optimist007 Layout 1 - LGBTI Equal Rights Association · 2017-03-30 · su jadnici i polusvet. O...

http://www.vidapharm.rs

http://www.dr-ristic.com

http://www.laguna.rs

http://www.dobrestvari.rs

http://www.universalmusic.rs

OPTIMIST

CIP ‐ Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

305

OPTIMIST : vodič kroz gej Srbiju / glavnii odgovorni urednik Predrag M. Azdejković. ‐ God. 1, br. 1 (jun 2011)‐ . ‐ [S. l.] : Regionalni info centar, 2011‐ (Smederevo : Newpress). ‐ 21 cm

Dvomesečno. ‐ Naslov 1. broja: OptimizamISSN 2217‐6756 = OptimistCOBISS.SR‐ID 186184972

Osnivač i izdavač:Gej lezbejski info centar

Glavni i odgovorni urednik:Predrag M. Azdejković

Grafička produkcija:Rabbit and Rabbit design

Fotografija naslovne strane: www.karleusa.com

Urednik Urbanlook.info:Srđan Šveljo

Saradnici:Mr. Incredible, Aleksandar B, Je‐lena A, Marijan K, Milan Nikolić,Jelena Zulević, Nemanja M, DJMYLO, Aleksandar Stojković,Boris Milićević

Web:www.optimist.rswww.gej.rswww.gayecho.com

E‐mail:[email protected]

Štampa: Newpress (www.newpress.co.rs)

Podrška:

Magazin možete čitati i na:

Najdosadnija obaveza koju glavniurednik ima jeste da napiše rečurednika, naročito zato što nije upitanju jedna reč. Pred vama jesedmi broj „Optimist“ magazina itema broja je kako i gde se zabavljaLGBT populacija u Srbiji. Mnogi ak‐tivisti zaboravljaju da je to jedna odnajbitnih stvari kad je u pitanjuLGBT egzistencija. Zaboravite sve tezakone protiv diskriminacije, gejbrakove, parade i gej ikone, bezjake gej scene, gej klubova i kafićaosuđeni smo na jedan dosadan i su‐

voparan život. Pojedini tvrde da gej mestanisu potrebna, jer nam je potrebna slo‐boda da izlazimo bilo gde i da se osećamoslobodno. Istina, ali potreba da se budemeđu „istomišljenicima“ i da se bude u ve‐ćini bez zamaranja ko je gej je svakakorealna i pre svega praktične prirode! Srbijatrenutno ima beogradsku i novosadsku gejscenu i treba ih svakako osnaživati, ali bibilo divno da i drugi gradovi dobiju svoju.Često gej muškarcima postavim pitanje štafali beogradskoj gej sceni i svi do jednog sumi rekli gej sauna! I u pravu su, ozbiljnagradska gej scena se ne može zamisliti bezgej saune, naročito ako uzmemo da je Beo‐grad to imao do pre nekih 30 godina. Ali,više o tome čitaćete u našem magazinu,koji je na našu veliku radost dobio jedno‐godišnju podršku Fonda za otvoreno dru‐štvo, što nam garantuje izlazak narednihšest brojeva. Takođe, pokrenuli smo i dvanova sajta te vas pozivam da ih posetitewww.optimist.rs i www.gej.rs

PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ

REČ

URE

DNIK

A

http://www.novinarnica.net

8 Kolumna

Jelena Karleuša je jedna od retkihjavnih ličnosti koja je svakog dana tema tek‐sta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo daje u pitanju dnevna novina, nedeljnik, me‐sečnik, website ili televizija. Količina infor‐macija o njenom bazenu, cipelama, haljini,znoju, svađama, nastupima, skandalima jeneverovatna. Naravno, ne želim da ulazim utrivijalnost tih informacija, niti želim da se‐ciram naše društvo zašto ima potrebu za timinformacijama. Tema ovog teksta je neštosasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Je‐leni, preskočim je i odem na komentare.Možda treba da nas zabrinjava količina tri‐vijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medi‐jima, ali mržnja u komentarima svakako da.U Srbiji se jedva zapatila politička korekt‐nost tako da se otvorena mržnja u komen‐tarima prema manjinama cenzuriše,naravno, nešto „promakne“ budnom okumoderatora. Mržnja postoji, ona se gomilai treba negde da se odlije. Tu su mediji sve‐sno ili nesvesno napravili kanal za tu mrž‐nju i ona se mahom sliva na žene saestrade, pre svega na Jelenu Karleušu.Ogromna većina komentara sadrži vređa‐nje, omalovažavanje i otvorenu mržnju.Koren karleušofobije i homofobije su isti.

Najčešće, komentari su usmerenika njenom fizičkom izgledu, da je plastična,puna silikona, da joj se vide ožiljci od silnogzatezanja i liposukcije, da izgleda kao tran‐dža i da nije prirodna. LGBT populaciji se ta‐

kođe licemerno spočitava da nije prirodna.Zašto licemerno? Pa, okrenite se i pogle‐dajte oko sebe i recite koliko je prirodnoono što ljudski rod radi i koliko se svakod‐nevni život modernog čoveka može smatratiprirodnim? Skoro sve što čovek radi, od vož‐nje automobilom, surfovanja internetom,telefoniranjem, do konzumiranja dugotraj‐nog mleka iz tetrapaka je neprirodno! Ali,ko je taj koji je LGBT populaciju i JelenuKarleušu u ovom neprirodnom svetu klasi‐fikovao kao neprihvatljivo neprirodne i pokom principu?

Takođe, nazivanje Jelene Karleušetrandžom, a sve u cilju da se ista ponizi iuvredi, je transfobično i vređa trans popu‐laciju. Nažalost, to često čine i sami pripad‐nici LGB populacije! Nazivanje JeleneKarleuše trandžom ima za cilj da se pokažeda dotična nije dovoljno žena i ženstvena,što se često i spočitava lezbejkama da nisudovoljno žene i ženstvene, ali i gej muškar‐cima da nisu dovoljno muškarci i muževni.Ali, ko je taj koji određuje ko je dovoljnožena, odnosno dovoljno muškarac, zašto toradi i po kom principu?

Komentari kažu i da Jelena Kar‐leuša ne zna da peva i da oni koji je slušajusu jadnici i polusvet. O ukusima ne treba ra‐spravljati i tu rečenicu su mnogi naučili na‐pamet, ali nikako da shvate da treba bititolerantan i da ljudi imaju pravo na različiteukuse, pa makar mislili da su u pitanju ne‐ukusi. Ljudi imaju potrebu da omalovaža‐

Jelena Karleuša:

Žena koju volimo da mrzimo

Kolumna 9

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apso‐lutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacijabolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako suodredili koga će mrzeti?

vaju druge na osnovu muzike koju slušaju,da im pripisuju određene (negativne) ličnekarakteristike stvaraju stereotipe i predra‐sude, da ih u određenim situacijama vre‐đaju, odbacuju i izbegavaju. Isto tako ljudiimaju potrebu da omalovažavaju druge naosnovu seksualne orijentacije, da im pripi‐suju određene (negativne) lične karakteri‐stike, stvaraju stereotipe i predrasude, da ihu određenim situacijama vređaju, odbacujui izbegavaju. Mnogi su tolerantni samo dokradimo ono što se njima dopada, čim napu‐stimo te okvire i počnemo da se ponašamosuprotno njihovim pravilima postaju neto‐lerantni i nasilni. Ali, ko je taj koji određujekoja ponašanja su prihvatljiva i koja se to‐lerišu, zašto to radi i po kom principu?

Iako se mržnja mahom sliva nasamu Karleušu, nekoliko kapljica stigne i doonih koji su ostavili pozitivan komentar oliku i delu dotične ili je brane, jer su isti kaoi ona „glupi, nepismeni, polusvet…“. Sličnoprolaze i oni koji se usude da brane LGBTpopulaciju i njena prava, jer je zabranjenoda se misli drugačije, a ako se već misli dru‐gačije, onda to mišljenje treba zadržati zasebe, u svoja četiri zida!

Vesti i tekstovi o njoj su uvek ma‐sovno komentarisani, gde su negativni ko‐mentari većinski i imaju više pozitivnihpreporuka nego negativnih, dok je sa pozi‐tivnim komentarima obrnuto. To je pokaza‐telj da je mržnja konzistentna i da na njuljudi troše ogromnu količinu vremena i ene‐rgije, jer ipak treba svima podeliti pozitivnei negativne preporuke, vratiti se nekolikoputa na vest kako bi se proverili novi ko‐mentari i stanje na terenu. Zabrinjavajuće ješto ljudi troše toliko energije na mržnju i nanešto što ih se apsolutno ne dotiče. Sličnasituacija je i sa vestima o LGBT populaciji,možda čak LGBT populacija bolje prolazi noJK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud umržnju, zašto to rade i kako su odredilikoga će mrzeti?

Tokom teksta postavljao sam

određena pitanja, pa je red da na njih damneki odgovor. Odgovor možda nije tačan, aliga nudim na razmatranje, prihvatanje ili od‐bacivanje.

Ljudi imaju potrebu da osećaju dasu bolji od drugih. U Srbiji, a i u mnogim dru‐gim državama, biti uspešan je postalo teško,prosto nemoguće, ali potreba da se budebolji i dalje postoji, ali je neispunjena. Zbogtoga se odlazi u omalovažavanje i blaćenje,spuštanje na nivo ispod, naročito onih kojisu uspešniji od nas ili onih koji žele da buduuspešniji. Vređanjem Jelene Karleuše da nezna da peva, da izgleda kao trandža, da jeplastična i veštačka, da je glupa i nepismenase postiže taj efekat. Time se šalje poruka„ja sam bolji/a od nje!“. Vređanjem i oma‐lovažavanjem LGBT populacije se postižeisti efekat „ja sam bolji od njih“, oni su bo‐lesni i nenormalni, ja sam zdrav i norma‐lan. Nasilje se rađa onog trenutka kadaobjekat vređanja i omalovažavanja dignesvoj glas, pobuni se i počne da pokazuje dato nije istina, kad krene da „provocira“, štobi rekli homofobi. To što su na meti JelenaKarleuša, LGBT populacija i mnogi drugi jezato što spadaju u domen različitosti i ma‐njinskog. Naravno, žene su česte žrtve mrž‐nje u patrijarhalnom i mizoginom društvu, apo istom modelu tu je i LGBT populacija.

Situacija je takva kakva je, ali šta setu može naučiti? Rečenica koju je JelenaKarleuša napisala na Twitteru može da po‐mogne: „Zašto bih se ja bilo kome prav‐dala!“. LGBT populacija ima potrebu da sepravda, da homofobima dokazuje kako „to“nije bolest, kako je prirodna, kako je ista kaosvi, sve u cilju da bude prihvaćena. Što ječisto gubljenje vremena! Oni koji mrze, ćenastaviti da mrze bez obzira koji argumentdobili. Zato se treba fokusirati na one kojinas vole, jer ih inače zapostavljamo jer sepreviše bavimo hejterima. To isto čini JKkoja je fokusirana na svoje fanove, bavi senjima i gradi svoju armiju podrške.

PIŠE: PREDRAG M. AZDEJKOVIĆ

10 Kolumna

Kolumna 11

Najbolja gej zabava u Srbiji nastajekada uđeš u Diesel sa dečkom da isprobavašnove modele tanga gaćica na opštu radostljubopitljivog osoblja. Jasno je da se radnjaodvija u Beogradu. Ili kada navijaš za polu‐gole pitomce lokalnih teretana koji se našanku kluba Pleasure bore za primeraknovog albuma Jelene Karleuše. U Beogradu,naravno. Možda i na proslavi Madoninog ro‐đendana u Apartmanu. Tu, u blizini Branko‐vog mosta u Beogradu.

Analiziranje gej zabave u Srbijiograničeno je na dešavanja u glavnom gradubudući da su bilo kakva masovnija okuplja‐nja u manjim gradovima i palankama uglav‐nom nezamisliva. Samo šezdesetkilometara južnije sve postaje šezdesetputa teže. Severnije je situacija nešto boljabudući da u Novom Sadu gay life nije tako

mrtav kao, recimo, u Nišu. Iscrtavanje ovemape u potpunom je skladu sa kulturolo‐škom slikom Srbije, tako da kao i kada raz‐matramo šanse za dobar šoping, školovanjeili karijeru – svi putevi vode u Beograd. Put‐niku namerniku nije potreban ilustrovanivodič, nikakav gay guide, pomagalo u slici ireči. Jer kakvi su drugi srpski gradovi u od‐nosu na Beograd takav je Beograd spramdrugih evropskih metropola. Između urba‐nog Apartmana, narodnjačkog Pleasure‐a,klaustofobičnog Smiley‐a i još neafirmisanogMy Way‐a, ništa više pod kapom beograd‐skom. Terevenke između četiri zida se ne ra‐čunaju. Ta vrsta provoda zavisi isključivo odkapaciteta kojima raspolaže domaćin i odkreativnosti kojom raspolažu gosti.Dakle, ne očekujte tematske žurke u klubo‐vima, eventualno tematske večeri tipa ovesubote Madonna, sledeće Kylie, narednogmeseca Gaga. Ili, da se začas prebacimo nafolk stranu ekipe, Dara, Nata, Dunja ili kojaveć gej ikona uživo, naravno, u skladu sa ra‐sporedom gostovanja u Nachtwerku ili gdeveć.Bilo je stidljivih i manje više uspešnih po‐kušaja da se organizuje party specijalno zabears (bradate medvediće) ili hunks (zgo‐dni, obdareni) ali utisak je da vlada opštanespremnost za još kreativnija i preciznijarazvrstavanja. Ako su medvedići nespremnida pokažu svoje bradice kako očekivati dase daddies (tatice, stariji tipovi) nonšalantnorazmahnu krštenicama? Nije nelogično, na‐

12 Tema broja: Kako i gde se zabavljamo

GEJ PROVOD I NKoliko je gej zabava u Srbiji suštinski povezana sa dominantnom atmosferom,

stilom i ukusom ili zašto je kreativnost bez slobode jednostavno nemoguća?

protiv. Stare narodne mudrosti ostaju nasnazi i kada je gej stvar na meniju. Recimo,kuća se zida od temelja. Istina. U gradu u kojem je održavanje gej paradepolitičko pitanje par excellence, refleks ak‐tuelnih nagodbi, najbolja prilika za puno iz‐ražavanje dominantnog plemenskog duha istalna rekapitulacija kolapsa države i porazanjenih institucija, kako očekivati kvalitetnuzabavu za homoseksualce? U gradu bez ika‐kve, negovane i razvijane, gej kulture, bezozbiljnih projekata u tom domenu ukolikose izuzme nekoliko usamljenih pokušajaentuzijastičnih gej aktivista, bez gej litera‐ture na maternjem jeziku, bez muzike,filma i performansa, kako se nadati krea‐tivnim konceptima u klubovima ove vrste?Tu posao i dalje radi gazda diskoteke kojiima iskustva u burazerskoj trgovini i ugosti‐teljstvu. Tamo gde ispred gej kluba stoje dvaplava kombija krcata pripadnicima narodnemilicije, a ne muška hostesa u hot pants‐ukoja bi animirala potencijalne goste, dobroje da postoji bilo šta. Kada je sloboda podznakom pitanja sve drugo je luksuz, uspehnad uspesima, provod kakav se samo pože‐leti može.Stoga su i previsoke cene u Apartmanu pod‐nošljive baš kao i problematična ventilacija uPleasure‐u. Raslojavanje posetilaca sprametiketa turbo i urbo nije tako dramatično.Na kraju (subotnje) večeri svi se sliju u istitok i nađu na istom mestu. I dizajner iz Mi‐xera i frizer Ilde Šaulić. Stilski je, nažalost,sve vrlo uniformno, štancovano po istommodelu, ali i to je refleks dominantne at‐mosfere u jednom društvu. Gej scena, makoliko apartna bila, nije samonikla, autenti‐čna tvorevina oslobođena svih veza sa pod‐

nebljem kojem pripada. I u tom, da kažemo,podsistemu za iskorak je potrebno isto ono‐liko hrabrosti koliko je neophodno i bilo gdedrugde u okviru istih granica. Emo klinka uškolskom dvorištu takođe je svesna „inci‐denta“ koji pravi svojim upadljivim izgle‐dom kao i homoseksualac koji bi „međusvoje“ došao obučen odbijajući modne sa‐vete Boška Jakovljevića ili Dejan Milićevićestetiku. Bez zavaravanja, mentalitet radisvoje bez obzira na seksualnu orijentaciju.Ruku na srce, bude tu par „malih mon‐struma“ sa nekakvim belim čaršavima isveže nalepljenim veštačkim noktima, zatimnekoliko pari nogu samo u boksericama iliočiju obilno uokvirenih krejonom, ali u am‐bijentu koji je takav kakav jeste, različitostse uvek doživljava kao groteska ili patetičanpokušaj skretanja pažnje. Naravno, u skladusa globalnim trendovima i vladajućim uku‐som, na koji se niko ne žali, osunčana, volu‐minizirana tela ipak sabiraju najviše pogledai interesovanja.

Klub koji najbolje radi je upravoonaj koji repertoarom i atmosferom pod‐seća na prosečan beogradski splav. Dakle,veliki šank, lampioni, srebrna kugla, separeuz doplatu i muzičko mešano meso. Gosti se„zagrevaju“ uz house, razgaljuju uz pop idisco hitove a katarzu u punom smislu rečidoživljavaju uz aktuelni moderni folk ukolikoje taj hibrid uopšte moguće precizno defini‐sati. Rečju, Srbija u malom. Koliko origina‐lnosti napolju, na hetero suncu vladika ipartijskih malih bogova, toliko i dole, upaklu, među manjinama koje se ludo za‐bavljaju. Ili ipak malo više?

