Dr Arnold G. Fruchtenbaum

NAUKA O IZABRANIM ANELIMA

ARIEL RUNDFUNK-MISSION "MESIJANSKA BIBLIJSKA PROUAVANJA"

73Copyright 2005 ARIEL Ministri es (U.S.A.)STREET ADDRESS: 1541 Parkway Loop, Suite D Tustin, CA 92780 MAILING ADDRESS: P.O.Box 3723 Tustin, CA 92781 TEL: (001) 714-259-4800 FAX: (001) 714-259-1092

1

ARIEL Radio-Manuskript Nr.73 "ANGELOLOG: THE DOCTRINE OF THE ELECT ANGELS" Prevod s engleskog: Melita Vidovi April 2008 1983, 2005 Ariel Ministries. Sva prava zadrana. Nijedan deo ovog rukopisa ne sme da se umnoava u bilo kojem obliku, izuzev u kratkom citatu, recenziji ili profesionalnom radu, bez dozvole u pisanom obliku od strane izdavaa. Ilustracija na korici: Olivije Melnik. E-mail: Homeoffice@ariel.org www.ariel.org

2

SadrajUVOD.................................................................................................6 I. POSTOJANJE ANELA................................................................7 II. NAZIVI ANELA.........................................................................8 III. STVARANJE ANELA..............................................................9 A. injenica o njihovom stvaranju................................................9 B. Vreme njihovog stvaranja.......................................................10 C. Mogunost suprotnog izbora..................................................10 D. Njihova pozicija.....................................................................10 IV. BROJ ANELA.........................................................................10 V. PREBIVALITE, PODRUJE RADA I POJAVLJIVANJE ANELA..........................................................................................11 A. Prebivalite anela..................................................................11 B. Podruje rada anela...............................................................11 C. Pojavljivanje anela................................................................11 1. Njihovu vidljivost..............................................................11 2. Njihov oblik.......................................................................12 3. Posledice njihovog pojavljivanja.......................................12 VI. LINOST ANELA..................................................................12 A. Njihov intelekt........................................................................12 B. Njihova oseanja.....................................................................12 C. Njihova volja..........................................................................12 VII. PRIRODA ANELA................................................................13 A. Stvaranje anela.....................................................................13 B. Telo anela.............................................................................13 C. Zajednica anela....................................................................14 D. Osobine anela.......................................................................14 1. Njihova svetost..................................................................14 2. Njihova sila........................................................................14 3. Njihova besmrtnost............................................................14 4. Zabranjeno je klanjati im se...............................................15 VIII. ORGANIZACIJA ANELA...................................................15 A. Titule koje pokazuju stepen organizovanosti.........................15 1. Prestola..............................................................................15 2. Suvereni.............................................................................15 3. Vlasti..................................................................................15 4. Autoriteti............................................................................15 5. Sile.....................................................................................15 6. Mnotvo.............................................................................15 7. Legije.................................................................................153

8. Glavni knez........................................................................16 B. Red nebeskih bia...................................................................16 1. Aneli................................................................................16 a. Mihailo.........................................................................16 b. Gavrilo.........................................................................17 c. Drugi aneli..................................................................17 2. Serafimi.............................................................................17 a. U Knjizi proroka Isaije.................................................17 b. U Knjizi Otkrivenja......................................................18 c. Zakljuci.......................................................................19 3. Heruvimi............................................................................20 a. Sveta pisma..................................................................20 b. Zakljuci.......................................................................21 IX. DELA ANELA........................................................................22 A. Dela anela u odnosu na Boga...............................................22 B. Dela anela kao poslanika otkrivenja.....................................23 C. Dela anela u ivotu Mesije...................................................23 1. U Mesijinom roenju.........................................................23 2. U Mesijinoj slubi.............................................................23 3. U Mesijinom vaskrsenju....................................................23 4. U Mesijinom vaznesenju...................................................24 5. U Mesijinom drugom dolasku...........................................24 D. Dela anela meu narodima...................................................24 E. Dela anela meu nevernicima...............................................24 1. Aneli najavljuju nadolazei sud.......................................24 2. Aneli sprovode kaznu......................................................25 3. Aneli e biti eteoci.........................................................25 F. Dela anela u odnosu na vernike............................................25 1. U spasenju..........................................................................25 2. U uvanju vernika..............................................................25 3. U bezbednosti vernika.......................................................25 4. U vostvu...........................................................................26 5. U molitvama vernika.........................................................26 6. U ohrabrivanju vernika......................................................26 7. U smrti vernika..................................................................26 8. U slubi opaanja...............................................................26 9. U lokalnim crkvama..........................................................27 10. U vernikovom ispravnom stavu prema anelima............27 G. Dela anela u budunosti.......................................................27 1. U nevolji............................................................................27 2. U Drugom dolasku.............................................................284

3. U Mesijinom Carstvu.........................................................28 4. U venom poretku.............................................................28 X. SUDBINA ANELA..................................................................28

5

NAUKA O IZABRANIM ANELIMAObucite svu Boiju opremu da moete da odolite avoljim lukavstvima. Jer, naa borba nije protiv krvi i mesa, ve protiv poglavarstava, protiv vlasti, protiv vladara ovog mranog sveta i protiv zlih duhovnih sila na nebesima.

Efescima 6:11-12

UVODOvo Mesijansko prouavanje Biblije je prouavanje o anelima Boijim, tj. o onome to Biblija ui o dobrim anelima, anelima koji nisu pali. Teoloki, ovo podruje izuavanja je poznato kao angeologija ili doktrina o anelima. Doktrinu o anelima delimo na tri glavna dela. Prvo, angeologija o ispravnim anelima, tj. doktrina o anelima koji nisu pali. Drugo je doktrina o Satani, i trea je demonologija, doktrina o palim anelima. U ovom prouavanju neemo govoriti ni o Satani, ni o palim anelima, ve samo o anelima koji nisu pali. Postoje mnoga pogrena miljenja o anelima. Na primer, neki ue da su aneli samo privremena, odnosno vena Boija stvorenja. Neki, takoe, ue da su aneli proslavljena ljudska bia, tj. ue da kada vernik umre i ode u nebo, on postane aneo. Uobiajeno verovanje meu nevernicima je da aneli ne postoje. Oni veruju da je Jeua (Isus) pomenuo anele samo da bi se prilagodio optem miljenju tog vremena, ali da je On sam znao da oni ne postoje. Anelima koji nisu pali, Sveto pismo daje dva specifina naziva. Oni su nazvani izabranim anelima (1. Tim. 5:21), to znai da su izabrani da ne padnu i da je njihova svetost potvrena. Nakon to je Bog stvorio Adama i Evu, podvrgao ih je testu u Edenskom vrtu, da vidi hoe li ga posluati ili ne. Isto tako, nakon to je stvorio anele, podvrgao ih je testu, da vidi hoe li mu biti posluni ili ne. Jedna treina anela odabrala je da bude neposluna Bogu i sledila je Satanu u njegovom padu; ti aneli su postali demoni. Ali, dve treine anela su izabrali da ne slede Satanu i oni su potvrdili svoju svetost. "Potvrena svetost" znai da oni vie nisu u stanju da padnu; period testiranja i probe je proao i oni vie nisu u stanju da sagree. Kad vernici dobiju svoja vaskrsla tela i njihova svetost bie potvrena. U svom vaskrslom telu, oni vie nee biti u stanju da sagree. Boija svetost je uvek bila potvrena; On nije u stanju da sagrei. Aneli koji nisu pali vie nisu u stanju da sagree, pa se zato zovu izabrani aneli.

6

Drugi naziv za anele koji nisu pali je sveti aneli, kako bi ih se stavilo nasuprot palim anelima koji su zli i greni (Mk. 8:38; Lk. 9:26).

