REGIONALNA I PREKOGRANIČNA SARADNJA ZA · PDF filenajvažniji, bila je Agenda 21 kojom se...

340

Edita STOJIĆ KARANOVIĆ 1 UDK: 353.1.001.6(497.11)Biblid 0025-8555,59(2007)

Vol. LIX, br. 2-3, pp. 340-375Izvorni naučni rad

Septembar 2007.

REGIONALNA I PREKOGRANIČNA SARADNJA ZAODRŽIVI RAZVOJ SRBIJE

ABSTRACT

On its road to EU membership Serbia faces numerous challenges. Amongimportant ones are how to solve the problems of environmental protection andsustainable management of natural resources. After defining sustainabledevelopment and its postulates, the author gives an overview of naturalresources, this including land, water, air, as well as biodiversity, discussing theirinter-dependence. She points to the relatedness between cultural and naturalresources for sustainable development giving the “Đerdap” National Park as anexample. In the author’s opinion, a very effective instrument for coping withthese challenges is international co-operation in the field of sustainable use ofnatural and cultural-historical resources, from global connections andworldwide actions, to regional interconnections and co-operation includingcross-border co-operation of neighbouring countries in this area.

Key words: Serbia, Danube-basin, regional co-operation, cross-border co-operation, natural resources, cultural-historical resources, sustainabledevelopment

Ključne reči: Srbija, Podunavlje, regionalna saradnja, prekogranična saradnja,prirodni resursi, kulturno-istorijski resursi, održivi razvoj

UVOD

Na putu prema članstvu u Evropskoj uniji Srbija se susreće sa mnogimizazovima od kojih po svom obimu i složenosti, značajno mestopripada rešavanju problema iz domena zaštite životne sredine i

1 Dr Edita Stojić Karanović, naučni savetnik u Institutu za međunarodnu politiku iprivredu, Beograd.

341

MP 2-3, 2007 – Regionalna i prekogranična saradnja za održivi razvoj Srbije(str. 340-375)

održivog upravljanja prirodnim resursima. Rešavanje tog izazova nalaziizvanredno efikasan instrument u regionalnoj i susedskoj saradnji u oblastikorišćenja resursa za održivi razvoj. Naime, pošto je u današnjem svetuočigledno da se ni jedna zemlja, a ni savez zemalja ne može izolovano suočitisa efikasnim rešavanjem problema zaštite životne sredine i održivogkorišćenja prirodnih resursa, u Evropskoj uniji se značajna sredstvaopredeljuju za razvoj regionalne i prekogranične saradnje. Za Srbiju je odvelikog značaja da je EU samo za Mađarsku izdvojio 100 milijardi evraisključivo za podršku projektima u okviru susedske saradnje te zemlje, i to zaprojekte koji se ostvaruju u zemljama koje se graniče sa Mađarskom. Tiprojekti treba pre svega da obezbede zajedničko održivo korišćenje prirodnihi drugih resursa u pograničnim oblastima, pri čemu, na ovu podršku može daračuna cela Vojvodina i celo područje glavnog grada, Beograda.

Posmatrajući privredne grane, turizam i njegovi specifični oblici, kao štoje ekoturizam, ruralni turizam, nautički turizam, i slični, bi mogli biti dragocenalat za finansiranje zaštite osetljivih oblasti i socio-ekonomskog razvojastanovništva koje živi u tim oblastima, ili blizu njih. Za realizaciju načelaodrživog turizma od posebnog su značaja turizam u prirodi i ekoturizam, jeroni sami po sebi nužno moraju da obezbeđuju poštovanje prirodne baštine ilokalnog stanovništva i usklađeni su sa ukupnim kapacitetom područja.Naravno, ne sme se čekati da sve mogućnosti i njihovu realizaciju neko pružina tacni, već je za istinski održiv put, potrebno jačanje saradnje i partnerstvaizmeđu istraživačkih “think tank”-ova, kako iz javnog sektora (državnihnaučnoistraživačkih instituta, univerziteta), tako i civilnog sektora (stručnihudruženja, nevladinih organizacija i sl.), privrednih organizacija, lokalnogstanovništva i dr.

Polazeći od zvanično proklamovanog strategijskog cilja podunavskihzemalja u oblasti kulture da se kulturno-istorijski resursi koriste u programimaodrživog razvoja, treba ukazati na činjenicu da je kulturno nasleđe važanrazvojni društveni resurs i da se u mnogim lokalnim zajednicama možeupotrebiti za programe razvoja. Pri tome turizam pruža najbolje mogućnosti zato, jer razvoj kulturnog turizma zahteva i finansijski omogućuje kvalitetniječuvanje i obogaćivanje kulturnog nasleđa i spomenika. Na to ukazuje iGeneralna skupština Svetske turističke organizacije (World TouristOrganisation – WTO): U Opštem kodeksu etike u turizmu u okviru „Načela”,ona ističe da turizam kao faktor održivog razvoja podrazumeva da su učesniciu turizmu dužni da čuvaju prirodnu sredinu, kako bi se postigao stalan i održiviprivredni razvoj kojim se mogu zadovoljiti potrebe sadašnje i budućih

342


generacija. Tu se navodi i da oblici turizma koji su od koristi za očuvanje retkihi dragocenih resursa, kao i izbegavanje nagomilavanja otpada, moraju imatiprioritetan značaj u svim nacionalnim strategijama privrednog, a posebnoturističkog razvoja. Razvoj takvog turizma treba maksimalno podsticati kakona nacionalnom, tako i na lokalnom nivou, jer je neophodno podstaćipovećanje korisnog uticaja na lokalnu privredu.

U ovom radu se najpre daje definicija održivog razvoja i razmatrajunjegovi postulati. Zatim će se dati pregled prirodnih- i kulturno-istorijskihresursa, kao i povezanosti ovih resursa za održivi razvoj. Sledi razmatranjemeđunarodne saradnje u održivom korišćenju prirodnih i kulturno-istorijskihresursa, i to sa ukazivanjem na globalnu povezanost i svetske akcije, naregionalnu povezanost i saradnju, kao i na prekograničnu saradnju susednihzemalja u ovoj oblasti.

I – POSTULATI ODRŽIVOG RAZVOJA

Održivi razvoj je skladan odnos zaštite životne sredine i privrednognapretka, kojim se obezbeđuje da prirodno bogatstvo ostane sačuvano i zabuduće naraštaje. Drugim rečima, održivi razvoj predstavlja generalnousmerenje, težnju da se stvori bolji svet, balansirajući socijalne, ekonomske ifaktore zaštite životne sredine.

Mada je neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa zaokupljalamislioce već s kraja 19. veka, postulati održivog razvoja su preciznijepostavljeni tek 1987. godine kada je Svetska komisija za životnu sredinu irazvoj (World Commision on Environment and Development), poznata i kao„Bruntlendova komisija” (Brundtland Commision) formalno uvela u upotrebupojam održivog razvoja, objavivši izveštaj pod nazivom „Naša zajedničkabudućnost” (“Our Common Future”) kojim se ukazuje na opasnost, po celuplanetu Zemlju, od politike ekonomskog rasta bez uzimanja u obzirmogućnosti njene regeneracije. Ova komisija, kojom je predsedavaoKanađanin Džim Maknejl (Jim McNeill), definisala je održivi razvoj kaorazvoj kojim se ispunjavaju potrebe sadašnjosti, bez uskraćivanja mogućnostibudućim generacijama da zadovolje svoje potrebe.2

Tome su krajem šezdesetih godina dvadesetog veka prethodila prvaupozorenja stručnjaka i različitih ekoloških organizacija – koje su počele da seformiraju na nacionalnom i internacionalnom nivou. Na prvoj Svetskoj

2 http://www.asustainablefuture.org/principles_and_focus_of_action.html, (30. 09. 2006).

343


konferenciji Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, održanoj 1972. godine uStokholmu, po prvi put je na visokom međunarodnom nivou ukazano naopasnosti koje prete zagađenjem životne sredine na globalnom nivou. Desetgodina nakon toga, 1982. godine u Najrobiju je održana druga po redukonferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini. Tada je upozoreno nanekontrolisani industrijski razvoj i eksploataciju prirodnih resursa i posledicetoga na životnu sredinu. Naredni samit svetskih lidera na istu temu održan je1992. godine. Tada, na Svetskom samitu u Rio de Žaneiru po prvi put jeukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine. Tu su usvojenepreporuke Bruntlendove komisije, a jedan od rezultata samita, možda inajvažniji, bila je Agenda 21 kojom se daju preporuke za održivo upravljanjeprirodnim resursima: zemljom, vodom i šumskim bogatstvom u 21. veku.3

U Agendi 21 na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja – od temesiromaštva, zaštite atmosfere, šuma, vodenih resursa, preko zdravstva,poljoprivrede, ekološki zdravog upravljanja biotehnologijom, do pitanjaodlaganja otpada.4

Jedno od poglavlja Agende 21 o bitnim grupacijama je i poglavlje o ulozilokalnih vlasti. Sa svih strana sveta, razna tela naglašavala su njihovu ključnuulogu u konkretnoj primeni „održivosti” na lokalnom nivou. Iz ovoga je iproizašla preporuka data u 28. poglavlju – da lokalne vlasti treba da sekonsultuju sa stanovništvom u pogledu osmišljavanja strategije za stvaranje

3 Samit Ujedinjenih nacija o zaštiti životne sredine i razvoju (UNCED) održan je juna 1992.godine u Rio de Žaneiru (Brazil) bila je do tada najveća od svih ikad održanih konferencijaUjedinjenijh nacija. Prisustvovalo je blizu 10.000 zvaničnih predstavnika iz oko 150zemalja, uključujući i 116 nacionalnih političkih lidera. Paralelno dešavanje – konferencijanamenjena nevladinim organizacijama, privukla je još veći broj učesnika, a konferenciju jepratilo preko 7.000 novinara. Međutim, učesnicima ove velike konferencije nije pošlo zarukom da dođu do rešenja i saglasnosti u mnogim pitanjima. Naime, bilo je teško postićisaglasnost svih zemalja o pitanjima gde su se veoma jako ispoljavale različitostiekonomskih interesa i sistemâ vrednosti. Svetski samit 1992. godine uspeo je utoliko što jepo prvi put povezao pitanja razvoja i zaštite životne sredine. Osim toga, potpisano je iusvojeno nekoliko važnih dokumenata, među kojima je Deklaracija o životnoj sredini irazvoju – poznatija kao Rio deklaracija, Konvencija o promeni klime, Konvencija obiološkoj raznovrsnosti, Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma,kao i Akcioni plan održivog razvoja za 21. vek – nazvan Agenda 21.

4 Novitet u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija predstavlja izričito priznavanjeuloge „bitnih grupacija”, kao što su žene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici.Od 1992. godine, pa nadalje, Ujedinjene nacije su počele da sve više računaju na uloguovih grupacija u svojim programima, za razliku od prethodne prakse koja je isključivalasve aktere osim nacionalnih vlada i nekoliko favorizovanih posmatračkih organizacija.

344


Lokalne Agende 21. Nažalost, bilo je potrebno nekoliko godina da se pojavibilo kakva smernica o tome šta bi ovo trebalo da podrazumeva i šta konkretnotreba preduzeti, pa se tako, u prvo vreme, samo nekolicina pionira prihvatilaovog posla.

Danas, mnogi lokalni organi vlasti rade u skladu sa principima LokalneAgende 21. Svaki od procesa ima svoje karakteristike, obeležen je lokalnimuslovima, uključujući i javno mnjenje, geografske uslove. Na primer urbane iruralne oblasti se razlikuju, što se mora uzeti u obzir pri donošenju odluka. Tovaži i za političke stavove, kao i za probleme resursa. Ipak, od početka je bilojasno da pored lokalnih postoje i neki opšti faktori koji moraju biti deo svakogpojedinačnog procesa. Naime, Lokalna agenda 21 nije samo strategija zaštiteživotne sredine, jer plan održivosti uključuje i rešavanje socijalnih iekonomskih pitanja. Ona uključuje celo društvo sa svim raspoloživimresursima, i oko nje mora da se stvori konsenzus zajedničkih napora naspramprevaziđenog modela suprotstavljenih interesa. Prvi korak je prikupljanjeinformacija o lokalnim uslovima i lokalnim prioritetima – otkrivanje pravihželja i potreba ljudi. Zatim, treba da se identifikuju potrebne akcije. U svemutome nijedna organizacija ni društvena struktura ne može imati monopol nadobre ideje, a neophodno je naći načine da se izmeri napredak, kako bi semoglo oceniti da li su preduzimane akcije ostvarile očekivane rezultate.

