Strateška Ekološka i Socijalna Procena

KOSOVO C

E1367 VOL. 5

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Strateška Ekološka i Socijalna Procena, Izvršni rezimeJuni 2008. god. Vlada KosovaMinistarstvo Energetike i RudarstvaProjekat Tehničke Pomoći za Centralu sa Pogonom na Lignit (LPTAP)Grant Svetske banke: IDA H 254 KOS / H 318 KOS

Savetničke usluge u polju zaštite životne sredine i društva u razvoju novog kapaciteta proizvodnje, transmisije i raz-voja polja lignita u Sibovcu

Informacije o Konsultantu: Riccardo Corsi, Voða ekipe projektaERM Italia S.p.A.Via San Gregorio, 38I-20124 MilanoT: +39 0267440.1F: +39 0267078382E-mail: Riccardo.Corsi@erm.com URL: www.erm.com

Projektna služba:Lorik Haxhiu, Menadžer projektaUred projekta LPTAPUl. 24. Maj, br. 1510000 PrištinaRepublika KosovoT. + 381 38 213 770F. + 381 38 213 772E-mail: Lorik.Haxhiu@lignitepower.com URL: www.lignitepower.com/sesa

Pitanja šaljite:Ardiana.Zhuri@lignitepower.com, PATEL Menadžer za Ekološke i Socijalne Usluge Sabri.Limari@lignitepower.com, PATEL Menadžer za Energetske Usluge

Urednik na engleskom jeziku: Katherin Golitzen

Dizajn prve stranice: Rrota

Odštampano: Juni 2008. god.

Sadržaj

SKRAĆENICE I AKRONIMI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9SESA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

EKOLOŠKA I SOCIJALNA OSNOVA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Zona interesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13Ekološka osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Vazduh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Površinska voda i otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19Buka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Čvrst otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Prirodno okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Socijalna osnova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Kontekst. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Prostor zahvaćen projektom i populacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Javne konsultacije i identifikovanje aktera. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Ekonomsko okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31Očekivanja, stavovi i zabrinutost i konsultacije u zajednici. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

ALTERNATIVNE MOGUĆNOSTI RAZVOJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Pregled. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Glavne pretpostavke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Rokovi za razvoj termocentrale i polje novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Lokacija termocentrale. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Kapacitet blokova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Tehnologija u centralama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Ekološki i socijalni aspekti razvoja TC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Uticaji u vezi sa značajnim varijablama prisutnim u svim mogućnostima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43

Rokovi za razvoj termocentrala i polja novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Kapacitet blokova i tehnologija u centralama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44Poređenje alternativnih mogućnosti (lokacija). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44

pROCENA EKOLOŠKIh I SOCIJALNIh UTICAJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Ekološki uticaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Vazduh. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Površinske vode i otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Buka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Čvrst otpad. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Prirodno okruženje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54

Socijalni uticaj. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Privreda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55Zdravlje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Očekivanje, stavovi i zabrinutost zajednice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Konsultacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

MERE ZA SMANJENJE I pLAN ZA pRAĆENJE ZAGAĐENJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Mere za smanjenje zagađanja životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Plan za praćenje životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

MapeMapa 1. Zona interesa: Glavne osobine i postojeći objekti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Mapa 2. Tačke za praćenje ispuštanja otpadnih voda za postojece objekte KEK-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20Mapa 3. Trenutna upotreba zemljišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26Mapa 4. Lokacija budućih objekata i etape razvoja novog rudnika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Mapa 5. Receptori niz vetar u svim alternativnim lokacijama za TC Kosovo C. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46

SlikeSlika 1. Praćenje otpadnih voda iz TC A i TC B u reku Sitnicu (prosečne vrednosti za period januar-juni 2007). . . . 21Slika 2. Korišćenje zemljišta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Slika 3. Ukupna potražnja vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Kvalitet vazduha. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Otpadne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Zemljište i podzemne vode. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

Mere smanjenja uticaja na društvo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Privreda i zaposlenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62Korišćenje zemljišta i preseljavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Infrastruktura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Putevi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Vodosnabdevanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Komunikacija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

ZAKONODAVNI I REGULATORNI pREGLED. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Pregled zakona i analiza propusta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65Institucionalni kapacitet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

ZAKLJUČAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

TabeleTabela 1. Dozvoljene granice emisije za nove centrale kapaciteta preko 500 MW (EU LCP Direktiva). . . . . . . . . . . . . . 15Tabela 2. Indikativna procena emisije za Kosovo A i B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Tabela 3. Važeće dozvoljene granice emisije za Kosovo A i B (EU LCP Direktiva o postojecim termoelektranama). . 15Tabela 4. Emisija CO2 iz termocentrala Kosovo A i Kosovo B – 2006. god.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15Tabela 6. Prosečna mesečna vrednost ukupne emisije prašine (mg/m2d) – (2006). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Tabela 5. Rezultati praćenja kvaliteta vazduha – (Prosek mesečnog proseka – 2006). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Tabela 7. Procenjena potražnja vode(EAR Studija o vodosnabdevanju). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22Tabela 8. Dovod vode u jezero Gazivode u milionima m3 (1948 – 1972, EAR Studija o vodosnabdevanju). . . . . . . . . 23Tabela 9. Količina pepela koji stvaraju termocentrale Kosovo A i B. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24Tabela 10. Vrste korišćenja zemljišta u zoni interesa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Tabela 11. Broj anketiranih ljudi i domaćinstava po selu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Tabela 12. Glavna pitanja za sve meštane sela. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Tabela 13. Tehnologija u poređenju sa kapacitetom i efikasnošću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37Tabela 14. Tehnologija i kapacitet u poređenju sa uslovima zaštite životne sredine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Tabela 15. Tehnologija i kapaciteti u poređenju sa emisijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38Tabela 16. Ekološki i socijalni aspekti (Razvoj u fazama). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41Tabela 17. Poređenje ekoloških i socijalnih pokazatelja i alternativa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47Tabela 18. Buduća potražnja vode, uz 10000 ha za navodnjavanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Tabela 19. Pitanja visokog uticaja (na osnovu ankete u selima i sastancima foruma zajednice). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Tabela 20. Mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58Tabela 21. Izgradnja institucionalnog kapaciteta. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

PoljaPolje 1. Glavni rezultati ankete u naseljima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28Polje 2. Preseljavanje – Slučaj Hade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31

Skraćenice i Akronimi

BTEX Benzene, Toluene, Ethylbenzene, i XylenesCDF Fondacija za razvoj zajedniceCFB Cirkulatorni fluidizovani sloj CH4 Metan CLRP Projekat čišćenja i reklamacije zemljišta CO2 UgljendioksidCOWI Konsalting u inženjeringu, ekologiji i ekonomijiDeSOx DesumporizacijaEAR Evropska agencija za rekonstrukciju EHS Zdrava i bezbedna životna sredina EIA Procena ekološkog uticajaEMP Plan praćenja životne sredine ERM Upravljanje prirodnim resursimaESTAP Projekat tehničke pomoći energetskom sektoru EU Evropska unijaGWh Gigavati na satIDA Međunarodna asocijacija za razvojIFC Međunarodna finansijska korporacija, Svetska bankaILE Preduzeće Ibar-LepenacIPA H&W Pravni i regulatorni savetnici, Hunton & Williams IPPC Sprečavanje integrisanog zagađenja i kontrolaEKK A.D. Energetska korporacija Kosova, Akcionarsko društvoKEPA Kosovska agencija za zaštitu životne sredine KOSTT A.D. Operater sistema transmisije i tržišta na Kosovu, Akcionarsko društvo LPTAP PO Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit, Projektna službaMER Ministarstvo energetike i rudarstvaMSPP Ministarstvo sredine i prostornog planiranjaMt/godišnje Milion tona godišnjeMW MegavatiMWh Megavati na čas NVO Nevladine organizacijeNOx Azotni oksidNMFDP Plan za razvoj novog rudnikaODS Supstance koje troše ozonOP 4.12 Operativna politika Svetske banke o nedobrovoljnom preseljavanjuPAH Policiklični aromatični ugljovodoniciPCB Polihronisani bifenoliPF Pulverizovano sagorevanjeUOP Upravni odbor projekta tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignitRFP Zahtev za predlog SESA Strateška ekološka i socijalna procena SO2 Sumpordioksid TC Termocentrala TC A Termocentrala Kosovo ATC B Termocentrala Kosovo BTC C Nova termocentrala Kosovo CUNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na KosovuUSAID Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj SB Svetska bankaWEI Indeks eksploatacije vode

| 8

IZVRŠNI REZIME

Na osnovu preporuka iz Kosovske energetske strategije i kasnijih studija, Vlada je predložila i LPTAP je podržala tri komponente projekta, koje će se razviti kroz strana direktna ulaganja:

Izgradnja nove termocentrale „Kosovo C“, sa (i) kapacitetom koji bi omogućio zamenu starih kapaciteta u fazama (1478 MW) i obezbedio dugoročnu snabdevenost električnom energijom, prema konkurentnim cenama, pri tom zadovoljavajući domaću potražnju.

Obnova odre(ii) đenih blokova u postojećim termocentralama dok se ne izgradi prvi blok Kosova C, kako bi se zadovoljila domaća potražnja u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, i

Otvaranje novog rudnika za snabdevanje Kosova A (iii) i B u kratkoročnom i srednjoročnom smislu, kao i za snabdevanje Kosova C, u trajanju od 40 godina, koliko bi bio njegov radni vek.

U procesu pred-kvalifikacije su se javila četiri visoko kvalifikovana ponuđača koji su ušli u uži izbor i koji su spremni da pomognu razvoj sektora, kako bi se od njega napravilo profitabilno poslovanje od koga bi dalje i Kosovo imalo koristi. Vlada Kosova je samim tim preduzela odlučne korake ka efikasnijoj eksploataciji resursa fosilnih goriva u zemlji, pri tom gradeći svoj kapacitet za poštovanje međunarodnih ekoloških i soci-jalnih standarda za takav razvoj.

Njen prvi korak u tom smislu jeste Strateška ekološka i socijalna procena (SESA) predloženog projekta. SESA je formalni, sistematski i sveobuhvatni proces ocenjivanja uticaja predloženog projekta i njegovih komponenti, obuhvatajući i pisani izveštaj o nalazima te ocene, uz upotrebu zaključaka procesa odlučivanja uz odgovor-nost prema javnosti. Taj proces je u skladu sa Direk-tivom Evropske komisije o strateškoj ekološkoj proceni planova i programa, kao i Politikom i procedurama zaštite Svetske banke.

