75

SAOPŠTENJA / COMMUNICATIONS

Ružica Mrdaković Cvetković * DOI:10.2298/EKA0771075M

PrIvrEDnI rAzvOj I PrIlIv InOstrAnIh srEDstAvA u zEMljE u trAnzIcIjI

EcOnOMIc DEvElOPMEnt AnD DIrEct FOrEIGn InvEstMEnt In thE trAnsItIOn EcOnOMIEs

APstrAKt: U radu se razmatraju problemi ekonomskog razvoja u Srbiji i istočnoevropskim zemljama. Kompara-tivna analiza koristi se za upoređivanje karakteristične promene bruto domaćeg proizvoda, stranih direktnih investicija i bruto domaćeg proizvoda po stanovniku u Srbiji i zemljama Jugoistočne Evrope i Za-jednice nezavisnih država (ZND). Analiza ukazuje da je nivo bruto domaćeg proiz-voda i proizvodnje u Srbiji i ovim zeml-jama sada niži nego u 1989. godini, godini opšteprihvaćenoj kao početak prelaska bivših socijalističkih zemalja na tržišno privređivanje.

KljuČnE rEČI: strane direktne inves-ticije, privredni razvoj, bruto domaći proiz-vod, bruto domaći proizvod po stanovniku, investicije.

ABstrAct: The paper deals with the problems related to economic development in Serbia and Southeast-European coun-tries. Comparative analysis has been used for distinguishing typical changes of gross domestic product, foreign direct investment and gross domestic product per capita in Serbia, the countries of Southeast Europe and the Commonwealth of Independent States. The analysis indicates that the levels of both the gross domestic product (GDP) and production in Serbia and other coun-tries are currently lower than in 1989, the year generally taken as the beginning of the process of transition from centrally planned to market economies.

KEY WOrDs: foreign direct investment, economic development, gross domestic product, gross national product per capita, investment.

* Institutekonomskihnauka,Beograd

76

Ružica Mrdaković Cvetković

1. uvod­ne na­pomene

AkoposmatramogodišnjestopeprivrednograstaSrbijeuperioduod2000.do2005.godine,stičeseutisakdasrpskaprivredaubrzanimkorakomidenapred.Međutim,kadaseimauvidudasezabazuuzimagodinaukojojjenizaknivoprivrednograzvoja,jasnojedaovestoperastaneukazujunatodajestanjeuna­šojprivredisjajno.

Premastatisticimeđunarodnihfi­nansijskihorganizacijareal­nibrutodomaćipro­izvoduSrbijiiCrnojGorijeu2004.godinibionanivouodoko55%real­nogbru­todomaćegproizvodaiz1989.godine,štoukazujeinačinjenicudajeproizvod­njauSrbijidal­ekoispodnivoaproizvodnjeiz1989.godine.Kol­ikonamjoštrebadadostignemonivorazvojakojismotadaimal­iištatrebapreduzetidabiseovajcil­jostvario?Uovomradupokušaćudarasvetl­imnekeaspekteovogpitanja.

PremapodacimaEkonomskekomisijeUNzaEvropu(Economic Survey of Euro-pe)real­nibrutodomaćiproizvoduSrbiji iCrnojGoriu2004.godini jemanjiza46,3%negou1989.godini.Akonamjezautehu,nidrugezeml­jeJugoistoč­neEvrope,bivše jugosl­ovenskerepubl­ike izeml­jeZajednicenezavisnihdržava(ZND),nisumnogodal­jeodmakl­eupoređenjusastepenomprivrednerazvije­nostikojisuimal­eu1989.godini,tj.godinipadaBerl­inskogzida,odnosnogodi­niprel­askabivšihsocijal­ističkihzemal­janatržišnoprivređivanje.Većinabivšihsocijal­ističkihzemal­jau2004.godininijedostigl­anivobrutodomaćegproizvodakojijeimal­au1989.godini.Srbijajeipakizavećineovihzemal­jaiponivoubrutodomaćegproizvodapostanovnikuipremanivouinvesticijaipril­ivustranihdi­rektnihinvesticija,aposebnojezabrinjavajućestanjepl­atnogbil­ansazeml­je.

2. Kompa­ra­tivna­ a­na­liza­ privred­nog ra­zvoja­ srbije i d­ru­gih zema­lja­ Is­toč­ne Evrope

Real­niGDPu2004.godiniuzeml­jamaJugoistočneEvropejemanjiza6,5%negou1989.godini(bezTurske,kojaseupubl­ikacijamaEkonomskekomisijeUNzaEvropusvrstavauovugrupaciju),uzeml­jamaZajednicenezavisnihdržavajeza19,8%manji,uRusijiza17,5%,uHrvatskojza5,3%,uMakedonijiza16,5%,auSrbijiza46,3%.

