ISSN 145-98523 Година , број 9 , ктобар 2010. VIII 5 o ПЛАЋЕНО У ПОШТИ 21116 НОВИ САД Шаље: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општина Бул. Михајла Пупина 24 21000 Нови Сад ШТАМПАНА СТВАР СРБИЈИ ЈЕ ПОТРЕБНА МЛАДОСТ ОВО ЈЕ БИТКА ЗА НАШУ ДЕЦУ АКО САДА НЕ КАЖЕМО НЕ, СТИДЕЋЕМО СЕ ПРЕД НАШОМ ДЕЦОМ КО НЕ ЖЕЛИ УПОСЛЕНУ СРБИЈУ, ИМАЋЕ СРБИЈУ НА УЛИЦАМА САД ИЛИ НИКАД ХОЋЕМО ДОСТОЈАНСТВЕНУ СТАРОСТ НЕ ПРИХВАТАМО НЕПРИХВАТЉИВО ПЕНЗИОНЕРИ ВИДЕ ПРОМЕНЕ САМО У ОГЛЕДАЛУ ВИСОК ДАТУМ ГЛАДНИ НАЈВИШЕ ПРЕСКАЧУ ВЛАСТ СВЕ ЧИНИ ДА ПЕНЗИОНЕРИ БУДУ (С)ПОКОЈНИ ИЗАЂИМО НА ПРОТЕСТ! НОВИ САД ТРГ СЛОБОДЕ 22.10. 2010. 14 САТИ
Transcript
ISSN 145-98523
Година , број 9 , ктобар 2010.VIII 5 o
ПЛАЋЕНО У ПОШТИ21116 НОВИ САД
Шаље:Савез самосталних синдикатаграда Новог Сада и општинаБул. Михајла Пупина 2421000 Нови Сад
ШТАМПАНА
СТВАР
СРБИЈИ ЈЕПОТРЕБНА МЛАДОСТ
ОВО ЈЕ БИТКАЗА НАШУ ДЕЦУ
АКО САДА НЕ КАЖЕМО НЕ,СТИДЕЋЕМО СЕ ПРЕД НАШОМ ДЕЦОМ
КО НЕ ЖЕЛИ УПОСЛЕНУ СРБИЈУ,ИМАЋЕ СРБИЈУ НА УЛИЦАМА
САД ИЛИ НИКАД
ХОЋЕМОДОСТОЈАНСТВЕНУ СТАРОСТ
НЕ ПРИХВАТАМО НЕПРИХВАТЉИВО
ПЕНЗИОНЕРИ ВИДЕ ПРОМЕНЕСАМО У ОГЛЕДАЛУ
ВИСОК ДАТУМ ГЛАДНИНАЈВИШЕ ПРЕСКАЧУ
ВЛАСТ СВЕ ЧИНИ ДАПЕНЗИОНЕРИ БУДУ (С)ПОКОЈНИ
ИЗАЂИМО НА ПРОТЕСТ!НОВИ
САД
ТРГ
СЛОБОДЕ22.10.2010.
14САТИ
ПРЕДЛОГУ ЗАКОНА ОИЗМЕНАМА И ДОПУНАМА
ЗАКОНА ОПЕНЗИЈСКОМ ИИНВАЛИДСКОМ
ОСИГУРАЊУ
НЕ!
НОВИ САД
ТРГ СЛОБОДЕ
22.10.2010.
14 сати
КО ГУБИ?
КО ДОБИЈА?
СВИ МИ
НИКО
ПРОТИВ СМО:
ТРАЖИМО:
- непостојања социјалног дијалога (једно-страно утврђивање низа системскихзакона од стране Владе ...)
- подизања захтеваног пуног стажа осигура-ња за жене са 35 на 38 година стажа
- повећањ броја потребних година рада напословима са бенефицираним стажом ипооштравања услова за стицање права набенефицирани радни стаж
- промене начина усклађивања пензија, штоима за последицу све веће заостајањепросечне пензије у односу на просечнузараду
- смањења процента додатног стажа за женеса 15% на 6%
- константног осиромашења грађана,повећања беде и сиромаштва
- повлачење закона из скупштинске проце-дуре и дораду истог са социјалним партне-рима
- да просечна пензија не може бити нижа од60% просечне зараде у Републици Србији
- да најнижа пензија не може бити нижа од25% просечне зараде у Републици Србији
a
САВЕЗ САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТАГРАДА НОВОГ САДА И ОПШТИНА
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
�
ПУЛССИНДИКАЛНИ 1
Очекујемо ваше прилоге, сугестије и критике
Уредништво «Синдикалног пулса»
РЕЧ УРЕДНИКА
PO[TOVANI
Градско веће Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина донело је одлуку о одржавању ПРОТЕСТА у циљу спречавања доношења Закона о пензијско-инвалидском осигурању.Поново, Влада покушава да донесе системски закон погубан за све генерације, без синдиката, социјалног дијалога и Социјално-економског савета.Време је да се одазовемо и кажемо ДОСТА!!!Морамо да се запитамо: колико пута политичке партије, ма које боје оне биле, треба да нас преваре да бисмо схватили да се морамо борити и изборити за своја права? Нико нам их неће поклонити.Морамо почети да се мењамо изнутра, а пре свега морамо мењати сопствену свест.Власт се бори за привилегије и лагодан живот на грбачи грађана, али они то раде уједињено са коалиционим партнерима и институцијама система потпомогнути појединим средствима информисања.Докле год будемо чекали да промене дођу саме, и док борбу синдиката не будемо видели као део своје борбе за опстанак, нећемо имати боље сутра, нећемо имати одговорну власт и бићемо губитници!Изађимо масовно, јер снага је у броју!
Оснивач: Савез самосталних синдиката града Новог Сада и општинаПредседник Градског већа: Драго ЂокићРедакција: Нада Видовић, Зора Веселиновић, Драгиња БејатовићЛектор: Вера ВасилићАдреса: Булевар Михајла Пупина 24, Нови Сад, тел. 021/456-290, 55-77-77,url: www.sindikat-ns.org.rs e-mail: [email protected], [email protected]Издаје и штампа: Фељтон д.о.о. Графичко-издавачко предузеће са п.о. Нови Сад, Стражиловска 17, тел. 021/66-22-867, 424-527CIP - каталогизација у публикацији, Библиотека Матице српске, Нови СадCOBISS.SR.ID 181580807
ПРОТЕСТ ће се одржати 22. октобра 2010. године на Тргу Слободе са почетком у 14,00 часова.
ПУЛССИНДИКАЛНИ2
ODR@ANA peta SEDNICA GRADSKOG VE}A SSS GRADA NOVOG SADA I OP[TINA
Градско веће Савеза само-сталних синдиката града Новог Сада и општина је на 5. седници одржаној 27.9.2010. године до-нело Одлуку о организовању ве-ликог ПРОТЕСТА у Новом Саду, 22. октобра 2010 године, на Тргу Слободе, против доношења За-кона о пензијском и инвалид-ском осигурању, непостојања социјалног дијалога, драстичног пада животног стандарда станов-ништва и повећања незапосле-ности. У циљу успешне организације ПРОТЕСТА неопходно је активно учешће чланства из синдикалних организација, председника гран-ских синдиката, чланова Град-ског већа ССС града Новог Сада и општина као и председника Групација, на организацији ПРО-ТЕСТА. Потребно је анимирати и пробудити свест свих грађана (за-послених, незапослених, пензио-нера, младих и слично) с обзиром да се ради о системском закону који је предложен без социјалног дијалога а од којег зависи судби-на свих нас и наше деце. Градско веће Савеза самостал-них синдиката града Новог Сада и општина је оценило да је не-опходно много више солидарно-сти и јединства у деловању свих гранских синдиката, а посебно када је реч о ПРОТЕСТИМА про-
тив доношења системских за-кона. Предложеним изменама и до-пунама Закона о пензијском и и н в а л и д с к о м осигурању сужа-ва се перспек-тива за младе и онемогућава достојанствена старост. Усвајањем овог закона губитни-ци ће бити:
ЗАПОСЛЕНИ јер ће однос пензије и последње зараде бити још неповољнији. Због продужења старосне границе у лошим усло-вима рада доћи ће до погоршања здравственог стања запослених.НЕЗАПОСЛЕНИ јер ће због продужења старосне границе за пензионисање расти стопа незапослености и смањивати се могућност изналажења запослења.МЛАДИ и високо образовани људи ће још теже долазити до запослења, биће приморани да „раде на црно“ без права из рада и по основу рада. Наведено ће за последицу имати још већи одлив младих кадрова у иностранство. ПЕНЗИОНЕРИ јер ће се иначе бедан положај пензионера додат-но погоршати пошто ће, у односу на просечну зараду, пензије бити све ниже и ниже. Такође захтевамо да Влада и министри престану да манипу-лишу грађанима дајући им лаж-не наде у боље сутра, да извуку руку из наших џепова и почну са иапуњавањем онога што су обећали када су долазили на власт. Стварност Србије су: непостојање социјалног дијалога на свим ни-воима, спречавање синдикал-ног деловања и организовања у приватизованим предузећима,
масовна отпуштања, све ниже зараде и пензије, неуплаћивање припадајућих доприноса за пензијско и инвалидско осигурање радницима у приватизованим предузећима али и у предузећима којима управља политичка олигархија која је на власти, сва-кодневна поскупљења добара и услуга која су под непосредном ингеренцијом и контролом држав-них органа од републичког до ло-калног, кршења и умањења права радника, сиромаштво и растућа социјална неједнакост, наставак приватизације која је показала катастрофалне резултате и ску-пу цену транзиције за грађане Србије, а енормна богаћења уског круга људи и политичке олигархије, непостојање колек-тивних уговора, замрзавање Општег колективног уговора, недоношење стратегије при-вредног развоја, драстично уништавање привреде, беспер-спективност младих који све бише напуштају земљу . . . Уколико „социјално одговорна власт“ не повуче овај срамни предлог закона из скупштин-ске процедуре, не приступи решавању нагомиланих пробле-ма, отпочне социјални дијалог уз уважавање амандмана и захтева синдиката, ПРОТЕСТИ ће се ра-дикализовати. После ПРОТЕСТА у Новом Саду одржаће се централни протест у Београду. Савез самосталних синдика-та града Новог Сада и општина апелује на чланство и целокупно грађанство да се одазову ПРО-ТЕСТУ јер СНАГА ЈЕ У БРОЈУ.Бројношћу ћемо показати озбиљност наших захтева и постићи жељени циљ.
Василија Бојић
ПУЛССИНДИКАЛНИ 3
PROTEST U KRU[EVCU PROTIV IZMENA I DOPUNA ZAKONA O PENZIJSKO-INVALIDSKOM
OSIGURAWU
Незадовољни предлогом изме-не и допуне системског Закона о пензијско-инвалидском оси гу-рању који је донет без социјалног дијалога и мимо Социјално-економског савета ССС Србије организовао је протест у Крушев-цу. Протест је одржан 16.09.2010. године са почетком у 14,00 часо-ва на тргу Косовских јунака у цен-тру Крушевца.У оквиру организације протеста градоначелнику Крушевца су уручени следећи захтеви ССС за град Крушевац:1. Тражимо да се из скупштинске процедуре повуче предложен За-кон о изменама и допунама За-кона о пензијском и инвалидском осигурању,
2. Тражимо да убудуће сви пред-лози закона прво прођу процеду-ру Социјално-економског савета, а да скупштинска процедура ус-леди након усаглашавања,3. Инсистирамо и тражимо од ре-сорних министара да се одмах отпочне процедура преговарања и потписивања Посебних колек-тивних уговора за све делатно-сти,4. Тражимо оживљавање привре-де и побољшање стандарда свих грађана.У протесту је учествовало око 3.000 људи из 20 градова у Србији.Савез самосталних синдиката града је такође учествовао у на-веденом протесту.
Ово је први у низу најављених протеста који ће бити одржани у другим градовима у Србији а завршити се великим протестом у Београду. Окупљањем у Крушев-цу указано је, између осталог, и на лош материјални и социјални положај запослених, велику не-запосленост, ниске и нередовне зараде, најављена поскупљења, непостојање социјалног дијалога и неуважавање синдиката као социјалног партнера.
Нада Видовић
ПУЛССИНДИКАЛНИ4
ПУЛССИНДИКАЛНИ 5
ПУЛССИНДИКАЛНИ6
NA[I DRAGI PENZIONERI U O^IMA "SOCIJALNO ODGOVORNE VLASTI"
Не прихватамо неприхватљиво!!!
ДА ЛИ ВАМ ЈЕ СТАЛО? Скупштина Уједињених Нација је 1990. године прогласила 1. окто-бар за Међународни дан старих особа, указујући још пре седам-наест година на значај људи ста-рости преко 65 година. На листи демографски најстаријих земаља света Србија заузима шесто ме-сто са просечном старошћу ста-новника од 40,7 година. Према проценама Републичког завода за статистику за 2009. годину на територији Републике Србије живи око 1.250.000 становни-ка старијих од 65 година, што заправо чини 17,09% укупне популације, док 22,89% чини ста-новништво старије од 60 година. У прилог чињеници да је процес старења на нивоу Европе знатно убрзан иде и податак да у Србији тренутно живи свега 15,23% ста-новништва млађих од 14 година. Из овога се јасно види да се број старих особа готово изједначио са бројем младих, бар када је реч о нашој земљи.Када се размотри ситуација у Војводини, подаци говоре да на подручју покрајине живи 16% лица старијих од 65 година а да млади до 14 година старости узимају удео од свега 15,26%. Помпезне изјаве челних људи наше земље, без обзира на њихову политичку припадност, су идентичне: „ста-ри не смеју бити терет друшт-ва“ или „усвојена је Национална стратегија о старењу, са циљем
обезбеђивања економске и социјалне сигурности и квалитета живота у старости“. А данас, 2010. године, лако је утврдити где је Србија на мапи гладних и ситих. С обзиром да је људски живот од мале вредности и значаја, власт задаје финални ударац у виду Закона о изменама
и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.Да апсурдима нема краја говори чињеница да је у Србији октобар одређен за месец промоције пра-вилне исхране и физичких актив-ности, а посебно из разлога што су Уједињене Нације прогласиле 16. октобар за Светски дан хра-не, да би већ 17. октобра многе земље широм света обележа-вале Светски дан сиромаштва. Наравно, Србија ће Светски дан хране обележити многобројним
акцијама међу којима ће се пажња посветити и прикупљању намирница за народне кухиње чији је највећи број корисника управо старости од 50 до 80 го-дина. Најугроженијим грађанима ће се делити производи који су повучени из продаје али су „употребљиви“.
СИРОМАШТВО ШТА ЈЕ ТО?Стигосмо и до сиромаштва. Вла-да Републике Србије је 2003. године усвојила Стратегију за смањење сиромаштва, која је месецима промовисана. Око резултата примене ове „успеш-не“ стратегије, на којој је ради-ло 28 експерата, 9 министара и 14 институција, сложили су се и статистика и живот па сурова стварност показује да је у 2008. години 7,9% грађана Србије је живело испод апсолутне линије сиромаштва, а у 2009. за око 60.000 више. Међутим статисти-ка је ипак заобишла чињеницу да гладују и они који раде. Потребно је знати да апсолутна линија сиромаштва представља апсолутни минимални живот-ни стандард и темељи се на тачно утврђеној потрошачкој корпи. Управо овај податак до-води до закључка да се, без об-зира на постојање Стратегије о сиромаштву, сиромаштво не смањује него повећава. Посма-
Одредбе закона Став синдикатаУслови за стицање права на старосну пензију
Додатни стаж за жене
Повећање броја потребних годи-на рада на пословима са бене-фицираним стажомФормула за усклађивање пензија
ПУЛССИНДИКАЛНИ 7
трано према годинама старо-сти, најсиромашнија су лица са 65 година и више, односно најугроженија категорија станов-ништва су пензионери и деца. Да ли се ико од актуелне социјално одговорне власти упита колико ће ђака сваког дана отићи глад-но у школу, да је број пензионера све већи, број радно способног становништва све мањи, да је у питању биолошки опстанак неко-лико милиона људи који не могу да обезбеде три оброка дневно? Србији прети талас сиромаштва старијих грађана, јер на тржишту рада све више људи потпада под категорију слабо плаћених. То значи да су доприноси за пензију мали, а самим тим и пензије. Све већи број пензионера решење види у одласку у народне кухиње. Повластице за пензионере су мање-више симболичне. Ниске пензије и сиромаштво старијих особа представљају акутни про-блем. Пензионери с минималним,
чак и просечним пензијама једва преживљавају. ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ СВЕ ЧЕШЋЕ ЈЕ СУНОВРАТ У СИРО-МАШТВОДа би дочарао праву слику сиро-маштва старих људи, а слободно
можемо да кажемо и слику целе нације, Савез самосталних син-диката града Новог Сада је ура-дио преглед потрошачке корпе која задовољава најосновније потребе једног домаћинства и то под условом да пар пензионера живи у сопственом домаћинству
и нема додатни трошак подста-нарског крова над главом.Према последњим подацима, просечна инвалидска пензија у Новом Саду покрива 60,63% просечне потрошачке корпе у Новом Саду (за јул 2009). Номи-нална вредност просечне старо-сне пензије покрива свега 78,63% просечне потрошачке корпе у Но-вом Саду. Просечна породична пензија покрива само 54,36% зва-ничне потрошачке корпе у Новом Саду. У каквом су незавидном положају пензионери довољно говори чињеница да је реална вредност просечне исплаћене пензије у општини Нови Сад, из-ражена у еврима, од 1. јануара
2010. године до данас смањена за 8,80%.У анализирање потреба пен-зионера неопходно је уврсти-ти и трошкове дужевременског лечења које подразумева одла-зак у бање и рехабилитационе центре. Да би пензионеру била доступна ова врста лечења не-опходно је прибавити већу ко-личину папирологије која и тада не гарантује да ће пензионер (најчешће инвалид) отићи на лечење на рачун социјалног осигурања, а да при том неће морати додатно из сопственог џепа платити или што је у већини случај, да је боравак плаћен (од стране социјалног) за неадеква-тан број дана (који се пацијенту саопшти приликом детаљног прегледа по примању у центар од стране лечничког особља) у односу на процес потреба задржавања пацијента на лечењу и донекле санирања болести.Поставља се питање: на који
У општини Нови Сад:• укупан број пензионера је 60.812• просечна исплаћена пензија износи 26.575,оо динара• испод просека пензију прима 34.854 корисника, односно 57,31%• инвалидску пензију мању од просека прима 7.203 корисника,
односно 57,07%• старосну пензију мању од просека прима 21.372, корисника,
односно 58,05%• породичну пензију мању од просека прима 6.698 корисника,
односно 60,55%
ПУЛССИНДИКАЛНИ8
начин преживљавају два пен-зионера, под претпоставком да примају месечно заједно 40.000 динара, ако према проценама реални (септембарски издаци) за преживљавање, набавку огрева, зимницу, лекове и лечење износе 100.000 динара?Због катастрофалног живот-ног стандарда, пензионери се сналазе како знају и умеју. Најугроженији траже храну и по контејнерима, смрзавају се у хладним собама, пензију тро-ше на лекове и рачуне, а неки успевају да упркос свему томе још помажу децу и унуке. Положај пензионера и старих особа је да-нас гори него икада. ДЕПРЕСИВНИ И ИЗОЛОВАНИИстраживања говоре да ве-лик број пензионера и старијих особа не може приуштити про-писане лекове, а велик број се осећа усамљено, изоловано,
искључено и д е п р е с и в н о с обзи ром на то да немају средстава за дружење и при-стојан живот. Велик број не може да се стара о себи, док исто тако велики број нема никаквих примања што је један од бит-них проблема
који и даље остаје нерешен. Не мали је број оних који су, нажа-лост, напуштени и од чланова породица који се и сами боре за голу егзистенцију радећи од јутра до мрака за минималну за-раду. Поражавајућа је чињеница да је сасвим нормално да се чује „нема га више“, „нико га не оби-лази“, а службе задужене за старије и пензионере са мањим примањима од просека немају довољно средстава да би свима изашли у сусрет, тако да имамо примере да зависно од општине важе различити лимити изнад којих се не примају новчане на-кнаде за најугроженије. ОДНОС СОцИЈАЛНО ОДГО-ВОРНЕ ВЛАСТИ?Власт није учинила ништа на плану закона на заштити пен-зионера и старијих особа, не постоји заједничка или свеобух-ватна политика за њих, не постоји
институција или организација у оквиру извршне власти која би се бавила њиховим проблеми-ма. Србија никада није имала поуздану социјалну слику ста-новништва, која би послужила као основни водич за правед-ну расподелу државног новца намењеног најугроженијима.
Министар рада и социјалне по-литике Расим Љајић је обећао пензионерима израду такозване социјалне карте пензионера, али тај пројекат је, како кажу у Мини-старству, тек у фази идеје, одно-сно ради се о пуком анкетирању најсиромашнијих пензионера и то у перспективи. Још једно вирту-елно обећање. Сада се више не ради о небри-зи власти према болесном, из-гладнелом, изнемоглом, осиро-машеном, бесперспективном и од власти напуштеном станов-ништву, о стотинама хиљада пензионера сведених на ниво луталица којима власт краде године живота негирајући да су икада игде ишта у животу ради-ли и стварали, нити о стотинама хиљада радника који раде бес-платно, ради се о питању да ли ћемо и даље седети скрштених руку и чекати неко виртуелно боље сутра. Или ћемо кренути у радикалније кораке за про-менама, да првенствено сами себи помогнемо не гледајући којој генерацији припадамо да-нас, јер сутра може бити касно, јер ми ћемо већ сутра бити они о којима смо данас писали.
УСТАНИ НАРОДЕ СРБИЈЕ, БИЛО ЈЕ ДОСТА!
Александра ЂокићВасилија Бојић
ПУЛССИНДИКАЛНИ 9
ЊИЗ РАДА ГРАДСКИХ ОДБОРА
UPRAVA I PRAVOSU\E PODR@AVAJU NAJAVQENE PROTESTE!
Градски одбор Синдиката за-послених у управи, правосуђу и друштвеним организацијама града Новог Сада и општина Јужнобачког округа је на седни-ци која је одржана 07. септембра 2010.године подржао најављене протесте који ће се одржати у различитим градовима широм Србије и позвао своје чланство да им се прикључи!
Положај запосле-них у државној управи и локалној самоуправи, као и у правосудним органима је изузетно лош и од великог је значаја да организова-ни протести буду што масовнији и успешнији. Више него икада је неопходно да се сви запосле-ни, незапослени и пензионери уједине и да јединствено иступе у заштити својих економских и социјалних интереса.Чињеница је да ће се најављеним предлогом Закона о изменама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању нанети огромна штета како постојећим пензионерима, тако и запослени-ма и незапосленима који тек тре-ба једног дана да се пензионишу. Овај предлог Закона је морао пре подношења Народној скуп-штини да прође кроз Социјално-економски Савет Србије, што није учињено, чиме се потврђује чињеница о непостојању соци јал-ног дијалога у Србији.Материјални и социјални положај запослених никада није био гори, дошло је до пада зарада и животног стандарда већине грађана, основне животне на-мирнице сваким даном све више поскупљују док зараде запосле-них стоје. У Србији никада није била већа стопа незапослено-
сти и сиромаштва, што актуелна власт користи за манипулацију радним местима запослених и за непотписивање колективних уго-вора. Лоше приватизације дове-ле су до затварања великог броја фирми и оставиле огромне после-дице на нашу привреду. У најави су приватизације великих држав-них система, јавних и комуналних предузећа, без уважавања ставо-ва синдиката и шире јавности.Уколико дође до усвајања пред-ложених измена и допуна Закона о ПИО последице ће сносити сви, пензионери којима ће пензије бити све ниже, запослени чији ће радни век бити све дужи а због непостојања института преоста-ле радне способности здравстве-но стање све горе, незапослени а пре свега млади и високо образо-вани који ће због продужења ста-росне границе све теже долазити до посла.Запослени се налазе на рубу егзистенције, са примањима која не могу да покрију ни најосновнија средства за живот, људи су глад-ни, изнемогли и никада више него до сада понижени! Угро-жено је људско достојанство и право на живот, а држава је, без икаквих компромиса и жеље за сарадњом, ‘’глува’’ за глас радни-ка. Надамо се да ће држава конач-но схватити да се основна пра-ва грађана, а пре свега право на достојанство и право на живот, без обзира на политичке проме-не и структуру власти, морају по-штовати. Стога сви морамо бити јединствени и истрајни у борби за ова права и дати максимал-но све од себе да ови протести буду успешни и да се стане на пут даљој самовољи власти. Као појединци можемо мало, удруже-ни можемо све!
Драгиња Бејатовић
ПУЛССИНДИКАЛНИ10
ODR@AN JEDNO^ASOVNI {TRAJK GRA|EVINARA
Широм Србије, 8. септембра, око 50.000 радника је прекину-ло радове у Београду, Новом Саду, Панчеву, Лесковцу, Новом Пазару, Смедереву, Крагујевцу, Беочину, Вршцу, Бору, Зајечару и тиме „мирно протестовало” због катастрофалног стања у грађевинарству. Радници су, како је и било најављено, од 10 до 11 сати, штрајковали на градилиштима, путевима, фабрикама и другим радним местима да би скренули пажњу Влади Србије и ресорним министарствима на тежак положај грађевинских радника. Од Вла-де Србије се захтева да напра-ви такав привредни амбијент у којем ће се подстаћи веће запошљавање грађевинских рад-ника и произвођача грађевинског материјала. Да се уједначе ус-лови запошљавања код свих послодаваца, да се уплаћују по-рези и доприноси за све и на тај начин да се спречи нелојална конкуренција.Радници су штрајковали јер су незадовољни због непостојања гранског колективног уговора, као и изменама Закона о пензијско-инвалидском осигурању и нере-
довним исплатама зарада и до-приноса.Око 1.300 грађевинских радни-ка и запослених у грађевинској индустрији у Новом Саду је подр-жало овај штрајк упозорења. Штрајковали су радници грађевинских предузећа ИГМ Стражилово, Дијагонала, Про-инг, Беочинска фабрика цемента и других предузећа чији радници су чланови Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина. Једночасовном про-тесту придружили су се радници предузећа које већ неко време не ради, некад гигант, грађевинско предузеће “Неимар”. Радници грађевинског предузећа “Неимар” су уједно протестовали и због неуплаћених пореза и доприноса за ову годину и три неисплаћене зараде. Постигнут је договор о исплати јулске и августовске плате и исплати регреса у ра-тама, тако да је штрајк који су радници најавили, за понедељак 13.09.2010. године, отказан после договора.Синдикати траже конкретна решења за два највећа пробле-ма. Први је вишемилионски дуг државе домаћим предузећима,
због чега су многа пред банкро-том, неликвидна и не могу да раде. Други је лоша позиција рад-ника, недостатак здравственог осигурања, неодређена минимал-на цена рада, недостатак топлог оброка, због чега инсистирају на потписивању колективног угово-ра.
Уколико се грађевинари не договоре са надлежнима о потписивању колективног угово-ра, чиме би им се повећала пра-ва, 1. октобра ће механизацијом блокирати Србију.
Љиљана Писарић
ПУЛССИНДИКАЛНИ 11
PRAVNI POLO@AJ ZAPOSLENIH U STE^AJNOM POSTUPKU
Стечајни поступак се спроводи у случају постојања једног од стечајних разлога: трајније не-способности плаћања, претеће неспособности плаћања, пре-задужености или у случају непоступања по усвојеном пла-ну реорганизације. Стечај се може окончати банкротством или реорганизацијом стечајног дуж-ника. Једна од правних последи-ца које наступају са отварањем стечајног поступка тиче се прав-ног положаја запослених код стечајног дужника. Чланом 77. Закона о стечају регулисано је да отварање стечајног поступка представља разлог за отказ уго-вора о раду који је стечајни дуж-ник закључио са запосленима. О отказу уговора о раду одлучује стечајни управник. Стечајни управник овлашћен је да уз са-гласност стечајног судије, по-ред запослених којима није дат отказ уговора о раду, запосли и нове раднике у циљу окончања или вођења стачајног поступка. Стечајни управник је овлашћен да уз сагласност стечајног судије свим задржаним лицима на раду, као и накнадно запосленим рад-ницима, одреди зараду и остала примања која се намирују као обавеза из стечајне масе. У круг поверилаца који се
намирују у стечају спадају и запо-слени код стечајног дужника у од-носу на неизмирена потраживања остварена у складу са Законом о раду. То су потраживања по ос-нову: неизмирене одговарајуће зараде, односно минималне за-раде, потраживања по основу на-кнаде зараде за време одсуства са рада на дан празника који је нерадни дан, годишњег одмора, плаћеног одсуства, војне вежбе и одазивања на позив државног органа, затим потраживања запо-слених по основу накнаде зараде за време привремене спрече-
ности за рад до 30 дана, накна-де трошкова за долазак на рад и одлазак са рада и накнаде за време проведено на службеном путу у земљи и иностранству, трошкова смештаја и исхране за рад и боравак на терену, ис-хране у току рада, регреса за коришћење годишњег одмора, неисплаћених примања за отпре-мнину при одласку у пензију, на-кнаде трошкова погребних услуга у случају смрти члана уже поро-дице и накнаде штете због по-вреде на раду, јубиларне награде и солидарне помоћи утврђене општим актом, накнаде штете због неискоришћеног годишњег одмора кривицом послодавца, и плаћеног одсуства уз накнаду за-раде. Све наведене зараде, накнаде и друга примања на која су за-послени остварили право у току рада представљају потраживања која се могу пријавити у поступку стечаја њиховог послодавца. Пра-во на измирење тих потраживања припада не само лицима запо-сленим код стечајног дужника у време отварања стечаја, него и свим његовим бившим радници-ма. Одредбом члана 77. став 1. За-
ПУЛССИНДИКАЛНИ12
кона о стечају прописано је да се отварањем стечајног поступка стиче законом прописани правни основ због којег стечајни управ-ник може отказати уговор о раду запосленим лицима код стечајног дужника. Истим чланом прописа-но је да стечајни управник може, поред запослених којима није дат отказ уговора о раду, запослити и потребан број лица ради вођења стечајног поступка или окончања започетих послова. Могућност запошљавања нових лица код стечајног дужника постоји само због довршетка већ започе-тих послова, односно вођења стечајног поступка. Примена појединих мера при спровођењу реорганизације привредног друштва над којим је покренут стечајни поступак има за после-
дицу отпуштање одређеног броја запослених радника код стечајног дужника. Потреба заснивања радног односа са новим лици-ма настаје уколико за ефикасно спровођење реорганизације при-вредног друштва, над којим је от-ворен поступак стечаја, не одго-вара квалификациона структура запослених. Закон о стечају не прописује по-себне критеријуме којима би се руководио стечајни управник приликом доношења одлуке о отказу уговора о раду, односно задржавању на раду појединих запослених. Међутим, то не зна-чи да стечајни управник може отказати уговор о раду мимо било каквих критеријума. От-каз уговора о раду не може бити израз самовоље, него
објективног сагледавања економ-ске ситуације стечајног дужника и процене потребе ефикасног вођења и окончања стечајног поступка. Стечајни управник се у давању отказа уговора о раду мора руководити економском целисходношћу и објективном проценом стручности и ефикас-ности запослених код стечајног дужника. Потраживања запослених код стечајног дужника могу се измири-ти само на начин прописан одред-бама Закона о стечају. То под-разумева могућност намирења неизмирених зарада, накнада зарада и других потраживања у складу са установљеним приори-тетима и ограничењима која су прописана исплатним редовима по Закону о стечају.
Закон о стечају не прописује било какво право запослених против одлуке стечајног управника о от-казу уговора о раду. Произилази да Закон о стечају не допушта било какву судску заштиту права запослених поводог датог им от-каза уговора о раду у току стечаја. Међутим, овакво становиште је у колизији са уставним јемствима права на рад, прописаним чла-ном 60. Устава РС. Том одредбом Устава прописано је неотуђиво право сваког запосленог на прав-ну заштиту за случај престанка радног односа. Из тог разлога се правна заштита права запо-слених поводом отказа уговора о раду код стечајног дужника мора остварити под условима и на на-чин прописан члaном 195. став 1. Закона о раду. Наведеном одред-
ПУЛССИНДИКАЛНИ 13
бом је прописано вођење судског спора против сваког решења којим је повређено право запо-сленог. Поступак стечаја битно ума-њује могућност измирења потраживања запослених. Поје-ди на њихова потраживања могу остати у потпуности или дели-мично неизмирена. То се може десити како у случају банкротства тако и у случају окончања поступ-ка стечаја прихватањем плана реорганизације. Чланом 54. став 4. Закона о стечају регулисано је да се у случају банкротства увек измирују само неисплаћени нето износи минималне зараде оства-рене у последњих годину дана пре отварања стечајног поступ-ка, као и доприноси за пензијско и инвалидско осигурање за пос-ледње две године пре отварања стечаја обрачунати на износ најниже месечне основице. Сва остала потраживања могу се измирити само када вредност
стечајне масе то обезбеђује. Ако је стечајна маса минимална или је уопште нема, може се десити да остану неизмирена потраживања и за неисплаћене минималне за-раде и доприносе за пензијско и инвалидско осигурање запосле-них. Намирење потраживања за-послених у општем стечајном поступку реализује се у скла-ду са одредбама Закона о стечају. Сам поступак намирења започиње подношењем пријаве потраживања. Пријава се под-носи писмено стечајном суду најкасније у року од 120 дана од дана објављивања огласа о отварању стечајног поступка у „Сл. гласнику РС“. Протеком овог рока, све поднете пријаве се могу одбацити као неблаговремене. Пријавом се поставља захтев за исплату неизмирених зарада и других примања запослених на-сталих до дана отварања стечаја. Она се пријављују у висини но-
миналног изно-са неизмирених зарада и дру-гих примања увећаних за доспелу затез-ну камату до дана отварања стечајног по-ступка. Осно-ваност пријава потраживања испи тује сте-
чајни управник. Он утврђује ваљаност, обим и исплатни ред потраживања и сачињава листу признатих и оспорених потраживања, и то најкасније у року од 40 дана од дана ис-тека рока одређеног од стране стечајног судије за подношење пријава потраживања. Решењем о главној деоби утврђује се проценат исплате за поједине исплатне редове. У првом исплатном реду намирују се потраживања запослених за неисплаћене зараде у висини ми-нималних зарада за последњих годину дана пре покретања стечајног поступка заједно са доспелом затезном каматом до дана отварања стечаја. Исто тако, у првом исплатном реду намирују се потраживања запо-слених по основу неизмирених доприноса за пензијско и инва-лидско осигурање за последње две године пре отварања стечаја. Та потраживања се обрачунавају на износ најниже месечне ос-новице доприноса, у складу са прописима о доприносима за обавезно социјално осигурање на дан отварања стечајног по-ступка. Преостала потраживања запослених по основу рада остварују се у оквиру трећег ис-платног реда. Ту спада разлика неизмирених износа до пуног износа неисплаћених зарада преко износа минималних за-рада запослених исплаћених у првом исплатном реду, и оста-лих примања по основу рада. Ту такође спадају и неизмирени до-приноси за пензијско и инвалид-ско осигурање преко доприноса за ПИО који су исплаћени у првом исплатном реду. Намирење ових потраживања врши се заједно са свим осталим потраживањима трећег исплатног реда, у сраз-мери, а у зависности од вред-ности преостале стечајне масе за исплату потраживања која се намирују у том исплатном реду.
Зора Веселиновић, стручни сарадник
ПУЛССИНДИКАЛНИ14
POLO@AJ SINDIKALNE ORGANIZACIJE I PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH KOD
POSLODAVCA U STE^AJUДа ли даном отварања стечаја престаје да постоји синдикална организација и какав је положај у правима и обавезама представника запослених (председника синдикалне организације) код посло-
давца?
По основу одредаба члана 176. став 1. тач. 5. Закона о раду, за-посленоме престаје радни однос независно од његове воље и не-зависно од воље послодавца у случају престанка рада посло-давца у складу са чланом 77. Закона о стечају или у складу са Законом о привредним друшт-
вима који предвиђа начине пре-станка рада привредног друштва (престанак рада предузетника и поступак ликвидације друшт-ва). Према члану 77. Закона о стечају („Сл. гл. РС“ бр.104/09) отварање стечајног поступка је разлог за отказ уговора о раду за запослене код стечајног дужни-ка. Стечајни управник одлучује о отказу уговора о раду и о отказу обавештава Националну службу за запошљавање према седишту дужника. Стечајни управник може да, и поред тога што је отпустио неке или све запослене, радно ангажује потребан број лица ради окончања започетих послова или ради вођења стечајног поступка уз сагласност стечајног судије. Из наведеног произилази да је раз-лог да стечајни управник одлучи о престанку радног односа само покретање стечајног поступка.Стечајни управник није обавезан ни једног запосленог да задржи у радном односу, а као што из
закона произилази, запослити може потпуно нова лица. Из ових одредаба поставља се питање радно-правног положаја запосле-них, односно да ли им се отказују уговори о раду или не. Мишљења смо да се свакoме запосленoм, којем се не отказује уговор о раду, мора понудити закључење анекса уговора о раду (у истом се анексира промена назива по-слодавца – ново правно лице које мора у имену да садржи речи „у стечају“, одређују послови и за-даци на које се ангажује запо-слени, уговара се трајање рада до окончања стечајног поступка, уговара се зарада – члан 33. тач. 10, 11. и 12. Закона о раду, и др).Од отказа по основу стечајног разлога ни један запослени не ужива никакву посебну правну заштиту па она не постоји ни за једног представника запосле-них (обично председника синди-калних организација) који су до отварања стечаја водили синди-калну организацију. Све одред-бе из Закона о раду (члан 188) и Општег колективног уговора (члан 59) које регулишу заштиту забраном давања отказа уговора о раду представницима запосле-них, престају да важе, односно не примењују се у овом случају.Постојећи члан 59. Општег колек-тивног уговора о забрани отказа представницима запослених не пружа никакву заштиту од овог разлога отказа – покренутог по-
ПУЛССИНДИКАЛНИ 15
ступка стечаја. Посебно апостро-фирамо да одредба о технолош-ком вишку у поступку покренутог стечаја престаје да важи као и цео члан 59. ОКУ.Када је у питању синдикална организација, основана у складу са чланом 6. Закона о раду, ре-гистрована код надлежног мини-старства за послове рада, која је постојала до дана отварања стечаја, она НЕ ПРЕСТАЈЕ СА РАДОМ, не одлази у стечај, није везана за стечајни поступак по-слодавца - него докле год има минимални број чланова - за-послених који су добровољни чланови, у складу са Статути-ма и општим актима надлежног синдиката, који остварују рад (стари и нови запослени) код по-слодавца у стечају, наставља са радом. Међутим, у пракси из раз-лога отказа запосленима, органи синдикалне организације остају без дотадашњих чланова па се у складу са правилима /статути-ма/ одговарајућих самосталних синдиката Републике, због ново-насталих околности (отпуште-
них чланова) обично формирају привремени органи руковођења, по правилу под називом повере-ништва, са следећим задацима:• информисање запослених и бивших запослених, чланова Са-мосталног синдиката о начину остваривања права у поступку стечаја,• да води финансијско и свако друго пословање организације, да се стара о уплати чланарине, расхода – прихода и израде завр-шних рачуна,• да остварују неопходну комуникацију са стечајним управ-ником у функцији остваривања права и интереса запослених чланова синдиката који су остали на раду у циљу заштите њихових синдикалних права и дужности,• да по завршетку поступка стечаја, ако се донесе одлука о реорганизацији, да се изврше припреме и спроведу избори у синдикалној организацији, а у случају банкротства да се у организацији донесе одлука о престанку рада организације и изврши брисање исте из реги-
стра,• обавља и друге послове који су у надлежности основне органиозације све у складу са Статутом и правилима о раду исте.
ЗАКЉУЧАКУКОЛИКО ПОСЛОДАВАц ПРЕ-СТАНЕ СА РАДОМ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ О СТЕЧАЈУ И ЗАКОНОМ О ПРИВРЕДНИМ ДРУШТВИМА, СВИМ ЗАПОСЛЕ-НИМА, БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СУ ПРЕДСТАВНИцИ ЗАПОСЛЕНИХ ИЛИ НЕ, ПРЕСТАЈЕ РАДНИ ОД-НОС НЕЗАВИСНО ОД ЊИХОВЕ ВОЉЕ И НЕЗАВИСНО ОД ВОЉЕ ПОСЛОДАВцА. СВЕ ОДРЕДБЕ О ПОСЕБНОЈ ЗАШТИТИ СИН-ДИКАЛНИХ ПРЕДСТАВНИКА ДАНОМ ПОКРЕНУТОГ ПОСТУП-КА СТЕЧАЈА ИЛИ ДАНОМ ПРЕ-СТАНКА РАДА ПОСЛОДАВцА ИЛИ ДАНОМ ДОНОШЕЊА ОД-ЛУКЕ О ЛИКВИДАцИЈИ, КОЈЕ СУ ИХ ШТИТИЛЕ ОД ОТКАЗА, ПРЕСТАЈУ ДА СЕ ПРИМЕЊУЈУ.
СЛУЖБА ПРАВНЕ ПОМОЋИ
RAZLIKA IZME|U PRERASPODELE RADNOG VREMENA I PREKOVREMENOG RADA
Закон о раду, чл. 53, 57, 58 и 61
Прерасподела радног времена не сматра се прековременим ра-дом, који се може увести само у изузетним случајевима, за посао који се није могао унапред пред-видети, и у ком случају запослени не може да ради дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно.“Чланом 53. Закона о раду (“Сл. гласник РС”, број 24/2005, 61/2005 и 54/2009 - даље: Закон) прописано је да је на захтев по-слодавца запослени дужан да ради дуже од пуног радног вре-мена у случају више силе, изне-надног повећања обима посла и у другим случајевима када је не-опходно да се у одређеном року заврши посао који није плани-ран. Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова
недељно, нити дуже од четири часа дневно по запосленом.Према томе, прековремени рад може да се уведе само у изузет-ним случајевима, за посао који није у могао унапред да буде предвиђен.Чланом 57. до 61. Закона утврђено је да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена, тако да запослени у једном пе-риоду раде дуже од пуног радног времена, а у другом краће, с тим да укупно радно време у периоду од шест месеци у току календар-ске године не буде у просеку дуже од 40 часова недељно. Прерас-подела радног времена уводи се када то захтева природа делат-ности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног
времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима. Код прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно (члан 57. став 3. Закона). Прерасподе-ла радног времена не сматра се прековременим радом (члан 58. наведеног закона).Уколико се у конкретном случају ради о прековременом раду, а не о прерасподели радног времена, запослени не може да ради дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно.”
(Мишљење Министарства рада и социјалне политике,
бр. 011-00-560/2010-02 од 12.7.2010. године)
ПУЛССИНДИКАЛНИ16
NEMOGU}NOST IZMENE UGOVORENIH USLOVA RADA U SLU^AJU NEPOSTOJAwA
ODGOVARAJU}EG POSLA U POGLEDU VRSTE I STEPENA STRU^NE SPREME
Закон о раду, чл. 171 и 179
Послодавац не може запосле-номе да понуди анекс уговора о раду ради премештаја на друге послове на основу налаза над-лежног здравственог органа ако ти послови нису одговарајући у погледу врсте и степена струч-не спреме које запослени има, али ако актом о систематизацији и организацији послова нису предвиђени послови који одговарају здравственим способ-ностима запосленог, а које би по-слодавац анексом уговора о раду могао да понуди запосленоме, послодавац може запосленог да прогласи вишком и да му откаже уговор о раду, уз исплату отпре-мнине и заштиту других права за-посленог, у складу са законом.“Према члану 81. став 2. Зако-на о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005 и 61/2005 - даље: За-кон) запослени са здравственим сметњама, утврђеним од стране надлежног здравственог органа у складу са законом, не може да обавља послове који би изазвали
погоршање његовог здравственог стања или последице опасне за његову околину.Послодавац је дужан да поступи по налазу и мишљењу надлежног здравственог органа и запосле-ног распореди на послове који одговарају његовом здравстве-ном стању.Послодавац је дужан да размотри све могућности распоређивања запосленог на одговарајући по-сао, односно посао који одговара његовом здравственом стању, тј. који неће изазвати погоршање здравственог стања запосленог или теже последице.Према члану 171. За-кона послодавац може запосленоме да по-нуди измену уговоре-них услова рада ради премештаја на други одговарајући посао, због потребе процеса и организације рада, при чему се одговарајућим
послом сматра посао за чије се обављање захтевају иста врста и степен стручне спреме.Према томе, послодавац не може запосленоме да понуди анекс уго-вора о раду ради премештаја на друге послове на основу налаза надлежног здравственог органа ако ти послови нису одговарајући у погледу врсте и степена струч-не спреме које запослени има.Ако актом о систематизацији и организацији послова нису предвиђени послови који одговарају здравственим способ-ностима запосленог, а које би по-слодавац анексом уговора о раду могао да понуди запосленоме, у складу са законом, послодавац може запосленог да прогласи вишком и да му, у смислу члана 179. тачка 9) Закона, откаже уго-вор о раду, уз исплату отпремни-не у складу са чл. 158. и 159. За-кона. Запослени остварује и друга права у складу са чланом 160. Закона која се односе на новча-ну накнаду и право на пензијско и инвалидско осигурање и здрав-ствену заштиту у складу са про-писима о запошљавању.”
(Мишљење Министарства рада и социјалне политике,
бр. 011-00-00567/2010-02 од 14.7.2010. године)
СТАТИСТИКА
PROSEK ZARADA U SRBIJI
PROSEK ZARADA U VOJVODINI
PROSEK ZARADA U NOVOM SADU
POTRO[A^KA KORPA
U PREMAPODACIMA MINISTARSTVATRGOVINE I USLUGA
REPUBLICI SRBIJI
POTRO[A^KA KORPA
U PREMAPODACIMA MINISTARSTVA
TRGOVINE I USLUGA
NOVOM SADU
indeks cena na malo 2010.- srbija -
indeks tro[kova @ivota 2010.- srbija -
МЕСЕЦ
БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС
укупно привреда укупно привреда укупно привреда
VI 2010. 47.486,00 45.033,00 102,2 102,5 34.161,00 32.505,00 51/10
VII 2010. 48.394,00 45.965,00 101,9 102,1 34.591,00 32.837,00 60/10
VIII 2010. 47 190,00. 44.577,00 97,5 97,0 33.955,00 32.193,00 -
МЕСЕЦ
БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РСукупно привреда укупно привреда укупно привреда
VI 2010. 45.777,00 43.829,00 101,5 100,6 32.896,00 31.566,00 51/10
VII 2010. 48.539,00 47.703,00 106,0 108,8 34.130,00 33.223,00 60/10
VIII 2010. 46.156,00 44.013,00 95,1 92,3 33.184,00 31.720,00 -
МЕСЕЦ
БРУТО ЗАРАДЕ ИНДЕКС НЕТО ЗАРАДЕСлужбенигласник РС
укупно привреда укупно привреда укупно привреда
VI 2010. 54.540,00 54.320,00 105,8 104,3 39.178,00 39.086,00 51/10
VII 2010. 56.505,00 56.769,00 103,6 104,5 40.576,00 40.893,00 60/10
VIII 2010. 53.250,00 51.661,00 94,2 91,0 38.240,00 37.144,00 -
Емисија је била посвећена предлогу Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Овај системски закон нијерезултат социјалног дијалога, јер Предлог Закона пре упућивања истог у Скупштину РС, није разматрао Социјално-економски савет Републике Србије. Исто тако, Влада РС у процедури доношења није уважила ни једну од поднетихпримедби и сугестија Савеза самосталних синдиката града Новог Сада и општина и Савеза самосталних синдикатаСрбије. Указано је на неприхватљивост предложених измена и допуна Закона о ПИО, и на чињеницу да ће применаистих дерогирати постојећи положај садашњих пензионера и будућих корисника права из реда запослених. Уследнаведеног, Савез самосталних синдиката града Новог Сада и ССССрбије упутио је захтев за повлачењем ПредлогаЗакона о ПИО из скупштинске процедуре, ради његове дораде уважавањем мишљења социјалних партнера. Собзиром да је реч о системском закону којим ће бити опредељен положај свих нас, јавност је упозната да ће ССССрбије у време разматрања Предлога Закона у Скупштини РС организовати масовне протесте, како би се спречилодоношење истог у форми у којој је предложен. Први протести у низу оних који следе били су у Крушевцу и Бору, а уоктобру ћебити уНовомСаду.
Емисија је била посвећена у првом делу, проблемима који су настали након лоше приватизације упредузећима металске и грађевинске индустрије Новог Сада и опшина. Посебно се обратила пажња наодлуку републичког Одбора Грађевине о штрајку упозорења. Положај запослених у металским играђевинским предузећима и безбедност здравља на раду примена и поштовање колективних уговоракод послодавца.У емисији се говорилоио текућимпроблемима запослених.
емисија:
датум:
гости:
„
03 9
ОСАА“
.0 .2010.
емисија:
датум:
гост:
„ОСАА“
17.09.2010.
ДРАГО ЂОКИЋпредседник Савеза самосталних синдиката
