PrevelaEli Gilić

4 5

Copyright © Sa rah Des sen 2009All rights reservedTranslation copyright © 2011 za srpsko izdanje, LAGUNA

Naslov originala

Sa rah Des senAlong for the Ri de

Мојоj maj ci Sin ti ji De sen, što mi je po mo gla da na u čim go to vo

sve što znam o to me ka ko je bi ti de voj či ca, i мо јој kće ri Sa ši Kle men ti ni,

ko ja me uči ostat ku.

6 7

PI SA NJE KNJI GE ni kad ni je la ko i po ne kad vam je po treb no ma lo po mo ći. Ima la sam ne ve ro vat nu sre ću pri li kom pi sa nja ovog ro ma na, kao i mno gih dru gih, za hva lju ju ći mu dro sti i vođ stvu Li Feld man i Re dži ne Hejz. Bar ba ra Šel don, Dže net Marks i mo ji ro di te lji Alan i Sin ti ja De sen pru ža li su mi mo ralnu po dr šku, ko ja je po treb na sva kom lu dom pi scu, po go to vo po sle po ro đa ja. I, kao i uvek, za hval na sam svom mu žu Dže ju što me je za sme ja vao, po ma gao mi da se se tim i na u čio me vi še o bi ci kli ma ne go što mi je po treb no.

Na kra ju, že le la bih da po zdra vim svoj svet de vo ja ka, svo je be bi si ter ke, bez ko jih ni kad ne bih ima la vre me na da na pi šem ovu knji gu: Alek san dra Mar kot, Klo di ja Ša pi ro, Vir dži ni ja Melvin, Aj da Do ner, Kri sta Lin dli i Lo ren Ka kiz. Hva la što ste se do bro sta ra le o na ma.

8 9

10 11

M ej lo vi su uvek isto po či nja li.Ćao, Oden!!Do dat ni znak uz vi ka me je iz lu đi vao. Mo ja maj ka bi re kla

da je ne bi tan, pre te ran, kit njast. Me ne je pro sto ner vi rao, kao i sve osta lo u ve zi s mo jom ma će hom Haj di.

Na dam se da ti po sled njih ne ko li ko ne de lja ško le sjaj no pro ti če. Mi smo svi do bro! Za vr ša va mo sve pre ro đe nja tvo je se stre. U po sled nje vre me me mah ni to šu ti ra. Kao da ve žba ka ra te po te ze! Bi la sam za u ze ta ov da šnjim oba veza ma (ako se mo že ta ko re ći) i za vr šnim po je di no sti ma u deč joj so bi. Sva je u ru ži ča stim i sme đim to no vi ma; div na je. Po sla ću ti fo to gra fi ju u pri lo gu da vi diš.

Tvoj ta ta je za u zet, kao i uvek. Pi še knji gu. Pret po stavljam da ću ga če šće vi đa ti ka ko ra di do ka sno u noć kad bu dem osta ja la bud na s be bom!

Prvo poglavlje

Sara DeSen12 Prepusti se 13

to me nje gov ta ko đe nov po lo žaj di rek to ra od se ka za kre a tiv no pi sa nje na fa kul te tu Vej mar, ma loj ško li u pri mor skom gra du, i kao da je ta ta do bio sa svim nov ži vot. Iako su me stal no po zi va li da do đem, ni sam bi la si gur na že lim li da vi dim ima li u nje mu još me sta za me ne.

Od jed nom sam iz dru ge so be ču la gla san smeh, pra ćen kucka njem ča ša. Ma ma je pri re di la još je dan skup svo jih post di ploma ca, ko ji uvek po či nju kao zva nič na ve če ra („U ovoj kul tu ri to li ko ne do sta je kul tu ra!“, go vo ri la je) da bi se ne mi nov no pretvo ri li u buč ne, pi ja ne ras pra ve o knji žev no sti i te o ri ji. Po gle da la sam na sat – de set i tri de set – pa no žnim pr stom otvo ri la vra ta spa va će so be i po gle da la niz du ga čak hod nik pre ma ku hi nji. I na rav no, vi de la sam ma mu ka ko se di na če lu na šeg ve li kog, dr ve nog ku hinj skog sto la s ča šom cr nog vi na u ru ci. Oko nje je, kao i uvek, bi la go mi la mu ških post di plo ma ca i po sma tra la je s di vlje njem dok je pri ča la o, ko li ko sam mo gla da ra za be rem, Mar lou i žen skoj kul tu ri.

To je još jed na od broj nih op či nja va ju ćih su prot no sti u ve zi s mo jom ma mom. Ona je struč njak za že ne u knji žev no sti, ali ih u stvar nom ži vo tu ne vo li mno go. De lom za to što je ve ći na njih lju bo mor na: na nje nu pa met (to li ku da bi mo gla bi ti član Men se), na nje na aka dem ska do stig nu ća (če ti ri knji ge, bez broj čla na ka, pre sti žan po lo žaj na uni ver zi te tu) ili na njen iz gled (vi so ka i buj nih obli na s ve o ma du gom ko som cr nom kao gar, ko ju uglav nom no si pu šte nu i di vlju – je di no što je ne spu ta no na njoj). Zbog to ga, kao i iz dru gih raz lo ga, stu dent ki nje ret ko do la ze na ove sku po ve, a ako i do đu – ret ko to ura de dva put.

„Dok tor ko Vest“, re kao je je dan stu dent – ti pič no za pu šten u jef i nom blej ze ru, s raz ba ru še nom ko som i cr nim na o ča ri ma štre be raeste te, „za i sta bi tre ba lo da raz ra di te tu ide ju u ne kom član ku. Sjaj na je.“

Za i sta se na dam da ćeš nas po se ti ti kad se ško la za vr ši. Bi lo bi ve o ma za bav no i ovo le to bi nam svi ma bi lo po sebno. Sa mo do đi kad god ho ćeš. Vo le li bi smo da te vi di mo!

S lju ba vlju,Haj di (i tvoj ta ta, i be ba ko ja će se usko ro ro di ti!)