BrutodomaćiproizvoduSrbijiiCrnojGorijeu2000.godinivećiza5,2%negouprethodnojgodini.U2001.godinijestoparastabrutodomaćegproizvoda5,3%,u2002.3,8%iu2003.godini2,1%uodnosunaprethodnugodinu.(Statistički

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

77

godišnjak SCG2005,str.80)U2005.godinijeBDPuSrbijipovećanza5,8%upoređenjusaprethodnomgodinom.1

PodaciostopamarastabrutodomaćegproizvodaiproizvodnjeuSrbijiiposma­tranimzeml­jamaukazujudanastanje izbivanjauprivrediSrbije,a idrugimzeml­jama, utiču odnosi date zeml­je sa užim i širim okruženjem. Usitnjavanjeekonomskihsistema,strukturnepromene,preorijentacijaekonomijasapl­anskogna tržišnoprivređivanje,krupnipol­itički l­omovi,pa i ratnazbivanjanaovompodručjuodražavajusenaekonomskirastzemal­jautranziciji.Privrednakreta­njausvetuizazivajupotreseidubokedruštvenepromeneunacional­nojekonomi­ji,posebnoakojemal­akaoprivredaSrbije.Dabiseostvariožel­jeniekonomskirast,menjanje,obnavl­janjeiunapređenjeprivrede,neophodnajeodgovarajućarazvojnakoncepcijaiadekvatnastrategija.Sagl­edavanjestanjauprivrediSrbijepredusl­ovjezadefi­nisanjecil­jevarazvoja,kojiseukl­apajuuvizijuopštegnapret­kaiaktivnijegukl­jučivanjauneposrednookruženjeiširesvetsketokove.

Real­nabrutoindustrijskaproizvodnjauJugoistočnojEvropiiZajednicinezavi­snihdržava,premameđunarodnojstatistici(Economic Survey of Europe;UNE­CE Common Database; national­ statistics; CIS Statistical­ Committee) u 2004.godininižajeza22%negou1989.godini,uzeml­jamaJugoistočneEvrope(bezTurske)nižajeza50%,uSrbijiiCrnojGoriza58,3%,auBosniiHercegoviniza84,7%iuHrvatskojza31,3%.Kaoštojeunapomenitabel­enavedeno,poda­ciopromenamabrutodomaćegproizvodauBosniiHercegovininisuuporedi­visapodacimaostal­ihposmatranihzemal­ja,jersezabazuuzima1995.godina(umesto1989),kadajebioizuzetnonizaknivoGNIzbogkrupnihekonomskihipol­itičkih l­omovaposl­e izdvajanjaBiHizJugosl­avije iuperiodurata.Podaciokumul­ativnimpromenamareal­nebrutoindustrijskeproizvodnjeuposmatra­nomperioduuBiHbezRepubl­ikeSrpskeuporedivisu,jersezabazuuzima1989.godina,kaoizadrugezeml­jeutranziciji.

Akoposmatramol­ančaneindekseproizvodnjeuSrbijiiCrnojGori,premadoma­ćojstatistici,uočićemodajeproizvodnjau1999.godiniopal­aza23%uodnosunaprethodnugodinu.U2000.godinijeproizvodnjapovećanaza11%inaistomnivousezadržal­aiu2001,dabiu2002.bil­apovećanaza2%,paunarednojgodi­nibel­ežipadod3%.Industrijskaproizvodnjau2004.godinipovećanajeza8%uodnosuna2003.

1 Izvor:Republ­ičkoministarstvofi­nansija,Bilten javnih fi­nansija.

78

Ružica Mrdaković CvetkovićTa­

be­la­

1.R

eal­n

iGD

Pu

Jugo

isto

čnoj

Evr

opii

ZN

D,1

990­

2004

proc

entu

al­ne

pro

men

epr

ema

pret

hodn

ojg

odin

i

Izvo

r:U

NEC

EC

omm

onD

atab

ase;

nat

iona

l­sta

tistic

s;C

ISS

tatis

tical­

Com

mitt

ee;E

cono

mic

Sur

vey

ofE

urop

e,2

005

No

2Re

al­G

ross

dom

estic

pr

oduc

tusi

ngp

urch

asin

gpo

wer

par

ities

(BD

Ppr

ema

pari

tetu

kup

ovne

snag

e)N

apom

ene:

EU

­8:Č

eška

,Mađ

arsk

a,P

ol­jsk

a,S

l­ova

čka,

Sl­o

veni

ja,E

ston

ija,L

eton

ija,L

itvan

ija,Z

ND

:Rus

ija,U

kraj

ina,

Tad

žiki

stan

,Tur

kmen

i­st

an,J

erm

enija

,Aze

rbej

džan

,Bel­

orus

ija,K

azah

stan

,Kir

gizs

tan,

Uzb

ekis

tan,

Mol­

davi

ja,S

rbija

iC

rna

Gor

a:o

d19

99.g

odin

ebe

zK

osov

ai

Met

ohije

,Bos

nai

Her

cego

vina

:199

5=10

0(p

odac

ioG

DP

uBi

Hn

isu

upor

ediv

isa

GD

Pu

drug

imp

osm

atra

nim

zem

l­jam

aje

rsep

rate

od

1995

.go

dine

pos

l­eo

konč

anja

rata

)U

gru

paci

juz

emal­

jaJu

gosit

očne

Evr

ope,

por

edn

aved

enih

zem

al­ja

,pre

ma

ovoj

kl­a

sifi­k

aciji

ukl­

juče

naje

iTu

rska

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

79

IndeksiukupneindustrijskeproizvodnjeuSCG,posmatranoudužemvremen­skomperioduod1955.godine,pokazujudajeprivredaSrbijeimal­aneravnomer­neiskokovitetendencijerasta,pa jetakou1965.godiniproizvodnjabil­avećaza267%,au1985.godiničakza1.127%većanegou1955.godini.Industrijskaproizvodnjajeu2004.godinivećaza435%negou1955,al­ijezatonanivouod44%proizvodnjeostvareneu1985.i47%proizvodnjeostvareneu1990.godini,asamojeza18%većanegou1999.godinikadasunasbombardoval­i.Produktiv­nostradajeu2004.godinipovećanaza18%uodnosunaprethodnugodinu,aupoređenjusa1998.jeza44%većaiza79%jevećanegou1999.godini.Lanča­niindeksipol­joprivredneproizvodnjepokazujutendencijuravnomernijegrasta(StatističkigodišnjakSCG2005,str.118,145i146).

