SAVEZ DRUSTAVA ZA ZASTITU BILJA JUGOSLAVIJE ®BEOGRAD

KO L £K TIV AUTORA

v

PRIRUCNIK IZVESTAJN-E I PROONOZNE SLUzBE ZASTITE POLJOPRIVREDNIH KULTURA

- BEOGRAD

1983.

c-rr· 2.

I

J .~

AUTORI

Dip!. info Dobrila ALEKSic, Smed. Palanka, dr Zivojin ALBKSlc, Smed. Palanka, dr Eftilr. ANCEV, Skopje, dr Momcilo ARSENIJEVIC, Novi Sad, dr Miroslav ARSIC, Novi Sad, dr Inoslava BALARIN, Zagreb, mr Ferenc BALAZ, Novi Sad, mr Jeliea BALAZ, Novi Sad, dr Ante BES, Sarajevo, dr Bo· rislav.BORIC, Beograd, dr Momcilo BOSKOVIC, Novi Sad, dip!. info Brankc BRITVEC, Zagreb, dr Branislav BRKIC, PriStina, dr Dusko BRNETIC, Split, dr Andrija BU2:ANCIC, Zagreb, dr Ivan CIGCAR, Zagreb, mr Bogdan CVJET· KOVIC, Zagreb, info Ljupco CAKAR, Skopje, dr Dusan CAMPRAG, Novi Sad, dip!. info Branko tELIKOVIC, Sarajevo, mr Ivanka CIZMIC, Zagreb, dr Sto· jan CUTURILO, Beograd, dr Nenad DIMIC, Sarajevo, dr Kosta DOBRIVO­JEVIC, Beograd, dip!. biolog Marta DOLINAR, lake, dr Husnija FESTIC, Sarajevo, dr Vasa GRBIC, Novi Sad, dr Dragutin HADZISTEVIC, Beograd, info Jelka HOCEVAR, Ljubljana, mr Jasminka IGRC, Zagreb, dr Markl) INJAC, Beograd, dr Frane JANE2:IC, Ljubljana, dr Ste\'an JASNIC, Novi Sad, Mirko JOVANlc, Novi Sad, dr Bozidar JOVICEVIC, Novi Sad, mr Mi­Iivoje JOVANOVIC, Krusevae, dip!. info Miljeva KAC, lalee,.£r I_Ilia KAROV, Kocani, dr Josip KISPATIC, Zagreb, dr Zlatko KORUNIC, Zagreb, dr BoM­slav KOSTIC, Novi Sad, drDorde KRNJAIC, Beograd, dr Smiljka KRNJAIC, Beograd, dr Milos KUS, Kranj, dr Milan MACEUSKI, Zagreb, dr Joze MA­tEK, LjUbljana, dr Milos MAKSIMOVIC, Beograd, dr Adam MARIC, Novi Sr.:d, mr Ncbojsa MARINKOVIC, Smed. Palanka, mr Radosav MASTEN, Za­greb, mr Stevan MASIREVIC, Novi Sad, dip!. inz. Vasilka MICKOVSKA, Skopje, dr Josif MICKOVSKI, Prilep, mr Dragi MIHAJLOVIC, Skopje, ak;,· demik dr Milorad MIJUSKOVIC, Titograd, dr Ivanka MILATOVlc, Zagreb, dr Refik NUMIC, Sarajevo, mr Zvonko OSTOJIC, Zagreb, mr Neda PAGLIA­RINI, Zagreb, dr Filip PEJCINOVSKI, Skopje, dr Viktorija PENCIC, Beo­grad, mr Ism"il PIREVA, PriStina, dr Ljubiea RADMAN, Sarajevo, dr Mi­lojko RANKOVlc, Cacak, dr Anka RU2IC, Beograd, dr Raclcsav SEKULfC, Novi Sad, dr Sreten STAMENKOVIC, Novi Sad, mr Svetomir STAMENKO­VIC, Cacak, dr Dragomir STOJANOVIC, Beograd, dr Taib SARIC, Sarajevo, dr Vukasin SISAKOVIC,' Ljubljana, dr 2:ivojin TEOFILOVIC, Beograd, dr Tomislav TESIC, Beograd, dr Boris TODOROVSKI, Skopje, dr Ljiljana TO­SIC, Beograd, dr MaliSa TOSIC, Beograd, mr Velizar VELIMIROVIC, Tito­grad, dr I>onle VOJVODIC, Novi Sad, dr Stojan VRABL, lI.Iaribor, dr Vido­sava 2:IVANOVIC, Cacak, mr Milan 2:0LNIR, 2:alee.