Umo ri la sam se sa mo od či ta nja tog pi sma. De lom zbog uz bu đe nog sti la – kao da vam ne ko vi če na uvo – a de lom sa mo zbog Haj di. Ona je jed no stav no ta ko… ne bit na, pre tera na, kit nja sta. I iri tant na. Sve ono što mi slim o njoj, i još vi še od to ga, ot ka ko se smu va la s mo jim ta tom, za trud ne la i uda la se za nje ga pro šle go di ne.

Mo ja maj ka je tvr di la da se ni je iz ne na di la. Ot ka ko su se razve li, ona je pred vi đa la da ne će mno go pro ći dok se moj ta ta ne bu de „span đao s ne kom klin kom“ – ka ko se iz ra zi la. Sa dva de set šest go di na, Haj di je bi la istih go di na kao ma ma kad je ro dila mog bra ta Ho li sa, a on da i me ne dve go di ne ka sni je, ma da su njih dve pot pu no raz li či te. Dok je mo ja maj ka pro fe sor ka pa met nog, brit kog uma, po zna ta u ce loj ze mlji kao struč njak za ulo gu že na u re ne san snoj li te ra tu ri, Haj di je… pa, Haj di. Ona spada u že ne či ji su adu ti ne pre sta no sa mo o dr ža va nje (pe dikir, ma ni kir, iz vla če nje pra me no va), po zna va nje sve ga što vas ne za ni ma o ci pe la ma i du ži na ma su ka nja, i sla nje pre te ra no br blji vih mej lo va oso ba ma ko ji ma uop šte ni je do to ga.

Nji ho vo za ba vlja nje bi lo je krat ko, a im plan ta ci ja – ka ko se ma ma iz ra zi la – usle di la je po sle ne ko li ko me se ci. I tek ta ko, moj otac je od ono ga što je bio go di na ma – muž dok tor ke Vik to ri je Vest i pi sac ro ma na ko ji je pu bli ka le po pri hva ti la, tre nut no po zna ti ji po su ko bi ma na ka te dri ne go po du gač kom pro gre su po sle to ga – po stao no vi muž i otac. Do daj te sve mu

Sara DeSen14 Prepusti se 15

Ne sa ni ca je krenula kad je brak mo jih ro di te lja po čeo da se ras pa da pre tri go di ne. Ni je tre ba lo da bu dem iz ne na đe na: nji ho va ve za bi la je bur na ot ka ko znam za se be, iako su se vi še glo ži li zbog po sla ne go jed no zbog dru gog.

Obo je su do šli na uni ver zi tet od mah po sle post di plom skih, kad je ta ta po stao asi stent. On je tad na šao iz da va ča za svoj pr vi ro man Nar va lo va kljo va, a ma ma je bi la u dru gom stanju s mo jim bra tom i po ku ša va la da za vr ši di ser ta ci ju. Ako br zo pre mo ta mo če ti ri go di ne una pred, ja sam se ro di la, ta ta je, po što je po sti gao ko mer ci jal ni uspeh i ste kao na klo nost kri ti ča ra – do speo je na li stu best se le ra Nju jork taj msa i bio no mi no van za Na ci o nal nu knji žev nu na gra du – vo dio kurs kre a tiv nog pi sa nja, a ma ma je bi la „iz gu blje na u mo ru pe le na i sum nji u se be“, ka ko je vo le la da se iz ra zi. Kad sam po šla u ob da ni šte, ma ma se osvet nič ki vra ti la aka dem skom ži vo tu: po če la je da ra di kao van red ni pro fe sor i na šla iz da va ča za svoju di ser ta ci ju. S vre me nom je po sta la naj po pu lar ni ji pro fe sor na od se ku, do bi la stal no pro fe sor sko me sto, ob ja vi la dru gu pa i tre ću knji gu, dok je ta ta sa mo gle dao. Tvr dio je da je po no san i ša lio se ka ko je ona ta ko ja za ra đu je u po ro di ci. Ali si tu a ci ja je po če la da se po gor ša va kad je ma ma do bi la ugle dan po lo žaj, što je bi lo ve o ma pre sti žno, a ta tin iz da vač pre ki nuo sa rad nju s njim, što ni je bi lo ni ma lo pre sti žno.

Sva đe su uvek po či nja le za ve če rom: jed no bi ne što re klo, a dru go bi se uvre di lo. Sle di la bi krat ka ras pra va – oštre re či, tre ska nje po klop cem šer pe – a on da bi iz gle da lo kao da su za vr ši li… bar do de setje da na est, kad bih iz ne na da ču la ka ko po no vo po či nju o is toj te mi. Po sle ne kog vre me na shva ti la sam da od la žu za to što če ka ju da za spim pre ne go što se svoj ski upu ste u sva đu. Za to sam jed ne no ći od lu či la da to ne ura dim. Osta vi la sam otvo re na vra ta i upa lje no sve tlo, zna čaj no sam

Gle da la sam ka ko ma ma ot pi ja gu tljaj vi na i jed nom ru kom za gla đu je ko su. „O bo že, ne“, od go vo ri la je du bo kim pro muklim gla som (zvu či kao pu šač, iako ni kad u ži vo tu ni je za pa li la ci ga re tu). „Je dva da imam vre me na da pi šem knji gu tre nut no, a za to me bar pla ća ju. Ako se to mo že na zva ti pla ća njem.“

Još la ska vog sme ha. Ma ma obo ža va da se ža li ko li ko je ma lo pla ća ju za knji ge – sve aka dem ske, štam pa ne u uni ver zi tet skim štam pa ri ja ma – dok „tri ča ve pri če za do ma ći ce“, ka ko ih ona na zi va, zgr ću ve li ke pa re. U maj či nom sve tu tre ba lo bi svi da no se sa bra na Šek spi ro va de la na pla žu, a mo žda i ne ko li ko ep skih pe sa ma.