ProsečnastoparastauSFRJuperiodu1951­1973.bil­aje5,7%,aod1974.do1982.godine5%.Osamdesetihgodinajebrutodomaćiproizvodpostanovnikustagni­rao,audeoinvesticijaudruštvenomproizvodujeprepol­ovl­jen.

Uvremekadajezeml­jiuveden„trgovinskiifi­nansijskiembargo“nijebil­oinvesti­ranjauproizvodnju,adržavnefunkcijeisocijal­nimirfi­nansirajuseinflatornimporezom,štosekrozTanzi­Ol­iveraefekatvraćadržavikaobumerang.

Efi­kasnost investicija(priraštajdruštvenogproizvodana100dinarabrutopri­vrednihinvesticijauosnovnasredstva)uužojSrbijiuperiodu1952­1960.iznosi43,5,uperiodu1961­1970.oko26,od1971do1980je22,5,auperiodu1981­1990.dobijanegativnipredznak­2,7(Stamenkovićidr.,2004,s.41).

Izbl­okadeizl­azimorazoreneprivrednestruktureisaniskimnivoomdruštvenogbrutoproizvodapostanovniku.U2002.godini imal­ismo1.400US$GNIpercapita.Gross national income per capita(GNI per capita)u2004.godiniiznosi2.620američkihdol­ara,premametodol­ogijiizAtl­asaSvetskebanke.Premavel­i­činibrutodomaćegproizvodapostanovniku(GNIpercapita)za2004.godinuisprednassuSl­ovenijaiHrvatska,Češka,Mađarska,Estonija,Sl­ovačka,Pol­jska,Litvanija,Rusija,Rumunija,Bugarska.

U2005.godiniSrbijaiCrnaGora(bezKosova)jesa3.280USdol­araGNIpercapita,premaatl­asmetodi,na100.mestu. Iu2005.godiniSl­ovenija jepremavel­ičinibrutodomaćegproizvodapostanovniku(17.350US$),odposmatranihzemal­ja,najuspešnijainal­azisena46.mestu.Sl­edeČeška,Mađarska,Estonija,Sl­ovačka,Pol­jska,Litvanija,RuskaFederacija,RumunijaiBugarska.Brutodoma­ćiproizvodpostanovnikuuSrbijijeu2005.godiniznačajnopovećanupoređe­njusa2004.godinom,al­itoipaknijebil­odovol­jnodasebitnopopravimestona

80

Ružica Mrdaković Cvetković

l­estviciAtl­asaSvetskebanke(sa102.na100.mesto)idasedostignerazvojnamasl­ičnihzemal­ja. (www.worldbank.org: Worl­dDevel­opment Indicatorsdatabase,Worl­dbank,1Jul­y2006)OvipodaciukazujudasutendencijerastaGNI(štojeistokaoranijekorišćeniGDP)uposmatranimzemal­jamau2005.godinisl­ičnekretanjimau2004.godini.

3. stra­ne d­irektne inves­ticije

Zeml­jeutranzicijiuvel­ikosudevedesetihgodinaprošl­ogvekaotvoril­evratastra­nimdirektniminvesticijamaiiskoristil­eeksternepogodnostikojesuvl­adal­enasvetskomtržištu.Snažanrastproizvodnjeuzeml­jamaZapadneEvropepočet­komdevedesetihgodinastvarapovećanutražnjunasvetskomtržištuzasirovina­ma,međuproizvodimainekiminvesticionimdobrima,značitražnjuupravozaonimdobrimakojimaraspol­ažuistočnoevropskezeml­je.Ekspanzijaizvozaovihzemal­japotpomogl­ajenjihovprivrednirast.Koristil­isufi­nansijskupodrškume­đunarodnihfi­nansijskihorganizacija(kaoštoSrbijasadaima),zemal­jaEUidru­gihrazvijenihzemal­jaikratkoročnufi­nansijskupomoćizprivatnihizvora.

Periodod1995.do2001.godinekarakterišesnažanpril­ivstranihdirektnihin­vesticijaiznačajnaul­aganjatransnacional­nihkompanija,kaoštosuReno,Bajer,Henkel­,Simens,Semperit,Tomson.Najznačajnijiinvestitoriuregionusubil­ipro­izvođačiautomobil­a.Mađarska,Češka,Pol­jskaiSl­ovačkaprednjačeuprogresuirestruktuiranju,presvega,zahval­jujućipovećanjuizvoza.Najvećiizvozniciizovihzemal­jabil­asupreduzećaukojasuinvestiral­etransnacional­nekompani­je, ujedno ovi inoinvestitori del­uju na povećanje produktivnosti u privredi. USl­ovenijijevišeodpol­ovinestranihdirektnihinvesticijaul­oženouproizvodnju(automobil­ska,papirnaindustrijaiproizvodnjael­ektričnihmašina–Gorenje)izabel­eženesuvisokestoperastaizvoza.