HeJ.mInthosporium oryzae (mrka pegavost pirindfa, mrka pegavost r ife, terona rizeva pcgavost, kafejava damkavost na orizot)

Simptomi bolesti se ispoljavaju u dva oblika: »palef klijanaca« i ..m rku pega­vost«. Prvl se javlja odmah po klijanju iii nicanju biljke, a drugi u toku cele vege­

tacije. t - 1- - d I ' b-I ' k l' t li . kMrka pegavos se Jav Ja na sVlm e OVlIDa I J e: na JS u, snom ru avcu, stablu metlici, semenu a kadkada i na korenu. Simptom~ bolesti na listu se ispolja. vaju uvidu pega i to vee na sas.viI!1. mla4iro biljkama. U. po~et~u su te pegc ~!tne, okruglaste, crvenkasto mrke bOje Ih u vldu tamno mrklh tackica. Pege dostlZu u duZinu 2,0 - 4,5 mm a u sirinu 0,5 -1,5 mm. Na lisnom rukavcu pege su sitne i ne dostizu n ikad velicinu onih koje se j avljaju Da liScu, a boje su rdaste. Na stablu, ako je napad gljiv~ slab , 'obicno ne dolazi do pojavepega. Ako je napad jak onda se i na njemu javJjaju sime, elipsastog oblika pege. Na metlici se simptomi bolesti jav­Ijaju vee nekoliko dana po kIasanju u vidu sitnih tamnomrkih Iii crnkastih pega na zrnima. Vidi tab. IX, s1. 5.

Rasprostmnjel-wst i ekonomski znacaj. - U Koeanskoj kotlini i u drugim proizvodnim krajevima pirinea u Makedoniji to je najrasprOSlranjenija i najstetni­ja ,holest. Gubitci, koje ova gljiva prou:trokuje u prinosu u kOCanskom rejonu se proce njuju na oko 5-7"%. Nije retka pojava propadanja kIijanaC<l pirinea, sto se dogal1a svake godine ali u razliCitom intenzitetu.

Biologija i epidemiologija parazita. - Gljiva se odrzava u vidu micelije u bilj­nim ostacima u polju. U prirodi se siri uglavnom koniclijama, semenom i biljnim ostacirna zarafenih biljaka. Visoka relativna vlaznost vazduha je jedan od glavnih uslova u 'ostvarivanju infekcije od H. oryzae. Za uspesno ostvarivanje infekcije po­trebna je temperatura od 20· i relativna vlaznost preko 89%.

Ocel"la il1tem.iteta napada i stetnosti. - Ocenu stepena zaraze bolesti izvoditi ocenama od 0-9. Najpogodnije vreme za ocenjivanje intenziteta zaraze je u faz.i mleene i vostanc: zrelosti pirinca.

lzvestajna sluZba. - Pojava bolesti prati se u toku cele vegetacije pirinca i mora se pregledati oko 50% od ukupnih povrsina pod pirineem.

Pyricularia oryzae (plamenjaca pirinctza, plamenjaca rize, rizeva pegavost, plamenica na orizot)

Simptomi bolesti. - Plamenjaea je vazno oboljenje na pirincu i javlja se u svim reonima gde se pirinae gaji u Makedoniji. P. oryzae uzrokuje tri tipa bolesti »lisnu plamenjacu", »nodusnu plamenjaeu« i »plevienu plamenjacuu . U SR Makedo­niji ona se javlja u sva tri oblika, zajedno iii pojcdinacno', zavisno od taza razvoja pirinca u kojima nastanc infekcija. Vidi tab. IX, s1. 6.

Lisna plamenjaca se javlja u fazi bokorenja i vlatanja. Ako se javi pre k1a­sanja, liSce postaje narandzaste boje, susi se i propada. Takve bil.ike ne klasaju . Pege. su elipsaste do nepravilnc koje se kasnije spajaju i zahvataju celu Iisnu po­vrsinu. . , .