Pet godina posle Samita u Riu, u Njujorku je održana Konferencija Rio +5, na kojoj je zaključeno da je u zaštiti planete Zemlje postignut mali napredak.A tome je pre svega doprinela raširena predrasuda koja u velikoj meri kočinapredak održivog korišćenja prirodnih resursa, a to je zabluda da je zaštitačovekove sredine u sukobu sa interesima privrednog razvoja i rasta društvenogproizvoda, životnog standarda i otvaranja novih radnih mesta. Okretanjepažnje na tu činjenicu proizvelo je usmeravanje istraživanja i analiziranjastanja stvari u tom međuodnosu i postalo je evidentno da je istina upravosuprotna: tradicionalni koncept razvoja orijentisanog na rast proizvodnje iujedno rast potrošnje prirodnih resursa došao je do svojih krajnjih granica, atzv. „eksterni troškovi” koji nastaju zagađivanjem, iscrpljivanje resursa inarušavanje ljudskog zdravlja počinju da nadmašuju koristi koje donosi daljirast po tradicionalnom konceptu. Zato se kapital danas u najrazvijenijimzemljama sve više ulaže u zaštitu životne sredine, u štednju energije i drugihresursa i u razvoj tehnologija prijateljskih prema životnoj sredini. Upravo u timpodručjima otvaraju se i brojna nova radna mesta. Manje razvijene zemlje bimorale slediti taj put, a održivi razvoj treba podsticati fiskalnim merama nalokalnom nivou, koje bi bile usmerene na sprečavanje zagađenja i rasipanjaprirodnih bogatstava. (Zato oprez sa uvozom starih tehnologija!)

345


Deset godina posle Samita u Riju, od 26. avgusta do 4. septembra 2002. uJohanesburgu je održan Svetski samit o održivom razvoju (Rio +10). Bio je toprvi put da se ceo svet okupio upravo radi jednog cilja – održivog razvojaplanete Zemlje. Osmišljen kao najveći samit Ujedinjenih nacija, na samitu jeučestvovalo više od 60.000 delegata, aktivista ekoloških organizacija,predstavnika velikih svetskih kompanija i preko 170 svetskih lidera.5

Svaka zemlja i region imaju svoje specifične prirodne resurse u zemljištu,vodi, vazduhu, biodiverzitetu. Na međunarodnom planu tek posle Samita uRiju, odnosno koristeći taj primer da je neophodna globalna, svetska akcija zaukazivanje na problem održivog korišćenja prirodnih resursa – učinjeno je toi za pojedinačne resurse.

Tako je na Drugom Svetskom kongresu o očuvanju6 zatraženo da se uskladu s Okvirnom konvencijom UN o klimatskim promenama povede računao tome da korišćenje zemljišta i eksploatisanje šuma ne narušavaju životnusredinu i globalnu klimu. Naime, kopneni ekosistemi igraju veliku ulogu uglobalnom kruženju ugljenika. Oko 46 procenata ugljenika uskladišteno je ubiomasi i zemljištu šuma, a 25 procenata u pašnjacima i savanama. Kada sešume prekomerno eksploatišu, umesto da usisavaju ugljendioksid one počinjuda ga emituju, što nanosi štetu globalnoj klimi. Ponovna ravnoteža u tomslučaju u ekosistemu može se uspostaviti ukoliko se poštuje biodiverzitet ipromoviše održivi razvoj šuma. Mada je za većinu zemalja u razvojuuspostavljanje nacionalnog sistema za računanje, merenje i monitoringpromena u zalihama ugljenika veoma skupo, ali bi ostvarenje takvog projektabilo višestruko isplativo.

U razvijenim zemljama, ali i u sve većem broju zemalja u razvoju,primenjuje se ekosistemski pristup koji predstavlja strategiju integrisanog iodrživog upravljanja zemljištem, vodom, vazduhom i živim resursima. Tastrategija obuhvata i promovisanje zaštite životne sredine, pa čak i njenogpoboljšavanja tamo gde je ona dosadašnjim raubovanjem prirodnih resursa

5 Korišćeni izvori sa interneta za ovo poglavlje (vreme korišćenja u više navrata: maj-septembar 2006): UNESCO Education for Sustainable Development: http://portal.unesco.org. World Summit on Sustainable Develpment: http://www.johannesburgsummit.org. Sustainable Development Communications Network: http://www.sdgateway.net, Sustainable Resources: http://www.sustainableresources.org.

6 Drugi Svetski kongres o očuvanju (The World Conservation Congress – WCC) održan jeu glavnom gradu Jordana, Amanu, u oktobru 2000. Godine. Učesnici iz 76 zemalja bilisu predstavnici vladinih agencija (njih 104) i nevladinih organizacija članica IUCN (TheWorld Conservation Union; njih 720.)

346


pogoršana. Prirodni resursi, zemljište, tlo, i sve što se nalazi na– i u njemu, svioblici vodenih resursa, vazduh i biodiverzitet, moraju se dakle, koristiti naodživi način.

II – RESURSI I NJIHOVA MEĐUZAVISNOST

Prirodni resursi su u velikoj meri međusobno zavisni. Održivo korišćenjebilo kog resursa pozitivno će uticati na očuvanje drugih-, a neodgovornozagađivanje ili uništavanje jednog-prouzrokovaće degradaciju i drugihresursa. Sa stanovišta održivog korišćenja, međutim, značajno je ukazati i napovezanost priodnih i kulturno-istorijskih resursa.

A – Prirodni resursi i njihova povezanost

Posledice svih vidova sebičnog ponašanja u raubovanju prirode najčešćepadaju na teret budućih pokolenja. Najjasniji primer toga su ratovi.Najdrastičniji atak na sve resurse razvoja dešavaju se u toku ratova.Uništavanje ljudstva, prirodnih i kulturno-istorijskih resursa naravno nepredstavlja samo atak na resurse, već i moralni pad i degradaciju i samognapadača. Priroda, međutim, ne ostavlja nekažnjeno takve grehove. Problemje „samo” u tome, što cenu često plaćaju buduće generacije.7

1. Zemljište i međuzavisnost sa drugim resursima

Zemljište se koristi pre svega za proizvodnju hrane, a agro-biodiverzitet seodnosi na raznovrsnost biljnih i životinjskih vrsta koje se koriste u čovečjojishrani. Pri tome, samo 2,6% svih biljnih vrsta koristi u ljudskoj ishrani, a višeod 95% svetske populacije se hrani svinjskim, goveđim i živinskim mesom,dok samo deset vrsta ribe preovlađuje u ishrani ribljim mesom. Istovremeno,blizu 900 miliona ljudi na planeti ne unese u svoj organizam dovoljnu količinu

7 Kao noviji i bliski mogu se navesti podaci koji ukazuju na to da minirana područja u tokuratnih razraranja na jugoslovenskom geografskom prostoru predstavljaju ozbiljanproblem u regionu: Od početka devedesetih u BiH je zabeleženo 4.895, u Hrvatskoj1.779, a u Makedoniji 68 nesrećnih slučajeva. Za Srbiju i Crnu Goru ne postojesistematizovani podaci, ali se zna da u ovim državama živi oko 1.500 žrtavaneeksplodiranih mina sa ratnih područja nekadašnjih jugoslovenskih republika. Poredrizika da će doći do civilnih žrtava, zabrinjavajuća je i činjenica da su zagađeni obradivozemljište, šume i rečni tokovi, što dodatno ugrožava i sam ljudski život. Podaci premaBezbednost Zapadnog Balkana, Beograd, 2006, br. 2.

347


namirnica. Da bi se to ispravilo, do 2020. godine količina proizvedene hranebi trebalo da se poveća za 50%. To bi zahtevalo da se već do 2010. godine oko90 miliona hektara svetskog zemljišta pretvori u poljoprivredno zemljište dabi se postigla globalna obezbeđenost hranom, a polovina tih površina trebalobi da bude dobijena krčenjem šuma. To će svakako imalo negativne posledicepo globalnu klimu i biodiverzitet.

Istovremeno, opasnost za svet danas predstavlja gubitak agro-biodiverziteta i to, pored ostalih faktora, zbog upotrebe pesticida i prevelikogkorišćenja veštačkih đubriva. Naime, upotreba pesticida i veštačkog đubriva upoljoprivredi, uz zagađivanje zemljišta otpadom i iz atmosfere samo su nekiod akutnih problema s kojim se u najvećoj meri suočava upravo Evropskikontinent. Glavnu štetu zemljištu na evropskom kontinentu nanose zagađenjetla i vazduha, erozija, salinizacija, prekomerna urbanizacija i poplave, a zanjegovu zaštitu ne postoji zajednička strategija EU, iako ti problemi svakogdana poprimaju sve veće razmere.8

Šume i zemljište pod šumama obezbeđuju osnovne ekološke funkcije kaošto su zaštita vododelnica, regulisanje režima vode, održavanje regionalneklime, čistog vazduha i staništa divljih životinja. Šume donose dobrobitljudima kroz hranu, turizam, gorivo i drugo. U svetskim razmerama šumeprekrivaju oko 1.900 miliona hektara u nerazvijenim zemljama. Međutim,veliki gubici šuma nastaju neracionalnom eksploatacijom u drvnoj industriji,ilegalnom sečom i pretvaranjem šuma u obradive površine. Između 1980. i1995. godine zemlje u razvoju su izgubile 200 miliona hektara šuma. Nestanaki degradacija šuma uzrokovaće izumiranje velikog broja živih vrsta u tokunarednih nekoliko decenija.

Kao primer te povezanosti, a koji zahvata prostore naše i susedne države,predstavlja pojava intenzivne seče šuma u Karpatima proteklih pedesetakgodina, zbog koje u današnje vreme dolazi do velikih poplava u Podunavlju.Ekološki aksidenti, kao što je bilo potpuno zagađenje Tise otrovnim

8 U Italiji je, na primer, 45 procenata obale izbetonirano, za Španiju naročit problempredstavlja isušivanje tla, a kada su u pitanju zemlje istočne Evrope kandidati za članstvou EU i oni koji su to nedavno i postali na svojim teritorijama imaju izraženu eroziju tla.Na primer, 35 procenata zemljista Poljske je preterano kiselo, a u 40 procenata litvanskogzemljišta zabeležena je visoka koncentracija teških metala. Korišćeni izvori sa interneta(vreme korišćenja: jun-septembar 2006): The World Conservation Union:http://www.iucn.org; The Food and Agricultural Organization of the United Nations:http://www.fao.org; The World Health Organization: http://www.who.int; TheConsultative Group on International Agricultural Research: http://www.cgiar.org.

348


supstancama iz rudnika zlata u Rumuniji koja radi sa australijskom tehnologijomzabranjenoj u zemlji porekla, a prihvaćenoj kao dobra inostrana investicija ususednoj zemlji – nažalost mogu se ponavljati prilikom narednih poplava.

Poseban oblik zemljišta predstavljaju zaštićene površine koje su takvimproglašene s ciljem da bude zaštićena osetljiva životna sredina, životinjski ibiljni svet. Ali isticanjem njihove posebnosti i lepote, takve površine se svečešće usmeravaju na organizovanje održivog turizma, preko kojeg se otvarajui nova radna mesta i obezbeđuju sredstva za dalju zaštitu i unapređenje takvihpodručja. Istovremeno, zaštićene površine su od velikog značaja za održavanjebiodiverziteta, one su rezervoari kiseonika i čiste vode. U zaštićene površinespadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zaštićenastaništa i druge vrste zemljišta. Uobičajeno je da kada one obuhvatajunajmanje dve zemlje nazovu „parkom mira”.

2. Vodni resursi i njihova zavisnost od načina korišćenja ostalih resursa

Drugi resurs koji je podjednako važan za opstanak kao i sama zemlja, jestevoda. Ona je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Voda može dapokreće, ali može i da ograničava razvoj svake zajednice na svim nivoima, odporodice do celokupnog ljudskog roda. Zato treba imati na umu da se brojstanovnika na planeti Zemlji ubrzano povećava, a potrebe za vodom još i brže,dok je ukupna količina vode nepromenljiva. Nastavljajući dosadašnji načinkorišćenja vode do 2025. godine dve trećine čovečanstva će osetiti ozbiljannedostatak ovog prirodnog resursa. Prema procenama stručnjaka oko 1,1milijardi stanovnika naše planete već danas nema pristup pijaćoj vodi, a 2,5milijardi ljudi nema obezbeđene elementarne sanitarne uslove. Kao rezultattoga, više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovanezagađenom vodom! Voda se dakle, ne može tretirati kao dar prirode kojim seslobodno raspolaže. Postoji tendencija smanjenja vode kao resursa tokomvremena, zbog sve oštrijih ekoloških, urbanih i socijalnih ograničenja. Zatodanas racionalno iskorišćavanje vodenih resursa jedan je od glavnih zadataka usvim zemljama.9

Čovek je uvek pokušavao da organizuje korišćenje vode, da obezbedi da onakao dobro u opštoj upotrebi na koje imaju pravo svi, zbog svog značaja i njenogvišenamenskog korišćenja, dobije i posebnu zaštitu. U Izveštaju KonferencijeOUN o vodama još iz 1977. godine konstatuje se da u cilju usklađivanja

9 http://www.unesco.org/water (06-07-2006).