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

81

Ta­be­

la­ 2

.Pri

l­ivst

rani

hdi

rekt

nih

inve

stic

ija

um

il­ion

ima

dol­a

ra

Izvo

r:N

atio

nal­b

al­an

ceo

fpay

men

tss

tatis

tics;

IMF,

Bal­

ance

ofP

aym

ents

Sta

tistic

s(W

ashi

ngto

n,D

.C.)

and

IMF

coun

try

stud

ies;

UN

ECE

secr

etar

iate

stim

ates

82

Ružica Mrdaković Cvetković

IuSrbijisunajznačajnijistranikupcitransnacional­nekompanije:Philip Morris,Interbrew,Lukoil,Holcim,US Steel,Alpha Bank,Lafarge,Carlsberg,Titan,Hen-kel,BAT,Galaxy Tire and WheeliTelenor.Pril­ivneposrednihstranihul­aganjauprocentimaBDP­a(BDPpostanovnikuuSrbiji,premapodacimaprezentovanimuStrategijipodsticanjairazvojastranihul­aganja,iznosiojeu1990.godini2.706US$,u1995.godini1.412,u2000.godini1.044iu2004.godini2.813US$)uSrbijiiznosi0,6%u2000.godinii5,3%u2004.godini.U1990.i1995.stranihul­aganjazbogbl­okadenijenibil­o.UčešćestranihinvesticijauBDP­uu2004.go­diniuHrvatskojiznosi3,5%,uRumuniji8,7%,Bugarskoj11,7%,Sl­ovačkoj3,1%,auMađarskoj4,6%.Straniinvestitorikoristejef­tinijuradnusnaguipogodnostidobrorazvijeneprivredeisol­idneinfrastrukturekojesuzeml­jeutranzicijiizgra­dil­ezahval­jujućicentral­no­pl­anskomupravl­janju,proširujutržišteiekspl­oatišusirovine.Pozitivnainegativnaiskustvastranihinvesticijaistočnoevropskihze­mal­jatrebal­obiSrbijidabuduputokazurazvojuprivrede.

StranedirektneinvesticijeuSrbijinajvećimdel­ompotičuizkupovinedel­ado­maćihdržavnihidruštvenihpreduzećaibanakauprocesuaukcijskeitenderskeprivatizacije.Premapodacimaizpl­atnogbil­ansaSrbijestranedirektneinvesticijesuu2004.godinibil­e966mil­ionadol­ara,au2003.godini1.360mil­ionadol­ara.U strukturi uvezenog kapital­a u 2005. godini (4.380 mil­iona dol­ara) značajnastavkasustranedirektneinvesticije1.481mil­ionadol­ara,kojeseugl­avnomusme­ravajuufi­nansijskisektor(38%,il­iuprevoduprivatizacijabanaka).

4. Inos­tra­na­ s­red­s­tva­ u­ privred­nom ra­zvoju­ srbije

Srbijijeneophodanpril­ivsvežeginostranogkapital­azainvestiranjeuproizvod­nju,naročitoposl­eperiodadesetogodišnjegprivređivanjauusl­ovimapotpuneizol­acijezeml­je.Posl­e2000.godineuspostavl­jenajesaradnjasameđunarodnimfi­nansijskimiregional­nimfi­nansijskimorganizacijamaizeml­ji jeotvorenpri­stupmeđunarodnomtržištukapital­a,al­ijeidal­jenizaknivostranihdirektnih,posebnogrinfi­l­dinvesticija.Kreditimul­til­ateral­nihkreditoraugl­avnomsuusme­reniu razvoj infrastrukturnihobjekata,kojimogupodsticatiprivredni razvojtakoštozapošl­javajuradnike,čijidohodakpovećavatražnjuzadel­omdomaćihproizvoda(al­inašmental­itetugl­avnomtražistranurobuširokepotrošnje)itimemal­o stimul­iše razvoj domaće proizvodnje. Pril­iv stranih direktnih investicijaimaneposrednijiuticajnarazvojprivrednihgrana.

Predmetovogpogl­avl­jajeanal­izaznačajastranihinvesticijazaprivrednirastze­ml­je,dinamikeiobimainostranihkreditaistranihdirektnihinvesticija,sektor­

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

83

skeusmerenostistranihinvesticija,uticajaprekidapril­ivainostranihsredstavauperiodusankcijanaprivrednustagnaciju.Uprvomdel­uukratkoseukazujenaosnovnekarakteristikepril­ivastranihinvesticijauSFRJ,azatimsl­edianal­izapri­l­ivastranihdirektnihinvesticijauSrbijuposl­e2000.godineiznačajasaradnjesamul­til­ateral­nimkreditorimazaprivrednirazvojSrbijenakon2000.godine.

4.1. Os­novne ka­ra­kteris­tike priliva­ s­tra­nih inves­ticija­ u­ sFrj

Uperioduposl­eDrugogsvetskogrataJugosl­avijajezbognedostatkadomaćeaku­mul­acijezaprivrednirazvojbil­aprinuđenadaangažujedodatnuakumul­acijuizinostranstvazainvesticionaul­aganjaizatekućupotrošnju.Visokestopeprivred­nograstanašezeml­jeupojedinimperiodimarezul­tat suprvenstvenovisokogučešćainvesticijaudruštvenomproizvodu.Ovakovisoknivoinvesticijabil­ojemogućeostvaritizahval­jujućipril­ivuakumul­acijeizinostranstva.Jugosl­avijajeneposrednoposl­eratado1960.godinedobijal­aekonomskupomoć.Ovasredstvanisuimal­aneposredniefekatnaprivrednirazvoj,pasmobil­iupućenidatražimozajmoveodmeđunarodnihfi­nansijskihorganizacija.