I. POSTOJANJE ANELADa li Biblija zaista ui da aneli postoje? Aneli se u Svetom pismu pominju 273 puta, u 33 od 66 knjiga, to znai da pola biblijskih knjiga pominju anele. U Starom zavetu aneli se pominju 108 puta u 18 knjiga: u Postanju (1. Mojsijevoj), Izlasku (2. Mojsijevoj), Brojevima (4. Mojsijevoj), Sudijama, 1. i 2. Samuilovoj, 1. i 2. Carevima, 1. i 2. Dnevnika, Jovu, Psalmima, u Knjizi propovednika, Isaiji, Jezekilju, Danilu, Osiji i Zahariji. Treba napomenuti da se aneli u Starom zavetu ne pominju samo u apokaliptikim knjigama, nego i u prorokim, istorijskim i poetskim knjigama. U Novom zavetu, aneli se pominju ukupno 165 puta u 15 knjiga: Evanelju po Mateju, Marku, Luki, Jovanu, Delima apostolskim, Rimljanima, 2. Korinanima, Galatima, Koloanima, 2. Solunjanima, 1. Timoteju, 1. i 2. Petrovoj poslanici, Judinoj poslanici i Otkrivenju. Kao i u Starom zavetu, aneli se i u Novom zavetu pominju u svim vrstama knjiga. Oigledno je da Sveto pismo jasno ui o postojanju anela, poevi od Postanja, njegove prve knjige; do Otkrivenja, njegove poslednje knjige. Aneli se ne pominju samo u starijim primitivnim knjigama, ve i u kasnijim knjigama. Pominjanje anela nalazimo svuda u Svetom pismu. Drugim reima, pominjanje anela nije tipino za samo jednog pisca, niti samo za pisce vizionare. tavie, sam Isus je jasno uio o postojanju anela i govorio je o njima u svakom Evanelju (Mat. 13:39, 41, 9; Mk. 12:25; Lk. 12:8-9; Jov. 1:51). Ako je on uio o postojanju anela, koje su mogunosti koje mi kao vernici imamo u svetlu Mesijinog uenja? Postoji pet mogunosti. Prvo: da je Jeua sam bio obmanut. On je, iako aneli stvarno ne postoje, verovao i uio da oni postoje. To bi, naravno znailo da je on sam bio obmanut. Ima ljudi koji to veruju. Drugo: da je Isus namerno obmanjivao ljude. On sam nije verovao u anele i znao je da aneli ne postoje i namerno je obmanjivao druge. Neki ljudi ue i ovo. Tree: da je Isus jednostavno sebi prilagoavao ono to je nauavao. Koncept "prilagoavanja" kae da je Jeua znao pravu istinu. On nije namerno obmanjivao ljude, ve je jednostavno svoje uenje prilagoavao 7

optim verovanjima tog vremena, kako bi ljudi razumeli kljune istine onoga to im je govorio. Ovo moda izgleda malo bolje nego tvrditi da je namerno obmanjivao narod, ali, u sutini, se svodi na isto. To je samo pokuaj da se bude malo blai. etvrto: da Jeua nikada nije pomenuo postojanje anela, niti je uio o njihovom postojanju, ve su pisci Evanelja stavili rei u Njegova usta. Prema tome, nije Jeua obmanjivao ljude, ve pisci Evanelja. Ali, ako Evaneljima ne moemo da verujemo kada citiraju ono to je Jeua govorio o anelima, kako moemo da im verujemo kada ga citiraju po pitanju drugih stvari? Jedina valjana mogunost je peta mogunost: da je Isus zaista verovao u postojanje anela i da je, prema tome, uio o njihovom postojanju, jer oni zaista postoje.

II. NAZIVI ANELABiblija koristi nekoliko naziva za ova nebeska bia.Biblija koristi nekoliko naziva za ova nebeska bia. Prvi naziv je onaj najuobiajeniji: aneli. Re "aneo" i u grkom i u jevrejskom jeziku ima isto znaenje, "poslanik". Ovaj termin se koristi za ljudske poslanike (Post. 32:3) i boanske poslanike (Post. 32:1). Kad se koristi za boanske poslanike, odnosi se na anele. Ovaj termin naglaava zadatak i ulogu. Uloga je poslanika uloga, a zadatak je sluenje. Termin aneo je opti termin koji se koristi za sva nebeska bia. On se koristi i za via i za nia nebeska bia, ali se najee koristi za nia nebeska bia. To je radni naslov za ulogu ili zadatak sluenja (Jevr. 1:7). Drugi naziv je sinovi Boiji. Taj naziv je iskljuivo vezan za Stari zavet. Na jevrejskom on glasi bnei elohim. U Starom zavetu, termin sinovi Boiji se uvek nalazi u mnoini i uvek se odnosi na anele (Post. 6:2, 4; Jov 1:6; 2:1; 38:7). Trei naziv je sinovi Svemonoga. Ovo je slino kao sinovi Boiji, budui da je Bog taj Svemoni (Ps. 29:1; 89:6). etvrti naziv je sveti, koji istie njihovo bezgreno stanje, nasuprot palim anelima koji su sagreili i postali demoni (Ps. 89:5, 7; Dan. 4:13, 17; 8:13). Peti naziv je nadglednik, koji naglaava ulogu posmatranja. Oni posmatraju i gledaju da li se Boija volja ispunjava. Oni gledaju i vode rauna da se Boija volja ispuni (Dan. 4:13, 17). 8

esti naziv je straar, koji takoe naglaava njihovu ulogu nadgledanja. Dok nadglednik govori isto o aspektu posmatranja da li se Boija volja sprovodi, straar sa sobom nosi koncept uvanja. Oni su straari po tome to kao uvari gledaju na ono to se zbiva (Is. 62:6). Sedmi naziv je duhovi, jer su aneli duhovna bia (Jevr. 1:14). Osmi naziv je zvezde. Osim u Knjizi brojeva (4. Mojsijeva) 24:17, gde se re zvezda koristi simboliki, ona je uvek simbol za anela (Jov 38:7; Otkr. 1:20; 9:1; 12:4). Deveti naziv je slubenici. Ovaj naziv naglaava da su aneli slubenici Boiji, koji izvravaju Njegovu volju (Ps. 103:21; 104:4; Jevr. 1:7). Deseti naziv za anele je vojska nebeska. Vojska nebeska je Boija vojska. To je razlog zato se za Boga esto kae da je On Gospod nad vojskama, jer On je Gospod aneoske vojske (1. Car. 22:19; Ps. 103:20-21; 148:2). Jedanaesti naziv za anele je kola, koji naglaava njihovu brzinu u izvravanju volje Gospodnje (2. Car. 6:16-17; Ps. 67:17; Zah. 6:1-8). Dvanaesti naziv za anele je elohim, re koja znai "bog". Ona se koristi za jednog istinitog Boga i za mnoge lane bogove. Ona se koristi i za anele, jer su aneli Boiji predstavnici i poseduju Boiji autoritet da govore u Njegovo ime. Budui da govore sa Boijim autoritetom u Njegovo ime, za njih se kae da su elohim. To se moe videti ako uporedite Psalam 8:5 sa Jevrejima 2:7.

III. STVARANJE ANELAto se tie stvaranja anela, treba da pomenemo etiri stvari.

A. injenica o njihovom stvaranjuPrva stvar je injenica o njihovom stvaranju. injenica da su aneli stvoreni pominje se u Koloanima 1:16, gde otkrivamo tri stvari. Prvo, svi aneli su stvoreni istovremeno. Bog nije stvorio neke anele u jednom trenutku, a veinu anela u nekom drugom trenutku. Drugo, dakle, broj anela se ne poveava, jer Bog ne stvara stalno nove anele. I tree, broj anela se i ne smanjuje. Aneli, jednom kad su stvoreni, postoje zauvek; oni ne mogu da budu uniteni.

9

B. Vreme njihovog stvaranjaDruga stvar vezana za stvaranje anela je vreme njihovog stvaranja. Prema Jovu 38:4-7, aneli su u Postanju 1:1 ve postojali kad je Bog stvorio nebo i zemlju. Prema tome, aneli su bili stvoreni pre no to je stvoren materijalni svet. Postojanje anela predstoji stvaranju svemira. Kada je to tano bilo, nije nam poznato. Ne znamo koliko pre Postanja 1:1 su aneli stvoreni, ali znamo da jesu.

C. Mogunost suprotnog izboraTrea stvar vezana za stvaranje anela je njihovo stanje kada su stvoreni: stvoreni su sveti, sa mogunou da izaberu suprotno (Mk. 8:38; Juda 6). Mogunost da izaberu suprotno znai sposobnost da izaberu suprotno njihovoj prirodi. Imali su sposobnost da donesu izbor koji nee biti svet, to je jedna treina njih i uradila i oni su postali demoni. Druge dve treine su kasnije potvrdile svoju svetost, pa vie nisu mogli da izaberu greh, vie nisu imali mogunost suprotnog izbora.

D. Njihova pozicijaetvrta stvar vezana za stvaranje anela je njihova pozicija. Ovde treba da istaknemo dve stvari: prvo, oni su podreeni Mesiji po pitanju Njegovog boanstva (Jevr. 1:4-2:3). Podreeni su mu i po pitanju Njegove ljudske prirode (Jevr. 2:5-8). Oni su podreeni Bogo-oveku, Gospodu Jeui, Mesiji. Drugo, oni su superiorni u odnosu na ljude, jer su uzvienija bia od ljudi (Ps. 8:4-5; Jevr. 2:5-7; 2. Petr. 2:11).

