NNOOm a g a z i nR
EVIJ
A ZZA
ODG
AJIV
A^E
I LJ
UB
ITTEL
JE N
EMA^
KIH
OV^
ARA
REV
IJA
ZZA O
DGAJ
IVA^
E I
LJU
BITT
ELJE
NEM
A^KI
H O
V^AR
A
B rr o jj 1 * God i n a I * n o v emba rr '9999 * c en a 7 b odo v aBrr o jj 1 * God i n a I * n o v emba rr '9999 * c en a 7 b odo v a
NNoo11
INTERVJU: MARGIT VAN DORSENINTERVJU: MARGIT VAN DORSENSV - S IEGER KARLSRUE '99SV - S IEGER KARLSRUE '99KK OO MM EE NN TT AAAA RR IIII ZZ LL OO @@ BB EE NN EE SS EE ZZ OO NN EE '' 9999 88
Rik
kor
Bad
- B
oll
Zam
bia
Arm
iniu
s
Esko
Dän
isch
en H
ofM
ack
Adu
cht
NNOOmmaaggaazziinn
NOmagazin3
Nauka u odgoju:GGEENNEETTSSKKII FFAAKKTTOORR UU OODDGGOOJJUU
NNEEMMAA^̂KKIIHH OOVV^̂AARRAA ssttrr.. 99Gra|a nema~kog ov~ara:
EEKKSSTTEERRIIJJEERR ((II ddeeoo)) - TTeelleessnnee cceelliinnee ii rreeggiijjee - ssttrr.. 1100
Canto v.d. FürstenperlePPAASS KKOOJJII JJEE SSTTVVOORRIIOO
NNEEMMAA^̂KKOOGG OOVV^̂AARRAA UU JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJII ssttrr.. 1111
Sme{taj, odgoj, ishrana...PPRRIIPPRREEMMEE ZZAA
DDOOLLAAZZAAKK [[TTEENNEETTAA ssttrr.. 2211Uzgojni pregled - körung:
KKOO,, GGDDEE,, KKAADD,, KKAAKKOO,, ZZAA[[TTOO?? ssttrr.. 3322
Po~eci organizovaneobuke pasa:
SSPPOORRTTSSKKAA OOBBUUKKAA ssttrr.. 3344Bond von Apalusso
MMOORRAAOO JJEE DDAA BBUUDDEE SSPPAA[[EENN ssttrr.. 3366
Memorijal bra}e Martin:MMEEMMOORRIIJJAALL
UU ^̂AASSTT VVEELLIIKKAANNAA ssttrr.. 3388Tre}i Kapo{ kup:
NNAA[[II PPRROOBBIILLII LLEEDD ssttrr.. 4422Radna kinologija:
PPSSEE]]II OOBBRRAAZZOOVVNNII SSIISSTTEEMM ssttrr.. 4433
Nosioci uzgoja (prvi deo):MMUUTTZZ vv..dd.. PPEELLTTZZIIEERRFFAARRMM ssttrr.. 4444
Lista parenja:LLEEGGLLAA UU JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJII ssttrr.. 4477
Kinologija uop{te, a naro~ito odgoj nema~kih ov~ara, vrlo je dina-mi~an hobi koji iz dana u dan sve vi{e napreduje, {to neposred-no name}e potrebu za aktuelno{}u i objektivnim, ta~nim i stru~-nim informisanjem i edukacijom. U suprotnom sleduje informa-tivni mrak, nazadovanje i opadanje kvaliteta pasa; najpre pad, a
kasnije i potpuni gubitak uzgojnih kriterijuma i normi, u kojem se jugoslo-venski odgoj nema~kih ov~ara nalazi ve} desetak godina. Zato smo odlu~ilida napravimo novinu kojom }emo, ako ne preokrenuti, a ono bar ubla`itiaktuelnu, vrlo te{ku, situaciju kada je re~ o nema~kim ov~arima.
NO magazin je novina namenjena ljubiteljima i odgajiva~ima rase nema~-ki ov~ar. Glavni zadatak ove novine bi}e edukacija i blagovremeno ta~no inepristrasno informisanje o stanju i zbivanjima vezanim za rasu nema~ki ov-~ar u svetu i kod nas. Predvideli smo da NO magazin izlazi tromese~no i davam u svakom broju predstavimo i intervjui{emo po jednog uspe{nog, po-znatog i priznatog odgajiva~a, sudiju ili dresera, predstavimo izve{taje sa ko-mentarima svih doma}ih i najva`nijih inostranih specijalki, aktuelnostivezane za unapre|ivanje uzgoja u mati~noj zemlji, savete veterinara, prevo-de i komentare nema~kih pravilnika, komentare i analize izlo`benih sezona,savete vezane za sma{taj, odgoj i ishranu pasa, preporuke i savete dresera,inostrana iskustva, liste parenja u Jugoslaviji i Nema~koj, najave i prijave zaizlo`be i, naravno, nezaobilazna pisma ~italaca.
Rubriku pisma ~italaca }emo uvesti kao stalnu, od slede}eg broja, a u ko-joj }ete na{e napore mo}i da podr`ite, pohvalite, predlo`ite, sugeri{ete ali ikritikujete. Valja naglasiti da je NO magazin nezavisna i neutralna novina, ~i-ju ure|iva~ku politiku kreira ure|iva~ki kolegijum revije, bez uticaja sa stra-ne. U skladu sa tim na{a novina i nije predvi|ena za me|uklanska prepuca-vanja, le~enje kompleksa i sujete pojedinaca, neargumentovane napade iuvrede ...
U skladu sa konstatacijom: ,,Biti najbr`i, najta~niji, najobjektivniji, najzani-mljiviji, najstru~niji i jednom re~ju najbolji'', oko revije ve} se formirala grupasaradnika, grupa nezavisnih zaljubljenika u nema~ke ov~are, koji, koliko namje poznato, ne idu kod drugog po svoje mi{ljenje. Istovremeno, svi onidoprineli su, svojom kinolo{kom obrazovano{}u, jezi~kom pismeno{}u, isku-stvom i objektivnoi{}u da prvi broj NO magazina izgleda upravo ovako.
I kao {to ste verovatno ve} mogli da pro~itate na na{em propagandnomletku: edukujte se, informi{ite se, predla`ite, pitajte, u~estvujte i sugeri{ite, asve to naravno uz NO magazin. U tom smislu, ove re~i shvatite i kao na{poziv na saradnju.
Va{ggllaavvnnii ii ooddggoovvoorrnnii uurreeddnniikk
IIvvaann LLuukkii}}
R E ^
U R E D N I K A
Naslovna strana: Flick von Arlett, vlasnica Margit van Dorsen, foto-aarhiv odgajiva~nice Arlett
UU OOVVOOMM BBRROOJJUU::
Osniva~ i izdava~: Marketing agencija NATURA PRESS ** NOmmagazin - Revija za odgajiva~e i ljubitelje nema~kih ov~ara ** Direktor Du{anMarinovi} dipl. pol. ** Glavni i odgovorni urednik Ivan Luki} ** STALNI SARADNICI: Vladan Drobnjak, Aleksandar Sa{a Vukovi}, TanjaPopovi}, Nenad Milojevi}, Milan Medi}, Sr|an Udovi~ki, Bojan Milojevi}, Dragan Jovanovi} Jovamba, Zoltan Vatai, Keri Erne ** Pravnisavetnik: advokat Vojislav Babi} ** Kompjuterska obrada teksta i prelom: NATURA PRESS ** Kolor separacija ,,VIS STUDIO*, NoviBeograd ** [tampa: ,,ORIGINAL*, Beograd ** Adresa redakcije: Revija NO mmagazin, Su{a~ka 3a, 11010 Beograd. Tel/faks: 011/39-770-742, 80-440-5584 i Mob.tel: 063/254-7738 ** @iro ra~un 40811-6620-00-1196-55023-00112551 kod Privredne Banke Beograd a.d. (za NATU-RU PRESS) * Redakcija ne snosi odgovornost za sadr`aj reklamnih poruka u malim i velikim oglasima. Rukopisi, fotografije i logotipi se nevra}aju * Revija NOmmagazin zavedena je u Registar sredstava javnog informisanja koji se vodi u Ministarstvu za informacije Republike Srbije
NOmagazin4
V E S T I
NAO^ARE ZA OV^ARE
LONDON (Beta - AFP) - Jedan trogodi-{nji nema~ki ov~ar mora}e do kraja `ivota danosi nao~are za sunce, kako bi mogao da ~u-va svoje gazde. Ben ima jednu neizle~ivu o~-nu manu, a stanje mu se pogor{ava usled de-lovanja ultraljubi~astih zraka. Zato je veteri-nar njegovim vlasnicima predlo`io da mu ku-pe nao~are za sunce.
,,U po~etku sam mislio da se veterinar {a-li. Kada sam se vratio ku}i, uzeo sam jednestare nao~are za sunce moje supruge i maloih prepravio. Ben ih je odmah prihvatio. Sa-da ih nosi po nekoliko sati dnevno i delujemnogo sre}niji'' ispri~ao je njegov vlasnik.Nevolja je jedino u tome {to je Ben vrlo `iva-han, pa mu nao~are ~esto spadaju.
,,BLIC''27. 07. 1999.
Kako smo nezvani~no saznali, neposred-no pred ovogodi{nji sieger Nema~ku je
potresao jo{ jedan skandal. Naime, ponov-nom analizom DNA testa (testa o~instva),utvr|eno je da poznati VA pas Leif von derNoriswand nije sin Hanno Wienerau-a. Iz na-ma, za sada, nepoznatih razloga DNA test jeponovo bio ra|en i upore|ivan, a nalaz jebio negativan. Na tom testu je opet utvr|enoda mu je otac navodno Sasko von derNoriswand, a na koga Leif zaista i li~i. Celukrivicu na sebe je preuzeo g. Konrad [vab,Leifov i Saskov vlasnik, skinuv{i tako odgo-vornost sa g. Ernsta Rikerta vlasnika odgaji-va~nice ,,von der Noriswand''. Po{to je pri-znao krivicu g. [vab je ka`njen sa 50.000nema~kih maraka, a Leif-u i njegovom po-tomstvu }e biti izdati novi rodovnici sa pra-vim poreklom.
Namernih i nenamernih prevaranata jeuvek bilo i bi}e, ~ak i u Nema~koj gde su temogu}nosti od skoro svedene na minimum.Me|utim, postavlja se pitanje {ta je bilo pre
Specijalizovane izlo`be24.10. Ruma KONO '9930.10. [abac SINO '99
Utakmica u radu slu`benih pasa13.11. Beograd (BKD kup)
Savezna utakmice u radu slu`benih pasa
30.10. Kragujevac
PLAN MANIFESTACIJA DO KRAJA 1999.
Obave{tava se javnost da je rodovnik psaEnco v. Yohanessberg HR 13165 (Ulk
Arlett - Kim Kapellenberg), odg. SlavkoRa{i}, Kri`evci (Hrvatska), vl. Hans Martin,Vertingen (Nema~ka), dr`aoc Johan Koler,Vernberg (Austrija) neva`e}i, te se njemu injegovom potomstvu zabranjuje kori{}enje upriplodu. Ova zabrana va`i i za potomke vanNema~ke, ~iji }e klubovi i savezi biti obave-{teni od strane FCI-a.
SV - zeitung 6/1999.
Silomm pprilika ottacc - HHanno Wienerau LLeiff NNoriswwand
(NNe))obja{njiva sli~nostt Sasko NNoriswwand
uvo|enja obaveznog DNA testa i da li su ba{svi vrhunski psi potomci onih pasa koji su bi-li upisani u njihove rodovnike? Tako|e se na-me}e pitanje {ta }e biti sa Leif-ovim potom-cima u Jugoslaviji, tj. ko }e (i da li }e uop{te)njima izdati nove rodovnike? Ovaj slu~aj ta-ko|e navodi na pomisao {ta bi bilo kada bi ikod nas (gde na postoje nikakve norme ikontrola uzgoja) po~eo da se radi DNA test?
IZ SVETA
SINO - [abac '99
I TO SE DOGA\A...
Druga specijalizovana izlo`ba nema~kihov~ara - SINO [abac '99, odr`a}e se
30. oktobra 1999. g. na terenu F.K. ,,Meta-loplastika''. Organizator je predvideo da naizlo`bi sude sudije iz Hrvatske, g. Damir Jo-vanovi} (`enke) i g. Sre}ko Kuki} (mu`jake).U prijavi je tako|e navedeno da ,,~lanovimaorganizacionog odbora i do~eku sudija nijedozvoljeno u~e{}e sa svojim psima''.
Organizator je, tako|e, predvideo da triprvoplasirana psa u svim razredima, najbolji
Na CAC izlo`bi u Zaje~aru, odr`anoj 28. av-gusta 1999. g, nema~ke ov~are je ocenjivao
sudija g. NNeennaadd MMiilloojjeevvii}} iz Beograda. I sve bi bi-lo u redu i utopilo se u sivilo jugoslovenske kino-logije, da doti~ni sudije nije diskvalifikovao dvapsa zbor pla{ljivosti na pucanj. I, {ta se desilo?Nezadovoljni vlasnici se `alili, a delegat JKS-a, g.DDuu{{aann NNee{{ii}}, rekao da nigde u Pravilniku o stru~-nom radu JKS-a ne pi{e da se na saveznim(CAC) izlo`bama vr{i provera pasa na pucanj.Ta~no je da u Pravilniku nigde ne pi{e da se vr{ita provera, ali tako|e, u tom istom pravilnikunigde ne pi{e ni da sudija ne sme da proveri po-na{anje psa na pucanj, tim pre {to se radi o slu-`benoj rasi pasa. Ocenom dobijenom na CAC iz-lo`bi taj pas, automatski sti~e pravo kori{}enja upriplodu, jer se kod nas ne rade uzgojne smotre,
na kojima se vr{i detaljna procena uzgojnih vred-nosti psa. Problem je nastao i kada je sudija psuu razredu {ampiona umesto titule CAC, dodeliopo~asni naziv ,,Prvak razreda {ampiona'', {topsu iz ove kategorije i sleduje, a u skladu sa ~la-nom Pravilnika. Navodno je izmena ovog ~lana,po kojoj se prvoplasiranom psu u razredu {ampi-ona dodeljuje titula CAC, objavljena u reviji ZOV.Ni jedan sudija nije du`an da ~ita bilo koju novi-nu da bi saznao aktuelne promene vezane za su-|enje, ve} je Savez du`an, kao njegovom ~lanu,da ga obavesti o aktuelnim izmenama i dopuna-ma Pravilnika. Mi{ljenja o tom doga|aju su po-deljena. A, kre}u se od ekstremnih protivnika,koji su izgleda izgubili sve kritrijume i vi{e ne zna-ju ili se prave da neznaju koje uslove treba da is-punjava N.O. da bi bio kori{}en u priplodu, pado ekstremnih pristalica, kojima je izgleda, jo{uvek - stalo do ove rase.
mu`jak i najbolja `enka u radu na rukavu,najbolja odgajiva~ka grupa i najbolja grupapotomaka dobiju pehare i druge nagradeorganizatora i sponzora.
Prijava za psa iznosi 20 DM u dinarskojprotivvrednosti, za drugog 18 DM i tre}eg isvakog narednog pas istog vlasnika 15 DM.Krajnji rok za prijavu je 28. oktobar 1999. g,a uplate se mogu izvr{iti na `iro ra~un broj4 3 6 0 0 - 66 2 0 - 66 - 11 6 8 1 7 0 1 0 0 0 3 5 -5610950171, sa naznakom za SINO [abac'99. Prijave slati na adresu: Nikola Nenadovi} ul. Naserova 9415000 [abac Tel. 015/329-7762
5NOmagazin
AUSDAUERPRFÜNG ili AD, odnosno IS-PIT IZDR@LJIVOSTI spada u grupu bazi~-nih ispita, sa ciljnom namenom provere psi-ho - fizi~ke snage psa, kao jednog relevant-nog parametra upotrebne vrednosti jedinke.
Donji starosni limit ispitanika je 12 mese-ci, a kako se radi o fizi~ki iscrplju}em testupas mora biti apsolutno zdrav i veoma utre-niran.
Najidealnije doba dana za ispit su rani ju-tarnji ili kasni popodnevni ~asovi kad vla-`nost vazduha i tempertura pru`aju najopti-malnije uslove.
Pomo}no sredstvo kod ispita je BICIKL,a Bogami, ko misli da je kadar sti}i i ute}i,mo`e se pridru`iti svom psu u tom marato-nu.
Ukoliko se vodi~ odlu~i za tr~anje uz psa,vodi ga uz levu nogu, a prilikom kretanja uzbicikl pas zauzima mesto sa desne strane.
Preporu~ena brzina kretnja za vreme ispi-ta treba da bude izme|u 12 i 15 km/h. Passe MORA kretati KASOM.
Nakon provere osnovnih podataka psa -ispitanika i uvida u njegovo zdravstveno sta-nje, startuje se sa prvom etapom du`ineosam kilometara, nakon koje sledi petnae-stominutna pauza.
Druga etapa ispita iznosi sedam kilome-tara, nakon ~ega sledi pauza za relaksaciju ito od 20 minuta. Za vreme te pauze, sudijaproverava op{te fizi~ko stanje psa, posebnoobra}aju}i pa`nju na stanje {apa.
Ukoliko je zdravstveno stanje psa zadovo-ljavaju}e, nastavlja se ispit i prelazi na tre}uetapu du`ine pet kilometara, nakon koje sle-di 15 minuta relaksacije.
U poslednjoj fazi ovog ispita pristupa segrupnom radu ispitanika, gde se demonstri-ra vodljivost psa na povodniku i savladava seprepreka visoka jedan metar. Za vreme ovefaze vr{i se uvid u op{te stanje psa, proce-njuje se sa koliko sve`ine i volje izvr{ava rad-nje pri optimalnim rezervama snage, nakonpretr~anih 20 kilometara.
Pas koji je sa uspehom polo`io ovaj ispitdobija ocenu bestenden.
Svako ko `eli da svog psa oku{a u tom is-pitu, mora sa njim konstantno da radi, uzpravilan re`im ishrane i dozirane trena`neprocese. Ne treba se zanositi mi{lju da }eneki pas bez prethodne prirpeme iz cuga is-tr~ati ovaj test bez pretrpljenih o{te}enja.
PPrriipprreemmiioo:: MMiillaann MMeeddii}}
I S P I T I
AD AUSDAUERPRFÜNG
II SS PP II TT II ZZ DD RR @@ LL JJ II VV OO SS TT II Isppitt o kojemm je ovde re~,, za mmnoge odgaji-va~e i vlasnike ppasa je enigmma. Zatto }emmo
o enigmmi ovde re}i koju re~ vi{e ...
Postoji vi{e definicija konstitucije:1. To je otpornost organizma prema ne-
povoljnim spolja{njim i unutra{njim faktori-ma.
2. To je relativna sposobnost organizmaprema spolja{njim i unutra{njim faktorima.
3. Konstitucija je skup naslednih osobinakoje dolaze do izra`aja u gra|i tela, organa itkiva organizma, biohemijskom sastavu tele-snih te~nosti, kao i na~inu reagovanja naspolja{nje i unutra{nje nadra`aje (Solitkov).
Mo`emo zaklju~iti da konsituciju, u {iremsmislu, ~ini skup svih osobina (morfolo{kih ifiziolo{kih) koje organizam stekne tokom `i-vota.
Postoje dva mi{ljenja o tome da li je kon-stitucija nasledna:- konstitucija se ne menja, tj. prenosi se kaonasledna osobina;- konstitucija se mo`e menjati, ali postoji na-sledna predispozicija za promenu i potrebnoje dejstvo nekog paragenetskog (spolja{njeg)faktora, pa da se te nove osobine ispolje utoku `ivota.
TIPOVI KONSTITUCIJE Kule{ev navodi ~etiri tipa konstitucije kod
pasa:a) GRUBA KONSTITUCIJA - poseduju je
psi grubog izgleda i neharmoni~ne gra|e po-jedinih delova tela. Kostur je grub sa te{kimkostima, glava gruba i te{ka. Le|a kao i sla-bine su uzana i neravna, slabo razvijena ali~vrsta (`ilava) muskulatura, ko`a je gruba ineelasti~na. Psi sa grubom konstitucijom sumirnog temperamenta i vrlo otporni na ne-povoljne uslove.
b) SNA@NA KONSTITUCIJA - ovakviprimerci imaju zbijenu i harmoni~nu gra|u.Kostur je ~vrst, dobro razvijen ali nije grub.Glava je srednje veli~ine, plemenitog izgleda.Trup je dobro razvijen sa izra`enim dubin-skim i {irinskim merama. Mi{i}i i tetive su do-
KKKK OOOO NNNN SSSS TTTT IIII TTTT UUUU CCCC IIII JJJJ AAAA -- PPPP OOOO JJJJ AAAA MMMM IIII OOOO CCCC EEEE NNNN AAAA --
bro razvijeni. Ovakvi primerci su `ivahnogtemperamenta, pogodni su za obuku i te`njasu svakog odgajiva~a.
c) NE@NA KONSTITUCIJA - odlikuje sene`nim, tankim i lakim kostima, glava jeuska i laka, mi{i}avost je veoma oskudna.Ko`a je vrlo tanka i elasti~na. Ovakvi primer-ci su veoma `ivahnog temperamenta.
d) LIMFATI^NA KONSTITUCIJA - oviprimerci imaju zdepast oblik tela, glava jekratka, {iroka u ~eonom delu, vrat kratak imi{i}av. Grudni ko{ ima izra`ene dubinske i{irinske mere. Le|a su kratka, {iroka i mi{i-}ava. Ekstremiteti su kratki i zdepasti. Potko-`no tkivo je dobro razvijeno, a mogu da se
jave ko`ni nabori na glavi i vratu.PROCENE I GRE[KE
Procena konstitucije je vrlo kompleksnastvar i vr{e je kinolo{ke sudije. Procena se vr-{i na osnovu slede}ih podataka:- Na osnovu razvijenosti tela u celini;- Na osnovu razvijenosti pojedinih regija;- Na osnovu razvijenost mi{i}a i tetiva;- Na osnovu gra|e i ja~ine grudnog ko{a;- Na osnovu konstitucijskih gre{aka koje mo-gu biti fiziolo{ke i morfolo{ke.
Morfolo{ke konstitucijske gre{ke mogu bi-ti TE@E i LAKE:
LAKE - predug nosni deo, preduga i savi-jena (ulegnuta) le|a, slabo razvijene i {iljastesapi, trom hod...
TE@E - patuljast ili d`inovski rast, prefinje-nost kostura, nedovoljno izra`ene polne od-like, kriptorhizam, plitke i uzane grudi, me-kane ki~ice, depigmentacija.
Fiziolo{ke konstitucijske gre{ke predsta-vljaju poreme}aje u krvotoku, disanju, meta-bolizmu, smanjen polni nagon ...
Ovo je uop{tena i globalna podela jer, pomi{ljenju Marccijusa koliko primeraka toliko ikonstitucijskih tipova.
PPrriipprreemmiioo:: BBoojjaann MMiilloojjeevvii}}
TT aa mm ii nnnn oooo vv .... FF ii ee mm ee rr cc kk
Saa Maargitt vaan DDorsen,
SV sudijom i dugogodi-
{njim odgaajivaa~em ne-
maa~kihh ov~aaraa, jednom
od rettkihh, vrllo uspe{nihh
`̀enaa u ovom sporttu,
vllaasnicom pozznaatte i pri-
zznaatte odgaajivaa~nice
,,Arlletttt'' dobilli smo ne-
daavno eksklluzzivnu prilli-
ku zzaa raazzgovor. Naa{aa
saagovornicaa pri~aa o svo-
jim po~ecimaa, kaako je i
zzaa{tto daallaa ttaakvo ime
svojoj odgaajivaa~nici, o
faazzaamaa raazzvojaa svog od-
gojaa i njihhovim naajttipi~-
nijim predsttaavnicimaa,
Ullkovim i FFllikovim naa-
sllednicimaa, zznaa~aaju ve-
`̀bi i raadaa saa psom, po-
dr{ci svoje porodice,
mogu}no{}u daa do|e daa
sudi u JJugosllaaviji ...
NOmagazin6
IIznenada, zahvaljuju}i savremenim sredstvi-ma komunikacije, ali i nekim poznanstvimai prijateljstvima, uspeli smo da stupimo ukontakt sa gospo|om Margit van Dorsen.Dvadesetsedmogodi{nje odgajiva~ko isku-stvo, stotine pose}enih sondera, tridesetak
siegera, preko hiljadu odgajenih {tenaca, dvadese-tak vrhunskih visoko plasiranih pasa i jedan svetski{ampion - svakako su vi{e nego dovoljan povod zarazgovor. Gospo|a van Dorsen (devoja~ko Kusen-berg) se rado odazvala na{em pozivu i razgovor jepred vama.
NNaajjpprree ttiippii~~nnoo ppiittaannjjee zzaa oovvaakkvvee rraazzggoovvoorree::OOddaakkllee ppoottii~~ee VVaa{{aa lljjuubbaavv pprreemmaa ppssiimmaa,, aa nnaa-rroo~~iittoo pprreemmaa nneemmaa~~kkiimm oovv~~aarriimmaa??
- Prvog psa sam dobila jo{ dok sam bila devoj-~ica, od tada i poti~e moja ljubav prema psima.Kasnije sam dobila nema~kog ov~ara i tako je svepo~elo.
Kada ste prijavili odgajiva~nicu i kako su izzgle-dali po~eci Va{eg uzzgoja?
- Sve je po~elo 1972. godine kada je kod me-ne na trening stigla siva `enka {vajcarskog odgojaElke von der Rosenmatt. Elke je 20 puta bila V 1,na izlo`bama {irom Nema~ke, da bi siegeru zavr{i-la kao V 5. Vlasnici su bili vrlo zadovoljni mojimradom, te sam kao nagradu dobila dve `enke, El-kine }erke iz dva razli~ita legla, Carlie von derWienerau i Eru von der Wienerau. Prilikom jedneposete odgajiva~nici ,,von der Rosenmatt'', doksmo sedeli i pri~ali, pojavilo se neko dete i po~eloda doziva ,,Arlett, Arlett, gde si, Arlett''. Meni se
to, verovatno ime nekog {teneta, dopalo te samodlu~ila da svoju odgajiva~nicu tako nazovem. Da-kle, oktobra 1972. g. moja odgajiva~nica je i zva-ni~no dobila ime ARLETT.
[ta se dalje de{avalo?
- Neposredno po{to sam i zvani~no registrova-la odgajiva~nicu, dobila sam i prvo leglo od Ere iIrk-aa Wienerau-aa. Bilo je to moje prvo A- leglo ukojem sam imala tri mu{ka {teneta. As von Arlettje prodat u Brazil, gde je postao sieger i odli~anpriplodnjak. Argus von Arlett je bio uvek u vrhu,osvajav{i vi{e prvih mesta kod najeminentnijih su-dija tog vremena. Agent von Arlett, kojeg samostavila sebi, bio je prvi sivi mu`jak koji je izveogrupu potomaka na sieger, ali je bio i odli~an rad-ni pas.
Kasnije, 1984. g. imala sam J-leglo sa Uran-om Wildsteiger Landom iz kojeg sam sebi izabralamu`jaka po imenu Joker. Joker von Arlett je tako-|e imao grupu potomaka na siegeru i rangiran jekao V 17. Ina~e, Jokerova }erka Hexe von derSeufzerallee je postala FCI svetski {ampion, a Jo-kerove sestre, Jeannie i Java, su tako|e imale pla-smane na siegeru, i to kao V 8 i V 32. Iz U-legla1986. godine, dobila sam `enku po imenu Ursakoja je pobedila 25 puta na sonderima i postala re-gionalni {ampion (Landesgruppensiegerin), na sie-geru je bila V 16, a njena sestra iz legla, Uchi bilaje V 22. Iz Ursinog legla sa Carlo-mm Wienerau do-bijen je Plato, koji je bio SG 15 na siegeru.
Ursu sam 1993. godine uparila sa Yago vomWildisteiger Land-oom. Iz tog legla sam zadr`alamu`jaka po imenu Flick. Flick je bio V 1 na svimizlo`bama na kojima je u~estvovao. Na`alost nje-
I N T E R V J U
MMaarrggii tt vvaann DDoorrsseenn,, SSVV ssuuddii jjaa ,, ooddggaajj iivvaa~~ ii ttaakkmmii~~aarr
AAAARRRRLLLLEEEETTTTTTTT,,,, AAAARRRRLLLLEEEETTTTTTTT,,,, GGGGDDDDEEEE SSSSIIII ,,,, AAAARRRRLLLLEEEETTTTTTTT!!!!????
7NOmagazin
gova izlo`bena karijera je prekinuta zbog povredeno`nog prsta. No, i pored tog peha on je vrlo po-pularan pas, koji se dokazao u priplodu. Na siege-ru 1996. g. je izveo grupu potomaka od 17 pasasa odli~nim plasmanima. Njegov sin Shato's Xanoje u{ao u V-A grupu, Quai zu den sieben Burgenje bio SG 4, a `enka Zula von Arjakjo SG 10 u raz-redu 12-18 meseci. Ta druga grupa potomaka po-kazala je da je Flick pravi predstavnik Uranove li-nije.
U slede}em leglu Ursa je sa Enzo von der BurgAliso-oom imala samo jedna `enku, Sofie von Ar-lett. Sofie je postala odli~na priplodna kuja, koja jedala Italo von Arlett-aa, koji je bio SG 4 na siegeru1993. godine, u verovatno najja~em razredu 18-24 meseca svih vremena, u kojem su bili Eros Lu-isenstraße, Ursus Steinhägerquelle, Lasso NeuenBerg, Natz Steigerhof, Wobo Lärchenhain itd. U1996. godini Italo je bio ~etiri puta V 1 da bi nasigeru bio V 23. Iz legla sa Ulk-om, Sofie je dalaNicco von Arlett-aa, sa Nero Hirschel-oom Bär-aa iBibi, sa Visum Arminius-oom Jeck-aa i Jane itd. U1995. godini Nicco je rangiran kao V 33, a ve}slede}e godine je predstavio grupu od 14 potoma-ka i to iz ~etvoromese~nog kori{}enja u priplodu.Troje je imalo plasman me|u najboljih trideset, a`enka Wendrina von der Kahler Heide bila je SG8 da bi 1998. godine u{la u V-A grupu kao i nje-na sestra Woldorona. Od visoko plasiranih Nicco-vih potomaka bih izdvojila i Tony-aa (SG 12 '97) iTheu Baronenwald (SG 6 '97), Holli Gloria Dei(SG 11 '97), Vivi sieben Burgen (SG 7 '97) itd.
U slede}im leglima sa Ulk-om, Nero-om, Vi-sum-om i Eros-om prona{la sam prave nasledniceza Soffie i Ursu. Soffie je ina~e imala 12 potoma-ka izlaganih na siegeru.
Vrhunac mog dosada{njeg uzgoja je svakako
Ulk von Arlett. On je dobijen od Yago vomWildsteiger Land i Dollie von Arlett, }erke FedoraArminiusa. Ulk je ina~e, sa osam nedelja prodat uItaliju gospodinu \aniu Paginu, kod koga je (prepovratka u Nema~ku) bio i ~uveni Zamb von derWienerau. Kasnije, Ulk je vra}en zbog obuke i pri-preme za izlo`be. Na svom prvom siegeru 1991.godine u razredu 18-24 meseca, u kojem je po-bednik bio Kimon Dan Alhedy's Hoeve, Ulk jerangiran je kao SG 25, a ve} 1992. godine u raz-redu zrelih bio je V 7. Nekoliko nedelja posle sie-gera oti{li smo u Italiju da obi|emo Ulka. Napravi-li smo dogovor sa Ulkovim vlasnicima, i oni su pri-stali da nam ga vrate. Moja porodica i ja, ali i svipoklonici nema~kog ov~ara smo im beskrajno za-hvalni. Danas sa svojih osam godina Ulk je zdravkao ,,riba u vodi'' i jo{ uvek je vrlo popularan pri-plodnjak. Vrhunac njegove izlo`bene karijere bilaje 1995. godina kada je Ulk predstavio brojnu (52psa - 31m +21`) i kvalitetnu grupu potomaka i po-stao V-A 1. I slede}e 1996. g. Ulkovi potomci subili odli~no rangirani. Rikkor von Bad Boll je biopobednik u razredu 18-24 meseca, a `enka Tatjavom Monchberg je u{la u V-A grupu, FoxiEdelweissburcke je bila V 4, Natalie Urbecke V11,Jason Haus Lacherom V 9, Lasso Kampchen V35 i prvi Universalsieger itd. Te godine i moja od-gajiva~ka grupa zauzela je odli~no tre}e mesto.Me|utim, pravi uspeh je do{ao 1998. g. kada jeUlkov sin Pancho von Arlett bio SG 5, Ulkov unukMack von Aducht pobednik u razredu 12-18 me-seci, unuci Hinnerk Kiemoor SG 7 i PaschaJahnhohe SG 2, sin Vando Moorbeck V 1, Ulko-
ve unuke Wendrina i Woldarona KahlerHeide su u{le u V-A grupu, a Ulkov sinRikkor von Bad Boll je postaoWeltsieger. To je prvi put posle Uranavom Wildsteiger Land-a da neki pasmla|i od ~etiri godine postane VA 1. Ul-kovi najzna~ajniji uspesi su: 1 x SV Svet-ski {ampion, 2 x Belgijski {ampion,1 xNema~ki {ampion,1 x [ampion Indone-zije, 2 x VDH Svetski {ampion, 2 xVDH Evropski {ampion, 2 x VDH Ne-ma~ki {ampion.
Da li se mo`e upotrebbiti, i {ta se podrazzume-va pod terminom ,,Arlett pas'', tj. da li ste posleskoro 30 godina odgoja uspeli da tipizzirate svojepse?
- Celokupan moj odgajiva~ki rad bi se mogaopodeliti na tri faze. Sedamdesetih godina moj od-goj se bazirao na srednje visokim srednje sna`nimpsima, prete`no sive boje dlake, odli~nih radnihsposobnosti. Najbolji predstavnik tog perioda mogodgoja je bio Agent von Arlett.
Kasnije, tokom osamdesetih svoje `enke sampo~ela da parim sa vrhunskim eksterijernim psi-ma, u prvom redu sa Uran-om Wildsteiger Land-om a kasnije i sa Enzo Burg Aliso-m, Fedor-omArminius-om i drugima. U tom periodu moji psi suzadr`ali odli~ne radne sposobnosti, a vidno su na-predovali i u pogledu eksterijera. Imala sam i psenormalne i pse sive boje. Najbolji predstavnik togperioda bi bio opet sivi pas Joker von Arlett.
I kona~no poslednja faza je period devedesetihgodina, kada su moji psi dostigli vrhunac i na tak-mi~enjima u eksterijerijeru. Danas Arlett psi imajuvrlo dobru odlakanost, normalan pigment, pravil-ne stavove i uglovanost i odli~no kretanje. Istovre-meno bez izuzetka, zadr`ali su dobre osobine svo-jih predaka, i to po`eljnu srednju visinu i snagu,odli~an temperament i karakter, kao i radne spo-sobnosti. Te na osnovu toga mislim da sam uspe-la da tipiziram svoje pse i u~inim ih vrlo prepozna-tljivim i dopadljivim. Najtipi~niji predstavnici ovogperioda su svakako Ulk i Flick.
Na moj odgoj veliki uticaj imaju psi crne bojedlake. Sveukupno 25 odsto mojih pasa su crni. Taboja popravlja pigmentaciju ali ne odgovara svimodgajiva~ima. Na`alost, mnogi odgajiva~i misle da
,,Sve jje po~elo 1972. g. kada jje kodmenne nna trenniinng stiigla siiva `ennka iiz {vajj-carskog odgojja Elke vonn der Rosennmatt.Elke jje 20 puta biila V 1, nna iizlo`bama{iirom Nema~ke, da bii nna siiegeru zavr{ii-la kao V 5''''.
,,Priiliikom jjednne posete odgajjiiva~nniicii,,vonn der Rosennmatt'''', dok smo sedelii iiprii~alii, pojjaviilo se nneko dete ii po~eloda doziiva ,,Arlett, Arlett, gde sii, Ar-lett''''. Mennii se to, verovatnno iime nnekog{tenneta, dopalo te sam odlu~iila da svo-jju odgajjiiva~nniicu tako nnazovem. Dakle,oktobra 1972. g. mojja odgajjiiva~nniica jjeii zvannii~nno dobiila iime ARLETT.''''
