumenata, a pitanja treba postavljati poje-dincima koji imaju problema, zdravstvenih ili psiholoških, koji podnose prijave ili su dru-gaèije tretirani od drugih lica koja dolaze u kontakt sa datom institucijom itd. Nije si-gurno da æe takvi izvori informacija biti pouzdani ali æe usmeriti pažnju istraživaèa naprobleme koji se javljaju u radu institucija.


72

________________

9 Istraživanje je realizovao Helsinški odbor za ljudska prava 1996. godine. Vidi: “Nowicka Maryla Prawa cztowieka wszpitalach psychiatrycznych i domach pomocy spotecznej” (Ljudska prava u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i hendikepirane), Varšava 1996.

10 Monitoring je obavio Helsinški odbor za ljudska prava i Meðunarodna helsinška federacija za ljudska prava (IHF) u septembru 1998. Vidi: Fialova Z. i Fabian G. “Parlamentarni izbori u Slovaèkoj” — septembar 1998, Varšava 1999.

6.2.2. Dokumentovanje sluèajeva

Metodološki pristup specifièan za monitoring jeste prikupljanje dokumentovanih sluèa-jeva kršenja ljudskih prava, èime se odreðena pojava bolje ilustruje a s druge straneomoguæava preduzimanje razlièitih vrsta akcija od društvenog interesa koje imaju za ciljunapreðenje stanja ljudskih prava u datoj oblasti.

Za predstavljanje medijima mogu biti odabrani drastièni i spektakularni sluèajevi. Javnomnjenje mnogo više uznemiri povreda prava konkretne osobe nego statistièki podaci kojisu po prirodi anonimni. Da bi se stekli saveznici i pokrenule emocije ljudi potrebno im jeprezentovati dobro dokumentovane, konkretne sluèajeve.

Preduzimanje akcije pravne prirode zahteva sluèajeve koji ispunjavaju odreðene krite-rijume. Pokretanje postupka pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudska pravamože dovesti do promene zakona, a time i sistemskog rešenja nekog problema.

Prvi, i apsolutno neophodni kriterijum pri izboru takvog sluèaja je pristanak osobe èijejeste pravo bilo povreðeno da se u njegovo ili njeno ime pokrene pravni postupak.Pored toga, važni su i sledeæi kriterijumi:

— sluèaj predstavlja “èist” primer kršenja ljudskih prava i nema nikakve dodatne pravnekomplikacije koje bi mogle zamagliti sliku,

— žrtva izaziva simpatije, jer je potrebno pridobiti podršku javnosti za njegov/njen sluèaj,

— povreda prava naneta žrtvi desila se i drugima, pa predstavlja samo jedan primer širepojave,

— žrtva je veæ preduzela sve moguæe pravne radnje, podnosila prijave ili žalbe na vreme,

— sluèaj ima velike šanse za uspeh pred Ustavnim sudom ili Evropskim sudom za ljudskaprava.

Takve sluèajeve treba prikupljati tokom sprovoðenja monitoringa. Na njihovim primeri-ma ilustruje se izveštaj i oni se koriste za preduzimanje pravnih, politièkih akcija ili akci-ja od društvenog interesa. Svi ti sluèajevi treba da budu dobro dokumentovani. Samoprikupljanje zvaniène dokumentacije èesto nije dovoljno veæ se moraju pribaviti i dodatneinformacije, prikupiti izjave svedoka, sprovesti rekonstrukcija dogaðaja, zatražiti miš-ljenje struènjaka, itd.

6. 2. 3. “Negovanje” sluèaja

Ponekad je teško pronaæi èiste sluèajeve, posebno one koji mogu biti upotrebljeni zastrateško voðenje pravnih postupaka. Žrtve èesto nisu koristile sva pravna sredstva kojasu im stajala na raspolaganju, za neka od tih sredstava propustile su i rokove ili su pre-duzele aktivnosti koje im smanjuju šanse da dobiju spor pred Evropskim sudom za ljud-ska prava (recimo, nisu se odazivale pozivima suda na saslušanje a žale se na kršenje svogprava na suðenje u razumnom roku).

U takvim sluèajevima potrebno je preduzeti korake za “negovanje” sluèaja koji se možeupotrebiti strateški. Neophodno je dogovoriti se sa osobom èije je pravo bilo povreðenoi èak, ne obaveštavajuæi vlasti o tome, pomoæi joj da napiše prijavu, peticiju ili podne-sak sudu, koristeæi pri tom pažljivo odabranu, profesionalno izloženu argumentaciju.Odgovori vlasti, koji su èesto sramotno nekompetentni, prikupljaju se do kompletiranjapotpune dokumentacije koja æe omoguæiti dokazivanje onoga što je žrtva prošla u potraziza pravdom koristeæi sva raspoloživa sredstva i argumente. Ta dokumentacija može bitiveoma korisna i u politièkoj akciji ili akciji od društvenog interesa, a posebno u komu-nikaciji s medijima. Na taj naèin“neguju” se izuzetno dobri sluèajevi za pokretanje pos-tupka pred Evropskim sudom za ljudska prava.

6.2.4. Dokumentovani izvori informacija

Izvori informacija korišæeni tokom monitoringa obièno se dokumentuju ali je posebnopitanje da li æe biti otkriveni u konaènom izveštaju. To najèešæe zavisi od cilja istraživa-nja i uslova pd kojim je izvedeno. Po pravilu, interna dokumentacija organizacije koja je


73

istraživanje realizovala, treba da sadrži podatke o izvorima informacija, makar samo zbogprovere njihovog kredibiliteta. Ukoliko je po‚eljno da se objavi informacija kojom se nekaosoba identifikuje, za to je od nje potrebno tražiti dozvolu — osim ako nije u pitanjudržavni funkcioner i zvanièno istraživanje.

Èesto se prikupljaju potpisane izjave svedoka ili žrtava kršenja ljudskih prava.

Takvi dokumenti omoguæavaju da se informacije koje se izjave koriste za pisanje izveš-taja (što ne znaèi da te izjave ili èak podatke o licima koja su ih dala treba javno obja-viti). Zasnivanje izveštaja na iskljuèivo usmenim informacijama može biti rizièno i tre-balo bi ga se kloniti. Dodatna prednost daje se prikupljanju graðe za istraživanje upisanom obliku i tome što se ljudi odgovornije odnose prema iskazima koje daju pisanimputem. Zato je najbolje prvo zamoliti svedoka nekog dogaðaja da o tome napiše izjavu,a tek potom razgovarati s njim radi eventualne dopune informacija. Ukoliko bi se pošlosuprotnim putem, lice koje je preterivalo u opisivanju dogaðaja tokom usmenog davanjaizjave može odbiti da to i napiše da ne bi dovelo sebe u neprijatnu situaciju.

Ukoliko prikupimo potpisane izjave i licima koja su ih dala kažemo da tu dokumentaci-ju neæemo predati vlastima bez njihovog odobrenja, u tom sluèaju imamo moralnuodgovornost da ih zaštitimo.

6.2.5. Provera podataka: izvori informacija i instrumentarij istraživanja

U realizaciji monitoringa veoma retko se koristi samo jedna istraživaèka tehnika.

Obièno se razlièiti metodi prikupljanja informacija sasvim prirodno dopunjuju.Posmatranje, razgovor s ljudima u razlièitim i neobiènim situacijama, analiza pisanih izvo-ra — sve to èesto se obavlja istovremeno. Nakon obrade tako prikupljenih podataka infor-macije dobijene korišæenjem razlièitih tehnika slivaju se u jedinstvenu sliku.

U jednom istraživanju poštovanja prava uèenika u školama11 istraživaèi su razgovarali snastavnikom koji je elokventno i opširno govorio o pravima uèenika. Nakon razgovora ušlisu u uèionicu da ðacima podele upitnike. Nastavnik je hteo da prvo proveri prisustvouèenika na èasu i prozivajuæi njihova imena uspeo je samo da ponizi, uvredi i povredi dos-tojanstvo veæine ðaka. Sve to trajalo je samo nekoliko minuta ali bilo je izvanredan izvorinformacija o poštovanju prava uèenika u toj školi.

Do informacija se može doæi na razlièite naèine. Jedini uslov za to jeste oèuvanje objek-tivnosti (jer se želi utvrditi realno stanje, a ne onakvo kakvo bismo mi želeli da ga vidi-mo) i poštovanje istraživaèke etike koja podrazumeva nastojanje da se ne nanese štetalicima kojima je potrebna pomoæ. Izuzetak su, naravno, sluèajevi u kojima su ta licaspremna da snose takav rizik.

Bez obzira na tehniku koja se koristi, uvek postoji moguænost da se napravi greška — kakou prikupljanju, tako i u obradi podataka. Moguæno je pogrešno protumaèiti dokument(tako što istraživaè drukèije razume upitnik od državnog službenika). Takoðe je moguæeda je ispravno shvaæeno ono što je napisano, ali pogrešno pretpostavljeno da zvaniènidokument objektivno prikazuje stvarno stanje. Prouèavanjem dokumenata može se objek-tivno iskazati ono što u njima piše a da to ipak ne bude veran opis dogaðaja na koji seodnosi. Zato treba biti spreman na to da se greške mogu dogoditi u primeni bilo kojeod istraživaèkih tehnika. Kombinovanjem razlièitih metoda istraživanja dobijaju seobjektivniji rezultati, jer se nedostaci jedne tehnike mogu nadomestiti prednostimadruge. Najpouzdanija je ona informacija koja je potvrðena iz više izvora. Ako je moguæe,problem treba sagledati sa pozicija svih lica koja su sa njim povezana. Na taj naèin sman-juje se moguænost pravljenja greške jer je jednostrana procena, po pravilu, subjektivna.U školi treba postaviti pitanja i uèenicima i nastavnicima, u sudovima obema stranama usporu i sudiji, u bolnici i pacijentima i osoblju.


74

________________

11 Monitoring realizovan u Poljskoj od strane Helsinškog odbora za ljudska prava u školskoj 1995. -1996. godini. Vidi: Czyz Elizbieta, “Prawa ucznia w szkole. Report z badañ” (Prava uèenika u školama. Izveštaj o istraživanju), Varšava 1996.

Kod istraživanja koja se vrše u školama, sudovima, bolnicama ili zatvorima dobro je proši-riti obim studije tako da pored prava uèenika, optuženih, pacijenata ili zatvorenika tastudija obuhvati i prava zaposlenih u tim ustanovama ili njihovih rukovodilaca. Time serealizuje istraživanje poštovanja svih ljudskih prava u tim institucijama i štite se pravasvakog pojedinca koji se u njima nalazi, a rezultati nisu ogranièeni samo na utvrðivanjeèinjenice o tome koja grupa ugrožava prava drugih. Tako se informacije efikasnije priku-pljaju, razgovor se olakšava i poveæava se broj onih koji pružaju podršku. Jasno je da æepripadnici grupe koja ima ovlašæenja vlasti u okviru institucije èešæe biti kršioci pravapripadnika drugih grupa nego žrtve èija su prava ugrožena. Ali dešava se i to da se lošapravna regulativa i nedostatak finansijskih sredstava odražavaju na položaj svih grupa uokviru date institucije. U mnogim zatvorima, psihijatrijskim bolnicama i kasarnama imaopasnosti za zdravlje, pa i za živote ljudi koji u njima rade, medicinskih sestara, službenihlica i dr.

6.2.6. Kriterijumi za izbor instrumentarija

Za svako istraživaèko pitanje potrebno je odabrati najbolju tehniku ili više njih koje æedovesti do odgovora i informacija koje mogu biti osnova za numerièke procene.Instrumentarij se posebno odreðuje za svako pojedino pitanje. Pouzdanost dobijenihodgovora i utrošak vremena i novca za njihovo dobijanje zavisi od inventivnosti ikreativnosti onih koji istraživanje realizuju. Ukratko, treba nastojati da se pribave štopouzdaniji odgovori na pitanja, na najkraæi, najjeftiniji i najlakši moguæi naèin. Pri izboruinstrumentarija treba imati na umu razlièite kriterijume:

— Da li dobijena informacija predstavlja direktan odgovor na pitanje ili samo obezbeðu-je osnovu za kvalitativnu ili numerièku procenu,

— Pouzdanost dobijene informacije (odakle je došla, koliko je precizna itd.),

— Ekonomiènost instrumentarija (srazmernost rada i troškova sa vrednošæu pribavljeneinformacije),

— Izvodljivost (ima li organizacija kapaciteta i sredstava potrebnih za primenu odreðenoginstrumentarija),

— Kako se konkretna tehnika uklapa sa ostalim odabranim tehnikama (da li dopunjuje ipotvrðuje podatke dobijene primenom drugih tehnika),

— Etièki kriterijum odreðen uslovima pod kojima se istraživanje sprovodi i postavljenimciljevima (u potrazi za informacijama o zatvoreniku koji je bio izložen torturi biæekorišæene tehnike koje nisu odgovarajuæe za istraživanje poštovanja prava uèenika uškolama),

— Kako primena odreðenih tehnika utièe na samu situaciju (jer je i sam monitoring metodsvesnog uticanja na realnost — vidi odeljak 1. 4. 2). Prilikom izbora tehnika treba vodi-ti raèuna da je promena koju istraživanje izaziva u saglasnosti sa njegovim ciljem: pro-mocijom principa poštovanja ljudskih prava),

— Rizik koji se snosi kada je monitoring zabranjen ili nosi opasnost izlaganja represiji.

6.3. Izvori informacija prilikom monitoringa

Izvori monitoringa mogu se podeliti u tri kategorije: pisane, izjave pojedinaca i opser-vacije lice koja sprovode monitoring.

6.3.1. Pisani izvori

a. Normativna akta: Kao što je veæ reèeno, tokom monitoringa ne vrši se samo analizazakona veæ i propisa nižeg ranga (interna pravila, naredbe i druge odluke koje regulišurad unutar institucije). Za mnoge od njih sazna se tek tokom sprovoðenja istraživanja.

b. Interna dokumentacija institucije koju èine knjigovodstveni izvodi, lièni kartoni licasmeštenih u njoj (u zatvoru itd.), registri korespodencije, evidencija prijava, doku-mentacija o licima sa problematiènim ponašanjem (u institucijama zatvorenog ili polu-


75

zatvorenog tipa kao što su zatvori, popravni domovi, deèiji domovi i sl.) i sve vrste for-mulara za popunjavanje.

c. Dokumenti koje izdaje institucija a namenjeni su “eksternoj” upotrebi, npr. sudskepresude, evidencija lica lišenih slobode, administrativne odluke, razlièite vrste peri-odiènih izveštaja, ekspertske studije i sl.

d. Korespodencija izmeðu graðana i javnih službi ili drugih državnih institucija (sudova,bolnica, lokalne samouprave itd.)

e. Prijave graðana poslate državnim institucijama, pritužbe lica koja borave u zatvore-nim ili poluzatvorenim ustanovama poslate rukovodiocima tih ustanova, prijave pod-nete nezavisnim telima (kancelariji ombudsmana, nevladinim organizacijama).

f. Baze podataka: statistièki podaci, izveštaji ministarstava, nauèni radovi i

g. Mediji: štampa, internet itd.

h. Ostala dokumentacija: informacije objavljene na oglasnim tablama postavljenim uinstitucijama (sudovima, izbornim mestima, policijskim stanicama, bolnicama itd.).

6. 3. 2. Pojedinci

Kada se istraživanje vrši u javnim institucijama, izvori informacija mogu biti sledeæipojedinci:

a. Direktori institucija

b. Zaposleni svih odeljenja u okviru institucije ali ne samo profesionalno osoblje (kao štosu lekari, sudije, èuvari ili nastavnici) veæ i tehnièko osoblje (sekretarice, spremaèice,vozaèi) i svi drugi koji rade u toj instituciji (psiholozi, sveštenici, kuvari, èistaèi itd.)

c. Lica koja borave u odreðenoj instituciji ili su povezana sa njom (zatvorenici, paci-jenti, deca bez roditelja, stranke u sudskom postupku itd.). Neke kategorije lica mogubiti izuzetno važni izvori informacija: lica koja su došla u konflikt sa datom institu-cijom (do kojih se može doæi preko evidencije, putem raygovora sa drugim licima u tojustanovi, itd.), pojedinci koji su u njoj boravili ili su bili u kontaktu duže vreme, licakoja su tek nedavno došla u dodir sa datom institucijom (njih pogaða i ono na šta sudrugi u njoj veæ navikli), lica koja su bila u više sliènih ustanova (jer su u poziciji da ihporede), pojedinci koji su nedavno izašli iz njih ili tek treba to da urade (jer se više neplaše da daju iskrene odgovore).

Kada se istražuje poštovanje ljudskih prava pojedinaca koji pripadaju posebnoj socijal-noj grupi izvori informacija mogu biti sledeæa lica:

d. Voðe organizacija povezanih sa datom socijalnom grupom (organizacija koje èinesami pripadnici te socijalne grupe ili ljudi koji žele da im pomognu). Oni mogu ne samoda daju informacije veæ i da olakšaju sprovoðenje istraživanja. To je od posebnogznaèaja kod grupa koje su rasute na širokom prostoru (narkomani, seksualne manjine,siromašni itd.), jer je istraživaèima veoma teško da ih pronaðu i stupe sa njima u kon-takt. Sve vreme treba imati u vidu pravo na privatnost — u Poljskoj, na primer, “Zakono zaštiti liènih podataka” — koje spreèava moguænst otpoèinjanja istraživanja pre-tragom evidencija institucija koje se bave tim socijalnim grupama (lista lica koja pri-maju pomoæ, koja pate od razlièitih bolesti, lica koja su hendikepirana ili su bila pod-vrgnuta trežnjenju u specijalizovanim prihvatnim stanicama).

e. Neformalne, harizmatske pojedince sa autoritetom u okviru grupe: intelektualce,lidere itd.,

f. Èlanove grupe: kako društveno aktivne tako i pasivne kao i one koji žive izvan grupe— po svom izboru ili jer su iz nje izbaèeni.

g. Duhovne voðe povezane sa odreðenom grupom ili socijalnim problemom (zatvorski iligarnizonski sveštenik, sveštenici u specifiènim sredinama itd.).

h. Lekari, medicinsko osoblje, socijalni radnici, policajci, nastavno osoblje u zavisnos-ti od toga koji se problem istražuje.

i. Državni službenici koji u okviru vršenja svoje funkcije dolaze u kontakt sa datim prob-lemom.


76

j. Akademici i novinari koji se tim problemom bave.

k. Obièni pojedinci koji nisu deo grupe: susedi, kolege, poznanici itd.

6.3.3. Posmatranja i fizièka merenja

Na taj naèin mogu se prikupiti informacije o:

a. Pojedincima: njihovom izgledu, zdravstvenom stanju (rezultatima autopsije), ponaša-nju tokom razgovora ili u drugim situacijama, refleksima (reakcije deteta koje tvrdida ga èesto tuku).

b. Mestima koja se istražuju: o samoj zgradi, uslovima u sobama (velièini u m2 i m3 poosobi, osvetljenju, ventilaciji, opremljenosti, nameštaju itd.), bezbednosnom sistemukoji spreèava bekstvo iz ustanova zatvorenog tipa, efikasnosti tog sistema, organizaci-ji rada i života u samoj ustanovi itd.

c. Stvarima: vozilima za transport zatvorenika, sredstvima prinude (pendrecima, lisica-ma, predmetima kojima se mobilišu preterano agresivne osobe itd.).

d. Dogaðajima: ukljuèujuæi one koji su planirani ali ne od tima koji sprovodi istraživanje,na primer: izborima, sudskim postupcima ili protestima; dogaðajima koje taj tim plani-ra, na primer, eksperimentima (pokušajima da se dobiju specifiène informacije od vlastiili zahtevima da se omoguæi ostvarivanje odreðenog prava — recimo zahtevom za pravnui fizièku zaštitu ugroženom licu), neplaniranim dogaðajima koji su se ipak mogli pred-videti, kao što je lišavanje slobode intoksinirane osobe; neplaniranim dogaðajima kaošto su reagovanja vlasti u toku elementarnih nepogoda.

6. 4. Tehnike dobijanja informacija iz pisanih izvora

6. 4. 1. Analiza normativnih akata

Veæ je bilo reèi o tome koliko je analiza normativnih akata važan element svakogistraživanja. U odeljku 5 obraðeni su razlièiti izvori prava i principi njihovog tumaèenja.Sve što je za to potrebno, ukljuèujuæi knjige koje su od pomoæi prilikom tumaèenja, možese naæi u pravnim bibliotekama. U zemljama u kojima postoji vladavina prava, ili se onatek uvodi, svi normativni akti (unutrašnjeg i meðunarodnog prava) koji su za graðaneobavezujuæi, objavljeni su u zvaniènim glasnicima za objavljivanje pravnih akata (kao štosu Dziennik Ustaw i Monitor Polski u Poljskoj, Sobrania Zakonodatelstva u Rusiji itd.).Objavljivanje zakona je, inaèe, uslov za njegovo stupanje na snagu. Tematski registrisvega što je u pomenutim glasnicima objavljeno štampaju se jednom godišnje, kako bisvako lako pronašao pravne propise koji ga interesuju. I presude Ustavnog i Vrhovnog sudaštampaju se periodièno.

Internet je dobar izvor informacija o pravnim aktima meðunarodnog prava. Veb-stranicekoje održavaju odreðene meðunarodne organizacije sadrže tekstove svih usvojenih doku-menata kao i informacije o tome koje su ih zemlje potpisale i ratifikovale. Sve èešæe natim stranicama mogu se naæi tekstovi i na drugim jezicima osim engleskog (na ruskom,na primer). Na internetu se mogu naæi i odluke Evropskog suda za ljudska prava (vidi ode-ljak 5. 3.) kao i ustavi i drugi pravni akti mnogih zemalja. Tekstovi propisa pojedinihzemalja mogu se dobiti i u njihovim ambasadama. Parlamenti nekih zemalja na svojimveb-stranicama objavljuju i nacrte novih zakona (Rusija, na primer).

Postoje i kompjuterski prgrami koji sadrže sve zakone i druge pravne akte koji su na snaziu odreðenoj zemlji (LEX u Poljskoj, GARANT u Rusiji) a neke privatne kompanije proda-ju svoje usluge održavanja i pretraživanja baza podataka sa svim pravnim propisima.Nažalost, mnoge nevladine organizacije sebi ne mogu da priušte njihove usluge.

U zemljama u kojima postoji vladavina prava, svi akti koji se odnose na graðanska pravai obaveze mogu biti doneti iskljuèivo ako je to predviðeno zakonom. Javne službe moguautnomno donositi samo interne pravne akte kojima se ureðuje njihovo funkcionisanje.Generalno, informacije o pravnom aktu odreðenog nivoa mogu se naæi u aktima višegnivoa.


77

Pravna tehnika podrazumeva utvrðivanje saglasnosti pojedinaènih akata sa hijerarhij-ski višim aktima (vidi odeljak 5. 2.) kao i sa postojeæom sudskom praksom.

Lista istraživaèkih pitanja koja polaze od obavezujuæih pravnih standarda u jednoj zemljimože poslužiti kao instrumentarij za pravnu analizu. Ti standardi se dele na:

a) standarde garantovane ustavom te zemlje,

b) meðunarodne standarde na koje se data država obavezala,

c) domaæi standardi koji prethodno treba da proðu kritièku analizu usklaðenosti saustavom i meðunardnim standardima, analizom unutrašnje koherentnosti i oèuvanjaprincipa hijerarhije.

Tokom sprovoðenja istraživanja realnost se upreðuje sa standardima. Tako se utvrðujerazlika izmeðu povreda ljudskih prava nastalih zbog kršenja zakona i povreda do kojihdolazi primenom loših zakona.

6.4.2. Sekundarna uporedna analiza statistièkih podataka

Ova tehnika podrazumeva proveru statistièkih podataka uporeðivanjem sa drugimizvorima koji prikazuju razlièite aspekte istog fenomena. Koristi se da bi se stekao dru-gaèiji uvid u numerièke podatke u publikacijama i izveštajima koje državne institucijedostavljaju svojim nadzornim organima (ministarstvima, parlamentu, parlamentarnimodborima itd.). U tu svrhu mogu se koristiti publikacije zavoda za statistiku i rezultatiistraživanja drugih nezavisnih tela (nauènih instituta, univerziteta itd.)

Uporeðuju se podaci o istom predmetu istraživanja ali iz razlièitih uglova posmatranjakako bi se utvrdilo pravo stanje stvari. To æe biti od pomoæi i kod utvrðivanja “prob-lematiènih pitanja” — informacija koje date institucije ne pružaju, ili to nerado èine.Obièno se radi upravo o podacima koji odstupaju od onih koji su prikupljeni iz drugih izvora.

Analiza te vrste podataka najèešæe se vrši veæ u fazi preliminarnog ispitivanja situaci-je, jer dopunjuje znanje o odabranoj temi i proširuje listu istraživaèkih pitanja.

Da bi se uporeðivali podaci iz razlièitih izvora i identifikovale promene u okviru datepojave do kojih dolazi protekom vremena mora se obezbediti uporedivost podataka.Razlièiti dokumenti razlièito definišu istu pojavu a definicije se s vremenom mogu me-njati. To važi i za pravne definicije — ono što je do juèe bilo prekršaj, danas može bitikrivièno delo, i obrnuto.

Koda uporeðivanja podataka treba se prethodno uveriti da su definicije i metodikorišæeni u sastavljanju tih podataka — identièni.

U realizaciji takvog istraživanja preporuèljiva je saradnja sa pravnikom i statistièarom,jer se mogu pojaviti razlike meðu podacima zbog naèina na koji su brojke dobijene ilizbog primenjenih statistièkih metoda njihove obrade.

Osamdesetih godina naèinjen je pokušaj da se uporede brojevi zatvorenika koji su uspelida pobegnu iz zatvora u razlièitim zemljama, i to samo uporeðivanjem statistièkih podata-ka o osuðenim licima odbeglim sa izdržavanja kazne. Ubrzo se pokazalo da je beg iz zatvo-ra u Poljskoj krivièno delo, a u Istoènoj Nemaèkoj nije krivièno delo ukoliko se odbeglikasnije dobrovoljno preda policiji. U Švajcarskoj je, pak, prihvatljivo da zatvorenik nas-toji da se naðe na slobodi, a na državi je da ga u tome spreèi, pa se zato beg iz zatvorane smatra kriviènim delom.

Ponekad se, èak i kada su definicije iste, njihovo tumaèenje razlikuje.

Krivièna statistika u Poljskoj ranije je izražavala broj ubistava i pokušaja ubistava istimbrojem. Tako je isto delo jednom klasifikovano kao ubistvo u pokušaju a godinu dana kas-nije kao “razbojništvo” ili “uèešæe u tuèi”, u zavisnosti od “ kriviène politike” koja je tegodine na snazi. Policija i politièari, u zavisnosti od svojih potreba, te su brojke interpre-tirali kao porast ili smanjenje broja ubistava.

Na promene u rasprostranjenosti neke pojave od uticaja mogu biti promene u efikasnos-ti voðenja evidencije o toj pojavi. Kada neko ponašanje postane nezakonito (kao reci-


78

mo, vršenje abortusa) zvanièni podaci o tome više nisu pouzdani. S druge strane, kada onekom problemu poène javno da se razgovara — tokom kampanje o kršenjima ljudskihprava poèinjenih od zdravstvenog osoblja, recimo — žrtve postaju svesne da su neka nji-hova prava povreðena i da mogu da zatraže da se to utvrdi. Postaju hrabrije, pa brojsluèajeva prijavljenih vlastima ili nevladinim organizacijama raste. O tome treba voditiraèuna kod èitanja statistièkih podataka. Na primer, može se dogoditi da broj pritužbizatvorenika upuæenih nekoj nevladinoj organizaciji raste u talasima. To ne mora znaèitida se situacija u zatvoru naglo pogoršala veæ samo da su zatvorenici došli do adrese teorganizacije ili da su saznali da je ta organizacija uspešno pomogla jednom od zatvorenika.

Kada èitamo izveštaj o radu neke institucije trebalo bi da se zapitamo da li nadzorno telote institucije ili pak javnostkoristi taj izveštaj za procenu uspešnosti njenog rada. U hije-rarhijski organizovanim organima, posebno onim za sprovoðenje zakona, nadreðeni oce-njuju rad službenih lica na osnovu izveštaja koji im podnose. Na toj osnovi funkcionišeèitav sistem nagraðivanja i promocije. Svaka institucija nižeg ranga nastoji da prevaziðeoèekivanja nadreðenog organa (koji takoðe nad sobom ima organ višeg ranga) i prikažesebe u najboljem moguæem svetlu. U takvim institucijama svi se trude da otkriju šta “šef”oèekuje i znaju kako najbolje da predstave situaciju: ni suviše dobrom, ni suviše lošom.

Ako se uèinak policije ocenjuje na osnovu broja optužbi podignutih za izvršena kriviènadela doæi æe do smanjenja broja registrovanih izvršenja tih dela. Posebno u sluèajevimakod kojih postoji mali broj pokrenutih sudskih postupaka (kao što su džeparenje, obija-nje automobila i sl.). To æe još više obeshrabriti ošteæene takvim kriviènim delima da ihuopšte neæe prijavljivati policiji.

Na pouzdanost informacija objavljenih u izveštajima utièe i svest pojedinca ili instituci-je da æe one biti naknadno proveravane. Ako nije uspostavljen sistem za proveru podata-ka i sankcija za davanje lažnih informacija, onda ih treba uzeti sa rezervom, posebno akomogu kompromitovati direktora te institucije. Pri èitanju svakog takvog dokumenta trebastalno imati na umu ko u okviru institucije ima pristup podacima, kojim putem se infor-macije prenose itd.

Obièno je informacija za internu upotrebu pouzdanija od informacije poslate van insti-tucije.

Uporedna analiza statistièkih podataka podrazumeva poreðenje brojki dobijenih iz razlièi-tih izvora, statistika i izveštaja, koji su indirektno povezani s podacima koji su potrebniza istraživanje. Jedna poljska nevladina organizacija objavila je broj dece ubijene surovimponašanjem roditelja ili staratelja u jednoj godini. Autori tog izveštaja nisu primetili dabroj tako umrle dece prevazilazi broj ukupno umrle dece istog uzrasta za tu godinu. Tokomsedamdesetih godina ekonomisti su pokušali da utvrde taèan broj novosagraðenih stano-va pa su zvaniène podatke uporedili sa informacijama o proizvodnji graðevinskog mate-rijala: stakla, vrata, parketnih podova itd., ne bi li prodrli u ono što se krilo iza državnepropagande.

Pre objavljivanja bilo kojeg brojèanog podatka treba ga uporediti sa drugim podaci-ma i proceniti da li je uopšte pouzdan. Takoðe je potrebno jasno definisati na šta setaj broj odnosi. To je najbolje uèiniti operativnom definicijom, tj. identifikovanjemmetoda merenja i proraèuna upotrebljenim da bi se do tog broja došlo.

Jedno istraživanje o eutanaziji obavljeno od strane vladine komisije (u Holandiji, 1990)koristilo je opisnu definiciju eutanazije koja je obuhvatala sledeæe vrste smrtnih sluèa-jeva:

— aktivno uèešæe lekara u oduzimanju života pacijenta koji je to od njega tražio,

— aktivno uèešæe lekara u oduzimanju života pacijenta koji na to nije dao svoj pristanak,

— prekid ili propuštanje tretmana koji pacijenta održava u životu, na pacijentov zahtev,

— prekid ili propuštanje tretmana koji pacijenta održava u životu, bez njegovog izrièitogpristanka,


79

— primena smrtonosne doze morfijuma ili drugog analgetika od strane lekara, na zahtevpacijenta,

— primena smrtonosne doze morfijuma ili drugog analgetika od strane lekara, bez izrièi-tog pristanka pacijenta

Na osnovu te klasifikacije utvrðeno je da je èak 19,4% smrtnih sluèajeva u Holandijiposledica eutanazije. Da se uzelo u obzir samo aktivno oduzimanje života pacijenta, nanjegov zahtev, rezultat bi bio deset puta manji.12

Instrumentarij koji koristimo pri sekundarnoj analizi statistièkih podataka èini listapitanja o numerièkim podacima vezanim za našim predmetom istraživanja. Trebatakoðe ostaviti mesta za nove informacije koje nisu mogle biti

sagledane prilikom pripreme pitanja. Pažljivo treba pribeležiti naziv svakog analiziranogdokumenta, njegovo poreklo (instituciju ili organ koji ga je izdao), godinu objavljivanjai podatke koje sadrži. U sluèaju saèinjavanja obimnijeg izveštaja treba zabeležiti punubibliografsku informaciju, èak i ako se taj podatak ne objavljuje.

6.4.3. Istraživanje akata iz dokumentacije

Odnosi se prvenstveno na istraživanje arhiva sluèajeva razmatranih od strane sudovaili administrativnih organa. Metod koji æe se koristiti u prikupljanju informacija zavisiod naèina na koji je arhiva ureðena i primenjene tehnike katalogizacije. Ako se, na primer,istražuje dužina trajanja postupaka pred odreðenim sudom, mogu se uzeti u obzir svisluèajevi (bez izdvajanja pojedinih vrsta postupaka)

koji su okonèani u odreðenom periodu i èiji je poèetak zabeležen od strane istraživaèa.Ili se mogu prikupiti podaci o postupcima koji su otpoèeli u odreðenom periodu, da bi senastavilo sa utvrðivanjem datuma njihovog okonèanja. Dobijeni rezultati razlikovaæe sepa je zato neophodno strogo definisati metod po kojem æe se istraživanje realizovati.Ukoliko bi se utvrðivao, na primer, broj kriviènih postupaka pokrenutih prema odredba-ma kriviènog zakona zbog nasilja u braku, treba definisati koje su žrtve tih kriviènih delainteresantne za istraživanje. Podaci koji se takoðe mogu tom prilikom prikupljati jesu ivelièina grada ili naselja, pol sudije, socijalni status okrivljenog, težina izreèene kazne,pa se izvesne korelacije mogu izvesti i iz tih varijabila.

6. 4. 4. Analiza prijava i prepiske sa organom vlasti

Analiza broja prijava koje organi vlasti ili nevladine organizacije primaju može daposvedoèi o obimu posla koje oni imaju, ali ne i o pravoj meri rasprostranjenosti povre-da ljudskih prava.

Ukupan broj tih povreda je “skriven” i nemoguæe je utvrditi ga, a samim tim ne može seutvrditi ni taèan procenat onih o kojima smo dobili informacije. Poznato je da se taj pro-cenat s vremenom menja (u zavisnosti od popularnosti nevladine organizacije i ocenejavnosti o efikasnosti njenog rada), ali se iz toga ne mogu izvuæi nikakvi kvantitativnizakljuèci. Bilo je sluèajeva da se broj prijava nevladinim organizacijama za kršenja jednevrste prava poveæava u periodu kada je bilo oèigledno da se rasprostranjenost tih povre-da prava generalno smanjuje, i obrnuto. Razlièita je uèestalost podnošenja prijava odstrane razlièitih socijalnih grupa i žrtava kršenja razlièitih prava. Na primer, kancelarijeombudsmana u centralnoj Evropi primaju mnogo prijava iz kaznenih ustanova a relativnomalo od žrtava kršenja prava u vojsci, školama, bolnicama

(deca i bolesnici retko podnose prijave, a njihovi najbliži plaše se da to uèine verujuæida bi time pogoršali njihov položaj u odnosu na nastavnike ili lekare). Otuda numerièkipodaci nikako ne odražavaju realni broj povreda tih prava. Slièno tome, ni broj pred-stavaka podnetih meðunarodnim telima kao što su Komitet za ljudska prava Ujedinjenihnacija ili Evropski sud za ljudska prava, ne odražava pravi opseg kršenja prava veæ ukazu-je na nivo pravne svesti graðana i na snagu i efikasnost nevladinih organizacija jedne


80

________________

12 Fenigsen Ryszard, “Izveštaj Holandskog vladinog komiteta o eutanaziji”, Pravno — medicinski bilten, vol. 7, no. 3 (zima 1991)

zemlje. Svake godine Komitet za ljudska prava UN primi desetine predstavaka protiv vlastiu Kanadi, a samo nekoliko iz zemalja istoène Evrope što nikako ne znaèi da se u Kanadideset puta manje poštuju ljudska prava nego u postsovjetskim državama.

Prijave se mogu analizirati samo kvalitativno. One su korisne u traženju sluèajeva kojiæe poslužiti pokretanju postupaka (“case studies”), koje æe zatim dovesti do izmena upravnom sistemu ili promena u naèinu primene propisa. Dodatno, te prijave mogu biti iizvor informacija za medije (naravno, ako podnosilac prijave da svoj pristanak, vidi ode-ljak 10. 4).

6.4.5. Analiza interne dokumentacije ustanova

Ova vrsta analize obuhvata potragu za potrebnim informacijama u zvaniènim dokumen-tima. Èim uðemo u neki instituciju treba da znamo kakvu dokumentaciju ima i šta u njojmožemo naæi. Mnogo æe nas ozbiljnije shvatiti ukoliko želimo da vidimo konkretne doku-mente i koristimo ispravnu terminologiju. To takoðe umanjuje protivljenje organa te insti-tucije da omoguæe pristup traženoj dokumentaciji. Moguæno je, meðutim, da se doku-ment ne nalazi u datoj instituciji, iako bi tamo trebalo da bude.

U jednom deèjem domu13 èlanovi tima za monitoring zamolili su direktora da im dâ nauvid statut ustanove. Direktor je sa stola uzeo model statuta (na osnovu kojeg bi svakainstitucija trebalo da saèini svoj statut) i rekao im je da je to sve što ima. Tim je prethod-no dobio kopiju pravog statuta od nadzornog organa tog doma. Èinjenica da direktor nijeimao kopiju tog, inaèe dobro saèinjenog, dokumenta (koji teorijski ureðuje kompletnofunkcionisanje ustanove) baca sumnju na to kako se prava u toj ustanovi poštuju.

Neke institucije imaju obimnu dokumentaciju pa je u preliminarnoj fazi dobro napravitilistu svih tih razlièitih dokumenata i zabeležiti koje su to informacije u njima od intere-sa za istraživanje. Na primer, obimnu dokumentaciju imaju zatvori u Poljskoj i svaki oddokumenata ima specifièan naziv (vidi dodatak 1). Vešto uporeðivanje podataka iz razlièi-tih dokumenata (koji isti dogaðaj svetljavaju iz razlièitih uglova) mnogo govori o samomdogaðaju, ali i o svemu što bi vlasti želele da sakriju.