349


upravljanja vodama sa potrebama, kao i radi smanjenja rizika od ozbiljnihpomanjkanja vode i ekoloških katastrofa u budućnosti, neophodni su jedinstvenai integralna vodoprivredna politika, zakonodavne i upravne smernice. Danas sena međunarodnom planu u Evropi ta zaštita pruža Okvirnom DirektivomEvropske unije o vodama (2000/60/EC), koja uživa epitet najznačajnijegzakonskog instrumenta u oblasti voda. Istovremeno, ova Okvirna direktivapredstavlja u današnje vreme preduslov za uspešno ostvarivanje konceptaintegralnog upravljanja životnom sredinom. Integralno upravljanje vodama jekompleksan proces raspodele ograničenog vodnog resursa na razne korisnike,što bi svelo na najmanju moguću meru sukobe interesa između različitih namenakorišćenja vodnog resursa, a pri tome omogućilo optimalnu ekonomsku korist,uz zaštitu ljudskog zdravlja i životne sredine.10

Organizacija Ujedinjenih nacija preduzima razne promotivne aktivnosti ucilju razvijanja svesti o potrebi da se resurs vode u celom svetu koristi naodrživi način.11 Međutim ove i slične promotivne aktivnosti nisu doneleželjeni rezultat, te se sve više bliži vreme kada će potreba za vodom premašitizalihe. A od tog trenutka nužno prestaje razvoj i započinju borbe za vodu, pačak i u obliku međudržavnih ratova.12

10 Korišćeni izvori sa interneta za ovo poglavlje (vreme korišćenja u više navrata: maj-septembar 2006): World Water Council: http://www.worldwatercouncil.org, TheStochlom International Water Institute: http://www.siwi.org, Water and NatureInitiative: http://www.waterandnature.org, The Global Water Partnership:http://www.gwpforum.org.

11 Tako je još krajem 20. veka proglasila 22. mart za Svetski dan voda, s namerom daistakne njenu vaznost i ograničavajuću ulogu u razvoju., a Generalna skupština UNproglasila je 2003. godinu „Međunarodnom godinom slatke vode”. U IzveštajuUjedinjenih nacija ukazano je na nedostatak političke volje da se razvijeni svet zajednosa nerazvijenim delovima planete uhvate u koštac sa rastućim nedostatkom vode.Izveštaj upozorava na mogućnost da sredinom 21. veka čak sedam milijardi ljudi budesuočeno sa nedostatkom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere. Reč je o najvećoj dosada sačinjenoj studiji o količinama pitke vode koje svet ima na raspolaganju. Ukazanoje na činjenice da usled nedostatka ispravne vode za piće 6000 ljudi dnevno umre oddijareje, i drugih bolesti prouzrokovanih zagađenom vodom. Potrošnja vode seudvostručila u odnosu na 1950. godinu, a količina zagađene vode prevazilazi količinuvode rečnih basena 10 najvećih reka u svetu. Istovremeno, najveći deo raspoložive pitkevode koristi se za navodnjavanje i proizvodnju hrane. Veliki deo toga mogao bi da sesačuva, ukoliko bi se za navodnjavanje koristile prečišćene otpadne vode.

12 U Izveštaju se ističe da će se izvori vode stalno smanjivati zbog porasta brojastanovništva, zagađenja i klimatskih promena. Istovremeno, u narednih dvadesetgodina, prosečna količina vode kojom će ljudi raspolagati biti manja za trećinu.Prečišćavanje otpadnih voda ključno je pitanje, jer se svakog dana u reke, jezera i

350


Poseban problem predstavlja zagađenje podzemnih voda. Ova zagađenjajednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja veštačkog đubriva izbog otpadnih voda iz seoskih naselja. Takođe veliki problem predstavlja iposledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Ustvari, voda i otpad supogubno povezani, jer svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda iu dugotrajnom, a ljudskom oku skrivenom procesu zagađenje sistematski raste.

U Srbiji se, problem vodnog resursa ogleda kako u smanjenju zdraveizvorske vode zbog nekontrolisane seče šuma, tako i zbog nebrige za otpad.Izlaz iz ove nepovoljne situacije nalazi se u planskom pošumljavanju,površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka, kao i uizgradnji deponija s kontrolisanim odvodom.

3. Povezanost globalnog, regionalnog i nacionalnog problema održivog korišćenja vazduha kao prirodnog resursa

Povezanost globalnog, regionalnog i nacionalnog nivoa problema i potrebaza uvođenjem ozbiljnih mera održivog korišćenja prirodnih resursa možda senajjasnije odražava na primeru vazduha.

Atmosfera predstavlja sredstvo prenosa zagađujućih materija do udaljenihlokacija i kao sredstvo zagađenja kopna i vode. Zagađenje vazduha zavisiprvenstveno od tipa zagađivača, a glavni izvori zagađenja vazduha su sistemigrejanja stanova, industrijske aktivnosti i saobraćaj. Pri tome, najčešćezagađujuće materije su ugljenmonoksid,13 sumpor dioksid,14 azot dioksid,mikročestice čađi. Specifične zagađujuće materije vazduha su i olovo,kadmijum, mangan, arsen, nikl, hrom, cink i drugi teški metali i organskispojevi koji nastaju kao rezultat različitih aktivnosti.

vodene tokove baca šest miliona tona otpada! Izveštaj sadrži i spisak zemalja, rangiranihprema kvalitetu vode kojom raspolažu i sposobnosti da situaciju poprave. Priličnoiznenađujuće, ali na dnu spiska se nalazi Belgija, a i neke vojno najmoćnije zemlje seveć ni danas ne nalaze među zemljama sa najkvalitetnijom vodom. Deset zemalja snajkvalitetnijom vodom su: Finska, Kanada, Novi Zeland, Velika Britanija, Japan,Norveška, Rusija, Južna Koreja, Švedska i Francuska.

13 Ugljen monoksid (CO) je veoma otrovan gas, bez boje mirisa i ukusa, a nastaje prilikomnepotpunog sagorevanja fosilnih goriva. Koncetracija od 1% ugljen monoksida uvazduhu je smrtonosna. Indirektno doprinosi globalnom zagrevanju. Emisije potićuuglavnom od saobraćaja. U Evropi se emituje oko 125 M tona, ili 11% od ukupnesvetske emisije ovog gasa.

14 Što se sumpornog dioksida (SO2) tiče, procenjuje se da emisija obog zagađujućeg gasau Evropi iznosi 39 miliona tona godišnje.

351


Emisija sumpor dioksidovih jedinjenja varira zavisno od godišnjeg doba, idrastično je veća u zimskom nego u letnjem periodu, zbog sagorevanja fosilnihgoriva. Dok se smog manje javlja u Severnoj Evropi, u veoma izraženom obimupojavljuje u centralnoj, južnoj i jugoistočnoj Evropi, što ukazuje na činjenicu dase tu koristi više fosilnih goriva, ili se ona koriste uz nedovoljne meresprečavanja zagađenja.15 Pred državnim vlastima u državama ovih regiona stojii obaveza redukcije upotrebe vozila u centralnim gradskim delovima.

Ugljen dioksid igra značajnu ulogu u pojavi efekata staklene bašte.16 Ovajefekat sve više privlači pažnju javnosti. Pre deset godina (1997) u japanskomgradu Kjotou pedesetak zemalja potpisalo Okvirnu konvenciju Ujedinjenihnacija o klimatskim promenama, s ciljem da se spreče ili barem da se smanjeemisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-dioksida, koji se smatraju glavnimuzročnicima porasta temperature na planeti Zemlji. Protokolu iz Kjotoaobavezuje industrijske zemlje da do 2012. godine smanje emisiju štetnihgasova u atmosferu u proseku za 5% u odnosu na nivo emisije 1990. godine.Nažalost, taj dokument postaje pravno obavezujući tek kada 55 zemalja kojeproizvode 55% globalne emisije ugljen-dioksida ratifikuju Protokol. A upravozemlja koja je najveći svetski zagađivač, Sjedinjene Američke Države, odbijada ispoštuje zahteve Kjoto protokola s obrazloženjem da bi ratifikovanje Kjotoprotokola nanelo štetu nacionalnoj ekonomiji te države.17

Kjoto protokol su ratifikovale Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemačka,Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Španija, Švedska i Ujedinjeno Kraljevstvo

15 Koncentracija „SO2” u atmosferi zapadno-evropskih gradova je znatno opala u odnosuna 1970. godinu, kao rezultat redukcije korišćenja fosilnih goriva u zagrevanjudomaćinstava.

16 Zbog pojasa ugljen-dioksida i drugih otrovnih gasova u atmosferi infracrveni zraci nemogu da se probiju u kosmos, već ostaju pod slojem gasova i ponovo ih apsorbujeZemlja (dugotalasno infracrveno zračenje). Ovaj proces dovodi do zagrevanjaatmosfere do tačke koja je mnogo viša nego što bi to normalno bio slučaj, jer je znatnopovećana prisutna koncentracija štetnih gasova.

17 To se dešava uprkos činjenici da je Nacionalna zdravstvena akademija SAD-a dalaizveštaj po kojem nijedna katastrofa u celukupnoj poznatoj prošlosti nije izazvala tolikopoguban uticaj na civilizaciju i život na planeti kao što bi to moglo izazvati trendglobalnog zagrevanja. A studija objavljena nakon završetka Međuvladinog panela oklimatskim promenama, održanog 2001. godine u okviru Ujedinjenih nacija prognozirada bi temperatura na površini zemlje do 2100. godine mogla porasti od 1,4 do 5,8stepeni Celzijusovih te da bi takav rast temperature mogao prouzrokavati otapanje ledai artičkog polarnog prekrivača, povećanje nivoa mora, pojavu oluja, destabilizaciju inestanak životinjskih staništa i migracije životinja prema severu, salinizaciju pitkihvoda, masovno uništenje šuma, ubrzan nestanak biljnih vrsta i velike suše.

352


Velike Britanije i Severne Irske, kao i Norveška i Malta, a u istočnoj icentralnoj Evropi Rumunija i Slovačka. Značajan korak napred učinjen je kadaje Protokol ratifikovao i Japan, jedan od velikih svetskih zagađivača.18

Srbija i Crna Gora, još kao zajednička država, u procesu ratifikacije Kjotoprotokola izrazila je opredeljenje da pod Okvirnom konvencijom Ujedinjenihnacija o promeni klime (UNFCCC) i njenim Protokolom iz Kjota, ostane ustatusu zemlje izvan tzv. Aneksa I, tj. u grupi zemalja u razvoju koje nemajuobaveze redukcije emisija gasova sa efektom staklene bašte. Međutim, imajućiu vidu da je prioritetno opredeljenje Srbije, naravno i Crne Gore, članstvo uEvropskoj uniji, ovakav status u međunarodnim ugovorima o zaštiti globalneklime sigurno mora biti revidiran tokom ili po okončanju procesa pristupanjaEU. Zbog toga je neophodno podizati kapacitete kako vladinih, tako iobrazovnih i nevladinih institucija i organizacija, da bi se društvo u celiniosposobilo da adekvatno i na vreme odgovori kompleksnoj i multidisciplinarnojproblematici zaštite od klimatskih promena.