1984.g.- Florin von Allamo V-AA 7(Quai Boxhochburg - Nancy Boxhochburg)1985.g.- Disco von Arlett V 21(Argus Aducht - Katze Wienerau)1986.g.- Nixe von Arlett JHKLH - SG 5(Carlo Wienerau - Assia Schwabental)1987.g.- Bambi vom Feldschlosschen V 5 (Argus Papagenihaus - Ursa Wienerau)(Ulkova baba po majci)- Jeannie von Arlett V 8(Uran Wildsteiger Land - Katze Wienerau)1988.g.- Joker von Arlett V 17(Uran Wildsteiger Land - Katze Wienerau)- Ursa von Arlett(Joker Arlett - Medea Aducht)1993.g.- Italo von Arlett JHKLR- SG 4(Landro Mönchberg - Sofie Arlett)1994.g.- Lizzie von Arlett JHKLH - SG 17(Ulk Arlett - Jacky Arlett)1995.g.- Ulk von Arlett V-AA 1(Yago Wildsteiger Land - Dolly Arlett)- Nicco von Arlett V 33(Ulk Arlett - Sofie Arlett)- Wilma von Arlett V 78(Ulk Arlett - Sofie Arlett)- Ani von Arlett JKLH- SG 6(Flick Arlett - Raisa Gierather Bach)
- Dunja von Arlett JKLH- SG 37(Eivo Farbenspiel - Diva Gotschermühle)1996.g.- Karthago von Arlett JKLR - SG 25(Italo Arlett - Anett Tronje)- Quai zu den sieben Burgen JHKLR - SG 4(Flick Arlett - Dunja sieben Burgen)- Jeck von Arlett JHKLR- SG 24(Visum Arminius - Sofie Arlett)- Minnie von Arlett JHKLH - SG 23(Ursus Steinhägerquelle - Dolly Arlett)- Jane von Arlett JHKLH - SG 24(Visum Arminius - Sofie Arlett)- Italo von Arlett V 23(Landro Mönchberg - Sofie Arlett)- Bär von Arlett V 67(Nero Hirschel - Sofie Arlett)- Dunja von Arlett V 48(Eivo Farbenspiel - Diva Gotschermühle)Odgajiva~ka grupa ,,von Arlett - 3. mesto- Italo, Bär, Dunja, Karthago, Jock, Minnie;4m + 2` (6 legala - 6 o~eva + 4 majke)1997.g.- Huppy von Arlett JKLR - SG 15(Eros Luisenstraße - Xtra Arlett)1998.g.- Pancho von Arlett JHKLR - SG 5(Ulk Arlett - Bibi Arlett)- Duro von Arlett JKLR - SG 10(Flick Arlett - Gugia Kahler Heide)- Quai zu den sieben Burgen - V 34(Flick Arlett - Dunja sieben Burgen)- Petz von Arlett V 41(Flick Arlett - Daisy Arlett)- Xano von Arlett V 52(Ulk Arlett - Xelina Worringer Rheinaue)
NAJBOLJI PLASMANI PASA NA SIEGERU KOJI SU ODGOJ ILI VLASNI[TVO M. VAN DORSEN:
Margit sa }erkomAleksandrom i Ulkom
Odgajiva~ka grupa ,,von Arlett'''' - sieger ''96
NOmagazin8
}e crno-braon psi, koji imaju crne pretke u daljemodgoju dati ~isto crne pse. To nije ta~no jer se cr-na boja prenosi dominantno a ne recesivno. Naj-bolji primer za to su upravo moji psi.
Mnogi vrhunski eksterijerni psi u Nema~koj ni-su dali adekvatne naslednike, {to na sre}u sa Ul-kom nije slu~aj. Koji bbi pas po Va{em mi{ljenju tre-bbalo da bbude nastavlja~ Uranove linije preko Ulka?
- Ulk je postao vrlo va`an priplodnjak. On jesvoju superiornost u priplodu, dokazao prvenstve-no u pogledu karaktera, pokreta, stavova i odlaka-nosti. O njegovim nasle|iva~kim sposobnostimanajbolje govore plasmani njegovih sinova i }erki.Najbolji dokaz neograni~enosti njegovih priplod-nih sposobnosti je upravo njegova druga generaci-ja, tj. njegovi unuci. Sude}i po broju parenja MackAducht, Hinnerk Kiemoor i Pascha Jahnhohe bitrebalo da ga naslede, no vreme }e pokazati da lisam u pravu.
Va{i psi poseduju podjednako dobbre i karakter-ne i eksterijerne kvalitete. Zato nam recite, da li poVa{em mi{ljenju postoji vezza izzme|u karaktera ieksterijera?
- Smatram da tu ne postoji nikakva veza, jerjedno ne zavisi od drugog. Imate mnogo prelepihpasa vrlo lo{eg karaktera, ali i obrnuto. Stvaranjelepog psa dobrog karaktera i radnih sposobnosti jevrlo te`ak i dugotrajan posao, ali nije nemogu}.Najbitnija je genotipsko-fenotipska kombinacijaroditelja i samog legla, ali bitan uticaj imaju i odgoji sam rad sa psom. Da je to mogu}e najbolji poka-zatelj je i titula Universalsieger-a. Ta titula se dode-ljuje psu koji ostvari najbolje plasmane na Sieger-schau ({ampionat u eksterijeru) i Siegerprufung({ampionat u radu).
Uzzev{i u obbzzir va{e dugogodi{nje iskustvo, reci-te nam koliki udeo imaju ve`bbe i rad sa psom pripostizzanju dobbrih rezzultata?
- Koliko su dobro poreklo i odgoj zna~ajni zapostizanje dobrih takmi~arskih rezultata, toliko suva`ne i ve`be i rad sa psom. Neobu~en i fizi~ki ne-spreman pas, bez obzira na eksterijerne kvalitetesigurno, bar u Nema~koj, ne mo`e imati dobreplasmane. Rad omogu}ava ispravljanje ili korekci-ju nekih manjih eksterijernih nedostataka psa, atako|e omogu}ava uspe{no izvr{avanje svih zada-taka, kao {to su tr~anje na izlo`bi, rad oko stada,~uvanje objekata i lica, rad na tragu...
Da li imate probblema sa dugodlakim {tencima?
- Svi odgajiva~i ponekad imaju te pro-bleme, pa tako i ja. No, na sre}u taj pro-blem u mojoj odgajiva~nici nije previ{e iz-ra`en, a uvek se na|u ljudi koji bi `eleli daimaju dugodlako {tene za ku}nog ljubimca.
Koliko pasa trenutno imate i koliko }e-te izzvesti na sieger?
- Trenutno kod ku}e imam pet pasa, aliimam vi{e pasa kod prijatelja i saradnika.Na ovogodi{nji sieger }u izvesti dva psa.Prvi je Huppy von Arlett sin Eros-aa Luisen-straße-aa i Xtre Arlett, koji nije moje vlasni-{tvo ali ga ja spremam za takmi~enja.Nedavno je postao regionalni {ampion (Lande-sgruppensieger) u Erklenzu, vrlo sam ponosna nataj rezultat i nadam se dobrom plasmanu na siege-ru. Drugi pas je Rickor von Arlett sin Ulka i GugieKahler Heide, koji je moje vlasni{tvo, a ve} je imaonekoliko visokih plasmana kod g. Petera Meslera.Na siegeru se nadam plasmanu koji on realno naosnovu svojih kvaliteta i zaslu`uje.
Kakav je odnos Va{e porodice prema Va{emhobbiju?
,,Fliick jje biio V 1 nna sviim iizlo`bama nnakojjiima jje u~estvovao. Na`alost, nnjjegovaiizlo`benna kariijjera jje prekiinnuta zbog po-vrede nno`nnog prsta. I pored tog peha onnjje vrlo popularann pas, kojjii se dokazao iiu priiplodu. Na siiegeru 1996. g. jje iizveogrupu potomaka od 17 pasa sa odlii~nniimplasmanniima.''''
,,Vrhunnac mog dosada{nnjjeg uzgojja jjesvakako Ulk vonn Arlett. Onn jje dobiijjennod Yago vom Wiildsteiiger Lannda ii Dolliievonn Arlett, }erke Fedora Armiinniiusa. Ulkjje iinna~e, sa osam nnedeljja prodat u Italiijjug. \anniiu Pagiinnu, kod koga jje (pre po-vratka u Nema~ku)) biio ii ~uvennii Zambvonn der Wiiennerau. Kasnniijje, Ulk jje vra-}enn zbog obuke ii priipreme za iizlo`be''''.
I N T E R V J U
- Moj suprug Matijas ili Tijs, kako ga zovu pri-jatelji, ima veliko razumevanje za moj hobi i podr-`ava me od po~etka. Njegova pomo} i podr{kakao i njegove sugestije su mi mnogo pomogle uodgajiva~kom radu. Uz to, on govori i nekolikostranih jezika {to nam je znatno olak{alo komuni-kaciju na izlo`bama {irom sveta. Moja }erka Alek-sandra ima osam godina i veliki je ljubitelj `ivotinja.Njen pas favorit je Flick, koji je u poslednje vremesve vi{e u na{oj ku}i i to u Aleksandrinoj sobi. Njihdvoje su ba{ dobar tim. Aleksandra mi poma`e priodgoju {tenadi i vrlo je nestrpljiva uvek kada seo~ekuje novo leglo. Pored toga Aleksandra i ja uposlednje vreme sve vi{e radimo agility, a Aleksan-dra }e uskoro nastupiti i samostalno.
S obbzzirom na to da ste upozznati (kao i ceo svet)sa aktuelnom politi~kom situacijom u Jugoslaviji,recite da li bbiste do{li da sudite, naravno ukolikobbudete pozzvani?
- Ako bih dobila poziv da sudim u Jugoslaviji iako se termin uklapa u moj raspored obaveza ve-rovatno bih prihvatila.
Zahvaljuju}i Vam na ovom intervjuu, sa najbbo-ljim `eljama u privatnom `ivotu i uzzgoju, zzamolili bbismo Vas, na kraju, zza poruku jugoslovenskim lju-bbiteljima i odgajiva~ima nema~kih ov~ara?
- Najpre bih sa zahvalila Va{oj redakciji na uka-
zanoj prilici da iznesem svoje mi{ljenje. Svim ljudi-ma u Jugoslaviji, najpre bih po`elela normalizacijusituacije i `ivot u miru i slobodi. Kada se to ostva-ri lako }ete se baviti i odgojem i izlaganjem nema~-kih ov~ara.
Razgovarao Bojan Milojevi}
Opis na kerungu:,,Visok, srednje sna`an, vrlo izra`ajan, vrlo sadr-`ajan, dobar greben i le|a, dobro polo`ene ne-{to kra}e sapi, napred dobro, pozadi vrlo dobrouglovan. Dobar odnos grudi, korektan front, pripravom radu nogu, prostranom kretanju, slo-bodnom iskoraku i uspe{nom odgurivanju dobra~vrstina le|a. Sigurna narav, ~vrst, hrabar i bor-ben: na komandu pu{ta rukav.''
Opis grupe potomaka SV-ssiegerzuchtschau '97Izvedeno 14 pasa (8m+6`):,,Prva grupa pokazuje prili~no dobru ujedna~e-nost i vernost o~evom tipu. Diferenciranost po-lova bi trebalo da bude izra`enija, dobar odnosvisine i du`ine, prete`no visoki psi. Dobra ~vrsti-na i zatvorenost, duge prednje noge i pravi fron-tovi bez izuzetka, delom velike u{i. Kretanje izda-{no, sna`nog potiska sa dobrim prenosom pre-ko le|a.''
Nicco von Arlett
Flick von Arlett
Aleksandra & Flick
9NOmagazin
N A U K A
SSvaki odgajiva~ ima svoj stavo tome {ta je to odli~an ne-ma~ki ov~ar i trebalo bi da
te`i usavr{avanju i raznovrsnosti uodgoju, koja bi trebalo da kroz na-sle|ivanje stalno ispoljavala svojedobre osobine. Da bi imao uspehau odgoju, odgajiva~ bi trebalo da pozna-je zakone nasle|ivanja i sve nasledneosobine pasa koje `eli iskoristiti u priplo-du. Zakoni i teorije odgajanja su besko-risni ako se ne poznaje eksterijer, kreta-nje i temperament nema~kog ov~ara.Odgoj predstavlja prakti~nu primenuteoretskog znanja u kombinaciji sa pret-hodno ste~enim iskustvom i poznava-njem genetike.
Genetika kao nauka je vrlo slo`ena, as obzirom na to koliko dugo je nau~niciprou~avaju jo{ uvek se vrlo malo zna onasle|ivanju. U odgoju, pored planira-nja, postoji i element slu~ajnosti koji jenemogu}e kontrolisati. Veliki uspeh uodgoju }e do}i onda kada sudbina i sre-}a dodaju malo svog udela znanju.
Kada govorimo o genetici, imamo uvidu pregrupisavanje hromozoma u pa-rove; hromozome koji su sastavljeni odvelikog broja gena razli~itih u svakomnovom pokoljenju, gde se geni pojavlju-ju kao nosioci naslednih osobina. Uprakti~nom radu potrebno je poznavatitendenciju nasle|ivanja svakog psa, {tose vidi iz rodovnika i opisa predaka i po-smatrati ih kao dominantne ili recesivne.Va`no je uo~iti mane i vrline svakog psai truditi se da vrline u~vrstite, a mane is-korenite.
Ako je zadatak pravljenje ~istog ho-mozigotnog varijeteta rase, potrebno jeprimeniti povratno sparivanje po linija-ma predaka onog psa koga smatrateidealnim u fizi~kim i genetskim odnosi-
ma. Novoro|eno {tene dobija jednakbroj gena i od oca i od majke. ^esto semogu videti potomci koji mnogo li~e nasvog oca, ali ne treba zaboraviti da su
oni i u tom slu~aju dobili samo 50 odstogena od oca, a drugih 50 od svoje maj-ke.
AAko `elite da sa~uvate dobre oso-bine idealnog pretka, njegovakrv treba da se pojavljuje u sva-
kom narednom kolenu, preko jednog od
njegovih sinova, }erki ili unuka.To je neophodno radi o~uvanjanjegovog tipa. Fon Stefanic je za-klju~io da se ,,odli~ni rezultati do-bijaju u linijskom odgajanju sa po-tomcima ~etvrte generacije od za-jedni~kog pretka''. Mo`da se ~ini
da je predak u ~etvrtoj ili petoj generaci-ji dalek da bi uticao na potomstvo, aliprenose}i svoj tip na potomke on }e do-kazati svoj apsolutan uticaj. Kada su fi-zi~ke i genetske osobine koje `elite oja-~ati bliske idealu (standardu), mo`etepotpuno spokojno pristupiti inbridinguili linijskom parenju. Sparivanje oca sa}erkom, majke sa sinom, brata sa se-strom po jednom roditelju naziva se IN-BRIDING i kao rezultat daje dominacijukrvi jedne jedine jedinke. Pare}i }erku saocem dobijamo 75 odsto krvi oca.
PPare}i sina sa majkom dobijamo75 odsto krvi majke. [kolovan iobazriv odgajiva~, uz pomo} linij-
skog i srodstvenog parenja mo`e dobitijedinke koje odgovaraju ~istom tipu. Netreba zaboraviti da uz oja~avanje odre-|enih vrlina dobijamo i oja~avanje odre-|enih mana. Zbog toga je vrlo va`napravilna selekcija i pravilan odabir jedin-ki za priplod. Ranije je postojala formu-la (nepisano pravilo) linijskog odgajanja,,neka o~ev otac bude deda majke {te-neta''. [to predstavlja parenje u incestu2-3. Na primer, poznati V-A pas Odinvom Hirschel je dobijen u incestu 2-3 naZamb-a Wienerau-a. Dakle, Zamb jeo~ev (Nero Hirschel) otac i deda majke(Candie Wienerau - Venja Wienerau -Zamb Wienerau) {teneta (Odin-a Hir-schel-a).
(Nastavak u slede}em brojju))GGiibbssoonn SSttrriicckkllaanndd
PPrreevveeoo ii pprriipprreemmiioo:: BBoojjaann MMiilloojjeevvii}}
Nauka u odgoju
GGGGEEEENNNNEEEETTTTSSSSKKKKIIII FFFFAAAAKKKKTTTTOOOORRRR UUUU OOOODDDDGGGGOOOOJJJJUUUU NNNNEEEEMMMMAAAA^̂̂̂KKKKIIIIHHHH OOOOVVVV^̂̂̂AAAARRRRAAAA
Dana{njjii nema~~kkii ov~~ar jje pro-dukkt vrllo temelljjnog lliiniijjskkog iisrodstvenog odgajjanjja. Tvoracnema~~kkog ov~~ara kkapetan Makksfon Stefaniic jje detalljjno prou~~iiometode odgajjanjja pasa pre nego{to jje otpo~~eo rad na stvaranjjusvog iideallnog priimerkka. Ta zna-njja udru`ena sa tallentom ii pro-niiclljjiivo{}u omogu}iilla su muformiiranjje `elljjene rase. Odgajjii-va~~ii {iirom sveta ii danas kkoriistenjjegove iidejje ii u kkombiinaciijjii sarazllii~~iitiim nau~~niim diisciiplliinama(genetiikka,, anatomiijja,, veteriina,,zookkiinetiikka,, sto~~arstvo...) pro-du`avajju ii usavr{avajju njjegovo`iivotno dello.
Ursa von Arlett
NOmagazin10
Oblik (izgled) tela, oblik i gra-nice telesnih celina i regijaprou~ava anatomija. Ana-tomija je grana biologije,
koja etimolo{ki ozna~ava rastavljanje,rezanje na sastavne delove. Eksterije-rom pasa bavi se specijalna anatomija,koja opisuje oblik i gra|u tela pojedi-nih predstavnika svoje vrste. Premapredmetu izu~avanja tj. `ivotinjskoj vr-sti, deli se na antropologiju, hipotomiju, kinolo-giju itd. Anatomske studije koriste dva metodaprou~avanja u svom radu, to su: sistematskaanatomija, koja prou~ava oblik i gra|u kostiju,zglobova i mi{i}a, unutra{njih organa i sistema(krvotok, limfotok, nervni sistem, `lezde) i topo-grafska anatomija koja prou~ava i opisuje od-nos delova tela.
TTOOPPOOGGRRAAFFIIJJAA NNEEMMAA^̂KKOOGG OOVV^̂AARRAA
Telo nema~kog ov~ara (kao i skoro svih ki~-menjaka) sastoji se iz pet precizno odre|enihtelesnih celina: glava, vrat, trup, ekstremiteti(noge) i rep.
GLAVA (Caput) je prema vratu ograni~enalinijom koja se lu~no spu{ta od potilja~ne kvrgepreko spolja{nje ivice temene kosti do spolja-{njeg ugla donje vilice i donjom ivicom donje vi-lice. Prema donjoj strani vrata (pravilnije sto-
ma~noj, ventralnoj) granica glave je linija kojaspaja uglove donjih polovina donje vilice. Naglavi razlikujemo lobanju (cranium) i li~ni deo, li-ce (ossa faciei). Spreda lobanja je prema licuograni~ena ~eonim prelazom tj. stopom, koji sezavr{ava na liniji koja spaja suzne jame o~iju. Nalobanji se nalaze u{i (vrh lobanje) i regije obrazatj. obrazi (buccales) koji svojim prednjim delomzahvataju i deo lica, jer nemaju jasnu granicu.Lice je prema glavi ograni~eno linijom koja selu~no spu{ta od stopa ka uglu usana (zavr{ava1-2 cm iza usana), zatim se pru`a preko donjo-vili~nog zgloba (artikulatio mandibulare) donjomlinijom donje vilice. Na licu razlikujemo gornju(maxilla) i donju (mandibula) vilicu. Na kraju (vr-hu) gornje vilice nalazi se nosna regija.
VRAT (Colli) je kod nema~kog ov~ara ova-lan na popre~nom preseku. Granica prema tru-pu je linja koja se pru`a du` ple}ke, preko ra-menog zgloba (articulatio humeroscapularis) i
spu{ta se ka jungularnom useku (grlu). Na vratuse razlikuju gornja strana (facies dorsalis colli),dve bo~ne - leva i desna (facies lateralis collidexter et sinister) i donja strana (facies ventraliscolli).
TRUP (Truncus) sastoji se od grudnog ko{a(thorax), stomaka (abdomen) i karlice (pelvis).Granica grudnog ko{a prema stomaku je lu~nalinija koja se pru`a zadnjom ivicom trinaestogrebra, preko hrskavica ostalih vitih rebara i za-vr{ava na stoma~noj strani (facies ventralis trun-cus) na kraju grudne kosti. Najni`a ta~ka grud-nog ko{a je u visina lakatnog zgloba (artikulacioradio ulnaris). Stomak je ograni~en ka karlici li-nijom koja spaja prednje ivice kolenih nabora.Gledano iz profila uslovno se granica stomaka ikarlice mo`e odrediti linijom koja stoji uspravnona uzdu`nu osu psa a oslanja se na koleno psakoji je u stavu. Karlica je bo~no ogra|ena zad-njim nogama (butinama), a gledano od pozadi
A N A T O M I J A
Gra|a nema~kog ov~ara
EEEEKKKKSSSSTTTTEEEERRRRIIII JJJJEEEERRRR (( II DDEEOO))
- TTeelleessnnee cceelliinnee ii rreeggiijjee -
SSaammoo oossoobbaa kkoojjaa ttaa~~nnoo iipprreecciizznnoo ppoozznnaajjee tteelleessnnee ccee-lliinnee ii rreeggiijjee ppssaa mmoo`̀ee pprraavviill-nnoo ddaa ssaagglleeddaa ii pprroocceennii nnjjee-ggoovvuu eekksstteerriijjeerrnnuu vvrreeddnnoosstt..NNeeppoozznnaavvaannjjee ggrraanniiccaa ii ppoo-lloo`̀aajjaa tteelleessnniihh cceelliinnaa ii rreeggiijjaauu kkiinnoollooggiijjii,, iissttoo jjee {{ttoo ii bbiittii
nneeppiissmmeenn uu `̀iivvoottuu.. OOnnaajj kkoossmmaattrraa ddaa bbeezz oovvoogg ,,,,ppaarr~~ee-ttaa kkiinnoollooggiijjee'''' mmoo`̀ee bbiittii uuss-ppee{{aann ooddggaajjiivvaa~~,, aa nnaarroo~~iittoossuuddiijjaa,, iiddeennttii~~aann jjee oonnoommeekkoojjii zzoovvee kkaassaappiinnaa ddaa mmuu
ppoopprraavvii ppoorr{{ee.. PPoojjaamm eekkssttee-rriijjeerraa uu kkiinnoollooggiijjii ooddnnoossii sseennaa iizzgglleedd ppssaa uu ooddnnoossuu nnaa
iiddeeaallaann,, zzaammii{{lljjeennii iizzgglleeddpprrooppiissaann ssttaannddaarrddoomm zzaa ddaa-
ttuu rraassuu.. ZZaattoo ssee eekksstteerriijjeerrppssaa uuvveekk ppoossmmaattrraa uu ooddnnoo-ssuu nnaa ddaattii oobbrraazzaacc,, vvrreeddnnuu-jjuu}}ii pprriittoomm iizzgglleedd ii ppoolloo`̀aajj
tteelleessnniihh cceelliinnaa ii rreeggiijjaa uu oodd-nnoossuu nnaa ggrraa||uu oorrggaanniizzmmaa uu
cceelliinnii..
Ga- glava (caput), G1- u{ne {koljke (auricule), St- stop, G2- lobanja (cranium), G3- gornja vilica (max-illa), G4- nosna regija (regio nasalis), G5- donja vilica (mandibula), V- vrat (collum), Gb- greben, P-ple}ka (regio skapularis), P1- rameni zglob (artikulacio humeroscapularis), Nl- nadlaktica (brachium),L- lakat (cubitus), Pl- podlaktica (antebrachium), [a- {aplje (carpus), D{- do{aplje (metacarpus), [- {a-pa (phalanges), Gk- grudni ko{ (torax), Sl- slabine (regio lumbales dorsi), Sa - sapi (regio sacrales), S-stomak (abdomen), GDL- grudni deo le|a (regio thoraci dorsi), SDL- slabinski deo le|a (regio lumba-les dorsi), KDL- krsni deo le|a (regio sacrales dorsi), KR- koren repa (radix caudae), R- rep (cauda), B-butina (regio femoralis), K- koleno (genus), Pk- potkolenica (regio cruris), Sz- sko~ni zglob (articulaciotarsus), [a- {aplje (tarsus), D{- do{aplje (metatarsus), [- {apa (falanges).
11NOmagazin
repom. Na gornje-bo~nim stranama stomakase nalaze slabine (regio lumbales), a deo le|a iz-nad stomaka je slabinski deo le|a. Deo le|a iz-nad karlice, tako|e na gornje-bo~nim stranamasu sapi, koje se zavr{avaju po~etkom repa (cau-da). Koren repa ogra|uje karli~nu duplju sa gor-nje strane (le|ne -dorzalis).
NOGE (ekstremitas) su povezani sa trupom.Prednji ekstremiteti (extremitas proximalis) po-stavljeni su na bo~nim stranama grudnog ko{a.Sastoje se iz ple}ke (skapula-lopatica) koja sepru`a od grebena ka ramenom zglobu (artikula-cio humeroscapularis) i nastavlja se u nadlakti-cu koja se nastavlja u podlakticu. Deli ih linijaparalelna sa podlogom (kada pas stoji) koja sepru`a od lakta ka glavi. Podlaktica se nastavljau {aplje, {aplje u do{aplje, a ono u {apu. Rame-ni pojas (ple}ka, rame i nadlaktica) odvojena jeod grudnog ko{a zami{ljenom ravni, koja jepod pravim uglom u odnosu na ki~meni stub spo~etkom u podpazu{noj jami. Sa zadnje stra-ne granica je lakatni nabor. Zadnji ekstremiteti(extremitas posterior) sastoje se iz osam regija.Butine su postavljene na bo~nim stranama kar-lice, od potkolenice ih deli lu~na linija koja sepru`a od kolena. Potkolenica je ograni~enaprema {aplju, linijom koja ide od sko~nog zglo-ba ka glavi, {aplje se nastavlja u do{aplje, a onou {apu zadnjeg ekstremiteta. Prema karlici gra-nica butine je ravan paralelna sa ki~menim stu-bom koja polazi od ingvinalnog nabora ka sto-maku granica je koleni nabor.
KKOONNSSTTIITTUUCCIIOONNEE KKAARRAAKKTTEERRII-SSTTIIKKEE NNEEMMAA^̂KKOOGG OOVV^̂AARRAAStandard defini{e nema~kog ov~ara kao psa
srednjeg rasta, blago izdu`enog, sna`nog kostu-ra, dobre mi{i}ne mase, ~vrste gra|e. Po svojojkonstituciji to je pas sna`ne gra|e. Zoognosti~-ki definisan je kao pas srednjelinijskog (mezo-morfnog) tipa kod koga se srednje vrednostiparametra sla`u. Spada u lupoidnu grupu rasasa lobanjom mezocefalnog tipa pravolinijskihlobanjsko facijalnih osa (pravolinijski profil). Ne-ma~ki ov~ar spada u izdr`ljive kasa~e pravolinij-skog profila tela, sa izbalansiranom endo-krilnom konstelacijom.
((NNaassttaavvii}}ee ssee))
Sr|an Udovi~ki
MEZOMORFNI TIPSna`na konstitucija (mezomorfni tip) jeonaj kod koga su du`ina trupa i obimgrudnog ko{a jednaki. Indeks dijametar-ske proporcije (du`ina trupa se mno`isa 100 i deli sa obimom grudnog ko{a),je od 71-76 i odlikuje izdr`ljive kasa~e.Mezocefalna lobanja je ona kod koje je{irina lobanje jednaka 50 % du`ine celeglave. Indeks ({irina glave se mno`i sa100 i deli sa du`inom glave) je 50. Pra-volinijski profil tela, karakteri{u pravoli-nijske (paralelne) lobanjsko-facijalneose, prava gornja ivica vrata, pravolinij-ski le|no-slabinski profil, le|a sa inklina-cijom (te`njom da budu) blizu horizon-talnoj, duge butine, ekstremiteti upravnisa horizontalom. Paralelne linije glave(pravolinijske lobanjsko-facijalne ose)imaju psi kod kojih su linije lobanje igornje nju{ke paralelne.
L E G E N D E
CCCCanto-aa von der Fürstenperle-auvezao je u (staru) Jugoslaviju03.11.1985. gospodin PetarPreli} iz Starog Slankamena.Canto je, ina~e, samo po ime-
nu odgajiva~nice (Fürstenperle) bio odgoj g.Husaina Imraina, koji je bio vlasnik Cantovemajke. On je zapravo o{tenjen i odrastaokod g. Gerda Raimsa u odgajiva~nici ,,Ka-hler Heide'', od koga ga je g. Preli} i kupio.
Uzev{i u obzir Cantove priplodne kvalite-te, name}e se pitanje kako se jedan takosposoban i iskusan odgajiva~, kakav je g. Ra-ims, ,,pre{ao'' i prodao Canto-a u zemljukao {to je (bila) na{a?
Po re~ima g. Preli}a, u to vreme u Ne-ma~koj je bilo ,,more'' Uranovih sinova ({tose lako mo`e utvrditi i pregledom kaseta saSV-siegera iz 1985-1986), te Canto i poredodli~nih plasmana u razredima 12-18 (JKL) i
Predstavljamo:Canto v.d. Fürstenperle
PPPP AAAA SSSS KKKK OOOO JJJJ IIII JJJJ EEEE SSSS TTTT VVVV OOOO RRRR IIII OOOO
NNNN EEEE MMMM AAAA ^̂̂̂KKKK OOOO GGGG OOOO VVVV ^̂̂̂AAAA RRRR AAAA
UUUU JJJJ UUUU GGGG OOOO SSSS LLLL AAAA VVVV IIII JJJJ IIII
Petar Pre l ii } sa Cannto-oom nna PSINO-uu 1988. god iinnePetar Pre l ii } sa Cannto-oom nna PSINO-uu 1988. god iinne
NOmagazin12
L E G E N D E
18-24 (JHKL) meseci nije, po mi{ljenju g.Raimsa, bio predodre|en za ausslese grupuili ,,{pic'' V plasman.
Ina~e, pre Cantovog dolaska, vode}i jugo-slovenski priplodnjaci bili su KKvantto vomm Se-lekttal,, Isak von der PPlattiniumm,, Tigar od KKlja-i}eva,, Elamm vomm Crveni Mayesttoso,, Asttor
vomm Drei Birkenhaus itd, koji su bili vrhun-ski eksterijerni i takmi~arski primerci, ali se upriplodu i nisu ba{ proslavili.
Bilo kako bilo, Canto je stigao u (staru)Jugoslaviju. Delimi~no zahvaljuju}i reklami uZOV-u, a delom zahvaljuju}i reputaciji koju jeg. Preli} imao kao odgajiva~, Canto po~inje
CANTO VON DER FÜRSTENPERLESZ Nr. 1596536 Tatow. Nr. P-AA 3792 JR/Sp. 82942 No.
O{t. 02.10.1983. g.ZB: V, SchH 2, ,,a'' zuerkannt (Bef: fast normal), Körkl 1a, 3x CAC, CH YU
Bra}a i sestre: Cäsar, Cay, CindyIncest: Quanto Wienerau (5- 4)
Odgajiva~: Husain Imran, Ronneburg 1 (Nema~ka)Vlasnik: Petar Preli}, Stari Slankamen (Jugoslavija)
Uzgojna lista:Visina: 65,0 cmObim grudi: 80 cmTe`ina: 34 kgBoja: crno-braon sa belinom na grudimaOpis:,,Visok, srednje sna`an mu`jak, duga~ak, vrlo dobrog kostura, vrlo dobrih prednjih i zadnjihuglova, vrlo dobre du`ine i polo`aja nadlaktice, iznad srednje visine, vrlo dobre le|ne linije,dobra du`ina ne{to ravnijih sapi, dobar odnos predgrudi i dubokih grudi, korektan front,prostran i slobodan hod koji se prenosi preko ~vrstih le|a, sigurne naravi, ~vrst, hrabar iborben, na komandu pu{ta rukav.''
26-27. 10. 1985. g. Ingolstedt-MailingKörmeister: Hengmith
Uran Wildsteiger Land
Irk ArminiusPirol Arminius
Dunja Weilachtal
Nick Wienerau
Fina Badsee
Lasso di Val Sole
Wilma Kisselschlucht
Olaf Altena's Land
Ralle Bestenreuther
Palme Wildsteiger Land
Xando Arminius
Connie Haus Kalter
Lucy Kahler Heide
da pari. Ve} prva legla pokazala su da }eCanto na ovim prostorima uraditi ono {to jenjegov otac Uran uradio u Nema~koj - TIPI-ZIRAO PSE. Pre njegovog dolaska bilo jemalo pasa sna`nog kostura, dobro diferenci-ranih polnih razlika, ujedna~enog pigmenta iodlakanosti, snage i temperamenta. Njego-vim dolaskom sve to je promenjeno (~itaj -popravljeno).
Ali, istini za volju ni Canto nije bio svemo-gu}. Davao je i on prose~ne, poluprose~ne,ali i lo{e pse, shodno kvalitetu `enki koje jepario i genotipskoj kombinaciji legla. Me|u-tim, ~ini mi se da je bio toliko dominantan,da su {tenad nasle|ivala, po mojoj slobodnojproceni 97 odsto njegovih osobina.
Interesantno je da Canto nije posedovaoizra`enu volju i `elju za kretanjem, te se ni uringu nikada nije naro~ito dopadljivo prezen-tovao. Me|utim, upravo temperament i voljaza kretanjem, bile su uz ostalo, dominantneodlike njegovih potomaka.
Vrhunac Cantovih priplodnih mogu}nostisvakako je bio Uran Ba~komono{torski. Prvii do sada jedini pas jugoslovenskog uzgojakoji je ne samo dobio maksimalnu ocenu V(odli~an) na siegeru, ve} je bio plasiran na iz-vanredno deseto mesto, ostviv{i iza sebe psekao {to su bili Orno v. Murrtal (pre|a{nji V-A pas), Yago v. Wildsteiger Land (kasniji V-A pas), Enzo v.d. Römerau (pre|a{nji Ju-gendsieger) itd.
Pored Urana, trebalo bi pomenuti i ostaleCantove uspe{ne potomke: Levis, Ilko Melo-di~ni, Olli, Dax od Slankamena, Brik, Lana,Lira, Tina, Triksi, Udine Aureus Mons, Jaf-fa, Julija od Slankamena, Ursa Ba~komono-{torska itd.
Vrhunac bi mo`da bila i ~injenica da je g.Raims, boraviv{i u Jugoslaviji 1992. g, i vi-dev{i u~inak Cantove priplodne anga`ovano-sti, ponudio g. Preli}u da ga otkupi. G. Pre-li} je taj predlog glatko odbio (pametan po-tez - prim. aut). Li~no sam prisustvovao tomrazgovoru u svojstvu prevodioca.
Kako to uvek biva, i Cantova bajka se za-vr{ila neslavno. [ta se desilo? Naime, ni je-dan od njegovih mnogobrojnih sinova i unu-ka nije bio ni pribli`no dobar priplodnjak, akamoli ga nadma{io.
Cantovo srce prestalo je da kuca 14. 09.1992. g, a sa njim je zavr{ena i cela jednaepoha jugoslovenskog odgoja nema~kih ov-~ara. ^eka}emo jo{ dugo na priplodnjakanjegovog kalibra. Uvo`eni su, uvoze se i uvo-zi}e se mnogi priplodnjaci, odgajani su i od-gajaju se mu`jaci i na ovim prostorima, ali ni-jedan nije i jo{ dugo ne}e nadma{iti njegovepriplodne sposobnosti i broj parenja (oko400, po re~ima g. Preli}a).
Canto po~ivaj u miru, u nadi da si i ti sve-stan {ta si u~inio za razvoj nema~kog ov~arau Jugoslaviji, a u~inio si vi{e nego mnogo.
VVllaaddaann DDrroobbnnjjaakk
13NOmagazin
G E N E T I K A
Pojam uro-|ena bolestse odnosi
na bolesti koje seprenose sa rodi-telja na njihovopotomstvo, pre-ko gena. Osnov-nim poznavanjemi razumevanjemgenetike ve}inuovih problema jelako objasniti.
NASLE\EN ILIURO\EN?
Ove dve re~i se~esto koriste za-jedno prilikomobja{njavanja ne-kih genetskih po-reme}aja. Me|u-tim, uvek treba imati na umu da iz-me|u ovih re~i postoji bitna razlika uzna~enju. Uro|eno stanje je ono kada je`ivotinja ro|ena sa odre|enim defek-tom, kao {to je, na primer, rascep nep-ca ili otvor na srcu. Uro|eni poreme}ajimogu, ali ne moraju biti nasledni. To suslu~ajevi kada u toku embrionalnog i fe-talnog razvi}a `enka biva izlo`ena nekimnepoznatim ili {tetnim lekovima, zra~e-nju ili drugim {tetnim i nepoznatim uti-cajima te se plod rodi abnormalan.Glavni uzrok ili uzro~nici nepravilnog
BBBBooLLLLNNNNoo NNNNaaaaSSSSLLLLeeeeDDDDSSSSTTTTVVVVooooKKaadd ssuu ttaattaa ii mmaammaa ppooggrree{{nnoo ooddaabbrraannii
Nasledne bolesti mogu naneti psi-ma veliki bol, a njihovim vlasnici-ma mnogo brige. Objasni}emo
koji se to poreme}aji mogu desiti,kako oni uti~u na pse i koje se
preventivne mere mogu primenitiradi spre~avanja njihovog preno-
{enja na potomstvo.
@enka - prenosilachemofilije, ima dva
X hromozoma.Jedan sa normal-
nim genom zaFaktor VIII (H) i
jedan sa mutiranimgenom (h), koji je
recesivan
Zdrav mu`jak imajedan X i jedan Yhromozom.
Jajna }elijaSpermatozoid
[tenad
Zdrava `enka Zdrav mu`jak @enka prenosilac
Hemofili~anmu`jak
PPPP rrrr iiii nnnn cccc iiii pppp nnnn aaaa ssss llll eeee |||| iiii vvvv aaaa nnnn jjjj aaaa hhhh eeee mmmm oooo ffff iiii llll iiii jjjj eeee
razvi}a u ve}ini slu~ajeva nikada ne biva-ju otkriveni.
Me|utim, nepravilan fetalni razvojmo`e biti prouzrokovan o{te}enim geni-ma, nasle|enim od roditelja, te je pore-me}aj ili bolest i nasledna i uro|ena (npr.gluvo}a kod odre|enih pasa ili neka sr-~ana oboljenja kao {to je subaortalnastenoza kod boksera).
Nasledna oboljenja mogu biti otkrive-na po ro|enju ili mogu postati o~igledna
tek kada pas ostari.Mnoga naslednaoboljenja oka, naprimer, ne razvijajuse do tre}e godinestarosti, a ~esto i ka-snije.