Prilikom analize dokumentacije neke ustanove potrebno je poznavati jezik na kojem jedokumentacija napisana, interna pravila i terminolgiju koju zaposleni koriste. Zato je upripremnoj fazi korisno sresti se sa osobom koja je poznaje iznutra i može biti od pomoæikod planiranja istraživanja (na primer “Lista dokumenata u zatvorima i pritvorskim jedini-cama” za Helsinški odbor za ljudska prava saèinjena jeod strane lica zaposlenih uzatvorima u Poljskoj).

Timovi koji su realizovali monitoring zatvora dobili su mnoge korisne informacije i s nji-hovih zidova, tj. iz objava, naredbi i sl. dokumenata postavljenih na oglasnim tablama.

Istraživanje sprovedeno u jednom deèijem domu otkrilo je veoma ponižavajuæe izjave“samokritike” ispisane od strane dece i postavljene na oglasne table. To je bio naèinkažnjavanja za prekršaje disciplinskih pravila o kojem, naravno, nije bilo ni reèi u statu-tu te ustanove.

Kod svakog istraživanja dokumentacije postavlja se pitanje pouzdanosti. Svaki dokumenttreba kritièki prouèiti i sve informacije treba potvrditi i kroz druge izvore. Samo porek-lo dokumenta i informacije koje on sadrži dosta govore. Treba proveriti odakle je autordokumenta dobio podatke i da li je uopšte moguæe da je do njih imao pristup. Neophodnoje potražiti i primarni izvor, ljude na koje se informacije odnose.

Kad god je to moguæe potrebno je verifikovati dokumentaciju uporeðivanjem sa stvar-nim stanjem, pa makar i putem sluèajnog uzorka. Treba recimo stupiti u kontakt, bar sanekim licima koja se u dokumentu pominju. U jednom sluèaju, utvrðeno je da novine ièasopisi koji treba da budu dostupni zatvorenicima u zajednièkoj sobi, iako su svako-


81

________________

13 Istraživanje stanja ljudskih prava u deèjim domovima u Poljskoj sproveo je Helsinški odbor za ljudska prava 1998. Vidi: Czyz Elibieta, “Prawa wychwankow domów dziecka. Raport z monitoringu” (Prava dece u deèijim domovima. Izveštaj o monitoringu), Varšava 2000.

dnevno preuzimani, do zatvorenika nisu stizali. Valjalo bi takoðe proveriti kako se datu-mi kupovine lekova za bolnicu slažu sa evidencijom o njihovoj distribucijii. Naravno daje nemoguæe sve proveravati ali povremene iznenadne kontrole mogu da pomognu proceniverodostojnosti dokumentacije.

Treba biti upoznat i sa naèinom i dužinom èuvanja dokumentacije. Zaposleni u nekoj insti-tuciji dobro znaju šta treba èuvati a šta baciti. Zato je važno saznati da li se svaka važnaèinjenica evidentira i da li se svi dokumenti èuvaju jer se onda može utvrditi zašto nekihdokumenata ima a neka dokumenta nedostaju.

Ako postoji sumnja u verodostojnost evidentiranja nekih èinjenica treba nastojati da sedo njih doðe i indirektno, preko podataka o drugim èinjenicama koje su sa njimapovezane. Na primer, ukoliko želimo da saznamo broj samoubistava i pokušaja samoubis-tava u zatvorima, proveriæemo sve evidencije o smrtnim sluèajevima pod sumnjivim okol-nostima, iznenadanim smrtima, pozivima upuæenim službi hitne pomoæi (utoliko pre štose njena evidencija drži izvan zgrade zatvora). Isto tako, ako želimo saznati broj demon-stranata pretuèenih od strane policije, proveriæemo broj poziva upuæenih hitnoj pomoæiu tom periodu, i to ukupan, a ne samo one pozive koji su poslati iz policijskih stanica.Posle brutalno razbijenih demonstracija treba proveriti i evidencije dežurnih bolnica i tone samo ambulantnih odeljenja veæ i službe prijema na bolnièko leèenje.

6.4.6. Analiza štampe

Štampa opisuje stvarnost onakvom kakvom je novinari vide. U analizi štampe primenju-ju se nešto drugaèiji principi. Izveštaji medija mogu se analizirati na dva naèina:

1. kao prvi izvor informacija nekom dogaðaju,

2. kao dokumentacija koja odražava javno mnjenje i stanovište ali i kao sredstvo uti-caja odreðene grupe na kreiranje javng mnjenja (to mogu biti vlasnici novina, poli-tièke partije itd.).

Štampu koristimo kao prvi izvor informacija kada raspolažemo suviše oskudnim sazna-njima o problemu za koji smo zainteresovani (u preliminarnoj fazi dijagnostikovanjasituacije) ili kada je otežan pristup drugim izvorima podataka (recimo iz politièkih razlo-ga,). Ali i tu treba uporeðivati informacije dobijene iz razlièitih izvora, jer pored štampepostoje i informacione agencije. Treba èitati i èasopise razlièitih politièkih orijentacija(državne, opozicione, “radikalne”) i utvrditi na koji naèin predstavljaju razne dogaðaje.Isto tako potrebno je doæi do saznanja o stvarima koje se u štampi ne objavljuju, kojesistematski ostaju nepomenute.

Informaciju iz štampe potrebno je nastaviti istraživati, potrebno je stupiti u kontaktsa osobama koje mogu još nešto da kažu. Ako to nije moguæe, onda korišæenje takve infor-macije treba da prati obaveštenje o tome odakle ona potièe i obrazloženje nemoguænos-ti njene potvrde kod drugih izvora. Mnogo se može saznati i iz kontakata s novinarimakoji su informacije plasirali jer oni obièno znaju više od onog što su objavili, a posedujui adrese i brojeve telefona lica povezanih sa datim dogaðajem.

U sprovoðenju monitoringa štampa se najèešæe tretira kao sredstvo formiranja javnogmnjenja koje društvenu realnost odražavana specifièan naèin. Recimo da nas interesujekako mediji izveštavaju o smrtnoj kazni i drugim pitanjima iz oblasti ljudskih prava štoje od posebnog znaèaja u zemljama u kojima je ogranièena sloboda izražavanja i gdevlasti drže monopol nad medijima. Takva analiza je uvek od koristi u planiranju strategi-je delovanja. Upoznajemo se sa stereotipima o odreðenim pojavama ili socijalnim gru-pama, identifikujemo potencijalne saveznike meðu novinarima i uèimo kako da formuliše-mo saopštenja koja æe zainteresovati urednike medija.

Sve vrste akcija (društvene, pravne i politièke) zahtevaju rad sa javnošæu, pa se za njihtreba adekvatno pripremiti.

Poèinje se sa spiskom naslova koje treba prouèiti. Korisno je uporediti “ozbiljnu” štam-pu sa onom koja se smatra “radikalnom” i utvrditi koja je njihova èitalaèka publika aotuda i koji su to slojevi društva na koje može uticati.


82

Treba takoðe postaviti i vremenske odrednice jer se informacije obraðene u razlièitimèasopisima prate u istom vremenskom periodu.

Sledeæe je utvrðivanje kategorija na osnovu kojih æe se èlanci sortirati i uporeðivati(naziv novine, datum, pravo ili sloboda koju èlanak tretira, institucija i/ili socijalna grupana koju se odnosi itd.)

Nakon toga svaki èlanak oznaèava se šifrom ustanovljenom u te svrhe (vidi dodatak 3).Šifra pomaže u traganju za èlancima koje treba analizirati prema utvrðenim kategorija-ma. Te šifre mogu biti unete u kompjuterske baze podataka jer se time znatno olakšavarad. Uz pomoæ takvih baza podataka vrši se sistematsko praæenje medija ili se realizujedetaljno izveštavanje o specifiènoj temi. Iskustvo je pokazalo da se obrada malog brojaèlanaka(do 200) ipak lakše i efikasnije obavlja bez kompjutera.

Šifriranje èlanaka treba da radi samo jedno lice ili èlanovi dobro obuèenog tima

da ne bi došlo do razlièitog interpretiranja ustanovljenih kategorija. Ukoliko se pojavinova karakteristika koja ranije nije kategorizovana, to se može uraditi i tokom istraživa-nja. Tada se u ranije ustanovljeni šifrarnik ubacuje nova šifra.

Kako se radi sa takvim bazama podataka? Recimo da je predmet istraživanja smrtnakazna. Pretražujemo sve èlanke oznaèene sa “A”. Želimo da saznamo kako je štampareagovala na dogaðaj od 12. oktobra 1998 — meðu svim klasifikovanim èlancima odabi-ramo one koji su objavljeni izmeðu 12. i 30. oktobra 1998. Ako nas posebno interesujenovina “N” onda izdvajamo èlanak objavljen u njoj. U zavisnosti od cilja istraživanja, naisti naèin postupamo i sa drugim temama.

U ovakvim analizama treba obratiti pažnju i na jezik koji je korišæen jer nije od znaèa-ja samo o èemu su novine pisale veæ i kako su pisale.

U nekim zemljama postoje privatne kompanije koje prave velike baze objavljenih èlana-ka i zainteresovanima dostavljaju izvode na osnovu kljuènih reèi. Ukoliko ne formiramosopstvenu bazu podataka, možemo koristiti njihove usluge. Prethodno je potrebno pažljivoodabrati kljuène reèi i precizno definisati kategorije za koje smo zainteresovani (termin“ljudska prava” previše jeuopšten pa je bolje uzeti uže pojmove kao što su “prava žena”,“ abortus” i sl. jer æe se tako lakše naæi èlanci u kojima se te bar jedna od tih reèi pojavlju-je). Ne treba zaboraviti ni to da se usluge ovih kompanija plaæaju.

6.5. Tehnike dobijanja informacija od pojedinaca

6.5.1. Nestruktuirani intervju

Taj intervju vodi se kada nema dovoljno informacija o situaciji i istraživaè želi da “proširisvoje horizonte” (bilo da je to u fazi preliminarnog dijagnostikovanja situacije ili tokompilot istraživanja). On je od pomoæi u preciznijem identifikovanju problema i postavljan-ju osnovnih smernica istraživanja. U toj vrsti intervjua definisana je samo opšta tema —što licu koje intervjuiše dopušta da vodi razgovor o svemu što smatra važnim. Za ovutehniku nije potreban nikakav pisani instrumentarij. Ali ona zahteva dobru intuiciju iveštinu u “hvatanju” svega što može biti od koristi za postizanje cilja istraživanja. Èestoje ovakav intervju znaèajan (a ponekad i neophodan) za pripremu struktuiranog intervjuaili za izradu upitnika. Izbor lica koja æe biti intervjuisana prilièno je jednostavan. Kao štosmo veæ rekli, podaci se prikupljaju iz lako dostupnih izvora. Tražimo lica koja imajuinformacije koje su nam potrebne i koja æe nam te informacije rado dati.

Dobro je snimati te intervjue ukoliko nam to dopuste lica sa kojima razgovaramo. To namomoguæava koncentrisanje na slušanje i postavljanje pitanja bez gubljenja vremena nabeleženje odgovora. Takoðe je dobro transkribovati snimljene intervjue u celosti. Odatlese mogu odabrati niti koje nam daju nove informacije ili predstavljaju problem u sasvimnovom svetlu što nam pomaže u sastavljanju liste istraživaèkih pitanja.


83

6.5.2. Grupni intervju

To je direktni intervju koji se vodi sa više pojedinaca istovremeno. Iskustva pokazujuda u grupi ne treba da bude manje od šest ni više od dvanaest osoba. Lice koje vodi inter-vju usmerava konverzaciju u postavljene opšte okvire. Èlanovi grupe imaju priliku da raz-govaraju o zadatoj temi, kao i da komentarišu izjave drugih uèesnika u intervjuu štodiskusiju dodatno stimuliše.

Grupni intervju može se koristiti u raznim fazama monitoringa. Kriterijumi za izborlica koja se intervjuišu zavise od faze u kojoj se istraživanje nalazi. U preliminarnoj fazidijagnostikovanja situacije interesantna su moguæa iskustva uèesnika, najrazlièitija iskust-va do kojih su došli u profesionalnom, privatnom ili ekspertskom svojstvu. Ako se ovatehnika koristi u glavnoj fazi monitoringa intervju sa odabranom grupom ne vodi se samojednom veæ u seriji razgovora. Grupni intervju može biti koristan èak i u fazama obradeprikupljenih podataka ili izrade izveštaja, jer grupa eksperata može nam pomoæi dautvrdimo strukturu izveštaja i obradimo saznanja koja smo stekli istraživanjem.

Kao i u sluèaju voðenja nestruktuiranog intervjua, grupni intervju može obezbediti dobarstart za planiranje kvantitativne studije, a nakon prikupljanja kvantitativnih podatakamože pomoæi u pronalaženju relevantnog tumaèenja rezultata.

Suštinu grupnog intervjua èini diskusija ljudi sa razlièitim stanovištima i iskustvima,prethodno upoznatim sa ciljem koji se želi postiæi zajednièkim razgovorom. On treba dase odvija na tihom, mirnom, neutralnom mestu, ne duže od dva sata. Lice koje vodi inter-vju usmerava razgovor, vodeæi raèuna o tome da svako dobije šansu da iznese svoje miš-ljenje. U svakoj grupi ima dominantnih pojedinaca i uvek postoji moguænost da razmi-moilaženje mišljenja dovede do oštre rasprave pa zato onaj ko vodi intervju ima i ulogumoderatora.

Uvod u diskusiju veoma je važan i on treba da ukljuèi sledeæe elemente:

— dobrodošlicu uèesnicima i izraz zahvalnosti za prisustvo,

— ponovno upoznavanje sa razlogom za održavanje sastanka i ciljem koji se njime želipostiæi,

— ustanovljavanje pravila diskusije: poštuje se mišljenje svakog uèesnika, dok jedan uèes-nik govori ostali ga slušaju, nema taènih odgovora, svako mišljenje ima jednakuvažnost,

— predstavljanje uèesnika s kratkim osvrtom na vezu s predmetom diskusije (na primer,kada se govori o pravima zatvorenika: “ Moje ime je X, bio sam èuvar u zatvoru Z “;“Zovem se A i moj bliski roðak je u zatvoru” itd.).

Instrumentarij kojim se koristi lice koje vodi intervju èini okvirni plan diskusije

(kao i u direktnom intervjuu). Prvo pitanje treba da bude uopšteno i uvodno: ”Kakva jesituacija u pogledu prava zatvorenika u našoj zemlji?” Tokom daljeg razgovora trebauvoditi nova pitanja od kojih neka mogu i sama da iskrsnu iz stavova uèesnika. Kao i koddirektnog intervjua, nema osnove za rigidno pridržavanje prethodno pripremljenogokvirnog plana diskusije, bolje je dopustiti da razgovor prirodno teèe, dok god on obuh-vata sva pitanja koja su od znaèaja za istraživanje.

Grupne razgovore treba snimati na audio ili video trake (naravno, uz dozvolu uèesnika).Bez snimka ne bi bilo moguæe obraditi dobijene infrmacije. Nemoguæe je voditi belešketokom grupnog intervjua — mnogo toga bilo biizgubljeno jer uèesnici èesto emocionalnoreaguju ili govore u isti glas. Ukoliko uèesnici ne daju saglasnost za snimanje razgovora,treba odabrati drugu tehniku.

Snimljena diskusija se transkribuje a zatim se izvuku nove informacije ili stanovišta kojaproblem sagledavaju na nov naèin. Kratki citati mogu su upotrebiti u izveštaju, kao ilus-


84

tracija, ali bez navoðenja autora izjave (naravno, ako se to lice složi, mogu se objavitinjegovi podaci, mada to u ovakvim sluèajevima najèešæe nije neophodno).

Grupni intervju ne treba mešati s panel diskusijom ili “okruglim stolom”. Cilj tog inter-vjua jeste identifikovanje problema u odreðenoj oblasti a ne njihovo rešavanje.Pregovori sukobljenih strana ili javne diskusije koje vode disidenti (u prisustvu no-vinara) više ne predstavljaju istraživaèke tehnike veæ akcije usmerene na promenudruštvene stvarnosti.

6. 5. 3. Direktni (delimièno struktuirani) intervju

To je najdelotvornija i najpouzdanija tehnika u monitoringu. Lice koje vodi takav inter-vju kao instrumentarij koristi unapred pripremljeni okvirni plan razgovora (vididodatak 4) tj. listu istraživaèkih problema i pitanja prilagoðenih konkretnom inter-vjuisanom pojedincu. Istraživaè odreðuje redosled tema za razgovor i naèin na koji æepitanja biti postavljana. Intervju teèe prema pripremljenom planu koji nije rigidan i fik-siran veæ služi kao podsetnika za sve teme o kojima treba da se razgovara.

Delimièno struktuirani intervju obezbeðuje kvalitativne podatke (opis dnevnih aktivnos-ti u ustanovi zatvorenog tipa, izjave svedoka o odreðenom dogaðaju itd.).

Njegova prednost je u tome što dopušta moguænost provere jedne informacije uz pomoædrugih iz istog izvora (npr. ponavljanjem istog pitanja, formulisanog na razlièit naèin) alii putem informacija dobijenih iz drugih izvora (ispitivanjem više lica o istim èinjenica-ma). Na taj naèin dobijaju se uporedive informacije (intervjui voðeni prema istomokvirnom planu trebalo bi da budu slièno struktuirani mada se mogu razlikovati, recimo,po redosledu pitanja o kojima se razgovara. Pri tom tehnika ispitivanja dovoljno je flek-sibilna da omoguæi dobijanje novih, neoèekivanih informacija koje mogu biti od znaèajaza istraživanje.

Kod ove tehnike je komplikovaniji izbor lica koja æe biti intervjuisana. Ovde su potreb-ni dobri izvori informacija — ljudi koji imaju znaèajne podatke i voljni su da ih podeles drugima. Veæ smo pomenuli “princip iscrpnosti” i “princip snežne grudve”. Lica koja æebiti intervjuisana biraju se tako da se obezbedi iscrpljivanje svih tema koje su od znaèa-ja za istraživanje tako što bi se obuhvatili svi teorijski moguæi sluèajevi preko pojedinacaèije je iskustvo istovremeno “izuzetno” i “tipièno”. Sve vreme treba imati na umu poten-cijalne “case studies” koji se mogu upotrebiti u radu sa medijima ili za buduæe pravne,društvene ili politièke akcije (vidi odeljak 6. 2. 3.).

Pored planiranih intervjua, treba iskoristiti i svaku priliku za sluèajni intervju koji setakoðe može pokazati kao dobar izvor informacija.

Tokom jednog istraživanja u psihijatrijskoj bolnici, grupa istraživaèa sedela je na pauzina klupi u parku. Jedna pacijentkinja sela je pored njih i zapoèela razgovor. U rukama jedržala torbu. Upitana za sadržaj torbe, žena je odgovorila da su u njoj sve njene stvari,jer u bolnici nema mesta na kojem bi mogla bezbedno da ih èuva (a meðu njima je bio ikasetofon). Na taj naèin istraživaèi su mnogo toga saznali o životu u bolnici iz razgovorakoji uopšte nije bio planiran.

Tokom istraživanja u drugoj bolnici, istraživaèi su videli ženu sa nogama punim modricai povreda. Ona nije bila odabrana za intervjuisanje jer nije pripadala kategoriji odreðenojunapred i nije boravila u odeljenju koje je izabrano za sprovoðenje istraživanja. Ipak,istraživaèi su zapoèeli razgovor i pitali je o modricama. Saznali su da se žena povredilana kupanju jer nije bilo nikakvih bezbednosnih mera u kupatilima. Ispostavilo se da jeona bila dobar izvor informacija zbog svog višegodišnjeg boravka u bolnici.

Tokom realizacije istraživanja fleksibilnost je neophodna a istraživaèi sve vreme treba daimaju na umu okvirni plan i da tragaju za odgovorima na važna pitanja èak i prilikomneformalnih, sluèajnih razgovora.

U deèjem domu u kojem se sprovodilo istraživanje jedna devojèica se kretala okoistraživaèa noseæi u rukama medu. Oni su je prvo pitali za igraèku a onda nastavili da


85

postavljaju pitanja o tome da li voli da gleda crtane filmove pre spavanja, da li joj todozvoljavaju i koga pita za dozvolu da ih gleda. Ispostavilo se da je devojèica veæ bora-vila u tri razlièite institucije i da je imala veliku moæ opažanja i izrazitu inteligenciju.

U drugom deèjem domu, istraživaèi su sluèajno zapèeli razgovor sa devojèicom koja jebila mentalno hendikepirana. Ona im je rekla mnogo toga što su druga deca preæutala.Naravno, sve te informacije trebalo je proveriti ali na kraju su se pokazale taènim.

Izvori se mogu veoma razlikovati. Neki odmah poèinju da prièaju o povredama prava kojesu pretrpeli. Druge su možda direktori institucija prijavili za razgovor pa je po njihovimreèima u tim ustanovama sve ružièasto. Osobe koje neko preporuèi kao potencijalno dobreizvore podataka, èesto se uplaše od razgovora sa istraživaèem. Treba imati na umu da ite osobe kasnije mogu da se pokažu kao jednako dobri izvori informacija kao i oni koji suse sami prijavili.

Generalno, što ispitivana osoba više zavisi od onih koji vrše neku vlast, to se više plašida govori o stvarima koje te vlasti žele da prikriju. U zemljama u kojima nema vla-davine prava, u kojima ljudske sudbine zavise od arbitrarnih odluka organa vlasti, strahje još veæi. Isti princip važi i za ustanove zatvorenog tipa (zatvore, deèje domove). Dobarprimer za to je sistem zdravstvene zaštite: ako nam život zavisi od lekara, neæe nam pastina pamet da kritikujemo stanje ljudskih prava u “svojoj” bolnici.

Postavlja se i pitanje anonimnosti izvora. Oni koji služe kao obièan izvor informacijamogu dobiti uveravanje da æe ostati anonimni. Potrebno je saznati kakvim je rizicima taosoba izložena i treba li joj zaštita ili ne. Ponekad se u izveštaju može citirati izjava šefapolicije, uz navoðenje njegovog/njenog imena. U drugom sluèaju, identitet osobe kojaradi u specijalnom odeljenju i koja je dala neke važne informacije, treba da ostane sakri-ven, zbog njene bezbednosti ali i zbog moguænosti da i u buduænosti obezbedi novepodatke. Kod potencijalnih “case studies” od svedoka ili ošteæenih koji su pretrpelipovrede ljudskih prava treba tražiti pisane izjave sa njihovim potpisima (vidi odeljak 6.2. 4.). Od istraživaèa se oèekuje da te izjave èuva na naèin koji neæe dovesti do novihpovreda prava tih lica (osim ako ona sama preuzmu takav rizik).

Istraživaè treba da bude neutralni pojedinac. Takvim treba da ga vide lica koja inter-vjuišu što znaèi da ga ni na koji naèin ne mogu povezati sa institucijom u kojoj seistraživanje realizuje. Istraživaè takoðe mora zadržati odgovarajuæu distancu i odreðeninivo formalnosti, u zavisnosti od toga s kim razgovara i o èemu. Razlièito se razgovara saèuvarom u zatvoru, sa sudijom vrhovnog suda ili to malom devojèicom u deèjem domu.Treba oèuvati lièni autoritet (i autoritet organizacije za koju istraživaè radi) ali i prido-biti poverenje lica sa kojim se razgovara.

Pre svega, treba razmotriti taktiku voðenja razgovora. Dalje æemo predstaviti nekolikometoda za prevazilaženje nepoverenja i nevoljnosti davanja informacija. Jednostavanrecept za odabir taktike u intervjuisanju — ne postoji. Sve zavisi od toga ko je intervjuisani kakva je predispoizicija onoga ko vodi intervju. Ponekad sam istraživaè razvije svojesopstvene tehnike, koje odgovaraju njegovoj liènosti, a ipak su efikasne i usklaðene saistraživaèkom etikom. Kljuè je u osetljivosti prema drugim ljudima.

U nekim situacijama intervjuu treba da prisustvuje dva pripadnika istraživaèkog tima a udrugim je najbolje da se razgovor obavi “jedan na jedan”. Neka intervjuisana lica viševole da budu ispitivana na organizovan naèin tako što im se pitanja postavljaju po redu,sa unapred pripremljene liste, dok druge takve osobe svaki papir èini uznemirenim. Jednineæe dozvoliti da se razgovor snima ili zapisuje, dok æe drugi nastojati da svaka njihovareè bude zabeležena.

Razgovori koje vodi dvoje istraživaèa najkorisnija su tehnika kada se razgovara sa pred-stavnicima vlasti. Jedan od njih èesto æe igrati ulogu “dobrog” ispitivaèa koji razumeprobleme ispitivanog lica dok ih drugi neæe prihvatati i postavljaæe nezgodna pitanja. Licekoje se intervjuiše (recimo, direktor neke institucije) tada æe poèeti da objašnjava prob-lem “dobrom” ispitivaèu kome æe dati mnogo informacija.


86

Ponekad je korisno primeniti taktiku “uzajamne razmene” kojom se sa intervjua prelazina slobodnu konverzaciju. Istraživaè poèinje da prièa licu koje intervjuiše o sopstvenimproblemima u vezi sa informacijom koju želi da dobije. Intervjuisani oseæa da se možepoveriti istraživaèu i poèinje da prièa o svojim problemima. Može se desiti da zatraži odistraživaèa da iskljuèi diktafon ili prestane da beleži kako bi mogao da kaže “kako stvarizapravo stoje”. U tom sluèaju treba ga poslušati, èak i ako se ta informacija ne možeupotrebiti za izveštaj, pomoæi da istraživaè stekne bolju sliku o predmetu istraživanja.

Taktika “pokvarene ploèe” korisna je u razgovoru sa osobom koja ne odgovara na pitanjaveæ istraživaèa zatrpava bujicom reèi o stvarima nevezanim za predmet istraživanja. Utakvim situacijama treba mirno i bez pritiska ponavljati uporno isto pitanje dok se nedobije odgovor. Može se reæi, na primer, “ Izvinite, dali ste mi toliko informacija da samse izgubio/la. Hajde da pokušamo ponovo. Rekli ste da…”Na taj naèin uporno se vraæamona deo razgovora koji nas interesuje.

Treba pažljivo izvršiti izbor mesta na kojem æe se obaviti intervju. U kancelariji direk-tora, zaposleni ili lice koje boravi u instituciji oseæaæe se kao kod istražnog organa. Ljudise obièno najkomotnije oseæaju kod svoje kuæe i u svojoj sobi. Ponekad se mora potražitineko neutralno mesto — park, stan treæeg lica, kafiæ. Mesto nikako ne treba da budepovezano sa službenim položajem lica koje se intervjuiše. U institucijama zatvorenog tipa(pritvorske jedinice, zatvori) ili kancelarijama državnih službi ljudi se mogu plašiti pris-luškivanja (što je ponekad opravdano).

Direktor jednog deèijeg doma predložio je istraživaèima da sa decom razgovaraju u zajed-nièkoj sobi. Okupio je svu decu, pokazao im da sednu i rekao:”OK, deca æe sada razgo-varati sa vama”. On sam je stajao na vratima kako bi sve èuo. Deca su, naravno, bilauplašena. Jedan od istraživaèa je zamolio malog deèaka da mu pokaže svoju sobu iigraèke. Izveo je dete iz zajednièke sobe na veoma prirodan naèin i dobio priliku da sanjim slobodno razgovara. To je ponovljeno sa još nekoliko mališana sve vreme trajanja“zvaniènog” razgovora u zajednièkoj sobi.

Èlanovi Evropskog komiteta za spreèavanje torture, neèoveènih i ponižavajuæih postu-panja i kažnjavanja (CPT) koji poseæuju zatvore u mnogim zemljama uvek razgovaraju sazatvorenicima u njihovim æelijama u kojima nema više od dve ili tri osobe (èlan Komiteta,struèno lice i prevodilac, ako je to potrebno). Lica koja æe biti intervjuisana biraju se naosnovu dokumentacije (novopridošli, dugogodišnji zatvorenici). Pre no što im delegacijauðe u æeliju pita ih za saglasnost da se razgovor obavi. Pošto dobiju saglasnost posetiocise predstavljaju i upoznaju zatvorenika sa ciljem posete. Pokušavaju da ga ubede da možeslobodno da kaže sve što misli. Ljudi žele da govore o svojim problemima — èak i ako seto ne uklapa najbolje u temu istraživanja, takvu moguænost treba im obezbediti.

Važno je pažljivo slušati. Èak i slobodan razgovor, naizgled nevezan s predmetomistraživanja, može pružiti nove informacije. To se profesionalno naziva “praæenjemintervjuisanog” — intervjuisanom licu dopušta se da odabere temu koja se zatim koristiza otpoèinjanje razgovora.

Svi zaposleni u jednoj psihijatrijskoj bolnici želeli su da razgovaraju sa istraživaèima ipožale se na loše stanje sistema zdravstvene zaštite. Istraživaèi su ih saslušali, jer su semnoge pritužbe odnosile na loše uslove u samoj instituciji, èime su direktno bile povezanesa predmetom istraživanja. Ako se vešto razdvoje informacije od emocija, iz takvih raz-govora može mnogo da se sazna.

Važno je znati i postaviti pitanja. Naèin na koji je pitanje postavljeno može uticati naodgovor. Èesto intervjuisana lica nastoje da osete kakav se odgovor oèekuje pa pokušava-ju da “pravilno” odgovore. Zato istraživaèi ne treba da odaju svoje viðenje kako pitanjane bi navodilo na odgovore. Fraze kao: “ Neki kažu ovako a drugi suprotno tome, šta vimislite?” mogu biti od koristi. Jezik istraživaèa treba da bude prirodan i, naravno,razumljiv. Ponekad je potrebno poznavati žargon neke institucije da bi se razumelo štaljudi govore. Sve vreme treba imati na umu okvirni plan intervjua i postavljati pitanjaprilagoðena situaciji.


87

Kada se postavljaju formalna pitanja i odgovori su formalni. Ako pitamo direktora bol-nice imaju li pacijenti pravo na držanje liènih stvari i mogu li zakljuèati ormariæe kojeniko drugi ne može otvoriti, gotovo je sigurno da æe odgovoriti da je upravo tako.Ukljuèimo li i medicinsku sestru u razgovor pitajuæi je ima li mnogo posla zbog toga štopacijenti drže liène stvari u ormariæima, verovatno je da æe ona odgovoriti da joj to pred-stavlja problem jer svakog dana mora da pregleda te ormariæe i izbacuje hranu koja sepokvarila. Pacijente treba pitati koliko se èesto njihovi ormariæi èiste i ko to radi. Konaèno,neke ormariæe valjalo bi pregledati. Takvim pristupom sigurno æe se doæi do saznanja kakose u datoj ustanovi poštuje pravo pacijenata na privatnost.

Pitanja najèešæe nisu postavljena tako da se direktno traže dokazi za kršenja prava veæse formulišu kao zainteresovanost za uèestalost nekih pojava ili za neke detalje. Naprimer, ukoliko želimo da ispitamo kako se u deèijem domu poštuje pravo deteta na pri-vatnost, direktora te ustanove treba pitati da li pedagški savet raspravlja o problemimakoje deca opisuju u svojim pismima upuæenim rodbini.

Osobe koje su ispitivane èesto daju stereotipne odgovore koji nemaju veze sa stvarnimstanjem, zato što se plaše svojih pretpostavljenih. Ponekad im se može mirno, uètivo ièvrsto reæi: “To što mi govorite mogu da proèitam i u novinama. Molim vas, isprièajte mikakvo je pravo stanje stvari. ”

Istraživaè mora razlikovati mišljenja od èinjenica. Kod monitoringa, pitanja se uvekodnose na èinjenice: kada, gde, ko je bio prisutan itd. Mišljenja i oseæanja ne mogu seizbeæi ali pitanje: “ I kako ste se vi tada oseæali,” sigurno neæe doneti konkretnu infor-maciju.

Pamæenje kod ljudi nije najpouzdanija kategorija. Oni se neæe seæati svega o èemu ihpitaju. ”Koliko ste puta ovog meseca bili žrtva napada drugih zatvorenika?” — da bi odgo-vorio na ovo pitanje èovek mora da se priseti svih takvih dogaðaja i da ih prebroji, štonije lako i svakako neprecizno. Ljudi se seæaju izuzetnih dogaðaja i stvari koje su imvažne, a ono što je istraživaèu važno može biti razgovor od pre nekoliko godina, pa inter-vjuisano lice treba podsetiti na kontekst kako bi se stimulisala njegova memorija. Viševremena potrebno je da bi se prisetili konkretnih detalja. To je razlog zbog kojeg je dobrootiæi ponovo do lica koje je intervjuisano izvesno vreme posle intervjua jer je moguæe dase prisetilo nekih detalja kojih se ranije nije seæalo. Memorija je kreativan i konstrukti-van mehanizam. Iskustva iz prošlosti èesto zamagli predstava o onome što se moralodogoditi, pa ljudi zaista veruju da su ta rekonstruisana seæanja taèna i da se dogaðaj upra-vo tako odigrao. Mnogima je teško da se prisete redosleda dogaðaja u prošlosti. Seæanjeje varljivo i èesto pretvara davno prošle dogaðaje u nedavno odigrane èineæi stvari dra-matiènijim i izoštravajuæi kontraste.

Poseban problem je šta uèiniti sa svesnom laži. Tokom samog intervjua nema potrebe dase licu koje se intervjuiše pokazuje da je istraživaè svestan da intervjuisano lice laže.Èesto je bolje pretvarati se da se tom licu veruje nastojeæi da se svaka informacija potvr-di stalnim vraæanjem na istu temu iz razlièitih uglova.

Za intervju sa državnim funkcionerom ili službenikom prethodno treba upoznati naèin nakoji je institucija iz koje dolazi organizovana i kako funkcioniše, vrstu dokumentacijekoju vodi i jezik(terminologiju) koji se u njoj koristi. Što je više intervjuisani impresioni-ran znanjem i profesionalizmom istraživaèa, to æe ga ozbiljnije shvatati i daæe mu višeinformacija.

Iz pisama koja nevladina organizacija prima i iz razgovora koji se vode sa raznim ljudimadobijaju se saznanja o konkretnim dogaðajima i specifiènim temama, kao i o pojedinimaspektima svakodnevnog života u institucijama (npr. dnevni jelovnik u zatvoru, stanjetoaleta u pritvorskim jedinicama, naslovi filmova koje su deca iz deèijih domova organi-zovano gledali itd.). Pominjanje takvih èinjenica u neformalnom i usputnom razgovoruintervjuisanim licima daje utisak da istraživaè zna mnogo više o životu u datoj ustanovinego što je to zaista sluèaj. To ga može dovesti do zakljuèka da je beskorisno kriti bilošta od istraživaèa koji veæ toliko toga zna.


88

Ljudi s kojima istraživaèi razgovaraju èesto se ponašaju nezainteresovano. Ako i dajuodreðenu informaciju, oèekuju nešto za uzvrat. Dešava se da su prièe koje istraživaèitokom monitoringa èuju pune ljudske patnje koja izaziva saoseæanje. Samo profesiona-lizam u takvim situacijama može pomoæi da se racionalno razmisli o moguæoj pomoæiunesreæenom. To ipak ne treba da preraste u redovnu pojavu, jer je zadatak aktivistenevladine organizacije da pruži odreðenu pomoæ ljudima ali ne i da lièno interveniše usvakom konkretnom sluèaju. To ne važi za situaciju u kojoj se sazna za izvršeno kriviènodelo. U takvim sluèajevima, u zemljama sa ustanovljenom vladavinom prava ili u zem-ljama u koje se taj princip tek uvodi, informaciju obavezno odmah treba proslediti javnomtužiocu. Istraživaè mora mudro da reaguje i ne sme olako da obeæava da æe nešto sre-diti, jer ako u tome ne uspe ošteæeno lice izgubiæe poverenje u njega i u organizaciju skojom radi.

Dogaðaju se i incidenti u kojima je neophodno odmah intervenisati ali èak i tada pomoætreba da bude dobro promišljena da žrtvi ne bi bila nanesena dodatna šteta.

Tokom monitoringa može se dogoditi da istraživaè doðe u posed dokaza o kriviènom delukoje je izvršio državni funkcioner. Ako se istraživanje sprovodi uz odobrenje vlasti višegranga od one èiji se rad istražuje, neophodno je tom hijerarhijsku višem organu prijavi-ti svaku otkrivenu nezakonitost. U zavisnosti od okolnosti sluèaja, može se razmotriti iprijava javnom tužiocu. To važi i za sluèaj ako je izvršilac kriviènog dela samo lice kojeje odobrilo sprovoðenje istraživanja (u takvoj situaciji Helsinški odbor za ljudska pravao svemu je obavestio nadreðenu osobu tog lica ali nije i prosledio prijavu organima gonje-nja). Odluka o tome ko treba da bude obavešten zavisi i od vrste kriviènog dela koje jeizvršeno: razlièita je reakcija na sitnu kraðu od reakcije na seksualnu zloupotrebu deceu deèijem domu ili na primenu torture. Ukoliko je istraživanje realizovano bez odobre-nja vlasti ili èak protivno zabrani, dokazi o izvršenju kriviènog dela mogu se prezentovatiu izveštaju o monitoringu a odluka o daljem prijavljivanju organima gonjenja zavisiæe odpolitièke situacije i statusa nevladine organizacije. Ilegalna organizacija neæe se obrati-ti javnom tužiocu ali to mogu uraditi ošteæena lica koja su zahvaljujuæi istraživanju dobi-la konkretne dokaze o tome da su žrtve izvršenja kriviènog dela.