IV. BROJ ANELAKoliko anela postoji? Postoji nekoliko biblijskih tekstova koji daju nagovetaj o broju anela. Ponovljeni zakon (5. Mojsijeva) 33:2 pominje desetine hiljada anela; 2. Carevima 6:17: koji vide goru punu... anela; Psalam 68:18: nebrojeno mnogo anela, plus na hiljade hiljada; Danilo 7:10: hiljade hiljada i deset hiljade hiljada; Matej 26:53: dvanaest legija anela, jedna legija se sastoji od tri do est hiljada anela; Luka 2:13: mnotvo nebeske vojske; Otkrivenje 5:11: hiljade hiljada i desetine hiljada desetina hiljada. Najbolji odgovor na pitanje koliko anela postoji, nalazi se u Jevrejima 12:22: nebrojeno mnotvo anela. Koliko anela postoji? Ne moe ih se izbrojiti, na milijarde milijardi. Zbog koncepta uvanja i zatite, uvek postoji barem toliko anela koliko je ljudi na zemlji. To takoe moe da znai da ima toliko anela koliko ima ljudi koji e ikada postojati ili koji su ikada postojali, u kombinaciji ili pojedinano.

10

V. PREBIVALITE, PODRUJE RADA I POJAVLJIVANJE ANELADok govorimo o ovoj temi, potrebno je da pomenemo tri stvari: prebivalite anela, njihovo podruje rada i njihovo pojavljivanje.

A. Prebivalite anelaGde aneli prebivaju? Aneli prebivaju u nebu. Oni tamo prebivaju prema Mateju 18:10: aneli na nebesima; Mateju 24:36: aneli na nebu; Marku 12:25: aneli na nebu; Marku 13:32: aneli na nebu; 2. Solunjanima 1:7: sa neba sa anelima; Judi 6: aneli su imali svoje prebivalite, a to prebivalite je nebo. Kroz celo Sveto pismo, o njima se govori kao o nebeskoj vojsci. Prema tome, oigledno je da aneli prebivaju u nebu.

B. Podruje rada anela"Podruje rada anela" znai podruje njihovog delovanja. I dok prebivaju u nebu, oni ne deluju samo u podruju neba. Oni deluju u jo dve sfere. Jedna sfera su nebesa (Ef. 3:10). "Nebesa" su ono to nazivamo krajnji svemir. Druga sfera njihovog delovanje je zemlja. Aneli su Boiji slubenici i deluju na zemlji. Neki primeri njihove posebne kontrole na zemlji su: Otkrivenje 8:1-2, koji govore o sedam anela koji stoje pred Bogom na nebu. Kad oni budu zatrubili u trubu, na zemlji e se dogoditi velike fizike stvari. Otkrivenje 14:8 govori o anelu koji ima vlast nad vatrom. Otkrivenje 16:5 govori o anelu koji ima vlast nad vodama. Svi ovi stihovi pokazuju da je zemlja njihovo drugo podruje delovanja. I dok zaista imaju ulogu u nebu gde prebivaju - na treem nebu - njihovo podruje delovanja nije ogranieno na nebo. Oni takoe deluju i do krajnjeg svemira i na zemlji.

C. Pojavljivanje anelaTrea stvar o kojoj treba da govorimo je pojavljivanje anela. Sveto pismo belei njihovo pojavljivanje pred ljudima. S obzirom na pojavljivanje anela, treba pomenuti tri stvari. 1. Njihovu vidljivost Prvo, naini njihovog pojavljivanja. Aneli su se pojavljivali na tri osnovna naina. Ponekad su se pojavljivali u snu, kao to je to bilo kod Jakova kad je video anele... kako se penju i sputaju po lestvama od zemlje do neba (Post. 28:12). Drugi nain njihovog pojavljivanje je posredstvom vizija. Pojavila se vizija i odreeni ljudi su videli anele u toj viziji; kao to je Danilo, Zaharija i apostol Jovan u Knjizi Otkrivenja. Trei i uobiajeniji 11

nain njihovog pojavljivanja je tako to su se jednostavno pojavili, ali iznenada, ba kao to su se aneli pojavili na Isusovom grobu. 2. Njihov oblik Druga stvar vezana za pojavljivanje anela je njihov oblik: aneli su se uvek pojavljivali kao mladi ljudi (Post. 18:1-2, 16, 22; 19:1-22; Mk. 16:5; Lk. 24:4; Dela 1:10-11). Nigde se u Svetom pismu aneli ne pojavljuju kao ene, deca, patuljci ili starci. 3. Posledice njihovog pojavljivanja Trea stvar vezana za pojavljivanje anela su njihove posledice. Glavna posledica pojavljivanja anela jeste strah (Dan. 10:4-9; Mat. 28:2-6; Lk. 1:11-12, 26-30; 2:9).

VI. LINOST ANELANeki nauavaju da aneli nisu osobe, da su oni samo emanacija, sile ili zraci, ali da oni nisu stvarna bia koja imaju svoju linost. Ipak, tri osnovne karakteristike linosti su intelekt, oseanja i volja. Onaj ko poseduje intelekt, oseanja i volju, sve troje, je osoba. Ljudi su osobe, jer ljudi poseduju sve tri karakteristike. Ako moe da se dokae da aneli poseduju ove tri karakteristike, onda moemo rei da su aneli osobe.

A. Njihov intelektPrvo, aneli imaju intelekt. 2. Samuilova 14:20 govori o mudrosti anela, a imati mudrost, znai imati intelekt. U Psalmu 148:2, aneli imaju sposobnost da proslavljaju, to je jo jedna osobina koja zahteva intelekt. U Mateju 24:36, aneli imaju sposobnost da poznaju stvari; i to zahteva intelekt. U Mateju 28:5, aneli imaju sposobnost da komuniciraju, to takoe zahteva intelekt. U Efescima 3:10, njima se objavljuje mnogostruka Boija mudrost za crkvu i injenica da oni ue, govori da oni imaju intelekt. 1. Petrova 1:12 kae da postoje stvari u koje bi aneli hteli da zavire; i takva elja je rezultat intelekta.

B. Njihova oseanjaDrugo, aneli imaju oseanja. Jov 38:7 i Luka 15:10 govore da aneli imaju oseaj radosti. Ako se raduju, onda ova bia mora da imaju oseanja.

C. Njihova voljaTree, aneli imaju volju. U Luki 2:13, aneli proslavljaju Boga i tako izraavaju svoju volju. U Jevrejima 1:6, oni uzvisuju Boga, to je takoe izraaj volje. I na kraju, u Judi 6, neki aneli su odabrali da napuste svoje prebivalite, to je izraaj volje. 12

U potpunosti moemo da budemo sigurni da aneli imaju intelekt, emocije i volju. Prema tome, oni su osobe, a ne samo puka amanacija.

VII. PRIRODA ANELAO prirodi anela govoriemo u okviru etiri kategorije.

A. Stvaranje anelaPrvo, aneli su stvorena bia (Kol. 1:16). Budui da su po prirodi stvorena bia, oni poseduju ogranienja koja imaju sva stvorenja. Stvoreno bie je stvorenje, a stvorenje ne moe da poseduje svu mo, karakteristike i sposobnosti Stvoritelja. Prema tome, iako su daleko superiornija bia od ljudi, aneli su daleko nia bia od Boga. Na primer, aneli nisu svuda prisutni; oni su ogranieni u prostoru (Dan. 9:21-23; 10:10-14). Aneli nisu svemogui; oni su ogranieni u snazi, iako su vrlo snani i moni (Dan. 10:10-14; 2. Petr. 2:11). Zato je Mihailu bila potrebna boanska pomo (Juda 9). Aneli takoe nisu sveznajui, ve su ogranieni u svom znanju. U Mateju 24:36 oni ne znaju kada e Mesija ponovo doi. U Efescima 3:10 i 1. Petrovoj 1:1112, vidimo da je njihovo znanje ogranieno, zbog ega oni moraju da ue. Neko ko je sveznajui nema potrebu da dalje ita ui, jer sve zna.