ZNA^AJ GENETIKE
Telo `ivotinja jesastavljeno od vi{emiliona }elija. Unu-tar svake }elije je je-dro koje sadr`i nitiDNK, poznate kaohromozomi. Pas ima39 pari hromozoma.Uz svaki hromozomDNK je podeljena ina razli~ite, sli~nebrojanicama, podni-
voe koji se zovu geni. Ovi geni mogu sa-mi ili u sadejstvu sa drugim genima dakontroli{u sve u `ivotinjskoj gra|i i funk-cionosanju organizma, kao {to su bojao~iju i dlake, du`ina nogu, sposobnostzgru{avanja krvi itd.
Svi geni koje pas ima nasle|eni su odroditelja, pola od oca i pola od majke. Ufertilizaciji, u kojoj se spajaju mu{kispermatozoid i `enska jajna }elija, novo-nastala }elija prima 39 hromozoma odmajke i 39 hromozoma od oca.
NOmagazin14
G E N E T I K A
Bb BB BbBb
Crno-braon `enka nosilacgena za crnu boju (b)
Crno-braon `enka nosilacgena za crnu boju (b)
Crno-braon mu`jak nosilacgena za crnu boju (b)
Crno-braon mu`jak
Jajna }elija Jajna }elijaSpermatozoidSperma-tozoid
[tenad [tenad
Crno-braon Crno-braon
SVA [TENAD NORMALNE BOJE
Crno-braonnosilac bb gena
Crno-braonnosilac bb gena
Crno-braon Crno-braon Crno-braon Crno
Iako su hromozomi, i geni koje oninose spareni, oni ne moraju biti isti. Unekim parovima jedan gen je sposobanda uti~e na drugog. Npr. hromozom zaboju dlake je sparen tako da jedan mo`eda nosi gen za crno-braon boju, a drugiza crnu boju. U toj kombinaciji {tenad }ebiti crno-braon boje jer je taj gen domi-nantniji i uti~e na gen za crnu boju kojije poznat kao recesivni gen. Me|utim,ako je {tene nasledilo dva recesivna (cr-na) gena, onda }e boja dlake biti crna jerdominantni (crno-braon) gen nije prisu-tan.
NASLE\IVANJE BOJE
Obele`imo gen za crno-braon bojukoji je dominantan slovom B, a gen zacrnu boju, koji je recesivan, slovom b.Ako imamo na umu da {tenad nasle|u-ju po jedan gen od svakog roditelja, po-gledajmo neke od mogu}ih kombinacija.
Ovo je osnovno znanje iz genetikekoje bi trebalo da pomogne ljubiteljimapasa, ali i odgajiva~ima po~etnicima darazumeju kako psi nasle|uju odre|eneosobine. Nasle|ivanje odre|enjih osobi-na je ~esto vi{e slo`eno nego {to nave-deni primeri pokazuju, a u odre|ivanjujedne osobine ~esto mo`e u~estvovati ivi{e gena odjednom. Takve osobine seopisuju kao poligenske.
Osim {to odre|uju gra|u i funkciju te-la geni su tako|e odgovorni za mnogebolesti i poreme}aje. Kao {to pas mo`enaslediti dobre osobine svojih roditeljatako mo`e naslediti i bolesti i porema}a-je.
Odgovorni odgajiva~i, zarad dobrasvojih ljubimaca, iz uzgoja odstranjujune`eljene osobine i bolesti. To je relativ-no lako, ako je stanje prouzrokovano
dominantnim genima, zato {to }e svi psisa tim genima imati iste probleme. Me-|utim te{ko}e nastaju sa bolestima uzro-kovanim recesivnim genima zato {tomnogi psi mogu nositi gena a da to neuti~e na njih same. U svakom slu~aju onisu sposobni da prenose gene svom po-tomstvu, a bolest }e nastati samo ako{tene nasledi dva recesivna gena. Drugiproblem za odgajiva~e le`i u poreme}a-jima koji se prilikom nasle|ivanja ne pri-me}uju do nekoliko godina starosti, apas je prethodno ve} ostavio potom-stvo.
DISPLAZIJA KUKA
To je jedno od najopasnijih naslednihoboljenja koje izaziva brigu me|u odga-jiva~ima i veliki bol i patnju pasa. Zglobkuka ~ini glava butne kosti postavljena uacetabulumu ({upljina na karlici). U slu-~aju displazije acetabulum je suvi{e pli-tak tako da je glava femura (butne kosti),suvi{e labava i opu{tena u zglobu. Posle-dica je labav, pokretan zglob kuka.
Stepen neuklapanja i labavosti se mo-`e dosta razlikovati. Neki psi, iako obo-leli opstaju i do`ive duboku starost, dokdrugi imaju potpunu dislokaciju kukovave} sa nekoliko meseci starosti. Nepra-vilno uklapanje zgloba nastaje zbog ne-pravilnosti u spoju izme|u glave femurai karlice, {to pre ili kasnije razultira de-formacijom, bolom i artritisom.
Vreme kada se prvi put uo~ava pro-blem je od nekoliko meseci do nekolikogodina starosti, {to zavisi od stepena dis-plazije i drugih promena. Dijagnoza sepostavlja na osnovu rentgenskog snimkakukova, koji je kao preventivna meraobavezan i kod pasa kod kojih ne posto-ji sumnja na displaziju. Snimak pregleda
Drugi nasledni ortopedski poreme}aji:- Displazija lakta- Luksacija ~a{ice kolenog zgloba- Invertebracija diskusa- Pertova bolest
konzilijum eksperata, koji na osnovumerenja pomo}u devet parametara, da-je svoju ocenu. Na osnovu tih devet pa-rametara dobija se ocena od maksimal-nih 53 boda po kuku, {to je u zbiru, zaoba kuka 106 bodova. Najpo`eljnije jeda pas nema displaziju i da se kao pot-puno zdrav koristi u priplodu. Obolelepse ne treba koristiti u priplodu, jer ponekom nepisanom pravilu potomci dis-plazi~nih pasa uvek imaju vi{i stepen dis-plazije od svojih roditelja.
POREME]AJ PROCESA KOAGULACIJE
Zgru{avanje krvi (koagulacija) je vrloslo`en proces u kojem u~estvuje vi{e razli-~itih elemenata, kao {to su trombociti,faktori zgru{avanja krvi stvoreni u jetri itd.Delimi~an ili potpun nedostatak bilo kogod ovih faktora mo`e da rezultira nemo-gu}no{}u zgru{avanja krvi, a kod te`ih ra-na i potpunim iskrvavljenjem. Ova bolestpasa vrlo je sli~na hemofilji kod ljudi. Kodnema~kog ov~ara se vrlo ~esto javlja. Na-~in nasle|ivanja je vezan za pol. Naime,mutirani geni, odgovorni za ovu bolest suna hromozomima koji odre|uju pol `ivoti-nje. Postoje X i Y hromozomi. Mu`jaciimaju XY, a `enke XX hromozomskukombinaciju. Gen za ovu bolest je recesi-van, a nosi ga X hromozom. Po{to `enkeimaju normalan X hromozom, ne obolje-vaju, ali ga zato mogu preneti na svojepotomstvo. Mu`jaci zara`eni ovim X hro-mozomom uvek oboljevaju.
15NOmagazin
G E N E T I K A
Bb bb bb bb
Crno-braon `enka nosilacgena za crnu boju (b)
Crni mu`jak Crni mu`jak Crna `enka
Jajna }elija Jajna }elijaSpermatozoidSpermatozoid
[tenad [tenad
Crno-braon Crno-braon Crno Crno Crno Crno Crno Crno
Drugi nasledni poreme}aji krvarenja:
- von Willebrandova bolest- hemofilija B
Druga nasledna oboljenja oka:- progresivna atropija retine- displazija retine- koli oko- koloboma- katarakta- luksacija so~iva- primarni glaukom- suvi keratokonjuktivitis- entropija
BOLESTI OKA
Postoji veliki broj bolesti oka koje senasle|uju i od kojih oboljevaju mnogerase pasa. Neke se odnose na oblik oka,posebno kapaka koji mogu biti delimi~-no okrenuti ka spolja (ektropi~ni), iliunutra (entropi~ni). Druge bolesti sumnogo ozbiljnije zato {to u ve}oj meriuti~u na vid. Kod nekih pasa sa du`omdlakom javlja se katarakta koja se javlja ikao nasledno oboljenje. Nekoliko na-slednih stanja koja uti~u na mre`icu okau te`im slu~ajevima mogu izazvati slepi-lo. Problemi koji se jave u prvim meseci-ma `ivota mogu biti snimljeni i detaljnoispitani tako da se postavi dijagnoza prenego {to pas ostavi potomstvo. Na `a-lost mnogi problemi se pojave tek na-kon nekoliko godina starosti, kada pasve} ima potomstvo. Neka oboljenja kojanisu nasledna, kao {to je sekundarni gla-ukom, mogu imati i svoju naslednu ma-nifestaciju, u ovom slu~aju nasledni gla-ukom.
DDIISSPPLLAAZZIIJJAA KKUUKKOOVVAA1. Normalan zglob kuka:dobro spojen za glavubutne kosti (A) sa acetabu-lumom (B)
2. Displazi~an zglob kukasa nepovezanom glavombutne kosti. Samo manjideo glave butne kosti senalazi u acetabulumu.Osteofit naknadno stim-uli{e deformaciju; to jesekundarna pojava.
NORMALAN DISPLAZI^AN SUBLUKSACIJA LUKSACIJA
3. Subluksacija zglobakuka; vrlo slab kontaktizme|u glave butne kosti iacetabuluma; vrlo nestabi-lan kuk.
4. Potpuna dislokacijazgloba kuka
BOLESTI SRCAGenetski poreme}aju mogu da uti~u na
sr~ani mi{i} ili zaliske, {to prouzrokuje neefi-kasan rad srca, uske zaliske i nepravilnu kri-vulju sr~anog rada.
SMANJENJE RIZIKAPo{to je svaki deo tela odre|en svojim ge-
nima, mo`e da bude nepravilan, ako su ge-
ni koji ga kontroli{u mutirani. Ti geni i nedo-staci koje oni nose su nasle|eni od roditelja.Mnoga nasledna oboljenja skra}uju `ivot psi-ma ili stvaraju bol, patnje i stres vlasnicima.Dijagnostifikovanje odre|enih oboljenja preuzgojnog doba i selektivan odgoj mogu da
smanje broj obolelih pasa. Me|utim, u mno-gim slu~ajevima na~in nasle|ivanja je nepo-znat, a prepoznavanje nosioca te{ko.
Postoji vi{e razloga zbog kojih je skoronemogu}e potpuno iskoreniti mnoge nasled-ne bolesti, ali se odgajiva~i mogu potruditi ta-
ko {to }e ostavljati u uzgoju samo pse koji za-dovoljavaju uslove propisane uzgojnim pra-vilnicima.
DVM Helen DenisYour dog 03/1997
Preveo i pripremio: Ivan Luki}
OSTEOFIT
NOmagazin16
I S T R A @ I V A N J A
NNa va{u `alost, ovde se ne}emo bavitistatisti~kim podacima, kao {to subroj prijavljene {tenadi i legala, broj
pasa sa ispitima i snimkom kukova, kvalite-tom grupa potomaka i uzgojnoj politici (kakoto svuda u svetu stru~ne i specijalizovane no-vine rade), jer nam podaci za odre|ene stati-sti~ke analize nisu dostupni, a nemamo niklub, ni kontrolisan uzgoj, te se ni o uzgojnojpolitici ne mo`e raspravljati. Name}e se on-da pitanje, {ta analizirati? Komentarisa}emouzroke i posledice, tj. ko, gde, kad, kako i za-{to je doveo do ovakvog stanja i kako ga pre-vazi}i?
Neinteresantna, slabo pose}ena, unapredizre`irana izlo`bena sezona, samo na trenut-ke je izazivala ve}u pa`nju poklonika nema~-kih ov~ara. Pretpostavljate da je re~ o inci-dentima, prljavim igrama pojedinaca, glu-posti i neznanju pojedinih sudija i funkcio-nera i moralnoj degradaciji pojedinih odgaji-va~a, koji sad vi{e i ne kriju da ih, u stvari, in-teresuje samo novac, a ne dobrobit ove rase.
Naravno, nije nam ni drago ni lako da otome pi{emo, ali smo primorani na to doklegod se situacija ne normalizuje i dok o sudbi-ni rase ne po~nu da odlu~uju kompetentniljudi. Ipak, podsetimo se, na po~etku, nekih~injenica.
Protekle godine nema~ki ov~ari su izlaga-ni na 51 CAC, {est CACIB, ~etiri specijalizo-vane i osam republi~kih izlo`bi. Po{to je su-dijska lista bila skoro nepromenjena u odno-su na pretpro{lu godinu, mnogi izlaga~i su seodlu~ili za apstinenciju izlaganja, jer su valjdashvatili da to nije vredno gubljenja `ivaca inovca. Ali, pomenuta lista nije menjana jersu se neke sudije, izgleda, prijavile na nekitajni (kako JKS ina~e uvek i radi) konkurs zaprofesionalno zanimanje ,,kinolo{ki sudija zanema~ke ov~are''.
Ova tvrdnja nije bez osnova. Jer, kako sunam neki organizatori popularnih ,,caci}a''rekli u najdubljoj konspiraciji, a ~iji identitetne}emo otkriti (da i njima ne bi pretili), listeza njihove izlo`be su ,,odbijane'', da bi im
posle toga bilo ,,prijateljski savetovano'' ko-jeg ,,nepodobnog sudiju'' da zamene podob-nim - poltronom. Upravo zbog prevelikogbroja saveznih izlo`bi, a nedostatka specijal-ki, kluba i kontrolisanog uzgoja, kao i mahi-nacija pri izboru sudija, titule su devalvirane,a uslov za sticanje zvanja {ampiona skra}ensa godinu dana na {est meseci. Ipak, cena,,par~eta papira'' (~itaj: povelje) koja potvr-|uje taj {ampionat, naravno, u me|uvre-menu je pove}ana. I ne samo da je cena,,papira'' vi{a, nego se sada {ampionat,bo`emesa~uvaj, mo`e osvojiti i dva, tri, peti vi{e puta! Za{to?! Pa, jednostavno: {to vi{e{ampionata, to vi{e para u kasi JKS-a. Lepo,zar ne?
GDE SE TRO[E PARE?Zvani~nici na{e kinologije ka`u kako se
veliki novac tro{i na zakup prostora u kojemsu sme{tene kancelarije. Znamo da pored za-kupa JKS, KSS i BKD imaju i tro{kove ko-munalija, zarada za osam zaposlenih (plate,porezi, doprinosi i nadoknada za kori{}enjekomunalnih dobara) i takse za firmu, madazvani~na lica na{e kinologije ne ka`u da lipla}aju i ostale poreze (porez na dobit i po-rez na promet usluga), koji su, kako ka`ufinansijski i fiskalni stru~njaci, i najve}i tro-{kovi. Da ne bude zabune, sve pomenutekinolo{ke asocijacije, da podsetimo zabo-ravne, registrovane su kao ,,neprofitne orga-nizacije''. I, {ta sad?
Od prethodno navedenih tro{kova najve-}a enigma je {ta je ~iji tro{ak, odnosno {ta ikoliko pla}a JKS, koliko KSS, a koliko BKD?Ta ra~unica predstavlja zato ne samo enigmuve} i svojevrsnu misteriju za naj{iru kinolo{ku javnost (dakle, za one koji sve to finansiraju!),a kako smo dobili informaciju ni pojedini ~la-novi predsedni{tva, raznih stru~nih komisija iodbora, u stvari - ne znaju pravo stanje pri-hoda i rashoda JKS-a.
KAKO TRO[AK POSTAJE PRIHOD?Odgovorni u saveznoj, republi~koj i beo-
gradskoj kinolo{koj asocijaciji tvrde da se ve-liki novac tro{i i na {tampanje kinolo{ke lite-
Komentar izlo`bene sezone 1998.
BELO((EElleemmeennttaarrnnaa nneeppooggooddaa iillii nnee{{ttoo ggoorree))
JJoo{{ jjeeddnnaa iizzlloo`̀bbeennaa sseezzoonnaa jjee zzaa nnaammaa.. KKaaoo iipprreetthhooddnniihh nneekkoolliikkoo ii oovvaa ssee ssaavvrr{{eennoo uukkllooppiillaa uummoonnoottoonniijjuu ii ssiivviilloo pprrooppaaddaannjjaa YYUU kkiinnoollooggiijjee..PPookkuu{{aa}}eemmoo ddaa jjee pprrooaannaalliizziirraammoo,, oobbjjaavviimmoooonnoo {{ttoo jjee ddoo ssaaddaa sskkrriivvaannoo,, ddeemmaannttuujjeemmoo llaa`̀ii,,uukkaa`̀eemmoo nnaa ddoossaaddaa{{nnjjee pprreeddnnoossttii ii pprrooppuussttee,, iiuuppoozzoorriimmoo nnaa bbuudduu}}ee,, pprroonnaa||eemmoo kkrriivvccee zzaa ddee-bbaakkll jjuuggoosslloovveennsskkoogg ooddggoojjaa nneemmaa~~kkiihh oovv~~aarraa,,oobbjjaassnniimmoo nneeoobbjjaa{{nnjjiivvoo......
SSUUDDIIJJEE NNAA SSPPEECCIIJJAALLKKAAMMAAUU 11999988.. gg..
PINO BeogradArno HHummberdros (D) - mu`jaciOtto Meler (D) - `enkeSPINO TemerinFridrih KKirhoff (D) - mu`jaci i `enkeSINO [abacBerttold Vineke (D) - mu`jaci i `enkeKONO RumaTeo LLugbauer (D) - mu`jaciPPetter Artt (D) - `enke
Temerin, 19988.
Fo
to:
NA
TU
RA
17NOmagazin
rature, zarad unapre|ivanja kinologije i podi-zanja nivoa kinolo{ke pismenosti.
Istini za volju, JKS je zaista finansirao{tampanje nekoliko knjiga i, kako oni to ka-`u, ,,kinolo{kih ud`benika''. Me|utim, nijere~eno da se na tim knjigama dobro zaradi-lo. Jer, te knjige nisu poklanjane, ve} su pro-davane i to po ,,vrlo popularnim'' cenama;ni jedna nije ko{tala ispod 20 DM u dinarskojprotivvrednosti (prose~na plata u Jugoslavijiu 1998. g. iznosila je 1.023 din, a 1 DM, pocrnom kursu vredela je oko 9 din).
Knjiga ,,Osnovi kinologije'', kao zvani~anud`benik za polaganje sudijskog ispita {tam-pana je 1996. g. na bazi skripti sa seminaraza kinolo{ke sudije, iz, verovali ili ne, 1975.godine (?!). Aktuelnost, ta~nost i kvalitet po-dataka u toj knjizi-skripti apsurdno je komen-tarisati, pogotovu ako se ima u vidu da su ob-ra|ena poglavlja iz veterine, ishrane, geneti-ke, obuke itd. do danas vi{e puta prevazi|e-na, jer su to oblasti koje stalno na-preduju i u kojima uvek ima novihotkri}a. U predgovoru ovog izdanjase ka`e: ,,Da li pripravnici nisuuspeli da pokupe dovoljno gra|e, ilinisu dovoljno prou~ili, tek nivo pri-kazanog znanja na teoretskom deluispita nije godinama zadovoljavaju-}i''. Zna~i da pripravnici ve} godi-nama dolaze nespremni na ispite,jer u~e iz pomenutih skripti sa pre-davanja iz 1975. g, a predsedni{tvoJKS-a (koje je potpisano kao izda-va~) je onda na{lo ,,solomonsko re-{enje'' da te iste (lo{e i zastarele)skripte, druga~ije nazove i priredi, i prodajekao zvani~ni ud`benik za polaganje sudijskogispita. S obzirom na to odakle nam sudijeu~e ne treba im ni zameriti na onakvim su|e-njima.
,,Knjiga standarda'', {tampana u dva to-ma, prire|ena je 1998.g, a kako u predgo-voru pi{e po poslednjim izmenama standar-da i sistematizaciji F.C.I-a iz 1997. g, {to na-ravno - nije ta~no. Konkretno: aktuelne iz-mene standarda nema~kog ov~ara u tu knji-gu nisu unete, ve} je napisan standard sa iz-menama star skoro deset godina.
O ostalim propustima, gramati~kim (na-ro~ito pade`nim) i ne{tamparskim gre{kama,kao i velikoj nepismenosti pomenutih, ali inekih drugih izdanja ne}emo pisati jer bi ne-koliko strana ove novine bilo malo. Tako|e,zamolili bismo odgovorne da proces kinolo-{kog opismenjavanja naroda takvom literatu-rom najhitnije obustave, zbog sopstvene ki-nolo{ke polupismenosti (pravilno kori{}enjeneta~nih podataka!), a koja je gora i od pot-pune nepismenosti, za{ta je aktuelna jugo-slovenska kinolo{ka scena najbolji primer.
Ve}ina kinolo{kih poklonika svesna ,,kva-liteta'' pomenutih izdanja, naravno, odlu~ilase za stranu, aktuelniju, ta~niju i kvalitetnijuliteraturu. Me|utim, po{to je prodaja gorepomenutih izdanja lo{e i{la ,,neko'' u JKS-use dosetio da pove}a cenu prijave za priprav-ni~ki sta` za kinolo{kog sudiju sa 150 din.(oko 15 DM po crnom kursu) na ~ak 500 din(oko 50 DM) i da, uz formulare za overava-nje sta`a, daje i izdanja ,,Osnovi kinologije''
i ,,Knjigu standarda''. Upu}eni ka`u da je to,izgleda, bio jedini na~in da ih prodaju.
Velika sredstva odlaze i za {tampanje vrloluksuzne i skupe prijave za CACIB Beograd,koja, u stvari, slu`i za reklamiranje pojedinihuvoznika i distributera hrane za pse i nekihkinolo{kih revija, ali ne i za prijavljivanje pa-sa. Postavlja se pitanje: Za{to bi Savez finan-sirao {tampanje tu|ih reklama? Reklo bi seda je obrnuto logi~nije. Ali, da li je ?
Iz gore navedenog ne vidi se kako to Sa-vez unapre|uje nema~kog ov~ara i kinologi-ju uop{te. Konkretno, nikada nijednom od-gajiva~u i izlaga~u nema~kih ov~ara, koji imakvalitetne pse, JKS do sada nije sponzorisao,na primer, odlazak na izlo`be u inostranstvoili na sieger u Nema~ku.
Ni {to se ti~e kinologije uop{te situacijanije bolja. Pa, zar se {tampanje onakve lite-rature smatra unapre|ivanjem kinologije?Uostalom, kada su najodgovorniji ljudi iz
JKS-a, a {to bi trebalo da je deo njihovogposla, organizovali tokom poslednjih nekoli-ko godina kakvo stru~no predavanje, semi-nar ili tribinu, kurs za vodi~a psa..? Ko zna,molimo da nam to hitno javi.
No, iza ovih pri~a o velikim sponzorstvi-ma, radu na unapre|enju kinologije, stalnojtendenciji smanjenja broja izlo`bi (iako je izgodine u godinu njihov broj sve ve}i) i osta-lih praznih pri~a stoji vrlo unosan posao.
Pravilnik JKS-a o stru~nom radu iz 1993.g. koji je jo{ uvek jedini zvani~ni zakonik ju-goslovenske kinologije (ali ga ni oni koji suga napisali ne po{tuju), ~lanom 24. predvi|ada se za postignuti uspeh u odgoju ili radu nakinolo{kim priredbama mogu dodeljivati: di-plome, plakete, PEHARI, vrednosni pred-meti ({ta se pod tim podrazumeva? - prim.aut), pohvalno priznanje i sl. (???- prim. aut).
ZA[TO BA[ PEHARI?Izme|u navedenih mogu}nosti nagra|iva-
nja organizatori izlo`bi biraju, {to je posebnozanimljivo, isklju~ivo pehare, odnosno utrku-ju se ko }e da kupi ve}e i bolje. Za{to? Zato{to su organizatori ,,navu~eni'' pri~ama po-jedinih kinolo{kih funkcionera da }e ba{ pe-harima privu}i ve}i broj izlaga~a. S drugestrane, to i nije bilo te{ko ,,isposlovati'' akose uzme u obzir da ima dosta organizatoraizlo`bi koji su ne samo poltronski nastrojenive} i kinolo{ki neobrazovani, tako da neshvataju da one prave izlaga~e privla~e kvali-tetne nepristrasne sudije i pravi realni opisi iocene njihovih pasa, a ne sjaj pehara i name-
{teni plasmani. Ne znamo samo da li organi-zatori zaista u to veruju, ili bi `eleli da verujuili moraju da veruju, da bi sa~uvali svoju funk-ciju tek nekoliko godina unazad ponavljajuistu gre{ku. Me|utim, ukupan broj izlaga~a utoku izlo`bene sezone sa ne pove}ava, ve}se smanjuje, a pove}ava se samo broj izlo`bi.Prose~an broj prijavljenih nema~kih ov~ara u1996.g. bio je oko 50, u 1997.g. je pao na35 do 40 pasa po izlo`bi, da bi se 1998.sveo na manje od 30 prijavljenih pasa (ali nei izvedenih) po izlo`bi.
Na pomenutih 69 manifestacija na kojimasu, izme|u ostalih rasa, izlagani i nema~kiov~ari podeljeno je, po na{oj proceni, oko6.700 pehara. Samo organizatori znaju koli-ko su ih platili, iako smo nezvani~no saznalida pehare kupuju po cenama od 15 do 20DM (najmanji) i 600 i vi{e DM (najve}i), {tozna~i da organizator izlo`be pla}a pehare iz-me|u 2.000 i 3.000 DM. Nabavne cene pe-
hara renomiranih proizvo|a~a idistributera u inostranstvu (kodkojih se na{i ,,dileri'' snabdevajui {vercuju ih u zemlju) kre}u se od4,5 DM do 10 DM za najmanje,a od 80 do 110 DM za najve}e.To zna~i da se po najjeftinijoj va-rijanti pehari za jednu izlo`bu uinostranstvu kupuju za 500 DM,a najluksuzniji za 1800 DM. Pri-hode od klasi~ne preprodaje pe-hara kod nas (u ime napretkakinologije?!) mo`ete i sami da iz-ra~unate.
Nadamo se da je sada ja-sna njihova ra~unica: {to vi{e izlo`bi - to vi{eprodatih pehara, a samim tim i vi{e para.Ali, da ne bude zabune: ovo se ne odnosi nalegalne uvoznike i distributere, koji imaju re-gistrovane firme i za to pla}aju dr`avi porez.
Naravno, ima i onih organizatora koji vr-lo svesno igraju ovu igru jer novcem koji do-
NNAAJJUUSSPPEE[[NNIIJJEE OODDGGAAJJIIVVAA^̂NNIICCEE UU 11999988..gg..
1. ,,STARO\UR\EVA^KA'' vl. Zlatko Buva~, Temerin
2. ,,vom HAUS MILE[EVAC'' vl. Peter Firic, Mile{evo
3. ,,od BERONJE'' vl. Radomir Beronja, Ruma
4. ,,vom LUXOL'' vl. \or|e Skaki}, Be~ej
P.S. Pravilnik o stru~nom radu ~lanom 21.stav 6. predvi|a: ,,da ODGAJIVA^KEGRUPE podrazumevaju: najmanje tri psa izistog legla od jedne kuje ili pet pasa od jed-ne kuje iz razli~itih legala istog ili raznih vla-snika koji su pozitivo ocenjeni na dan izlo-`be''. U skladu sa ovom odredbom Pravilni-ka, koja ni na jednoj izlo`bi (Republi~ka,CAC, CACIB) nije primenjena, ve} su se upobedni~kim grupama nalazili, ne samo psiiz razli~itih legala, ve} i psi koji nisu odgojodgajiva~a koji je prijavio grupu, a bilo je~ak i pasa uve`enih iz inostranstva. U skla-du sa tim te plasmane i pobede nismo uzeliu obzir prilikom sabiranja bodova za naju-spe{niju odgajiva~nicu u 1998. g.
[abbac, 19988.
Fo
to:
NA
TU
RA
I S T R A @ I V A N J A
NOmagazin18
bijaju od sponzora izmiruju tro{kove organi-zacije izlo`be, a gotovo sav novac od prijavaodlazi na kupovinu unapred ,,prodatih'' pe-hara. Neki izlaga~i nema~kih ov~ara su i{litoliko daleko da su distributerima osvojenepehare, nakon nekoliko meseci, vra}ali i zanjih dobijali polovinu cene tih pehara na na-{em tr`i{tu. Naravno, radi se o onim izlaga-~ima i izlo`bama koje organizuju njihovi pri-jatelji, jer }e iste pehare verovatno i slede}egodine osvojiti. A o bahanalijama, ro{tilji-jadama i `urkama, nekoliko dana pre i posle
izlo`be, izli{no je i pri~ati. Tek svet je mali isve se sazna. Po sistemu: OZNA sve dozna!
ZA[TO NISMO ^LANOVI WUSV?
Prethodne godine, ponajvi{e zbog pritisa-ka od strane dela izlaga~a, a ne zarad dobro-biti i unapre|enja rase, rukovodstvo JKS-a
(ili neko ko rukovodi) je poslao na{u ,,delega-ciju'' na skup{tinu WUSV i SV, sa ,,iskrenom`eljom'' da na{a zemlja postane njihov ~lan.Doti~na gospoda (ili gospodin) su sama, ne-konsultuju}i i neobave{tavaju}i nikog (kakooni to uvek i rade) izabrali ~lanove na{e na-zovi delegacije. Na{i predstavnici trebalo jeda budu gospoda Darko Ostojin iz Zrenjani-na, Zoltan Vatai iz Sente i Sr|an [oljaga izHailbrona (Nema~ka). Na sednicu je trebaloda ponesu ,,Pravilnik o odr`avanju specijali-zovanih izlo`bi-uzgojnih smotri'' i StatutJKS-a, prevedene na nema~ki. Po{to nisuobavestili javnost i dali {ansu odgajiva~ima dasami izaberu svoje predstavnike i pripremeneophodna dokumenta za u~lanjenje, ruko-vodioci JKS-a odlu~ili su se za ,,finansijskinajisplativiju varijantu'' koja je, naravno,
unapred bila osu|enana propast. Naime,doti~na gospoda su osvom tro{ku ve} i{lana sieger, kao posma-tra~i, dok g. [oljagave} du`e vreme `ivi iradi u Nema~koj.Tako iz kase JKS-a ni-je ni ovog puta izdvo-jen ni dinar za njihovput i ostale tro{kove.Tako|e, pomenutorukovodstvo vrlo do-bro je znalo daWUSV funkcioni{ekao savez klubova i da
se, shodno tome, mo`e u~laniti samo nacio-nalni klub, a ne nacionalni savez ili sekcija prikinolo{kom dru{tvu, kako je to u ovom slu-~aju planirano. Ako to nisu znali {ta gospo-da funkcioneri onda vi{e tra`e u tom ruko-vodstvu i za{to ne puste nekog ko zna kakoi {ta treba da radi?
KO SU PRAVI DISIDENTI?Kao {to je poznato, u Jugoslaviji nemamo
nacionalni klub jer je, kako u izve{taju saskup{tine JKS-a, odr`ane u Molu 11. 11.1994. g, a objavljenom u reviji ZOV br. 272,u ~lanu 4 pi{e: ,,,Svi ttakozvani ,,KKlubovi Jugo-slavije za ttu i ttu rasu' ttreba da se rasfformmira-ju. Oni su DISIDENNTSKKE organizaccije kojeJKKS (koji je KAO legalna organizacija - primaut) ne ppriznaje. PPasmminski klubovi mmogu dapposttoje i rade sammo u okviru svojih mmatti~nihkinolo{kih dru{ttava. Ubudu}e,, kinolo{ki rad-nicci koji u~esttvuju u radu ttih organizaccija bi-}e susppendovani u JKKS-uu''.
Dakle, ova tvrdnja je u potpunoj opre~no-sti sa Statutom FCI-a, koji ka`e da nacional-ni savezi mogu biti savezi nacionalnih pa-sminskih klubova (kao {to je to slu~aj u svimkinolo{ki razvijenim zemljama), ali i kinolo-{kih dru{tava kao {to je to slu~aj kod nas.Me|utim, na sve poku{aje formiranja bilo ka-kvih klubova odgovarano je da klub ne mo`ebiti priznat ni u Klubu mati~ne zemlje rase (uovom slu~aju SV), ni od strane F.C.I-a, akoga ne prizna JKS, {to je jo{ jedna u nizu la`iaktuelnog rukovodstva JKS-a, koji nije ~ak nipunopravni ~lan tog istog F.C.I-a na koji sestalno poziva.
Naime, ako nacionalni klub (npr. na{ ju-goslovenski) prizna i primi u svoje ~lanstvoWUSV, kao Svetsko udru`enje odgajiva~anema~kih ov~ara, koje je preko VDH (Ver-band fur das Deutsche Hundewesen), Ne-ma~kog udru`enje pasminskih klubova, pu-nopravni ~lan F.C.I-a (za razliku od JKS-a),onda je taj klub automatski priznat i legiti-man i u granicama dr`ava ~lanica F.C.I-a.Rodovnici bi bili ravnopravni onim izdatimod strane SV (nema~kog), SAS (italijanskog),MNJK (ma|arskog) i ostalih svetskih klubovakoji po{tuju uzgojna pravila WUSV-a.
Sve to je, izgleda, znao i g. Zoltan Vatai,te je na vreme odustao od u~e{}e na sedniciWUSV-a i po{tedeo sebe neprijatnosti da bu-de smi{ljeno izigran. Gospoda Darko Ostojin
[[AAMMPPIIOONNII JJUUGGOOSSLLAAVVIIJJEE UU LLEEPPOOTTII ZZAA 11999988..gg.
- Bessy vom Bestorix Sp 79530 No(Jack od Beronje - Ina v. Bestorix),vl. Slobodan Radmanovi}, Beograd- Brando vom Bestorix Sp 85647 No(Jack od Beronje - Ina v. Bestorix),vl. Dragan Veljkovi}, Beograd- Alma vom Berlina Sp 78144 No(Xeno Neu Edingen - Linda Grensztad Lee),vl. Dragan Veljkovi}, Beograd- Ass vom Berlina Sp 701900 No(Xeno Neu Edingen - Linda Grensztad Lee),vl. Sava Radogosti}, Pan~evo- Lea od Radovana Plav{i}a Sp 704289 (Lasso Neuen Berg - Anita od R. Plav{i}a),vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik- Erik Aureus Mons Sp 76459 No(Ero v. Batu - Udine Aureus Mons),vl. Jovica Matkovi}, Beograd- Anschi od [ehera Sp 710368 No(Brik od [ehera - Tina od [ehera),vl. Andrija Gojkovi}, Srpsko Sarajevo- Yasso od [ehera Sp 80004 No(Brik od [ehera - Ulme Sienerland)vl. Andrija Gojkovi}, Srpsko Sarajevo
[[AAMMPPIIOONNII MMLLAADDIIHH ZZAA 11999988..gg..
- Ilko v. Nivalda Sp 708947 No(Matty v.d. Wienerau - Ditta od Marosha) vl. Igor Rupnik, Jagodina- Ayax von Eroval Sp 80517 Sp(Aranyvolgyi-Orseg Brass - Zana Zynta-Rew), vl. Keri Erne, Kumane- Rosa vom Haus Mile{evac Sp 707297(Rocco v. Schloss Runding - Joly v. H. Mi-le{evac), vl. Peter Firic, Mile{evo- Eddy vom Bestorix Sp 81017 No(Brando of Assaracus - Beti)vl. Dragan Veljkovi}, Beograd- Lardo vom Luxol Sp 86627 No(Wilko v. Kirschental - Binba v. Luxol)vl. Ivan i Neboj{a Ljubisavljevi}, Jagodina- Ronda vom Haus Mile{evac Sp 707298 (Rocco v. Schloss Runding - Joly v. H. Mi-le{evac)vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik- Rambo Topolovni~ki Sp 708784 No(Matz v. Georg Victor Turm - Cimba Topo-lovni~ka)vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik- Valdo Sp 81466 No(Jeck od Beronje - Jeni Mirkov Uzgoj)vl. Borivoje i Du{an Janji}, {id- Romy od [ehera Sp 711504 No(Ingo v. Nivalda - Exi v. Nivalda)vl. Andrija Gojkovi}, Srpsko Sarajevo - Samba od [ehera Sp 7103373 No(Jeck od Beronje - Anchi od [ehera)vl. Darko Jovanovi}, Trebinje- Quattro vom Haus Mile{evac Sp 70727 (Brando of Assaracus - Fella v. H. Mile{e-vac), vl. Neboj{a Savi~i}, Beograd- Zitta v. Nivalda Sp 712416 No(Hobby v. Gletschertrof - Ledy v. Giebeli-nenstadt), vl. Dragomir Vuji}, Kragujevac- Tessi vom Luxol Sp 81093 No(Natz v. Steigerhof - Binba v. Luxol)vl. Ivan Rockov, Zrenjanin- Audi vom Spielbach Sp 713428 No(Esco v.d. Wienerau - Bella v. Roman-tischen Strasse), vl. Damir Jovanovi} i Sanda Gva~i}, ZemunPP.S. RRedakccija summnja u verodosttojnosttppojedinih {ammppionatta,, no dok ne budemmorasppolagali argummenttimma,, za sada pprihvatta-mmo listtu mmladih {ammppiona za 1998. g.ttakvu - kakvu smmo od zvani~nika dobili.
[abbac, 19988.
Fo
to:
NA
TU
RA
19NOmagazin
i Sr|an [oljaga su ipak oti{li na Skup{tinu,na kojoj je zahtev za prijem u ~lanstvo bez di-skusije odbijen. Na skup{tinu su poslati bezikakvog press materijala, novine kao zvani~-nog glasila Saveza ili bilo kakvog propagand-nog materijala na{e kinologije, {to jo{ vi{eukazuje na smi{ljen potez propadanja ovogpoku{aja.