„Ipak“, na sta vio je štre ber s na o ča ri ma, „to je od lič na ide ja. Mo gao bih, ovaj, da bu dem ko a u tor, ako že li te.“

Ma ma je po di gla gla vu i ča šu, za ški ljiv ši u na sta loj ti ši ni. „O, ka ko je to slat ko od te be“, od vra ti la je. „Ali ni kad ne pi šem s ko a u to rom iz istog raz lo ga iz kog ne de lim kan ce la ri ju ni ti se upu štam u ve ze. Jed no stav no sam su vi še se bič na.“

Čak iz da le ka sam vi de la ka ko je štre ber s na o ča ri ma pro gutao kne dlu i po cr ve neo dok je po se zao za vin skom ča šom ne bi li sa krio svo ju re ak ci ju. Idi ot, po mi sli la sam i za tvo ri la vra ta. Kao da je ta ko la ko svr sta ti se uz mo ju ma mu i stvo ri ti br zu i čvr stu traj nu ve zu. Znam iz is ku stva.

De set mi nu ta ka sni je, is kra la sam se na zad nja vra ta s ci pela ma is pod mi ške i ušla u ko la. Vo zi la sam se pu stim uli ca ma, po red mir nih ku ća i mrač nih iz lo ga, dok se u da lji ni ni su po javi la sve tla Re je vog re sto ra na. Ma li, s pre vi še neo n skih sve ta la i sto lo vi ma ko ji su uvek po ma lo le plji vi, Rej je je di no me sto u gra du ko je ra di dva de set če ti ri ča sa tri sta še zde set pet da na u go di ni. Bu du ći da ne mo gu da spa vam, če sto sam pro vo di la no ći u se pa reu, či ta la ili uči la i na ru či va la ne što za je dan do lar na sva kih sat vre me na sve dok sun ce ne iza đe.

Sara DeSen16 Prepusti se 17

re ći pri ja te lji ma ka ko Ho lis pu ši ci ga re te is pod Aj fe lo ve ku le ume sto u Kvik zi pu. Pro sto bo lje zvu či.

Ako je Ho lis ve li ko de te, ja sam bi la star ma la, ma li šan ka ko ja je s tri go di ne za sto lom cr ta la u bo jan ci i ni je pro go va ra la ni reč dok su od ra sli ras pra vlja li o knji žev no sti. De te ko je je ve o ma ra no na u či lo da se sa mo za ba vlja i od ob da ni šta po sta lo op sednu to ško lom i oce na ma za to što su sa mo škol ski us pe si mo gli pri vu ći pa žnju mo jih ro di te lja. „Ma, ne bri ni“, re kla bi ma ma kad bi se ne kom nje nom go stu oma kla psov ka ili ne ka dru ga reč za od ra sle pre da mnom, „Oden je ve o ma zre la za svo je go di ne.“ Što je bi lo tač no, bez ob zi ra na to je sam li ima la dve, če ti ri ili se dam na est go di na. Ho li sa su mo ra li ne pre sta no da nad zi ru, a me ne su stal no vu kli sa so bom i uvek sam ka ska la za nji ma. Vo di li su me na kon cer te sim fo nij skog or ke stra, iz lo žbe, akadem ske sim po zi ju me, sa stan ke od bo ra, gde su oče ki va li da me gle da ju, ali ne i da me ču ju. Ni kad ni sam ima la mno go vre mena za igra nje i igrač ke, ali knji ge mi ni kad ni su bi le us kra će ne i uvek ih je bi lo na pre tek.

S ob zi rom na ta kvo vas pi ta nje, ni je mi bi lo la ko da se zbližim s dru gom de com mo jih go di na. Ni sam raz u me la nji ho vo lu di lo, ener gi ju, raz u la re nost s ko jom su, re ci mo, ba ca li ja stu ke ili mah ni to vo zi li bi ci kle po ćor so ka ci ma. De lo va lo mi je za bavno, ali isto vre me no se to li ko raz li ko va lo od ono ga na šta sam na vi kla da ni sam mo gla za mi sli ti da uče stvu jem u to me, čak i da mi se pru ži pri li ka. Što se ni je do go di lo bu du ći da de ca ko ja ba ca ju ja stu ke i mah ni to vo ze bi cikl uglav nom ni su po ha đala vi so ko u če ne pri vat ne ško le sa ubr za nim pro gra mom ra da, če mu su mo ji ro di te lji da va li pred nost.

U stva ri, tri put sam me nja la ško lu za pro šle če ti ri go di ne. Bi la sam sa mo dve ne de lje u sred njoj ško li „Džek son“ pre ne go što me je ma ma, vi dev ši pra vo pi snu i gra ma tič ku gre šku u

od la zi la do ku pa ti la i pra la ru ke što je gla sni je mo gu će. Ne ko vre me je uspe va lo, a on da su sva đe po no vo po če le. Ali do tle sam se na vi kla da osta jem bud na do ka sno u noć, što zna či da sam tad ču la sva ku reč.

Po zna jem mno ge či ji su se ro di te lji raz ve li i či ni mi se da su svi to dru ga či je pod ne li: ogrom no iz ne na đe nje, te ško raz o ča ranje, ve li ko olak ša nje. Me đu tim, svi su mno go raz go va ra li o svojim ose ća nji ma ili sa oba ro di te lja za jed no, na iz me nič no s jednim pa dru gim ili s psi hi ja trom na po ro dič noj ili po je di nač noj te ra pi ji. Na rav no, mo ja po ro di ca mo ra la je da bu de iz u ze tak. Sa mo je od jed nom usle di la re če ni ca: „Se di, mo ra mo ne što da ti sa op šti mo.“ Maj ka mi je ob ja vi la vest za ku hinj skim sto lom. Ta ta se na slo nio na kre de nac i kr šio ru ke, umor nog iz gle da. „Tvoj otac i ja se raz vo di mo“, oba ve sti la me je istim rav no dušnim, zva nič nim gla som ko ji ko ri sti kad kri ti ku je stu dent ske ra do ve. „Si gur na sam da se sla žeš da je to naj bo lje za sve nas.“

Ne znam šta sam ose ti la kad sam to ču la. Ni je bi lo olak šanje, ni te ško raz o ča ra nje, a s dru ge stra ne, ni sam bi la ni iz nena đe na. Ono što me je po go di lo dok smo sve tro je se de li u toj pro sto ri ji bi lo je što sam se ose ti la ma lom. Ma lom, kao de te. Što je ve o ma čud no. Kao da je mo ra lo da se do go di ne što to liko zna čaj no ka ko bi me iz ne na da pre pla vio da šak de tinj stva, dav no pro hu ja log.