Dokumentacija o obavljenom direktnom intervjuu èuva se u obliku detaljne zabeleške,a ako se intervjuisano lice s tim složi, i u vidu snimka razgovora. Snimak je pouzdani-ji ali na njemu ne treba insistirati ako lice s kojim se vodi razgovor ne želi da se snima-nje obavi, jer bi to komplikovalo razgovor i izazvalo nepoverenje u istraživaèa. Tokomtakvog razgovora treba voditi beleške što je moguæe detaljnije. Ako u intervjuu uèestvu-ju dva istraživaèa intervjuisano lice može da odabere s kim æe razgovarati dok æe drugibeležiti. Po obavljenom intervjuu beleške treba dopuniti zapažanjima i primedbama (otoku razgovora, ponašanju lica koje je intervjuisano itd.), koje mogu biti znaèajne zapredmet istraživanja. Sve što je u bilo kom vidu ostalo kao trag o obavljenom intervjuutreba da bude oznaèeno, kako bi se i kasnije mogla identifikovati osoba s kojom se raz-govaralo.

Neka od intervjuisanih lica neæe dozvoliti ni snimanje ni voðenje beleški. U takvim sluèa-jevima treba se što je više moguæe osloniti na memoriju a odmah po obavljenom razgo-voru snimiti sve što je istraživaè zapamtio. Bolje je napraviti snimak nego belešku o raz-govoru jer se time štedi vreme i saèuva više informacija. Generalno, ne treba odustatiod razgovora samo zato što lice s kojim treba da se obavi intervju ne dopušta snimanje.Nikada ne treba tajno snimati nekoga jer to uvek može da izaðe na videlo i kompromitu-je kako samog istraživaèa tako i organizaciju.

Obrada podataka podrazumeva transkribovanje snimljenog intervjua (što se razlikujeod obrade slobodne konverzacije) kao i istovremeno prvo ureðivanje teksta. Ono se vršipo temama i okvirnom planu pripremljenom pre intervjua. Izuzetno važni fragmenti kojiæe biti citirani u izveštaju treba da budu doslovno transkribovani. Taj materijal treba daljerasporediti na osnovu toga s kim je razgovor obavljen i u kojoj instituciji je istraživanjeobavljeno. Mogu se izraditi i preliminarni izveštaji, recimo o svakoj instituciji ili gradu ukojima je istraživanje završeno. U njih mogu biti uneseni odgovori na pojedina istraživaè-ka pitanja (tiodgovori biæe kasnije uporeðeni sa informacijama dobijenim iz drugih izvora).


89

Sav taj materijal prvo obraðuje osoba koja je vodila intervju i koja može dodati još nekeprimedbe koje prethodno nisu bile zabeležene. Pogrešno je sakupljati i obraðivati “sirovimaterijal” na jednom, centralnom mestu — snimci mogu biti razlièitog kvaliteta, beleškeneèitke a neke informacije pogrešno interpretirane. Autor konaènog izveštaja treba dadobiju sreðen materijal, u najboljem sluèaju veæ obraðen po ranije pripremljenoj matrici.

6. 5. 4. Struktuirani intervju (zasnovan na upitniku)

Ovakav intervju se vodi kada je istraživaè veæ dovoljno upoznat sa predmetom istraživa-nja pa pitanja mogu biti formulisana na precizan i detaljan naèin.

Instrumentarij s kojim istraživaè raspolaže je upitnik — lista konkretnih pitanja koja sedoslovno postavljaju intervjuisanom licu nakon èega lice koje ga ispituje zapisuje nje-gov/njen odgovor.

Korišæenje takvih upitnika obezbeðuje visok nivo uporedivosti dobijenih podataka.

Instrumentarij se razvija na osnovu ranije formulisanih istraživaèkih pitanja koja su daljerazvijena do detalja. U takvom upitniku nema sluèajnih pitanja. Poèinje se sa opštim anastavlja sa konkretnijim pitanjima, sve vreme vodeæi raèuna o tome kakve su informa-cije potrebne. Svako pripremljeno pitanje treba prethodno dobro analizirati na naèin kojiæe omoguæiti predviðanje vrste informacije koja se može dobiti , a u zavisnosti od for-mulacije.tog pitanja. Za svako pitanje treba biti uveren da je zaista neophodno postavi-ti ga. Ne treba zaboraviti da što je upitnik kraæi, to je bolji. Predugaèak upitnik iznuriæelice s kojim se razgovara i oslabiæe mu koncentraciju za poslednja pitanja u nizu. Svetreba da bude jasno, razumljivo i nedvosmisleno. Da bi se došlo do preciznih odgovorapitanja ne treba da ostavljaju prostora za razlièita tumaèenja. Veæ u pripremi upitnikatreba razmišljati o tome kako æe rezultati biti obraðeni.

Svaki upitnik treba da sadrži:

— naziv (ime organizacije i naslov istraživaèke studije),

— uvod kojim se predstavlja organizacija, cilj istraživanja (kako æe rezultati biti upotre-bljeni) a po moguæstvu i obrazloženje kako je biran uzorak za ispitivanje (zašto jekonkretni ispitanik odabran),

— set suštinskih pitanja,

— set demografskih pitanja o ispitaniku (uzrast, pol, zanimanje, braèni status itd. — ovapitanja se postavljaju samo ako je to od znaèaja za istraživanje)

— izjavu zahvalnosti ispitaniku za uèešæe u istraživanju

Pitanja mogu biti zatvorena (gde je data lista moguæih odgovora):

1. Jeste li ikada uèestvovali u sudskom postupku?

(molimo zaokružite) Da Ne

ili otvorena (gde istraživaè zapisuje odgovor ispitanika do detalja):

2. Šta za Vas znaèi pojam “ljudska prava”?

…………………………………………………………………………………………. .

…………………………………………………………………………………………. .

…………………………………………………………………………………………. .

…………………………………………………………………………………………. .

…………………………………………………………………………………………. .

Pitanja koja su delimièno otvorena nude listu moguæih odgovora ali takoðe dopuštaju iodgovore koji se na njoj ne nalaze:

3. Koje su nacionalnosti deca koja pohaðaju Vašu školu?

(molimo zaokružite)

Poljaci


90

Ukrajinci

Nemci

Romi

Drugi (molimo upišite odgovor)…………………………………………………. .

Svako pitanje (ili seriju pitanja istog tipa) treba da prati uputstvo za pravilno davanjeodgovora (npr. zakruživanjem jedne od opcija, pisanjem odgovora itd.). To omoguæavajednostavniju obradu podataka. U sluèaju da ima mnogo moguæih odgovora na jedno pita-nje ispitanik može, da bi se proces uprostio da dobije “ dodatni papir” za enumeracijuodgovora.

Metod koji se koristi za obradu podataka zavisi od velièine uzorka na kojem se istraživa-nje vrši i od broja i vrste postavljenih pitanja. Ako je posredi mali i kratak upitnik i dig-itron je dovoljan da se obrade kvantitativni podaci. Kvalitativni podaci (odgovori naotvorena pitanja) obraðuju se na naèin slièan obradi materijala dobijenog delimièno struk-tuiranim intervjuom. Kod velikog uzorka i dugog upitnika, kada nije dovoljno samo pre-brojati uèestalost neke vrste odgovora, potrebna je statistièka analiza. U pripremi takvogupitnika treba da uèestvuje sociolog ili statistièar koji æe odrediti naèin obrade podataka.

6.5.5. Anketa zasnovana na upitniku

Za prikupljanje informacija o rasprostranjenosti (uèestalosti) kršenja ljudskih prava moguse koristiti razlièite vrste anketa na bazi upitnika. Kao i kod intervjua zasnovanog na upit-niku tako se i u anketama dobijaju prvenstveno kvantitativni podaci koji su lako upore-divi. Ova tehnika razlikuje se od intervjua zasnovanog na upitniku jer u anketi ispi-tanik sam upisuje odgovore na pitanja.

Sprovoðenjem ovakve ankete prikuplja se niz podataka koji se zatim podvrgava statis-tièkoj analizi. Taj metod koristi se za statistièko merenje uèestalosti pojavljivanja nekogfenomena i kada se raspolaže dovoljno velikmi statistièkmi uzorkom tako da upotrebakompjutera za njegovu obradu može da znaèi uprošæavanje posla a ne komplikovanje.

Ankete zasnovane na upitniku veoma su skupe, zahtevaju mnogo vremena i izvestan nivopoznavanja metodologije. Zbog svega toga, treba ih organizovati samo kada se ne možeupotrebiti nijedan drugi, ekonomièniji metod. Ne treba zaboraviti da je kod monitoringaljudskih prava od najveæe važnosti kvalitativna informacija i konkretan sluèaj kršenjaprava, a ovaj metod je na tom polju ogranièenih moguænosti.

Instrumentarij koji se upotrebljava je upitnik — posebno prilagoðen za popunjavanjeod strane samog ispitanika. Pitanja i uputstva zbog toga treba da su veoma precizna agrafièki izgled samog upitnika treba da omoguæi lako ispunjavanje i obradu podataka.

Specifièan oblik ankete zasnovane na upitniku je anketa poštom. Koristi se kada kada jeistraživanje usmereno na veliku, zatvorenu grupu kojoj istraživaè može pristupiti jer imaadrese njenih èlanova.

U istraživanju uslova rada u okružnim sudovima u Poljskoj anketa sprovedena poštomkorišæena je za prikupljanje odgovora sudija na pitanja postavljenja u upitnicima koji suim poslati. Istraživaèi su odabrali taj metod jer je u pitanju bila grupa kojoj je pristupbio lak. Pri tom se pošlo od pretpostavke da æe sudije biti zainteresovane za popunjava-nje upitnika jer je cilj istraživanja bio poboljšanje njihovih uslova rada.

Kod ankete poštom polazi se od pretpostavke da æe je ljudi ispuniti i poslati natrag.Po pravilu, 20—25 procenata tih anketa vaæa se natrag pošiljaocima.

Treba imati na umu da u grupi onih koji nisu odgovorili može biti pojedinaca koji bi biliizuzetno dragocen izvor informacija za istraživanje. Velika je verovatnoæa da æe, naprimer, anketu poštom o korupciji najviše ignorisati upravo oni koji su i sami korumpi-rani.

Ovakve ankete èesto umesto uvodnog dela imaju zvanièno pismo u kojem organizacijakoja anketira detaljno predstavlja cilj istraživanja i naglašava koliko je važno da primalac


91

odgovori. To pismo treba da je potpisano od lica koje ima autoritet u ispitivanoj grupi iliizaziva simpatije kod njenih pripadnika. Zajedno sa anketom treba poslati i posebankoverat sa markicom, za odgovor. (vidi dodatak 5)

Obrada podataka podrazumeva šifriranje odgovora na samom obrascu upitnika i unoše-nje u bazu (slièno kao sa bazom novinskih èlanaka, vidi odeljak 6. 4. 6.). Za to je potre-ban profesionalni nadzor i odgovarajuæa oprema.

Kod velikih uzoraka teškoæe može izazvati obrada odgovora na otvorena pitanja, pa jenajbolje izbegavati ih u takvim anketama. Priprema otvorenih pitanja za statistièku ana-lizu podrazumeva njihovo “zatvaranje”, tj. formiranje zatvorene klasifikacije odgovorakoji æe biti kodirani i analizirani na isti naèin kao i pitanja sa više opcija za odgovor. Dabi se to postiglo pregleda se 20—30 anketnih obrazaca i napravi se lista pojednostavljenihodgovora koji se u istom ili sliènom vidu najèešæe pojavljuju. Za sve atipiène odgovorekoji se samo po jednom pojavljuju koristi se kategorija “ostalo”. Za svako otvoreno pita-nje bar dve ili tri osobe, treba da prave liste klasifikovanih odgovora i to nezavisno jedniod drugih da bi na kraju zajedno napravili konaènu verziju klasifikacije. Na taj naèin dobi-ja se precizniji i objektivniji rezultat.

6.5.6. Šta treba imati u vidu prilikom statistièke obrade podataka

Statistièka analiza kao tema prevazilazi okvire ovog priruènika14. Ipak, treba imati naumu njene osnovne principe èak i onda i kada rezultate utvrðuju sami istraživaèi (biloruèno ili kompjuteskim programom Excel), posebno ako je u pitanju mali uzorak — od 60do 100—120 sluèajeva.

Treba naglasiti, još jednom, da osim u situacijama u kojima imamo profesionalnoodabrani statistièki uzorak, sve zakljuèke treba da donosimo kao rezultat konkretnihsluèajeva koje smo istražili. Ako, na primer, istražujemo uzorak od 500 uèenika iz 26srednje škole u zemlji i utvrdimo da je polovina njih bila izložena telesnom kažnjavanju,to nikako ne znaèi da je ista situacija u polovini škola u državi. Ipak, i saznanje o 35konkretna sluèaja batinanja u prethodnom mesecu ozbiljan jeargument za razgovor s vlas-tima bez obzira na ukupan broj incidenata širom zemlje.

Šta se može izraèunavati:

a. Procentualna vrednost — zastupljenost svakog od ponuðenih odgovora na odreðenopitanje. Na primer, ako sledeæe pitanje postavimo na uzorku od 90 ljudi koji su uèestvo-vali u nekom sudskom postupku u prethodnih pet godina:

Jeste li bili zastupani od strane advokata?Da

Ne

Bez odgovora

Izraèunate procentualne vrednosti izgledale bi ovako:

a. Da 55 pojedinaca 61%

b. Ne 30 pojedinaca 33%

c. Bez odgovora 5 pojedinaca 6%

ukupno 90 pojedinaca 100%

b. Mogu se utvrditi i proste korelacije — na primer, ako je od 90 ispitanika bilo 50 ženai 40 muškaraca, vredi proveriti da li su advokati èešæe zastupali žene. U tom sluèaju odgo-vori se sabiraju u odvojenim grupama za žene i muškarce.

Dobijeni rezultat mogao bi biti predstavljen na sledeæi naèin:

žene/ broj% muškarci/ broj% ukupan broj%


92

________________

14 O statistièkoj obradi podataka u monitoringu ljudskih prava videti Spirer H. F. , Spirer L. “Analiza podataka kod monitoringa ljudskih prava (Njujork, Kolumbija Univerzitet, 1993)” i Nowak S., “Metodolgia badañ spotecznych” (Metodlogija istraživanjau društvenim naukama), Varšava, PWN, 1985.

a. Da 25 50 30 75 55 61

b. Ne 20 40 10 25 33 33

c. Bez odgovora 5 10 — — 5 6

ukupno 50 100 40 100 90 100

Na osnovu datih informacija može se doæi do razlièitih zakljuèaka. Recimo, da je na rezul-tat uticalo to što su u okviru anketirane grupe muškarci koji su imali porodice bili ti kojisu angažovali advokata u sluèaju potrebe za pravnom pomoæi, ili da je meðu anketiranimmuškarcima više nego meðu anketiranim ženama bilo pojedinaca koji su smatrali da seza zaštitu prava treba obratiti sudu.

Da bi se tumaèenje izvelo na pravi naèin potrebno je postaviti dodatna pitanja i ponovopregledati prikupljeni materijal. Ako tvrdimo da se neka korelacija izmeðu varijabilaredovno ponavlja, onda anketa treba da bude realizovana uz pomoæ reprezentativnoguzorka.

Analogno tome, može se izraèunati korelacija izmeðu pojedinca koji traži pomoæ advoka-ta i takvih varijabila kakve su uzrast, nivo obrazovanja, prebivalište (selo,grad, metropo-la) ili druge demografske karakteristike.

c. Mogu se izraèunati i proste korelacije izmeðu odgovora i razlièitih kvalitativnih pita-nja. Na primer, ako bi sledeæa pitanja bila deo iste ankete:

Koliko ste zadovoljni prvostepenom sudskom odlukom koju ste dobili?

a. veoma zadovoljan/a

b. prilièno zadovoljan/a

c. prilièno nezadovoljan/a

d. veoma nezadovoljan/a

e. neopredeljen/a

Može se utvrditi i da li su ispitanici koji su imali advokata više ili manje zadovoljni sud-skom odlukom od onih koji nisu bili zastupani od strane advokata. Rezultati ove korelacijemogu biti prezentirani na sledeæi naèin:

sa advokatom — broj %

bez advokata — broj %

bez odgovora — broj %

ukupno — broj %

a. veoma zadovoljan/a 5 9 1 3 1 20 7 8

b. prilièno zadovoljan/a 10 18 10 33 — — 20 22

c. prilièno nezadvoljan/a 20 36 5 17 2 40 27 30

d. vema nezadovoljan/a 15 27 8 27 — — 23 2

e. neopredeljen/a 5 9 6 20 2 40 13 14

ukupno 55 100 30 100 5 100 90 100

Na osnovu prikazanih rezultata može se reæi da je u okviru ispitivanih grupa meðu onimakoji su imali advokata veæi procenat tih koji su nezadovoljni sudskom presudom, ukupno63% (veoma i prilièno nezadovoljnih), od onih koji nisu imali zastupnika (ukupno 44%).Kako tumaèiti ove rezultate? Neka od moguæih tumaèenja bila bi:

— advokati su one koji nisu zadovoljni presudom upoznali s moguænošæu podnošenja žalbei na osnovu nezadovoljstva tom presudom, èime je stepen njihovog zadovoljstvaprvostepenom odlukom automatski još više snižen,

— oni koji su imali advokata bili su više uvereni u pobedu pa je zato meðu njima višerazoèaranih,


93

— oni koje je advokat zastupao bolje su razumeli sve što se dogaðalo u sudnici jer im jeon mogao objasniti eventualne povrede postupka od strane suda, èime je nivo njihovogzadovoljstva samim sudom, pa i konaènom odlukom, bio sve niži.

Iz svega navedenog jasno je da su na ukupan rezultat mogli uticati razlièiti èinioci. Da bise taj uticaj bolje razjasnio potrebno je postaviti dodatna pitanja:

— Zašto ste nezadovoljni sudskom odlukom?

— Da li je Vaš advokat zadovoljan presudom? (da bi se utvrdila korelacija izmeðu zado-voljstva odlukom kod advokata i njegovog klijenta),

— druga pitanja.

Korelacije se mogu raèunati i “hijerarhijski” — recimo uvoðenjem i treæeg elementa utabele, na primer pola. Komplikovanije korelacije ipak bi trebalo izraèunavati uz pomoækompjuterskog programa i pod nadzorom sociologa ili statistièara.

Po pravilu, što je veæi uzorak to se komplikovanije korelacije mogu raèunati. Ako se pos-matra relacija dva pitanja od kojih na svako može da se da od èetiri do šest odgovora kojise dele na podgrupe, broj kategorija za koje se izraèunava rezultat može biti od malogznaèaja ukoliko je uzorak premali.

U Odeljku 6. 2. 1. bilo je govora o procentualnom izraèunavanju samo ukoliko uzorakèini više od 30—40 sluèajeva. Ako je iz objektivnih razloga istraživanje obuhvatilo manjibroj, na primer 15 (jer, recimo, samo toliko ima sudija u jednom gradu), onda rezultattreba predstaviti brojkama a ne procentualno. Mogu se koristiti fraze “polovina sudija”ili “ izmeðu 8 i 15” ili “gotovo sve sudije” (tj. njih 14) ili “ gotovo niko” (samo 1). U tomsluèaju napisati “ 33 % sudija” (èitaj: petoro ljudi) ili “80% sudija” (što znaèi taènodvanaest) — zvuèi neprofesionalno.

Sve vreme treba imati na umu da autori izveštaja o istraživanju nisu sociolozi ili sta-tistièari, kao i to da treba unapred da odluèe koje ih korelacije interesuju i u kojesvrhe ih interesuju (šta æe sebi ali i èitaocima ilustrovati teme što æe ih citirati).

Ako je istraživanje obuhvatilo mali broj sluèajeva a profesionalac nije pomagao u izboruuzorka, moguæe je da æe se pojaviti razlika od nekoliko procenata kao posledica statis-tièke greške u merenju. Ona otuda nije stvarna razlika izmeðu ispitivanih grupa ili sluèa-jeva. Tako, ako 14% muškaraca i 16% žena želi da bude zastupano od strane advokata, nemože se utvrditi korelacija izmeðu pola i želje za struènom pravnom pomoæi. O tome bitek moglo da se govori ukoliko bi razlika izmeðu procenata bila veæa, recimo 25% muškara-ca prema 16% žena. U takvim sluèajevima procente treba izraziti celim brojevima, bezdecimala, koje nisu beznaèajne, ali rezultate èine manje èitljivim. Treba ih zaokružitikao u raèunovodstvu (ili matematici), sve preko 0,5 na više, a sve ispod 0,5 na niže.

Sve to, naravno, ne važi za istraživanja u kojima je reprezentativni uzorak odabrao sta-tistièar (on/a æe u tom sluèaju reæi kolika je statistièka greška primerena konkretnoj vrstiistraživanja. Kod dobro odabranog uzorka greška ne bi trebalo da bude +/—3%).

6.6. Tehike dobijanja informacija putem posmatranja i merenja

U svakom istraživanju potoje teme koje ne mogu na zadovoljavajuæi naèin biti obraðeneanalizom dokumenata i postavljanjem pitanja. Ima stvari i pojava koje istraživaè jednos-tavno treba da vidi svojim oèima. Obièno se kombinuju posmatranje, eksperiment i fiz-ièko merenje sa drugim tehnikama kako bi se dobila što vernija slika ukupne stvarnosti.Na taj naèin porede se standardi i izjave svedoka sa onim u šta se sam istraživaè uverisopstvenim oèima (vidi odeljak 6. 2. 5.).

Razlièite vrste posmatranja mogu se klasifikovati po osnovu dva kriterijuma. Prvi jeuèestalost pojave.

Posmatranje incidentnih dogaðaja: Podrazumeva situacije i dogaðaje koji nisu mogli dase predvide i ne može se znati koliko se èesto mogu ponavljati (recimo akcije organavlasti tokom elementarnih nepogoda). U takvim situacijama ne može se spremiti instru-


94

mentarij, pa èak ni odrediti osnovni principi po kojima bi se posmatranje odvijalo.Umesto toga, istraživaè može da se osloni jedino na svoju intuiciju i znanje o ljudskimpravima. Tako se posmatranje svake vanredne situacije i izvoðenje odreðenih zakljuèa-ka može obaviti nakon toga. Imajuæi u vidu vanrednost takvog dogaðaja jasno je daporeðenje podataka nije moguæe. Izveštaj o obavljenom istraživanju može biti saèinjenposebno za taj dogaðaj, ili se može pridodati opštem izveštaju o stanju ljudskih prava uzemlji.

Posmatranje dogaðaja koji se ponavljaju: Za istraživaèa je lakše predvideti tok tihdogaðaja, jer se oni èesto ponavljaju po odreðenom obrascu. U takve dogaðaje spadajuoni koji se periodièno ponavljaju (na primer, izbori), ili dogaðaji koji se javljaju na mahove(postupci policije tokom hapšenja). Za takva posmatranja moguæa je priprema i izradainstrumentarija na osnovu postojeæih standarda i istraživaèkih pitanja. Dogaðaji se moguponavljati, pa je moguæe uporeðivanje dobijenih podataka (recimo, kako je policija poš-tovala pravo lica lišenih slobode da budu obaveštena o svemu što se na njihov položajodnosi pre dve godine a kako to èini u današnje vreme).

Mogu se posmatrati i trajne pojave i mesta (na primer, tehnièki uslovi u sudskimzgradama). U takvim sluèajevima mogu se obaviti pažljive pripreme i posmatranje semože obaviti više puta.

Drugi kriterijum po kojem se posmatranja mogu klasifikovati jeste položaj istraživaèa.

Postoji razlika izmeðu posmatranja putem uèestvovanja (kod kojeg istraživaè imaodreðenu ulogu u situaciji koja se prati a da to drugi uèesnici ne znaju) i eksternog pos-matranja (u kojem istraživaè ne uèestvuje u dogaðaju veæ ga samo posmatra, otvorenoili sa skrivenog mesta).

Prilikom primene tehnike posmatranja istraživaè za prikupljanje informacija koristiinstrumentarij nazvan posmatraèev karton — listu pitanja na koja se traži odgovor. Tajkarton služi za sistematizaciju opservacija i obezbeðuje uporedivost podataka koje suprikupili razlièiti istraživaèi. Kao i obièno, što se bolje predmet istraživanja poznaje, uto-liko æe bolji instrmentarij biti pripremljen (vidi dodatak 6).

6.6.1. Posmatranje putem uèestvovanja

Ponekad istraživaè mora da uèestvuje u dogaðaju koji želi da posmatra. Ako, na primer,hoæe da proveri ponašanje policije tokom fudbalske utakmice i nakon nje, najviše æe saz-nati ako se umeša u masu navijaèa. To, naravno, zahteva odgovarajuæu pripremu. Licekoje vrši posmatranje ne bi trebalo da bude prepoznato na prvi pogled. Neæe na fudbal-sku utakmicu biti poslata elegantna starija gospoða veæ adekvatno obuèeni mladi ljudi.Posmatranje putem uèestvovanja u masi treba da obavi grupa istraživaèa — jedan poje-dinac može da sagleda samo svoje okruženje i na osnovu takvog posmatranja ne može serekonstruisati tok èitavog dogaðaja. To je moguæe tek prikupljanjem izveštaja svihistraživaèa koji su bili rasporeðeni u masi ljudi. Prilikom analize podataka izuzetno jevažno konstantno imati taènu predstavu o vremenu jer æe se tako utvrditi taèan sleddogaðanja. U Poljskoj, sredinom osamdesetih, posle demonstracija Solidarnosti u Varšavi,analizom izveštaja o zatvaranju ulica od strane policije i pravaca iz kojih su došli napa-di na demonstrante, utvrðena je namera policijskih snaga da se masa usmeri kaSovjetskom konzulatu (kada je to uspelo, zgrada je bila zasuta kišom kamenica koje subacali provokatori izmešani sa masom demonstranata).

O posmatranju putem uèestvovanja može se govoriti kada istraživaè uèestvuje u dogaða-ju koji se odvija bez njegove volje tj. kada se on/a:

a. kreæe meðu demonstrantima, fudbalskim navijaèima, posetiocima rok koncerta da bipratio ponašanje policijskih jedinica i agenata umešanih u masu,

b. glasa ili uèestvuje u radu glasaèkog odbora na izborima da bi mogao da izvesti o onomešto je video/la,

c. sluèajno živi u oblasti pogoðenoj elementarnom nepogodom ili ratom pa svedoèi o sop-stvenom iskustvu i istražuje ponašanje vlasti (izveštaj o takvom posmatranju se raz-


95

likuje od izjava obiènih svedoka jer istraživaè svesno dokumentuje tok dogaðaja,zapisuje satnicu, imena i konkretne akcije predstavnika vlasti itd.).

6.6.2. Eksperimenti

Posmatranje u kojem istraživaè izaziva situaciju u kojoj zatim uèestvuje èesto se nazi-va eksperiment. Tako istraživaè može:

a. da zahteva nešto od predstavnika vlasti na šta su graðani ovlašæeni ali nisu navikli datraže,

b. da zahteva da se predstavnici vlasti uzdrže od nekog ponašanja ili delovanja koje jezakonom zabranjeno ali koje oni ipak praktikuju,

c. da radi stvari koje nisu niti zabranjene niti moralno problematiène ali su svejednonovost za vlasti,

d. da se uzdrži od ponašanja ili delovanja koje nije obavezno po zakonu ali koje vlastisvejedno zahtevaju od graðana,

e. da krši ili se pretvara da krši zakon kako bi utvrdio/la kako državni funkcioneri ilislužbenici na to reaguju.

Primeri za takve eksperimente su:

— pokušaj da se nešto netipièno organizuje u državnim organima ili institucijama (orga-nima državne uprave ili lokalne samouprave svih nivoa, policijskim stanicama, bolni-cama, klinikama, domovima za stare i hendikepirane, zavodima za zapošljavanje, cari-ni, bankama, školama, inspekcijskim organima itd.) pokušaji neobiènih pojedinaca danešto organizuju u prostorijama državnih organa (to može biti beskuænik, stranas,izbeglica),

— pokušaj da se odluèno ostvari neko pravo ili privilegija (recimo, pravo na informisanosto radu državnih institucija, o hijerarhiji i imenima državnih zvaniènika, organizacijiposlova u ustanovama, platama državnih funkcionera itd.),

— odbijanje da se odgovori na izlišan zahtev državnog zvaniènika, na nepotèinjavanjenezakonitoj naredbi ili zahtevu koji vlasti obièno postavljaju u odreðenoj situaciji,

— testiranje reakcija državnih funkcionera na ispravno ali ne preterano uètivo ili servil-no ponašanje graðana (tretiranje službenika ili funkcionera kao pojedinca koji služigraðanima i koji je pripadnik zajednice a ne svemoæna vlast),

— testiranje reakcija vlasti na razlièite akcije koje su netipiène ali ne i zabranjenezakonom, kao što su dežuranje tokom štrajka, lepljenje nalepnica,

— pokušaj da se s predstavnicima vlasti razgovara na jeziku nacionalne manjine,

— testiranje ponašanja osoblja u restoranu za koji se zna da nerado prima pripadnikemanjina kada uslugu zatraži lice romskog porekla,

— testiranje reakcija službe obezbeðenja ili kontrolora u prevozu kada putnik kaže danema ni kartu ni novca,

— predstavljanje istraživaèa kao lica otrovanog alkoholom kako bi bio poslat u ustanovuza trežnjenje,

— testiranje ponašanja policije kada graðanin nema nikakav dokument kod sebe.

Eksperimentom ne bi trebalo kršiti zakon ali ako je zbog uspeha istraživanja to zaistaneophodno, treba podneti sankciju predviðenu za izvršenu povredu propisa.

Mnogi eksperimenti interesantni su za medije a to može biti od pomoæi kod podizanjasamosvesti graðana u njihovoj komunikaciji s pripadnicima vlasti. Demonstriranje apsurd-nosti ponašanja vlasti (zbog loše pravne regulative ili nepravilne primene propisa) na kojuse veæina graðana veæ navikla ima obrazovni efekat kako na javnost tako i na vlasti.Objavljivanje takvih situacija može dovesti do promena zakona ili èešæe, do promene unjihovoj primeni.

“Negovanje sluèajeva”, veæ obraðeno u odeljku 6. 2. 3. takoðe je eksperiment.Pisanjem podnesaka sudu ili prepiskom s vlastima u vezi sa odreðenim sluèajem, istraživaè


96

na odreðeni naèin kreira situaciju da bi saznao kako se vlast u specifiènoj situaciji po-naša.

Posmatranje putem uèestvovanja zahteva veliku objektivnost od istraživaèa jer je lakobiti “uvuèen” u situaciju i dopustiti emocijama da iskrive sliku o njoj. Istraživaè koga jepolicija pretukla teško æe posle fudbalskog meèa objektivno oceniti nivo policijske bru-talnosti.

6.6.3. Eksterno posmatranje

Istraživaè kod ovog monitoringa ne uèestvuje u dogaðaju koji se posmatra. Ako je tosuðenje, sudija može biti obavešten o tome ali istraživaè može i jednostavno da zauzmemesto u publici. To zavisi od koncepta monitoringa i zadataka koji se pred istraživaèapostavljaju.

Na parlamentarnim izborima u Slovaèkoj, posmatraèi su vršili monitoring bez zvaniènihakreditacija, samo na osnovu prava da se nalaze na izbornim mestima. Na nekim mesti-ma èlanovi izbornih komisija zabranili su njihovo prisustvo, što je bio dobar pokazateljpravih namera vlasti.

Ova tehnika korisna je kod monitoringa:

— izbora,

— sudskih postupaka,

— štrajkova koji se odvijaju neprekidno duže vreme ali i drugih dogaðanja na javnim mes-tima,

— demonstracija i akcija policijskih snaga koje kontrolišu masu ljudi,

— prijemnih odeljenja u bolnicama,

— pisarnica sudova i drugih državnih organa,

— izlaznosti biraèa (praæenjem kretanja na izbornim mestima van samih tih mesta).

Pojedinci koji uèestvuju u ovakvim istraživanjima mogu ponekad biti izloženi opasnosti-ma. Postoji takoðe moguænost da im prikupljeni materijali i dokumenta budu oduzeti.Zato se dobro mora razmisliti o bezbednosti istraživaèa i obezbediti komunikacija meðuèlanovima tima. Takoðe je potrebno pripremiti i strategiju za nepredviðene situacije, sis-tem prikupljanja fotografija, video kaseta i beležaka istraživaèa.

6.6.4. Fizièka merenja

U monitoringu je ponekad potrebno obaviti jednostavna merenja ili prikupiti uzorke zaanalizu. Kod istraživanja u ustanovama za boravak odreðenih kategorija lica (zatvori, bol-nice i sl.) mere se površina i zapremina soba, temperatura i osvetljenost. Nešto komp-likovanije je merenje koliko je efikasna ventilacija ili intenzitet zraèenja uz pomoæ jed-nostavnog radiometra (poznato je da su neke vrste betona radioaktivne). U takvim insti-tucijama takoðe se sakupljaju i uzorci vode i hrane, meri se velièina i porcija obroka.Mogu se brojati i slavine, lavaboi, toaleti, da bi se izraèunalo na koliko korisnika ustanovedolazi jedan mokri èvor.

U jednom zatvoru u kojem je Helsinški odbor za ljudska prava sproveo istraživanje bio jesamo jedan toalet na 60 žena koje su ujutru odlazile na obavezne radne aktivnosti. Nekeod njih su pre odlaska na rad èekale i po dva sata u redu pred tim toaletom.

Broj ljudi na demonstracijama može se proceniti prema površini koju masa zahvata, pre-brojavanjem ljudi po jedinici te površine (uzimajuæi u obzir zbijenost uèesnika). Ako supotrebni precizniji podaci, treba proveriti varijacije u gustini mase na razlièitim lokaci-jama, pa zatim izvesti odvojene raèunice za svaku od njih.


97

6.7. Rekonstrukcija dogaðaja i primena tehnika koje nisu uobièajene

Kada nema druge moguænosti za istraživanje nekog dogaðaja može se izvršiti njegovarekonstrukcija na osnovu izjava svedoka, dokaza s lica mesta i dokumentacije koju imajuinstitucije koje su povezane s tim dogaðajem ili njegovim posledicama (službe hitnepomoæi, bolnice posle razbijanja demonstracija i sl.). I to istraživanje vrši se uz primenuodgovarajuæih istraživaèkih tehnika. Tako se mogu istražiti sluèajevi prebijanja ili otmi-ca od strane «nepoznatih izvršilaca», mogu se prikupiti dokazi da je lice osuðeno za nekokrivièno delo zapravo nedužno itd. Ali te tehnike kriviène istrage veæ prevazilaze dometove knjige.

6.8. Obezbeðenje dokumentacije i podataka

U monitoringu ljudskih prava dokumentacija i prikupljanje podataka od velike su važnosti.Dokumentacija o povredama ljudskih prava predstavlja dragocen materijal koji bi nekipojedinci vrlo rado uništili. To posebno važi za zemlje u kojima nije ustanovljena vla-davina prava i gde bi takva dokumentacija u pogrešnim rukama mogla da nanese štetukako istraživaèu tako i izvoru njegovih informacija. Ali iskustvo govori da èak i u zrelimdemokratijama, dokumenta koja bi mogla biti nezgodna za vlasti, treba èuvati pod poseb-nom zaštitom (npr. izveštaj Greenpeace o nuklearnim testovima koje je izvela Francuska,izveštaj štampe u Britaniji o kršenju zakona od strane tajne službe i bezbednosnih organa).

Èak i kada je istraživanje sprovedeno u demokratskoj zemlji, sa odobrenjem vlasti, doku-mentacija treba da bude zaštiæena, a pristup do nje ogranièen. Svi materijali treba da seèuvaju odreðeno vreme nakon što su podaci iz njih obraðeni i izveštaji objavljeni, jeruvek može da se dogodi da neki dokument zatreba ili se ukaže potreba za proverom nekogpodatka. Metod dokumentovanja i arhiviranja zavisi od vrste informacije i naèina na kojije zabeležena.

U prikupljanju i arhiviranju materijala treba poštovati princip po kojem istraživaèmora biti u moguænosti da identifikuje podatke. Voðe timova treba da razviju sistemoznaèavanja koji æe omoguæiti pronalaženje svakog pojedinog dokumenta, snimka,fotografije ili spisa èitav niz godina po okonèanju istraživanja.

6.8.1. Pisani materijal

a. Kopije dokumenata (na primer, interni dokumenti institucija u kojima su vršenaistraživanja, ugovori, formulari, pisana uputstva organa vlasti itd.).

Nevladine organizacije koje se bave ljudskim pravima nastoje da dobiju kopiju svakogdokumenta koji sadrži informacije o oblasti koja ih interesuje. Neki od tih dokumenatamogu se dobiti zvaniènim putem dok je do drugih teže doæi, posebno do onih koji moguda sadrže neki podatak koji kompromituje instituciju ili njenog direktora. Ako nije moguæedobiti original ili fotokopiju takvog dokumenta, takav dokument treba makar fotografisatiili prepisati rukom.

b. Prepiska izmeðu graðana i vlasti

Èak i onda kada su originalna pisma i dokumenti koji se odnose na odreðeni problem uposedu nevladine organizacije, treba napraviti njihove fotokopije i èuvati ih odvojeno odoriginala. Do ošteæenja ili nestanka važnih dokumenata može doæi nezavisno od politièkesituacije.

c. Izjave žrtava kršenja ljudskih prava, svedoka, eksperata itd.

Neke od prikupljenih informacija mogu se upotrebiti uz izvesna ogranièenja. Veæ je višeputa reèeno da tokom monitoringa treba nastojati prikupiti informacije koje su dokumen-tovane što, izmeðu ostalog, znaèi i potkrepljene podacima o njihovom izvoru.Objavljivanje informacije date u poverenju može narušiti reputaciju kako organizacijetako i pojedinca koji ju je dobio. Organizacija zato ima moralnu odgovornost da lice kojeje takvu informaciju obezbedilo ne pretrpi nikakvu štetu zbog tog svog èina.


98


99

d. Istraživaèki instrumentarij koji je ispunjen podacima

Prvo se dokumenti pripreme za obradu (rukom ili kompjuterski) tako što se svaki ponaosobšifrira da bi se lakše odredilo o kom istraživaèkom instrumentariju se radi. Ta šifra možeda sadrži:

— skraæenicu koja oznaèava vrstu instrumentarija (ukoliko ih je više upotrebljeno tokomistraživanja, na primer, jedna šifra za upitnik namenjen sudijama, druga za upitnik kojiispunjavaju stranke u sudskom postupku, treæa za kartone koje popunjava posmatraèu sudu),

— broj kojim se obeležava vrsta dokumenta,

— skraæenica za naziv institucije u kojoj je istraživanje sprovedeno,

— oznaka za grad ili podruèje u kome se realizovalo istraživanje,

— druge informacije koje treba da budu oznaèene.

