Bi bli o te kaSUPERNOVA

Urednici izdanjaAleksandar Šurbatović

Anja Marković

Naslov originalaJonathan Franzen

THE CORECTIONS

Copyright © 2001 by Jonathan FranzenCopyright © ovog izdanja dela Dereta

D ž o n a t a n F r e n z e n

KOREKCIJE

Prevod s engleskog

Goran Kapetanović

Beograd2015.

DERETA

Dej vi du Min su i Žene vi Pater son

SENT DŽUD

lu di lo jese njeg hlad nog vazduš nog fron ta s pre ri je. Može da se ose ti:desi će se neš to gro zno. Sun ce nisko na nebu, neva žno sve tlo, umi ru ćazve zda. Nalet za nale tom nere da. Drve će nemir no, tem pe ra tu ra pada,cela sever na reli gi ja pred me ta nesta je. U ovdaš njim dvo riš ti ma nemadece. Sen ke raz vu če ne po sve žućim zoj si ja ma*. Crve ni hra sto vi ičamo li ki hra sto vi i močvar ni beli hra sto vi sipa ju žiro ve po kuća ma bezhipo te ke. Pro zor ski kap ci drh te u pra znim spa va ćim soba ma. Zuja nje ištu ca nje maši ne za suše nje veša, nazal no pre pi ra nje maši ne za raz du - va va nje liš ća, zre nje lokal nih jabu ka u papir noj kesi, miris ben zi nakojim je Alfred Lam bert oči stio čet ku nakon jutar njeg far ba nja dvo se -da od ple te nog pru ća.

Tri sata posle pod ne bilo je opa sno doba u tim geron to krat skimpred gra đi ma Sent Džu da. Alfred se pro bu dio u veli koj pla voj fote lji ukojoj je zaspao posle ruč ka. Nije mu se više dre ma lo, a lokal nih vestineće biti sve do pet. Dvo sat na pra zni na bila je sinus sklon infek ci ja ma.Alfred se pri di gao i stao pored sto la za ping pong, uza lud no se tru de ćida čuje Inid.

Kroz kuću je odje ki va lo alarm no zvo no koje niko osim Alfre da iInid nije mogao direkt no da čuje. Alarm no zvo no zabri nu to sti. Liči loje na one veli ke gvo zde ne tanji re s elek trič nom malji com koji ško lar -ce tera ju na uli cu tokom pro tiv po žar nih vežbi. Ali sada je zvo ni lo toli -ko dugo da Lam ber to vi više nisu čuli „zvo nja vu”, nego su, kao što jeslu čaj sa sva kim zvu kom koji tra je dovolj no dugo da biste raza bra linje go ve sastav ne tala se (baš kao što se sva ka reč u koju zuri te dovolj -no dugo ras pa da u niz mrtvih slo va), bili sve sni malji ce koja brzo uda rao metal ni rezo na tor, nisu čuli nepre ki dan zvuk nego zrnast niz uda ra capre kri ven viso ko fre kvent nim nari ca njem; zvo nja va je tra ja la dani ma,tako da se pro sto uto pi la u poza di nu, osim u izve snim ranim jutar njim

* Zoysia matrella (lat.) – Vrsta pri zem ne puza vi ce. (Sve fusnote u romanu su prevodiočeve.)

sati ma, kad bi se budili u zno ju, shva ti li bi da im u gla va ma zvo ni otkadseća nja sežu; da im zvo ni već toli ko mese ci da je zvuk ustu pio mestoneka kvom metazvu ku, čiji uspo ni i pado vi nema ju veze s tre pe re njemvazdu ha, već s nji ho vom sveš ću o zvu ku. A ta se svest naro či to pooš -tra va la kad je kli ma bila nemir ne nara vi. Onda bi i Inid i Alfred – onadok na kole ni ma u trpe za ri ji otva ra fio ke, on dok u podru mu raz gle dakata stro fal ni sto za ping pong – ose ća li da će pući od ner vo ze.

Zbog kupona, str pa nih u fio ku sa sve ća ma moder nih jese njih boja.Kupo ni su bili uve za ni gume nom tra kom, a Inid je shva ta la da im jevalid nost (či ji bi kraj nji datum pro iz vo đa či često samo u ve re no zaokru -ži li crve nom bojom) iste kla pre mno go mese ci, čak godi na: da su svi tikupo ni, čija je ukup na vred nost pre lazila šezde set dola ra (mo žda stodva de set, u samo po slu zi u Čil tsvi lu, gde im je vred nost udvo stru ča va -na) sada mrtvo slo vo na papi ru. Taj leks, popust od šezde set cen ti. Eks -e drin PM, ušte di te dolar. Datu mi nisu bili čak ni nedav ni. Bili su isto -rij ski. Alarm no zvo no urla lo je godi na ma.

Gur nu la je kupo ne među sve će i zatvo ri la fio ku. Tra ži la je pismo,pošilj ku s poseb nim ruko va njem, koje je sti glo neko li ko dana rani je.Alfred je bio čuo poš ta ra kako kuca na vra ta i povi kao je: „Inid! Inid!”tako gla sno da nije mogao da čuje Inid kako viče: „Ale, evo idem!”Nasta vio je da viče nje no ime pri la ze ći sve bli že, a budu ći da je pismoposla la Kor po ra ci ja Akson, Istoč na indu strij ska ser pen ti na 24, Šven ksvil,Pen sil va ni ja, i da su u vezi sa situ a ci jom u Akso nu posto ja li deta lji kojeje Inid zna la i za koje se nada la da su Alfre du nepo zna ti, hitro je sakri -la pismo negde u kru gu od četi ri i po metra od ula znih vra ta. Alfred jeizro nio iz podru ma riču ći kao teš ka gra đe vin ska maši na: „Ne ko je navra ti ma!”, na šta je ona prak tič no vri snu la: „Poš tar! Poš tar!”, a on jezavr teo gla vom zbog slo že no sti cele situ a ci je.

Inid je bila sigur na da bi joj se u glavi raz bi stri lo kad samo ne bimora la sva kih pet minu ta da se pita šta je Alfred nau mio. Među tim,koli ko god se tru di la, nije uspe la da ga zain te re su je za život. Kad ga jepod sti ca la da se pono vo pri hva ti svo je meta lur gi je, gle dao ju je kao daje izgu bi la razum. Kad ga je pita la bi li mogao da se poza ba vi kakvimposlom u dvo riš tu, rekao je da ga bole noge. Kad ga je pod se ti la damuže vi svih nje nih pri ja te lji ca ima ju hobi je (Dejv Šam pert svo je vitra -že, Kir bi Rut svo je zamr še ne kući ce za pur pur ne zebe, Čak Majs nerpro ve ra va nje svo jih inve sti ci o nih izveš ta ja na sva ki sat), Alfred se

10 DžONATAN FRENZEN

pona šao kao da Inid poku ša va da ga uda lji od nekog nje go vog važnogposla. A kakav je to posao bio? Far ba nje baš ten ske gar ni tu re? Far baoje ple te ni dvo sed od Dana rada*. Seća la se da je, kad je posled nji putfar bao nameš taj, ple te ni dvo sed ofar bao za dva sata. Sada je ula zi la unje go vu radi o ni cu sva kog jutra, da pogle da kako mu ide, i nala zi la dasu od celog dvo se da ofar ba ne samo noge.

On je, izgle da, želeo da ona ode. Rekao je da se čet ka sasu ši la, da muzbog toga tre ba tako mno go vre me na. Rekao je da je šmir gla ti vrbo vi nuisto što i ljuš ti ti borov ni cu. Rekao je da je unu tra bilo cvr ča ka. Potom jeose tio da mu nedo sta je daha, ali je uzrok možda bio samo miris ben zi na ivla ga u radi o ni ci koja je smr de la na mokra ću (ma da tu nika ko nije bilomokra će). Pohi ta la je uz ste pe ni ce da potra ži pismo od Akso na.