Na rav no, ima la sam de tinj stvo. Ali moj brat – be ba s naj gorim gr če vi ma, hi pe rak tiv no ma lo de te, „ži vo“ (či taj te: „ne mo guće“) de te – is cr pao je mo je ro di te lje pre ne go što sam se ro di la. I da lje ih is cr plju je, ali s dru gog kon ti nen ta jer ski ta po Evro pi i po vre me no po ša lje mejl s još jed nim ot kro ve njem o to me šta bi tre ba lo da ra di sa svo jim ži vo tom i zah te vom za još nov ca ka ko bi to spro veo u de lo. To što je u ino stran stvu bar da je sve mu no mad sku i umet nič ku cr tu: sad mo ji ro di te lji mo gu

Sara DeSen18 Prepusti se 19

Pro šla sam po red nje ga hi lja du pu ta, ali ni kad mi ni je pa lo na um da svra tim sve dok se jed ne no ći ni sam vra ća la kod ma me u dva uju tru. Mo ji ro di te lji ni su pre vi še mo tri li na me ne. Zbog svog škol skog ras po re da – jed nog ve čer njeg kur sa, pri la go dljivih dnev nih ča so va i ne ko li ko sa mo stal nih pro je ka ta – do la zi la sam i od la zi la kad sam hte la, a is pi ti va li su me ve o ma ma lo ili ni ma lo ta ko da ni su ni pri me ti li da ne spa vam no ću. Te no ći mi je ne što u ve zi s re sto ra nom pri vu klo pa žnju. De lo vao je to plo, go to vo si gur no, pun lju di s ko ji ma imam bar jed nu za jed nič ku oso bi nu. Stoga sam par ki ra la, ušla i na ru či la ka fu i pi tu s ja buka ma. Osta la sam do zo re.

Svi đa lo mi se što sam osta ja la sa ma u Re ju, čak i kad sam po sta la re do van gost. Ni ko ni je tra žio vi še od ono ga što sam hte la da pru žim i svi raz go vo ri su bi li krat ki i pri jat ni. Kad bi sa mo i od no si sa osta li ma bi li ta ko jed no stav ni i kad bih tač no zna la svo ju ulo gu u nji ma.

Pro šle je se ni je jed na ko no ba ri ca, zde pa sta, sta ri ja že na na či joj je iden ti fi ka ci o noj kar ti ci pi sa lo DŽU LI, ba ci la po gled na mo ju pri ja vu dok mi je to či la ka fu.

„Uni ver zi tet De friz“, na glas je pro či ta la i po gle da la me. „Prilič no do bar fa kul tet.“

„Jed an od naj bo ljih“, slo ži la sam se.„Mi sliš li da će te pri mi ti?“Klim nu la sam gla vom. „Da.“Osmeh nu la se kao da sam joj slat ka i on da me po tap ša la po

ra me nu. „Ah, bi ti mlad i sa mo u ve ren“, re kla je i oti šla da lje.Hte la sam da joj od go vo rim ka ko ni sam sa mo u ve re na ne go

se za i sta mno go tru dim. Ali već je oti šla do sle de ćeg se pa rea i po če la da ća ska s ti pom ko ji je ta mo se deo, a zna la sam da je iona ko ni je bri ga. Po sto je me sta gde su oce ne, ško la, ra do vi, ran gi ra nje, ran pri jem i od li čan pro sek va žni, kao i ona na

na stav nom pla nu za en gle ski je zik, pre ba ci la u „Per kins Dej“. To je bi la lo kal na pri vat na ško la, ma nja i stro ža, ma da ni iz bli za kao „Kif niBraun“, eks pe ri men tal na ško la u ko ju sam pre ba čena u tre ćem raz re du. Osno va lo ju je ne ko li ko lo kal nih pro fe so ra i bi la je elit na – pri ma la je naj vi še sto ti nu uče ni ka. Na gla sak je bio na ode lje nji ma s ma lo uče ni ka i te snom sa rad njom s lo kalnim uni ver zi te tom, gde smo mo gli da ide mo na kur se ve ka ko bi smo na vre me do bi ja li bo do ve. Iako sam ste kla ne ko li ko prija te lja u „Kif niBra u nu“, ni je mi bi lo la ko da se zbli žim s nji ma zbog iz u zet no tak mi čar ske at mos fe re i na stav nog pro gra ma ko ji je pod ra zu me vao sa mo stalan rad.

Ma da ni sam mno go ni ma ri la. Ško la mi je pru ža la ute hu, a uče nje mi je omo gu ća va lo da po beg nem i po sred no ži vim hi lja du ži vo ta. Što su se ro di te lji vi še ža li li na Ho li sov ne do statak ini ci ja ti ve i uža sne oce ne, to sam se vi še tru di la. I, mada su se roditelji ponosili mnome, mo ji us pe si kao da mi ni kad ni su do ne li ono što sam za i sta hte la. Bi la sam ve o ma pa met no de te i tre ba lo je da shva tim da ću pri vu ći ro di telj sku pa žnju sa mo ako oma nem ili ih raz o ča ram. Ali kad sam to ko nač no shvati la, to li ko sam na vi kla da po sti žem uspe he da ni sam mo gla da pre ki nem.