Istraživaèki instrumentarij obièno se èuva nekoliko godina, za sluèaj da zatreba proveraautentiènosti podataka u izveštaju o monitoringu.

6.8.2. Audio i video snimci, fotografije

Audio i video kasete i fotografske negative treba èuvati na mestu na kome ne mogu bitiošteæeni. Kao i kod istraživaèkog instrumentarija, i snimci intervjua se nakon obradepodataka godinama èuvaju. I za njih treba saèiniti sistem šifriranja. Ukoliko ima mnogosnimaka i neophodno je brzo pronaæi neki od njih, najlakše æe se to uèiniti ukoliko pos-toji kompjuterska baza podataka.

6.8.3. Informacije u elektronskoj formi

Moderna tehnologija daje moguænosti èuvanja raznih vrsta podataka (pisanih, grafièkihslika, audio, video) u elektronskoj formi.

Prednosti takvog sistema arhiviranja i obrade materijala oèigledne.su Treba, ipak,zapamtiti da sav materijal (èak i radne verzije) treba èuvati tako što æe uvek postojatimakar još jedna njegova rezervna kopija. Sve vrste disketa i kaseta treba èuvati na si-gurnom mestu, uz ogranièeno pravo pristupa.

6.8.4. Materijalni dokazi

Sve dokaze kojima se potvrðuju navodi o kršenju ljudskih prava treba da prati odgovara-juæa dokumentacija i izjave lica koja su ih obezbedila (izjava podnosioca dokaza).

Takav dokument treba da sadrži sledeæe informacije:

— kada je materijal prikupljen ili naðen,

— gde je prikupljen ili naðen,

— ko ga je prikupio ili našao,

— potpis osobe koja je dostavila dokaz.

Materijalni dokazi treba da budu pravilno zaštiæeni od uništenja, ošteæenja ili gubitkaosnovnih svojstava (kao što je boja ili nijansa, oblik itd.). Tako se organizacija može zašti-titi od optužbi da je isfabrikovala dokaze.


100

101

7Logistika monitoringa


102

Uspeh svakog projekta velikim delom zavisi od efikasnosti organizacije, dobrog plana delo-vanja i budžeta koji je precizno isplaniran i ispoštovan tokom rada.Sve to važi i za mo-nitoring: organizacioni aspekt jednako je važan element i u realizaciji monitoringa.

Termin logistika oznaèava organizacioni napor da se optimalno koordiniraju razlièiteaktivnosti koje imaju isti cilj, i sve to u odreðenom vremenskom periodu.U monitoringu,logistika znaèi upravljanje vremenom, ljudima i sredstvima neophodnim za realizacijuplaniranog projekta.

Svi ti elementi treba da budu ukljuèeni: u planiranje istraživanja, razvoj koncepta mo-nitoringa, izbor tehnika i pripremu istraživaèkog instrumentarija.Potrebno je isto tako dase sredstva i ljudi koje organizacija ima na raspolaganju usklade sa vremenom potrebnimza realizaciju monitoringa.U fazi razvoja koncepta monitoringa treba

obraditi sledeæa pitanja:

— ko æe obaviti koji istraživaèki zadatak,

— koliko je vremena za to potrebno,

— koliko æe istraživanje koštati ( koji su troškovi organizacije, koliko se može postiæivolonterskim radom, šta se mora platiti i novcem iz kojih izvora ).

7.1. Plan delovanja

Sposobnost organizacije da efikasno realizuje istraživanje velikim delom zavisi od dobrogplana delovanja koji obuhvata spisak akcija koje treba preduzeti, ljude koji æe ih rea-lizovati i vremenski raspored aktivnosti.

Dobar plan obezbeðuje uslove da se izbegne haos. Njime se postavlja organizacioni okvirkoji poveæava šanse na uspeh.Svako ko želi da organizuje monitoring treba da bude upoz-nat sa principima timskog rada.

Nadzor nad poštovanjem plana delovanja treba da vrši jedna osoba, odgovorna zaefikasno sprovoðenje istraživanja: koordinator projekta.

Priprema plana delovanja (vidi Dodatak 8) zahteva pouzdanost, perfekcionizam, izuzetnupreciznost ali, u isto vreme, i maštu (jer treba voditi raèuna o mnogim problemima, odkojih su neki trivijalni ali ipak uspeh èitavog projekta može da zavisi od njih). To je retkakombinacija osobina. Zbog toga, osoba koja je odgovorna za organizaciona pitanja nemora da bude ista ona koja je nadležna za “suštinu” istraživanja. Ponekad je dobra idejapodeliti te uloge ali to istovremeno zahteva blisku saradnju koordinatora odgovornog zaorganizaciona pitanja i i osobe nadležne za supstancione aspekte istraživanja.

Dva važna elementa èesto se zanemaruju a nužno je razjasniti ih na samom poèetku:

precizan obim odgovornosti svakog pojedinca i naèin prenošenja informacija izmeðuèlanova tima, eventualno i manjih grupa unutar njega, ukljuèujuæi i tehnièka pitanja kaošto su naèin održavanja sastanaka, komunikacija telefonom ili radio — vezom.

Naèin na koji se koordiniraju aktivnosti i donose odluke od velike važnosti jeza istraživa-nja koja vremenski kratko traju, i zahtevaju efikasnu koordinaciju (npr. monitoring iz-bora), ili mogu da budu opasna po uèesnike. U tim sluèajevima treba uspostaviti komu-nikacioni sistem, pripremiti plan za neoèekivane situacije, odrediti èlanove tima zaduženeza bezbednost ostalih i èuvanje dokumentacije itd. Ako postoji opasnost od hapšenjaèlanova tima treba odrediti osobu koja æe razgovarati s policijom u njihovo ime. Sve toèini logistiku.

U planiranju istraživanja treba utvrditi kada æe se ono obaviti i koliko dugo æe trajati.Pritom treba imati u vidu kalendar politièih i drugih dogaðaja u zemlji (npr. školski raspust,nacionalne praznike, religijske praznike, ukljuèujuæi i one praznike koje slave nacionalnemanjine.). Treba, takoðe, imati u vidu i tekuæe dogaðaje u zemlji ili u regionu koji mogubiti od uticaja na samo istraživanje ili na njegov rezultat (recimo, blokade koje ometa-ju saobraæaj ili druge oblike javnih protesta).

7. Logistika monitoringa

103

U jednom deèijem domu bilo je realizovano istraživanje upravo u vreme štrajka osobljai dece koji se održavao u drugom domu u neposrednoj blizini, usled najavljenog zatvara-nja tog doma. Ispitivana deca i zaposleni posetu istraživaèa samoinicijativno su povezi-vali sa borbom protiv zatvaranja drugog doma.Iz tog razloga sve informacije pružene mo-nitorima “prilagodili su” situaciji, èime je dobijena potpuno netaèna slika o njihovomdomu. U konkretnom sluèaju trebalo je saèekati da proðe neko vreme a potom obavitiplanirano istraživanje, ili ga èak potpuno otkazati u datom domu.

7.2. Budžet

Vrednost svakog projekta zavisi od sredstava potrebnih za njegovu realizaciju. Prilikomplaniranja treba nastojati da se istraživanjem ostvare najbolji moguæi rezultati sa naj-manjim troškom i naporom. Poreðenje novca i željenih rezultata svakako æe vršiti i dona-tori od kojih organizacija traži sredstva za realizaciju istraživanja.

U planiranju budžete treba imati na umu sledeæe:

— monitoring koji se planira ne služi rešavanju finansijskih problema organizacije ili tima.Umesto toga treba predvideti realne troškove neophodne za konkretne projekte,

— organizacija i tim koji realizuje istraživanje treba da daju doprinos projektu kojise planira (volonterski rad, sopstvenu opremu i svoju sposobnost da neke troškovepokrije samostalno — prostor za rad, telefonske raèune itd — koristeæi novac dobijeniz drugih uzvora), i to treba da bude važna stavka budžeta koja pokazuje koliko je samoistraživanje važno za organizaciju.

— ljudi koji profesionalno i odgovorno rade na projektu (koordinator, autori istraživaèk-ih instrumentarija, autori izveštaja itd.) treba da budu plaæeni za svoj rad u skladu sastandardima koji za tu vrstu posla važe u zemlji.

— budžet projekta treba da bude podvrgnut kritièkoj proceni. Sve njegove stavke kojesu preskupe u odnosu na željeni cilj, treba modifikovati.

Budžeti se obièno sastoje od sledeæih stavki (nije u pitanju konaèna lista jer neke stavkezavise od specifiène prirode istraživaèkih zadataka):

a. Ljudi

— koordinator projekta,— autori istraživaèkog instrumentarija,— pomoæno osoblje ( sekretarski posao itd.),— istraživaèi — pojedinci koji na terenu sprovode istraživanje,— autori izveštaja,— prevodioci,— raèunovoða.

Treba razmotriti razlièite vrste angažovanosti ljudi — redovno zaposlenje i razne vrsteoblike rada po ugovoru — i kolika je poreska obaveza za svaku od njih.Kao što je veæreèeno, rad nekih ljudi može biti doprinos same organizacije ali i vrednost tog rada trebada bude procenjena.

b. Administrativni troškovi

— iznajmljivanje prostora za obuku onih koji æe realizovati istraživanje (ukoliko se za tusvrhu koristi prostor organizacije, onda i tu vrednost treba uraèunati u njen doprinos),

— telekomunikacije,

— poštanski troškovi (ukljuèujuæi one koji nastanu za potrebe distribucije izveštaja),

— fotokopiranje,

— prevodilaèke usluge,


104

— osiguranje (za službene puteve),

— kancelarijski materijal.

c. Materijal direktno potreban za istraživanje

— fotokpiranje istraživaèkog instrumentarija (to je obièno veliki izdatak pa zahteva poseb-nu preciznost u izraèunavanju),

— uznajmljivanje diktafona, fotografske opreme, video kamera, mobilnih telefona i/ilispecijalne opreme,

— potrošni materijal kao što su baterije, kasete, filmovi i sl.

d. Putni troškvi

— troškovi transporta (za karte ili upotrebu automobila),

— hotelski troškovi,

— dnevnice.

e. Ostali troškovi

— štampanje konaènog izveštaja,

— konferencija za štampu,

— troškovi reprezentacije — finalno okupljanje svih uèesnika u istraživanju.

Vredi ponoviti: organizacija koja deluje u društvenom interesu ne sme se plašitikorišæenja volonterskog rada, u najširem moguæem smislu.Upravo obrnuto — što višeljudi uloži svoje vreme, novac, znanje i opremu u projekat, veæe su šanse za uspeh.Efikasna društvena akcija zahteva liènu posveæenost i entuzijazam i ne može se shvatitisamo kao “posao”.

Tokom monitoringa parlamentarnih izbora u Slovaèkoj ( u septembru 1998) neki graðaniSlovaèke besplatno su dali na raspolaganje svoje automobile i mobilne telefone meðu-narodnom timu posmatraèa.Vozaèi i lokalni savetnici tog tima (ljudi koji su visoko obra-zovani i znaju jezik) radili sukao volonteri nekoliko dana.Ni meðunarodni posmatraèi nisubili plaæeni za posao koji su obavljali.Sve to ne samo da je smanjilo troškove monitoringaveæ je i znaèajno doprinelo jaèanju lokalnih zajednica, dajuæi ljudima oseæaj da su uradilinešto za demokratiju u svojoj zemlji.

7.3.Pilot—istraživanje

Pilot — istraživanje vrši se na malom uzorku da bi se testirali i verifikovali: odabranikoncept monitoringa, tehnike i instrumentarij i metod obrade podataka .

Pilot — istraživanje služi za proveru primenjivosti u praksi koncepta monitoringa i planadelovanja tj. ispitivanja mogu li problemi koji treba da se istraže biti prouèeni na naèinna koji se to planira.

7.3.1.Funkcije pilot—istraživanja

Pilot — istraživanje:

— omoguæava bolje definisanje problema i proverava da li pitanja kojima æe se istraživa-nje baviti zaista jesu ona koja je neohodno istražiti,

— verifikuje tehnike koje æe biti upotrebljene za dobijanje informacija,

— pokazuje kako instrumentarij deluje u praksi i koji su njegovi eventualni nedostaci èimese daje moguænost za njihovo modifikovanje i poboljšanje — ukljuèujuæi i grafièkupostavku koja je važan element obrade podataka (vidi dodatak 4),

— potvrðuje da li je ispitanicima jasan jezik koji se koristi,

— demonstrira specifiènu reakciju lokalne zajednice na obavljanje istraživanja u njoj,

— otkriva neoèekivane teškoæe na koje se može naiæi tokom realizacije istraživanja,


105

— omoguæava proveru adekvatnosti izbora monitora,

— testira sposobnost organizacije da obradi prikupljene podatke,

— donosi iskustvo u izradi parcijalnih izveštaja i verifikuje format ustanovljen za takveizveštaje,

— olakšava podelu odgovornosti u grupi,

— potvrðuje kolièinu vremena potrebnog za sprovoðenje svake faze istraživanja i timepomaže izradu konaènog plana rada, budžeta i sredstava.

Pilot — istraživanje jednog deèijeg doma pokazalo je da je premalo vremena posveæenointervjuisanju dece ( jer nije bilo dovoljno vremena za pridobijanje poverenja dece,uspostavljanje kontakta s njima i za dobijanje pouzdanih informacija).Na osnovu tog saz-nanja, napravljene su fundamentalne promene u planu delovanja za samo istraživanjetime što je više vremena predviðeno za te intervjue.

Isto pilot — istraživanje pokazalo je da pripremljeni istraživaèki instrumentarij odgovaraispitivanju starije dece ali da je predugaèak i previše težak za mlaðe.Nakon njega treba-lo jeodluèiti da li je bolje suziti krug dece s kojom æe se voditi razgovor ili æe se modi-fikovati pitanja kako bi ona odgovarala razlièitim starosnim grupama. Prihvaæeno je drugorešenje, a èitav monitoring tim prošao je dodatni trening.

Pilot—istraživanje može biti izvor veoma važnih informacija, pa ga zato treba sprovestikad god je to moguæe.

Istraživaèki instrumentarij pripremljen za monitoring uslova rada u okružnim sudovimaobuhvatao je i pitanje poštovanja u praksi satnica objavljenih za poèetak suðenja. Pilot— istraživanje pokazalo jeda je, da bi se te èinjenice utvrdile, bilo potrebno provesti èitavjedan dodatni dan u sudu, što je prouzrokovalo i dodatne troškove.Samo to pitanje nijebilo od suštinske važnosti za krajnji cilj istraživanja, pa je tim odluèio da ga izostavi itako uštedi i novac i vreme koje je potrebno za njega.

Drugo pilot — istraživanje otkrilo je neoèekivani problem koji je nastao zbog preteranezavisnosti predsednika okružnih sudova od njihovih pretpostavljenih, predsednika viših,regionalnih sudova.Predsednici okružnih sudova plašili su se da sami odobre realizacijuistraživanja u njihovim sudovima što je èlanove monitoring tima primoraloda pošaljuposebna pisma njihovim nadreðenima i zatraže saglasnost za dalje aktivnosti.Tek nakontoga mogli su da pristupe samom istraživanju.

Pilot — istraživanje od posebne je važnosti kada se pristupa realizaciji istraživanja kojenikada ranije nije sprovedeno.Ako je planirano da se tokom samog istraživanja obiðemnogo istih ili sliènih institucija, onda posebno pilot—istraživanje nije potrebno jer prvoistraživanje u nizu može poslužiti kao takvo.Jedno istraživanje stanja u psihijatrijskimbolnicama i domovima za stare i hendikepirane nije imalo posebno pilot—istraživanje, alije poseta prvoj takvoj instituciji poslužila za brzu modifikaciju instrumentarija i zadonošenje odluke o daljoj taktici.

Nažalost, kod nekih vrsta monitoringa, ne mogu se koristiti prednosti koje pruža pilot —istraživanje. To je sluèaj kod monitoringa protesta, izbora ili iznenadnih elementarnihnepogoda.U takvim situacijama treba se osloniti na sopstveno znanje, iskustvo iintuiciju.Prvo izvedeno istraživanje tog tipa imaæe ulogu pilot—istraživanja za sva buduæaiste vrste.

Veæ je reèeno da pilot—istraživanje treba da posluži i za izradu konaène verzije budžetaprojekta jer æe se testirati poèetne stavke.Ono, recimo, omoguæava procenu kolièine radakoji je neophodno uložiti, èime se omoguæava i precizna procena ukupnih troškova pro-jekta, nezavisno od toga koji æe deo biti podmiren kao prilog organizacije a koji iz budžetaza istraživanje.

Iako to nije uvek moguæe, treba nastojati da se predlog budžeta podnese donatorutek po obavljenom pilot—istraživanju.To bi organizaciji donelo bolji oseæaj finansijskesigurnosti.


106

7.3.2.Ko treba da sprovede pilot—istraživanje

Postoje dva odgovora na ovo pitanje.Sudeæi po jednom odgovoru, pilot — istraživanjetreba da sprovedu pojedinci koji nisu bili ukljuèeni u prethodnu pripremu koncepta mo-nitoringa. To bi omoguæilo da se napravi objektivna procena tehnika i istraživaèkog instru-mentarija, bez liène vezanosti za predmet istraživanja i emocija koje uz to idu. Po dru-gom mišljenju, sami autori istraživaèkog instrumentarija najbolje znaju svrhu svakogpitanja koje su u njega uvrstili pa im treba dati priliku da ih testiraju u pilot — istraživanju.

Iz toga bi se mogao izvuæi zakljuèak da bi pilot — istraživanje trebalo da sprovedu dvegrupe: jednu bi èinili autori istraživaèkog instrumentarija, a drugu ljudi sa svežimpogledom na problem.

Na taj naèin bi se odabrane tehnike i istraživaèki instrumentarij objektivno procenili i,po potrebi, modifikovali.

Deo pilot — istraživanja treba da bude i provera kvaliteta metoda planiranog za obradupodataka.Ponekad i mala promena u istraživaèkom instrumentariju može biti dovoljnada se spreèe ozbiljne teškoæe u obradi velike kolièine podataka. Ljudi koji æe podatkeobraðivati i pisati izveštaj treba takoðe da daju svoje mišljenje kada se priprema final-na verzija istraživaèkog instrumentarija.

Oni koji su bili ukljuèeni u pilot—istraživanje treba da prisustvuju treninzima aktivistakoji æe realizovati samo istraživanje jer mogu da im prenesu svoja zapažanja i praktiènesavete.

7.4.Taktièki pristup

Pilot — istraživanje služi i za verifikaciju taktike koja æe tokom istraživanja biti primen-jena. Taktièki pristup je formula koja opisuje akcije koje æe biti preduzete tokomistraživanja. Njime se identifikuje redosled koraka koji æe biti preduzeti, podela posla iizvesne formalne radnje koje treba preduzeti pre ili tokom samog istraživanja (npr.obaveštavanje vlasti o planiranom istraživanju).Ako svi monitoring timovi imaju isti tak-tièki pristup, istraživanje æe biti efikasno sprovedeno a prikupljeni podaci uporedivi.

Mnoge organizacije i institucije koje sprovode rutinske posete, inspekcije i istraživanjakoriste oprobane taktièke pristupe koje su razvile tokom godina. To, naravno, zavisi i odkaraktera organizacije, vrste monitoringa, èinjenice da vlast odobrava ili ne odobravarealizaciju istraživanja itd.

Prilikom poseta zatvorima u mnogim zemljama Komitet za spreèavanje torture prvozakaže datum posete. Tim se sastane sa predstavnicima vlasti, predstavnicima kancela-rije ombudsmana, aktivistima nevladinih organizacija. Po dolasku u zatvor, razgovarajusa èuvarima i drugim osobljem, analiziraju dokumentaciju. Zatim krenu u obilazak, ulazeu æelije i proveravaju kako su opremljene. Proverava se svetlo, ventilacija, sanitarniuslovi, alarmni sistem koji omoguæava zatvoreniku da zove pomoæ. Nakon æelija vrši semerenje kuhinja, trpezarija, zajednièkih prostorija, prostora za šetnju i za fizièke vežbe,radionica, soba za posete itd. Dok jedan deo tima proverava uslove boravka, drugi vodirazgovore sa zatvorenicima. Svakog dana tim se okuplja u punom sastavu i razmenjujeinformacije.

Zaposleni u kancelariji Komesara za graðanska prava u Poljskoj odabiraju zatvor po sis-temu sluèajog uzorka i upravu obaveštavaju o poseti 24 sata pre njenog poèetka. Poèinjuje razgovorom sa upravnikom i ljudima na koje ih on uputi. Zatim obilaze razlièite sobe(desetinu nasumce odabranih æelija, obavezno samice, ambulantu, zajednièke prostori-je, kapelu). Zatvorenike s kojima æe razgovarati biraju prema indeksu njihovih imena.Takoðe obaveštavaju zatvorenike o svemu što mogu da prijave tokom posete tima kojivrši inspekciju.


107

Za sprovoðenje istraživanja u psihijatrijskoj bolnici, Helsinški odbor za ljudska pravaodluèio je da primeni geografski kriterijum.Svaki tim radio je u odreðenom regionu Poljskei u svakom od njih bio je po jedan lekar, pravnik i psiholog.Timovi su odabrali tri institu-cije (veliku bolnicu sa 800—1000 kreveta, malu sa 300—400 kreveta i psihijatrijsko ode-ljenje opšte bolnice sa oko 100 kreveta). Pre posete, direktor svake bolnice obavešten jeo dolasku tima.Poseta je zapoèinjala susretom celog tima sa direktorom, a nakon togasvaki struènjak obavljao je svoj deo posla. Pravnik je analizirao dokumentaciju bolnice,lekar razgovarao sa osobljem a psiholog sa pacijentima (5—10 razgovora po odeljenju).

Predstavnici OEBS/ODIHR prilikom monitoringa sudskih postupaka u razlièitim zemljamaobièno dolaze na lokaciju bar dva dana ranije.Prvo se upoznaju sa ustavom i ostalim re-levantnim pravnim propisima, a zatim prikupljaju sve dostupne informacije o sluèaju.Onisa sobom nose fotografsku opremu, diktafon, sve što im je potrebno za pisanje, malifotokopir aparat, èak i papir. Nastoje da pre suðenja razgovaraju sa okrivljenim, a pri-sustvuju i celom toku postupka (èak iako je u pitanju suðenje iz kog je javnost iskljuèe-na). Beleže podatke o identitetu svih uèesnika u postupku (okrivljenih, tužilaca, advoka-ta i sudija). Tokom samog suðenja posebno ih interesuju proceduralna pitanja. Pošto sesuðenje završi, obavljaju intervjue sa svim uèesnicima, ukljuèujuæi sudije.

Tokom monitoringa parlamentarnih izbora u Slovaèkoj, svaki od timova Meðunarodnehelsinške federacije realizovao je svoje aktivnosti na odreðenoj administrativnoj teritori-ji. Pratili su ih savetnici — aktivisti lokalnih nevladinih organizacija. Monitoring je poèi-njao predstavljanjem posmatraèa èlanovima izbornih komisija i traženjem dozvola odnjih za realizaciju posmatranja izbornog procesa. Proveli bi po nekoliko minuta u razgo-voru sa izbornom komisijom, obišli izborno mesto i utvrdili kako teèe glasanje, a ondanapuštali prostoriju. Zatim su napolju razgovarali sa graðanima koji su veæ glasali.Razgovori su takoðe voðeni i s predstavnicima lokalnih vlasti, èlanovima viših izbornihkomisija itd.

Neki elementi taktièkog pristupa treba da se postave pre poèetka monitoringa i oniobavezuju sve èlanove tima (pravilo da se prvo razgovara sa direktorom institucije, metododabira lica koja æe biti intervjuisana itd.). Pored tih opštih smernica, svaki tim razviæesopstvenu, specifiènu taktiku na osnovu poèetnih iskustava.Koordinator treba da sepostara da te “inovacije” ne poremete rezultate istraživanja. Da se to ne bi dogodilo,treba organizovati zajednièke sastanke za sve grupe koje, pored toga, treba da budu usistematskoj komunikaciji sa koordinatorom.

7.4.1.Dobijanje odobrenja vlasti za sprovoðenje monitoringa

Važan element taktièkog pristupa ( posebno u monitoringu institucija) jeste pristup insti-tuciji. Ako istraživanje treba sprovesti u zemlji u kojoj postoji vladavina zakona, ili je tazemlja na dobrom putu da ojaèa, treba nastojati da se dobije odobrenje vlasti zaistraživanje — obraæanjem višoj instanci vlasti ( ministarstvu, upravi za izvršenje kriviènihsankcija nivou cele zemlje, regionalnom guverneru) putem pisma u kojem æe biti objaš-njen cilj istraživanja i zatražena dozvola za njegvu realizaciju.

Takvo pismo treba da sadrži informacije o organizaciji koja realizuje monitoring, njenimorganima upravljanja, eventualno o èlanstvu u meðunarodnim ili domaæim mrežamanevladinih organizacija. Dobro je pomenuti i državne institucije u kojima je organizaci-ja ranije sprovela monitoring, ako je to veæ èinila. To kod primaoca pisma može umanji-ti oseæaj nelagodnosti zbog najavljenog istraživanja. Treba ga uveriti da je cilj istraživa-nja poboljšanje situacije u datoj instituciji a ne napad na nju ili nekog politièara. U pismutakoðe treba podvuæi moguæu korist za ustanovu, recimo, to da æe nakon istraživanjaimati argument kojim æe ubediti nadležne organe da je neophodno poveæanje budžeta.Inadzorni organi mogu imati koristi, jer æe dobiti pouzdane informacije o datoj instituci-ji koje, iz raznih razloga, nisu mogli dobiti iz drugih izvora (zbog administrativnog položajainspekcijskih organa, liènog interesa inspektora da pruži pozitivnu sliku o instituciji iliprocedure interne kontrole koja je veæ postala rutinska) (vidi dodatak 9).


108


109

Jedno istraživanje koje je Helsinški odbor za ljudska prava obavio u zatvorima Poljskepokazalo je svu apsurdnost propisa donetog još u 19.veku. Na osnovu njega zatvorenicisu bili obavezni da svoju odeæu i obuæu, smotanu u kocku, noæu ostavljaju u hodniku.Taodredba nije smetala inspektorima ministarstva koji su na nju bili naviknuti ali je nakonizveštaja o monitoringu nevladine organizacije ukinuta.

Dobra ideja jeste da se ubede vlasti da æe oni biti prvi koji æe primiti izveštaj o mon-itoringu, da za eventualno otkrivene nepravilnosti neæe iz novina saznati i da æe imativremena da ih isprave pre javnog objavljivanja izveštaja. U retkim sluèajevima, samevlasti traže od nevladine organizacije da obavi monitoring u nekoj instituciji ili da istražineku pojavu. Tada se, najèešæe izveštaj, ne objavljuje veæ samo dostavlja organu koji jezatražio monitoring. To treba prihvatiti tek kada se organizacija uveri da su toj institu-ciji potrebne temeljne promene i objektivna procena njenog stanja, a ne propaganda daje otvorena za saradnju sa nevladinim organizacijama jer nema nièeg što bi želela dasakrije.

Organi vlasti od kojih organizacija traži dozvolu za realizaciju istraživanja treba daznaju da su njen cilj i delovanje usmereni na poboljšanje stanja ( i da se èak njihovasaradnja na tom planu i ne traži).Takoðe ih treba uveriti da se istraživanjem ne želipostiæi senzacionalistièki publicitet ili izazvati skandal.

Ako uprkos svemu organizacija ne uspe da dobije dozvolu za realizaciju istraživanja, tone znaèi da ne treba da ga sprovede. Sprovoðenje istraživanja u tom sluèaju biæe teže izahtevaæe više rada. Mnoga mesta mogu se obiæi bez ikakve dozvole (sudovi, izborna mestaitd.). Isto tako, uvek je moguæno i obaviti razgovor sa ljudima koji su izašli iz zatvora ilipsihijatrijske bolnice, sa èlanovima njihovih porodica, osobljem razlièitih institucija.

Meðunarodna Helsinška federacija kao nezavisna organizacija tražila je zvaniènu akre-ditaciju za posmatranje izbora u Slovaèkoj (što su uèinile i druge domaæe i meðunarodneorganizacije). Vlasti su akreditacije dale samo OEBS—u. Pošto je politièka situacija zahte-vala nezavisno posmatranje izbora, meðunarodna Helsinška federacija uèinila je to i bezdozvole vlasti. Izborna mesta posmatrana su u skladu s lokalnim propisima koji ne zabra-njuju prisustvo na izbornim mestima, osim ako to ne remeti proces glasanja. Iz tog razlo-ga dve opozicione politièke partije organizovale su nezavisno i paralelno brojanje glaso-va koje je takoðe bilo praæeno od strane meðunarodnih posmataèa. Time je stvoren duplisistem provere zvaniènih rezultata u skladu sa zakonom i bez remeæenja procesa glasanja.

Situacija se komplikuje ukoliko je vrsta istraživanja koje se želi sprovesti zabranjena iizaziva rizik od represivnih mera vlasti. Postoji niz tehnika koje se u takvim istraživanji-ma koriste ali ta tema prevazilazi okvire ove knjige.

7.4.2. Pitanje najave poseta institucijama u kojima se sprovodi istraživanje

Postavlja se pitanje da li treba obavestiti direktore institucija o predstojeæoj poseti(ukoliko postoji dozvola njihovih nadreðenih) ili ih treba iznenaditi. Oba pristupa imajusvoje prednosti. Ukoliko nisu obavešteni o poseti, istraživaèi æe biti u prilici da vide kakose odvija svakodnevni život u ustanovi. Ali može se dogoditi takoðe da direktor ili drugizaposleni nisu tog dana u kancelariji. S druge strane, ukoliko se poseta unapred najavi,može se oèekivati da æe direktor za nju izvšiti pripreme i da æe nastojati da brzo eliminišeizvesne neregularnosti kako bi ustanovu prikazao u najboljem moguæem svetlu. Ali ni tone mora da bude loše, jer æe poseta istraživaèa doprineti poboljšanju stanja u instituci-ji što, u krajnjoj liniji, i jeste cilj istraživanja. Takoðe je moguæno naslutiti da direktorpokušava nešto da sakrije od istraživaèa i da prikazuje veštaèku, lažnu sliku o ustanovi.

Jedna prethodno najavljena poseta Helsinškog odbora za ljudska prava vaspitno—popravnom domu dovela je do komiène situacije. Svi kažnjenici bili su u jednoj, zajed-nièkoj sobi i svako je imao u rukama olovku i ukrštenicu. Bilo je oèigledno da je to pred-stava pripremljena za posetioce.


110

U praksi, viši organ od kojeg je tražena dozvola za posetu odreðenoj ustanovi (recimoškolski nadzornik na nivou regiona) obavestiæe tu ustanovu o nameravanoj poseti. To æedirektora uèiniti opreznim i komplikovaæe rad istraživaèa, no to se može dogoditi i kodnenajavljenih poseta.

Tokom jednog istraživanja, monitorig tim Helsinškog odbora za ljudska prava nije uspeounapred da obavesti upravnika jednog zatvora o svojoj poseti. Stigli su u tu ustanovu,sreli se sa upravnikom, predstavili su se i objasnili zašto su došli. Pokazali su mu doku-ment ovlašæenja za posetu i zatažili njegovu saglasnost. On im je dopustio pristup svemušto su zatražili ali je sve vreme bio napet. Tek po okonèanju posete usudio se da pita:«Zašto su vas poslali u ovu inspekciju?». Ispostavilo se da je on zapravo mislio da jeistraživaèki tim poslala Centralna uprava zatvora.

Ne postoji jedinstveni savet za taktièki pristup koji se može primeniti kod monitoringarazlièitih vrsta institucija. On treba da bude prilagoðen situaciji i efikasnom postizanjudugoroènog cilja istraživanja. Kao što se moglo zakljuèiti iz datih primera, veæina orga-nizacija svoje posete institucijama najavljuje unapred. I pored toga, to nije fiksno pra-vilo.

111

8Monitoring tim


112

Realizacija svakog timskog pojekta zavisi prvenstveno od ljudi koji su ukljuèeni u njego-vo sprovoðenje. Zbog toga, u pripremi istraživanja, mnogo pažnje treba posvetiti izboruljudi koji æe ga realizovati. Oni treba da budu zainteresovani za problem koji se istražuje,da imaju potrebna znanja i veštine i da budu spremni na timski rad. Svako od njihponaosob mora biti dobro pripremljen za posao koji treba da obavi.

Istraživanje obièno priprema mala grupa ljudi koji dobro poznaju materiju i imaju nameruda budu ukljuèeni i u realizaciju samog monitoringa. To je optimalna situacija - da se odsamog poèetka ljudi identifikuju sa onim što treba da urade. To ipak ne znaèi da inicija-tivu za formiranje istraživaèkog tima ne može da dâ direktor nevladine organizacije kojije prepoznao potrebu za odreðenom vrstom istraživanja. U tom sluèaju, treba voditi raèu-na da ljudi izabrani u takav tim zaista imaju interesovanja za predmet istraživanja.

Svaki tim treba da ima koordinatora ili voðu. Ako je do formiranja takve grupe došlo spon-tano, voða æe vremenom, na prirodan naèin da se izdvoji. Ako je grupu formirala organi-zacija, osoba koja je postavljena za koordinatora ne treba samo da ima izvanredno zna-nje o predmetu istraživanja veæ i dobru komunikaciju sa drugim ljudima.

8.1. Voða tima

Voða tima odgovara za realizaciju projekta od njegovog poèetka do kraja. On/a treba daobezbedi konaèni uspeh projekta i da donosi strateške odluke.

Èesto je to ona osoba koja je predložila sprovoðenje monitoringa, koja je suštinski autorprojekta. Ponekad, za projekat mogu biti odgovorne dve osobe, jedna za njegov suštin-ski a druga za organizacioni aspekt. U tom sluèaju oni moraju ostvariti blisku saradnju iod poèetka definisati odgovornosti svakog ponaosob, naèin donošenja odluka i puteverazmene informacija.

Nema idealnog šefa, i mada to izgleda oèigledno, vredi navesti osobine koje treba da imasvaki lider monitoring tima:

— Sposobnost da rukovodi timom (da motiviše ljude, prenosi dužnosti i odgovornosti naèlanove grupe, komunicira s njima i spreèava konflikte, rešava unutrašnje sukobe) kaoi da odabere odgovarajuæe ljude. Èlanovi tima treba da prihvate njegovu ulogu voðe.

— Poznavanje materije koja se istražuje (koordinator tima treba da ima mnogo znanjaiz oblasti koja se istražuje i dobar «oseæaj» za teme iz te oblasti kako bi mogao daplanira i organizuje rad na projektu.

— Sposobnost da donosi odluke i preuzima odgovornost za njih. Može da ima i savet-nike ali ipak treba da bude spreman da donosi odluke brzo i nezavisno. To je od poseb-ne važnosti u istraživanjima koje ukljuèuju izvestan rizik. Niko ne može da ima naraspolaganju sve neophodne informacije i da bude sto posto siguran da je doneo pravuodluku. Ponekad je bolje doneti lošu odluku nego ne doneti nikakvu odluku. Voða timamora biti sposoban da preuzme rizik i snosi posledice svojih odluka. To je od posebnogznaèaja ako vlasti nisu dale saglasnost za sprovoðenje istraživanja i postoji opasnostod represije.

— Organizacione sposobnosti (planiranje konkretnih akcija, upravljanje logistikom, nad-zor nad radom èlanova tima)

8.2. Okupljanje tima

Pri definisanju koncepta monitoringa, izboru tehnika za prikupljanje informacija i plani-ranju istraživanja treba imati na umu ljude koji æe sve realizovati. To podrazumeva znan-je o tome koliko ljudi treba angažovati i pod kojim uslovima (kada je u pitanju novac,vreme i sl.). Prilikom njihovog angažovanja (za pilot—istraživanje, za sam monitoring,obradu podataka, pisanje izveštaja) važno je poštovati nekoliko kriterijuma.

Biraju se ljudi koji su po svom obrazovanju, profesiji ili iskustvu kvalifikovani da rea-lizuju istraživanje.

8. Monitoring tim

113

U tim treba da uðu ljudi razlièitih profesija koji problem posmatraju iz razlièitih uglovai koji se time dopunjuju. Tako se dobija bolja slika realnosti i izbegava uska profesiona-lna ogranièenost. Istovremeno se obezbeðuje viši stepen objektivnosti u sprovoðenjuistraživanja i obradi podataka. Struènjaci koji odlièno poznaju specifiènosti insitutcije ukojoj se istraživanje sprovodi (npr. uèitelji ukljuèeni u istraživanje poštovanja prava uèeni-ka u školama) mogu dobiti mnogo detaljnih informacija. S druge strane, mogu biti naklo-njeni pravdanju nekih nepravilnosti u radu samo zato što su navikli na njih, ili iz «profe-sionalne solidarnosti». Zato je dobro da u monitoring timu budu i ljudi «spolja» koji svegledaju drugaèijim oèima i mogu da pitaju «....ali zašto?»

U jednom prihijatrijskom odeljenju prijemni šalter bio je jako daleko od samog odelje-nja. Noæu su obièno dežurali po jedan lekar i jedna medicinska sestra. Ukoliko bi nekijako uznemireni pacijent trebalo da bude odveden do odeljenja, lekar koji noæu nemapomoæ medicinske sestre, morao je da zamoli nekog iz odeljenja za detoksikaciju da mupomogne. Može se shvatiti potreba tog lekara za asistencijom ali je to ipak povreda pro-cedure koja mora biti zabeležena. To ne može da spreèi ni èinjenica da postoji manjakmedicinskog osoblja kao ni finansijski problemi ustanove.

U gotovo svakom monitoring timu treba da bude i jedan pravnik. On æe analizirati zakon,ne samo u pripremnoj fazi veæ i tokom samog istraživanja, kada tim dolazi do propisanižeg ranga (statuta, pravilnika, cirkularnih pisama, podsetnika, uputstava od straneuprave) koje treba analizirati odmah.