U tu svrhu i u vezi sa jačanjem kapaciteta u oblasti inventara gasova saefektom staklene bašte i primenom fleksibilnih mehanizama Kjoto protokola,prva saradnja na međunarodnom nivou u Srbiji i Crnoj Gori odvijala se tokom2002. godine u tadašnjem Saveznom hidrometeorološkom zavodu, u saradnjisa Ministarstvom životne sredine, prostornog planiranja i javnih radovaRepublike Grčke. „Iste godine, tokom Svetskog samita u Johanesburgu,potpisan je bilateralni sporazum između Republike Italije i Srbije(Ministarstvo za zaštitu prirodnih dobara i životne sredine Republike Srbije)koji je potom preko aneksa sporazuma (Ministarstvo nauke i zaštite životnesredine Republike Srbije) i novog sporazuma (Ministarstvo zaštite životnesredine i uređenja prostora Republike Crne Gore) postavio osnove za pružanjetehničke pomoći Ministarstva životne sredine i teritorije Republike ItalijeMinistarstvu nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstvuzaštite životne sredine i uređenja prostora Republike Crne Gore. Tada jeiniciran projekat Tehnička pomoć za potpisivanje i ratifikaciju Kjoto protokolai uspostavljanje sistema trgovine zelenim sertifikatima energije dobijene izobnovljivih izvora. Realizacijom ovog projekta, koja je i dalje u toku, stvaraju

18 Korišćeni izvori sa interneta za ovo poglavlje (vreme korišćenja u više navrata: maj-septembar 2006): UNEP: http://www.unep.org; Kyoto Protocol: http://unfccc.int;United Nations Framework Convention on Climate Change: http://www.unfccc.de;GHG Protocol Initiative: http://www.ghg protocol.org; Pew Center on Climate Change:http://www.pewclimate.org; The International Emissions Trading Association:http://www.ieta.org

353


se uslovi da Srbija, a sada posebno, ili u susedskoj saradnji i Crna Gora,oforme grupe eksperata i državnih službenika s dobrim početnim znanjem izkompleksne problematike klimatskih promena, da bi se moglo na adekvatannačin prihvatiti i/ili usmeriti dalja podrška u podizanju kapaciteta kaokontinualnom procesu pod Okvirnom konvencijom UN o promeni klime.“19

Istovremeno, pod pokroviteljstvom Švedske agencije za međunarodnirazvoj – SIDA, implementira se regionalni program podizanja kapacitetaorgana državne uprave i eksperata zaduženih za kompilaciju podataka izživotne sredine ”Environmental statistics development in the Balkans 2005-2006”. Zatim je pokrenut i veoma značajan projekat „PromovisanjeMehanizma čistog razvoja” finansiran od GEF-a (Global EnvironmentFacility), čije implementiranje je započeto u saradnji Ministarstva nauke izaštite životne sredine, Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva zaekonomske odnose sa inostranstvom i kancelarije UNDP (United NationsDevelopemnt Program) u Srbiji.

Tokom 2005/2006. godine, u okviru bilateralne saradnje izmeđuRepublike Slovačke i Srbije i Crne Gore, pod pokroviteljstvom ODA (OfficialDevelopment Assistance / Oficijelna pomoć za razvoj) Fonda Bratislava-Beograd sproveden je još jedan projekat jačanja kapaciteta u vezi saklimatskim promenama pod naslovom „Jačanje institucionalnih kapacitetaSrbije i Crne Gore u oblasti klimatskih promena u pripremama za budućečlanstvo u Evropskoj uniji”.20

4. Biodiverzitet kao prirodni resurs

Biodiverzitet podrazumeva biološku raznolikost živih organizama kojinastanjuju kopno i vodu, kao i raznolikost unutar pojedinih vrsta. Biodiverzitetnije samo sveukupna raznolikost oblika i pojava biljnog i životinjskog sveta,već i raznolikost funkcija živih organizama. Radi opstanka planete Zemlje iharmoničnog suživota čoveka i prirode, potrebno je usmeriti se na očuvanje iodrživo korišćenje biodiverziteta. Održivo korišćenje biodiverziteta se ogleda

19 Dr Edita Stojić-Karanović, Predgovor, Vodič za protokol iz Kjota uz Okvirnu konvencijuUN o promeni klime, Izdavač: Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje”,Beograd 2006, ISBN 86-82825-09-0, str. 7-9 (47)

20 Sprovođenje ovog projekta koordinirala je nevladina organizacija: Međunarodni naučniforum „Dunav – reka saradnje” iz Beograda u saradnji sa slovačkom kompanijom“Evolution Menert s.r.o.” Vodič za protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju UN opromeni klime, Izdavač: Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje” Beograd2006, ISBN 86-82825-09-0, str. 47.

354


u racionalnom korišćenju komponenata biološke raznovrsnosti prirodnihdobara i održavanje onog stepena potencijala biodiverziteta koji odgovarapotrebama i težnjama sadašnjih i budućih generacija.

Međutim, u naše doba svakoj četvrtoj vrsti sisara preti istrebljenje, a predizumiranjem je 50% biljaka. Nesagledivo veliku opasnost po životinjski ibiljni svet predstavlja i sebično ophođenje čoveka: krivolov i trgovinaživotinjama u vidu biznisa u okviru kojeg se obrće godišnje oko pet do osammilijardi dolara, ali koje podrazumeva uništavanje preko 350 miliona biljnih iživotinjskih jedinki. Tome se sve do danas nije stalo na put, iako je još 1. jula1975. godine stupila na snagu Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženimvrstama divlje faune i flore, kojom je regulisana međunarodna trgovinaživotinjama i biljkama.21

U našoj i susednim zemljama pored nekoliko vrsta životinja koje su većizgubljene iz biodiverziteta Srednjeg Podunavlja, i danas su kritično ugroženeribe, šaran, jesetra, i dr. Potrebno je preduzeti sve mere da se ne bi izgubile te imnoge druge dragocene vrste biodiverziteta ovih područja, pri čemu bi trebalonaročitu pažnju posvetiti sprečavanju krivolova koji je na ovim prostorimapoprimio zabrinjavajuće razmere pre svega kada je u pitanju lov na retke i naovom području zaštićene vrste ptica.22 Međunarodna saradnja u ovome je odključnog značaja. Naša zemlja je pristupila Konvenciji o međunarodnoj trgoviniugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) u maju 2002. godine, ali od tadaproteklo vreme nije bilo dovoljno da se zakonski, a kamoli u praksi stane na putproblemu „ptičje mafije” i da se reše i mnogi drugi problemi koji pogađajubiodiverzitet na području naše, ali i na području susednih zemalja.

Ali, upravo taj zajednički problem predstavlja još jedno moguće poljeprekogranične, susedske saradnje. No, pre nego što ćemo razmotritimogućnosti međunarodne saradnje u oblasti održivog razvoja, treba seosvrnuti i na kulturno-istorijske resurse koji takođe mogu i treba da budukorišćeni na održivi način, jer tako doprinose održivom razvoju u celini.

21 Konvenciju o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje flore i faune (Conventionon International Trade in Endangered Species – CITES), su potpisale 103 zemlje u ciljuda se ograniči međunarodna trgovina ugroženim vrstama biljaka i životinja.http://www.cites.org/eng/disc/text.shtml (13. 09. 2006).

22 Do sada su na stotine hiljada ptica, pre svega žuta i bela pliska, ševa, velika strndalica,zeba, poljska ševa i zelentorka sa područa Carske bare kod Zrenjanina i okolnih staništa uVojvodini završile na trpezama evropskih gurmana, a krivolovci, u velikom broju Italijani,su od toga zaradili velike svote novca. http://www.ekoforum.org.yu/htm/biodiverzitet.htm(01-08-2006).

355


B – Kulturno-istorijsko nasleđe kao resurs održivog razvoja

Na osnovu mogućnosti i potreba integralnog razvoja kulture i privredenastao je fenomen kulturnog turizma. Naročito efikasan način upotrebekulturnog nasleđa kao resursa održivog razvoja predstavlja formiranje mrežekulturnih koridora, koji tematski i interesno vezuju zajednice i institucije naširem području jedne zemlje, a često obuhvataju i veći broj zemalja. Nastanakovih koridora započeo je pre tridesetak godina u zemljama Evrope i do sadadao impresivne rezultate u približavanju kulturnog sektora i biznisa, posebnorazvoja turizma i usluga.

U našoj zemlji, unazađenoj za dve decenije pogrešnim usmeravanjem naratovanje, umesto na razvoj, tek se od pre nekoliko godina posvećuje većapažnja ovoj temi. Tek je započeto osmišljavanje „puteva kulture”, koji trebakao poseban program da dugoročno povezuje privredu i razvoj lokalnihsredina uz očuvanje kulturnog nasleđa i prirodnog bogatstva.

1. „Kulturni turizam“ – kao oblik održivog korišćenja kulturnoistorijskih resursa u Srbiji

Osnovu svakog kulturnog turizma čini duh zajednice određenog podneblja.Svaka destinacija poseduje nit po kojoj se razlikuje od ostalih prostora. Kulturnituristički proizvod, barem u pogledu resursa, ima i jasno izražene iprepoznatljive elemente, odnosno, oblike ispoljavanja. Primena tih elemenatakao kriterija za sagledavanje kulturno istorijskog nasleđa kao resursa za održivirazvoj turizma ukazuje na sledeće lokalitete na teritoriji naše zemlje:

– arheologija – pre svega neolita (prvo ratarsko selo u Evropi se verovatnonalazi u Vojvodini), a potom i rimskog perioda u Sirmijumu;

– srednjevekovni gradovi – Smederevo, Golubac, Bač i drugi, kaomogućnost upoznavanja sa srednjevekovnim načinom života u Srbiji;

– manastiri, samostani, zvonici baroknih crkava – kao deo konfesionalnezaostavštine stanovništva ovih prostora;

– dvorci – raskošna stara arhitektura u funkciji kulturnog turizma;– ruralni ambijenti – svojstveni isključivo planinskog i panonskog prostora

u našoj zemlji;– tradicionalne seoske kuće – autentični arhitektonski izraz različitih

prirodnogeografskih odnosno geografskih prostornih celina; – stari zanati – svedočanstvo o privređivanju ovdašnjih naroda, a koje još

jedino kulturna i turistička prezentacija mogu da sačuvaju;

356


– gradovi – sa očuvanim starim jezgrima.U zavisnosti od fizičkih, umetničkih, kulturnih, istorijskih svojstava, kao i

zavisno od mogućnosti turističke valorizacije, kulturna dobra na teritorijiSrbije mogu se podeliti u više grupa:

– Arheološka nalazišta;– Dela sa spomeničkim i umetničkim svojstvima (dela arhitekture, dela

slikarstva i vajarstva, dela primenjenih umetnosti, ostvarenja dramske,muzičke i filmske umetnosti);

– Prostorno-kulturno-istorijske celine (stara jezgra gradova, značajnije seoskeambijentalne celine i etno parkovi, manastirske celine, srednjovekovnigradovi i utvrđenja);

– Znamenita mesta ili spomen obeležja;– Folklorno nasleđe i prostori narodnog neimarstva, ostvarenja materijalnog i

duhovnog narodnog stvaralaštva;– Manifestacione vrednosti;– Ustanove kulture (muzeji i galerije, kulturni centri).

Mada je danas opšteprivaćeno mišljenje da u budućnosti sav kreativanpotencijal u ovoj oblasti treba usmeriti prema kvalitetnom osmišljavanjukulturno – turističkog lika Srbije i prema promociji tih vrednosti, zasada su ticiljevi još u velikoj meri daleko od toga da budu u celini ostvareni. Ali svakakoje važno imati na umu da je turizam privredna delatnosti koja kroz prizmuodrživosti može da suštinski doprinese očuvanju kulturnog nasleđa iosmišljavanjem kulturnih dešavanja kao delova turističkog proizvoda dasnažno promoviše kulturne vrednosti naše zemlje, a u saradnji sa susednimzemljama i celog regiona Srednjeg Podunavlja, ili drugog regionalnogodređenja (Zapadnog Balkana, Jugoistočne Evrope itd...)

Rekonstrukcija kulturnog koridora pod nazivom „Putevi rimskih careva”koji povezuje različite krajeve Srbije i otkriva bogatstvo kulturnog nasleđa (kaošto su carske palate kod Gamzigrada, Sirmium, Singidunum, Trajanov put naDunavu, Viminacijum, Gamzigrad i Naisus), predstavlja potencijalno vrloatraktivnu turističku ponudu. Istovremeno, to je najbolji početak usmeravanjasrpske turističke privrede na održivo korišćenje kulturnoistorijskih resursa injihovog povezivanja sa održivim korišćenjem prirodnog bogatstva zemlje.

Dunav je kao velika reka bio od vajkada veoma privlačan za ljude.Posebno na prostoru od Beograda do ušća Timoka u Dunav smenjivale su semnoge civilizacije ostavljajući za sobom neizbrisive tragove. Uzduž ovedeonice Dunava još je pre više od 8000 godina uspostavljena i viševekovno

357


opstajala veličanstvena kultura praistorijskog čoveka. Mnogi evropski i azijskinarodi su se u svojim seobama i osvajačkim pohodima kretali ovimprostorima. Rimski imperatori tokom osvajačkih pohoda ostavili su brojnasvedočanstva o svom prolasku i boravku na području Đerdapa, među kojimaViminacijum na ušću Mlave u Dunav, zatim most preko Dunava, jedinstven usvetu, izgrađen u vreme imperatora Trajana, kamena Trajanova tabla i rimskiput uklesan u stenovite litice Kazana.