Pregled

Sektor električne energije na Kosovu, kakvim ga danas znamo, rezultat je kapitalnih ulaganja izvršenih pre nekoliko decenija (1962-1984). Ta ulaganja su obuh-vatala otvaranje rudnika Belaćevac i Miraš, sa ukupnim rezervama uglja od 300 miliona tona, kao i izgradnju termocentrala Kosovo A kasnije i Kosovo B, sa ukupnim ugrađenim kapacitetom od 1478 MW.

Znalo se da će namenjene rezerve uglja u Belaćevcu i Mirašu biti nedovoljne da se snabdu blokovi termocen-trala do njihovog radnog veka; stoga, planirano je otvar-anje novog rudnika, kako bi se obezbedila snabdevenost za Kosovo B, i kasnije potencijalno proširenje njegovih kapaciteta proizvodnje u drugoj fazi (2x340 MW).

Za vreme 1990-ih, zbog političke i ekonomske situacije, sektor je stagnirao; nije bilo proširenja rudnika, a druga faza još nije otpočela. Danas, skoro dve decenije kasn-ije, to se odražava u tome da nema dovoljno struje, ter-mocentrale su stare i nepouzdane i moraju se zameniti, a rudnici uglja će u potpunosti biti isušeni do 2010. god. Uticaj toga na životnu sredinu i društvo je veliki, dok potražnja za strujom nastavlja da raste ogromnom stopom, čemu je delimično uzrok neplaćanje struje koja se koristi.

Od 1999. god. više od 50 tehničkih studija, dokume-nata i izveštaja je pripremljeno od strane konsultanata koje je finansirala međunarodna donatorska zajednica, uz fokus usmeren na rudarstvo, proizvodnju i restruk-turisanje sektora električne energije, zakonska, ekološka i socijalna pitanja u sektoru. Zaključci i preporuke tih studija su predstavljeni u Kosovskoj energetskoj strateg-iji (2005), pokrivajući period 2005-2015. Da bi se prime-nile preporuke Strategije unutar okvira za konkurentno i slobodno tržište energijom, u skladu sa evropskim standardima i najboljom međunarodnom praksom, 2006. god. pokrenut je Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit (LTPAP).

UVOD

Vlada Kosova je preduzela odlučne korake ka efikasnijem iskorišćavanju fosilnih goriva zem-lje za preko potreban privredni i društveni razvoj. Njen prvi poduhvat u tom smislu jeste Strateška ekološka i socijalna procena (SESA) predloženog plana za projekat rudnik/termocen-trala „Kosovo C“.

Poglavlje 1Uvod

9 |

Zakonodavni i regulatorni pregled SESA-e. o

Faza II – Proces ocenjivanja koji obuhvata: ●●

Poreo đenje potencijalnih mogućnosti razvoja;

Procenu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja o razvojnih mogućnosti; i

Pripremu plana za upravljanje životnom sredi-o nom, koji bi obuhvatio mere za smanjivanje uticaja i plan za praćenje stanja životne sredine.

Paralelno sa gore navedenim aktivnostima, Konsult-ant je pružio pomoć Ministarstvu sredine i prostornog planiranja u pripremi NMFDP-a, na osnovu rada koji je obavljen za potrebe SASA-e. Nacrt NMFDP-a (dostavljen u nacrtu konačnog SESA izveštaja), predstavlja:

Šeme razvoja sektora lignita;●●

Planiran ili predvi●● đen regionalni razvoj i u drugim sek-torima, kao što je korišćenje zemljišta i infrastrukture;

Interakcija i veza u razvoju različitih sektora;●●

Mere i uslovi za optimizaciju razvoja u sektoru i ●●smanjenje negativnih uticaja; i

administrativne procedure i pravila, kao i institu-●●cionalnu ulogu i odgovornosti pod kojima će se sprovesti NMFDP.

Nacrt konačnog SESA izveštaja obuhvata sledeće odeljke:

Ekološka i socijalna osnova;●●

Alternativne mogućnosti razvoja termocentrale ●●Kosovo C;

Ekološki i socijalni uticaji izabrane mogućnosti ●●razvoja;

Mere za smanjenje uticaja i plan za monitoring; i●●

Zakonodavni i regulatorni pregled SESA-e.●●

SESA

Stratešku ekološka i socijalna procena1 (SESA) je pripremljena za Projekat tehničke pomoći za centralu sa pogonom na lignit (LPTAP) kosovskog Ministarstva ener-getike i rudarstva (MER).

Glavni ciljevi SESA-e su sledeći:

Priprema ekološke i socio-ekonomske osnove na ●●mestu nalazišta lignita, koje se nalazi severoza-padno od grada Obilića, obuhvatajući sela Hade, Hamidi, Lajthishtë/Ljajtište i Sibovac, u daljem tek-stu: Novo rudarsko polje.

Pore●● đenje potencijalnih mogućnosti razvoja, obuhvatajući tri predložene lokacije, vrstu dostup-ne tehnologije (pulverizovani pogon „PF“ ili cirku-latorni fluidizovani sloj „CFB“), kapacitet blokova (300 ili 500 MW) i određivanje razvoja u fazama (brzi ili u fazama). „Nulta“ alternativa je takođe uzeta u obzir.

Identifikovanje i procenjivanje ekoloških i socio-●●ekonomskih uticaja predviđenih razvojnih alterna-tiva.

Davanje preporuka o poželjnoj mogućnosti razvoja ●●i integrisanje rezultata SESA-e u Plan za razvoj no-vog rudarskog polja (NMFDP).2

Omogućavanje procesa javnih konsultacija.●●

SESA je pripremljen u dve faze:

Faza I - Osnovna studija koja obuhvata:●●

Podatke o ekološkom i socio-ekonomskom o uticaju;

Detaljno anketiranje domaćinstava i uspostav-o ljanje Foruma za razvoj zajednice, kako bi se popunio nedostatak podataka o socio-ekonom-skom uticaju;

Razvojne strategije za lokalni / regionalni sektor o električne energije; i

1 Rad je obavio Konzorcijum (Konsultant) kojim rukovodi Uprava za prirodne resurse (ERM) iz Italije, uz podršku ELC Electroconsult i CSA Group Ltd je dobio narudžbinu od Kosovskog Projekta Tehničke Asistencije za pogon na Lignit (LPTAP) Ministarstva Energetike i Rudarstva na Kosovu (MER), da preduzme posao „Usluge Ekološke i Društvene Zaštite za učešće privatnog sektora u razvoju novog kapaciteta za generisanje, odnosne trans-misije i razvoja Novog polja Lignita polja u Sibovcu“ u periodu između Jula 2007. i Jula 2008. godine. Glavni domet rada jeste da se obezbede us-luge savetovanja u domenu zaštite životne sredine i društva Upravljačkom odboru projekta Kosovskog projekta LPTAP-a, koji su zajedno uspostavili Misija Privremene Administracije Ujedinjenih Nacija na Kosovu (UNMIK) i MER iz Privremenih Institucija Samoupravljanja na Kosovu. Projekat je finansiran od Međunarodne Asocijacije za Razvoj (IDA), Svetske Banke u okviru projekta LPTAP-a.

2 Planski dokument, čiji je cilj opisivanje prostornih implikacija u razvoju novog rudnika i termocentrala, kao i uređenje prostornog planiranja i okvira za razvojne aktivnosti.

Poglavlje 1Uvod

11 |

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

Akumulacija vode

Kanal IL

Reka

Potok

Glavni put

Železnica

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

Novi kop

KEK novi kop

Transportne trake ugalj

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Šuma

Akumulacija vode

Kanal IL

Reka

Potok

Glavni put

Železnica

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

Novi kop

KEK novi kop

Transportne trake ugalj

rudnika Belaćevac i Dobro Selo. Energetska korporacija Kosova je nedavno podeljena u dve udružene asoci-jacije, EKK a.d. i KOSTT a.d., što predstavlja deo procesa prelaska od javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Dva rudnika, TC i deponije su u vlasništvu EKK a.d.; celokupan kapacitet centrala je 1478 MW, ali je ukupan efikasan kapacitet u rasponu od 645 do 710 MW.

Mesto se nalazi između doline reke Sitnice na istoku i planinskog venca koji se spušta od severa ka jugu, sa uzvišenjem većim od +750 m iznad nivoa mora. Na zapadu se prostire dolina reke Drenice i brdo Čičavica. Deo opština Kosovo Polje i Vučitrn spada u zonu inter-esa. Područje oko zone rudnika se, uglavnom, koristi za poljoprivredu, uz mali broj šuma na severnom delu basena.

Tu oblast okružuju 20 gradova i sela. Većina ovih naselja (gradovi Obilić i Kosovo Polje i sela Belaćevac, Plemetina, Hade, Donji Grabovac, Paljaj / Crkvena Vod-ica, Leškosic/Lajthishtë, Sibovac, Kruševac/Dardhishtë, Špitula i Plemetina) je smeštena veoma blizu postojećih rudnika i termocentrala, zbog čega je podložna zagađenju životne sredine. Jedan deo sela Hade, zbog povećanog rizika od odrona nasipa, premešten je 2003/2004. godine.

Većinsko stanovništvo u ovoj zoni je albansko. Sela kao što su Babin Most, Miloševo, Plemetina i Crkvena Vodica su, uglavnom, naseljena Srbima i drugim neal-banskim manjinama. Iako je zvanični popis stanovništva obavljen još 1981. godine, procenjuje se da u opštini Obilić živi oko 32,300, stanovnika. U gradu ima oko 5,300 stanovnika i oko 27,000 stanovnika u seoskim sredinama. Prosečna gustina naseljenosti je 304 stanovnika po km² (što je iznad kosovskog proseka od 193 po km²).3

Identifikovani su ekološki i socio-ekonomski pokazatelji, kako bi se uporedila trenutna situacija u zoni interesa sa različitim razvojnim alternativama i kako bi se iden-tifikovale „najpoželjnije“ opcije u pogledu ekoloških i socio-ekonomskih uticaja. Komponente koje su uzete u obzir su sledeće:

Okolina: vazduh, podzemna voda, površinska voda ●●i otpadna voda, buka, otpad, prirodno okruženje; i

Socio-ekonomija: demografija, ekonomija, ●●korišćenje zemljišta, vode, infrastruktura, zdravst-vo, obrazovanje, stavovi zajednice.