Ta ta se ise lio kad sam kre nu la u dru gi raz red. Iz naj mio je na me šten stan bli zu stu dent skog gra da, u kom plek su u ko jem uglav nom ži ve stu den ti. Tre ba lo je da pro vo dim sva ki vi kend kod nje ga, ali on je bio to li ko uzru jan – još se mu čio s dru gom knji gom i nje no ob ja vlji va nje do ve de no je u pi ta nje u tre nutku kad je ma ma do bi ja la to li ko pa žnje – da ni sam uži va la u po se ta ma. S dru ge stra ne, ni kod ma me ni je bi lo mno go bo lje bu du ći da je pro sla vlja la svoj no vi sa mo stal ni ži vot i aka dem ske uspe he, te je ku ća stal no bi la pu na lju di, stu den ti su do la zi li i od la zi li i pra vlje ne su ve če re sva kog vi ken da. Či ni lo mi se da je jedino sred nje re še nje Re je v re sto ra n.

Sara DeSen20 Prepusti se 21

„Ve o ma mi je žao, Oden“, re kao je. „Uža sno mi je što ću pro pu sti ti tvoj go vor.“

„U re du je“, od go vo ri la sam. Utom je ma ma, ode ve na u ba de man til, ušla u ku hi nju i upu ti la se pre ma apa ra tu za ka fu. „Ka ko je Haj di?“

„Do bro“, od vra tio je. „Umor no. Po ro đaj je bio dug i na kra ju su joj ura di li car ski rez, te ni je mno go sreć na. Ali si gu ran sam da će joj bi ti bo lje kad se od mo ri.“

„Pre ne si joj mo je če stit ke“, do da la sam.„Ho ću. A ti im po ka ži zu be, ma la.“ To je bi lo ti pič no: moj

otac, ču ven po bor be no sti, sma trao je bit kom sve što ima ve ze sa aka dem skim ži vo tom. „Mi sli ću na te be.“

Osmeh nu la sam se, za hva li la i spu sti la slu ša li cu dok je ma ma si pa la mle ko u ka fu. Ka ši či ca je na krat ko zvec ka la u šo lji dok je me ša la. „Da po ga đam. On ne će do ći.“

„Haj di se po ro di la“, re kla sam. „Na zva li su be bu Ti zba.“Maj ka ot puh nu. „Bla gi bo že“, pro mr si la je. „Od svih šek

spi rov skih ime na, tvoj otac je iza brao baš to? Si ro ta de voj či ca. Mo ra će ce log ži vo ta da ob ja šnja va.“

Ma ma i ni je ima la pra vo da ne što ka že bu du ći da je pu sti la ta tu da mom bra tu i me ni na de ne ime na: De tram Ho lis bio je pro fe sor ko jem se ta ta iz u zet no di vio, a V. H. Oden mu je omilje ni pe snik. Kao ma la sam ne ko vre me že le la da se zo vem Ešli ili Ke trin, ako ni zbog če ga dru gog on da ka ko bi mi ži vot bio lak ši, ali ma ma je vo le la da go vo ri da je mo je ime za pra vo lakmus test. Oden ni je isto što i Frost ili Vit man, is ti ca la je. Ma nje je po znat od njih i mo gu bi ti si gur na da su oni ko ji su ču li za nje ga vred ni mog vre me na i ener gi je i spo sob ni da mi bu du in te lek tu al no rav ni. Pret po sta vi la sam da to uto li ko vi še va ži i za Ti zbu, ali ni sam ni šta re kla, već sam se la i po no vo po če la da či tam be le ške za svoj go vor. Po sle jed nog tre nut ka, ma ma je iz vu kla sto li cu i pri dru ži la mi se.

ko ji ma je to ne va žno. Ceo ži vot sam pro ve la na me stu gde je sve to va žno, te čak ni kod Re ja, u ko jem ni je, ni sam mo gla da se otre sem to ga.

Bu du ći da sam bi la ve o ma am bi ci o zna i po ha đa la ne u o bi čaje nu ško lu, pro pu sti la sam sve one va žne tre nut ke u če tvr tom raz re du o ko ji ma su mo ji sta ri pri ja te lji iz ško le „Per kins Dej“ pri ča li ce le go di ne. Je di no mi je ma tur sko ve če pa lo na pa met i to sa mo za to što me je po zvao Džej son Tol bot, moj naj ve ći tak mac za naj bo lji pro sek, ka ko bi mi upu tio svo je vr snu mi rovnu po nu du. Me đu tim, na kra ju ni sam ni to do ži ve la bu du ći da je ot ka zao u po sled njem tre nut ku za to što su ga po zva li da uče stvu je na ne kom eko lo škom se mi na ru. Go vo ri la sam se bi da ni je va žno, da je tri ča vo i bes po treb no kao one bor be ja stuci ma i vo žnje bi ci klom po ćor so ka ku pre to li ko go di na. Ali ipak sam se te no ći, i mno go dru gih ka sni je, za pi ta la šta pro pu štam.

Se de la bih u Re ju u dva, tri ili če ti ri uju tru i od jed nom oseti la čud nu ža o ku. Po di gla bih gla vu s knji ge i po gle da la oko se be – ka mi on dži je, lju de ko ji su se is klju či li s me đu dr žav nog autopu ta da po pi ju ka fu ka ko bi iz dr ža li još ko ji ki lo me tar, po vre me ne lu da ke – i ose ti la se isto kao onog da na kad je mo ja maj ka na ja vi la raz vod. Kao da ne pri pa dam ov de i da bi treba lo da sam kod ku će, da spa vam u svom kre ve tu, po put svih osta lih ko je ću vi de ti u ško li za ne ko li ko sa ti. Ali taj ose ćaj bi pod jed na ko br zo pro šao i sve oko me ne bi se vra ti lo na svo je me sto. Kad bi Džu li po no vo pro šla po red me ne s bo ka lom ka fe, gur nu la bih šo lju na ivi cu sto la i bez re či po tvr di la ono što smo obe zna le – da ću osta ti još ne ko vre me.

Mo ja po lu se stra Ti zba Ke ro lajn Vest, te ška tri ki lo gra ma i sto gra ma, ro đe na je je dan dan pre kra ja škol ske go di ne. Ta ta je po zvao sle de ćeg ju tra. Bio je is cr pljen.