B. Telo anelaDruga kategorija vezana za prirodu anela o kojoj treba da govorimo, jeste telo anela. Prema Jevrejima 1:14, aneli su duhovna bia, to znai da su nematerijalna bia. Meutim, oni poseduju odreeni oblik i strukturu, oni nisu duhovi. Ipak, ova struktura nema telo i kosti (Lk. 24:39). Aneosko telo se sastoji od duhovnog tela, ali oni mogu da se pojave u telesnom obliku (1. Moj. 18-19; Mat. 1:20; Lk. 1:11; Jov. 20:12; Jevr. 13:2). Budui da su aneli duhovna i nematerijalna bia, opte gledano, oni su nevidljivi. Meutim, budui da ipak poseduju odreenu strukturu, mogu da se pojave u telesnom obliku. Kad se pojave u telesnom obliku, uvek se pojavljuju kao mladii. Jo jedna karakteristika aneoskog tela jeste da ono nije ogranieno ljudskim konceptom vremena. Prema Luki 8:30, legija aneoskih duhovnih tela mogla je da egzistira u veoma ogranienom prostoru, a taj ogranieni prostor bilo je telo jednog oveka. Jo jedna karakteristika aneoskog tela jeste da ona nemaju sposobnost razmnoavanja (Mk. 12:25). Budui da su aneli uvek mukog roda i da ne postoje aneli enskog roda, oni ne mogu da se venavaju i da raaju nove anele. Ali to ne znai da su aneli bez pola. 13

U grkom jeziku postoji srednji rod, ali se on u Svetom pismu ne koristi kad se govori o anelima, nego se uvek koristi imenica mukog roda i zamenica mukog roda. U sluaju 1. Mojsijeve 6, kada su neki pali aneli optili sa enama, raala su se groteskna bia. Meutim, ta bia koja su se raala nisu bili aneli, budui da aneli ne mogu meusobno da se razmnoavaju.

C. Zajednica anelaTrea stvar vezana za prirodu anela jeste da su oni "zajednica", a ne rasa. Koncept rase podrazumeva sposobnost razmnoavanja u okviru odreenih rasnih karakteristika. Kao to smo ve videli, aneli se meusobno ne razmnoavaju, pa prema tome, ne moemo ih smatrati rasom, ve zajednicom (Jevr. 12:22). Kao zajednica, potrebno je da kod njih primetimo tri stvari: prvo, oni su razliiti od ljudi (Ps. 8:4-5); drugo, aneli su bia vieg ranga od ljudi (Jevr. 2:7; 2. Pwtr. 2:11); i tree, dobri aneli ili izabrani aneli se ne ene (Lk. 20:34-36).

D. Osobine anelaetvrta kategorija vezana za prirodu anela o kojoj treba da govorimo su njihove osobine. Pomenuemo etiri glavne osobine anela. 1. Njihova svetost Prvo, aneli su sveti (Lk. 9:26). Svetost u njihovom sluaju znai da oni vie nisu u stanju da gree, jer su oni utvreni u njihovoj svetosti; aneli vie ne mogu da padnu kao to su nekada mogli. 2. Njihova sila Druga osobina anela jeste da poseduju silu i mo. Aneli su po tom pitanju superiorniji od bilo kog oveka koji je ikada iveo. Psalam 102:20 govori o anelima da su silni i jaki. U Mateju 28:2, bio je potreban samo jedan aneo da odgurne kamen sa Jeuinog groba, iako bi bilo potrebno nekoliko ljudi da odgurnu takav kamen. Jedan aneo je otvorio zatvorska vrata u Delima 5:19. U Delima 12:7, aneo je Petra s lakoom liio okova. U Delima 12:23 aneo je bio u stanju da udari Agripu boleu tako da je ovaj odmah umro. O anelima se govori kao o poglavarstvima u Efescima 1:21; 3:10 i Koloanima 1:16. Druga poslanica Solunjanima 1:7 govori o anelima i njihovoj sili, a u 2. Petrovoj 2:11 se govori o njihovoj snazi. Dakle, druga osobina anela jeste njihova sila i mo. 3. Njihova besmrtnost Trea osobina anela jeste da su oni besmrtni. Za razliku od ljudi, aneli ne mogu da umru. Oni su po njihovom stvaranju dobili osobinu besmrtnosti (Lk. 20:35-36).

14

4. Zabranjeno je klanjati im se etvrto, oni nisu boanstvo. Ovo je veoma vano. S obzirom da nisu boanstvo, zabranjeno je klanjati im se (Kol. 2:18; Otkr. 19:10; 22:8-9).

VIII. ORGANIZACIJA ANELAAneli su veoma dobro organizovani. Postoje osam titula koje pokazuju neverovatan stepen organizovanosti meu anelima.

A. Titule koje pokazuju stepen organizovanostiTitule pokazuju kategoriju organizacije i stepen organizovanosti. Postoje osam takvih titula. 1. Prestola Prva titula je prestola. Aneli koji su na ovim prestoljima, sede u neposrednoj prisutnosti Boijoj (Kol. 1:16). 2. Suvereni Druga titula je suvereni, koja naglaava koncept upravljanja. Ova kategorija anela upravlja odreenim podrujima (Ef. 1:21; Kol. 1:16). Ona ukljuuje i upravljanje viih anela niim. 3. Vlasti Trea titula je vlasti. Ova titula naglaava koncept upravljanja u kategoriji vladanja. Aneli koji su vlasti su oni koji vladaju narodima. Dok se titula suvereni odnosi na anele koji vladaju drugim anelima, vlasti su aneli koji vladaju narodima (Ef. 3:10; Kol. 1:16). 4. Autoriteti etvrta titula je autoriteti, to znai sprovoenje nadmoi (Ef. 1:21; 1. Petr. 3:22). 5. Sile Peta titula je sile, koja naglaava carske nadlenosti (Ef. 1:21; 3:10; Kol. 1:16; 1 Petr. 3:22). 6. Mnotvo Peta titula je mnotvo, to je jevrejska re za "vojsku". Ova titula naglaava njihovo vojno ustrojstvo (1. Sam. 1:11; 1. Car. 22:19). 7. Legije Sedma titula je legije. Legije, poput mnotva, naglaava vojno ustrojstvo. Dok mnotvo naglaava vojnu organizaciju kao celinu, legija je

15

jedna jedinica u okviru mnotva, koja se sastoji izmeu tri do est hiljada anela (Mat. 26:53). 8. Glavni knez Osma titula je glavni knez ili veliki knez. Glavni knez je aneo koji vlada nad narodom (Dan. 10:13; 12:1).

B. Red nebeskih biaPostoje tri odreena reda nebeskih bia: aneli, serafimi i heruvimi. 1. Aneli Ustrojstvo o kojem smo do sada govorili u ovom prouavanju je osnovno ustrojstvo nebeskih bia, tj. najnii red, red anela. Veina onoga to smo do sada rekli odnosi se pre svega na ovaj red. Ponekad se termin aneli koristi za svaki red nebeskih bia, budui da su sva nebeska bia aneoska bia. Ipak, termin aneli se najee odnosi na najnii od tri reda nebeskih bia. Kad god su se pojavili, aneli su izgledali kao mladii i nemaju krila, kako ih se esto prikazuje. a. Mihailo U celom Svetom pismu itamo o dva anela ija se imena eksplicitno navode. Prvi je arhanel Mihailo. Ime Mihailo znai "onaj koji je kao Bog", a arhanel znai "glavni aneo". To znai da je Mihailo nadreen svim anelima. On ne vlada serafimima i heruvinima, ali ima autoritet nad niim redom, redom anela. Pojam arhanela se odraava u druga dva imena koja se koriste za Mihaila. Prvo, u Danilu 10:13, on se naziva prvi knez. Postoji mnogo knezova, ali on je prvi knez, onaj koji vlada nad svim ostalim knezovima. Drugo, u Danilu 12:1, nazvan je veliki knez. Postoji samo jedan veliki knez, a to je arhanel. Prvi knez i veliki knez je zapravo jedno isto, a zapravo su njegove dve titule na jevrejskom. Grki naziv je arhanel, to naglaava Mihailovu nadlenost nad svim ostalim anelima (Otkr. 12:7). Mihailova pozicija znai da su mu dane odreene odgovornosti. Kao arhanel, svi ostali aneli su njegovi podreeni (Otkr. 12:7). Ba kao to su demoni pod autoritetom Satane, dobri aneli iste ove kategorije su pod Mihailovim autoritetom, jer je on arhaneo. Kao arhaneo, njegova odgovornost je da vlada i upravlja drugim anelima, a odgovornost dobrih anela je da se podrede njegovom autoritetu. Mihailo je nazvan i vrhovni knez. Termin vrhovni knez odnosi se na anele koji imaju autoritet nad odreenim narodima. Kao vrhovni knez, Mihailo je odgovoran za Izraelski narod. Zato je Mihailo bio taj koji je u Judi 9 zatitio Mojsijevo telo. U Danilu 10:13-21, Mihailo se pobrinuo da 16

