`uto zlato sa naših polja @UTO ZLATO SA NA[IH POLJA proizvodi BASF su registrovani u EU BASF Srbija d.o.o. 11070 Novi Beograd Omladinskih Brigada 90b tel.: 011/ 3093 400 fax: 011/ 3093 423 www.basf.rs informator Kukuruz poslednjih godina postaje najvažnija ratarska kultura od koje se može odlično zaraditi ukoliko se ispoštuju sve agrotehničke mere i održi čist usev bez korova. Ukoliko se žele ostvariti maksimalni prinosi nije dovoljno samo obezbediti adektvatnu količinu veštačkog đubriva i blagovremenu setvu, već je neophodno da na vreme i sigurno sačuvamo gajeni usev od korova koji su mnogo adaptibilniji na vremenske uslove. Kukuruz kao termofilna biljka klija i niče na temperaturi zemljišta preko 10°C, dok korovi niču na nižim temperaturama i mnogo se brže razvijaju u odnosu na gajenu biljku tj. kukuruz. Slobodno se može reći da kritični period u gajenju kukuruza traje oko četiri nedelje po nicanju useva kada ga treba sašuvati od konkurencije - korovskih biljaka. Ukoliko se čeka sa primenom herbi- cida posle pojave petog - šestog lista kukuruza, em se gubi na prinosu, em se palaća mnogo skupa hemija te smo tada u dvostrukom gubitku (slika 1. ). Da bi omogućili normalan rast i razvoj kukuruza možemo primeniti dve strategije: 1. prskanje posle setve a pre nicanja useva i korovskih biljaka koja je zavisna od kiše, koja nas je nešto ovog proleća zaobišla, i sa ovim tretmanom rešavamo jedan deo jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova ali zato višegodišnje korove poput palamide i poponca ne možemo rešiti ovim tretmanom, 2. prskanje posle nicanja kukuruza kada moramo da obratimo pažnju na stadijum porasta kukuruza i korova, na mešanje bar dva kompatabilna preparata različitog mehanizma delovanja... Kompanija BASF je u 2011-oj godini uvela na tržište nov herbicid u čiju snagu su se uverili mnogobrojni proizvođači koji su se odlučuli da primene strategiju suzbijanja korova posle nicanja a da ne moraju da kombinuju više preparata. Primenom preparata suzbili su u korenu palamidu, poponac, štir, zelje, čičak i mnogobrojne druge uskolisne i širokolisne korove. U čemu se krije njegova tajna da tako predstavlja idealnu kombinaciju tri aktivne materije: nikosulfuron + dikamba + diflufenzopir 1. Prva komponenta nikosulfuron, koja pripada grupi sulfonilurea, je odličan sistemik koji suzbija jednogodišnje i višegodišnje uskolisne korove. Korovi aktivnu materiju usvajaju preko lista koja se putem hranjivih sokova prenosi kako ka vršnim delovima tako i ka podzemnim delovima tj. do rizoma gde dolazi do zaustavljanja daljeg deljenja ćelija, a samim tim prekida se i usvajanje hraniva i porasta korovskih biljaka. Simptomi u vidu bledo zelene boje listova se opažaju već nakon par dana koji kasnije dobijaju crvenu boju (slika 2. ), a korovska biljka uginjava posle 15 do 20 dana. 2. Druga aktivna materija dikamba, koja deluje na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove, je derivat benzoeve kiseline i predstavlja hormonski herbicid koji se usvaja zelenom lisnom masom pa se takođe prenosi u oba pravca biljnim sokovima do meristemskog tkiva, tj. do tački porasta biljaka. Kada veoma brzo dospe do vršnih tački porasta, dikamba stimuliše nekontrolisan i nenormalan rast biljnog tkiva usled čega se korovska biljka deformiše i ubrzo uginjava. maj - jun 2012. Slika 1. Koliki prinos se ovde može očekivati??? Slika 2. Delovanje na sirak iz semena i rizoma
Transcript
`uto zlato sa naših polja@uto zlato sa na[ih polja
proizvodi BaSF su
registrovani u EU
BaSF Srbija d.o.o.11070 Novi Beograd
Omladinskih Brigada 90btel.: 011/ 3093 400fax: 011/ 3093 423
www.basf.rsinformatorK
ukuruz poslednjih godina postaje najvažnija ratarska kultura od koje se može odlično zaraditi ukoliko se ispoštuju sve agrotehničke mere i održi čist usev bez korova. Ukoliko se žele ostvariti maksimalni prinosi nije dovoljno samo obezbediti adektvatnu količinu veštačkog đubriva i blagovremenu setvu, već je neophodno da na vreme i sigurno sačuvamo gajeni usev od korova koji su mnogo adaptibilniji na vremenske uslove.
Kukuruz kao termofilna biljka klija i niče na temperaturi zemljišta preko 10°C, dok korovi niču na nižim temperaturama i mnogo se brže razvijaju u odnosu na gajenu biljku tj. kukuruz. slobodno se može reći da kritični period u gajenju kukuruza traje oko četiri nedelje po nicanju useva kada ga treba sašuvati od konkurencije - korovskih biljaka.
Ukoliko se čeka sa primenom herbi-cida posle pojave petog - šestog lista kukuruza, em se gubi na prinosu, em se palaća mnogo skupa hemija te smo tada u dvostrukom gubitku (slika 1.).
Da bi omogućili normalan rast i razvoj kukuruza možemo primeniti dve strategije:
1. prskanje posle setve a pre nicanja useva i korovskih biljaka koja je zavisna od kiše, koja nas je nešto ovog proleća zaobišla, i sa ovim tretmanom rešavamo jedan deo jednogodišnjih uskolisnih i širokolisnih korova ali zato višegodišnje korove poput palamide i poponca ne možemo rešiti ovim tretmanom, 2. prskanje posle nicanja kukuruza
kada moramo da obratimo pažnju na stadijum porasta kukuruza i
korova, na mešanje bar dva kompatabilna preparata različitog m e h a n i z m a
delovanja...
Kompanija BaSF je u 2011-oj godini uvela na tržište nov herbicid u čiju snagu su se uverili mnogobrojni proizvođači koji su se odlučuli da primene strategiju suzbijanja korova posle nicanja a da ne moraju da kombinuju više preparata. primenom preparata suzbili su u korenu palamidu, poponac, štir, zelje, čičak i mnogobrojne druge uskolisne i širokolisne korove.
U čemu se krije njegova tajna da tako
predstavlja idealnu kombinaciju tri aktivne materije:
nikosulfuron + dikamba + diflufenzopir
1. prva komponenta nikosulfuron, koja pripada grupi sulfonilurea, je odličan sistemik koji suzbija jednogodišnje i višegodišnje uskolisne korove. Korovi aktivnu materiju usvajaju preko lista koja se putem hranjivih sokova prenosi kako ka vršnim delovima tako i ka podzemnim delovima tj. do rizoma gde dolazi do zaustavljanja daljeg deljenja ćelija, a samim tim prekida se i usvajanje hraniva i porasta korovskih biljaka. simptomi u vidu bledo zelene boje listova se opažaju već nakon par dana koji kasnije dobijaju crvenu boju (slika 2.), a korovska biljka uginjava posle 15 do 20 dana.
2. Druga aktivna materija dikamba, koja deluje na jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove, je derivat benzoeve kiseline i predstavlja hormonski herbicid koji se usvaja zelenom lisnom masom pa se takođe prenosi u oba pravca biljnim sokovima do meristemskog tkiva, tj. do tački porasta biljaka.
Kada veoma brzo dospe do vršnih tački porasta, dikamba stimuliše nekontrolisan i nenormalan rast biljnog tkiva usled čega se korovska biljka deformiše i ubrzo uginjava.
maj - jun 2012.
Slika 1. Koliki prinos se ovde može očekivati???
Slika 2. Delovanje na sirak iz semena i rizoma
maj - jun 2012.BaSF informator 02 BaSF informator
@uto zlato sa na[ih polja
palamida abutilon
poponac ambrozija
čičaksamonikli suncokret
ćemo primeniti u količini od 400 g/ha uz primenu 1 l okvašivača hasten u merkantilnom i silažnom kukuruzu od nicanja pa do šestog lista kukuruza kada je i najkritičniji period za usev. prilikom primene korovske biljke su bačene na kolena pošto on ima jačinu da suzbije korove od 4, 6, 8 pa čak i do 10-og lista čička, pepeljuge ili ambrozije!!! jedino na šta treba obratiti pažnju jeste da sirak mora biti do 20 cm visine da bi se adekvatno suzbio.
Ukoliko nedelju dana pre primene nastupi sušni i vreo period tada je preporuka obaveznog dodavanja folijarnih đubriva radi boljeg usvajanja i bržeg delovanja preparata na korovske biljke. prilikom izbora doba dana kada tretirati kukuruz sa herbicidom uvek treba dati prednost večernjim tretmanima pošto tada posle tretmana sledi noć kada nema visokih temperatura i gajena biljka lakše podnese herbicidni tretman.
ne tako retko smo svedoci pojave raznih fitotoksija kako na gajenom usevu tako i na usevu u sledećoj sezoni usled zadržavanja herbicida (perzistentnosti) u zemljištu usled čega dolazi do redukcije sklopa ili čak do preoravanja pojedinih parcela. posle primene nema nikakvog ograničenja u plodoredu tako da se nakon žetve kukuruza mogu sejati ječam, pšenica a sledeće godine šećerna repa kao i suncokret, soja ili bilo koji drugi usev.
za čist usev i visok prinos nema kompromisa jer samo je jedan herbicid toliko jak i siguran po kukuruz - SaM PRotIV SVIH NaJJaČIH KoRoVa u KuKuRuzu
`uto zlato sa naših polja
Slika 3. sinergističko delovanje dikambe i diflufenzopira
pepeljuga
tatula (krave)
Sirak iz semena rizoma i mnogi drugi...