Sara DeSen22 Prepusti se 23

Ma ma se ni je po me ra la dok sam je obi la zi la. Kao da se ukoči la, kao da još če ka u onoj spa va ćoj so bi. Pro go vo ri la je tek kad sam iza šla u hod nik.

„Tre ba lo bi po no vo da raz mi sliš o onom Fok ne ro vom ci tatu“, re kla je. „Pre te ran je za uvod. Zvu ča ćeš pre ten ci o zno.“

Po gle da la sam pr vi list pa pi ra, gde sam ured nim štam pa nim ru ko pi som na pi sa la: „Pro šlost ni je mr tva. Ona čak ni je ni uminu la.“ „Do bro“, od go vo ri la sam. Na rav no, u pra vu je. Uvek je u pra vu. „Hva la.“

To li ko sam bi la usred sre đe na na po sled nju go di nu sred nje ško le i po če tak fa kul te ta da ni sam raz mi šlja la o vre me nu iz me đu to ga. Me đu tim, od jed nom je do šlo le to i ni sam ima la šta da ra dim osim da če kam da moj pra vi ži vot po no vo poč ne.

Dve ne de lje sam na ba vlja la sve što je po treb no za De friz i po ma ga la u pri prem noj ško li Hant sin ger, ma da je sve bi lo pri lič no mir no. Iz gle da da sam sa mo ja mi sli la o ško li, što je po sta lo još oči gled ni je po sle ne ko li ko iz la za ka na ve če ru i iz le ta do je ze ra sa sta rim dru ga ri ca ma iz „Per kin sa“. Hte la sam da se vi dim sa svi ma, ali ose ća la sam se kao ču dak kad god bi smo se oku pi le. Sa mo sam dve go di ne bi la u „Kif niBra u nu“, ali sve je bi lo to li ko dru ga či je da se za i sta ni sam mo gla uklo pi ti u nji ho ve pri če o let njim po slo vi ma i mla di ći ma. Po sle ne ko li ko ne prijat nih iz la za ka, po če la sam da se iz vla čim ka ko sam za u ze ta i na kon ne kog vre me na, shva ti le su.

Bi lo mi je do ne kle čud no i kod ku će, bu du ći da je ma ma do bi la do na ci ju za is tra ži va nje i ne pre sta no je ra di la. A kad ni je, nje ni post di plom ciasi sten ti bi do šli na spon ta nu ve če ru i kok te le. Kad bi po sta li su vi še buč ni a ku ća pre pu nje na, či tala bih na pred njem tre mu dok se ne bi do volj no smra či lo da odem kod Re ja.

„Pret po sta vljam da je Haj di pre ži ve la po ro đaj?“, pi ta la je i ot pi la gu tljaj ka fe.

„Mo ra li su da joj ura de car ski rez.“„Ima la je sre će“, za klju či la je. „Ho lis je imao pet ki lo gra ma,

a epi du ral na ni je de lo va la. Uma lo me ni je ubio.“Pre li sta la sam još ne ko li ko li sto va, če ka ju ći pri ču ko ja ne mi

nov no sle di za tom re če ni com. Ka ko je Ho lis bio pro ždr ljiv i pot pu no isi sao maj či ne za li he mle ka. Ka ko je sa ti ma vri štao zbog gr če va, iako su ga stal no no sa li. Ili ka ko je moj otac…

„Sa mo se na dam da ne oče ku je da će joj tvoj otac mno go po ma ga ti“, na sta vi la je, uze la ne ko li ko mo jih li sto va i pre šla po gle dom po nji ma, za ški ljiv ši. „Bi la sam sreć na kad bi po vreme no pro me nio pe le nu. I ne bi tre ba lo da oče ku je od nje ga da usta je no ću ka ko bi na hra nio be bu. Tvr dio je ka ko ima pro bleme sa snom, zbog če ga je mo rao da spa va de vet sa ti da bi mo gao da pre da je. To je bi lo ve o ma zgod no.“

Još je či ta la mo je be le ške dok je pri ča la i ose ti la sam po zna tu ža o ku, kao i uvek kad bi gle da la ne što što sam ura di la. Tre nu tak ka sni je spu sti la je pa pi re bez re či.

„Pa“, re kla sam kad je ot pi la još je dan gu tljaj ka fe, „to je bi lo dav no. Mo žda se pro me nio.“

„Lju di se ne me nja ju. Ako išta dru go, ka ko sta re – ta ko sve vi še te ra ju po svo me.“ Od mah nu la je gla vom. „Se ćam se ka ko sam se de la u spa va ćoj so bi s Ho li som ko ji je ur lao i že le la sa mo da tvoj otac uđe i ka že: ’Haj de, daj ga me ni. Po tre ban ti je od mor.’ Na kra ju ni sam že le la nje ga, već bi lo ko ga. Do slovno bi lo ko ga.“

Gle da la je kroz pro zor dok je go vo ri la, s pr sti ma oba vi je nim oko šo lje ko ja je leb de la na po la pu ta iz me đu sto la i nje nih usana. Po di gla sam be le ške i bri žlji vo ih slo ži la. „Tre ba lo bi da se spre mim“, re kla sam i od ma kla sto li cu.

Sara DeSen24 Prepusti se 25

Bu du ći da ni sam mo gla da ka žem šta za i sta mi slim – ka ko je pri lič no nar ci so id no po klo ni ti ne ko me svo ju fo to gra fi ju – od go vo ri la sam: „Div no.“

„Zna la sam da će ti se do pa sti!“ Za plje ska la je. „Re kla sam mu da su svi ma po treb ni ra mo vi za fo to gra fi je. Za hva lju ju ći nji ma, uspo me ne su po seb ne, zar ne?“

Po no vo sam po gle da la ram, le pe ka men či će, bra to vljev ne ha jan iz raz. NAJ BO LJI TRE NU CI, za i sta. „Da“, slo ži la sam se. „Sva ka ko.“

Ta ra mi je upu ti la još je dan oča ra va ju ći osmeh pa pro vi ri la kroz pro zor iza me ne. „Je l’ ti ma ma tu? Vo le la bih da je upoznam. Ho lis je obo ža va i stal no pri ča o njoj.“