ZajmoviMeđunarodnebankezaobnovuirazvojinjenihafi­l­ijacijanašojzeml­jibil­isu,uperioduposl­eDrugogsvetskograta,odobravanizafi­nansiranjekonkret­nihprojekata,kaoizastrukturnopril­agođavanje.Zbogtogaštofi­nansiranjepro­jekataSvetskebankepodl­ežestrogojkontrol­iekspertskihtimovaSvetskebankeiBankainsistiranadostavl­janjufi­nansijskihizveštaja,nabazikojihvršinadzorutrošakaodobrenihsredstavazajma,kodovihprojekatabil­ojemal­opromašenihinvesticija.ProjektnimzajmovimaSvetskebankefi­nansiranajesaobraćajnain­frastruktura,energetika,pol­joprivreda,turističkiobjekti,Zajamzastrukturnopril­agođavanjeSAL1korišćenjezafi­nansiranjeizvozneprivrede.

Tadajenašazeml­jabil­ameđusrednjerazvijenimzeml­jamaurazvojui1980.go­dinedostigl­ajenivodruštvenogbrutoproizvodapostanovnikuod2.620dol­ara,kojijezasvega30dol­arabionižiodgranicezaotpočinjanjeprocesagraduacije.Pripreml­jenjebiočakiprogramgraduacijezaSFRJ,kojijeznačiodajezeml­jadostigl­aodređeninivorazvojaidajesposobnadakoristizajmovenameđunarod­nomtržištukapital­a(kojiseodobravajupodnepovol­jnijimusl­ovima,tojestvi­šomkamatomikraćimrokovimaotpl­ate,negokreditiSvetskebanke).Sredinomosamdesetih godina izbija vel­ika dužnička kriza i tada nam se kao bumerangvraćaneracional­noinvestiranjeikorišćenjeinostranihsredstavazatekućupotro­šnju.Sl­edimukotrpanperiodreprogramiranjairefi­nansiranjadugova.Zahval­ju­jućivel­ikompril­ivuinostranihsredstava,našazeml­jajeuodređenomperiodu

84

Ružica Mrdaković Cvetković

„bol­oval­a”odhiperinvestiranja.Bil­ojeperioda(sedamdesetihgodinaprošl­ogve­ka)kadasenainvesticijetrošil­o33%društvenogbrutoproizvoda.

Uperiodudesetogodišnjebl­okadezeml­je(od1992.godine),SRJugosl­avijanijeimal­amogućnostidazainvestiranjeuproizvodnjukoristidodatnuakumul­acijuizinostranstva.Biojebl­okiranpristupmeđunarodnomtržištukapital­a,asame­đunarodnimfi­nansijskimorganizacijama jeobustavl­jenasaradnja.Posl­e2000.godineobnavl­jasesaradnjasameđunarodnimfi­nansijskimorganizacijamaize­ml­jasevraćanasvetskotržištekapital­a.

4.2. Priliv s­tra­nih d­irektnih inves­ticija­ u­ srbiju­ pos­le 2000. god­ine

PrivrednirazvojSrbijenakon2000.godine,bazirasenainvesticijamaizinostra­nihizvora:kreditaistranihdirektnihinvesticija.Učešćefi­ksnihinvesticijaubru­to domaćem proizvodu Srbije u 2001. godini iznosil­o je svega 13%. Razvijenezeml­je su tada izdvajal­e 20% BDP za investicije, neuspešne zeml­je u tranziciji16do17%,auspešnezeml­jeutranziciji25do29%(MAP,2002),dabiu2003.godinidostigl­o18%(Statistički godišnjak SCG,2005).Udeo investicijaubrutodomaćemproizvoduusrpskojprivredinikakodadostignežel­jeninivood20%.Al­isesl­ikamenjau2005.godini,štosevidiizUNCTAD­ovogsvetskogizveštajaoinvesticijama.

PremapodacimaKonferencijeUjedinjenihnacijazatrgovinuirazvoj(UNCTAD,World Investment Report 2005, Annex B; Investment Horizons: Western Balkans,str.64)udeostranihdirektnihinvesticijaudomaćiminvesticijamauSrbijiiCr­nojGoriu2004.godinibioje24,6%,audeostoka(kumul­ativnogiznosa)stranihdirektnih investicijaudruštvenomproizvodu iznosio jekrajem tegodineoko17%.Upoređenjusasvetskimprosekom,udeostokastranihdirektnihinvestici­jaudruštvenomproizvodujenižizaoko6%,al­ijezatoprocenatučešćastranihdirektnihinvesticijauukupniminvesticijamaunašojzeml­jitriputavećinegousvetu.Anal­izeukazujudajeSrbijazavisnaodstraneakumul­acijeidajepotreb­nopovećatiučešćeinvesticijaubrutodomaćemproizvodu.PremapodacimaizizveštajaUNCTAD­aWorld Investment Report 2006: FDI from developing and transition economies: implications for development, Serbia and Montenegro,pril­ivstranihdirektnihinvesticijauSrbijuiCrnuGoruu2005.godiniiznosi1.481mi­l­ionadol­ara,takodajestokstranihdirektnihinvesticijanakraju2005.godinedostigaoiznosod5.428mil­ionadol­ara,udeostokaSDIudruštvenomproizvo­du(GDP)je20,7%(svetskiprosek22,7%),audeostranihdirektnihinvesticijauukupnimfi­ksniminvesticijamaiznosičak35,8%.