PIŠE: MILAN NIKOLIĆ

Tema broja: Kako i gde se zabavljamo 13

NEBESKA SRBIJA

http://www.srecniljudi.com

Društvo ima tenden‐ciju da gej zajednicu posmatrakao homogenu grupu koja imaidentične želje i potrebe, sta‐vove, vrednosni sistem i načinživota. Istina je da su homose‐ksualci sve samo ne homogeni.U prilog tome govori klasičnastudija Keneta Palmera u kojojautor razlikuje četiri tipa ho‐moseksualnosti u modernojzapadnoj kulturi. Dok se prvadva tipa odnose na usputnuhomoseksualnost i povremeneaktivnosti, te su vrlo diskuta‐bilna, druga dva tipa prene‐sena u naš kulturni kontekstpredstavljaju dominantneoblike homoseksualnosti u do‐maćoj gej zajednici. S jednestrane to je koncept persona‐lizovane homoseksualnostikoja se ogleda u preferiranjuhomoseksualnih aktivnosti upotpunoj tajnosti, a sa drugestrane homoseksualnost kaonačin života koja podrazu‐meva pripadnost gej subkul‐turi i prihvatanje sopstveneseksualnosti kao ključnogdela svog identiteta. Konfron‐tacija ova dva dominantnamodela vidljiva je u svakodne‐vnom životu na svim nivoima,a reprezentativan primer suoglasi na virtuelnoj zajedniciGayRomeo koji uglavnomzvuče ovako: “Str8 izgled, dis‐kretan, van gej krugova. Tra‐

zim iskljucivo nekog istog tipaza diskretna vidjanja. Tetkicekoje vise po gej mestimaSTOP!”. Ovaj prvi model ka‐rakteriše to što ne vole gejmesta, nemaju gej društvo, aza gej klubove smatraju da suobične rupe, mesta bluda irazvrata u kojima tetketinevise sa šanka i svi seksualnoopšte po wc‐u. Pleasure bitako, po njihovom mišljenju,predstavljao Sodomu, aApartman Gomoru dana‐šnjice. Nasuprot tom “moral‐nom propadanju” stojiidealan koncept gejeva iz or‐mana za koje niko ne zna, kojivode “strejt život”, ma šta toznačilo, koji su uzorni maminii tatini sinovi, deca za primer ifini momci iz kraja za koje senikad ne bi reklo da su deo tog“prljavog i bolesnog” gejsveta. Na njihovu žalost, makoliko od toga bežali, jesu.

Šta je ključni momenat kojiodvaja prvi model homose‐ksualaca od drugog? – Strah.

Neozbiljno bi bilo reći dasu gejevi koji izlaze po klubo‐vima rasterećeni osećaja an‐ksioznosti i straha. Svakako ioni na svojim leđima noseteret onoga što sociolog Er‐ving Gofman u svojoj knjizi„Stigma“ definiše kao „procepizmeđu onog što bi nekaosoba trebala da bude, odno‐


Str8 izgled, diskretan i van gej krugovaSam ulazak u klub predstavlja unutrašnji kaming aut u kome pojedinac na

sebe lepi etiketu homoseksualca, uz sve represije koje ona nosi, preuzima dodeljenudruštvenu ulogu i prihvata je kao sastavni deo svoje ličnosti.

http://issuu.com/serijeplus/docs/cinemaplus03/

sno virtuelnog društvenog identiteta, i onogašto ona zaista jeste – stvarnog društvenogidentiteta“. Autor to naziva diskreditujućomstigmom po kojoj razlike između stigmatizo‐vane i “normalne”, tj. nestigmatizovaneosobe, nisu uočljive, ali glavni problem ostajeskrivanje stigme od ostalih članova društva.Ni „eksponirani“ gejevi ne trče po ulici i viču„vidite me, ja sam peder“, većina njih čak nijeautovana ni svojim najbližima. Ipak, ono zbogčega su oni u velikoj prednosti je to što suprevazišli sopstvenu krizu identiteta, prihva‐tili homoseksualnost kao važan deo svoje lič‐nosti i pronašli sopstvene pozicije u gejsubkulturi kojoj nesumnjivo pripadaju. Kodgejeva iz ormana to nije slučaj. Ne želeći daupadnem u zamku generalizacija, mogu priz‐nati da verovatno postoji određen broj ho‐moseksualaca koji ne želi da sluša GaGu iKarleušu kad izađe, ne zanima ih nijedna te‐matska žurka Apartmana, niti im se dopadaambijent makar jednog gej kafića u gradu.Imaju izuzetno visoke kriterijume i ja to po‐štujem. Ipak, kod onih koji ne izlaze na gejmesta samo zato što su to gej mesta, problemje psihološke prirode i zove se konfuzija iden‐titeta. Mislim da nema homoseksualca koji ujednom momentu razvoja svoje ličnosti nijeprošao kroz ovaj stadijum. Duboko patrijar‐halno i heteronormativno društvo od malenanam putem socijalizacije usađuje društveni si‐stem vrednosti koji usvajamo kao neupitan.Međutim, homoseksualnost u potpunosti kršitaj vrednosni sistem i neminovno mora doćido momenta kada nastupa apsolutna konfu‐zija u našim glavama. S jedne strane imamousvojene norme koje određuju heterose‐ksualnost kao jedini prihvatljiv oblik seksual‐nosti, jasno definisane rodne uloge, kao imodele ponašanja za muškarce i žene, dok sdruge strane tome prkosi naša urođena pri‐roda koja se ne miri sa tim. Strah, anksioznosti povlačenje su mehanizmi odbrane od ovogstanja. Prema psihoanalitičkoj teoriji, jednaod osnovnih vrsta straha je “NAD JA strah”koji predstavlja iskustvo krivice zbog preko‐račenih etičkih normi. Frojd smatra da an‐

ksioznost nastaje kada ego ne uspeva da po‐miri urođene seksualne nagone sa represi‐vnim moralnim normama koje usvajasocijalizacijom.

Osnovna moralna norma iz kojeproizilazi sve ostalo je duboko ukorenjena he‐teronormativnost koja se usvaja u najranijemdetinjstvu i raznim mehanizmima represijeutiče na kontrolisanje želja i nagona. To u sve‐sti homoseksualaca stvara osećaj ambiva‐lentnosti. S jedne strane su jako izraženehomoseksualne želje, sa druge usvojena per‐cepcija po kojoj je to društveno neprihva‐tljivo, neprirodno i bolesno. Zato se većinagejeva odlučuje da se u potpunosti povinujeheteronormativnim pravilima, potisne svojetežnje i zadovoljava ih sporadično i u strogojtajnosti. Izlazak iz te čaure predstavlja krše‐nje moralnih načela i izaziva strah i anksioz‐nost. Prvi parališući strah koji ima svakihomoseksualac pri ulasku u gej klub jestestrah od razotkrivanja. Ipak, podsvesno naj‐više strahuje da će u drugima prepoznati sebei onu stranu svoje ličnosti koju uporno poku‐šava da potisne. Sam ulazak u klub tad pred‐stavlja unutrašnji kaming aut u komepojedinac na sebe lepi etiketu homose‐ksualca, uz sve represije koje ona nosi, preu‐zima dodeljenu društvenu ulogu i prihvata jekao sastavni deo svoje ličnosti. Na taj načinrešava konflikt između sebe i društva.

Ovaj proces je dug i težak. Nije lakopogledati sebe u ogledalu i reći naglas “ja samgej”, ali je to jedini način da se prevaziđekonflikt koji postoji u nama samima. Jedinotako rušimo društvene stege koje nas priti‐skaju, odbacujemo ih i protiv njih se borimo.Moramo prihvatiti sebe takve kakvi smo iupoznamo one nama slične koji dele našeprobleme i strahove. Ne bežimo od gej sveta,već ga prilagodimo sebi i učinimo boljim i raz‐novrsnijim. To je naša borba.

PS: A realno, na gej žurkama jeuvek i najbolji provod!

PIŠE: NEMANJA M.


http://issuu.com/cinemagazin

Odavno su strejt žene postale uo‐bičajeni element u gej klubovima. Običnose to pripisuje činjenici da će mnogi gejevidovesti svoje najbolje drugarice na mestogde mogu da budu opušteni sa svojim de‐čkom, da često nije slučaj da one kasnijenastavljaju da dolaze i same. Mnogi suspremni da ovo pripišu Sex and the City fe‐nomenu, ali ova pojava nije bila retka ni ra‐nije kada su se pričale i prikazivale sasvimdrugačije stvari. Šta to privlači strejt žene nagej mesta?

Iako uvek ima različitih motiva, sveće se složiti da je jedan od najvažnijih slo‐boda. Ponekad je teško precizno odrediti učemu i od čega, ali svakako sloboda da sebude, misli i ponaša drugačije. Za razliku od„običnih“ klubova, za njih ovde nema očeki‐vanja, nema neprijatne napetosti povezanesa prilaženjem i muvanjem, nema kompeti‐cije. Izostanak tog pritiska neverovatno ra‐sterećuje. Tu su sa prijateljima samo da bizajedno igrali, zezali se i super proveli. Fokusje na zabavi i nije čudo što ona retko izo‐stane.

U prilog pomenutoj slobodi, tu je idrugačija raspodela odnosa moći. Iako se nemože uvek reći da su potpuno oslobođeneod patrijarhalnih modela, odnosi uloga susvakako manje pod pritiskom rigidnih kultu‐roloških obrazaca. Često će ista osoba, ne‐vezano od rodnih i polnih uloga, moći da seuključi u priču o kuvanju i programiranju.Istovremeno, neće očekivati da ona zna dakuva samo zato što (pretpostavlja da) ježena. Kažem „pretpostavlja“ jer su i granicerodnih/polnih uloga i karakteristika labavije.

Queer senzibilitet omogućava neverovatnuslobodu od onoga što smo naučeni da prih‐vatimo kao jedinu ispravnu koncepciju real‐nosti. U praksi to obično znači da se nećepretpostavljati da ne može sama da otvoriflašu vina ali će je ipak ispratiti do staniceako to zamoli. Sigurna, ali ne i bespomoćna,seksualna, ali ne kao objekat, ušuškana, aline i sputana. Da li bi iko mogao da odolitome?

Važan deo priče su svakako valida‐cija i podrška. Pošto ovde nema drugih mo‐tiva, kompliment vezan za stajling ili figuru


Zašto strejt žene vole gej žurke?Pošto gej žurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođe posebno dobro raspo‐

ložena pa je provod gotovo zagarantovan. Sećam se devojke iz Kan‐kana koja je došlasa zmijom, velikim pitonom, oko vrata, kao živim modnim dodatkom i mase bespre‐korno oblikovanih i sređenih muškaraca u fantastičnoj odeći.

će zaista biti samo to te mu se iskreno moževerovati. Izostaće osuđivanje u vezi sa od‐stupanjem od ponašanja koja se očekujuod žena na drugim mestima. Ako bude prih‐vaćena, biće prihvaćena kao ličnost, a isto‐vremeno podržana da eksperimentiše sasobom, svojim izgledom i ponašanjem.Teme za koje njen dečko često nije posebnozainteresovan, kao što su šminka, frizura ilikomentarisanje muške “naravi” su ovde nesamo dobrodošle već će uvek saznati i nekenove stvari. Međusobna razmena i podrškaprijateljima udružena sa podrškom koju do‐bija da bude ono što jeste i bude žena nanačin koji želi svakako predstavlja snažan idrugačiji način validacije od onoga koji ženeobično dobijaju.

Na gej žurkama je, verovatnonego na bilo kom drugom mestu, lakšesteći nove prijatelje i socijalne kontakte.Bez opsesije imidžom, posesivnog prisustvadrugih kao i usled atmosfere spontanosti,

lako će prilaziti drugima kao i oni njoj. Svi sutu samo da bi se dobro proveli.

Tu je i opšta atmosfera. Pošto gejžurke i klubovi nisu toliko česti, većina dođeposebno dobro raspoložena pa je provodgotovo zagarantovan. Sećam se devojke izKan‐kana koja je došla sa zmijom, velikim pi‐tonom, oko vrata, kao živim modnim dodat‐kom i mase besprekorno oblikovanih isređenih muškaraca u fantastičnoj odeći.Uživanje je to posmatrati i svakako druga‐čije nego u ostalim klubovima. Ograničenbroj mesta uslovljava i to da će se više poz‐natih ljudi okupiti na istim, pa se često večeprovede sa većim brojem ljudi od onih sa ko‐jima smo se unapred dogovorili.

Međutim, priča ima i drugu stranu.Čujem ponekad da nekima smeta što suklubovi sada, više nego ranijih godina, pre‐puni žena koje traže pažnju, flertuju ili pro‐sto misle da je to „in“, pa smatraju da bibilo bolje da gej klubovi budu zatvoreni zažene. Mogu da razumem taj stav. Podržalabih to uz želju da svakako neke večeri, klu‐bovi ili žurke ostanu otvoreni i za nas jer uži‐vam da idem tamo.

Danas postoji više različitih klubovai ne vole svi sve − što zbog muzike, što zbogatmosfere... Ako je to uopšte potrebno reći,biti u‐gej‐klubu nije garancija zabave, bitnoje da si okružen bliskim ljudima.

Zanimljivo da su upravo razlozizbog kojih mi volimo, isti oni zbog kojihmnogi gejevi ne vole tamo da odlaze. Klu‐bovi su za njih mesta najveće kompeticije,seksualne napetosti i pritiska u vezi sa gra‐đenjem poželjnog imidža. Zato su ponekadneka druga mesta najbolji kompromis. Ali sečesto ispostavi da ipak na kraju večeri zavr‐šimo u omiljenom gej klubu. Prosto zato štoje tamo često dobar provod. I ta sloboda odpravila, granica i koncepata koji opterećujusvakodnevnevno funkcionisanje. Mesto zadrage ljude. Mesto na kome se može bitislobodan/a.

PIŠE: JELENA ZULEVIĆ


„The Stonewall Inn“ je američki bar uNjujorku koji je postao svetski poznat o Stone‐wallskoj pobuni iz 1969. godine, jednog od naj‐važnijih događaja u gej‐lezbejskoj istoriji za borbuza ravnopravnost.

Originalno, bar se nalazi u ChristopherStreetu na brojevima 51 i 53 u Greenwich Villa‐geu. Bar je zatvoren nakon pobune, da bi ponovobio otvoren 1990. godine pod nazivom „Stone‐wall“, ali samo na broju 53. Bar je renoviran i vra‐ćeno mu je prvobitno ime 2007. godine. Zgradaje stavljena na listu Nacionalnih istorijskih zna‐menitosti.

„The Stonewall Inn“ je otvoren u martu1967. godine i bio je u to vreme najveći gej bar uAmerici. Odlično je poslovao, uprkos čestim poli‐cijskim racijama koje su u to vreme bile normalnapojava po gej klubovima. Bar je zatvoren neko‐liko meseci nakon pobune koja se desila 28. juna1969. godine.

U narednih 20 godina u tom lokalu suotvoreni prodavnica sendviča, kineski restoran iprodavnica obuće. Mnogi posetioci i komšije nisuznali za istoriju ovog mesta. Ranih devedesetihotvoren je novi gej bar pod nazivom „Stonewall“,ali samo u jednom delu lokala. Svake godinetokom gej parade ispred lokala bi se okupljaliljudi da proslave njegovu bogatu istoriju.

Film „Stonewall“ je snimljen 1995. go‐dine i snimljen je po istoimenom romanu Mar‐tina Dubermana koji prati dešavanja u gej barupre i nakon pobune. Filmski scenario je kasnijeprerađen za pozorište i komad je imao svoju svet‐sku premijeru u Londonu 2007. godine.

U junu 1999. godine zgrada u kojoj senalazio „The Stonewall Inn“ je upisana u Nacio‐nalni registar istorijskih mesta zbog važnosti kojuima za gej‐lezbejsku istoriju. U februaru 2000. go‐dine cela okolina je proglašena za Nacionalnuistorijsku znamenitost.

Zgrada je renovirana krajem devede‐setih i postao je popularan noćni klub na sva

sprata. Tokom godina klub je postajao sve popu‐larniji, naročito kod mlađe gej publike, ali je zat‐voren 2006. godine zbog pritužbi na buku.

U martu 2007. godine „The StonewallInn“ je ponovo otvoren. Vrlo brzo je ponovo po‐stao popularan zbog svoje istorijske važnosti imnogi lokalni muzičari su svirali u njemu, organi‐zuju se drag nastupi, kabarei, karaoke i privatnežurke. Od kada je država Njujork legalizovala gejbrakove u lokalu se organizuju i svadbe.


Najpoznatiji gej bar na svetuTHE STONEWALL INN

STONEWALLSKA REVOLUCIJADa bi se imao pravi doživljaj šta se do‐

godilo u Stonewallu, moraju se čuti svedočenjaljudi koji su bili tamo. Ostalo je nekoliko veteranaiz ranijih dana LGBT borbe, koji su dočarali doga‐đaje te junske noći.Howard Cruse:

„Ja sam bio prisutan samo u petak

uveče 27. juna 1969. godine, i okarakterisao bihmasu kao osrednju po veličini ali kao veoma uz‐nemirenu. Znao sam da će se desiti nešto veomabitno zato što se po celom Villageu pojavili flajeriGay Pride i Gay Power. Danny Garvin:

„Druge noći (subota, 28. jun) dostaljudi nije znalo za raciju prošle noći, tako da seokupilo mnogo ljudi. Odlučili smo da oslobodimo

bar i da ga opet otvorimo. Mislim da niko od nasnije ni sanjao da je to bio početak pokreta za gejprava. Razvalili smo vrata od bara i ušli. Pristigloje još policije. Pobuna je opet počela i zapalilismo kante za đubre. Bačen je molotovljev kok‐tel, ličilo je na pravu ratnu zonu. Mi kao gej ljudismo shvatili da možemo da se ujedinimo i pobu‐nimo i zajedno borimo za naša prava.