Važno je imati u vidu da, zbog određenih okolnosti, podaci nisu bili adekvatni ili dostupni za mnoge od izabranih pokazatelja. Zaključci su, stoga, zasnovani na dostupnim podacima i zapažanjima na terenu. Tamo gde su podaci bili dostupni, data je tabela sa pregle-dom podataka. Uopšteno, postoji potreba za opremom za nadgledanje životne sredine, koja bi se postavila u rudnicima i centralama i da se u predloženom razvoju naprave planovi za takvu opremu. Pitanja koja dodatno treba ispitati su ovde navedena i detaljno su razmotrena u glavnom izveštaju.

Zona interesa

Zona interesa za razvojni plan (vidi mapu 1) obuhvata rudnike Belaćevac i Dobro Selo, termocentrale (TC) Kos-ovo A i Kosovo B i deponije, koje su smeštene u opštini Obilić, oko 3 km jugozapadno od linije grada Prištine. Predloženo novo rudarsko polje se nalazi severno od

EKOLOŠKA I SOCIJALNA OSNOVA

SESA je formalni, sistematski i sveobuhvatni proces ocenjivanja uticaja predloženog projekta i njegovih komponenti, obuhvatajući i pisani izveštaj o nalazima te ocene, uz upotrebu zaključaka iz procesa odlučivanja uz odgovornost prema javnosti.

3 http://www.osce.org/documents/mik/2008/04/1195_en.pdf

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

13 |

Najznačajnije delatnosti u toj zoni su iskopavanje uglja i proizvodnja električne energije. Eksploatacija lignita se vrši već skoro 100 godina i velike operacije, kao što se danas vide sa površinskim kopom i proizvodnjom energije, su funkcionisale već 40 godina, bez veće za-brinutosti za životnu sredinu. Iskopana jalovina iz prvih površinskih kopova je deponovana van rudnika. Na taj način formirano su jalovišta koja okružuju postojeće rudnike.

Godišnja proizvodnja uglja je sada oko 6.5 miliona tona. Rudnici Belaćevac i Dobro Selo snabdevaju TC Kosovo B, a sam Miraš snabdeva TC Kosovo A. Lignit se vadi bagerima i prenosi se pomoću dve pokretne trake (ka-pacitet je između 1400 t/h - 33 000 t/dnevno po traci) do postrojenja za separaciju. Lignit se deponuje blizu termocentrala, na otvorenom.

Kosovo A poseduje 5 bloka, koji su građeni u dve faze (od 1962. do 1964. i od 1970. do 1975. godine). Koso-vo B ima 2 bloka izgrađena između 1983. i 1984. god. Dve termocentrale se razlikuju po uticaju koji imaju na životnu sredinu, imajući u vidu starost i tehnologiju. Na granici sa zonom Kosova A, gde termocentrala i dalje radi, nalazi se napuštena industrijska zona gde je radilo postrojenje za gasifikaciju i fabrika đubriva do pre 20 godina. Uticaj tih aktivnosti na oblast (postrojenja za gasifikaciju i fabrike đubriva) se i danas primećuje u zagađenom zemljištu, infiltraciji metala i soli u zemljište, čime se zagađuju reke i podzemne vode. Celokupna ekološka procena trenutnog rada EKK i rudnika je pri-dodata uz glavni nacrt Konačnog SESA izveštaja kao Aneks A.

Ekološka osnova

Vazduh

Emisija u vazduhu. Glavni problem u pogledu kval-iteta vazduha na ispitanoj lokaciji predstavlja emisija koju uzrokuju aktivnosti u rudnicima; centralama; deponije pepela; i lokalni saobraćaj i sistemi grejanja, posebno u Prištini i Obiliću. Rudarsko-metalurški kom-pleks „Trepča“ se nalazi u Mitrovici, na oko 30 km severozapadno od lokacije. Oko 20 km zapadno od Prištine i 10 km od lokacije, nalazi se rudnik / topionica Alferon / Feronikal.

Glavna emisija iz rudnika je u vidu čestičaste materije. Prašina od uglja iz aktivnih rudnika je jedan od većih zagađivača. Prema obavljenim konsultacijama, meštani Donjeg Grabovca su posebno pogođeni tim aktivnos-tima, zbog njihove blizine rudniku Sibovac JZ. Meštani

Dardhishtë/Dardište (koje se nalazi između rudnika Miraš i deponije pepela u Kosovu A) zabrinuti su zbog uticaja pepela i prašine na kvalitet njihovog života. Vazdušno zagađenje predstavlja zdravstveni rizik za radnike i druge koji žive u blizini rudnika. Meštani Kruševac/Dardhishtë, Ada, Paljaja i Donjeg Grabovca su posebno zabrinuti za zdravlje, što dovode u vezu sa rudnicima i termocentralama. Respiratorna oboljenja su preovlađujući problemi na koje se žale te zajednice.

Sagorevanje lignita u termocentralama Kosovo A i Ko-sovo B dovode do emisije čestica; SO

2 i NOx; čađ, CO i ugljovodonici iz nekompletnog sagorevanja; i CO2 koji stvara efekat staklene bašte.

U Kosovu A postoje četiri gomile, od po 100 metara visine, dok u Kosovu B postoji samo jedna gomila, visine 182 m. Elektrostatički precipitatori za uklanjanje čvrstih čestica su ugrađeni u obe termocentrale, ali je njihova efikasnost daleko manja od predviđene. Ne postoje procesi desumporizacije i denitrifikacije u nijednoj ter-mocentrali.

Miris predstavlja još jedan problem za sela u blizini ter-mocentrala.

U Kosovu A, rukovanje pepelom je hidraulično za dva bloka (A1-A2) i mehaničko, uz upotrebu pokretne trake za ostala tri (A3-A5): pepeo se prenosi do deponije pepela koja se nalazi u neposrednoj blizini postrojenja. Sistem funkcioniše preko 40 godina i u lošem je stanju;

| 14

IZVRŠNI REZIME

Sredstvom poređenja, sledeća tabela prikazuje važeće dozvoljene granice za Kosovo A i B, u skladu sa Direk-tivom, uz pretpostavku da se blokovi uzimaju u obzir odvojeno (kapaciteta između 100 i 500 MW).

Tabela 3. Važeće dozvoljene granice emisije za Kosovo A i B (EU LCP Direktiva o postojecim termoelektranama)

ZagađivačiSO2

[mg/Nm3]

NOx [mg/Nm3]

Čestice[mg/Nm3]

Dozvoljena granica za Kosovo A (u skladu sa LCP Direktivom) (3)

1,200 600 100

Dozvoljena granica za Kosovo B (u skladu sa LCP Direktivom) (3)

400 500 (1) 50/100 (2)

(1) Posle 1. januara 2016. god. dozvoljena granica je 200 mg/Nm3

(2) u zavisnosti od karakteristika lignita(3) dozvoljena granica emisije se odnosi na postojeće centrale

kapaciteta 100-500 MW

Proračuni Odeljenja za životnu sredinu pri EKK emisije CO2 (t/godišnje) iz Kosova A i B za 2006. god. su pred-stavljeni u Tabeli 4. Emisija je proračunata od ukupnog lignita koji se koristi i u skladu sa merenjima sastava lig-nita, koja se redovno sprovode. Metod koji je korišćen za proračun je nepoznat.

Tabela 4. Emisija CO2 iz termocentrala Kosovo A i Kosovo B – 2006. god.

Termocentrala Blok Emisija CO2[t/godišnje]

Kosovo A A 1, A3, A5 1,532,930

Kosovo B B 1, B2 3,608,874

Dostupni podaci, iako nepotpuni, pokazuju da je priti-sak na životnu sredinu popriličan:

Emisija SO●● 2, NOx i čestica nije u skladu sa postojećim standardima EU i trenutno se ne spro-vode bilo kakve mere smanjenja emisije;

Otkrivene deponije pepela i u Kosovu A i Kosovu ●●B, kao i rad rudnika u Kosovu A, predstavljaju izuzetno veliki izvor emisije prašine, što je dodatno otežano u slučaju jakih vetrova i suvih perioda. Mere za smanjenje emisije uopšte ne postoje.

količina prašine koja se emituje je velika i ima ozbiljan uticaj na životnu sredinu. Zagađenje od prašine nas-taje u svim delovima radne zone, u bunkerima, duž pokretnih traka, na mestima ispuštanja i u toku procesa kipanja i ravnjanja.

Emisija u vazduhu iz termocentrala je izračunata na osnovu karakteristika goriva i parametara procesa sagorevanja. Potreban je efikasan sistem praćenja kako bi se dobilo precizno merenje. U skladu sa Direktivom EU o postrojenjima sa visokim sagorevanjem (LCP),4 dozvoljene granice za emisiju prašine, azotnih oksida i sumpordioksida iz novih termocentrala iznad 500 MW su sledeće:

Tabela 1. Dozvoljene granice emisije za nove centrale kapaciteta preko 500 MW (EU LCP Direktiva)

(u miligramima po kubnom metru)

Prašina (mg/Nm3)

NOX (mg/Nm3)

SO2 (mg/Nm

3)

LCP

u skladu sa standardima EU. Merenje koncentracije prašine ukazuje na visoko zagađenje prašinom, iako izgleda da je koncentracija čađa ispod dozvoljene gran-ice bivše Jugoslavije.

Mreža praćenja kvaliteta vazduha, obuhvatajući opremu za konstantno praćenje, trebalo bi da se uspostavi što je pre moguće u zoni interesa.

Postojale su i radile dve stanice za praćenje kvaliteta vazduha 2006. godine: jedna u gradu Obiliću, a druga u INKOS Institutu u blizini Kosova A. Rezultati praćenja vazduha 2006. godine, kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, predstavljeni su u Tabeli 5.

Tabela 5. Rezultati praćenja kvaliteta vazduha – (Prosek mesečnog proseka – 2006)

SO2 [µg/m3] (1)

Čađ[µg/m3] (2)

INKOS Obilić (3) INKOS Obilić (3)

Prosek 19.46 20.70 11.97 19.33(1) Standardni godišnji prosek je 30/50 µg/m3, u skladu

sa zakonima bivše Jugoslavije, 40 µg/m3, u skladu sa zakonima EU, i 50/100 µg/m3, u skladu sa smernicama Svetske banke.