Neke vrste istraživanja zahtevaju uèešæe lekara koji može da identifikuje fizièke povredeili potvrdi sumnje da je primenjana tortura ili drugi oblici neèoveènog postupanja. To æebiti neophodno kod monitoringa ustanova zatvorenog ili polu–zatvorenog tipa (kao što suzatvori, pritvorske jedinice, deèji domovi, bolnice, izbeglièki centri) ali i monitoringaponašanja policije i službe bezbednosti.

U mnogim timovima nalaze se i psiholozi i sociolozi. Njihovo iskustvo pomaže u pripre-mi istraživaèkih tehnika i instrumentarija a može biti korisno i tokom samog istraživanja.Na treninzima, oni mogu da na druge osobe prenesu veštine komunikacije sa ostalimèlanovima tima, voðenja intervjua, dobijanja i obrade podataka.

U timu je uvek dobro imati struènjake iz oblasti u kojoj se istraživanje sprovodi.Monitoring doèijih domova zahteva ukljuèivanje pedagoga, monitoring zatvora — osobukoja ima iskustva na tom polju, monitoring ponašanja policije — bivšeg policajca, moni-toring postupanja organa lokalne vlasti — èlana lokalne vlade itd.

Kod planiranja istraživanja i formiranja tima treba voditi raèuna da èlanovi tima nemajukonflikt interesa tj. da uèestvuju u monitoringu institucije u kojoj su zaposleni ili su zanju vezani na drugi naèin.

Tokom monitoringa deèijih domova, èlanovi tima Helsinškog odbora za ljudska pravazatražili su dozvole za posete od njihovog nadreðenog organa (regionalnog školskog mad-zornika). Našli su se u nezgodnoj situaciji jer su, kao zaposleni na psihološko—pedagoškojklinici u istom regionu, i sami profesionalno bili podreðeni istom organu. Da situacija budeteža, iz kancelarije regionalnog školskog nadzornika dobili su upozorenje da «pažljivo»ispitaju rad jedne ustanove èijeg su direktora hteli da otpuste. Èlanovima tima bilo jeizuzetno teško da odbiju takvu « pomoæ» svom sopstvenom pretpostavljenom. Rešenje jepronaðeno u promeni èlanova tima za realizaciju istraživanja u tom regionu.

Tokom pojedinih faza planiranja i realizacije projekta i drugi pojedinci mogu biti pozvanida se prikljuèe timu. Èesto su potrebni struèni konsultanti koji mogu pomoæi prilikomkritièke analize planova i rezultata. Veæi broj projekata zahteva i struènjaka za kom-pjutere ili statistièara koji æe pojednostaviti izbor uzorka istraživanja i statistièku obradurezultata.

U istraživanjima koja se sprovode u inostranstvu važnu ulogu imaju prevodioci. Idealniprevodilac razume predmet istraživanja, poznaje struènu terminologiju, iskusan je u svomposlu i pouzdana je osoba. Kada se angažuju lokalni prevodioci može doæi do teškoæa jer


114

se nikad ne zna za koga zaista rade niti postoji moguænost prethodne provere sposobnos-ti. Prevodilac mora biti neutralan i ne sme pokušati da utièe na rezultate istraživanja.

Sekretarijat Komiteta za spreèavanje torture (CPT) bira prevodioce na osnovu preporu-ka koje oni imaju od drugih meðunarodnih organizacija. Nikada ne angažuju prevodiocekoje im preporuèe vlasti zemlje u kojoj vrše inspekciju zatvora.

U novoformirani tim èesto se prvo pozivaju ljudi koji su sa organizacijom saraðivali i ranije.

Kad se u okviru tima formiraju podgrupe treba voditi raèuna da «novi» ljudi rade pod nad-zorom iskusnih i proverenih saradnika.

Monitoring ljudskih prava zahteva od ljudi ispunjenje mnogo strožih psiholoških kriteri-juma od, recimo, sociološke studije bazirane na anketi. Monitori se èesto mogu naæi ukonfliktnim ili opasnim situacijama ili mogu biti svedoci dogaðaja za koje je potebna veli-ka psihološka snaga. Veliki emocionalni pritisak može ponekad dovesti do gubljenja nepris-trasnosti i objektivnosti èak i kod iskusnih pojedinaca. Kada se naðe u ustanovi u kojojsu ljudska prava kršena, istraživaè može nesvesno nastojati da pronaðe dokaze da je sta-nje izuzetno loše i tako prikaže tu ustanovu u najgorem moguæem svetlu. Takav pristupje opasan. Ako uhvati sebe u takvoj reakciji, treba da napravi pauzu i ponovo uspostavineophodnu liènu distancu od problema koji istražuje.

U istraživanju ne treba da uèestvuje nijedan pojedinac koji je u bilo kakvoj liènoj vezi sainstitucijom ili ljudima koji su podvrgnuti istraživanju. Osoba koja je odrasla u deèijemdomu i imala tragièno iskustvo u detinjstvu, ne treba da uèestvuje u monitoringu deèijihdomova. Neko ko se plaši ili ima averziju prema mentalno bolesnim ljudima ne treba dabude poslat u monitoring psihijatrijskih bolnica. Ako se istražuje poštovanje prava nekemanjinske zajednice u timu ne treba da bude osoba koja ima jake predrasude prema tojmanjini itd.

Kada se priprema teško istraživanje koje ukljuèuje i rizik od represije, kriterijumi za izborèlanova tima treba da budu izuzetno strogi. Ako autori istraživanja procene da postojirealan rizik (da istraživaèi mogu biti uhapšeni ili prebijeni), pri angažovanju ljudi za tajposao treba da to izrièito predoèe svakom potencijalom kandidatu i ostave mu vremenada razmisli želi li da radi pod tim uslovima.

Ponekad treba imati u vidu i druge kriterijume. Jedan od njih može biti i pol. Ako seistraživanje sprovodi u ženskom zatvoru, tim treba pretežno da èine žene. To æe olakšatikontakt sa zatvorenicama i omoguæiti ulazak i u ginekološku ordinaciju ili salu za poroða-je. Žene istraživaèi bolje æe znati šta treba proveriti i šta može biti znaèajno za istraživa-nje. S druge strane postoji mišljenje da žene ne treba da obilaze kaznene ustanove zamuškarce jer to može biti opasno po njih. Iskustva mnogih meðunarodnih nevladinih orga-nizacija i Helsinškog odbora za ljudska prava govore suprotno. Generalno govoreæi, mešanimuško—ženski timovi najbolje funkcionišu bez obzira na predmet istraživanja.

U istraživanju poštovanja prava pripadnika nacionalnih ili etnièkih zajednica, dobro jeimati u timu barem jednog èlana te zajednice. To je od posebne važnosti kod istraživa-nja u «zatvorenim» zajednicama koje se od veæine zajednica znatno razlikuju po nekimkarakteristikama (kulturi, naèinu života, religiji, jeziku) i izolovani su od nje. Zato u timutreba da bude neko ko problem poznaje iznutra ali i neko ko ima potpuno nov pogled napredmet istraživanja.

Ako se koristi tehnika posmatranja putem uèestvovanja, za tim se biraju ljudi sa potreb-nim karakteristikama. Da bi se pratilo postupanje policije tokom protesta anarhista, pos-matraèi – uèesnici u njima, treba da budu mladi ljudi. Ostali èlanovi tima posmatranjemogu da vrše spolja.

8.3. Priprema tima za rad

Da bi monitoring tim bio uspešan prethodno treba da bude dobro pripremljen. Zato dostavremena treba posvetiti obuci ljudi koji æe u monitoringu uèestvovati.

8. Monitoring tim

115

Trening obuhvata naèin sprovoðenja samog istraživanja, ali i naèin obrade rezultata pilot—istraživanja pre realizacije glavnog dela monitoringa. U trening su obièno ukljuèeni sledeæielementi:

8.3.1. Sadržajno poznavanje oblasti u kojoj se sprovodi monitoring

Istraživaèima treba dati detaljne informacije o stanju ljudskih prava u oblasti koja seistražuje i problemima koji se najèešæe javljaju. Treba im dati èlanke ili tekstove iz drugihizvora da bi se o njima razgovaralo tokom obuke.

Svaki èlan monitoring tima treba da razume koncept monitoringa i cilj planiranihaktivnosti.

Tek tada èlanovi monitoring — tima mogu biti kreativni. To može biti od koristi ako se kas-nije naðu u neobiènoj situaciji u kojoj ne mogu primeniti pripremljene tehnike i instru-mentarije. U takvim situacijama treba da budu u stanju da konstruktivno reaguju i dauprkos preprekama postignu željeni cilj.

Tokom jednog istraživanja poštovanja prava uèenika u školama ranije primenjen instru-mentarij nije bio od koristi. Pokazalo se nemoguæim da se privuèe pažnja svakog detetai da se dobiju odgovori na sva pitnaja. Istraživaèi, koji su razumeli koncept i cilj istraživa-nja, odluèi su da sa decom obave slobodne razgovore koji æe ih zainteresovati, i da odsvakog dobiju poneku interesantnu informaciju. Na taj naèin postigli su cilj konstantnimprilagoðavanjem planiranih tehnika konkretnim potrebama.

8.3.2.Analiza zakona

Èlanovi tima treba dobro da poznaju pravne propise (i domaæeg i meðunarodnog prava)koji regulišu oblast istraživanja. Dobro je svakog od njih snabdeti fotokopijama tih propisai njihovom preliminarnom analizom. Ukoliko je analizom utvrðeno odstupanje od posto-jeæih standarda kao i rizik da se oni potencijalno prekrše, tim æe moæi da ima ujednaèenpoged na obavezujuæe propise i realno stanje, a isto tako biæe u moguænosti da prikupiuporedive informacije.

Prilikom monitoringa institucija, svi èlanovi tima treba da dobiju listu dokumenata kojise u njoj vode i èuvaju, a znaèajni su sa stanovišta poštovanja ljudski prava (vidi dodatak1). Svaki istraživaè treba da zna naziv svakog od dokumenata, šta se u njemu od podata-ka može naæi i kako do njega valja doæi.

8.3.3. Tehnike i metodi

Tokom obuke, èlanovi tima treba da vežbaju upotrebu odabranih tehnika za prikupljanjeinformacija i istraživaèkog instrumentarija. Pošto je neophodno prikupiti što je višemoguæe uporednih informacija, tim treba da dobije detaljne instrukcije o naèinu dobi-janja, organizaovanja kao i preliminarne obrade tih informacija.

Neke tehnike dobijanja informacija treba vežbati putem radionica, u formi režiranesituacije koja je moguæa u praksi, a nakon toga razgovarati o svemu što se pokaže važnim.Tako se tim priprema za voðenje intervjua i reagovanje na potencijalne probleme, a razvi-ja se i strategija za delovanje u neoèekivanim situacijama. Takoðe je dobro porazgovaratii o etièkim principima koje treba da poštuje svaki istraživaè.

Istaživaèki instrumentarij detaljno se analizira uz uputstva za korišæenje. U to ulaze iuputstva za rad sa tehnièkom opremom i metode i uslovi za njeno korišæenje (npr. pre-poruke o tome kada treba fotografisati a kada ne, kada snimati razgovor i sl.).

8.3.4. Praktièna uputstva

Pre poèetka istraživanja, èlanovi tima treba da budu obaveštani o tome kako æe se onoodivjati — kako tokom moritoringa treba razmenjivati informacije kaoi rezultate pookonèanju monitoringa, kako prenositi ovlašæenja i odgovornosti (ako æe se rad odvijatiu malim grupama njima je potreban voða), kako davati smernice za timski rad, za naèine


116

8. Monitoring tim

117

konsultovanja s voðom projekta, kako treba nadgledati rad, kako reagovati u opasnimsituacijama itd.

Svaki istraživaè treba da dobije dokument koji ga ovlašæuje za preduzimanje radnjitokom monitoringa. Svako, takoðe, treba da ima kopiju pisma kojim se od vlasti tražiodobrenje za realizaciju monitoringa i identifikacionu kartu sa logom organizacije. Sveto, naravno, u zavisnoti od vrste monitoringa i politièke situacije u zemlji.

8.4. Šta treba imati u vidu prilikom organizovanja tima koji sprovodi monitoring

Iskustva organizacija koje su realizovale monitoringe ukazuju da treba poštovati sledeæeprincipe:

— èlanovi tima jesu koautori istraživanja a ne unajmljeni «radnici». Zato im treba obezbe-diti uslove da pokažu svoju kreativnost.

— Treba postaviti jasne smernice za timski rad, tzv. «pravila igre» koja æe svi èlanovitima prihvatiti i što æe organizaciju posla upropastiti i poveæati njegovu efikasnost.

— Po okonèanju istraživanja treba održati završni sastanak da bi se napravila procenacelog projekta (šta je bilo dobro, a šta rðavo) i prikupile dodatne informacije dok suutisci istraživaèa još uvek sveži. To je, takoðe, prilika da se izrazi zahvalnost svima kojisu u istraživanju uèestvovali.

Tokom svakog monitoringa, mnogo ljudi vredno radi na postizanju cilja. Volonterima,koji nisu nimalo plaæeni ili pak samo simbolièno, treba zahvaliti na odgovarajuæi naèin(kako u izveštaju o monitoringu tako i tokom konferencije za štampu).

Angažovanje tih ljudi u aktivnost organizacije jasno se poruèuje da «vredi biti aktivan».Ako pronaðu sebe u nastojanju da se neki problem reši, biæe aktivni saveznici na èiju sepodršku može raèunati. Kad organizacija zadobije njihovo poverenje, sigurno je da æehteti da uèestvuju u njenim aktivnostima i u buduænosti.


118

119

9Izveštaj o monitoringu


120

Pri pisanju izveštaja o monitoringu i radu na njegovoj formi i suštini, da se prisetimo sop-stvenog èitalaèkog oseæaja kada smo èitali sliène publikacije.

Dobar izveštaj je interesantan, svebuhvatan a ipak jezgrovit, i treba da navede èitaoceda dalje razmišljaju o njegovoj temi i èak da preduzmu neku akciju.

9.1.Svrha izveštaja

Pošto je istraživanje završeno, razlozi za izradu izveštaja su brojni:

— opis i analiza situacije, da bi èitaoci mogli da steknu sliku o stanju ljudskih prava uoblasti u kojoj je istraživanje realizovano,

— predlog preporuka koje ukazuju na to kakve promene treba uvesti i koje se politièke,pravne ili društvene akcije primenjuju. Takve akcije zahvaljujuæi izveštaju, mogu sedetaljno planirati,

— i sam izveštaj deo je jedne takve akcije, jer se njegovom distribucijom na preciznoplanirane adrese veæ može izvršiti izvestan uticaj na situaciju koju nastojimo dapopravimo,

— pridobijanje saveznika za odreðeni cilj. Izveštaj može mnoge pojedince i organizaci-je zainteresovati za problem kršenja ljudskih prava i ukazati im na smisao zajednièkeakcije,

— predstavljanje dokaza o konkretnim sluèajevima kršenja ljudskih prava koji se kas-nije mogu koristiti prilikom preduzimanja akcija u cilju promene situacije (tu se prven-stveno misli na pokretanje strateških sudskih postupaka, ali moguænosti se time ne iscr-pljuju).

— predstavljanje didaktièkog materijala. Citiranjem meðunarodnih dokumenata kojigarantuju zaštitu ljudskih prava, izveštaj može imati i pouènu ulogu.Èak i kada èitao-ci ne znaju mnogo o ljudskim pravima, treba ih upoznati sa èinjenicom da postojemeðunarodni standardi i instrumenti zaštite ljudskih prava.

— U izvesnom indirektnom smislu izveštaj može da podigne nivo kredibilnosti organi-zacije koja ga je objavila. Distribucija pouzdanog izveštaja, zasnovanog na èinjeni-cama i dokazima koji daju objektivnu i nepristrasnu sliku stvarnosti, podiæi æe stepenkredibilnosti organizacije, kako kod onih koji podržavaju njen rad, tako i kod širejavnosti ali i donatora.

9.2.Koncepcija izveštaja

Kao što je veæ reèeno, koncepcija izveštaja treba da se razvija veæ u fazi strateškog plani-ranja i rada na konceptu èitavog istraživanja. (vidi dijagram 2). To znaèi da veæ tada trebaznati o èemu æe se u izveštaju pisati, na koji naèin i za koga.

Koncepcija izveštaja predstavlja preliminarno definisanje njegovog sadržaja i struk-ture kao i identifikovanje potencijalnih primalaca. Ona proistièe iz cilja koji seistraživanjem želi postiæi i iz prirode predmeta tog istraživanja.

O formi izveštaja i svemu što u njemu treba naglasiti, odluèuje se na osnovu planiranihakcija koje æe se tokom istraživanja preduzeti i iz kruga njegovih primalaca. Kontra—izveštaj (ili izveštaj iz senke) na izveštaj vlade jedne zemlje poslat telima koja su osno-vana na osnovu dokumenata Ujedinjenih nacija16 (èija æe struktura pratiti strukturu izveš-taja države) drugaèije se piše od izveštaja koji treba da posluži za pravno delovanje (kaošto je ustavna žalba ili predstavka Evropskom sudu za ljudska prava) ili saopštenja zamedije i javnost ( koje prevenstveno interesuju konkretni sluèajevi kršenja ljudskih pravai šokantni brojevi), konaèno i od izveštaja koji se šalju politièarima ili èlanovima parla-

9. Izveštaj o monitoringu

121

________________

16 Komitet za ljudska prava, Komitet protiv torture, Komitet za eliminaciju rasne diskriminacije, Komitet za eliminaciju diskriminacije žena, Komitet za prava deteta, Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

menta (koje najviše interesuju upadljivi slogani koje lako mogu da prepoznaju i koristeza svoje potrebe).

Izveštaj o monitoringu piše se samo u jednom obliku, imajuæi u vidu njegove primarneprimaoce.

U pripremi koncepcije izveštaja treba prouèiti i izveštaje drugih domaæih ili meðunarod-nih organizacija, kao i institucija koje rade u oblasti koja se istražuje.To se obièno radiu fazi preliminarne dijagnoze situacije ili u poèetnoj fazi planiranja istraživanja, dok seprikupljaju informacije. Relativno lako dolazi se do izveštaja objavljenih od stranedržavnih institucija (u Poljskoj to su kancelarija ombudsmana, ministrastva, periodièniizveštaji vlade telima Ujedinjenih nacija itd.), izveštaji stranih vlada (izveštaj vlade SAD),meðunarodnih organizacija (OEBS) i meðunarodnih nevladinih organizacija (AmnestyInternational, Human Rights Watch).Tu su i izveštaji drugih nevladinih organizacija uzemlji. Gotovo svi se mogu naæi na internetu ali i u bibliotekama ili ambasadama.

9.3.Priprema materijala

Pre poèetka pisanja izveštaja treba uraditi njegov nacrt — ne mnogo širi od stavki usadržaju, sa po jednim pasusom o sadržini svagog odeljka i pododeljka.Imajuæi sve vremeu vidu koncept monitoringa ( predmet istraživanja, istraživaèke zadatke i pitanja), nacrtizveštaja treba da posluži kao okvir za obradu prikupljenih podataka.

Priprema materijala, obrada podataka i pisanje izveštaja treba da budu zapoèeti odmahpo okonèanju samog istraživanja, dok su utisci istraživaèa još sveži i najbolje se moguupotrebiti. To, naravno, ne znaèi da obradu podataka i izradu izveštaja treba raditi nabrzinu.

Uopšteno govoreæi, podaci mogu biti obraðivani na dva naèina:

— u obliku delimiènog izveštaja koji pojedinac podnosi svom timu.Taj izveštaj izraðujese prema prethodno utvrðenom detaljnom modelu.

— celokupan materijal obraðuje se na jednom mestu, a zatim se prezentuje.

Oba pristupa imaju svojih prednosti i mana.Kod delimiènog izveštaja postoji veæi rizikod subjektivnosti, èime se gube neke informacije.Izvorni materijal zato treba prikupitiod svih timova, zajedno s njihovim delimiènim izveštajima kako bi dalje mogli biti do-punjeni neophodnim informacijama.

Treba da postoji jasna instrukcija kako se informacije primarno obraðuju i kako delimièniizveštaj treba da izgleda, kako bi podaci bili uporedivi a konaèni izveštaj

koherentan.Timovi treba do detalja da budu upoznati sa obradom podataka i sa oblikomu kojem treba da predaju delimiène izveštaje.Njihov model treba da bude pripremljenpre poèetka samog istraživanja. Ako to nije uèinio na vreme može biti veoma teško spo-jiti pojedinaène, delimiène izveštaje u koherentnu celinu, a podaci u njima mogu bitineupotrebljivi za poreðenje. Neki timovi mogli bi pisati opširne, detaljne izveštaje, sma-trajuæi da je ono što je opširno ujedno i bolje, dok bi drugi predstavili samo konciznezakljuèke koje sami smatraju najvažnijim.

Ako se podaci obraðuju na jednom mestu treba dobro organizovati ceo proces i prove-riti da li je na datom materijalu oznaèeno odakle dolazi, šta sadrži itd.Svaka informaci-ja koja nedostaje treba da bude pridodata i zato je najbolje materijal prikupljati direk-tno od istraživaèa kada se na licu mesta vidi šta nedostaje i šta nije dovoljno razjašnjeno.

Kvantitativni podaci: kao što je reèeno u odeljku 6.5.4., ukoliko je uzorak mali , jednos-tavna statistièka izraèunavanja mogu se obaviti i obiènim digitronom. Velika kolièinapodataka ( kao što su rezultati anketa baziranih na upitnicima ili struktuirani intervjui )zahteva kompjutersku obradu od strane profesionalnog sociologa ili statistièara. Najviševremena oduzima transkribovanje informacija iz upitnika u baze podataka.To treba imatina umu prilikom izrade budžeta projekta i rasporeda aktivnosti tokom istraživanja.


122

Kvalitativni podaci : odgovori na istraživaèka pitanja traže se u svim dokumentima.Ukoliko je poželjno ilustrovati izveštaj nekim citatom, treba ga odmah, doslovnozabeležiti da bi bio autentièan. Snimljene intervjue trebalo bi da transkribuju oni koji suih i obavili a zatim se s njima može raditi kao i sa svakim drugim materijalom.

Ne treba zanemariti konkretne sluèajeve («case studies»).Prikupljena dokumentacijao konkretnom sluèaju procenjuje se i donosi se odluka o tome hoæe li biti predstavljen uizveštaju ili æe i dalje biti upotrebljen za pravnu ili društvenu akciju. Ukoliko je to potreb-no, može se pribaviti i dopunska dokumentacija. Nije obavezno da svaki interesantansluèaj bude pomenut u izveštaju.Mogzlo bi biti korisnije da se neki sluèajevi objave kas-nije, na drugaèiji naèin.

9.4. Struktura izveštaja

Izveštaji o monitoringu obièno sadrže sledeæe elemente:

9.4.1. Sadržaj

To je vodiè kroz ceo izveštaj i zato mora biti jasan, sveobuhvatan i interesantan. Nasloviodeljaka i pododeljaka ne treba da budu previše uopšteni jer èitaocu neæe ništa govoriti.Nnaslovi kao «Nasilje meðu zatvorenicima» ili «Uslovi za transport zatvorenika» bolji suod prilièno jednostavnih «Nasilje» ili «Transport». Veæina èitalaca nema previše vremenapa im treba olakšati pronalaženje delova izveštaja koji su za njih važni ili interesantni.

9.4.2. Izrazi zahvalnosti

Potrebno je zahvaliti se svima koji su uèestvovali u izradi izveštaja (na prvoj strani, uuvodu ili na posebnoj strani za izraze zahvalnosti, koja prethodi uvodnoj). U taj krugulaze recenzenti, lica koja su vršila obradu podataka, èlanovi monitoring tima i volon-teri). Nekada nije moguæe pomenuti svakoga po imenu a ponekad, kada se radi u teškimuslovima, to može biti i opasno.U takvim sluèajevima može se zahvaliti «èlanovima mo-nitoring tima kao i svima koji su pomogli u radu i bez èije pomoæi izveštaj nikada ne bibio objavljen».

9.4.3. Uvod

U uvodu treba ukratko predstaviti organizaciju i cilj istraživanja. Treba objasniti šta jedovelo do sprovoðenja istraživanja, šta je bilo njegov predmet, kada je realizovano, kojiuzorak je korišæen i ko je sproveo to istraživanje.U uvodu takoðe treba dati i najvažnijezakljuèke istraživanja.Ako je dobro napisan, uvod æe privuæi pažnju èitalaca i ohrabritiih na dalje èitanje. Takoðe je dobro pomenuti broj ljudi koji je istraživanje realizovao(ako je posredi veliki broj), jer to ukazuje na snagu organizacije.

9.4.4. Sažeti pregled

Taj pregled treba da bude kratak i da sadrži sve najvažnije zakljuèke realizovanogistraživanja.Najveæi broj primalaca proèitaæe samo takav pa taj sažeti pregled treba dabude dobro napisan. Samo na jednoj, ili najviše na dve strane, treba pobrojati najvažnijeprobleme i povrede ljudskih prava u oblasti koja je istraživana a u zagradama dati i bro-jeve stranica na kojoj su te teme detaljnije obraðene.

9.4.5.Tekst izveštaja

Glavni tekst deli se na odeljeke i pododeljke, organizovane prema koncepciji moni-toringa. Da bi se èitanje olakšalo, brojevi i naslovi treba da budu pojaèani i podvuèeni.Treba izbeæi preterano razvijenu strukturu pododeljaka jer izveštaj može postati manjeèitljiv.

Veoma koristan deo izveštaja jeste nabrajanje meðunarodnih i domaæih izvora prava,standarda zaštite ljudskih prava, ustavnih odredaba i domaæih propisa koji regulišu datu


123

oblast. To je od posebne važnosti u nastojanju da se pokaže da su praksa ili pravna re-gulativa zemlje u sukobu s meðunarodnim standardima.

Mnogi èitaoci neæe zapamtiti koji su pravni akti citirani a traženje odgovarajuæeg èlanazakona u dodatku je zamorno. Zato je dobro navesti èitav izvod iz zakona, na svakommestu u tekstu koje je od suštinske važnosti za temu koja se u tom delu obraðuje.

Zaposleni u kancelariji Komesara za graðanska prava u Poljskoj, èiji su izveštaji prven-stveno namenjeni novinarima i èlanovima parlamenta, znaju da bi reèenica: »Ombudsmanse obratio kancelariji X ukazujuæi da èlan 157 paragraf 3 taèka 16 zakona Y predstavljaoèiglednu povredu ljudskih prava...» bila potpuno nerazumljiva za primaoce izveštajaako se navedena odredba ne bi citirala u celini, uz objašnjenje zašto predstavlja povre-du ljudskih prava.

Dobar naèin da se izveštaj ilustruje primerima i tako privuèe èitaoce jeste navoðenjekonkretnih sluèajeva kršenja ljudskih prava. Po pravilu, takvi sluèajevi jaèi su od svih ver-balnih, uopštenih konstatacija. U njihovo opisivanje ne treba unositi previše emocija, jerèinjenice govore same za sebe.

Ako autori izveštaja nameravaju da opišu reakcije vlasti na aktivnosti organizacije, trebada imaju u vidu da æe taj deo teksta biti najpažljivije prouèen. Zato treba nastojati dase to pitanje izbalansirano prikaže i da se ne iznose samo negativne reakcije veæ i pozi-tivne. I tu ne treba zaboraviti na objektivnost i na izostavljanje svih emocija. Neæe se,recimo, napisati da je «predstavnik institucije X skandalozno reagovao na sprovoðenjeistraživanja» veæ æe se èinjenice precizno izneti. Akcije vlasti èesto same za sebe govorei nema potrebe za davanje komentara.

Ukoliko su tokom istraživanja voðeni intervjui dobro je u izveštaju citirati izjave nekihod intervjuisanih lica. U tome treba biti pažljiv i zaštititi identitet tog lica ako okolnos-ti to zahtevaju. ( vidi odeljak 9.5.2.). Ti citati mogu sadržati emocionalne izjave i zatoih od teksta samog izveštaja treba jasno odvojiti.

Ako izveštaj sadrži statistièke podatke, oni treba da budu predstavljeni na jasan i èitljivnaèin. Haotièna prezentacija takvih podataka može dovesti do njihove netaène inter-pretacije. Ako je prikupljeno mnogo numerièkih podataka, ponekad nije potrebno da svibudu uneti u izveštaj.To ne bi trebalo da predstavlja problem jer se neiskorišæeni podacimogu upotrebiti za neki sledeæi izveštaj.Nikako ne treba nastojati da se u izveštaj unesubaš svi podaci do kojih se došlo ako to utièe na njegovu èitljivost.Pažljivo treba pregle-dati sve podatke i uneti samo one koji su od znaèaja za postizanje cilja istraživanja. Sdruge strane, ne treba ni koristiti samo one brojke koje potvrðuju hipotezu autoraistraživanja, jer se fenomen koji je prouèen mora predstaviti onako kako u realnosti izgleda.

Prilikom navoðenja numerièkih podataka treba imati u vidu:

— podaci treba da budu predstavljeni na jasan i transparentan naèin, u formi lako èitljivihtabela i dijagrama,

— u samom tekstu brojevi, naslovi tabela i same tabele i dijagrami treba da se nalaze namestu na kojem se podaci koje oni sadrže pominju,.

— treba uèiniti napor da se statistièki podaci prikažu jednoobrazno, sa doslednom upotre-bom tabela i dijagrama. Predstavljanje nekih podataka dijagramima a drugih tabela-ma, otežava èitanje,

— velièina populacije i statistièki uzorak ( grupa na kojoj je istraživanje sprovedeno) trebauvek da budu jasno oznaèeni.

9.4.6.Predlog rešenja, preporukeIzveštaj može da sadrži predloge rešenja kojima bi se poboljšalo stanje u oblasti koja jeistraživana. Preporuke mogu biti usmerene na domaæu zakonodavnu, izvršnu ili sudskuvlast, kao i na meðunarodne organizacije — u skladu sa predmetom monitoringa, poli-tièkom situacijom u zemlji i strategijom delovanja. U izveštaju mora da postoji jasnarazlika izmeðu zakljuèaka i preporuka. Zakljuèci su zasnovani na èinjenicama a pre-


124

poruke na mišljenu autora izveštaja. Zato treba posvetiti posebnu pažnju konciznosti idirektnosti u izveštavanju.

9.4.7.Rezime na stranim jezicima

Ako je tekst izveštaja na lokalnom jeziku, svakako treba saèiniti i rezime na engleskom,a po moguæstvu i na nekom drugom stranom jeziku.U rezime treba da se unesu sadržaj,uvod, kratak pregled i preporuke.

Kvalitet prevoda je pitanje od velike važnosti.

Loše prevedeni izveštaj umanjiæe njegov kvalitet u oèima stranih èitalaca, a u drastiènimsluèajevima i kredibilitet organizacije. Ukoliko postoje planovi za meðunarodne aktivnos-ti, izveštaj mora biti preveden u celosti.

9.4.8.Bibliografija

To je lista svih publikacija i èlanaka, korišæenih tokom sprovoðenja istraživanja i pisanjaizveštaja. Citate navedene u tekstu treba da prate fusnote. Dobro predstavljena bibli-ografija usmeriæe èitaoce ka publikacijama koje ih interesuju.

9.4.9.Dodaci

Svi materijali koji mogu pomoæi razumevanju materije obraðene u izveštaju i metodikorišæeni tokom istraživanja treba da budu prikljuèeni izveštaju u formi dodataka, naprimer:

— lista institucija u kojima je istraživanje sprovedeno ( ukoliko želimo da otkrijemo tuinformaciju),

— lista pojedinaca koji su uèestvovali u realizaciji istraživanja ( takoðe, samo kada se želiotkriti njihov identitet),

— primerci upotrebljenog istraživaèkog instrumentarija,

— kompletan tekst relevantnih pravnih akata,

— drugi dokumenti koji se odnose na oblast istraživanja,

— ekspertske studije,

— situacioni dijagrami,

— fotografije objekata i materijalni dokazi,

— druge informacije.

9.4.10. Predmetni registar

Izveštaji o monitoringu relativno retko sadrže predmetne registre ali oni, su svejedno,veoma korisni èitaocima koji žele da u tekstu pronaðu odreðenu informaciju.Zaposleni ukancelariji komesara za graðanska prava u Poljskoj koji pripremaju godišnji izveštaj zaèlanove parlamenta, tvrde da vredi uneti predmetni registar iako se radi o teškom zadatkukoji zahteva posedovanje modernih sredstava tehnike za obradu teksta.

9.5. Verodostojnost izveštaja

U izveštaj treba da uðu samo taène informacije. Svaka brojka treba da bude proverenapre no što se unese u tekst.To je od izuzetne važnosti. Može se dogoditi da zbog nekihinformacija koje su vlastima neprijatne doðe do pokušaja da se diskredituje organizaci-ja pa je zato važno da svaka informacija bude dobro dokumentovana èak i kada njen izvornije citiran u izveštaju.

Ako neka informacija ne deluje uverljivo , bolje je da bude izostavljena iz izveštaja.Ukoliko se ona izrièito nastoji uneti treba napisati da potièe iz nepotvrðenog, novinskogizvora ili da je data samo od jednog svedoka.


125

Kada se prezentiraju numerièki podaci koji se ne mogu precizno izraziti (kao što je brojprebijenih ljudi u demonstracijama, broj zlostavljane dece u porodici na nivou zemljeitd.) treba dati broj dokumentovanih sluèajeva i procene autora o ukupnom broju, naprimer: «Naša organizacija je dokumentovala 23 sluèaja prebijanja i brutalnog ponaša-nja policije prema demonstrantima.Na osnovu svedoèenja oèevidaca i našeg posmatra-nja, imamo osnova da verujemo da je ukupan broj takvih incidenata pet puta veæi.»

Izveštaj pripremljen od strane organizacije iz jedne postkomunistièke zemlje , objavljen1996. tvrdio je da su vlasti proglasile 400 organizacija za ilegalne, da su zatvorile 900nezavisnih glasila i odbile da obnove registraciju 10.000 privatnih kompanija. Te okruglebrojke nisu mnogo uverljive.U takvim situacijama bolje je dati nižu granicu i reæi, naprimer: «ne manje od 356». Ili, naglasiti da su brojke rezultat procene i reæi na osnovukojeg izvora te procene su napravljene.

Može se dopustiti uopštavanje ili procena rasprostranjenosti nekog fenomena, èak i nabazi malog broja istraženih sluèajeva kršenja ljudskih prava, sve dok je uzrok svih tihpovreda jasan. Kada ga jednom ustanovimo, možemo pretpostaviti da æe dovesti i donovih sluèajeva kršenja ljudskih prava. Takav uzrok može biti loš zakon, praksa koja jeveoma rasprostranjena, nedostatak finansijskih sredstava i sl.

Ako je organizacija nova i nedovoljno poznata u zemlji i inostranstvu, treba nastojati dajoj se obezbedi kredibilitet podrškom organizacije ili pojedinca, dobro poznatih i nalokalnom i na meðunarodnom planu.

9.6.Forma izveštaja

Izveštaj æe biti nesvrsishodan i neæe pomoæi daljem delovanju ako njegove poruke nestignu do onih kojima su namenjene. Nije dovoljno da on samo sadrži važne informacije,one takoðe, treba da budu prezentirane na naèin i na jeziku koji æe najlakše dopreti doèitalaca. Svakome su u seæanju ostale knjige koje su, i pored interesantne tematike, bileteške i èak, frustrirajuæe za èitanje. Zato treba imati na umu nekoliko jednostavnih uput-stava:

— koristiti jednostavan jezik ali ne kolokvijalan,

— koristiti struènu terminologiju ali ne i struèni žargon,

— podvuæi jasnu razliku izmeðu èinjenica i komentara, uvek pri tome polazeæi od èinjenica,

— ne koristiti previše stranih izraza,

— izbegavati emocionalne opise,

— izbegavati uopštene, neprecizne tvrdnje.

Dobar izveštaj o monitoringu treba da bude relativno kratak, razumljiv, da ponudiinformacije, argumente, dokaze i kratke interpretacije èinjenica. Mnogi èitaoci nema-ju vremena da èitaju nekoliko stotina strana.Umetnost pisanja jeste u sposobnostiizražavanja ideja brzo, sažeto i razumljivo.Ne treba napisati sve što se zna o nekoj temi.

Neke informacije mogu se poslati javnosti ili odreðenim primaocima na razlièit, pažljivoodabran naèin ( putem saopštenja za štampu, prezentacija na akademskim konferenci-jama, u intervjuima).

Za izveštaj je važna i dobra lektura i korektura.Ukoliko se to ne uradi na pravi naèin,poruke koje izveštaj nosi biæe teško èitljive i razumljive.

9.7. Zaštita izvora informacija

Informacije unete u izveštaj ponekad dolaze od ljudi koji žele da ostanu anonimni. Nekièak mogu biti u ozbiljnoj opasnosti ako ih vlasti identifikuju. Zato ih ne treba dovoditi uneugodne situacije ili dozvoliti da im zdravlje ili život budu ugroženi. To se odnosi navojnike u aktivnoj službi, zatvorenike i njihove porodice, decu u deèijim domovima, paci-jente u psihijatrijskim bolnicama — posebno ako žive u totalitarnom sistemu.


126


127

U takvim sluèajevima, imena izvora informacija treba oznaèiti samo inicijalima, kako bise onemoguæilo njihovo identifikovanje.Ako je èak i to opasno, izostavljaju se i inicijali.

Ukoliko opis same situacije daje dovoljno informacija da se prepozna izvor i ukoliko bi tobilo rizièno za takvog svedoka, podatak koji je dao/la ne treba ni uneti u izveštaj. Èak iako ta osoba dâ svoju saglasnost za objavljivanje informacije, treba ipak dobro razmis-liti da li je sve to vredno preuzimanja rizika. Što se tièe osoblja institucija u kojima jemonitoring sproveden, praktikuje se navoðenje njihovih imena u izveštaju. U specifièn-im sluèajevima, ako je neka informacija data u poverenju, može se odstupiti od tog pra-vila i izvor te informacije zaštititi od opasnosti.