štir
dvornici
3. Diflufenzopir je treća aktivna materija koja prvenstveno deluje na najtvrđe jednogodišnje i višegodišnje širokolisne korove a ima i sporedno delovanje na jednogodišnje uskolisne korove kao što su muhar i proso. jedna od važnih osobina diflufenzopira je da se sistemično poput dikambe veoma brzo transportuje do meristemskog tkiva bilo vršnih tački porasta stabla ili korena korova. ova aktivna materija pripada novoj hemijskoj grupi semikarbazona i deluje na taj način što inhibira normalan transport i raspored biljnih hormona rasta (auksina) izazivajući pri tome ekstremno visoku koncentraciju homrona rasta u meristemskom tkivu, što dovodi do promena u funkcionisanju na ćelijskom nivou i izumiranja biljnog tkiva. Diflufenzopir, poput odličnog saigrača intezivira još veće i brže nakupljanje dikambe u tačkama porasta korova što rezultira da je efekat tretmana vidljiv već posle jednog sata od primene -a (slika 3.).
Tako se ove tri aktivne materije idealno nadopunjuju i zajedno deluju kao izuzetno jako oruđe u borbi protiv najjačih korova kao što su:
Dragan Maćoš, dipl. ing.
maj - jun 2012.03BaSF informator
o zaštiti soje i CleaRFIelD suncokreta smo već pisali, ali nije loše još jednom ponoviti ključne stvari da bi zaštita useva bila uspešna. Donosimo par detalja na koje treba da obratitite pažnju.
soja je biljna vrsta specifična po mnogim stvarima. Kako u određenim fazama razvoja soja ispoljava specifične zahteve i od kvaliteta zemljišta tako i od vremenskih uslova, nije lako uzgajati je i još pored toga ostvariti dobre prinose.
Zaštita soje je samo jedan od segmenata proizvodnog procesa, ali je ključni u održavanju polja čistim od korova i postizanju visokih prinosa.
priču počinjemo sa zaštitom posle setve a pre nicanja, gde svoje mesto nalazi preparat Frontier Super sa dozom primene od 1,2 lit/ha. Frontier Super je naročito pogodan za suzbijanje dva korova i to:
• pepeljuge (zelja)• Divlje paprike
pored ova dva korova Frontier Super uspešno suzbija: štir, ambroziju, kereće grožđe... od uskolisnih korova: divlji sirak iz semena, muharike, ljuljeve...
suzbijanje korova posle setve a pre nicanja nam je pre svega bitno na parcelama koje znamo da imaju visoku populaciju (brojnost) korova. ovaj vid suzbijanja korova nam daje više mogućnosti za lakše i uspešnije suzbijanje korova posle nicanja soje (u post tretmanima).
Kombinacija Pulsar 40 i Basagrana pre prve troliske u dozi 0,6 + 1,0 lit/haZa primenu ove kombinacije ne gledate uzrast soje već korova i ovo je nešto što daje sigurnost u borbi protiv korova. Ukoliko se ista ova kombinacija ponovi za dve do tri nedelje, parcela će ostati čista(bez korova) tokom čitave vegetacije soje. Ukupan utrošak od 1,2 lit/ha Pulsar 40 i 2,0 lit/ha Basagran-a je kombinacija sa kojom se postiže potpuna zaštita soje od svih širokolisnih i jednogodišnjih uskolisnih korova tokom vegetacije.
ako je prisutan divlji sirak iz rizoma, bez opasnosti po soju na koju je visoko-selektivan, rešenje je Focus ultra u dozi primene od 1,5-2,0 lit/ha. s obzirom da se Focus ultra usvaja preko lista i translocira (kreće) u ostale delove biljke, za najbolji efekat u suzbiijanju treba ga primeniti kad je divlji sirak u uzrastu od 15-30cm visine /ne dozvoliti da sirak izbaci metlicu, jer ćete onda sledeće godine imati sirka iz semena/.
suncokreti kod nas su prisutni već dugi niz godina, i svake godine se površine
povećavaju zbog prednosti ovih hibrida u odnosu na konvencionalne hibride. prednost CleaRFIelD hibrida se pre svega ogleda u lakšoj borbi protiv korova (čičak, palamida). najznačajnija je činjenica da ne zavisite od padavina prilikom primene herbicida posle setve a pre nicanja, odnosno značajno se smanjuje zavisnost delovanja preparata od vremenskih uslova. Kao primer imali smo dve potpuno različite 2010. godinu sa dosta padavina i 2011. godinu bez padavina u vreme primene u pre em tretmanima (posle setve a pre nicanja).
sa Pulsarom 40 ne treba da gledete u nebo i nadate se kiši, već čekate nicanje suncokreta i korova i prema porastu izniklih korova određujete dozu i vreme primene.
Doze primene Pulsar 40 su različite. Doze diktira sama parcela i korovi koji su prisutni. Vrlo je bitno da ne postoje ograničenja u plodoredu.
Takođe, veoma važno je i to da Pulsar 40 predstavlja jedino rešenje u borbi protiv svih rasa volovoda, koji može u mnogome da smanji prinos suncokreta.
ako vidite da se pred žetvu pojavljuju korovi /sitni/ u suncokretu koji nemaju uticaj na prinos, to može značiti samo jedno - dejstvo Pulsar 40 popušta i možete da sejete pšenicu na jesen. ako pak primetite da parcela ostane "zabetonirana" i to može značiti samo jedno - herbicid još uvek drži preko zemljišta i morate dobro da promislite šta ćete sejati.
Pulsar 40 je jedini preparat koji je ostao iz svoje grupe jer nema rezidua (ostataka) u zemljištu i ne ispira se u dublje slojeve tj. vodotokove.
Pulsar 40 se ne nameće kao idealno rešenje (jer u životu ništa nije idealno), već kao rešenje koje će vam dati najviše u prirodnim-poljskim uslovima gde su vaše gajene biljke i naravno korovi.
P.S.Opet nas je priroda pobedila kao i uvek. Od prirode možemo puno da naučimo i najvažnije je da moramo da joj se prilagodimo...
U Sremu bi rekli... E sad neću, ni kako ja hoću !!!!!!!!!
Nema odmora dok traje... sezona...
aleksandar stajić dipl.ing.(za njive i ostale korove)
Za[TiTa SoJe I SuNCoKReta
ZA[TiTA SOjE i CleaRFIelD SUNcOkrETA
Basagran ®
suncokret bez upotrebe Pulsara 40
suncokret tretiran Pulsarom 40 i ne tretirani suncokret /zaražen volovodom/
soja u junu mesecu tretirana Pulsarom 40 i Basagranom
izgled soje u avgustu mesecu posle tretmana Pulsara 40 i Basagrana
suncokret sa upotrebom Pulsara 40
01. avgust 2011.
09. jun 2011.
Pulsar 40 sa različitiom dozom primene
maj - jun 2012.BaSF informator 04 BaSF informator
VeoMa Va@No KoD p[EniCE
VeoMa VažNo kod pšenice
Nema atara bez pšenice. Od vajkada je bilo tako. To je hleb na njivi, to je simbol sigurnosti paora, to je njegova uzdanica i na kraju to su neretko i prve pare koje od poljoprivrede dolaze. Pšenica je u agronomiji i važan ili najvažniji usev u plodosmeni na njivama, što se u poslednje vreme stavlja u drugi plan, posebno zbog trenutno više cene kukuruza. Dobra je i što rano napušta zemljište, pa se posle nje na razne načine može vršiti suzbijanje korova i blagovremeno pripremiti njiva za sledeći usev. U uslovima navodnjavanja neretko se posle nje zasnivaju ''postrni'' usevi.
Mnogo dobrih stvari... U savremenoj proizvodnji, u tom nekom novom
vremenu - "modi" koja teče ili dolazi, od svakog jutra (katastarskog) ili hektara, očekuje se veći profit, neka maksimalna zarada. Maksimalnu zaradu obezbeđuje i maksimalna nega pšenice, jer je poznato da samo visok prinos obezbeđuje da proizvodna cena kilograma pšenice bude manja, a dobit veća. Često ona ne dođe u meri u kojoj je i očekujemo. Često se desi da u ekonomskom i društvenom životu ili u prirodi, dođe do određenih promena ili poremećaja koji limitiraju ostvarenje naših planova. no, treba planirati, baš kao što se u poljoprivredi u razvijenim zemljama radi. Taj plan mora biti realan, a da bi bio realan treba dobro poznavati posao i materiju kojom se bavite.
U dobrom planu, kada su prinos i kvalitet pšenice u pitanju, moraju dominirati parametri koji utiči na visinu prinosa pšenice u našim uslovima. Zato se moraju dobro poznavati faktori koji onemogućuju da pšenica u srbiji bude po prinosu na nivou zapadne Evrope. To je u prvom planu nebo – klimatske prilike. neposredno pred izbore često čujemo i gledamo političare koji upoređuju prinose pšenice sa zapadno-evropskim i obećavaju mere za podsticaj poljoprivredne proizvodnje da bi prinos
pšenice bio na nivou zapadne Evrope. Tada zaboravljaju činjenicu kakva ovde klima vlada, različitosti koje ona povlači i na kraju i prinos koji je tamo znatni viši, a posledica je klimatskih različitosti.
