RAZVOJ MOZGA
Adapted from Talking Reasonably and Responsibly About Early Brain Development (University of Minnesota 2001)
and Fraser Mustard
Bringing Child Development to Center Stage,
CCF Conference, November 17, 2003
PPT 2.2a Module 2: Investing in Early Childhood Development,UNICEF
Prevedeno i prilagođeno: CIP - projekat Počni od početka, 2008
KVIZ
O RANOM RAZVOJU MOŽDANIH KAPACITETA
1. Bazične neuronske veze se uspostavljaju pre rođenja ?
Tačno: Tokom trudnoće se formira osnovna arhitektura mozga – kroz uspostavljanje različitih moždanih regija (kičmena moždina, talamus, cerebrum) kao i kroz veze među njima
2. Beba vidi već na rođenju ?
►Tačno: mada još ne uspeva da fokusira pogled, izlaganjem deteta vizuelnim nadražajima stimulišemo razvoj vizuelnih sposobnosti
3. Učenje govora za bebu počinje u prvim mesecima života kad čuje prvi govor u svom okruženju ?
►Pogrešno. Čak i u majčinoj utrobi plod se okreće ka majčinom glasu. Mozak bebe dakle, već tada prima spoljašnji stimulus i uči govor
4. Mozak bebe je isprepletan
gustim vezama između neurona (sinapse) već na uzrastu od 3 godine
►Tačno: Postoji obrazac za formiranje sinapsi u ranom razvoju. Pošto se uspostave neuronske veze, javlja se zastoj, “plato”, a zatim nastupa period proređivanja/eliminisanja sinapsi, gustina se smanjuje na nivo odrasle osobe
03-012
Gustina sinapsi
Rethinking the Brain, Families and Work Institute, Rima Shore, 1997.
Na rođenju 6 god 14 god
5. Zbog toga su prve tri godine života najkritičniji period za razvoj moždane aktivnosti.
Posle 3-će godine “prozorče mogućnosti” se zatvara ?
Pogrešno: Mada je gustina moždanih sinapsi na najvišem nivou u prve tri godine života to ne znači da je mozak tada i najmoćniji. Najveći učinak ostvaruje se učenjem - posle treće godine
►Kritični peiodi u razvoju mozga zaista postoje. Mnogi više vole izraz senzitivni periodi – faze u kojima stimulacija ne sme da izostane jer tada razvoj mozga ide ukrivo, skreće sa kursa
►Za razliku od kritičnih, senzitivni periodi su generealno duži i sugerišu postojanje veće fleksibilnosti u pogledu uticaja stimulacije na razvoj sposobnosti mozga da uči i razvija se vremenom
00-011
0 1 2 3 4 5 6 7
relativitet
kvantiteta
simboli
Govor
Socijalne veštine
Razvoj navika
Emocionalna kontrola
Binokularni vid
Centralni slušni sistem
uzrast (god)
Periodi pojačane senzitivnostii za rani razvoj
Kognitivne
veštine:
Kritični Period
prestanak KP
0 1 4 8 12 16
UZRAST
Razvoj ljudskog mozga –
formiranje sinapsi
Razvoj čulne
osetljivosti (vid,sluh)
Govor
Više saznajne funkcije
3 6 9 -3 -6
Messeci Godine
C. Nelson, in From Neurons to Neighborhoods, 2000.
01-003
6. Dobra ishrana majke u trudnoći je
jedan od najboljih načina za zdrav razvoj mozga ?
►Tačno: važna je i za bebu i za majku.
Trudnici treba propisana količina folne kiseline i gvožđa, izbegavanje nikotina, alkohola, lekova i narkotika čak i u medicinski doziranim tabletama
7. Među poslednjima se konstruišu emocionalne regije u mozgu ?
►Pogrešno. One su među prvima. Od
drugog meseca, sa prvim doživljajima nezadovoljstva i zadovoljstva, novorođenče polako razvija kompleksna osećanja kao što su: sreća i tuga, zavist, saosećanje, ponos i sramota.
8. Ukoliko dete u prvim godinama života odrasta u instituciji, mogu se očekivati dugotrajne negativne posledice za razvoj mozga ?
►Tačno & Pogrešno:
Ovo je komplikovano pitanje. Kvalitet nege bitno utiče na efekte institucionalizacije.
Nekonzistentna nega bez kvalitetne interakcije, može da stvori kod deteta saznajne, socijalne, emocionalne i fizičke probleme.
Rana intervencija, pak, može da umanji posledice.
9. Negativno iskustvo radi odsustva rane stimulacije može imati ozbiljne i trajne posledice za dete?
Tačno.
10. Čitanje na ranom uzrastu nema mnogo efekta za dete pošto ne razume sadržaj pročitanog
►Pogrešno. Mada novorođenče mnogo toga ne razume, neophodno je obezbediti detetu okruženje bogato govornom stimulacijom. Ovo je osnova za kasnije čitačke veštine.
Čitanje je jedan od načina, ima i drugih, kao što je pričanje, pevanje, slušanje muzike...
01-023
" … u životnoj igranci nasleđe i sredina su
nerazdvojivi partneri. Pre svega, genetika
odredi grubi dizajn mozga. Zatim
stimulacija koja dolazi iz okruženja (čulnim
opažanjem-vidom preko retine, zvukom
majčinog glasa) naizmenično uključuje i
Isključuje ovaj genetski moždani potencijal.
Usklađeno delovanje i pre i posle rođenja,
međutim, podstiče razvoj mozga”.
Hyman, S., States of Mind, New York: John Wiley, 1999