Šest dana nedelj no je neko li ko kilo gra ma poš te pro la zi lo kroz pro -rez na ula znim vra ti ma, a budu ći da u pri ze mlju nije bilo dopuš te nonika kvo nasu mič no gomi la nje niče ga – jer je pri vid živo ta u ovoj kućibio da tu ne živi niko – Inid se suo ča va la s ozbilj nim tak tič kim iza zo -vom. O sebi nije raz miš lja la kao o geril ki, ali je geril ka upr kos tomebila. Danju bi raz no si la mate ri jal nu imo vi nu od skla diš ta do skla diš ta,često upra vo ispred nosa vla da ju ćoj sili. Noću bi, pod sve tlom lepe alipre sla be lam pe na pre ma le nom sto lu u kut ku za doruč ko va nje, orga ni -zo va la raz li či te akci je: pla ća la bi raču ne, kon tro li sa la čekov ne knji ži ce,poku ša va la da deši fru je izveš ta je o učeš ću za zdrav stve no osi gu ra nje ida shva ti pre te ću Tre ću opo me nu od medi cin ske labo ra to ri je, kojom suzah te va li neo d lo žnu upla tu 0,22 dola ra, a isto vre me no nave li da zao sta -tak u upla ta ma izno si 0,00 dola ra, čime je jasno uka za no da Inid nedugu je niš ta, a iona ko nije bila nazna če na adre sa na koju tre ba posla tinovac. Biće da su Prva i Dru ga opo me na negde u pod ze mlju, a zbogsmet nji pod koji ma je Inid vodi la svoj pohod, jedva da je ima la neka -kvog poj ma gde bi te osta le Opo me ne mogle da budu. Posum nja la je,možda, na orman u dnev noj sobi, ali vla da ju ća sila, oli če na u Alfre du,slu ša la bi vesti na tele vi zi ji prilično glasno da osta ne bud na; Alfred bitako đe popa lio sva sve tla u dnev noj sobi, a nije mogla da se zane ma rini moguć nost da bi, kad bi Inid otvo ri la vra ta orma na, gomi le katalogai časopisa Kuće-le po ti ce i razno ra znih izja va Meril Linč pois pa da le iiskli znu le, raz gne vlju ju ći Alfre da. Postojala je mogu ćnost i da Opo me ne

11KOREKCIJE

* Labor Day (engl.) – Praznik rada, slavi se prvog pone de ljka u sep tem bru.

nisu tu, jer je vla da ju ća sila orga ni zo va la nasu mič ne pljač ke nje nihskla diš ta, pre te ći da će sve živo da „po ba ca” ako ona to ne sre di, te jeu nizu iznu đe nih selid bi i izgo na izgu blje na sva ka slič nost s ika kvimredom, pa se sto ga u izve snoj kesi s logo ti pom Nordstro ma, koja sesme sti la iza paja li ce i kojoj se jed na od pla stič nih drš ki napo la otki nu -la, izme šao celo ku pan patos izbe glič kog živo ta – neu za stop ni bro je vičaso pi sa Uspeš no doma ćin stvo, crno-be le foto gra fi je Inid iz 1940-ih,sme đi recep ti na kise lo-žutoj har ti ji u koji ma se pomi nje uve la zele nasala ta, raču ni za tele fon i gas od teku ćeg mese ca, detalj na Prva opo me -na od medi cin ske labo ra to ri je kojom se kori sni ci ma nala že da zane ma -re kasni ja dospeća u izno si ma manjim od pede set cen ti, foto gra fi ja naračun orga ni za to ra krsta re nja na kojoj Inid i Alfred nose lei je* i pijuc -ka ju piće iz šupljih koko so vih ora ha, i jedi ni posto je ći pri mer ci krš te -ni ca dvo je nji ho ve dece, na pri mer.

Iako je Ini din oči gled ni pro tiv nik bio Alfred, geril kom ju je nači ni lakuća koja ih je obo je oku pi ra la. Kuću je nase lja vao nameš taj koji nijepod no sio nered. Sto li ce i sto lo ve pot pi sao je Itan Alen. U kre den cu porce - lan Spoud i kri stal Voter ford. Oba ve zni fiku si, oba ve zni nor foč ki boro vi.Ras ku pu sa ni pri mer ci Arhi tek ton skog pre gle da na zasta klje nom čaj nomsto či ću. Turi stič ke pljač ke – emaj li ra no posu đe iz Kine, beč ka muzič kakuti ja koju je Inid, iz ose ća nja dužno sti i saža lje nja, s vre me na na vre menavi ja la i otva ra la. Melo di ja je bila „Stran gers in the night”.

Na ža lost, za odr ža va nje takve kuće Inid nije ima la tem pe ra men ta,a Alfre du su nedo sta ja li neu ro loš ki pred u slo vi. Alfre do vi besni povi cipo otkri va nju doka za geril skih akci ja – izne na đe na Nordstro mova kesapre sret nu ta na podrum skim ste pe ni ca ma, sprem na da se sru ši sva kogtre na – bili su povi ci vla sti koja više nije mogla da vla da. U posled njevre me zani mao se tera njem svog kal ku la to ra s papir nom tra kom daplju je kolo ne besmi sle nih osmo ci fre nih bro je va. Nakon što je odvo jioveći deo popo dne va na peto krat no raču na nje izno sa koji mora da seupla ti čista či ci za soci jal no osi gu ra nje i nakon što je dobio četi ri raz li -či ta rezul ta ta, te napo kon pro sto pri hva tio broj (635,78 dola ra) koji sepoja vio dva put (tač na suma bila je 70,00 dola ra), Inid je orga ni zo va lanoć nu poha ru nje go vog orma ri ća s doku men ti ma i poči sti la iz nje gapore ska akta, što je moglo da pobolj ša odr ža va nje doma ćin stva da akta

12 DžONATAN FRENZEN

* Lei (engl.) – Havaj ska ogr li ca od cve ća.

nisu dospe la u Nordstro movu kesu, u kojoj su se pod pra sta ra Uspeš nadoma ćin stva neo pa že no sakri li bit ni doku men ti, a usled te rat ne šte tečista či ca je sama popu nja va la for mu la re, Inid je samo ispi si va la čeko -ve, a Alfred je vrteo gla vom zbog slo že no sti cele situ a ci je.

Sud bi na veći ne sto lo va za ping pong u kuć nim podru mi ma jeste daslu že za dru ge, očaj ni je igre. Posle pen zi o ni sa nja, Alfred je istoč nustra nu sto la odre dio za ban kar ske poslo ve i pre pi sku. Na zapad nu stra -nu sta vio je por tabl tele vi zor u boji koji je name ra vao da kori sti za gle -da nje lokal nih vesti iz svo je veli ke pla ve fote lje, no fote lju su sad većpot pu no zagu ši li Uspeš na doma ćin stva, mesti mič ni sta ni o li od slat ki šai eks tra va gant ni, ali jef ti no izra đe ni sveć nja ci koje Inid nikad nije sti -gla da pre ne se u komi sion Sko ro novo. Sto za ping pong bio je jedi noboj no polje na kome je rat besneo otvo re no. Na istoč nom kra ju seAlfre dov kal ku la tor sakrio u zase du među kuhinj ske krpe s cvet nimdeze ni ma, pod me ta če-su ve ni re iz Cen tra Epkot i spra vu za vađe njekoš ti ca iz viša nja koju je Inid ima la tri de set godi na a nikad je nije upo -tre bi la, dok je on, zauzvrat, na zapad noj stra ni, iz raz lo ga koje Inidapso lut no nije mogla da poj mi, iski dao na koma di će venac sači njen odšišar ki, far ba nih leš ni ka i bra zil skih ora ha.