U proizvodnim područjima severozapadne Evrope pšenica se seje u septembru, a vrše dogodine u avgustu. praktično, zemljište samo mesec dana nije pod pšenicom. U svom životu – vegetaciji pšenica prolazi kroz razne faze razvoja – takozvane fenološke faze ili skraćeno fenofaze. Kada su one duže – ne skraćuju se, odmah daju znak da će pšenica bolje roditi. najvažniji period u životu pšenice – fenofaza je nalivanje zrna – period od cvetanja do zrelosti. on je ujedno i najosetljiviji period. U pomenutoj severozapadnoj Evropi traje i do 90 dana, dok su kod nas retki reoni gde je taj period duži od 55 dana. Upravo je to limit prinosa pšenice kod nas. Kod nas je prošla godina bila rekordna sa prinosima oko ili preko 7 t/ha, dok su kod njih prinosi i oko 10 t/ha tako reći lako ostvarljivi. Kod nas je pšenica mnogo više izložena stresu uzrokovanog višim temperaturama i smenjivanjem sušnih i kišnih perioda.
najvažnija je razlika u bolestima i štetočinama i njihovom ekonomskom značaju. sa početkom proleća i sa ubrzanim rastom pšenice došlo je i do pojave bolesti na pšenici i to pepelnice, rđe i lisnih pegavosti. priroda je to udesila tako da se ove bolesti najbolje razvijaju onda kada su uslovi za
razvoj pšenice najbolji.
ove bolesti kod nas su ekonomski značajne i imaju karakteristiku da se razvijaju tokom celog života pšenice. U zapadnoj Evropi ove bolesti su ekonomski značajnije nego kod nas i tamo se pšenica protiv njih štiti u proseku tri puta.
Kod nas ih isto ima, ali kod nas u odnosu na klimat imamo i tu, ali i drugu muku. Ta druga muka se zove fuzarioza klasa pšenice. To je najvažnije oboljenje pšenice kod nas. javlja se svake godine u različitom intenzitetu koji zavisi od vremena. ova bolest je limit prinosa i kvaliteta pšenice kod nas. U pojedinim godinama zna da smanji prinos i preko 20%.
Kako dolazi do zaraze? Cvetanje je najosetljiviji momenat u životu pšenice. Cvet pšenice je kao otvorena rana, otvorena vrata za ulazak parazita. ako u to vreme, a to se poklapa sa prvom dekadom maja u zavisnosti od sorte, padaju kiše, česte kiše koje čak i ne moraju biti obilne ili ako se desi da u to vreme bude dosta ranih jutarnjih magli (to znaju lovci, ribolovci i svi oni koji vole
da osvanu u ataru) koje su karakteristika tog doba, zaraza će biti jača i obrnuto. ako je predusev kukuruz biće više zaraze jer gljiva prezimljava na zaraženoj kukuruzovini, međutim uvek u prirodi ima dovoljno infekcionog materijala da se zaraza ostvari i ako je predusev pšenici suncokret, soja ili drugi usev. Znači, sve je u prirodi tako podešeno da uvek postoje uslovi za zarazu. Kada spora gljive dospe preko cveta u buduće zrno pšenice,
tu gljiva počinje sa svojim razvojem i hrani se na račun budućeg zrna pšenice. na zrnu se formira roze navlaka koja je karakteristična za ovu bolest. Zaražena zrna se u žetvi poznaju lako jer su neujednačene veličine i štura su – nedovoljno nalivena.
hektolitarska težina ovakve pšenice je mala i često toliko niska da se pšenica ne može koristiti za ljudsku ishranu. ovi simptomi se često pripisuju toplotnom udaru ili nekom drugom faktoru, a u stvari je to bolest fuzarioza klasa. U isto vreme gljiva u zrnu ispušta mikotoksine – izlučevine gljive koji su štetni i po zdravlje ljudi i po zdravlje životinja.
U prirodi može doći do zaraze pojedinih zrna ili celog klasa, kada su i štete najveće.
Drugi deo problema koji se javlja u to vreme su štetočine koje se razvijaju na pšenici. i one su deo specifičnih uslova koje diktira klimat.
o ovim pojavama se malo i priča i isto tako se i malo pažnje poklanja ovim problemima koji stvarno nisu mali. ove pojave se ne mogu videti iz traktora ili automobila već se mora ući u pšenicu
i dobro pogledati. primećeno je da pojedina zrna u klasu pšenice u doba cvetanja ili neposredno po cvetanju budu veća nego obično, tzv. hiperplazija tkiva - ubrzano deljenje ćelija. Kao takva, ta zrna se kasnije osuše i ispadnu iz klasa i to je jedan od razloga smanjenja broja zrana u klasu pšenice koja uočavamo pred žetvu. Razlog za to je napad sitnih malih insekata koji se zovu tripsi. oni se hrane na tek zametnutom zrnu pšenice. ali kako? opremljeni su usnim aparatom za bodenje i sisanje, u stvari oni ubadaju svoju rilicu u mlečno zrno pšenice da bi se hranili. Kako ne mogu da vare hranu unutar svog organizma (imaju tzv. ekstraoralno varenje) hranu vare u zrnu pšenice tako što luče enzime u zrno. Tako svarenu hranu kasnije ubacuju putem cibarijalne pumpe u svoj organizam. Momenat uspostavljanja kontakta da bi se tripsi hranili je i momenat zaraze pšenice, jer ti insekti zajedno sa tim enzimima u buduće zrno ubacuju i subćelijske čestice (viruse, rikecije, mikoplazme...) koji kasnije pruzrokuju uvećenje veličine zrna i njegovo ispadanje iz klasa. Treba ih onemogućiti u tome. U isto vreme pojavljuju se stenice koje isto tako znaju da svojim ubodima znatno umanje kvalitet pšenice i to je pre neku godinu bio limit izvoza pšenice. Kao štetočina u to vreme se javljaju i larve leme ili žitne pijavice. Mnogo je tih štetočina koje sve po malo ograničavaju prinose pšenice i kada se one povežu sa bolestima jasno je da pšenicu u vreme cvetanja moramo obavezno štititi. Kada ovaj tretman bude deo tehnologije isto kako se koriste đubriva ili bilo koja druga tehnološka operacija, možemo se tek onda nadati visokim i stabilnim prinosima pšenice.
Fuzarioza klasa - različiti stepeni napada
Fuzarium na klasu i zrnu
kad prskalica "proma{i"
Lisna pegavost
r|a
maj - jun 2012.05BaSF informator
praksa je prihvatila rešenje koje poseduje kompanija BaSF. To je tretman pšenice u početku cvetanja sa kombinacijim Duet ultra i Fastac. Duet ultra je jedinstvena kombi-nacija dvostrukog fungicida čija jedna komponenta suzbija pojavu pepelnice, rđe i pegavosti lista i stabla, a druga je idealna i poznata kao grupa koja najbolje deluje na fuzariozu klasa. ovako se dobija dvojak efekat koji obezbeđuje zdravu pšenicu. Fastac sa uspehom i velikom ekonomičnosti suzbija najvažnije štetočine koje su ranije pomenute.
Doze su: Duet ultra 0,5 l/ha + Fastac 0,15 l/ha.Vreme tretmana je kada je pšenica na početku cvetanja. zašto? Duet ultra može da izleči već nastale infekcije koje su stare 2 ili 3 dana i da unapred oko 6-7 dana štiti pšenicu
od budućih infekcija od fuzarioze klasa. E, ovde je i najveći problem. pšenicu treba prskati onda kada je najlepša, kada je najzelenija... ona se prska pre nego što se vide simptomi, jer kada se bolest vidi kasno je za bilo kakv tretman, možete prskati tada samo da umirite savest, ali bez efekta. Gaženjem se uništi mali deo prinosa, ali je dobit od tretmana višestruka. Kada se pšenica prska protiv bolesti i štetočina treba koristiti najmanje 300l tečnosti po hektaru i dizne koje daju maglu ("dvojke i trojke"). Krila prskalice treba da su oko 50 cm iznad klasa pšenice. zapamtite:
oNI PRoIzVoĐaČI KoJI BuDu GazIlI PŠeNICu Da BI Je ŠtItIlI oD BoleStI I ŠtetoČINa IMaĆe I Šta za VRŠIDBu.
ovako zaštićena pšenica ima lepu žutu boju u vršidbi, ne pocrni, zrno je dobro naliveno, sa dobrom hektolitarskom težinom... ima još jedan bitan momenat, imaćete lep usev i dušu i srce puno zadovoljstva koje samo pravi paori – proizvođači mogu da razumeju kada na njivi raste hleb...
Goran puhar, dipl. ing.