Jedan mit je rođen u tim protestima, ato je da ga je započeo drag kraljica. To nije tačno.U to vreme nisu postojale drag kraljice, većflame kraljice. Flame kraljice su nosile steznike,Tom Jones majice i možda šminku oko očiju. Ve‐zivale su svoju kosu i bile fem. Garderoba mnogihmuškaraca u to vreme postala je aseksualana.Tada niste mogli da budete muškarac obučen uskroz žensku garderobu. Morali ste da nosite


makar tri odevna muška predmet ili biste biliuhapšeni za imitiranje žena.“Stephen van Cline:

„Pobuna je trajala od 27. juna do 29.juna svake noći, do ranog jutra. Prva noć je biladramatična i najznačajnija za mene, jer sam u tojnoći direktno učestvovao. Moj ljubavnik i ja smozačuđeno i sa puno uzbuđenja stojali, vikali napolicajce i bacali penije na njih. Kada su policajcipočeli da prebijaju neke ljude i da nas nazivajuraznim imenima, počeli smo da bacamo cigle nabar, što je odjednom postao simbol našeg ot‐pora. Subota veče je bila mnogo nasilnija i sa višeljudi. Nedelja je bila sa mnogo manje nasilja. Uponedeljak i utorak je padala snažna kiša što jezaustavilo da se ljudi vrate i nastave protest.Samo nekoliko ljudi se vratilo 2. jula i dobili sustrašne batine tako da su krvavi ležali u Sedmojaveniji.

Ova pobuna je naterala ljude da razmi‐sle o svom životu, tražili su dostojanstvo u sebi itražili su svoja prava. Moj ljubavnik i ja smo ot‐vorili Portfolio galeriju u 10. ulici, u bloku do Sto‐newalla, dva meseca pre pobune. Galerija jepostala gej centar gde su se razmenjivale vesti i

tračevi. U toj galeriji sam dizajnirao i publikovaoprvi Gay Rainbow poster i slatke čestitke gde jepisalo „Gay is Good“. Mesec dana posle pobunemarširali smo kroz Washington skver do Sheridanskvera i držali govore. Tehnički, to je bila prva gejparada. Tada smo bili veoma ljuti zbog konstant‐nog straha i ponižavanja.

Posle Stonewall‐ske revolucije, gej po‐pulacija se promenila, više se nismo sramilo zbogsvoje homoseksualnosti. Došlo je vreme da usta‐nemo i budemo ponosni, da se borimo protivpredrasuda i nasilja.“ Edward White:

„Ti istorijski datumi za gej populaciju supromenili intimne živote ovih ljudi. Pre Stone‐walla, odlazio sam kod heteroseksualnog psihija‐tra da postanem i ja heteroseksualac, posleStonewalla otišao sam kod gej psihijatra da nau‐čim da budem „dobar gej“. Postoji mnogo ljudikoji bi mogli da se prisete tih dana i da kažu kakoim se život promenio na bolje. Stonewall je jednopozitivno iskustvo.“

Dan ponosa se proslavlja u čast ovogvažnog događaja za LGBT populaciju i u čast ovihhrabrih pionira LGBT borbe.


https://www.facebook.com/HeavenParties


„The Blue Oyster“ (Plava ostriga) je bar koji je centar šaljivih scena iz serijala Policijska akademija. Barje stereotipični leather/bear bar u kome su gosti obučeni kao bajkeri u kožnu odeću, policajci, mornarii ostale stereotipične muževne gej arhetipove. „The Blue Oyster“ se originalno nalazio u Howell ulici uprvom filmu, da bi u narednim bio u Cowan aveniji.U serijalu, periodično likovi koji ne znaju prirodu bara bivaju namamljeni u njega i provode noć igrajućitango sa gostima. Među onima koji su bili namamljeni u bar su kadeti Blankes i Copeland (prvi film),Sweetchuck, Mahoney i Hightower (drugi), Proctor (treći i četvrti) i kapetan Harris (četvrti).Van filmskog sveta u pitanju je bluz bar Silver Dollar Room koji se nalazi u Spadina aveniji u Torontu i nijegej bar.

Najpoznatiji gej bar na filmu


http://www.lgbt-radio.com/

http://www.gayecho.com


ANKETA: PRVI PUT U GEJ KLUBU

Bio je jedan kafe koji se zvao „Egyetem“. On je bio preko dana najobičnija poslastičarnica, anoću se pretvarao u gej kafić, navlačile su se plišane zavese, izvlačio klavir i u salu su ulazilimuškarci posebnog ukusa, oni koji su voleli muškarce. Bilo je tako romantično i tako obično iuz to jezička barijera, ma k’o u filmu! Bilo je to daleke 1981. godine. U moje vreme nije bilo gejklubova, ja sam iz pluskvamperfekata, mi smo išli u Budimpeštu da vidimo sveta i da se kur‐vamo, kao prave gospođice u prvim gej svratištima Budimpešte.

NEBOJŠA (52)

Prvi put sambila na gej

žurci koju jeorganizovao

Queer Beograd2005. Mislim

da su je praviliu Skadarliji.Bila sam sa

bivšom devo‐jkom i totalno

zbunjena ioduševljena u

isto vreme. Ko‐liko se sećam

bilo je OK. Prvi gej kafićbio „Smiley“.

Tamo samizlazila cele

2007. godine ifenomenalnose provodila.Odlazila samtamo i preko

dana na kafu ićaskanje, a i

uveče nažurke. Uvek se

sa osmehomsećam tog pe‐

rioda, iako jegeneralno tobio jedan odtežih u mom

životu. DANIJELA (32)

U decembru 2007. godine bila sam u Beogradu na nekomseminaru i sa drugom sam otišla u VIP. Bio je vikend iodlučili da izađemo, raspitali se gde je i upitli se tamo. Bezspecijalnih priprema. Gosti su očigledno bili izuzetno nepri‐jateljski raspoloženi prema novopridošlicama. Čim suprimetili da nismo iz Beograda gledali su nas drugačije i os‐etili smo se nedobrodošlo.

JELENA (27)

Bio je to klub „Pink Flamingo“ u Brajtonu. Os‐amdesete, u svom najlepšem izdanju. Frankiegoes to Hollywood, Duran Duran... Disko natri nivoa, moglo je da se uđe samo u sakou ine u patikama. Izbezumio se i izgubio. Prviput video muškarce da se ljube. Zinuo ko ble‐sav. Neverovatno iskustvo, nikad ga neću zab‐oraviti!

ANDREJ (42)

Čini mi se da je to bio kafe „TheWild Rose“ u Sijetlu neke 1996.Višemi je ostao u sećanju prvi gej party

na koji sam otišla. Sećam se da suljudi bili jako prijatni i druželjubivi i

bila je opšta vesela atmosfera.JASMINA (37)

U klub sam prvi put otišao sa 29. godina,to je bio klub „X“. Bio sam oduševljen isrećan jer sam osećao pripadnost inapokon našao i druge gej muškarce kojisu na jednom mestu. Pred odlazak sambio uzbuđen, nisam mogao dočekati dauđem i osetim atmosferu.

BORIS (39)


U doba socijalizma nije bilo gejklubova, ali je bilo gej kafića. U tovreme gejevi su se okupljali u„Kazbeku“, preko puta SKC. Tu samotišao krajem sedamdesetih god‐ina i imao sam dvadesetak godina.Tu su se po separeima okupljalegospođe i onda odlazile u kruzingpo Manježu i šire. Odlazilo se i uDušanku, parno kupatilo kojedanas ne radi i ponekad nekootvori neku izložbu u njemu. Tamose najčešće išlo po podne subotomi tu se u magli pare moglo probratii ono što te na ulici ne bi pogledaloi obrnuto. Poslastičarnica u hotelu „Moskva“je takođe bilo aktivno gej okupljal‐ište. Tamo sam odlazio još ranihsedamdesetih godina. Naročito letiod osam uveče u bašti su sedelesve gospođe i tipovi za razmenu, azimi unutra i pile se otmene kafena otmenom mestu. Takođe su sepriređivali maskenbali na privat‐nim žurkama gde je Mića Ham‐burger davao nagradu za najboljumasku 100 maraka. Tu je dolaziodo izraza sav tetkinski smisao zakinđurenje i preterivanje. DotičniNikola je uvek osvajao nagrade jerse oblačio u klasičnu japansku žen‐sku odeću gejši. Sve sa iglama ukosi i onim „rancem“ od viška ma‐terija od haljine na leđima. Adolazio je taksijem. Možeš zamislitikako su taksisti to gledali!Danas postoji više mesta, ali je tonekako uplašenije i neslobodnije.Tada se nismo plašili nikakvihnavijača i ultradesnice, jer nijesmela da postoji. Sve sami svesnisamoupravno i socijalistički opre‐deljeni građani. Iako je pederisanjebilo zabranjeno i kažnjivo, niko tenije ganjao kao ni za pornografijuza koju je bila kazna godinu danazatvora zbog širenja bludnih ma‐terijala.VLADAN (56)

Nikad ne izlazim na takva mesta. Ja sam van gej scene!KOSTA (29)

Svoje prvo gej klupsko iskustvo sam imao 2003. go‐dine kada sam bio u srednjoj školi. Sećam se da sam

krenuo sa najboljom drugaricom u tada jedini klub„X“ kod Politike i da su mi se noge tresle na ulazu.

Psihički sam se pripremao barem jedno dve nedeljedok konačno nisam prelomio i rešio da odem. Kada

sam ušao u klub čuo sam zvuke narodne muzike kojenisam bio fan, ali sam ipak sisao niz taj mračni hodnik

i ostao blizu stepenica dok se ne „aklimatizujem“.Kako bi iskustvo bilo još dramatičnije, na pet metaraod mene je stajao stariji gospodin koji nije skidao oči

s mene i imao je taj intenzivan popaljen pogled kojime je u tom trenutku pomalo plašio. Otišao sam kući

nakon samo pola sata, a već sledeći odlazak u klub mije bio mnogo lakši i prilično zabavniji.

MYLO (25)

Prvi put sam otišao 2004. godine, imao sam 22 go‐dine. U pitanju je bio klub „X“. Imao sam tremu, aline veliku. I to je bila pozitivna trema. Bilo mi jeneobično, pre svega jer sam konačno bio na mestu okome sam do tada samo čitao na netu. Psihički se nimalo nisam pripremao. Kada sam saznao da uBeogradu postoji gej klub, ja sam momentalno biomentalno spreman za njega. Jednostavno je sve bilopitanje sticaja ekonomsko‐tehničkih okolnosti, dabudem u Beogradu uveče, jer ne živim u njemu, anoćni prevoz do mog mesta ne postoji, vikendom, daimam para za ulazak u klub. Iako je to bilo jedno odsmorenih večeri u klubu, što je bilo očigledno, na prvipogled i meni laiku, bilo mi je lepo. Prvi put u gejklubu, prvi put okružen sa više od jedne gej osobe,svestan da su oni gej, i oni isto tako ubeđeni u mojuseksualnost, bilo je opuštajuće iskustvo.

MILAN (30)

Prva gej žurka bila je Loud and Queer 2005. go‐dine u „Can Canu“. Trebalo mi je dve godine daupoznam nekog ko je upućen u gej životBeograda, i ko će me odvesti negde. Bilo mi jefenomenalno, ljudi su bili dosta friendly, madamislim da sam ih udavila pitanjima. Gej kafić tadanije postojao, bila je samo „Arara“ gde smo seokupljali, i od tog mesta napravili gej kafić, a dagazda nije znao. Tek kasnije je otvoren „Smiley“.

ANGELINA (25)

Klub „Apartman“ je beogradski gejklub koji radi već nekoliko godina i najdugoveč‐niji je klub od svih gej klubova koji su se otvaraliu Beogradu i samim tim najstariji. Razgovaralismo sa vlasnikom kluba, legendarnim Miletom,koji nam objašnjava kako funkcioniše beograd‐ska gej scena.Kako je došlo do toga da “Apartman” postanegej klub?Još tamo neke, davne 2003. godine, zajedno satadašnjim malobrojnim aktivistima, uključiosam u kreiranje kulturnog života LGBT zajed‐nice. Naravno, preterujem kad ovo kažem, alizaista,“scena“ je bila mrtva i mi smo želeli dazajednicu, prvo izvučemo iz rupe, drugo, da sei mi zabavimo, a i da zaradimo neke novce! Tose tada dešavalo u klubu "Kan kan", a „Apart‐man“ je samo idealan nastavak toga, jer smo u„kan kanu“ dobili otkaz!Kako bliža i šira porodica reaguje na tvojposao?

Ja sam razveden, a sadašnja devojka aktivno i17‐godišnja ćerka povremeno rade s mnom uklubu. Moji mlađi drugovi su gej i s njima odla‐zim kod mojih starijih drugova, ugostitelja isvuda je reakcija OBICNA! Naglašavam ovu reč,želeći da kažem da, u mom okruženju se‐ksualno opredeljenje nije nikakva egzotika!Da li je bilo problema i nasilja?Od 2003. do 2008. kad se dešavala Evrovizija uBeograda smatram da je situacija i raspolože‐nje u društvu bilo mnogo povoljnije negodanas. A onda je lova ušla i u „naše“ dušebriž‐nike i u brižnike očuvanja srBstva. To je dovelodo povećanja nasilja, s jedne strane verbalnoga sa druge fizičkog. Stradao je „Apartman“, kojije bio i sada je sinonim za „izlazak iz rupe“, gejsvetionik, verovatno sa idejom da se zajednicavrati u mrak.Da li bi mogao da nam objasniš slučaj MajaUzelac?Maja Uzelac... hm! Necu moći da objasnim... Ne


KLUB APARTMAN:

umem da objasnim nešto što već postoji kaostav. Da, ja sam podneo krivičnu prijavu zbog„tvita“, da, policija je postupala po toj prijavi.Ko izlazi u “Apartman”?„Apartman“ je deklarisani gej klub. U prvovreme naši gosti su bili isključivo LGBT osobe(naglasio bih sva 4 slova), i iz grada, ali i iz unu‐trašnjosti, pa i iz regiona. Imali smo stahovituposetu! Preko petsto ljudi. Sa održavanjemEvrovizije u Beogradu i našim aktivnim učešćemna Mikser festivalu, publika se proširila, odno‐sno „ušarenila“! Stranci svakojakog seksualnogopredeljenja, devojke takođe, mlađi osvešćenilegeneteovci. Svi koji su pročitali više od 2knjige!Kako ekonomska kriza utiče na “Apartman”?Svi delovi privrede, pa i ugostiteljstvo, na niskimsu granama. Da ne kažem u blatu! Mnogonema para u džepovima, samim tim nema štani da se potroši u kafani! „Apartman“ spaja krajsa krajem zbog kvantiteta! Mnogo puta malo!

Da li će biti nekih iznenađenja u narednoj se‐zoni?Ovo je teško pitanje. Hoću reći, ne spremamoiznenađenja, jer ne postoji više ništa što „Apart‐man“ već nije radio! I performanse, gostovanjai muških žurki, živih nastupa... Samo prošle go‐dine gostovali su nam „Glasne žice“, „Frajle“,Sajsi MC, „Sevdah bejbe“ je kod nas počeo,Sonja Bakić... imali smo i nastupe "selebri‐tija"Nastavićemo da se „kvalitetom“ borimo za„kvantitet“.Šta fali beogradskoj gej sceni kad je zabava upitanju?Moje mišljenje je da beogradskoj gej sceni nefali ništa. Nije svetska, ali društvo nam presvega nije svetsko! Društvo je postavilo Cecu iJecu na prvo mesto, pa nam na nastup BoyaGeorga dođe 30 ljudi! Našaliću se, dođe 30 ljudikoji su uopšte čuli za njega! Ostali su u To‐rontu!!!

RAZGOVARAO: AMP


IZLAZAK IZ RUPE


Kako si došao na ideju da počneš da orga‐nizuješ WB žurke?Nisam bio zadovoljan ponudom gej klabingapa sam rešio da preduzmem nešto povo‐dom toga, da bar jednom mesečno priuštimsebi, svom društvu, poznanicima i ostalimapristojan izlazak na gej mesto, gde ozvuče‐nje neće biti očajno, ventilacija, prostor,WC‐i, itd. Na kraju, naravno, ja se najmanjezabavljam na tim žurkama jer sam previseokupiran vođenjem računa o svim mogućimsitnim i krupnim stvarima kakve ljudi koji ne‐maju dodirnih tačaka sa paklenim organiza‐cijskim i menadžerskim poslovima ne mogu

ni da sanjaju.Inače, izlazim na gej mesta od svoje ranemladosti, već skoro osam godina; radio samdugo po gej klubovima i gej žurkama, takoda sam smatrao sebe dovoljno kompetent‐nim da pokrenem organizaciju koja će se ba‐viti gej žurkama. Upoznao sam prave ljude,u pravom trenutku, koji su mi to omogućili itako je na moju ideju nastao WB Commu‐nity, septembra 2010. godine.Moćan je osećaj i saznanje da si spojio to‐liko ljudi na jednom mestu, uticao na nji‐hovo raspoloženje, stvaranje nekih novihsećanja...

TOPLE ŽURKE ZA TOPOd 2010. godine beogradsku gej scenu zadesile su Warm Brothers žurke, koje

su za kratko vreme postale izuzetno posećene i popularne. Razgovarali smo sa odgo‐vornim licem koji stoji iza ovog uspešnog projekta, Ivanom Janjićem.