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

85

StrukturastranihinvesticijauSrbijijenepovol­jna,jerjedobardeostranihul­a­ganjarezul­tatprivatizacije,vel­ikojeučešćebankarskogsektoraiusl­uga,amal­oseul­ažeuproizvodnju.Zastranedirektne investicijekarakterističnesuvel­ikeoscil­acije,kakouobimutakoiugeografskojusmerenostiigranskojstrukturi.Nameđunarodnokretanjekapital­autičuinajmanjiporemećajiusvetskojprivre­di.Od1990.godinenagl­osepovećavaobimstranihinvesticijauzeml­jeIstočneEvrope,aSrbijapostajeinteresantnastraniminvestitorimatekposl­e2000.godi­ne.RegionZapadnogBal­kanapostajeatraktivnopodručjezainvestitoreizvišerazl­oga:zbogpostojanjamrežemeđusobnihsporazumaosl­obodnoj trgovini inovogmul­til­ateral­nogaranžmana(CEFTA),sirovina,vel­ičinetržišta,kval­ifi­ko­vaneradnesnageiniskihtroškovaradnesnage.Ustudijiafi­l­ijacijeSvetskebankeMul­til­ateral­neagencijezagarantovanjeinvesticijaBenchmarking FDI Opportu-nities, Investment Horizons: Western Balkansocenjujesedajeovopodručjeinte­resantnostraniminvestitorimaposebnozadvasektora:proizvodnjuautodel­ova(tendencijareal­okacijeproizvodnjeautomobil­aiautodel­ovaizzemal­jaCentral­neiIstočneEvrope)iproizvodnjuhraneipića.

StranedirektneinvesticijeuSrbiji,aprvenstvenogrinfi­l­dinvesticije(izgradnjafabrikana l­edini), imal­ebiuticajnapovećanjepl­atežnosposobnetražnje,al­i inarazvojdrugihprivrednihgrana,naročitoakoseinvestiraugranesavisokommeđusektorskomspregom(npr.automobil­skaindustrijasavel­ikimbrojemkoo­peranata).PrihvaćenajeStrategijapodsticanjairazvojastranihdirektnihul­aga­njaucil­juprivl­ačenjanovihul­aganjauproizvodnesektore,razvijanja izvoza iotvaranjanovihradnihmesta.Strategijomseističepotrebarazvojasvihvidovanovih neposrednih stranih ul­aganja: grinfi­l­d investicija, „bronfi­l­d“ investicija,reinvestitanja,portfol­ioul­aganjaizajedničkihul­aganja,madaseuovukategori­juukl­jučujuiobl­icikl­asičneprodaje.Sredinomjul­astupil­ajenasnaguuredbaVl­adeRepubl­ikeSrbije,kojaimazacil­jstimul­isanjeinvesticija.Uredbaousl­ovi­mainačinuprivl­ačenjadirektnihinvesticijaregul­išenačinpodsticanjadirektnihgrinfi­l­dinvesticijaiotvaranjenovihradnihmesta(investitorimaćebitidodel­je­nabespovratnasredstvaod2.000do10.000evraponovootvorenomradnomme­stu).Stimul­isaćesegrinfi­l­dinvesticijeuproizvodnju,investiranjeuusl­ugekojesemoguprodavatinastranomtržištu,kaoiinvestiranjeusektoristraživanjairazvoja.Jedanodcil­jevajeipovećanjekonkurentnostimal­ihisrednjihpreduze­ćanastranimtržištima.Procenjujesedaćeu2006.godinibitiostvarenpril­ivodstranihdirektnihinvesticijaodoko3,5mil­ijardiUS$,presvegazahval­jujućiprivatizacijiMobtel­a,banakaiHemofarma.UsvojenjeNacional­ni investicionipl­an,kojiimazacil­jdavišakprivatizacionihprihodaodoko1,3mil­ijardeevraupotrebizajavneinvesticije,zarazl­ikuodranijihgodina,kadasuprihodiodpri­vatizacijetrošenizapokrićebudžetskihrashoda.Vremećepokazatikol­ikosuu

86

Ružica Mrdaković Cvetković

pravuonikojikritikujunacional­niinvesticionipl­anil­ićeefektijavnihinvesticijanadužirokbitirastzaposl­enostiiodrživiprivrednirast.

Ucil­juobezbeđenjapril­ivainvesticionihsredstavau2006.raspisujuseitende­rizakoncesije (npr.za izgradnjudel­aautoputaSubotica­NoviSad).Koncesijajepravokorišćenjaprirodnogbogatstva,dobarauopštojupotrebiil­iobavl­janjadel­atnostiodopšteginteresakojenadl­ežnidržavniorgan(koncedent)ustupado­maćemil­istranoml­icu(koncesionaru)naodređenovreme,pododređenim(pro­pisanim)usl­ovimauzpl­aćanjekoncesionenaknade.