Pravo vreme tretmana
Posledice napada Tripsa
Pepelnica
VeoMa Va@No KoD p[EniCE
Posledice napada Tripsa
Tripsi - ovako izgledaju
zdravo li{}e, visok i siguran prinos
BaSF informator
maj - jun 2012.07BaSF informator
planiRanjEM Do uSPeŠNe zaŠtIte
Broj problema se povećao kao što je navedeno i nisu više problem samo plamenjača, pepelnica i siva trulež. sigurno da je ovome doprineo pad kvaliteta proizvodnje kod izvesnog broja proizvođača, što je dovelo do postepenog širenja (i u dobro štićene vinograde) bolesti koje nisu imale veliki značaj. Kao što je praksa pokazala kvalitet proizvodnje direktno je zavisan od tržišta tj. cene proizvoda – sigurno najboljeg motivatora za uspešnu proizvodnju (najbolji primer takve motivacije za rad je svakako višnja).
novonastala situacija koja se gradila mnogo godina unazad sada zahteva više praćenja i raniji početak zaštite (raniji u odnosu na fenofazu razvoja vinove loze). sad se treba snaći jer za neke bolesti koje su navedene nema registrovanih preparata. U tim situacijama se koriste registracije, znanja i iskustva iz drugih zemalja. nekim bolestima koje su počele da se javljaju kod nas u jačem stepenu još uvek se izgleda ne pridaje dovoljno značaja.
Kao i za većinu plodonosnih biljaka najveći deo zaštite se završava 15-20 dana po precvetavanju. Dobar zaštitar i proizvođač ako su do tada dobro štitili zasade voća i vinove loze mogu da planiraju gde će na letovanje.
Vinova loza ne može da se zaštiti od prouzrokovača bolesti jednim prskanjem i sa jednim ili dva preparata. BaSF ima široku paletu proizvoda različitog mehanizma delovanja za suzbijanje prouzrokovača bolesti u vinovoj lozi.
Kako izgleda pozicija preparata prema osobinama koje poseduje?Za suzbijanje pepelnice koncept je jasan – suzbija se tokom cele vegetacije od otvaranja pupoljaka do šarka grožđa.
sa otvaranjem pupoljaka „preseca“ se pepelnica sa preparatom čije su osobine već opisane - Karathane Gold. Karathane Gold se može primeniti i kasnije u vegetaciji ako se negde javila pepelnica, uz uslov za podsećanje, ne primenjivati na temperaturama preko 25°C, ali je zato dobar pri nižim temperaturama.
Zaštita od pepelnice se nastavlja preparatima sa dobrim i dugim periodom preventivnog delovanja. U prošlom broju informatora opisane su osobine preparata Vivando. Vivando sa interesantnim delovanjem gasnom fazom.
sa precvetavanjem počinje suzbijanje prouzrokovača sive truleži i vreme je za primenu preparata koji u sebi sadrže boskalid.
Boskalid je sistemična aktivna materija koja ima širok spektar delovanja. primenjen u vinovoj lozi boskalid suzbija pepelnicu i sivu trulež. sivu trulež vinove loze je najbolje suzbijati u precvetavanju i pred zatvaranje grozdova i tu je mesto primene preparatima na bazi boskalida da bi izvukli maksimum od njih (siva trulež i pepelnica). preparat Collis pored već pomenute aktivne materije – boskalid, sadrži i aktivnu materiju krezoksim-metil inače nosioca aktivnosti preparata Stroby DF. obe aktivne materije u Collis-u se usvajaju od strane biljaka čime je mogućnost spiranja eliminisana. jedan deo preparata se kreće sa lica na naličje lista – lokalsistemično, a drugi deo prati porast biljke. Zahvaljujući dvostrukom načinu delovanja Collis predstavlja idealan preparat za suzbijanje pepelnice i predstavlja dobru podlogu za suzbijanje prouzrokovača sive truleži. Collis i Vivando mogu se za suzbijanje pepelnice primenjivati i kasnije u vegetaciji do šarka grožđa.
sivu trulež najuspešnije suzbija preparat Cantus. Cantus sadrži već pomenuti boskalid, a primenjen za suzbijanje sive truleži u isto vreme suzbija i pepelnicu. Zavisno od vremenskih uslova i osetljivosti sorata primena može biti od precvetavanja do šarka grožđa.
Dok za pepelnicu nije potrebno neko posebno praćenje uslova za plamenjaču je potrebno. plamenjača za razliku od pepelnice nema tako pravilan način razvoja. BaSF za suzbijanje plamenjače pored acrobat-a ima još dva preparata dva Forum-a. jedan je Forum Star, a drugi Forum Gold.
svi navedeni preparati za suzbijanje plamenjače se odlikuju dobrim i dugim preventivnim delovanjem. posebna prednost je ta što mogu da se primene i kod ostvarenih zaraza (što nije preporuka da se desi). primenjeni dva puta uzastopno u razmaku od 5-7 dana u vinovoj lozi sa simptomima plamenjače sprečavaju njeno dalje širenje.
preparat sa najširim spektrom delovanja na prouzrokovače pegavosti svakako je Cabrio top. Cabrio top suzbija plamenjaču, pepelnicu, a u Francuskoj je registrovan i za suzbijanje crne truleži – „gvinardije“. Za maksimalni učinak najbolja je primena 7-10 dana pre početka cvetanja i tokom letnjih meseci.
poslednjih godina grinje u vinovoj lozi postaju problem koji treba planirati za suzbijanje akaricidima. pojava grinja je jednim delom izazvana smanjenom upotrebom sumpornih preparata – Kumulus DF. izbalansiranog odnosa sitnijih i krupnijih čestica za brzo i snažno početno i duže preventivno delovanje Kumulus DF se može primenjivati uz ostale preparate sa 2-3 kg/ha pri čemu se deluje i na grinje. U slučaju jačeg napada BaSF je proširio registraciju preparatu Masai i za grinje u vinovoj lozi. Masai za suzbijanje grinja u vinovoj lozi treba primeniti u prvom prskanju po otvaranju pupoljaka pri porastu novoizraslih letorasta od 5cm.
ljubiša Milenković, dipl. ing
planiranjem douspe{ne za{tite
Plamenjača, pepelnica, siva trulež, crna trulež, fomopsis, pa ređanje preparata za njihovo suzbijanje i tako stalno u krug sa ovim bolestima i rešenjima u vinovoj lozi. Za suzbijanje nekih od njih ima registrovanih preparata ali za neke ne. U takvim situacijama koristimo registracije, znanja i iskustva iz drugih zemalja gde se neki od ovih problema javljaju. Da bi smo imali dobru zaštitu potrebno je planiranje programa zaštite po kojem će se raditi. akcenat u tom programu je na problemima koji su se javljali u prethodnim godinama – dominantnim problemima. određivanje vodećeg problema koji će se rešavati i izbor fungicida su veoma bitni elementi. potrebno je znati osobine izabranog fungicida i kakve su njegove mogućnosti u rešavanju ostalih problema, odnosno da li su širokog spektra delovanja.
a pre svega treba upoznati „neprijatelja“ da bi na osnovu njegovih osobina i uslova pod kojim se razvija mogao da se suzbije na najefikasniji i najekonomičniji način.
Dakle, poznavanje
• istorije vinograda (sklonost sorata i parcele ka određenim bolestima),• osobina preparata za rešavanje problema odnosno načina primene da se ne
dozvoli da do problema dođe • biologije bolesti• vremenskog perioda za koji se može obaviti tretiranje
su neophodni uslovi za uspešnu zaštitu.
na osnovu ovoga pravi se plan zaštite vinograda gde svaki preparat zauzima određeno mesto prema osobinama koje poseduje. Tako su i BaSF-ovi proizvodi u planu zaštite vinove loze došli do svojih pozicija gde daju maksimum u suzbijanju bolesti. oni se naravno mogu primeniti u ostalim delovima vegetacije (postaviti na nekim drugim pozicijama) što nije pogrešno, ali za maksimalno iskorišćavanje istih ovde su navedene pozicije na kojim bi se prevashodno trebali naći.
prouzrokovači bolesti kod vinove loze imaju različite zahteve po pitanju uslova za ostvarenja zaraze, a vinova loza je različito osetljiva zavisno od fenofaze razvoja u kojoj se nalazi.
pepelnica na grozdu
Crna trule` na listu
plamenja~a na grozdu i nali~ju lista
siva trule` gro`|a
maj - jun 2012.BaSF informator 08 BaSF informator
pREpoRUKEZa Za[TiTU
VINoVe loze
maj - jun 2012.09BaSF informator
PrEPOrUkE ZA ZA[TiTU VINoVe loze
maj - jun 2012.BaSF informator BaSF informator10
BOLESTi ViNOVE LOZE - SoRtNa oSetlJIVoSt
BolEsTi VinoVE loZE SoRtNa oSetlJIVoStDominantne bolesti vinove loze kao što su plamenjača (Plasmopara viticola), pepelnica (Uncinula necator) i siva trulež (Botrytis cinerea) dobro su opisane u većini naučnih, stručnih i popularnih publikacija. Takođe, preporuke za gajenje vinove loze, u pogledu izbora pozicije, zemljišta i mikroklimata koje srećemo u literaturi govore o mogućnostima za pojavu pojedinih bolesti. ipak, kada je u pitanju sortiment, proizvođači se najčešće opredeljuju prema ličnim afinitetima, kurentnosti određenih vina na tržištu ili mogućnosti plasmana stonog grožđa. Zbog toga, dobro je znati šta pojedine sorte nose sa sobom, kakvi nas problemi očekuju i kako da se izborimo sa njima.