„To je uza jam no“, od go vo ri la sam. Po gle da la me je i osmehnu la sam se. „Ona je u ku hi nji. Du ga cr na ko sa, ze le na ha lji na. Ne mo žeš da je pro ma šiš.“

„Sjaj no!“ Pre ne go što sam sti gla da je spre čim, po no vo me je za gr li la. „Mno go ti hva la.“

Klim nu la sam gla vom. Ta kva sa mo u ve re nost je za štit ni znak svih bra to vlje vih de vo ja ka, bar dok se sma tra ju nje go vim de vojka ma. Tek ka sni je, kad pre sta ne da ih zo ve i ša lje mej lo ve, kad na iz gled iš če zne s li ca ze mlje, vi di mo nji ho vu dru gu stra nu: cr ve ne oči, plač lji ve po ru ke na te le fon skoj se kre ta ri ci, po vreme no lju ti to škri pa nje gu ma is pred na še ku će. Ta ra ne iz gle da kao da će se be sno vo zi ti na šom uli com. Ali ni kad se ne zna.

U je da na est su maj či ni obo ža va o ci još vi si li u ku ći, buč ni kao i uvek. Se de la sam u svo joj so bi i do ko no pro ve ra va la na log na vebsaj tu Ume.com (bez po ru ka, ma da ih ni sam ni oče ki va la) i mejl (sa mo ta ti na po ru ka da pi ta ka ko sam). Po mi sli la sam da po zo vem ne ku dru ga ri cu i vi dim je su li ne kud iza šle, ali se la sam na kre vet kad sam se se ti la ko li ko su mo ji po sled nji društve ni iz la sci bi li ne pri jat ni. Po di gla sam Ho li so vu ura mlje nu fo to gra fi ju s noć nog sto či ća, gle da ju ći jef i ne pla ve ka men či će.

Jed ne ve če ri sam se za du bi la u knji gu o bu di zmu kad sam vi de la ka ko ze le ni mer ce des pro la zi na šom uli com. Us po rio je kad se pri bli žio na šem po štan skom san du če tu, a on da se za usta vio po red ivič nja ka. Po sle jed nog tre nut ka iza šla je ve o ma le pa pla vo ko sa de voj ka u far mer ka ma spu šte nog stru ka, cr venoj ma ji ci na bre te le i san da la ma od plu te. Dr ža la je pa ket u ru ci. Osmo tri la je ku ću, spu sti la po gled i on da ju je još jed nom po gle da la pre ne go što je po šla uz pri laz. Go to vo je sti gla do ste pe ni ca kad me je ugle da la.

„Ćao!“, uz vik nu la je pot pu no pri ja telj ski, što me je do ne kle uz bu ni lo. Je dva da sam ima la vre me na da od go vo rim za to što mi je pri šla, ši ro ko se osme hu ju ći. „Ti mo ra da si Oden.“

„Je sam“, po la ko sam od go vo ri la.„Ja sam Ta ra!“ Oči gled no je nje no ime tre ba lo da mi bu de

po zna to. Kad je po sta lo ja sno da ni je, do da la je: „Ho li so va de voj ka?“

O bo že, po mi sli la sam. Na glas sam re kla: „O, da. Na rav no.“„Ta ko mi je dra go što sam te upo zna la!“, re kla je i za gr li la

me. Mi ri sa la je na gar de ni je i omek ši vač ru blja. „Ho lis je znao da ću pro ći ovu da na pu tu do ku će i za mo lio me je da ti do nesem ovo. Pra vo iz Grč ke!“

Pru ži la mi je pa ket u obič nom, sme đem pa pi ru. Mo je ime i adre sa bi li su na pi sa ni bra to vlje vim ko sim, ne u red nim ru ko pisom. Na čas je za vla da la ne la go da i shva ti la sam da ona oče ku je da otvo rim pa ket, te sam to i uči ni la. U nje mu je bio ma li sta kleni ram za fo to gra fi je sa umet nu tim ra zno boj nim ka men či ći ma: na dnu su bi le ugra vi ra ne re či NAJ BO LJI TRE NU CI. U ra mu se na la zi la fo to gra fi ja Ho li sa is pred Tadž Ma ha la. Sme šio se onim svo jim pre po zna tlji vim ne haj nim osme hom, a na se bi je imao ber mu de s mno go dže po va, ma ji cu i ra nac pre ko ra me na.

„Sjaj na je, zar ne?“, na sta vi la je Ta ra. „Ku pi li smo ram na bu vljoj pi ja ci u Ati ni.“

Sara DeSen26 Prepusti se 27

„Za gla vi li ste?“, pi ta la sam, iako sam zna la da je su. Po sled nja ko la su oti šla s pri la za oko po la dva.

„Baš i ni smo“, od go vo ri la je i pu sti la vo du u su do pe ri. Pre ko ra me na je po gle da la mo je tor be, po re đa ne po red vra ta ga ra že. „Ra no po la ziš. Zar ti se to li ko žu ri da po beg neš od me ne?“

„Ne“, od vra ti la sam. „Sa mo ho ću da iz beg nem sa o bra ćaj nu gu žvu.“

Isti ni za vo lju, ni sam oče ki va la da će ma ma ma ri ti je sam li tu pre ko le ta ili ni sam. Mo žda je i ne bi bi lo bri ga da sam išla ne gde dru gde. Me đu tim, sve se pro me ni lo bu du ći da je moj ta ta uklju čen. Uvek je ta ko.

„Mo gu sa mo da za mi slim u šta se upu štaš“, pri me ti la je, osme hu ju ći se. „Tvoj otac s no vo ro đen če tom! U nje go vim go di na ma! Sme šno je.“

„Re ći ću ti“, uve ri la sam je.„O, mo raš. Zah te va ću re dov na oba ve šte nja.“Gle da la sam ka ko sta vlja ru ke pod mlaz i po či nje da pe re

ča še. „I, šta mi sliš o Ho li so voj de voj ci?“, za pi tah.Ma ma je umor no uz dah nu la. „Šta je be še tra ži la ov de?“„Ho lis ju je po slao da mi uru či po klon.“„Stvar no“, pro mr si la je i spu sti la ne ko li ko ča ša u su ši li cu.

