Prelazak sa analognog na digitalno emitovanje TV signala

- mrea Republike Srbije

Dr Irini Reljin, prof.

Pregled izlaganja Uvod DVB standardi Regulatorni okvir DVB-T2 standard. Planiranje distribucione mree, Formiranje multipleksa, Izbor arhitekture distribucione mree Pilot projekat, Izrada tenderske dokumentacije za izbor

opreme za distribucionu mreu,

Regulatorni okvir

Regulatorni okvir

Izmene propisa u oblasti digitalizacije radi usklaivanja sa meunarodnim i evropskim standardima, uz prilagoavanje specifinim potrebama Republike Srbije, kroz definisanje zakonodavnih aktivnosti u cilju stvaranja pravnog okvira za razvoj digitalne radiodifuzijekoja e omoguiti razvoj trita, raznovrsnost i pluralizam na medijskoj sceni.

Regulatorni okvir Republike Srbije

Strategija razvoja radiodifuzije u Republici Srbije do 2013. godine

Strategija razvoja telekomunikacija u Republici Srbiji od 2006. do 2010. godine

Zakon o telekomunikacijama Zakon o radiodifuziji Zakon o javnom informisanju

Relevantni meunarodni dokumenti Evropska konvencija o prekograninoj televiziji Zavrni akt Regionalne konferencije o radiokomunikacijama za

planiranje digitalne terestrike radiodifuzne slube u delovima Regiona 1 i 3, u frekvencijskim opsezima 174-230 MHz i 470-862 MHz (ITU RRC-06)

Evropski sporazum o razmeni programa putem televizijskih filmova Evropska konvencija za zatitu audio-vizuelne batine Evropski sporazum o spreavanju programa emitovanog sa teritorije

izvan dravnog podruja Evropski sporazum o zatiti televizijskih programa Evropski sporazum o razmenama programa putem televizijskih filmova Evropska konvencija o pravnoj zatiti usluga koje se temelje na

uslovljenom pristupu i usluga koje pruaju uslovljeni pristup Sporazum za olakanje meunarodnog prometa vizuelnog i auditivnog

materijala prosvetnog, naunog i kulturnog karaktera

Regulatorni prioriteti

Nain i postupak izbora mrenih operatora (ko i kako moe dobiti dozvolu za digitalnu radiodifuznu mreu)

Nain i postupak upravljanja multipleksom Nain i postupak izdavanja dozvola za

programske sadraje Pitanje naknada za emitovanje programa Traeni procenat pokrivenosti teritorije Srbije

digitalnim televizijskim signalom.

Programski sadraji

Programski sadrajiStvaranje uslova za: razvoj slobode informisanja i medijskog pluralizma, uvoenje novih usluga, razvoj interaktivnih usluga i drugih sadraja,

uz

ouvanje i promovisanje kulturnih razliitosti i ostvarivanje prava osoba sa invaliditetom.

Regulatorni okvir za programske sadraje:

Zakon o radiodifuziji

Evropski standardi u regulisanju sadraja:Evropska konvencija o prekograninoj televiziji

(Savet Evrope)Direktiva o audiovizuelnim medijskim

uslugama (Evropska Komisija)

Digitalno?

Konverzija optike u digitalnu sliku

Diskretizovana slika

Piksel

Podatak o pikselupretvara se u broj

Ako se slika zumira...

Digitalizacija Proizvodi ogromnu koliinu podataka za svaki

pojedinani TV program

Takvu koliinu podataka nije mogue preneti mreom do gledaoca, pa je

Neophodno smanjenje koliine bita to se postie kompresijom.

50 %, 1.4 MByte25%, 360 kByte12.5%, 90 kByte100%, 5.8 Mbyte

Smanjivanje rezolucije (1)

12.5%, 90 kByte

Smanjivanje rezolucije (3)

100%, 5.8 Mbyte

Smanjivanje rezolucije (2)

Pokretna slika i ton televizijski signal

Pokretna slika televizijska slika

Cilj kompresije? Izbei redundansu!