Šardone (Chardonnay)U poslednjoj deceniji, sigurno, najpopularnija bela vinska sorta u svetu. izrazito bujna sorta, čija bujnost i pogoduje stvaranju povoljnih uslova za razvoj plamenjače, botritisa kao i pepelnice. Dobra agrotehnika je obavezna (zalamanje i vezivanje lastara na VREME) i predstavlja najmanje 50% uspeha u zaštiti. U suprotnom, ni najbolji fungicidi neće dati pravi efekat.plamenjača, u povoljnim godinama, na ovoj sorti je obično najveći problem. U fazi precvetavanja koristiti Forum Star, pred cvetanje za preporuku je acrobat Mz WG a u fazi zatvaranja grozda Forum Gold. svaki od ovih proizvoda ima dve aktivne materije, lokal sistemičnu i preventivnu, što omogućuje dobru zaštitu i u najtežim uslovima. Kada su vremenski uslovi mirniji ili pre očekivanih padavina koristiti Cabrio top.
Rajnski rizling (Riesling)sorta rajnski rizling daje vino za prave vinopije. prijatne kiseline i fina aroma odlikuju vina ove sorte. na žalost, kako njegoš reče: “čašu vina još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči“. U ovom slučaju ta „čaša žuči“ je siva trulež (Botrytis cinerea). Rajnski rizling je takođe bujna sorta sa izrazito tankom pokožicom bobice i verovatno je najosetljivija sorta na sivu trulež. U pogledu agrotehnike važi isto što i za Šardone. U precvetavanju treba koristiti Collis + Forum Star, jer na taj način dobijamo tri aktivne materije koje deluju na botritis: boskalid kao pravi botriticid i folpet i krezoksim-metil sa sporednim delovanjem. U fazi zatvaranja grozda primeniti Cantus. Cantus nema uticaj na vinsko vrenje što je, inače, karakteristika mnogih botriticida. Fungicid protiv sive truleži treba da dospe u zonu grozda.
Italijanski rizlingU starijim zasadima ovo je vodeća bela sorta, a u ranijem periodu je bio i i vodeća vinska sorta u srbiji. izdvaja se po osetljivosti na pepelnicu što je posebno izraženo u fruškogorskom vinogorju. pepelnica prezimljava u pupoljcima, ako je u protekloj godini bilo problema sa ovom bolešću zaštitu treba početi vrlo rano, kada su lastari dužine svega 5 cm preparatom Karathane Gold. U precvetavanju koristiti Collis (dve aktivne materije, dva mehanizma delovanja), kada su bobice formirane upotrebiti Vivando iz nove hemijske grupe (benzofenoni), a kasnije Cabrio top. Tamo gde je pepelnica prisutna dobro je uz svaki tretman dodati i 2-3 kg Kumulus DF, posebno ako se koriste preparati iz grupe triazola.
Kaberne sovinjon (Cabernet sauvignon)Kaberne sovinjon je najpopularnija crvena vinska sorta u svetu. iako joj pogoduju topliji regioni poslednjih godina se širi i kod nas. nije previše osetljiv na botritis, jer grozd nije naročito zbijen. srednje je bujnosti ali, posebno u našim uslovima, ima problema sa dozrevanjem lastara. Zbog toga, mora se voditi računa o kvalitetnoj zaštiti od plamenjače, a poslednji sistemični tetman treba obavezno da bude Forum Gold, koji u sebi sadrži i ditianon (Delan), jer ova aktivna materija ima vrlo pozitivno delovanje na dozrevanje lastara.
Poštovani vinogradari, ako smo vam ovim tekstom pomogli setite nas se kada svoj proizvod budete sipali u čašu.
živeli! aleksandar jotov, dipl. ing.
pepelnica na bobicama
pepelnica
sivatrule`
gro`|a
plamenja~a na grozdu
plamenja~a na nali~ju lista
plamenja~a na listu i grozdu
pepelnica na bobicama
pepelnica
aleksandar jotov
specijalista za voćarstvo i
vinogradarstvo
Tel.: +381 11 3093 451
Fax: +381 11 3093 423
Mobil: +381 63 658 310
maj - jun 2012.BaSF informator
za PoGoDaK
u Metu
U povrtarstvu veoma značajan prouzrokovač bolesti je crna pegavost koju izaziva gljiva iz roda Alternaria sp. koja se popularno po ovom latinskom nazivu i kod nas zove alternarija. alternarija se javlja na velikom broju kultura i jedna je od najraširenijih bolesti uopšte u biljnom svetu. kod nas ova bolest najveći problem predstavlja na paradajzu, krompiru, šargarepi...
Na paradajzu i krompiru javlja se ista vrsta ovog parazita – Alternaria solani.
napada sve delove biljaka. pege se prvo javljaju na donjem najstarijem lišću. pege su prilično pravilnog okruglog oblika crne boje. U okviru pege javljaju se koncentrične kružne linije koje su karakterističan simptom ove bolesti koji podseća na metu. pege su okružene uzanim pstenom svetlije boje (žute) kao posledice odsustva hlo-rofila. na lišću se može razviti veliki broj pega što dovodi do sušenja tog lišća. pege se javljaju na stablu i bočnim granama. U slučaju jačeg napada može doći do prstenovanja stabla i sušenja biljke iznad zaraženog dela. alternarija se javlja i na plodovima paradajza koji su kasnije neupotrebljivi i trule.
zaražava krtole krompira koje propadaju u skladištu.
alternarija u pojedinim godinama može naneti veće štete od same plamenjače. Razvija se u uslovima manje vlažnosti u donosu na uslove potrebne za razvoj plamenjače. U sušnijim godinama kada se smanji broj tretiranja protiv plamenjače može biti ozbiljan problem.
Fungicid sa sistemičnim delovanjem za suzbijanje crne pegavosti je Signum. Signum se za suz-bijanje crne pegavosti u krompiru primenjuje u veoma niskim količinama, od svega 250 g po hektaru (0.25 kg/ha). Za suzbijanje prouzrokovača crne pegavosti na paradajzu primenjuje se u količini od 400 g po hektaru (0.4 kg/ha).
Kada se Signum primeni u kombinaciji sa acrobat Mz WG-om dobija se dodatno kontaktno delovanje protiv crne pegavosti, ali i kontaktno i sistemično protiv plamenjače.
Kombinacija preparata acrobat Mz WG i Signum predstavlja idealno rešenje za suzbijanje najvažnijih bolesti u krompiru i paradajzu, ali i u mnogim drugim povrtarskim kulturama.
Za maksimalni učinak fungicida najbitnija je preventivna primena, koja podrazumeva primenu pre sticanja uslova za zarazu. Kad metereološka stanica pokaže da su uslovi ispunjeni za zarazu, pristupa se (ako zaštita pre toga nije obavljena) kurativnoj zaštiti. Kakav će biti efekat je jako neizvesno. Efekat zavisi od vremenskog perioda koji prođe od ostvarenja uslova za zarazu do obavljene zaštite, od izabranog ili kombinacije primenjenih fungicida, temperature. sa ovakvim pristupom u suštini ne treba biti optimista.
zajednička bolest za krompir i paradajz pored crne pegavosti je plamenjača.
plamenjača traži svoje mesto u proizvodnji velikog broja biljaka. intenzitet pojave plamenjače zavisi od vremenskih uslova ali i od samog proizvođača odnosno njegove ozbiljnosti da ne dozvoli da ovaj parazit iskoristi uslove koji se ukažu za njegov razvoj. acrobat Mz WG primenjen za suzbijanje plamenjače je dugotrajnog preventivnog delo-vanja a ima i izvesnu mogućnost primene po ostvarenoj zarazi. ako je usled nepravilne zaštite došlo do pojave pega od plamenjače acrobat Mz WG se može primeniti i u takvim situacijama za sprečavanje širenja plamenjače. ova mogućnost dolazi od njegovog izuzetno snažnog antisporulacionog delovanja. Za takozvano presecanje zaraze preporučena je primena acrobat Mz WG-a 2 puta po 2.5 kg/ha u razmaku od 5-7 dana. primenjen pred kraj vege-tacije u usevu krompira acrobat Mz WG sprečava formiranje konidija u okviru pega od plamenjače, njihovo spiranje u zemljište i zarazu krtola.
još jednom podsećanje najbolja je preventivna primena fungicida.
Mogućnosti preparata acrobat Mz WG su velike i može se primenjivati tokom cele sezone – a u najkritičnijim uslovima i najosetljivijim fenofazama razvoja biljaka na zarazu od plamenjače.
ljubiša Milenković, dipl. ing.
11
ZA POgODAk U mETU - SIGNuM
plamenjača krompira
crna pegavost - alternarija na listu paradajza sa simptomima plesivosti listova(fulvia)
plamenjača na listu paradajza
crna pegavost
na listu paradajza
maj - jun 2012.BaSF informator BaSF informator12
i jAgODASTO VO]E VOLi SIGNuM
I jagodasto voće voli
Signum
najznačajniji parazit jagodastog voća je prouzrokovač sive truleži – Botrytis cinerea .
proizvođačima maline najveće ekonomske štete među prouzrokovačima bolesti pored sive truleži pričinjava i mrka pegavost izdanaka – Dydimella applanata.
obe bolesti se, posebno u godinama povoljnim za njihov razvoj, jako teško suzbijaju.