„Šta ti je po klo nio?“„Ram za fo to gra fi je. Iz Grč ke. S nje go vom fo to gra fi jom

unu tra.“„Ah.“ Za vr nu la je če smu i na dla ni com sklo ni la ko su s li ca.

„Je si li joj re kla da mo že da je za dr ži za to što će ve ro vat no sa mo ta ko mo ći po no vo da ga vi di?“

Iako sam isto po mi sli la, kad sam ču la da to ma ma na glas iz go vo ra, bi lo mi je žao Ta re, sr dač nog, dru že lju bi vog li ca, sa mo u ve re ne kad je ušla u ku ću, si gur ne da je Ho li so va iza brani ca. „Ni kad se ne zna“, is ta kla sam. „Mo žda se Ho lis pro me nio i ve ri se s njom.“

NAJ BO LJI TRE NU CI. Ne što u ve zi s tim re či ma i nje go vim bez bri žnim, na sme ja nim li cem pod se ti lo me je na će re ta nje mo jih sta rih dru ga ri ca dok smo raz me nji va le pri če iz škol ske go di ne. Ne o ča so vi ma ili pro se ku, već o dru gim te ma ma, ko je su mi pod jed na ko ne po zna te kao Tadž Ma hal – tra če vi ma, mom ci ma i slo mlje nim sr ci ma. One ve ro vat no ima ju hi lja du fo to gra fi ja pri klad nih za ovaj ram, ali ja ne mam ni jed nu.

Po no vo sam po gle da la bra ta s ran cem pre ko ra me na. Pu tova nje sva ka ko pru ža ne ke mo guć no sti, kao i pro me nu okruže nja. Mo žda ne mo gu oti ći u Grč ku ili In di ju. Ali ipak imam ku da da odem.

Pri šla sam lap to pu, ušla na mejl i otvo ri la ta ti nu po ru ku. Ni sam se bi do zvo li la da du go raz mi šljam, već sam br zo ot kuca la od go vor, kao i jed no pi ta nje. Ja vio se u ro ku od po la sa ta.

Sva ka ko da bi tre ba lo da do đeš! Osta ni ko li ko god ho ćeš. Uži va li bi smo u tvom dru štvu!

I tek ta ko, mo je le to se pro me ni lo.

Sle de ćeg ju tra sam u auto sta vi la ma lu put nu tor bu sa ode ćom, lap top i ve li ki ko fer pun knji ga. Po čet kom le ta sam na šla na stavni plan za ne ke pred me te ko je ću ima ti na De fri zu na je sen i uze la ne ko li ko knji ga u uni ver zi tet skoj bi bli o te ci, mi sle ći ka ko mi ne će ško di ti da se upo znam s gra di vom. Ho lis se ne bi ta ko spa ko vao, ali iona ko ne ću ima ti šta da ra dim osim da idem na pla žu i vi sim s Haj di, što me ni je pre vi še pri vla či lo.

No ćas sam se po zdra vi la s ma mom, mi sle ći da će spa va ti kad bu dem po šla. Ali za te kla sam je u ku hi nju ka ko, umor nog iz ra za li ca, raš či šća va go mi lu vin skih ča ša i zgu žva nih sal ve ta sa sto la.

Sara DeSen28 29

T a ti na i Haj di na ku ća bi la je upra vo ona kva ka kvom sam je za mi šlja la. Ljup ka, be la sa ze le nim ša lo ni ma i ši ro kim pred njim tre mom ukra še nim sto li ca ma na lju lja nje, cvećem u sak si ja ma i sr dač nim žu tim, ke ra mič kim ana na som na ko me pi še DO BRO DO ŠLI na vra ti ma. Ne do sta ja la je sa mo be la ogra da.

Par ki ra la sam i u otvo re noj ga ra ži ugle da la ta tin iz u da rani vol vo i ne što no vi ji pri jus po red nje ga. Čim sam is klju či la mo tor, ču la sam okean. Mo ra da je ve o ma bli zu po što je to li ko gla san. I stvar no, kad sam pro vi ri la iza ku će, vi de la sam travu na pla ži i ši ro ko pla vo pro stran stvo ko je se pru ža lo sve do ho ri zon ta.

Ako se iz u zme po gled, bi la sam sum nji ča va. Ni kad ni sam bi la spon ta na i, što sam se vi še uda lja va la od maj či ne ku će, sve vi še sam se pi ta la ka ko će iz gle da ti ce lo le to s Haj di. Ho će mo li za jed no s be bom od la zi ti na ma ni kir? Ili će zah te va ti da idem na sun ča nje s njom i da no si mo iste re tro ma ji ce na ko ji ma pi še VO LIM JED NO RO GE? Ali ne pre sta no sam raz mi šlja la o Ho li su is pred Tadž Ma ha la i o ot kri ću da umi rem od do sa de

Ma ma se okre nu la i za ški lji la. „Ma haj de, Oden. Šta sam ti re kla o to me?“

„Da se lju di ne me nja ju.“„Upra vo ta ko.“Po no vo se po sve ti la su do pe ri i uba ci la ta njir u sa pu ni cu.

Utom sam ugle da la cr ne na o ča re štre be raeste te na kre den cu po red vra ta. Od jed nom je sve do bi lo smi sao: gla so vi ko je sam ču la do ka sno, nje no ra no usta ja nje i ne u o bi ča je na rev nost da po spre mi po sle no ća šnje se delj ke. Po mi sli la sam da po dig nem na o ča re i po sta ram se da me vi di, sa mo ka ko bih re kla svo je. Ali ume sto to ga, ni sam obra ća la pa žnju na njih dok smo se po zdra vlja le. Po vu kla me je u čvrst za gr ljaj – uvek me je sna žno gr li la kao da me ni kad ne će pu sti ti – pre ne go što me je po sla la mo jim pu tem.

Drugo poglavlje