IME PSA INOSTRANSTVO PYNO TEMERIN [ABAC RUMA CACIB BOB BOG BIS
1. Axel Staro|ur|eva~ki V2, 2xV3 V1 V2 V3 3 4 42. Brendon v. H. Mile{evac VP1, SG3, 2xSG2 SG1 SG33-6.Ulma Staro|ur|eva~ka VP3, SG3 VP3 SG3 SG23-6. Orry zum Gigelsfelsen SG2 SG1 SG1 SG5 1 13-6. Valdo SG3 SG1 SG1 2 2 13-6. Tessi vom Luxol SG4 SG2 SG1 1 5 317. Laura Drei Birkenzwinger BSZ- SG 57 VP4 VP1 SG5 1 1 18. Gazdagpataki Azurro V3, V5 V1 V6 1 2 2 19. Ola v. Sequoia Gigantea VP1, SG1 VP3 SG310. Quattro v. Haus Mile{evac SG1, V1 SG3 1 1 111. Rossa v. Haus Mile{evac SG1 SG4 SG1 212. Gunda vom Luxol VP1 VP2 SG1 SG713-14. Jeck od Beronje V3 V4 V4 V513-14. Audi v. Spielbach SG7, SG14 SG1 SG2 1 115. Katica Staro|ur|eva~ka SG2, VP3 VP1 VP916. Karla Staro|ur|eva~ka VP1 VP2 VP117. Ika od Beronje V6 V1 V4 V518.Utz v. Schloss Rosenfelsen VP1 VP4 SG619. Pina od Beronje SG1 SG6 SG2 1 1
LISTA 20 NAJUSPE[NIJIH YU NEMA^KIH OV^ARA U 1998. GODINI
LAGATI ILI ]UTATI- PITANJE JE SAD?
Naravno, oni kojima na{e u~lanjenje uWUSV nikako ne bi odgovaralo, mislili su ina javnost. Tako je jedan na{ kinolo{ki list saodu{evljenjem, zamislite, objavio vest da smo,,primljeni u SV'', pritom ne rekav{i ni kosmo to ,,MI'', ni ko je i {ta je SV. Naravno,
ta la` iliti potpuna dezinformacija nije do da-nas demantovana. Neki su, opet, bili malopametniji (ako se poltronsko }utanje smatrapametnim potezom) pa su i tu nacionalnubruku i sramotu pre}utali kao uostalom imnoge prethodne. Svakako, poltronsko }u-tanje nimalo ne umanjuje njihovu krivicu iodgovornost za aktuelnu anarhiju i propast
Debrecen (Hajdu kup) 15.02.1998. g.(MEOE), sudija Werner Ebbe
9-12 m.- VP 1 Brendon v. Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac), vl. Stipan Kova~i}, Subotica9-12 m. -VP 3 Ulma Staro|ur|eva~ka(Jack od Beronje - Dina od Beronje), vl. Du{ko Jerkovi}, Temerin12-18 m. - SG 1 Rossa v. Haus Mile{evac(Rocko Schloss Runding - Joly H.Mile{evac), vl.Peter Firic, Mile{evo12-18 m. - SG 1 Quattro v. Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac)vl. Neboj{a Savi~i}, Beogradpreko 24 m. -V 1 Unka vom Haus Mile{evac(Zito Noriswand - Goldy H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evopreko 24 m. -V 2 Gundo vom Haus Mile{evac(Tremp Liebenauer Schloss - Fella H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evopreko 24 m. - V 3 Axel Staro|ur|eva~ki(Axel Klainen Birke - Zana Staro|ur|eva~ka)vl. Zoltan Uri, TemerinNajbolja odg. grupa: odg. ,,vom Haus Mile{evac''vl. Peter Firic, Mile{evoNajbolji par: Gundo i Rossa vom Haus Mile{evacvl. Peter Firic, Mile{evo
CACIB Skoplje 18.04.1998.g. sudija Vasil Kostov
razred {ampiona - CAC, CACIB, BOB - Rodondo vom Crveni Mayestoso(Hash Heilbronner Schloss - Unda Haus Beck)vl. Boban ]ati}, Stragarirazred radnih - CAC, R.CACIB - GazdagpatakyAzurro (Natz Steigerhof - Gazdagpataky Odine)vl. Zlatko Buva~, Temerin
Kapo{var 04.07.1998.g.(MNJK)sudija Albreht Worner
6-9 m. VP 1 Karla Staro|ur|eva~ka(Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Zana Staro|ur|.)vl. Zoltan Uri, Temerin
9-12 m.- VP 1 Ola von der Sequoia Gigantea(Lacko Trienzbachtal - Vaneska S.Gigantea)vl. Zoltan Vatai, Senta Preko 24 m. - V 1 Mutz vom Wiesenborn(Max Loggia dei Mercanti - Ulme Wiesenborn)vl. Zoltan Vatai, Sentapreko 24 m. -V 2 Axel Staro|ur|eva~ki(Axel Klainen Birke - Zana Staro|ur|eva~ka)vl. Zoltan Uri, Temerin
Segedin 09.08.1998.g. (MNJK)sudija Heinz Henrici
9-12 m. VP 2 Katica Staro|ur|eva~ka(Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Zana Staro|ur|.)vl. Zlatko Buva~, Temerin12-18 m. - SG 1 Ola von der Sequoia Gigantea(Lacko Trienzbachtal - Vaneska S.Gigantea)vl. Zoltan Vatai, Senta 12-18 m. - SG 3 Ulma Staro|ur|eva~ka(Jack od Beronje - Dina od Beronje)vl. Du{ko Jerkovi}, Temerin12-18 m. -SG 4 Plato Aureus Mons(Zito Noriswand - Kosima Aureus Mons)vl. Milan Nedeljkovi}, SmederevoPreko 24 m. - V 1 Mutz vom Wiesenborn(Max Loggia dei Mercanti - Ulme Wiesenborn)vl. Zoltan Vatai, Sentapreko 24 m. - V 3 Axel Staro|ur|eva~ki(Axel Klainen Birke - Zana Staro|ur|eva~ka)vl. Zoltan Uri, TemerinPreko 24 m. - V 5 Gazdagpataky Azurro(Natz Steigerhof - Gazdagpataky Odine)vl. Zlatko Buva~, TemerinCACIB Debrecen 22 i 23.08.1998.g. (MEOE)
sudija Barbara ^aslava18-24 m. CAC, CACIB- Rossa vom Haus Mile{evac(Rocko Schloss Runding - Joly H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evopreko 24 m. CAC- Gundo vom Haus Mile{evac(Tremp Liebenauer Schloss - Fella H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evorazred radnih CAC, R.CACIB - Brando of Assaracus
(Ulk Arlett - Jorga Assaracus)vl. Peter Firic, Mile{evo
Ma|arski MEOE {ampionat, Budimpe{ta13.09.1998.g. sudija Neboj{a Savi~i}
12-18 m. SG 2 Uran vom Haus Mile{evac(Ulk Arlett - Joly H.Mile{evac)vl. Damjan ^ekli}, Feketi}18-24 m. SG 2 Brendon vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac)vl. Stipan Kova~i}, Subotica
Ma|arski MNJK {ampionat, Kapo{var 3. i4.10.1998.g, sudija Peter Mesler
9-12 m. VP 3 Katica Staro|ur|eva~ka(Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Zana Staro|ur|.)vl. Zlatko Buva~, Temerin12-18 m. SG 12 Uran vom Haus Mile{evac(Ulk Arlett - Joly H.Mile{evac)vl. Damjan ^ekli}, Feketi}18-24 m. SG 2 Brendon vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac)vl. Stipan Kova~i}, SuboticaPreko 24 m. - V 3 Gazdagpataky Azurro(Natz Steigerhof - Gazdagpataky Odine)vl. Zlatko Buva~, Temerin
Memorijal bra}e Martin- Debrecen08.11.1998.g.(MEOE), sudija Jozef Roli
12-18 m. SG 5 Uran vom Haus Mile{evac(Ulk Arlett - Joly H.Mile{evac)vl. Damjan ^ekli}, Feketi}12-18 m. SG 5 Ulma vom Haus Mile{evac(Ulk Arlett - Joly H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evo18-24 m. SG 3 Brendon vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac)vl. Stipan Kova~i}, Suboticapreko 24 m. V 2- Gundo vom Haus Mile{evac(Tremp Liebenauer Schloss - Fella H.Mile{evac)vl. Peter Firic, Mile{evopreko 24 m. V 4 Brando of Assaracus(Ulk Arlett - Jorga Assaracus)vl. Peter Firic, Mile{evo
Plasmani jugoslovenskih pasa na izlo`bama u inostranstvu u 1998. godini
JKS-a je kaznila g. Pe{i}a samo javnom opo-menom.
Drugi incident se desio na CAC izlo`bi uVelikom Gradi{tu, odr`anoj 8. avgusta1998. Sudio je opet g. Neboj{a Savi~i}. Izla-ga~ g. Stanko Jovanovi} iz Beograda, po za-vr{etku ocenjivanja u razredu zrelih mu`jaka,zamolio je sudiju za obrazlo`enje plasmana,na {ta je ovaj, kao i na izlo`bi u Aran|elov-cu, odgovorio pisanjem prijave Disciplinskojkomisiji JKS-a. Gospodin Jovanovi} je na toodgovorio tako|e pisanjem prijave g. Savi~i-}u zbog nepo-{tovanja izlaga-~a, no raspravaje ubrzo preki-nuta, te se svezavr{ilo baz pri-java i kazni.
Disciplinskakomisija JKS-aje u vi{e navra-ta ponavljalakako su izlaga~ii sudije u ravno-pravnom po-lo`ju i kako supred kinolo-{kim sudom svijednaki. Ako jetako za{to seonda pored ka`njavanja izlaga~a ne ka`nja-vaju i sudije? Nemogu}e je da se ve} nekoli-ko godina za redom incidenti doga|aju u rin-govima istih (istog) sudija, a da njihovo (nje-govo) pona{anje prema izlaga~ima kinolo{kizvani~nici nagra|uju sve ve}im brojem su|e-nja. Uz sve to, Disciplinska komisija naravno- }uti.
[TA RADE I KAKO SUDE?Stanje na{e kinologije je do te mere lo{e
da su izlaga~i, prakti~no, prinu|eni da od iz-lo`be do izlo`be izvode svoje pse kod istih su-dija. Jer, na {ezdesetak izlo`bi godi{nje sudisvega ~etvoro-petoro sudija, uz ponekog
I S T R A @ I V A N J ABBRROOJJ SSUU\\EENNJJAA UU 11999988..gg..
* Obrad \oki} 12* Neboj{a Savi~i} 10Ratibor Ceki} 8Slobodan Novak 5* Zoltan Vatai 4Voja Brajevi} 4* Stipan Bo{njak 3Dragoslav Vu~eti} 3* Miroslav Jovi} 2* Sre}ko Kuki} (HR) 2Rajko Rotner (SLO) 2Milo{ Jeleni} 2* Dragan Lazi} 1Kostas Ziskos (GR) 1Nikola Sjeklo}a 1Dragan Janji} 1Desimir Milovanovi} 1* Jovan Golinger 1Milan Maletin 1* Arno Humberdros (D) 1* Santo Imre (H) 1*) = specijalisti za rasu
[abbac, 19988.
Fo
to:
NA
TU
RA
jugoslovenskog odgoja nema~kih ov~ara. Po ve} isplaniranom scenariju ovaj pro-
ma{aj je opravdavan pri~ama kako se JKS,eto, zalo`io i iza{ao u susret `eljama odgaji-va~a, ali Nemci nisu `eleli da ih prime u ~lan-stvo, zbog ,,aktuelne politi~ke situacije''. Toje jo{ jedna u neprekidnom nizu la`i kojimase zasipa na{a kinolo{ka javnost. Dodu{e,ta~no je da se JKS zalo`io, ali za neuspeh ipropast osnivanja Kluba i sprovo|enja kon-trolisanog uzgoja, koji mu nikako ne ide uprilog.
KO JE KRIV ZA INCIDENTE?Prethodne godine po ve} ustaljenoj {emi
su|enja (unapred se zna ko }e gde da sudi,ali i koji ili ~iji pas }e da pobedi) ustalili su sei incidenti. Naime, prethodne godine u rin-govima za nema~ke ov~are desila su se dvaincidenta.
Najpre je na CAC izlo`bi u Aran|elovcu,odr`anoj 27. juna 1998. g. Neboj{a Savi~i},koji je sudio tog dana, na molbu izlaga~a g.Gorana Pe{i}a da obrazlo`i plasmane u raz-redu mladih `enki, odgovorio da iza|e iz rin-ga uz pretnju pisanjem prijave Disciplinskojkomisiji JKS-a. Iznena|en i revoltiran ova-kvim, ni~im izazvanim nastupom sudije, g.Pe{i} je u{ao u verbalni duel i ,,zaradio'' pri-javu. Nakon izvinjenja, Disciplinska komisija
NOmagazin20
preko 24 m (bez radnog ispita) V 1 Quattro vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Fella H.Mile{evac)vl. Neboj{a Savi~i}, Beogradpreko 24 m (bez radnog ispita) V 1 Ronda vom Haus Mile{evac(Rocko Schloss Runding - Joly H.Mile{evac)vl. Mom~ilo Mihailovi}, TopolovnikNajlep{i pas stranog odgoja: Gundo v. H. Mile{evacNajbolja odg. grupa: odg. ,,vom Haus Mile{evac''Najbolja grupa potomaka: Brando of Assaracus vl. Peter Firic, Mile{evo
Bugarski {ampionat - Sofijasudija Kamen Litov
12-18 m. -SG 1 Denija Aureus Mons(Nevado Bad-Boll - Harpa Aureus Mons)vl. Ivan Ljubisavljevi}, Jagodina12-18 m.-SG 1 Dalas Aureus Mons(Nevado Bad-Boll - Harpa Aureus Mons)vl. Boban ]ati}, Stragari18-24 m. -SG 1 Plato Aureus Mons(Zito Noriswand - Kosima Aureus Mons)vl. Milan Nedeljkovi}, SmederevoPreko 24 m. -V 2 Harpa Aureus Mons(Hanno Wienerau - Udine Aureus Mons)vl. Boban ]ati}, Stragari
Boll (Nema~ka) 25.07.1998. g. sudija Ernst Ruckert
18-24 m. SG 14 Audi vom Spielbach(Esco Wienerau - Bella Romantischen Strasse)vl. Sanda i Robert Gva~i}, BeogradMandelbachtal-OOmmersheim/Saar (Nema~ka)
26.07.1998. g. sudija Helmut Koning18-24 m. SG 7 Audi vom Spielbach(Esco Wienerau - Bella Romantischen Strasse)vl. Sanda i Robert Gva~i}, Beograd.
P.S. Informacije o plasmanima pasa dobbijene suod samih vlasnika i Redakcija ne snosi odgov-ornost zza njihovu ta~nost
stranog sudiju na specijalkama. Naravno, ni-je problem kad sudi neko ko zna, neko ko je~astan i po{ten, neko ko je cenjen i po{tovani kao odgajiva~ i kao takmi~ar, a pre svegakao ~ovek. Problem je {to i dalje, posle broj-nih kritika, polemika i incidenata, sude ljudibez ikakvog ili sa sme{nim odgajiva~kim itakmi~arskim iskustvom, sa nepoznavanjemanatomsko-topografske terminologije. Takose i doga|a da kod nas sude ljudi koji ne zna-ju odakle dokle se prostiru sapi, koji je pravi-lan odnos tela nema~kog ov~ara, odakle po-~inje i gde se zavr{ava iskorak, koji tipovikonstitucije postoje i kojoj pripada nema~kiov~ar. Uz to, oni koriste pri opisu termine ti-pa ,,rasko{an pas, gornja i donja le|na linija,prednji i zadnji front, prednji i zadnji laktovi,testisi su O.K.'' (okej, engl - prim. aut) itd.Svakako, vrlo je te{ko komentarisati stepenne~ijeg znanja ili neznanja, jer ljudska gluposti neinformisanost - nemaju granice.
Da bi stao u odbranu svojih ,,pulena'' na{najvi{i kinolo{ki zvani~nik je izjavio: ,,Da, si-gurno nije problem u neznanju sudija''. E,ba{ lepo! Zna~i, znaju oni dobro kako se su-di ali i dalje ne sude kako treba. Za{to? Zato{to im aktuelna kinolo{ka vlast upravo to do-zvoljava, zato {to nikom i nikako ne odgova-raju, zato {to vole ,,male i velike privilegije'',zato {to su neinformisani i na znaju {ta se usvetu de{ava, koji su i kakvi aktuelni trendo-vi uzgoja, a, ruku na srce, neki zaista i nema-ju elementarna znanja a neki ni obrazovno-intelektualno nisu dorasli kinolo{kom su|e-nju.
[ta na kraju re}i, a ne preterati, osim dabi pojedinci u aktuelnoj kinolo{koj vlasti tre-balo i sami da shvate da su od kinologije, ne-kada lepog hobija, svojom gramzivo{}u na-
pravili dobar biznis za u`i krug ljudi. Zahvalju-ju}i njima ljudi se na izlo`bama ne dru`e, nerazmenjuju iskustva i ne sklapaju prijateljstva,ve} se sva|aju i tuku. Napravili su od kinolo-gije, kako re~e jedan odgajiva~, preduze}e zalegalnu plja~ku.
Posle obilnih ki{a voda se izlije, napravipoplavu i {tetu pa se povu~e, a aktuelna ki-nolo{ka vlast pravi {tetu jugoslovenskoj kino-logiji ve} deset godina, ali se ne povla~i. Akoje poplava elementarna nepogoda, {ta suonda oni?
Ivan Luki}
21NOmagazin
KKada donesete odluku o nabavci {tene-ta, morate biti svesni da time zapo~i-njete dru`enje dugo deset do petnaest
godina. Dru`enje koje }e vam doneti mnogolepih trenutaka ali i obaveze sa kojima se mo-rate blagovremeno upoznati. Morate se i te-oretski i prakti~no pripremiti za prihvatanjenovog ~lana porodice. [ta to zna~i?
Najpre morate obezbediti prostor u kojem}e {tene, a kasnije odrastao pas boraviti. Uurbanim uslovima imate dve mogu}nosti: dr-`anje psa u stanu i dr`anje u dvori{tu. Ukoli-ko re{ite da dr`ite psa u stanu trebalo bi daodredite mesto gde }e stajati njegov ,,le`aj'' igde }e on mo}i neometano da se odmori ka-da to po`eli. Najbolje je da to bude neki ogaokoji nije prometan, gde on ne}e smetati va-ma, a ni vi njemu. Tako|e, mo`ete mu na-praviti ku}icu na terasi, ukoliko za to imaprostora.
Pre nego {to se odlu~ite za terasu ili unu-tra{njost stana trebalo bi da znate da ~estepromene temperature, naro~ito u zimskomperiodu, ~ak i za vrlo otpornog psa kao {toje nema~ki ov~ar, nisu po`eljne. Naro~itokod {tenadi mo`e do}i do prehlade ili upalekrajnika.
,,Le`aj'' psa bi trebalo da ima mere kojeodgovaraju veli~ini odraslog psa 120 cm x80 cm, a kao ,,le`aj'' mo`ete iskoristiti staro}ebe ili par~e starog itisona ili tepiha, jer }emu u stanu na tome biti toplo, a i lako se odr-`ava. Naravno, mogu se nabaviti i specijalnekorpe i le`aljke za pse koji se dr`e u stanu.
Njih je mogu}e nabaviti u skoro svakom ve-}em pet shop-u.
DA LI DR@ATI PSA U STANU?
Pitanje koje se ~esto postavlja je: ,,Da lidr`ati psa u stanu?''. Ve}ina na ovo pitanjeodgovara negativno, uz obrazlo`enje da je `i-vot u malom prostoru mu~enje za psa, da seprlja stan, da pas mo`e biti prenosilac nekihbolesti (mo`e, ali vrlo retko) ... Mo`da je naj-
bolji odgovor na ovo pitanje dao osniva~ zo-opsihologije kao nauke, dr Konrad Lorenc,koji ka`e da }e ljubav vlasnika prema psu,{etnje, odr`avanje zdravlja i higijene psa iprostora u kom on boravi, nadoknaditi nedo-statak prostora. S druge strane ta~no je da jeza psa bolje, a za ~oveka lak{e, da psa dr`i udvori{tu u boksu, ali kada to nije mogu}e, au gradskim uslovima to je ~est slu~aj psa mo-`ete dr`ati i u stanu.
Ukoliko imate dvori{te, onda je prvo {to bitrebalo da znate da psa ne smete dr`ati nalancu, jer upravo to je MU^ENJE psa. Naj-bolje bi bilo da mu u jednom delu dvori{ta na-pravite boks, u koji ga mo`ete zatvarati popotrebi. Po`eljna veli~ina bi trebalo da budeod 6-9 kvadrata (2x3 m, 2x4 m, 3x3 m).Boks mora da bude pokriven. Pod bi trebaloprekriti daskama i podi}i desetak santimetara
od betonske ili asfaltne podloge. Strane bok-sa bi trebalo da budu visoke 1,8 - 2 m (da ~o-vek mo`e da se uspravi unutra), a mogu bitinapravljene od dasaka, cigle ili `ice, dok biprednja strana bila od `ice ili ~eli~ne mre`e.U odnosu na strane sveta, boks bi trebalo daje okrenut prednjom stranom ka jugu ili jugo-istoku zbog dovoljne koli~ine sun~evih zrakakoji povoljno uti~u na rast i razvoj {teneta. Aako nije mogu}e onda bi boks trebalo da jeokrenut prema jugozapadu, zapadu ili istoku.
KAKO NAPRAVITI KU]ICU? Ku}icu bi najbolje bilo napraviti od dasa-
ka. Krov bi trebalo da bude ravan (da bi pasmogao da le`i na njemu), sa mogu}no{}u po-dizanja, {to znatno olak{ava ~i{}enje i dezin-fekciju. Po`eljne dimenzije osnove su 0,75 x1,2 m, a visina 0,75 m. Otvor za ulaz u ku-}icu bi trebalo da ima dimenzije 0,35 x 0,55m. Ove dimenzije odgovaraju za dr`anje psaili u boksu ili u stanu na terasi, i za mu`jake iza `enku koja se ne koti. Za `enku sa {tenci-ma dimenzije ku}ice bi trebalo da budu ve}e.
KAKO NABAVITI [TENE?Kada ste obezbedili sme{taj va{em budu-
}em psu onda pristupate fazi nabavke {tene-ta. [ta to podrazumeva? Pod frazom ,,nabav-ka {teneta'' u 99 odsto slu~ajeva se podrazu-meva kupovina {teneta. Odgoj legla nije lak,ni jednostavan, a u dana{njim uslovima `i-vota ni jeftin poduhvat. Zato je nerealno dao~ekujete {tene na poklon, izuzev ako va{ ro-
S A V E T I
Sme{taj, odgoj, ishrana...
PPRRIIPPRREEMMEE ZZAA DDOOLLAAZZAAKK [[TTEENNEETTAA
TTeemmaa oo kkoojjoojj jjee oovvddee rree~~ ~~eessttoo jjeeeekkssppllooaattiissaannaa,, aallii ss oobbzziirroomm nnaa ttoo ddaassee ggrree{{kkee nnaapprraavvlljjeennee uu ppoo~~eettkkuu oodd-ggoojjaa ttee{{kkoo iisspprraavvlljjaajjuu,, nniijjeeddaann tteekksstt iizzoovvee oobbllaassttii nniijjee ssuuvvii{{aann.. ZZaattoo uu oovvoojjrruubbrriiccii ii `̀eelliimmoo ddaa oobbrraaddiimmoo ssvvaa ppii-ttaannjjaa kkoojjaa bbii ppoossttaavviioo ii ssvvaakkii bbuudduu}}iivvllaassnniikk {{tteenneettaa nneemmaa~~kkoogg oovv~~aarraa..@@eelljjaa nnaamm jjee ii ddaa ~~iittaaooccii uu~~eessttvvuujjuu uukkrreeiirraannjjuu oovvee rruubbrriikkee.. KKaakkoo?? PPii-ttaannjjiimmaa,, ssuuggeessttiijjaammaa,, pprreeddlloozziimmaa ......
|ak ili blizak prijatelj ima leglo te odlu~i davam ga pokloni.
Prilikom kupovine najbolje bi bilo da vamneki iskusan odgajiva~ pomogne pri pronala-`enju odgovaraju}eg legla i kupovini {teneta.Me|utim, to naj~e{}e nije mogu}e, te se mo-rate snalaziti sami. Kako?
Ne{to te`i i du`i, ali ne manje siguran putje da se u~lanite u lokalni klub ljubitelja ne-
NOmagazin22
ma~kih ov~ara, ako postoji u va{em gradu, ida izvesno vreme pose}ujete sastanke kluba,izlo`be, obilazite neke odgajiva~e i kre}ete seu krugu ljudi koji vole nema~kog ov~ara. Ta-ko }ete sakupiti dosta informacija u vezi sa le-glima pripodnjacima i kvalitetnim priplodnimkujama. Dobro bi bilo da nabavite sve kinolo-{ke, naro~ito specijalizovane, ~asopise. U nji-ma }ete na}i korisne savete za sme}taj, od-goj, ishranu ali i informacije o aktuelnoj uz-gojnoj politici, kvalitetnim svetskim psima injihovim potomcima u Jugoslaviji.
IZLO@BE: DA ILI NE?
Kada se napokon odlu~ite za kupovinu,ne smete sebi dozvoliti da se odlu~ite za {te-ne zbog ni`e cene i boljih uslova pla}anja. Odnaro~itog zna~aja pri kupovini je pravilan od-goj i zdravlje {teneta i kvalitet roditelja i osta-lih predaka. Pre izbora {teneta, tako|e, bitrebalo da se odlu~ite da li }ete se sa svojimljubimcem da se takmi~ite na izlo`bama ueksterijeru, radnim utakmicama ili jednostav-no `elite psa za dru`enje, igru i zabavu.
Ovo je vrlo va`na odluka jer se ~esto de-{ava da se ve}ina onih koji kupe psa ,,samo''za dvori{te, igru i zabavu posle izvesnog vre-mena ipak pojavi na nekoj od izlo`bi. Neret-
ko se desi da do tada ,,najlep{i nema~ki ov-~ar na svetu'' bude lo{e ocenjen ili lo{e plasi-ran. Tada nastaje razo~arenje u psa, ili ~e{}eu sudiju, njegov na~in i kriterijum su|enja itd.Ovo je naj~e{}e posledica brzoplete kupovi-ne, lo{eg odgoja i nepravilnog rada sa psom.Da do ovakvih i sli~nih situacija ne bi dolazi-lo morate dobro pre kupovine razmotriti za{ta vam pas treba, a ako ste ga ve} kupili, ko-je su njegove realne mogu}nosti {to se izlaga-nja ili radnih takmi~enja ti~e.
U ljudskoj prirodi je da se me|usobnonadme}emo i takmi~imo. To je ne{to ja~e odnas i retki su oni koji taj nagon mogu da nad-ja~aju. Zato }emo u nekoliko narednih nasta-vaka poku{ati da vam pomognemo da oda-berete pravo leglo, pravo {tene u leglu i daod njega napravite dobrog takmi~arskog psa.
AAlleekkssaannddaarr SSaa{{aa VVuukkoovvii}}
IIstra`ivanja i praksa pro-teklih dvadesetak godinapokazali su da uspe{noizvr{avanje zadataka psa
u saradnji sa ~ovekom ne zavi-se samo od njegovih nasled-nih osobina, ve} u znatnojmeri i od navikavanja na oko-linu i socijalizacije sa ~ovekomi drugim `ivotinjama. To seposti`e u najranijoj mladostipsa, od pete do dvanaeste nedelje `ivota.
Dobro pona{anje ku}nog psa koji nije po-sebno {kolovan (obu~en), dobar rad sport-skog psa i ostvarivanje zadataka slu`benogpsa bazira se na uzgoju i dr`anju {teneta donjegovog odrastanja u psa. Vlasnik psa bitrebalo, pre nego {to se odlu~i da kupi ili po-ku{a da obu~i psa, da stekne neophodno te-oretsko predznanje. Ni najbolji stru~njaci nemogu pomo}i vlasniku (vodi~u) koji dovedena obuku psa koji do tada nije pravilno pri-preman i odgajan. Odgajanje mladog psanaj~e{}e je prepu{teno slu~aju, a vlasnici ~e-sto nemaju ni najosnovnije znanje o odgojuili obusi mladog psa.
Zato }emo poku{ati serijom tekstova dainformi{emo vlasnike pasa, a kasnije i vodi~esportskih pasa, kako je najbolje pripremitipsa za njegove kasnije zadatke. Prvi tekstovi}e koristiti svim vlasnicima pasa.
ODNOS ^OVEKA I PSAUobi~ajeno je mi{ljenje da svaki slu`beni
(sportski) pas mora da bude obu~en. Me|u-tim, pas se ne ra|a obu-~en, ve} tokom odrasta-nja kroz nekoliko razvoj-nih faza sti~e odre|enapredznanja, koja suosnova za kasniju obuku.Psi ne poseduju sposob-nost u~enja u ljudskomsmislu, a vlasnicimauglavnom nedostaje zna-nje da bi sami mogli daobu~e psa, tj. da buduu~itelji. Tada nastaju broj-ni problemi i nesporazu-mi. Poku{a}emo dapredstavimo psa ona-kvim kakav on zaista je-ste - specifi~an `ivotnipartner izvanrednih spo-sobnosti koje ~esto nad-
visuju ljudske mogu}nosti. Tako|e }emo po-ku{ati da objasnimo kako ~ovek mo`e da sta-vi sposobnosti psa u svoju funkciju, a pri tomi da nau~i kako da svom psu bude razumljiv.Sporazumevanje sa bi}em druge vrste tra`ida se u`ivite u njegovo pona{anje. To je te-{ko}a, ali i dra` rada sa psom. Ovim teksto-vima `elimo da pomognemo vlasnicima danau~e da se sporazumevaju sa svojim psimabez brutalnih metoda.
Ne}emo nabrajati rase pasa koje podle`uradnom ispitu jer je to ve} u vi{e navrata pi-sano, niti }emo opisivati kakvi bi trebalo dasu savesni odgajiva~i od kojih }ete kupiti {te-ne, jer }e o tome biti pisano u drugim rubri-kama ove revije. Predpostavljamo, da ve}inana{ih ~italaca ve} ima psa kao ku}nog lju-bimca ili se bavi odgojem, te predznanja ovevrste ve} poseduje. Zato }emo poku{ati daobjasnimo razvoj {teneta od najranijih dana`ivota (od ro|enja), njegovu sposobnost u~e-nja u tom periodu i pripremu za kasniju obu-ku.
R E ^ D R E S E R A
RR AA ZZ VV OO JJ NN EE PPrrvvaa `̀iivvoottiinnjjaa kkoojjuu jjee pprraaiissttoorriijjsskkii ~~oovveekk uuvveeoo uu ssvvoojjddoomm bbiioo jjee ppaass.. OOdd ttaaddaa ppaa ddoo ddaannaa{{nnjjeegg ddaannaa oonn
jjee nnaajjvveerrnniijjii ~~oovveekkoovv pprraattiillaacc.. TTookkoomm dduuggoogg nniizzaaggooddiinnaa ssttvvoorreenn jjee ppoosseebbaann ooddnnooss iizzmmee||uu ~~oovveekkaa ii
ppssaa,, oo ~~eemmuu ppoossttoojjee bbrroojjnnii zzaappiissii,, ccrrttee`̀ii ii pprrii~~ee..VVrreemmeennoomm ~~oovveekk jjee zzaa ssvvoojjee ppoottrreebbee ppoo~~eeoo ddaa oobb-uu~~aavvaa ppssee,, aa kkaassnniijjee ddaa vvrr{{ii ii sseelleekkcciijjuu uu ooddnnoossuu nnaasskklloonnoossttii ppaassaa,, ttee ssuu nnaassttaallii lloovvnnii,, oovv~~aarrsskkii,, sslluu`̀bbee-nnii ppssii kkoojjii }}ee bbiittii tteemmaa nnaa{{iihh tteekkssttoovvaa.. BBii}}ee rree~~ii oopprriipprreemmii zzaa oobbuukkuu ttookkoomm ooddrraassttaannjjaa,, aa ii oo ssaammoojj
oobbuuccii mmllaaddoogg ppssaa..
PRVA RAZ-VOJNA FAZAPrva razvojna faza
traje od prvog do dva-desetprvog dana `ivo-ta. Mozak {tenetaupravlja najnu`nijimfunkcijama da bi {tenemoglo da pre`ivi. Uovom periodu {tenespava, sisa i izlu~uje iz-met. Ono koristi maj-~inu toplotu i nemadrugih kontakata saokolinom. Tokom pr-ve tri nedelje {tenetusu neophodni toplota,hrana, masa`a (kojuvr{i kuja lizanjem) isan. Ve}inu vremena
kuja provodi sa mladima, a klju~nu ulogu imaodgajiva~ koji mora maksimalnu pa`nju po-svetiti kuji preko koje snabdeva leglo neop-hodnim hranjivim sastojcima.
DRUGA RAZVOJNA FAZADruga razvojna faza traje od 22. do 48. da-
na `ivota. Dvadesetprvog dana `ivota dolazido naglog razvoja mo`danih funkcija, te otpo-~inje nova razvojna faza. Mozak je potpunorazvijen krajem sedme nedelje `ivota(48. dan).
^ula po~inju da funkcioni{u, {tenereaguje na sve zvuke, nagle pokrete inove predmete u svom vidokrugu. Nanove nepznate predmet i pojave {te-ne uglavnom reaguje dvojako: zainte-resovano }e da krene ka novm pred-metu ili }e se povu}i u }o{ak ili kodmajke.
Pokretljivost je u ovom periodumnogo ve}a, {tene manje spava iogla{ava se cviljenjem, lave`om ili naneki drugi na~in. Po{to na njega svepojave ostavljaju sna`an utisak trebamu vremena da se na neke pojavenavikne. Da bi se karakter pravilnoformirao ne bi trebalo du`e vreme odvajati gaod majke ili zapo~injati obuku. U slu~aju da izbilo kog razloga treba {tene izdvojiti iz leglanajbolje je to ne ~initi pre ~etvrte nedelje ili teku petoj.
TRE]A RAZVOJNA FAZAOva razvojna faza traje od pete do sedme
nedelje `ivota. Gotovo naglo, 48. dana otpo-~inje razdoblje bu|enja i stalnog pove}anja po-zornosti prema svim pojama u okolini. Mozakje ve} toliko razvijen da mo`e da prima i pam-
23NOmagazin
R E ^ D R E S E R A
FF AA ZZ EEti informacije. [tene je spremno za po~etaku~enja i svi se utisci duboko usa|uju u mozak.Na sve {to se u ovim nedeljama privikne bi}emu blisko ~itavog `ivota.
Kada zapo~ne ova faza ne smemo dozvoli-ti da {tene u~i posmatraju}i lo{e primere, ve}mu treba pokazati na pravilnim primerima, dabi nau~ilo odre|ene stvari. U ovom perioduste~ne nepo`eljne navike ~esto ispolje mnogokasnije. Na primer, {tenad u odgajiva~nici ko-ja su odgajana na zemljanoj ili travnatoj podlo-zi ranije }e razviti nagon ka ~isto}i i bez ve}ihte{ko}a nau~i}e na odr`avanje higijene u ku}iili stanu. Nasuprot tome, {tenad odgajana natvrdoj podlozi (beton, daske) nemaju kontaktsa zemljom i mirisima, te je kod njih procesnavikavanja na `ivot u ku}i te`i.
U petoj nedelji treba po~eti socijalizaciju sa~ovekom, i to sa {to vi{e razli~itih osoba. Po-stepeno treba vr{iti i pojedina~nu socijalizacijutako {to }ete pojedina~no {tenad odvoditi namirno i nepoznato mesto gde mu ni{ta ne}eodvra}ati pa`nju od vodi~a i igra~ki (loptica,krpa, par~e ko`e...). Trebalo bi koristiti vi{erazli~itih igra~ki i kroz razne igre omogu}iti{tenetu da uvek nau~i ne{to novo. Ovo pred-stavlja osnovu kasnije saradnje sa vodi~em i te-melje dalje obuke. Kroz igru pas treba da ose-ti sigurnost i stekne poverenje u vodi~a kaopripadnika druge vrste, {to }e tek u kasnijoj
1. Pojedina~no {tencima bi trebalo dase bave samo osobe koje su dobile uput-stva od odgajiva~a ili pod njegovim nad-zorom pogotovu ako su u pitanju deca.
2. [tene treba izvoditi na terene kojisu daleko od kuje i ostatka legla, gde muni{ta ne}e odvra}ati pa`nju od vodi~a ipredmeta za igru. Po`eljno je ~esto me-njati mesta.
3. Ovakvu obuku ne treba raditi prepete nedelje starosti.
4. Obuku ponavljati svakodnevno po vi{eputa samo dok je {tene skoncentrisano naigru (minimum dva puta dnevno).
5. Igra bi trebalo da traje 15 do 30 mi-nuta, nakon ~ega {tene treba vratiti u le-glo. Ukoliko mu ne mo`emo probuditipa`nju igru treba prekinuti bez primeneprisile.
6. Predmeti za igru ne smeju nikadananeti bol ili izazvati nelagodnost. Trebaih ~esto menjati da bi osim vidnih i tak-tilnih nadra`aja izazvali i slu{ne. Postup-no treba navikavati {tene na ogrlicu, po-vodnik i po potrebi korpu na nju{ci.