Nouusna plamenjaca se obicno javlja nakon klasanja pirirlea. Zarazeni no­dusi postaju tamno mrke boje i vrlo lako se lome. Zaraza se jmilja u oazama a ka­snije zahvata celu povrsinu pod pirincom.

. Pleviena plamenjaca se obicno javlja nakon klasanja pirinca, u vidu sitnih pe­peljastih iii crnkastih pega na zrnim·a. Kasnije se te pege povecavaju meausobno spajaju, prekrivajuci cesto celo zrno. Jako zarazcna zrna ostaju slabo ~alivena .

216

Rasprostranjenost i ekonomski znacaj. - Poslednjih godlna na jrasprostranje­nije i 1Jaj~tetnjje su nodusna i plevitna plamenjaca, koje se javljaju u svim lokali­tetima gde se pirinac gajL Gubici se proeenjuju na oko 7-11% svake godine.

Biologi;a i epidemiologija parazita. - Gljiva se oddava u biljnim ostacima u vidu mieeiije i konidija. U prirodi se siri ugla~nom konidijama pomocu vetra. Vi­soka vlaznost vazduha i prohladno vreme u avgustu, sto se poklapa sa fazom klasa­nja pirinea, glavni su uslovi za ostvarivanje infekcije od P. oryzae.

Deena intenziteta napada i stetnosti bolesti izvodi se kao kod prethodnog pa­razita.

/zvcStajllfl sluZba. - Vreme pojave istepen zaraze prati se u fazi vlatanja pa sve do zetve pirinca.

STETOCINE I PARAZITI KUKURUZA

Lisne va!l na kukuruzu

Useve kukuruza napada vge vrsta lisnih va~i, na primer Rhopalosiphum mai­dIS, Rh. padi, Maerosiphum avenae, Metopolophium dirhodum, Sehizaphis grami­num, Rungsia kurdjumovi, R. maydis ~ droge. Od navedenih po useve kukuruza najvazniJe su prve dye navedene vrste, a ponekad se u jaeoj meri javlja i M. ave­nae (ona naseljava donje lisce kukuruza, obicno u manjim kolonijama).

Rhopalosiphum maidis, Rh. padi (erna kukuruzna vas, erna kukuruzna us, I

ema koruzna us, erna peenkova voska) (sremzina lisna vas, sremzina lisna us, cremsina listna us)

Dpis. - Larve i beskrilne zenke zelene kukuruzne lisne vasi imaju telo dugo 1,7 do 2,3 mm, tamno zelene boje.

Rasprostranjenost i znacaj. - Ubrajaju se u znacajnije stetoCine kukuruza . naroeito Rh. maidis, na kojem se povremeno masovno razmnozavaju.

Biologija i ekologija. - Rh. maidis prezimljava kao beskrilna virginogcna zen· ka i larva, na spontanim klasastim travama, sa kojih se tokom proleca i leta siri na gajcne biljke. Potencijal razmnozavanja ove vrste je neobieno visok, ali se l~jena brojnost snizava usled niskih temperatura (tokom zime) i male relativne ,·laznosti. Navodnjavanje kukuruza doprinosi razmnozavanju stetocina. Rh. padi prezimljava u stadijumu zimskog jajeta, uglavnom na sremzi, a letnje domacinc cine razne vrste iz familije Poaeeae. Krilati migranti, krajem maja i u junu, nase­ljavaju razna zita i klasaste trave.

Biljke hraniteljke i stetnost. - U biljke hraniteljke ubrajaju se kukuruz, sirak, proso, razna stma fita i klasaste trave, na kojim vasi najcesce zaseljavaju vrsnc delove biljke. Na kukuruzu se masovno razmnozavanje obicno desava u vreme izbacivanja metlice. J ako napadnute biljke zaostaju u razvoju, bivaju manje iIi vise kriljave, a na liscu se primecuje erna cadavica. Rh. maidis je vektor virusa mozaika kukuruza.

Deena illtenziteta napada i stetnosti. - Ista se obavlja krajem proleea a narocito tokom leta, pregledom 100--200 biljaka kukuruza (na deset mesta po

217