Ostaci rimske palate Diana – Karataš takođe svedoče o bogatstvu i snazinekadašnjeg rimskog carstva. A tragovi viševekovnog turskog prisustva u ovimkrajevima najbolje su sačuvani u tvrđavi Fetislam kod Kladova kao i u mnogimgeografskim nazivima, kao što su Đerdap, Taušan, Ali Begov potok, Kazan,Tekija i drugi. A Golubački grad po svom dominantnom položaju na samomulazu u Đerdapsku klisuru, kulama i snažnim zidinama, svedoči o moći,graditeljskom umeću i znanju srednjovekovnih srpskih velmoža i graditelja.23

2. Primer povezanosti održivog korišćenja prirodnih i kulturno-istorijskih resursa

Povezanost održivog korišćenja prirodnih i kulturno-istorijskih resursaveoma se lepo može ilustrovati na primeru Nacionalnog parka „Đerdap”, kojise prostire desnom obalom i od Golubačkog grada nizvodno obuhvatapribližno 100 km toka Dunava koji se probija kroz Đerdapsku klisuru.24

Đerdapska klisura – najduža i najveća klisura u Evropi – preseca južno-karpatsku prečagu od Golubca do Kladova, i spaja Panonski i Vlaško-pontijski

23 Radi afirmisanja i promocije održivog korišćenja ovih resursa Međunarodni naučniforum „Dunav – reka saradnje” je svoju tradicionalnu, 17. konferenciju posvetio ovojtematskoj oblasti: Sedamnaesta međunarodna konferencija „Dunav – reka saradnje” jeodržana 2-5. novembra 2006. u Beogradu, Smederevu, Golubcu i Donjem Milanovcu –pod naslovom „Dunav – koridor kulture – za održivi razvoj turizma”. DomaćiniKonferencije su bili Institut za međunarodnu politiku i privredu, Nacionalni park„Đerdap” i Turistička organizacija opštine Golubac. XVII Međunarodna konferencija„Dunav – koridor kulture – za održivi razvoj turizma“, elektronski optički disk (CD-ROM) i brošura, urednik dr Edita Stojić-Karanović, ISBN 978-86-7067-099-0

24 Park se prostire na površini od 63 608 hektara. Ovo područje je proglašeno nacionalnimparkom 1974. godine. Njime upravlja Javno preduzeće Nacionalni park „Đerdap”.Podaci o Nacionalnom parku „Đerdap” prema prezentaciji dipl. inž. šum. SašeNestorovića na 17. Međunarodnoj konferenciji „Dunav – reka saradnje”, opširnijevideti: XVII Međunarodna konferencija „Dunav – koridor kulture – za održivi razvojturizma“, elektronski optički disk (CD-ROM) i brošura, urednik dr Edita Stojić-Karanović.

358


basen. Posebne celine predstavljaju četiri klisure i tri kotline koje ihrazdvajaju. To su Golubačka klisura, Gospođin Vir, Kazanska i Sipska Klisura.Naročito je atraktivna Kazanska klisura poznata pod nazivom Kapije Evrope.U ovom se tesnacu Dunav sužava na samo 180 metara istovremeno dostižućisvoju najveću dubinu od 90 metara. Složena mreža klisura, kanjona i dubokihuvala, vrlo povoljna „đerdapska klima” omogućili su da tokom ledenog dobaopstanu primerci biljnog i životinjskog sveta drevnog toplog tercijara. Tako sedanas u Đerdapskoj klisuri mogu naći raznovrsne, prastare reliktne flore kojesu u severnijim delovima kontinenta uglavnom iščezla. To Đerdapskoj klisuridaje obeležje otvorenog prirodnjačkog muzeja, veoma atraktivnog za posebnuvrstu turizma.

Istovremeno, uz bogatstvo prirodnih resursa, neizmerno veliko bogatstvoprestavlja kulturno-istorijsko nasleđe ovog područja. Arheološki spomenici ilokaliteti otkriveni tokom višedecenijskih sistematskih istraživanja otkrila suniz objekata čije proučavanje nije ni okončano i trajaće narednih decenija. Utome leži i veliki potencijal za prekogranične projekte u okviru susedskogprograma Evropske unije.

Početak izgradnje hidroenergetskog sistema Đerdap I omogućio je da se1964. godine formira Republička komisija za naučna istraživanja i zaštitaspomenika kulture i prirode u Đerdapu, koja je imala za zadatak da rukovodicelokupnim istraživanjima i da za njih obezbedi materijalna sredstva.Zahvaljujući arheološkim istraživanjima od 1964. do 1971. godine, stvorena jenova slika života i kulturnih kretanja na ovom području. Na svetlo dana iznetisu dokazi o dugom i veoma bogatom životu ljudi u Đerdapskoj klisuri.Najlepši dokaz za to predstavljalo je otkriće nove praistorijske kulture, koja jepo istoimenom lokalitetu dobila naziv „Kultura Lepenskog Vira”. Od svihistraživanja arheoloških lokaliteta na teritoriji Nacionalnog Parka „Đerdap”,danas je moguće videti samo Golubački grad, Lepenski vir, Trajanovu Tablu iDijanu na Karatašu. Golubački grad i Dijana nalazili su se iznad kotepotapanja, a njihova istraživanja se obavljaju i danas. Lepenski vir i Trajanovatabla su dislocirani i sačuvani, tako da i danas mogu da se posete, dok su ostaliarheološki lokaliteti potopljeni i nedostupni. Golubački grad zauzima značajnomesto među spomenicima srednjevekovne vojne arhitekture, noseći sve odlikesistema za odbranu od hladnog oružja.25 A Lepenski vir je ne samonajistaknutiji spomenik kulture na području Nacionalnog parka „Đerdap”, već

25 Utvrđenje ima devet kula od 20 do 25 metara, od kojih 5 pripada starijoj, a 4 mlađoj fazigradnje. Pretpostavlja se da su ga podigli Ugari, verovatno u drugoj polovini XIII veka,kao utvrđenje koje je branilo njihove posede na obalama Dunava. Strateški važan položaj

359


se smatra i jednim od najznačajnijih praistorijskih lokaliteta u Evropi.26

Značajan i od turista rado posećivan kulturno-istorijski spomenik na tokuDunava kroz Nacionalni park je veliki rimski natpis na steni, poznat kao„Tabula Traiana” (Trajanova tabla), nalazi se na samom izlazu iz Đerdapskeklisure.27 Rimski i ranovizantijski logor Dijana na Karatašu nalazi se na obaliDunava, oko 2 kilometra nizvodno od hidroelektrane „Đerdap I”, s leve straneputa Tekija-Kladovo.28

III – REGIONALNA I PREKOGRANIČNA SARADNJA UODRŽIVOM KORIŠĆENJU RESURSA

Međunarodna saradnja u oblasti održivog korišćenja prirodnih i kulturno-istorijskih resursa je sasvim očigledna potreba, jer se resursi protežu prekoadministrativnih granica i uticaj njihovog korišćenja se oseća s obe stranegranice, pogubni uticaj neadekvatnog-, blagotvorni uticaj održivog korišćenja.Zaštita kako prirodnih, tako i kulturno-istorijskih resursa i organizovanje

grada uslovio je česte borbe oko njegovih zidina. Grad je često menjao gospodare od XVdo XVIII veka, tako da u tom periodu Golupcem upravljaju naizmenično Turci, Ugari,Srbi i Austrijanci. Po završetku II srpskog ustanka Golubac se našao unutar granica Srpskedržave, te je prestao njegov značaj kao utvrđenja na granici.

26 Pored monumentalnih skulptura od kamena, značajno je da je na ovom lokalitetu nađenveliki broj alatki izrađenih od kosti, roga i kamena. Smatra se da je naselje nastalo iopstajalo okvirno u period od 6500. do 4500. godine pre nove ere, kada su stanovnicikrenuli u potragu za većim obradivim površinama.

27 Potiče iz 100. godine nove ere, a obeležava završetak radova na izgradnji deonice putakroz Donju Klisuru. Reljef je uklesan u stenu u vidu niše. Ceo uokvireni natpis držifigura u klečećem položaju (Danubius), koji svojim položajem i pokretom oličava napornošenja teškog tereta. Na osnovu samog natpisa smatra se da je ovaj deo puta izgradioTrajan u okviru priprema za rat sa Dačanima. Trajanova Tabla je bila postavljena 1,5metara iznad rimskog puta, ali je sa prvobitnog položaja izdignuta 25 metara u okvirupriprema za igradnju brane za hidrocentralu „Đerdap I” kako bi bila iznad novog nivoaDunava. Prilaz sa kopna je zasada neizgrađen, tako da se Trajanovoj tabli može prićisamo sa Dunava.

28 Logor je bio u funkciji u periodu od I do VI veka naše ere. Procenjuje se da je prvokameno utvrđenje nastalo krajem I i početkom II veka n. e. odnosno za vremeimperatora Trajana. Smatra se da poslednja faza obnove i života na utvrđenju datira izVI vek n. e. (vreme cara Justinijana). Dosadašnja istraživanja ovog lokaliteta otkrila subrojne vredne arheološke materijale, među kojima portret rimskog cara Albina, figuruNeptuna sa delfinom, statuete Jupitera, Minerve i drugih rimskih božanstava. Nađeni sui brojni keramički materijali, novac, alatke, oružje, nakit i drugo. Od izuzetnog značajaza ovaj lokalitet je nalaz žrtvenika iz vremena kraja II i prvih decenija III veka n.e.

360


njihovog održivog korišćenja je efikasna tek ako se sprovodi u svim zemljamana koje se resurs proteže. A istorija je povezala velike prostore tokomprethodnih vekova i milenijuma, ostavljajući tragove čija zaštita i održivokorišćenje takođe zahteva međunarodnu saradnju.

1. Značaj Susedskih programa Evropske unije

Strateški interesi Evropske unije se ogledaju najpre u imanentnoj težnjisvake integracije da obezbedi svoj uticaj i u susednim regionima – može sedobro sagledati i kroz činjenicu da se EU i do sada najviše trudila da svojeobodne delove što bolje poveže sa središtem uz pomoć nove infrastrukture.Sada ona nastoji da razvija veći broj polova ekonomske integracije svetskogranga. Posebno, Susedski programi treba da obezbede ne samo ekonomsko-socijalne i političke, već i bezbednosne interese EU. Podsticajni fondovi Unijetreba da obezbede ne samo razvoj graničnih područja novih članica, već iekonomsko jačanje susednih “ne-članica”, kako zbog toga da se smanjiemigracioni pritisak njihove radne snage, tako i zbog pripreme za njihovbudući ulazak u EU. Kao i celokupan razvoj, tako i proces pripreme za ulazaku EU je postepen. Susedski programi su novi instrument Evropske unijeusmeren ka promociji i pružanju podrške prekograničnoj saradnji na novimspoljnim granicama Evropske unije. Programi su usmereni ka smanjivanjupostojećih razlika u stepenu razvoja regiona na spoljnim granicama Evropskeunije, unapređenju kontakata između lokalnih zajednica i jačanju kulturne,socijalne i ekonomske saradnje. U tu svrhu su ustanovljeni fondovi “Interreg”,“Phare” i “Cards”.

Prema proklamovanom stavu Evropske Komisije “Evropska unija trebada teži stvaranju zone napretka i prijateljskih susedskih odnosa sazemljama na njenim granicama, sa kojima će Evropska unija ostvarivatibliske, mirne i kooperativne odnose”.29 Radi ostvarenja ovog cilja,Komisija je predvidela stvaranje novog instrumenta za razvoj susedstva,koji se zasniva na iskustvu u promovisanju prekogranične saradnje uokviru programa pomenuta tri fonda, sa posebnim naglaskom naobezbeđivanje nesmetanog funkcionisanja i bezbednog upravljanjabudućom istočnom granicom i mediteranskom granicom Unije, uzpromovisanje održivog ekonomskog i društvenog razvoja pograničnihregija i primenu regionalne i prekogranične saradnje.

29 http://europa.eu.int/comm/regional_policy/ 2006-03-24.

361


U okviru Susedskog programa EU susreću strateška opredeljenja Srbije sjedne i susednih zemalja, kao i Evropske unije s druge strane. Naime, strategijskiinteresi Srbije za prekograničnu saradnju u okviru Susedskog programaEvropske unije proizilaze iz potrebe za bržim razvojem zemlje – posle periodastagnacije i propadanja. A to se najefikasnije (ako ne i jedino) može ostvaritistranim investicijama koje Susedski program Evropske unije podstiče.

Da je jedan od najvažnijih strategijskih interesa Srbije privlačenjestranih investicija dokazuje i donošenje Zakona o strategiji podsticanja irazvoja stranih ulaganja, marta 2006. godine. U njemu se ukazuje načinjenicu da je privlačenje i zadržavanje neposrednih stranih ulaganjaglavni cilj zemalja, budući da je sasvim jasno da ona imaju važnu ulogu ustvaranju novih, trajnih radnih mesta, povećanju izvoza, prenošenjutehnologije i znanja o poslovanju, povećanju konkurentnosti, unapređenjuukupne proizvodnje i, konačno, smanjenju siromaštva putem opštegprivrednog rasta i razvoja.30

Na osnovu analize razvoja interregionalnih programa EU, može sezaključiti da su do sada glavne tematske oblasti projekata u okviru ovihprograma: zajednička izrada transnacionalnih razvojnih strategija,oblikovanje efikasne i održive evropske saobraćajne mreže, pomoć upriključivanju informatičkom društvu, saradnja u oblasti zaštite životnesredine, zaštita kulturnih i prirodnih resursa, sa posebnim naglaskom navodoprivredu, itd. (uglavnom studije, koncepcije, planovi, softver, itd. kaoi manja infrastrukturna ulaganja). Međutim, upravo se nalazimo prednovom fazom pružanja podrške EU zemljama koje se nalaze na njenimnovim granicama, da u okviru prostornog razvoja, u prekograničnojsaradnji bude naglasak na održivom razvoju, a to je, kao što je napredrečeno najbrže ostvarljivo u oblasti održivog turizma.