Is toč no od sto la za ping pong bila je radi o ni ca u koju je Alfred sme -stio i svo ju meta lurš ku labo ra to ri ju. Radi o ni ca je sada bila dom zakolo ni ju nemih cvr ča ka boje zemlje koji bi, kad se pre pad nu, zaska ka lipo sobi kao šaka bače nih kli ke ra: neki bi odle te li pod čud nim uglo vi -ma, dru gi bi se pre vr nu li od teži ne svo je sop stve ne obil ne pro to pla zme.S lako ćom su prlja li sve redom, a za čiš će nje je tre ba lo više od jed nepapir ne mara mi ce. Inid i Alfred ima li su mno ge nevo lje koje su sma tra -li neo bič ni m, pre ve li ki m – sram ni m – a cvrč ci su bili jed na od njih.

Si va pra ši na zlih čini i pau či na čaro li je gusto su omo ta le sta ru pećs elek trič nim lukom, ćupo ve od egzo tič nog rodi ju ma i zlo kob nog kad -mi ju ma i jedrog bizmu ta, rukom pisa ne nalep ni ce potam ne le od ispa re -nja iz boce car ske vodi ce sa sta kle nim čepom i bele žni cu s listo vi ma nakva dra ti će u kojoj je posled nji Alfre dov zapis dati ran pet na est godi narani je, pre nego što su izda je poče le. Jedan sasvim sva ko dne van idobro ću dan pred met, olov ka, i dalje je na rad noj povr ši ni zau zi maonasu mi čan polo žaj u kome ga je Alfred osta vio neke dru ge dece ni je;pro tok mno gih godi na nato pio je olov ku neka kvim nepri ja telj stvom.Azbest ne ruka vi ce visi le su sa ekse ra ispod dva ser ti fi ka ta o paten ti ma

13KOREKCIJE

SAD, čiji su se ramo vi iskri vi li i raz dvo ji li od vla ge. Na pre kri vač bino -ku lar nog mikro sko pa, u koma di ma nalik veli kom čip su, popa da la jefar ba s pla fo na. Jedi ni pred me ti nepokriveni prašinom u pro sto ri ji bilisu ple te ni dvo sed, kon zer va boje s neka kvim čet ka ma, i dve kon zer vekafe Juban; Inid, upr kos sve jačim miri snim doka zi ma, nije žele la dapove ru je da se te kon zer ve pune mokra ćom nje nog muža, jer, zabo ga,kad mu fini mali klo zet nije ni šest meta ra dale ko, iz kog bi raz lo gamokrio u kon zer vu Juba na?

Za pad no od sto la za ping pong bila je Alfre do va veli ka pla va fote -lja. Nabrekla, na prvi pogled guber na tor ska. Bila je nači nje na od kože,ali je miri sa la kao kabi na lek su sa. Kao neš to moder no i medi cin sko inepro mo či vo s čega lako može da se obri še miris smr ti pre nego što sle -de ća oso ba sed ne u to da bi umr la.

Fo te lja je jedi ni veći pred met koji je Alfred ikad kupio bez Ini di nedozvo le. Kad je otpu to vao u Kinu na save to va nje s kine skim žele znič -kim inže nje ri ma, s njim je poš la i Inid i zajed no su pose ti li fabri ku tepi -ha da bi kupi li jedan za dnev nu sobu. Nisu bili navi kli da novac tro šena sebe i sto ga su oda bra li jedan od naj jef ti ni jih tepi ha, s jed no stav nimpla vim crte žom iz Knji ge pro me na na jed no boj noj prlja vo be loj pod lo -zi. Neko li ko godi na kasni je, kad se Alfred povu kao iz žele znič ke kom -pa ni je Midlend Paci fik, nami slio je da zame ni sta ru crnu kožnu fote ljukra vljeg miri sa u kojoj je sedeo dok je gle dao tele vi zi ju i dre mao. Hteoje neš to zai sta udob no, narav no, ali nakon živo ta ispu nje nog bri gom zadru ge, tre ba lo mu je više od udob no sti: hteo je spo me nik toj potre bi.Zato se, van perio da ras pro da je, sam zapu tio u pro dav ni cu nameš ta ja ioda brao fote lju koja će potra ja ti. Inže njer sku fote lju. Fote lju toli ko ve -li ku da bi se i kru pan čovek u njoj izgu bio; fote lju smiš lje nu da izdr ža - va težak stres. I budu ći da se pla va boja nje ne kože otpri li ke sla ga la spla vim na kine skom tepi hu, Inid nije ima la dru gog izbo ra nego da pod -no si nje no ušan če nje u dnev noj sobi.

Usko ro su, među tim, Alfre do ve ruke poče le da pro si pa ju kafu bezko fein a po prlja vo be lim pro stran stvi ma tepi ha, a raz u la re na unu čadosta vlja la je voć ne bobi ce i paste le pod noga ma, te je Inid poče la daose ća da je tepih bio greš ka. Čini lo joj se da je, poku ša va ju ći da priš te dinovac za život, napra vi la mno ge slič ne greš ke. Konač no je pomi sli la dabi bilo bolje da nije kupljen nika kav tepih nego što je kupljen ovaj. Na -po kon, kad su se Alfre do va dre ma nja pro du bi la u zača ra nost, osme li la

14 DžONATAN FRENZEN

se. Nje na maj ka osta vi la joj je malo nasled stvo neko li ko godi na rani je.Kama te su se pri pa ja le glav ni ci, izve sne akci je sta ja le su dosta dobro,te je Inid sad ima la svoj sop stve ni pri hod. Zami sli la je dnev nu sobu uzele nim i žutim boja ma. Naru či la je tka ni ne. Sti gao je tape tar, a Alfred,koji je pri vre me no dre mao u trpe za ri ji, sko čio je kao da je ružno sanjao.

„Po no vo ure đu ješ kuću?”„No vac je moj”, rekla je Inid. „I hoću ova ko da ga potro šim.”„A šta je s nov cem koji sam ja zara dio? S onim što sam ja ura dio?”Taj argu ment bio je delo tvo ran u proš lo sti – bio je, tako re ći, ustav -

na osno va za legi tim nost tira ni je – ali sada nije pro la zio. „Taj tepih starje već sko ro deset godi na, a mrlje od kafe nikad neće mo uspeti da uklo -nimo”, odgo vo ri la je Inid.

Al fred je mah nuo rukom pre ma svo joj pla voj fote lji, koja je podtape ta ro vim zaš tit nim naj lo nom liči la na neš to što može na šle pe ru dase odve ze u elek tra nu. Tre sao se od neve ri ce, nemo ćan da pove ru je daje Inid zabo ra vi la tu ključ nu pre pre ku nje nim sta vo vi ma, tu opse žnusmet nju nje nim pla no vi ma. Kao da se sva neslo bo da u kojoj je pro veosedam dece ni ja svog živo ta ote lo tvo ri la u toj šest godi na sta roj, ali suš -tin ski novoj fote lji. Cerio se, a lice mu je bli sta lo od uža sne savr še no -sti nje go ve logi ke.