Vrste rVrste redundanedundansese:: ProstornaProstorna

StatistiStatistikaka

VremenskaVremenska

HVS, HASHVS, HAS

e a a z a a a v s d a

HVS,HAS

Human Visual System (HVS) karakteristika ljudskog vizuelnog sistema nije idealna i njeni se nedostaci (Psihovizuelnasuvinost) koriste u kompresiji videa

Human Auditory System (HAS) - karakteristika ljudskog auditornog sistema nije idealna i njeni se nedostaci (audiosuvinost vezana za maskiranje pojedinih delova zvuka) koriste u kompresiji videa

Faktor kompresije

1.0

4.0

16.0

64.0

Tehniki aspekti digitalne tranzicije

Lanac uLanac uesnika u digitalnoj radiodifuzijiesnika u digitalnoj radiodifuziji

Provajderisadraja

ProvajderiProvajderisadrsadrajaaja Uslugemultipleksa

UslugeUslugemultipleksamultipleksa

UslugeprenosaUslugeUslugeprenosaprenosa

Uslugeemitovanja

UslugeUslugeemitovanjaemitovanja

Primarnadistribucija Sekundarnadistribucija

TV mree

Kontribuciona mreKontribuciona mreaa slui produkciji video signala regionalni centri unutar TV kuce (facility) povezuje produkcione jedinice (Koutnjak,

Aberdareva, Sajmite)

Distribuciona mreDistribuciona mreaa primarna (dotur do sekundarne distribucije) sekundarna (distribucija krajnjem korisniku-

gledaocima)

TV mree

SekundarnaSekundarnadistribucijadistribucija

DoturDotur signalasignalamikrotalasnimmikrotalasnim linkomlinkom

MreMrea pa primarnrimarneedistribucijdistribucijee

Primarna distribucija Radio veza: mrea predajnika (TV signal se

prenosi od jednog do drugog Optikim sistemima (optika mrea

telekomunikacionih operatora - optika vlakna)

Satelitskim putem (satelitski signal se prima, prekoduje i emituje sekundarnom distribucionom mreom)

Teoretski bilo koja kombinacija navedenih

Dva standarda pokrivaju digitalizaciju

1. Kompresija (MPEG-4) smanjenje koliine bita

2. Prenos (DVB-T2) - Obezbeivanje protoka unutar jednog TV kanala

Razvoj DVB standarda

1993 1994 1995 19971996

DVB-S

DVB-C

DVB-T

2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

DVB-S2

DVB-H

DVB-IPTV

DVB-SH

DVB-C2

/

DVB-T2

MHP

DVB-NGH

Protoci razliitih generacija MPEG-2 kodera- novi koderi zahtevaju sve manji protok

0

1

2

3

4

5

6

1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005

M

b

i

t

/

s

MPEG-2MPEG-4H.264H.263

PrviMPEG-2 koder 2.

3.

4.

H.264 /MPEG-4 10

5.

Dijagram premaDijagram prema Modulus VideoModulus Video

DVB paket

Data

Audio 1

Audio 2

Video

Audio

Data

Teletekst

Data

Data

Radio

RadioTVTV

SI

PSI

U osnovi DVB standarda se nalazi paketPrenos razliite modulacije...Kompresije MPEG-2 ili H.264 AVC (MPEG-4)

Primarnadistribucija

NP 1

NP 7

RP 1

RP 7

MUX14

aaa

* U digitalnoj tehnologiji nain prenosa TV signala se potpuno menja

* Po jednoj mrei jedan multipleks

Formiranje multipleksa Na osnovu odabranog standarda za prenos

digitalknih signala (u sluaju Srbije DVB-T2) i izabranih parametara, odredi se najvei mogui protok u jednom frekvencijskom (TV) kanalu.

Za odabrani standard kompresije (u sluaju Srbije MPEG-4) proceni se neophodan protok za prenos jednog TV programa.