7. Obuka traje do predaje {teneta no-vom vlasniku.
KKKK AAAA KKKK OOOO
SSSS OOOO CCCC IIII JJJJ AAAA LLLL IIII ZZZZ OOOO VVVV AAAA TTTT IIII
[[[[ TTTT EEEE NNNN EEEE
obuci dati vidne rezultate ukoliko pas bude ra-dio sa mnogo volje, radosti i poverenja u vodi-~a.
Volja i sposobnost u~enja od sedme nede-lje `ivota naglo se pove}avaju. Tada po~injeproces socijalizacije legla, odnosno navikava-nje na druge `ivotinje.
(Nastavi}e se)DDrraaggaann JJoovvaannoovvii}} JJoovvaammbbaa
kinolo{ki sudija za rad slu`benih pasa,instruktor i marker
NOmagazin24
SSSSavezna godi{njauzgojna smotranema~kih ov~ara(SV-Bundessieger-zuchtschau) ove
jubilarne godine, kada se slavisto godina postojanja WUSV-a,SV-a i same rase, odr`ana je od21. do 23. avgusta, naVildparkstadionu u Karlsrueu.Organizator je bila SV - Lande-sgruppe Baden na ~elu sa pred-sednikom Vilijem Kohom. Ge-neralni pokrovitelj je bio ne-ma~ki kancelar Gerhard [reder.
Na siegeru su sudili: GHKLR(radni mu`jaci) PPetter Mesler,,GHKLH (radne `enke) HHelmmuttBus,, JHKLR (18-24 mes. mu`-jaci) HHaincc HHuin,, JHKLH (18-24 mes. `enke) Volffgang Ger-{vicc,, JKLR (12-18 mes. mu`ja-ci) Vilhelmm Oj{er, JKLH (12-18mes. `enke) LLottar KKvol,, HGH(sve razrede) RRolff Fauzer,, odga-jiva~ke grupe - Gintter KKaspper,,grupe potomaka - PPetter Mesleri HHelmmutt Bus,, odbrana i napad: mu`jaci - Gintter [veds,, `enke -Gintter Miler.
Za izlo`bu je bilo prijavljeno2.185 pasa, iz 38 zemalja sasvih pet svetskih kontinenata. Oapsolutnoj dominaciji Nemacanajbolje govori i podatak da je ~ak 1.647 pa-sa (75,4 %) bilo iz Nema~ke, a samo 538(24,6 %) iz ostalih 37 zemalja. Posle Nema-ca najvi{e prijavljenih pasa su imali Holan|a-ni (122), Italijani (117), Danci (39), Francuzi(38), Austrijanci (32), Amerikanci i Ma|ari(26), Belgijanci (23), [panci (21), [ve|ani(20) itd. Iz Jugoslavije su bila prijavljena ~eti-ri psa, Hrvatske 11, a Slovenije {est. U tokuizlo`be izvedeno je i ocenjeno 1.279 pasa,{to je 58,5 posto od ukupnog broja prijavlje-
nih. Maksimalnu ocenu dobilo je 960 pasa,{to je 75 posto, a nedovoljnu ocenu dobilasu 54 psa, tj. 4,2 posto, dok su sa ocenjiva-nja povu~ena 134 psa, {to je 10,5 odsto.
Proveru u odbrani i napadu, kod mu`jaka,nije pro{lo 50 pasa, {to je 20,6 odsto, a kod`enki 25, {to je 14,7 odsto. Tako|e, bilo jeprijavljeno 48 grupa potomaka i 49 odgaji-va~kih grupa. Najbrojnije i najkvalitetnijegrupe potomaka izveli su Rikkor Bad-BBoll,Ursus Batu, Scott Deodatus, Natz Steiger-
hof, Odin Hirschel, EnzoBuchhorn, Lasso NeuenBerg, Vando Moorbeck,Max Loggia dei Mercan-ti, Jango Fürstenbegr,Fello Farbenspiel, ErosLuisenstraße itd. [to seti~e odgajiva~kih grupa,od 48 prijavljenih tri subile iz Italije, dve iz SAD-a, i po jedna iz [vedske,Holandije i Ma|arske,dok su ostale bile iz ma-ti~ne zemlje. Najuspe{ni-ja je bila odgajiva~ka gru-pa ,,von BAD-BBOLL''.Mo`da iznena|enje, amo`da i realnost su i pla-smani odgajiva~kih gru-pa, ameri~ke odgajiva~ni-ce ,,WILHENDORF'' na{esto mesto, i {vedskeodgajiva~nice ,,MISCH-LAND'S'' na osmo me-sto. Grupa ma|arske od-gajiva~nice ,,VIERNHEI-MI'' zauzela je 21. mestood 30 izvedenih odgaji-va~kih grupa.
Ove godine i na{i od-gajiva~i su u~estvovali naovom presti`nom takmi-~enju. Naime, u razredu12-18 meseci (JKL) u~e-
stvovao je Robert Gva~i} iz Zemuna sa psomsopstvenog uzgoja Porsche vom Bombonini(Lord Georg Victor Turm - Paloma Badsee)kat.br. 5178, dobiv{i ocenu vrlo dobar (SG),maksimalnu u svom razredu, i plasirav{i sena 147. mesto u konkurenciji 210 pasa. Uistom starosnom razredu izlagao je i LasloDrapo{ iz Novog Be~eja `enku, tako|e sop-stvenog uzgoja, Vi{nja Drapo{ov (Zoltan Ha-us Geltinger - Nina Platinium) kat.br. 6411,koja je dobila ocenu SG i plasirala se na 179.
[ A M P I O N A T I
SSVV-BBUUNNDDEESSSSIIEEGGEERRZZUUCCHHTTSSCCHHAAUU 11999999.. UU KKAARRLLSSRRUUEEUU
TTTT RRRR IIII JJJJ UUUU MMMM FFFF BBBB AAAA DDDD -- BBBB OOOO LLLL LLLL AAAA
Ovogodii{njjii jjubiillarnii ziiger odr`an jje od 21. do 23. av-gusta,, a zahvalljjujju}ii na{iim saradniiciima Tanjjii PPopovii},,Nenadu Miillojjevii}u,, Uglljje{ii Stan~~ii}u,, RRobertu Gva~~ii}uii Illiijjii Spasenovii}u iimate ekkskkuziivnu priilliikku da uz fotoiizve{tajj ii kkomplletne pllasmane osetiite ii deo atmosfere
iiz KKarllsruea
RRikkor i Sask ia sa v lasn icc imma
25NOmagazin
mesto u konkurenciji 238 `enki. U istom raz-redu izlagana je i Vendi vom Haus Mile{evac(Denis Wildsteiger Land - Fella Haus Mile{e-vac) kat.br. 6040 vlasni{tvo Mihalja Ferencaiz Jaski{era (Ma|arska) dobiv{i ocenu SG iplasirav{i se na 188. mesto. U katalog su bi-li upisani i Ulk od Tiganjice kat. br. 1389 urazredu radnih i Quella od Tiganjice kat. br.4327 u razredu 18-24 meseca, vlasni{tvoDarka Ostojina iz Zrenjanina, ali nisu izvede-ni na ocenjivanje.
Ovogodi{nji sieger pored proslave stogo-di{njice rase obele`ili su i pomalo iznena|u-ju}i plasmani pojedinih pasa. Naime, u kon-kurenciji radnih mu`jaka pobedu je ponovo,kao i pro{le godine odneo Rikkor Bad-BBoll.Diskutabilna je bila i pro{logodi{nja pobeda,a za ovogodi{nju nemamo komentar. U V-Agrupi svoje mesto na{lo je devet mu`jaka.Neki psi su zaslu`ili te plasmane na osnovuanatomskih kvaliteta, neki na osnovu kvalite-ta potomstva, a nekim psima zaista tu i nijemesto.
ZZa razliku od prethodnih nekoliko go-dina kada su u VA grupi dominiralipsi Canto Wienerau linije, naro~ito
preko Fedor-a Arminius-a, ove godine u ve-}ini su psi Quanto Wienerau linije. Naime, izove linije poti~e ~ak pet pasa, i to iz dve gra-ne ove linije. Rikkor Bad-BBoll i Vando Moor-beck (sinovi Ulk-a Arlett-a) su potomci Uran-a Wildsteiger Land-aa, a Jango Fürstenberg(Zamb Wienerau), Ursus Batu (Jeck Nori-cum) i Timo Berrekasten (Enco Burg Aliso)su potomci Quando Arminius-aa. CantoWienerau linija je zastupljena sa tri psa, i todva preko grane Fedor Arminius - Mark Ha-us Beck (Jello Michelstädter Rathaus i EnzoBuchhorn) i jedan preko Canto Arminius -Tell Grosen Sand - Frei Hirschel grane(Quartz Templari). Predstavnik tre}e osnov-ne (a ne pomo}ne kako pojedinci dezinform-i{u javnost) Mutz Peltzierfarm krvne linije jeHuppy Arlett, potomak grane Cello Röme-rau. Grupu potomaka nije imao Huppy Ar-lett, {to je i opravdano budu}i da pas ima tektri godine i prvi put je izlagan u razredu rad-nih, kao i Timo Berrekasten, koji je i pro{legodine bio u VA grupi, ali nije ba{ previ{ekori{}en u priplodu.
Ovogodi{nji V1 je kao i pre dve godinePitt Tronje, koji i pored o~iglednog forsiranjau priplodu nije dao adekvatne naslednike, teje V1 izgleda njegov maksimalni domet. V2je Mack Aducht, pro{logodi{nji pobednik urazredu mladih, sin aktuelnog {ampiona Rik-kora, a V3 pas {vedskog uzgoja, pro{logodi-{nji V6, Hagadahis Arex odli~ne anatomije ipriplodnih mogu}nosti. Zamp Schloß Run-ding je sa V9 pro{le godine, napredovao naV4, ali i dalje je bez grupe potomaka, a V5je pro{logodi{nji SG 16 iz razreda 18-24meseca, Layos Thermodos, unuk HannoWienerau-a, koji }e izgleda biti njegov nasta-vlja~ obzirom da je otkriveno na DNA testuda, ranije predodre|eni Leif Noriswand, nijeHannov sin. Me|u prvih deset V pasa, svojemesto su na{li i Xandro Dänischen Hof V6,prvi put izvedeni pas {vedskog uzgoja V7Triumphs Gucci i Mischland's Simon, po-bednik u razredu mladih '97, na osmom me-
stu, tako|e {vedskog uzgoja. Bilo je i nekih neo~ekivano lo{ih plasma-
na, pa je tako pobednik u razredu mladih'96, Zoltan Haus Geltinger, posle tri godinekori{}enja u priplodu izveden bez grupe po-tomaka i zavr{io kao V 51, Lars Wilhendorf(pro{logodi{nji V 13) zavr{io je kao V 141, aAthos Hambachtal (JHKLR '97 - SG 9) za-vr{io je kao V 142, verovatno zbog gre{akau radu odbrane i napada. Od na{ih suseda uovom razredu Ma|ari su izlagali nekoliko pa-sa, ali samo je pas Viernheimi Eiko (Viernhe-imi Delon - Viernheini Ottis), vlasni-{tvo @olta Brema pro{ao proveru uodbrani i napadu i zavr{io kao V125, dok je pas slovena~kog odgojaBall (Pego Pod Cenerski - Para odEmilije) vlasni{tvo Franca Kokasa za-vr{io kao V 84.
KKod radnih `enki pobedu jeodnela pro{logodi{nja SG 4iz razreda 18-24 meseca,
}erka Karly-a Arminius-a i unukaJeck-a Noricum-a po majci, SaskiaArminius. U V-A grupi na{lo se ~ak19 `enki, od kojih je ~ak 17 novih,dok su samo dve i pro{le godine bileu grupi odabranih. Tako veliki brojopravdan je izuzetno visokim kvalite-tom izvedenih kuja, mada nije na od-met pomenuti ~injenicu da je od pro-{logodi{njih 12 VA `enki ~ak petprodato u Japan, Tajland, Meksiko iSAD. Verovatno zarad unapre|iva-nja rase u tim zemljama!
Ina~e, u grupi odabranih `enki sena{lo ~ak {est potomaka Jeck-aa No-ricum-aa (dve }erke Lord-a Georg Vic-tor Turm-a), ~etiri Mark Haus Beck-aa(dve }erke Natz-a Steigerhof-a), triYago Wildsteiger Land-aa, dve Zamb-a Wienerau-aa i po jedna Cello Röme-rau-aa, Fanto Hirschel-aa i Frei Hir-schel-aa. U VA grupi je bila i IranaWildsteiger Land, }erka Leif-a Noriswand-a,za kojeg jo{ uvek ne znamo da li je potomakFedor-a Arminius-a, Jeck-a Noricum-a ili ne-kog tre}eg. Ina~e, ~etvrta `enka je holand-skog, trinaesta danskog, dok su ostale `enkenema~kog uzgoja.
MMe|u prvih dvadeset V `enki {est jeinostranog odgoja, dok je ostalih14 nema~kog. Prva u V grupi je
`enka danskog odgoja Karat's Olly, unukaKarly-a Arminius-a, druga je `enka ameri~-kog odgoja, Hexe Steffen Haus, }erka Scott-a Deodatus-a, osma italijanskog odgoja Sali-na di Fossombrone, unuka Visum-a Armini-us-a, deseta belgijskog uzgoja Uli vom Santa-mar, }erka Jumbo Dolomiten-a, petnaestaViernheimi Vanda ma|arskog odgoja i de-vetnaesta italijanskog odgoja Bessy di CasaAppula, unuka Mark-a Haus Beck-a. Iznena-|enje je plasman Ultri Wienerau na trinaestomesto, posle V 2 '96.g. i odli~nih rezultata upriplodu. Ma|arska odgajiva~nica ,,Viernhe-imi'' je pored V 15 imala jo{ tri kuje u V gru-pi, i to na 109,110. i 111. mestu na{le su seViernheimi Nathali, Viernheimi Hetti i Vier-nheimi Ottis vlasni{tvo Lasla Sigetija iz Pe~u-ja.
RRazred mu`jaka od 18 - 24 mesecasudio je Hainc Huin vlasnik pozna-te odgajiva~nice ,,,,Ficchttensppittze'',
koji je ve} nekoliko puta sudio na siegeru (po-slednji put '95.g. razred u kojem je pobedioLord Georg Victor Turm). Pobedio je Yasko
[ A M P I O N A T I
vom Farbenspiel sin ovogodi{njeg VA 3 Ur-sus-a Batu-a i svetske {ampionke '97 ConnieFarbenspiel (Eros Luisenstraße). Najvi{e po-tomaka me|u prvih dvadeset u ovom razre-du imali su Rikkor Bad-Boll i Scott Deodatussa po tri psa, a Ursus Batu i Shanto's Xanosu imali po dva potomka. Ukupno gledanonajvi{e potomaka, ~ak osam ima Jeck Nori-cum, slede Yago Wildsteiger Land sa {est(Ulk Arlett - 4, Flick Arlett - 2), Mark HausBeck sa ~etiri i Zamb Wienerau sa jednimpotomkom. I ove kao i prethodnih nekolikogodina u samom vrhu se na{lo nekoliko pa-sa italijanskog odgoja i to iz sve boljih odga-jiva~nica ,,della Valcuvia'', ,,d'Ulmental'' i,,della Loggia dei Mercanti''.
Isti starosni razred `enki sudio je VolfgangGer{vic, {iroj javnosti poznatiji kao vlasnikodli~nog priplodnjaka Hobby-a Gletscher-topf-a. Trijumfovala je Enschi von der PisteTrophe }erka VA 5, Jello Michelstädter Rat-haus-a i Prixi Wildsteiger Land. U ovom raz-redu po dva potomka me|u prvih dvadesetimali su Rikkor Bad-Boll, Xandor Tronje (Un-ko Haus Zygelmaier), Vando Moorbeck i En-zo Buchhorn. I kod `enki kao i kod mu`jaka
Vi{nja Drappo{ov
PPorscche vomm Bommbonini
nasttavak na sttrani 28
NOmagazinPOSTER26
Bär v. Ostfriesischen Thingstatte 18-24m. SG 2
Hagadahis Arex V 3
Rikkor v. Bad-Boll VA 1
Huppy v. Arlett VA 8 Kimbo v. Mönchberg V 12
Hillery v. Lechtal VA 10
Enschi v.d. Piste Trophe 18-24m. SG 1
Chipsy v.d. Herdersfarm VA 2
POSTER 27NOmagazin
Lea v. Holtkämper See VA 14
Saskia v. Arminius VA 1
Jago v. Dänischen Hof 12-18 m. SG 1
Zambia v. Arminius VA 8 Ursus v. Batu VA 3
Yasko v. Farbenspiel 18-24 m. SG 1
Vando v. Moorbeck VA 9
Karat's Olly V 1
NOmagazin28
[ A M P I O N A T I
GHKLR (Radni mu`jaci)(Prijavljeno - 406, Izzvedeno - 242, VA-9, V-144,
SG-6, U-6, E.Z.-27, TSB- *T1-4, *T2-14, *T3-31, *T4-1)
Vorzüg l i ch Aus lese (VA) :VA 1- Rikkor von Bad-BBoll(Ulk Arlett - Hella Wutachtal)VA 2- Jango vom Fürstenberg(Wobo Lärchenhain - Uta Fürstenberg) VA 3 - Ursus von Batu(Hobby Gletschertopf - Verena Batu)VA 4 - Timo vom Berrekasten(Wanko Lippischen Norden - Leska Berrekasten)VA 5 - Jello vom Michelstädter Rathaus(Karly Arminius - Wilma Michelstädter Rathaus)VA 6 - Enzo vom Buchhorn(Lasso Neuen Berg - Tina Lechtal)VA 7 - Quartz dei Templari (Amigo Belgier - Freda Pellegrino)VA 8 - Huppy von Arlett(Eros Luisenstraße - Xtra Arlett)VA 9 - Vando vom Moorbeck(Ulk Arlett - Merri Hirschel)Vorzüg l i ch (V ) : V 1- Pitt vom Tronje(Amigo Belgier - Tini Schwabental)V 2- Mack vom Aducht(Rikkor Bad-Boll - Quale Watenscheid)V 3- Hagadahis Arex(Wobo Lärchenhain - Winecke's Vanta)V 4- Zamp vom Schloß Runding(Gildo Wildsteiger Land - Ronya Schloß Runding)V 5- Layos vom Thermodos(Mutz Heilbronner Schloß - Vesta Mönchberg)V 6- Xandro vom Dänischen Hof(Lord Georg Victor Turm - Minka Dänischen Hof)V 7- Triumphs Gucci(Quartz Templari - Triumphs Pilar)V 8- Mischland's Simon(Max Loggia dei Mercanti -Mischland's Vronie)V 9- Rickor von Arlett(Ulk Arlett - Gugia Kahler Heide)V 10- Yack von Waterloo(Kartmosens Gambo - Quinta Fichtenspitze)V 11- Neptun von Bad-BBoll(Yassko Roten Matter - Eibe Bad-Boll)V 12- Kimbo vom Mönchberg(Jaguar Mönchberg - JulchenMönchberg)
najvi{e potomaka je imao Jeck Noricum, se-dam, Mark Haus Beck je imao pet, a Ulk Ar-lett ~etiri.
Razred mu`jaka 12-18 meseci sudio jena{oj javnosti potpuno nepoznati VilhelmOj{er. Trijumfovao je Jago vom DänischenHof, sin ovogodi{njeg V 3 psa {vedskog uz-goja Hagadahis Arex-a i odli~ne priplodnekuje Une Oxsalis (Karly Arminius - NandaRömerau), majke pro{logodi{njeg pobednikau razredu 18 -24 mes. i ovogodi{njeg V 14Esco Dänischen Hof-a. U ovom razredu me-|u prvih dvadeset najvi{e potomaka imali su
Ursus Batu - ~etiri, Hagadahis Arex - tri iRikkor Bad-Boll, Kimbo Mönchberg i ScottDeodatus sa po dva potomka. Naravno i uovom razredu najvi{e je bilo potomaka Jeck-a Noricum-a, ~ak deset, slede Zamb Wiene-rau sa {est i Eros Luisenstraße i Leif Noris-wand sa po jednim potomkom.
Razred `enki 12-18 mes. sudio je LotarKvol vlasnik odgajiva~nice ,,,,Agiloffinger''.Pobedila je `enka danskog odgoja Heilei'sFarina, }erka Sasko Noriswand-a i odli~nepriplodne kuje Heilei's Aline (majka ovogodi-{nje VA 13 Heilei's True-Love). I u ovom raz-redu su najvi{e potomaka imali HagadahisArex i Rikkor Bad-Boll sa po tri `enke. Ge-neralno gledano, Zamb Wienerau (WoboLärchenhain - 4) i Jeck Noricum (VisumArminius - 4) su imali po {est potomaka, UlkArlett - ~etiri, a Mark Haus Beck - dva.
Ovogodi{nji sieger u organizacionomsmislu, uzev{i u obzir da je bio jubilarni, nijeu potpunosti zadovoljio. Kvalitet pasa je biona visokom nivou, ostvaren je odre|eni na-predak u pogledu kontrole uzgoja (obavezanDNA test), provere karaktera i hrabrosti pa-sa (TSB test), a po~eos je i proces vra}anjanema~kog ov~ara u standardom propisanuvisinu, koja je godinama bila problem kojemnamerno nije pridavan ve}i zna~aj. Su|enjekreatora uzgojne politike, dvojca Mesler -Bus jo{ uvek ima odre|enih nedostataka, noi pored toga }e verovatno biti upam}eni po,,~istkama'' koje za sada vrlo uspe{no spro-vode.
Redakcija NO magaziinnaFoto: Nenad Milojevi},
Robert Gva~i} i foto URMA
PLASMANI PASA:
V 13- Romero von der Noriswand(Quartz Templari - Olivia Noriswand)V 14- Esko vom Dänischen Hof(Jango Fürstenberg - Una Oxsalis)V 15- Uri v. Amulree(Zello Steinhägerquelle - Amulree Yazz)V 16- Pascha von der Jahnhöhe(Idol Jahnhöhe - Ultri Wienerau)V 17- Marco vom Fossheller(Lasso Neuen Berg - Bessy Trossbachtal)
V 18- Romeo von Pallas Athene(Quartz Templari - Ginja Maibuchen)V 19- Maik del Gobbo(Jeck Noricum - Iella Gobbo)V 20- Addi von der Gundorfer Höhe(Kimon Eulerstraße - Hadja Dunischenke) Ungenügend (U ) :- Italo vom Wildsteiger Land (JKLR '98 - SG 6)(Leif Noriswand - Nicki Wildsteiger Land)
Entschuldigt zurückgezogen (E.Z.):- Jumbo von der Dolomiten (GHKLR '97 - VA 6)(Lasso Neuen Berg - Mady Dolomiten)- Boccacio von der Wienerau(Fanto Valcuvia - Chila Wienerau)vl. Ognjen Kapid`i}, Krailig (Nema~ka) - Max von der Zentaiche (JKLR '97 - SG 2)(Nero Hirschel - Fanta Zentaiche)- Largo Breidenbacher Schloß (GHKLR '96-V 13)(Xanto Grauen - Desiree Breidenbacher Schloß)
- Hill von der Noriswand (JKLR '98 - SG 2)(Leif Noriswand - Sela Noriswand)- Til vom Lechtal (JHKLR '98 - SG 8)(Yoker Lechtal - Jule Agrigento)TSB ( rad u odbran i i napadu ) :*T1 (n i j e pus t io rukav ) :- Odin vom Hirschel (GHKLR '98 - VA 4)(Nero Hirschel - Candie Wienerau)*T2 (nedovo l jno hrabr i ) :- Grando dei Profeti (JHKLR '98 - SG 13)(Iwan Lechtal - Ulme Profeti)- Racker v.d. Königsgarde (GHKLR '98-V12)(Matty Wienerau - Grubchen Königsgarde)- Remus Gundo(Arnyvölgyi-Orseg Brass - Arnyvölgyi-Orseg Astra)vl. Antal Farka{, Budimpe{ta (Ma|arska)
- Math della Loggia dei Mercanti (JHKLR '98 - SG 9)(Lasso Neuen Berg - Xiu Loggia dei Mercanti)*T3 (n i su uhva t i l i rukav ) :- Vax vom Loosbroekerhaus (JHKLR '98 - SG 10)(Eros Luisenstraße - Ischa Loosbroekerhaus)- Idol von der Jahnhöhe (GHKLR '97 - V6)(Ulk Arlett - Marit Wildsteiger Land)- Largo aus Watenscheid (JHKLR '97 - SG 14)
(Gabin Beffroi Artesien - QualeWatenscheid)- Viernheimi Nick(Glosemosen's Hoss - Viernheimi Zizi)vl. Laslo Szigeti, Pe~uj (Ma|arska)- Hinnerk Kiemoor (JHKLR '98 - SG 7)(Vando Moorbeck - Lissie Kiemoor)- Remus Gero(Arnyvölgyi-Orseg Brass - Arnyvölgyi-Orseg Astra)vl. Jozef Martin, Soldvakert (Ma|arska)- Garmond Guszti(Iran Fürstenberg - Garmond Fanta)vl. Magiar Levente, Ke~kemet (Ma|arska)
Hemut Bus i Peter Mesler
Odgajiva~ka grupa von Bad-BBoll
JHKLR (18-224 mes.- mu`jaci)(Prijavljeno - 279, Izzvedeno - 175, SG - 125,
G - 14, A - 1, U - 12, E.Z.- 23)1. Yasko vom Farbenspiel(Ursus Batu - Connie Farbenspiel)2. Bär von der Ostfriesischen Thingstatte(Jango Fürstenberg - Quena Haus Sommerlade)3. Dux della Valcuvia(Max Loggia dei Mercanti - Una Valcuvia)4. Athos vom Hasenborn(Ursus Batu - Unsa Hasenborn)5. Illo vom Ortskern(Jello Michelstädter Rathaus - Helia Ortskern)6. Zandro vom Winnloh(Natz Steigerhof - Rojna Winnloh)7. Eddy vom Haus Geltinger(Ivo Roten Matter - Olga Haus Geltinger)8. Cay aus dem Haus Zigadto(Leif Noriswand - Xanda Haus Zigadto)9. Arro d'Ulmental(Hettel Grande Valle - Diva d'Ulmental)10. Laius vom Moorbeck(Vando Moorbeck - Tina Moorbeck)11. Jeff vom Susannenhain(Lasso Neuen Berg - Chila Finkenschlag)12. Nils vom Wildsteiger Land(Rikkor Bad-Boll - Gracie Wildsteiger Land)13. Zeppo vom Klebinger Schloß(Scott Deodatus - Ungana Wienerau)14. Urban aus Agrigento
(Scott Deodatus - Fanta Agrigento)15. Robin von der Urbecke(Scott Deodatus - Krafta Urbecke)16. Jambo vom Restsrauch(Rikkor Bad-Boll - Bola Restsrauch)17. Mischland's Kaiser(Rikkor Bad-Boll - Mischland's Vronie)18. Yango v. Adelplatz(Shanto's Xano - Iris Adelplatz)19. Untox von Ducati(Xandor Tronje - Joska Ducati)20. Yupp v. Adelplatz(Shanto's Xano - Iris Adelplatz)
JHKLH (18-224 mes.- `enke)(Prijavljeno - 367, Izzvedeno - 233, SG - 172, G - 4, U - 9, E.Z.- 38)
1. Enschi von der Piste Trophe(Jello Michelstädter Rathaus -
Prixi Wildsteiger Land)2. Ornella von Bad-BBoll(Rikkor Bad-Boll - Jade Blue Rose)3. Oduscha von der Wienerau(Qrick Wienerau - Sally Bergmannshof)4. Mary von Tronje(Xandor Tronje - Landa Night)5. Hanka vom Hansland(Grando Hansland - Vina Haus Hetok)6. Nanni von der Blanke(Lord Georg Victor Turm - Hadja Klostermoor)7. Zala Blue-IIris(Xandor Tronje - Korin Blue-Iris)8. Milla vom Frutteto(Shanto's Xano - Dolli Casa Piellier)9. Juana vom Fiemereck(Zello Steinhägerquelle - Sabrinana Fiemereck)10. Paloma vom Lärchenhain(Eros Luisenstraße - Isa Lärchenhain)11. Nirvana de Parilly(Maik Gobbo - Minni Parilly)12. Tanzen von Ducati(Ursus Batu - Gicy Taspelmatt)
29NOmagazin
[ A M P I O N A T I
GHKLH (Radne `enke) (Prijavljeno - 361, Izzvedeno - 170, VA - 19, V -121, U - 1, E.Z. - 4, TSB - *T2 - 6, *T3 - 19)
Vorzüg l i ch Aus lese (VA) :VA 1- Saskia von Arminius(Karly Arminius - Leika Haus Bork)VA 2- Chipsi van der Herdersfarm(Natz Steigerhof - Xena Wildsteiger Land)VA 3- Cindi vom Hirschel(Lasso Neuen Berg - Iris Hirschel)VA 4- Beaury von der Huis Kirura(Eros Luisenstraße - Zafa Haus Hollman)VA 5- Bibi aus dem Schloßstadt(Orfeus Schloß Querenburg - Häsel B. Bismarck)VA 6- Salome vom El Tous(Odin Liebenauer Schloß - Ulme Bimsgrube)VA 7- Elfe vom Börgerwald(Jango Fürstenberg - Tiffi Fridenspark)VA 8- Zambia vom Arminius(Ursus Batu - Nova Wienerau)VA 9- Irana vom Wildsteiger Land(Leif Noriswand - Nicki Wildsteiger Land)VA 10- Hillary vom Lechtal(Matty Wienerau - Randi Lechtal)VA 11- Fly vom Christinen Brunnen(Lord Georg Victor Turm - Osiris El Tous)VA 12- Zyra von der Roten Matter(Lord Georg Victor Turm - Foxi Roten Matter)VA 13- Heilei's True - Love(Natz Steigerhof - Heilei's Aline)VA 14- Lea vom Holtkämper See(Max Loggia dei Mercanti - Perle Salzgitter Milieu)VA 15- Magit vom Hühnegrab(Largo Breidenbacher Schloß - Alin Hühnegrab)VA 16- Melinda vom Fiemereck(Zello Steinhägerquelle - Appia Kalvariengrotte)VA 17- Venja von der Jahnhöhe(Idol Jahnhöhe - Lana Jahnhöhe)VA 18- Amsel vom Tronje(Pitt Tronje - Anchie Grenzland)VA 19- Tina vom klainen Land(Falk Isidora - Paola Bimsgrube)Vorzüg l i ch (V ) : V 1- Karat's Olly(Yoker Lechtal - Karat's Ronda)V 2- Hexe vom Steffen Haus(Scott Deodetus - Xtra Steffen Haus)V 3- Katrin vom Winnloh(Jeck Noricum - Fränzi Winnloh)V 4- Nicki zum Gigelsfelsen(Ingo Horand - Elfy Gigelsfelsen)V 5- Zambanie vom Fiemereck(Rikkor Bad-Boll - Jackie Fiemereck)V 6- Noscha von der Wienerau(Matty Wienerau - BabbsyPartnachquellen)V 7- Xantia vom Dänischen Hof(Lord Georg Victor Turm - Minka Dänischen Hof)V 8- Salina di Fossombrone(Xello Kalten Eck - Benita Casa Sgroi)V 9- Inke vom Thüringer-WWeg(Max Loggia dei Mercanti - Xandrina Fichtenspitze)V 10- Uli vom Santamar(Jumbo Dolomiten - Reva Besoyenseland)V 11- Gundi vom Spitalbeld(Quartz Templari - Quecke Kirschental)V 12- Jasmin vom Haus Dexel(Wanko Lippischen Norden - Xeyra Haus Dexel)V 13- Ultri von der Wienerau(Gorbi Wienerau - Warinka Wienerau)V 14- Anabel vom Sofienwald(Xorro Klostermoor - Anna Sofienwald)V 15- Viernheimi Vanda(Viernheimi Ilk - Viernheimi Ottis)vl. Dora Seplaki, Pe~uj (Ma|arska)V 16- Fritzi von der Urbecke(Lord Georg Victor Turm - Farina Urbecke)V 17- Brenda von der Ehrenfeste(Cash Wildsteiger Land - Daisy Ehrenfeste)
V 18- Espe vom Börgerwald(Jango Fürstenberg - Tiffi Fridenspark)V 19- Bessy di Casa Appula(Arek Isoloto - Rina Baranzate)V 20- Ida vom Aspenhaus(Natz Steigerhof - Ebba Wienerau)Ungenügend (U):- Kenti aus Agrigento (JKL '98 - SG 3)(Scott Deodatus - Gusta Agrigento)
TSB (rad u odbrani i napadu):*T2 (nedovoljno hrabara):- Naica vom Rumbachtal (JHKLH '97 - SG 15)(Max Loggia dei Mercanti - Maxi Nierhoster Land) *T3 (nisu uhvatile rukav): - Cina van der Herdersfarm (JKLH '97 - SG 3)(Natz Steigerhof - Xena Wildsteiger Land)- Lissi Wittelsbacher Schloß (GHKLH '98 - V 13)(Karly Arminius - Vina Wittelsbacher Schloß)- Venecia van Noort (JKLH '97 - SG 9)(Tamito Noort - Mona Hirschel)- Dixi von der Noriswand (JHKLH '98 - SG 2)(Scott Deodatus - Marit Noriswand)- Adria von der Ulphe (JHKLH '96 - SG 6)(Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Linda Neuen Berg)- Dixi di Casa Jose (JKL '98 - SG 4)(Shanto's Xano - Yxi Hawelkaweg)- Viernheimi Zizi(Karly Arminius - Viernheimi Ottis)vl. Laslo Sigeti, Pe~uj (Ma|arska)- Xipsi von der Liebeswarte (JHKLH '98 - SG 6)(Idol Jahnhöhe - Xeni Liebeswarte)
Ulazz u Vildpark stadion
Sudijski kolegijum
[ A M P I O N A T I
NOmagazin30
Za doga|anja uKarlsrueu vladalo je
veliko medijskointeresovanje.