„A šta ćemo onda s fote ljom?”, rekao je. „Šta s fote ljom?”Inid ju je pogle da la. Lice joj je bilo tek uzne mi re no, niš ta više. „Ni -

kad mi se nije svi đa la ta fote lja.”Ovo je vero vat no bila naj go ra mogu ća stvar koju je mogla da kaže

Alfre du. Fote lja je bila jedi ni poka za telj da je još imao lič ne vizi jebuduć no sti. Ini di ne reči toli ko su ga ras tu ži le – toli ko je saža lje vaofote lju, toli ko se soli da ri sao s njom, ska me nje no žalio nje nu izda nost –da je ski nuo naj lon, poto nuo među nje ne naslo ne za ruke i zaspao.

(Ta ko se pozna ju zača ra na mesta: lju di na nji ma pada ju u san izčista mira.)

Kad je posta lo jasno da i tepih i Alfre do va fote lja odla ze iz kuće,tepih je brzo nestao. Inid je dala oglas u bes plat nim lokal nim novi na -ma i upe ca la ner vo znu pti co li ku ženu i dalje sklo nu greš ka ma, ženučije su pede se ti ce izaš le iz taš ne u obli ku neu red no smo ta ne tube nov -ča ni ca koju je raz vi la i izrav na la drh ta vim prsti ma.

Ali fote lja? Fote lja je bila spo me nik, sim bol, i nije mogla da seodvo ji od Alfre da. Samo je mogla da se pre me sti, te je otiš la u podrum,

15KOREKCIJE

a za njom i Alfred. Tako je u kući Lam ber to vih, kao i u Sent Džu du,kao i u celoj zemlji, život počeo da se živi u pod ze mlju.

Inid je čula da je Alfred na spra tu i da otva ra i zatva ra fio ke. Uzne mi -rio bi se uvek kad je tre ba lo da se vide sa svo jom decom. Susre ti snjima bili su jedi no do čega mu je i dalje bilo sta lo.

Iza bes pre kor no čistih trpe za rij skih pro zo ra vla dao je haos. Mah nitvetar, poniš ta va ju će sen ke. Inid je svu da tra ži la pismo od kor po ra ci jeAkson i nije mogla da ga nađe.

Al fred je sta jao u nji ho voj spa va ćoj sobi i pitao se zaš to su fio ke nje -go ve komo de otvo re ne, ko ih je otvo rio, da li ih je on sam otvo rio. Nijemogao da ne kri vi Inid za svo ju zbu nje nost. Za to što je ona sve dok nje -go ve zbu nje no sti. Za to što posto ji i što je mogla da otvo ri fio ke.

„Ale? Šta to radiš?”Okre nuo se ka dovrat ku kad se poja vi la. Počeo je reče ni cu: „Ja” –

ali kad bi bio uhva ćen na pre pad, sva ka reče ni ca pre tva ra la bi se uavan tu ru u šumi; čim više ne bi mogao da vidi sve tlost čisti ne s koje seoti snuo, shva tio bi da su se mrvi ca ma hle ba koji ma je obe le ža vao pra -vac nahra ni le pti ce, ćutlji va, umeš na, stre lo vi ta bića koja i nije bašmogao da raza zna u tami, ali koja su bila tako broj na i zgu snu ta u svo -joj gla di da se čini lo da su one same tama, kao da tama nije jed no li ka,da nije odsu stvo sve tlo sti već kipe ća i čestič na poja va, i zbi lja su se,kad je kao rev no stan stu dent pro na šao reč „kre pu sku lum”* u Meke je vojrizni ci engle skih sti ho va, kor pu sku le bio lo gi je uto pi le u nje go vo shva -ta nje reči, te je celog svog zre log živo ta video usit nje nost u sumra ku,nalik zrna to sti foto graf skog fil ma viso ke brzi ne, neo p hod nog za sni ma -nja pri sla bom osve tlje nju, nalik neka kvom zlo kob nom ras pa du; oda tlei pani ka čove ka napuš te nog dubo ko u šumi zamra če noj tamom čvo ra -ka koji uniš ta va ju zala ze će sun ce ili crnih mra va koji juri ša ju namrtvog opo su ma, tamom koja nije samo posto ja la, već je mar lji vo pro -ždi ra la puto ka ze koje je sam za sebe posta vio da se ne bi izgu bio; no,u tre nut ku kad je shva tio da se izgu bio, vre me se čude sno uspo ri lo, aon je otkrio dotad neslu će ne več no sti u pro sto ru od jed ne reči do nared -ne, ili pre, uhva tio se u taj pro stor među reči ma i mogao je samo da sto jii gle da kako vre me hita bez nje ga, kako mu nehaj ni dečač ki deo nje ga

16 DžONATAN FRENZEN

* Cre pu scu lum (lat.) – Sumrak.

izmi če iz vido kru ga nasle po se pro bi ja ju ći kroz šumu dok on, uhva će -ni odra sli Al, s neo bič no bez lič nom nape toš ću gle da da li će uspa ni če -ni dečačić, upr kos tome što ne zna gde se nala zi ni gde je tač no ušao ušumu ove reče ni ce, ipak uspe ti da se doko pa čisti ne na kojoj ga čekaInid, nesve sna bilo kakve šume – „pa ku jem svoj kofer”, čuo je svojglas. Ovo je zvu ča lo tač no. Gla gol, zame ni ca, ime ni ca. Pred njim jesta jao kofer, ključ na potvr da. Niš ta nije izdao.

Ali Inid je pono vo pro go vo ri la. Audi o log mu je rekao da mu je sluhbla go osla bio. Namrš tio se na nju ne shva ta ju ći.

„Če tvr tak je”, rekla je gla sni je. „Pu tu je mo tek u subo tu.”„Su bo tu!”, pono vio je.Za tim ga je izgr di la i na neko vre me su se sumrač ne pti ce raziš le,

ali je napo lju vetar odu vao sun ce i veo ma je zahlad ne lo.

17KOREKCIJE

NEUSPEH

duž dugač kog hola hoda li su nesi gur no, Inid paze ći na svoj bole snikuk, Alfred vesla ju ći po vazdu hu raz glo blje nim ruka ma i šama ra ju ćiaero drom ski iti son sla bo kon tro li sa nim sto pa li ma, a obo je su pre koramena nosi li tor be Nor dik ple žer laj ns i usred sre di li su se na pod ispredsebe, pre me ra va ju ći opa snu uda lje nost sa tri po tri kora ka. Sva ko me bi,ako bi pogle dao kako odvra ća ju oči s tam no ko sih Nju jor ča na i nji ho -vih pro le ću ćih kari je ra, sva ko me ko bi makar i leti mič no pogle dao glo -ma zni obris Alfre do vog slam na tog šeši ra na visi ni sta blji ke kuku ru za izAjo ve na Dan rada ili žutu vunu pan ta lo na koja se ras te za la pre ko Ini -di nog izba če nog kuka, bilo oči gled no da su sa Sred njeg zapa da i da imje nepri jat no. Ali za Čipa Lam ber ta, koji ih je čekao odmah iza punk taza bez bed no snu pro ve ru, oni su bili ubi ce.

Čip je odbram be no skr stio ruke i podi gao šaku do svo je gvo zde -ne nit na ste min đu še. Bri nu lo ga je da bi mogao otki nu ti nit nu iz ušneškolj ke – da je mak si mal ni bol koji mogu da pro iz ve du nje go vi ušniner vi sla bi ji od bola koji mu je sada bio potre ban za smi re nje. Sa svogpolo ža ja pored detektora meta la posma trao je neku devoj ku azur nekose kako pre u zi ma svo je rodi te lje, devoj ku azur ne kose i fakul tet -skog uzra sta, vrlo poželj nu neznan ku s pro bu še nim usna ma i obr va -ma. Sinu lo mu je da bi se, kad bi mogao da doži vi makar jedansekund sek sa s tom devoj kom, samo po u zda ni je suo čio sa svo jimrodi te lji ma, i da bi, ako bi sek sa s tom devoj kom bilo sva kog minu tadok su mu rodi te lji tu, pre ži veo celu nji ho vu pose tu. Čip je bio visok,nabil do van muš ka rac s bori ca ma oko oči ju i ret kom, maslac-žu tomkosom; da ga je devoj ka uoči la, možda bi pomi sli la da je pre star zakožu u koju je bio ode ven. Dok je žureći prošla pored nje ga, povu kaoje min đu šu jače da bi urav no te žio bol zbog nje nog nepo vrat nog odla -ska iz nje go vog živo ta i da bi posve tio pažnju svom ocu, čije se liceoza ri lo kad je otkrio sina među svim tim sil nim neznan ci ma. Alfredse sru čio na Čipa i zgra bio mu šaku i zglob kao doba čen kono pac.„Eto!”, rekao je. „Eto!”