Izrauna se koliko TV programa mogu da budu obuhvaeni jednim frekvencijskim kanalom.

Opseg TV kanala primer jednog kanala

Digitalni prenosDigitalni prenosAnalogni prenosAnalogni prenosNosioc Nosioc

slikeslike Nosioc Nosioc FM tonaFM tona

66--14 SD 14 SD kanalakanala

AudioAudio--vizuelnivizuelni sadrzajisadrzaji vise vise programaprograma

Kanal 27Kanal 27 Kanal 28Kanal 28

DVB-T2

DVB-T2?

Poboljana zatita podataka;

Vei raspoloivi protok u kanalu.

vei raspoloivi protok u 8/7 MHz kanalu, dovoljan protok za potrebe velikog broja HDTV

programa

2 6 10 14 18 22 26 30 34 38 42

2

4

6

8

Broj TV programa

Broj multipleksa

DVB-T

DVB-T2

Manji broj neophodnih multipleksa: obezbeuje veu digitalnu dividendu.manje trokove za predajniku opremu.

Vlasnicima emisione tehnike DVB-T2 standard omoguava podrku za vei broj programskih saraja u okviru jednog multipleksa.

Za Za DVBDVB--T2T2 ::

Izbor standarda u RS

Uslovi u kojima se vri digitalna tranzicija u Republici Srbiji

Nedostatak slobodnog spektra

Broj izdatih dozvola za TV stanice veliki

Mnoge dozvole vae do17. juna

2015. godine

ASO:

Predloeno je iskljuivanje analognog emitovanjado 2012.Izabran datum za ASO 04.04.2012.

Obrazloenje: sve zemlje u okruenju e do tada obaviti

tranziciju digitalno emitovanje deluje destruktivno na

analogne signale

direktnom primenom DVB-T2, izbegavaju se dve faze digitalne tranzicije (i dva STB-a),

obezbeuje veu digitalnu dividendu,

manje je osetljiv na smetnje,

obezbeuje pouzdanije planiranje mree zbog svoje robusnosti.

Za Za DVBDVB--T2T2 ::

Direktnom primenom DVB-T2, izbegavaju se dve faze digitalne tranzicije (i dva STB-a).

DVBDVB--TTDVBDVB--T2T2

DVBDVB--TTDVBDVB--T2T2

Za Za DVBDVB--T2T2 ::

kompatibilnost sa IPTV.

zahteva manje snage za emitovanje, energetski efikasan (omoguava smanjenje snage

ako se ne koristi pun multipleks), prenos u istim zonama raspodele, za koje je

planiran DVB-T.

Protiv : cena

Meutim:

vei raspoloivi protok zahteva manji broj multipleksa, jednom se menja standard (nii trokovi u globalu) pojavili su se set-top-box ureaji

Za MPEG-4 p.10 :

pogodan je za multimedijalne aplikacije

provajderi sadraja plaaju usluge protoka, te je bitno da on bude mali.

TIP mree

Eksternali

Glavnicentar

IP mree

mux 1

mux 2

mux 3

mux n

Ubacivanjelokalnih

programa

KontribucionamreaIP tipaVODserver

MHP

DVB-S2

DVB-T2

DVB-C2

povratni kanal

IP over DVBenkapsulator

Internet

STB

MPEGkoderi

IP

IP

IP

Novosti u primeni DVB-T2

DVB-T2_Jun_2009.

DVB-T2_Februar_2010.

DVB-T2_April_2010.

Formiranje multipleksa

129Ukupno91Lokalno pokrivanje24Regionalno pokrivanje1?Vojvodina6Beograd7Nacionalno pokrivanje

Broj TV programaTeritorija

Broj programaIzvor RATEL, jun 2009.

Karakteristike multipleksa

Sadri najvie 14 TV programa standardne rezolucije

MPEG-4 kompresija Protok 2.5 Mbps po programu (nove

generacije kodera to dozvoljavaju) Multiplekseri se nalaze u nacionalnom i

regionalnim headend-ovima.