Koliko je teško naći klubove za gej žurke?Danas, nekad?Ništa se tu nije promenilo, skoro je nemo‐guće. Bili smo odbijeni i od onih od kojihsmo to najmanje očekivali. Evo, recimo klub„Bitef Art Cafe“, na naše veliko iznenađenjeizrazio je neverovatan stepen homofobije umomentu kada smo rekli da nam treba pro‐stor za gej žurku. Izjavili su stvari tipa „sma‐tramo da to nije dobro za imidž kluba“ i kakobi čak pre dopustili organizaciju žurke nekepolitičke stranke nego naše „gej stranke“.Pokušali smo da zdravorazumno razgova‐ramo sa njima ali nije vredelo, nisu nam doz‐volili da završimo ni jednu rečenicu. Eto, toje samo jedan od primera, a sličnih je bilodosta, rekao bih ‐ previše.

Kako bi prokomentarisao bezbednost gejzurki?Policija je poslednjih godina (a od prošle na‐ročito) „gay friendly“ i predana u pružanjumaksimalne bezbednosti, bez propusta.Uvek nas uveravaju da im je od svih skupovabezbednost najveći prioritet na gej skupo‐vima, žurkama i u njihovoj okolini. Nikada neštede na angažovanoj snazi, po nekoliko po‐licijskih automobila je parkirano ili u okolnojpatroli, od početka do kraja žurke.Policija ne legitimiše goste ni u klubu ni vannjega, niti ikada zaustavlja iste radi pretresa,pronalaženja opijata.... Inspektori nadležniza region u kojem se nalazi klub, u civilu po‐sećuju svaku našu žurku (sa svima smo seveć lepo sprijateljili kroz saradnju). Obezbe‐

PLU BRAĆU I SESTRE

đenje kluba pretresa sve goste na ulazu i ukontaktu je sa policijom.Kakva je publika WB žurki?Raznolik po svim kriterijumima, u rasponuod tinejdžera do muškaraca u kasnim 40‐im.Što se profila tiče, hteo sam da napravimkoncept oko kojeg će se jednom mesečnookupiti što veći broj različitih profila ljudi iuzrasta, na istom mestu, u isto vreme, i kadaneće biti bitne naše razlike već ono što nassve povezuje, a to je ta „nesreća“ ili „sreća unesreći“, da smo deo LGBT populacije u ova‐kvoj zemlji, a to je razlog za jednu više negojaku vezu koja nas sve spaja.Jedan od mojih ciljeva tog koncepta je pre‐vazilaženje predrasuda prema različitim pro‐filima ljudi unutar gej zajednice. Najviše mepogađa kad vidim da ima averzije od straneonih muževnijih gejeva prema onim izrazitofeminiziranim gejevima, umesto da se udru‐ženim snagama borimo za zajednička prava,bez obzira na naše različitosti.Kako ekonomska kriza utiče na gej scenu?Isto kao i na sve ostale građane Srbije, a mise trudimo da naši gosti to što manje osete,

tako što održavamo odnos cene i kvalitetakoji nije najpovoljniji po nas s obzirom daimamo iste cene pića i ulaznica od pretpro‐šle godine.Nama je kvalitet zaista prioritetniji od za‐rade što potvrđujemo iz meseca u mesec,što mogu da posvedoče naši gosti.Šta fali beogradskoj gej sceni, kad je zabavau pitanju?Za početak možda da gejevi počnu da držetu gej scenu, koji će pretpostavljam biti sa‐vesniji prema svojim gostima i obezbediti imbolji kvalitet usluge (ozvučenje, ventilacija,wc…) ili bar više konkurencije među gej klu‐bovima, da napokon počnu da se bore zasvoje goste, a onda će voditi i računa o kva‐litetu usluge jer će ljudi prestati da im do‐laze samo zato što nemaju gde drugde, stoje trenutno slučaj.Mi iako smo trenutno bez konkurencije, i pobroju gostiju evidentno broj jedan mestookupljanja gej ljudi, mi ulažemo dosta novcau teme žurki iako bi ljudi svejedno dolazilikod nas jednom mesečno.

RAZGOVARAO: AMP


http://redbox.rs/?p=271

Nekada je naša prestonica važila zamesto gde se održavaju najbolje žurke, a ja volimda mislim da je i dalje tako. Zapravo, s obziromna to da sam obišao podosta svetskih metropolamogu to donekle i da tvrdim. Sećam se da samjednom pročitao nečiju izjavu da je Beograd za‐pravo „Low Budget New York“ i ta tvrdnja je pomom mišljenju u potpunosti tačna. Ako uspemoda zanemarimo sve one stvari koje nas teraju naemigraciju, ostaje nam slika jednog mesta sapuno potencijala i još vise šarma (aka„šmeka“).

A kako se zabavljaLGBTQIA (nadam se da su misva slova na broju, da ne ispa‐dne da nekoga ne podrža‐vam) populacija u Beogradu?Kada napustimo te naše ču‐vene zidove u koje bi večnoali neuspešno da nas zarobe –kuda idemo? Da li mi zaistaimamo nekakvu „scenu“ ili jed‐nostavno ne znamo za bolju pa sezadovoljavamo onom koja nam senudi?

Ako objektivno pogledamo, izbor namnije mali. Skoro svaki vikend u ponudi imamo višeklubova i kafića koji se trude da privuku ne takobrojnu klijentelu različitim promocijama i temat‐skim večerima. Zvezde domaće scene sve češćepristaju da nastupaju za queer publiku po tim lo‐kalima te su i beogradski non‐queer gosti počelida rado posećuju ove prostore, pre svega zbogdobre atmosfere i doživljaja tog „alternativnogBeograda“ (a nekad i zbog pomodarstva). Da serazumemo, daleko smo mi od evropskih i ameri‐čkih metropola koje imaju čitave kvartove punegay dešavanja ali možemo da se pohvalimo dasmo po tom pitanju vodeći u regionu. Ko zna,

možda jednog dana naša Savamala zaista i po‐stane NAŠA.

Do tada nam ostaje da uživamo uonome što imamo i da se trudimo da to gajimokoliko god možemo. Vremenom će stvari sigurnopostati bolje – pogledajmo samo šta smo sve po‐stigli u poslednjih desetak godina.

Kao povremeni DJ nekih od ovih sjajnihdešavanja imam tu sreću da lično iz nedelje u ne‐delju gledam kako se stare i nove generacije spa‐

jaju u jednu celinu pod šarenim svetlimapodijuma za igru i u tom trenutku,

dok ih posmatram kako zaborav‐ljaju na svoju svakodnevicu i uži‐

vaju u ritmu, shvatim da nismomi ništa lošiji od drugih. Na‐protiv. Mi smo samo jedanlow‐budget New York, a opet,toliko više od toga.

KUDA VEČERAS, MAČKO?

Biti gay ne podrazumeva dasvi mi imamo isti lifestyle i uživamo u

istim aktivnostima, te ću stoga da na trenutaksegmentiram gay populaciju i pokušati da prepo‐ručim svakome gde treba da potraži zabavu a uisto vreme ću vam i odgovoriti na pitanje „Imamli ja gde da izađem u ovom Beogradu?“

Tip 1Ja sam urbana gradska faca koja izlazi

po urbanim gradskim mestima i slušam samo ur‐banu gradsku muziku. Volim da drugi vide kolikosam urban i koliko sam iz grada. Da li ja imam gdeda izađem?

Svakako. Pored standardnih „strejt“ i„gay‐kinda‐friendly“ mesta kojih ima dosta ugradu postoje i gay klubovi koji ti nude urbanimainstream program gde možeš da stojis, piješ


Beograde, dobro veče!Petak veče – deo nedelje kada se moj Beograd budi i svi mi makar na tren zaborav‐

ljamo u kakvim uslovima živimo, kakva se politika vodi i koliko će nam para ostati kada se ma‐murni probudimo u nedelju u podne. Ulična svetla se pale, disko kugle kreću da se vrte i zvukbasa počinje da nas mami iz svih uglova ovog predivnog grada.

Somersby od kruške ili Aperol Shpriz i da se nemuvaš ama baš ni sa kim. To je sjajno zato što tiniko neće prići od tolike urbanosti a nećeš mo‐rati ni krštenicu da daješ na uvid pri ulazu.

Tip 2Ja sam veliki protivnik mainstreama i

hejtujem sve što ima veze sa istim. Želim dabudem jedinstven i slušam jedinstvenu muzikuza koju niko sem mene ne zna. Kažu mi nekad dasam hipster, ali to su samo klevete ljubomornihtetaka! Da li ja imam gde da izadjem?

Kako da ne! Postoji čitav program zatebe. Savetujem pre‐party kod tebe na gajbi satvojim posebnim prijateljima gde ćete slušatisjajnu muziku i piti neko dobro vino, a kada senapijete, i onako ćete završiti na istim mestimagde i prethodni tipovi i provešćete se sjajno.

Tip 3Desi Batice? Jer si a ili p? Ja tražim

samo nefem na oglasima, ali ne smeta mi da za‐močim u nežnije momke. Muzika mi nije bitna,ali volim da razbijem po koju čašu da pokažemkoliko sam muško! Imaš gde?

Mašala! Ima i za tebe mesta u ovomgradu, ništa se ne sekiraj. Možeš i da biraš da lićeš klub, kafić ili parkić.

Tip 4Mega riba, mega zvezda, mega nivo!

Ovo telo mora da se pokaže negde! Kad čujemnovi Elmin hit, umem i suzu da pustim za bivšim.Da li ja imam gde da izadjem?

Pogledaj odgovor za tip 3.Tip 5

Ja sam Bear, i volim sve što je Bear.Krupan sam, time se ponosim, i ne želim da metamo neki ćosavi klinci gledaju kao da sam loš. Dali ja imam gde da izadjem?

Naravno! I ne samo to…vidiš onaj darkroom tamo?

Tip 6Ja sam diskretan i van scene! Plašim se

da me žena ne provali. Da li ja…Ne. Šalu i stereotipe na stranu, Beograd

zaista ima bogat izbor za svačiji ukus (sem za tebekoji se mrštiš dok ovo čitaš jer si ti zaboga pose‐ban i ne pronalaziš se u celoj ovoj priči). Moždavam ne deluje uvek tako, ali ako vam je dobrodruštvo, biće vam dobro gde god da završite.

DJ MYLO


http://www.gej.rs


EXIT: INKLUZIVNI FESTIVALI ove godine na Exit festivalu imali smo prilike da se družimo na Loud & Queer Cruis‐

ing Point stejdžu. Prošle godine kada je nastala ova veoma mlada bina Exit festivala, to je bioprvi stejdž „queer“ karaktera na jednom muzičkom festivalu u regionu (a i šire).

Ove godine publici su se predstavili Roberto Piljueras, španski modni dizajner i DJ,Bursač & Bošković, Dead Trash Superstar, Margarita, Lazar Njegić, Damjan Loš, prvi srpski gejhip‐hoper, Mornar, Xsalex, Mile Hund, Andy Butler, njujorški producent i idejni tvorac pro‐jekta „Hercules and Love Affair“, Marina Perazić, Amir Groove, Ivana Majkić, Nenad Click,Justin Case i Open Mike, Loona Loo, MKDSL, Fanatik, Guilty Pleasures, Ella Bandita, LupeLampbers i Sammy Jo.

Labris – organizacija za lezbejska ljudska prava jetokom Exit festivala, od 12. do 15. jula 2012.postavila štand na prostoru namenjenom nevla‐dinim organizacijama pod nazivom “EXIT Place toMove” na Petrovaradinskoj tvrđavi u NovomSadu gde je svim prolaznicima deljen promotivnimaterijal.Za četiri dana muzičkog festivala, u periodu od 18do 22h svi prolaznici su između ostalog imali pri‐like da se upoznaju sa radom Labrisa, misijom iciljevima kao i aktuelnim projektima.


Dese se ti neki trenuci kada steknetejasnu sliku zašto je važno i koliko ima smisla tošto radite. Ove godine po drugi put sam zajednosa prijateljima iz Exita organizovao Loud & QueerCruising Point stejdž.

Drugo veče festivala na stejdžu samvideo jednog mladog Novosađanina posle baremčetiri, pet godina. Bio je na dens floru ispred binesa svojim dečkom. Grlili su se i ljubili među nekih500 ljudi. Znam ga već deset godina i sećam sekad je bio jedan od onih “diskretnih” straight ac‐ting gejeva. I eto ga na stejdžu potpuno oslobo‐đenog.

Tih nekoliko poljubaca su smisao Loud& Queera i njegovog stejdža na Exitu – stvorilismo prostor u kome se nekad prestrašeni gejevii lezbejke dovoljno slobodno osećaju da sadamogu bez pardona da pokažu ljubav i strastprema svom partneru u javnosti, kao bilo kojastrejt osoba u Srbiji ili kao bilo koja LGBT osoba uBerlinu, Londonu, Parizu, Njujorku…

Neću iskoristiti prostor koji je urednikOptimista tako zdušno dao na neko dodatno hva‐ljenje ni LnQ ni stejdža. Samo želim da se zahva‐lim direktoru Exita Bojanu Boškoviću nahrabrosti da podrži gej stejdž na festivalu; RajkuBožiću na svim potrošenim živcima; Srđanu Šve‐lji na odličnom programu koji je sastavio; Brani‐slavi Lovri na savršenom vođenju stejdža i svakojsitnici koje se setila da bi stejdž funkcionisao bezgreške; Manji Čajiću na strpljivom hendlovanjusvih stranih zvezda koje su nastupile; ambasa‐dorki SAD Meri Vorlik koja je našla vremena dasvojim prisustvom podrži gej zajednicu u Srbiji; iambasadama SAD i Holandije koje su finansijskipodržale stejdž.

BORIS MILIĆEVIĆ

Photo credit:Tijana Hen, Srđan Šveljo,Boris Milićević, Labris


U Barseloni 12. avgusta završen je petiCircuit festival koji je trajao deset dana, a za sle‐deću godinu organizatori razmatraju novu loka‐ciju za najavni party koja će najverovatnije bitiHvar. Circuit festival se vratio s vrućim imenimasvetske clubbing scene, koji su gostima osiguralinezaboravan provod uz najbolje ritmove.

Festival je za deset dana posetilo višeod 60 hiljada ljudi koji su došli iz više od 30 razli‐čitih zemalja i imali su prilike da preko dana uži‐vaju u žurkama koje su organizovane u WaterParku, a posle zalaska sunca party se selio na IslaFantasia.

Ovaj festival već godinama prate LGBTosobe sa naših prostora, naročito zato što im jeBarselona tradicionalno jedna od najpoželjnijihdestinacija. Organizatori su srećni što imaju pri‐liku sa ugoste sve veći broj gostiju sa naših pro‐stora, većinom Hrvata, Srba i Slovenaca: „Svakegodine naš festival posećuje sve više ljudi iz bivšeJugoslavije i neopisivo nam je drago što su pre‐


poznali čar Circuit festivala,“ kažu organizatori.Zbog velikog interesa iz naše regije, ozbiljno sepregovara o saradnji klubova i event agencija izHrvatske koje će imati priliku sarađivati sa Cir‐cuitom na specijalnom najavnom eventu u Hr‐vatskoj, verovatno na Hvaru, ali za sadaorganizatori nam ne mogu otkriti detalje.

„Čini se kao da smo ‘juče’ pokrenuliCircuit projekt sa tri cilja: kako bi postao najvećievropski gej festival, kako bi svim gostima ponu‐dili najbolju letnju zabavu i kako bi Barselona po‐stala središte okupljanja gej zajednice tokompočetka avgusta svake godine. Nakon pet godinei više od 300 hiljada posetilaca čini se da smouspeli… Zahvalićemo se svima na proteklih petgodine pune emocija. Proslavili smo peti rođen‐dan sa preko 60 hiljada ljudi i pretvorili Barselonuu svetski gej epicentar.“

Za više informacija posetite: www.circuitfestival.net

Za mnoge gej putnike namernike Bar‐selona je jedna od najomiljenijih destinacija u Ev‐ropi u poslednje dve decenije. Grad ima odličnukombinaciju tople mediteranske klime, plaža kojesu blizu grada, planine u pozadini i bogate infra‐strukture, kulture, razvijenog noćnog života i zna‐menitosti za razgledanje.

Ono što čini Barselonu jedinstvenomsu mnogi primeri izuzetne katalonske arhitek‐ture. Barselona je takođe odlično mesto gde mo‐žete uživati u modernom dizajnu koji jeprocvetao nakon smrti diktatora Franka.

Barselona je glavni grad autonomnepokrajine Katalonije i primetićete potrebu kata‐lonaca da ističu svoju autonomiju od Španije, štoće biti problem ako imate stare turističke vodičeu kojima su imena ulica na španskom, jer su oneskoro pa nestale iz grada, jer su sva imena na ka‐talonskom.

Centar gej scene u Barseloni je u dis‐triktu Eixample, gde je većina gej barova, klu‐bova, hotela, restorana i prodavnica.

Najvažniji događaji tokom godine sudoček Nove godine, BEARcelona week u aprilu,gej parada u junu, Circuit festival u avgustu iqueer filmski festival u oktorbu.

Ako želite da dan provedete na plažipreporučujemo da kolima ili vozom iz Barseloneodete do obližnjeg grada Sitges koji je izuzetnopopularan kod gej muškaraca.

U Barseloni preporučujemo plaže Pla‐tja de Sant Sebastià na kraju Barceloneta distriktai Platja de la Mar Bella koja se nalazi severnije.Obe plaže su popularne kod gej muškaraca iimaju delove za nudiste.Nažalost Barselona je evropska prestonica dže‐paroša. Pojedini su se specijalizovali za gej turi‐ste po ulicama Eixample distrikta i po gejklubovima Barselone. Zdrava doza opreza je do‐brodošla. Na primer, vodite računa da se ne vidigde držite novčanik. Gledanje u mapu vas javnoidentifikuje kao turisti i tako privlačite pažnjudžeparoša.