22 DžONATAN FRENZEN

Inid je doše pa la iza nje ga. „Či pe”, vik nu la je, „šta si to ura dio suši ma?”

„Ta ta, mama”, pro mr mljao je Čip kroz zube, nada ju ći se da azur nakosa ne može da ga čuje. „Dra go mi je što vas vidim.”

Imao je vre me na za jed nu sub ver ziv nu misao o Nor dik ple žer lajnstor ba ma svo jih rodi te lja – ili je Nor dik ple žer lajns slao ova kve tor besvim uče sni ci ma svo jih krsta re nja s cinič nim ciljem jef ti nog hoda ju ćegpubli ci te ta, ili s prak tič nim ciljem obe le ža va nja uče sni ka radi njihovoglak šeg oku plja nja, ili s dobro na mer nim ciljem gra đe nja kolek tiv nogduha; ili su pak Inid i Alfred namer no saču va li tor be s nekog pret hod -nog krsta re nja Nor dik ple žer laj nsa i iz pogreš no usme re nog ose ća njalojal no sti odlu či li da ih pone su i na pred sto je će; u sva kom slu ča ju, Čipaje zgra nu la sprem nost nje go vih rodi te lja da posta nu kli co no še kor po ra -cij skog rekla mi ra nja – pre nego što je uzeo tor be i poneo teret pro ma -tra nja aero dro ma Lagvar di ja i Nju jor ka i svog živo ta i ode će i tela raz -o ča ra nim oči ma svo jih rodi te lja.

Pri me tio je, kao da to prvi put vidi, prljav lino le um, voza če nalikaten ta to ri ma kako drže nat pi se s ime ni ma dru gih lju di, klup ko žica štovisi iz rupe na pla fo nu. Raz go vet no je čuo reči „ma mi cu ti tvo ju”. Saspolj ne stra ne veli kih pro zo ra na ode lje nju za pri jem prtlja ga dva suBan gla de ša ni na gura la pokva ren tak si kroz kišu i lju ti te sire ne.

„Mo ra mo da stig ne mo u luku do četi ri”, reče Inid Čipu. „A mislimda se tata nadao da će vide ti tvoj sto u Vol strit džor na lu.” Povi si la jeglas. „Ale? Ale?”

Iako se zgr bio u vra tu, Al je još bio upe ča tlji va poja va. Kosa mu jebila seda, gusta i glat ka, kao dla ka polar nog medve da, a sna žni dugirame ni miši ći, koje je Čip pam tio po upo sle no sti oko uda ra nja deč jihstra žnji ca, obič no baš Čipo ve, i dalje su popu nja va li sivi tvid nje go vogsport skog sakoa.

„Ale, zar nisi rekao da bi voleo da vidiš gde Čip radi?”, povi ka la je Inid.Al fred odmah nu gla vom. „Ne ma mo vre me na.”Po vrteš ci za prtljag nije pro mi ca lo niš ta.„Je si li popio table tu?”, rekla je Inid.„Da”, reče Alfred. Sklo pio je oči i spo ro pona vljao: „Po pio sam

table tu. Popio sam table tu. Popio sam table tu.”„Dok tor Heč pet pre pi sao mu je nove leko ve”, obja sni Inid Čipu

koji je bio pri lič no sigu ran da oca zapra vo ne zani ma da vidi nje go vu

kan ce la ri ju. A budu ći da Čip nije imao veze sa Vol strit džor na lom –publi ka ci ja za koju je radio nepla će ne pri lo ge bila je Voren strit džor -nal: Meseč nik o greš nim umet no sti ma; tako đe je nedav no dovr šio ijedan sce na rio, a i hono rar no je radio kao ovlaš će ni korek tor za advo -kat sku kan ce la ri ju Breg Kna ter i Spi već sko ro dve godi ne, otkad jeizgu bio stal no mesto pre da va ča na pred me tu Tek stu al ni arte fak ti nakole džu D—— u Konek ti ka tu, usled nedo lič nog pona ša nja pre ma jed -noj stu dent ki nji nižih godi na čija je sta rost bila tek neš to ispod zakon -ski dopuš te ne gra ni ce, što je, mada to nje go vi rodi te lji nikad nisusazna li, pre ki nu lo para du uspe ha koji ma je nje go va maj ka mogla da seraz me će kod kuće, u Sent Džu du; rodi te lji ma je rekao da se osta vio pre -da vač kog posla da bi se posve tio pisa nju, a kada ga je maj ka nedav nospo pa la da joj kaže što god detalj ni je, pome nuo je Voren strit džor nal,ime koje je nje go va maj ka pogreš no čula i sme sta poče la da se hva li šesvo jim pri ja te lji ca ma, Este ri Rut, Bei Majs ner i Meri Bet Šam pert, imada je Čip u svo jim meseč nim tele fon skim raz go vo ri ma s njom imaomno go pri li ka da je izve de iz zablu de, zapra vo je pre da no nego vaonespo ra zum; a zatim su se stva ri već pri lič no zakom pli ko va le, ne samozato što se Vol strit džor nal mogao kupi ti i u Sent Džu du, pri čemu nje -go va maj ka nikad nije pome nu la da nije uspe la da nađe nje go ve tek sto -ve (što zna či da je nekim delom sve sti savr še no dobro zna la da on i nepiše za te novi ne), već i zato što se autor čla na ka poput „Kre a tiv na pre -lju ba” ili „Ne ka je hva la sum nji vim mote li ma” tru dio da u svo joj maj -ci oču va ilu zi ju da se Voren strit džor nal zapra vo bavi dis kre di to va -njem, zato što je imao tri de set devet godi na i što je kri vio svo je rodi te -lje za to što je postao takav kakav je – bio je sre ćan kad se maj ka osta -vi la te teme.

„Drh ta vi ca mu se popra vi la”, doda la je Inid gla som nečuj nim zaAlfre da. „Je di na je posle di ca što možda halu ci ni ra.”

„To je pove li ka posle di ca”, rekao je Čip.„Dok tor Heč pet kaže da je nje gov pore me ćaj vrlo blag i sko ro pot -

pu no može da se sani ra leko vi ma.”Al fred je raz gle dao otvor iz koga je izla zio prtljag i ble de put ni ke

oku plje ne oko pokretne trake. Razno ra zni oti sci đono va meša li su se polino le u mu, sivom od zaga đe nja koje je spi ra la kiša. Sve tlo je ima loboju auto mo bil ske blju vo ti ne. „Nju jork!”, rekao je Alfred.

Inid se namrš ti la na Čipo ve pan ta lo ne. „Da to nije koža, je li?”