(2) PM10 (delovi manji of 10 mikrometara) su manji partikuli i delovi partikula koji su veoma stetni za zdravlje. Čađ se mora čitati kao PM10 u metodologiji bivše Jugoslavije. Standardni godišnji prosek je 30/50 µg/m3, u skladu sa zakonima bivše Jugoslavije i 50/100 µg/m3, u skladu sa smernicama SB. Standardi EU predviđaju godišnji dozvoljeni prosek od 40 µg/m3 i dnevni prosek od 50 µg/m3 koji ne sme da se pređe više od 35 u toku godine.

(3) Podaci su dostupni samo za mesece između januara i maja.

U poređenju sa standardima kvaliteta vazduha, zabeleženo stanje u stanicama za praćenje ne deluje kritično. Bez obzira na to, nisu zabeleženi svi relevantni parametri i pouzdanost zabeleženih vrednosti nije izve-sna. Ostala merenja kvaliteta vazduha, iz drugih izvora, ukazuju na to da je stanje jednako. Međutim, nije dos-tupno dovoljno podataka o pouzdanosti i detaljima tih merenja.

EKK Izveštaj o životnoj sredini takođe sadrži informacije o stopi emisije prašine sa dve lokacije u 2006. godini: prva u blizini postrojenja za separaciju, a druga u rud-niku Belaćevac. Vidi Tabelu 6.

Na osnovu gore navedenog, može se zaključiti sledeće:

Program za smanjenje emisije u vazduhu bi trebalo ●●da se pripremi i sprovede za Kosovo A i B;

Pepeo bi trebalo da se deponuje hidrauličnim a ne ●●mehaničkim sistemima, na svim lokacijama, kako bi se smanjila prašina;

Nasipi pepela bi trebalo da se poravnaju i započne ●●vegetacija, kako bi se sprečila dalja emisija prašine.

Za sada, postoje ograničene informacije o broju ili vrsti motornih vozila u okruženju. Podaci o sistemima gre-janja, i centralnom i u domaćinstvu (nafta, ugalj, drvo) su takođe loši. Stoga, nije moguće, za sada, precizno proceniti uticaj emisije na kvalitet vazduha u okruženju.

Klima i kvalitet vazduha. Kosovo karakteriše konti-nentalna klima sa suvim i toplim letima i promenljivim zimskim temperaturama, u zavisnosti od uticaja sistema visokog pritiska iz Sibira, ili niskog pritiska iz Atlantskog okeana. Prosečna godišnja temperatura iznosi +10°C, a prosek padavina oko 600 mm. Ne postoje podaci o klasama atmosferske stabilnosti, statistika o pravcu ili intenzitetu vetra, niti o rastu temperature; parametri rasturanja zagađivača se, stoga, ne mogu proračunati. Nove stanice za praćenje meteoroloških parametara su potrebne, a postojeće bi trebalo da se unaprede ugradnjom radiometara i / ili solarnih sprava, kako bi se izmerilo zračenje sunca i rast temperature, da bi mogle da se izgrade klase stabilnosti.

Dostupni podaci pokazuju da vetar, uglavnom, dolazi iz pravca sever-severoistok. To znači da su sela koja su najugroženija zagađenjem vazduha - ona koja se nalaze južno-jugozapadno od termocentrala Kosovo A i Kos-ovo B, deponija pepela i rudnika.

Podaci o kvalitetu vazduha su ograničeni i nisu siste-matski. Na primer, ne postoje podaci o koncentraciji NOx. Podatke o metodologiji prikupljanja podataka i programima za održavanje opreme nije bilo moguće prikupiti, zbog čega je bilo teško protumačiti dostupne podatke. Imajući to u vidu, dostupne informacije poka-zuju da kvalitet vazduha u okruženju verovatno nije

Tabela 6. Prosečna mesečna vrednost ukupne emisije prašine (mg/m2d) – (2006)

Ukupno prašina (1)

Neorganske materije

Nerastvorljive materije pH Hlorid Sulfati

Lokacija separacije 1798.23 1573.70 224.52 7.77 3.37 4.182

Lokacija Belaćevac 225.53 140.68 84.84 7.14 2.49 2.49(1) Ukupno suspendovane čestice prema mesečnom maksimumu za ruralna i rekreaciona područja, u skladu sa Službenim

glasnikom Srbije, br. 54/99, iznose 300 mg/m2/dnevno

| 16

IZVRŠNI REZIME

U postrojenju za separaciju, stopa emisije konstantno prelazi dozvoljenu granicu od 300 mg/m2d, predviđenu zakonima bivše Jugoslavije i SZO. U rudniku Belaćevac stanje je neznatno bolje, ali ipak kritično: vrednosti su prelazile dozvoljenu granicu tri meseca 2006. godine, čak iako je godišnji prosek ispod dozvoljene granice.

Zemljište i podzemne vode

Degradisano zemljište, izvori zagađenja zemljišta i podzemne vode. U aktivnostima rudnika, zbog uk-lanjanja površinskog sloja zemlje i drugih slojeva koji pokrivaju nalazišta lignita, velika površina zemlje je pokrivena jalovinom i degradisana je. Jalovina je bačena na nekoliko lokacija na gomilu i to se često naziva „jalovište“.

Glavni mogući izvori zagađenja zemljišta i podzemne vode obuhvataju:

Mokro ili suvo ispuštanje zaga●● đivača vazduha iz termocentrala, prašine iz rudnika i deponija pepe-la; ranije je bilo ispuštanja zagađivača iz postrojen-ja za gasifikaciju i fabrike đubriva;

Curenje uljastih supstanci i drugih hemikalija, ●●posebno iz bivšeg postrojenja za gasifikaciju i fab-rike đubriva;

Odlaganje hemikalija u bivšim podzemnim rud-●●nicima u prošlosti;

Prošlo i sadašnje odlaganje otpada na deponijama ●●pepela, posebno na deponiji pepela u Kosovu A i starom rudniku (opštinska deponija); i

Prošlo i sadašnje ispuštanje netretiranih otpadnih ●●voda u rekama, koje je verovatno izvor zagađenja reke Sitnice u vidu taloga.

Kao deo Projekta čišćenja i reklamacije zemljišta (CLRP), jula 2007. godine je „ispitana lokacija, izvršeno tehničko i organizaciono planiranje i određivan je uticaj na životnu sredinu“, što je imalo za cilj da se identifikuje mera zagađenja i poboljša životna sredina u okruženju i u rudnicima EKK i termocentralama, smanjenjem emisije prašine iz postojeće deponije pepela u Kosovu A.

Ispitivanjem su utvrđene rizične lokacije sa visokim nivoom ostataka fenola, fenolične vode i katrana u de-poniji pepela u Kosovu A, iako deponija nije korišćena redovno za odlaganje tih materijala. Dva basena na vrhu središnjeg dela deponije pepela Kosova A i neke bušotine pored jednog od ova dva basena su identifiko-vani kao mesta za odlaganje materijala. Ukupna količina ostataka je veoma ograničena i navodno je u prih-vatljivim granicama. Pepeo koji se skladišti na deponiji sadrži povišene nivoe teških metala, ali zbog hemijskog sastava deponije mogućnost curenja je ograničena. Povišeni nivoi nekih teških metala su takođe nađeni na jalovištima, ali su slični nivoima nađenim u prirodnom okruženju. Na lokaciji u blizini jalovišta na Dragodanu kao i jalovištu u blizini Kosova A, nađeno je da mnoge ilegalne deponije sadrže opštinski otpad, građevinski i drugi otpad iz termocentrala, stare gumene kaiševe, metalne ostatke, itd.

Geotermička analiza obuhvata analizu uzoraka zemljišta uzetih na različitim dubinama (od 0.50 do 80 metara) u 11 bušotina za otkrivanje pH, kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, natrijuma i metala. Uz poređenje sa italijan-skim uredbama o dozvoljenim granicama za kvalitet zemljišta, analizom je utvrđeno prekoračenje tih granica za neke metale, posebno Hg i Cr, kao i ograničeno prekoračenje za Ni i Cd.

Zapadno od deponije pepela, na nekih 200 metara od sela Kruševac/Dardhishtë, bivši ventilacioni otvor je korišćen za odlaganje ostataka katrana i fenola. Ista praksa je upotrebljena i u drugim bivšim podzemnim rudnicima. Štaviše, otvorene deponije nemaju adek-vatne sprave za odvajanje ili druge sprave za zaštitu zemljišta i ne postoje mere za smanjenje zagađenja, kako bi se izbeglo obilno oticanje otpadne vode.

Dok rezultati studije ukazuju na zagađenje podzemnih voda, ne postoji jasna povezanost sa otpadnim materi-jalima sa deponija. Zagađene rudničke prostorije takođe

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

17 |

mogu predstavljati ozbiljan rizik po lokalne podzemne vode i bunare, ali to je potrebno dodatno ispitati.

Zemljište ispod stare fabrike đubriva i postrojenja za gasifikaciju je verovatno zagađeno. U CLRP-u je zakazan početak ankete za 2008. godine, kako bi se identifiko-vao stepen zagađenja.

Takođe u CLRP-u, ulaganja u radove na sanaciji de-ponije pepela Kosova A i jalovišta su obuhvaćene u nacrtu konačnog dizajna (april 2008). Nakon formal-nog usvajanja, predložene mere za menjanje oblika, delimično uklanjanje nestabilnih delova, pokrivanje i

je dovelo do stvaranja i očuvanja raznolikih ekonomski isplativih nalazišta minerala.

Ispitivanje podzemne vode i površinske vode u CLRP fazi ispitivanja lokacije, pokazalo je neznatno povišene nivoe BTEX-a (benzol, tulen, etilbenzol i ksilen) i PAH-a (polihroni aromatični ugljovodonici) u nekim uzorcima. Metali su bili u skladu sa standardima pijaće vode (SZO, EU) osim za arsen, koji je nađen u koncetraciji (12 i 13 mikrograma/l) marginalno preko standarda pijaće vode (10 mikrograma/l), u uzorcima zapadno od deponije pepela Kosova A. Koncentracija arsena bi mogla da se poveže sa prirodnom pojavom tog elementa u geologiji okruženja. Zaključak je da rezultati testova nisu mogli da identifikuju značajnije zagađenje podzemne vode nizvodno od deponije pepela. Postoje usmeni navodi o zagađenju podzemnih voda u bunarima, što se verovat-nije može dovesti u vezu sa odlaganjem hemikalija u pros-torijama starih rudnika, ali se to mora dodatno ispitati. Neki plitki bunari su pokazali povišene nivoe provodljivosti struje (od soli, što sugerira na uticaj prašine od pepela ili površinskog oticanja otpadne vode sa deponije pepela.