Trik koji koriste mnogi džeparoši jesteda sa žrtvom uspostave neki fizički kontakt jed‐nom rukom, ili da vas kucnu po ramenu, ida serukuju s vama ili čak da vas uhvate za međunožje,dok drugom opipavaju vaše džepove. Ako vas to‐talni stranac bilo kako pipa budite sigurni da jedžeparoš. Ljudi u Barselonu nisu baš toliko koke‐tni da će odmah početi sa fizičkim kontaktom nasred ulice, osim ako niste mnogo lepi i neverova‐tno zgodni.

Nakon što je avio‐kompanija „Spanair“bankrotirala nema više direktnih letova za Bar‐selonu i Madrid, što malo komplikuje i posku‐pljuje odlazak do Barselone. Nijedan drugiprevoznik još nije uveo direktne letove, alimnoge domaće turističke agencije nude ture iekskurzije do Barselone. Proverite ponudi i oba‐vezno posetite ovaj neverovatno uzbudljiv grad,naročito u avgustu kad se u grad sliju desetine hi‐ljada LGBT osoba na Circuit festival.

50 Putovanja

Barselona: Najomiljenija evropska gej destinacija

SMEŠTAJ

ebabInternet direktorijom jeftinog gej privatnog sme‐štaja sa preko 160 objekata u Barseloniwww.ebab.com

Axel HotelAdresa: C. d’ Aribau 33Gej hotel sa modernim i luksuznim sobama.www.axelhotels.com

Eddy’s Guest HouseAdresa: C. de Girona 46Šarmantan hostel za putnike sa manjim budže‐tom. Besplatan internet Cene: 30‐80€www.eddysguesthouse.com

GEJ BAROVI

AddictedRadno vreme: petak‐subota od 23:00Adresa: C. de Casanova 75Veliki bar za gejeve i njihove prijatelje

ÁtameRadno vreme: svakog dana 19:00‐02:30Adresa: C. del Consell de Cent 257Gej‐lezbejski bar u Eixample distriktu sa drag na‐stupima i španskom pop muzikom.

Bim Bam Bum BarRadno vreme: sreda‐nedelja 22:30‐03:00Adresa: C. de Casanova 71Veliki gej‐lezbejski bar www.bimbambum.es

La ChapelleAdresa: C. de Muntaner 67Mali gej bar koji je dekorisan starim verskim fi‐guricama. Popularan kod starije gej publike.

Bubble boysRadno vreme: četvrtak‐nedelja 22:00‐03:00Adresa: C. de La Diputació 174Prvi gej klub sa igranjem na šipki u Barseloni.www.bubbleboys.net

DietrichRadno vreme: petak‐subota 23:00‐02:30Adresa: C. del Consell de Cent 255Veliki bar u Eixampleu koji je veoma popularan.

MuseumRadno vreme: sreda‐subota od 23:00Adresa: C. de Sepúlveda 178Popularan bar sa podijumom za igru. Interesan‐tno dekorisan. Najbolje vikendom posle 01:00

New ChapsRadno vreme: Svakog dana 21:00‐03:00Adresa: Vinguda Diagonal 365Popularan kod starijih muškaraca od 30 do 50 go‐dina. Bar ima kruzing u podrumu.www.newchaps.com

NightberryRadno vreme: Svakog dana 18:00‐02:30Adresa: C. de la Diputacio 161Gej bar u Eixampe distriktu. Mešanih godišta.Ima kruzing i nekoliko kabina.www.nightberry.es

People LoungeRavno vreme: Svakog dana 20:00‐03:00Adresa: C. de Villarroel 71Gej bar koji pokušava da vrati glamur i muzikuprošlih vremena. Lepo odeveni gosti.www.peoplebcn.com

Putovanja 51

52 Modiranje

1. Nabavite klasičnu džins jaknu ili gornjak, najbolje rešenje je sva‐kako u second hand prodavnici. 2. Nabavite obavezno leptir mašnuiz “BowTie Collection” koje dizajnira Aleksandar Topić. 3. Pokušajteda nabavite neku majicu sa animal aplikacijom ili sa nekom silue‐tom koja ukazuje na neku od omiljenih nam životinja. 4. Crna boja icrna koža u kombinaciji savršeno su rešenje za sve što je pred Vama!5. Muški nakit Radovana Sredića iz Rovinja je Must Have! 6. Naba‐vite jedne od nekoliko ludo printanih “Vans” patika!

1 2

6

3 4

5

Modiranje 53UrbanLook.info Uređuje: Srđan Šveljo

7

8

109

7. Nemojte bežati od etno motiva, u kombinaciji sa punkstilom etno može biti jako šik, inspirišite se poslednjom GeorgeStyler kolekcijom. 8. Kada ponestane ideja, zaronite u nekidobar književni komad. Dorian Grej kako McQuennu tako ivama neka bude vodilja! 9. Sako blejzer koji je neklasičan, sanekim dezenom, aplikacijama, zakrpama možete i da napraviteili već negde pronađete. 10. Trench u jakoj boji by Burberry pajoš sjajan pravi je izbor za ovu jesen!

54 Modiranje

11. Cipele neka budu duboke da mogu pantalone da uđu u njihi obavezno sa nekoliko kaiševa poput ovih Cavalli! 12. Negdeiskopajte doktorsku tašnu poput ove D&G! 13. Kombinujte sivusa srebrnom, one su vrlo bliske a vi će te izgledativrlo otmeno i pomereno. Inspirišite se kolekcijomBranka Popovića. 14. Inspirišite se junacima izdetinjstva oni vas mogu odvesti daleko! Da li jeRocky jedan od vaših ili samo za modnu kuću

Versce? 15. Izbacite u prvi plan kišobransa neobičnom drškom poput ovog Bur‐

berry 16. Oversized trend stigao imomke, Veliko, veliko i opet

veliko za nekoliko brojevaali upakovano na pravinačin. Razmislite.

11 12

13 14 15

16

LUTKA ZA NASLOVNU STRANUJon Kortajarena sa svojim španskimporeklom i 28 godina je jedan od topnajtraženijih modela. Malo koje liceje toliko prepoznatljivo, i uočljivokao njegovo. Pored saradnji sa veli‐kim dizajnerskim imenima, Jon jepoznat i po kampanjama za velikemodne kuće kao što je Zara, H&M,Armani...

Modiranje 55

MUSICSa svojim novim vrlo funk‐pop albumom "Return To Pa‐radise" Sam Sparro je jošjednom dokazao da mu nemaravnog, njegov glas vrlo pam‐

tljive i odlično producirane pesme su najlepšiizbor za jesen pred nama. I ovaj put Sam koketirasa svim što je retro od zvuka, do svog izgleda, oči‐gledno je našao najbolji recept da ostane svoj, alii da osvoji sve nas.

IKONOGRAFIJAOvaj put modnu inspiraciju izprošlosti potražite u legendarnoj"Life On Mars" David Bowie fazi!Usko, u bojama, retro i šik presvega!

BLOGGINGJedan od naboljih, najzanimljivij blogova kojiprati mušku modu i mušku lepotu jeste meksičkifashionablymale.wordpress.com. Posetite ga iupoznajte neke nove muške modele, fotografeali i ono što je trend kada je u pitanju muškamoda.

FRESH DIZAJNEROvo su komadi koji pripadaju TIME COLLECTIONdizajnera Milana Stamenovića koji živi i radi uFirenci. Ovaj nakit je napravljen od antikviteta ina najbolji način pokazuje našu potrebu da zadr‐žimo vreme, ali i lepotu. Milan je u Italiji pokre‐nuo svoj brend Milius koji će na najbolji načinpredstaviti njega, ali i pravi evropski stil saosloncem na istorijsko i kulturno nasleđe.

http://issuu.com/serijeplus

Novi dvobroj (8‐9) časopisa za kvir teoriju i kulturu „QT“ možete kupiti u knjižarama širom Srbije.Novi dvobroj nosi naslov „Sigmund Frojd i rađanje psihoanalize“ i donosi teorijske tekstove o Fro‐jdu i njegovim studijama homoseksualnosti, ali i o antipshijatriji. Dvobroj se bavi i počecima gej,lezbejskih i rodnih studija i pornografijom kroz film, život i tekst. Književni deo nam donosi pričuKerol Kvin „Pod drugačijim svetlom“ i po prvi put izbor iz domaće kvir poezije. Tu su i prikazi kn‐jige Džerami Bentama „Odbrana Homoseksualnosti“ i prošlogodišnje izložbe „Nacistički teror nadhomoseksualcima od 1933‐1945.“ Više informacija na: www.cks.org.rs

Sportistkinje iz Srbije odmeravalesu snage u košarci, stonom tenisu kao ikrosu na 3 kilometara na kome je naša pred‐stavnica osvojila zlatnu medalju dok su ko‐šarkašice osvojile četvrto mesto.

Srbiju je takođe predstavljao ijedan mladić koji se prijavio kao samostalnitakmičar u disciplini polumaraton i koji jetrku završio kao petnaesti po redu.

EuroGames su sportske igre name‐njene LGBTIQ populaciji Evrope i organizujuse od strane EGLSF (European Gay and Les‐bian Sport Federation) svake godine u nekojod evropskih metropola. Povodom toga raz‐govarali smo s jednom od takmičarki, Mari‐jom Šabanović.Kako ste došle na ideju da idete na Euroga‐mes?Kada je sportska grupa FemSam osnovana

prošle godine u septembru, jedan od ciljevaje bio i odlazak na velika takmičenja u Evropii svetu. Kako su ovogodišnje EuroGames bileodržane u Budimpešti, odlazak na to takmi‐čenje nam se činilo ne tako teško izvodljivo.Pripremale smo se više od pola godine. Oti‐šle smo sa košarkaškom ekipom i takmičar‐kama u atletici i stonom tenisu.FemSlam je sportska grupa koja okuplja lez‐bejke, biseksualne i trans žene. Osnovana jekao samostalna inicijativa, ali je ubrzo po‐stala deo lezbejske organizacije Labris. Uokviru FemSlama moguće je baviti se košar‐kom, badmintonom i stonim tenisom. Fud‐bal, biciklizam i atletika se sportovi koji sutakođe u planu. Da li je bilo teško naći dovoljno devojaka zatim?Sve devojke koje su se takmičile na EuroGa‐

58 Sport

Prvo zlato za Srbiju na gej OlimpijadiSportistkinje iz Srbije prvi put su učestvovale na EuroGames takmičenju i kući

donele prvo zlato. Na nedavno završenim 14. po redu Evropskim igrama namenjenimLGBTIQ populaciji (EuroGames) u Budimpešti, prvi put je učestvovao ženski sportskitim iz Srbije i u periodu održavanja sportske manifestacije, od 27. juna do 1. jula, od‐neto je jedno zlato ali i druge zaslužne sportske nagrade.

mesu su inače dolazile na treninge Fem‐Slama, tako da nije bilo teško pronaći ih.Sport i druženje sa devojkama iz cele Evropebila je dovoljna motivacija za 12 devojaka datreniraju i pripreme se za takmičenje. Inače,FemSlam okuplja približno 40 devojaka kojeredovno treniraju.Sportisti kad idu na takmičenja mahomimaju sponzore, a vi?Mi smo generalno imale podršku Rekon‐strukcije ženskog fonda koji je stao iza sameideje ženske sportske ekipe koje okuplja lez‐bejke, biseksualne i trans žene. Fond nam jepomogao i da odemo na EuroGames.Pomoć je stigla i od košarkaške ekipe iz Ne‐mačke kao i Rainbow City Rotterdam bezkojih ne bismo imale dresove. BeogradskiPride nam je dao majice „Pride normalno“koje smo nosile na ceremoniji otvaranja.Takmičenje i boravak na igrama je veomaskupo za nas džep i bez tuđe pomoći nebismo mogle da otputujemo.Kakva je bila atmosfera na igrama? Kolikoljudi?EuroGames su sportske igre koje su name‐njene LGBT sportistima i sportistkinjama.Organizovane su tako da svako može daučestvuje bez obzira da li je profesionlac iliamater. To je festival sporta i druženja. Tak‐mičenja se odvijaju na sportskim terenimapo celom gradu, a druženje, žurke i raznedruge kulturne manifestacije se dešavaju u

EuroGames village‐u. Organizatori kažu daje ove godine na igrama u Budimpešti biloprisutno blizu 3000 ljudi.Zašto posebna gej Olimpijada? Koji je ciljtih igara?LGBT sportske igre su osmišljene kako biokupile pripadnike i pripadnice zajednicekoji/e vole sport. To je mesto da se ljudidruže i povezuju, ali i mesto na kome svakomože iskazati svoju različitost i biti ono štojeste. To su masovne manifestacije koje kaotakve sluze u svrhu vidljivosti LGBT popula‐cije i promovišu različitost.Koliko je bilo teško osvojiti medalju?Mi smo osvojile zlatnu medalju u trčanju na3 km, košarkaška ekipa je osvojila četvrtomesto na izuzetno jakom turniru, a devojkakoja se takmičila u stonom tenisu je takođedala sve od sebe i dobila par mečeva. Našcilj je bio da se pripremimo što je bolje mo‐guće i trudimo na takmičenju. Medalja jebila iznenađenje i sve smo se radovale zbogtoga. Da li se spremate za sledeće igre ili moždaza svetsku gej Olimpijadu?Ideja je da se pripremimo za World OutGames koje će se sledeće godine održati uAntverpenu, u Belgiji. To ce biti jedinstvenaprilika da se sretnemo sa ljudima iz celogsveta. Ove igre okupljaju između 8 i 10 hi‐ljada ljudi.

Sport 59

1. Matthew Mitcham (24) ‐ Skokovi u vodu ‐ Au‐stralija (na slici)Mitcham je osvojio zlato na Olimpijadi 2008. go‐dine u Pekingu i najmlađi je autovani gej olimpi‐jac. Na svojoj koži je osetio diskriminaciju ihomofobiju u sportu, naročito među sponzorima.

2. Judith Arndt (36) ‐ Biciklizam ‐ Nemačka (naslici)Do sada je osvojila dve medalje (bronzu 2000. isrebro 2004.) i osvojila je nekoliko svetskih pr‐venstava u biciklizmu, kao i nacionalne. Njenapartnerka, takođe biciklistkinja, Petra Rossner iona su već petnaest godina zajedno. Iz Londonaje ponela srebrnu medalju.

3. Marilyn Agliotti (33) ‐ Hokej ‐ HolandijaRođena je u Južnoj Africi i postala je reprezenta‐tivka Holandije čim se preselila. Agliotti je sa svo‐jim timom 2008. godine osvojila zlatnu medaljuna Olimpijskim igrama i aktivna kad je u pitanjuhomoseksualnost u sportu. Iz Londona je ponelazlatnu medalju.

4. Carole Péon (33) ‐ Triatlon ‐ FrancuskaPéon je uspešna triatletičarka i ovo joj je drugaOlimpijada. U vezi je sa koleginicom JessicomHarrison.

5. Lisa Raymond (38) ‐ Tenis ‐ SADOna je jedna od najboljih teniserki kad je u pita‐nju dubl. Osvojila je šest Grand Slamova u dublui pet Grand Slamova u mešanom dubli i trenutnoje na prvom mestu na svetskoj rang listi dublova.Iz Londona je ponela bronzanu medalju.

6. Imke Duplitzer (36) ‐ Mačevanje ‐ NemačkaDuplitzer je bila članica nemačkog tima koji jeosvojio srebrnu medalju na Olimpijadi 2004. go‐dine.

7. Edward Gal (42) ‐ Jahanje ‐ HolandijaGal i njegov trenutni konj, Moorlands Totilas, do‐miniraju internacioalnim svetom jahanja. NaSvetskom prvenstvu 2010. godine osvojio je trizlatne medalje. Gal je u dugoj vezi sa Hansom Pe‐terom Minderhoudom, još jednim jahačem iz Ho‐landije. Iz Londona je poneo bronzanu medalju.

8. Jessica Harrison (35) ‐ Triatlon ‐ FranceRođena je i odrasla u Britaniji, ali je uzela francu‐sko državljanstvo kako bi imala veće šanse zauspeh na Olimpijadi. U Pekingu 2008. godine jeosvojila 12. mesto. U vezi je sa francuskom olim‐pijkom Carole Péon.

9. Maartje Paumen (33) ‐ Hokej ‐ HolandijaPaumenova je jedna od najboljih hokejašica natravi na svetu. Njen tim je osvojio zlato 2008. go‐dine, a 2011. godine je proglašena za najboljuigračicu na Turniru u hokeju na travi u Argentini.Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

10. Seimone Augustus (28) ‐ Košarka ‐ SAD (naslici)Osvojila je nekoliko takmičenja sa svojim timomi proglašena za najbolju košarkašicu godine.Igrala je košarku za svoj koledž, gde je svoj timdovela tri puta do Final Four‐a. Trenutno je ve‐rena za LaTayu Varner. Iz Londona je ponela zla‐tnu medalju.

11. Natalie Cook (37) ‐ Odbojka na pesku ‐ Au‐stralijaCookova je već duže vreme jedna od najuspešni‐jih sportistkinja na svetu. Osvojila je brzonu naOlimpijadi 1996. i zlato 2000. godine. Udata je zakanadsku odbojkašicu na pesku, Sarahu Maxwell.

12. Jessica Landström (27) ‐ Fudbal – ŠvedskaOlimpijada u Londonu joj je prva.

60 Sport

Olimpijada: Ko je branio Na ovogodišnjim Olimpijskim igrama u Londonu, dugine boje branilo je 23 autovanih

gej sportista i sportistkinja, što je pomak u odnosu na Peking gde ih je bilo 11. Pa da vidimo kosu oni i da li su osvojili neku medalju?