Fotoreporteri izz celogsveta fotografi{u
pobbednike
Ocenjivanjemladih pasa jeprivuklo velikupa`nju mnogobb-rojne pubblike
13. Günnie vom Fischtenschlag(Scott Deodatus - Kessy Fischtenschlag)14. Tea vom Baruther Land(Vando Moorbeck - Eicha Kahler Heide)15. Greta van Noort(Enzo Buchhorn - Josella Noort)16. Bonnie vom Wäschtengraben(Quiro neuen Haufstraße - Fera Schornfelsen)17. Lee vom Moorbeck(Vando Moorbeck - Tina Moorbeck)18. Falla vom Bergmannshof(Enzo Buchhorn - Jorina Noriswand)
19. Vanda della Loggia dei Mercanti(Rikkor Bad-Boll - Xiu Loggia dei Mercanti)20. Aqua von Arminius (Hobby Gletschertopf - Kelly Arminius)
JKLR (12-118. mes.- mu`jaci)(Prijavljeno - 345, Izzvedeno - 210, SG - 176,
U - 10, E.Z.- 24)1. Jago vom Dänischen Hof(Hagadahis Arex - Una Oxsalis)2. Kevin vom Murttal(Rikkor Bad-Boll - Aischa Holundergarten)3. Wasko von Aducht(Ursus Batu - Amsel Tronje)4. Max vom Hambachtal(Hagadahis Arex - Yola Tronje)5. Quai vom Thermodos(Kimbo Mönchberg - Jola Thermodos)6. Wallace aus Agrigento(Scott Deodatus - Gusta Agrigento)7. Balu von der Kirchheck(Leif Noriswand - Quicki Wienerau)8. Alex vom Farbenspiel(Scott Deodatus - Connie Farbenspiel)9. Nando von der Noorderwolf(Cary Fiemereck - Kessy Huize Azendra)10. Zanto vom Klostermoor(Lenon Val D'Anzin - Eika Klostermoor)11. Max dell Alpe Adria(Max Loggia dei Mercanti - Viky Alpe Adria)12. Fimo von der Bildeich-QQuelle(Valk Hirschel - Xitta Weschnitzdamm)13. Vantor von Batu(Ursus Batu -Ziwa Batu)14. Jasko vom Dänischen Hof(Hagadahis Arex - Una Oxsalis)15. Salo vom Maifeld(Jaguar Mönchberg - Ines Rauentalshöhe)16. Heros vom Holtkämper See(Ursus Batu - Yari Holtkämper See)17. Flick von der Piste Trophe(Rikkor Bad-Boll - Fewa Piste Trophe)
LEGENDA:V-AA (vorzüglich-auslese) = odli~an-odabranV ( vorzüglich) = odli~anSG (sher gut) = vrlo dobarG (gut) = dobarU (ungenügend) = nedovoljanE.Z. (entschuldigt zurückgezogen) = povu~en sa ocenjivanjaTSB test (stepen izdr`ljivosti pritiska, ste-pen izra`enosti hrabrosti, `elja za radom)*T1 (TSB ausgeprägt, läßt nicht ab) - TSB izra`en, rukav ne pu{ta *T2 (TSB vorhanden) - TSB zadovoljava(rad zadovoljava, nedovoljna hrabrost)*T3 (TSB nich genügen) - ne zadovoljava(ne hvata rukav)*T4 (abgebrochen wegen mangelnderführigkeit) - diskvalifikovan zbog nepravil-nog vo|enja
PPLLAASSMMAANNII OODDGGAAJJIIVVAA^̂KKIIHH GGRRUUPPAA::(PPrijavljeno - 49, Izvedeno - 30)
1. ,,von BAD-BOLL''2. ,,von BATU''
3. ,,von der NORISWAND''4. ,,von ARMINIUS''
5. ,,vom HOLTKÄMPER SEE''6. ,,von WILHENDORF''7. ,,vom FIEMERECK''8. ,,MISCHLAND'S''
9. ,,von der KAHLER HEIDE''10. ,,vom FARBENSPIEL''
18. Smoky vom Mönchberg(Kimbo Mönchberg - Bo Sithonia)19. Natz vom Moorbeck(Mischland's Simon - VantaMoorbeck)20. Willy vom Aducht(Ursus Batu - Amsel Tronje)
JKLH (12-118. mes.- `enke)(Prijavljeno - 414, Izzvedeno - 238, SG - 194,
G - 7, A - 3, U - 16, E.Z.- 18) 1. Heilei's Farina(Sasko Noriswand - Heilei's Aline)2. Tanni von Arkanum(Rikkor Bad-Boll - Adria Ulphe)3. Kelly vom Murttal(Rikkor Bad-Boll - Aischa Holundergarten)4. Uschka vom Lärchenhain(Hagadahis Arex - Isa Lärchenhain)5. Jana vom Dänischen Hof(Hagadahis Arex - Una Oxsalis)6. Xina vom Thaipan(Vax Brunnenstraße - Anschi Grawerts Mahre)7. Tanni vom Wittelsbacher Schloß(Igel Wollenhaupt - Enschy Wittelsbacher Schloß)8. Othalie du Domaine des Flandres(Eros Luisenstraße - Ilena Domaine des Flandres)9. Sezana von der Kahler Heide(Idol Jahnhöhe - Xeca Kahler Heide)10. Macy vom Hambachtal(Hagadahis Arex - Yola Tronje)11. Lena vom Baaker-TTal(Dando Baaker-Tal - Otty Kreuzbaum)
12. Minka della Valcuvia(Lasso Neuen Berg - Ulme Valdovin)13. Quella vom Fiemereck(Jascho Fiemereck - Randa Fiemereck)14. Ossie vom Gelper Hof(Jango Fürstenberg - Tina klainen Land)15. Nixe von der Arenzburg(Zello Steinhägerquelle - Kelly Arenzburg)16. Agie von der Jahnhöhe(Rikkor Bad-Boll - Panta Wildsteiger Land)17. Essen del Murnighelo(Graham Murnighelo - Darla Murnighelo)18. Panda von Sendling(Boccacio Wienerau - Verena Wienerau)19. Angie vom Silberhaus(Odin Hirschel - Quinni Neueenlanche)20. Wanda vom Lärchenhain(Warro Lärchenhain - Reva Besoyensland)
POSTER
Fly v. Christinen Brunnen VA 11 Athos v. Hasenborn 18-24m. SG 3 Enzo v. Buchhorn VA 6
Hexe v. Steffen Haus V 2 Inke v. Türinger-Weg V 9 Jasmin v. Haus Dexel V 12
Jello v. Michelstädter Rathaus VA 5 Laius v. Moorbeck 18-24m. SG 10 Layos v. Thermodos V 5
Heilei's True-Love VA 13 Magit v. Hühnegrab VA 15 Quartz dei Templari VA 7
Mischland's Simon V 8 Timo v. Berrekasten VA 4 Jango v. Fürstenberg VA 2
31NOmagazin
NOmagazin32
PRIJAVA ZA UZGOJNI PREGLED Izlazak na uzgojni pregled se prijavljuje najkas-
nije sedam dana pre zakazanog termina pregleda.Na uzgojni pregled treba poneti:- Original rodovnika- Radnu knji`icu i karton za ocenjivanje- Kod ponovljenog uzgojnog pregleda treba ponetiUzgojni list (Körscheine) o prethodno polo`enimpregledima- Potvrdu o polo`enom najmanje jednom radnomispitu- Potvrdu o polo`enoj probi izdr`ljivosti (tr~anje 20km)- ,,a'' pe~at u rodovniku (dokaz o zdravlju kukova)
Bolesni psi se ne mogu izvoditi na uzgojni pre-gled, a kuje u teranju se moraju prijaviti sudiji.Identifikacija pasa se vr{i na osnovu tetovir broja.Najve}i mogu}i broj izvedenih pasa je 50, a ako ihje vi{e odre|uje se drugi dan za obavljanje uzgo-jnog pregleda. Da bi bio izveden na uzgojni pre-gled, pas mora da je star najmanje dve godine.
UZGOJNI PREGLED1. Proba naravi
Ispitivanje i posmatranje naravi vr{i se u tokucelog uzgojnog pregleda, {to zna~i da pas svevreme treba da se pona{a odgovaraju}e standar-du, tj. samopouzdano, nervno stabilno i dobrona-merno.2. Proba na pucanj
Puca se sa rastojanja od najmanje 15 koraka izpla{ljivca (6 mm) najmanje dva puta, pri ~emu pastreba da se pona{a normalno kao i pre pucnja.3. Proba odbrane i napada
Izvodi se na slede}i na~in:Vodi~ na ulazu, najpre, prijavljuje psa vo|i
uzgoja, a zatim ga vodi 15 koraka na povodniku.Zaustavlja se, otka~i psa sa povodnika i vodi gaslobodno uz nogu jo{ 30 koraka ka zaklonu(reviru). Marker (pomo}nik) izlazi i napada psakada je on na udaljenosti oko pet koraka od zak-lona. Pas mora sigurno i energi~no sa ~vrstim ipotpunim zagrizom da odbije napad (uhvati rukav).Ako je pas uhvatio rukav dobija od markera dvaudarca mekim savitljivim {tapom po butinama, sastrane ili u predelu grebena. Bodrenje psa odstrane vodi~a je dozvoljeno. Na znak vo|e smotremarker obustavlja borbu. Pas mora sam ili nakomandu vodi~a ,,pusti'', da pusti rukav i markeradr`i na oku. Potom, na znak vo|e smotre vodi~
prilazi psu, vezuje ga i odvodi u tre}i zaklon (revir). Prvi marker odlazi u {ator za markere, a drugi
ulazi u prvi revir (skica br.3 - donji desni ugao). Naznak sudije, vodi~ sa psom izlazi iz tre}eg revira istaje na ozna~eno mesto na sredini terena, skidapovodnik sa psa i dr`i ga samo za okovratnik.Marker izlazi iz prvog revira i kre}e se normalnimkorakom ka sredini terena. Na sredini terena se
okre}e ka vodi~u i psu i kre}e ka njima, napada-ju}i ih. Vodi~ pu{ta psa ka markeru izdaju}i mukomandu ,,napred'', pri tom ostaju}i na svommestu. Pas mora sigurno i energi~no da uhvatirukav i odbije napad. Ako pas uhvati rukav mark-er simulira borbu ne udaraju}i ga, a prekida je naznak vo|e smotre. Pas treba sam ili na komanduvodi~a ,,pusti'', da pusti rukav i markera dr`i naoku. Na znak vo|e smotre vodi~ prilazi psu, vezu-je ga i izvodi sa terena. Pri izlasku vr{i se kontrolaidentiteta psa (tetovir broja). Ocenjivanje rada:1. Pu{tanje:1.1. Po prestanku borbe markera, pas treba samda pusti rukav.1.2. Na znak vo|e smotre, vodi~ mo`e izdati psukomandu ,,pusti''.1.3. Ako pas ne pusti posle prve komande, vo|asmotre daje vodi~u znak da ponovi komandu.1.4. Prilikom komandovanja vodi~ mora mirno dastoji u mestu, bez uticaja na psa pokretima.1.5. Vodi~ mo`e da upotrebi i ime psa kaokomandu za pu{tanje.1.6. Ako pas prilikom vra}anja od strane vodi~apusti rukav, mo`e dobiti ocenu ,,pu{ta'', ako jevodi~ udaljen najmanje pet koraka.1.7. Ako pas prilikom odbrane i napada sa zase-dom (dugi napad), sam ili na komandu pusti rukav,dobija ocenu ,,pu{ta'' (läßt ab).1.8. Ako pas ne pusti ni u jednoj proveri (kratki idugi napad) dobija ocenu ,,ne pu{ta'' (läßt nichab).1.9. Vo|a smotre tokom celukupne provere nalazise pored vodi~a i posmatra njegovo pona{anje ipona{anje psa.2. Ocena stepena izzdr`ljivosti pritiska, stepenaizzra`enosti hrabbrosti i `elje zza radom:2.1. Celokupan rad se mo`e oceniti kao ,,izra`en''(ausgeprägt), ,,dovoljan'' (vorhanden) ili ,,nedovol-jan'' (nich genügend).2.2. Izra`en:Siguran, ~vrst zagriz i dr`anje, bez negativnih reak-cija na udarce markera, sa izra`enom voljom zarad i dobrim pra}enjem i ~uvanjem markera poprestanku borbe.2.3. Dovoljan:Nedostaci u pogledu sigurnosti, volje za radom,dr`anju prilikom udaraca {tapom i pri ~uvanju.2.4. Nedovoljan:Nedostatak sigurnosti, manjkavosti pri izdr`avanju
P R A V I L N I C I
KO, GDE, KAD, KAKO, ZA[TO?Uzgojni pregled - körung
U cilju {to bolje informisanosti i podizanja nivoa kinolo{ke pis-menosti, odlu~ili smo da u nekoliko nastavaka objavimo prevode i
komentare pravilnika WUSV-aa i SV-aa za dobijanje uzgojne dozvole,polaganje sudijskog ispita, prijave legla, tetoviranje {tenadi i izradu
rodovnika, DNA testa...
33NOmagazin
pritiska (udarca {tapom) i nezainteresovanost zamarkera.4. Merenje psa
Te`inu psa, dubinu i obim grudnog ko{a mo`eda izmeri pomo}nik, a visinu grebena obaveznotreba da izmeri sudija.5. Postavljanje psa i ocenjivanje hoda
Vodi~ uvodi psa i postavlja ga u izlo`beni stav.Za to vreme sudija treba da ga opi{e. Potom sepas uvodi u ring i vodi jedan krug u kasu da bi sudi-ja ocenio kretanje.6. Opis psa i potvrda o uzgojnoj smotri
Na kraju ocenjivanja sudija preko razglasa ~itaopis psa. Vlasnik dobija potpisanu potvrdu kojasadr`i rezultat smotre i potvrdu da je ostaviorodovnik radi upisivanja dobijene uzgojne dozvole. 7. Rezultati uzgojnog pregledaI) Prva uzzgojna klasa (Körklase 1)
To je najbolja kvalifikacija, a u ovu grupuspadaju psi koji se preporu~uju za priplod. To su psi:1. Koji u svim merama i anatomskoj gra|i odgo-
varaju standardu. 2. Samopouzdani su, dobronamerni i izra`eno
borbeni u napadu i odbrani.3. Imaju kompletne ~eljusti i pravilan zagriz (dupli
P1 su dozvoljeni).II) Druga uzzgojna klasa (Körklase 2 )
U ovo grupu spadaju psi koji:1. Imaju manje anatomske gre{ke.2. Ako visina grebena prelazi gornju ili je ispod
donje granice za 1cm.3. Ako na probi napada i odbrane dobije ocenu
,,dovoljan''.4. Ako nedostaje:
- jedan premolar ili jedan sekuti}, - dva P1- jedan P1 i jedan sekuti}- jedan P2- blago kle{tast zagriz srednjih sekuti}a.
III) Pobbolj{anje izz klase 2 u klasu 1.Ako je pas dobio dozvolu za uzgoj u klasi 2,
vlasnik mo`e da izvede psa ponovo, najranije
slede}e godine, kod istog sudije. Samo uz saglas-nost sudije mo`e da se tra`i proba pobolj{anjauzgojne vrednosti, ako on smatra da se paspobolj{ao od poslednje smotre. Za pobolj{anje izklase 2 u klasu 1 izdaje se dozvola samo jednom.IV) Odlaganje uzzgojnog pregleda na godinu dana1. Ako pas jo{ nije dovoljno razvijen za uzgoj i akose razvoj jo{ o~ekuje.2. Ako pona{anje pokazuje nedovoljnu fizi~kuzrelost psa ili pri probi napada i odbrane jo{ nijepostigao `eljeni nivo rada.
Odlaganje na godinu dana zbog istog razloga jemogu}e samo jedanput. Ako pas i slede}i putpada iz istog razloga onda nije pogodan za uzgoj.V) Ne daje se dozzvola zza uzzgoj1. Ako su izra`ene gre{ke u anatomskoj gra|i.2. Ako visina prelazi ili je manja od standardompropisane za 1cm.3. Nedostatak ili nepravilna razvijenost testisa.4. Fali~ne ~eljusti i zagriz.
UZGOJNA VREDNOST I PRAVILA UZGOJA
1.1 Dozvola za uzgojUzgoj je dozvoljen psima koji su uvedeni u
Uzgojnu knjigu SV-as i koji na dan parenja imajupotvrdu o polo`enom radnom ispitu (SchH 1-3, IP1-3, HGH ili neki drugi ispit u radu priznat odstrane FCI-a), ocenu eksterijera najmanje DOBAR(G - gut) i ako su pro{li uzgojni pregled i dobili naj-manje drugu uzgojnu vrednost (Körklase 2).1.2 Psi koji odgovaraju za uzgoj
To su psi koji na uzgojnom pregledu dobijajudrugu uzgojnu vrednost (Körklase 2).1.3 Psi koji se preporu~uju za uzgoj
To su psi koji su na uzgojnom pregledu dobiliprvu uzgojnu klasu (Körklase 1).1.4 Psi kojima je uzgoj zabranjena) psi koji ne odgovaraju navedenim uslovima podta~kama 1.1, 1.2 i 1.3.b) psi koji nisu registrovani u registru slu`benihpasa SV-a
P R A V I L N I C I
c) psi sa slede}im manama:- slaba narav, nervno nestabilni i ujedljivi psi;- psi sa dokazanom (snimljenom) te{kom displazi-
jom kukova;- mono ili kriptohridi (nedostatak jednog ili oba
testisa);- psi sa nepravilno usa|enim i no{enim u{ima i
repom;- psi sa deformitetima razvoja;- psi sa slede}im nedostacima zuba:
+nedostatak jedanog premolar 3 (P3) i jo{jednog zuba
+jedan o~njak (C)+jedan premolar 4 (P4)+jedan molar 1 (M1)+jedan molar 2 (M2)+ukupno 3 ili vi{e zubaNe uzima se u obzir ako nedostaje jedan molar
3 (M3). Izuzetak je pas koji ima potvrdu veterinarada je imao zub koji mu nedostaje;- psi sa izuzetno slabom pigmentacijom (tako|e i
sa plavi~astom bojom dlake)- dugodlaki psi- psi sa gre{kama zagriza:
+ vi{e od 2 mm podgriza+ vi{e od 2 mm predgriza;
- `enke koje su se vi{e od tri puta {tenile carskimrezom;- psi kod kojih je musculus pectineus odvojen.
Psi sa gre{kama navedenim u ta~ki 1.4 nemogu se upisati u Uzgojnu knjigu SV-a (dobitiuzgojnu dozvolu). Ova odluka se dostavlja pismenovlasniku psa. Protiv ove odluke rok `albe je 14dana. Na `albu odgovara vo|a uzgoja, a naponovljenu `albu odgovara predsednik SV-a.
Preveo i pripremio:kinolo{ki sudija
Zoltan Vatai Skice: Milan Medi}
NOmagazin34
Sc h u t z h u n d({utchund) je po-~eo da se razvija
po~etkom ovog veka.Njegovi za~eci su uskovezani za dva velikaimena nema~ke kinolo-gije. Prvi je bio Maksfon Stefanic (Max vonStephanitz), pruski ko-nji~ki oficir aristokrat-skog porekla koji je1899. g. osnovao ma-ti~ni klub za nema~keov~are (Verein fur De-utsche Schaferhunde,skra}eno SV). Kao ute-meljiva~ rase koja jestvorena za rad, fonStefanic je bio zaintere-sovan za o~uvanje irazvoj njenih radnih sposobnosti kao i zaupotrebu pasa u nema~koj vojsci i policiji. Utom kontekstu razvio je i sistem selekcije pa-sa na osnovu njihovih radnih i psiholo{kihkarakteristika. Fon Stefanic je tako|e razvioi takmi~enja nema~kih ov~ara u radu, madasu se i pre njegovog vremena odr`avala ra-zna takmi~enja obu~enih pasa lokalnog ka-raktera po srednjoj i zapadnoj Evropi. Alizasluga pruskog konji~kog oficira je u tome{to je takmi~enja u radu sistematizovao,formalizovao i struktuisao tako da su onauklju~ila u sebe i testove sposobnosti na tra-gu, poslu{nosti i odbrani.
Druga li~nost, za koju se kod nas dalekomanje zna, bio je Franc Laufer (Franz Lau-fer), policijski inspektor. On se bavio proble-matikom upotrebe pasa u policiji od 1897,da bi ve} 1901. godine izveo prvog nema~-kog policijskog psa na ulicu. Ali, i vlasti i jav-
nost bili su dosta rezervisani prema Laufero-vom programu. Zato je on osnovao organi-zaciju ~iji je zadatak bio da promovi{e ideje opolicijskim psima, a u cilju pridobijanja podr-{ke javnosti. Organizacija se zvala Udru`enjeza policijske pse (skra}eno PHV) i osnovanaje 1902. godine. Me|u osniva~imaUdru`enja bio je i kapetan fon Stefanic.
Prve ispite radnih sposobnosti nema~-kih ov~ara SV je odr`ao 1903. godi-ne. Iste godine PHV je organizovalo
prve ispite policijskih pasa. Me|utim, od po-~etka su ideje fon Stefanica i Laufera biledruga~ije: dok je prvi bio zainteresovan zaispite u radu, pre svega u smislu provere uz-gojnih vrednosti nema~kih ov~ara, Laufero-va interesovanja bila su ograni~ena i usmer-ena na prakti~ne probleme policijskog rada itreninga i nisu bila vezana ni za jednu rasu
pasa. To se, naravno, od-razilo i na razlike u aktiv-nostima SV i PHV.
PHV je osnovan presvega da bi odgovoriozahtevima policijskog ra-da. Me|utim, tokom vre-mena udru`enju se pri-dru`ivalo sve vi{e gra|a-na koji su `eleli da obu~esvoje pse za li~nu za{titu.Tako je 1912. g. PHVnarastao do {est i vi{e hi-ljada ~lanova, organizo-vanih u 64 lokalna kluba.To je bio jedan od osnov-nih razloga {to je iste go-dine formirana posebnaorganizacija: Nacionalnipolicjiski i Schutzhundklub Nema~ke (RVPH),
okrenut vi{e radu sa civilima i kinolo{kim klu-bovima.
Prvi svetski rat se drasti~no odrazio naorganizovanu obuku pasa u pora`enojNema~koj. Veliki broj pasa je stradao
u vihoru rata. Na frontu su ginuli psi koji sumobilisani za ratne potrebe, dok su u poza-dini stradali od gladi i izgladnelih ljudi. Izgi-nuo je i veliki broj vodi~a, pa se ~lanstvo, uve}ini organizacija smanjilo i za ispod 50odsto. Me|utim, rat je tako|e potvrdio is-pravnost fon Stefanicovih shvatanja o upo-trebnoj vrednosti obu~enih pasa i njihovomzna~aju u ratu. Tako|e, prve posleratne go-dine u Vajmarskoj republici bile su i vremeli~ne i imovinske nesigurnosti. Pod uticajemideja iz bolj{evi~ke Rusije, tih godina po unu-tra{njosti Nema~ke krstarile su komunisti~kei anarhisti~ke bande i pojedinci. Sve to je uti-calo na porast popularnosti radnih pasa.
O B U K A
S P O R T S K A O B U K A
Po~ec i organ izovane obuke pasa
Schutzhunnd jje nnema~ka slo`enniica kojja se nna srpskii jjeziik nne mo`e prevestii sa-mo jjednnom re~jju. Izvornno znna~ennjje te slo`enniice jje ,,za{tiitnnii pas''''. U prennese-nnom znna~ennjju, koriistii se kao nnaziiv za ,,sportsku obuku slu`benniih pasa''''. Pod
tiim znna~ennjjem jje ve} toliiko poznnata {iirom sveta, da se vii{e ii nne prevodii. To jjeii razumljjiivo, jjer se schutzhunndom, kao sportom, dannas bavii mnnogo ljjudii, a de-
setiinne hiiljjada pasa, nna sviim konntiinnenntiima, svake godiinne u~estvujje u nnjjemu.
35NOmagazin
Za razvoj schutzhunda vrlo je zna~ajna1925. godina. Tada su se klubovi i organiza-cije iz ju`ne Nama~ke slo`ili da standardizujupravila ispitivanja i registre obu~enih pasa,kao i da me|usobno priznaju sudije za rad.Me|u ovim organizacijama su bile i SV, PHVi RVPH.
Tada standardizovana pravila osnova sui modernih schutzhund pravilnika.Mada su se procedure u izvo|enju po-
jedinih ve`bi razlikovale, mnogo ve`bi je sa-~uvano do danas. Tako|e je zna~ajno da sukroz schutzhund sa~uvani i elementi ve`bikoje su bile sastavni deo raznih ispita i takmi-~enja odr`avanih u Francuskoj, Belgiji i Ho-landiji tokom pro{log veka. Pravila predvi|a-ju tri razli~ita nivoa ispita, sli~no dana{njimSchH 1, 2 i 3.
Prvi ispit je nazivan ,,uzgojni ispit''. Radna tragu je bio vrlo sli~an dana{njem iz SchH1. U ve`bama poslu{nosti od psa se tra`iloda ide pored noge sa i bez povodnika, dasedne, legne i da aportira sa preprekom i beznje. Tako|e je ispitivan rad prilikom pucanjai odlo`ivost. Pod uticajem iskustava iz rata,zahtevan je i kurirski rad i aportiranje iz du-boke vode. U ve`bama odbrane pas je tre-balo da odbrani vodi~a od napada (dana{nji,,kratki napad''), zaustavi begunca (dana{nji,,dugi napad'') i zaustavi napad na komanduvodi~a. Policijski uticaj se ogleda u ve`bi na-pada sa za{titnom korpom.
Drugi ispit je nosio naziv ,,schutzhundispit'' (Schutzhundprufung). Ranije jere~ schutzhund kori{}ena u RVPH u
zna~enju ,,li~nog za{titnog psa'' i ovo je pr-va upotreba te re~i u dana{njem zna~enju.
Tre}i ispit je nazivan ,,ispitom za policij-ske pse'' i sli~no dana{njem SchH 3, pred-stavlja pro{irenu verziju prethodnih ispita.Ipak, izme|u ovih ispita ima razlika. Od psaje tada zahtevano da donese aport te`ak oko4,5 kilograma. Tako|e, od psa se tra`ilo i daodbije hranu ponu|enu od nepoznate osobe.Ali, u ve`bama odbrane mogu se primetitivelike sli~nosti sa dana{njim schutzhundom:pas je trebalo da pretra`i revire u potrazi zamarkirantom i da ga oblajava kada ga na|esve dok vodi~ ne pristigne. Me|utim, primet-ne su i neke razlike. Tada je pas morao da~uva i vodi~ev predmet; napad na rukav vi{eje bio zami{ljen kao odbrana od vatrenogoru`ja jer je markirant u rukavu imao pi{toljiz koga je pucao za vreme izvodenja ve`be.
Tako|e je postojao i ,,ispit za pse traga-~e'' (Fahrtenhundprufung, skra}eno FH),sli~no dana{njem FH ispitu, samo daleko te-`i; trag je bio dug oko 3,5 kilometra i star se-dam sati!
Godine 1933. nacisti~ke vlasti su prisilnoobjedinile sve pomenute organizacije koje suse bavile obukom pasa. Namera je bila vrlojasna: brisanjem identiteta organizacija tre-balo je spre~iti ostvarivanje njihovih ranijihciljeva, a zatim ih sve zajedno okrenuti ostva-rivanju jedinstvenog zadatka, u slu`bi fa{isti~-ke propagandne i ratne ma{inerije. I{lo se ta-ko daleko da su kreirana posebna ispitnapravila za trening pasa koja su upotrebljenapri demonstraciji nema~kog treninga radnihpasa za vreme Olimpijade u Berlinu 1936.
godine. Rad sa psima je tada, drugimre~ima, jo{ vi{e bio okrenut prakti~noj obuciza potrebe nacisti~ke vojske i policije.
Kraj Drugog svetskog rata zatekao je or-ganizovanu obuku pasa u haosu. Ipak, radkinolo{kih organizacija, koje su delovale pre1933. g, polako je obnavljan, prvo na lokal-nom nivou. Me|utim, sa obnovom rada or-ganizacije na nacionalnom nivou, u podelje-noj Nema~koj, ve} je i{lo te`e posebno kadase radilo o organizacijama koje nisu vezaneza uzgoj, kao {to su to bile PHV i RVPH.
Ipak, biv{i ~lanovi ovih organizacija su se1947. g. sastali i formirali novu organiza-ciju na nacionalnom nivou: Deutscher
Verband der Gebrauchshundsportvereine(skra}eno DVG), koja }e kasnije, sa jo{ neko-liko sli~nih organizacija, formirati udru`enjeDHV (Deutscher Hundesport Verein) kojedanas objedinjuje rad sa sportskim psima uNema~koj.
Kao {to su po~etkom veka ideje SV iPHV bile razli~ite, tako se i danas pristupDVG razlikuje od onog SV-u i nekih drugihpasminskih organizacija. SV je uzgojni klub
koji promovi{e rasu nema~ki ov-~ar i brine o o~uvanju i unapre-|enju njene upotrebne vredno-sti. Schutzhund je i danas prak-ti~no obavezan preduslov zaupotrebu nema~kog ov~ara uuzgoju. Sli~no je i sa drugim pa-sminskim klubovima za slu`benepse. Ali, DVG vi{e voli sportski itakmi~arski aspekt schutzhunda,kvalitet treninga i vodi~evu pre-zentaciju prilikom ispita.
Schutzhund je tipi~no ne-ma~ki ispit, pa odgovaraju-}e pravilnike propisuje Ne-
ma~ki kinolo{ki savez (skra}enoVDH), odnosno odgovaraju}atela i organizacije unutar njega.
Schutzhund je, me|utim, po-slu`io kao osnova za razne i sli~-ne nacionalne pravilnike u ra-znim zemljama - ~lanicamaF.C.I. Me|u njima je i jugoslo-venski Ispit za slu`bene pse(ISP), ~iji je prvi pravilnik donet1976. godine. Tako|e, postoji iispit po me|unarodnom pravil-niku (IPO) koji propisuje F.C.I, akoji se ne{to razlikuje od SchHpravilnika.
(Izvor: ,,Doberman magazin'',autor teksta: Zoran V. Nikoli})
NOmagazin36
Godina je 1999. Na pragu smo novogveka. [ta li nas ~eka ove godine, ka-ko stvari stoje - da li }emo uop{te u}iu slede}i milenijum?! Budu}nost je
neizvesna, a pro{lost sigurna. Sigurna, i na`a-lost, u nekim stvarima surovo gorka. Gorka,zbog toga {to Boce od 10.10.1997. godine vi-{e nema me|u `ivima.
Se}am se...CACIB Beograd 1986. jo{ se odr`avao na
,,Olimpu'' na Zvezdari. Tek sam po~injao da sebavim nema~kim ov~arima, i blenuo sam k'otele u {arena vrata u prikazane pse, kao i u na-~in ocenjivanja sudija.
Ve} pred kraj izlo`be sestra mi re~e: ,,E, ovoje za mene najlep{i pas ovde'', i pokaza psa ko-ji se takmi~io u razredu radnih. Pas je bio velik,crn sa `utim nogama, ogromne glave i nekakonamrgo|enog pogleda. Po{to je i ona u to vre-me po~ela da se interesuje za ov~are, re{im dasaznam koji je to pas i da joj nabavim njegovo{tene. Saznao sam da je to Alf v.d.Klosterweide, Voje Petrova iz Novog Sada. Po-sle izlo`be, tako|e saznam da Voja ima leglo odAlfa i Frede von Apalusso, }erke Vella von An-gera. U leglu je bilo 11 {tenaca.
Kri{om od sestre odem u Novi Sad kod Vo-je, pogledam jo{ jednom Alfa da bih uzeo {tenekoje najvi{e li~i na njega, a onda se zaputimona sala{ kod Vojinog prijatelja da biram {tene.
PRIJATELJSKA PORUKAOvom prilikom bih poru~io Voji, jer to nikad
ranije nisam stigao da mu ka`em: ,,Vojo, taj,prijatelj' ti nije ni P od prijatelja. Pa zar se ona-ko dr`e {tenci {ampionskog porekla?!''. Po{to-vani ~itaoci, zamislite jednu lepu kuju, mladogpobednika PSINA, vezanu lancem u {upici. Od{tenaca ni traga ni glasa. ,,Sa' }e oni'', ka`eVoja i po~e da ih doziva, a 11 {tenaca starih ne-puna dva meseca pohrlilo je iz {ume. U {umi jesvako sebi iskopalo jazbinu u kojoj je boravilo.Istovremeno, mama Freda je pred ovom naje-zdom pobegla na gomilu nacepanih drva i po-~ela da re`i na sopstvenu ,,decu''. Shvatio sami za{to; vime joj je bilo u `ivim ranama. ,,Prihra-njuje{ li ti ovo Vojo?'', pitam ga. ,,Prihranjuje ihmoj prijatelj'', dobijem odgovor. Prihrahuje ih,ali kad bi se ga|ali tramvajima, mislim se ja, irazmi{ljam da li da i{ta uzmem od ove sitne`i.Oni su sa pedesat dana starosti bili u proseku triputa manji od {tenadi njihovog doba odgajanihkod savesnih odgajiva~a. Srce mi nije dalo da sevratim ku}i, a da ne SPASEM bar jedno. Da, alikoje? Pogled mi pade na jednog ~upavka ~iji jeoblik glave i kvalitet dlake najvi{e podse}ao naAlfa, ono {to je privuklo moju sestru. Zgrabihga, platih i odnesoh ku}i.
[TENE KOJE JE USISAVALO HRANU
U `ivotu nisam video da {tene, a video sammnogo {tenadi, tako halapljivo jede, bolje re~e-no usisava hranu. To mu je ostala karakternacrta do kraja `ivota. Iako kod nas nikada nijegladovao, on se izgleda vodio onim pse}im {to
je sigurno - sigurno je, ko zna kad }e slede}i putjesti. Halapljivo bi usisavao sve {to bi se stavilopred njega, ostavljaju}i ~iniju toliko ~istom dasmo na kraju prestali da je peremo. Ako je pas~ovekov najbolji prijatelj, onda je {poret sigurnobio Bondov. Spavao je pored njega i prvo binjega ,,pozdravljao'' po ulasku u ku}u.
Sa pet meseci ,,zaka~io'' je demodikozu, {toje unelo `alost i jad u na{u ku}u jer je veterinarrekao da nema leka i da }e uginuti. Lek smoipak prona{li u [vajcarskoj i izle~ili demodikozubez daljih posledica po Bonda i njegovo potom-stvo.
Bond je ina~e, jo{ od prvog dana `ivota una{oj ku}i, pokazivao sklonost ka radu. U toku{etnje skupljao bi gran~ice ili {tapi}e od sladole-da i nije ih ispu{tao iz usta. Na{a kuja, koju smoprvu nabavili, bila je pro{la kurs dresure u ,,Mi-licionaru'', ali je muku mu~ila sa hvatanjem ru-kava. Po{to smo i sestra i ja bili dobri sa Obra-dom \oki}em, Stanimirom Stanulovi}em i Zo-ranom Milo{evi}em koji su tada vodili kurseve,dolazili smo pre po~etka kursa i poku{avali dajoj ,,uradimo'' rukav. Jednom smo na treningpoveli i Bonda. Imao je oko ~etiri meseca. Dokse jadni Zoki trudio da zainteresuje Agni koja jebila potpuno flegmati~na i belo ga gledala u sti-lu ,,koji ti je bre, {ta se dere{ na mene'', Bondje poskakivao, ski~ao, ci~ao i urlao, sve kao daje hteo da ka`e ,,alo, de~ko, okreni se ovamo,evo ja }u ako ona ne}e''. Bond ni tada, kao {te-ne, a ni kasnije kao odrastao pas, nije ~estitozalajao, ve} se od njega moglo ~uti samo mu-mlanje. Na kraju se Zoki, koji je ina~e imao `iv-ce ,,kao konopce'' ipak okrenuo ka Bondu, ko-
R A D N A
K I N O L O G I J A
Predstavljamo legende:
BBOONNDD VVOONN AAPPAALLUUSSSSOO
MORAO JE DA
BUDE SPA[EN
VVllaaddaann DDrroobbnnjjaakk ✍
37NOmagazin
me su o~i svetlele kao da ho}e da ka`e ,,molimte, daj mi daj mi daj mi daj midajmidajmi, jaoo-oooj RUKAAAAV', a ogrlica koja je bila ne{toja~a od niza spajalica (ipak, on je jo{ uvek bio{tene) pu~e, i Bond se po prvi put na{ao sa usti-ma punim takmi~arskog rukava. Taj izraz sre}ena licu Boca je zadr`ao do kraja `ivota kad godbi napad i odbrana do{li na red bilo u momdvori{tu, kod Joce Zakonovi}a ili na takmi~enji-ma.
BIO JE ALF U MINIJATURINegde u prole}e '87. izveli smo Bonda na
prvu izlo`bu u eksterijeru u Ba~ki Petrovac. Do-bio je odli~nuocenu, a mi smobili presre}ni jer ipored sve negeod Bonda nismouspeli da napravi-mo Alfa. Ostao jesamo srednje ve-lik, sa tanjim ko-sturom i sitnijomglavom. Bio je tou stvari Alf u mi-nijaturi.
Ljudska sujetaje ~udo, pa tako imoja. Svi vole dapobe|uju na izlo-`bama, pa tako ija. Me|utim, ni-kad se ne bih, a i nisam, slu`io preva-rama, a sitna lukavsta - e to je ve} dru-ga stvar. Osmislio sam da Bond polo`iispit 1 kako bi mogao da se takmi~i urazredu radnih i tako uzme koji CAC,tek da me `elja mine. Po{to je Bondjo{ od malih nogu pokazivao sklonostka radu (sa mesec dana je kopao jazbi-nu, da bi pre`iveo), a ja sam ve} imaoneka iskustva u dresuri, obu~io sam gaza poslu{nost. Nisam znao da ga obu-~im aportu i radu na tragu, te sam zamolio Jo-vicu Zakonovi}a da mu uradi Ispit 1. Se}am se,g. Zakonovi} je jedva pristao. Na prvom pola-ganju, sudio je g. Obrad \oki}, i Bond je pao,jednostavno nije mu bio dan. Po{to sam jedvauspeo da odagnam misli o samoubistvu, a bo-gami i o ubistvu izvesnog crnog psa sa `utimnogama koji se odazivao na ime Bond, ponovosam prijavio polaganje ispita kod istog sudije saistim vodi~em - g. Zakonovi}em. 20.06.'88 go-dine Bond je polo`io Ispit 1, sa ocenom vrlodobar. Posle toga je polo`io ISP 2 i ISP 3, ausledila su i takmi~enja.
TAKMI^ARSKA KARIJERANa prvom takmi~enju, ne dr`ite me za re~,
mislim da je bilo u Kikindi, Bond je u ukupnomplasmanu bio osmi, ali je na rukavu bio prvi, ieto prvog pehara. Ina~e, dogovor sa g. Zako-novi}em je bio da ga on vodi na takmi~enja, ida sve {to Bond osvoji ostaje kod njega. Re|a-la su se takmi~enja i Bondovi plasmani su sepopravljali, da bi jedno vreme apsolutno domi-nirao na{om (srpskom) radnom kinologijom.Mislim da je puno vodi~a odahnulo kada jeBond penzionisan, jer su kona~no i oni dobili{ansu da pobede.
Najbolja Bondova odlika je bila neverovatnasposobnost pam}enje. Nikada nije bila potreb-na prisila, jer kada bi jednom ukapirao ve`bunikada je vi{e nije zaboravljao. U prilog tomeide i ~injenica da nikada nije bio spreman za
takmi~enja, ve} bi ga g. Zakonovi} u petak uzi-mao i ve} u subotu izlazio na takmi~enje. Zvu~ikao bajka, ali nije, istina je.
Tekle su godine, i kao i svakome, tako je iBoci do{lo vreme za zaslu`enu penziju. Nasta-vio je da `ivi onako kako je i `iveo, tiho i nena-metljivo, samo bez takmi~enja. Napokon jeimao vremena na pretek da u`iva u dvema stva-rima koje je najvi{e voleo, hrani i rukavu, kojegje povremeno dobijao.
A onda je do{la duboka starost, koja je zaBonda nastupila prerano. Jadnik je odjednom iogluveo i oslepeo. Ka`u ljudi da je tada najhu-manije uspavati psa. Da, ali obi~no se tada ra-
di o tu|em psu. Kako uspavati ~lana porodice?Svi mi odrasli ljudi smo svesni prolaznosti, sve-sni `ivota i smrti, pa se opet onako klina~ki na-damo da se to ne}e desiti nama ili nekome na-ma bliskom. Nadao sam se da }e Bond ve} sle-de}eg dana progledati i ~uti moj glas, ali...
A onda je do{ao i taj dan. Bond vi{e nijemogao ni da ustane. Disanje skoro da nije nipostojalo. Povratio je po sebi i se}am se da meje jedino po mirisu poznao i poku{ao da ustanede me pozdravi po poslednji put. Ali nije mo-gao. Spakovao sam ga u kola i poveo na injek-ciju. Umro je tiho.
Znam da sam mu tim postupkom oduzeomo`da dva, tri ili vi{e sati `ivota koje bi verovat-no proveo u mukama, znam da sam mu tim po-stupkom pomogao, ali i dalje ose}am krivicu,kao da sam ga ja ubio. Ne}u se tog ose}ajaosloboditi do kraja `ivota. Sahranio sam ga unajmirnijem delu dvori{ta. O pla~u, svom i uku-}ana ovom prilikom ne `elim da pi{em.