Za Srbiju su od značaja Susedski programi EU koji obuhvataju njenusaradnju sa Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom, susednim članicama EU,kao i sa Hrvatskom kandidatom za članstvo EU, s tim što za ovu poslednjuzasada nije raspisan konkretni konkurs za projekte, ali u nekim vidovimatrostrane prekogranične saradnje, naprimer, evroregionalnoj saradnji bi mogleda učestvuju Srbija i Hrvatska zajedno sa Mađarskom.

30 Закон о стратегији подстицања и развоја страних улагања, Београд, март 2006.Умножени материјал Министарства за економске односе са иностранствомРепублике Србије, стр. 177.

362


2. Ostali oblici međunarodne saradnje

Naprimer oko 90% vodotokova Srbije je tranzitnog karaktera. Tivodotokovi donose brojne probleme (zagađenje, poplave) koji se efikasnomogu rešiti samo ako se adekvatne mere primene na celini tih tokova. Za to supotrebe ne samo zajedničke akcije susednih zemalja, već često regionalnioblici saradnje. Tako na primer Evropska unija svojim članicama i zemljamakoje to žele da postanu, postavlja zadatak da unaprede zaštitu voda kakokvalitativno, tako i kvantitativno, da promovišu održivo korišćenje vode, dadoprinose kontroli prekograničnih problema vezanih za vode i da zaštite vodnei kopnene ekositeme. Zato, da bi se stvorili dobri uslovi za efikasno rešavanjeproblema vezanih za vodu, neophodno se da svaka zemlja aktivno uključi usve oblike međunarodne saradnje, kako bilaterialnih, prekograničnih oblikasaradnje, tako i multilaterialnih oblika koji obuhvataju veći broj zemalja. Tasaradnja se odvija na osnovu dokumenata. Konvencije, sporazumi, ugovori sudokumenti saradnje koji imaju pravno obavezujući karakter, dok deklaracije islični dokumenti o saradnji nemaju taj karakter, već samo ukazuju na poželjnoponašanje i poželjne akcije koje bi doprinele održivom korišćenju prirodnihresursa, pre svega vode na području koje obuhvata više država.

Nastanak novih država na teritoriji bivše Jugoslavije zahteva uspostavljanjesaradnje u održivom korišćenju prirodnih resursa i sa tim zemljama, kao što jeveć uspostavljena saradnja na osnovu Međunarodnog okvirnog sporazuma zasliv reke Save.

Saglasno napred navedenom, naredni period treba iskoristiti za izučavanjesvih aspekata vodoprivrednih problema. Primaran značaj treba dati definisanjustrategije vodoprivredne saradnje sa susednim i drugim državama. Ukoncipiuranju ove strategije važnu ulogu treba da ima Nacionalni savet zavode. Pri tome treba uvažavati postojeća domaća i strana iskustva vezana zaovu oblast, kao i preporuke Okvirne direktive o vodama EU. Takođe značajnomesto treba da ima priprema kadrova koji bi na ovoj problematici radili uupravnim, naučnim i stručnim institucijama.

U neposrednoj budućnosti konkretne aktivnosti na multilateralnoj saradnjipodrazumevaju aktivno učešće na implementaciji brojnih međunarodnih akata(Konvencije o zaštiti reke Dunav, Okvirnog sporazuma za sliv reke Save,Budimpeštanske inicijative o održivom razvoju, Konvencije EU, multilateralnihsporazuma, stavova Okvirne direktive o vodama EU, čija je implementacijanezaobilazna u procesima evropske integracije, uključivanje u inicijative SavetaEvrope i međunarodne konferencije koje se bave pitanjima održivog razvoja

363


vodnih resursa i drugo. Preduslov kvalitetnog bavljenja međunarodnomsaradnjom u oblasti voda su relevantne stručne podloge, pripremljene odkvalifikovanih institucija i pojedinaca.

Stvaranje povoljnih uslova i za domaća i za strana ulaganja, predstavljaveliki izazov za sve zemlje, s obzirom na to da sve veća globalizacija i pritisakda se bude konkurentan u poslovanju stvaraju okvir i potrebu za neprestanimpoboljšanjima opšteg poslovnog okruženja i rezultata rada privrednih društava(u daljem tekstu preduzeća). Na makro nivou, u obezbeđivanju stabilnosti ipoboljšanju opšteg poslovnog okruženja glavnu ulogu imaju vlade država, dokpritisci tržišta da se bude konkurentan zahtevaju stalno poboljšanje delotvornostii veću prilagodljivost i uspešnost onih koji upravljaju preduzećima. Dok je od2000. godine u Srbiji učinjen značajan napredak u održavanju postojanosti namakroekonomskom nivou, zajedno sa unapređenjem zakonodavstva u mnogimoblastima, shvaćena je i prihvaćena činjenica da se ovaj reformski proces moraubrzati i da je neophodno značajno povećati privlačenje novih neposrednihstranih ulaganja kako bi se unapredila izvozna sposobnost i konkurentnost, iotvorila nova radna mesta.

Zakon predstavlja Strategiju u sledećem kontekstu:a) Srbija je napravila značajan pomak u razvoju odnosa sa Evropskom

unijom i međunarodnom zajednicom i kreće se napred u procesu reformis ciljem da podigne svoje zakonodavne i administrativne kapacitete naevropski nivo.

b) Srbija ima potencijala da povrati istaknuto mesto u regionu i utiče narazvoj međunarodne trgovine i traži načine za stvaranje novih mogućnostiza zapošljavanje unapređenjem proizvodnje u privatnom sektoru, kao itrgovine i ulaganja.

v) Vlada je odlučna u nameri da ubrza zakonodavne reforme i pokreneinicijativu i dodatne aktivnosti na jačanju institucionalnih kapaciteta,rešavanju problema konkurentnosti i unapređenju razumevanja značajastranih investicija u zemlji i marketinga u inostranstvu, kako bi seobezbedile olakšice i podrška investitorima u unosnom sprovođenjunjihovih investicionih planova.Najavljuje se i niz novih zakonskih rešenja koja bi trebalo da omoguće

bolje funkcionisanje ekonomije i veći priliv stranih investicija, a među novimzakonima planira se i novi devizni zakon koji bi trebalo da liberalizujefinansijske transakcije prema inostranstvu.

Značajna je najava paketa zakona o gradskom građevinskom zemljištukoji bi trebalo da budu usvojeni krajem ove godine, a suština je da to zemljište

364


u Srbiji prvi put treba da bude predmet trgovine na slobodnom tržištu, a ne kaodo sada da bude monopol države. Naravno, tu je i komplikovano pitanjerestitucije oduzete imovine propisima komunističke vlasti posle Drugogsvetskog rata. Ne bi se smelo ući u prodaju državne imovine ako je ona postaladržavna u procesu nacionalizacije, konfiskacije ili drugih oblika prisilnogoduzimanja od privatnih vlasnika, jer bi takva rešenja pre ili kasnije ne samokompromitovala vlasti, već i suđenjima pred evropskim sudovima odlagalaostvarenje privrednog razvoja i odbila strane investitore.

Za ostvarenje strategijskih interesa Srbije od velikog značaja je njengeografski položaj i činjenica da preko njene teritorije prolaze dva veomaznačajna (a možda i dva najznačajnija) saobraćajna koridora Evrope:Koridor Sedam (reka Dunav) i Koridor Deset.31

Treba naglasiti da od realizacije potrebnih aktivnosti u ovom sektoru uvelikoj meri zavisi ne samo uključivanje naše zemlje u procese integracije uEU, već i zaštita naših interesa kroz realizaciju međudržavno usaglašenihprojekata, kao i dostupnost međunarodnim donatorskim sredstvima.

Najbolji primer međunarodne saradnje većeg broja zemalja u slivujednog vodotoka predstavlja Konvencija o režimu plovidbe Dunavnomkoja je doneta 1948.godine u Beogradu. Značajne konvencije u oblastimeđunarodne saradnje u vezi korišćenja vodnog resursa su još Konvencijao zaštiti i korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezerea,donet 1992.godine u Helsinkiju, Konvencija o zaštiti Dunava doneta 1994.godine u Sofiji i druge. Pored konvencija, međunarodna saradnja se obavljai na osnovu sporazuma, kao što su Sporazum o zaštiti voda reke Tise injenih pritoka od zagađivanja, ratifikovan 1989.godine, Međunarodniokvirni sporazum za sliv reke Save i sl. Pored multlaterilnih, postoje ibilateralni sporazumi sa susednim zemljama, Mađarskom i Rumunijom, asaradnja se odvija kroz rad mešovitih komisija i potkomisija za odrđenevodoprivredne oblasti i probleme.

3. Inicijativa i primer pripreme projekta prekogranične saradnje

Projekt Međunarodnog naučnog foruma „Dunav – reka saradnje” usmerenna osnivanje Evroregiona na tromeđi između Srbije, Mađarske i Hrvatske ima

31 Seminarsko predavanje Edite Stojić-Karanović u Institutu za međunarodnu politiku iprivredu, 16. februara 2006.godine, pod naslovom Susedski programi Evropske unije iinterregionalna saradnja u srednjem Podunavlju. Prezentacija je predstavljala, izmeđuostalog pripremnu fazu ovog rada. Vidi: http://www.diplomacy.bg.ac.yu/pps/edita_stojic_karanovic.pdf, 26-07-2006.

365


za cilj da se obezbedi čvrsta međunarodna saradnja za održivo korišćenjeprirodnih i kulturno-istoriskih resursa na zaštićenim područjima sve tri zemlje,ali se posredno postiže i jedan važan politički i civilizacijski cilj, preobražajshvatanja državnih granica od njihovog rigidnog shvatanja kao ograda kanjihovom shvatanju kao administrativnih linija za preuzimanje odgovornosti ifinansiranja zaštite i održivog korišćenja, koje se odgovornosti i finansiranjelakše sprovode uz međusobnu saradnju.32

Na osnovu iskustava dosada uspostavljenih evroregionalnih oblikasaradnje u Evropi i izvanredno dobrih uslova za ostvarenje takve saradnje unašem u Gornjem Podunavlju – predlaže se ova trostrana prekograničnasaradnja Srbije, Hrvatske i Mađarske, odnosno po dva centra lokalnihsamouprava koje pokrivaju ritske zone Gornjeg Podunavlja-Mohač. Baja,Sombor, Apatin, Osjek, Beli Manastir.

Ako pođemo od iskustva Evroregiona DKMT (koji je osnovan 21. novembra 1997. u Segedinu potpisivanjem Protokola o saradnji i koji ima9 članica: 4 mađarske županije: Bač-Kiškun, Bekeš, Čongrad, Jas-Nađkun-Solnok; 4 rumunska okruga: Arad, Karaš-Severin, Hunedoara, Timiš; ipokrajina Vojvodina iz naše zemlje), vidimo da je pored velikih uspeha uostvarenju cilja da unapređuje saradnju lokalnih zajednica i lokalnih organavlasti na polju privrede, obrazovanja i kulture, nauke i sporta, i da timepovoljno utiče na njihovo približavanje savremenim evropskim procesima iintegraciji, postoji i slabost ove saradnje. Osnovna slabost proističe izčinjenice da u saradnji s naše strane učestvuje prevelika teritorijalna jedinica

32 Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje” već duži niz godina proučava iaktivno učestvuje u uspostavljanju raznih oblika prekogranične saradnje, a izmeđuostalog je pokretač Evroregiona „Srednji Dunav – Đerdap”. Na inicijativuMeđunarodnog naučnog foruma „Dunav – reka saradnje”, gradonačelnici Kladova iTurnu Severina su zvanično inicirali uspostavljanje ovog Evroregiona 18-19. oktobra2002. u Kladovu, s ciljem da se zajedničkim snagama obezbedi brži napredak lokalnihzajednica koje se nalaze u području jakog uticaja Hidroenergetskog i plovidbenogsistema Đerdap. Aktivnosti se usmeravaju na adekvatnije održivo korišćenje prirodnih idrugih resursa za razvoj turizma, poljoprivrede, energetike, saobraćaja, obezbeđivanjemslobodnog protoka robe, ljudi i ideja, bez obzira na postojanje državne granice. Izjavu opristupanju potpisalo još 4 okruga iz Rumunije i 6 opština iz naše zemlje. Opširnije u:Dr Edita Stojić-Karanović, Dunav – reka saradnje: od principa dobrosusedstva doregionalnog modela Srednjeg Podunavlja, Beograd 2005, str. 289. U knjizi je dat,između ostalog, i detaljan pregled svih završnih dokumenata ovog Foruma, kroz koje semože pratiti razvoj angažovanja ove nevladine organizacije na razvoju međunarodnesaradnje u Podunavnju u periodu od petnaest godina.