13. Alexandra Lacrabére (25) ‐ Rukomet ‐ Fran‐cuskaAutovala se prošle godine u Hand Action maga‐zinu. Olimpijada u Londonu joj je druga, a u Pe‐kingu njen tim nije osvojio medalju.

14. Megan Rapinoe (27) ‐ Fudbal ‐ SAD (na slici)Autovala se početkom avgusta i objavila da je utrogodišnjoj vezi sa austalijanskom fudbalerkom.Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

15. Carl Hester (45) ‐ Jahanje ‐ Velika Britanija(na slici)Osvojio je zlato 2011. godine na Evropskom pr‐venstvu u jahanju. Jedan je od najboljih jahačana svetu. U Londonu je osvojio zlatnu medalju.

16. Mayssa Pessoa (28) ‐ Rukomet ‐ BrazilOna je jedna od najboljih golmana na svetu. Igraprofesionalno u Francuskoj.

17. Carlien Dirkse van den Heuvel (25) ‐ Hokej ‐HolandijaOlimpijada u Londonu joj je prva i jedna je od bu‐dućih zvezdi hokeja na travi u Holandiji. Iz Lon‐dona je ponela zlatnu medalju.

18. Kim Lammers (31) ‐ Hokej ‐ HolandijaIgra za holanski klub i ovo joj je prva Olimpijada.Iz Londona je ponela zlatnu medalju.

19. Rikke Skov (31) ‐ Rukomet – DanskaOsvojila je zlato na Olimpijskim igrama 2004. go‐dine. Povukla se iz sporta 2009. godine, ali se pre‐domislila i vratila u nacionalni tim.

20. Lisa Dahlkvist (25) ‐ Fudbal – ŠvedskaIgrala je u švedskom timu na Svetskom prvenstvu2011. godine. Aut je od 2008. godine.

21. Karen Hultzer (46) — Streličarstvo — JužnaAfrikaOna se autovala tokom Olimpijade u Londonu.Rekla je za OutSports: „Ja sam streličarka, sre‐dnjogodišnja lezbejka. I malo sam mrzovoljna preprve kafe!“

22. Ina‐Yoko Teutenberg (37) ‐ Biciklizam – Ne‐mačkaTakmičila se za Nemačku 2000. i ove godine uLondonu.

23. Hedvig Lindahl (29) ‐ Fudbal ‐ ŠvedskaOna je golman u švedskoj profesionalnog fud‐balskoj ligi za žene. Igra na internacionalnim tak‐mičenjima već deset godina i osvojila je srebrona Svetskom prvenstvu 2003. godine.

Nadamo se da će u Riju 2016. godine biti još višeautovanih gej sportista, još više medalja i makarjedan gej sportista iz Srbije!

Sport 61

dugine boje u Londonu?

62 Književnost

Knjigu Puriše Đorđe‐vića „Jedna ljubavna priča“,dobio sam uz komentar da jeto „prvi srpski gej roman“. Akouzmem u obzir da su, do sada„prvi srpski“horor/zombi/gej/on the roadfilmovi, reketi sveta i arhiepi‐skopi prilično sumnjivog pore‐kla i osrednjeg kvaliteta, „prvisrpski“ svakako nije nešto uzšta bi trebalo nešto da se po‐klanja ili preporučuje za gleda‐nje/čitanje/navijanje/klečanje.

Ono što me je, me‐đutim zainteresovalo da proči‐tam „Jednu ljubavnu priču“,jeste godina proizvodnje.Knjiga je napisana 1986. go‐dine, a radnja romana se de‐šava 1983.

Dakle, pagansko doba, doba nevino‐sti, predosmosedničko, doba kada autor ro‐mana sigurno nije čuo za nekog tamo levogbankarskog službenika izvesnog druga S. M.Knjiga je u moje ruke došla nekontaminiranaradioaktivnim otpadom vremena, ljudi i ne‐dela.

Za mene, kao SF geeka zagriženog zamultiverzume, ova knjiga je predstavljalaupravo raritet došao iz neke druge dimenzije ukojoj se, na primer, dinosaurusi još šetaju TCUšcem, a neandertalci žive u pećinama. Požu‐tele stranice časopisa „Gradac“ u kome je ob‐javljena ova priča bile su za mene poputvremenske kapsule. Da mi nos nije pun slina iz

devedesetih mogao bih da osetim miris patinedok čitam knjigu.

Da li je „Jedna ljubavna priča“ prvi gejroman? Da li je ona uopšte gej roman? Akopojam „gej“ shvatimo kao odrednicu za homo‐seksualca, osobu koja gaji erotske pretenzijeprema istom polu, onda mislim da bi odgovortrebalo da bude ne, ova knjiga nije gej roman.Ali ako „gej“ shvatimo u svom prenesenom, fe‐getskom značenju, najbolje oslikanom u vicuna početku teksta, onda je odgovor potvrdan.Roman „Jedna ljubavna priča“ jeste gej romanjer je pun pedera.

Da se vratimo „vremepolovskoj“ di‐menziji romana. Roman nije o Beogradu koga

“Da li voliš druga Tita i zašto?”Pita Mujica oca:‐ Tata, šta je to peder?A Mujo objašnjava :‐ Ovako, bili ti jednom Haso i ja u ćuzi zbog šverca cigara. Bilo nam dosadno pa smo skontali da se kar‐tamo, pa ko dobije, kresne, a ko izgubi, biće kresnut. I tako dobio Haso prvu partiju, a ja se naguzimpo dogovoru. Dobio on i drugu, i treću. E, četvrtu sam ja dobio i onda Haso kaže:‐ Meni se više ne igra. E, vidiš, to ti je, sine, peder!

više nema, već o UDB‐i koje još uvek ima.Roman je o pederima koji se pederišu po pe‐derskim hotelima, po pederskim kuloarima, popederskim staklencima. U romanu su prikazanipederi umetnici, pederi pisci, pederi političari,pederi američki ambasadori, pederi konobari,pederi ubice, pederi teške haubice…

Radnja romana nije osakaćena „mu‐drim“ predviđanjima o senci koja nam sesmeši, senci skela koje su u izgradnji za „dva ve‐lika jubileja“.

„Jedna ljubavna priča“ jeste priča orevoluciji koja jede svoju decu, o revoluciji kojapotom povraća svoju decu, da bi ih ponovo po‐jela, dakle o tužnom i tragičnom kruženju ljud‐ske materije i duha u prirodi revolucija. Više ostalnom penjanju i silaženju sa ministarskog fi‐jakera, a mnogo manje o sužnjima upregnutimu taj fijaker ili onima na njemu.

Ovo je još jedna bolna tragikomedijao samoizdaji, kafilerijsko‐stočarskog tipa izosamdesetih godina nekog drugog multiver‐zuma.Roman o očevima i ocima, o prenošenju rodi‐teljskog greha na potomke, o dvosmernomoceubistvu koje se iz generacije u generacijuponavlja u točku vremena, „posrbljenom“točku iz Rakićevog „Dolapa“.

Ali roman nije samo pederska priča osizifovskom guranju DNK‐a lanca sa nesrećnommutacijom izmišljenom i patentiranom negdeu mračnim tunelima koji spajaju tamnice UDB‐e i šupe SANU‐a, već je to i „Jedna ljubavnapriča“ , koja na jednom nivou prestaje da budefegetovština, već postaje gej priča.

To je priča o ljubavi, o čežnji, o inte‐gritetu, o samopoštovanju. Priča o pojedina‐čnoj, ličnoj Paradi ponosa. O onoj Paradi kojase svakodnevno i neprekidno odigrava (ili bivazabranjena autocenzurom) u svakom od nas.

Ljubav koja nije osuđena samo na ši‐banje bičem licemerja vladajuće dvolične elite,već i na patnju zbog sebe same. Ljubavna pričaje o jednoj nesrećnoj ljubavi, o ostavljanju, oponovnom nalaženju, o malo drugačijem do‐lapu od onog mediokritetskog.

PIŠE: INCREDIBLE MICKEY

Queer je bolno iskrena priča o romantičnimopsednutostima i umetničkim opsesijama koje jeu notornoj Meksiko Siti epizodi svoga života is‐tražio veliki hipster Bit generacije Vilijam SivordBarouz. Godina je 1950, i Vilijam Barouz (tj. Bil Li)se druži sa ekscentričnom grupom Amerikanacau „svetskoj prestonici ubistava", koji poziraju kaostudenti i eksperimentišu sa drogama, alkoholom,slobodom uma i seksualnošću. Skidajući se sadžanka, sa ponovo probuđenim, nezasitim, sek‐sualnim apetitom, i potrebom da bude šlo daljeod svoje telepatske duhovne partnerke Džoane,Li baca oko na mladog i privlačnog Alertona, kogazavodi uz pomoć svojih „šema" — zabavnih i is‐tovremeno bizarnih monologa. Queer je fasci‐nantna hronika o Lijevom nepredvidljivom ikrajnje emocionalnom odnosu s Alertonom, i nji‐hovoj neumornoj potrazi za jaheom —telepatskom drogom domorodaca. Queer je is‐tinila priča o Barouzovom putovanju od kafanskogkozera/provokatora i otkačenog pripovedača par‐excellence, do jednog od najuticajnijih (i po kn‐jižarama i bibliotekama najkradenijih) pisaca 20.veka.

www.rende.rs

U njegovoj seriji Half‐Drag, njujorški fo‐tograf Leland Bobbé prikazao je dve strane nju‐jorških drag kraljica, ekstravagantnu, kreiranustranu drag diva i mušku stranu koja leži ispod.Bobbé je izjavio za medije: „Kroz moć perika išminke ovi muškarci uspevaju da kompletnotransformišu sebe i nađu svoju žensku stranu doku isto vrme pokazuju i svoju mušku.“ Šokantno,nisu u pitanju dve fotografije spojene zajedno,već jedan portret.

Bobbé je prvi portret iz serije objavioprošlog marta na svom blog i napisao: „Dobiosam odlične kritike i onda sam odlučio da kon‐taktiram druge drag kraljice preko Facebooka…Do sada sam slika četiri osobe i planiram jošdosta fotografija. Videću gde će me to odvesti…“

Pet meseci kasnije, italijanski Vogue,modni sajt Rafinery 29 i mnogi drugi sajtovi i blo‐govi su pisali i predstavili njegove fotografije. Nataj spisak s ponosom se stavlja i naš magazin.

Leland BobbéHalf-Drag

68 Film

HRABRA MERIDAKolumnista Adam Markovitz napisao je tekst o cr‐tanom filmu „Hrabra Merida“ za PopWatch koji jeuzbudio strasti jer je postavio jedno zanimljivo pi‐tanje. Njemu je bilo interesantno što se premijeracrtanog filma poklopila sa Paradama ponosa uNjujorku i San Francisku:

„Legije klinaca će nagrnuti u bioskope da gledajuanimiranu priču o mladoj škotskoj princezi Meridikoja ne preza ni od čega kako bi izbegla da se udaza jednog od trojice plemića koje su joj odabraliroditelji. Iako Parade ponosa i premijera ovogfilma nemaju ništa zajedničko, neko ko gleda mu‐škobanjastu junakinju koja se bori kao da je mu‐škarac, odlično rukuje lukom i strelom, negodujekada je majka oblači u ženstvenu garderobu,mogao bi da pomisli da li je Merida gej?Merida nije otvoreno lezbejski lik i ništa u pričine pokazuje da joj se sviđaju druge žene (niti mu‐škarci). Ona ne odbacuje u potpunosti ideju obraku s muškarcem i nikada ne pokazuje naznakedrugačijeg seksualnog identiteta. Takođe ni Pixarkoji ju je stvorio, niti Disney koji radi distribucijenije saopštio gej populaciji da je Merida jedna odnjih; niti ćemo na Paradama ponosa videtiogromni napumpani balon škotske princeze kojalebdi iznad učesnika.Ali, da li bi Merida mogla da bude gej? Apsolu‐tno. Ona se gnuša tradicionalnih rodnih ulogakoje joj se nameće: stidljiva ćerka i poslušna ve‐renica. Njena ljubav prema hobijima koji nisu uskladu s njenom titulom princeze, kao što su stre‐ličarstvo i pentranje, će svakako pomeriti žicu kodgej publike koja se osećala slično „ne kao svaostala deca“. Ona mrzi ideju o braku, dovoljno dapobegne od trojice udvačara i ugrozi majčin život.Ona definitivno nije šiparica koja luduje za mom‐cima kao ostale diznijeve princeze kao što su malasirena Ariel, Snežana ili muškobanjasta Mulan.Na kraju, nebitno je da li bi Merida mogla da budegej. Ono što je uzbudljivije je to da ona donosinovu vrstu mišljenja u pomalo jednoličan klub diz‐nijevih princeza, koji se neće dopasti samo LGBTpublici, već svakome ko se usudio da se pobuniprotiv nametnutih vrednosti. Njeno hrabro pro‐tivljenje i potreba da sama izgradi svoj identitetimaju potencijala da uzbude ljubitelje filma svihboja (duge). Bez obzira da li su Pixar i Disney to na‐merno uradili, Merida je definitivno gej ikona, čaki da se nikad ne pojavi na Paradi ponosa. Ako ipakdođe, biće i te kako dobrodošla.“

http://redbox.rs/?p=159

70 Muzika

MELISSA ETHERIDGE “4th street feeling”

Novi album oskarovke i dvo‐struka dobitnica Grammy na‐grade, Melisse Etheridgepojaviće se na tržištu 4. sep‐tembra u izdanju Island Re‐cordsa. Album je snimljen uHOB studiju u Los Anđelesu iproducirali su ga Jacquire King,Steve Booker i sama Melissa Et‐heridge. Ona je takođe napisalai odpevala dvanaest novih pe‐sama za album, a prate je BlairSinta na bubnjevima, Brett Si‐mons na basu i Zac Rae na kla‐vijaturama.Prvi singl „Falling Up“ objavljenje na sajtu Rolling Stone i do‐stupan je preko sajta iTunes.Melissa je započela svoju svet‐sku turneju 6. jula na NovomZelandu i trajaće do 22. sep‐tembra.Melissa će ove jeseni biti poča‐stvovana od strane Naciona‐lnog ženskog muzeja umetnostii deo izložbe „Women WhoRock: Vision, Passion, Power“koju organizuju Rock and RollHall of Fame i ovaj muzej. Izlo‐žba će slaviti velike i poznatezvezde, ali i manje poznatežene koje su ostavile traga naRock and Roll istoriju. Izložba ćetrajati od 7. septembra do 6. ja‐nuara 2013. godine.

FRANCK OCEAN „channel ORANGE“

Christopher Breaux, poznatijikao Franc Ocena mladi je ame‐rički tekstopisac i muzičar okokoga se duže vreme diže pra‐šina. Svoju muzičku karijeru za‐počeo je kao neimenovaniautor tekstova za razne izvo‐đače, među kojima su se našliBrandy, Justin Bieber, John Le‐gend, kao i Beyonce i Jay‐Z.Vremenom se posvetio i stvara‐nju sopstvenih pesama, a paž‐nju javnosti privukao jeprošlogodišnjim prvim samo‐stalnim mixtape‐om „Nostalgia,Ultra“, nakon čega je usledila ikoncertna promocija i razni fe‐stivalski nastupi.Album „channel ORANGE“ stav‐lja ga u sam vrh r&b žanra, iakomuzika i uticaji koje možemočuti na ovom izdanju prelazegranice spomenutog žanra – unjegovim pesmama možemočuti gotovo savršeno poslaganeelemente soula, jazza i funka. Sobzirom da svoje pesme stvarana nestandardan način, ne iz‐nenađuje činjenica da je kaoprvi zvanični singl izabranapesma „Pyramids“, čije je traja‐nje od 10‐ak minuta svakakonestandarno za najavni singl.Ocean je u julu ove godinejavno obznanio da je gej.

MIKA “The Origin of Love”

Multiplatinasti pop pevač Mikanajavljuje izlazak novog albumapod nazivom „The Origin ofLove“ za 16. septembar.Nakon internacionalno uspe‐šnog albuma „The Boy WhoKnew Too Much“ koji je debito‐vao na prvom mestu svih iTu‐nes top lista širom sveta, „TheOrigin Of Love“, Mikin treći stu‐dijski album najavljen je novimsinglom „Celebrate“.U pisanju “Celebrate” Miki sepridružio i Pharell Williams, kojipeva i deo vokala u ovom sin‐glu, a produkciju potpisuje NickLittlemore iz sastava Empire OfThe Sun.Album “The Origin Of Love” jenastao tokom prethodne dvegodine, a u celosti je albumstvorio i zamislio sam Mika.Pored Pharella i Nicka Littlemo‐rea, Miki su se u stvaranju ovogalbuma pridružili i WilliamOrbit, Benny Benassi, FrYars,Greg Wells, Klas Ahlund i mnoginovi indie muzičari i izvođačikoje je Mika pronašao online ipozvao da mu se pridruže uavanturi zvanoj „The Origin OfLove“.Početkom avgusta Mika jejavno objavio da je gej, iako jedo sada tvrdio da je biseksua‐lac.

https://www.facebook.com/KlubApartman

72 Istorija

„Ne možemo pobeći od istorije“, bila jejedna u nizu čuvenih replika Abrahama Linkolna.Bio je jedan od najvećih, svakako najviših (bio jevisok 193 cm), američkih predsednika. Po mnogočemu sa današnjeg stanovišta bio je naj „neame‐ričkiji“ predsednik u istoriji SAD. Nije verovao uBoga i bio je čovek izuzetno slobodnih pogleda.Za života hvaljen i osporavan, obožavan i najdu‐blje vređan, postao je sinonim za demokratiju islobodu.