23KOREKCIJE

„Je ste.”„Ka ko ih pereš?”„To je koža. Može da zame ni moju sop stve nu.”„Mo ra mo da stig ne mo u luku do četi ri sata”, rekla je Inid.Traka je konačno izbacila neke kofere.„Či pe, pomo zi mi”, rekao je nje gov otac.Usko ro je Čip posr tao po vetru i kiši, noseći sve četiri torbe svo jih

rodi te lja. Alfred je vukao noge ispre ki da nim zama hom čove ka koji znada će biti nevo lje ako bude morao da sta ne i pono vo pođe. Inid je zao -sta ja la, obu ze ta bolom u kuku. Malo se ugo ji la i kao da je bila neštoniža nego onda kada ju je Čip video posled nji put. Odu vek je bila lepažena, ali je Čip majku uvek doži vlja vao kao toli ko mno go karak te ra itoli ko malo sve ga osta log da čak ni zure ći pra vo u nju nije mogao dapoj mi kako ona zai sta izgle da.

„Šta je to – gvož đe?”, pitao ga je Alfred dok su tak si ji na sta ni cimile li jedan za dru gim.

„Da”, rekao je Čip dodir nuv ši uho.„Li či na sta ri zaki vak od četvrt cola.”„Da.”„I šta – sti skaš to? Zaki vaš?”„Za ko va no je”, rekao je Čip.Al fred je uzdrh tao i laga no zvi znuo kroz zube.„Ide mo na Luk su zno krsta re nje jese njih boja”, rekla je Inid kad su

seli u žuti tak si i poju ri li kroz Kvins. „Plo vi će mo do Kve be ka, a ondaćemo uži va ti u boja ma liš ća celim putem natrag. Tati se mno go dopa lona proš lom krsta re nju. Zar ne, Ale? Zar se nisi lepo pro veo na tomkrsta re nju?”

Ki ša je lju ti to uda ra la cigla stu hri di nu nasi pa pored Ist Rive ra. Čip seuže leo sun ča nog dana, jasnog pogle da na neskri ve ne međa še i pla vu vo -du. Tog jutra je jedi na boja na putu bilo zamr lja no crve ni lo stop-sve ta la.

„Ovo je jedan od naj ve ćih gra do va na sve tu”, emo tiv no je rekaoAlfred.

„Ka ko se ose ćaš ovih dana, tata”, upi tao je Čip.„Dra go nam je zbog tvog novog posla”, rekla je Inid.„Jed na od naj ve ćih novin skih kuća u zemlji”, rekao je Alfred. „Vol

strit džor nal.”„Da ne smr di i vama na ribu?”

24 DžONATAN FRENZEN

„Bli zu smo oke a na”, reče Čip.„Ne, to si ti.” Inid se nag nu i zaro ni lice u Čipov kožni rukav. „Tvo -

ja jak na jako smr di na ribu.”Od mak ao se. „Maj ko. Molim te.”Čip je gubio samo po u zda nje, i to je bio pro blem. Pro hu ja li su dani

kad se usu đi vao épa ter les bour ge o is*. Izu zev nje go vog sta na na Men -het nu i nje go ve zgod ne devoj ke, Džu li je Vrajs, nije više imao sko roniš ta što bi ga ube di lo da je funk ci o na lan puno le tan muš ka rac, niš tarav no postig nu ći ma svog bra ta Geri ja, koji je bio ban kar i otac tro jedece, ili svo je sestre Deniz, koja je u tri de set dru goj godi ni bila odgo -vor ni šef kuhi nje u uspeš nom novom luk su znom resto ra nu u Fila del fi -ji. Čip se nadao da će do sada uspe ti da pro da svoj sce na rio, ali nije biodovr šio prvu ver zi ju sve do utor ka u ponoć, a onda je morao da odra ditri četr na e sto sat ne sme ne kod Bre ga Kna te ra i Spi ja, zbog goto vi nekojom je morao da pla ti avgu stov sku kiri ju i da uve ri sta no dav ca (Čipje imao deli mič ni zakup) da će pla ti ti i za sep tem bar i okto bar, a ondaje morao da kupi i neš to za ručak, da oči sti stan i da naj zad danas, neš -to pre svi ta nja, pro gu ta dav no pri ba vlje ni ksa naks. U među vre me nu jepro te kla sko ro nede lja dana bez susreta i direkt nih raz go vo ra s Džu li -jom. Na mnoge nervozne poruke koje je ostavio na telefonskoj sekretariciu poslednjih četrdeset osam sati, u kojima je molio da ga poseti, kao iroditelje i Deniz, u subotu popodne i da, ako je moguće, ne pominje nje-govim roditeljima da je udata, Džulija je odgovorila potpunom elektron-skom i telefonskom tišinom iz koje bi čak i čovek stabilniji od Čipamogao da izvuče uznemirujuće zaključke.

Na Men het nu je pada la tako jaka kiša da je voda tekla niz fasa de ipeni la se na otvo ri ma sliv ni ka. Ispred svo je zgra de na Istoč noj deve tojuli ci Čip je uzeo novac od Inid i dodao ga tak si sti kroz pre gra du, ali je,upr kos tome što mu je vozač s tur ba nom zahva lio, shva tio da je napoj -ni ca bila pre ma la. Iz svog nov ča ni ka je izvu kao dve nov ča ni ce od jed -nog dola ra i zama hao nji ma bli zu voza če vog rame na.

„Do volj no je, dovolj no je”, zacvi le la je Inid uhva tiv ši Čipa zazglob. „Već ti je zahva lio.”

25KOREKCIJE

* Épater les bourgeois (franc.) – Pre ne ra zi ti bur žu je.

Me đu tim, novac je oti šao. Alfred je poku ša vao da otvo ri vra ta pote -žu ći ruči cu za pro zor. „Evo, tata, ovo je kva ka”, rekao je Čip i nag nuose da otvo ri vra ta.

„Ko li ka je to napoj ni ca bila?”, upi ta Inid Čipa na tro to a ru, pod nad -streš ni com nje go ve zgra de, dok je vozač isto va rao tor be iz prtlja žni ka.

„Oko pet na est odsto”, rekao je Čip.„Pre bih rekla dva de set”, rekla je Inid.„Haj de da se posva đa mo oko toga, šta kažeš?”„Dva de set odsto je pre vi še, Čipe”, pro zbo rio je Alfred dubo kim

gla som. „Ne ra zum no.”„Svi ma sada želim pri ja tan dan”, rekao je tak si sta bez ika kve iro ni je.„Na poj ni ca se daje za uslu gu i opho đe nje”, rekla je Inid. „Ako su

uslu ga i opho đe nje bili poseb no dobri, možda bih i dala pet na est odsto.Ali ti auto mat ski daješ...”

„Pa tio sam od depre si je celog živo ta”, rekao je Alfred, ili se barčini lo da je rekao.

„Mo lim?”, reče Čip.„Du go go diš nja depre si ja me je izme ni la. Izme ni la je zna če nje dola ra.”„A-ha, govo ri mo o eko nom skoj depre si ji.”„A ako je uslu ga zai sta izu zet no dobra ili izu zet no loša”, nasta vi la

je Inid, „ne posto ji način da se to izra zi nov cem.”„Je dan dolar je i dalje mno go nov ca”, rekao je Alfred.„Pet na est odsto ako je uslu ga izu zet na, zai sta izu zet na.”„Pi tam se zaš to uopšte raz go va ra mo o tome”, rekao je Čip svo joj

maj ci. „Zaš to baš o tome, a ne o neče mu dru gom.”„Obo je smo veoma znatiželj ni”, odgo vo ri Inid, „da vidi mo gde radiš.”Či pov vra tar, Zoro a ster, pohi tao je da pone se tor be i sme stio je

Lam ber to ve u glo ma zni lift. Inid je rekla: „Sre la sam tvog sta rog pri ja -te lja Dina Dri ble ta pre neki dan u ban ci. Sva ki put kad nale tim na nje -ga, pita i za tebe. Impre si o ni rao ga je tvoj novi nar ski posao.”