Danilo dobije neophodno otkrivenje vezano za budunost Izrailja. U Danilu 12:1, Mihailo e da zatiti Izrailj u vreme Velikih nevolja. Doista, razlog to e Izrailj opstati u vreme Velikih nevolja jeste ono to e Mihailo uiniti za njih. Dela koja e Mihailo uiniti u budunosti ukljuuje obznanjivanje vaznesenja (1. Sol. 4:16), a usred Velikih nevolja, Mihailo e da zbaci Satanu sa njegovog treeg prebivalita na nebesima, na njegovo etvrto prebivalite, na zemlju (Otkr. 12:7-12). b. Gavrilo Drugi aneo ije ime se pominje u Svetom pismu je Gavrilo. U Jevrejima, ime Gavrilo znai "silni, poslani od Boga". Gavrilov glavni zadatak je da bude glasnik otkrivenja, da otkrivenje od Boga donese ljudima. U Danilu 8:15-27, doneo je otkrivenje o Izrailju u poslednjim vremenima. U Danilu 9:20-27 Gavrilo je doneo otkrivenje o sedamdeset sedmica i vremenu prvog Mesijinog dolaska. U Luki 1:11-20, otkrio je Zahariji dolazak Jovana Krstitelja, a u Luki 1:26-28, Mariji je navestio roenje Isusa Hrista. Poput Mihaila i Gavrilo ima zadatke koje e da izvri u budunosti. Luka 1:19 kae da je Gavrilo jedan od anela koji e da stoji pred Bogom. U Otkrivenju 8:2 nalazimo sedam takvih anela, to znai da je Gavrilo jedan od sedmorice koji stoje u neposrednoj Boijoj prisutnosti i koji e da zatrubi u trubu suda o kojoj itamo u Otkrivenju 8 i 9. c. Drugi aneli Biblija takoe pominje druge pojedine anele koji nisu imenovani, ali navodi ta oni rade. Na primer, u Otkrivenju 8:2 itamo o sedam anela koji stoje u Boijoj prisutnosti, od kojih je jedan Gavrilo, ali ne navodi imena ostale estorice. Otkrivenje 15 i 16 pominje sedam drugih anela koji nose inije Boijeg gneva. Ostali aneli koji se pominju su etiri anela od etiri vetra (Otkr. 7:1-4), aneo vatre (Otkr. 14:8) i aneo voda (Otkr. 16:5). 2. Serafimi Drugi red nebeskih bia su serafimi, iako se o njima ne govori tako esto u Pismima. Zapravo, o njima se govori samo u dve knjige: u Knjizi proroka Isaije i Otkrivenju. Serafim je mnoina od jevrejske rei seraf, to znai "onaj koji gori". Ista ta re se na drugim mestima u Starom zavetu prevodi sa zmija (4. Moj. 21:8; Is. 14:29; 30:6). a. U Knjizi proroka Isaije Na osnovu Isaije 6:2-3 i 6-7 moemo da nauimo etiri stvari o serafimima. Prvo, oni okruuju i nalaze se oko Boijeg prestola. Drugo, za njih se kae da imaju est krila. I dok aneli nemaju krila, serafimi imaju est krila, odnosno tri para krila. Svaki par krila ima drugaiju svrhu i ulogu. 17

Prvi par krila slui da njima zaklone svoje noge; drugi par, da njima zakrile svoje lice; trei par im slui za letenje. Tree, oni neprestano slave Boga, ponavljajui: Svet, svet, svet je Gospod nad vojskama! Puna je sva zemlja slave njegove! etvrto to moemo da nauimo o serafimima jeste da je seraf oistio Isaijin greh. Kad je seraf uzeo eravicu sa rtvenog oltara na nebu u stihu 6 i dotakao se njome Isaijinih usta, njegovi gresi su bili oieni (st. 7). Toliko moemo da nauimo o serafimima na osnovu Starog zaveta. b. U Knjizi Otkrivenja Ostalo moemo da nauimo iz Novog zaveta, iz Knjige Otkrivenja, gde se serafimi spominju na osam razliitih mesta. Prvi tekst se nalazi u Otkrivenju 4:6-11. Na osnovu ovog teksta moemo da nauimo sedam stvari u vezi serafima. Prvo, oni se nalaze u krugu, oko Boijeg trona. Drugo, u stihu 6, oni su puni oiju i spreda i pozadi, to simbolizuje da oni mogu da vide neuporedivo dalje od ljudskog poimanja, kako bi mogli da izvre Boije naloge. Tree, u stihu 8, serafimi imaju est krila. etvrto, u stihu 7, serafimi ne izgledaju svi jednako. I dok svi imaju po est krila, glavna karakteristika serafa je da svaki od njih ima drugaije lice. Postoje etiri kategorije serafima, koje razlikujemo na osnovu njihova etiri lica: lice kao u lava, lice kao u vola, lice kao u ljudi i lice kao orao u letu. Peto, u stihu 8, oni su unaokolo i iznutra puni oiju. Ranije itamo da su puni oiju spreda i pozadi, a sada se kae da imaju oi svuda unaokolo, ukljuujui iznutra i sa strane. esto, oni neprestano slave Boga i izgovaraju iste rei koje belei i Isaija, sa neznatnim razlikama. Stihovi 8 i 9 kau da oni neprestano slave Boga, izgovarajui: Svet, svet, svet je Gospod Bog, Svedritelj, koji je bio, koji jeste i koji dolazi. I kad god ta iva bia daju slavu, ast i zahvalnost Onome koji sedi na prestolju, Onome koji je doveka iv... I sedmo, u stihovima 10-11, kad god oni kau: Svet, svet, svet, to je znak dvadesetetvorici stareina da i oni treba da slave Onoga koji sedi na prestolu. U ovom kontekstu, Onaj koji sedi na prestolju je Bog Otac. Drugi tekst je Otkrivenje 5:6 gde takoe vidimo da oni okruuju Jagnje, Boijeg Sina. Serafimi okruuju Boga Oca, ali takoe okruuju i Boga Sina. Trei tekst je Otkrivenje 5:8-10 i 14. Serafimi e slaviti Jagnje u budunosti kad Jagnje uzme svitak zapeaen sa sedam peata. Kad bude

18

razlomio peate, poee vreme Velikih nevolja. Kad Jagnje bude uzelo svitak sa sedam peata, serafimi e klicati, slavei Jagnje. etvrti tekst je Otkrivenje 6:1, 3, 5 i 7. Seraf naveta odreena zla nakon svakog peata. . Prvi seraf naveta prvo zlo, nakon otvaranja prvog peata; drugi seraf naveta drugo zlo, nakon otvaranja drugog peata; trei seraf naveta tree zlo nakon otvaranja treeg peata; etvrti seraf naveta etvrto zlo, nakon otvaranja etvrtog peata. Od sedam zala koji slede otvaranje peata, prva etiri navestie serafimi. Peti tekst je Otkrivenje 7:11-12. U ovom tekstu, serafimi e proslavljati Boga zbog onih koji e biti spaseni za vreme Velikih nevolja. U ovom poglavlju, 144.000 Jevreja e biti spaseni i milijarde i milijarde pagana e takoe biti spaseni. Serafimi e zbog toga proslavljati Boga. esti tekst je Otkrivenje 14:3. Serafimi e biti svedoci pesme 144.000 Jevreja u Mesijanskom Carstvu. Sedmi tekst je Otkrivenje 15:7. Seraf e sedmorici anela predati sedam inija punih Boije srdbe. inije Boije srdbe su daleko najtee nevolje od svih nevolja u vreme Velikih nevolja. Seraf e da bude taj koji e sedam inija srdbe Boije predati sedmorici anela, tako da te nevolje mogu da se izliju na zemlju. I osmi tekst je Otkrivenje 19:4-5 gde serafimi vode slavljenje Boga. c. Zakljuci Na osnovu Knjige proroka Isaije i Knjige otkrivenja, moemo da izvuemo osam glavnih istina vezanih za drugi red anela. Prvo, oni e bez prestanka da proslavljaju Boga. Oni proslavljaju i Boga Oca i Boga Sina. Drugo, oni su ponizni i krotki. To je na slikoviti nain prikazano tako to oni jednim parom svojih krila prekrivaju svoje noge, a drugim parom krila svoje lice, jer oni stoje u neposrednoj Boijoj prisutnosti i okruuju prestolje Boga Oca. Tree, oni takoe imaju slubu oienja Boijih slugu, kako bi i oni mogli da proslavljaju Boga i slue mu. To je prikazano u Isaiji 6:6-7 kada seraf isti usne proroka Isaije.