Abraham Linkoln, šesnae‐sti predsednik SAD, rođen je 12.februara 1809. godine, uskromnoj brvnari siroma‐šne porodice farmera To‐masa Linkolna i njegovežene Nensi Henks.Kada mu je bilo svega9 godina umrla mu jemajka, a ubrzo nakonnjene smrti otacTomas se oženioSarom Buš Džonson.Abraham je Sari bio na‐klonjen i voleo ju je dokraja života nazivajući jemajkom, ali su njegovi odnosisa ocem zahladneli. Od oca se joštako mlad udaljio, doživljavajući ga kaoizuzetno neuspešnog i sa željom da nikada nebude kao on. Psihoanalitičari, frojdovci, su tvrdilije upravo tu koren njegove homoseksualnosti.

Abraham Linkoln nije bio formalnoobrazovan. Njegovo obrazovanje sezalo je dosvega 18 meseci školovanja, ali je bio strastveničitalac. Kasnije je samostalno proučavao engle‐sko pravo i bavio se advokaturom. Kao mlad bioje i talentovan rvač, pa će mu ovaj sport izgraditisnažno samopouzdanje, koje će u budućnosti bitijedna od bitnijih osobina u razvoju njegove kari‐jere.

Od sredine XX veka u javnosti počinjuda se probijaju malo poznate činjenice o njego‐vom seksualnom životu koji nije bio u skladu sastereotipnim shvatanjem američkog lidera i he‐roja. Mnogi istraživači i njegovi biografi tvrdili suda je Linkoln imao homoseksualnih sklonosti. Di‐rektnih „optužujućih“ dokaza za to nije bilo, alimnoge činjenice išle su u prilog hipotezi o ho‐moseksualnoj prirodi Abrahama Linkolna.

Linkoln je u mladosti bio je izuzetno sti‐dljiv u odnosu sa ženama, odbijajući

čak da sedi sa njima za istim sto‐lom. Govorio je da je „bolje

imati posla sa muškarcimanego sa ženama“. Kada

je počeo da radi u mlinuupoznao je mladića ‐Viljama Grina. Njihdvojica izgradiće po‐sebno bliski odnos. Ži‐veli su zajedno ispavali u istom kre‐

vetu. Linkoln će kasnijeponovo doći u situaciju

da u potrazi za smeštajemizabere upravo sobu sa jed‐

nim krevetom i deliće ga samuškarcem, Džošuom Spidom.

Čak i kada je postao partner u firmi„Stjuart i Linkoln“ i dobio znatno raskošniji stan,on nije želeo da noći provodi sam, Spid je i daljebio njegov „podstanar“ u krevetu narednih četirigodine.

U ranim biografijama bila je objavljenanjegova pesma koju je napisao kao dvadeseto‐godišnjak. Ona je govorila o dva muškarca kojasu se venčala, jedna od prvih pesama sa gay te‐matikom u istoriji američke literature. Ona je ka‐snije jednostavno bila prećutkivana u njegovimbiografijama.

LINKOLN: PRVI GEJ PREDSEDNIK?I kao predsednik on se u Beloj kući nije odricao starih „navika“ da krevet deli sa mu‐

škarcem kada god njegova supruga nije bila tu. Njegov izabranik bio je komandir njegove stražekapetan Dejvid Derikson s kojim će deliti postelju dve godine pred kraj svog života.

Ušavši u svet advokata i politike Lin‐koln je postao svestan da se mora oženiti. Tada jeupoznao devojku iz plemićke porodice ‐ MeriTod. Njegov suparnik u osvajanju srca mlade de‐vojke bio je njegov doživotni politički protivnik.Brak je imao dosta protivnika, njena porodicauporno mu se suprotstavljala tvrdeći da Linkolnnije dovoljno visoko na socijalnoj društvenoj le‐stvici. Prvi pokušaj venčanja prošao je neslavno,Linkoln se jednostavno nije pojavio na svom ven‐čanju ostavljajući uplakanu Meri. Posle gotovodve godine Linkoln je ponovo ponudio brak Merii ovaj put je venčanje organizovano bez pripremakako bi se izbegla ista neprijatnost sa nestankomLinkolna. Njihovi odnosi nikada nisu bili harmo‐nični. Njihove svađe postale su meta javnih gla‐sina. Ona je 1875. godine proglašena ludom, iakosu se znaci njenog ludila pojavili već nekoliko go‐dina posle venčanja. Linkoln jednostavno nikadanije bio nežan s njom i nije umeo da je učini sreć‐nom.

Političku karijeru je započeo 1832. go‐dine, kandidaturom za skupštinu Ilinoisa, i završioizbore kao osmi od trinaest kandidata, zahvalju‐jući poštovanju lokalnog stanovništva, uprkos ne‐dostatku formalnog obrazovanja, moćnihprijatelja ili novca kojima su bile nošene drugekandidature. Godine 1846. izabran je za Predsta‐vnički dom SAD i tu se naredne dve godine srčanozalagao protiv meksičko – američkog rata. Ka‐snije se vratio u Springfild, gde se ponovo posve‐tio proučavanje prava i bavio advokaturom.Godine 1856. godine se priključio Republikan‐skoj stranci, osnovanoj radi suprotstavljanjaširenja ropstva među novopriključenim dr‐žavama SAD. A već 1860. je izabran zapredsednika Sjedinjenih Američkih Država.Ovo će navesti južne robovlasničke državeda započnu proces otcepljivanja i stvaranja

Konfederacije Američkih Država. Linkolnovavlada u Vašingtonu nije priznavala novostvorenukonfederaciju tako da je u proleće 1861. došlo doizbijanja Američkog građanskog rata. Iako se nijeistakao kao talentovani ratni vođa, niti je, sve dopred kraj rata, imao uspeha u izboru generala,ipak je imao ključnu ulogu u pobedi Unije. Dok jena početku, iz političkih razloga, kao cilj ratanaveo očuvanje Unije, godine 1862. je doneoproglas o ukidanju ropstva, čime je Unija steklasimpatije svetske javnosti. Njegov mandat je zna‐čajan i po čitavom nizu reformi koje su ojačalepoziciju federalne vlasti na račun federalnih dr‐žava.

I kao predsednik on se u Beloj kući nijeodricao starih „navika“ da krevet deli sa muškar‐cem kada god njegova supruga nije bila tu. Nje‐gov izabranik bio je komandir njegove stražekapetan Dejvid Derikson s kojim će deliti posteljudve godine pred kraj svog života. Ostalo je zabe‐ležen i dnevnički komentar Virdžinije Foks iz1862. godine u kome navodi da jedan vojnik voziLinkolna, a čim Meri negde ode, on spava s njim.I lični telohranitelj Linkolna svedočio je o sklono‐stima američkog predsednika da noći provodi upostelji sa muškarcem.

Nekoliko meseci nakon što je na izbo‐rima 1864. godine Linkoln ponovo pobedio, Kon‐federacija je prisiljena na kapitulaciju i rat jezavršen pobedom Unije. Par dana kasnije, 15.aprila 1865. Linkolna je u pozorištu ubio fanati‐čni južnjački glumac Džon Vilks But.

Mi nikada sa sigurnošću nećemo saz‐nati da li je Linkoln imao seksualnih kon‐

takata sa muškarcima, ali ostaječinjenica da je imao želju da bude in‐timan sa pojedinim muškarcima unjegovoj okolini.

PRIREDIO: K.M.

Istorija 73

74 Istorija

Mohandas Karamčad Gandi – poznatijikao Mahatma Gandi (prvo ga je indijski pisac i fi‐lozof Rabindranat Tagor nazvao samo „ma‐hatma“ ‐ što na sanskritu znači "velika duša")ubraja se u najfascinantnije ličnosti XX veka. Nje‐gov nenasilni istup protiv diskriminisanja u Juž‐noj Africi i Indiji zajedno sa učenjem koje jerezultiralo iz toga učinili su ga jednim od najbit‐nijih uzora čovečanstva.

Rođen je 2. oktobra 1869. godine uPorbandaru u državiGujarat u Indiji. Bio jesin ugledne i bogate po‐rodice, koja je pripadalakasti trgovaca. Njegovotac prihvatio je službupremijera u kneževiniRajkat. Gandijevi rodite‐lji bili su izuzetno pobo‐žni Hindusi. Ovo jeostavili značajan uticajna njega. Gandi je čestogovorio da su njegovevrednosti jednostavne,preuzete iz tradiciona‐lnih hinduističkih vero‐vanja: istina (satja) inenasilje (ahimsa). Satrinaest godina Gandi jeoženjen na osnovu ugo‐vorenog braka. Ostaloje zabeleženo da je na‐pokon prve bračne noćiimao traumu koja će gadugo pratiti i na krajurezultirati potpunomapstinencijom od seksa. Kasnije je priznao da jenjegova supruga u prvim godinama braka moralada trpi mnogo zla koje joj je on naneo.

Gandi je pomogao ostvarenju indijskenezavisnosti od britanske vlasti, inspirišući ostaleljude pod kolonijalnom vlašću da rade na sop‐stvenoj nezavisnosti i potpuno odbace Britanskuimperiju i zamene je Komonveltom. Gandijevprincip satjagrahe inspirisao je generacije demo‐

kratskih i antirasističkih aktivista, uključujući iMartina Lutera Kinga i Nelsona Mandelu.

Na Gandijevu filozofiju i njegovu idejusatje i ahimse uticali su Bagavad Gita i hinduisti‐čka verovanja, kao i praksa religije džain. Na Gan‐dija je snažno uticao i Henri Dejvid Toro, sasvojim idejama o građanskoj neposlušnosti i ne‐plaćanju poreza, iznetih u eseju „Otpor civilnojvladi“. Nalazeći sličnosti između robovlasničkeAmerike XIX veka i Južne Afrike, Gandi, 1907. go‐

dine, objavljuje esej podnazivom „Građanskaneposlušnost“. Takođe,na Gandija su uticajimali i nenasilni slobo‐darski i prosvetiteljskiprincipi Lava Nikolaje‐viča Tolstoja, sa kojim jeimao prepisku dok jebio na studijama u Juž‐noj Africi. Koncept ne‐nasilja (ahimsa) postojidugo u indijskoj religij‐skoj misli i doživeo jemnoga oživljavanja sahinduističkim, budisti‐čkim i džaianskim kon‐tekstom. Gandiobjašnjava svoju filozo‐fiju i način života u svo‐joj autobiografiji „Pričao mojim eksperimen‐tima sa istinom“.

On je bio striktanvegetarijanac, a predkraj života i frutarijanac.

Napisao je knjige o tom pitanju dok je studiraopravo u Londonu (gde je upoznao pobornika ve‐getarijanstva Henrija Salta na sastancima Vege‐tarijanskog društva). Treba dodati da je idejavegetarijanstva bila duboko ukorenjena u hin‐duističkoj i džainskoj zajednici u Indiji, kao i da suu Gandijevoj rodnoj zemlji, Gudžaratu, Hindusiuglavnom vegetarijanci. Eksperimentisao je sarazličitim ishranama i verovao je da ishrana treba

MAHATMA GANDI - “VELIKA DUŠA”„Moj život je moja poruka“

da bude dovoljna da zadovolji minimum zahtevatela. Takođe je umeo i da ne jede s vremena navreme. Štrajk glađu primenjivao je uspešno i kaopolitičko oružje.

Gandi je prekinuo sa seksualnim odno‐sima sa 36 godina i otišao u potpuni celibat iakoje još uvek bio venčan. Dubok uticaj na taj Gan‐dijev put imala je hinduistička ideja bramačarje,odnosno duhovnog i praktičkog čistunstva kojeje u velikoj meri povezano sa celibatom.

Gandi je provodio jedan dan nedeljnou tišini. Nije govorio i verovao je da mu to donosiunutrašnji mir. To je proisteklo od hinduističkograzumevanja moći moune i šante. Tih dana je ko‐municirao sa drugima pišući na papiru.

Posle povratka u Indiju iz uspešneadvokatske karijere u Južnoj Africi, odbacio jesvoje odelo koje označava bogatstvo i uspeh.Njegova je ideja bila da uzme odelo zahvaljujućičemu će ga prihvatiti i najsiromašnija osoba u In‐diji. Zalagao se za korišćenje ručno napravljeneodeće (kadi). Gandi i njegovi sledbenici sami susebi pravili odeću. To je bila pretnja britanskomestablišmentu — dok su indijski radnici često bilinezaposleni, oni su kupovali svoju odeću od stra‐nih engleskih industrijskih manufaktura ‐ ako In‐dijci sami prave svoju odeću, to bi učinilobritansku industriju beskorisnom.

Gandi je bio protiv uobičajenog obra‐zovanja imajući stav da deca najbolje uče od ro‐ditelja i društva. Dok je bio u Južnoj Africi, Gandije sa istomišljenicima napravio grupu učitelja kojisu ovu ideju sprovodili u praksu učeći decu vanuobičajenog sistema obrazovanja.

Gandijeva politika nenasilja postala jenasleđe čovečanstva. Pri tome se ne sme previ‐deti da on sa svojim jednostranim načinom životai „vraćanjem jednostavnom životu“ nije mogaoodgovoriti zahtevima vremena i da je samim timstajao na putu političkim odlukama modernogdržavnog bića.

Dramatičan ostaje ipak Gandijev kraj ‐30. januara 1948. godine ubijen je hicima iz pi‐štolja. On se celi svoj život borio za nenasilnu po‐litiku. Sa velikom brigom posmatrao je kako se inakon proglašenja nezavisnosti pojedine grupesvađaju. Pokušavao je da u tim sukobima posre‐duje i pozivao je na bratstvo religija. Deset danapre njegove smrti na jednom posedu na kojem jeon održavao molitvu eksplodirala je bomba. Kaoda je slutio smrt, nekoliko dana pre atentata

Gandi je rekao: „Ako treba da poginem od metkanekog ludaka, onda to moram učiniti smejući se.U meni ne sme biti besa. Bog mora biti u momsrcu i na mojim usnama, a vi mi morate obećatijedno: Ako se tako nešto dogodi, vi ne smete pro‐livati suze. Ja svoju dužnost prema čovečanstvunisam preuzeo zbog molbe nekog čoveka niti jese mogu odreći, ukoliko me to neko zamoli. Jasam onakav, kakvim me Bog stvorio i radio samonako kako mi je on kazivao. Pustite ga da odmene učini ono što on hoće. Ako želi, onda memože ubiti. Ja mislim da radim onako kako mi Onzapoveda.“

Vest o njegovoj smrti u celom svetuprimljena je s tugom. Ujedinjene nacije spustilesu zastavu na pola koplja. Od Vatikana do Krem‐lja, svi su slali telegrame saučešća.

MALO POZNATI DETALJI IZ ŽIVOTA MAHATME GANDIJAGodinu dana nakon izlaska kontrover‐

zne biografije o Mahatmi Gandiju, u kojoj se tvrdida je bio biseksualan i da je ostavio svoju ženu dabi živeo sa bodibilderom, vlada u Indiji je neda‐vno kupila sva pisma koja su slali jedan drugomesvega nekoliko dana pre nego što su trebala dabudu ponuđena na aukciji. Indija je platila skoromilion evra za pisma koja je Gandi razmenjivaosa svojim ljubavnikom i koja će biti smeštena uNacionalni arhiv u Nju Deliju. Knjiga „Great Soul“(Velika duša), čiji je pisac bivši urednik „Njujorktajmsa“ Džozef Leliveld, iznosi nekoliko novih, šo‐kantnih tvrdnji o čoveku koji je pomogao Indiji uostvarenju nezavisnosti. Leliveld tako ističe da jeu starosti Gandi upražnjavao „noćna maženja,bez odeće, sa 17‐godišnjim devojkama iz svogokruženja, među kojima je bila i njegova nećaka.Vođa indijske revolucije navodno je bio zaljub‐ljen i u Hermana Kalenbaha, nemačkog arhi‐tektu i bodibildera jevrejskog porekla. Živeli suzajedno dve godine u kući koju je Kalenbah sa‐gradio i zakleli da će jedan drugom darivati „sveviše ljubavi, takve ljubavi koju svet još nije vidio“,piše Leliveld. Gandi i njegova supruga KasturbajMahandži, s kojom je imao četvoro dece, razvelisu se 1908. godine kako bi on mogao da bude sljubavnikom. U svojim pismima, Gandi je sebeoslovljavao sa „Gornji dom, a Kalenbaha, s kojimje bio do 1914, „Donji dom“. Od svog ljubavnikaje tražio da obeća da neće požudno gledati nije‐dnu ženu.

PRIREDIO: K.M.

Istorija 75

76 In memoriam

Osoba širokih interesovanja, GoreVidal, rođen kao Eugene Luther Vidal Junior 3.oktobra 1925. godine, bio je romansijer, dramskipisac, esejista, pisac trilera, roto‐romana, avan‐turističkih romana, scenarista, društveni i knjiže‐vni kritičar, politički aktivista, kandidat zaKongres i glumac. Kao mladić se borio u Drugomsvetskom ratu, dospevši do čina narednika i ni‐kada nije stekao formalno visoko obrazovanje.

U gej književnoj baštini je značajanzbog njegove otvorenosti i neposrednosti u radukada piše o gej temema i ubacivanja gej likovau svoja dela. To radi od samog početka svog knji‐ževnog stvaralaštva u svom prvom, mada kon‐vencionalnom, delu „Williwaw“ (1946) koje jenapisao sa dvadeset godina. On je takođe stalnomeđu publikom podizao prag tolerancije na gejtematiku u mainstream literaturi i tako uticao ina širok spektar drugih pisaca da i sami budu pre‐poznati od strane čitalačke javnosti. Iako je unuksenatora, Vidal se u Americi oseća nelagodnozbog svoje seksualnosti, tako da već od sredinešezdesetih godina živi u Italiji sa svojim kompa‐njonom Howardom Austenom.