9.8. Praktièna uputstva

Prvu verziju izveštaja treba da proèitaju èlanovi monitoring tima, posebno oni pojedincikoji su realizovali istraživanje.To im daje priliku da razjasne sve što nije eksplicitnoobjašnjeno, da isprave bilo koji netaèan podatak ili otklone sumnju koju neka formulaci-ja izaziva. Nakon svih njihovih ispravki, tekst može iæi na lekturu i korekturu.

Nekoliko dana kasnije , tekst treba ponovo proèitati i uneti eventualne ispravke ili dodatinove podatke.

Zatim se izveštaj šalje na recenziju ljudima koji nisu bili ukljuèeni u istraživanje. Njihovaperspektiva spoljnog posmatraèa i poznavanje materije mogu doneti korisne primedbekoje æe popraviti kvalitet teksta.

Pre štampanja izveštaj treba još jednom proèitati jer je on neka vrsta vizitkarte, orga-nizacije.


128

129

10Distribucija izveštaja


130

Treba zapamtiti da je jedan od èinilaca koji definišu monitorning elemenat akcije pre-duzete u društvenom interesu.Ona može biti politièka (kroz razlièite vidove vršenja pri-tiska na zakonodavnu i izvršnu vlast, tj. domaæe ili meðunarodno), pravna akcija (sluèa-jevi pokrenuti pred domaæim i meðunarodnim sudovima s ciljem da obezbede sudskeodluke kojima bi se utvrdila neustavnost neke zakonodavne odredbe ili njenaneusklaðenost sa ratfikovanim meðunarodnim sporazumima, ili uvelo novo tumaèenjepostojeæih odredbi). Konaèno, to može biti i nenasilna graðanska akcija (vršenje pritiskakroz javne, individualne ili kolektivne kampanje graðanske neposlušnosti.) Prilikom plani-ranja kampanje èesto se koriste kombinacije dva ili svih pomenutih naèina delovanja.Kako æe se izvršiti distribucija izveštaja, zavisi od naèina planiranja kampanje.

10.1.Korišèenje izveštaja za politièka delovanja

Ako planiramo politièko delovanje, izveštaj može biti poslat sledeæim pojedincima i insti-tucijama:

10.1.1. Na meðunarodnom nivou

— voðma državnih delegacija koje æe uèestvovati na sastanku Komisija za ljudska pravaUjedinjenih Nacija, naroèito ako bi izveštaj mogao da sadrži osnovu za pokretanjeprocedura 1503 ili 1235,

— èlanovima tela Ujedinjenih nacija osnovanih meðunarodnim sporazumima (Komitetza ljudska prava, Komitet protiv torture,itd), naroèito ako je predviðeno da vlada našezemlje podnosi izveštaj o implementaciji nekog od tih meðunarodnih sporazuma odgo-varajuæem komitetu.

— Specijalnim izvestiocima imenovanim od Komisije za ljudska prava Ujedinjenih Nacijaza posebne oblasti ljudskih prava ili odreðenu teritoriju,

— konkretnim èlanovima Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji bi mogli biti zain-teresovani za oblast koja se izveštajem analizira.

— pojedinim poslanicima Evropskog parlamenta koji bi mogli biti zainteresovani za prob-leme predtavljene u izveštaju,

— vladinim delegacijama i predstavnicima nevladinih organizacija koje uèestvuju na kon-ferencijama i seminarima organizovanim od strane OEBS –a (nezavisno od zvanièneteme seminara),

— èlanovima ekspertske komisije Meðunarodne organizacije rada, ili drugih agencijaUjedinjenih nacija, ako se izveštaj odnosi na njihovo polje rada,

— Vladama drugih zemalja za koje smatramo da mogle biti od pomoæi u rešavanju prob-lema opisanih u izveštaju (u tom sluèaju bolje je izveštaj poslati ambasadi nego direk-tno Ministarstvu inostranih poslova te zemlje)

— Meðunarodnim novinskim agencijama i stranim dopisnicima akreditovanim u našojzemlji (novinarima koji su zainteresovani za oblast istraživanja, lièno ili preko ured-ništva).

—predsednicima velikih kompanija ili koorporacija koje ulažu u našu zemlju ili su za tozainteresovane,

— stranim privrednim udruženjima.

10.1.2. Na nivou države

— direktoru institucije koji je dao saglasnost za realizaciju istraživanja,

— odgovarajuæim državnim institucijama koje rade u oblasti u kojoj je realizovanoistraživanje (državni pravosudni savet, uprava za izvršenje kriviènih sankcija, central-na izborna komisija, lekarska komora, šef policije, šef pograniène policije itd.),

— predstavnicima vlade (premijer, ministar nadležan za datu oblast),

— ombudsmanu i direktorima ostalih institucija koje nadgledaju poštovanje ljudskihprava,

10. Distribucija izveštaja

131

— èlanovima odgovarajuæih parlametarnih odbora,

— šefovima parlamentarnih poslanièkih klubova, naroèito onih opozicionih,

— regionalnim izvršnim organima ( regionalne vlade, itd.),

— sindikatima,

— crkvama,

— domaæim kancelarijama meðunarodnih koorporacija,

— udruženjima privrednika i grupama kao što su Lajons klub (Lions club) i Rotari klub(Rotary club).

Izveštaj bi trebalo da dopre i do akademskih krugova kako bi ih zainteresovao za problematikuistraživanja, naroèito one krugove u kojima su parlamentarni i vladini eksperti.

Izbor adresa zavisi od cilja i predmeta izveštaja pa su pomenute institucije nabrojanesamo kao primeri.

10.2. Upotreba izveštaja u pravnim postupcima

Izveštaj može da se koristi i kao dokaz pred sudom, naroèito u postupcima pred Ustavnimi Vrhovnim sudom (sa ciljem da se dobiju odluke koje æe uticati na promenu sudskeprakse). Može biti od velike pomoæi i pred Evropskim sudom za ljudska prava koji primaindividualne predstavke.Takav izveštaj može sudijama obezbediti dobar opšti pregledsitacije u nekoj zemlji što pomaže boljem razumevanju konkretnog sluèaja. Izveštajitakoðe ponekad mogu da budu dokaz na sudu izvan date zemlje, kod sluèajeva koji seodnose na ekstradiciju i izbeglièki status njenih državljana.

Izveštaji objavljeni o pravosudnom sistemu Kine i praksi kineske policije dali su povodaHelsinškom odboru za ljudska prava da se obrati Ustavnom sudu Poljske radi zaštite licaèiju su ekstradiciju za Kinu tražile njihove vlasti. Za to je bilo osnova, jer èlanice SavetaEvrope mogu odbiti zahtev za ekstradiciju nekog lica u zemlju za koju se osnovano pret-postavlja da bi izruèeno lice podvrgla torturi ili drugom obliku neèoveènom ponašanja.Na to ih ovlašæuje èlan 3. Evropske konvencije za ljudska prava koji ne dozvoljava nikak-vo odstupanje od zabrane torture.

Izveštaji mogu da pomognu i kod dokazivanja pred Evropskim sudom u Strazburu, da žrtvakršenja nekog prava nije imala delotvorno pravno sredstvo na raspolaganju, i pored for-malno postojeæih sredstava u zakonu, jer nijedno od njih ne funkcioniše u praksi, èimese krši èlan 13 Evropske konvencije. U toj situaciji, izveštajem se dokazuje da je poje-dinac koji je podneo predstavku Evropskom sudu prethodno isrpeo sva domaæa pravnasredstva, jer se od njega ne može oèekivati da u svojoj zemlji podnese pravni lek za kojiunapred zna da nema uspeha u praksi.

Jedan od izveštaja Helsinškog odbora za ljudska prava analizirao je svaki postupak odnekoliko stotina sudskih postupaka pokrenutih tokom kampanje za parlamentarne izborena osnovu novih izbornih propisa koji su predvideli ubrzanu proceduru za presudu sluèa-jeva uvrede i klevete kandidata za mesto u parlamentu ili povrede njihovih liènih intere-sa, tokom kampanje.17

10.3. Korišæenje izveštaja za nenasilne graðanske akcije

Važan element takve akcije je pridobijanje saveznika. Zato izveštaj treba usmeriti naogranizacije koje su aktivne u krugovima ljudi koji bi mogli biti potencijalni savezni-ci (udruženja, profesionalne grupe, sindikati, lokalne vlasti itd.) i pojedince èija su miš-ljenja uticajna u navedenim krugovima. Izveštaj o položaju mentalno obolelih trebalo bida dopre do profesionalnih krugova lekara, medicinskih sestara, udruženja pacijenata,


132

________________

17 Golynski K. Orzecznictwo sadowe w sprawach z art.139 ordynacji wyborczej do Sejmu.Wybrane zagadnienia ( Sudske odluke u postupcima voðenim po èlanu 139 Zakona o izboru u Sejm), Helsinški odbor za ljudska prava, Varšava 1994

njihovih porodica i prijatelja, kao i do uglednih intelektualaca, glumaca, politièara, dosvih koji bi mogli da pokažu interes za tu temu.

10.4.Rad sa medijima

U potrazi za saveznicima treba biti svestan da najvažniji saveznik mogu biti mediji. Dobrasaradnja sa medijima zahteva sistematki rad. Organizacija treba neprestano da negujeodnose sa novinarima najvažnijih dnevnih novina, èasopisa i radio i televizijskih stanica.

Od medija se ne može oèekivati da pišu o radu organizacije samo zato što je njen radvažan za èitavo društvo.

Na stotine važnih tema i problema zaslužuje pažnju medija. Zato treba razumeti priro-du posla novinara koji pisanjem zaraðuje za život i traži teme koje æe privuæipažnju.Nevladinim organizacijama èesto se dogaða da saznaju za sluèajeve koji mogu bitiinteresantni, ili èak senzacionalni, za medije, a samoj organizaciji , nisu tako znaèajnijer nisu u okviru tema kojima se ona bavi. U takvim situacijama treba se setiti novinara,i obavestiti ih o tim sluèajevima. Oni æe za uzvrat u buduænosti objaviti i materijal orga-nizacije koji je manje intersesantan »proseènom èitaocu« ali je zato od velike važnostiza samu organizaciju.

Èesto se izveštaji predstavljaju medijima na konferencijama za štampu.One ne trebapredugo da traju: uvodni deo i samo predstavljanje izveštaja ne bi trebalo da traju dužeod 15—20 minuta a nakon toga, isto toliko vremena treba odvojiti za postavljanje pita-nja.Oni koji budu želeli da saznaju više, mogu ostati i posle zvaniènog krajakonferencije.Svaki novinar želi da ima svoje izvore informacija do kojih drugi ne moguda doðu.Zato se pojedinim novinarima s kojima organizacija dobro saraðuje, mogu datii podrobniji podaci o konkretnim dogaðajima koji drugima nisu dati, što æe oni znati daiskoriste.

Umesto konferencije za štampu može se organizovati i sastanak sa nekoliko odabranihnovinara na kojem bi eksperti iz organizacije dali komentari na dogaðaje koji izazivajuveliku pažnju javnosti. Svrha takvog sastanka nije promocija organizacije veæ moguænostda se novinarima ponude argumenti, informacije i procene koje æe oni iskoristiti na odgo-varajuæi naèin.

10.5.Završna uputstva

Uz izveštaj je dobro poslati prateæe pismo koje na sažet naèin predstavlja suštinu prob-lema i daje kratak pregled nalaza i zakljuèaka predstavljenih u samom izveštaju.

Ukoliko se izveštaj šalje u inostranstvo ili bibliotekama, treba uz njega poslati i rezimena engleskom jeziku. Izveštaj se može objaviti i na vebsajtu organizacije. Ponekad vrediplatiti najave u štampi ( posebno u specijalizovanim periodiènicima namenjenim kruguljudi potencijalno zainteresovanih za temu izveštaja, to mogu biti sudije i drugi pravni-ci, lekari itd.). U tim najavama treba ponuditi informacije o samom izveštaju i naèinu nakoji se do njega može doæi.

Dobar publicitet izveštaja ne zavisi od broja odštampanih primeraka i broja ljudi koji-ma su poslati.

Nema svrhe slati izveštaj svim poslanicima parlamenta ili svim predstavnicima lokalnihvlasti.Veæina njih ih ne bi ni otvorila.

Najvažnije pravilo za distribuciju izveštaja jeste da ga treba poslati konkretnim poje-dincima a ne institucijama ili uredništvima, jer je verovatno da bi se tako zagubili u nekojkancelariji sekretarice i ne bi ni stigli do onih koji bi bili zainteresovani da ih proèitaju.

10. Distribucija izveštaja

133


134

Bez obzira na plan distribucije, koji se zasniva na planu èitave kampanje, dobro je poslatijedan primerak nacionalnoj biblioteci18, bibliotekama univerziteta i drugih visokoškol-skih ustanova, u zemlji i inostranstvu, biblioteci parlamenta, Kongresnoj biblioteci uVašingtonu, najznaèajnijim stranim nevladinim organizacijama aktivnim u konkretnojoblasti, intelektualcima i akademicima u svetu za koje se zna da su zainteresovani zadogaðanja u našoj zemlji ili zatemu izveštaja.

Od znaèaja je i redosled kojim æe primaoci dobijati izveštaj.Prvo bi trebalo da a dobijedržavna istitucija koja je dala saglasnost da se istraživanje sprovede, a tek za njom drugedržavne ustanove.Ne bi bilo dobro da ministar iz novina sazna da mu je upuæen izveštaji prateæe pismo.Sledeæi na listi primalaca su, mada ima mišljenja da bi trebalo da buduna njenom vrhu, direktori institucija u kojima je istraživanje realizovano. Tek pošto sunavedeni primaoci dobili svoje primerke, izveštaj se može poslati svima drugima na listiza distribuciju.

________________

18 U nekim zemljama, kao i u Poljskoj, svaki izdavaè zakonom je obavezan da primerak svake odštampane publikacije pošal-je Narodnoj biblioteci.

135

dodaci


136

Dodaci

137

Dodatak 1

SPISAK DOKUMENTACIJE U ZATVORIMA I PRITVORIMA U POLJSKOJ

SADRŽI INFORMACIJE KOJE SE ODNOSE NA POŠTOVANJE PRAVA I SLOBODASVAKOG ZATVORENIKA

Br.

1.

2.

Naziv dokumenta

Pojedinaèni dosijeizatvorenika Odeljak “A”

Pojedinaèni dosijeizatvorenika Odeljak “B”

Gde se dokumentmože naæi i od koga semože tražiti

Registar — Direktorodeljenja ili službenikodeljenja — Pravni os-nov za prijem zatvore-nika u kaznenu institu-ciju

Kazneno odeljenje —Direktor, socijalni radnik psiholog?

Šta treba proveriti

— Da li je procedura oko pritvora ispoštovanana odgovarajuæi naèin.

— Da li je sudsko rešenje po kojem se postu-pa uredno zavedeno u dosijeu

— Da li je sabiranje zatvorske kazne pravilnonavedeno u dosijeu.

— Pravnu osnovu za predaju zatvorenika usvrhu radnji koje se odnose na suðenje, uokviru institucije ili van nje.

— Razloge za premeštaj osuðenog lica izjedne pritvorske jedinice u drugu.

— Puštanje na slobodu osuðenih lica u skladusa odreðenim rokovima i pravnu osnovu zanjihovo puštanje.

— Odgovarajuæe voðenje dosijea osuðenoglica.

— Da li su zatvorenici obavešteni o svojimdužnostima i pravima, postojeæim pravili-ma i propisima, i o dnevnom rasporedu.

— Voðenje svih zahteva, pritužbi i predlogazatvorenika.

— Da li su periodiène procene zatvorenika ipojedinaèni programi prilagoðavanja živo-tu u zajednici osmišljeni na odgovarajuæinaèin.

— Da li su odluke zatvorskog odbora po pita-nju zatvorenika korektne.

— Psihološke konsultacije i izveštajezatvorskog psihologa.

— Da li su zatvorenici obavešteni o moguæ-nosti izbora naèina služenja kazne.

— Osnove za nagraðivanje ili kažnjavanjezatvorenika.

— Uèestalost kontakata izmeðu socijalnogradnika i zatvorenika.

— Verodostojnost i preciznost evaluacijezatvorenika.

— Osnova za izdavanje najviše priželjkivanenagrade (“propusnice”) zatvorenicima.

— Da li je podnesen zahtev za uslovno puš-tanje na slobodu pre isteka kazne.

— Da li su zatvorenici ispunili svoje obavezepohaðanja obuke za vreme služenja kaznezatvora.

— Da li je zatvorenicima sa porodicama uteškoj ekonomskoj situaciji pružena po-moæ pri nalaženju posla i mesta stanova-nja po njihovom puštanju na slobodu.

— Kakva je finansijska i materijalna pomoæpružena zatvorenicima koji su pušteni naslobodu.


138

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

Pojedinaèni dosijeizatvorenika Odeljak “C”

Osnovni registarosuðenih lica

Registar kretanjaosuðenih zatvore-nika

Registar o boravkuu pritvorskoj jedi-nici

Registar službenekorespondencijekoja se dostavljaosuðenim zatvore-nicima

Registar poseta

Dnevnik puštanja naslobodu neosuðenihi osuðenih lica

Službena lista pros-torija u kaznenojinstituciji

Izvršna odluka Mi-nistra pravdebr.1/96/CZZK od2.februara 1996. “o formiranju spiskakaznenih institucijai njihove namene”

Instruktor na radu?

Registar — šef odelje-nja ili drugi službenik

Kao gore

Kao gore

Kao gore

Kao gore

Kao gore

Kao gore

Kao gore

— Dužina i istorijat zaposlenja zatvorenika zavreme služenja zatvorske kazne.

— Da li je zatvorenik obuèavan za sigurnostna radu, higijenu i zaštitu od požara prestupanja na rad.

— Da li je slobodno vreme garantovano naodgovarajuæi naèin zatvoreniku u radnomodnosu, i koji su razlozi za otpuštanje sposla.

— Da li su potvrde o zaposlenju u skladu saradnom dokumentacijom.

— Lekarska procena sposobnosti zatvorenikaza zasnivanje radnog odnosa.

— Datum i vreme prijema zatvorenika u kaz-nenu instituciju.

— Datum i razlog napuštanja kaznene insti-tucije.

— Osnov za privremeno zadržavanje zatvore-nika u kaznenoj instituciji.

— Populacija kaznene institucije u odreðe-nom danu.

— Dolasci i odlasci zatvorenika (npr. prese-ljenja u druge vrste kaznenih institucija).

— Da li se sauèesnici istog kaznenog deladrže odvojeno.

— Da li su preduzete sve mere predostrož-nosti kako bi se krivièna istraga sprovo-dila na odgovarajuæi naèin.

— Da li su pritvorena lica u moguænosti dademorališu druge, s obzirom na smeštaj u pritvorskoj jedinici.

— Poštovanje rokova za dostavu i korespon-dencije zatvorenika koja se ne šalje pre-poruèeno.

— Posetioci koje su primili zatvorenici u kaz-nenoj instituciji.

— Puštanje na slobodu u skladu sa propisimai rokovima.

— Namena odreðenih prostorija kazneneinstitucije.

— Dimenzije æelije u kojima boravezatvorenici.

— Koje su prostorije odreðene za disciplino-vanje zatvorenika (samice), zatvorske æe-lije za opasna lica i zatvorska ambulata.

— Da li je odreðeni zatvorenik zakonitosmešten u datoj kaznenoj instituciji — uskladu sa tim koja se kategorija zatvore-nika dodeljuje takvom tipu institucije.

Dodaci

139

12.

13.

14.

15.

16.

17.

Dnevnik zahteva ipritužbi osuðenihzatvorenika

Zdravstveni kartonizatvorenika

Zatvorski izveštaji opsihološkoj procenizatvorenika

Identifikacioni dosije zatvorenika

Dosijei zatvorenikakoji “otežavajusprovoðenje kazne-ne politike” (po izbo-ru, nije obavezno usvim kaznenim insti-tucijama)

Dnevnik smene

Sekretarijat zatvora

Prostorije zdravstvenezaštite u jednoj kazne-noj instituciji (njenaambulanta ili osobljezaduženo za zdravstve-nu zaštitu; zatvorskabolnica, ako je ima)—Informacije o zdrav-stvenom stanjuzatvorenika.

Zatvorski psiholog

Šef obezbeðenja

Šef obezbeðenja

Obezbeðenje — šefsmene

— Da li su zahtevi i pritužbe obraðene uskladu sa rokovima.

— Procedura i metodi koji se primenjuju prilikom obrade zahteva i pritužbizatvorenika.

— Informacije o tretmanu, ambulantnimposetama, konsultacijama sa doktorom i zdravstvenom stanju zatvorenika pre iposle korišæenja instrumenata prisile.

— Opis svih povreda koje je zatvorenik zadobio za vreme zadržavanja u kaz-nenoj instituciji.

— Deo I — sadrži liène podatke o zatvoreniku,lekarske preporuke u pogledu vrste zapo-slenja i profesionalne obuke, i rezultatespecijalistièkog pregleda.

— Deo II — objašnjava proces koji je pacijen-ta doveo do kriminogenog ponašanja, pro-cenu razmere skretanja u kriminogenost imoguænost resocijalizacije.

— Deo III — sadrži psihološku ocenu trenutnogmentalnog zdravlja pacijenta i njegovstav prema kriviènom delu koje je poèinio,kao i njegove zadatke i odgovornosti u vezisa služenjem kazne.

— Deo IV — sadrži nalaze u vezi sa moguæompotrebom za posebnim tretmanom.

— Deo V — sadrži preporuke u pogledu obukei klasifikacije za zaposlenje.

— Sadrži fotografiju i liène podatke o zatvo-reniku. Na poleðini se nalaze informacije ogrupi u koju je klasifikovan, prethodni kri-vièni dosije, i datum isteka kazne. Dodat-ne informacije na toj strani takoðe sadržei pravnu kvalifikaciju kriviènog dela i duži-nu trajanja kazne.

— Sadrži preporuke zatvorskih službenika ilipsihologa u pogledu odreðenog zatvoreni-ka za klasifikaciju u grupu “koja izazivapoteškoæe u sprovoðenju kaznene poli-tike”.

— Lista zatvorenika na osnovu klasifikacije“oni koji izazivaju poteškoæe u sporovo-ðenju kaznene politike”.

— Evidencija o svakom zatvoreniku koji je natakav naèin klasifikovan (njihovi lièni poda-ci, datum i razlozi svrstavanja u klasifika-ciju, predviðene korektivne mere, i datumzadnje potvrde klasifikacije u tu grupu).

— Ovde se može proveriti da li je odreðenislužbenik bio na dužnosti nekog odreðenogdana.


140

18.

19.

20.

21.

22.

23.

24.

25.

26.

27.

Glavna knjiga izveš-taja o dežurstvu naradnom mestu kojuispunjava šef smenei glavna knjiga pre-gleda dežurstva šefaodeljenja

Registar kretanjaosuðenih zatvorenika

Izveštaj o incidentuu kojem je došlo doupotrebe instrume-nata prisile

Dokumentacija uvezi sa istragom ko-ja je sprovedenapovodom odreðenihdogaðaja kao što subatine, tuèe ili dru-gi incidenti

Registar izdavanjaoružja

Registar o izdavanjuposebnih kljuèeva

Registar zatvorenikakoji su zatražililekarski ili medicin-ski tretman

Registar dostave iinspekcija paketa

Dozvole za izlazakosuðenim osobamavan kaznene institu-cije, uz pratnju

Registar disciplin-skih kažnjavana

Šef smene, Šef ode-ljenja

Šef odeljenja

Šef obezbeðenja

Šef obezbeðenja, ilidruga osoba koju je od-redio upravnik zatvora

Šef smene obezbeðenja

Obezbeðenje — šefsmene

Šef odeljenja ili šefsmene

Šef odeljenja

Šef smene ili èuvar nakapiji

Šef odeljenja

- Ovi sadržaji opisuju dogaðaje koji su sedogodili za vreme odreðene smene. Prvastranica izveštaja o dežurstvu na radnommestu šefa smene predstavlja tabelu sainformacijama o tome na kojem je mestuodreðeni službenik bio rasporeðen, i kolikodugo.

— Dokumentacija o kretanju zatvorenika:vreme odlaska i dolaska, ko ih je preuzeo i gde su odvedeni, broj æelije.

— Oni bi trebalo da sadrže: razloge za prime-nu mera prisile , dužinu trajanja, proveruponašanja, rezultate ocene efekta takvihsredstava nad zatvorenikom od strane za-tvorskog službenika ili psihologa, rezultatedoktorskog pregleda za vreme i posle upo-trebe takvih sredstava, mišljenje doktorau vezi s time koliko dugo se takve meremogu sprovoditi, i da li je održan razgovorsa upravnikom zatvora. Takvi izveštaji tre-balo bi takoðe da navode da li je zatvore-nik obavešten o moguænosti podnošenjažalbe upravi zatvora.

— Zapisnik sa istrage nad uèesnicima i sve-docima dogaðanja, zakljuèni izveštaj satakve istrage, i klasifikacija mera (da li subile zakonite ili ne).

— Dokumentacija o oružju i drugim instru-mentima (suzavac, palica, lisice itd.) kojase izdaje zatvorskim službenicima ukljuèu-juæi i potvrdu o zaduženju (èitak potpis).

— Podaci o izdavanju i vraæanju sigurnosnihkljuèeva æelija.

— Registar zatvorenika koji su odvedeni uambulantu ili drugu specijalistièkuustanovu.

— Sadrži datum prijema paketa, ko ga jedobio, popis njegove sadržine i potvrdu o prijemu od strane zatvorenika.

— Registar zatvorenika koji se prevoze uzdravstvene institucije zatvorske jediniceili druga mesta.

— Lièni podaci i klasifikaciona grupazatvorenika, vrsta, datum i dužina trajanja disciplinske mere.

Dodaci

141

28.

29.

Raspored koji jeodobrio upravnikustanove

Dosijei “Opasnihzatvorenika”

Službenik u smeni, šefodeljenja

Šef obezbeðenja

— Raspored pretresa æelija, šetnji, kupanja,kupovine hrane i duvana.

— Lièni podaci i datum roðenja zatvorenika,èlan kriviènog zakona na osnovu kojeg suosuðeni, dužina trajanja kazne, istek kazne, kratak opis kriviènog dela koje jepoèinio, razlozi za klasifikovanje u grupu“opasnih zatvorenika”, posebne preporu-ke, i datum kada je poslednji put potvrðennjihov status pripadnosti toj grupi.


142

Dodatak 2

MONITORING LJUDSKIH PRAVA U PSIHIJATRIJSKIM BOLNICAMAI DOMOVIMA ZA STARE I INVALIDE

ISTRAŽIVAÈKA PITANJA1

1. OPŠTE KARAKTERISTIKE

— Puno ime ustanove

— Broj odeljenja

— Region koji pokriva bolnica/odeljenje

1.1. Raspored, okruženje, kratak istorijat, tehnièko stanje zgrade i opreme (intervju sa upravnikom bolnice, osobljem zaposlenim u kuhinji i perionici , itd.; lièna zapažanja)

— Udaljenost do najbližeg grada (centra), kakva je povezanost sa gradom.

— Arhitektonsko ureðenje — kakvo je okruženje lokacije

— Tehnièko stanje zgrade: godina kada je sazidana, poslednje renoviranje; u kakvom jestanju fasada; krovovi; grejanje; topla voda; spoljašnje i unutrašnje osvetljenje, i elek-triène instalacije; kuhinja i perionica (njihova oprema i sanitarni sistem), izlaz u sluèa-ju nužde i plan evakuacije.

— Izgled soba u kojima su smešteni pacijenti, kako su opremljene, i broj pacijenata usobama (m2 po osobi, po sobi).

— Broj toaleta (na koliko osoba), broj umovaonika, kada i tuševa (na koliko osoba), èis-toæa soba, oprema za invalide, alarmni sistem.

— Da li je u tim podruèjima obezbeðena lièna privatnost?

— Sobe s televizorom, zajednièke prostorije, biblioteka za pacijente, prostorija za pušenje.

— Prostorije za radnu terapiju, kako su opremljene. Da li se koriste za terapiju?

— Prostorije za zaposlene, doktorske kancelarije i sobe za pregled, sobe za medicinskesestre, kako su opremljene, druge prostorije.

— Da li postoji prostorija namenjena za molitve ili kapela?

Osoblje (intervju sa direktorom bolnice, šefom odeljenja, ili glavnom sestrom)

— Statistika vezana za zaposleno osoblje: broj doktora, sestara, psihologa, terapeuta,socijalnih radnika, bolnièara, èistaèica, drugih osoba koje su zaposlene i koje rade spacijentima.

— Da li ima bilo kakvih problema sa zaposlenim osobljem?

Dodaci

143

________________

1 Ova lista predstavlja grupu tema koje se obraðuju kroz intervju i zapažanja koja se stièu prilikom poseta ustanovi.. I — formapojedinaènih pitanja i redosled po kojem se postavljaju variraju u zavisnosti od toga kome se postavljaju. Neka se postavl-jaju svim intervjuisanim osobama (npr. pitanja u vezi sa spoljnim kontaktima pacijenata), dok se odreðena specifièna pitan-ja postavljaju samo odreðenim osobama (npr. direktoru ustanove postavljeno je pitanje o osoblju). Ono što je zapisano uzagradi iza svakog naslova objašnjava kako se takve informacije sakupljaju, tj. koji je poseban tip intervjua u pitanju kakvolièno zapažanje, da li je ukljuèena i analiza dokumenata. Intervju se obavlja u privatnosti, u èetiri oka (vidi dodatak 4).

1.2. Pacijenti (intervju sa direktorom bolnice, šefom odeljenja)

— Broj pacijenata, proseèna dužina trajanja hospitalizacije.

— Kako su pacijenti primljeni u bolnicu; da li su korišæene mere fizièke prisile.

— Broj pacijenata koji su primljeni uz lièni pristanak, i broj pacijenata koji su primljenibez liènog pristanka u skladu sa èlanovima 22.,23.,24.,28. i 29. Zakona o zaštiti men-talnog zdravlja. Da li postoje osobe koje su primljene na osnovu kriviène presude?

— Hronièno bolesni pacijenti.

— Pravila koja ureðuju smeštaj pacijenata u posebna odeljenja ili sobe.

2. USLOVI TRETMANA I HOSPITALIZACIJE

2.1. Uslovi za život pacijenata (intervju s pacijentima, sestrama, doktorima, i kuvaricama; lièna zapažanja)

— Hrana — dnevna kolièina potrošena po jednoj osobi, broj obroka po danu, hranjivost ikvalitet jela, posebni režimi ishrane. Prostorija za ruèavanje.

— Koliko su dostupni hrana i piæe izvan vremenskog okvira odreðenog za obedovanje.

— Stanje posteljine i peškira, i koliko èesto se menjaju; da li je dostupan toaletni pribori oprema; da li je lako pristupiti sanitarnim prostorijama.

— Da li pacijenti imaju prostor za držanje liènih stvari? Da li im je omoguæen pristup istim?

2.2. Kontakti van institucije (intervju sa pacijentima, sestrama, i doktorima; lièna zapažanja)

— Sloboda kretanja unutar institucije i van nje (koja su pravila, ko donosi odluke?).

— Da li pacijenti imaju pristup uobièajenoj odeæi? Kaputima? Obuæi?

— Posete porodice i prijatelja ( kakva su pravila i/ili ogranièenja?).

— Dopisivanje (Da li je poštansko sanduèe u bolnici, kako se vrši dostava pisama, da li seproverava pošta pacijentata — ko donosi odluke u vezi tih pitanja, i kako se vršiprovera?).

— Telefoni (Da li je moguæe koristiti telefone/govornicu u odeljenju/bolnici, koja su pra-vila koja odreðuju takvo korišæenje, mogu li osobe koje zovu van institucije dobiti paci-jente bez smetnji, može li se razgovor voditi u privatnosti?).

— Da li postoje organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu (redovno, povremeno)?

2.3. Medicinska i posebna nega (intervju sa direktorom bolnice, doktorima, psihologom, terapeutima, sestrama, pacijentima; lièna zapažanja)

— Kvalifikacije medicinskog osoblja (specijalizacija, moguænost postdiplomskog obrazo-vanja).

— Da li su dostupni doktori drugaèije specijalizacije, da li postoji moguænost polaganjaposebnih ispita (ko pokriva te troškove?)

— S koliko pacijenata radi jedan doktor? Koliko dugo doktori rade bez pauze? Koliko ljudidežura?

— Za koliko pacijenata zadužena je jedna sestra? Koliko dugo rade sestre bez pauze? Kolikoima dežurnih sestara?

— Da postoji dovoljan broj medicinskog osoblja i sestara?

— Da li je osoblje obuèeno da primenjuje mere fizièke prisile?

— Da li ima dovoljno zaliha uobièajenih i posebnih lekova? (Ko ih kupuje? Odakle pristižusredstva za njihovu nabavku?)


144

— Da li je dostupan potrošni materijal, zaštitna odeæa, injekcije za osoblje.

— Da li se osim farmakološke primenjuju i neke druge vrste terapija? (Koje? Ko ih sprovodi?)

— Šta je posebno naporno u radu doktora i sestara?

2.4. Bolnièka pravila i propisi (intervju s pacijentima direktor bolnice, doktori, sestre, lièna zapažanja, analiza dokumentacije)

— Pravila i propisi (šta je regulisano, ko je data pravila i propise ozvanièio, i kada?)

— Kome se pacijenti mogu žaliti ako smatraju da su bili izloženi pogrešnim uslovima me-dicinskog tretmana ili boravka u bolnici?

— Procedure koje se primenjuju u “teškim” situacijama: u sluèaju napuštanja ustanoveod strane pacijenta bez izvršenog otpusta, u sluèaju kraðe i sl.

3. LJUDSKA PRAVA

3.1. Proceduralna prava i saradnja sa sudovima (intervju sa direktorom i doktorima; intervju sa pacijentima; lièna zapažanja; analiza dokumentacije)

— Koliko èesto sudija poseæuje bolnicu? Gde se održavaju saslušanja i da li u njima uèestvu-ju pacijenti?

— Sudska kontrola zakonitosti prijema pacijenata i uslova hospitalizacije (izveštaji osprovedenoj kontroli, prateæe preporuke).

— Koliko dobro funkcioniše saradnja izmeðu suda i bolnice?

— Da li glavni doktor na odeljenju vodi registar osoba koje su primljene u bolnicu?

— Da li je direktor bolnice obavešten o prinudno primljenim pacijenatima?

— Da li se vodi dokumentacija o sluèajevima kada je upotrebljena fizièka sila radi obuz-davanja pacijenata? (zapisnik; da li je direktor bolnice obavešten o upotrebi instru-mentata prisile?)

— Mišljenje doktora o Zakonu o mentalnom zdravlju —da li im taj zakon pomaže u radu?

3.2. Zabrana prisilnog rada (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima)

—Da li pacijenti rade za korist bolnice to jest bolnièkog osoblja? Da li je njihov rad plaæen?

—Da li se rad koristi kao kazna?

3.3. Privatnost (intervju sa doktorima, socijalnim radnicima, sestrama, pacijentima)

— Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u pri-sustvu drugih pacijenta?

— Da li je pacijentima omoguæeno da imaju privatnost prilikom telefonskih razgovora iliposeta?

— Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

— Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

3.4. Imovina i vlasništvo (intervju sa doktorima, socijalnim radnicima, sestrama, pacijentima)

— Da li pacijenti imaju svoj novac (penziju ili druga primanja)?

— Da li postoje pacijenti bez ikakvog prihoda?

Dodaci

145

— Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem?

— Da li pacijenti imaju liène stvari u odeljenju?

— Koje stvari mogu držati uz sebe? Šta moraju predati?

— Da li pacijenti plaæaju nekakve troškove ili “doprinose” u odreðene svrhe?

— Ko vodi raèuna o stvarima zakonski onesposobljenih osoba ili osoba koje nisu sposbneda same donose odluke? Na koji naèin je to ureðeno?

3.5. Sloboda i sigurnost osoba (intervju sa direktorom, doktorima, pacijentima)

— Koliko èesto je upotrebljena fizièka sila pri obuzdavanju pacijenata? Da li je osoblje zato obuèeno? (Ko ih je obuèio i kada?)

— Da li je bilo koji pacijent ikada bio žrtva napada od strane osoblja (vikanje, uvredljivereèi, postupanje ili tuèenje)?

— Lièna bezbednost doktora i sestara; alarmni sistem; naèini komunikacije (telefon, itd.).

— Zaštita objekata, institucija i prostorija kako ne bi došlo do neodobrenog napuštanjaistih (rešetke, vrata bez kvake, itd.).

3.6. Pravo na informacije (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima)

— Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici, od èega boluju, i koju terapiju primaju? (Da liznaju imena lekova koje uzimaju, moguæe nuspojave, da li znaju koliko dugo još mora-ju boraviti u bolnici?)

— Da li znaju svoja prava?

— Zdravstveni karton pacijenta (ko ima pristup tome? da li pacijenti imaju pristup svo-jim kartonima? Da li su pacijenti zatražili pristup svojim kartonima?).

— Ko daje informacije pacijentima i kako su pacijenti obavešteni?

— Pristup televiziji i štampi.

— Da li osoblje nosi identifikacione kartice?

3.7. Samouprava meðu pacijentima (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima)

— Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima, i da li ona ima nekakvog uti-caja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima uticaja — na koje odluke?)

3.8. Sloboda veroispovesti (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima)

— Da li bolnicu poseæuje sveštenik?

— Da li postoje i drugi vernici osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

— Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

3.9. Izbori (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima)

— Kako se ostvaruje biraèko pravo pacijenata?

3.10. Zabrana diskriminacije (intervju sa doktorima, sestrama, pacijentima, lièna zapažanja)

— Kako se ponaša osoblje prema pacijentima?

— Da li se osoblje ili pacijenti lošije odnose prema pojedincima zbog njihovog siromaš-tva, religijskih uverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja ili iz nekog drugograzloga?


146

Dodaci

147

Napomene za praæenje stanja u domovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom

Pitanja koja se koriste prilikom istraživanja u cilju ocenjivanja stanja ljudskih prava udomovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom konstruisana su na slièan naèin kao štoje gore navedeno.Podruèja u kojima se ta pitanja razlikuju ne ukljuèuju dodatna pita-nja nego više promenu u isticanju odreðenih stvari. Kada se govori o domovima za stareosobe stavlja se veæi akcenat na pružanje pomoæi prilikom izrade poslednje volje i tes-tamenta, i obezbeðivanje dostojne smrti; saradnja sa sudom ovde je od manjeg intere-sa. Takoðe bi trebalo istaæi vrlo znaèajnu terminološku razliku — osobe koje borave udomovima za stare osobe i osobe sa invaliditetom trebalo bi oslovljavati kao “stanare”a ne kao “pacijente”.