Na osnovu dostupnih informacija iz hidrogeoloških mapa (npr: Rudarski institut, 1985), kao i ispitivanja rudnika i okoline, protok podzemnih voda je generalno u pravcu od severozapada ka zapadu (ili jugozapadu) do reke Sitnice. Pregled starije dokumentacije i zapažanja na terenu pokazuju da je količina podzemnih voda koja otiče do jalovišta kod rudnika veoma mala. Podzemna voda se, uglavnom, koristi u privatnim bunarima, na dubini od 10 do 15 metara glinenog sloja.

Ne postoje podaci za svojstva zemljišta ili podzemnih voda u postojećim rudnicima. Na novoj lokaciji rudnika, smonica pokriva skoro 100 procenata oblasti. Samo je nekih 0.4 ha na severozapadnoj ivici i sadrži crven-kaste segmente na geološkom obodu basena uglja. Tip smonice se generalno koristi za pašu ovaca ili stoke. Nije poznato da je stoka povređena zbog propadanja u pukotine u periodu suše. Poseta lokaciji je pokazala da je lokacija novog rudnika konstituisana uglavnom od nekultivisanog zemljišta, uz ponegde obrađivano zemljište za sopstvene potrebe.

Zemljište na drugim mestima postrojenja ne pokazuje vidljive dokaze teškog zagađenja, ali prisustvo cisterni, korišćenih za ranije radove, a koje nisu propisno deak-tivirane, kao i ograničena mesta za skladištenje otpada - predstavlja veliki problem. Stara industrijska zona u Kosovu A će morati da se očisti i potreban je program za praćenje kvaliteta zemljišta.

započinjanje vegetacije bi trebalo da obezbede adekvat-no rešenje protiv stvaranja prašine, zagađenja zemljišta / podzemne vode i oticanja otpadne vode.

Ne postoje podaci o sastavu deponije pepela u Kosovu B. Verovatno je da sadrži drugu vrstu čvrstog otpada, kao što su stare gume i drugi industrijski otpaci. De-ponija pepela je često poplavljena. Takvo stanje je vero-vatno prouzrokovalo zagađenje korita reke Sitnice. De-ponija pepela u Kosovu B stvara znatno manje prašine od one u Kosovu A, ali su podaci o stanju lokalne podzemne vode ograničeni. Potrebno je sprovesti ispi-tivanje.

Hitno je potrebno da se izrade detaljne mape lokacije, sistematsko uzimanje uzoraka i analiza zemljšta i podzemne vode.

Geologija, hidrogeologija i kvalitet podzemne vode i zemljišta. Geologija Kosova je raznolika i njena evolucija kroz vreme je vođena lokacijom u aktivnoj tektonskoj zoni. Tektonske aktivnosti su dovele do formiranja i kasnijeg zatvaranja okeanskog basena, što

| 18

IZVRŠNI REZIME

Površinska voda i otpadne vode

Potrošnja površinske vode i stvaranje otpadnih voda. Upotreba vode za rudnike obuhvata sledeće: gašenje požara; sanitarna upotreba u stanicama za opravku; pranje kamiona, itd. Voda se dovodi preko javnog vodovoda i prenosi se cisternama do lokacije i stanica za opravku.

Glavna upotreba vode u termocentralama Kosovo A i Kosovo B obuhvata:

Hla●● đenje;

Bojleri;●●

Sanitarna upotreba;●●

Pranje; ●●

Voda koja se dodaje pepelu kako bi se umanjila ●●emisija prašine u Kosovu A; i

Priprema cementne kase za prenos pepela u Ko-●●sovu B (odnos između pepela i vode je 1:1).

Voda se u Kosovu A dovodi iz reke Lab; za Kosovo B voda se dovodi preko kanala Ibar-Lepenac. U vanrednim uslovima (posebno tokom suše), kanal je otvoren kako bi omogućio protok vode do reke, kako bi se snabdelo Kosovo A. Obe centrale ispuštaju vodu u reku Sitnicu.

Kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, proračunata potrošnja vode je visoka: dok Kosovo B koristi oko 2.7 m3/MWh, potražnja u Kosovu A može dostići do 5.3 m3/MWh. Pošto centrala nema sistem za merenje protoka, ukupna potrošnja vode je nepoznata. Potrošnja vode za postojeće TC je procenjena u studiji, Vodosnabdevanje iz hidrosistema Ibar-Lepenac za predloženu termocentralu Kosovo C (februar 2008), koju je finansirala EAR, a osmislio kon-zorcijum COWI, na 18.4 MCM godišnje, dok se iz tornja za hlađenje vraća 60%, ili 11 MCM godišnje.

Ne postoji merenje protoka na dovodima ili odvodima u centralama; trebalo bi uvesti sistem za praćenje kako bi se merio i dovod i odvod, kao i ispuštanje otpadnih voda.

Tretman otpadnih voda. Kosovo nema adekvatne opštinske ili industrijske sisteme za tretman otpadnih voda. Broj domaćinstava priključenih na kanalizaciju je veoma ograničen (28%). U selima i drugim manjim naseljima, otpadna voda se odlaže u otvorenim jama-ma, što dovodi do zagađenja površinske i podzemne vode. Loš kvalitet pijaće vode (iz bunara) i neadekvatno odlaganje otpada su uobičajene stvari, na koje se žale zajednice koje žive u zoni interesa.

Ne postoje postrojenja za tretman vode u rudnicima ili termocentralama; industrijsko isticanje otpadnih voda se ispušta direktno u reke. Glavni izvori zagađenja površinske vode u zoni interesa jesu ispuštanje otpadnih voda iz EKK postrojenja i zagađeni tokovi sa deponija pepela. Pored toga, otpadna voda iz urbanih područja (opštine Lipljan, Kosovo Polje, Priština) i industrijskih delatnosti se ispušta uzvodno od EKK postrojenja.

Ispuštanje otpadnih voda iz termocentrala prati INKOS, kroz 17 tačaka za praćenje površinskih i 5 tačaka za praćenje podzemnih voda (5 piezometra, ugrađenih oko deponije pepela u Kosovu B za praćenje kvaliteta podzemne vode). Rezultati praćenja podzemnih voda se objavljuju u mesečnim EKK izveštajima o životnoj sredi-ni. Postojeći programi za praćenje izgleda da nisu do-voljni u smislu tačaka za praćenje, učestalosti i ispitanih parametara (teški i retki metali nisu obuhvaćeni, na primer). Mapa tačaka za praćenje ispuštanja otpadnih voda za postojeća postrojenja EKK, kako je navedeno u EKK Izveštaju o životnoj sredini 2006. godine, je pred-stavljena u Mapi 2.

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

19 |

4.5

4.4

4.3

4.24.1

3.5

3.3

3.2

2.2

2.1

5 - Llap

3 - Palaj

2 - Mirash

1 - Lismir

7 - Shprese

4 - Plemetin

6 - Lumebardhi

Llap

Sitn

ica

Drenica

Sitni

ca

Sitnic

a

Llap

Sitn

ica

Drenica

Ade

Obilic

Mazgit

Kuzmin

Sibovac

Zilivoda

Bivoljak

Sipitula

Krusevac

Hamidija

Nakarada

Plemetina

Leskovcic

Pomazatin

Dobri Dub

Rudnik Kosovo

Crkvena Vodica

Donji Grabovac

Gornji Grabovac

Veliki Belacevac

3.43.1

Naselje

Glavni put

Železnica

Izgrađeno naselje

Deponija pepela

Deponija jalovine

Zona poplave

Reka

Potok

Kanal IL

KEK postojeći kop

Granica novog kopa

Lokacije uzimanja uzoraka

Efluenti

Otpadne vodeKosovo Polje

Otpadne vodeSkabaj

Otpadne vodeMazgit

Otpadne vodeObilic

4.5

4.4

4.3

4.24.1

3.5

3.3

3.2

2.2

2.1

5 - Llap

3 - Palaj

2 - Mirash

1 - Lismir

7 - Shprese

4 - Plemetin

6 - Lumebardhi

Llap

Sitn

ica

Drenica

Sitni

ca

Sitnic

a

Llap

Sitn

ica

Drenica

Ade

Obilic

Mazgit

Kuzmin

Sibovac

Zilivoda

Bivoljak

Sipitula

Krusevac

Hamidija

Nakarada

Plemetina

Leskovcic

Pomazatin

Dobri Dub

Rudnik Kosovo

Crkvena Vodica

Donji Grabovac

Gornji Grabovac

Veliki Belacevac

3.43.1

Naselje

Glavni put

Železnica

Izgrađeno naselje

Deponija pepela

Deponija jalovine

Zona poplave

Reka

Potok

Kanal IL

KEK postojeći kop

Granica novog kopa

Lokacije uzimanja uzoraka

Efluenti

Otpadne vodeKosovo Polje

Otpadne vodeSkabaj

Otpadne vodeMazgit

Otpadne vodeObilic

Predmet

Dep

. pep

ela

TC A

T.C

"Kos

ovo

A"

Term

-oce

nt.

Gas

ifi-k

acija

Prim

alac

: rek

a Si

tnic

a i r

eka

Lap

Povr

šins

ke i

podz

emne

vod

e u

TC "

Koso

vo B

"

Mak

sim

alno

do

zvol

jena

ko

ncen

trac

ija

Mesto uzimanja uzoraka, br. parametara merna jedinica (mg/lit)

2.2 3.2 3.2 3.4 3.5 1 2 3 4 5 6 7 4.3 4.1 4.2 4.4 4.5 P2 Pa Pb Pc Pd Klasa vode

Istica

nje

vode

iz d

epon

ije

pepe

la

Čist

oća

vode

Voda

iz k

uler

a

PKU

- ter

moc

entra

la

Ispuš

tena

vod

a

Mos

t Lism

ir

Crkv

ena

Vodi

ca

Utica

j vod

a iz

TC B

na

reku

Si

tnicu

Plem

etin

a

Lap

Velik

a Re

ka

Špre

sa

Povr

šinsk

e vo

de

Podz

emne

vod

e

I II III IV

1 Miris Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez . .

2 Boja (primećena) Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez Bez . .

3 Temeperatura (oC) 14.15 10.6 12.4 9.917 12.48 11.83 12.48 12.7 11.7 10.7 11.4 11.48 14.14 18.22 19.4 14.82 15.28 12.2 12.9 11.3 10.8 11.7 . . . .