Vidalov naredni roman „The City andthe Pillar“ (1948) govori o teniseru, večitom de‐čaku, Jimu Willardu koji se zaljubljuje u svog naj‐boljeg drugara Boba Forda. Ideja, koja prožimaroman, da muškarci koji imaju seks međusobnoneprimećeno cirkulišu među „običnim“ ljudima,razbesnela je čitalačku javnost. Ovo je jedan odprvih velikih američkih romana koji se nedvosmi‐sleno bave homosekualnošću. Roman je izazvaobes i New York Timesa koji je je odbio da objav‐ljuje prikaze Vidalovih pet narednih knjiga. Poz‐nati njujorški dnevnik je naknadno priznao da jepisac „možda imao pravo“. Roman je posvećenosobi sa inicijalima „J.T.“. Nakon objavljivanja itračeva o identitetu J.T., Vidal je potvrdio da seradi o Jimmiju Trimblu, njegovoj ljubavi iz škol‐skih dana, koji je poginuo u Bitci za Ivo Džimu1945. Kasnije je tvrdio da je Trimble bio jedinaosoba u koju je ikada bio zaljubljen.

Iako Vidal tvrdi da u ovom romanu, kao i njego‐vim drugim radovima nema gej identiteta, već susvi biseksualni, zaplet romana pokazuje supro‐tno. Ovo je prvi mainstream roman o comingoutu.

Prvobitni kraj knjige se, protivno tradi‐ciji, okončava nasilnom smrću jednog od junaka.Književni stručnjak Claude Summers primećujeda je ovaj kraj na nezadovoljavajućem nivou jer jemelodramatičan i neubedljiv. Kada se društvena klima donekle promenila1968. godine Vidal je objavio ovu knjigu sa izme‐njenim krajem. Izmena je šokantnija odprvobitne verzije, jer je sada Bobsilovan, a ne ubijen. Ali je krajovde druge verzije boljeopravdan, jer Bob ne samoda odbija Jima kao peška,već i inicira i doprinosi nje‐govoj odmazdi udarajućiga u lice.

U najvećembroju Vidalovih radovapostoje, više ili manjeistaknuti, gej likovi, i onje važan zbog dosledno‐sti u njihovom kon‐stantnom stavljanju umainstream fikciju i, nešto manje, svojimdramskim delima. Na primer, u The Best Man(1960) gde se radnja vrti oko ucene u vezi sa ho‐moseksualnom epizodicom u životu jednog, usuštini, strejt gospodina.

U svojim dramama i romanima sa sa‐vremenom tematikom Vidal pokazuje odličansluh za moderan žargon i njegovo poznavanjetrenutnih pomodarija i opsesija čine ga lako či‐tljivim kritičarem savremenog života. On je pravimajstor u eksperimentisanju stilom.

U jednom takvim stilskom eksperi‐mentu, romanu „Myra Breckinridge“ (1968),Vidal je u žižu javnosti postavio jednu od velikihkontroverzi. Vidalova Myra Breckinridge je prvi

GORE VIDAL: Džentlmenska kučka„Ja sam onakav kakvim se predstavljam“, rekao je. „Nema u meni tople, simpatične osobe. Kadarazbijete led moje hladne spoljašnosti, naći ćete hladnu vodu.“

In memoriam 77

slučaj kliničke promene pola u književnosti, štonjemu samo služi da prikaže satiričnu sliku sa‐vremenih običaja. To je hrabra, nesvakidašnja ičudna trans komedija, koja se bavi temama pokojima je Vidal prepoznatljiv: seks, rod i popu‐larna kultura.

Naracija iz prvog lica Myre Breckin‐ridge je vrlo efektivna. Kada je prvi put objavljenaknjiga je žigosana kao skandalozna, čak i opasna,mada je seksualni sadržaj pastoralan u poređe‐nju sa današnjim „opasnim“ temama o kojima sesvakodnevno javno raspravlja na televiziji.

Nastavak romana „Myron“ (1974)uspešno koristi kinematografiju kao metaforu zaputovanje kroz vreme suprotstavljajući sada‐šnjost sa prošlošću. Roman sadrži i vatromet eu‐femizmima koji služe da se narugaju političarima

iz Niksonove ere.Sve to, plus seksualne skarednosti nisu

doprinele da knjiga doživi uspeh. Ni kritikani javnost je nisu prihvatile ra‐

širenih ruku. Romanjeste izašao samo

šest godina posleMyre, ali i pet go‐dina posle Stone‐walla, tako da suse standardiukusa promenili.Knjiga nije čakdoživela ni uspe‐

šan skandal.Roman „Two Si‐

sters“ iz 1970. godinesu najbolji odraz Vida‐

love tehnike eksperimen‐tisanja sa stilovima i

realističnog prikazivanja homo‐seksualnog identiteta. Glupavi sce‐nario za još nesnimljeni film je u

centru ovog romana. Tu je opet nara‐tor koji u prvom licu, ali iz perspektive prošlosti isadašnjosti ima dva veoma različita pogleda nasvoj rad. U romanu se kroz likove u stvari satiri‐čno prikazuju Jacqueline Kennedy Onassis, AnaïsNin, Norman Mailer i druge starlete i selebritijitog doba, a među njima je, verovatno, i sam Vidalkao jedan od naratora romana.

Ova autoprojekcija je u duhu Somer‐seta Maughama i Christophera Isherwooda, ali jeVidal iskreniji u prikazivanju svoje seksualnosti

tako da roman predstavlja novu ravan samo‐spoznaje. On prikazuje sebe kako istražuje se‐ksualnost i umetničke slobode u Evropi, dalekood konzervativne Amerike.

U početku svoje karijere Vidal je po‐vremeno pisao i kratke priče. Univerzitetski pro‐fesor Robert Kiernan koji se bavio proučavanjemVidalovog opusa, kaže da ove priče, objavljenihu zbirci „A Thirsty Evil“ (1956), ilustruju Vidalovput do zrelosti i da su mu omogućile da razvijesvoj prepoznatljiv stil sa više naratora. Ove pri‐povetke su takođe najviše fokusirane na gejteme pre objavljivanja „Myre Breckinridge“.

U priči „Three Strategems“, na primer,Vidal koristi tehniku dva naratora, u maniru svo‐jih tehnički najperfektnije napisanih romana, dabi dočarao susret epileptičnog žigola i njegovogpotencijalnog klijenta. U priči „The ZennerTrophy“ pisane sa distance trećeg lica, pokazujese razumevanje nastavnika za momka koji je iz‐bačen iz škole zbog homoskesualne aktivnosti.

Pored drama i fikcije Vidal je pisao ieseje koji su često bili prilično sporni. Davao je iniz briljantnih komentara na račun američke po‐litike i američkog karaktera uopšte. Gore Vidal jepisac čija su promišljanja budućnosti sveobuhva‐tna i neobično pronicljiva jer su u potpunosti ne‐opterećena činjenicom da živi i stvara upravo uokrilju centra svetskog bogatstva i moći. Iako sedeklariše kao podržavalac Demokratske stranke,njegovi politički pogledi naginju ka Republikan‐cima. Vidal piše: „Postoji smo jedna partija u Sje‐dinjenim Državama, Partija Vlasništva... i ona imadva krila: republikance i demokrate. Republikancisu malo gluplji, rigidniji i više tvrdoglaviji u svomlaissez faire kapitalizmu nego demokrati, koji sufiniji, lepši i malo korumpiraniji – bar do neda‐vno... i spremniji su nego republikanci da učinemale ispravke kada se pobune siromašni, crnci ianti‐imperijalisti. Ali, suštinski, nema razlike iz‐među ove dve strane.“

Posle četrdeset godina provedinih narelaciji Italija‐ Kalifornija, Vidal je na kraju moraoda se zbog zdravstvenih razloga skrasi u Los An‐đelesu.

Preminuo je 31. jula 2012. godine usvom stanu na Holivud Hilsu.

Vidal je za sebe govorio da je „džentl‐menska kučka” i bio je jednako egoističan i zaje‐dljiv koliko elegantan i briljantan.

PIŠE: INCREDIBLE MICKEY

78 Zdravlje

JETRA, najveći organ u ljudskom telu,centralna je i čudesna laboratorija našeg organ‐izma. U njoj se stvaraju bitne materije za život:belančevine, masti, ugljeni hidrati, faktori koa‐gulacije, žuč... Čuvar je supstanci, koje unosimohranom, a kao prečišćivač omugaćava da se svitoksini, ukoliko ih unesemo, promene tako dane oštete organizam. IZDRŽLJIVA META

Ima veliku moć samoobnove i veomaje otporna na razne poremećaje, ali je često metasićušnih napadačapoput virusa, bakterija,parazita, protozoa kaoi toksičnih materijapoput alkohola, droga,otrovnih pečurki, le‐kova unetih u većimkoličinama, koje uzro‐kuju njeno popuštanje.Ipak, dovoljno je sna‐žna i spremna da svezadate funkcije ispuni,čak i ukoliko se njenatežina smanji za čakdve trećine.

Pitanje koječesto muči pacijente je:Kako sam se zarazio?Put prenosa je uvekpreko krvi i svih tele‐snih tečnosti, koje sa‐drže krv: pljuvačka,urin, stolica, semenatečnost, vaginalni i cer‐vikalni sekret. Situacije u kojima se može prenetisa bolesne na zdravu osobu su često svakodne‐vne: korišćenje zajedničkog pribora za ličnu higi‐jenu (četkice za zube, brijača, makazica),nesterilnim instrumentima pri pirsingu, tetovaži,

akupunkturi, endoskopskim, hirurškim, stomato‐loškim intervencijama, hemodijalizom, korišće‐njem zajedničke igle i šprica kod intravenskihzavisnika, seksualnim putem hetero i homose‐ksualaca, prenošenjem sa majke na dete, putemtransfuzije krvi, transplatacijom organa i tkiva.Zdravstveni radnici mogu dobiti infekciju pri slu‐čajnoj povredi na radu, obično pri ubodu na in‐strument pri hirurškim intervencijama ili priintervenciji vađenja krvi. Ipak, u više od 40 odstosituacija put prenosa ostaje nepoznat.

Bolesnik sa akut‐nim virusnim hepatiti‐som C se obično neprepozna, jer nema ni‐kakvih simptoma, a ikad bolest pređe u hro‐ničnu formu oseća sezdravo. Ukoliko sesimptomi jave slični susimptomima gripa iliosećaja stalnog umora.Žutilo kože u većini slu‐čajeva izostaje. Povišenje nivo enzima jetre,serumskih transami‐naza (ALT i AST), čijevrednosti povremenorastu, povremeno pa‐daju, ali uvek su niske,oko 100 do 200 jedinicai takvo stanje se naziva„talasanje transami‐naza“. Može se učinitida nekoliko stotina je‐

dinica i nije tako niska vrednost, ali ako uzmemou obzir da kod akutnih virusnih hepatitisa vred‐nosti transaminaza mogu biti povišene i do ne‐koliko hiljada, ova tvrdnja nije netačna. To značida je oštećenje jetre minimalno, jetra obavlje sve

HEPATITIS C VIRUSNA INFEKCIJATiha i podmukla bolest, od koje danas boluje oko 170 miliona ljudi u svetu, u zadnjem

stadijumu remeti kvalitet života obolelog, ali i njegovih bližnjih ,ukoliko nisu pravilno informisani.Lečenje interferonom i antivirusnim lekovima, ali i pravilnom ishranom i higijenom. Uskoro leknovije generacije.

životne funkcije besprekorno, a onda posle 20do 30 godina dolazi do naglog popuštanja pa pa‐cijent iz punog zdravlja postaje težak bolesnik sacirozom i karcinomom jetre.

Da do ozbiljnih i teških komplikacija,opasnih po život, ne bi došlo potrebno je testi‐rati pacijente. U svakoj la‐boratoriji mogu se uraditianti HCV antitela. Kad jepacijent „anti HCV poziti‐van“ to znači da je bio ukontaktu sa virusom he‐patitisa C. Ono što ovommetodom merimo je od‐govor imunološkog si‐stema inficiranog naprisustvo virusa. Drugipristup je dokazivanje vi‐rusa C u krvi bolesnika,PCR tehnikom, gde po‐moću specijalnih aparatamožemo dokazati virus umomentu kad je prisutanu vrlo niskoj koncentarciji

Anti HCV pozi‐tivnost ne znači i da je in‐fekcija aktivna, niti da jezapaljenje jetrenih ćelija u toku. Da bismo to po‐tvrdili radi se biopsije jetre ‐ uzimanje delićajetre, koji se pažljivo posmatra pod mikroskopomi utvrđuje stepen zapaljenja i stvaranja ožiljnogtkiva u jetri. Ova metoda je jedina sigurna za po‐stavljenje dijagnoze. Tako se dobija uvid o ste‐penu oštećenja, težini bolesti i planira seodgovarajuća terapija.OPREZ I RAZUMEVANJEVrlo je važno da bolesnik sa Hepatitisom C znakako da sebi i svojoj okolini pomogne. Ne bi tre‐balo da krije svoju bolest, trebalo bi stalno da seinformiše o novim saznanjima o bolesti, da redo‐vno posećuje lekara, počne lečenje na vreme, dase obavezno vakciniše protiv Hepatitisa B, da nekonzumira nikakva alkoholna, gazirana pića, davodi računa o ishrani, a sve u cilju da ne pogoršasvoju bolest. Da bi zaštitio okolinu obavezno jekorišćenje kondoma pri seksualnim odnosima,igle za jednokratnu upotrebu, upotrebe isključivosvog pribora za ličnu higijenu, informisanje zdrav‐stvenih radnika pri planiranim hirurškim inter‐vencijama i vađenju krvi o pozitivnosti na C virus.Na sreću, lečenje je moguće. Preporučuje se

kombinovano lečenje jednom vrstom interfe‐rona i antivirusnim lekom, koji zaustavlja raz‐množavanje virusa. U pripremi je lek novijegeneracije od koga se mnogo očekuje. Ova tera‐pija omogućava kvalitetan život pacijenta i pre‐venciju prenosa sa bolesne na zdravu osobu, jer

pruža najveću šansu za iz‐lečenje, smanjuje zapalje‐nje u jetri i zaustavljanapredovanje bolesti u ci‐rozu i karcinom jetre.

Može se reći da suza život ovih pacijenatadovoljna minimalnaograničenja: normalna is‐hrana uz ograničenjeunosa životinjskih masti,konzerviranih jela, za‐branu korišćenja alko‐hola, gaziranih napitaka.Svakodnevne aktivnosti irekreacija su dozvoljenitako da bolest ne limitiraradnu sposobnost obo‐lele osobe.

Za sada ne postojivakcina protiv Hepatitisa

C tako da je prevencija jedini način odbrane odbolesti.

Nedopustivo je u eri napretka ne znatida se Hepatitis C ne može dobiti razgovorom, se‐denjem u društvu, rukovanjem, grljenjem, po‐ljupcem u obraz ili usne sa zaraženom osobom,zajedničkim korišćenjem predmeta na poslu. Kaoi svakom bolesniku obolelom od bilo koje vrstebolesti i bolesnicima obolelim od hroničnog he‐patitisa C više od svih lekova znače topla ljudskareč, razumevanje, neodbacivanje i prijateljski za‐grljaj. Imajte to u vidu kad strah od nepoznatogpočne da vas nagriza. Obavestite se i ne okrećiteglavu na drugu stranu. Gledajući problem iz dru‐gog ugla, oboleli je dužan sebi i drugima da sedobro informiše o svojoj bolesti i svim opasno‐stima koje ona nosi i da na taj način zaštiti sveljude oko sebe.

DR SAŠA BOŽOVIĆ, INFEKTOLOG Dom zdravlja Dr Ristić

Narodnih heroja 38 Novi Beograd 011 2693 298

www.dr‐ristic.com

Zdravlje 79

PRIKRIVENI NEPRIJATELJ

Hronični hepatitis je zapaljenje ćelija, kojenajčešće izazivaju virusi, a traje duže odšest meseci. Najčešći izazivači su virusi He‐patitisa B i C, od kojih boluje oko 700 mi‐liona ljudi širom sveta. Pretpostavlja se daoko 170 miliona u svetu i oko sto hiljada uSrbiji ima Hepatitis C hroničnu infekciju.Možete se pitati zašto pretpostavka, a netačan broj? Ova infekcija je potvrđenasamo kod četvrtine inficiranih, jer su simp‐tomi bolesti ili odsutni ili nekarakteristični.Većina pacijenata se oseća zdravo, pa seotkriva najčešće slučajno prilikom rutin‐skog testiranja krvi. Procenjuje se da ćeova tiha i podmukla bolest rezultirati ma‐ksimalnim brojem inficiranih tek negdeoko 2020. godine.

OPTIMIST NA GEJ PARADI U BERLINUParada ponosa u Berlinu (CSD – Christopher Street Day) održana je 25. juna i učestvovalo

je oko 700 hiljada ljudi. Među njima bili su i članovi redakcije „Optimist“ magazina.Šetali smo i plesali od kvart Kreuzberg do Brandenburške kapije, gde je žurka trajala do

ponoći. Ovogodišnja ruta je promenjena zbog održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu i gledanjafudbala ispred kapije, tako da smo se na kraju izmešali sa navijačima!

Ovo je bila 34. paraada koja se održava u Berlinu i tema joj je bila tretman homoseksualacau Rusiji. Aktivisti iz Rusije obratili su se učesnicima i pozvali na solidarnost sa ruskom LGBT popu‐lacijom koja već godinama pokušava da organizuje Paradu ponosa ali je vlasti zabranjuju.

Više fotografija možete naći na GayEcho Facebook stranici: www.facebook.com/gayecho

80 Naziv rubrike

Date post:	11-Jan-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	1 times
Download:	0 times

optimist007 Layout 1 - LGBTI Equal Rights Association · 2017-03-30 · su jadnici i polusvet. O...

Documents