MUX14

aaa

3

5

2

2

2

Nepotrebno se troe resursi za prenos.Nepotrebno se zauzimaju novi multipleksi.

Primarna distribucija

1

7

1

7

IP/MPLS mreakao mrea primarne distribucije

MUX14

aaa

Nacionalni headend

31-7=2525 programa

(na ovaj nain emitovana)zahteva jo 2 multipleksa

Odabrano je reenje: IP mrea sa jednim nacionalnim i vie regionalnih headend-ova, u headend-ovima se vri

insertovanje programa.

Sastav prvog multipleksa1. Programi sa nacionalnim pokrivanjem: Ulaze u multipleks u nacionalnom headend-u Prenose se celom mreom Emituju sa svih predajnika RTS1, RTS2, Avala, B92, Fox TV, Pink, Happy TV/Koava

2. Programi sa regionalnim pokrivanjem Ulaze u multipleks u regionalnom/nacionalnom headend-u Prenose se samo do predajnika u regiji koju pokrivaju Emituju sa predajnika u svojoj regiji U primarnoj distribuciji se izbacuju u remultiplekseru drugih

regionalnih headend-ova.

Primarna distribucija

NP 1

NP 7

RP 1

RP 7

IP/MPLS mreakao mrea primarne

distribucije

MUX14

aaa

1

7

MUX/REMUX

Nacionalni headend

Regionalni headend

Regionalni headend

Regionalni headend

MUX/REMUX

Projekat distribucione mree

1. Projekat DVB-T2 mree SFN tipa UHF podruje 15 zona pokrivanja 35 predajnika prema RRC06, ostali prema

projektu Projekat je u izradi.2. Projekat Pilot mree koja e sluiti

eksperimentalnom emitovanju poev od januara 2011. godine.

34,39,40,43,58,62,64UHF DVB-T

29,32,51,55,59,63,69

29,40,43,55,58,59,69

25,31,37,39,42,56,60-24,30,41,48,54,61,66

22,28,33,45,57,62,64

43,50,51,53,59,68

-

32,34,37,42,47,49,52-

26,29,35,40,46,67,69-

23,36,39,50,56,59,63

22,24,28,32,34,41,51,61,66

21,31,44,46,48,58,67

23,24,41,43,52,59,63,66,68

27,33,38,42,45,55,57,60,64

22,25,28,31,37,44,50,58,65

35,39,43,49,54,59,62,63,69

Single Frequency Network SFN

Predajnici u jednoj zoni (allotment-u)rade na jednoj frekvenciji.

Prva faza realizacije mree

Nacionalni headend u Beogradu - Koutnjak (ili Avala),

Regionalni headend-ovi: Novi Sad (ili ot) i Ni(ili Jastrebac),

U prvoj fazi dotur signala mikrotalasnim link-ovima.

Pilot mrea

Uslovi rada u Pilot mrei Koristie se raspoloivi kanali na pojedinim

predajnikim mestima Snage predajnika su limitirane Po oslobaanju frekvencija odreenih za

digitalno emitovanje TV programa, menjae se kanal na kom predajnici pilot mree rade.

Koriste se privremena antenska reenja, a trajna e u meuvremenu biti postavljena.

Predajnici Pilot mree

()1211

10 ( )9 ()87

654

( )3 21

DVB-T2 mrea

Lanac uLanac uesnika u digitalnoj radiodifuzijiesnika u digitalnoj radiodifuziji

u

x

MPEG-4

MPEGMPEG--4 4

STB

Arhitektura distribucione mree

IP/MPLS IP/MPLS mremreaa

NHE

DVB-T2

DVB-T2

SDTV

RHE

Regionalni headend

RHE

RHE

NacionalniNacionalni headendheadend

Ekonomski proces

Ekonomski proces

Uspostavljanje uspenog i odrivog

naina planiranja sredstava i praenja trokova u periodu prelaska

sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa.

Proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje Proces prelaska sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programaradio i televizijskog programa

planiran je kao:planiran je kao:trino orijentisan proces, zasnovan na naelima transparentnosti,

nediskriminacije, trine ravnopravnosti i

tehnoloke neutralnosti,

sa jasno definisanim ciljevima i procedurama za postojee operatore radiodifuznih usluga i pruaoce programskih sadraja

Digitalni radioPostoje etiri standarda u evropskim projektima: DAB (VHF podruje, ve je zastareo i ima

unapreenje u DAB+) DAB+ - nova generacija standarda DRM (prvi standard - opseg ispod 30MHz), DRM+ (novi standard opseg do 108MHz)

DMB (Digital Media Broadcasting) verovatno u opsegu namenjenom DAB-u

Predikcija vezana za digitalni radio DMB

DRM+

Posle 2015. godine

Digitalna dividenda

Digitalna dividenda

predstavlja frekvencijski opseg koji e se osloboditi kada se potpuno pree na digitalno emitovanje televizijskog programa

Usluge u okviru digitalne dividende bogatiji programski sadraji iz specijalizovanih oblasti stereo i surround ton HDTV usluga digitalne televizije prilagoena prijemu na pokretnim

prijemnicima (DVB-H) beine irokopojasne usluge elektronski vodi kroz programe (EPG - Electronic Program

Guide) usluge javne sigurnosti usluge namenjene osobama sa posebnim potrebama interaktivne usluge (elektronska trgovina, elektronsko

bankarstvo, interaktivne igre i kvizovi, informacije na zahtev, video na zahtev, glasanje)

Tekst i hipertekst (nelinearni tekst)- nain rada slian u nelinearnim audiovizuelnim

uslugama

Hipertekst je nelinearan tekst;koji sadri linkove ka drugim tekstovima.Vrue take (hot spots) omoguavaju navigaciju u tekstu.

U trenutku planiranja mree za digitalni televizijski, radijski i prenos generalno multimedijalnih sadraja,

mora se imati na umuda svi kapaciteti koji ostaju slobodnipo uvoenju efikasnog kodovanja i modulacije, kao digitalna dividenda, moraju biti javno dostupni za korienjeili e se dividende pretvoriti u digitalni deficit.

Lieven VermaleTech. Director of EBU

Digitalna dividenda

Moe biti na raspolaganju po prelasku na digitalno emitovanje (posle 2012.)

Procena dividende (prvi kvartal 2010.): na osnovu procene potrebnih SDTV i HDTV kanala

posle ASO. na osnovu procene potreba za multimedijalnim

uslugama u trenutku tranzicije.

Primer SAD-a i UK

Plan razvoja Plan razvoja irokopojasnih mreirokopojasnih mrea u Sjedinjenim Ameria u Sjedinjenim Amerikim kim DrDravama, objavljen 17. marta 2010. godine, obuhvatio je i avama, objavljen 17. marta 2010. godine, obuhvatio je i posebno poglavlje o koriposebno poglavlje o korienju radioenju radio--frekvencijskih opsega.frekvencijskih opsega.

Preporuke ovog plana podrazumevaju:Preporuke ovog plana podrazumevaju:

Federalna komisija za komunikacije bi trebalo da inicira Federalna komisija za komunikacije bi trebalo da inicira donosenje pravilnika o realokaciji 120 donosenje pravilnika o realokaciji 120 MHzMHz ((u UK se u UK se iydvajaiydvaja ak 150MHzak 150MHz) ) iz opsega namenjenih emitovanju iz opsega namenjenih emitovanju televizije.televizije.

Obezbeivanje viObezbeivanje vie slobodnih radioe slobodnih radio--frekvencijskih opsega u frekvencijskih opsega u narednih 10 godina radi razvoja benarednih 10 godina radi razvoja beiinog nog irokopojasnog irokopojasnog pristupa;pristupa;

Hvala na panji!