Boco, i ovim putem molim te da mi oprosti{sve gre{ke i grehove prema tebi. Nadam se da}e{ me kada za to do|e vreme, sa~ekati maha-njem repa, umiljavanjem i guranjem glave u kri-lo. A tada, tada }emo imati celu ve~nost predsobom da presaberem svoje pona{anje prematebi, i da se ponovo igramo, {etamo i ponovoradujemo i tugujemo, ali i izle`avamo. Sa~ekajme, dolazim polako, ali sigurno.
PPosve}eno Bondu (23.055.1986 - 10.10.1997.god))
Bond von Apalusso JR/Sp.71897No Tet br. 2025O{tenjen: 23.05.1986.g.Odgajiva~: Vojislav Petrov, Novi SadVlasnik: Vesna Drobnjak, Novi Beograd
Irk von ArminiusAlf von der Klosterweide
Wenja vom GigantenhausVello vom Anger
Freda von ApalussoLaika vom Rossleinsberg
Jelenna Zakonnovii} ii Bonnd
Pas pripada porodici `ivotinja sli~nih psu zvanihCanidae, koje love u ~oporu. Doma}i pas po-
znat je pod nazivom Canis familiaris. Ostali ~lano-vi ove porodice su vukovi, kojoti, {akali i divlji lo-va~ki psi. Neki od njih izgledom li~e na psa, a dru-gi se bitno razlikuju. Svi oni imaju neka zajedni~kasvojstva, i to duge uzane glave sa dugim ~eljustimai velikim brojem zuba. Bo~ni zubi su delimi~no pri-lago|eni za se~enje, a delimi~no za mlevenje, pamogu delotvorno da obrade i meso`dersku i vege-tarijansku hranu.
Struktura zuba kod porodice Canidae jedno jeod najdragocenijih njihovih svojstava, koje im jeomogu}ilo da se toliko ra{ire po svetu i pre`ive utako razli~itim stani{tima, od bespodnih pustinjado ledenog Arktika, od tundre do d`ungle, i planin-skih {uma na Severu.
O evoluciji psa stvoreno je i ispitano mnogorazli~itih teorija. Vuk, lisica i {akal spominjani sukao neposredni preci psa. U XIX veku, velika ra-znovrsnost pse}ih rasa dovela je do verovanja kojeje pored ostalih, zastupao i Darvin da je bilo vi{edivljih predaka. Pretpostavljalo se da su {akal i vuk,a mo`da ~ak i kojot i hijena, nezavisno pripitomlje-ni, a njihovi potomci kasnije ukr{tani, pa su se ta-ko pome{ale genetske osobine nekoliko razli~itihvrsta. Danas znamo da to nije ta~no i da je neve-rovatna raznovrsnost dana{njih rasa pasa rezultat~ovekovog intenzivnog odgajanja raznih vrsta pa-sa, udru`en sa posledicama genetskih mutacija.
Pre {ezdeset miliona godina, mala `ivotinja sli~-na lasici, dugog, gipkog tela, dugog repa i kratkihnogu, `ivela je u {umama. Bio je to Miacis, najra-niji predak na samo porodice canida, ve} i drugihporodica rakuna, medveda, lasica, cibeta, hijena ima~aka. Ta `ivotinja je hodala kao dana{nji me-dved, na tabanima (ne kao dana{nji psi koji hoda-ju na prstima). Njegove noge imale su po pet pot-puno odvojenih prstiju. Miacis je imao prave me-so`derske zube. Njegov mozak je bio mali, no ipakznatno ve}i od mozga drugih primitivnih meso`de-ra koji su `iveli u to vreme, kreodonta. Iako su bilidaleko mnogobrojniji od Miacisa, kreodonti nisuimali nikakvu ulogu u evoluciji psa i definitivno suizumrli pre oko 20 miliona godina, mada je ve}inatih vrsta nastala znatno ranije.
Do ranog oligocena, pre oko 35 miliona godi-na, za Miacisom je usledio niz ranih predstavnikaporodice Canida. Nauci je poznato preko 40 vrstaprimitivnih vrsta Canida; neke od njih sli~ne sumedvedu, neke hijeni, a naj~udniji od svih su psikoji li~e na ma~ke. Bilo je i pasa koji su li~ili na da-na{njeg psa i jedino je njima bilo su|eno da opsta-nu.
Do rane epohe miocena, pre 20 miliona godi-na, postojao je rudimentaran oblik psa sli~nog da-na{njem. Nazvan Mesocyon, imao je ~eljust kra}uod ~eljusti dana{njeg psa, duga~ko telao i kratkenoge. Zadnje stopalo je jo{ uvek bilo ra{ireno iimalo pet prstiju, za razliku od malog stopala sa ~e-tiri prsta kod dana{njeg kanida. Do kasnog mioce-na, pre 10 - 15 miliona godina, sre}u se fosili To-marctusa, kanida s dugim ~eljustima i ve}im mo-zgom. Iako po inteligenciji nije bio ravan dana-{njem psu, imao je sve njegove dru{tvene instink-te.
(Nastavi}e se)VI I VA[ PAS
J E S T E L I
Z N A L I
ODAKLE POTI^EPAS?
NOmagazin38
S P E C I J A L K E
Prva ovogodi{nja specijalizovana izlo-`ba nema~kih ov~ara odr`ana je pr-vog vikenda (02.10.) oktobra, na po-
znatom hipodromu Zobnatica kod Ba~keTopole. Organizator, KD,,Ba~ka Topola''je u znak se}anja na ~uvene odgajiva~e,bra}u Hermana i Valtera Martina, svoju iz-lo`bu nazvala Memorijal bra}e Martin.
Eksterijer pasa sudili su g. Rado Pliber{ekiz Slovenije (mu`jaci) vlasnik odgajiva~nice,,Cicerova'' i g. Imre Santo iz Ma|arske(`enke) vlasnik odgajiva~nice ,,Nürnbergi''.Rad u odbrani i napadu sudio je g. Slobo-dan Radosavljevi} iz Beograda, a markerisu bili gospoda Neboj{a Ga{i} i Dra-gan Jovanovi} iz Pan~eva. DelegatJKS-a bio je g. Stipan Bo{njak izSombora. Organizacioni odbor sa~i-njavali su g. I{tvan Mezei (predsed-nik izlo`be), g. Peter Firic i g. JosipFontanji (vo|e izlo`be) i ~lanovipredsedni{tva KD ,,Ba~ka Topola''.
U katalog su bila upisana 102 psa(izvedeno i ocenjeno 80) iz Jugosla-vije, Republike Srpske i Ma|arske,~etiri odgajiva~ke grupe (izvedenedve) i dve grupe potomaka (obe iz-vedene). Tri prvoplasirana psa usvim razredima dobili su pehare, asvi ostali ocenjeni psi dobili su me-dalje.
Vreme je bilo sun~ano i toplo aringovi i prostor za rad odbra-ne i napada dobro pripremlje-
ni. Najpre su ocenjeni svi psi u,,{tandu'', napravljena je pauza zaru~ak, pa je nastavljeno takmi~enjerangiranjem pasa. Su|enje gospodePliber{eka i Santoa je bilo korektno,ujedna~enog kriterijuma. Za svakupohvalu su vrlo koncizne ocenske li-ste g. Pliber{eka, koji je svakog psadetaljno opisivao, a za NO mmagazin je re-kao: ,,Organizacija izlo`be je bila vrlo do-bra, pona{anje izlaga~a fer i sportsko, aambijent vrlo prijatan. Izvedeni psi su do-brog kvaliteta, ali treba obratiti pa`nju nakorektnost stavova i hodova, kao i na pro-blem visine, ali i ~vrstine i usa|enosti u{iju.Kao vrlo pozitivnu odliku izdvojio bih tippasa. Za poslednje dve godine u Jugoslavi-ji sam sudio tri puta i mogu da ka`em da sudanas prikazani psi najkvalitetniji. Nijedanrazred ni pse ne bih posebno izdvajao jer ipored dobrih osobina, va{i psi poseduju ineke nedostatke koji su u savremenom od-goju nema~kih ov~ara odavno prevazi|e-ni.''
O organizaciji izlo`be i kvalitetu pasa za
NO mmagazin g. Santo ka`e: ,,Vrlo sam po-~astvovan {to sam dobio poziv i priliku dasudim na izlo`bi posve}enoj dvojici verovat-no najve}ih odgajiva~a nema~kih ov~aradana{njice, tvoraca savremenog tipa ne-ma~kog ov~ara. Organizacija izlo`be i brojpasa su bili na nivou izlo`bi u Ma|arskoj iNema~koj. Kvalitet pasa je vrlo zadovolja-vaju}i, a izdvojio bih kao vrlo kvalitetne raz-rede 12-18 i 18 -24 meseca. Neke naro~i-te nedostatke pasa ne bih nagla{avao, jernepostoje psi bez mana, ~ak ni oni vrhun-ski u Nema~koj. Najva`nije je da {to prepo~nete da radite snimanje kukova, radne
ispite i uzgojne smotre, pa }e onda ikvalitet isplivati na povr{inu.''
Su|enje provere rada u odbranii napadu kao i markiranje je bi-lo dobro. Zamerke upu}ene
markerima od strane nezadovoljnihpojedinaca na ra~un njihove grubo-sti, po na{em mi{ljenju su neosnova-ne. Jer komentari tipa ,,Za{to ga ta-ko jako udara'', kasnije postanu ,,Za-{to ga uop{te udara'', pa ,,Za{touop{te mora da hvata rukav'' itd. Ni-je bio problem u radu markera ve} unedovoljno ili potpuno nespremnimpsima. No, evo {ta je rekao sudija g.Radosavljevi}: ,,U katalog je bilo upi-sano 26 pasa, 17 mu`jaka i devet`enki. Na proveru su izvedena 22psa (15 m. i 7 `.), od kojih 11 pasa(6 m. i 5 `.) nije pro{lo ovu proveru.S obzirom na to da je nema~ki ov~arradni pas, rad pasa je bio vrlo lo{.Karakterom pasa nisam zadovoljan,ali su vidne gre{ke i u na~inu odgojai samog rada sa psima. Mislim da bitrebalo mnogo ozbiljnije pri}i odgojunema~kih ov~ara, ali samo od odga-jiva~a zavisi kada }e po~eti da rade
prave uzgojne smotre, jer samo tako mogudo}i do pravog kvaliteta i po pitanju ekste-rijera i po pitanju karaktera. Ako se ovakonastavi vlasnici pasa mogu slobodno da do-nesu fotografiju svog ljubimca da ga sudijaoceni, jer nema~ki ov~ar bez stabilnog ka-raktera je neupotrebljiv.''
Prvi Memorijal bra}e Martin je uz manjepropuste u organizaciji, protekao u fer isportskoj atmosferi, a trud organizatorasvakako treba pohvaliti. S obzirom da jeovo bila premijera, a uvek je najte`e po~e-ti, nadamo se da }e organizatori istrajati usvojoj nameri, a Memorijal bra}e Martinprerasti u veliko i tradicionalno takmi~enje.
Ivan Luki}
PPrrvvii MMeemmoorriijjaall bbrraa}}ee MMaarrttiinn
MEMORIJAL U ^AST VELIKANAPPrrvvaa oovvooggooddii{{nnjjaa ssppeecciijjaallkkaa ooddrr-
`̀aannaa jjee tteekk uu jjeesseenn,, ppoo~~eettkkoomm ookk-ttoobbrraa,, aa zzbboogg ppoozznnaattee ssiittuuaacciijjee iiaaggrreessiijjee NNAATTOO-aa nnaa nnaa{{uu zzeemmlljjuu..ZZbboogg ttiihh ookkoollnnoossttii nnaa iizzlloo`̀bbii ssuu iissuuddiillee ssuuddiijjee iizz SSlloovveenniijjee ii MMaa||aarr-sskkee.. OOrrggaanniizzaacciijjaa jjee bbiillaa ssoolliiddnnaa,,ssuu||eennjjee kkoorreekkttnnoo,, kkvvaalliitteett ppaassaa
ddoobbaarr,, aa rraadd nnaa ooddbbrraannii ii nnaappaadduukkaattaassttrrooffaallaann..
Prvoplasiirannii mu`jjacii iiz razreda 18 - 24 mesecii
Takmmi~enje mmu`̀jaka ppreko 24 mmesecca
Prvoplasiiranne `ennke iiz razreda 18 - 24 meseca
39NOmagazin
Razred 6-99 mes. - mu`jaci(Prijavljeno - 11, Izvedeno - 8, VP -7, P - 1)
Vrlo perspektivan:1. Max vom Luxol(Titanic Mark - Tosca Luxol)odg. \or|e Skaki}, Be~ejvl. S. i B. Bjeli}, Be~ej2. Cliff von der Karolinen Ruhe(Jack Waterloo - Dolly Yugobox)odg. Franc Sojbert - Nema~kavl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun3. Jango od Radovana Plav{i}a(Visum Nassauer Berg - Palma Haus Mile{evac)odg. i vl. Radovan Plav{i}, Ruma4. Nero vom Haus Mile{evac(Neptun Bad-Boll - Goldy Haus Mile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Dragan Malogajski, Banja Luka5. Lord od Zolike(Fedor Esperanto - Mina od R. Plav{i}a)odg. i vl. Zoltan Uri, Temerin6. Leif Topolovni~ki(Leif Noriswand - Ronda Haus Mile{evac)odg. i vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik7. Laso Topolovni~ki(Leif Noriswand - Ronda Haus Mile{evac)odg. i vl. Mom~ilo Mihailovi}, TopolovnikPerspektivan:1. Astor vom Kertall(Gambo Aureus Mons - Chiva Vov{ Ba~kaMuppet) odg. Dimitrije Popovi}, Vrbasvl. Ana i Sa{a Vignjevi}, Vrbas
Razred 6-99 mes. - `enke(Prijavljeno - 7, Izvedeno - 5, VP -5)
Vrlo perspektivan:1. Linda od Zolike(Fedor Esperanto - Mina od R. Plav{i}a)odg. i vl. Zoltan Uri, Temerin2. Anchy vom Bekin(Vlik Heilbronner Schloss - Sambi HeilbronnerSchloss) odg. i vl. Ilija Spasenovi}, Beograd3. Yola vom Irf Dan Sirijus(Ulk od Tiganjice - Zola Irf Dan Sirijus)odg. Ivan Rockov, Zrenjaninvl. Boris Jovanovi}, [abac
4. Anke od Beronje(Quando od Beronje - Oda odBeronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma5. Azra vom Kertall(Gambo Aureus Mons - Chiva Vov{Ba~ka Muppet) odg. Dimitrije Popovi}, Vrbasvl. Ana i Sa{a Vignjevi}, Vrbas
Razred 9 - 12 mes. - mu`jaci(Prijav. - 7, Izved. -5, VP -3, P-2)
Vrlo perspektivan:1. Dunga vom Rednex(Rikkor Bad-Boll - Bebi Rednex)odg. Ma}a{ Mesaro{, Ma|arska vl. Laslo Torok, Biske (Ma|arska)2. Argus von der Sequoia Gigantea (Aladin Ulphe - Dia SequoiaGigantea) odg. Zoltan Vatai, Sentavl. Tibor Geble{, Senta3. Brando(Brando Assaracus - Nora)odg. i vl. Josip Fa}ol, CrvenkaPerspektivan:1. Nik od Beronje(Hondo Heilbronner Schloss - Pinaod Beronje)odg. Radomir Beronja, Rumavl. Tatjana Kne`evi}, Vojka2. Enzo vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Unka HausMile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Stipan Kova~i}, Subotica
Razred 9-112 mes. - `enke(Prijav.ljeno - 7, Izvedeno - 5, VP -5)
Vrlo perspektivan:1. @ad v.d. Vlaisavljevi}(Gazdagpataki Azurro - D`eni Mirkov Uzgoj)odg. i vl. \or|e Vlaisavljevi}, [id2. Nataly Magna Callius(Gazdagpataki Azurro - Dea Magna Callius)odg. i vl. Predrag Bir~akovi}, Beograd 3. Ettien vom Bombonini(Audi Spielbach - Karlita Murrenhütte)odg. i vl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun4. Moni vom Haus Mile{evac(Gundo Haus Mile{evac - Maza Haus Mile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. @eljko Budimir, Plandi{te5. Nu{i od Beronje(Hondo Heilbronner Schloss - Pina od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma
Razred 12-118 mes. - mu`jaci(Prijavljeno - 7, Izvedeno - 6, VD - 6)
Vrlo dobar:1. Porsche vom Bombonini(Lord Georg Victor Turm - Paloma Badsee)odg. i vl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun2. Agaton Drapo{ov(Ulk od Tiganjice - Targa Drapo{ov)odg. Laslo Drapo{, Novi Be~ejvl. Zoran Maksimovi}, Novi Be~ej3. Jumbo Augustfarm(Brando Assaracus - Enka Augustfarm)odg. Goran Sinobad, ^antavirvl. Stipan Rogi}, Subotica4. Armando Ba~komono{torski(Quaro Wienerau - Atrin Ba~komono{torska)odg. i vl. Marko Ivi}, Ba~ki Mono{tor5. Mark od Tiganjice(Ulk od Tiganjice - Bony od Banje Rusande)odg. Darko Ostojin, Zrenjaninvl. Dejan Petkovi}, E~ka6. Boss vom Haus Mile{evac(Brando Assaracus - Eli Haus Mile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Karolj Ma|ar, Be~ej
Razred 12 - 18 mes. - `enke(Prijavljeno - 16, Izvedeno - 11, VD - 9, D - 2)
Vrlo dobar:1. Gala vom Haus Mile{evac(Gundo Haus Mile{evac - Ina Haus Mile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Dragan Savi}, Subotica2. Vendi vom Haus Mile{evac(Dennis Wildsteiger Land - Fella Haus Mile{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Ferenc Mihalj, Jaski{er (Ma|arska)3. Marit od Beronje(Leif Noriswand - Oda od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma4. Vanta od Radovana Plav{i}a(Visum Nassauer Berg - Honda od R.Plav{i}a)odg. i vl. Radovan Plav{i}, Ruma5. Brita von Luxol(Brando Assaracus - Dona Luxol)odg. i vl. \or|e Skaki}, Be~ej6. Keti od Radovana Plav{i}a(Rambo od R.Plav{i}a - Romy od R.Plav{i}a)odg. i vl. Radovan Plav{i}, Ruma7. Rulet od Beronje(Jeck od Beronje - Tali od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma8. Anet od Dalibora(Axel Staro|ur|eva~ki - Aisha Haus Schwertzel)odg. i vl. Dalibor Gruji}, Zrenjanin9. Viktoria od Radovana Plav{i}a(Visum Nassauer Berg - Honda od R.Plav{i}a)odg. i vl. Radovan Plav{i}, RumaDobar:1. Emma Haus von Selena ^elik-MM(Quanto Haus Mile{evac - Jeni Somborske Ru`e)odg. i vl. Selena ^elik, Ba~ka Palanka2. Yudi od Tiganjice(Ulk od Tiganjice - Lona Wildsteiger Land)odg. Darko Ostojin, Zrenjaninvl. Marijo Lon~arski, Zrenjanin
Argus v.d. Sequoia Giganttea
Brando
Orson v .d . Wienerau
Tess i v . LLuxo l
P L A S M A N I P A S A :
NOmagazin40
Razred 18-224 mes. - mu`jaci(Prijavljeno - 8, Izvedeno - 7, VD - 7)
Vrlo dobar:1. Titanik Mark(Lasso Neuen Berg - Arnyvölgyi Örseg Astra)odg. Jozef Martin - Ma|arskavl. Keri Erne, Kumane2. Mark Topolovni~ki(Rambo Topolovni~ki - Lea od R. Plav{i}a)odg. i vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik3. Zeus vom Irf Dan Sirius(Shanto's Xano - Goldy Haus Mile{evac)odg. i vl. Ivan Rockov, Zrenjanin4. Moris Staro|ur|eva~ki(Glökner Haus Mutz - Dina od Beronje)odg. Zlatko Buva~, Temerinvl. Dragan Uzelac, Novi Sad5. Zix IV(Aranyvölgyi Örseg Hoss - Enga Aureus Mons)odg. Josip Fontanji, Ba~ka Topolavl. Mirko [ar~evi}, Subotica6. Jago Fixfrutta(Gazdagpataki Azurro - Amsel Fixfrutta)odg. Milo{ \ukanovi}, Ko`uar - Ubvl. Aleksandar Jovanovi}, Veliki Mokri Lug7. Mi{ Staro|ur|eva~ki(Glökner Haus Mutz - Dina od Beronje)odg. Zlatko Buva~, Temerinvl. Dragan Te{i}, Kula
Razred 18 - 24 mes. - `enke(Prijavljeno - 13, Izvedeno - 11, VD- 11)
Vrlo dobar:1. Sina vom Georg Victor Turm(Ulk Arlett - Luna Georg Victor Turm)odg. Helmut Valand - Nema~kavl. Ilija Spasenovi}, Beograd2. Jafa Fixfrutta(Gazdagpataki Azurro - Amsel Fixfrutta)odg. Milo{ \ukanovi}, Ko`uar - Ubvl. Vladimir Petkovi}, Veliki Mokri Lug 3. Tisa Cicerova(Enzo Buchhorn - Panda Cicerova)odg. Rado Pliber{ek, Maribor - Slovenijavl. Dragan Malogajski, Banja Luka4. Utwa Magna Callius(Ulk od Tiganjce - Korina)odg. i vl. Predrag Bir~akovi}, Beograd5. Deni v.d. Vlaisavljevi}(Harko Aureus Mons - D`eni Mirkov Uzgoj)odg. i vl. \or|e Vlaisavljevi}, [id
S P E C I J A L K E
Dunga v . RRednex Eska v . Bes ttor ix
Ga la v . HHaus Mi le{evacc
RRado PP l iber{ek S lobodan RRadosav l j ev i } Immre Santto
S ina v . Georg V icc ttor Turmm
6. Kali od Beronje(Gazdagpataki Azurro - Ika od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma7. Karla od Beronje(Gazdagpataki Azurro - Ika od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma8. Zaza vom Irf Dan Sirijus(Shanto's Xano - Goldy Haus Mile{evac)odg. Ivan Rockov, Zrenjaninvl. Milan Glumac, Stepanovi}evo9. An~i Staro|ur|eva~ka(Gazdagpataki Azurro - Enza Staro|ur|eva~ka)odg. Zlatko Buva~, Temerinvl. Dragan Ovuko, Ba~ki Jarak10. Dora X Haus von Selena ^elik - M(Quanto Haus Mile{evac - Orijana od R. Plav{i}a)odg. i vl. Selena ^elik, Ba~ka Palanka11. @ana od Beronje(Ulk od Tiganjice - Tajga od Beronje) odg. Radomir Beronja, Rumavl. Vjekoslav @agar, Ruma
Preko 24 mes. - mu`jaci(Prijavljeno - 17, Izvedeno - 15, O - 8,
OiN - nedov.- 6, Diskval. - 1)Odli~an:1. Orson von der Wienerau(Qrick Wienerau - Sally Bergmannshof)odg. Walter Martin - Nema~kavl. Dora Seplaki, Pe~uj - Ma|arska2. Orry zom Gigelsfelsen(Lesko Arminius - Xena Agrigento)odg. Konrad Sigmund - Nema~kavl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun3. Vlik vom Heilbronner Schloss (Flick Arlett - Elli Luisenstraße)odg. Sr|an [oljaga - Nema~kavl. Ilija Spasenovi}, Beograd4. Jeck od Beronje(Jeck Noricum - Tina)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma5. Lari od Radovana Plav{i}a(Lasso Neuen Berg - Adina od R. Plav{i}a)odg. Radovan Plav{i}, Rumavl. Jano{ Laslo, Srbobran6. Axel Staro|ur|eva~ki(Axel Klainen Birke - Zana Staro|ur|eva~ka)
LEGENDA:O - odli~anVD - vrlo dobarD - dobarDov. - dovoljanN - nedovoljanDiskval. - diskvalifikovanOiN-nnedov. - nije pro{ao proveru u odbrani inapaduza razrede 6-9 i 9-12 mes:VP - vrlo perspektivanP - perspektivan
GRUPE POTOMAKA:1. Brando of Assaracus(Ulk Arlett - Jorga Assaracus)vl. Ferenc Mihalj, Jaski{er - Ma|arska2. Jeck od Beronje(Jeck Noricum - Tina)vl. Radomir Beronja, Ruma
ODGAJIVA^KE GRUPE:1. ,,od BERONJE''vl. Radomir Beronja, Ruma(2m+4`) 6 legala, 6 o~eva + 6 majkiNu{i 9 - 12 m. VP 5Marit 12 - 18 m. VD 3Rulet 12 - 18 m. VD 7Kali 18 - 24 m. VD 6Jeck preko 24 m. O 4Lang preko 24 m. O 8
2. ,,od RADOVANA PLAV[I]A''vl. Radovan Plav{i}, Ruma(2m+3`) 4 legla, 3 oca + 4 majkeJango 6 - 9 m. VP 3Keti 12 - 18 m. VD 6Wanta 12 - 18 m. VD 4Wiktoria 12 - 18 m. VD 9Lari preko 24 m. O 5
Zeus v . Dan I r ff S i r i j u s
PPobedn icce u raz redu 9 -112 mmesecc i
T i ttan ik Mark
V l ik v .HHei lb ronner
Scch loss
41NOmagazin
odg. Zlatko Buva~, Temerinvl. Zoltan Uri, Temerin7. Valdo(Jeck od Beronje - D`eni Mirkov Uzgoj)odg. \or|e Vlaisavljevi}, [idvl. Du{an i Borivoje Janji}, [id8. Lang od Beronje(Jack od Beronje - Visi od Beronje)odg. Radomir Beronja, Rumavl. Ne|o [krbi}, CrvenkaDiskvalifikovan (zbog pla{ljivosti na pucanj):- Esko vom Bestorix(Brando Assaracus - Beti)odg. i vl. Miroslav Plav{i}, Sivac
Proveru rada u odbrani i napadu nisu pro{li:- Idol vom Haus MIle{evac(Brando Assaracus - Fella Haus MIle{evac)odg. Peter Firic, Mile{evovl. Mirko Laslo, Subotica- Harko Aureus Mons(Hanno Wienerau - Udine Aureus Mons)odg. Gordan \or|evi}, Smederevovl. Neboj{a Vu~anovi}, Sremska Mitrovica- Mutz vom Wiesenborn(Max Loggia dei Mercanti - Ulme Wiesenborn)odg. Heinz Henrici - Nema~kavl. Zoltan Vatai, Senta- Rambo Topolovni~ki(Matz Georg Viktor Turm - Cimba Topolovni~ka)odg. i vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik- Erik Aureus Mons(Ero Batu - Udine Aureus Mons)odg. Gordan \or|evi}, Smederevovl. Jovica i Suzana Matkovi}, Beograd- Arachis Cruise (Jeck Noricum - Arachis Domina)odg. Zoltan Bartolak - Ma|arskavl. Bo{ko Ili}, Zemun
Preko 24 mes. - mu`jaci(Prijav. - 9, Izvedeno - 7, O- 2, OiN-nedov. - 5)
Odli~an:1. Tessi vom Luxol(Natz Steigethof - Bimba Luxol)odg. \or|e Skaki}, Be~ejvl. Ivan Rockov, Zrenjanin2. Eska vom Bestorix(Brando Assaracus - Beti)odg. i vl. Miroslav Plav{i}, Sivac
Proveru rada u odbrani i napadu nisupro{le:- Beta (Brando Assaracus - D`eni Mirkov Uzgoj)odg. i vl. \or|e Vlaisavljevi}, [id- Ulma Staro|ur|eva~ka(Jack od Beronje - Dina od Beronje)odg. Zlatko Buva~, Temerinvl. Du{ko Jerkovi}, Temerin
- Kvina vom Bestorix(Jack od Beronje - Amsel Bestorix)odg. Miroslav Plav{i}, Sivacvl. Milo{ Budisavljevi}, Sivac- Tali od Beronje(Quando od Beronje - Bimba od Beronje)odg. i vl. Radomir Beronja, Ruma- Pina od Beronje(Jeck od Beronje - Stela od Beronje)odg. Radomir Beronja, Rumavl. Hasan Saki}, [abac
TTTTrrrreeee}}}} iiii KKKKaaaappppoooo{{{{ kkkkuuuupppp bbbb iiii llll aaaa jjjj eeeepppprrrrvvvvaaaa iiii zzzz llll oooo `̀̀̀aaaa uuuu iiii nnnnoooossss tttt rrrraaaannnnssss tttt vvvvuuuu nnnnaaaa
kkkkoooo jjjj uuuu ssssuuuu nnnnaaaa{{{{ iiii iiii zzzz llll aaaaggggaaaa~~~~ iiii ,,,,nnnneeeeppppoooossss rrrreeeeddddnnnnoooo ppppoooo pppprrrreeeessss tttt aaaannnnkkkkuuuu
NNNNAAAATTTTOOOO aaaaggggrrrreeeessss iiii jjjj eeee nnnnaaaaJJJJuuuuggggoooossss llll aaaavvvv iiii jjjj uuuu ,,,, uuuussssppppeeee llll iiii ddddaaaa oooodddduuuu iiii
ssssaaaa vvvveeee llll iiii kkkk iiiimmmm uuuussssppppeeeehhhhoooommmmrrrreeeepppprrrreeeezzzzeeeennnnttttuuuu jjjj uuuu nnnnaaaa{{{{uuuu zzzzeeeemmmmllll jjjj uuuu ....
NOmagazin42
PPo~etkom jula ove godine u ma|ars-kom gradu Kapo{varu odr`an je tre}iKapo{ kup, u organizaciji HNJK
(Hunnia Nemet Juhaszkutya Klub), koji je~lan MEOE kluba odgajiva~a nema~kihov~ara. Odlukom rukovodstva WUSV-a, doujedinjenja svih ma|arskih klubova (trenutnoima tri) u jedan centralni klub, SV sudije izNema~ke mogu da sude samo na izlo`bamau organizaciji MNJK-a, dok im je su|enje naMEOE izlo`bama, ~iji je HNJK ~lan, dodaljnjeg zabranjeno.
U skladu sa tom odlukom na ovoj izlo`bisudio je SV sudija iz Slovenije g. Silvo Po-to~nik, jugoslovenskim poklonicima nema~-kog ov~ara poznat sa CAC izlo`be u ^a~ku1997. godine. Psi su izlagani u slede}im raz-redima 6-9, 9-12, 12-18 , 18-24, preko 24meseca i razredu radnih. U katalog je biloupisano 75 pasa iz Ma|arske, Slovenije,Nema~ke i dva psa iz Jugoslavije. Teren iring su bili dobro pripremljeni, a su|enjekorektno.
Tekst i snimci:Keri Erne i Laslo Drapo{
PLASMANI PASA:6-99 mesecii - mu`jjacii
1. Ujpesti-FFarkas Philip(Remus Gero - Remus Detty)
6-99 mesecii - `ennke1. Gazdagpataki Kira(Gazdagpataki Cello - Gazdagpataki Debby)
9-112 mesecii - mu`jjacii1. Legend van Contra(Harto v. Sendling - Remy v. Contra)2. Valickakerti Oman(Isidor v. Wildsteiger Land - GazdagpatakiNatalie)3. Kuckoszeli Cello(Batu v. Rednex - Aldoboi Yanka)
9-112 mesecii - `ennke1. Leah van Contra(Harto v. Sendling - Remy v. Contra)2. Grosental Sheron(Eros v.d. Luisenstraße - GazdagpatakiOdine)3. Pam vom Geflügelhof Witz(Nico v. Rumbachtal - Ute v. HeilbronnerSchloss)
12 -118 mesecii - mu`jjacii1. Leskor vom Fiemereck(Fello v. Farbenspiel - Yvonne v. Fiemereck)2. Eros von Ziccer(Arnyvölgyi Orseg Jimi - ErzsebetdombiOrseg Ani)3. Gazdagpataki Igel(Sämmo v. Fiemereck - GazdagpatakiAmanda)
12-118 mesecii - `ennke1. Vi{nja Drapo{ov(Zoltan v. Haus Geltinger - Nina v.d.Platinium)vl. Laslo Drapo{, Novi Be~ej2. Alag-VVolgyi Fruzsi(Filou v.d. Krauterwiese - Cornavin Ivett)
3. Gloriet van Contra(Eddy v. Contra - Ratta v.d. Wienerau)
18-224 meseca - mu`jjacii1. Amoros Neptun(Arnyvölgyi Orseg Jimi - Amoros Dama)2. Orson von der Wienerau(Qrick v.d. Wienerau - Sally v.Bergmannschof)3. Titanic Mark (Lasso v. Neuen Berg - Arnyvölgyi OrsegAstra)vl. Keri Erne, Kumane
18-224 meseca - `ennke1. Kiserdo-MMenti Frida(Winnner v. Finkenschlag - Rex CanumDella)2. Kuckoszeli Yola(Kuckoszeli Nico - Schäferhunde Baby)3. Evelyn van Contra(Dusty v.d. Wienerau - Candy v.h. TjeukeMeer)
Preko 24 meseca - mu`jjacii1. Remus Gero(Arnyvölgyi Orseg Brass - Arnyvölgyi OrsegAstra)2. Mark vom Haus Mile{evac(Zito v.d. Noriswand - Ina v. HausMile{evac)3. Rias vom Zampano(Clif v. Zampano - Milva v. Zampano)
Preko 24 meseca - `ennke1. Valickakerti Karin(Ilko v.d. Kahler Heide - SteinamangeriHerta)2. Kuckoszeli Tina(Gazdagpataki Sepp -Amoros Dama)3. Daindolkerti Vera(Barkor v. Kirschental - Eike v. HeßischLichtenau)
Razred radnniih - mu`jjacii1. Jammy von der Wienerau(Hanno v.d. Eulerstraße - Vanta v.d.Wienerau)2. Khan von der Roten Matter(Yassko v.d. Roten Matter - Roxi v.d. RotenMatter)3. Isidor vom Wildsteiger Land(Unko v. Haus Zigelmaier - Rita di CasaMary)
Razred radnniih - `ennke1. Gazdagpataki Atrice(Natz v. Steigerhof - Gazdagpataki Odine)
S P E C I J A L K E
NNAA[[II PPRROOBBIILLII LLEEDDTRE]I KAPO[ KUP
Jammii v.d. Wiiennerau
Legennd v. Conntra
43NOmagazin
Evelynn v. Conntra
Kiiserdo-MMenntii Friida
Gazdagpatakii Igel
Leskor v. Fiiemereck
Vii{nnjja Drapo{ov
TTTTe{ko je sa sigurno{}u re}i od kad dati-ra dru`enje ~oveka i psa, ali je premanekim pisanim analizama veoma mo-
gu}e da traje ve} hiljadama godina.Vremenom se izme|u ova dva bi}a stvorio
poseban odnos, bi}u slobodan re}i, uzajamnezavisnosti i respekta.
^ovek je uvideo da je pas veoma inteligent-no bi}e, predodre|eno za visok napredak naevolutivnoj lestvici i po~eo njegove sposobno-sti usmeravati i izgra|ivati prema li~nim potre-bama.
Kroz vekove ovaj pristup je evoluirao do vr-hunskog {kolovanja psa na nau~nim osnova-ma koje isklju~uju bilo kakve metode drasti~neprinude, ve} se edukacijski sistem zasniva natemeljitoj spoznaji psiho - fizi~kih komponen-ti svake jedinke.
Obrazovanje po~inje ve} u ranoj mladosti ikroz razvojne faze, principom postupnosti,rezultira vrhunski obu~enim psom.
Danas postoji veoma {iroka lepeza svrsis-hodnih ispita prilago|enih upotrebnoj name-ni i rasnim odlikama psa.
Pomenu}u one koji su na{li svoje mesto uzvani~noj nomenklaturi FFCCII-a. Pa, krenimoredom:
IIPP - IINNTTEERRNNAATTIIOONNAALLPPRRÜFFUUNNGG 11,, 22,, 33SSTTEEPPEENNAA - Ovo je me|unarodni ispit za ta-kozvanu slu`benu grupu pasa koji je gradiranu tri stepena po te`ini zadataka koji se posta-vljaju pred psa. Svaki od ovih stepena je po-deljen u tri faze:,,A''- rad na tragu,,B''- ve`be poslu{nosti,,C''- odbrana i napadAnalogni ovom ispitu su SScchhHH - nema~ko, au-strijsko, {vajcarsko, italijansko, IISSPP - jugoslo-vensko, VVHH - holandsko, VVKK - ma|arsko,ZZVVVV - ~e{ko, slova~ko podru~je itd.
FFHH - FFAAHHRRTTEENNHHUUNNDD - Ovo je traga~ki is-pit sportskog psa koji je mnogo te`i od ,,A''faze u IP-u, kod nas IISSPP-TTRR. U Austriji ovaj is-pit je gradiran u tri te`inska stepena: FFHH 11,,22,, 33..
HHGGHH - HHEERRDDEENNGGEEBBRRAAUUSSCCHHSSHHUUNNDD -Ispit za pse koji aktivno rade oko stada i odneprocenjivog su zna~aja ~uvarima.
AADD - AAUUSSDDAAUUEERRPPRRÜFFUUNNGG - Ispitni pro-gram koji ima zadatak testiranja izdr`ljivostipsa sa izvo|enjem elementarnih ve`bi poslu-{nosti.
Ovo su osnovni ispiti i ulaze u obavezni is-pitni program sportskih pasa slu`bene grupe,a za ostale rase pasa ovi programi su fakulta-tivni.
Specijalizovani ispiti za ciljne namene su:BBppDDHH - BBAAHHNNPPOOLLIIZZEEIIDDIIEENNSSTTHHUUNNDD
11,, 22 SSTTEEPPEENNAA - Pas za specijalne namene
saobra}ajne policije.DDPPHH - DDIIEENNSSTTPPOOLLIIZZEEIIHHUUNNDD - Ispitni pro-gram prilago|en specijalnim policijskim po-trebama.