19

etvrto, oni vode slavljenje u Nebu. Kad oni kau: Svet, svet, svet, svi ostali stanovnici Neba; kao to su dvadesetetvorica stareina, takoe ponu da slave Boga. Peto, njihova osnovna briga jeste da naglase svetost Boiju i da ga slave. esto, oni proslavljaju i navetaju Boiju svetost. Svaki put oni to ine tako to tri puta ponavljaju re svet. Razlog tome moe i da bude trojedinost Boija: Svet, svet, svet, kao to su sveti Otac, Sin i Duh Sveti. Sedmo, oni navetaju da ljudi treba da budu oieni. To oienje se dogaa posredstvom Oltara gde je krv bila izlivena. Budui da je oienje uvek posredstvom krvi, danas se ono dogaa posredstvom Mesijine krvi. I osmo, serafimi e biti upotrebljeni u mnogim delovima Velikih nevolja. Bog e upotrebiti serafime da izlije svoj gnev na zemlju. 3. Heruvimi Trei i najvii red duhovnih bia su heruvimi ili heruvim. Koren jevrejske rei heruvim znai "uvati" ili "prekriti". U Svetom pismu se koristi tano devedeset i jedan put: dvadeset i sedam puta u jednini, ezdeset etiri puta u mnoini. Od ovih devedeset i jednog puta, devedeset puta se pominje u Starom zavetu. Samo jednom se pominje u Novom zavetu (Jevr. 9:5). a. Sveta pisma U Postanju (1. Mojsijeva), heruvimi su uvali ulaz u Edenski vrt da Adam i Eva ne bi mogli vie da uu nazad. U Izlasku (2. Mojsijeva) 25:1822, heruvimi su natklanjali pomirilite. U Izlasku 26:1 itamo da su likovi heruvima bili umetniki izraeni i utkani u zavese atora od sastanka. U Izlasku 37:7-9 heruvimi zaklanjaju pomirilite. U 2. Samuilovoj 4:4 i 2. Samuilovoj 6:2, kae se da Bog sedi nad heruvimima. Prema 2. Samuilovoj 22:11, Jeua e da sedne na heruvima koji e ga nositi prilikom Njegovog drugog dolaska. U 1. Carevima 6:23-28; 7:29 i 36, napravljeni su heruvimi za Svetinju nad svetinjama u Solomonovom Hramu. Svaki od ovih heruvima ima po dva krila. U 1. Carevima 8:6-7, heruvimi su zaklanjali Koveg saveza u Hramu. 2. Carevima 19:15 i 1. Dnevnika 13:6 kau da Bog sedi nad heruvimima. U 1. Dnevnika 28:18, oni zaklanjaju Koveg saveza. U 2. Dnevnika 3:7, heruvimi su bili ugravirani u zidove Hrama. U 2. Dnevnika 3:10-14, vidimo tri stvari: prvo, u Svetinji nad svetinjama nalaze se likovi heruvima; drugo, svaki od njih ima po dva krila i tree, heruvimi su izvezeni i na zastoru koji je razdvajao Svetinju i Svetinju nad svetinjama. U 2. Dnevnika 5:7-8, oni zakriljuju Koveg saveza. U Psalmu 18:10 kae se da e

20

Jeua Mesija sesti na heruvima prilikom Njegovog Drugog dolaska. U Psalmu 80:1, Psalmu 99:1 i Isaiji 37:16, Bog sedi nad heruvimima. Knjiga koja iznosi najvie detalja o heruvimima je Knjiga proroka Jezekilja i objanjava kako Bog sedi nad heruvimima. Jezekilj 1:5-28 daje prilino opsean opis heruvima. Prvo, oni su na oi nalik na oveka (st. 5). Drugo, svaki od njih ima etiri razliita lica (st. 6): lice oveka, lava, vola i orla (st. 10). U ovome su slini serafimima. Tree, svaki od njih ima etiri krila (st. 6), dva na svakoj strani tela. etvrto, njihove noge su skroz prave (st. 7). Peto, njihova stopala su kao stopala u teleta (st. 7). esto, sijaju se kao uglaeni bakar (st. 7). Sedmo, pod krilima na etiri strane imaju ruke oveje (st. 8). Osmo, pojavljuju se na etiri naina: prvo, kao uglaeni bakar; drugo, kao ivo ugljevlje; tree, kao buktinje i etvrto, oganj se nalazi meu njima (st. 13). Deveto, brzina njihovog kretanja je kao munje (st. 14). Deseto, huka krila njihovih je kao huka velikih voda, kao glas Boiji, kao graja velike vojske (st. 24). Jedanaesto, oni su povezani ili su blisko vezani za Slavu Gospodnju, ekinah (st. 26-28). U Jezekilju 10:1-22, heruvimi su bili prisutni prilikom odlaska Slave Boije. U Jezekilju 28:14-16, kae se da je Satana bio heruvim kad je bio stvoren. Zapravo, on je bio pomazani heruvim. Ba kao to je Mihailo arhanel, onaj koji je nad svim ostalim anelima, Satana je bio vrhovni heruvim, iznad svih ostalih heruvima. Budui da su heruvimi najvii red, a Satana je bio postavljen kao vrhovni meu njima, to znai da je on bio ak i vieg ranga od Mihaila. Poslednje mesto na kojem se heruvimi pominju u Starom zavetu je Jezekilj 41:18-20, 25. Ovaj tekst govori o neem to e da se dogodi u budunosti. to se tie budunosti, o hervimima se navode tri stvari. Prvo, likovi heruvima bie ugravirani u zidove Milenijumskog Hrama. Drugo, heruvimi e imati dva lica: jedno lice bie oveije, a drugo lice, lice mladog lava. Tree, bie ugravirani i na vratima Milenijumskog Hrama. U Novom zavetu, jedino mesto gde se heruvimi pominju je Poslanica Jevrejima 9:5, gde u skladu sa starozavetnim navodima stoji da heruvimi zasenjuju pomirilite atora od sastanka. b. Zakljuci Na osnovu ovih tekstova, moemo da izvedemo sedam osnovnih istina vezanih za heruvime. Prvo, postoje tri razliite vrste ili kategorije heruvima: prvo, oni koji imaju samo jedno lice i dva krila; drugo, oni koji imaju dva lica i dva krila i 21

tree, oni koji imaju etiri lica i etiri krila. Nigde se tano ne navodi koja od ovih vrsta heruvima je Satana bio, ali znamo da je jedan od ove tri vrste. Drugo, ova bia su blisko vezana za prestolje Boije. Oni su, prema Jezekilju 1, oni koji nose prestolje. I dok serafimi okruuju prestolje, heruvimi ga nose i natkriljuju ga odozgo. Budui da heruvimi nose i natkriljuju Boiji presto, zato se i kae da Bog sedi nad heruvimima. Heruvimi su, dakle, blisko vezani za Boiji presto i ta blizina Boijem prestolu ih ini viim od serafima. Tree, oni su veoma blisko vezani za Slavu Boiju, ekinah. U velikoj meri, oni reflektuju Boiju slavu. Oni su bili prisutni prilikom odlaska Boije Slave od Izraela 586. godine pre Hrista, pre no to su Vavilonci razorili Hram. etvrto, heruvimi su blisko povezani sa Boijom prisutnou, a to je opet usko povezano sa ekinah Slavom Boijom. ekinah je vidljiva manifestacija Boije prisutnosti. Heruvimi su blisko povezani sa Boijom prisutnou. Peto, oni se posebno brinu za Boiju pravdu i mo. Dok serafimi posebno brinu za proslavljanje i svetost Boiju, heruvimi brinu za pravdu, mo i silu Boiju. esto, oni brane Boiji sveti karakter i Njegovu prisutnost. To je i razlog zato im je potrebna snaga koju poseduju. I sedmo, oni imaju sposobnost da brzo sprovode Boiju volju meu narodima.