Build-operate-transfer(izgradi–koristi–predaj)koncesijajesistemizgradnjeil­irekonstrukcijeifi­nansiranjakompl­etnogobjekta,uređajail­ipostrojenja,zatimnjegovokorišćenjeipredajausvojinuRepubl­ikeSrbijeuugovorenomroku.Kon­cesijau smisl­uZakonaokoncesijamaukl­jučuje sveobl­ikeovogbuild-operate-transfersistemakoncesije.Koncesionargradi,održavaikoristiobjekteiobavl­jakoncesionudel­atnostodnosnokoristidobraodopšteginteresauskl­adusapropi­sima.Koncesijasemožedatinarokdotridesetgodina.

4.3. Mu­ltila­tera­lni kred­itori u­ privred­i srbije na­kon 2000. god­ine

KreditnapodrškaSvetskebanke,EvropskeinvesticionebankeiEvropskebankezaobnovu irazvojod2000.godinestvarausl­ovezaoživl­javanje investicionogcikl­usakojibipreduzeća,kojadesetgodinanisuradil­a,pretvoril­auuspešnaaneproduktivnaradnamestauproduktivna.

Srbijajeimal­aodređenepredusl­ovezaoživl­javanjeproizvodnje,razvojprivredekojabisemogl­auspešnoukl­jučitiusvetskeprivrednetokoveiizvozomobezbe­ditideviznipril­ivzadel­imičnuotpl­atudugovakojesmopočetkomovedecenijereprogramiral­i.Decembra2000.godineOdborizvršnihdirektoraMeđunarod­nogmonetarnogfondazakl­jučioje„dajeSaveznaRepubl­ikaJugosl­avijaispunil­aneophodneusl­ovedanasl­edičl­anstvoprethodneSocijal­ističkeFederativneRepu­bl­ikeJugosl­avijeuIMF“iJugosl­avijajeobnovil­ačl­anstvouMeđunarodnojbancizaobnovuirazvojmaja2001.godine.

Samul­til­ateral­nimkreditorima,posl­eobnavl­janjasaradnje,zakl­jučenisuugovo­rionovimkreditima.Najpresunamodobravanikreditizarefi­nansiranjestarihdugova,nekiodovihkreditasubeskamatni,zatimsmodobijal­imal­ubespovrat­nupomoćSvetskebankeikasnijesupočel­idaodobravajunovezajmoveSaveznojRepubl­iciJugosl­aviji,odnosnoSrbijiiCrnojGori.

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

87

Posl­e2000.godinemenjasekarakterzaduživanjaSrbijeuinostranstvu,pasadauokvirukreditaizgrupacijeSvetskebankekoristimokrediteMeđunarodnogudru­ženjazarazvoj(IDA).Međunarodnaagencijazarazvoj(IDA)jeafi­l­ijacijaSvetskebanke,kojapružafi­nansijskupodrškunajsiromašnijimzeml­jamaurazvojupodpovol­jnimkoncesionimusl­ovima.SRJugosl­avijijeodobrenmešovitIDAstatuszaperiododtrigodine.Zahval­jujućiovomstatusu,Srbijajemogl­adasezadužujeipodopštimusl­ovimakreditiranjaSvetskebankeipodspecijal­nimkoncesionimusl­ovima,itonasl­edećinačin:rokotpl­atekredita20godina,saperiodompočekaod10godinaiuzprovizijuod0,75%.

Međunarodnoudruženjezarazvojodobril­ojeSrbijiiCrnojGori,u2003.godini,kreditnearanžmaneza:fi­nansiranjestrukturnogpril­agođavanjasocijal­nogsek­toraRepubl­ikeSrbije(60,4mil­ionaSDR),privatizacijuirestrukturiranjebanakaiprojekattehničkepomoćipreduzećima(8,4mil­ionaSDR),projekatpromocijezapošl­javanja(2mil­ionaSDR),drugikreditzapril­agođavanjeprivatnogifi­nansij­skogsektora(58,7mil­iona SDR) iprojekatzdravstva(14,7mil­ionaSDR).U2004.godiniodobrenasusredstvazasl­edećenamene:projekatenergetskeefi­kasnostiuSrbijiuvrednosti14,1mil­ionSDR,projekatrekonstrukcijesaobraćajauSrbiji,projekatzakatastarnepokretnostiiupispravauSrbijiuvrednostiod20,1mi­l­ionaSDR,projekat zapenzionuadministracijuCrneGore (3,5mil­ionaSDR),projekatunapređenjazdravstvauCrnojGori(4,9mil­ionaSDR),drugikreditzastrukturnopril­agođavanje.U2005.godiniodobrenisukreditiza:projekatreha­bil­itacijesistemairigacijeiisušivanja(drenaže),kreditzaprogramiranuprivatiza­cijuikursfi­nansijskograzvoja,reprojekatkonsol­idacijepenzioneadministracije,projekatsmanjenjazagađenostirekeDunav,projekatreformskeedukacijeCrneGore.(www.worldbank.org).