LLwwHH - LLAAWWIIEENNEEHHUUNNDD - Pas obu~en zapronala`enje nestalih osoba u lavinama i tru-snim sne`nim podru~jima.
BBHH - BBLLIINNDDEENNHHUUNNDD - Pas obu~en za vo-|enje slepih osoba.
PPFFPP - PPOOLLIIZZEEIIFFAAHHRRTTEENNHHUUNNDDPPRRÜFFUUNNGG11,, 22 SSTTEEPPEENNAA - Pas obu~en za pra}enje tra-ga prilago|enog policijskim potrebama.
ZZHH - ZZOOLLLLHHUUNNDD 11,, 22 SSTTEEPPEENNAA;; ZZFFHH -ZZOOLLLLFFAAHHRRTTEENNHHUUNNDD - Psi obu~eni za po-trebe carinske slu`be.
BBhhPP - BBEEGGLLEEIITTHHUUNNDDEEPPRRÜFFUUNNGG - Ispitza psa pratioca, ima zadatak da psa obu~i dostepena vrhunske vodljivosti i pripremi ga zamanipulaciju u urbanoj sredini. Ovaj ispit pod-razumeva isklju~ivo pra}enje vlasnika bez ne-gativnih reakcija na iznenadne pojave.
BBssHH - BBRREEIITTEENNSSPPOORRTTHHUUNNDD - Ovo je ta-kozvani sportsko-rekreacijski metod obukepsa bez obzira na rasu i aplikuje se kao turnir-ski sport kroz ~etiri discipline:- osnovne ve`be poslu{nosti- slalom- prepone- parkur.
AAGGIILLIITTYY - (ed`iliti, od engleske re~i spret-nost, okretnost). Sportsko-rekreativna disci-plina novijeg datuma koja je veoma brzo po-stala popularna me|u ljubiteljima pasa i danaspostoji mno{tvo agility klubova koji okupljajupristalice ovog turnirskog sporta, koji se odvi-ja u tri kategorije: mini, srednji i maksi agility,primereno rasi psa odnosno njegovoj veli~ini,kroz 12 parkurski raspore|enih sprava.
MMOOBBIILLIITTYY - sportsko-rekreativna disciplinasli~na agility-u, veoma pogodna za mlade pse.
FFLLYYBBAALLLL - vrlo interesantna disciplina tur-nirskog tipa, prvi put prezentovana na Craft's-u 1989. godine u Londonu. Pored op{te iz-ra`ene vodljivosti i poslu{nosti, ova disciplinaiziskuje visok intelektualni nivo psa. Nakon sa-vladavanja prepreke, pas dolazi do jedne spe-cijualne sprave, ~iju papu~icu mora aktivirati{apom, ~ime se osloba|a poluga koja izbacu-je lopticu u vazduh prema psu, koji je morauhvatiti i istim putem odneti nazad vlasniku.
Pomenuti ispiti su nabrojani uz koncizneopaske, koje imaju zadatak da ih pribli`i pro-se~nom ~itaocu, bez upu{tanja u detaljnijerazmatranje.
Naravno, ovo su samo primeri najmasovni-je upotrebe psa, ~ime ni izbliza nisu iscrpljenesve oblasti upotrebe na{ih ~etvorono`nih pri-jatelja.
M i l a n M e d i }
RADNA
KINOLOGIJA
PPSSEE]]II OOBBRRAAZZOOVVNNII SSIISSTTEEMMPPSSEE]]II OOBBRRAAZZOOVVNNII SSIISSTTEEMM
NOmagazin44
UZGOJNA OCENA: ,,Mu`jak srednje veli~ine, izra`ajan. Ima
jak i ~vrst kostur, dobro je uglovan. Ipak, ucelini, trebalo bi jo{ malo da se konsolidu-je. Dobro formiran donji deo grudnog ko-{a. Predgrudi bi trebalo da budu boljeformirane. Sapi su blago kra}e. Stavoviprednjih nogu su pravilni. Sna`no i ~vrstodo{aplje. Zahvaljuju}i dobrim le|ima, hodje izda{an. Pas je predstavljen u odli~noj fi-zi~koj kondiciji. Sigurnog karaktera, bez-bri`an, izra`ena `elja za radom''.
Visina grebena 63,5 cm ; dubina grud-nog ko{a 29 cm; obim grudnog ko{a 77cm i te`ina 36 kilograma.
KRVNO SRODSTVORegina Colonia Agrippina (3-3) ; Rolf
Osanbrücker Land (4,4-4); Werra SiebenFaulen (4-5); R. Wurf Osnabrücker LandRolf - Rosel (4-4); B. Wurf OberviehlandBlanka - Billo (5-4).
KONSTITUCIONALNI TIPMezomorfan.
OCENA DOBIJENA NA [AMPIONATU,,Ovaj mu`jak je bio najmla|i od Auslese pa-
sa. Perfektna srednja veli~ina, snaga i harmo-ni~na struktura i bogatstvo supstance, ujedinju-ju se u njegovoj suvo}i, u simetriji, proporciji ikonstitucionalnoj zatvorenosti. Pas ujedinjujelep mu`evan utisak gledano s preda. To je kom-paktan primerak kako gledano spreda tako i odpozadi. Veoma dobar greben, zadnji deo dobrouglovan. Sapi su odli~no prilago|ene ~vrstim le-|ima, butine razvijene i dobro mi{i}ave. Upe~a-tljive pojave, izuzetnog temperamenta, a pri {i-rokom i nezamaraju}em pokretu ostavlja izuze-tan utisak na posmatra~a. Ovaj mu`jak je sebinapravio dobro ime zbog odli~nog potomstva,a kao {to smo mogli da vidimo u odgajiva~kojgrupi.
Veni, vidi, vici. Ova ~uvena sentencija mo`ese potpuno primeniti i na karijeru ovog velikogpsa. Mutz je u~estvuju}i na [ampionatu, svojimdinami~nim hodom zadovoljio Rummel-oveambicije, a istovremeno i nagradio novog vlas-nika Danzia Gobbi-a. No, ovaj pas vi{e nikadanije bio predstavljen ni na jednom nema~kom{ampionatu.
Mutz, potpuni mezomorfni primerak, zado-voljava pre svega zbog svoje izra`ene ~vrstinekoju je nasledio, preko svog sivo-mrkog ocaAxel-a Palztierfarm-a, od svog dalekog pretkaAlf-a Nordfelsen-a. Mutz, me|utim, ne zadovo-ljava u potpunosti one pristalice nagla{eno obo-rene gornje linije i preuglovanosti zadnjih nogu.
Ovaj pas ima dobre karakterne crte, ali i ne-ke malo svetlije pigmentisane delove tela.Ostalo je zapam}eno, tako|e, da je Mutz tek usedmom mesecu starosti podigao svoje ina~evelike u{i koje su imale mekane hrskavice. Tiproblemi sa svetlijim delovima tela i u{ima, pri-me}eni su i kod njegovih direktnih potomaka.Od njegovih najzna`ajnijih neposrednih poto-maka bele`imo imena: Jonny Rheinhalle, GreifBieelkopf, Igor Hylligen Born, Gauner Grün-del''.
KARAKTERNE CRTEMutz je prenosio dobre karakterne osobine,
a posebno je nagla{avao i intenzivirao ~vrsto-}u, `ilavost i borbenost.
GLAVNE PREDNOSTI(morfolo{ke, karakterne, fiziolo{ke i nasledne)
^vrstina i proporcije.
GLAVNI NEDOSTACI(morfolo{ke, karakterne, fiziolo{ke i nasledne)
Beline na telu i slabija uglovanost zadnjegdela.
KRVNA LINIJAMutz poti~e od Axel-a Peltzierfarm-a, sina
Held-a Haus Elkemann-a koji je sin Alf-a Nord-felsen-a. Majka, Heidi Haus Bickert, bila je }er-ka Gero-a Haus Elkemann-a, psa dobre anato-mije sa belinama na telu koji je ~esto davaopla{ljive pse.
KRITI^KA ANALIZA GRUPE POTOMAKA
(morfolo{ko, karakterno i genetsko vrednovanje)
Beli delovi tela, meke u{i, slabija uglova-nost zadnjeg dela, potomci ponekad lak{ekonstitucije.- 1970 - ocena sudije Schneeloch-a grupepotomaka Mutz-a Peltzierfarm-a (~etvrtagrupa):,,Psi dobre proporcije, puni snage, ~vrsti-na veoma dobra, dobra du`ina sapi, do-bar front, dobar pigment, hod izda{an iprostran''.- 1971 - ocena sudije dr Rummel-a grupepotomaka Mutz-a Peltzierfarm-a (prvagrupa):,,Ujedna~ena grupa koju karakteri{e mu-`evnost, hod veoma dobar, dobre sapi idobar pigment''.- 1972 - ocena sudije Schneeloch-a grupepotomaka Mutz-a Peltzierfarm-a (prvagrupa):,,Grupu predstavljaju dobro pripremljenipsi, puni snage, sa izra`enom voljom zakretanjem, dobrim u{ima i dobrim no{e-njem repa, dobro pigmentisani''.- 1973 - ocena sudije dr Beck-a grupe po-
tomaka Mutz-a Peltzierfarm-a (prva grupa):,,Grupu predstavlja 15 pasa dobre ujedna-
~enosti i tipa, koji se odlikuju ~vrstinom i za-tvoreno{}u konstitucije, jakim kosturom i do-brim odnosom visine i du`ine. Grupa ostavljautisak mu`evnosti i odlikuje se robusno{}u pa-sa koje ujedinjuje `ivahnost''. - 1974 - ocena sudija dr Rummel-a i Schnee-loch-a grupe potomaka Mutz-a Peltzierfarm-a(druga grupa):
,,Grupu predstavljaju 24 psa dobre ujedna-~enosti i tipa, ~vrstine i zatvorenosti. Psi odli~-ne konstitucije imaju sna`ne glave, izra`enupolnu diferenciranost i uglovanost prednjegdela. Zadnji deo je kod mnogih pasa blagopreuglovan. Hod je prostran i izda{an zahva-ljuju}i dobrom prenosu pokreta preko le|a''.- 1975 - ocena sudija dr Rummel-a i H. Mar-tin-a grupe potomaka Mutz-a Peltzierfarm-a(druga grupa):
,,Grupa ima 17 izvedenih pasa. Potomcisu dobre konstitucije, dobre celokupne ~vrsti-ne i dobre uglovanosti. Nedostaci pojedinihpasa su u pogledu pigmenta. Treba re}i, me-|utim, da Mutz ve} du`e vreme nije u Ne-ma~koj i da ne mo`e da predstavi svoje po-tomke u razredima 12 do 18 i 18 do 24 me-seca, ve} da je predstavio samo potomke iz-lagane pro{le godine. Zaslu`uje pa`nju i toda su njegovi sinovi predstavljeni i ovoga pu-ta u lepom svetlu''.
Pastore Tedesco, Parte terza Speciale Works Dogs Preveo: D. Marinovi}
K R V N E
L I N I J E
NN oo ss ii oo cc ii uu zz gg oo jj aa (( pp rr vv ii dd ee oo ))
MM UU TT ZZ vv oo nn dd ee rr PP EE LL ZZ TT II EE RR FF AA RR MM
Mutz v.d. PelztierfarmSZ 1122617
O{tenjen: 11. 10. 1966. g.Otac: Axel v.d. Pelztierfarm SchH IIIMajka: Heidi v. Haus Bickert SchH II
Odgajiva~: Walter Jedamzik - St. Leon/BadenIspit: SchH III
Displazija kukova: HD 0, Uzgojna klasa: PrvaUzgojni sudija: Weber
45NOmagazin
NOmagazin46
Jonny v.d. Rheinhalle Jupp v.d. Haller Farm Cello v.d. Romerau
Nick v.d. Wienerau Gauner v. Gründel Palme v. Wildsteiger Land
Watz v. Kopenkamp Wacker v.d. Eiringsburg Cito v. Kirschental
Ajax v. Haller Osning Eros v.d. Luisenstrasse Zimba v. Hirschel
Mark v. Oberrieder Tal Fello v. Farbenspiel Sasha Witelsbacher Schloss
Foto
graf
ije p
asa
Mut
z Pe
ltzierfar
m lin
ije
47NOmagazin
LEGLA U JUGOSLAVIJI
Ovom rubriikom nna{eg liista predstavii}emo sviim zaiinnte-resovanniim odgajjiiva~iima ii ljjubiiteljjiima ove rase uviid u aktuel-nno stannjje odgojja nnema~kiih ov~ara u Jugoslaviijjii. Svii zaiinntere-sovannii vlasnniicii priiplodnnjjaka ii uparenniih `ennkii mogu dapo{aljju kopiijje potvrde o parennjju, sa podaciima o ocu ii majjciimu`jjaka ii `ennke, nna adresu redakciijje NO magaziinn, Su{a~ka3a, 11010 Beograd. Objjavljjiivannjje podataka jje besplatnno.Podacii o parennjjiima u Nema~kojj preuzetii su iiz Nachrichtendes SV-zzuchtbuchamtes, zvannii~nne liiste parennjja SV-aa. Poda-tke o parennjjiima u Jugoslaviijjii, zbog sviima dobro poznnateaktuelnne siituaciijje (annarhiijje)) jjugoslovennskog odgojja nnema~kiihov~ara, redakciijja nniijje u stannjju da proverii (jjer se savezuparennjja priijjavljjujju tek priiliikom iizrade rodovnniika za {tennad)) te}emo iih objjavljjiivatii onnako kako iih dobiijjemo od vlasnniika.Podacii objjavljjennii u ovom brojju dobiijjennii su od vlasnniikamu`jjaka, te za nnjjiihovu evenntualnnu nneta~nnost ii nnekomplet-nnost redakciijja nne snnosii odgovornnost.
Aladin von der Ulphe SZ 1936591(Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Linda Neuen Berg)vl. Zoltan Vatai, Senta
+ 16.- 18.02.1999.g. Fannta vonn der Sequoiia Giiganntea(Pando Arminius - Luni Valentinhof)vl. Zoltan Vatai, Senta
+ 22.- 25. 04.1999.g. Monniika Pastorala(Harro Brunnen Bachtal - Deby Wild Rosengarten)vl. Zoltan Vatai, Senta
+ 04.06.1999.g. Roulette vonn der Sequoiia Giiganntea(Mutz Wiesenborn - Nana Sequoia Gigantea)vl. David Vatai, Senta+ 19.06.1999.g. Arachiis Carla(Cello Römerau - Haide Trienzbachtal)vl. Atila Gajda, Senta
Arachis Dock JR 704129 (Ulk Arlett - Zorning Hilla)vl. Denis Novak, Beograd+16.09.1999.g. Utwwa Magnna Calliius JR 710180 (Ulk od Tiganjice - Korina)vl. Predrag Bir~akovi}, Beograd
Don-HHu~ JR 78213 (Don Korleone - Njuca Solaris)vl. Miodrag Kosti}, Kru{evac+21.-23.08.1999.g. Helge od Liipovog Lada JR 76971 (Zevs od Lipovog Lada - Rina od Lipovog Lada)vl. Nenad Mihailovi}, Kru{evac
Eros von der Luisenstraße SZ 1823810(Cello Römerau - Anka Bertenau)vl. Diter Hofman, Manheim - Nema~ka+ 13.02.1999.g. Talii od Beronnjje JR 707818 (Quando od Beronje - Bimba od Beronje)vl. Radomir Beronja, Ruma
Flick von Arlett SZ 1813272(Yago Wildsteiger Land - Ursa Arlett)vl. Margit van Dorsen, Keln - Nema~ka+ 15.03.1999.g. Karla Staro|ur|eva~ka JR 81731 (Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Zana Staro|ur|eva~ka)vl. Zoltan Uri, Temerin
Lang vom Trienzbachtal SZ 1849945(Bond Trienzbachtal - Vraka Trienzbachtal)vl. Zoltan Vatai, Senta+ 04.02.1999.g. Astra(Lacko Trienzbachtal - Taiga Sequoia Gigantea)vl. [andor Miku{, Senta+ 06.02.1999.g. Lecky vom Triiennzbachtal(Mando Trienzbachtal - Purga Trienzbachtal)vl. Zoltan Vatai,. Senta+ 12.02.1999.g. Diia vonn der Sequoiia Giiganntea(Nucko Trienzbachtal - Fanta Sequoia Gigantea)vl. Zoltan Vatai, Senta
+ 27.02.1999.g. Nanna vonn der Sequoiia Giiganntea(Yago Wildsteiger Land - Rada Adeloga)vl. Zoltan Vatai, Senta
+ 28.04.1999.g. Piia vonn der Sequoiia Giiganntea(Cello Römerau - Rada Adeloga)vl. Zoltan Vatai, Senta
Leif von der Noriswand SZ 192691(Hanno Wienerau - Marit Noriswand)vl. Konrad Schwab, Metten - Nema~ka+ 13.01.1999.g. Ronnda v. Haus Miile{evac JR 707298 (Rocko Schloß Runding - Joly Haus Mile{evac)vl. Mom~ilo Mihailovi}, Topolovnik
Lenon du Val D'Anzin SZ 2003450(Eros Luisenstraße - Gelinote Val D'Anzin)vl. G. Demagistri, St. Julian - Nema~ka+ 19.03.1999.g. Ussii od Tiigannjjiice JR 704678(Anyvölgyi Orseg Brass - Quinda od Beronje)vl. Darko Ostojin, Zrenjanin
Merlin von der Kahler Heide SZ 1923897(Lasso Haus Babilon - Gugia Kahler Heide)vl. Petar Preli}, Stari Slankamen+ 12.08.1999.g. Jeta od Slannkamenna JR 706580 (Muffel Kahler Heide - Ime)vl. Petar Preli}, Stari Slankamen+ 29.08.1999.g. Azra od Slannkamenna JR 78176 (Whisky - Dolly od Slankamena)vl. Petar Preli}, Stari Slankamen+ 25.09.1999.g. Idda od Slannkamenna JR 709723 (Harro Brunnen Bachtal - An~i od Slankamena)vl. Petar Preli}, Stari Slankamen+ 30.09.1999.g. Laura od Slannkamenna JR 711168(Harro Brunnen Bachtal - Azra od Slankamena)vl. Petar Preli}, Stari Slankamen
Mutz vom Wiesenborn SZ 1944859(Max Loggia dei Mercanti - Ulme Wiesenborn)vl. Zoltan Vatai, Senta + 04.01.1999.g. Jecky vom Wiiesenngrunnd(Jack od Beronje - Vaneska Sequoia Gigantea)vl. Zoltan Taka~, Senta
L I S T A
P A R E N J A
NOmagazin48
+ 07.01.1999.g. Manndy vonn der Sequoiia Giiganntea(Pando Arminius - Vaneska Sequoia Gigantea)vl. @aro @ivkov, Senta+ 23.- 24.01.1999.g. Falla vom Triiennzbachtal(Paris Trienzbachtal - Vraka Trienzbachtal)vl. Zoltan Vatai, Senta
Natz vom Steigerhof SZ 1841632(Nutz Mönchberg - Paola Murrenhütte)vl. Hans Diederichs, Juchen - Nema~ka+ 23.02.1999.g. Hiilka Aureus Monns JR 701693 (Hanno Wienerau - Udine Aureus Mons)vl. Gordan \or|evi}, Smederevo+ 12.03.1999.g. Kosiima Aureus Monns JR 75212 (Jello Wienerau - Udine Aureus Mons)vl. Gordan \or|evi}, Smederevo
Odin vom Hirschel SZ 1925447(Nero Hirschel - Candie Wienerau)vl. Thomas Ditscher, Bann - Nema~ka+ 10.09.1999.g. Karliita v.d. Murrennhutte SZ 1911172(Quart Murrenhütte - Lieschen Murrenhütte)vl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun
Pascal von der Sequoia Gigantea MET 6624/94(Cello Römerau - Rada Adeloga)vl. Todor @ivku, Vladimirovac+ 14.07.1999.g. Scheiila JR 711510(Harro Brunnen Bachtal - Sindy od Slankamena)vl. Slobodan Pribi}, Vladimirovac+ 15.08.1999.g. Ziinna Gold Alma JR 705945(Zaks Kalavestra - Alma)vl. Mom~ilo Mrati}, Kostolac+ 02.09.1999.g. Hannnno''s Honnnnda JR 705951(Hogarr od Begluka - Zina Gold Alma)vl. Tiberin @ivku, Vladimirovac
Pitt von Tronje SZ 1882021 (Amigo Belgier - Tini Schwabentall)vl. Bernhard Mayr, Seligenstadt - Nema~ka+ 26.09.1999.g. Inndiia vom Bombonniinnii JR 707356 (Ilko Murrenhütte - Karlita Murrenhütte)vl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun
Rio von der Sequoia Gigantea JR 86032 (Lang Trienzbachtal - Fanta Sequoia Gigantea)vl. Zoltan Vatai. Senta
03.06.1999.g. Betii Bup Furyosovl. Atila Ger}a{, Senta
Titanik Mark MET 46/98(Lasso Neuen Berg - Aranyvölgyi Orseg Astra)vl. Keri Erne, Kumane+ 24.01.1999.g. Tosca vom Luxol JR 81092 (Natz Steigerhof - Binba Luxol)vl. \or|e Skaki}, Be~ej
+ 16.02.1999.g. Dea Magnna Calliius JR 708584 (Arachis Dock - Korina)vl. Predrag Bir~akovi}, Beograd+ 11.03.1999.g. Ula Magnna Calliius JR 710179(Ulk od Tiganjice - Korina)vl. Predrag Bir~akovi}, Beograd+ 22.03.1999.g. Megii v. Niivalda HR 18126(Echo Murttal - Winny Zindorfer Gaunner)vl. Goran Pe{i}, Beograd & Jovan Golinger, Obrenovac+ 29.03.1999.g. Ledii Drapo{ov JR 80538(Aranyvölgyi Orseg Brass - Nina Platinium)vl. Tibor ^ernai, Novi Be~ej+ 27.05.1999.g. Laska vom Luxol JR 86628 (Wilko Kirschental - Binba Luxol)vl. \or|e Skaki}, Be~ej
+ 13.06.1999.g. Tonnca vom Luxol JR 81094 (Natz Steigerhof - Binba Luxol)vl. \or|e Skaki}, Be~ej15.06.1999.g. Xennii vom Hutberg SZ 1957078(Lasso Neuen Berg - Gora Neudenauer Holtzsteige)vl. Goran Pe{i}, Beograd & Jovan Golinger, Obrenovac+ 20.08.1999.g. Ledii Drapo{ov JR 80538 (Aranyvögyi Orseg Brass - Nina Platinium)vl. Tibor ^ernai, Novi Be~ej+ 05.-07.09.1999.g. Ara JR 80925 (Dirk Bestorix - Cila)vl. Joca Stojkov, Melenci+ 20.-22.09.1999.g. Ornna vonn der Platiinniium JR 85973 (Cim Ecknachtal - Dasty Platinium)vl. Stipan Bo{njak, Sombor+ 27.-29.09.1999.g. Vennta vonn Eroval JR 701520 (Visum Nassauer Berg - Ussi od Tiganjice)vl. Keri Erne, Kumane
Valium von Arminius SZ 1983105(Rikkor Bad-Boll - Kely Arminius)vl. Hans - Peter Reiker, Aichelberg - Nema~ka+ 13.09.1999.g. Inna vom Goriitzennquelle SZ (Cash Wildsteiger Land - Brina Baumgrenze)vl. Sanda i Robert Gva~i}, Zemun
Vlik vom Heilbronner Schloss SZ 1983506(Flick Arlett - Elli Luisenstraße)vl. Sr|an [oljaga, Heilbron & Ilija Spasenovi}, Beograd+ 18.11.1998.g. Sambii Heiilbronnnner Schloss SZ1972549(Rambaz Hohen Erle - Dixi Schloß Rosenfels)vl. Ilija Spasenovi}, Beograd+ 08.07.1999.g. Laura Dreii Biirkennzwwiinngwwer SZ1993568(Fello Farbenspiel - Ajsha Drei Birkenzwingwer)vl. Ilija Spasenovi}, Beograd+ 25.-27.08.1999.g. Annjja vonn der Dedal JR 706952 (Goliath Tourmente Folle - Helge od Lipovog Lada)vl. Nenad Mihailovi}, Kru{evac
Zorro vom Theiss Ufer MET 7076/97(Rambo Finkenschlag - Ondra Theiss Ufer)vl. Nenad Stankovi}, Valjevo & Ivan Luki}, Beograd+ 16.04.1999.g. Ite vom Katanna JR 711221 (Templ Theiss Ufer - Ira Katana)vl. Goran Rankovi}, Valjevo+ 14.09.1999.g. Honnnnda vonn Yugerschof JR 709971 (Pascal Sequoia Gigantea - Olja Katana)vl. Goran \or|evi}, Beograd
L I S T A
P A R E N J A
49NOmagazin
O G L A S I
1/1 kolor - 250 bodova1/2 kolor - 150 bodova1/4 kolor - 80 bodova
tri objavljivanja 20% popustakolor vizit karta (5x9cm) - 30 bodova, tri
objavljivanja 80 bodova1/1 crno-bbela - 150 bodova1/2 crno-bbela - 80 bodova1/4 crno-bbela - 50 bodova
tri objavljivanja 20% popustacrno-bbela vizit karta (5x9cm) - 20 bodova,
tri objavljivanja 50 bodovamali oglas sa fotografijom - 15 bodova,
tri objavljivanja - 30 bodovamali oglas do 30 re~i - 5 bodova,
svaka naredna re~ - 0,5 bodaNaslovna, poslednja strana i kolor poster
po dogovoru.(Vrednost jednog boda je 1 DM)
(RRedakccija pprimma donaccije dobrottvora i spponzora!))
Cene oglasnog prostora uNO magaziinu:
VIDEO-KKASETA SVETSKO PRVENSTVO NEMA^KIHOV^ARA U RADU - BUDIMPE[TA
CENA 15 DM/DIN (+ PTT)Tel: 011/39-770-7742 Mob: 063/254-7738
NARUD@BENICA ZA PRETPLATU na reviju NO magaziin
Ime i prezime:_______________________________________________
Zanimanje:__________________________________________________
Adresa: ____________________________________________________
Po{tanski broj i mesto:________________________________________
Telefon: ____________________________________________________
Potpis pretplatnika:___________________________________________
^ETIRI BROJA. .....................20 DM/dinarska protivvrednost
^ETIRI BROJA (inostranstvo)......40 DM/dinarska protivvrednost
Obavezno nazna~iti od kog broja je pretplata: OD BROJA............Uplatu za pretplatu ili za pla}ene oglase izvr{iti na:
NNAATTUURRAA PPRREESSSS,, SSUU[[AA^̂KKAA 33aa,, 1111001100 BBEEOOGGRRAADD ili na na{ `iro-rra~un: 40811-6620-00-1196-55023-00112551
kod Privredne banke Beograd a. d. Beograd sa naznakom za NO magazzin
Primalac uplate:NNAATTUURRAA PPRREESSSS,, SSUU[[AA^̂KKAA 33aa,, 1111001100 BBEEOOGGRRAADD..
VA@NO: Uz ~itko popunjenu narud`benicu obavezno poslatidrugi primerak uplatnice na na{u adresu.
�
Ekskluzivni distributeri NO magazina zaRepubliku Makedoniju su [aban Tefik iMustafa i Robert Samir. Za sve infor-macije obratiti se na telefone : 091/614-900 i 091/620-887
TTTT IIII TTTT AAAA NNNN IIII KKKK MMMM AAAA RRRR KKKK2xPRM, 2xCAC, 1xR.CACIB, 1xBOB, 1xBOG
Hungary sieger '98 - SG 2 (P.Mesler), Kapo{ kup '99 - SG 3, Memorijal Bra}e Martin '99 - SG 1, SPANO '99 - SG 1
O: Lasso v. Neuen Berg VA 1(Folemarkens Jasso - Enzo Burg Aliso)
M: Aranivölgyi Orseg Astra (Kimon Dan Alhedy's Hoeve - Jeck Noricum)
Incest: Mark Haus Beck (3-3)Q - leglo, Arminius, Quina, Quando - Quina (5,5-5)TTeell:: 002233//778866-449900 KKeerrii EErrnnee,, KKuummaannee
Odgajiva~nica ,,,,vvoonn EERROOVVAALL'''' predstavlja za parenje:
DD ee aa MM aa gg nn aa CC aa ll ll ii uuuu ss
Odgajiva~nica ,,MAGNA CALLIUS'' prodaje:1. @enku staru 12 meseci vi{e puta ocenjivanu na specijalkama (SG 2, SG 4)
O: GGaazzddaaggppaattaakkii AAzzuurrrroo (Natz Steigerhof) M: DDeeaa MMaaggnnaa CCaalllliiuuss (Arachis Dock)2. [tenad
O: Arachis Dock (Ulk Arlett) ZB: V, ISP 1, HD- normal, Körkl 1M: Utwa Magna Callius (Ulk od Tiganjice) 1xCAC, M. bra}e Martin '99 SG 4
Incest: Ulk Arlett (2-4); Odin Tannenmeise (5-5) F- leglo, Arminius Fedor, Fante - Fedor (4,4-5)
Tel. 011/33-117-9944 Mob: 063/352-6628
NOmagazin50
O G L A S I
VIDEO-KKASETA PYNO '97
(miksovana i za{ti}ena )
CENA: 15 DM/din
(plus PTT tro{kovi)
TTeell :: 001111// 3399-7700-774422
MMoobb:: 006633//225544-773388
pyno'97pyno'97pyno'97
Odgajiva~nica
nema~kih ov~ara
Vom Sieger Land
Vladan Drobnjak
Tel: 011/138-378
Odgajiva~nica ,,,,vvoomm HHAAUUSS SSAANNEESSTTAA''''
prodaje `enku staru 14 meseciO: Visum v. Nassauer Berg (Nero Hirschel VA)
ZB: V, SchH 2, Körkl 1M: Ondra v. Theiss Ufer (Odin Tannenmeise
VA)ZB: V, SchH 1, Körkl 1
Odgajiva~nice,,,,vvoomm HHeeiillbbrroonnnneerr SScchhllooß''''
&&
,,,,vvoomm BBeekkiinn''''predstavljaju za parenje:
Vlik vom Heilbronner SchloßZB: V, IP1, ,,a'' zuerkannt, CACIB, 5xCAC
O: Flick v. Arlett (Yago Wildsteiger Land)M: Elli v.d. Luisenstaße (Cello Römerau)
Mob: 063/224-5561, Ilija
Odgajiva~nice
,,,,vvoomm HHeeiillbbrroonnnneerr SScchhllooß'''' &&
,,,,vvoomm BBeekkiinn''''predstavljaju leglo:
O: Vlik vom Heilbronner Schloß(Flick Arlett - Elli Luisenstaße)
M: Laura von der Drei Birkenzwinger (Fello Farbenspiel - Aisha Drei Birkenzwinger)
ZB: V, IP1, ,,a'' zuerkannt, Mladi CH-YU,CACIB, R.CACIB,
SV-sieger '98 - JKLH SG 57
Mob: 063/224-5561, Ilija
PASCAL von der SEQUOIA GIGANTEA4xR.CAC, CAC, BOB, BOG, BIS
O: Cello v.d. Römerau V3 (Natz Hasenborn VA)M: Rada v. Adeloga V, IP1, HD normal, Körkl 1(Odin Tannenmeise VA - Uran Wildsteiger Land
VA)Godi{njim pretplatnicima na reviju NO magazzin
25% popust za parenje.
SS ll oooo bb oooo dddd aa nn zz aa pp aa rr ee nn jj ee ii nn aapp rr oooo dddd aa jj uu vv rr hh uu nn ss kk ii
pp rr ii pp ll oooo dddd nn jj aa kk ::
Odgajiva~nica ,,od SLANKAMENA''
preporu~uje za parenje vrhunskog mu`jaka:
MERLIN von der KAHLER HEIDE SZ 1923897ZZBB:: VV,, SScchhHH 22,, KKkkll 11aa,, DDNNAA
O: Lasso v. Haus Babilon V 16 (Fando Südblick VA)M: Gugia v.d. Kahler Heide V (Nufo Wienerau V)
Merlin je bio pobednik vi{e izlo`bi (sondera) u Nema~koj. Njegova majka je do sada dala 2 VA psa i vi{e ,,{pic'' V pasa:
- Merlinda v.d. Kahler Heide JHKL '96 - SG 3 (Merlinova sestra)- Adelin v.d. Haus Babilon JHKL '97 - SG 10
- Woldarona v.d. Kahler Heide '98 - VA 7- Wendrina v.d. Kahler Heide '98 - VA 11
- Duro v. Arlett JKL '98 - SG 10- Rickor v. Arlett '99 - V 9
Merlinova }erka Gina von Gros Marl na siegeru 1998. g. izlagana je u razredu 12-18 meseci (JKL) ibila SG 64. Merlin je do sada u Nema~koj imao preko 30 parenja.
TTeell.. 002222//559911-773399 PPeerraa PPrreellii}},, SSttaarrii SSllaannkkaammeenn
Odgajiva~nica''von YUGERSCHOF''
predstavlja za parenje :ZORRO vom THEISS UFER
MET 7076/97, o{t: 23.02.1997.g. O: Rambo v. Finkenschlag
ZB: V, SchH 2, Lebenzseit 1, Sieger '95 JHKL - SG 9o: Eros v.d. Luisenstaße (Cello v.d. Römerau), m: Gitte v. Laacher-Haus (Gundo v. Trienzbachtal)
M: Ondra v. Theiss UferZB: V, SchH 1, Körkl 1, CH-YU, CH-H
o: Odin v.d. Tannenmeise (Quando v. Arminius), m: Hanna v. Theiss Ufer (Rondo v.d. Platinium)Incest:
Palme Wildsteiger Land (5-4), Dax Wienerau (5-4)Q - leglo, Arminius Quana - Quando, Quando (4-3,5)
T e l . 0 1 1 / 8 0 - 44 0 - 55 8 4
STANDARDI SVIH RASA,sa najnovijom klasifikacijom,
izmenama i dopunama F.C.I-a.Specijalni dodatak: - ILUSTROVANI
STANDARDI RASA i specifi~ni uzgojni pravilnici u
mati~nim zemljama.Tel: 011/39-770-7742 Mob: 063/254-7738
1.400 ADRESA VLASNIKA IODGAJIVA^A NEMA^KIHOV^ARA U JUGOSLAVIJI,
REPUBLICI SRPSKOJ, MAKE-DONIJI, BiH FEDERACIJI,
HRVATSKOJ I SLOVENIJI!!!Tel: 011/ 39-770-7742 Mob: 063/254-7738
Odgajiva~nica
nema~kih ov~ara
,,od Zaslona''Sa{a Vukovi}
Tel: 022/ 361-610
KOMPJUTERSKA PRIPREMA ZA
[ T A M P U&
profesionalniprelomVawegteksta
NNAATTUURRAA PPRREESSSS,, SSUU[[AA^̂KKAA 33aa
TTeell//ffaaxx:: 001111//3399-7700-774422 ii 006633//225544-773388
MATT
TTY v
.dd.
WIE
NER
AU
PPOOSSTT
EERR
broj 22broj 22 ✿✿✿✿ godina IVgodina IV ✿✿✿✿ cena 35 dinaracena 35 dinara
Re
vi
ja
z
aR
ev
ij
a
za
on
e k
oj
i v
ole
pr
iro
du
, r
ad
nu
i e
ks
te
rij
er
nu
kin
olo
gij
uo
ne
ko
ji
vo
le p
rir
od
u,
ra
dn
u i
ek
st
er
ije
rn
u k
ino
log
iju
Super mali oglasi
ZIGER '99ZIGER '99 :: Trijumf Bad-Bolla!Trijumf Bad-Bolla!
RADNA KINOLOGIJARADNA KINOLOGIJA::
Gde smo danas?Gde smo danas?
LOVNA LOVNA KINOLOGIJA:KINOLOGIJA:anatomija anatomija i stil radai stil rada
Odjeci & reagovanjaOdjeci & reagovanja
Nagradne igre Nagradne igre
An
keta
:
An
keta
:
50 p
ravih
pi t
an
ja
50 p
ravih
pi t
an
ja
kin
olo
zim
a
kin
olo
zim
a
INTERVJUINTERVJU :: Jovan AntohinJovan Antohin
NA[NA[
DOSIJE:
DOSIJE:
CHOW-CHOW
CHOW-CHOW
STORYSTORYNNAA
TTUURRAA
NNAATTUU
RRAA
AKITA INUAKITA INU
BERNARDINACBERNARDINAC
STAFORDSKI STAFORDSKI BUL TERIJERBUL TERIJER
NNAATTUUNNAATTUU --RR ee vv ii jj aa zz aa oo nn ee kk oo jj ii vv oo ll ee
rr aa dd nn uu ii ee kk ss tt ee rr ii jj ee rr nn uu kk ii nn oo ll oo gg ii jj uu
UU pprreettppllaattii 2255 %% jjeeffttiinniijjee!!
PPrreettppllaattnniicciimmaa 2200%% ppooppuussttaa zzaa ooggllaa{{aavvaannjjee!!
NATURA PRESSSu{a~ka 3a, 11010 BEOGRADTel/Fax:011/39-770-7742; 80-440-5584 & Mob:063/254-7738
![Sasko-lauenburští vévodové jako příklad aristokracie v ...6] K roku 1741 mělo být v Čechách 14 knížat. Zdeněk HOJDA – Mojmír HORYNA, Zámek a palác. Barokní aristokracie](https://static.documents.pub/doc/80x56/61211d307c4aca4a0f33d020/sasko-lauenburt-vvodov-jako-pklad-aristokracie-v-6-k-roku-1741.jpg)