366


kao jedinstvena, a koja ima različite potrebe i interese u svojim užimjedinicama, kao što su okruzi.

Predlog predstavlja inicijativu za trostranu saradnju Mađarske, Srbije iHrvatske na lokaciji koja ima zajedničku prirodnu osnovu, zajedničke intereseužih teritorijalnih jedinica u sve tri države, sve dispozicije trostraneprekogranične evropske saradnje za koju EU predviđa finansijsku podršku,postojanje širih društvenih interesa u sve tri zemlje za razvoj na ovompodručju i veoma izvestan pozitivni efekt za održivi razvoj u sve tri zemlje.Takva saradnja će obezbediti razvoj turizma i pratećih aktivnosti – uz zaštituživotne sredine, biodiverziteta koji je jedinstven u Evropi, kao i kulturnebaštine ovog područja.

Velika poplavna dolina na međunarodnom srednjem toku Dunava jednaje od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina Jugoistočne Evrope. Današnjedržavne granice je dele na tri države. Očigledno je da je međusobnaprekogranična saradnja između te tri susedne zemlje neophodna radiobezbeđivanja održivog korišćenja svih-, a pre svega prirodnih resursa.

Što se statusa ovog jedinstvenog prirodnog prostora tiče, u Srbiji ima statusSpecijalnog rezervata prirode (Monoštorski i Apatinski rit); u Hrvatskoj statusParka prirode „Kopački rit”; a u Mađarskoj: status Nacionalnog parka Dunav-Drava.

U ovaj Evroregion bi ušle lokalne zajednice, opštine, njih šest, po dve izsvake zemlje: Sombor, Apatin, Osjek, Beli Manastir, Mohač i Baja.Funkcionisanje bi se odvijalo kroz sistem nevladinog organizovanja lokalnihsamouprava uz odlučivanje o sopstvenom razvoju uz pomoć vlada matičnihzemalja i Evropske unije.

Ovaj predlog i inicijativa ima svoja uporišta u dokumentima EU, kaošto je „Perspektive prostornog razvoja Evropske unije – Razvojni lukDunav”, tako i smernicama razvoja pojedinih zemalja. Što se Srbije tiče,uporišta za prihvatanje predloženih politika i mera koje treba inicirati priformiranju Evroregije Gornje Podunavlje nalaze se u odredbamaProstornog plana Republike Srbije i drugim strateškim razvojnimdokumentima relevantnim za razvoj turizma u Srbiji, odnosno u nameramai aktuelnim politikama razvoja turizma na Dunavu, u okviru kogadominantnu ulogu ima međunarodna saradnja Podunavskih zemalja.Potvrda valjanosti razvojnih pravaca međunarodne saradnje u Podunavlju isugeriranih politika našla je svoju punu afirmaciju u dokumentu„Perspektive prostornog razvoja Evropske unije” (2002. godine), koji je

367


kancelarija Vlade Republike Srbije za pridruživanje Evropskoj unijiobjavila tokom 2005. godine.

Formiranje Evroregije „Gornje Podunavlje” može predstavljati jedan odmostova brže integracije naše zemlje sa Evropskom unijom, makar u smisluravnopravnog učešća u razvoju podunavske zone kroz našu zemlju, a to značii ravnopravne distribucije namenskih finansijskih sredstava preko institucija,koje Program upravo predlaže.

Postoji sklop interesa za formiranje ovog Evroregiona, od kojih su nekizajednički za dve ili sve tri zemlje, a neke su posebni, ali sa drugim posebniminteresima kompatibilni.

Zajednički interesi Srbije i Hrvatske su:– Korišćenje prednosti iz zajedničkog programa sa Mađarskom – članicom

EU i na toj osnovi lakši i brži pristup fondovima Evropske unije;– Sinhronizovani pristup razvoju leve i desne priobalne zone Dunava na

usklađenim standardima.– Razrešenje teritorijalnih pitanja u hodu! Hrvatska zemljišta na levoj obali

Dunava (Karapandža, Kazuk i dr.) i srpska zemljišta na desnoj obali.– Prevazilaženje ratnih sukoba iz bliske prošlosti.

Interesi Mađarske:– Liderska pozicija koja proizilazi iz članstva u Evropskoj uniji.– Programsko povezivanje sa visoko kvalitetnim područjima kao što je

Kopački rit u Hrvatskoj i zona Bezdan-Apatin u Srbiji

Zajednički interesi sve tri strane (Mađarska, Hrvatska i Srbija)

– Formiranje ekskluzivnog turističko-ekološkog klastera na evropskomnivou, koji će biti van konkurencije na turističkom tržištu Evrope.

– Ekstremna efikasnost objedinjenog marketinga na plasmanu ekskluzivnogturističkog proizvoda

– Razmenom iskustava i zajedničkim timskim radom do optimalnogmenadžmenta. (Sprega kadrovskih resursa).

– Usklađenim, ravnomernim razvojem staviti u funkciju raspoloživeprirodne i antropogene potencijale koji sa relativno niskim ulaganjimamogu ostvariti visoko profitne efekte.

368


Metodologija vođenja inicijative podrazumeva niz aktivnosti, kao izoblasti međunarodnih organizacionaih aspekata, tako i iz oblasti prostornogplaniranja.33

Članice evroregiona naročito moraju razviti međusobnu saradnju posledećim pitanjima:

– teritorijalno planiranje;– održavanje i poboljšanje životne sredine;– rast životnog standarda stanovnika regiona;– razvoj i poboljšanje pogranične infrastrukture;– razvoj kooperacije na poljima borbe od požara i čišćenja posle razornih

dejstava prirodnih nepogoda;– razvoj javnog transpotra u pograničnim oblastima;– razvoj kulturne saradnje;– kooperacija u socijalnim i humanitarnim poljima;– primena zajedničkih pravila o građanskim tužbana u pograničnim

oblastima.Ostvarenje ovih ciljeva će približiti novostvoreni evroregion principima na

kojima počiva Evropska unija i omogućiti lakši ulazak u Evropsku uniju. Prema ranijim iskustvima sa drugim evroregionima, uključiv i inicijativu

Međunarodnog naučnog foruma „Dunav – reka saradnje” za organizaciju„Evroregiona Srednji Dunav – Đerdap”, koja je inicirana 2002.godineprilikom 13. konferencije „Dunav – reka saradnje” u Kladovu, svaka zemljaučesnica u Evroregionu mora da ima svoje nezavisne organizacije sa zasebnimpravnim statusom. Komisija treba da predstavlja najviše telo u Evroregionu.Svaka nezavisna organizacija ima po 10 mandata u Komisiji. Izvršnu vlasttreba da ima Stalan Komitet, Sekretarijat i Radne grupe. Sekretarijat je izvršnoi administrativno telo. Sastoji se obično od 3 sekretara koji dolaze iz različitihzemalja članica Evroregiona. Radne grupe rešavaju stručna pitanja u okviruindividualnih aktivnosti i donose preporuke i predloge za Komisiju koja ihodobrava i realizuje.

Osnovni principi organizacije su jednakost, rotacija i konsenzus. Do sada identifikovani učesnici u već pokrenutoj inicijativi za

objedinjavanje teritorije sa ekološkog aspekta su:

33 Prema materijalu rukovodnog tima Međunarodnog naučnog foruma „Dunav – rekasaradnje” (u sastavu dr Edita Stojić-Karanović, dipl. inž. arhitekture Slobodan Mitrovići dipl. inž. vodoprivrede. Mihailo Sretenović).

369


1. WWF-Danube – Carpatian Programme

2. Prijatelji Kopačkog rita – Ekološka družba, Zagreb

3. Ekološki pokret Plavi Dunav, Apatin i Gimnazija „Nikola Tesla”, Apatin

4. Nacionalni park Dunav-Drava, Mađarska

Put do postizanja cilja nije kratak ni lak. Predstoji izrada inicijalnogmaterijala:

a. Vizija razvoja klastera Park prirode Evrope na Dunavu – „Gornjepodunavlje/poplavna dolina”, sa sledećim segmentima:

– objedinjena teritorijalna celina sa usaglašenim planskim dokumentima/režimima korišćenja zaštite;

– uvid u sistem disperznih komunikacija – vodenih i kopnenih putevareprezentujućih delova teritorije oslonjen na glavnu osovinu – Dunav.

– utvrđivanje sinteznih tačaka na Dunavu u funkciji prezentacijereprezentativnih segmenata – vizitor centri na Dunavu;

– utvrđivanje rubnih tačaka ka obodu teritorije kao kontaktnih vizitorcentara na Evro koridorima okruženja i magistralnim saobraćajnicamanacionalnog i regionalnog značaja, spona sa aerodromima u okruženju;

– definisanje posebnih turističkih proizvoda klastera Park prirode Evropena Dunavu;

– predlog objedinjene promotivne i marketinške aktivnosti i zajedničkoglobiranja kod Evropske unije i na evropskom i svetskom tržištu. „Eko-Etno Proizvod – Dunav”.

b. Model sistema organizovanja za realizaciju projekta „Park prirodeEvrope na Dunavu” kroz povezivanje opština: Sombor, Apatin, Osijek, BeliManastir, Mohač i Baja u Evroregion „Gornje Podunavlje”.

Predlaže se sledeća organizacija:

Svaka zemlja učesnica u Evroregionu mora da ima svoje nezavisneorganizacije sa zasebnim pravnim statusom. Komisija treba da predstavljanajviše telo u Evroregionu. Svaka nezavisna organizacija ima po 10 mandatau Komisiji. Izvršnu vlast treba da ima stalan Komitet, Sekretarijat i Radnegrupe. Sekretarijat je izvršno i administrativno telo. Sastoji se obično od 3sekretara koji dolaze iz različitih zemalja članica Evroregiona. Radne gruperešavaju stručna pitanja u okviru individualnih aktivnosti i donose preporukei predloge za Komisiju koja ih odobrava i realizuje.

370


ZAKLJUČAK

Poslednjih godina XX veka i početkom XXI veka pokazalo se da turizam,kao svetska privredna grana, po svim bitnim pokazateljima ima primat uodnosu na ostale grane privrede. Ostvarujući značajan udeo u globalnom brutonacionalnom proizvodu i ukupnoj zaposlenosti, turizam je preuzeo, takođe, iznačajnu odgovornost u odnosu na ekonomsko, društveno, kulturno i prirodnookruženje.

Pošto je AGENDA 21 veoma pogodan okvir za usvajanje smernica uodnosu na zaštitu životne sredine i održivo korišćenje resursa, (koja je, kao štoje napred pomenuto, usvojena od strane vlada 182 zemlje na KonferencijiUjedinjenih nacija o životnoj sredini i razvoju, odnosno na Zemaljskomsamitu u Rio de Žaneiru 1992. godine) bilo je logično da se ona primeni i uoblasti turizma. Svetska turistička organizacija, Svetski savet za putovanja iturizam i Zemaljski savet zajednički usvojili su 1996. godine dokument –Agenda 21 za turističku privredu. Cilj ovoga dokumenta je da pomogneorganima vlada nadležnim za turizam, nacionalnim turističkimorganizacijama, poslovnim udruženjima i preduzećima u oblasti turizma daostvare svoje potencijale u cilju dostizanja održivog razvoja na lokalnom,regionalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou.

Međunarodna saradnja za održivi razvoj se na globalnom planu nastavilasednicom Ujedinjenih nacija 1999. godine, u okviru koje je održana posebnasednica Komisije za održivi razvoj na temu „Turizam i održivi razvoj”. Naovoj sednici je prihvaćen međunarodni program rada na održivom razvojuturizma i utvrđeni su zadaci i odgovarajuće inicijative za sve učesnike uprocesu održivog razvoja turizma.

Pod odgovornim i održivim razvojem turizma podrazumeva se razvojturizma koji zadovoljava potrebe sadašnjih turista, turističkih destinacija i svihučesnika u turizmu, uz istovremeno očuvanje i uvećavanje potencijala zakorišćenje turističkih resursa u budućnosti, bez ugrožavanja mogućnostibudućih generacija da zadovolje sopstvene potrebe. Odnosno, podrazumeva seunapređenje kvaliteta života ljudi u okviru mogućnosti ekosistema koji nasokružuje.

Odgovorni i održivi razvoj turizma podrazumeva pravo na turizam i naslobodu kretanja turista, zadovoljenje ekonomskih, društvenih i estetskihpotreba, uz održavanje karakteristika prirodnog i društvenog okruženja ikulturno-istorijskog nasleđa.

371


Turizam je označen jednim od ključnih ciljnih sektora u okviru Petogakcionog programa životne sredine Evropske unije. Evropski savet zaunutrašnje tržište je priznao značajnu ekonomsku ulogu evropske turističkeprivrede kao i potrebu za povećanjem njene konkurentnosti na osnovubalansiranog i održivog razvoja i zaštite životne sredine i zatražio je odKomisije za održivi razvoj i od država članica da zajednički deluju u ciljumaksimiziranja mogućih doprinosa turizma rastu, zaposlenosti, zaštiti životnesredine i održivom razvoju.

Turističke aktivnosti građana Evrope sve više poprimaju transnacionalni,međunarodni i globalni karakter. To se mora uzeti u obzir pri oblikovanjustrategija za održivi turizam. Turizam je u suštini evropsko pitanje i treba,shodno tome, da bude razmatran i integrisan u većoj meri u Evropskustrategiju za održivi razvoj. Koalicija nevladinih organizacija za održiviturizam je sačinila dokument da bi započela raspravu o Evropskom akcionomprogramu o održivom turizmu u okviru Evropske unije i država članica.

Turizam je veoma često povezan sa ostalim oblastima politike kao što susaobraćaj, regionalni razvoj ili prostorno planiranje. Da bi se obezbedilakoherentna politika održivog turizma, ove različite oblasti politike treba dabudu uključene pri definisanju konkretnih mera i akcija. Uz to, turizampovećano utiče na celu teritoriju Evropske unije; zbog toga su potrebne merena svim političkim nivoima – Evropske unije, država članica i lokalnihdestinacija. Evropska strategija za održivi turizam treba da vodi ka Akcionomprogramu za održivi turizam u Evropi koji, koja se usmerava ka nekolikimrelevantnim oblastima politika u različitim nivoima politike u Evropi.

Smernice i postupci upravljanja u vezi sa održivim razvojem turizma suprimenljive u svim oblicima turizma u svim tipovima destinacija, uključujućimasovni turizam i različite tržišne niše kao segmente turizma. Principiodrživosti se odnose na environmentalne, ekonomske i socio-kulturne aspekterazvoja turizma a odgovarajuća ravnoteža mora biti uspostavljena između tetri dimenzije kako bi se garantovala dugoročna održivost razvoja turizma.

Prema tome, održivi turizam bi trebalo da: 1. učini optimalnim korišćenje prirodnih resursa koji čine ključni element

razvoja turizma, održavajući bitne ekološke procese i pomažući očuvanjuprirodnog nasleđa i biodiverziteta

2. poštuje socio-kulturnu autentničnost zajednica domaćina, štiti njihovoizgrađeno i savremeno kulturno nasleđe i tradicionalne vrednosti idoprinosi razumevanju i toleranciji između kultura

372


3. obezbeđuje održivo dugoročno poslovanje stvarajući društveno-ekonomske koristi, koje se pravedno raspodeljuju na sve interesnegrupe, uključujući stabilno zaposlenje, mogućnosti za sticanje prihodai socijalno staranje za zajednice domaćina, kao i doprinoseći smanjenjusiromaštva.

Održivi razvoj turizma zahteva učešće svih relevantnih interesnih grupa,na osnovu prethodne informisanosti, kao i jako političko vođstvo da bi seobezbedilo šire učešće i stvaranje konsenzusa. Dostizanje održivog turizma jekontinuelni proces koji zahteva stalno praćenje uticaja i korišćenje potrebnihpreventivnih i/ili korektivnih mera kad god je to potrebno.

Održivi turizam bi takođe trebalo da obezbedi visok nivo zadovoljstvaturista i da osigura turistima sadržajno iskustvo, povećavajući njihovu svesnosto pitanjima održivosti i unapređujući među njima praksu održivog turizma.

Turizam gotovo nigde u Republici Srbiji nije jasan prioritet razvoja kakojem bi se usmeravale druge delatnosti. Još uvek ne izaziva posebne pojavei procese, već najčešće deli sudbinu drugih delatnosti. Taj zaključak je jošizraženiji kada su u pitanju nerazvijena područja, odnosno nerazvijene opštine.Turizam u celini zauzima skromno mesto u strukturi privrede Srbije. Nisudovoljno prezentirani veoma atraktivni turistički potencijali, mada je njihovaraznovrsnost, vrednost znatna, a mogućnost njihovog održivog korišćenjaveoma poželjna.

Međunarodna regionalna i prekogranična susedska saradnja može daodigra značajnu ulogu u obezbeđivanju bržeg ostvarenja održivog razvoja, aistovremeno, održivo korišćenje prirodnih i kulturno-istorijskih resursa zaodrživi razvoj predstavlja najznačajnije područje, mogući sadržaj, regionalne iprekogranične saradnje Srbije sa njenim susedima.

LITERATURA

1. Agenda 21 for the Travel and Tourism Industry – Towards EnvironmentallySustainable Development, World Travel and Tourism Council, World TourismOrganization, Earth Council, 1995.

2. Actors on the Changing European Countryside, Editors: Leo Granberg & ImreKovách, Institute for Political Science of the Hungarian Academy of Sciences,Budapest 1998.

3. Global Code of Ethics for Tourism, World Tourism Organization, Madrid 1999.

373


4. OUN, 2000: The clean development mechanism: Building internaional public-private partnerships under the Kyoto protocol – Technical, Financial andInstitutional Issues, United Nations, New York and Geneva 2000.

5. UNCTAD, 2002: Clean Development mechanism – CDM: Orientation Guide /Coordinated by Ignez Vidigal Lopes. – Rio de Janiero: Fundação Getulio Vargas,2002.

6. WMO, 2003: Our Future Climate, WMO – No. 952, World MeteorologicalOrganization, Geneva, Switzerland, 2003.

7. Ruralni turizam i održivi razvoj Balkana, Zbornik radova, urednici: prof. drLjiljana Čomić i prof. dr Ilija Rosić, Kragujevac 2003.

8. The Region – Regional Development, Policy, Administration, E-Government,Edited by György Enyedi & István Tózsa, Akadémiai Kiadó, Budapest 2004.

9. Dr Edita Stojić-Karanović, Dunav – reka saradnje: od principa dobrosusedstva doregionalnog modela Srednjeg Podunavlja, Izdavač: Međunarodni naučni forum„Dunav – reka saradnje”, Beograd 2005, ISBN 86-82825-05-8, str. 289.

10. Miroslav M. Raičević, Ekonomska diplomatija, Institut za ekonomskudiplomatiju, ISBN 86-85635-02-0, Beograd 2006, str 440.

11. Vodič za protokol iz Kjota uz Okvirnu konvenciju UN o promeni klime, Izdavač:Međunarodni naučni forum „Dunav – reka saradnje”, Beograd 2006, ISBN 86-82825-09-0

12. Закон о стратегији подстицања и развоја страних улагања, Београд, март2006. Умножени материјал Министарства за економске односе саиностранством Републике Србије, стр. 177.

13. XVII Međunarodna konferencija „Dunav – koridor kulture – za održivi razvojturizma”, elektronski optički disk (CD-ROM) i brošura, urednik dr Edita Stojić-Karanović, Izdavači: Institut za međunarodnu politiku i privredu i Međunarodninaučni forum „Dunav - reka saradnje”, Beograd 2007, ISBN 978-86-7067-099-0

Internet izvori navedeni u fusnotama.

APSTRAKT

Na svom putu ka članstvu u EU Srbija se suočava sa mnogim izazovima. Međunajvažnijima su rešavanje problema zaštite životne sredine i održivo upravljanjeprirodnim bogatstvima. Posle definicije održivog razvoja i njegovih postulata autordaje pregled prirodnih bogatstava, zemljišta, vode, vazduha, biodiverziteta kao injihove međuzavisnosti. Ona ukazuje na povezanost kulturnih i prirodnih bogatstavaza održiv razvoj ilustrujući to primerom Nacionalnog parka „Đerdap”. Po mišljenjuautora, veoma efikasan mehanizam za hvatanje u koštac sa ovim izazovimapredstavlja međunarodna saradnja u domenu održivog korišćenja prirodnih i

374


kulturno-istorijskih bogatstava, od povezanosti na globalnom nivou i akcijama širomsveta do regionalnih veza i saradnje, uključujući prekograničnu saradnju susednihzemalja u regionu.

Dr. Edita Stojić Karanović

REGIONAL AND CROSS-BORDER CO-OPERATION FORSUSTAINABLE DEVELOPMENT OF SERBIA

SUMMARY

As its starting point the paper considers the fact that an effective mechanism forcomplex and sustainable use of resources of development is international co-operation in various forms, at different levels and in several aspects. Complex useresults from mutual relatedness of natural resources, this including land, water, air andbiodiversity considering their sustainable development and mutual relatedness ofnatural and cultural- historical resources.

Then, it is pointed to the fact that tourism is the economic branch that mostefficiently connects and ensures development of other branches. Therefore, it isnecessary to develop sustainable tourism and international co-operation within it. Onits road to EU membership Serbia faces numerous challenges. Among important onesare how to solve the problems of environmental protection and sustainablemanagement of natural resources. A very effective instrument for coping with thesechallenges is regional and neighbourhood co-operation in the field of sustainable useof resources for development. Considering economic branches, tourism and itsspecific forms as are ecotourism, rural tourism, nautical tourism and others could beused as valuable tools for financing of protection of delicate fields and socio-economic development of the population living in those areas or near them. For trulysustainable use of resources it is necessary to strengthen co-operation and partnershipamong think tanks both from the public (universities) and civil sectors (professionalassociations, NGO, and alike), tourist industry, local population and touriststhemselves. In order to implement the principles of sustainable tourism nature tourismand ecotourism are of special significance, because they themselves must necessarilyensure the respect of natural heritage and local population and they are adjusted to theoverall capacity of the area.

Therefore, after defining sustainable development and its postulates, the authorgives an overview of natural resources, this including land, water, air, as well asbiodiversity, discussing their inter-dependence. Then, she considers the relatednessbetween cultural and natural resources for sustainable development giving the “Đerdap”National Park as an example. Finally, the author studies international co-operation in thefield of sustainable use of natural and cultural-historical resources, pointing to global

375


connections and worldwide actions, regional interconnections and co-operation as wellas cross-border co-operation of neighbouring countries in this area.

Directing tourism to sustainable course is a great challenge, but a challenge that isalso a significant stimulus for development, being at the same a great responsibility.During the past decade ecotourism progressed rapidly. Although it possesses potentialsto exert creative environmental and social influence, it can be harmful in case it is notimplemented properly. Being most greatly directed to delicate ecosystems ecotourismprojects involve a risk to destroy the very environmental resources they depend on. Aloss of biodiversity and habitat of flora and fauna, creation of waste depots and pollutionin the fields that have none or a negligibly small capacity to absorb pollution are onlysome of the problems. The global significance of these problems is obvious forecotourism. There are identified and promoted those forms of ecotourism thatimplement the principles of endangered ecosystems protection, sharing the benefitsgained by those activities with local communities, respecting local cultures as well. Thecontribution of tourism to sustainable use of biodiversities is of special importance. Asthe number of nature-based activities is on the rise, ecotourism is truly a significantpotential for achieving positive results in preservation of biodiversities and sustainableuse of its components. This presumes an environmentally and socially secureecotourism practice.

It should be also pointed out that not only the inclusion of our country into theEU integration processes, but also the protection of our interests in carrying out theprojects that have been agreed among states as well as the availability of internationaldonor funds depend on the implementation of necessary activities in the filed ofinternational co-operation in this sector.

For many years the International Scientific Forum “Danube – River ofCooperation“ has been studying and actively participating in the establishment ofvarious forms of cross-border co-operation. Among other things, it also initiated theestablishment of the “Middle Danube – Đerdap“ Euroregion. The new initiative of theForum includes the juncture of three borders between Serbia, Hungary and Croatia,which is one of the best preserved swamp and marsh areas in South-Eastern Europe.

The study points to the fact that international regional and cross-borderneighbourhood co-operation can play a significant role in ensuring fasterachievement of sustainable development. At the same time, sustainable use of naturaland cultural-historical resources for sustainable development is the most relevantarea, a possible subject of regional and cross-border co-operation between Serbia andits neighbours.

Date post:	11-Feb-2018
Category:	Documents
Upload:	lythu
View:	215 times
Download:	0 times

REGIONALNA I PREKOGRANIČNA SARADNJA ZA · PDF filenajvažniji, bila je Agenda 21 kojom se...

Documents