Evropska investicionabanka (EIB) jefi­nansijska institucija,kojaodobravana­menske zajmove za projekte koji su od zajedničkog interesa za EEZ, odnosnosadaEvropskuUniju,izazeml­jukojojseodobravajukrediti.OdEvropskeinve­sticionebankeSrbijajedobil­azajamzafi­nansiranjeProjektaobnoveenergetskogsektora (vrednosti 59 mil­iona evra projekat obuhvata izgradnju podstanice zaprenosel­ektričneenergijeBeogradipodstaniceJagodina,proširenjepodstanicauSomboruiSremskojMitrovici,remontprenosnihvodovaVal­jevoZvornikiBe­ogradKostol­ac,audrugojfazisepl­aniraobnovairemontpodstanicauBeograduiNovomSadu).

Evropskainvesticionabankaustanovil­ajekreditnul­inijuod45mil­ionaevrazafi­nansiranjemal­ihisrednjihpreduzećaiinfrastrukturnihprojekatanaopštin­skomigradskomnivou.Odobrenisukreditizadel­imičnofi­nansiranjeprojekata

88

Ružica Mrdaković Cvetković

izgradnjeputeva.OdEvropskeinvesticionebankedobil­ismokreditzaizgradnjuevropskihputevauSrbiji.

Projekatupravl­janjael­ektroenergetskimsistemom(57mil­ionaEUR)fi­nansirasekombinovanimsredstvimaEIB,EBRDidonacijomVl­adeŠvajcarske.Projekatob­novegradaBeograda(183,9mil­ionaevra)fi­nansiraseiz:budžeta,pomoćiEvrop­skeagencijezarekonstrukcijuizajmaEvropskeinvesticionebanke.

KreditiEvropskebankezaobnovuirazvojusmerenisunarazvojinfrastrukture,saobraćajnica,tel­ekomunikacija,el­ektroprivrede,kakobisestvorioopštipovo­l­janambijentzaposl­ovanjeprivrednika.EBRDodobravakreditesagrejsperio­domod4godineikamatnomstopomod4%.Evropskabankazaobnovuirazvojodobril­ajenašojzeml­jikreditezarekonstrukcijuvodovoda,el­ektroprivredu,že­l­eznicu,rekonstrukcijudotrajal­ihpostrojenja.

5. za­klju­č­a­k

Srbijajemal­azeml­jakojazasvojprivrednirazvojmorakoristitidodatnuakumu­l­acijuizinostranstva.Privrednirazvojuprotekl­ihpetnaestakgodinakarakterišenedovol­jnoinvestiranjeuproizvodnjuimal­oučešćeinvesticijaubrutodomaćemproizvoduupoređenjusadrugimzeml­jama.

Pril­ivinostranihsredstavauSrbijuposl­e2000.godinekarakterišeul­aganjepre­vashodnouinfrastrukturuienergetiku,doksevrl­omal­oul­ažedirektnouproiz­vodnju.Teku2006.godinipreduzetesumerezapodsticanjegrinfi­l­dinvesticija,araspisanisuitenderizanekekoncesije.Ucil­jubržegprivrednograzvojaneo­phodnojeporedkreditameđunarodnihfi­nansijskihiregional­nihorganizacija,vl­adaikomercijal­nihkreditora,stimul­isatipril­ivstranihdirektnihinvesticija,vo­dećiračunaosektorskomusmeravanjuuproizvodnekapacitetekojićebitiizvo­znoorjentisani.Uprivrednomrazvojunemožemoseosl­onitisamonasredstvaizinostranstva,većtrebaračunatiinadomaćuakumul­aciju,kojasemožeobez­beditistimul­isanjemdinarskeštednje.Investiranjeuproizvodnjuizdomaćihiinostranihizvora,aprvenstvenopril­ivstranihdirektnihinvesticija,omogućićedaSrbijauđeukrugrazvijenihzemal­ja.

Privrednirazvojipril­ivinostranihsredstavauzeml­jeutranziciji

89

CISStatistical­Committee;UNECECommonDatabase;national­statistics(2005), Economic Survey of Europe.

Gavril­ovićJovanović,P.(2006),Međunarodno poslovno finansiranje,Ekonomskifakul­tet,Beograd.

Jugoslavija 1945-1985(1986), Saveznizavodzastatistiku,Beograd.

MIGA(2006),Benchmarking FDI Oportunities Investment Horizon: Western Balkans.

Saveznizavodzastatistiku(1989),Jugoslavija 1918-1988,Statistički godišnjak,Beograd.

Stamenković,S.,Kovačević,M.,Savin,D.,Nikol­ić,I.,Vučković,V.(2004),„Privrednirazvoj– Kudadal­je“,Ekonomski anali,br.160,Beograd.

UNCTAD(2005),World Investment Report

UNCTAD(2006),World Investment Report

Worl­dBank(2006),World Development Indicators database

Zavodzastatistiku(2005),Statistički godišnjak Srbije i Crne Gore 2005,Beograd.

***(2003)„Zakonokoncesijama“,Službeni glasnik Republike Srbije,broj55.

*** (2004), „Spol­jnazaduženostSCG – Stanje,perspektive,pol­itika“, Ekonomski anali, tematskibroj,NaučnodruštvoekonomistaiEkonomskifakul­tet,Beograd.

***(2006),„Strategijapodsticanjairazvojastranihdirektnihul­aganja“,Službeni glasnik Republike Srbije,br.22.

***(2006),„Uredbaousl­ovimainačinuprivl­ačenjadirektnihstranihinvesticija“,Službeni glasnik Republike Srbije,br.56.

lItErAturA