4 Protok (S/cm) 1308 642 438 1052 380 581.7 601.7 631.7 588 401 416 523.3 610.5 515.8 359 304.2 330 2228 1658 1826 2333 10.72 1500 1500 >1500 >1500

5 pH vrednost 8.4 7.7 8.1 7.9 8.9 7.5 7.7 7.7 7.8 8 7.3 7.7 8 9.2 9.3 8.2 8.2 7.6 7.6 7.6 7.8 7.7 6.5-8.5 6.5-8.56.5-9.0 6.5-9.0

6 Nitrati (mg/l) 5.2 2.4 2.6 4.8 5.5 8.2 8.1 7.6 8.2 6.2 6.3 7.5 3.7 3.7 5.1 4.6 4.7 3.2 2.6 2.2 2.5 2.3 10 10 >10 >10

7 Nitriti (mg/l) 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 1.63 0.00 0.00 0.01 0.04 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.00 0.05 0.05 0.5 0.5

8Rastapanje O2 (mg/l)

8.16 9.11 9.13 9.08 9.11 7.40 7.64 6.65 7.73 9.74 9.12 8.41 7.70 8.17 7.24 8.78 8.77 6.8 6.39 7.33 7.44 7.81 8 6 4 3

9 Ngop me o2 (%) 81.1 84.9 88.1 82.51 87.95 69.9 73.9 64.61 73.2 89.6 81.1 79.24 85.38 90.2 79.5 90.48 89.82 65.6 62.2 67 69.2 74.5 90-100 75-90 50-75 30-50

10 SHBO (mg/l) 64.5 26 23 347.2 38.33 40.5 40.17 30 40.5 21.5 119 25.67 30.5 162.2 22.2 25.17 42.67 90.3 55.7 46.7 37.7 37.3 2 4 7 20

11 Nepročićeni ostaci 945.3 715 695 1285 1909 627 702 709 600 463 581 588 433 803 438 395 372 3732 1711 2155 1078 1279 350 1000 1500 1500

12 Pročišćeni ostaci 900 631 570 995.8 455.8 531.7 593.3 600.8 526 363 473 484.2 295 431.7 274 292.5 271.7 2981 1092 1748 868 1009 . . . .

13 Suspend. materije 293.3 70.8 105 141.7 382.5 115 128.3 130 103 66.7 98.3 101.7 153.3 303.3 170 98.33 115.8 466 763 537 260 238 10 30 80 100

14 Sulfati 401.8 56.6 77.6 64.88 44.4 85.75 116.1 119.9 99.7 41 75.9 77.79 34.63 38.36 55.4 55.86 62.06 1100 667 870 529 524 200 200 >200 >200

15 Potrošnja KMnO4(mg/l) 65.75 18.9 19.7 15.51 14.4 18.37 19.8 20.1 20.2 13.9 15.4 15.34 16.48 14.19 14.3 16.72 17.36 24.9 19.4 15.2 18.1 15.2 8.0-128.0-12 . .

16 Fenoli 0.009 0.032 0.02 0.04 0.027 0.006 0.009 0.023 0.001 0.001 0.3 0.3

17 Hloridi 1.612 3.42 2.47 1.3 1.83 4.293 6.062 5.6 5.81 2.08 3.91 2.972 2.373 1.47 3.46 0.602 0.767 1.76 4.69 2.51 1.21 2.57 200 200

Rečni sistem i rizik od poplava. Projekat TC Kosovo C će se nalaziti u rečnom basenu Kosova. Kosovski ba-sen formira glatko oblikovanu ravnicu koja se graniči sa brdima i planinama. Basen obuhvata dobro razvijenu hidrogeološku mrežu, gde je reka Sitnica najvažnija. Ta reka se prostire kroz basen od juga ka severu i crpi oko 80% površinske akumulisane vode u severnom pravcu. Veće pritoke su reka Drenica na zapadu i reka Lab na is-toku. Mapa 2 daje prikaz oblasti sa rizikom od poplava.

Kako je ranije konstatovano, deo vode u Kosovu A i celokupna voda iz Kosova B dovodi se iz kanala Ibar-Lepenac, koji teče paralelno sa rekom Ibar i rekom Sitnica. Kanal Ibar-Lepenac je deo sistema Ibar-Lepenac, kojim upravlja preduzeće Ibar-Lepenac, koje čini Ujman / Gazivode rezervoar, brana i hidroelektrična stanica, i otiče do nižeg rezervoara Pridvorice, koji reguliše vodu koja otiče u reku Ibar i kanal Ibar-Lepenac, dug 52 km.

Trenutna potrošnja vode. Više korisnika trenutno do-bija vodu iz sistema Ibar-Lepenac:

Domaća upotreba vode obuhvata urbanu popu-●●laciju u četiri opštine:

Mitrovica, Srbica i Vučitrn se snabdevaju preko o vodovoda Mitrovica;

Glogovac se snabdeva preko vodovoda Priština;o

Domaća potrošnja vode u Mitrovici, i rezerve za ●●Prištinu u slučaju nestašice vode, iz kanala Ibar-Lepenac iznosi oko 14.9 MCM godišnje;

Domaća potrošnja vode za Prištinu iz rezervoara ●●Gazivode iznosi oko 3.1 MCM godišnje;

Postoji neznatna industrijska potrošnja u fabrici ●●„Trepča“. Iako fabrika trenutno nije u funkciji, nije poznato kolika će biti industrijska potrošnja vode u budućnosti za tu oblast;

Industrijska potrošnja u fabrici Feronikal;●●

Potrošnja u Kosovu A i B;●●

Za navodnjavanje: 2006. godine, površina za ●●navodnjavanje je bila 668 ha, od ukupno 20000 ha (u poređenju sa 547 ha 2005. i 526 ha 2004. godine). U studijama i drugim dokumentima Mini-starstva poljoprivrede se navodi da površina koja bi trebalo da se u skoroj budućnosti navodnjava je mnogo veća (između 5000 i 10000 ha);

Prirodni tokovi;●●

Pored toga, gubici u sistemu Ibar-Lepenac, dugom ●●52 km, procenjuju se na oko 50% ukupnog pro-toka kanala.

Na osnovu podataka iz Ibar-Lepenca, prosečna godišnja potrošnja vode za 2006. je bila 2.39 m3/s (oko 75 miliona m3/godišnje), dok je maksimalna potrošnja zabeležena jula 2006. i iznosila je 6 m3/s.

Domaće vodosnabdevanje je dodatno narušeno zbog nekoliko problema, obuhvatajući i kvarove na cevima, restrikcije struje i ograničen kapacitet skladištenja; po glavi stanovnika potrošnja iznosi oko 340l/ca dnevno. Mreže distribucije vode su generalno stare i u lošem stan-ju, pošto ne postoje ulaganja i nisu održavane. Nekoliko postrojenja su u stanju da obezbede dovoljne količine vode za stanovništvo. Postoji stalan problem sa naplatom vode, što je u velikoj meri rezultat pokvarenih vodomera.

Postojeća potražnja vode. Procena postojeće potražnje je teško izvodljiva: zavisi od stvarnih i hitnih potreba različitih konkurentnih korisnika sistema Ibar-Lepenac. Izveštaj EAR koristi cifre prikazane u sledećoj tabeli za potražnju u datoj oblasti. Procena navedena u tabeli 7 je zasnovana na pretpostavci da je potrebno navodnjavati 10000 ha; da će za industriju u budućnosti biti potrebno u proseku 1 m3/s; i da se potražnja za pijaćom vodom neće promeniti u skoroj budućnosti. Procenjeni, postojeći gubici su takođe prikazani, iako je predloženo da se izvrše radovi kako bi se oni umanjili.

Tabela 7. Procenjena potražnja vode(EAR Studija o vodosnabdevanju)

Korisnik Protok, m3/s Količina/godišnje3*106

Domaćinstva 0.46 14.6

Navodnjavanje 0.95 30

Privreda 1.00 31.54

Kosovo A 0.08 2.63

Kosovo B 0.50 15.77

Ukupno korisnika 2.99 94.54

Min. bio. protok 0.5 15.77

Gubici 2.99 94.54

Ukupna potražnja 6.48 204.85

| 22

IZVRŠNI REZIME

Procena iz studije EAR verovatno potcenjuje potražnju za pijaćom vodom, a precenjuje upotrebu u industriji.

Dostupnost vode. Dostupnost vode u sistemu Ibar-Lepenac zavisi od ravnoteže vode u rezervoaru Gazivode. U studiji EAR o vodosnabdevanju, ukupan dovod vode u jezero Gazivode je određen na osnovu statističkih perioda pritoka vode za period 1948-1972 (jedini dostupni podaci), koje je pružilo preduzeće Ibar-Lepenac. Tabela 7 daje pregled prosečnih najgorih godišnjih vrednosti (1950) za pritok vode.

Samim tim, u prosečnoj, srednjoj i najgoroj godini, uku-pna dostupnost vode je viša od potražnje. Međutim, sistem je opterećen zbog moguće konkurentne potražnje, kako na to ukazuje indeks eksploatacije vode (WEI),6 pokazatelj koji je koristila Evropska agencija za životnu sredinu, kako bi identifikovala regione sa većom potražnjom ili opterećene rečne basene. Alarmantna granica za WEI, koja razlikuje neopterećeni region od opterećenog je oko 20%. Veće opterećenje u vodo-snabdevanju može nastati tamo gde WEI prekorači 40%, što ukazuje na neodrživu upotrebu vode. Prema proceni EAR, WEI (proračuna na osnovu postojeće potražnje kako je prikazano u prethodnoj tabeli) iznosi oko 50%. Ovaj visoki WEI ukazuje na mogućnost su-kobljene potražnje kod različitih korisnika i naglašava potrebu za sveobuhvatnom politikom, institucionalni i planski okvir za upravljanje resursom vode u sistemu Ibar-Lepenac.

Opterećenje u vodosnabdevanju već postoji, pošto su nestašice pijaće vode za Prištinu i druge opštine česte tokom leta u vodovodu Priština.

Zbog toga je neophodno prikupiti više informacija o dostupnosti vode na Kosovu i moraju se pripremiti planovi za upravljanje vodom, u skladu sa kosovskim Zakonom o vodi (Zakon br. 2004/24).