Zaštita od pegavosti izdanaka obavlja se u tekućoj godini na mladim izdancima koji bi trebalo da donesu rod naredne godine.
prvi simptomi se javljaju na lišću mladih izdanaka u vidu sitnih pega po obodu lišća koje se šire prema glavnom nervu u obliku slova “V”. Zaraza se sa lišća kroz lisnu peteljku širi na pupoljke, odakle se parazit širi na internodije stvarajući tamno kestenjaste pege. pege se uglavnom masovno javljaju na donjoj polovini izdanka. ova bolest ne prodire duboko ispod kore izdanka ali prilično oslabi pupoljke (u koje ne ulazi) iz kojih se u narednoj godini cvetne grane ne razvijaju ili su slabije a često i ne iznesu rod ili se isti sasuši pre berbe. pege na listovima i izdancima se javljaju tek posle završene berbe. posledice zaraze od didimele su manji prinos i kvaliteta roda.
U kišovitim godinama posebno tokom i posle završene berbe ova bolest ne ostavlja mnogo roda za narednu godinu a retko može dovesti i do propadanja malinjaka.
akcenat je na zaštiti mladih izdanaka koji se ostavljaju da donesu rod u narednoj godini. Kritičan period je tokom cvetanja, berbe i neposredno posle berbe.
jedan deo roda pobere već pomenuta pegavost izdanaka zarazama u prošloj godini. nadalje treba sačuvati ono što je preostalo. prouzrokovač sive truleži u jagodastom voću može pod povoljnim uslovima da napravi štetu i do 80%, ako tokom perioda cvetanja i zrenja maline nastupi nešto hladnije i kišovito vreme. Često se ova bolest suzbija kad se javi – tokom perioda berbe čime se čini neuporedivo veća šteta . Tokom cvetanja do pred početak berbe na nivou karence preparata obavlja se zaštita protiv prouzrokovača sive truleži. Tretiranja se obavljaju u razmacima od 7-10 dana. parazit dakle ostvaruje zarazu tokom perioda cvetanja i precvetavanja. Gljivica se po ostvarenoj zarazi pritaji u zaraženim plodovima da bi se pod povoljnim uslovima pojavila u vreme zrenja.
primenjen za suzbijanje prouzrokovača sive truleži Signum u zasadima maline suzbija i prouzrokovača mrke pegavosti izdanaka – didimelu. posebno je važno tretiranje na 7 dana pre berbe (zbog pegavosti izdanaka).
siva trule` jagode
siva trule` maline
antraknoza plodova jagode
maj - jun 2012.BaSF informator 13
i jAgODASTO VO]E VOLi SIGNuM
Teorijski trebalo bi zaštitu maline od prouzrokovača pegavosti izdanaka obaviti tretiranjem i tokom berbe, ciljano na mlade izdanke, ako su uslovi povoljni za razvoj didimele. Međutim, postavlja se pitanje kako to obaviti a da preparat ne dospe na plodove? jedno je sigurno, ovakvo tretiranje bi značajno smanjilo štete od ove bolesti.
Kod kupine Signum primenjen za suzbijanje prouzrokovača sive truleži suzbija i prouzrokovača ljubičaste pegavosti izdanaka – Septocyta rubi. ljubičasta pegavost izdanaka pravi velike štete na kupini i ima sličan način razvoja kao didimela. nije tako teška za suzbijanje kao što je to slučaj kod
pegavosti izdanaka maline jer se zaraze obavljaju u dužem periodu pre berbe
i ima mnogo više komfornosti za obavljanje tretiranja. Za
razliku od maline gde se mladi izdanci koji će
doneti rod u narednoj godini na početku godine uklanjaju kod kupine se to ne obavlja, a kupina i kasnije sazreva pa su
i mogućnosti mnogo veće za suzbijanje ljubičaste pegavosti
izdanaka. pege od ljubičaste pegavosti se uočavaju tek naredne godine pred početak ili na početku vegetacije.
U jagodama primenjen za suzbijanje sive truleži Signum suzbija:
• vlažnu trulež plodova koju izaziva gljivica Rhizopus stolonifer. Vlažna trulež plodova jag-ode ima interesantne simptome, a plodovi zaraženi ovom gljivom se raspadaju na dodir.
• gljivicu prouzrokovača antraknoze plodova, peteljki i listova jagode Colletotrichum acutatum. Bolest koja pravi štete na plodovima i peteljkama.
• prouzrokovača lisne pegavosti jagoda – Mycosphaerella fragariae. kao što i sam naziv bolesti kaže javlja se samo na listovima.
Količina primene Signum-a je 1.5 - 2.0 kg/ha za suzbijanje prouzrokovača sive truleži i ostalih navedenih prouzrokovača bolesti jagodastog voća. Za sve navedene bolesti Signum ima registraciju u zemljama gde se gaje ove kulture.
Signum pozitivno utiče na razvoj biljaka povećavajući otpornost na prouzrokovače bolesti i smanjujući posledice stresa kod biljaka.
na osnovu svega navedenog jasno je zašto Signum predstavlja neizostavni deo proizvodnje jagodastog voća.
ljubiša Milenković, dipl. ing.
ljubičasta pegavost izdanaka kupine
ljubičasta pegavost izdanaka kupine
siva pegavost lišća jagode
mrka pegavost izdanaka maline - didimela
maj - jun 2012.BaSF informator BaSF informator14
U "FoCuS"-u EkONOmSki NAjZNA^AjNijih kOrOVA
U “FOCUS”-u ekonomski najznačajnijih korova
sirak iz rizoma, sirak iz semena, muharike, pirevine i zubače)
Najbliži „idealnom“ herbicidu
• proizvod kompanije BaSF, nemačka• Zastupnik na tržištu Republike srbije - BaSF Srbija • aktivna materija (ciklosidim 100 g/l)• Formulacija: koncentrat za emulziju (EC)• pakovanje 1l• jednostavno i efikasno suzbijanje sirka iz rizoma, sirka
iz semena, jednogodišnjih trava (muharika), zubače i pirevine u gotovo svim široklisnim kulturama, kako ratarskim i povrtarskim, takođe i voćarskim i vinovoj lozi.
U šumi herbicida, origihalnih i generičkih, za suzbijanje navedenih korova FoCuS ultRa spada u kategoriju najselektivnijih herbicida. Uskolisne korovske vrste diktiraju i dozu preoparata. Tako za suzbijanje:
• Muharike, samonikla pšenica, preporučena doza je 0.75-1 l/ha. Tretiranje je idealno obaviti u fazi do trećeg lista kada su muharike i najosetljivije.
• Divljeg sirka iz semena i rizoma preporučena doza je 1.5 – 2.0 l/ha. Tretiranje je idealno sprovesti kada je visina sirka 15-25 cm, faza 6-7 listova.
• Zubače i pirevine 3-4 l/h, ali ne u jednom već u dva prskanja 1.5-2 l/ha u razmaku od 7-10 dana. Korove je najbolje tretirati u fazi šest listova (metličenje i klasanje).
po pravilu ako su dikotiledone (širokolisne) kulturne biljke u fazi cvetanja ne bi trebalo ulaziti sa herbicidima fenoksi grupe, ali i tu je FoCuS ultRa pokazao svoju vrlo visoku selektivnost kada smo bili u situaciji da ga koristimo u fazi cvetanja.
nekada je neko rekao da ko pronađe hemiju za suzbijanje travnih korova (sirka, zubače, pirevine, muharike) u kukuruzu posle nicanja kukuruza i korova, treba mu dati nobelovu nagradu. sve je počelo da se ostvaruje pronalaskom fenoksi grupe herbicida u širokolisnim kulturama (dikotiledonim) među kojima je i FoCuS ultRa. Kako rešiti iste probleme u kukuruzu, ako znamo da kukuruz pripada familiji trava (monokotila). Uvođenjem sulfonil urea herbicida Motivell-a i Kelvin-a, problem je dobrim delom rešen, ali ne potpno. ostalo je pitanje kako uništiti zubaču i pirevinu u kukuruzu. liberalizacijom uvoza i primenom generičkih proizvoda urušava se grupa dobrih originalnih proizvoda. sulfonil urea herbicidi za svoje dobro delovanje traže i određene uslove; određenu visinu korova, povoljnu temperaturu, vlažnost zemljišta, određenu visinu kulturne biljke (broj listova), ograničen broj tretmana, pitanje narednog useva posle sulfonil urea herbicida.BaSF je u saradnji sa institutom novi sad i institutom Zemun polje uradio projekat uvođenja hibrida kukuruza koji su tolerantni prema aktivnoj materiji (cikoksidimu) iz preparata FoCuS ultRa. sistem je poznat pod nazivom Duo SYSteM. Mnogo dobrog se dobilo sa uvođenjem Duo SYSteM-a. FoCuS ultRa nije toliko zahtevan u odnosu na sulfonil urea herbicide. odlikuje ga:
• bolja efikasnost• bolje delovanje u stresnim situacijama• odsustvo bojazni da se može predozirati• mogućnost ponovnih tretmana• sa povećanjem broja listova kukuruza povećava se
tolerantnost prema preparatu• nema ostataka i bojazni za naredni usev• mogućnost združene setve kukuruza, pasulja, boranije
i bundeve• uspešno suzbijanje sirka iz rizoma i iz semena, muharike,
a naročito zubače i pirevine.
Važno je napomenuti da se ne radi o genetski modifikovanim biljkama.Za sada su u prometu hibridi instituta novi sad: ns 444 Ultra, ns 640 Ultra i instituta Zemun polje: Zp 360 Ultra, Zp 684 Ultra.