„S Dinom Dri ble tom sam samo išao u raz red, nije mi bio pri ja telj”,rekao je Čip.

„On i nje go va žena upra vo su dobi li četvr to dete. Rekla sam ti, zarne, da su sagra di li ogrom nu kuću u Raj skoj doli ni – Ale, pre bro jao si,beše, osam spa va ćih soba?”

Al fred ju je pogle dao mir no, netre mič no. Čip se naslo ni na dug me„Za tva ra nje vra ta”.

26 DžONATAN FRENZEN

„Ta ta i ja smo bili na zaba vi za use lje nje u junu”, rekla je Inid. „Spek -ta ku lar no. Hra nu su orga ni zo va li pre ko agen ci je i ima li su pira mi deškampa. Čisti škam pi, u pira mi da ma. Nikad nisam vide la tako neš to.”

„Pi ra mi de škam pa”, rekao je Čip. Vra ta lif ta su se konač no zatvo ri la.„Elem, kuća je div na”, rekla je Inid. „Ima naj ma nje šest spa va ćih

soba i da ti kažem, izgle da da će sve da ih napu ne. Din je neve ro vat nouspe šan. Bacio se na posao s odr ža va njem trav nja ka kad je shva tio dapogreb niš tvo nije za nje ga, dakle, znaš već, Dejl Dri blet mu je očuh, znaš,Dri ble to va mrtvač ni ca, i već sad su mu pla ka ti posvu da, a pokre nuo jei OZZ*. Vide la sam u novi na ma da je to OZZ s naj br žim raz vo jem uSent Džu du, zove se DiDi Ker, kao i fir ma za odr ža va nje trav nja ka, asad viđam i pla ka te za OZZ. On je veoma preduzimljiv, ja ti kažem.”

„Spo-o-o-o-r lift”, rekao je Alfred.„Ovo je pred rat na zgra da”, obja snio je Čip steg nu tim gla som. „Izu -

zet no lepa zgra da.”„A znaš li šta mi je rekao da će da ura di za rođen dan svo je maj ke?

Za nju je to i dalje izne na đe nje, ali tebi mogu da kažem. Poveš će je uPariz na osam dana. Dve kar te u prvoj kla si, osam noće nja u Ricu!Takav je Din, vrlo je posve ćen poro di ci. Kakav rođen dan ski poklon,možeš li da veru ješ? Ale, zar nisi rekao da samo kuća koš ta vero vat nomilion dola ra? Ale?”

„Ku ća je veli ka, ali jef ti no izgra đe na”, rekao je Alfred s izne nad -nom bodroš ću. „Zi do vi su kao papir.”

„Sve nove kuće su takve”, rekla je Inid.„Pi ta la si me da li sam impre si o ni ran kućom. Mislim da je raz me -

tlji va. Mislim da su škam pi bili raz me tlji vi. Bili su loši.”„Mo žda su bili zamr znu ti”, rekla je Inid.„Ta kve stva ri lako osta vlja ju uti sak na lju de”, rekao je Alfred. „Me -

se ci ma će pri ča ti o pira mi di od škam pa. Evo, vidiš i sam”, rekao jeČipu kao neu tral nom posma tra ču. „Tvo ja maj ka i dalje pri ča o tome.”

Na čas se Čipu uči ni lo da je nje gov otac postao dopa dlji vi sta ri jinezna nac; ali je znao da je Alfre du u nara vi vika nje i kažnja va nje. Kadje Čip posled nji put pose tio svo je rodi te lje u Sent Džu du, pre četi ri

27KOREKCIJE

* He alth Main te nan ce Orga ni za tion (engl.) – Orga ni za ci ja za zdrav stve nu zaš ti tu dobro volj -no pri jav ljenih poje din aca i poro di ca na određe nom geo graf skom pod ruč ju, uz ogra ni če nokon sul to va nje s dru gim spe ci ja li sti ma, i koju kori sni ci finan si ra ju u redov nim, una pred odre -đe nim rata ma.

godi ne, poveo je i svo ju tadaš nju devoj ku Ruti, izblaj ha nu mla du mark -sist ki nju iz sever ne Engle ske, koja je, nakon bez broj nih gaže nja po Ini -di nim sla bim tač ka ma (za pa li la je ciga re tu u kući, naglas se sme ja la Ini -di nim omi lje nim akva re li ma iz Bakin gem ske pala te, sela je za sto bezgrud nja ka i nije ni oku si la „sa la tu” od vode nog keste na, graš ka i čedarsira u koc ki ca ma, koju je Inid pri pre ma la u sve ča nim pri lika ma), pod -ba da la i pro vo ci ra la Alfre da sve dok nije obzna nio da bi „cr ni” bili pro -past za ovu zemlju, da su „cr ni” nespo sob ni za koeg zi sten ci ju s beli ma,da oče ku ju da vla da vodi raču na o nji ma, da ne zna ju šta je poš ten rad,da im više od sve ga nedo sta je disci pli na, da će sve da se zavr ši krvo pro -li ćem na uli ca ma, krvo pro li ćem na uli ca ma, i da ga uopšte ne zani ma štaRuti misli o nje mu, da je ona goš ća u nje go voj kući i nje go voj zemlji ida nema pra vo da kri ti ku je stva ri koje ne raz u me; na to joj se Čip, kojije već bio upo zo rio Ruti da su nje go vi rodi te lji naj kon zer va tiv ni ji lju diu Ame ri ci, nasme šio kao da joj govo ri: Vidiš? Pro iz vod u skla du s rekla -mom. Kad ga je Ruti osta vi la, posle tri nede lje, rekla mu je da nije nisve stan koli ko je sli čan svom ocu.

„Ale”, rekla je Inid kad je lift nesi gur no stao, „mo raš da pri znaš daje zaba va bila veoma, veoma lepa i da je veoma lepo od Dina što nas jepozvao.”

Či ni lo se da je Alfred nije čuo.Is pred Čipo vog sta na je sta jao raši ren kišo bran od pro vid ne pla sti -

ke, koji je Čip s olak ša njem pre po znao kao vla sniš tvo Džu li je Vrajs.Vadio je rodi telj ski prtljag iz lif ta kad su se vra ta sta na širom otvo ri la iiza njih se poja vi la Džu li ja. „Oh. Oh!”, rekla je kao da se zbu ni la. „Po -ra ni li ste!”

Po Čipo vom satu bilo je 11.35. Džu li ja je nosi la bez o bli čan kiš niman til boje lavan de i drža la je plat ne nu tor bu Drim vorks. Kosa, ina čedugač ka, boje čoko la de, nate kla joj je od vla ge i kiše. Tonom oso bekoja se lju ba zno obra ća krup noj sto ci rekla je „Zdra vo” Alfre du i Inidpona o sob. Alfred i Inid su lanu li svo ja ime na, pru ži li ruke i, ruku ju ćise, ugu ra li je nazad u stan, gde ju je Inid oba su la pita nji ma u koji ma jeČip, dok je uno sio prtljag, raza zna vao skri ve na zna če nja i name re.

„ži viš li u gra du?”, rekla je Inid. (Ne sta nu ješ s našim sinom, je litako?) „A i radiš u gra du, zar ne?” (Imaš pla ćen posao? Ne poti češ izotu đe ne, sno bov ske, imuć ne poro di ce s isto ka?) „Je si li ovde odra sla?”(Ili u nekoj drža vi s one stra ne Apa la ča, gde su lju di srdač ni i real ni i

28 DžONATAN FRENZEN

vero vat no nisu Jevre ji?) „Oh, je li ti poro di ca još u Oha ju?” (Da li suse tvo ji rodi te lji odlu či li na moral no sum njiv mode ran korak raz vo da?)„Imaš li bra će ili sesta ra?” (Je si li raz ma že na jedi ni ca ili kato li ki nja smilion rođa ka?)