Kvalitet površinske vode. Zagađenje reka i potoka je visoko svuda na lokaciji projekta. Iako je ispuštanje hemikalija iz industrijske, mineralne i metalurške proiz-vodnje od ranije u površinske vode opalo u zoni intere-

sa, nije zabeleženo poboljšanje kvaliteta rečne vode. Na osnovu Izveštaja MSPP o kvalitetu površinske vode, reka Sitnica i njene pritoke su visoko zagađene, uglavnom zbog velike količine ispuštanja kanalizacije i industrijske vode, čime je sistem reka Sitnica-Ibar otvoreni odvod za industrijske otpadne vode. Podaci o kvalitetu vode nisu dostupni. Bez obzira na to, trebalo bi unaprediti sistem praćenja i trebalo bi izvršiti analizu na periodičnim os-novama (i učestalije) (vidi gore prikazanu tabelu pod odeljkom „Tretman otpadnih voda“).

Kvalitet snabdevanja pijaće vode. Ljudi iz seoskih područja se oslanjaju na seoske sisteme vodosnab-devanja, sopstvene bunare ili na potoke i površinsku vodu. Bunari u seoskim sredinama su generalno u lošem stanju, a kvalitet vode je loš, zbog organskog zagađenja.

Dvadeset procenata stanovništva u gradu Obilić se snabdeva preko vodovoda Priština, kroz mrežu sa snab-devanje pijaće vode, koji svoju vodu uzima iz jezera Batlava i Badovac. Uzorci vode za proveru kvaliteta su uzeti u Obiliću i od sirove vode i vode iz mreže. Mesečni rezultati za 2006. god. pokazuju da je bilo prekoračenja dozvoljenih granica u tri meseca (januar, juli i decembar) u vodi iz mreže.

U opštini Obilić, Nacionalni institut za zdravlje je izvršio merenja kvaliteta pijaće vode iz bunara u seoskim područjima, na osnovu Uredbe o praćenju kvaliteta pijaće vode. Sakupljena su dva uzorka pijaće vode u

Tabela 8. Dovod vode u jezero Gazivode u milionima m3 (1948 – 1972, EAR Studija o vodosnabdevanju)

Jan Feb Mar Apr Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov Dec Godina(MCM)Godina u m3/s

Prosečna 27.0 36.2 51.8 69.7 61.6 33.5 21.1 11.5 13.6 17.0 29.0 38.8 410 13.02

Srednja 19.9 32.8 50.0 71.9 60.3 28.7 16.5 9.7 8.6 10.7 20.8 28.3 358 11.36

Najgora godina 19.7 47.7 44.0 43.0 11.0 5.9 4.7 3.7 3.7 15.7 22.4 28.3 249 7.92

6 Indeks eksploatacije vode (WEI) je deo osnovnih pokazatelja Evropske agencije za životnu sredinu i definisan je kao srednje godišnje izdvajanje rečne vode podeljeno godišnjim obnovljivim resursima rečne vode na nivou zemlje, izraženo u procentima.

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

23 |

svakom od sledećih sela: Šipitula, Hade, Bakši, Miloševo, Hamidi, Lajthishtë/Ljajtište, Sibovac, Babin Most, Brezni-ca i Kozarice. Rezultati su pokazali visok nivo zagađenja.

Buka

Emisija buke. Buka predstavlja ozbiljan problem za zdravlje i bezbednost radnika u centralama i rudnicima. Glavni izvori buke su vozila, bageri i oprema za trans-port, kao i pokretne trake. Ljudi koji žive u selima i gradovima u blizini rudnika kažu da je buka jedan od najvećih problema po životnu sredinu: dok radnici mogu nositi opremu za zaštitu, meštani nemaju sred-stva da se zaštite od buke koja dolazi iz rudnika.

Buku u centralama stvaraju pokretne trake, oprema za mlevenje, plamenika, turbina, generatora, ventilatora, kompresora, pumpi, tornja za hlađenje i dimnjaka. Na nekoliko mesta unutar termocentrala, emisija buke premašuje 85 dB(A), što predstavlja granicu koja ne sme premašiti daljinu od 1 m. Međutim, pošto termocent-rale nisu smeštene u neposrednoj blizini kuća, smatra se da uticaj buke koja dolazi odatle nije značajan.

Trenutno ne postoje podaci o praćenju buke: na osnovu ograničenih informacija i iskustva ERM-a, emisija buke se mora smatrati važnijim pitanjem koje se mora rešiti u razvoju rudnika. Ispitivanje buke bi trebalo da se obavi i napravi poređenje sa važećim standardima, kako bi se utvrdilo potencijalno nepoštovanje istih, i trebalo bi preduzeti neophodne mere smanjenja buke za zaštitu i radnika i meštana.

Imisija buke.7 Više meštana iz sela u blizini postojećih rudarskih postrojenja je navelo probleme sa nivoom buke. Međutim, detaljno označavanje mesta odakle dolazi buka nije izvršeno. Za vreme javnih konsultacija, meštani naselja u blizini rudnika, posebno Donji Grabo-vac, rekli su da buka koju emituju pokretne trake i koja dolazi iz rudnika predstavlja problem. Ograničeni dostupni pokazatelji pokazuju da su standardi emisije buke verovatno prekoračeni (EU, SB i bivša Jugoslavija) u stambenim zonama oko zone rudnika, a ponekad i u stambenim zonama u blizini Kosova B. Praćenje buke bi trebalo da se obavi, a mere za smanjenje buke osmišljene.

Čvrst otpad

Stvaranje pepela, industrijskog i opštinskog ot-pada. Otpad, i opštinski i industrijski, je jedan od većih ekoloških problema na Kosovu, posebno pleva i plutajući talog. Stari otpadi nisu imali vodootporne ograde koje bi sprečile curenje i zagađivanje otpadnih voda, nisu bili pokriveni inertnim materijalom koji bi sprečio ulazak kišnice, niti su imali sistem za vađenje gasa kako bi sprečili eksplozije metana.

Lignit sadrži nesagorljive materijale koji stvaraju pepeo tokom procesa sagorevanja. Količina ostataka postaje veća, ako efikasnost sagorevanja opadne, ili je kvalitet lignita loš.

Dve deponije pepela se koriste u blizini termocentrala Kosovo A i B. U deponiji Kosova B pepeo se prenosi hidraulično, u cementnoj kasi, i odlaže se u isušenom delu rudnika Dobro Selo-Istok, koji služi kao deponija. Pepeo iz Kosova A se prenosi do deponije pokretnim trakama, nakon humidifikacije. Deponije pepela sadrže više od predviđene količine pepela, a gomile pepela imaju vizuelni uticaj na pejzaž. Obe deponije su u određenim trenucima u prošlosti korišćene za odlaganje drugog čvrstog otpada i tečnog otpada (na primer, u deponiji Kosova A su detektovani ulje i bazeni fenola; vidi komponentu Zemljište za više detalja).

Pepeo sadrži soli i tragove metala, što, kada je mokro, može da procuri i prodre u podzemne i površinske vode. Pepeo iz obe termocentrale se ili cementira u kase, ili odlaže bez zaštite od kiše. Količina pepela koji se stvara u centralama za 2006. godinu (prema izveštaju EKK) je pri-kazana u Tabeli 9. Metode koje se koriste za određivanje količine su nepoznate, a precizna količina nije potvrđena.

Tabela 9. Količina pepela koji stvaraju termocentrale Kosovo A i B

Mesto proizvodnje Blok 2006

TE Kosovo At/godišnje 321577

t/MWh 0.3109

TE Kosovo Bt/godišnje 726559.4

t/MWh 0.227

UKUPNO t/godišnje 1048136.4

t/MWh 0.24241

7 Imisija buke označava buku koju primaju receptori.

| 24

IZVRŠNI REZIME

Sadržaj otada na Kosovu obuhvata 32 vrste otpada; pepeo je daleko najveći problem u smislu količine. Upravljanje otpadom se generalno mora unaprediti na Kosovu, posebno za industrijska postrojenja. Podaci o stvaranju čvrstog otpada (urbanog i industrijskog) nisu u potpunosti dostupni, zbog nepostojanja politike za ot-pad. Rudnici nemaju spisak vrste otpada. Osim pepela, čvrst otpad dolazi iz kancelarija u rudnicima i stanicama za opravku, koji se sakuplja kao opštinski otpad.

Osim pepela, glavni izvori čvrstog otpada u termocen-tralama su: zastarela oprema i materijali; ostaci od tret-mana vode; iskorišćeno ulje za mašineriju i drugi opasan otpad. Otpadom iz obe termocentrale upravlja poseban odsek unutar Centralnog odeljenja za održavanje. Me-tali su jedini otpad koji se sakuplja odvojeno i prodaje Metalkosu. Potrošeno ulje se, navodno, reciklira u speci-jalizovanim preduzećima.

Poput pepela, ostaci čvrstog otpada iz procesa tretmana vode mogu sadržati tragove metala i soli. Količina se procenjuje na oko 6 m3/d od Kosova A i 3 m3/d od Kosova B. Suvi materijal iznosi oko 2100 m3/godišnje čvrstog otpada. Otpad se uklanja kao blato i odlaže za-jedno sa pepelom.

Opasni materijali i otpad se, trenutno, skladište u lošim uslovima na mnogim mestima na Kosovu, uglavnom u industrijskim kompleksima gde su proizvođeni. Ne pos-toje adekvatni objekti za skladištenje opasnog otpada, iako postoji plan da se izgrade privremena skladišta. Az-best je korišćen uglavnom za instalaciju tokom izgradnje Kosova A, postrojenja za sušenje i gasifikaciju i može se naći svuda u tim postrojenjima. Azbest nije korišćen za Kosovo B. Navodno, ne postoji azbest u rudarskoj zoni i nije identifikovan prilikom posete lokaciji. Prema dos-tupnim podacima, ulje koje sadrži PCB ne predstavlja veći problem u termocentralama. EKK Izveštaj o životnoj sredini navodi 5 transformatora koji sadrže PCB (polihlo-rinisani bifenoli), ali nisu u funkciji, i 14 transformatora koji sadrže PCB i koji su još uvek u funkciji u Kosovu B. Te transformatore bi trebalo zameniti i propisno deakti-virati u skoroj budućnosti.

Usluge sakupljanja, prenosa i uklanjanja opštinskog otpad uglavnom okrivaju gradska područja, ali se sada proširuju i na seoska područja. Postoji 30 opština na Kosovu, a otpad se deponuje bilo opštinskim, ili regionalnim deponijama. U više opština, deponije su rehabilitovane i koriste ih preduzeća za sakupljanje otpada, dok se ne završe regionalne ili nove deponije. Regionalno preduzeće za sakupljanje otpada Priština, upravlja opštinskom deponijom u Prištini, koja se nalazi na severoistočnom uglu rudnika Miraš-Istok. Deponija je opremljena bazenom za prihvatanje voda.