IX. DELA ANELAKad govorimo o delima anela, potrebno je da govorimo o sedam razliitih kategorija.

A. Dela anela u odnosu na BogaJedna kategorija aneoskih dela tiu se onoga to oni ine u odnosu na Boga. U ovoj kategoriji, oni imaju etiri karakteristine slube. Prvo, uestvuju u proslavljanju Boga. Oni aktivno proslavljaju Boga (Ps. 29:1-2; 103:20; 148:2; Is. 6:3; Jevr. 1:6; Otkr. 4:8-11; 5:8-13). Drugo, oni izvravaju Boiju volju; Boija volja se esto sprovodi posredstvom anela (Ps. 103:20; Jevr. 1:7). Tree, aneli se raduju u delu Boijem; kad je Bog stvorio nebo i zemlju, aneli su klicali od radosti (Jov 38:7) i kad Bog spasi pojedinca, 22

aneli se raduju na nebu (Lk. 15:10). etvrto, oni sprovode Boiji sud. Aneli su unitili Sodomu i Gomoru (Post. 19:1-22); koriteni su prilikom sprovoenja deset poasti nad Egiptom (Izl. 12:23) i koriteni su kad je Bog pustio teku bolest na Izrailj (1. Dnev. 21:15).

B. Dela anela kao poslanika otkrivenjaDruga kategorija aneoskih dela jeste to da su oni poslanici otkrivenja. Mojsijev Zakon nije doao direktno Mojsiju, ve posredstvom anela. To moe da se nasluti u Ponovljenom zakon (5. Mojsijeva) 33:2, a jasno se kae u Delima 7:53, Galatima 3:19 i Jevrejima 2:2. tavie, iako je Danilo otkrivenja esto dobijao direktno od Boga, neki njegov materijal, kao to je Danilo 8:1-1213 doao je posredstvom anela. Isto se odnosi i na Zahariju. Knjiga proroka Zaharije se sastoji od etrnaest poglavlja, a prvih est poglavlja (Zah. 1:7-6:15) dati su posredstvom anela. Knjiga Otkrivenja, koju je napisao apostol Jovan, bila mu je predoena posredstvom anela (Otkr. 1:1; 10:1-11; 17:1; 19:9-10; 21:9; 22:16).

C. Dela anela u ivotu MesijeTrea kategorija jesu dela koja su anela inili i koja e da ine u ivotu Mesije. Aneli su upotrebljeni u pet odreenih perioda u Mesijinom ivotu. 1. U Mesijinom roenju Prvi period je period Njegovog roenja. Aneo je bio taj koji je Mariji (Lk. 1:26-28) i Josifu (Mat. 1:20-21) navestio Mesijino roenje. Aneli su takoe bili ti koji su navestili Mesijino roenje jevrejskim pastirima izvan Vitlejema (Lk. 2:8-15). Aneo je bio taj koji je upozorio Josifa da bei iz Vitlejema (Mat. :13) i aneo je rekao Josifu da napusti Egipat i da se vrati u Izrael (Mat. 2:19-20). 2. U Mesijinoj slubi Drugi period je period Isusove slube. Psalam 91:1-12 je nagovestio da e aneli biti upotrebljeni kroz celu Mesijinu slubu. Pavle je to potvrdio u svojoj izjavi u 1. Timoteju 3:16, kad je rekao da su Mesiju videli aneli kroz celu Njegovu slubu. Kad je Isus bio kuan, aneli su doli da mu slue u Njegovim kunjama (Mat. 4:11; Mk. 1:13). Isto tako, tokom cele Njegove slube aneli su uzlazili i silazili na Sina oveijega (Jov. 1:51). Oni su sluili Isusu i tokom Njegove agonije u Gecemanskom vrtu (Lk. 22:43). I na kraju, prema Mateju 26:5, bilo je spremno vie od dvanaest legija anela da odbrane Isusa u Njegovim kunjama u sluaju da su mu iz bilo kog razloga zatrebali, to on, naravno, nije iskoristio. 3. U Mesijinom vaskrsenju Trei period Isusovog ivota kada su aneli upotrebljeni bilo je Njegovo vaskrsenje. Aneo je bio taj koji je odvaljao kamen sa groba (Mat.

23

28:2). Aneli su bili upotrebljeni da naveste vaskrsenje enama koje su dole na grob (Mat. 28:1-7; Mk. 16:5-7; Lk. 24:4-7. Jov. 20:12-13). 4. U Mesijinom vaznesenju etvrti period u kojem su aneli upotrebljeni u Mesijinom ivotu je vaznesenje. Nakon to je bio vaznet, aneli su navestili da e ovaj isti Jeua, koji je otiao, ponovo doi na isti nain (Dela 1:10-11). Izraz koji kae da e doi na isti nain, znai da e, kao to je otiao na oblacima, isto tako i da se vrati na oblacima. 5. U Mesijinom drugom dolasku Peti period tek treba da se dogodi u budunosti. Aneli e doi s Njim na oblacima prilikom Njegovog drugog dolaska (Mat. 16:27; 24:31; 25:31; 2. Sol. 1:7). Prema tome, aneli e biti deonici Mesijinog ivota ak i u budunosti.

D. Dela anela meu narodimaetvrta kategorija tie se dela anela meu narodima. Ovde treba da pomenemo dve stvari. Prvo, aneli deluju kao "kosmokrate", to znai "oni koji vladaju svetom" ili "oni koji vladaju narodima". Na primer, u Danilu 10:13, vodei aneo je nazvan poglavar kraljevska persijskoga. Arhaneo Mihailo ne samo da ima vlast nad drugim anelima, nego je i glavni knez nad Izraelom (Dan. 10:21; 12:1). Drugo, aneli su takoe blisko vezani sa ljudskim vladarima odreenih naroda. Na primer, Isaija 14:3-20 govori o Vavilonu: stihovi 3-11 govore o ljudskom kralju Vavilona; stihovi 12-14 govore o Satani; stihovi 15-20 ponovo govore o kralju Vavilona. Isto nalazimo i kod Jezekilja 28:1-19, gde itamo o Tiru: stihovi 1-10 govore o ljudskom knezu Tira; stihovi 11-19 odnose se na Satanu kao kralja Tira. Budui da i pali aneli, kao i oni koji su ostali verni Bogu, Bog upotrebljava kao kosmokrate ili one koji vladaju svetom, oni sprovode Boiju volju meu narodima. Mnoge stvari koje se dogaaju narodima, posledica su delovanja ovih aneoskih bia. Vrlo esto, razlog zato narodi kreu u rat jedni protiv drugih jeste taj to su ih pokrenuli ova kosmokratska aneoska bia.

E. Dela anela meu nevernicimaPeta kategorija dela koje aneli ine su dela meu nevernicima i ovde treba da pomenemo tri stvari. 1. Aneli najavljuju nadolazei sud Prvo, aneli najavljuju nadolazei sud. Ovo je u istoriji bilo uinjeno u Postanju (1. Mojsijeva) 19:12-13, gde su aneli najavili unitenje Sodome i 24

Gomore. Oni e i u budunosti uiniti isto kada budu najavili straan sud (Otkr. 14:6-7). 2. Aneli sprovode kaznu Drugo, oni sprovode kaznu. Aneli su bili upotrebljeni da sprovedu kaznu u prolosti. Na primer, aneo je bio taj koji je sproveo desetu poast nad prvoroencima u Egiptu (Izl. 12:23). Drugi primer nalazimo u 2. Samuilovoj 24:16 i Jezekilju 9:1-8. Novozavetni primer je Dela 12:23, kada je aneo upotrebljen da udari Iroda Agripu smrtnom boleu. Ono to su inili u prolosti, inie i u budunosti. Aneli e sprovesti kaznu u vreme Velikih nevolja (Otkr. 8:1-2, 6; 16:1). 3. Aneli e biti eteoci Tree, na kraju Velikih nevolja, aneli e biti upotrebljeni kao "eteoci". Kao eteoci, oni e da razdvoje vernike od nevernika (Mat. 13:3942, 49-50).