148

Dodatak 3.

PRIMER ŠIFRIRANJA BAZE PODATAKA NOVINSKIH ÈLANAKAKOJI SE TEMATSKI ODNOSE NA LJUDSKA PRAVA

Primer kako èlanci mogu biti šifrirani:

001 110399 GW E,O 02 IVbroj datum,mesec,godina ime novine ljudska prava grupa institucija

(koje pravo) (prekršilac)

Ime novine: šifra

Gazeta Wyborcza GW

Rzeczpospolita RZ

Zycie Warszawy ZY

Super Ekspres SE

Dziennik Polski DP

Trybuna TR

Gazeta Krakovska GK

Angora AN

NIE NI

Polityka PO

Gazeta Polska GP

Wprost WP

………..2

Ljudska prava:

(Meðunarodni pakt UN o graðanskim i politièkim pravima) Šifra

Pravo na život (èl. 6) A

Zabrana tortura, surovog, neèoveènog i ponižavajuæeg postupanja i kažnjavanja (èl. 7) B

Zabrana ropskog položaja i položaja sliènog njemu. (èl. 8) C

Zabrana prisilnog rada (èl. 8 stav 3) D

Pravo na slobodu i bezbednost liènosti (èl. 9 i 11) E

Pravo na slobodu kretanja i izbora prebivališta (èl. 12) F

Zaštita stranaca od proterivanja (èl. 13) G

Pravo na pravièno i javno suðenje (èl. 14) H

Zabrana retroaktivne primene kriviènog zakona (èl. 15) I

Pravo na status (èl. 16) J

Pravo na privatnost (èl. 17) K

Sloboda mišljenja, savesti i veroispovesti (èl. 18) L

Sloboda govora (èl.19 I 20) M

Sloboda okupljanja i udruživanja (èl. 21 i 22) N

Dodaci

149

________________

2 Ova lista šifara može ostati otvorena i kasnije se može proširiti novim stavkama kojih nije bilo u poèetku, ali su se pojaviletokom procesa šifriranja.


150

Pravo na brak i zasnivanje porodice (èl. 23) O

Pravo na posebnu zaštitu maloletnika(èl. 24) P

Pravo na rad u javnoj službi (èl. 27) R

Zabrana diskriminacije (èl. 26) S

Posebna prava etnièkih, verskih i jezièkih manjina (èl. 27) T

Nijedno od gore navedenih prava ne pojavljuje se u datim èlancima Z

Kategorije grupa (socijalne, etnièke, verske, profesionalne i druge) kojima pripadaju lica èija su prava povreðena: Šifra

Verske manjine 01

Nacionalne manjine 02

Seksualne manjine 03

Žene 04

Deca, maloletnici 05

Izbeglice i stranci 06

Zavisnici o narkoticima 07

Invalidi 08

Pacijenti 09

Novinari 10

Beskuænici 11

Siromašni 12

Nosioci HIV virusa, osobe obolele od AIDS 13

Vojni obveznici 14

Studenti, uèenici 15

Aktivisti organizacija za ljudskih prava 16

………..Svako u okviru svoje grupe 99

Organi vlasti, insitucije i organizacije odgovorne kršenja prava Simbol

Parlament I

Predsednik II

Vlada (ministarstva) III

Lokalna državna administracija IV

Organi samouprave V

Javno tužilaštvo VI

Policija VII

Sudovi VIII

Dodatak 4

MONITORING LJUDSKIH PRAVA U PSIHIJATRIJSKIM BOLNICAMA

OKVIRNI PLAN INTERVJUA

I. INTERVJU SA DIREKTOROM BOLNICE

A. UVODNI RAZGOVOR:

1. Mi smo predstavnici Helsinškog odbora za ljudska prava.

2. Radimo uz odobrenje Ministarstva zdravlja i socijalne pomoæi i Ministarstva rada i soci-jalne politike.

3. Naš cilj jeste da izvršimo procenu stanja životnih uslova u psihijatrijskoj bolnici s taèkegledišta poštovanja ljudskih prava.

4. Dostaviæemo Vam preliminarnu evaluaciju pre odlaska iz ustanove.

5. Naše nalaze dobiæete odmah po obradi podataka.

6. Zamoliæemo vas za pomoæ u praæenju stvari od izuzetne važnosti i pri kontaktiranjupacijenata i osoblja.

B. INTERVJU:

I. FIZIÈKI USLOVI U BOLNICAMA

Koja od sledeæih stvari pomažu ili onemoguæavaju osoblje u njihovom radu, i kojeolakšavaju odnosno otežavaju boravak pacijenata:

1. Raspored zgrada

2. Konstrukcija zgrada

3. Broj kreveta

4. Osoblje: doktori, sestre, terapeuti, èistaèice, bolnièari (njihov broj, koliko kvalitetnoobavljaju svoj posao, koliko èesto vrše obilazak bolnice, lièni i meðusobni problemiosoblja)

5. Uslovi hospitalizacije

6. Zajednièka kupatila

7. Prostorija za ruèavanje

8. Doktorske kancelarije i prostorije za pregled pacijenata

— oprema

— uslovi za obavljanje pregleda, tretman koji se sprovodi i pružene informacije (da liuslovi obezbeðuju privatnost i odgovarajuæu atmosferu)

9. Soba za medicinske sestre (moguænost nadzora odeljenja)

10. Druge prostorije za osoblje

11. Prostorije za radnu terapiju

12.Prostorija sa televizorom, èitaonica

13. Kuhinja

14. Perionica

15.Ostava

Dodaci

151

II. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM

1. Poseta porodice i prijatelja.

2. Dopisivanje.

3. Telefoniranje.

4. Sloboda kretanja unutar i/ili van odeljenja i bolnice

5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje redovno ili povremeno poseæuju bol-nicu?

III. MEDICINSKA NEGA

1. Koliko su dostupni internisti i specijalisti (osim psihijatra), da li omoguæen specijalis-tièki pregled?

2. Da li postoji zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Za koji broj pacijenata je zadužen jedan doktor?

4. Za koliko pacijenata je zadužena jedna medicinska sestra?

5. Druge vrste terapije pored farmakološke.

IV. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI

1. Šta se njima reguliše.

2. Ko je ustanovio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Procedura koja se primenjuje u teškim situacijama (alkohol, kraða, napad ili napuš-tanje institucije bez dopuštenja).

4. Pravila koja se primenjuju prilikom korišæenja mera fizièke prisile (profesionalizamosoblja prilikom korišæenja takve prisile).

5. Lièna bezbednost osoblja.

6. Poznavanje pravila i propisa meðu pacijentima i osobljem.

V. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENTA

1. Šta èini zdravstveni karton?

2. Ko ima pristup zdravstvenim kartonima?

3. Da li pacijenti imaju pravo da pregledaju svoje kartone? Da li je moguæe napravitinekakve izmene?

VI. PROCEDURA PRILIKOM PRIJEMA PACIJENATA

1. Kada je reè o pacijentu koji je došao svojom voljom?

2. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu odobrenja njegovog staratelja?

3. Kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 23. Zakona o zaštiti men-talnog zdravlja)?

4. Kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 24.).

5. Kada je reè o pacijentu koji je došao sa sumnjivim pristankom?

6. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu sudske odluke (èlan 29. porodiènogprava)?

7. Kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu kriviène presude?

— da li je moguæe da se prethodni pristanak naknadno povuèe?

— sudska kontrola zakonitosti osnova po kojoj je pacijent primljen i uslovi hospita-lizacije (izveštaji sa sprovedene kontrole i propratne preporuke).


152

— logistièki aspekti saslušanja — gde se održavaju, uèešæe pacijenata.

— pravila koja ureðuju smeštaj pacijenta u posebno odeljenje na osnovu njegovog psi-hološkog stanja.

VII. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE

1. Izbor osnovnog lekara.

2. Izbor jela i vremena obedovanja.

3. Uzimanje cigareta, kafe, alkohola.

4. Lièna higijena.

5. Buðenje i vreme gašenja svetla.

VIII. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li pacijenti rade za korist bolnice?

2. Da li se za taj rad dobija odgovarajuæa nadoknada?

3. Da li su pacijenti prisiljeni da rade?

4. Da se takav rad koristi kao kazna?

5. Da li pacijenti rade u korist osoblja?

IX. PRAVO NA PRAVIÈNO SUÐENJE —PRAVO NA DELOTVORAN PRAVNI LEK(èlanovi 6. i 13. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Kome se pacijenti mogu žaliti ako smatraju da im je uèinjena nepravda samim tim štosu hospitalizovani ili u pogledu uslova medicinskog tretmana i boravka u bolnici?

2. Da li sudija poseæuje bolnicu? Koliko èesto?

X. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u pri-sustvu drugih pacijenata?

2. Da li je pacijentima omoguæena privatnost prilikom telefoniranja ili primanja posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja je stigla ili koja se šalje?

4. Da li se lekarski pregledi vrše u prisustvu drugih osoba?

5. Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

XI. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li sveštenik (ili drugo svešteno lice) poseæuju bolnicu?

2. Da li postoje i drugi vernici osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?

3. Da li postoji bilo kakva prisila u pogledu praktikovanja religije?

XII. PRAVO NA INFORMACIJE (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li pacijenti znaju zašto su u bolnici i od èega boluju?

2. Da li pacijenti znaju koje lekove uzimaju?

Dodaci

153

3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozama u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavamau toku svog tretmana?

4. Da li znaju koliko dugo moraju biti hospitalizovani?

5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je o tome obavestio i na koji naèin?

6. Koliko im je pristupaèna televizija, radio i štampa?

XIII. SLOBODA OKUPLJANJA I UDRUŽIVANJA(èlan 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima?

2. Da li ona ima nekakvog uticaja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima utica-ja — na koje odluke?)

XIV. ZABRANA DISKRIMINACIJE

1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman:

a) od strane osoblja, od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskihuverenja, specifiènog ponašanja, politièkih uverenja,

b) socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manjini ili nekih drugih razloga?

XV. PRAVA GLASANJA(èlan 3. Dodatnog protokola Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Kako se sprovode biraèka prava pacijenata?

OPŠTA PROCENA

1. Šta je to što bi im olakšalo da postignu svoje ciljeve?

2. Šta bi trebalo promeniti?

PAŽNJA: Molimo da omoguæite pristup sledeæoj dokumentaciji radi uvida:

1. potvrdama o prijemu pacijenata,

2. dnevniku prijema u bolnicu,

3. prijavama o korišæenju mera fizièke prisile.

II. INTERVJU SA DOKTOROM

A. UVODNI RAZGOVOR

1. Fizièka bezbednost (dugme za alarm, mobilni telefoni).

2. Posebne poteškoæe u radu (fizièko stanje, dostupnost lekova, specijalistièki pregledi,broj osoblja i njihove kvalifikacije, drugi problemi).

3. Dužina trajanja pauza, za koliko pacijenata zadužen je jedan lekar.

4. Vakcinacija protiv hepatitisa.

5. Uslovi rada.

6. Stanovi obezbeðeni od strane bolnice.

7. Pacijenti sa zavisnostima; beskuænici; hronièni bolesnici; rešavanje socijalnih proble-ma pacijenata.

8. Moguænosti pohaðanja obuke, specijalizacije, pristupa literaturi itd.


154

B. INTERVJU

I. MEDICINSKA NEGA

1. Dostupnost internista i specijalista (osim pshijatara), moguænost specijalistièkih pre-gleda.

2. Da li postoje zalihe uobièajenih i posebnih lekovi (ko ih kupuje, ko ih plaæa)?

3. Vrste terapije pored farmakološke (individualne ili grupne psihoterapije, radne terapije).

4. Za koliko pacijenata zadužen je jedan doktor?

5. Za koliko pacijenata zadužena je jedna medicinska sestra?

II. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENATA




III. PROCEDURA PRILIKOM PRIJEMA PACIJENATA

1. Koje su promene (smanjenje, poveæanje) zabeležene u broju pacijenata koji su prim-ljeni na sledeæi naèin:

— kada je reè o pacijentu koji je došao svojom voljom,

— kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu odobrenja njegovog staratelja,

— kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje,( èlan 23. Zakona o zaštitimentalnog zdravlja),

— kada je reè o pacijentu koji je došao protiv svoje volje, (èlan 24.),

— kada je reè o pacijentu koji je došao uz sumnjiv pristanak,

— kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu sudske odluke, (èlan 29.),

— kada je reè o pacijentu koji je došao na osnovu kriviène presude,

2. Da li je moguæe da se prethodni pristanak naknadno povuèe?

3. Sudska kontrola zakonitosti osnova po kojem je pacijent primljen i uslova hospita-lizacije (izveštaji o izvršenoj kontroli i propratne preporuke).

4. Logistièki aspekti saslušanja —gde se održavaju, uèešæe pacijenata.

5. Pravila koja ureðuju smeštaj pacijenta u posebnu instituciju na osnovu njegovog psi-hološkog stanja.

IV. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima)


2. Da li se za taj rad dobija odgovarajuæa nadoknada?




V. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima)

— Da li pacijenti imaju mesta na kojima mogu držati liène stvari (ormare, police ili ladice)?

— Da li pacijenti imaju svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?— Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem?

(da li su u moguænosti da imaju pristup novcu ili to moraju zatražiti)?

Dodaci

155

VI. SLOBODA I BEZBEDNOSTI LICA(èlan 5. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li se pacijenti u okviru odeljenja i bolnice mogu slobodno kretati, šetati, iæi u grad,bioskop, poseæivati prijatelje? Da li je neophodna dozvola? Ko izdaje dozvolu?

2. Gde se drže kaputi i cipele?

VII. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima)


2. Da li ima i drugih vernika osim rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?


VIII. PRAVO NA INFORMACIJU (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima)



3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozom u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavamau toku tretmana?


5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je i na koji naèin o tome obavestio?

6. Koliko su im pristupaèni televizija, radio i štampa?

IX. ZABRANA DISKRIMINACIJE

1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman:

a) od strane osoblja,

b) od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènogponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manji-ni ili nekih drugih razloga?

OPŠTA PROCENA

1. Šta je to što bi im olakšalo da postignu svoje ciljeve?


III. INTERVJU SA MEDICINSKOM SESTROM

A. UVODNI RAZGOVOR

1. Fizièka bezbednost (dugme za alarm, mobilni telefoni, broj dežurnih),

2. Proseèan broj osoblja (broj pacijenata pod tretmanom).

3. Saradnja sa laboratorijom i radnicima.

4. Obuka u pogledu upotrebe fizièkog obuzdavanja.

5. Dostupnost potrošne robe.

6. Preventivna vakcinacija.

7. Socijalni uslovi.

8. Moguænosti pohaðanja obuke.


156

B. INTERVJU

I. FIZIÈKI USLOVI

1. Osoblje

— Osoblje: doktori, sestre, terapeuti, èistaèice, bolnièari (njihov broj, kvalitet, njiho-vog rada i koliko èesto vrše obilaske;glavni problemi osoblja i problemi sa osobljem).

2. Doktorske kancelarije i prostorije gde se vrše pregledi.

— oprema,

— uslovi pod kojima se vrše pregledi, tretmani, i informacije (o tome da li suobezbeðeni svi uslovi privatnosti i da li je stvorena odgovarajuæa atmosfera).

3. Sobe za medicinske sestre (moguænost nadzora odeljenja).

II. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM

1. Poseta porodice i prijatelja.

2. Dopisivanje.

3. Telefoniranje.

4. Sloboda kretanja unutar i/ili van odeljenja i bolnice.

5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu? (redovno ili povre-meno).

III. MEDICINSKA NEGA

1. Koliko su (pored psihijatara) dostupni internisti i specijalisti, da li je omoguæen speci-jalistièki pregled?

2. Da li postoji zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Za koliko pacijenata zadužen je jedan doktor?

4. Za koliko pacijenata zadužena je jedna medicinska sestra?

5. Vrste drugih terapija pored farmakološke.

IV. POSEBNA NEGA

1. Kako se pacijenti peru, hrane, i oblaèe; kako se daju lekovi?

2. S koliko pažnje ukazuje se takva pomoæ i u kojoj meri pri tome omoguæena je privat-nost?

3. Osobe odgovorne za pružanje posebne nege pacijentima (medicinske sestre ili drugoosoblje na odeljenju).

V. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI

1. Šta ona regulišu?

2. Ko je ustanovio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Procedura koja se primenjuje u teškim situacijama (alkohol, kraða, napad ili napuš-tanje institucije bez dopuštenja).

4. Pravila koja se primenjuju prilikom korišæenja fizièkog obuzdavanja (profesionalizamosoblja prilikom korišæenja takve metode).

5. Lièna bezbednost osoblja.

6. Poznavanje pravila i propisa meðu pacijentima i osobljem.

Dodaci

157

VI. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE

1. Izbor osnovnog lekara,

2. izbor jela i vremena obedovanja,

3. uzimanje cigareta, kafe, alkohola,

4. lièna higijena,

5. buðenje i vreme gašenja svetla.

VII. ZABRANA MUÈENJA (èlan 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Kako se rešavaju sledeæe situacije: napadi pacijenata na osoblje, napadi osoblja napacijente, napadi jednih pacijenata na druge?

2. Pravila za upotrebu mera fizièke prisile (profesionalnost osoblja prilikom upotrebeistog).

3. Korišæenje lekova bez uputa lekara.

4. Korišæenje lekova kao kazne (bolne injekcije).

VIII. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima)


2. Da li se za rad dobija odgovarajuæa nadoknada?




IX. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. Dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li pacijenti imaju mesta na kojima mogu držati liène stvari (ormare, police ili ladice)?

2. Da li pacijenti imaju svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?

3. Da li pacijenti mogu slobodno raspolagati svojim novcem (da li su u moguænosti daimaju pristup novcu ili to moraju zatražiti)?

X. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li osoblje govori o stvarima koje se tièu samog pacijenta ili njegove porodice u pris-ustvu drugih pacijenta?

2. Da li je pacijentima omoguæeno da privatno telefoniraju ili primaju posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja je stigla ili koja se šalje?


5. Da li se posebna nega organizuje iza zavese ili javno?

XI. SLOBODA MIŠLJENJA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima)


2. Da li postoje i drugi vernici pored rimokatolika, i da li imaju slobodu veroispovesti?



158

XII. PRAVO NA INFORMACIJU (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima)



3. Da li su pacijenti upoznati sa prognozom u vezi svoje bolesti i moguæim nuspojavamau toku tretmana?


5. Da li su upoznati sa svojim pravima? Ko ih je o tome obavestio i na koji naèin?

6. Koliko su im pristupaèni televizija, radio i štampa?

XIII. ZABRANA DISKRIMINACIJE

1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman?

A) od strane osoblja,

B) od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènogponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manji-ni ili nekih drugih razloga?

OPŠTA PROCENA

1. Šta je ono što bi se moglo okarakterisati kao dobro?


IV. INTERVJU SA PACIJENTOM

I. FIZIÈKI USLOVI U BOLNICI

1. Položaj bolnice:

— udaljenost do najbližeg grada ili naselja (povezanost),

— okruženje (park, vrt) moguænost šetnje.

2. Arhitektura:

— tehnièko stanje zgrade,

— grejanje,

— topla voda,

— osvetljenje,

— alarmni sistem.

3. Broj kreveta (velièina bolnice, koncentracija pacijenata)

4. Uslovi hospitalizacije:

— broja pacijenata u sobi,

— kvadratura sobe, koliko kvadrata prostora pripada svakom pacijentu,

— nameštaj u sobama

— u kakvom stanju su posteljina, peškiri, i koliko èesto se menjaju

— dostupnost kozmetike u toaletu (sapuna, paste za zube, pene za brijanje, uložaka),

— sanitarni èvor u blizini soba.

5. Zajednièke kupaonice:

— koliko osoba koristi jedan toalet,

Dodaci

159

— koliko osoba koristi jedan tuš/jednu kadu,

— da li u toaletu postoji umivaonik?

— Bezbednost (bezbednost i moguænost olakšane upotrebe dugme za alarm),

— èistoæa,

— privatnost

6. Prostorija za ruèavanje:

— dnevna kolièina koju dobija pacijent, kvalitet hrane, posebni režimi ishrane

— vreme obroka (fiksno vreme ili ”od — do” sati),

— moguænost uzimanja hrane i piæa i u vremenu koje nije odreðeno za obrok,

— oprema, èistoæa.

7. Doktorske kancelarije i prostorije za pregled pacijenata

— oprema.

8. Prijemnice u kojima se nalaze medicinske sestre.

9. Ostale sobe za osoblje.

10. Prostorija za radnu terapiju.

11. Prostorija sa televizorom, èitaonica.

12. Kuhinja.

13. Perionica.

14. Ostava.

II. OSOBLJE

1. Da li postoji dovoljan broj doktora, sestara, bolnièara, socijalnih radnika i terapeuta?

2. Kako osoblje tretira pacijente: (ravnopravno, ljubazno, povlaðivaèki, kao sa nevaljalomdecom)?

III. KONTAKTI PACIJENATA SA SPOLJAŠNJIM SVETOM

1. Da li primate posete i da li su one moguæne u bilo koje doba?

2. Da li možete pisati i primati pisma? Da li neko od osoblja èita vašu poštu?

3. Da li možete slobodno koristiti telefon?

4. Da li možete iæi u grad, bioskop, u posetu prijateljima? Svejedno je da li idete sami iliu pratnji? Da li vam je neophodna neèija dozvola ?

5. Da li postoje neke organizacije ili institucije koje poseæuju bolnicu (redovno ili povre-meno)?

6. Da li ima volontera koji rade u bolnici?

IV. MEDICINSKA NEGA

1. Koliko su (pored psihijatara) dostupni internisti i specijalisti?

2. Postoji li zaliha uobièajenih i posebnih lekova (ko ih kupuje, ko plaæa)?

3. Uzimanje uèešæa u terapeutskim aktivnostima (psihoterapija, fizièka rehabilitacija,radna terapija, itd.).

V. POSEBNA NEGA

1. Kako pacijenti održavaju higijenu, kako se hrane, oblaèe; kako im se daju lekovi?

2. S koliko pažnje i diskrecije pruža se takva pomoæ?


160

VI. BOLNIÈKA PRAVILA I PROPISI

1. Šta ona regulišu?

2. Ko je postavio pravila i propise, i kako su ustanovljeni? Ko može uneti promene?

3. Da li se koriste sredstva fizièke prisile (imobilizacija, ludaèka košulja)? Kako izgledajutakve situacije? Šta treba posebno napomenuti?

4. Šta je dozvoljeno a šta nije? Šta bi pacijenti trebalo da zahtevaju, a na kakve zahteveimaju pravo?

VII. ZDRAVSTVENI KARTON PACIJENATA




VIII. SLOBODA PACIJENATA DA SAMI DONOSE SVOJE ODLUKE

1. Izbor osnovnog lekara.

2. Izbor jela i vremena obedovanja.

3. Uzimanje cigareta, kafe, alkohola.

4. Lièna higijena.

5. Buðenje i vreme gašenja svetla.

IX. LIÈNO DOSTOJANSVO

1. Da li vas osoblje tretitira:

— korektno?

— da li vam se obraæa imenom, sa pertu?

— da li vam persira?

— obraæa vam se upravo onako kako vi želite?

1. Da li vas je osoblje ikad izložilo podsmehu?

2. Da li je osoblje reagovalo kada su vas drugi pacijenti maltretirali ili ismejavali?

3. Da li vas osoblje tretira sa ljubaznošæu i poštovanjem?

4. Da li vam neko povlaðuje ili kao prema nevaljalom detetu?

X. ZABRANA MUÈENJA (èlan 3. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li ste ikada bili izloženi napadima osoblja putem:

— uvredljivih reèi,

— vikanja i uvredljivih reèi,

— pretnji,

— guranja,

— tuèenja?

2. Kako osoblje reaguje kada se drugi pacijenti prema vama ponašaju agresivno, to jestkada drugi pacijenti:

— vièu i koriste uvredljive reèi,

— prete vam,

— guraju vas ili vuku,

Dodaci

161

— tuku vas,

— prisiljavaju vas na seksualni odnos,

— siliju vas?

XI. PRISILNI RAD (èlan 4. Evropske konvencije o ljudskim pravima)


2. Da li se za rad dobija odgovarajuæa nadoknada?



XII. PRAVO NA POSEDOVANJE IMOVINE (èlan 1. dodatnog Protokola br.1 Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li imate mesta na kojima možete držati svoje liène stvari (ormare, police ili ladice)?

2. Da li imate svoj novac (penzije ili neke druge beneficirane isplate)?

3. Da li možete slobodno raspolagati svojim stvarima i novcem?

XIII. SLOBODA I BEZBEDNOST LICA

1. Da li se možete slobodno kretati u okviru institucije i bolnice: šetati, iæi u grad, bioskop,poseæivati prijatelje? Da li je neophodna dozvola? Od èega to zavisi?

2. Gde su ostavljeni vaš kaput i cipele?

XIV. PRAVO NA PRAVIÈNO SUÐENJE (èlan 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Kome se možete žaliti ako vas neko maltretira ili ozledi?

2. Kako se postupa u takvoj situaciji, i kakav je ishod?

3. Kome se možete žaliti u sluèaju nepovoljne odluke osoblja ili uprave?

4. Kako se postupa u takvoj situaciji i koji je ishod?

XV. PRAVO NA PRIVATNOST (èlan 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li osoblje govori o vama i vašim privatnim problemima u prisustvu drugih pacijenta?

2. Da li je vam je omoguæeno da privatno te4lefonirate i primate posete?

3. Da li neko od osoblja èita poštu koja vama je stigla ili koju šaljete?


5. Da li se mere posebne nege pružaju iza zavese ili javno?

6. Da li pored kreveta imate bilo kakav stoèiæ, policu za knjige, slike ili suvenire?

XVI. SLOBODA MIŠLJENA, SAVESTI I VEROISPOVESTI (èlan 9. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1 Da li u bolnici postoji mesto na kojem se može obavljati molitva?

2. Da li možete iæi na misu svake nedelje?

3. Da li možete iæi na ispovest i prièešæivati se onoliko èesto koliko to želite?


5. Da li pored rimokatolika ima i drugih vernika, i da li imaju slobodu veroispovesti?


162

Dodaci

163

XVII. PRAVO NA INFORMACIJE (èlan 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li znate zašto ste u bolnici i od èega bolujete?

2. Da li znate koje lekove uzimate?

3. Da su znate koliko dugo morate biti hospitalizovani?

4. Da li pored farmakološke dobijate i drugu vrstu terapije: individualn ili grupnu psi-hoterapiju, radnu terapiju?

5. Da li imate predstavu o tome kuda æete otiæi kada budete otpušteni iz bolnice?

6. Da li ste upoznati s vašim pravima?

7. Da li ste ikada razgovarali sa sudijom?

8. Kakavo su vam pristupaèni televizija, radio i štampa?

IX. SLOBODA OKUPLJANJA I UDRUŽIVANJA(èlan 11. Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Da li postoji organizacija samouprave meðu pacijentima?

2. Da li takva organizacija ima uticaja na odluke koje se tièu pacijenata? (Ukoliko ima,na kakve odluke?

XIX. ZABRANA DISKRIMINACIJE

1. Ima li pojedinaca koji trpe lošiji tretman?

a. od strane osoblja,

b. od strane drugih pacijenata zbog svog siromaštva, religijskih uverenja, specifiènogponašanja, politièkih uverenja, socijalnog porekla, pripadnosti nacionalnoj manji-ni ili iz nekih drugih razloga?

XX. UPRAVA GLASANJA (èlan 3. Dodatnog Protokola br. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima)

1. Kako se sprovode biraèka prava pacijenata?

OPŠTA PROCENA

1. Šta biste okarakterisali kao dobro, šta biste vi želeli?

2. Šta je to što nije dobro ili je teško podnošljivo, šta bi trebalo promeniti?


164

Dodatak 5

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA

UPITNIK KOJI SE ŠALJE PUTEM POŠTE ZA SUDIJE OKRUŽNIH SUDOVA

Poštovani gospodine ili gospoðo,

Obraæamo Vam se s nadom da æete biti ljubazni da nam uèinite uslugu time što æeteispuniti upitnik koji se nalazi u prilogu. Ono èini jedan deo šireg istaživanja koje misprovodimo u pogledu uslova rada u sudovima.

Helsinški odbor za ljudska prava veæ godinama teži ka uspostavljanju poštovanja suds-tva i vladavine prava.Mi kontinuirano radimo na unapreðivanju ugleda pravosuða, kaojedne pouzdane institucije koja ima moæ da vrši proveru i održi balans sa drugim usta-votvornim vlastima.

Sasvim je jasno da su infrastruktura i uslovi rada od velikog znaèaja za pravosudnu granuvlasti u pogledu njenog statusa, uloge i prestiža. Nažalost, taèno je da mediji ne prikazu-ju uvek pravu sliku o sudovima i sudijama u našoj zemlji i time se ni javno mnjenje nerazvija na odgovarajuæi naèin. Upravo zbog toga važno je da popunite priloženi upitniki pošaljete ga na našu adresu (ili ga prosledite preko jednog od naših posmatraèa).

S poštovanjem,

Profesor Ewa Letowska.

Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Funkcija: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Godine rada u pravosuðu (ne raèunajuæi pripravnièki staž) . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Velièina vaše kancelarije u sudu, izražena u m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Broj sudija u toj kancelariji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Molimo vas da taèno opišete opremljenost te kancelarije: . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Molimo vas da navedete izdanja i novinske naslove (npr. èasopis, izdanja za odreðenuprofesiju, izveštaj o sudskim presudama, nedeljnici i opšta dnevna novinska izdanja)koja su vam pristupaèna. Šta od toga dobijate pojedinaèno? Šta delite sa ostalim sudi-jama u kancelariji? Šta se može naæi jedino u biblioteci i koliko je u praksi lako doæido istih? Molimo vas da navedete koja ste izdanja i novinske naslove dobili u posled-nje vreme.

a. za individualno korištenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. u kancelariji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. biblioteci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

d. napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

165

6. Molimo vas navedite novinske naslove koje biste trebali dobijati, jer su vam neophod-ni u radu, ali koji su nedostupni ili teško dostupni.

a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

e. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Molimo da navedete da li imate kompjuter u sudu. ukoliko imate koja još oprema ideuz: word processor, postojeæe sudske presude, LEX bazu zakona, pristup interenetu,drugo (molimo da taèno navedete).

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Da li kod kuæe imate kompjuter ili laptop? Nabavili ste ga lièno, ili je nabavljen odstrane suda u cilju obavljanja vaše profesije?

DA/NE

9. Da li u sudu postoji struèna biblioteka?

DA/NE

Molimo vas opišite koliko je dostupna biblioteka ili èitaonica, i kakvi su uslovi za rad utim prostorijama (radno vreme, udaljenost od vašeg mesta rada, drugo):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Kada sam podnosio izveštaj za poslednji mesec, izradio sam ……(broj) izjava u koji-ma sam dao obrazloženje osnove za donošenje sudske odluke.

a. U proseku, potrebno mi je …..(broj minuta) da izradim jednu izjavu sa detaljnimobrazloženjem osnove za donošenje sudske odluke.

11. Do trenutka podnošenja poslednjeg meseènog izveštaja, zakljuèio sam ….....(broj)rasprava što u proseku iznosi….....predmeta po raspravi.

12. U periodu za podnošenje poslednjeg meseènog izveštaja, imao sam ….(broj) suðenja.

U zavisnosti od vaše referade, molimo vas da navedete odgovarajuæe podatke. Naprimer, mi postavljamo sledeæa pitanja sudijama koji rade u katastru i na hipoteka-ma, to jest sudijama koje rade na odeljenju za privredni registar:

13. U toku prošlog meseca, doneo sam ….(broj) odluka; uneo……(broj) prijava u zemljišneknjige i izvršio upis hipoteka ili upis u privredne knjige; i napisao sam….(broj) kon-cepta upisa.

Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


166

Dodaci

167

14. Ako ste u toku prošlog meseca u suduobavljali nekakvu akciju, zadatak ili posao kojinisu bili u vezi sa donošenjem sudskih odluka po predmetima ili obavljanjem uobièa-jenih dužnosti, molimo vas da navedete te akcije i poslove kao i dužinu vremena kojeste na to utrošili.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Koliko koristi imate od asistencije koju pruža pomoæno osoblje u sudu, struèni sarad-nici i sudski pripravnici? Da li vam je takva asistencija dovoljna?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

16. Molimo vas da navedete iznos vaše bruto plate (ukljuèujuæi sve moguæe beneficije /dnevnice): ……………. Molimo vas da navedete iznos bruto plate koju biste želeli daimate, koju biste smatrali odgovarajuæom u smislu vašeg društvenog statusa i zaslu-gom na osnovu vašeg rada.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Molimo vas da navedete vaša naknadna zapažanja u vezi s prirodom na poslu,poteškoæama koje idu uz to, obimom posla, kao i to na koje ekonomske, administra-tivne ili organizacione probleme nailazite u vašem radu. Molimo vas da nam date bilokoje predloge koji bi pozitivno uticali na uslove vašeg rada, navodeæi šta bi se hitnotrebalo promeniti a šta može saèekati.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mi smo vam zaista zahvalni što ste ispunili ovaj upitnik.

S poštovanjem,

Helsinški odbor za ljudska prava.


168

Dodatak 6


FORMULAR U KOJI SE UNOSE ZAPAŽNJA

I. SUDNICA

Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Sudnica br: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Molimo vas da nacrtate dijagram sudnice sa dimenzijama i naznaèite ulaz, pro-zore, i mesto gde se nalazi sudijska stolica.

2. Prostorna velièina sudnice izražena u m2 (ako se ne mogu uzeti taène mere, navestiotprilike):

A manje od 15 m2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

B 15—30 m2

C 31—50 m2

D više od 50 m2

3. Broj mesta za sedenje za javnost:

A nema mesta

B do 5 mesta

C od 6 do 15 mesta

D više od 15 mesta

4. Da li postoji posebna prostorija za veæanje odluka koje su prikljuèene sudnici?

A da

B ne

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Da li postoji èekaonica za svedoke?

A da

B ne

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Ako èekaonica ne postoji, gde svedoci èekaju za ulazak u sudnicu?

A u hodniku, s klupama za sedenje

B u hodniku, bez klupa za sedenje

C na stepenicama, ispred suda, ili drugde

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

169


170

7. Da li sudnica ima ozvuèenje

A ima i ono se upotrebljava

B ima, ali ono je neispravno i ne upotrebljava se

C nema

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Da li se u sudnici èuju izvukovi izvana, sa ulice ili hodnika? Ako se èuju koji su to zvukovi?

A ne èuju se nikakvi zvukovi

B èuje sebuka sa ulice ili sudskog dvorišta

C buka sa hodnika

D zvuk pisaæe mašine

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Molimo vas da ocenite akustiènost sudnice prema sledeæoj skali (da li se raspra-va može èuti sa svakog sedišta u sudnici, odnosno da li kucanje zapisnièara napisaæoj mašini nadglasuje sudijine reèi, itd.):

1 2 3 4 5

izuzetno slabo ........................................................................vrlo dobro

10. Molimo vas da opišete opremu u sudinici (zaokružite ono što u sudnici postoji):

A postoji telefon

B klupa gde sede svedoci

C postoji barijera koja razdvaja sudije od ostatka sudnice

D sudijska stolica je u odnosu na ostatak stolica u sudnici na uzdignutom mestu

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Da li sudnica ima ventilacioni sistem?

A da, i on funkcioniše

B da, ali ne funkcioniše

C nema takvog sistema

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Druge napomene i zapažanja, npr. èistoæa sudnice, itd.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

_____________ ________________ _____________________

(mesto) (datum) (potpis posmatraèa)

II. PROSTORIJE ZA ZADRŽAVANJE U SUDU

Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Lokacija prostorija (æelija) za zadržavanje u okviru suda — put kojim se pri-tvorenici (bilo da se prevoze ili da idu pešice) sprovode od institucije gde susmešteni do pritvorskih prostorija u sudu, kao i put sprovoðenja od pritvorskihprostorija do sudnice gde se sudi za krivièna dela:

A put je dostupan za javnost (postoji moguænost kontakta)

B postoji poseban put

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Velièina æelije za zadržavanje izražena u m2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Osvetljenje:

A osvetljenje je bezbeðeno

B osvetljenje nije obezbeðeno

X ostalo napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Da li postoji ventilacioni sistem?

A postoji

B ne postoji

C napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Da li postoji toalet?

A da, odvojeno od æelije

B ne, pritvorenici koriste toalet suda

6. Opis toaleta (zaokružiti odgovore koji odgovaraju stanju stvari):

A postoji umivaonik

B ima tople vode

C èistoæa je na zadovoljavajuæem nivou


7. Èistoæa pritvorske æelije po sledeæoj skali:

1 2 3 4 5

izuzetno slaba ........................................................................vrlo dobra

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Da li postoji grejanje u æeliji?

A da

B ne


Dodaci

171

9. Opis pritvorske æelije:

A postoji klupa ili stolice

B postoji sto


10. Broj pritvorenika u æeliji za zadržavanje u sudu zabeležen prilikom poseta pro-matraèa:

11. Opšte napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

_____________ _________________ _________________


III. SEKRETARIJAT

Okružni sud u . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Odeljenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

1. Gde je smeštem i kako se dolazi do sekretarijata suda:

A dolazi se lako

B dolazi se teško

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Broj kancelarija koje pripadaju sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3.Ukupna površina prostorija sekretarijata izražena u m2: . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Broj telefona: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

a. broj telefonskih linija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. broj faksova: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Broj kompjutera: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Vrsta softvera: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A stari softver (TAG, Chiwriter, WorldPerfect)

B novi softver (Windows 95 ili noviji)

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Broj pisaæih mašina u sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


172

8. U kakvom su stanju pisaæe mašine: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

A lošem (mehanièke, koriste se više od 10 godina)

B proseèno (nove pisaæe mašine, do 5 godina u upotrebi)

C dobrom (elektriène mašine s memorijom, nove)


9. Ukupan broj zaposenih u sekretarijatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Bruto plata zaposlenih u sekretariatu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

a. najveæa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. najmanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Procena zaposlenih o visini plate koju zaslužuju na osnovu posla koji obavljaju

Molimo vas da navedete najveæu platu koja je pominjana . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Bruto plata sekretara suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12.a. Plata koju bi želeo/la da ima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Radni staž sekretara ostvaren u pravosuðu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14. Broj predmeta koji je otvoren od strane zaposlenog u sekretarijatu . . . . . . .