Partner protiv širokolisnih korova u Duo SYSteM-u, ultra hibridima može biti:FoCuS ultRa 1.5 – 3 l/ha + aRRat 200 g/haFoCuS ultRa 1.5 – 3 l/ha + DIStINCt 200 g/ha
Važno je napomenuti da ako se FoCuS ultRa kombinuje sa aRRat-om ili DIStINCt-om mora se ispoštovati feno faza kukuruza 5-6 listova. ako pak ide samo FoCuS ultRa nema ograničenja. Dok god tehnika može da uđe u kukuruz, ni 12 l FoCuS ultRa neće ugroziti ultRa HIBRIDe kukuruza.Da se radi o gotovo idealnom herbicidu, govori i TABELA 1 o maksimalnim količinama preparata FoCuS ultRa koje ne ugrožavaju useve. Uz uvažavanje mera predostrožnosti pri radu sa preparatima, propisane doze, karence, imate u rukama vrhunski proizvod za rešavanje ekonomski najznačajnijih korova.
Umesto zaključka apelujemo tamo gde god je moguće izvoditi tretman posle nicanja (postem) što bliže noći ili pak noću do prve rose. Korist je višestruka. obično su temperature povoljne, nema vetra, štitite sebe, čuvate komšiju, a korovi dišu punim plućima. Efikasnost je time bolja.ne prskati ispod 15°C, niti preko 25°C.
Savet za sve: Ne KoRIStIte NI KaŠIKu VIŠe oD PRePoRuČeNe Doze IlI KoNCeNtRaCIJe!!!
Radivoj jakovljević dipl. ing.
Kultura l/ha Kultura l/ha Kultura l/ha
Jabuka 12 Beli luk 12 Celer 12
Karfiol 12 Lucerna 8 Senf, običan 4
Pasulj, običan 4 Mrkva 12 Senf, beli 8
Pasulj, tačkaš* 6 Repica, jara 8 Soja 12
Cikorija 6 Repica, ozima 12 Suncokret 6
Jagoda 12 Rabarbara 12 Spanać 6
Grašak, Garten 14 Prokula 6 Duvan 12
Kopar 3 Crveni vijuk 8 Paradajz 12
Lan 12 Repa, stočna 6 Lala 4
Gladiola 4 Repa, šećerna 12 Vinova loza 12
Krastavac 4 Repa, kupusna 9 Kovrdžavi kelj 6
Krompir 15 Repica 6 Limun 3
Salata glavica 8 Semenski paradajz 4 Luk 12
Kim 6 Sitna salata 12 Ukrasne biljke 9
Bundeva 4 Vlašac 12 *maksimalne proverene potrošene količine
Delovanje preparata Focus ultra na sirak
TABELA 1
FoCuS ultRapogodnost cikloksidim-a u odnosu na kulture
Delovanje preparata Focus ultra u suncokretu
Delovanje preparata Focus ultra u soji
maj - jun 2012.BaSF informator 15
nUDiMo VaM ČISto VINo
Nudimo Vam čisto vinosan svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija (enos – vino, logos – nauka) je mnogo napredovala, a sva ta nova saznanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada i rezultati ne bi trebalo da izostanu.
proizvodnja vina u domaćinstvu zasniva se na iskustvu koje se prenosi sa kolena na koleno, pri čemu često malo uvažavaju dostignuća i saznanja savremene enologije. stoga, nije redak slučaj da se, zbog učinjenih grešaka, vino pokvari ili ima određene mane i nedostatke, te tako, postane potpuno neupotrebljivo. počev od primarne prerade grožđa, u toku čuvanja vina, pa sve do razlivanja u boce, postoji opasnost da, zbog određenih propusta, štetni uticaji naruše kvalitet vina.
najčešće mane vezane za izgled vina su: mrki prelom, sivi prelom, taloženje proteina i dr. Kada se radi o mirisu i ukusu, treba pomenuti miris i ukus na plesan, drvo, vodonik-sulfid, na izvetrelo, na zapušač, na smrznuto grožđe i dr.
Najčešće greške pri proizvodnji vina u domaćinstvu su:
•ne popravlja se sadržaj šećera u širi i ne odvajaju se trule bobice
•odricanje od upotrebe sumpor-dioksida•Dugo ležanje vina na talogu•nepotapanje – mešanje kljuka i držanje
U individualnom sektoru podrumarstva uobičajeno je da mlada i zdrava vina pretaču u tri navrata.
prvo pretakanje obavlja se u periodu novembar – Decembar, drugo: Februar – Mart i treće pretakanje početkom leta. ipak nisu retki slučajevi da usled nekog nedostatka ili promena u vinu taloženje i čišćenje teku sporije na prvi pretok tako da i svi ostali tada obično kasne.
Kašnjenje i otežano odvajanje relativno bistrog vina od taloga koje se uočava još prilikom prvog pretoka je upozoravajući znak da sa pretocima mora biti oprezan, jer od pravilnog postupka u sprovođenju ove mere zavisi i ukupan kvalitet vina. U ovakvim slučajevima najbitnije je da se odabere najpravilniji način pretakanja: zatvoreno ili otvoreno, sa većim ili manjim provetravanjem. od toga zavisi da li će se u vinu pospešiti ili otkloniti neželjene promene.
jedna od promena u mladom vinu koja otežava njegovo čišćenje je sluzavost ili „tegljivost“ vina. ova bolest se leči pretakanjem, uz oštro provetravanje preko „brezove metle ili ruže“ pričvršćene za slavinu. po potrebi se mogu obaviti dva ovakva pretoka u razmaku od 10-ak dana. Uzročnik sluzavosti vina uništava prisustvo kiseonika, pa je sigurno da će jedno ili dva ovakva pretakanja, omogućiti mladom vinu da normalno sazreva.
ako su vina spravljena od velikog dela trulog grožđa, ovakvo oštro provetravanje može izazvati mrki prelom. Do toga dolazi usled oksidativnih promena u vinu, pri čemu i crna vina bogata bojenim i taninskim materijama nisu pošteđena ove pojave. Da bi se utvrdila sklonost vina prema ovoj promeni, pre odluke o načinu pretakanja treba izvršiti probu. To se čini tako da se vino natočeno u bezbojnu čašu izloži sobnoj temperaturi u trajanju od 24 časa. Ukoliko belo vino počinje da menja boju od žute prema smeđoj, a u crnim vinima na površini se pojavi svetlucava prevlaka, znak je da je vaše vino sklono mrkom prelomu.
U nekim slučajevima, bez obzira na to što su preduzete sve mere opreza, ipak dolazi do kvara mladog vina i njegovog otežanog sazrevanja. U svom ovim slučajevima, BaSF ima adekvatno i bezbedno rešenje za otklanjanje ovih neželjenih posledica u vinu. Rešenje se zove Divergan ® F.Divergan ® F (skraćeno pVpp), je beli, higroskopni prašak prijatnog karakterističnog mirisa. po hemijskom sastavu predstavlja unakrsno povezani poliVinilpirolidon, ~iji je proces proizvodnje patentiran od strane BaSF-a.
Divergan ® F posebno absorbuje fenolne komponente, a i teške metale, čime se primetno poboljšava kvalitet vina u mnogim parametrima.
prozvod se može dodavati direktno u vino, u izvornom obliku kao prašak ili u obliku suspenzije. U poslednjem slučaju 10% suspenzija Divergan ® F se rastvara u odgovarajućoj količini vina ili vode. nakon 30-ak minuta finog mešanja, pVpp suspenzija se presipa u rezervoar sa vinom koje treba tretirati.
Kao preventiva koristi se uglavnom u belom vinu, i koristi se u koncentraciji između 10 i 30 g/hl (300 g/t) vina. potrebna, tačna, količina Divergan ® F za tretiranje vina može se utvrditi raznim laboratorijskim metodama, kao na primer Browning testom, jer postoje bela vina kojima je potrebno ne više od 8 - 10 g/hl za postizanje odličnih rezultata, ukoliko nije došlo do ozbiljnijih oštećenja.
Za tretman protiv gorčine Divergan ® F se koristi u količini od 15 do 25 g/hl (150-250 g/t). Tipična doza za vina oštećena oksidacijom je 30 do 50 g/hl (300 – 500 g/t).
U ekstremnom slučajevima, može biti upotre-bljena i veća koncentracija, ali tako da maksimalna količina u vinu ne sme preći 80 g/hl, saglasno EU Regulativi. Za najefikasniji tretman, vino mora biti prečišćeno i filtrirano.
Vreme kontakta od 20 do 60 minuta je sasvim dovoljno uz odgovarajuce mešanje, pri čemu je moguć i duži kontakt sa vinom bez ikakvog štetnog uticaja po vino. ovo je u slučaju da se Divergan ® F dodaje suv. Može biti upotrebljen i kraći vremenski rok (10 do 15 minuta), ali u tom slučaju Divergan ® F treba dodati u vino u obliku homogene suspenzije. U tom slučaju polimerna suspenzija, pre dodavanja u rezervoar sa vinom, mora biti ostavljena da se otopi (oko 1 do 2 sata), uz poželjno konstantno mešanje.
po završenom procesu, sve što treba uraditi je da se vino dobro profiltrira, kako bi pVp ostao na filteru, i vino je spremno za konzumaciju.
prednosti Divergan ® F.•nerastvorljiv je u svim poznatim rastvaračima•Tačan procenat doziranja je moguće utvrditi•obezbeđuje duži rok trajanja sprečavajući
zamućenje•Duži vek trajanja povećava vrednost vinu•proizvod se može lako i u potpunosti ukloniti
posle upotrebe•ne postoje dodatni zahtevi oko deklarisanja•lako rukovanje •lako odlaganje i uklanjanje
Zakonska regulativa:
Divergan ® F je u skladu sa svim važećim regulativama u svetu.