F. Dela anela u odnosu na vernikeesta kategorija su dela anela u odnosu na vernike. Biblija dosta o tome govori. Iz mnogih biblijskih tekstova koji govore o delima anela meu vernicima, treba da pomenemo deset stvari. 1. U spasenju Prvo, ovi dobri aneli se raduju kad neko biva spasen. I dok se pali aneli ne raduju spasenju ljudi, sveti aneli se raduju kad se i jedan grenik spasava (Lk. 15:10). 2. U uvanju vernika Drugo, u odnosu na vernike, aneli imaju i ulogu uvara. Oni vre optu zatitniku brigu nad vernikom. Psalam 34:7 i Psalam 91:11 govore da nita ne moe da se dogodi verniku van Boije volje zbog opte zatitnike brige koju aneli imaju nad njim. Ovi stihovi ne ue da nita loe ne moe da se dogodi verniku, nego da ne moe da se dogodi nita van Boije volje. Kad se neto loe dogodi verniku, to nije zato to aneli nisu uradili svoj posao kako treba, nego da je to bila Boija volja. Matej 18:10 govori da sva deca imaju svog anela uvara. Zapravo, onog trenutka kada ovek biva spasen, dobija i anela uvara koji je "zaduen" za njega. 3. U bezbednosti vernika Tree, Bog anele esto upotrebljava da spasi ili izbavi vernike iz odreenih situacija. Na primer, u Postanju 19:1-22, Bog je upotrebio anele da izbavi Lota. U Postanju 32:1-2, aneli su upotrebljeni da pomognu 25

Jakovu. U 1. Carevima 19:5-6, aneo je upotrebljen da nahrani proroka Iliju. Aneli su zatitili Iliju u 2. Carevima 6:17. U Danilu 3:24-28, aneo je zatitio tri Danilova prijatelja u ognjenoj pei, a u Danilu 6:22, aneo je zatvorio usta lavovima da ne naude proroku Danilu. U Delima 5:17-20, aneo je izbavio apostole. I na kraju, aneo je izbavio Petra u Delima 12:611. 4. U vostvu etvrta vrsta aneoskih dela u odnosu na vernike jeste to da oni vode vernike u istini i delima. Na primer, u Mateju 1:20-21, aneo je uputio Josifa da veruje onome to mu je Marija rekla; da ona jeste devica, iako je bila trudna. Aneo je vodio Filipa da svedoi Etiopljaninu evnuhu u Delima 8:26. U Delima 10:3-8, aneo je dao uputstva Korniliju da poalje po Petra kako bi mu ovaj propovedao evanelje. Isto se potvruje i u Delima 11:1314. U delima 27:23-24 vidimo anela kako vodi Pavla. 5. U molitvama vernika Peto delo anela u odnosu na vernike je uslienje molitve. Uslienje molitve ponekad dolazi posredstvom anela. U sluaju proroka Danila, na primer, ovo se dogodilo dva puta. U Danilu 9:20-23 i 10:12-13, molitva za vie otkrivenja usliena je preko anela. U Novom zavetu, grupa svetih se molila za Petrovo oslobaanje iz zatvora. Kao odgovor na tu molitvu, Bog je oslobodio apostola tako to je upotrebio anela (Dela 12:1-19). 6. U ohrabrivanju vernika esto delo anela u odnosu na vernike je delo ohrabrivanja (Dela 5:1820; 27:23-25). 7. U smrti vernika Sedmo delo anela u odnosu na vernike je vezano za smrt vernika. Kad vernik umre, aneo odnosi duu vernika u njeno poivalite na nebo (Lk. 16:22). 8. U slubi opaanja Osmo delo anela vezano je za posmatranje vernika. Aneli imaju slubu posmatranja vernika u kojoj posmatraju kako se vernik ponaa i kako reaguje. Na primer, u Luki 12:8-9, vernik ispoveda svoju veru pred anelima. Kasnije, aneli posmatraju trenutak spasenja (Lk. 15:10). Aneli, takoe posmatraju i patnje vernika (1. Kor. 4:9). U 1. Korinanima 11:10 aneli posmatraju da li ene u crkvi u poslunosti nose pokrivalo na glavi. U 1. Timoteju 5:21, aneli su prisutni kada vernik ini delo posveenja Bogu. Prema 1. Petrovoj 1:10-12, aneli posmatraju i gledaju Boije delo spasenja.

26

9. U lokalnim crkvama Deveto delo anela u odnosu na vernike jeste da oni slue kao uvari lokalnih crkava. Ne samo da svaki pojedini vernik ima svog anela uvara, nego i svaka lokalna crkva ima svog anela uvara. To moemo da vidimo u Otkrivenju 2 i 3, gde je svako pismo naslovljeno na anela svake pojedine crkve. 10. U vernikovom ispravnom stavu prema anelima Deseto i poslednje delo je: Kakav stav, u svetlu prvih devet aneoskih slubi, vernik treba da ima u odnosu na anele? etiri stvari treba napomenuti. Prvo, vernicima je dozvoljeno da se ude i dive onome to aneli mogu i to ine, ba kao to se i Danilo udio (Dan. 8:16-17; 10:1-9). Drugo, vernici mogu da cene njihovu slubu (Jevr. 1:14). Tree, vernicima je zabranjeno da se klanjaju anelima (Kol. 2:18; Otkr. 19:10; 2:9). etvrto, u budunosti, vernici e suditi anelima (1. Kor. 6:3). Vernici nee suditi dobrim anelima, naravno, nego palim anelima kod velikog belog trona.

G. Dela anela u budunostiSedma kategorjia dela anela u odnos prema vernicima je njihov rad u budunosti. Taj rad se deli u etri divisije. 1. U nevolji Prvi deo se odnosi na Velike nevolja, koji se sastoji od sedam specifinih dela. Prvo delo anela u Velikim nevoljama, prema Otkrivenju 7:1-3, je da puste nevolje na zemlju nakon to 144.000 Jevreja budu zapeaeni peatom. Neophodno je da 144.000 Jevreja budu zapeaeni, jer e taj peat da ih titi od svake nevolje. Kad se to dogodi, aneli e pustiti pustoenje na zemlju, to e biti deo boanskog suda nad zemljom. Drugo, sedam anela e biti upotrebljeni da sprovedu sud koji e navestiti sedam truba (Otkr. 8:1-9:21; 11:15-19). Tree, u sredini Velikih nevolja, dobri aneli e da zbace Satanu i pale anele iz nebeskih prostora na zemlju, gde e ostati do kraja Velikih nevolja (Otkr. 12:7-12). etvrto, aneli e u toku Velikih nevolja doneti odreena saoptenja (Otkr. 14:6-20). Peto, ba kao to e aneli sprovesti sud koji e navestiti sedam truba, tako e i da sprovedu sud sedam inija Boije srdbe (Otkr. 15:7-16:21). esto, u vreme Velikih nevolja, aneo e preneti poruku o razorenju grada Vavilona (Otkr. 18:1-3; 21-24). 27

Sedmo delo anela u vreme Velikih nevolja bie poziv svim narodima na Armagedon kako bi Bog izlio svoj sud na te narode (Otkr. 19:17-18). 2. U Drugom dolasku Drugi deo dela koje e aneli da ine u budunosti odnosi se na Hristov Drugi dolazak. Ovde treba da pomenemo dve stvari. Prvo, dobri aneli e se vratiti sa Jeuom prilikom Njegovog Drugog dolaska (Mat. 16:27; 24:31; 2. Sol. 1:7). I drugo, aneli e, takoe prilikom Drugog dolaska, razdvojiti vernike od nevernika (Mat. 13:39-42, 49-50). 3. U Mesijinom Carstvu Trei deo aneoskih dela u odnosu na budunost jesu njihova dela u vezi sa Mesijinim Carstvom. Dve bitne stvari treba pomenuti. Prvo, obini aneli e biti ti koji e dobiti vlast da sveu Satanu i bace ga u bezdan za 1.000 godina (Otkr. 20:1-3). Silni, pomazani heruvim bie ponien injenicom da e ga svezati bezimeni aneo najnieg reda. Drugo, aneli e sakupiti Jevreje i dovesti ih u Obeanu zemlju (Mat. 24:31). Po prvi put u istoriji, Jevrejski narod e uivati u Obeanoj zemlji. 4. U venom poretku etvrti deo aneoskih dela u odnosu na budunost jesu njihova dela vezana za veni status i veni poredak. Prema Otkrivenju 21:12, aneli e da slue kao uvari gradskih kapija. Novi Jerusalim, koji e da bude veno prebivalite svih vernika svih vremena, imae dvanaest kapija, po tri na svakoj strani grada. Svaka kapija bie napravljena od ogromnog bisera i svaku kapiju e uvati aneo.

X. SUDBINA ANELAPoslednja stvar koju emo ukratko spomenuti, jeste sudbina anela. Jevrejima 12:22 ui da je sudbina svih dobrih anela ista sudbini svih vernika svih vremena: Novi Jerusalim. Svi izabrani, sveti aneli, koji nisu pali sa Satanom, bie veno u Novom Jerusalimu. U Jevrejima 12:22, pisac kae da su vernici prili gradu koji ima nebrojeno mnotvo anela. Prema tome, i anele i vernike eka ista budunost.

28

AKO STE UIVALI U OVOM BIBLIJSKOM PROUAVANJU, DR FRUCHTENBAUM VAM PREPORUUJE: MBS001, 019, 077, 082 i 156 www.isus.at

29