Indrustrijka zona

Stambene zone

Šume

Potencijalne poljoprivrednezone

Water Demand

HouseholdsIrrigationIndustryKosovoAKosovoBKosovo CMin,Biol, flowLosses

Ne postoje postrojenja za reciklažu na Kosovu, osim nekih manjih inicijativa za aluminijumske konzerve, koje se sakupljaju za malu topionicu u Janjevu, kao i fabrika za reciklažu nefunkcionalnog papira i plastike. Svest o pitanjima upravljanja otpadom, kao što je smanjivanje otpada, bezbedno skladištenje i rukovanje, obeležavanje otpada ili odvajanje, ne postoji. Trebalo bi preduzeti mere kako bi se sprečilo otvoreno bacanje otpada u industrijskim zonama, a stvoreni otpad bi trebalo da se adekvatno skladišti, kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta i podvodnih voda, i kako bi se omogućila reciklaža / ponovna upotreba sekundarnih sirovih materi-jala. Postojeće otvorene deponije se moraju reklamovati.

Prirodno okruženje

Tabela 10 sadrži više hektara (i procenata) za svaku vrstu korišćenja zemljišta, a Mapa 3 daje prikaz korišćenja zemljišta u zoni interesa.

Tabela 10. Vrste korišćenja zemljišta u zoni interesa

Vrste korišćenja zemljišta Površina (ha)Procenat

(%)

Industrijske zone (bez postojećih rudnika) 545 2.12

Stambene zone 3,103 12.10

Jalovišta 1,160 4.52

Postojeći rudnici 1,003 3.91

Deponije pepela 215 0.84

Šume 4,613 17.99

Potencijalne poljoprivredne zone 15,009 58.52

Ukupno 25,648 100.00

Zemljište se, uglavnom, koristi za poljoprivrednu obradu, zatim dolaze šume, a onda industrijske zone.

Podela korišćenja zemljišta je, stoga, predstavljena u Slici 2.

Slika 2. Korišćenje zemljišta

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

25 |

Sitn

ica

Drenica

Sitn

ica

Dren

ica

Sitnica

Drenica

Ade

Obilic

Mazgit

Kuzmin

Sibovac

Zilivoda

Bivoljak

Sipitula

Krusevac

Hamidija

Nakarada

Plemetina

Leskovcic

Pomazatin

Dobri Dub

Rudnik Kosovo

Crkvena Vodica

Mali Belacevac

Donji Grabovac

Gornji Grabovac

Veliki Belacevac

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Industrijska zona

Šuma

Glavni put

Železnica

Akumulacija vode

Zona poplave

Reka

Potok

Kanal IL

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Transportne trake ugalj

1,000 0 1,000500Meters

TE Kosovo A

TE Kosovo B

Peje Prishtine

Prizren

Ferizaj

Mitrovice

GjilanGjakove

Otvaranje novog kopa

Kosovamonti

Stabilimentetie transmisije

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine Deponija

pepela

Deponijapepela

Sitn

ica

Drenica

Sitn

ica

Dren

ica

Sitnica

Drenica

Ade

Obilic

Mazgit

Kuzmin

Sibovac

Zilivoda

Bivoljak

Sipitula

Krusevac

Hamidija

Nakarada

Plemetina

Leskovcic

Pomazatin

Dobri Dub

Rudnik Kosovo

Crkvena Vodica

Mali Belacevac

Donji Grabovac

Gornji Grabovac

Veliki Belacevac

Naselje

Izgrađeno naselje

Deponija jalovine

Deponija pepela

Industrijska zona

Šuma

Glavni put

Železnica

Akumulacija vode

Zona poplave

Reka

Potok

Kanal IL

TE Kosovo A

TE Kosovo B

KEK postojeći kop

KEK novi kop

Transportne trake ugalj

1,000 0 1,000500Meters

TE Kosovo A

TE Kosovo B

Peje Prishtine

Prizren

Ferizaj

Mitrovice

GjilanGjakove

Otvaranje novog kopa

Kosovamonti

Stabilimentetie transmisije

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine

Deponijajalovine Deponija

pepela

Deponijapepela

Uticaj na prirodna staništa i okruženje. Za sada, uticaj poljoprivrede na životnu sredinu nije značajan, jer se malo koriste đubriva i poljoprivredne hemikalije. To će se promeniti napretkom ruralne ekonomije i povećaće se upotreba đubriva i pesticida. Isto tako, ne postoji veliko industrijsko zagađenje, jer delatnosti u toj oblasti ne postoje. U svakom slučaju, bivša mesta teške industrije ostaju izvor zagađenja životne sredine, pošto su zagađena otpadom od obrađivanja metala i različitim hemikalijama, koje cure u površinske i podzemne vode. Prašina iz rudnika je navedena u drugim delovima tek-sta.

U smislu vizuelnog uticaja na okruženje, postoji sedam deponija koje se nalaze severozapadno, jugozapadno, južno i jugoistočno od rudnika Belaćevac i Dobro Selo, koje zauzimaju površinu od 10 km2. Šteta po životnu sredinu koju uzrokuju deponije locirane van rudnika nastaje zbog lošeg upravljanja deponijom, upitne dugoročne geo-tehničke stabilnosti i zbog nepostojanja vegetacije. Klizišta postoje u zapadnoj jami Miraša-Zapad, zbog nestabilnosti deponije. Procene vizuelnog uticaja pokazuju da nije više od 10% otvorenih deponija rekultivisano. Te deponije predstavljaju potencijalni izvor prašine za rudare i sela Bardh i Hade, što je primetno tokom leta.

Nekontrolisano korišćenje zemljišta i ilegalna izgradnja, takođe utiču na raznolikost prirode. Ilegalno izgrađene kuće postoje na šumskom zemljištu i u zaštićenim zonama, uključujući i nacionalni park Šar planine. Pored toga, i dalje postoje nelegalni kamenolomi. Trebalo bi ispitati zonu interesa, kako bi se obuhvatile i te nel-egalne aktivnosti.

Zaštićene zone, flora i fauna, korišćenje zemljišta. Kosovo ima raznolike ekosisteme i staništa. MSPP je pružilo informacije o značajnim prirodnim lokacijama u Obiliću i Vučitrnu: to su uglavnom drveća ili potoci, i identifikovane su u ispitivanju sprovedenom 2003-2004. Nijedna od lokacija nije u blizini ili na mestu TC. Gener-alno gledano, podaci o prirodnim i zaštićenim zonama su stari i trebalo bi ih ažurirati.

Terensko ispitivanje faune, flore i staništa u zoni inte-resa su sprovela dva biologa u periodu od 11-15 aprila 2007. god. Bilo je više poseta na tri potencijalne lokacije centrale, u različito doba dana, kako bi se zapazilo više

toga. Flora i vegetacija su označene u isto vreme, iako doba godine nije bilo optimalno za taj posao. Kako bi se uporedile i procenile vrednosti tri lokacije na na-cionalnom nivou, posećene su i oblasti van zone inte-resa. Pored toga, vegetacija na sledećim potencijalnim lokacijama je detaljnije ispitana: jugozapadna strane Plemetine (uključujući i lokaciju Kosova B); okruženje Bivoljaka i Beriše (uključujući i lokaciju Bivoljaka). Lokacija Kosova A nije ispitana, pošto je to u potpunosti industrijska zona, bez prirodnih bogatstava.

Većina vrsta biljaka (drveće, rastinje i bilje) je iden-tifikovana. Prirodne zajednice bilja i one nastale antropološkim faktorima nisu zabeležene, kao što su njihovi biotopi. Fauna, vegetacija i biotopi za lokaciju Kosova B i Bivoljaka su opisani, uključujući preovlađujuća tipična staništa i okruženja, kao i njihova ekološka vrednost (bio-raznolikost, ugrožene vrste i staništa, kao pokazatelji na nacionalnom i evropskom nivou).

Biotopi imaju veliko bio-raznolikost faune i flore, na šta ukazuju zaštićene i ugrožene vrste na nacional-nom nivou (fide dr Schneider-Jacoby, Euronature), kao što su bela roda (Ciconia ciconia), grogotovac (Anas querquedula), obalska ptica (Tringa totanus) i posebno ugrožen kosa (Crex crex), kao i mali bukavac (Ixobry-chus minutus). Bela roda, mali bukavac i kosa, koji su navedeni u Aneksu I Direktive EU o divljim pticama kao ugrožene vrste, nisu endemske; sve tri se mogu naći širom Evrope, u delovima Azije, kao i drugde.

Većina ispitanih lokacija je pod antropološkim uticajem, tj. uticajem čoveka. Većina vegetacije na livadama i u šumama je pod upravom poljoprivrednih udruženja.

Poglavlje 2Ekološka i Socijalna Osnova

27 |

U blizini sela postoje dokazi proste vegetacije. Prirodni biotopi su nađeni u blizini reke Sitnice i obuhvataju mokre livade, u blizini Bivoljaka i Preluže, šume sa vr-bama oko reke i druga močvarna mesta; ostali prirodni biotopi obuhvataju šiprag oko Bivoljaka i hrastovu šumu zapadno od Bivoljaka.

Trebalo bi pripremiti potpuniju studiju flore i faune u zoni interesa, kao i poseban katalog ugroženih vrsta.

Socijalna osnova

Kontekst

Kosovo je posleratna zemlja, koja je još uvek u procesu obnove i izgradnje. Zbog toga, sveobuhvatne i skorašnje informacije sa popisa na lokaciji novog polja rudnika nisu dostupne. Informacije sakupljene za socijalnu osnovu su izvučene iz izveštaja i razgovora sa kosovskim ministar-stvima, NVO-ima, donatorima i pogođenim zajednicama.

Prostor zahvaćen projektom i populacija

Opština Obilić se nalazi severozapadno od Prištine, na glavnom putu ka Mitrovici. Bio je deo opštine Prištine do 1989. god. Opštinu sada čine 20 sela, uključujući i grad Obilić. Primarni podaci su sakupljeni iz deset od dvadeset naselja u opštini Obilić. Ta naselja su Ade, Leškosić/Lajthishtë, Kruševac/Dardhishtë, Sibovac, Donji Grabovac, Špitula, Hamidi, Crkvena Vodica i Obilić.

P