Za sve dodatne informacije vezano za tehničke detalje o proizvodu,
sertifikate i preporuke oko načina korišćenja, možete se obratiti:
aleksandar Šošić – predstavnik prodaje BaSF Srbija d.o.o.,
omladinskih brigada 90b, 11070 novi Beograd Tel.: +381 11 3093411;
Nudimo Vam čisto vinosan svakog proizvođača je da njegovo vino bude takvo, da s ponosom može da stane rame uz rame sebi sličnim proizvođačem iz bilo kog kraja sveta. Zašto bi Francuzi, Španci, italijani ili ko drugi, bili bolji od nas i imali lepša vina? ali, mnogo toga treba učiniti da san postane stvarnost. Vremena u svetu su se promenila, enologija (enos – vino, logos – nauka) je mnogo napredovala, a sva ta nova saznanja su stigla i do nas. Uz postojeće povoljne klimatske uslove, slobodno možemo da uđemo, ne samo teorijski, u trku sa vinarski razvijenim svetom, pod uslovom da poštujemo i pratimo savremene tokove u proizvodnji grožđa i vina. Tada i rezultati ne bi trebalo da izostanu.
proizvodnja vina u domaćinstvu zasniva se na iskustvu koje se prenosi sa kolena na koleno, pri čemu često malo uvažavaju dostignuća i saznanja savremene enologije. stoga, nije redak slučaj da se, zbog učinjenih grešaka, vino pokvari ili ima određene mane i nedostatke, te tako, postane potpuno neupotrebljivo. počev od primarne prerade grožđa, u toku čuvanja vina, pa sve do razlivanja u boce, postoji opasnost da, zbog određenih propusta, štetni uticaji naruše kvalitet vina.
najčešće mane vezane za izgled vina su: mrki prelom, sivi prelom, taloženje proteina i dr. Kada se radi o mirisu i ukusu, treba pomenuti miris i ukus na plesan, drvo, vodonik-sulfid, na izvetrelo, na zapušač, na smrznuto grožđe i dr.
Najčešće greške pri proizvodnji vina u domaćinstvu su:
•ne popravlja se sadržaj šećera u širi i ne odvajaju se trule bobice
•odricanje od upotrebe sumpor-dioksida•Dugo ležanje vina na talogu•nepotapanje – mešanje kljuka i držanje
U individualnom sektoru podrumarstva uobičajeno je da mlada i zdrava vina pretaču u tri navrata.
prvo pretakanje obavlja se u periodu novembar – Decembar, drugo: Februar – Mart i treće pretakanje početkom leta. ipak nisu retki slučajevi da usled nekog nedostatka ili promena u vinu taloženje i čišćenje teku sporije na prvi pretok tako da i svi ostali tada obično kasne.
Kašnjenje i otežano odvajanje relativno bistrog vina od taloga koje se uočava još prilikom prvog pretoka je upozoravajući znak da sa pretocima mora biti oprezan, jer od pravilnog postupka u sprovođenju ove mere zavisi i ukupan kvalitet vina. U ovakvim slučajevima najbitnije je da se odabere najpravilniji način pretakanja: zatvoreno ili otvoreno, sa većim ili manjim provetravanjem. od toga zavisi da li će se u vinu pospešiti ili otkloniti neželjene promene.
jedna od promena u mladom vinu koja otežava njegovo čišćenje je sluzavost ili „tegljivost“ vina. ova bolest se leči pretakanjem, uz oštro provetravanje preko „brezove metle ili ruže“ pričvršćene za slavinu. po potrebi se mogu obaviti dva ovakva pretoka u razmaku od 10-ak dana. Uzročnik sluzavosti vina uništava prisustvo kiseonika, pa je sigurno da će jedno ili dva ovakva pretakanja, omogućiti mladom vinu da normalno sazreva.
ako su vina spravljena od velikog dela trulog grožđa, ovakvo oštro provetravanje može izazvati mrki prelom. Do toga dolazi usled oksidativnih promena u vinu, pri čemu i crna vina bogata bojenim i taninskim materijama nisu pošteđena ove pojave. Da bi se utvrdila sklonost vina prema ovoj promeni, pre odluke o načinu pretakanja treba izvršiti probu. To se čini tako da se vino natočeno u bezbojnu čašu izloži sobnoj temperaturi u trajanju od 24 časa. Ukoliko belo vino počinje da menja boju od žute prema smeđoj, a u crnim vinima na površini se pojavi svetlucava prevlaka, znak je da je vaše vino sklono mrkom prelomu.
U nekim slučajevima, bez obzira na to što su preduzete sve mere opreza, ipak dolazi do kvara mladog vina i njegovog otežanog sazrevanja. U svom ovim slučajevima, BaSF ima adekvatno i bezbedno rešenje za otklanjanje ovih neželjenih posledica u vinu. Rešenje se zove Divergan ® F.Divergan ® F (skraćeno pVpp), je beli, higroskopni prašak prijatnog karakterističnog mirisa. po hemijskom sastavu predstavlja unakrsno povezani poliVinilpirolidon, ~iji je proces proizvodnje patentiran od strane BaSF-a.
Divergan ® F posebno absorbuje fenolne komponente, a i teške metale, čime se primetno poboljšava kvalitet vina u mnogim parametrima.
prozvod se može dodavati direktno u vino, u izvornom obliku kao prašak ili u obliku suspenzije. U poslednjem slučaju 10% suspenzija Divergan ® F se rastvara u odgovarajućoj količini vina ili vode. nakon 30-ak minuta finog mešanja, pVpp suspenzija se presipa u rezervoar sa vinom koje treba tretirati.
Kao preventiva koristi se uglavnom u belom vinu, i koristi se u koncentraciji između 10 i 30 g/hl (300 g/t) vina. potrebna, tačna, količina Divergan ® F za tretiranje vina može se utvrditi raznim laboratorijskim metodama, kao na primer Browning testom, jer postoje bela vina kojima je potrebno ne više od 8 - 10 g/hl za postizanje odličnih rezultata, ukoliko nije došlo do ozbiljnijih oštećenja.
Za tretman protiv gorčine Divergan ® F se koristi u količini od 15 do 25 g/hl (150-250 g/t). Tipična doza za vina oštećena oksidacijom je 30 do 50 g/hl (300 – 500 g/t).
U ekstremnom slučajevima, može biti upotre-bljena i veća koncentracija, ali tako da maksimalna količina u vinu ne sme preći 80 g/hl, saglasno EU Regulativi. Za najefikasniji tretman, vino mora biti prečišćeno i filtrirano.
Vreme kontakta od 20 do 60 minuta je sasvim dovoljno uz odgovarajuce mešanje, pri čemu je moguć i duži kontakt sa vinom bez ikakvog štetnog uticaja po vino. ovo je u slučaju da se Divergan ® F dodaje suv. Može biti upotrebljen i kraći vremenski rok (10 do 15 minuta), ali u tom slučaju Divergan ® F treba dodati u vino u obliku homogene suspenzije. U tom slučaju polimerna suspenzija, pre dodavanja u rezervoar sa vinom, mora biti ostavljena da se otopi (oko 1 do 2 sata), uz poželjno konstantno mešanje.
po završenom procesu, sve što treba uraditi je da se vino dobro profiltrira, kako bi pVp ostao na filteru, i vino je spremno za konzumaciju.
prednosti Divergan ® F.•nerastvorljiv je u svim poznatim rastvaračima•Tačan procenat doziranja je moguće utvrditi•obezbeđuje duži rok trajanja sprečavajući
zamućenje•Duži vek trajanja povećava vrednost vinu•proizvod se može lako i u potpunosti ukloniti
posle upotrebe•ne postoje dodatni zahtevi oko deklarisanja•lako rukovanje •lako odlaganje i uklanjanje
Zakonska regulativa:
Divergan ® F je u skladu sa svim važećim regulativama u svetu.
Za sve dodatne informacije vezano za tehničke detalje o proizvodu,
sertifikate i preporuke oko načina korišćenja, možete se obratiti:
aleksandar Šošić – predstavnik prodaje BaSF Srbija d.o.o.,
omladinskih brigada 90b, 11070 novi Beograd Tel.: +381 11 3093411;
BaSF Srbija d.o.o. � omladinskih brigada 90b � 11070 novi Beograd
o kompaniji BaSF
BaSF - The chemical company je vodeća hemijska kompanija na svetu: proizvodni program obuhvata hemikalije, plastične mase, proizvode za oplemenjivanje, sredstva za zaštitu bilja, naftu i gas. Kao pouzdan partner, BasF pomaže svojim kupcima iz gotovo svih branši da budu još uspešniji. svojim visokokvalitetnim proizvodima i inteligentnim rešenjima, kompanija BasF doprinosi rešavanju globalnih izazova kao što su zaštita klime, energetska efikasnost, ishrana i mobilnost. Godine 2010. BasF je sa 109.000 zaposlenih ostvario promet od preko 63,9 milijardi ¤. ostale informacije možete pronaći na www.basf.com ili www.agro.basf.rs