15. Broj zaposlenih lica u sekretarijatu u odnosu na jednog sudiju u odeljenju . . .

16. Kako se èuva sudska dokumentacija i koliko je ona dostupna zaposlenim licima(molimo opišite):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Molimo proverite koja je dokumentaciija dostupna:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. Broj mesta za sedenje u sekretarijatu za advokate, pravne zastupnike, i pred-stavnike javnosti koji su došli da izvrše uvid u pojedinu sudsku dokumentaciju:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

19. Ocenite funkcionalnost kancelarija u sekretarijatu po sledeæoj skali:

1 2 3 4 5


Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

173


174

20. Ocenite estetski izgled kancelarija prema sledeæoj skali:

1 2 3 4 5


Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

21. Radno vreme sekretarijata, vreme rada sa strankama, dostupnost javnosti (kolikibroj zaposlenih prima zahteve stranaka? Koliko vremena je potrebno da se obra-di jedan takav zahtev? Koliko dugo treba èekati?):

Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

__________________ _____________________ __________________________


Dodatak 7


PRIMER RAFINIRANJA NAÈINA PO KOJEM JE VOÐENO ISTRAŽIVANJE POSPROVEDENOM PILOT — ISTRAŽIVANJU

A. FORMULAR ZA ZAPAŽANJA PRE PILOT — ISTRAŽIVANJA:

Formular u koji se unose zapažanja o stanju u okružnom sudu u:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

sprovedena od strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

datum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Mesto gde se nalazi sud:

Adresa:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ukoliko razlièita sudska odeljenja imaju razlièite adrese, ili nekoliko od njih imaju istuadresu:

................................................ ..............................................(broj i naziv odeljenja) (adresa)






Uvodne infomacije

Molimo vas da navedete najnovije statistièke podatke u vezi sa brojem zaposlenih, bro-jem i vrstom zastupljenih predmeta itd. (Ti podaci obièno se dobijaju iz èetvorogodiš-njih statisièkih izveštaja).

1. Sudije

a. Broj sudijskih mesta u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Broj mesta koja su popunjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

175

c. Broj sudija koje su zbog obuke odsutni duže od mesec dana . . . . . . . . . . . . . .

d. Broj sudija koje su na bolovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

e. Broj delegiranih sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

2. Profesionalni branioci naimenovani od strane suda

a. Broj branilaca za maloletnike pri sudu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Broj branilaca za odrasle pri sudu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Ukupan broj branilaca pri sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Podaci koji se odnose na teritorijalnu nadležnost suda

a. Molimo vas da navedete broj stanovnika koji su pod teritorialnom nadležnošæu suda(jedan grad sa okolinom /opština ili nekoliko gradova), i izvor ovih infomacija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Molimo vas da navedete najdužu udaljenost izmeðu suda i najudaljenijeg naseljakoje je pod teritorijalnom nadležnošæu suda izražen u ……..km

c. Molimo vas opišite uslove prevoza na podruèju teritorijalne nadležnosti suda kao ito kakav je pristup sudu s raznih taèaka koje spadaju u okvir njegove nadležnosti(npr.na osnovu pitanja postavljenih strankama u sudskom postupku, sudijama, itd.)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

d. Napomene u ovom smislu: (npr. Da li je na železnièkoj ili autobuskoj stanici lakodobiti informaciju o tome kako da se doðe do suda/odeljenja, da li je okružni sudoznaèen na karti dostupnoj graðanima van ovog podruèja, koliko je javnih prevozaneophodno promeniti da bi se došlo do suda, itd.)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Parkiranje

Molimo vas da opišete lokaciju i velièinu parking mesta odreðenih za zaposlene usudu (odeljenje suda) i parking za graðane,kao i uslove za korišæenje parkinga(kojise plaæa, besplatni, parking uz dozvolu; za one za koje se takva dozvola izdaje; dali sudije imaju pristup; da li postoje parking mesta sa invalide, itd.)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Zgrada(e) suda

Molimo vas, opišite koliko zgrada èini sud, kada su one sagraðene ili adaptirane,kako izgledaju spolja, i kada su poslednji put renovirane.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


176

6. Ulazi u sud (odeljenje suda)

Molimo vas, opišite ulaze u sud, navedite njihov broj, namenu (da li postoje poseb-ni ulazi za sudije, optužene, i graðane) i da li je omoguæen pristup invalidima.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Obezbeðenje suda i pristup sudu

a. Ko vodi raèuna o obezbeðenju zgrade (molimo oznaèite odgovarajuæi odgovor):

— pravosudna policija

— agencija koja pruža usluge obezbeðivanja

— stražari

— nema obezbeðenja

— postoji oznaèen ulaz sa vratima, traka za usmeravanje stranaka, skener na ulazu

b. Molimo vas, opišite kako se vrši nadzor obezbeðenja zgrade (broj noænih èuvara,policajaca, stražara — na ulazu i na svakom spratu i hodniku; da li su osobe kojeulaze u zgradu podvrgnute pretresu – ako jesu, na koji naèin; da li se proveravaidentitet osoba koje ulaze u sud; da li su oni koji dežuraju u moguænosti da dajuodreðene osnovne informacije; radno vreme obezbeðenja; itd.).

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(druga zapažanja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Garderoba

Molimo vas opišite garderobu, njen položaj u odnosu na ulaz u zgradu, kao i usloveza njeno korišæenje ( da li se plaæa, da li ima osoblja):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Oglasna tabla

Molimo vas opišite sudsku oglasnu tablu, informacije koje se na njoj nalaze, i jas-noæu/èitljivost (imena odeljenja, broj prostorija raznih sekretarijata, radno vreme,brojeve sudnica, kancelarije predsednika suda i zamenika predsednika, vreme zaprijem stranaka, blagajna suda i radno vreme. Vaš opis trebalo bi isto tako daukljuèi i napomene o tome kako se tabla ažurira, i koliko su predstavljeni podaciverodostojni. Molimo vas da opišete moguænosti dobijanja neophodne informaci-je sa šaltera za informacije itd.):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Hodnici, stepenice, liftovi

Molimo opišite:

a. hodnike (prostranost, estetski izgled — kada su poslednji put renovirani i da li pos-toje klupe, stolice, stolovi — mesta gde se može napisati pismo, ukoliko to nijemoguæe u sekretrijatima; stepenice i rampe za invalide, itd.):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

177

b. stepenice (njihova funkcionalnost, broj ogledala na stepeništu; da li je taj brojdovoljan) tehnièki uslovi, pristup za invalide, itd.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. liftovi (koliko liftova ima, da li su adaptirani za invalide, koliko su funkcionalni,da li su ispravni, itd.):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Javni telefoni

Broj i vrsta telefona ( na kartice ili novèiæe?); da li su prema mestu na kojem senalaze dostupni javnosti u zgradi suda (postoji li telefonska kabina, da li se tele-foni mogu koristiti u sekretarijatu):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Štandovi za prodaju novina ili mesta za prodaju publikacija iz oblasti prava

a. Da li postoji takvo mesto? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Kakvo je radno vreme? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Napomene (ukljuèujuæi raznolikost ponuðenih izdanja): . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Restoran u sudu

a. Da li postoji restoran? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Kada je on otvoren? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Pristup, nivo i raspon usluga (da li svako ko doðe na sud ima pravo da ga koristi, gde je smešten, da li je prilagoðen za invalide, ponuðeni jelovnik, cene, itd.):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14. Toaleti

Broj toaleta, pristup toaletima; da li se plaæa, kakva je èistoæa, itd.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Pisarnica

a. Radno vreme u koje je pisarnica otvorena za stranke i gde je u okviru suda smeštena

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Vrsta informacija koje pružaju zaposleni, naèin pružanja informacija:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


178

16. Blagajna suda

a. Koje vreme je odreðeno za rad sa strankama i gde je smeštena u sudu

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Vrsta infomacije koju pružaju zaposleni na blagajni suda, i naèin pružanja informacije:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Sudske taksene markice i taksene markice za uplatu u državnu blagajnu

a. Gde se u sudu mogu kupiti taksene markice za uplate u državnu blagajnu i sudsketakse:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Radno vreme i mesto gde se taksene markice mogu kupiti (Da li je radno vreme pro-dajnog mesta za markice usklaðeno sa vremenom koje je navedeno u pisarnici?):

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. Sudnice

Molimo navedite ukupan broj sudnica u zgradi suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo ispunite prateæi formular za sudnice, koji èini prilog br.1 ovog upitnika. Jedantakav formular odgovara jednoj sudnici. Morali biste lièno pogledati svaku od sudni-ca kako biste ispunili pojedinaène formulare za svaku od njih.)

19. Æelije za zadržavanja u sudu

Broj æelija za zadržavanje u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo vas da ispunite prateæi formular koji se odnosi na æelije za zadržavanje usudu, koji èini prilog br.2 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara svakoj poje-dinaènoj æeliji. Morali biste pogledati svaku od æelija i ispuniti pojedinaène formula-re za svaku od njih.)

20. Prostorije za branioce naimenovane od strane suda

a. Broj prostorija namenjenih za branioce u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Kako s opremeljene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Da li postoji soba u sudu u kojoj branilac naimenovan od strane suda može razgo-varati sa svojim klijentima? DA/NE

d. Oprema: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

e. Prostorija obuhvata površinu od m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

f. Na koji naèin sekretarijat pruža podršku braniocima naimenovanim od strane suda?

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

179


180

21. Plata branioca naimenovanog od strane suda

a. Visina plate iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Željena visina plate iznosila bi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Završne napomene:

Molimo vas navedite bilo koje druge informacije ili zakljuèke za koje smatrate dasu važni.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

________________ _________________ __________________________ (mesto) (datum) (potpis posmatraèa)

B. FORMULAR U KOJI SE UNOSE ZAPAŽANJA PO SPROVEDENOM PILOT — ISTRAŽIVANJU:

Formular za zapažanja iz okružnog suda u

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Istraživanje sprovedeno od strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

dana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Lokacija suda:

Adresa:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Ako pojedinaèna odeljenja suda imaju razlièite adrese, ili ako nekoliko takvih odeljenjaimaju istu adresu:







Uvodne informacije

Molimo vas da navedete najnovije statistièke podatke u vezi s brojem zaposlenih, bro-jem i vrstom predmenta koji su zastupljeni, itd. (Ti podaci obièno se dobijaju iz èetvoro-godišnjih statistièkih izveštaja).

1. Sudije

a. Broj sudijskih mesta u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Broj mesta koja su popunjena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Broj sudija koje su odsutne zbog obuke na duže od mesec dana . . . . . . . . . . . .

d.Broj sudija koje su na bolovanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

e. Broj delegiranih sudija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

181

2. Profesionalni branioci naimenovani od strane suda

a. Broj branilaca za maloletnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Broj branilaca za punoletne . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Ukupan broj branilaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

3. Podaci koji se odnose na teritorijalnu nadležnost suda

a. Molimo vas da navedete broj stanovnika koji su pod teritorijalnom nadležnošæu suda(jedan grad sa okolinom /opština ili nekoliko gradova/opština), i izvor ovih infor-macija

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Molimo vas da navedete najveæu udaljenost prevoznim sredstvom izmeðu suda inajudaljenijeg naselja koje je pod teritorijalnom nadležnošæu suda izraženu………………..km

c. Molimo vas, opišite uslove prevoza na podruèju teritorijalne nadležnosti suda i kakavje pristup sudu sa raznih taèaka u okviru njegove nadležnosti — na osnovu pitanjapostavljenih strankama u sudskom sluèaju, sudijama, itd. (kao npr. da li je lakodobiti informaciju na železnièkoj ili autobuskoj stanici o tome kako da se doðe dosuda/odeljenja, da li je okružni sud oznaèen na karti koja je dostupna graðanimavan ovog podruèja, koliko je javnih prevoza neophodno promeniti da bi se došlo dosuda, itd.)

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

4. Parking

Molimo vas da opišete lokaciju i velièinu parking mesta odreðenih za sud, oznaèavajuæijednu ili više ponuðenih opcija:

A Parking je obezbeðen i za zaposlene u sudu i za graðane

B Parking je obezbeðen samo za zaposlene u sudu, ne i za graðane

C Postoji poseban parking za zaposlene u sudu i graðane

D Ne postoji parking za sud

E Javni parking ima parking mesta odreðena za inavlide

X ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5. Zgrada suda

Molimo vas opišite stanje u kojem se nalazi zgrada suda:

A Stanje je zadovoljavajuæe (ne zahteva investiranje u oèuvanje osnovne strukturezgrade)

B stanje je takvo da zahteva investiranje kako bi se saèuvala struktura zgrade (kao štosu renoviranje krova, prozora, komunalnog sistema, itd.)

Napomene:

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

6. Ulazi u sud (odeljenje suda)

Molimo vas, opišite ulaze u sud, oznaèavajuæi jednu ili više navedenih opcija:

A postoji zajednièki ulaz za zaposlene, graðane, i optuženike

B postoji poseban ulaz za zaposlene

C postoji poseban ulaz za optužene


182

D javni ulaz prilagoðen je za invalide

X ostalo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

7. Obezbeðenje suda i pristup sudu

Molimo da navedete ko vodi raèuna o obezbeðenju zgrade oznaèavanjem jedne ili višenavedenih opcija:

A pravosudna policija

B agencija koja pruža usluge obezbeðivanja

C stražari

D nema obezbeðenja

E zgrada ima mehanièko osiguranje što znaèi (postoji oznaèen ulaz sa vratima, trakaza usmeravanje stranaka, skener na ulazu)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

8. Garderoba

Molimo vas da opišete uslove za korišæenje garderobe, oznaèavajuæi jednu ili više odnavedenih opcija:

A garderoba je besplatna

B garderoba se plaæa

C u garderobi postoji osoblje

D nema uslova za korišæenje garderobe

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

9. Oglasna tabla

Molimo vas, opišite sudsku oglasnu tablu, informacije koje se na njoj nalaze, i jasnoæu/èitljivost, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija:

A oglasna tabla odgovara standardnoj tabli (ažurirane informacije, zastupljenost svihznaèajnih informacija)

B oglasna tabla ima manje nedostatke

C oglasna tabla ne odgovara standardnoj tabli (pruža pogrešne ili zastarele informa-cije, nema nikakvih informacija o tome gde se nalazi sekretarijat ili njegovo radnovreme, itd.)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

10. Hodnici, stepenice, liftovi

Molimo opišite:

a. hodnike

A hodnici su dovoljno prostrani

B imaju obezbeðena mesta za sedenje

C postoji mesto gde se mogu pisati pisma

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. stepenice

A stepenice su dovoljno široke

B stepenice su adaptirane za prilaz invalidima i starijm osobama

C stepenice nisu zadovoljavajuæe (npr. Stepenice koje su suviše strme, nema ograde,itd.)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Dodaci

183

c. liftovi :

A zadovoljavajuæi (broj, funkcionalnost, ispravni liftovi, itd.)

B nezadovoljavajuæi (neispravni liftovi, nemaju pristup za invalide, itd.)

C ne postoji lift

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

11. Javni telefoni

Molimo vas, opišite moguænosti graðana za kostišæenje telefona, oznaèavajuæi jednuili više od navedenih opcija:

A u zgradi su postoji jedan telefon na novèiæe ili kartice

B u zgradi su postoji više od jednog telefona

C telefon u sekretarijatu mogu koristiti i graðani

D nema telefona

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

12. Štandovi za prodavanje novina ili mesta gde se prodaju pravne publikacije

A novinski štand za prodavanje štampe

B novinski štand za prodavanje štampe i pravne literature

C mesto gde se prodaje pravna literatura

D ne postoje takvi štandovi

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

13. Restoran u sudu

A restoran postoji

B restoran ne postoji

C restoran ima prilaz za invalide

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

14.Toaleti za javnu upotrebu

Molimo, upišite broj javnih toaleta u zgradi suda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opišite njihovo stanje i uslove za korišæenje, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija:

A toalet se plaæa

B toalet se ne plaæa

C toalet je adaptiran tako da ga mogu koristiti invalidi (makar jedan u zgradi)

D u pogledu broja, èistoce, pristupa, itd.toaleti nisu zadovoljavajuæi

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Toaleti za zaposlene

Molimo naznaèite broj tolaeta za zaposlene u sudu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Opišite njihovo stanje, oznaèavajuæi jednu ili više od navedenih opcija:

A stanje u toaletu je zadovoljavajuæe (u smislu kvantiteta, èistoæe, pristupa, itd.)

B stanje u toaletu je nezadovoljavajuæe

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .


184

16. Služba za upis dokumenata

A postoji takva kancelarija

B ne postoji takva kancelarija, pismena se primaju u sekreterijatu odreðenog odeljenja

C obezbeðen je prilaz za inavlide

X napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17. Blagajna suda

Molimo vas da navedete podatke o radu blagajne suda, ozaèavajuæi jednu ili više odnavedenih opcija:

A blagajna suda ima radno vreme koje je usklaðeno sa službom za upis dokumenata isekretarijatom

B blagajna suda ima prilaz za invalide

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

18. Sudske taksene markice i taksene markice za uplatu u državnu blagajnu

A Postoji mesto gde se u sudu mogu kupiti taksene markice za uplate u državnu bla-gajnu i sudske takse

B Prodajno mesto za markice ima radno vreme koje odgovara vremenu odreðenom zaupis dokumenata i sekretarijata

C Ne postoji takvo mesto u sudu

X Napomene: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

19. Sudnice

Molimo, navedite ukupan broj sudnica u zgradi suda: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo, ispunite prateæi formular za sudnice, koji èini prilog br.1 ovog upitnika. Jedantakav formular odgovara jednoj sudnici. Morali biste lièno pogledati svaku od sudni-ca kako biste ispunili pojedinaène formulare za svaku od njih.)

20. Æelije za zadržavanje

Broj æelija za zadržavanje u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(Molimo vas da ispunite prateæi formular koji se odnosi na æelije za zadržavanje, kojièini prilog br.2 ovog upitnika. Jedan takav formular odgovara svakoj pojedinaènoj æeli-ji. Morali biste pogledati svaku od æelija i ispuniti pojedinaène formulare za svaku odnjih.)

21. Prostorije za branioce naimenovane of strane suda

a. Broj prostorija namenjenih za branioce u sudu: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Da li postoji soba u sudu gde branilac naimenovan od strane suda može razgovaratisa svojim klijentima?

A da / B ne

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

c. Kako je takva soba opremljena:

A zadovoljavajuæe / B nezadovoljavajuæe

napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

d. Prostor u m2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

e. Da li branioci naimenovani od strane suda imaju pomoæ u vidu sekretarice odnosnona koji naèin se takva podrška manifestuje:

A takva podrška ne postoji / B postoji posebno odreðena sekretarica

Dodaci

185


186

C moguæa je podrška sekretarice iz nekog drugog odeljenja (npr. od strane sekretari-jata sudskih odeljenja)

X napomene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

22. Plata branioca naimenovanog od strane suda

a. Plata koju branioci primaju iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

b. Plata koju bi branioci želeli da primaju iznosi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

Završne napomene:

Ovde molimo navedite bilo koje druge informacije ili zakljuèke koji se mogu smatrativažnima u pogledu zadataka postavljenih u istraživanju ove promatraèke studije.

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

___________________ ____________________ __________________________


Dodaci

187

Dodatak 8

PRIMER PLANA AKTIVNOSTI ZA ORGANIZOVANJE STUDIJE

1. Sprovoðenje 2. Pravilno 3. priprema 4. Slanje 5. Napomenepilot—studije sproviðenje izveštaja izveštaja

studije

Odgovorna Beata Piotr Krystyna Wactlawosoba

datumi 13.—23. Jul 98. 3.—22. Avg 98. 31.aug 98. – 12.okt 98 – 26.sep 98. 31.dec 98.

1.Sprovoðenje pilot — studije (Beata)

Odgovorne osobe Datumi Mesto Napomene

1.1. Organizacija nabavke Tadeusz Do 10.juna 98. Osnivaèko sedište

1.2. Obuka tima za Beata 10. jun 98. Osnivaèko sedištepilot studiju

1.3. Sprovoðenje Tim 1 Tomasz+2 13.—18.jun 98. Institucija u… Niko nema autopilot studije Tim 2 Jola+2 Institucija u …

Tim 3 Zosia + 2 Institucija u …

1.4. Rafiniranje Beata 18.—23.jun 98. Konsultacija naèina po kojem je sa ekspertomvoðeno istraživanje

1.21. Organizacija nabavke (Tadeusz)

Zadaci Odgovorna osoba Datum Napomene

Kupovina pisaæeg Kasia Do 8.juna 98 Kupljenomaterijala: na veliko— fascikle— pisaæi pribor— koverte Kupljeno — markice na pošti

Fotokopije upitnika Wojtek Do 8.juna 98i primeri formata za jedan deo izveštaja

Priprema i fotokopiranje Barbara Do 8.juna 98 Konsultacijeugovora za posmatraèe Wojtek Do 9.juna 98 sa advokatom

ITD.


188

Dodaci

189

Dodatak 9

PRAÆENJE USLOVA RADA U OKRUŽNIM SUDOVIMA U POLJSKOJ(PISMO KOJE JE UPUÆENO MINISTARSTVU PRAVDE U CILJU SPROVOÐENJA MONITORINGA)

Helsinški odbor za ljudska prava (adresa, telefon)

Varšava, 15. maj 1998.Ministar Hanna SuchockaMinistarstvo pravdeAleje Ujazdowskie 1100—950 Varšava

Poštovani Ministre Suchocka,

Helsinški odbor za ljudska prava veæ godinama teži ka uspostavljanju poštovanja suds-tva i vladavine prava. Mi kontinuirano radimo na unapreðivanju ugledakoji pripadapravosuðu, kao jednoj pouzdanoj instituciji koja ima moæ da vrši proveru i balans i naddrugim ustvavotvornim vlastima.

Sasvim je jasno da su infrastruktura i uslovi rada od velikog znaèaja za pravosudnu granuvlasti u pogledu njenog statusa, uloge i prestiža. Nažalost, taèno je da mediji ne prikazu-ju uvek pravu sliku o sudovima i sudijama u našoj zemlji èime se ni javno mnjenje nerazvija na odgovarajuæi naèin. Upravo zbog toga mi i pokreæemo ovaj projekat koji bihželela da Vam okvirno predstavim.

Cilj ovog projekta jeste da prati uslove rada u kojima sud funkcioniše. Ono što je svakakoznaèajno jeste da je takva vrsta posmatranja s taèke gledišta javnosti na pravosudni sis-tem — kako sud sprovodi jedno od osnovnih ljudskih prava: pravo na pravièno suðenje.Štaviše, mi se nadamo da æe materijal koji æemo sakupiti predstavljati jedan znaèajanargument u nastojanjima pravosuða da poboljša svoje uslove rada.

Projekat æe se sastojati od poseta naših plaæenih istraživaèa odabranim okružnim sudovi-ma širom zemlje. Mi æemo usmeriti pažnju na to kako su opremljene sudnice i kako seobavljaju organizacioni i administrativni poslovi. Predmet našeg zanimanja biæe razlièi-ti aspekti: stanje samih zgrada, postojeæi uslovi unutar zgrada, naèin na koji su oprem-ljene (ukljuèujuæi i kancelarijsku i kompjutersku opremu), i uslovi rada koji su omoguæenisudijama i pomoænom osoblju. Naše istraživanje sprovodiæe se od strane visokoosposobljenih i odabranih diplomaca naše škole ljudskih prava. Želela bih svakako istaæida ni na koji naèin nemamo nameru da ometamo rad suda. U prilogu možete naæi upit-nik za istraživaèki rad koji smo osmislili za korišæenje u ovoj studiji.

Stoga Vam se ljubazno obraæamo s molbom za Vašu podršku našem programu. Nadamo seda æete nam, u smislu cilja ovog projekta, pružiti takvu podršku. Mi smo u potpunosti sves-ni da naše aktivnosti mogu naiæi na odreðenu rezervisanost i ankcioznost. U sledeæihnekoliko dana organizovaæemo posebnu obuku za naše istraživaèe kako bismo obezbediliizvršavanje studije na najkompetentniji i najefikasniji naèin.

S poštovanjem,

Profesor Ewa Letowska.


190

Bibliografija:

Ackerman P.,Kruegler C.Strategic Nonviolent Conflict, The Dynamics of People Power inthe Twentieth Cenutry. ( Nenasilni sukob, Dinamika ljudske moæi u dvade-setom veku) Wesport: Praeger Publisher 1994, 366 pp.

Colaiaco J.A.Martin Luther King Jr. – Militant Non-Violence ( Martin Luter King Jr.-Militantno nenasilje) New York: St.Martin’s Press 1993, 238 pp.

English K.,Sapleton A.The Human Rights Handbook – A practical Guide to Monitoring(Priruènik za ljudska prava- praktièni vodiè kroz monitoring) Human RightsEssex: University of Essex 1995,378 pp.

Fenigsen R.”The Report of the Dutch Governmental Committee on Euthanasia”( Izveštajholandskog državnog komiteta o eutanaziji) In Issues in Law and Medicine,Vol. 7, No. 3, Winter 1991

Golynski K. Orzecznictwo sadowe w sprawach z art 139 ordynacji wyborzcej do Sejmu.Wybrane zagadnienai (Court Rulings in Cases Conducted Under Article 139of the Regulations for Elections to the Sejm. Selected Issues / Sudke presudeu sluèajevima voðenim na osnovu èlana 139 zakona o izborima za Sejm).Warsaw: Helsinki Fondation fo Human Rights 1994, 88 pp.

Mayntz R.,Holm K., Hubner P.Wprowadzenie do metod socjologii empirycznej (Indroduction to the Methods of Empirical Sociology). Warsaw: PWN 1985, 317pp. ( Uvod u metode empirijske sociologije)

Muller – J-M., Strategie de l action non-violente ( Strategija nenasilnih akcija). Editionsdu Seuil 1981, 133pp

Nowak PP., Metodologia badan spolecznych (The Methodology of Social Research/Metodologija istraživanja u društvenim naukama). Warsaw: PWN 1985. 494pp.

Spirer H.F., Spirer L. Data Analysis for Monitoring Human Rights( Analiza podataka zamonitoring ljudskih prava) New York: Columbia University 1993, 153 pp.

Sulek A., W terenie, w archiwum I w laboratorium. Studia nad warsztatem socjologa (Inthe Field, Archive, and Laboratory. Studies on The Techniques of theSociologis) (Na terenu, arhiva, laboratorija. Studija o tehnikama sociologa)Warsaw: University of Warsaw 1990, 274 pp.

Izveštaji o monitoringu;

Bojarski L., Swaton J. Warunki pracy sadow rejonowych. Raport z monitoringu (WorkingConditions in District Courts. Monitoring Report/ Uslovi rada u okružnimsudovima, izveštaj o monitoringu) Warsaw: Helsinki Foundation for HumanRights 1998, 93 pp.

Czyz E. Prawa ucznia w szkole. Raport z badan (Pupils’ Rights at School. Research Report/ Prava uèenika u školama, Izveštaj o istraživanju ). Warsaw: HelsinkiFoundation for Human Rights 1996, 205 pp.

Czyz E. Prawa wychowankow domow dziecka. Raport z monitoringu (The Rights of WardsIn Children’s Homes. Monitoring Report / Prava maloletnika u deèijimdomovima, Izveštaj o monitoringu). Warsaw: Helsinki Foundation for HumanRights 2000, 248 pp.

Fialova Z., Fabian G.Parliamentary Elections in Slovakia – September 1998( Parlamentarniizbori u Slovaèkoj - septembar 1998) Warsaw: Helsinki Foudation for HumanRights and the International Helsinki Federation 1999.

Nowicka M.ed. Prawa czlowieka w szpitalach psychiatrycznych I domach pomocyspolocznej (Human Rights in Psychiatric Hospitals and Homes for the Elderlyand Disabled). Warsaw: Helsinki Foundation for Human Rights 1996, 128 pp.

Dodaci

191


192

SADRŽAJUVOD

1. Monitoring kao jedan od elemenata delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

1.1. Šta je monitoring? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

1.2. Vidovi delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

1.2.1. Pravne radnje u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . . . . . .10

1.2.2. Politièka delovanja u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . . . .10

1.2.3. Nenasilne graðanske akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12

1.3. Monitoring i politièki sistem države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

1.3.1. Totalitarne i autoritarne države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

1.3.2. Države u tranziciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14

1.3.3. Demokratske države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

1.4. Monitoring u poreðenju sa nauènim istraživanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

1.4.1. Istraživanje sa ciljem promene situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

1.4.2. Monitoring kao instrument promene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15

1.4.3. Premoæ kvalitativnih istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

1.4.4. Tehnike prikupljanja informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

1.4.5. Dokumentovani izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

1.5. Monitoring i buduæe delovanje u društvenom interesu . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

1.6. Šta može biti predmet monitoringa? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

2. Razrada strategije delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21

2.1. Specijalizacija – put u profesionalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

2.2. Delovanje usmereno na sistemsku promenu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23

2.3. Postavljanje cilja društvenog delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24

2.3.1. Realni cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25

2.3.2. Strategija “malih koraka” - postavljanje posrednih ciljeva . . . . . . . . . .25

2.3.3. Proširenje operacionih ciljeva iz strateških razloga . . . . . . . . . . . . . . . .26

2.3.4. Identifikovanje prirode problema - razlikovanje uzroka od posledica . . .26

2.3.5. Vrsta i obim kršenja ljudskih prava kao faktor od uticaja na izbor cilja . . .27

2.3.6. Ostali faktori od uticaja na izbor cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

2.3.7. Od strateškog do operacionog cilja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28

2.4. Prethodna analiza situacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29

3. Monitoring “korak po korak” . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33

3.1. Formulisanje i izbor predmeta monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

3.2. Analiza pravnih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

3.3. Identifikovanje istraživaèkih problema u okvirima izabranogpredmeta monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .35

3.4. Formulisanje istraživaèkih pitanja za posebne probleme . . . . . . . . . . . . . . . . .37

3.5. Izbor istraživaèkih metoda i naèin njihovog korišæenja- razrada instrumentarija za prikupljanje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

3.6. Prethodno planiranje sastava tima koji sprovodi monitoring, rasporeda rada i budžeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37

3.7. Realizacija pilot-istraživanja i preliminarna obrada prikupljenih informacija . . .37

3.8. Kritièka ocena i poboljšanje koncepcije istraživanja na osnovurezultata pilot-istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

193

3.9. Obuka tima koji sprovodi monitoring . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

3.10. Sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

3.11. Obrada rezultata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

3.12. Izrada izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

3.13. Detaljna razrada strategije i taktike nenasilnih graðanskih,politièkih i pravnih delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .39

4. Koncept monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41

4.1. Formulisanje i izbor istraživaèkog zadatka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43

4.1.1. Primeri operacionih ciljeva i istraživaèkih zadataka - èlan 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda . . . . . .43

4.2. Identifikovanje istraživaèkih problema u okviru istraživaèkog zadatka . . . . . . .46

4.3. Formulisanje istraživaèkih pitanja usmerenih na posebne probleme . . . . . . . . .46

5. Analiza za potrebe monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55

5.1. Analiza pravnih propisa: ciljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

5.1.1. Izrada koncepcije monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

5.1.2. Priprema i sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .57

5.1.3. Izrada izveštaja i delovanje u korist društvenih interesa . . . . . . . . . . . .58

5.2. Hijerarhija izvora prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58

5.2.1. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Poljske . . . . . . . . . . . . . . .59

5.2.2. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Rusije . . . . . . . . . . . . . . . .60

5.2.3. Hijerarhija izvora prava u pravnom sistemu Ukrajine . . . . . . . . . . . . . .61

5.3. Izvori informacija u tumaèenju meðunarodnog i unutrašnjeg prava . . . . . . . . . .62

5. 4. Katalogizacija izvora prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63

5.4.1. Ustav . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

5.4.2. Meðunarodno pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64

5.4.3. Unutrašnje pravo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65

5.5. Šta treba uzeti u obzir pri analizi pravnih propisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66

6. Tehnike prikupljanja i obrade informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67

6.1. Osnovni pojmovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

6.2. Posebni principi u prikupljanju informacija prilikom sprovoðenja monitoringa, razlièiti u odnosu na standarde usvojene u društvenim naukama . . . . . . . . . . .69

6.2.1. Izbor uzorka istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69

6.2.2. Dokumentovanje sluèajeva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

6.2.3. “Negovanje” sluèaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

6.2.4. Dokumentovani izvori informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73

6.2.5. Provera podataka: izvori informacija i instrumentarij istraživanja . . . . . .74

6.2.6. Kriterijumi za izbor instrumentarija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

6.3. Izvori informacija prilikom monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

6.3.1. Pisani izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75

6.3.2. Pojedinci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76

6.3.3. Posmatranja i fizièka merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

6.4. Tehnike dobijanja informacija iz pisanih izvora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

6.4.1. Analiza normativnih akata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77

6.4.2. Sekundarna uporedna analiza statistièkih podataka . . . . . . . . . . . . . . .78

6.4.3. Istraživanje akata iz dokumentacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80

6.4.4. Analiza prijava i prepiske sa organom vlasti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80


194

6.4.5. Analiza interne dokumentacije ustanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81

6.4.6. Analiza štampe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82

6.5. Tehnike dobijanja informacija od pojedinaca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

6.5.1. Nestruktuirani intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83

6.5.2. Grupni intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84

6.5.3. Direktni (delimièno struktuirani) intervju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85

6.5.4. Struktuirani intervju (zasnovan na upitniku) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90

6.5.5. Anketa zasnovana na upitniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91

6.5.6. Šta treba imati u vidu prilikom statistièke obrade podataka . . . . . . . . . .92

6.6. Tehike dobijanja informacija putem posmatranja i merenja . . . . . . . . . . . . . .94

6.6.1. Posmatranje putem uèestvovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95

6.6.2. Eksperimenti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96

6.6.3. Eksterno posmatranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

6.6.4. Fizièka merenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97

6.7. Rekonstrukcija dogaðaja i primena tehnika koje nisu uobièajene . . . . . . . . . . .98

6.8. Obezbeðenje dokumentacije i podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

6.8.1. Pisani materijal . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98

6.8.2. Audio i video snimci, fotografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

6.8.3. Informacije u elektronskoj formi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

6.8.4. Materijalni dokazi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99

7. Logistika monitoringa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101

7.1. Plan delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103

7.2. Budžet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

7.3. Pilot — istraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

7.3.1. Funkcije pilot—istraživanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

7.3.2. Ko treba da sprovede pilot—istraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

7.4. Taktièki pristup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107

7.4.1. Dobijanje odobrenja vlasti za sprovoðenje monitoringa . . . . . . . . . . . .108

7.4.2. Pitanje najave poseta institucijama u kojima se sprovodi istraživanje . .109

8. Monitoring tim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

8.1. Voða tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

8.2. Okupljanje tima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113

8.3. Priprema tima za rad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115

8.3.1. Sadržajno poznavanje oblasti u kojoj se sprovodi monitoring . . . . . . . .116

8.3.2.Analiza zakona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

8.3.3. Tehnike i metodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

8.3.4. Praktièna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

8.4. Šta treba imati u vidu prilikom organizovanja tima koji sprovodi monitoring . . .117

9. Izveštaj o monitoringu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119

9.1. Svrha izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

9.2. Koncepcija izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121

9.3. Priprema materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122

9.4. Struktura izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

9.4.1. Sadržaj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

9.4.2. Izrazi zahvalnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

Sadržaj

195


196

9.4.3. Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

9.4.4. Sažeti pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

9.4.5. Tekst izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123

9.4.6. Predlog rešenja, preporuke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124

9.4.7. Rezime na stranim jezicima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.4.8. Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.4.9. Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.4.10. Predmetni registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.5. Verodostojnost izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .125

9.6. Forma izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126

9.7. Zaštita izvora informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126

9.8. Praktièna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

10. Distribucija izveštaja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129

10.1. Korišèenje izveštaja za politièka delovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

10.1.1. Na meðunarodnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

10.1.2. Na nivou države . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131

10.2. Upotreba izveštaja u pravnim postupcima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132

10.3. Korišæenje izveštaja za nenasilne graðanske akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132

10.4. Rad sa medijima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

10.5. Završna uputstva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133

Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .135

Dodatak 1 - Spisak dokumentacije u zatvorima i pritvorima u Poljskoj . . . . . . . . . .137

Dodatak 2 - Monitoring ljudskih prava u psihijatrijskim bolnicama i domovima za stare i invalide . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .143

Dodatak 3 - Primer šifriranja baze podataka novinskih èlanaka koji se tematski odnose na ljudska prava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .149

Dodatak 4 - Monitoring ljudskih prava u psihijatrijskim bolnicama. Okvirni plan intervjua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151

Dodatak 5 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima. Upitnik koji se šalje putem pošte za sudije okružnih sudova . . . . . . . . . . . . . . . . .165

Dodatak 6 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima. Formular u koji se unose zapažanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169

Dodatak 7 - Praæenje uslova rada u okružnim sudovima. Primer rafiniranja naèina po kojem je voðeno istraživanje po sprovedenom pilot - istraživanju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175

Dodatak 8 - Primer plana aktivnosti za organizovanje studije . . . . . . . . . . . . . . . .187

Dodatak 9 - Praæenje uslova rada u okružnim zatvorima u Poljskoj. Pismo koje je upuæeno Ministarstvu pravde u cilju sprovoðenja monitoringa . . . . . .189

Bibliografija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191

Date post:	29-Dec-2019
Category:	Documents
Upload:	others
View:	4 times
Download:	0 times

Naslov originala: Human rights monitoring · Marek Nowicki je od 1972 do 1981 radio kao nuklearni...

Documents