Na kon što je Džu li ja proš la ovaj uvod ni ispit, Inid je obra ti la pažnjuna stan. Čip je, usled zre le kri ze samo po u zda nja, poku šao da ga upri -sto ji. Kupio je sred stvo za ski da nje mrlja i uklo nio veli ku fle ku od sper -me s crve nog diva na, uklo nio je zid od plu te nih zapu ša ča koji je, u nišinad kami nom, gra dio tem pom od šest boca mer loa i pino gri đa nedelj -no, sa zida u kupa ti lu ski nuo je foto gra fi je muš kih i žen skih geni ta li jau krup nom pla nu, cvet svo je umet nič ke kolek ci je, i zame nio ih tri madiplo ma ma na čijem je ura mlji va nju Inid odav no insi sti ra la.

Tog jutra je, budu ći da je ose tio da je izne ve rio pre ve li ki deo sebe,dora dio pre zen ta ci ju time što je u kožnoj ode ći oti šao na aero drom.

„Ova soba je veli ka otpri li ke kao i kupa ti lo Dina Dri ble ta”, rekla jeInid. „Šta ti misliš, Ale?”

Al fred je obr nuo svo je uzdrh ta le ruke i raz gle dao svo je nadla ni ce.„Ni kad nisam vide la tako ogrom no kupa ti lo.”„Inid, nemaš nima lo tak ta”, rekao je Alfred.Čip je možda mogao da uoči da je i ovo bila netak tič na izja va, jer

je uka zi va la na to da se nje gov otac sla že s maj či nim kri ti ko va njem sta -na i da mu sme ta samo što ona to naglas izno si. Među tim, Čip nijemogao da se usred sre di ni na šta osim fena za kosu koji je izvi ri vao izDžu li ji ne Drim vorks tor be. Bio je to njen fen koji je drža la u nje go vomkupa ti lu. Zapra vo, izgle da lo je da se zapu ti la ka vra ti ma.

„Din i Tri ša ima ju i dža ku zi i tuš-ka bi ne i kadu, sve zaseb no”,nasta vi la je Inid. „A umi va o ni ke ima ju sva ko svoj.”

„Či pe, žao mi je”, rekla je Džu li ja.Po di gao je ruku ne bi li je zau sta vio. „Ru ča će mo čim Deniz stig ne”,

obja vio je rodi te lji ma. „Sa svim obi čan ručak. Samo se vi ras ko mo ti te.”„Dra go mi je da sam vas upo zna la”, rekla je Džu li ja Alfre du i Inid.

Dubljim gla som je rekla Čipu: „De niz će biti ovde. Biće ti dobro.”Otvo ri la je vra ta.„Ma ma, tata”, rekao je Čip, „sa mo sekun du”.Iza šao je za Džu li jom iz sta na i pustio da se vra ta za njim zatvo re.„Ovo je stvar no nezgo dan tre nu tak”, rekao je. „Baš stvar no, stvar -

no nezgo dan.”

29KOREKCIJE

Džu li ja zaba ci kosu sa sle po oč ni ca. „Ose ćam se dobro zbog činje -ni ce da sam se, prvi put u živo tu, u vezi pona ša la u skla du sa sop stve -nim inte re si ma.”

„Le po. To je veli ki korak.” Čip se s napo rom nasme ši. „Ali šta je sasce na ri om? Da li ga Idn čita?”

„Ve ro vat no će ga pro či ta ti za vikend.”„A ti?”„Pro či ta la sam, hm.” Džu li ja skre nu pogled. „Ve ći deo.”„Ide ja mi je”, rekao je Čip, „da sta vim tu ‘gr bu’ koju gle da lac mora

da pre đe. Sta vi ti neš to odboj no na poče tak, to je kla sič na moder ni stič -ka stra te gi ja. Kasni je ima mno go soč ne neiz ve sno sti.”

Džu li ja se okre nu la ka lif tu i nije odgo vo ri la.„Je si li već sti gla do kra ja?”, pitao je Čip.„O, Čipe”, oja đe no je pra snu la, „tvoj sce na rio poči nje sa šest stra -

ni ca pre da va nja o falu snim kom plek si ma u tju dor skim dra ma ma!”Bio je sve stan toga. Zaista, već se nede lja ma budio pre zore, usko -

me ša nog sto ma ka i steg nu tih zuba, i rvao s koš mar nom činje ni com dadugač kom aka dem skom mono lo gu o tju dor skim dra ma ma nije mesto ukomer ci jal nom sce na ri ju. Često su mu bili potrebni sati – tre ba lo je dausta ne iz kre ve ta, pro teg ne noge po kući, popi je malo mer loa ili pinogri đa – da povra ti uve re nje kako mono log pre pun teo ri je ne samo danije greš ka nego je naj ja ča tržiš na stra na sce na ri ja; a sada je, jed nimpro stim pogle dom u Džu li ju, shva tio da nije bio u pra vu.

Kli ma ju ći gla vom, iskre no sagla san s nje nom kri tič noš ću, otvo rio jevra ta sta na i dovik nuo rodi te lji ma. „Se kun du, mama, tata. Samo sekun -du.” Među tim, kad je zatvo rio vra ta, pono vo se setio svih sta rih argu me -na ta. „Do du še, vidiš”, rekao je, „ce la pri ča je pre o bli ko va na u tom mono -lo gu. Doslov no su sve teme tu date u obli ku kap su le – pol, moć, iden ti -tet, auten tič nost – a stvar je u tome… Čekaj. Čekaj. Džu li ja?”

Po kor no pogi nju ći gla vu, kao da se nada da on neće pri me ti ti njenodla zak, Džu li ja se okre nu od lif ta ka nje mu.

„Po en ta je”, rekao je, „u devoj ci koja sedi u prvom redu i slu ša pre -da va nje. To je ključ na sli ka. Činje ni ca da on kon tro li še dis kurs…”

„Po ma lo je jezi vo, dodu še”, rekla je Džu li ja, „ono kako pri čaš onje nim gru di ma.”

To je tako đe bilo tač no. Među tim, činje ni ca da je to bilo tač no čini -la se Čipu nepoš te na i okrut na, jer on ne bi imao srca da napi še sce na -

30 DžONATAN FRENZEN

Džonatan FrenzenKOREKCiJE

Za iz da vačaDijana De re ta

Glavni urednikAleksandar Šurbatović

Likovno-gra fička opre maDušan Arsenić

KorekturaDijana Stojanović

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-032-9

Tiraž1500 primeraka

Be o grad 2015.

Iz da vač / Štam pa / Pla sman

de re ta dooVla di mi ra Ro lo vića 94a, 11030 Be o grad

tel./faks: 011/ 23-99-077; 23-99-078

Knjižare de re taKnez Mi ha i lo va 46, tel.: 011/ 30-33-503, 26-27-934

Banovo brdo, Dostojevskog 7, tel.: 011/ 30-58-707, 35-56-445

w w w . d e r e t a . r s

821.111(73)-31ФРЕНЗЕН, Џонатан, 1959-

Korekcije/Džonatan Frenzen; prevod GoranKapetanović. – 1. Deretino izd. – Beograd: Dereta,2015 (Beograd: Dereta). – 528 str.; 24 cm. –(Biblioteka Supernova/Dereta)

Prevod dela: The Corrections/Jonathan Franzen. –Tiraž 1.500.

ISBN 978-86-6457-032-9

COBISS.SR-ID 217233676

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд