Studija je deo rezultata na projektu SocioNext SE: More Inclusive, … · 2018-09-17 · ANALIZA...

I

Studija je deo rezultata na projektu SocioNext SE: More Inclusive, Clean and Affordable Biomass Energy Production from Agricultural Residues and Waste, br. 48-00-00203/2014-28-19

Beograd, april 2018.

II

S A D R Ž A J

AKRONIMI I SKRAĆENICE 1

REČNIK POJMOVA 2

UVODNA RAZMATRANJA 4

I ANALIZA RURALNIH OBLASTI SRBIJE 6 1.1. Prirodni uslovi i resursi 6 1.1.1. Poljoprivredno zemljište 7 1.1.2. Šume i šumsko zemljište 9 1.2. Demografske karakteristike 12 1.3. Analiza ruralne ekonomije 15 1.4. Ruralno siromaštvo i osetljive grupe 17 1.5. Stanje i zaštita životne sredine 20

II RESURSI BIOMASE I ANALIZA TRŽIŠTA BIOENERGETSKIH RESURSA

U SRBIJI 22 2.1. Pojam biomase i bioenergetskih resursa 22

2.2. Nacionalna regulativa u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti 29

2.3. Analiza stanja u oblasti OIE i energetske efikasnosti u Srbiji 31 2.4. Mapiranje resursa i energetskog potencijala različitih vrsta biomase 34

2.4.1. Biomasa iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke industrije 34 2.4.2. Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije 40 2.4.3. Biomasa iz energetskih biljaka 44

2.4.3.1. Biomasa iz energetskih trava 45 2.4.3.2. Biomasa iz intenzivnih šumskih zasada 47

2.4.4. Biomasa iz organskog dela komunalnog otpada 48 2.5. Mapiranje pogona za proizvodnju bioenergetskih resursa i proizvodnju

energije iz biomase 49 2.5.1. Pogoni za proizvodnju peleta i briketa od poljoprivredne biomase 49 2.5.2. Pogoni za proizvodnju peleta i briketa od biomase iz šumarstva i

drvno prerađivačke industrije 52 2.5.3. Elektrane na biomasu 55 2.5.4. Biogas postrojenja za proizvodnju električne energije 55

III

2.5.5. Pogoni za proizvodnju biodizela i bioetanola 57 2.5.6. Pogoni za proizvodnju bioenergetskih resursa iz biomase

energetskih biljaka 58 2.5.7. Pogoni za proizvodnju bioenergetskih resursa iz biomase

organskog dela komunalnog otpada 58 2.6. Ekonomska održivost mapiranih pogona 58 2.7. Socio-ekološki doprinos mapiranih pogona 60

III TRŽIŠTE BIOMASE I BIOENERGETSKIH RESURSA U EU I SVETU I

ANALIZA PRIMARE DOBRE PRAKSE U ZEMLJAMA OKRUŽENJA 62 3.1. Institucionalni okvir u EU u oblasti OIE i energetske efikasnosti 62 3.2. Tržište biomase i bioenergetskih resursa u svetu i EU 64 3.3. Standardi EU u oblasti čvrstih biogoriva 68 3.4. Analiza primera dobre prakse u regionu i zemljama EU 71

IV PREPORUKE I PROJEKCIJE ZA SRBIJU: UNAPREĐENJE KORIŠĆENJA

BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE 78 4.1. Procena realno raspoložive biomase i preporuke za njeno korišćenje 78

4.1.1. Bimasa iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke industrije 78 4.1.2. Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije 81 4.1.3. Biomasa iz energetskih biljaka 83 4.1.4. Biomasa iz organskog dela komunalnog otpada 84

4.2. Pravci efikasnijeg korišćenja biomase i gotovih proizvoda od biomase u energetske svrhe 84

4.3. Preporuke korišćenja biomase u energetske svrhe u skladu sa veličinom tržišnih subjekata 87

4.4. Ekonomska opravdanost investiranja u male pogone za preradu biomase: preporuke 88

4.4.1. Proizvodnja peleta i briketa od biomase iz poljoprivrede 88 4.4.2. Proizvodnja peleta i briketa od biomase iz šumarstva i drvno

prerađivačke industrije 90 4.4.3. Biogasna postrojenja 92 4.4.4. Proizvodnja biodizela 94 4.4.5. Prerada biomase iz energetskih biljaka 96

4.5. Preporuke za intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe sa aspekta socijalne održivosti lokalnih zajednica 99

4.6. Preporuke za intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe sa aspekta ekološke održivosti lokalnih zajednica 100

IV

4.7. Pregled dostupnih tehnologija, praksi i opreme u malim pogonima za preradu biomase: preporuke 108

4.8. Inovacije u oblasti bioenergetskih resursa 111 4.9. Unapređenje logistike bezbednog upravljanja biomasom: sakupljanje,

transport i skladištenje 113

UMESTO ZAKLJUČKA: MESTO I ULOGA MSPP I POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U PRERADI I KORIŠĆENJU BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE

119

LITERATURA

125

ANEKS 132

1

AKRONIMI I SKRAĆENICE

BFPE Bruto finalna potrošnja energije

EU Evropska Unija

EnZ Energetska zajednica

JLS Jedinica lokalne samouprave

KPZ Korišćeno polјoprivredno zemlјište

MPŠV Ministarstvo polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

MRE Ministarstvo rudarstva i enegetike

MSPP Mala i srednja preduzeća i preduzetnici

Мtoe Miliona tona ekvivalentne nafte

NAPOIE Nacionalni akcioni plan za korišćenje OIE

OIE Obnovlјivi izvori energije

PG Polјoprivredno gazdinstvo

PLP Pravna lica i preduzetnici

PPG Porodično polјoprivredno gazdinstvo

RZS Republički zavod za statistiku

RGZ Republički geodetski zavod

2

REČNIK POJMOVA

OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE (OIE)

OIE su nefosilni izvori energije, kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije.

BIOMASA (BIOLOŠKA MASA)

Biomasa je OIE. Predstavlja organsku razgradivu materiju biljnog ili životinjskog porekla, kao i biološki razgradivi deo industrijskog i gradskog otpada, koji se različitim procesima pretvara u različite oblike energije (toplotna, električna).

POTENCIJALNO RASPOLOŽIVA BIOMASA

Ukupna količina biomase iz različitih izvora koja postoji i koja bi teoretski mogla biti iskorišćena za energetske svrhe.

TEORETSKI ENERGETSKI POTENCIJAL BIOMASE

Energetski potencijal biomase izračunat na osnovu potencijalno raspoložive biomase.

REALNO RASPOLOŽIVA BIOMASA

Biomasa, koja sa aspekta količine i dostupnosti, realno može biti iskorišćena u energetske svrhe, bez negativnih uticaja na ravnotežu i funkcionisanje ekosistema.

BIOMASA IZ POLJOPRIVREDE I PREHRAMBNO PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

Uključuje biomasu iz ratarstva (otpaci i biljni ostaci jednogodišnjih useva, kao što su slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike...), voćarstva i vinogradarstva (ostaci rezidbe i održavanja višegodišnjih zasada) i stočarstva (stajnjak i ostaci iz stočarstva), kao i biorazgradivi deo otpada prehrambeno prerađivačke industrije.

BIOMASA IZ ŠUMARSTVA I DRVNO PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

Uključuje ogrevno drvo, grane i drvni otpad iz šumarstva, kao i biorazgradive delove nusproizvoda drvno prerađivačke industrije (piljevina, kora, drvni ostaci i sl).

BIOMASA IZ ENERGETSKIH BILJAKA

Uključuje brzorastuće drvenaste biljke i višegodišnje energetske trave, koje se namenski uzgajaju za energetske svrhe.

BIOENERGETSKI RESURSI (GOTOVI PROIZVODI OD BIOMASE)

Biogorivo – gorivo koje nastaje konvertovanjem biomase u čvrsto (briket, pelet), tečno (biodizel, bioetanol) i gasovito stanje (biogas); Briket – kompaktna forma biomase, proizvod najčešće valjkastog oblika, dobijen presovanjem biološkog materijala pod određenim uslovima; Pelet – isto kao briket, samo manjih dimenzija;

3

Biodizel (prva generacija biogoriva) – tečno biogorivo proizvedeno procesom transesterifikacije od bilo koje vrste biljnog ulja (uljane repice, soje, suncokreta), životinjskih masti, kao i otpadnih jestivih ulja i masti;

Bioetanol (prva generacija biogoriva) – tečno biogorivo koje se dobija procesom fermentacije biomase iz svih sirovina u kojima ima šećera; Biogas – gasovito stanje biogoriva dobijeno anaerobnom razgradnjom energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza), stajnjaka i biorazgradivog otpada.

KOGENERACIJA Kombinovana proizvodnja električne i toplotne energije.

PREDUZETNIK Poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA

U mikro pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih 10; poslovni prihod 700.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti; prosečna vrednost poslovne imovine 350.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti. U mala pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mikro pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih 50; poslovni prihod 8.800.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti; prosečna vrednost poslovne imovine 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti. U srednja pravna lica razvrstavaju se ona pravna lica koja prelaze dva kriterijuma za mala pravna lica, ali ne prelaze dva od sledećih kriterijuma: prosečan broj zaposlenih 250; poslovni prihod 35.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti; prosečna vrednost poslovne imovine 17.500.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

RURALNA PODRUČJA U SRBIJI

Prema RZS, u upotrebi je tipologija naselja koja se zasniva na tzv. upravnom kriterijumu, prema kojem su naselja razvrstana na ''gradska'' i ''ostala'' (sva naselja koja nisu gradska). O „ostalim“ naseljima se može uslovno govoriti kao ruralnim područjima.

REGIONI NIVOA NSTJ 2

Nomenklatura statističkih teritorijalnih jedinica (NSTJ) jeste standard koji služi za iskazivanje statističkih rezultata prema nivoima statističke teritorijalne podele Srbije. NSTJ sadrži jedinice na tri nivoa: NSTJ 1, NSTJ 2 (regioni) i NSTJ 3 (oblasti). Regioni nivoa NSTJ 2 su: (1) Beogradski region, (2) Region Vojvodine, (3) Region Šumadije i Zapadne Srbije, (4) Region Južne i Istočne Srbije i (5) Region Kosovo i Metohija. Zbog nedostataka podataka za region Kosovo i Metohija, u Studiji se razmatraju samo prva četiri regiona.

4

U V O D N A R A Z M A T R A NJ A

Kao deo razultata na projektu „SocioNext SE: More Inclusive, Clean and Affordable Biomass Energy Production from Agricultural Residues and Waste“, Institut za šumarstvo, Beograd izradio je „Studiju o mogućnostima otvaranja novih radnih mesta u ruralnim područjima Srbije na sektoru MSPP: mali pogoni za iskorišćavnje biomase u energetske svhe“, uz stručnu redakturu Instituta za ekonomiku poljoprivrede, u Beogadu.

Imajući u vidu ograničenu dostupnost fosilnih izvora energije, razvoj sektora energetike više neće biti moguć kroz razvoj velikih industrija i centralizovane energetske infrastrukture koju predvode velike korporacije poput nacionalnih elektroprivreda i naftnih industrija.

Svetska energetska strategija do 2050. godine predviđa da će najveći udeo u proizvodnji energije imati upravo obnovljivi izvori energije (OIE). U tom smislu, kao nosioci daljeg razvoja energetskog sektora označeni su mali i srednji pogoni i preduzeća, koji predstavljaju model postizanja energetske samoodrživosti na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou.

U razvijenim državama sveta korišćenje OIE je poslednjih godina u priličnoj ekspanziji. Ulaganja u ovu oblast su velika, od istraživanja, donošenja potrebnih zakonskih akata i mera, do izgradnje energetskih objekata, ali i primene u domaćinstvima za sopstvenu potrošnju. Bez obzira na velika investicije, praksa potvrđuje da su one opravdane, zato što se kroz više ili manje godina, uložena sredstva vraćaju, a nakon toga donose benefit, kako investitoru, tako i celoj državi i društvu u celini.

S obzirom da je Srbija članica Energetske zajednice (EnZ), u cilјu integracije njenog energetskog sektora u energetski sistem EU, nacionalnim strateškim dokumentima predviđeno je efikasnije korišćenje energije i povećanje udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije (BFPE). U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ o promociji korišćenja energije iz OIE i Odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice (D/2012/04/MC – EnC), Nacionalnim akcionim planom za korišćenje OIE Republike Srbije određen je veoma ambiciozan i obavezujući cilј za Srbiju u oblasti OIE, koji iznosi 27% učešća OIE u njenoj BFPE u 2020, čime su prvenstveno targetirani sektori proizvodnje električne energije, grejanja i saobraćaja.

Biomasa predstavlja najveći potencijal koji bi Srbiji trebalo da pomogne u dostizanju udela od 27% OIE u BFPE do 2020. godine. Međutim, primena biomase kao energetskog resursa može da bude pozitivna samo ako je zasnovana na konceptu održivosti, što znači da je potrebno njeno plansko i racionalno korišćenje u skladu sa raspoloživim potencijalima na lokalnom nivou.

Cilj ove Studije odnosi se na procenu realnih potencijala biomase, koja se može koristiti u energetske svrhe, pre svega sa aspekta sektora MSPP i poljoprivrednih gazdinstava.

Uloga sektora MSPP i poljoprivrednih gazdinstava u korišćenju biomase u energetske svrhe posmatra se sa aspekta njihove mogućnosti da kroz pokretanje odgovarajućih pogona za proizvodnju bioenergetskih resursa i/ili proizvodnju energije iz biomase:

obezbede čistiju i pristupačniju proizvodnju energije,

5

podstaknu razvoj lokalne zajednice većim zapošljavanjem i inkluzijom osetljivih grupa,

doprinesu ostvarenju strateških ciljeva Republike Srbije u energetskom sektoru.

Kako bi se omogućilo što bolje sagledavanje raspoloživih potencijala specifičnih u određenim delovima Srbije, analize su sprovedene na nivou regiona, jer su OIE regionalno specifični i lokalno dostupni, te se na tom nivou mogu i najefikasnije koristiti.

Studija obuhvata četiri tematska poglavlјa.

U opštem, prvom delu, Studija se bavi analizom prirodnih uslova, stanja i zaštite životne sredine, kao i analizom demografskih karakteristika i stanja ruralne ekonomije.

Drugo poglavlje Studije daje definiciju biomase i bioenergetskih resursa, razmatra stanje u oblasti proizvodnje OIE i energetske efikasnosti u Srbiji, kao i nacionalnu regulativu u ovoj oblasti. Pored toga, u poglavlju se analizira teoretski energetski potencijal biomase iz poljoprivrede, šumarstva i drvno prerađivačke industrije, energetskih useva i organskog dela komunalnog otpada i mapiraju mali i srednji pogoni koji se u Srbiji bave proizvodnjom bioenergetskih resursa ili iskorišćavanjem biomase u energetske svrhe. Na kraju poglavlja razmatrana je ekonomska održivost mapiranih pogona, kao i njihov socio-ekološki doprinos lokalnoj zajednici.

Kroz treće poglavlje razmatra se institucionalni okvir u EU u oblasti OIE i energetske efikasnosti, kao i tržište biomase i gotovih proizvoda od biomase u okruženju i EU. Takođe, dat je prikaz ključnih standarda, koji definišu pravila u proizvodnji i prometu čvrstih i tečnih goriva, kao i biogasa. Težište ovog poglavlja čine primeri dobre prakse iz zemalja u okruženju u korišćenju obnovljive energije.

U četvrtom poglavlju prikazani su realni potencijali biomase u Srbiji, koja se može koristiti u energetske svrhe, na osnovu čega su date preporuke i projekcije za unapređenje njenog korišćenja, a u skladu sa veličinom tržišnih subjekata, kao i ekonomskom, socijalnom i ekološkom opravdanosti investiranja u male i srednje pogone za proizvodnju bioenergetskih resursa. U okviru ovog poglavlja dat je i osvrt na mere za unapređenje logistike bezbednog upravljanja biomasom, pregled dostupnih tehnologija, praksi i inovativnih rešenja u preradi biomase.

Kroz zaključna razmatranja analizirana je uloga MSPP i poljoprivrednih gazdinstava u sektoru korišćenja i prerade biomase, kao i njihov doprinos održivom ekonomskom, socijalnom i ekološkom razvoju lokalnih zajednica.

6

Izvor: https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/land-cover-2006-and-changes/serbia/image_large

Slika 1. Zemljišni pokrivač Srbije

Korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) čini 44% teritorije Srbije

I ANALIZA RURALNIH OBLASTI SRBIJE 1.1. Prirodni uslovi i resursi

Republika Srbija nalazi se u centralnom delu Balkanskog poluostrva, dominantno u umereno - kontinentalnoj klimatskoj zoni, koju karakteriše smena četiri godišnja doba. Na planinama je prisutna planinska klima, sa dužom i hladnijom zimom i kraćim i svežijim letima, kao i sa većom količinom padavina. U području Vojvodine prisutna je panonska-kontinentalna klima, koju karakterišu veoma topla leta i hladne zime, kao i manja količina padavina u odnosu na ostatak zemlјe. Količina padavina raste sa povećanjem nadmorske visine (u proseku iznosi 896 mm/m3)1.

Teritorija Srbije zauzima 8.849.900 ha (RZS) i odlikuje se bogatstvom prirodnih

resursa – rekama i podzemnim vodama, plodnim poljoprivrednim zemlјištem, šumama, florom i faunom (Slika 1).

Korišćeno poljoprivredno zemljište poljoprivrednih gazdinstava (RZS, Popis poljoprivrede 2012) iznosi 3,4 mil. ha (bez Kosova i Metohije) i čini 44% teritorije Srbije (bez teritorije Kosova i Metohije, gde Popis

poljoprivrede 2012. nije obavljen).

Poljoprivredno zemljište je neprocenlјivog značaja, jer suštinski predstavlјa neobnovlјivi prirodni resurs, s obzirom na vremenski period potreban za njegovo stvaranje. S obzirom na sve izraženije klimatske promene, povećanje broja stanovnika, pojavu prirodnih nepogoda, kao što su suše, povećanje korišćenja polјoprivrednih površina za gajenje enrgetskih useva, građevinsku ekspanziju i druge činioce, na zemlјište se danas obraća posebna pažnja (SEEDEV, 2017).

1 http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Padavinski_rezim_u_Srbiji.pdf

https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/land-cover-2006-and-changes/serbia/image_large

https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/land-cover-2006-and-changes/serbia/image_large

http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Padavinski_rezim_u_Srbiji.pdf

7

Srbija je među evropskim zemljama sa povoljnim zemljišnim resursima

Šume (državne i privatne) čine 29% teritorije Srbije

Osim polјoprivrednog zemlјišta, šume predstavlјaju jedan od najvažnijih prirodnih resursa svake zemlјe. Površine šuma u Srbiji, prema podacima RZS (2014) iznose 2,2

mil. ha (bez Kosova i Metohije) i čine 29% teritorije Srbije (bez Kosova i Metohije, s obzirom da za ovaj region nisu raspoloživi podaci za površine šuma). Šume proizvode kiseonik neophodan za funkcionisanje biosfere, one su sklonište i mesto za život divlјih bilјnih i životinjskih vrsta, štite zemlјište od erozije, ublažavaju klimatske promene i predstavlјaju izvor sirovina za čoveka.

1.1.1. Poljoprivredno zemljište

Površina poljoprivrednog zemljišta kojom Srbija raspolaže razlikuje se u zavisnosti od toga koji se podaci (izvori) koriste.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (Popis poljoprivrede, 2012):

Ukupno poljoprivredno zemljište iznosi 3.861.477 ha (po stanovniku 0,54 ha); Korišćeno poljoprivredno zemljite (KPZ) iznosi 3.437.423 ha (po stanovniku 0,48 ha).

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ): Ukupno poljoprivredno zemljište iznosi 5.032.863 ha (po stanovniku 0,71 ha); Obradivo poljoprivredno zemljište iznosi 4.255.344 ha (po stanovniku 0,60 ha).

Satelitski snimci (2015/2016 godina) ukazuju da ukupno poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi oko 4,3 miliona ha. Ovo je i najrealniji podatak, koji pokazuje da imamo nešto više poljoprivrednog zemljište nego što to pokazuju podaci RZS, a manje nego što su zvanični podaci RGZ.

U Studiji se za potrebe analiza koriste podaci o poljoprivrednom zemljištu RZS-a (Popis poljoprivrede, 2012). Prema ovom izvoru:

Najveći pocenat KPZ (82,2%) je u posedu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, kojih je 99,5% u odnosu na ukupan broj poljoprivrednih gazdinstava (631.522);

Prosečna veličina KPZ po porodičnom poljoprivrednom gazdinstvu iznosi 4,5 ha; Mala polјoprivredna gazdinstva (do 5 ha KPZ) čine 77,7% ukupnog broja popisanih

poljoprivrednih gazdinstava, ali koriste svega 25,2% KPZ. S druge strane, svega 3,1% poljoprivrednih gazdinstava je veličine preko 20 ha, ali ova gazdinstva koriste 44% ukupnog KPZ;

Dominantan oblik korišćenja poljoprivrednog zemljišta po načinu posedovanja prava je po osnovu vlasništva 70,4%. Po osnovu vlasništva najviše poljoprivrednog zemljišta se koristi u regionu južne i istočne Srbije (84,3%), a najmanje u Vojvodini (55,3%).

Prema obimu i strukturi raspoloživih poljoprivrednih površina Srbija se nalazi među evropskim zemljama sa povoljnim zemljišnim resursima, koji osiguravaju prehrambenu sigurnost i omogućavaju ostvarivanje

dodatnog prihoda (SEEDEV, 2017), što potvrđuje sledeće:

8

Zemljišni resursi nisu ograničenje za veću proizvodnju biomase

Kvalitet poljoprivrednog zemljišta

Srbija po stanovniku ima između 0,48 ha i 0,71 ha (u zavisnosti od izvora podataka), što predstavlja od 266% do 394% poljoprivrednog zemljišta više nego što je minumim poljoprivrednog zemljišta za prehrambenu sigurnost stanovništva;

Prema broju hektara KPZ po stanovniku Srbija ima 37% više polјoprivrednog zemlјišta u odnosu na prosek EU-28. Samo 8 zemalja u EU-28 ima više KPZ po glavi stanovnika od Srbije;

Odnos površina oranica i stalnih useva, prema površinama livada i pašnjaka (71%:29%) je među povoljnijima u odnosu na druge zemlje EU-28.

Zemlјišta u Srbiji su veoma raznovrsna, što je rezultat velike heterogenosti geološke strukture, klime, vegetacije i mikrofaune, a prirodni resursi su povolјni za različite

tipove polјoprivredne proizvodnje.

Prema podacima RGZ, 62% obradivog poljoprivrednog zemljišta pripada od I do IV katastarske klase, a 38% od V do VIII katastarske klase. Prve četiri katastarske klase se mogu koristiti bez ikakvog ograničenja, dok je obradivo poljoprivredno zemljište od V do VIII katastarske klase sa manjim, odnosno ograničenim proizvodnim potencijalom.

Prema pedološkom sastavu na oko 3.250.000 ha se nalaze černozem, gajnjača, smonica i ritska crnica, koje su veoma kvalitetna zemljišta ili kvalitetna zemljišta na kojima se mogu gajiti poljoprivredni proizvodi bez ikakvih ograničenja. Na oko milion hektara se prostire černozem, kao najkvalitetnije poljoprivredno zemljište.

Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji tokom poslednje dve decenije zasnivala se na preteranom iscrpljivanju zemljišta i malim ulaganjima u popravku fizičko-hemijskih osobina zemljišta i uređenje zemljišne infrastrukture. Stoga, glavne pretnje po kvalitet zemlјišta jesu: smanjenje organske materije (upotreba stajnjaka je nedovoljna), zakišeljavanje zemljišta (kao rezultat nekontrolisane upotrebe hemijskih sredstava), zbijenost, erozija (vodom, vetrom), zagađenje, zaslanjivanje, plavljenje i gubitak biodiverziteta (Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024).

Imajući sve prethodno u vidu, može se zaključiti da Srbija ima zemljišne resurse koji omogućavaju intenzivnu poljoprivredu i iskorišćavanje biomase iz poljoprivredne proizvodnje za energetske svrhe, kao i stvaranje većih količina sirovina za proizvodnju tzv. druge generacije

biogoriva: gusti zasadi drveća kratke ophodnje (pre svega topola i vrba) i namenski višegodišnji rizomatozni bioenergetski usevi (miskantus, prerijsko proso, obična trska, mediteranska trska i trstika), ali uz planski pristup i efikasnu politiku upravljanja poljoprivrednim zemljištem, kako korišćenim, tako i nekorišćenim2.

Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem predstavlja jednu od ključnih politika održivog razvoja svake zemlje i sastavni je deo politike zaštite životne sredine zbog biološke

2 Nekorišćeno poljoprivredno zemljište iznosi oko 424 hiljada hektara i predstavlja 8% ukupno raspoloživog zemljišta poljoprivrednih gazdinstava. Ovo zemljište je potencijalno raspoloživo i može se uključiti u proizvodnju. Pored površina koje se ostavlјaju za ugar, značajan deo površina pod livadama i pašnjacima se ne koristi zbog nepristupačnosti, zakorovlјenosti ili usled ekonomske neisplativosti.

9

Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem

Politika upravljanja poljoprivrednim zemljištem u javnoj svojini

raznovrsnosti, uticaja na klimatske promene i zagađenja zemljišta i voda; socijalne politike usled značaja za prehrambenu sigurnost; ekonomske politike kao deo razvojnih politika, politika koncentracije i monopola,

subvencija, politika nacionale sigurnosti i drugih politika (SEEDEV, 2017).

Srbija je u poslednjih petnaest godina učinila značajne korake u razvoju tržišta poljoprivrednog zemljišta (prometa, zakupa, restitucije, komasacije i slično). Ipak, postoje određeni problemi, kao što su: nedovoljno efikasna primena zakona u praksi; neadekvatna poreska politika; neažurnost podataka u jedinstvenoj evidenciji o nepokretnosti; socijalna nesigurnost vlasnika zemljišta (vlasnici zemljišta nemaju siguran posao, imaju niske zarade, a plaćaju mali porez na poljoprivredno zemljište, pa ne žele da ga prodaju); rasparčanost poseda; nedovoljna zainteresovanost poljoprivrednika za komasaciju, skup i dugotrajan postupak komasacije; nezavršen postupak restitucije i slično.

Prema podacima sa kojima raspolaže MPŠV, ukupna površina polјoprivrednog zemlјišta u javnoj svojini Republike Srbije je oko 900 hiljada hektara do 1 milion hektara (površina varira po godinama), uklјučujući i utrine i pašnjake koji su vraćeni seoskim zajednicama na

korišćenje. Površina državnog polјoprivrednog zemlјišta koje se izdaje u zakup (bez besplatnog korišćenja) ne oscilira značajno po godinama, kreće se u proseku oko 260,000 ha i čini oko 30% KPZ koje poljoprivredna gazinstva koriste u zakupu (za novac ili u naturi). Ovim zemljištem upravlja MPŠV Republike Srbije.

1.1.2. Šume i šumsko zemljište

Srbija se smatra srednje šumovitom zemljom. Prema podacima RZS, pod šumom i šumskim zemljištem je oko 2,2 miliona hektara, a stepen šumovitosti iznosi 29%

površine Srbije (bez teritorije Kosova i Metohije), što je blizu svetskog (30%), ali znatno niže od evropskog (46%) i optimalnog stepena šumovitosti (41%).

Prostorna zastupljenost kompaktnih šumskih sastojina uglavnom se vezuje za brdsko-planinska područja, te u odnosu na ukupnu površinu šuma Srbije, najveće površine pod šumama imaju regioni (Tabela 1): Južne i Istočne Srbije (47,0%) i Šumadije i Zapadne Srbije (44,4%).

Tabela 1. Površine šuma po regionima Srbije, 2014.

Republika Srbija, regioni Ukupno, ha Učešće, % Region Vojvodina 123.811 5,7 Beogradski region 61.626 2,8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 963.740 44,4 Region Južne i Istočne Srbije 1.019.569 47,0 Ukupno Republika Srbija 2.168.746 100,0 Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017.

Srbija je srednje šumovita zemlja

10

Izvor: Banković et al, 2009.

Grafikon 1. Učešće pojedinih vrsta drveća u ukupnoj površini šuma u Srbiji (%)

bukva29%

cer15%breza, jasika,

bagrem10%

kitnjak8%

borovi6%

sladun7%

smrča4%

lužnjak1%

ostalo20%

Među jedinicama lokalne samouprave sa najvećom pokrivenošću teritorije šumom izdvajaju se: Majdanpek (preko 80%), Kučevo, Žagubica, Despotovac, Bor i Boljevac (41-60%).

Poreklo šume najbliže određuje njen kvalitet. U strukturi šuma dominiraju šume izdanačkog porekla (52%), koje imaju kraći životni vek, slabije zdravstveno stanje, skromnije dimenzije u odnosu na visoke šume i koje u potpunosti ne

koriste proizvodni potencijal staništa (Banković et al, 2009). Pri tom, izdanačke prirodne sastojine u privatnom vlasništvu su u kvantitativnom smislu lošije u odnosu na iste u državnom vlasništvu. Prosečna zapremina izdanačkih šuma i zapreminski prirast značajno su niži u odnosu na visoke sastojine. Videti Tabele 1 i 2 u Aneksu. Posmatrano po regionima, veštački podignute sastojine najviše su zastupljene na teritoriji Vojvodine (41,6% obrasle površine), dok u ostalim regionima dominiraju sastojine izdanačkog porekla.

Jedan od problema u šumarstvu Srbije je srednji nivo očuvanosti, pre svega iskazan u odnosu na stepen obraslosti sastojina. Procentualno, u odnosu na ukupno obraslu površinu, očuvanih šuma ima 70,6%, razređenih

27%, a devastiranih 2,4% (Banković et al, 2009). Videti Tabele 3 i 4. u Aneksu. Učešće razređenih i devastiranih sastojina (29% obrasle površine), odnosno šuma nepotpunog i prekinutog sklopa sa godišnjom proizvodnjom drveta od svega 3,1 i 1,4 m3/ha ukazuje da je skoro trećina površine pod šumom u Srbiji pokrivena šumama lošeg kvaliteta, pa je neophodno popraviti postojeće stanje rekonstrukcijom devastiranih i degradiranih šuma i popunjavanjem razređenih sastojina.

Prosečna gustina šuma u Srbiji je 939 kom/ha. Gustina šuma je veća u šumama u privatnom vlasništvu, u odnosu na državne šume, a uzrok većeg broja stabala po hektaru u šumama sopstvenika objašnjava se njihovom nepovoljnijom starosnom strukturom (mlađe šume), dominantnim izdanačkim poreklom i usled toga, dominantnom jednodobnom strukturom sastojina.

Što se tiče stanja šuma po mešovitosti, u odnosu na ukupan šumski fond po zapremini, učešće lišćara u Srbiji iznosi 87,7%, a četinara 12,3%3. U regionu Vojvodine 55% ukupnih šuma čine čiste sastojine lišćara, a 43% mešovite sastojine lišćara. U Šumadiji i Zapadnoj Srbiji polovinu

3 Ovaj odnos u nekim evropskim zemljama je sledeći: Austrija 18,1:81,9, Bosna i Hercegovina 44,1:55,9, Bugarska 59,5:40,5, Hrvatska 86,3:13,7, Francuska 64,2:35,8, Slovenija 50,2:49,8 i Poljska 20,8:79,2 (Banković et al, 2009).

Stanje šuma po poreklu sastojine

Stanje šuma po očuvanosti – srednji nivo očuvanosti

11

ukupnih šuma (51%) čine čiste sastojine lišćara, a u regionu Južne i Istočne Srbije čak 71%.

Vezano za vrste drveća, u Srbiji je konstatovano prisustvo 40 lišćarskih i 9 četinarskih vrsta drveća. Najzastupljenija lišćarska vrsta je bukva (29%), a od četinarskih vrsta beli i crni bor (6%) (Grafikon 1).

Šume u državnom vlasništvu čine 44%, a u privatnom 56% ukupnih površina šuma u Srbiji (Tabela 5 u Aneksu).

Šumama i šumskim zemljištem u državnoj svojini gazduju državna ili javna preduzeća. Najvećim delom površina pod šumom i šumskim

zemljištem u državnom vlasništvu gazduju JP „Srbijašume“ (77%) i JP „Vojvodinašume“ (11%). U ostale državne šume i šumsko zemljište spadaju nacionalni parkovi (NP Đerdap 63.000 ha, NP Kopaonik 11.809 ha, NP Tara 19.200 ha i NP Fruška Gora 25.525 ha), zaštitne i park šume kojima gazduju različita javna preduzeća (JP „Srbijavode“ – Beograd, JKP „Gradsko zelenilo“ – Beograd, JP „Borjak“ – Vrnjačka Banja i dr.).

Privatnim šumama gazduju sami vlasnici šuma, ali stručno-tehničke poslove u šumama sopstvenika država je (prema važećem Zakonu o šumama) poverila javnim preduzećima, odnosno privrednim društvima za gazdovanje državnim šumama u šumskim područjima i javnim preduzećima nacionalnih parkova na čijoj teritoriji se nalaze posedi privatnih vlasnika.

Opšte stanje šuma u Srbiji je nezadovolјavajuće imajući u vidu sledeće karakteristike šuma:

nedovolјna obraslost i šumovitost; nepovoljan raspored šuma;

nepovoljna struktura šuma po poreklu sastojine, sa dominacijom šuma izdanačkog porekla (52%), koje imaju kraći životni vek, slabije zdravstveno stanje i skromnije dimenzije u odnosu na visoke šume;

nepovoljna struktura šuma po očuvanosti sastojine (učešće razređenih i devastiranih sastojina ukazuje da je skoro trećina površine pod šumom u Srbiji pokrivena šumama lošeg kvaliteta);

nedostatak prirodnog obnavljanja na značajnom delu površine visokih šuma; nepovolјan odnos tehničkog i prostornog (ogrevnog) drveta (33,5% : 66,5%); nezadovolјavajuće zdravstveno stanja šuma, koje se naročito intenzivno ispolјava kroz

proces sušenja šuma nedovolјne gustine i neravnomernog rasporeda šumskih puteva, nedovoljnog korišćenja bio-ekoloških i proizvodnih mogućnosti staništa;

veliku usitnjenost (fragmentiranost) šumskih poseda sopstvenika. EU ne uslovljava ni jednu državu kako će da organizuje svoje šumarstvo, da li će to da bude jedno ili više preduzeća, ali uslovljava da zakonska regulativa bude u skladu sa principima koji se u evropskim zemljama poštuju: princip održivog

razvoja, ekološki principi, Pan-evropski kriterijumi i indikatori i dr.

Šta propisuje EU?

Ko gazduje šumama u Srbiji?

Kakvo je stanje šuma u Srbiji?

12

Potrebno je popraviti postojeće stanje šuma rekonstrukcijom devastiranih i degradiranih šuma i popunjavanjem razređenih sastojina. Šume izdanačkog porekla (koje imaju veliki značaj na strmim terenima u

sprečavanju i ublažavanju erozije zemlјišta) potrebno je prevesti u visok uzgojni oblik (Ćirković i Brašanac, 2007, 2007a).

Generalno, konverzijom, supstitucijom i restitucijom, kao i pošumlјavanjem neobraslih površina, unapredilo bi se kvantitativno i kvalitativno stanje šuma u Srbiji, uz povećanje korišćenja proizvodnog potencijala staništa.

1.2. Demografske karakteristike

Rezultati Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji iz 2011. godine pokazuju da su demografski trendovi u Srbiji sve nepovolјniji. U periodu 2002-2011. ukupan broj stanovnika smanjen je za 4,15%, a u periodu 1991-2011. za 8,13%.

Tabela 2. Broj stanovnika po regionima u Republici Srbiji za period 1991-2011. godina/1

Godina Ukupno Srbija – sever Srbija – jug

Beogradski region

Region Vojvodine

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Iostočne Srbije

1991 7.822.795 1.602.226 2.013.889 2.266.428 1.940.252 2002 7.498.001 1.576.124 2.031.992 2.136.881 1.753.004 2011 7.186.862 1.659.440 1.931.809 2.031.697 1.563.916

/1 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017.

Najnepovoljnija situacija je u regionu Južne i Istočne Srbije, gde je broj stanovnika u periodu 2002-2011 smanjen za 10,8%, a u periodu 1991-2011. za 19,4% (Tabela 3). Razlozi za ovaka kretanja populacije jesu: migracije ka Beogradskom regionu, negativan prirodni priraštaj, kao i odlazak stanovništa u inostranstvo.

Tabela 3. Broj stanovnika po regionima i naseljima u Republici Srbiji/1

Regioni Godine 1991 2002 2011

Republika Srbija 7.822.795 7.498.001 7.186.862 - Gradsko naselje 4.214.698 4.218.479 4.271.872 - Ostala naselja 3.608.097 3.279.522 2.914.990

Beogradski region 1.602.226 1.576.124 1.659.440 - Gradsko naselje 1.310.920 1.274.924 1.344.844 - Ostala naselja 291.306 301.200 314.596

Region Vojvodine 2.013.889 2.031.992 1.931.809 - Gradsko naselje 1.115.562 1.152.674 1.146.731 - Ostala naselja 898.327 879.318 785.078

Region Šumadije i Zapadne Srbije 2.266.428 2.136.881 2.031.691 - Gradsko naselje 946.535 956.586 963.548 - Ostala naselja 1.319.893 1.180.295 1.068.149

Region Južne i Istočne Srbije 1.940.252 1.753.004 1.563.916 - Gradsko naselje 841.681 834.295 816.749 - Ostala naselja 1.098.571 918.709 747.167

/1 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji za odgovarajuće godine, RZS.

Kako popraviti stanje šuma u Srbji?

13

Starosna struktura stanovništva

Obrazovna struktura stanovništva

Demografski trendovi u Srbiji naročito su nepovoljni u ruralnim područjima

Na teritoriji Srbije nalazi se 6.158 naselјa, od kojih 193 spadaju u gradska (3,1%), a 5.965 su ostala naselјa, koja se po automatizmu smatraju seoskim. Posmatrajući stanovništvo po regionima i naseljima (Tabela 3), može se izvesti zaključak da su demografski trendovi u

Srbiji naročito nepovoljni u ruralnim područjima (tzv. ostala naselja).

Seosko stanovništvo je u 2011. godini na nivou ispod tri miliona i smanjeno je u periodu 2002-2011 za 11%, odnosno za 19,2% u periodu 1991-2011. godina. Izraziti pad seoskog stanovništva prisutan je u regionu Južne i Istočne Srbije, gde je stanovništvo u periodu 2002-2011. smanjeno za 19%, a u periodu 1991-2011. za čak 32%.

Region Šumadije i Zapadne Srbije je jedini u kojem više stanovnika živi u seoskim, nego u gradskim naselјima.

Negativan trend kretanja seoskog stanovništva, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, uz pogoršavanje starosne i obrazovne strukture stanovništva, označava limitiran radni potencijal i predstavlja ograničavajući faktor razvoja polјoprivrede i investicionih ulaganja u poljoprivrivredu.

Jedna od klјučnih karakteristika demografskog razvoja Srbije je sve nepovolјnija starosna struktura. Promene starosne strukture u periodu 2002 – 2011. godine ukazuju na

nastavak procesa pada učešća mladih, uz istovremeno povećanje udela starih lica.

Parametri starosne strukture seoskog stanovništva su još nepovolјniji. Svaki peti stanovnik sela u Republici Srbiji stariji je od 65 godina, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije to svaki četvrti stanovnik. Tabelarni prikaz podataka vezanih za starosnu strukturu stanovništva dat je u tabelama 6, 7 i 8 u Aneksu.

U obrazovnoj strukturi lica starijih od 15 godina u Republici Srbiji najzastuplјeniji su oni sa završenom srednjom školom (48,9%), čiji je udeo porastao od

prethodnog Popisa stanovništva (2002). Isti trend prisutan je i u ruralnim područjima.

U odnosu na podatke Popisa stanovništva 2002, u 2011. godini došlo je do smanjenja udela najobrazovanijih u seoskoj populaciji, i to u svim regionima.

Povolјniju obrazovnu i starosnu strukturu stanovništva imaju seoska naselјa u AP Vojvodini u odnosu druge regione Srbije.

Tabela 4. Obrazovna struktura stanovništva u Srbiji, 2011/1 (u %)

Bez škole i sa nepotpunim osnovnim obrazovanjem

Osnovno obrazovanje

Srednje obrazovanje

Više i visoko obrazovanje

Republika Srbija 13,7 20,8 48,9 16,2 − gradsko naselјe 7,0 16,0 53,4 23,2 − ostala naselјa 23,4 27,7 42,4 6,1

/1 Stanovništvo staro 15 i više godina. Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji 2011, RZS.

14

Najveća prednost Srbije jesu poljoprivrednici

Mladi poljoprivrednici

Starosna i obrazovna struktura poljoprivrednika

Na nivou Republike učešće upravnika/menadžera poljoprivrednih gazdinstava koji su starosti 65 i preko 65 godina je najveće i iznosi 32,9%, a što se tiče obrazovanja, upravnici/menadžeri poljoprivrednih gazdinstava u

najvećem procentu (60%) imaju samo poljoprivredno iskustvo stečeno praksom (Tabela 5).

Tabela 5. Nivo obučenosti upravnika (menadžera) na polјoprivrednim gazdinstvima, 2012

Republika Srbija Broj lica Struktura, % Samo polјoprivredno iskustvo stečeno praksom 378.940 60,0 Kurs iz oblasti polјoprivrede 4.270 0,7 Polјoprivredna srednja škola 16.120 2,6 Druga srednja škola 191.591 30,3 Polјorivredna viša škola ili fakultet 8.992 1,4 Druga viša škola ili fakultet 31.639 5,0 Ukupan broj upravnika na poljoprivrednim gazdinstvima 631.552 100,0 Izvor: Popis polјoprivrede 2012, RZS.

I pored smanjenja stanovnika u ruralnim naseljima, nepovoljne starosne i obrazovne strukture, ruralno stanovništvo čini čak 40,6% ukupnog stanovništva Republike Srbije (2011), a najveća prednost Srbije jesu

upravo – poljoprivrednici (SEEDEV, 2017).

U poslednji petnaest godina razvio se prilično širok sloj uspešnih poljoprivrednih proizvođača. Do toga je došlo pre svega zahvaljujući njihovoj sopstvenoj upornosti i radu, ali i zahvaljujući agrarnoj politici, odnosno stavljanju državne i društvene zemlje na tržište (kroz otkup ili zakup). Danas su to ozbiljni farmeri, koji prate globalne trendove, koriste najmoderniju mehanizaciju i tehnologiju, okrenuti su svetskim tržištima i orijentisani na specijalizaciju u proizvodnji. Profesionalizacija poljoprivrednika dovela je do toga da oni počinju sve više da vode računa o efikasnosti svoje proizvodnje, odnosno o profitu, što vodi orijentaciji ka proizvodnji onih kultura za koje imaju najbolje uslove, čime dolazi do dolazi specijalizacije regiona za proizvodnju određenih vrsta proizvoda (Konkurentnost poljoprivrede Srbije, SEEDEV, 2017).

Prema podacima Popisa poljoprivrede 2012, porodična poljoprivredna gazdinstva koja raspolažu KPZ preko 5 ha čine približno četvrtinu ukupnog broja ovih gazdinstava (22,5%) i raspolažu sa oko 70% KPZ porodičnih poljoprivrednih gazdinstava.

Velika „snaga“ domaće poljoprivrede jesu mladi poljoprivrednici4. Prema podacima Popisa poljoprivrede 2012, udeo poljoprivrednih gazdinstava mlađih

poljoprivrednika, do 44 godine starosti (njihov broj iznosi 100.441), u ukupnom broju poljoprivrednih gazdinstava iznosi 15,9%.

4 Prema regulativi EU o podršci ruralnom razvoju (Regulation EU No 1305/2013, L 347), „mladi polјoprivrednik“ jeste osoba koja nije starija od 40 godina u trenutku predaje zahteva, koja poseduje adekvatnu stručnu spremu i veštine, te po prvi put na jednom polјoprivrednom gazdinstvu preuzima dužnost menadžera tog polјoprivrednog gazdinstva.

15

KPZ ovih gazdinstava čini 27,2% ukupnog KPZ, prosečno KPZ po poljoprivrednom gazdinstvu mlađih poljoprivrednika iznosi 9,3 ha, a prosečna ekonomska veličina ovih gazdinstava (standardni output) iznosi 10,160 EUR i skoro 10 puta je viša u odnosu na prosečnu ekonomsku veličinu poljoprivrednog gazdinstva u Srbiji.

1.3. Analiza ruralne ekonomije

Oko 85% teritorije Republike Srbije spada u tzv. ruralno područje i u njemu živi oko 55% od ukupnog broja stanovnika (Mreža za ruralni razvoj Srbije, Akcioni plan 2011-2015). Ono što karakteriše većinu ruralnih područja u Srbiji, posebno u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije jeste: nerazvijena industrija, migracija stanovništva u gradove i/ili inostranstvo, slaba diverzifikacija ekonomskih aktivnosti, ekstenzivna polјoprivreda i nerazvijenost komunalne infrastrukture.

Iako se ruralna područja Srbije odlikuju visokim stepenom izdiferenciranosti u pogledu prirodnih, infrastrukturnih i drugih uslova za razvoj (blizina tržišta, uslovi za tržišni plasman proizvoda, demografske karakteristike i sl), privredna struktura većine ruralnih područja visoko je zavisna od primarnog sektora (poljoprivreda, rudarstvo, šumarstvo) i još uvek se zasniva na visokom iscrpljivanju prirodnih resursa i radne snage (Bogdanov, 2007).

Poljoprivreda je važna privredna delatnost ukupne nacionalne ekonomije i ruralnih sredina sa stanovišta učešća u bruto dodatoj vrednosti, zaposlenosti, tekućem računu platnog bilansa. Ovo potvrđuju sledeći indikatori:

Učešće bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP) Republike Srbije u periodu 2007-2014. godina u proseku iznosi 6,6% (Ekonomski računi poljoprivrede u Republici Srbiji 2007-2014., RZS, 2015). Značaj i doprinos poljoprivrede BDP Srbije posebno je veliki kada se delatnosti poljoprivrede, pridoda i vrednost stvorena u prehrambenoj industriji, proizvodnji pića i duvana;

Prema podacima RZS Srbije u 2016. godini, od ukupnog broja zaposlenog stanovništva (2,76 miliona), 23,5% je zaposleno (formalna i neformalna) u delatnosti „Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo“;

Poljoprivredno prehrambeni sektor Srbije godinama unazad jedini je sektor u nacionalnoj privredi sa suficitom u spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni. Prema podacima RZS, suficit u razmeni poljoprivredno prehrambenih proizvoda iznosi oko 1 mlrd. USD. Takođe, među prvih 10 izvoznih proizvoda Srbije (prema vrednosti izvoza) godinama unazad nalazi se nekoliko proizvoda iz poljoprivrede: kukuruz, šećer, maline, pšenica.

Prema rezultatima Popisa poljoprivrede 2012, u Srbiji je registrovano 631.552 poljoprivredna gazdinstva, a korišćeno poljoprivredno zemljište (KPZ) iznosi 3,44 mil. ha.

Sektor poljoprivrede dominantno određuju porodična poljoprivredna gazdinstva, koja čine 99,5% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava i raspolažu sa 82,2% KPZ.

Osnovne odlike poljoprivrede Srbije

Poljoprivreda je važna privredna delatnost ukupne nacionalne ekonomije i ruralnih sredina

16

Porodična poljoprivredna gazdinstva su u velikoj meri razjedinjena (nepovezana kroz zadruge i udruženja), nedovoljno specijalizovana i nedovoljno osposobljena za primenu punih agrotehničkih mera (poljoprivredna gazdinstva navodnjavaju svega 2,9% KPZ).

Prosečna veličina KPZ po poljoprivrednom gazdinstvu iznosi 5,4 ha. Nižu vrednost ovog indikatora imaju svi regioni u Srbiji, osim Vojvodine, gde je prosečna veličina gazdinstva 10,9 ha.

I pored usitnjenosti poseda, treba imati u vidu da mala polјoprivredna gazdinstva, koja koriste do 5 ha, čine 77,7% ukupnog broja popisanih poljoprivrednih gazdinstava, ali koriste svega 25,2 % KPZ.

S druge strane, 3,1% poljoprivrednih gazdinstava je veličine preko 20 ha, i ona koriste 44% ukupnog KPZ.

Sve prethodne karakteristike predstavljaju ograničenje za tehničko tehnološko unapređenje sektora poljoprivrede, izgradnju i rast održive konkurentske prednosti domaćih proizvođača, njihovu specijalizaciju i veću uključenost u

tržišne tokove. Nisku konkurentnost domaće poljoprivrede najbolje odslikavaju sledeća dva podatka:

prosečna ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva u EU-28 iznosi 30,542 eura (bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje, merena preko standardnog autputa, podatak Eurostata za 2013) i više od 5 puta je iznad istog indikatora za Srbiju;

usled nepovoljne strukture izvozne ponude, izvoz poljoprivrednih proizvoda u Srbiji po hektaru UAA iznosi 932.7 USD (vrednost izvoza za 2014, http://stat.wto.org/Home/WSDBHome.aspx?Language=E), što je nekoliko puta niže od razvijenih zemalja EU.

I pored niske produktivnosti i konkurentnosti poljoprivrede, potencijali rasta ovog sektora su veliki, imajući u vidu sledeće:

povoljni faktorski uslovi za razvoj poljoprivrede, pre svega povoljan geostrateški položaj Srbije; bogati i raznovrsni prirodni resursi; humani resursi (znanje i tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji);

povoljni trgovinski uslovi za spoljnotrgovinsku razmenu u sektoru poljoprivredno prehrambenih proizvoda (bescarinski plasman velikog broja poljoprivrednih proizvoda zahvaljujući potpisanim sporazumima o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja i trgovinskih zajednica);

visok kapacitet svetskog tržišta hrane i rastuća tražnja za pojedinim poljoprivredno prehrambenim proizvodima (posebno proizvodima iz sistema integralne i organske proizvodnje);

mogućnost privlačenja sredstava podrške ruralnom razvoju na osnovu IPARD programa. Struktura zaposlenosti seoskog stanovništva po sektorima delatnosti dinamično se menjala tokom poslednjih godina. Ipak, zaposlenost u polјoprivredi je i

Zaposlenost seoskog stanovništva

Poljoprivreda: perspektive razvoja

Niska produktivnost sektora poljoprivrede

http://stat.wto.org/Home/WSDBHome.aspx?Language=E

17

dalјe najveća u poređenju sa drugim sektorima i značajno je veća u poređenju sa drugim evropskim državama.

Prema podacima RZS, prihodi seoskih domaćinstava najvećim delom potiču od prihoda iz radnog odnosa (redovnog i dodatnog), a odmah potom sledi učešće penzija. Prihodi od polјoprivrede variraju u intervalu 6–9 % ukupno raspoloživih sredstava domaćinstava. Istovremeno, vrednost naturalne potrošnje, koja se najvećim delom pripisuje potrošnji hrane proizvedene na polјoprivrednom gazdinstvu, stabilna je na nivou od 12–14 %. U svakom slučaju, prihodi koji se ostvaruju od polјoprivrede relativno su niski u odnosu na zarade iz drugih sektora i socijalna primanja, što je jasan indikator niske produktivnosti poljoprivrednog sektora (Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024).

1.4. Ruralno siromaštvo i osetljive grupe

Statistika daje osnovna obeležja siromaštva u Srbiji kroz sledeće indikatore (Siromaštvo i socijalna nejednakost u Republici Srbiji, RZS, 2016):

Stopa socijalne isklјučenosti iznosi 41,3%, pri čemu ova stopa pokazuje udeo pojedinaca koji su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno deprivirani ili žive u domaćinstvima veoma niskog intenziteta rada;

Stopa rizika od siromaštva (udeo lica čiji je ekvivalentni prihod manji od relativne linije siromaštva) iznosi 25,4%. Ova lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu;

Najvišu stopu rizika od siromaštva imaju lica u domaćinstvima koja čine dve odrasle osobe s troje ili više izdržavane dece, kao i samohrani roditelјi s jednim detetom ili više izdržavane dece;

U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina, najizloženija riziku od siromaštva su nezaposlena lica (46,2%);

Prag rizika od siromaštva (relativna linija siromaštva) iznosi 14.920 dinara prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo. Za domaćinstva s dvoje odraslih i jednim detetom starosti do 14 godina prag rizika od siromaštva je 26.856,00 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece starosti do 14 godina ovaj prag je 31.332 dinara.

U vulnerabilne/osetljive/ranjive grupe spadaju ljudi kojima je, usled specifične razlike u odnosu na dominantnu populaciju, potrebna dodatna podrška da bi ravnopravno mogli da se uključe u širu društvenu zajednicu i osnovni kriterijum prema kojim se određuje pripadnost kategoriji ugoženosti je stepen siromaštva. U ove grupe uključuju se najčešće:

Deca do navršenih 15 godina, školska deca, studenti do kraja propisanog školovanja, Žene u vezi sa planiranjem porodice, u toku trudnoće, porođaja i materinstva, Stariji od 65 godina, Romska populacija, Osobe sa invaliditetom, Lica koja boluju od bolesti većeg socijalno medicinskog značaja,

18

Nezaposleni prijavljeni organizaciji za zapošljavanje, korisnici stalnih novčanih pomoći, ratni vojni invalidi.

Nezaposleni. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (januar 2018), u Srbiji postoji više od 650.000 zvanično nezaposlenih ljudi. Stopa nezaposlenosti stanovništva (15 i više godina) u Srbiji u 2015. godini iznosi 17,9%, a posebno je visoka stopa nezaposlenosti (43,3%) mladog stanovništva starosti od 15 do 24 godine (Anketa o radnoj snazi u Srbiji, RZS, 2016).

Korisnici socijalne zaštite. Ukupan broj korisnika socijalne zaštite je preko 700.000, što čini 10% ukupne populacije5.

Osoba sa invaliditetom ima između 700.000 i 800.000, od kojih je svega 13% u radnom odnosu6.

Prema podacima RZS i World Bank Group, procena je da je u kategoriji siromašnih u Srbiji oko 1,8 miliona ljudi7.

Velike regionalne razlike u siromaštvu u skladu su sa postojećim razlikama u ekonomskom razvoju regiona, pri čemu se kao najrazvijenije područje izdvaja Beogradska oblast.

Prema Uredbi o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i JLS za 2014. godinu (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 104/2014), nedovoljno razvijeni regioni su regioni u kojima je vrednost bruto-domaćeg proizvoda ispod vrednosti republičkog proseka, i to su region Šumadije i Zapadne Srbije i region Južne i Istočne Srbije. Što se tiče stepena razvijenosti JLS treću grupu čini 47 nedovolјno razvijenih JLS, čiji je stepen razvijenosti u rasponu od 60% do 80% republičkog proseka; četvrtu grupu čini 44 izrazito nedovolјno razvijenih JLS čiji je stepen razvijenosti ispod 60% republičkog proseka, a devastirana područja čine 19 JLS iz četvrte grupe čiji je stepen razvijenosti ispod 50% republičkog proseka.

Jasno su izražene razlike u pogledu razvijenosti i siromaštva između gradskih i ruralnih sredina. Naime, siromaštvo je u Srbiji je pretežno ruralni fenomen, s obzirom da su seoske sredine njime u nekim periodima

bile pogođene i do dvostruko više nego gradovi (Službeni glasnik RS, broj 85/14). Ruralno siromaštvo je različito izraženo po regionima. Situacija je najnepovoljnija u regionu Južne i Istočne Srbije, a povoljnija u regionu Vojvodine.

Najugroženija seoska populacija su poljoprivredna gazdinstva bez poljoprivrednog zemljišta (njih je 10.107 ili 1,6%), kao i ona koja raspolažu sa ≤2 ha poljoprivrednog zemljišta (47%).

5 http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Republika%20Srbija_EURSRB.pdf 6 Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji. 7 Mapa siromaštva u Srbiji, RZS, World Bank Group, 2016 (http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/10/Mapa-siromastva-u-Srbiji.pdf).

Siromaštvo u ruralnim /gradskim sredinama

Siromaštvo u ruralnim sredinama: gazdinstva bez zemljišta i tzv. mala gazdisntva sa ≤2 ha

Siromaštvo: regionalne razlike

http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Republika%20Srbija_EURSRB.pdf

http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/10/Mapa-siromastva-u-Srbiji.pdf


19

Poljoprivredna gazdinstva koja raspolažu sa ≤ 2 ha čine skoro polovinu (47%) ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji (631.552) i učestvuju sa samo 8% u ukupnom KPZ (Grafikon 2).

Mala poljoprivredna gazdinstva su vrlo heterogena i u ovu grupu spadaju (Službeni glasnik RS, broj 85/14): (1) siromašna poljoprivredna gazdinstva, kojih može biti dva tipa: (a) staračka, često

samačka gazdinstva, i (b) gazdinstva u posedu lica koja su nekada bila zaposlena van poljoprivrede, odnosno dugoročno su nezaposlena; (2) „povratnici“ iz gradova - među kojima su članovi poljoprivrednih gazdinstva češće starija, penzionisana lica, iako se (sporadično) sreću i mlade porodice koje preferiraju ruralni ambijent i spremne su da započnu neku alternativnu aktivnost na malom poljoprivrednom imanju; (3) stanovnici ruralnih područja sa redovnim prihodima iz sektora van poljoprivrede, preduzetnici ili zaposleni u javnim službama ili privrednim društvima u samom mestu stanovanja ili neposrednoj okolini.

Brojnošću i specifičnim obrascima funkcionisanja, mala porodična polјoprivredna gazdinstva zahtevaju posebnu pažnju.

Nјihov broj se smanjuje pod uticajem procesa starenja sela, migracija, globalizacije, jačanja koncentracije kapitala u polјoprivredi i brojnih drugih činioca. S druge strane, sopstvenom proizvodnjom hrane i doprinosom stopi samodovolјnosti i prehrambenoj stabilnosti, značajem za očuvanje resursa i ruralnog ambijenta, učešćem u lokalnom tržištu roba i usluga, mala porodična polјoprivredna gazdinstva se pozicioniraju kao subjekti koji zahtevaju adekvatan tretman polјoprivredne politike (Službeni glasnik RS, broj 85/14).

Šarolik socioekonomski profil malih porodičnih polјoprivrednih gazdinstava ukazuje da i njihove strategije opstanka moraju biti značajno drugačije. Perspektiva ovih gazdinstava se kreće u intervalu od postepenog gašenja (staračka), do uklјučivanja u tržište ponude inovativnih proizvoda i usluga ruralnih

područja (oni koji imaju vitalnu i dobro kvalifikovanu radnu snagu i jak socijalni kapital), preko niza prelaznih rešenja.

Prelazno rešenje: sakupljanje i prerada biomase i mogućnost zapošljavanja „malih“ poljoprivrednika i socijalno ugroženih grupa

Izvor: Popis poljoprivrede, 2012, RZS

Grafikon 2. Učešće poljoprivrednih gazdinstava sa ≤ 2 ha u ukupnom broju gazdistava i KPZ, 2012.

47,0%

8,0%

0,0%5,0%

10,0%15,0%20,0%25,0%30,0%35,0%40,0%45,0%50,0%

PG sa ≤ 2 ha u ukupnom broju PG PG sa ≤ 2 ha u ukupnom KPZ

20

U ruralnim sredinama otvaranje radnih mesta vezanih za OIE, kao što je biomasa (sakupljanje i/ili prerada biomase u malim pogonima), dovelo bi do stvaranja dodatnih, a možda i jedinih izvora prihoda za socijalno ugroženo stanovništvo ovih područja.

U kontekstu sakupljanja sirovina za proizvodnju bioeneregtskih resursa prepoznatljive su posebno sledeće grupe: siromašni poljoprivrednici sa malim posedom; grupa nezaposlenih, a radno sposobnih, korisnici novčane pomoći, romska populacija i sl. Ove grupe stanovništva bi mogle da se aktiviraju na poslovima sakupljanja otpadnog drvnog materijala, sakupljanja otpadnih jestivih ulja i svih pratećih aktivnosti vezanih za proizvodnju gotovih proizvoda od biomase.

1.5. Stanje i zaštita životne sredine

Visok kvalitet prirodnih resursa preduslov je zdravlja populacije i razvoja svih privrednih delatnosti. Današnji način života uzrok je velikog pritiska na okolinu, usled čeka dolazi do degradacije prirodnih resursa i drastičnog opadanja kvaliteta životne sredine.

Glavni cilј svake zemlјe treba da bude očuvanje i održavanje visokog kvaliteta postojećih prirodnih resursa, odnosno usvajanje koncepta održivog razvoja.

Primena principa održivog upravlјanja prirodnim resursima zahteva uspostavlјanje kontinuiranog

monitoringa i zaštite životne sredine.

Vodni resursi. Jedan od najvećih uzroka zagađenja vodnih resursa je ispuštanje neprečišćenih kanalizacionih otpadnih voda u površinske recipijente. Industrijske otpadne vode se ispuštaju neprečišćene u kanalizaciju ili direktno u recipijente. Procenjuje se da je manje od 10% stanovništva obuhvaćeno nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda8.

Ipak, uprkos tome dosadašnje analize kvaliteta voda pokazuju da se najveći broj vodnih tela nalazi u II i III klasi kvaliteta (preko 80% praćenih vodnih tela), dok manje od 20% vodnih tela pripada IV i V klasi kvaliteta.

Zemlјište. Najveći izvori zagađivanja zemlјišta su deponije komunalnog otpada, industrijske aktivnosti i industrijski otpad. Deponije komunalnog otpada nalaze se i u urbanim i u ruralnim predelima. Ako se posmatra industrija, naftna industrija najveći je uzročnik lokalizovanog zagađenja zemlјišta.

U uzorcima iz površinskog sloja polјoprivrednih zemlјišta povećana je koncentracija Ni, koji je najverovatnije geohemijskog porekla, dok je povišena koncentracija Cu najčešće posledica primene hemijskih sredstava za zaštitu bilјa9. Najveći broj gazdinstava u Srbiji, njih oko 85%, koristi mineralna đubriva za održavanje plodnosti zemlјišta i dobijanje visokih prinosa, dok znatno manji broj gazdinstava upotreblјava organsko đubrivo, stajnjak i osoku.

8 Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije dо 2034, Službeni glasnik RS, br. 3/2017. 9 Stanje životne sredine u Republici Srbiji, kratak pregled. Agencija za zaštitu životne sredine 2015.

Održivo upravlјanje resursima i zaštita životne sredine treba da budu jedan od prioriteta Republike Srbije

21

Vazduh. Kvalitet vazduha na teritoriji Srbije uglavnom je u kategoriji čistog do neznatno zagađenog vazduha, izuzev u velikim gradovima tj. aglomeracijama10 gde je kvalitet znatno lošiji i ide i do treće kategorije kvaliteta koja označava prekomerno zagađen vazduh11.

Šume. Šumski resursi se izuzetno eksploatišu, tako da se procenjuje da je danas u svetu svega oko 15% šuma netaknuto. Na globalnom nivou, oko 30% šuma je uništeno, a ostatak je više ili manje degradiran i fragmentiran (https://www.wri.org/our-work/topics/forests).

U šumskim ekosistemima Srbije velike su štete od bespravne seče, elementarnih nepogoda, kao i od insekata. Zaštiti šuma mora se ozbilјno pristupiti s obzirom da šume daju niz nezamenlјivih ekosistemskih usluga, od kojih je najvažnija proizvodnja kiseonika, ali i sprečavanje eolske i fluvijalne erozije zemlјišta, sprečavanje pojave odrona i klizišta. Osim toga, prirodne šume su centri genetičkog, specijskog i ekosistemskog biodiverziteta i stanište velikog broja vrsta bilјaka i životinja. Uloga šuma je veoma važna s aspekta sprečavanja erozije zemlјišta, posebno u centralnom i južnom delu Republike Srbije gde su erozioni procesi mnogo više izraženi u odnosu na severni, ravničarski region zemlјe12.

Zaštićena prirodna dobra i biodiverzitet. Zaštićena prirodna dobra obuhvataju površinu od oko 536.000 ha, odnosno 6,02% ukupne teritorije Srbije. Međutim, zemlјišta visoke prirodne vrednosti zauzimaju oko 13% ukupne teritorije Srbije. U pitanju su područja koja se karakterišu ekstenzivnom polјoprivrednom proizvodnjom, prisustvom poluprirodne vegetacije i raznovrsnošću zemlјišnog pokrivača. Očuvanje ovih područja je od velikog značaja, jer zahvalјujući ekstenzivnoj polјoprivrednoj praksi opstaju poluprirodna staništa, koja predstavlјaju vezu sa ostacima velikih kompleksa prirodnih staništa, danas već fragmentiranih.

U pogledu biodiverziteta prostor Srbije odlikuje se velikom genetičkom, specijskom i ekosistemskom raznovrsnošću. Visokoplaninska i planinska oblast Srbije predstavlјa jedan od ukupno šest centara evropskom biodiverziteta13. Raznovrsnost flore i faune visoko je izražena i odlikuje se prisustvom endemita i relikata, pri čemu treba istaći da do danas biodiverzitet nije u potpunosti istražen i dokumentovan. Teritorija Srbije čini svega 0,87% evropskog kontinenta, ali na njenom prostoru živi 18% vaskularne flore Evrope, 16% faune riba Evrope, 16% faune gmizavaca i vodozemaca Evrope, 66% faune ptica Evrope i 43% faune sisara Evrope14.

10 Osam aglomeracija (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo). Uredba o određivanju zona i aglomeracija, Službeni glasnik RS, broj 58/2011 i 98/2012. 11 Stanje životne sredine u Republici Srbiji, kratak pregled. Agencija za zaštitu životne sredine 2015. 12 Strategija upravljanja vodama na teritoriji R. Srbije dо 2034, Službeni glasnik RS, br. 3/2017. 13 Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja R. Srbije za period 2014-2024, Službeni glasnik RS, broj 85/14. 14 http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_bioloska_raznovrsnost_biodiverzitet

https://www.wri.org/our-work/topics/forests

http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_bioloska_raznovrsnost_biodiverzitet

22

Obnovljivi izvori energije (OIE)

Biomasa je OIE

II RESURSI BIOMASE I ANALIZA TRŽIŠTA BIOENERGETSKIH RESURSA U SRBIJI

2.1. Pojam biomase i bionergetskih resursa

Glavni izvor energije u svetu predstavlјa nafta i ona čini oko trećinu globalne potrošnje energije, uz trend povećanja, kako potrošnje, tako i proizvodnje. Pored nafte, sledeći najznačajniji izvori energije su prirodni gas i ugalј, koji čine 23,8% odnosno,

29,2% globalne potrošnje energije. U odnosu na ove izvore energije, OIE danas daju svega 2,8% globalne potrošnje energije (Statistical review of world energy, 2016).

S obzirom da su nafta, ugalј i prirodni gas praktično neobnovlјivi izvori energije, uzimajući u obzir vreme potrebno za njihovo stvaranje, a da će potrebe za energijom u budućnosti sve više da se povećavaju usled porasta brojnosti svetske populacije, realno je pretpostaviti da će obnovljivi izvori energije (OIE) u bliskoj budućnosti igrati klјučnu ulogu u obezbeđivanju energije na globalnom nivou.

Iako je za sada udeo OIE u ukupnoj proizvodnji i potrošnji energije u svetu mali, u odnosu na konvencionalne izvore energije, rast potrošnje energije iz tzv. “zelenih” tehnologija je značajan. Potvrda uzlaznog trenda upotrebe OIE u svetu može se videti u činjenici da danas oni čine 2,8% globalne potrošnje energije, što je značajan porast u odnosu na pre deset godina kada je taj udeo iznosio 0,8% (Statistical review of world energy, 2016). OIE su praktično neiscrpni i stoga obezbeđuju energetsku nezavisnost, kako lokalnih zajednica, tako i lјudskog društva u celini.

Prema Zakonu o energetici Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 145/2014), obnovljivi izvori energije su nefosilni izvori energije, kao što su: vodotokovi, biomasa, vetar, sunce, biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije.

Od svih oblika OIE, očekuje se da biomasa odigra veoma značajnu ulogu u sve većim energetskim potrebama u svetu u narednom periodu, upravo zbog činjenice da se jedino biomasa od svih obnovljivih izvora može koristiti za dobijanje tečnih goriva, čija

potrošnja dominira u odnosu na druge nosioce energije, uz očekivanja da tako ostane i posle 2030. godine (Đurišić-Mladenović et al, 2016).

U nekim područjima je biomasa i najveći izvor energije, kao što je to slučaj u Brazilu, gde se od šećerne trske dobija etanol ili pak u kineskoj pokrajini Sečuan, gde se biogorivo proizvodi iz đubriva. U jugoistočnoj Aziji prednost ima palmino ulje, a u Kini sirak i manioka.

Biomasa ima važnu ulogu kao primarna energija u sektorima grejanja, proizvodnje električne energije, saobraćaja (može se koristiti za proizvodnju toplotne i električne energije, tečnih biogoriva, direktno ili indirektno).

U najširem smislu, biomasa predstavlja materiju biološkog porekla ili organsku materiju koja se može koristiti na razne načine i prevesti u različite oblike energije (toplotnu, mehaničku ili električnu), gasovita, tečna ili čvrsta goriva (Đurišić-Mladenović, et al, 2016).

23

Izvor: http://www.pelet-gamauf.com/pelet.html

Slika 3. Pelet

Slika 2. Upotreba peleta u domaćinstvu

Zakon o energetici Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 145/2014) definiše biomasu u skladu sa Direktivom 2003/30/EC, kao biorazgradivi deo proizvoda, otpada i ostataka biološkog porekla iz poljoprivrede (uključujući biljne i životinjske materije), šumarstva i povezanih industrija, kao i biorazgradivi deo industrijskog i komunalnog otpada.

Nacionalni akcioni plan za korišćenje OIE Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 53/2013), koji se oslanja na evropsku Direktivu 2009/28/EC, razmatra biomasu iz:

šumarstva; poljoprivrede i ribarstva i biomasu iz otpada u koju se ubraja: biorazgradivi gradski čvrsti otpad i deponijski gas;

biorazgradiva frakcija industrijskog otpada i kanalizacioni mulj. Najznačajniji bioenergetski resursi (gotovi proizvodi) koji se dobijaju preradom biomase jesu: I Čvrsta biogoriva u obliku peleta i briketa;

II Biogas kao gasovito biogorivo i

III Biodizel/bioetanol kao tečna biogoriva.

I Peletiranjem i briketiranjem biomase povećava se gustina biogoriva, smanjuju se troškovi transporta, skladištenja i manipulacije, procesi biološke degradacije biomase su znatno usporeni, ložišna postrojenja su manja, samim tim jeftinija, povećava se efikasnost u procesu agorevanja i dr.

Peleti/briketi mogu imati široku upotrebu u:

domaćinstvima – za zagrevanje, kuća (Slika 2), pomoćnih objekata, plastenika i slično;

industrijskim postrojenjima za sušenje sirovina i sl;

u kotlarnicama za zagrevanje hotela, domova zdravlja, škola, vrtića; u toplanama, za supstituciju dela konvencionalnih energenata.

Reč „pellet” na engleskom znači loptica, kuglica ili valjak (Slika 3). Proces peletiranja označava sabijanje ili presovanje usitnjenog kabastog biljnog materijala u pogodan oblik, koji ima značajno manju zapreminu u odnosu na početni materijal, odnosno sirovinu (Brkić et al, 2007). Manja zapremina daje mogućnost lakog skladištenja i transporta u odnosu na drva i ugalj, a pored toga pelet ima značajno niži procenat otpada čvrstih čestica u odnosu na ugalj i predstavlja ekološki prihvatljivo gorivo. Pelet ima izuzetne karakteristike, pre svega pri sagorevanju u automatskim kotlovima, jer omogućava laku manipulaciju, automatsko doziranje i dugoročnu

http://www.pelet-gamauf.com/pelet.html

http://www.pelet-gamauf.com/pelet.html

24

Izvor: http://kantlamelparket.com/briketi

Slika 4. Briketi

Peleti od poljoprivredne biomase

Prerada drvne ili poljoprivredne biomase?

efikasnost kotla uz minimalne troškove održavanja.

Reč „briquet” na engleskom jeziku znači cigla ili opeka (Slika 4). Zbog toga, briket može da ima prizmatičan (kao opeka) ili oblik cilindričnog valjka (Brkić et al, 2007). Briketi se formiraju presovanjem usitnjenih čestica lignoceluloznog materijala, bez vezivnog sredstva pod visokim pritiskom (150-200 bar-a), povišenom temperaturom (70-90 °C) i optimalnom sadržaju vlage u materijalu (8-12%), čime se smanjuje zapremina i povećava specifična masa. Loženje briketa obavlja se uglavnom ručno, a donja toplotna moć kreće se u nivou od 15 do 18

MJ/kg. Pri potpunom sagorevanju briketa izdvaja se 0,5 do 7% pepela, ne oslobađaju se sumporni oksidi i ne zagađuje se okolna sredina. Zbog toga su briketi ekološko gorivo.

Agropelet spada u kategoriju biomase toplotne vrednosti na nivou uglja. U poređenju sa sirovom biomasom, agropelet se preferira zbog izrazito manjeg obima.

Proizvodi se isključivo iz prirodnih materijala bez aditiva, gde je vezivo prirodno organsko jedinjenje, lignin, sadržan u ćelijskoj strukturi biljaka. Odlikuje ga visoka toplotna moć (17-18 MJ/kg), potpuno automatizovano sagorevanje u kotlovima sa visokom efikasnošću (preko 95%) i mala količina pepela (5-8%).

Za proizvodnju agropeleta i briketa mogu se koristiti različiti ostaci u poljoprivrednoj proizvodnji: slama od žitarica i uljarica, kukuruzovina, oklasak (kočanka), stabljike sirka, ljuske od semena suncokreta, glave i stabljike suncokreta, ostaci od stabljike konoplje, hmelja i duvana, stabljike pasulja, otpaci od zrna žitarica i uljarica nastali u postupku čišćenja zrna, koštice i ljuske voća, grane od orezanih stabala voća i vinove loze, i drugo.

Nekoliko ključnih razlika sa ekonomskog i ekološkog aspekta utiču na proizvođače da se opredele za preradu drvne ili poljoprivredne biomase:

Potrošnja energije u procesu peletiranja slame je manja u odnosu na drvnu biomasu, jer se slama isporučuje sa sadržajem vlage manjim od 20% što omogućava lakši proces sušenja, ali je potrebno da se proizvedeni peleti/briketi čuvaju u zatvorenim plastičnim pakovanjima, kako bi održale smanjen nivo koncentracije vlažnosti;

Poljoprivredna biomasa, a pre svega slama, ima nešto niži kalorijski sadržaj i manju toplotnu moć. Naime, slama ima veći deo hemiceluloze i kiseonika, a manje lignina u odnosu na drvnu biomasu, što omogućava lakše pucanje materijala, brže i potpunije sagorevanje, brže postizanje željene snage i temperature, ali i daje i manju toplotnu moć;

Slama ima veću abrazivnu moć što izaziva povećano habanje pelet matrica i što komplikuje proces izrade efikasnog pelet postrojenja. S obzirom da se za peletiranje

http://kantlamelparket.com/briketi

25

Izvor: http://drvotehnika.info/clanci/pelet-energija-iz-biomase

Slika 5. Ogrevno drvo: pelet / briket

slame koristi složenija tehnologija, veći su i troškovi proizvodnje u odnosu na drvnu biomasu.

Prednosti korišćenja peleta i briketa kao energenata, u odnosu na ogrevno drvo, su višestruke i ogledaju se u sledećem:

Niži je stepen vlažnosti i veća energetska efikasnost (sagorevanje u kotlovima sa visokom efikasnošću od preko 90%, dok je kod klasičnih peći, kotlova ili kamina na drva iskorišćenost energije najviše 70%); Manja zapremina, oblik i veličina daju

mogućnost lakog skladištenja i transporta kod krajnjeg korisnika; Ekološka prihvatljivost (pri sagorevanju

izdvaja se niži procenat pepela i ne zagađuje se životna sredina); Veći je komfor prilikom grejanja: oblik

i veličina peleta omogućavaju automatsko paljenje i punjenje kotlova i peći, a kontrola toplote iz peleta potpuno je automatska. II Biogas predstavlja biogorivo u gasovitom

stanju. Po hemijskom sastavu 70% biogasa je metan CH4, a ostalih 30% čine gasovi: uglјen dioksid, uglјen monoksid i azot. Njegova energetska vrednost iznosi oko 7 kWh/m3.

Dobija se anaerobnom razgradnjom otpada iz stočarstva (tečni i čvrsti stajnjak), energetskih biljaka (silaža trave i kukuruza) i biorazgradivog otpada.

Najčešća sirovina za proizvodnju biogasa je stajnjak. Od oko 100 do 120 goveda, odnosno svinja može se dnevno proizvesti oko 150 m3 biogasa, od kojeg može da se dobije 400 kWh toplotne energije, 210 kWh električne energije, 3m3 tečnog organskog đubriva i 10% suvog organskog đubriva (Furman et al, 2006).

Iako je primarni proizvod biogasnih potrojenja proizvodnja biogasa, a potom električne energije, metodom anaerobne digestije dolazi i do proizvodnje sekundarnih proizvoda:

toplotne energije (koja se koristi često za zagrevanje objekata, a može i za sušenje voća i bilja i slično) i

visoko kvalitetnih organskih đubriva. III Biogoriva: biodizel/bioetanol. Prema Zakonu o energetici (Sl. glasnik, br. 145/201) i evropskoj Direktivi 2009/28/EC, na koju se oslanja Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije (Sl. glasnik, br. 53/2013), biogoriva predstavljaju tečna ili gasovita goriva koja se koriste u saobraćaju, proizvedena iz biomase.

Prema Direktivi 2009/28/EZ, biogoriva se razlikuju od biotečnosti, koje predstavljaju tečna goriva proizvedena iz biomase sa primenom za grejanje, hlađenje, proizvodnju električne energije, ali ne i kao goriva za transport.

26

Biodizel – prva generacija biogoriva

Zanimiljivosti

Bioetanol

Zanimljivo je spomenuti da su za pokretanje prvih automobila korišćena upravo biogoriva, a ne fosilna goriva: prvi motori sa unutrašnjim sagorevanjem pokretani su gorivom od smeše sa

etanolom, dok je 1900. god. na Prvoj svetskoj izložbi demonstriran rad Otto motora koji je radio sa uljem kikirikija (Đurišić-Mladenović et al, 2016).

Biodizel je prvo alternativno, ekološki prihvatljivo gorivo s karakteristikama definisanim odgovarajućim standardom, koje se potpuno ili delimično može koristiti kao zamena za klasičan dizel.

Može se koristiti čist ili kao mešavina sa dizelom fosilnog porekla. Konvencionalnom (fosilnom) gorivu može se dodati u manjoj (1,5–5%) ili većoj (5–30%) količini biodizel. Ove mešavine nose oznaku „BXX“, gde B označava biodizel, a XX njegov procentualni sadržaj. Na svetskom tržištu se nalaze B5, B7, B20, i B100 (Đurišić-Mladenović et al, 2016).

Može se proizvesti od bilo koje vrste biljnog ulja (uljana repica, soja, suncokret), životinjskih masti, otpadnih jestivih ulja i masti (otpadno ulje iz restorana, menzi, pečenjara, domaćinstava), od svih vrsta viših masnih kiselina.

U procesu proizvodnje biodizela kao sporedni proizvodi nastaju sirovi glicerin koncentracije od 50-80%, koji ima brojne primene u industriji sapuna, farmaciji, kao i u industriji smola, kao i suvi ostatak – proteinska pogača, kao koristan dodatak u ishrani stoke, koja se dobija ceđenjem uljarica, ako se već ne koristi ulje kao poluproizvod.

Najveće potrebe za biodizelom imaju sektor poljoprivrede, transportna preduzeća, kao što su autobusi javnog gradskog i prigradskog prevoza, automobili, kamioni i autobusi javnih preduzeća, ministarstava, vojske, lokalne samouprave i sl.

Prva generacija biogoriva (biodizel, etanol) se zasniva isključivo na biljkama koje sadrže šećer, skrob i ulja.

Imajući u vidu da se sirovine koje se koriste u proizvodnji biogoriva prve generacije koriste i za proizvodnju hrane, čime se povećavaju cene sirovina, a sa njima i troškovi proizvodnje, kao i novija istraživanja koja pokazuju da dizel dobijen od biljaka (soja, uljana repica...) ima sumporna jedinjenja koja sagorevanjem štete ozonskom omotaču, kao i da tako dobijen biodizel ima rok trajanja obično 6 meseci (posle čega nije za upotrebu kao gorivo), napravljena je druga generacija biogoriva, koja je još uvek u svojim ranim fazama ispitivanja.

Proizvodnja bioetanola (1G) je u svetu široko komercijalizovana, a najveći proizvođači su SAD i Brazil sa preko 80% svetske

proizvodnje, dok je Evropa na trećem mestu sa oko 5-6%.

Prednost etanola kao goriva je što doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova pri sagorevanju u motorima, a takođe je u značajnoj meri i biorazgradiv. U upotrebi su različite mešavine etanola i benzina, koje se označavaju sa „EXX“, pri čemu je E oznaka za bezvodni etanol, a XX broj koji iskazuje procentualni udeo etanola u gorivu; najčešće su to E5, E10, E85 i E95.

27

Procesi konverzije biomase

Zemlje u kojima najviše koriste smeše etanola i benzina su SAD, Brazil i zemlje EU (Nemačka, Švedska, Francuska, Španija).

Danas postoje dobro razvijeni konvencionalni procesi konverzije prvenstveno gajenih jestivih biljaka do tečnih goriva, kao što su bioetanol i biodizel.

Međutim, zbog rastuće potražnje za hranom, raste i potreba za obradivim zemljišnim površinama na kojima bi bili gajeni usevi koji se koriste u ishrani, te se često kontroverznim smatra korišćenje plodnih obradivih zemljišnih površina za gajenje jestivih biljaka u energetske svrhe.

S obzirom da korišćenje sirovina za biogoriva prve generacije ima uticaj na rast cena hrane, najnovija istraživanja biogoriva isključivo se odnose na konverziju nejestivih biljaka, otpadne organske materije i vodenih organizama u biogoriva (Đurišić-Mladenović et al, 2016). Tako sve veći značaj u istraživanjima posvećenih proizvodnji biogoriva dobijaju sirovine koje se ne koriste u proizvodnji hrane, kao što su (Đurišić-Mladenović et al, 2016):

lignoceloluzna biomasa, nejestiva i otpadna ulja i životinjske masti i vodeni organizmi, prvenstveno mikroalge.

Postoje različiti pristupi klasifikacije biogoriva zbog velike raznolikosti sirovina, kao i raznolikosti samih procesa konverzije.

U literaturi najčešće korišćena podela biogoriva je prema generacijama, a na osnovu porekla sirovine koja se koristi za proizvodnju i dobijanje biogoriva (tečna i gasovita stanja), kao i podela na konvencionalne i napredne tehnologije i konvencionalna i napredna biogoriva (biogoriva sledećih generacija) (Tabele 6, 7, 8).

28

Tabela 6. Klasifikacija biogoriva

Vrste biogoriva Nazivi biogoriva Sirovine Proces konverzije

Biogoriva prve generacije (1G)

Bioetanol, biodizel, bio-etil terc-butil etar, biljna ulja i biogas/deponijski gas. Bioetanol i biodizel su prva biogoriva čija proizvodnja je komercijalizovana u 20. veku i ova goriva imaju primarnu ulogu u sektoru transporta.

Ova goriva se dobijaju od: − Biljaka sa visokim sadržajem

šećera (šećerna repa i šećerna trska),

− Skroba, kao što su žitarice (pšenica, kukuruz, ječam, sirak) ili krtolaste biljke (krompir);

− Uljarica, odnosno ulja izdvojenih iz uljarica (na primer, palmino, repičino ulje, suncokretovo ulje).

Konvencionalni procesi, sa definisanim parametrima kvaliteta. Koriste se biohemijski procesi konverzije šećera u alkohol i alkalna transesterifikacija lipida u biodizel.

Biogoriva druge generacije (2G)

Celulozni etanol, sintetička BtL goriva, hidrotretirana biljna ulja (obnovljivi dizel), HTU dizel i drugo.

Ova biogoriva se prvenstveno povezuju za lignoceluloznu sirovinu, kao što su: − poljoprivredni ili šumski

otpad ili ostaci, kao i − ciljano gajene nejestive

kulture (na primer, energetske trave i sl.)/1

Termohemijski procesi preovlađuju pri dobijanju 2G biogoriva.

Biogoriva treće generacije (3G) Algalna biogoriva

Dobijaju od organizama mikroskopskih veličina, kao što su.: − mikroalge i mikroorganizmi

poput kvasaca i plesni.

Biomasa algi se može podvrgnuti termohemijskim procesima, a ulje izdvojeno iz algi se kroz procese transesterifikacije može prevesti u biodizel.

Biogoriva četvrte generacije

Pod ovim biogorivima se podrazumeva korišćenje genetičkih modifikovanih organizama, kao što su fotosintetske mikroalge.

Izvor: Đurišić-Mladenović et al. (2016) /1 Ponekad se u grupu sirovina za biogoriva druge generacije eksplicitno svrstavaju i otpadna i druga nejestiva ulja i masnoće, mada neki autori biodizel dobijen od ovakvih lipidnih sirovina svrstavaju u biogoriva 1. generacije, s obzirom da se dobija konvencionalnim procesom. Ipak, kako nejestiva ulja i masnoće dele zajedničku osobinu sa lignoceluloznom materijom da su nejestive, te ne utiču na sirovinsku osnovu za proizvodnju hrane, čini se da je svrstavanje biodizela dobijenog iz ovih sirovina u biogoriva druge generacije opravdanije nego svrstavati ga u prvu generaciju.

Tabela 7. Konvencionalne tehnologije dobijanja tečnih biogoriva

Konvencionalne tehnologije

Konvencionalna tečna biogoriva (bioetanol i biodizel)

U ove tehnologije spadaju razvijeni procesi pomoću kojih se već komercijalno proizvode biogoriva, koja se uobičajeno svrstavaju u biogoriva prve generacije:

(1) etanol dobijen od šećera i skroba; (2) biodizel dobijen iz uljarica i biljnih ulja, kao i (3) biogas dobijen anaerobnom digestijom.

Biogoriva proizvedena od jestivih kultura na bazi šećera, skroba ili biljnih ulja, koja se koriste i za ishranu ljudi i stoke:

Bioetanol: proizveden iz kultura na bazi šećera ili skroba, koji se koristi za mešanje sa benzinom;

Biodizel: proizveden od biljnih ulja (preko 95%), kao što su sojino ulje, repičino ulje, suncokretovo ulje i sl. koji se namešava sa dizelom.

Izvor: Đurišić-Mladenović et al. (2016)

29

Srbija na putu održivog razvoja

Zakon o energetici

Tabela 8. Napredne tehnologije dobijanja tečnih biogoriva

Napredne tehologije

Napredna tečna biogoriva ili biogoriva sledeće generacije. Ovo su goriva proizvedena od lignocelulozne sirovine (tj. otpada iz poljoprivrede, šumarstva, kao što su slama, kukuruzne stabljike, šumska biomasa), nejestivih kultura (trave, alge i dr.) ili (industrijskog) otpada, koja imaju malu emisiju CO2 ili utiču na značajno smanjenje gasova staklene bašte, i imaju nulti ili veoma mali ILUC (Indirect Land Use Change)/1.

Još uvek su u fazi razvoja, pilot ili demonstracionih postrojenja. Dobijena biogoriva se označavaju kao biogriva druge ili treće generacije. Dobijaju se od nejestivih sirovina. Ovaj pojam se često koristi u širem smislu da bi se opisala:

biogoriva dobijena naprednim procesima iz nejestivih sirovina, pri čemu dobijena biogoriva mogu biti goriva ekvivalentna konvencionalnim biogorivima (kao što su bioetanol i biodizel), ali i biogoriva nove vrste (kao na primer biokerozin)/2,

biogoriva sa poboljšanim osobinama, kao što su „obnovljivi“ dizel, bio-avionsko gorivo, biobutanol, itd.

/1 ILUC faktor (Indirect Land Use Change) je faktor indirektne promene namene zemljišta, koji govori u kojoj meri korišćenje obradivog zemljišta za proizvodnju biogoriva izaziva potrebu iznalaženja novih obradivih površina na račun iskorišćenja pašnjaka i pretvaranja nepoljoprivrednog zemljišta (šume, močvare) u poljoprivredno zemljište, kako bi se održala proizvodnja potrebnih količina hrane, što dovodi do deforestacije zemljišta (smanjenje površina pod šumama) i emisije gasova sa efektom staklene bašte. /2 Biodizel dobijen od ulja nejestivih kultura, gajenih na marginalnom zemljištu, ili od korišćenih, otpadnih ulja ili masnoća iz domaćinstava i restorana, primenom tehnologije prve generacije ne može se nazvati „naprednim“ biogorivom, već u tom slučaju se koriste pojmovi kao što je gorivo „sledeće generacije“ ili održivo gorivo, s obzirom da se dobija od obnovljivih sirovina.

2.2. Nacionalna regulativa u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti

Republika Srbija nalazi se na putu održivog razvoja, sprovodeći Johanezburšku deklaraciju o održivom razvoju (usvojenu na Svetskom samitu o održivom razvoju u Johanezburgu 2002.) u svojim strateškim dokumentima, stalno

imajući u vidu Rio deklaraciju o životnoj sredini i održivom razvoju (koja je usvojena na konferenciji UN o zaštiti životne sredine i razvoju, 1992., kada je prvi put i ukazano na povezanost razvoja i zaštite životne sredine) i Agendu 21 (Deklaracija o namerama i obavezivanje na održivi razvoj u 21. veku, usvojena takođe na samitu u Rio de Žaneiru 1992.).

Pitanja u oblasti OIE i energetske efikasnosti u nadležnosti su Vlade, odnosno Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Sektora za energetsku efikasnost i OIE. Osnovni nacionalni zakoni u oblasti OIE i energetske efikasnosti jesu:

Zakon o energetici (Sl. glasnik RS, br. 145/2014) i Zakon o efikasnom korišćenju energije (Sl. glasnik RS, br. 25/2013).

Između ostalog, ovim zakonom se naglašava da su dugoročni cilјevi Srbije u oblasti energetske politike stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za proizvodnju energije iz obnovlјivih izvora energije (u

nastavku OIE), koji se definišu kao nefosilni izvori energije (vodotokovi, biomasa, vetar, sunce,

30

Zakon o efikasnom korišćenju energije

Domaći propisi u oblasti OIE usklađuju se sa Direktivom 2009/28/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 23. aprila 2009. godine o promociji korišćenja energije iz obnovlјivih izvora

biogas, deponijski gas, gas iz pogona za preradu kanalizacionih voda i izvori geotermalne energije). Na osnovu ovog zakona, Srbija je tokom 2016. godine donela niz uredbi (podzakonskih akata) koje bliže određuju proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije.

Merom efikasnog korišćenja energije u smislu ovog zakona, smatra se, između ostalog, i proizvodnja električne, odnosno toplotne energije korišćenjem OIE, pod uslovom da se proizvedena električna, odnosno

toplotna energija koristi za sopstvene potrebe objekta. Poslovi u oblasti efikasnog korišćenja energije koji se finansiraju ili sufinansiraju u skladu sa ovim zakonom, jesu poslovi koji se odnose na izradu projekata i programa, kao i realizaciju aktivnosti, između ostalog, i za podsticanje upotrebe OIE za proizvodnju elektične i toplotne energije za sopstvene potrebe. U skladu sa ovim zakonom i Odlukom o otvaranju Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 92/13) u 2014. godini počeo je sa radom Budžetski fond za unapređenje energetske efikasnosti, koji bi, kroz finansiranje ili sufinansiranje odgovarajućih projekata, programa i aktivnosti, trebalo da podstakne, između ostalog, i upotrebu OIE za proizvodnju električne i toplotne energije za sopstvene potrebe, kao i ostale aktivnosti koje za cilј imaju efikasnije korišćenje energije. Tokom 2014. i 2016. godine, putem javnih poziva, sredstva su dodelјivana samo za projekte unapređenja energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave.

Aktivnosti Srbije na planu veće proizvodnje energije iz OIE i energetske efikasnosti proističu iz:

Obaveza prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice (Službeni glasnik RS”, broj 62/06);

Obaveza usklađivanja nacionalnog sa zakonodavstvom EU i Zahteva vezanih za zaštitu životne sredine.

Direktiva 2009/28/EZ je delimično preneta u nacionalno zakonodavstvo usvajanjem Zakon o energetici i odgovarajućih uredbi vezanih za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije (KEI, 2016). Podzakonska akta doneta su samo za

proizvodnju električne energije iz OIE. Od 2009. godine, kada je prvi put uspostavljen pravni okvir sa podsticajnim merama, tzv. „fid-in“ tarifama do danas, proizvodnja električne energije dobijene iz obnovljivih izvora beleži realni rast. Izgrađeno je mnogo novih kapaciteta (malih hidroelektrana; solarnih elektrana, vetroelektrana i elektrana na biogas), a solarna energija beleži najdinamičniji trend rasta. Više videti Registar povlašćenih proizvođača električne energije, stanje 18.04.2018. Mnistarstva rudastva i energetike Republike Srbije (http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/registar-19-04-18.html).

U narednom periodu očekuje se donošenje odgovarajućih podzakonskih akata koja će regulisati i druga pitanja proizvodnje energije iz obnovljivih izvora za grejanje i hlađenje, zatim u sektoru saobraćaja (u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ), kao što su:

http://www.mre.gov.rs/doc/efikasnost-izvori/registar-19-04-18.html

31

Domaći propisi u oblasti energetske efikasnosti usklađuju se sa Direktivom 2006/32/EZ

podzakonska akta kojima se definišu kriterijumi održivosti i njihova verifikacija za pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva (prevashodno u sektoru transporta) proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala;

uvođenje podsticaja za proizvodnju i korišćenje OIE u sektoru saobraćaja, za zadovoljenje toplotnih potreba i sl;

U oblasti energetske efikasnosti Direktiva 2006/32/EZ je u velikoj meri transponovana u važeći Zakon o efikasnom korišćenju energije, a potpuno usaglašavanje će biti ostvareno donošenjem svih podzakonskih akata. Pomenuti zakon delimično je usklađen i sa novom Direktivom 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti, a potpuno usaglašavanje se očekuje tokom 2019. godine.

Za sve vlade, opredelјenje za održivi razvoj i energetsku efikasnost, razvoj zelene ekonomije i veće korišćenje OIE znači redefinisanje pravnog okvira i sistema subvencija, izgradnju tržišne infrastrukture i tržišnih mehanizama, „ozelenjavanje“ javnih nabavki, preusmeravanje javnih investicija u zelenu ekonomiju i jačanje javno-privatnog partnerstva i saradnje sa naučno-istraživačkim institucijama i organizacijama civilnog društva.

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine precizira da će se ostvarenje održivog razvoja energetike Republike Srbije u periodu do 2030. godine zahtevati da dalјi razvoj energetike Srbije bude zasnovan, između ostalog, i intenzivnom korišćenju OIE, pri čemu se predviđa da promovisanje OIE bude uklјučeno i u energetske planove gradova i lokalnih zajednica kao deo lokalnih energetskih strategija.

2.3. Analiza stanja u oblasti OIE i energetske efikasnosti u Srbiji

PROIZVODNJA ENERGIJE IZ OBNOVLJIVIH IZVORA. Iako je energetski potencijal OIE u Srbiji značajan (UNDP/UNEP, 2012), uočava se nisko učešće OIE u proizvodnji energije u Srbiji, ne računajući ogrevno drvo koje učestvuje sa oko 10% u primarnoj proizvodnji energije (Tabela 9).

Tabela 9. Primarna proizvodnja energije, 2015.

TJ (teradžul) % Ugalј 301.471 66,3 Hidroelektrična energija 38.819 8,5 Solarna električna energija 40 0,0 Sirova nafta i tečnosti prirodnog gasa 46.613 10,3 Ogrevno drvo/1 45.827 10,1 Prirodni gas 21.207 4,7 Geotermalna energija 257 0,1 Biogas 242 0,1 Republika Srbija, ukupno 454.476 100,0

/1 Finalna potrošnja ogrevnog drveta za domaćinstva preuzeta je od Ministarstva rudarstva i energetike. Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2016, RZS.

32

Učešće OIE u ukupnoj domaćoj proizvodnji primarne energije po godinama:

• 2016: 17%; • 2017: 17,85% • 2018. (plan): 18,33%

U okviru proizvodnje obnovlјive energije (Tabela 10) dominantno učešće imaju drvna goriva (57%) i hidroelektrična energija (43%). Naime, u energetskom smislu, najviše se proizvodi i eksploatiše drvna biomasa i električna energija dobijena iz hidroelektrana.

Tabela 10. Proizvodnja obnovlјive energije, 2015.

TJ (teradžul) % Hidroelektrična energija 36.479 43 Solarna električna energija 40 0 Drvna goriva/1 48.470 57 Geotermalna energija 257 0 Biogas 242 0 Republika Srbija, ukupno 85.488 100

/1 Finalna potrošnja ogrevnog drveta za domaćinstva preuzeta je od Ministarstva rudarstva i energetike. Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2016, RZS.

Prema Odlukama o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za odgovarajuće godine (Sl. glasnik RS, br. 113/2015, 119/17), u strukturi ukupne domaće proizvodnje primarne energije učešće OIE iznosi oko 17%15.

U 2017. godini strukturu proizvodnje OIE činila je („Sl. glasnik RS“, br. 119/17):

čvrsta biomasa (ogrevno drvo, pelet, briket) od 57% (korišćenje za potrebe grejanja domaćinstava u ruralnim krajevima i obodnim delovima prigradskih naselјa);

zatim hidropotencijal 39%, dok biogas, energija vetra, sunca i geotermalna energija učestvuju sa manje od 4%.

Ukupna planirana proizvodnja primarne energije iz ОIE u 2018. godini je 1,924 Mtoe, što je za 3% više od procenjene proizvodnje u 2017. godini.

UČEŠĆE OIE U BRUTO FINALNOJ POTROŠNJI ENERGIJE (BFPE). Kako bi se ostvario postavljeni cilj povećanja udela OIE u BFPE od 27% do 2020. godine16, planirano je sledeće učešće OIE u potrošnji energije po sektorima do 2020. godine (Službeni glasnik RS", br. 53/2013):

Sektor električne energije: učešče OIE od 36,6% u bruto finalnoj potrošnji energije u ovom sektoru;

Sektor energije za grejanje i hlađenje: učešće OIE od 30% u bruto finalnoj potrošnji energije ovog sektora i

Sektor saobraćaja: učešće OIE od 10% u bruto finalnoj potrošnji energije u ovom sektoru.

15 Bilansiranje energije iz OIE obuhvata proizvodnju i potrošnju električne energije iz velikih i malih vodenih tokova, energije vetra i sunca, biogasa, kao i proizvodnju i potrošnju toplotne energije za potrebe grejanja iz geotermalne energije i čvrste biomase (ogrevno drvo, pelet i briket). Izvor: Odluka o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2016. godinu (Sl. glasnik RS, br. 113/2015). 16 Cilj je postavljen Nacionalnim akcionim planom za korišćenje OIE u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS“, br. 53/2013), a za dostizanje postavljenog cilјa od najveće važnosti biti povećanje energetske efikasnosti.

33

Prema Izveštajima o sprovođenju NAPOIE Republike Srbije iz 2014. i 2016. godine, učešće OIE u BFPE kreće se u periodu 2012-2015. u intervalu od 19,10% do 22,73% (Tabela 10a).

Tabela 10a. Učešće OIE u BFPE (bruto finalnoj potrošnji energije) za period 2012-2016 -u % -

Godine 2012 2013 2014 2015 Učešće OIE u BFPE u sektoru grejanje i hlađenje

23,32 21,86 30,34 26,77

Učešće OIE u BFPE u sektoru električna energija/2

38,36 37,81 40,68 38.86

Učešće OIE u BFPE u sektoru saobraćaja/1

0 0 0 0

Ukupno OIE u BFPE 20,27 19,10 22,73 21,00 /1 U skladu sa članom 5. stav 3. Direktive 2009/28/EZ propisano je da se pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva koja ne ispunjavaju kriterijume održivosti ne uzimaju u obzir prilikom izračunavanja udela OIE. Imajući u vidu da u Srbiji podzakonska akta kojima se definišu kriterijumi održivosti i njihova verifikacija još uvek nisu usvojena, nije prikazana potrošnja biogoriva za potrebe ispunjenosti cilјa OIE u sektoru transporta. /2 Rad najvećih termoelektrana, rad Železare Smederevo, d.o.o (uvoz i potrošnja koksa i električne energije, koji se koriste u ovom preduzeću), ekonomski poremećaji u privredi i drugi razlozi utiču na iznos i variranje BFPE u Srbiji, te podatak o udelu OIE u BFPE stalno varira i ne može se smatrati reprezentativnim pokazatelјom korišćenja OIE u sektoru energetike. Izvor: Izveštaji Srbije o sprovođenju NAPOIE dostavljeni Sekreterijatu EnZ (2014, 2016).

Vrednosti date u Tabeli 10a približne su baznoj vrednosti (udelu) OIE u BFPE iz 2009. godine (21,2%), ali su niže od postavljenog i obavezujućeg cilja Srbije u oblasti OIE od 27% učešća OIE u BFPE u 2020. godini17.

Posebno je nedostižan postavljen cilj (obaveza) učešća OIE u BFPE u sektoru saobraćaja (učešće OIE od 10% u BFPE u ovom sektoru), imajući u vidu kratke vremenske rokove za uspostavlјanje pravne regulative, sistema za kontrolu i verifikaciju porekla i kvaliteta biogoriva, kao i nedostatak industrijskih kapaciteta za proizvodnju biogoriva druge generacije (Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike Srbije, 2016, MRE).

ENERGETSKA EFIKASNOST. Što se tiče podataka o energetskoj efikasnosti i proizvodnji i potrošnji energije iz obnovlјivih izvora za sopstvenu potrošnju, nema sistematizovanih i relevantih podataka. Neki od razloga za ovo su sledeći:

− U pitanju je mala proizvodnja električne i toplotne energije iz obnovlјivih izvora, za koju nije potrebno dobijanje energetske dozvole za izgradnju objekata;

− Nije potrebno dobijanje licence za obavlјanje energetske delatnosti, koja se izdaje samo za obavlјanje delatnosti snabdevanja na veliko električnom energijom (proizvodnja električne energije u objektima ukupne odobrene snage 1 MW i više) i pod uslovim utvrđenim Zakonom o energetici;

− Ovako proizvedena energija ne isporučuje se u elektroenergetski sistem; − Nema podsticajnih mera, niti registra korisnika podsticaja.

17 Cilj od 27% učešća OIE u BFPE do 2020. postavljen je imajući u vidu baznu vrednosti (udeo) OIE u BFPE iz 2009. godine, evropsku Direktivu 2009/28/EZ o promociji korišćenja energije iz obnovlјivih izvora i Odluku Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18.10.2012 (D/2012/04/MS – EnZ).

34

Poljoprivredno zemljište – mesto nastanka biomase

2.4. Mapiranje resursa i energetskog potencijala različitih vrsta biomase 2.4.1. Biomasa iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke industrije

Pod biomasom iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke industrije podrazumeva se: (1) biomasa iz ratarstva (otpaci i biljni ostaci jednogodišnjih useva, kao što su slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike...); (2) voćarstva i vinogradarstva (ostaci rezidbe i održavanja višegodišnjih zasada);(3) stočarstva (stajnjak i ostaci iz stočarstva), kao i (4) biorazgradivi deo otpada prehrambeno prerađivačke industrije.

U Studiji se za procenu potencijala biomase koriste podaci o poljoprivrednom zemljištu, koji su raspoloživi na osnovu podataka Popisa poljoprivrede 2012. godine.

U ukupno raspoloživom zemlјištu polјoprivrednih gazdinstava Republike Srbije (5,3 mil. ha), dominantan udeo čini poljoprivredno zemljište (72,2%), odnosno korišćeno polјoprivredno zemlјište (KPZ) - 64,3%. Sledi, šumsko zemljište (19,1%), ostalo (8,7%) i nekorišćeno zemljište (7,9%). (Tabela 11).

Tabela 11. Raspoloživo zemlјište polјoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, 2012.

Opis

Raspoloživo zemlјište PG/1

Ukupno Polјoprivredno zemlјište (PZ)

Šumsko Ostalo/4 Svega KPZ/2 Nekorišćeno/3

Površina (ha) 5.346.596,5 3.861.477,4 3.437.423,5 424.053,9 1.023.035,5 462.083,6 Struktura (%) 100,0 72,2 64,3 7,9 19,1 8,7

/1 Polјoprivredna gazdinstva (PG) čine: porodična polјoprivredna gazdinstva (PPG) i pravna lica i preduzetnici (PLP). Definiciju PG videti u Aneksu Studije. /2 Korišćeno polјoprivredno zemlјište (KPZ) čine: polјoprivredno zemlјište na okućnici, oranice i bašte (uklјučujući i ugare), stalni zasadi (voćnjaci, vinogradi, rasadnici i ostali stalni zasadi), livade i pašnjaci. /3 Nekorišćeno polјoprivredno zemlјište predstavlјa polјoprivrednu površinu kojom je gazdinstvo raspolagalo na dan kritičnog momenta popisa, ali koja se u posmatranoj polјoprivrednoj godini nije koristila iz ekonomskih, socijalnih ili drugih razloga (npr. poplavlјeno zemlјište). Ovo zemlјište se može ponovo vratiti u proces obrade korišćenjem resursa kojim gazdinstvo raspolaže ili davanjem u zakup. /4 Pod ostalim zemlјištem podrazumeva se zemlјište gazdinstva pod zgradama, putevima, dvorištima, vrtovima i travnjacima, ribnjacima, trsticima, barama, kamenjarom, neplodnim površinama, peščarama i drugim površinama nepodobnim za polјoprivrednu proizvodnju. Izvor: Popis polјoprivrede 2012., RZS.

Posmatrano na nivou regiona, postoje značajne razlike u strukturi raspoloživog zemlјišta (Tabela 12). Najveći udeo polјoprivrednog zemlјišta (korišćeno i nekorišćeno) u raspoloživom zemlјištu ima region Vojvodine (82%), dok se u ostalim regionima ovo učešće kreće od 58,6% do 74,3%.

35

Metodologija izračunavanja potencijalno raspoložive biomase

Raspoloživost poljoprivrednog zemljišta nije ograničenje korišćenja poljoprivrednih ostataka u energetske svrhe

Tabela 12. Raspoloživo zemlјište polјoprivrednih gazdinstava u Srbiji, nivo regiona, 2012.

Regioni Raspoloživo zemljište poljoprivrednih gazdinstava

Ukupno Poljoprivredno zemljište Drugo zemljište KPZ Nekorišćeno Šumsko Ostalo

Beogradski region, ha 253.307 136.389 12.076 26.432 78.410 Struktura (%) 100,0 53,8 4,8 10,4 31,0 Region Vojvodine, ha 2.049.241 1.608.896 72.313 146.393 221.638 Struktura (%) 100,0 78,5 3,5 7,1 10,8 Region Šumadije i Zapadne Srbije 1.865.958 1.014.210 141.220 631.861 78.666 Struktura (%) 100,0 54,4 7,6 33,9 4,2 Region Južne i Istočne Srbije 1.178.091 677.928 198.445 218.349 83.369 Struktura (%) 100,0 57,5 16,8 18,5 7,1

Izvor: Popis polјoprivrede 2012., RZS

Ratarska proizvodnja je dominantno zastupljena delatnost u poljoprivredi Srbije, s obzirom da oranice i bašte čine oko 73,1% KPZ. Oko 21% KPZ prekriveno je livadama i pašnjacima, koje omogućavaju razvoj stočarske proizvodnje. Zasadi voća i vinove loze čine svega 5,4% KPZ (Tabela 13).

Tabela 13. Struktura korišćenog poljopivrednog zemljišta (KPZ)

Ukupno KPZ Okućnica Oranice i bašte Livade i

pašnjaci

Stalni zasadi (voćnjaci, vinogradi,

rasadnici, ostalo) Površina (ha) 3.437.423 23.727 2.513.154 713.242 187.299 Struktura (%) 100,0 0,7 73,1 20,7 5,4

Izvor: Popis polјoprivrede 2012., RZS.

Raspoloživost korišćenog poljoprivrednog zemljišta po glavi stanovnika u Srbiji je zadovoljavajuća (0,48 ha), što daje snažan potencijal za prehrambenu sigurnost i razvoj raznovrsne biljne i stočarske proizvodnje, a samim tim i za proizvodnju poljoprivredne biomase.

Procena potencijalno raspoložive biomase u ratarstvu, voćarstvu i stočarstvu za potrebe ove Studije vršena je na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku (RZS) o požnjevenoj površini i prinosima najznačajnijih useva, kao i na osnovu broja grla stoke u trogodišnjem periodu

(2014-2016), uz uvažavanje specifičnosti pojedinih tipova biomase.

Procena teoretskog energetskog potencijala vršena je u skladu sa procentom efikasnosti sagorevanja prilikom pretvaranja u energiju, što je sve uslovlјeno nivoom razvijenosti tehnike i tehnologije (Farbas, 2014).

Važno je naglasiti da je jedan od značajnijih problema kada je u pitanju poljoprivredna biomasa oscilacija prinosa, koji zavise od agroekoloških uslova, primene agrotehničkih mera, kao i od delovanja biljnih bolesti i štetočina. Takođe, menja se i setvena struktura, što uzrokuje oscilacije raspoložive količine biomase određenih useva.

36

Potencijalno raspoloživa biomasa u ratarstvu

Potencijalno raspoloživa biomasa u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji

Izvor: RZS i obračun autora

Grafikon 3. Udeo regiona u potencijalno raspoloživoj biomasi u ratarstvu na nivou Srbije (u %)

70%

4%

14%

12%Region Vojvodine

Beogradski region

Region Šumadije iZapadne Srbije

Region Južne iIstočne Srbije

Ratarska proizvodnja je najzastupljenija poljoprivredna delatnost u Srbiji i obezbeđuje najveći procenat biomase koja se može koristiti kao alternativni izvor energije.

Osnovu za izračunavanje potencijalno raspoložive biomase u ratarstvu čine podaci o požnjevenim površinama i prosečnim prinosima sledećih vrsta useva: pšenice, ječma, kukuruza, ovsa, raži, tritikalea, uljane repice, šećerne repe, suncokreta, soje i duvana.

Proračuni pokazuju da ukupna količina biomase u ratarskoj proizvodnji Srbije iznosi 13,3 miliona tona, čiji teoretski energetski potencijal uz 80% sagorevanja iznosi oko 136,4 milijari MJ (Tabela 14).

Oko 70% potencijalno raspoložive biomase stvara se u regionu Vojvodine.

Dobijeni rezultat je očekivan, ako se ima u vidu da Vojvodina raspolaže sa gotovo polovinom KPZ Srbije (tačnije 47%).

Sa druge strane regioni Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije zajedno raspolažu sa 49% ukupne površine KPZ Republike, ali stvaraju samo četvrtinu ukupne količine biomase u ratarstvu (Grafikon 3).

I voćarsko-vinogradaraska proizvodnja, kao i ostaci u preradi voća imaju značajan doprinos jačanju energetskog bilansa određenog područja.

Tamo gde je razvijena voćarska i vinogradarska proizvodnja, ovaj oblik biomase kao ekonomično gorivo može se uspešno koristiti za proizvodnju toplotne energije, najpre za relativno manje potrošače. Naime, peletiranjem i briketiranjem orezine i granjevina se mogu koristiti za loženje u kotlovima i zagrevanje objekata ekonomskog dvorišta, zaštićenog prostora, za sušenje useva, ali i za prodaju na tržištu.

37

Izvor: RZS i obračun autora.

Grafikon 4. Površine (ha) i potencijalno raspoloživa biomasa (t) u voćarsko vinogradarskoj proizvodnji po regionima

13.382 21.868

99.123

51.08722.689

93.124

136.366120.942

0,020000,040000,060000,080000,0

100000,0120000,0140000,0160000,0

Beogradskiregion

RegionVojvodine

RegionŠumadije i

Zapadne Srbije


Površine pod voćnjacima i vinogradima

Ostatak biomase od rezidbe (t)

Nažalost, trenutno se samo mali deo ovih ostataka koristi u enegetske svrhe, jer se većinom spale. Takva praksa ima višestruko negativan uticaj na životnu sredinu, kako zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, tako i zbog degradacije površinskih slojeva zemljišta.

Zasadima voća i vinove loze u Srbiji pokriveno je 185.460 ha, što predstavlja 5,4% KPZ. Distribucija ovih površina po regionima je raziličita. Najmanje površina pod stalnim zasadima nalazi se na području Beogradskog regiona (7,2%), dok se u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji nalazi preko 50% ukupnih površina pod voćem i vinovom lozom Srbije.

Za potrebe procene biomase u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji korišćeni su statistički podaci o površini i prinosu sledećih vrsta voća: jabuke, šljive, kruške, kajsije, oraha, višnje, kao i vinove loze u trogodišnjem periodu.

Na osnovu ovih podataka procenjuje se da se rezidbom voća i vinove loze u Srbiji godišnje u proseku stvori 373.121 tona ostataka18, čiji teorijski energetski potencijal uz 80% sagorevanja iznosi 4.572.325 GJ (Tabela 14)

Međutim, energetski bilans sadržan u ostacima rezidbe voćaka i vinove loze karakterišu veoma promenljive vrednosti, a uslovljene su velikim brojem faktora. Količina biomase prevashodno zavisi od broj stabala, odnosno broj čokota, koji se poslednjih godina u Srbiji znatno menjao. Presudan uticaj na količinu rezidbenih ostataka ima i vrsta voćaka odnosno vinove loze, kao i sortne karakteristike.

Posmatrano po regionima, u regionu Šumadije i Zapadne Srbije nalazi preko 50% ukupnih površina pod voćem i vinovom lozom Srbije i u ovom regionu stvara se najveći procenat (36,5%) ukupne biomase u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji.

Nešto manje biomase iz voćarstva i vinogradarstva stvara se u regionu Južne i Istočne Srbije (32,4%), zatim u regionu Vojvodine (25,0%), a najmanje biomase nastale u procesu orezivanja stvara se u Beogradskom regionu (6,1%).

Međutim, ako se posmatra odnos između površine pod voćem i vinovom lozom i količine stvorene biomase, može se zapaziti da je on najpovoljniji u regionu Vojvodine, gde se sa oko 18 Usvojeno je da je prosečni odnos mase ploda i orezanih grana navedenih voćki 1 : 0,325.

38

Potencijalno raspoloživa biomasa u stočarstvu

Izvor: RZS i obračun autora

Grafikon 5. Broj uslovnih grla i potencijalno raspoloživa količina stajnjaka (t) po regionima

111.382686.386 803.843

418.277659.667

3.480.950

5.132.428

2.333.149

1000 000

2000 000

3000 000

4000 000

5000 000

6000 000

Beogradskiregion

RegionVojvodine

RegionŠumadije i

Zapadne Srbije


Broj uslovnih grla Potencijalno raspoloživa količina stajnjaka (t)

22 hiljade hektara stvara 93 hiljade tona ostataka. Sa druge strane, na 99 hiljada hektara u regionu Šumadije i Zapadne Srbije stvara se svega 136 hiljada tona biomase (Grafikon 4).

Prema podacima iz Popisa poljoprivrede 2012. godine, stočarstvom se u Srbiji bavi 77,5% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava.

Čak 99,9% od ukupnog broja gazdinstava koja se bave stočarstvom čine porodična poljoprivredna gazdinstva,

koja na raspolaganju imaju 84% uslovnih grla stoke (UG) i prosečan kapacitet od 3,5 UG. Svega 0,1% gazdinstava su u statusu pravnih lica, imaju na raspolaganju 16% UG i prosečan kapacitet od 497 UG.

Posedovna struktura, struktura korišćenih poljoprivrednih površina, kao i preovlađujući modeli poljoprivrednih gazdinstava stvorili su razlike između regiona.

Tako se u Vojvodini nalazi 41% svinja i 45% grla živine, u Šumadiji je 62% ovaca i 46% grla goveda, dok se u Južnoj Srbiji nalazi 39% grla koza.

Iako stočarstvo u Srbiji proteklih godina pokazuje tendenciju opadanja, nema sumnje da ova grana predstavlјa značajan potencijal u pogledu sirovina (pre svega stajnjaka i osoke), koje se mogu koristiti za proizvodnju biogasa, a koji se dalјom transformacijom koristi za dobijanje električne i toplotne energije.

Procena potencijalno raspoložive količine

ostataka u stočarstvu koji se mogu koristiti u energetske svrhe vršena je na osnovu prosečnog broja grla stoke po regionima, koji je zatim preveden u broj uslovnih grla stoke. Pri tome, razmatran je broj grla goveda, svinja, ovaca, koza i živine.

Podaci pokazuju da Srbija raspolaže sa 1.280.917 uslovnih grla stoke, koja mogu da stvore 11.606.195 tona stajnjaka i osoke,19 odnosno 612.150.234 Nm3 biogasa (477,9 Nm3/UG) na godišnjem nivou (Tabela 14).

Ako se uzme da je toplotna moć biogasa sa 65 % metana 23,66 MJ/Nm3, dobija se energetska vrednost biogasa od 14.193.805 GJ (Tabela 14).

19 U zavisnosti od vrste stoke, udeo čvrstog dela i osoke u stajnjaku varira, ali su u ovoj računici uzeti kao celina.

39

Ukupno potencijalno raspoloživa biomasa iz poljoprivrede

Biomasa iz prehrambeno prerađivačke industrije

Najveći broj uslovnih grla stoke i potencijalno raspoloživu količinu stajnjaka ima region Šumadije i Zapadne Srbije, zatim Vojvodine i Južne i Istočne Srbije (Grafikon 5).

Međutim, ako se posmatra odnos između broja uslovnih grla i količine stajnjaka, može se zapaziti da je on najpovoljniji u regionu Vojvodine, što ukazuje na postojanje većih farmi stoke i koncentraciju proizvodnje.

Iz prethodnog, može se zaključiti, da ekvivalentno sa rasporedom resursa između primarnih poljoprivrednih delatnosti proizilazi i obim proizvodnje biomase, koji je najveći u sektoru ratarske proizvodnje (Tabela 14). Takođe, stepen mehanizovanosti radnih procesa u ovoj

grani poljoprivrede je najveći, što u znatnoj meri utiče na efikasnost proizvodnje biomase.

Tabela 14. Potencijalno raspoloživa biomasa (t) iz poljoprivrede i teoretski energetski potencijal biomase u Srbiji (MJ)

Ratarstvo Voćarstvo i vinogradarstvo Stočarstvo Ukupno

Količina biomase (t) 13.350.081 373.121 11.606.195 24.956.649 Količina biomase (%) 53,5 0,0 46,5 100,0 Energetski potencijal (GJ) 136.447.511 4.572.325 14.193.805 155.213.641 Energetski potencijal (%) 87,9 2,9 9,1 100,0

Izvor: RZS i obračun autora.

Poljoprivredna preduzeća u okviru svoje osnovne delatnosti proizvode i značajan energetski potencijal u vidu različitih tipova biomase, koji je nedovoljno iskorišćen, uprkos sopstvenim potrebama za energijom,

koje se trenutno zadovoljavaju uz značajne finansijske troškove.

Tipičan primer korišćenja ostataka u energetske svrhe u prerađivačkoj industriji u Srbiji je upotreba oklasaka za sušenje klipova semenskog kukuruza u semenarama. Energetski potencijal oklasaka nadmašuje energiju koja je potrebna za sušenje klipova, tako da preostaje višak za druge potrebe preduzeća, ili prodaju.

Fabrike za proizvodnju jestivog ulja najveći deo potreba za toplotnom energijom podmiruju od ostataka nastalih u primarnoj proizvodnji (npr. pšenična i sojina slama), kao što je to slučaj u pogonima „Sojaprotein“ u Bečeju i uljare u Šidu (vlasništvo kompanije Viktorija Oil), ili od ostataka u preradi (ljuske suncokreta), što je slučaj i kod većine ostalih uljara u Srbiji.

U nekim kompanijama za preradu voća i grožđa ostaci biomase nastali u procesu prerade koriste se za proizvodnju biogasa, odnosno kogeneraciju. Zahvaljujući postojanju zaokruženog procesa proizvodnje (od plantaža, preko otkupa i prerade voća, kooperantskih odnosa sa proizvođačima, do finalnog proizvoda) kompanija Nektar ima potencijala da ostatke u preradi voća iskoristi za proizvodnju biogasa. U toku je realizacija projekta izgradnje kogenerativnog postrojenja (CHP) za proizvodnju električne i toplotne energije iz biogasa. Osim toga, ova kompanija u svom vlasništvu ima i farmu sa oko 1000 grla stoke, čiji će se potencijali takođe koristiti za dobijanje zelene energije. Kapacitet CHP postrojenja će

40

Ponuda biomase iz šumarstva zavisi od dozvoljenog obima seča šuma

biti 999 kW/h električne energije. Električnu energiju će po povlašćenoj ceni prodavati EPS-u, dok će toplotnu energiju koristiti za zagrevanje plastenika i sušenje kukuruza. U tom smislu planira se kooperacija sa manjim proizvođačima, od kojih će otkupljivati sirovine za proizvodnju biogasa, a vraćati im kvalitetno organsko đubrivo koje se u tom procesu dobija.

Sličan model korišćenja ostataka u preradi, zajedno sa farmom goveda, planira i „VINEX ETIL“ iz Zrenjanina.

Preciznih evidencija o količini ostataka koji se u prehrambeno prerađivačkoj industriji koriste u energetske svrhe još uvek nema, te se ova biomasa neće biti detaljnije razmatrana u Studiji.

2.4.2. Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije

Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije obuhvata: ogrevno drvo; grane i drvni otpad iz šumarstva i biorazgradive delove nusproizvoda drvno prerađivačke industrije (piljevina, kora i sl).

Značaj ove biomase najbolje pokazuje podatak da u strukturi ukupno proizvedene energije iz obnovljivih izvora dominanto učešće imaju drvna goriva (pre svega ogrevno drvo). Videti

Tabelu 10.

Prostorna zastupljenost kompaktnih šumskih sastojina uglavnom se vezuje za brdsko-planinska područja. Tako, u odnosu na ukupnu površinu šuma Srbije, najveće površine pod šumama imaju regioni Južne i Istočne Srbije (47,0%) i

Šumadije i Zapadne Srbije (44,4%), što znači da je preko 90% šuma locirano upravo u ova dva regiona. Među jedinicama lokalne samouprave sa najvećom pokrivenošću teritorije šumom izdvajaju se: Majdanpek (preko 80%), Kučevo, Žagubica, Despotovac, Bor i Boljevac (41-60%).

Mogućnost ponude drveta na tržištu i biomase iz drvnog ostatka (šumskog i ostatka iz prerade drveta) zavisi, pre svega, od dozvoljenog obima seča u privatnim i državnim šumama (etata), a što je direktno uslovljeno stanjem šuma.

Seče u državnim šumama vrše se prema utvrđenom planiranom obimu. Seče u privatnim šumama isključivo zavise od njihovih vlasnika, tako da se ne može govoriti o nekom planskom gazdovanju tim šumama. Broj zahteva za seču je različit iz godine u godinu, zbog čega se ne može predvideti količina drveta koja će biti posečena. Iako privatne šume u Srbiji predstavlјaju glavni izvor drveta za energetske potrebe, stvarni obim proizvodnje, seče i potrošnje ogrevnog drveta u privatnim šumama nije u dovolјnoj meri poznat.

Proizvodnja drveta u Srbiji izražena je kroz obim seče drveta. Pod pojmom „seča drveta“ podrazumevaju se svi komercijalni sortimenti drveta, kao i drvni ostatak.

Na teritoriji Srbije u šumama i izvan šuma 2016. godine

Ko i koliko godišnje seče šume u Srbiji?

Šume u Srbiji – mesto nastanka biomase

41

posečeno je 3.160.000 m³ drveta (2.391.000 m³ u državnoj i 769.000 m3 u privatnoj svojini) (Tabela 15).

Seču drveta najviše vrše javna preduzeća za gazdovanje šumama (1.494.000 m3) i privatna lica (750.000 m3). Obim seče drveta obavljenih od strane šumarskih preduzeća je poslednjih godina stabilan, a treba napomenuti da seča šuma u privatnim šumama nije u dovoljnoj meri poznata i da zvanična statistika ne raspolaže preciznim podacima. Slede, trgovina na malo (345.000 m3), drvna industrija (338.000 m3) i ostale organizacije (232.000 m3).

Što se tiče vrste drveća posečene u šumi, najveći udeo ima bukva 1.533.000 m3.

Tabela 15. Seča drveta u šumama i izvan šuma po vrstama drveća u Srbiji (2012-2016) - hilj. m3 -

God.

Lišćari Četinari

Svega Hrast Bukva OTL/1 Topole OML/2

Ukup-no

Jela i smrča Bor Ostali Ukup-

no

Šume u

državnoj svojini

2012 172 942 203 401 95 1813 165 88 9 262 2075

2013 174 1003 231 359 85 1852 181 125 9 315 2167

2014 168 983 188 403 90 1832 237 95 9 341 2173

2015 217 1157 101 500 40 2015 211 124 22 357 2372

2016 215 1138 112 531 31 2027 233 117 14 364 2391

Šume u

privatnoj svojini

2012 165 267 78 9 12 531 20 9 1 30 561

2013 135 246 70 16 11 478 23 11 1 35 513

2014 118 247 57 11 31 464 29 12 1 42 506

2015 141 329 44 16 7 537 30 13 2 45 582

2016 227 395 65 14 7 708 42 18 1 61 769

Ukupno

2012 337 1209 281 410 107 2344 185 97 10 292 2636

2013 309 1249 301 375 96 2330 204 136 10 350 2680

2014 286 1230 245 414 121 2296 266 107 10 383 2679

2015 358 1486 145 516 47 2552 241 137 24 402 2954

2016 442 1533 177 545 38 2735 275 135 15 425 3160

/1OTL - ostali tvrdi lišćari. /2 OML – ostali meki lišćari. Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017, RZS.

Srbija predstavlja jednu od zemalja u regionu jugoistočne Evrope koja ima značajne resurse u pogledu biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije.

Kolika je potencijalno raspoloživa biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije?

42

Biomasa iz šumarstva. Potencijal drvne mase, kako sa aspekta njene biološke raznolikosti, tako i u pogledu rasprostranjenosti, je značajan, posebno u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije. U ukupnoj površini pod šumom (preovlađuju lišćarske vrste), pomenuta dva regiona zajedno učestvuju sa preko 90%. Visok procenat izdanačkih i degradiranih šuma bukve i hrastova u šumskom fondu ovih regiona (koje zahtevaju intezivne uzgojne zahvate), može rezultirati povećanom ponudom drvnih proizvoda pogodnih za proizvodnju energije na ovim područjima.

Biomasa iz drvno prerađivačke industrije. Značajne količine drvnog ostatka nastaju u procesu seče i izrade drvnih sortimenata, a velike su i količine pilanskog drvnog ostatka. Naime, u Srbiji trenutno postoji oko 2.760 preduzeća, pretežno manjih, koja se bave preradom drveta i proizvodnjom nameštaja. Najveći broj tih preduzeća (2.360) su u sektoru prerade drveta (pilane), proizvodeći rezano drvo, drvene ploče, furnir, stolariju, a preostalih 400 firmi se bavi proizvodnjom nameštaja. Postojanje velikog broja pilana je rezultat raspoloživosti materijala, relativno niskih investicionih ulaganja i kratkog perioda povratka investicija. Prema dostupnim podacima najveći broj registrovanih privrednih društava u segmentu prerade drveta nalazi se u regionima sa najmanjom šumovitošću (region Beograda i region Vojvodine). Prema istraživanjima po metodologiji FAO, procenjena energetska vrednost raspoložive biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije iznosi ukupno 1,53 Mtoe/godišnje, a treba imati u vidu da je energetski potencijal ove biomase dominantno zastupljen u Centralnoj Srbiji (Tabela 16).

Tabela 16. Potencijalno raspoloživa biomasa u šumarstvu i drvno prerađivačkoj industriji:energetski potencijal

Izvor biomase Energetski potencijal (GJ)

Energetski potencijal (toe)

Ogrevno drvo 48.148.200 1.150.000

Šumski otpad 6.856.303 163.760

Ostaci iz prerade drveta 7.517.943 179.563

Drvna biomasa od drveća izvan šuma 1.438.375 34.355

Ukupno 63.960.822 1.527.678 Izvor: Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u R Srbiji, Sl. glasnik RS, br. 53/2013 i obračun autora.

Najveći izvor šumske drvne biomase za proizvodnju energije je ogrevno drvo, sa učešćem od oko 75,3% u ukupnom energetskom potencijalu biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije.

Sa udelom od 12% u ukupnoj finalnoj energetskoj potrošnji (RZS, 2017), drvo je osnovni obnovlјivi energent koji se koristi u Srbiji. Potrošnja ogrevnog drveta je takva da je udeo ostalih energenata iz biomase šumarstva i drvno prerađivačke industrije takoreći zanemariv, svega 1,3% (grafikon 6).

Ogrevno drvo: glavni nosilac OIE i osnovni obnovlјivi energent u Srbiji

43

Biomasa šumskih drvnih ostataka

Izvor: RZS.

Grafikon 6. Finalna potrošnja drvnih goriva u 2015. godini u Srbiji

Skoro polovina posečenog drveta u 2016. godini predstavljala je ogrevno drvo, čija je proizvodnja iznosila 1,59 miliona m3 (RZS).

Mnoge studije koje se bave istraživanjem potrošnje ogrevnog drveta ukazuju na činjenicu da je stvarna proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta daleko veća od zvanično registrovane. Naime, najveći procenat drvne mase iz šuma sopstvenika koristi se za energetske svrhe, upravo kao ogrevno drvo, a zvanična statistika ovo u potpunosti ne registruje (stvarni obim proizvodnje, seče i potrošnje ogrevnog drveta u privatnim šumama nije u dovolјnoj meri poznat)20.

Procenjujući ukupnu potrošnju drveta u Srbiji za energetske potrebe, uključujući drvo koje je posečeno i evidentirano u privatnim šumama, ono koje nije evidentirano, ogrevno drvo iz državnih šuma i drvo izvan šuma može se proceniti da ukupna godišnja potrošnja drveta za ogrev nije ispod 3,5 miliona m3 (Vasiljević, 2011). Prema Glavonjiću na osnovu rezultata TCP/FAO projekta „Energija na bazi drveta za održivi ruralni razvoj u Srbiji“ (FAO, 2011), ukupna potrošnja ogrevnog drveta za potrebe domaćinstava u 2010.godini iznosila je čak 6,36 miliona m3, što je četri puta više od statistički registrovane količine.

Prethodni podaci o visokoj potrošnji ogrevnog drveta, ukazuju na visoko učešće izdanačkih šuma u šumskom fondu Srbije, čiji su kvalitet i proizvodni potencijal daleko ispod optimalnog, i uglavnom se koriste za proizvodnju ogrevnog drveta.

Značajne količine šumskih drvnih ostataka, koje nastaju u procesu seče i izrade drvnih sortimenata, a koje predstavljaju potencijalnu biomasu iz šumarstva, su neiskorišćene i trenutno ostaju i propadaju u šumi u

formi sitne granjevine i otpadaka.

20 Kako bi se ovo promenilo u privatnim šumama potrebno je unaprediti sisteme gazdovanja i povećati kontrolnu funkciju.

44

Biomasa iz pilanskih drvnih ostataka

Drvno prerađivačka industrija u okviru svoje osnovne delatnosti proizvodi i značajan energetski potencijal u vidu biorazgradivih delova nusproizvoda (piljevina, kora, drvni ostaci i sl.). Indikativan je podatak da 35-

40% drvne mase stabla namenjenog za dalju preradu ostaje kao otpad (tzv. pilanski drvni ostatak). Za neke specifične proizvode poput proizvodnje parketa ta količina iznosi čak do 65%. Sav taj otpadni materijal predstavlja veliki energetski potencijal.

Kao i sa šumskim drvnim ostatkom, ista je situacija i sa sitnim drvnim ostatkom (piljevinom), koji nastaje u procesu prerade drveta, posebno u pilanama, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. Poslednjih godina postoje pomaci u korišćenju krupnog drvnog ostatka koji nastaje u pilanskoj preradi drveta u smislu njegovog korišćenja za sopstvene potrebe (grejanje prostorija i sušenje drveta), dok se ostatak prodaje na tržištu. I pored toga, još uvek ostaju značajne količine drvnog ostatka koje se ne koriste.

I pored velikog potencijala, biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije se ne koristi efikasno, zbog tradicionalnog sagorevanja značajnih količina ogrevnog drveta za potrebe grejanja u domaćinstvima. Ogrevno drvo ima nižu energetsku efikasnost u odnosu na pelete i brikete i njegovo korišćenje uzrokuje veći stepen zagađenja životne sredine.

Još uvek se u malom procentu koriste briketi i peleti za grejanje u domaćinstvima (individualne kotlarnice), za grejanje manjih objekata i javnih ustanova (hoteli, domovi zdravlja, vrtići), u toplanama, a biomasa iz šumarstva još uvek se ne koristi u elektranama (za

proizvodnju električne energije) ili u kogenerativnim postrojenjima.

2.4.3. Biomasa iz energetskih biljaka

Energetski usevi su usevi koji se proizvode sa izričitom svrhom energetskog korišćenja njihove biomase (ciljano gajene nejestive kulture). U lignocelulozne sirovine ili namenski gajene energetske biljke ubrajaju se, između ostalog:

Brzorastuće drvenaste biljke, odnosno gusti zasadi drveća kratke ophodnje (pre svega topola i vrba) i

Višegodišnje energetske trave: miskantus, prerijsko proso, obična trska, italijanska (mediteranska) trska i trstika21.

Biomasa višegodišnjih trava ima veće sadržaje lignina i celuloze, nego biomasa jednogodišnjih useva. Visoki sadržaji lignina i celuloze u njihovoj biomasi su poželjni, naročito kada se oni koriste kao čvrsta biogoriva, iz dva glavna razloga: (a) oni imaju visoku

21 Za područje Srbije, navedene trave ne predstavljaju invazivne biljne vrste.

Kako se koristi biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije?

45

Površine pod energetskim biljkama – sirovina za biogoriva druge generacije

Površine pod energetskim biljkama u Srbiji: energetski usevi prve generacije

toplotnu vrednost zbog visokog sadržaja ugljenika u ligninu (približno 64%); (b) jako lignifikovani usevi mogu ostati uspravni pri niskim sadržajima vode.

Korišćenje energetskih zasada i brzorastućeg drveća u Republici Srbiji je u eksperimentalnoj fazi, i trenutno nisu dostupni statistički podaci vezano za površinu zemljišta koje se koristi za brzorastuće drveće (vrbe, jablani); energetske zasade poput trava (divlji proso, mishantus), sirka ili površinu zemljišta koje se koristi za uobičajne ratarske useve (žito, šećerna repa) i uljarice (repica, suncokret), a za potrebe proizvodnje energije (Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovlјivih izvora energije Republike Srbije, 2016, MRE).

Jedini podaci koji su trenutno dostupni, ali ne pokazuju realno stanje na terenu, jesu podaci Popisa poljoprivrede 2012, prema kojima su u proizvodnoj 2011/2012. godini, površine pod usevima za proizvodnju energije iznosile 3.087 ha, od čega je 85% površina locirano u regionu

Vojvodine. Pretpostavka je da su najveći deo ovih površina činili jednogodišnji energetski usevi prve generacije (uljana repica, sirak, kukuruz), koji energetski i ekološki značajno zaostaju u odnosu na namenski gajene energetske biljke: crpe dosta hraniva iz zemljišta i đubriva, predstavljaju hranu za ljude i životinje i imaju visok ILUC faktor (faktor indirektne promene namene zemljišta).

Srbija ima zemljišne resurse koji omogućavaju intenzivnu poljoprivredu i proizvodnju namenskih gajenih energetskih biljaka za proizvodnju naprednih biogoriva, uz planski pristup i efikasnu politiku upravljanja poljoprivrednim zemljištem.

Međutim, prilikom izbora vrsta i tehnologija proizvodnje za podizanje intenzivnih šumskih zasada brzorastućih vrsta i trava za energetske potrebe, svoju ulogu mora imati sektor zaštite životne sredine, pre svega kroz sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu, ali i dobijanje uslova Zavoda za zaštitu prirode.

Unapređenje postojećih zakonskih okvira značajno bi doprinelo lakšoj realizaciji projekata vezanih, pre svega, za veće stvaranje biomase iz energetskih biljaka.

2.4.3.1. Biomasa iz energetskih trava

Proizvodnjom miskantusa u Srbiji bavi se mali broj poljoprivrednih proizvođača. Ova biljka se uzgaja na 30-tak lokacija, na površinama veličine od 0,1 do 10 ha, odnosno ukupno na oko 100 ha. Osim u Šapcu na jednom poljoprivrednom gazdinstvu, zasadi miskantusa u Srbiji nalaze se i u zemunskom Institutu za primenu nuklearne energije, komunalnoj deponiji u Čačku, odlagalištu pepela i šljake u termoelektrani „Nikola Tesla“ B u Velikim Crljenima, na deponiji jalovine u Kolubari, na močvarnom zemljištu u Zasavici kod Sremske Mitrovice, ali i na degradiranom poljoprivrednom zemljištu u Loznici, kao i u Vršcu na černozemu.

Mediteranska trska se gaji na 10-tak lokacija, na površinama od 0,1 do 2,0 ha.

46

Prinos miskantusa u Srbiji

Energetski potencijal miskantusa

Izvor: Interna dokumentacija, mesto Varna, ogledna stanica Instituta za zemljište, Beograd

Slika 6. Miskantus u okolini Šapca

Obična trska se samoniklo javlja na prevlaženim površinama (uz kanale i jaruge), a trstika na zaparloženim površinama i požarištima kao pionirska vegetacija. Površine pod običnom trskom i trstikom se ne vode kao zemljišne površine pod namenskim energetskim usevima.

U svetu, široko se promoviše korišćenje različitih vrsta jednogodišnjih i višegodišnjih trava, od kojih se, po kvalitetu biomase, posebno izdvaja miskantus (Miscanthus×giganteus Greef et Deu.).

Miskantus je najpoznatija, visoka i dugovečna (15-20 godina) energetska trava, koja dostiže visinu do 4 metra, poznata i pod nazivom džinovska kineska trska. To je neinvazivni višegodišnji travni usev, čija se celokupna nadzemna biomasa može iskoristiti kao energetski sirovinski materijal veoma dobrog kvaliteta za sagorevanje.

Zbog velike količine podzemne i nadzemne biomase, skromnih zahteva za uspevanje i višegodišnjeg stabilnog održavanja na manje plodnom zemljištu, logično se nametnula ideja da se miskantus gaji na zemljištima manje plodnosti, kao stabilizator zemljišnog pokrivača (biljka kultiviše degradirano zemljište) i ekonomično rešenje za dobijanje biomase sa neproduktivnih površina.

U eksperimentalnim uslovima je proizvedena biomasa miskantusa sa tri gustine sadnje rizoma (retka, srednja i gusta), te je kod nas dobijeno 13,52±2,86 t/ha, 19,60±3,90 i 21,18±4,48 t/ha, redom (Dželetović i sar., 2016).

Prema svetskoj karti procene potencijala dobijanja biomase miskantusa (Clifton-Brown et al., 2004) u većem delu jugoistočne Evrope (u Srbiji: područje Podunavlјa, Posavine, zapadne Srbije i Pomoravlјa) mogući su prinosi između 20 i 40 tona suve materije po hektaru godišnje.

Prinos od trideset tona suve biomase miskantusa ekvivalentan je korišćenju 18 tona mrkog uglja ili 12.000 litara nafte.

Miskantus ima energetski koeficijent izlaz:ulaz 10 puta veći (47,3±2,2) od energetskih koeficijenata jednogodišnjih useva, koji se koriste za energiju (od 4,7±0,2 do 5,5±0,2), a ukupni ugljenik-energetski troškovi proizvodnje (1,12 g SO2-S ekvivalenata MJ-1) su 20-30 puta niži od energetskih troškova fosilnih goriva (McCalmont et al., 2015).

Toplotna vrednost slame miskantusa se kreće od 17-18 MJ kg-1 (Jurišić et al., 2014), odnosno od 14,9-16,1 MJ kg-1 (Cvetković i sar, 2016).

47

Korišćenjem drveta „premošćava“ se cenovni disbalans između fosilnih goriva i OIE

Intenzivni šumski zasadi u cilju smanjenja pritiska na šumu

Žetva miskantusa izvodi se jednom godišnje, krajem jeseni ili tokom zime, košenjem celokupnog nadzemnog dela. Požnjevena biomasa miskantusa može da se balira, briketira, peletira, koristi za direktno sagorevanje u kotlovima ili kao silaža za biogasna postrojenja.

2.4.3.2. Biomasa iz intenzivnih šumskih zasada

S obzirom na činjenicu da se drvo ne koristi samo za energetske potrebe, već i za potrebe drvne industrije, jasno je da se stalno povećava pritisak na resurs šuma. Visoke cene fosilnih goriva, uz istovremeno osiromašenje velikog dela

populacije, jasno ukazuju na osnovno opredeljenje da se korišćenjem drveta „premosti“ cenovni disbalans između fosilnih goriva i OIE.

Pošto je korišćenje ogrevnog drveta za energetske svrhe neefikasan, a prioritetni način korišćenja ovog resursa u Srbiji, potrebno je pronaći nove načine korišćenja i dodatne količine ovog energenta, kako

bi se smanjio pritisak na šumu, koja je strateški resurs. Jedan od načina jeste podizanje intenzivnih šumskih zasada.

Intenzivni šumski zasadi brzorastućih vrsta drveća (topola, vrba i bagrem) na njivama ili livadama predstavljaju dragocenu i neophodnu alternativu za isporučivanje biogenih sirovina. Njihovim

podizanjem i korišćenjem neproduktivne površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta dobijaju adekvatnu namenu.

Izuzetan značaj imaju i sa aspekta angažovanja lokalne radne snage i stručne podrške čime se obezbeđuju dodatni izvori finansiranja u lokalnim zajednicama. Lokalne samouprave i kompanije bi imale izvesniju sigurnost snabdevanja energentom, što bi za krajnji cilj imalo ukupan razvoj lokalne (ruralne) zajednice, jer ovakav način korišćenja poljoprivrednog i šumskog zemljišta značajno povećava iskorišćenje proizvodnih kapaciteta zemljišta, prihode javnih preduzeća, lokalnog stanovništva, ali i lokalnih komunalnih preduzeća, kompanija i drugih privrednih subjekata i preduzetnika.

Što se tiče energetskog potencijala biomase iz energetskih drvenastih zasada, ona se može razmatrati na primeru opštine Čajetina (Potencijali biomase u opštini Čajetina, 2014). U ovoj opštini prema podacima nadležnih službi postoji oko 300 ha zemljišta koje se prema svojim karakteristikama može staviti u funkciju

formiranja energetskih drvenastih zasada. Imajući u vidu činjenicu da u toku proizvodnog ciklusa u trajanju od 4 godine drveće postiže srednje prečnike 8,5-13,0 cm, visinu 12,0-14,5 m i zapreminu 50 m3/ha godišnje, energetska vrednost u ovim zasadima (formiranim na adekvatnom zemljištu) iznosila bi oko 250 GJ po hektaru godišnje. Svake godine mogla bi se

Dodatni značaj brzorastućih plantaža

Primer opštine Čajetina: energetski potencijal biomase iz intenzivnih šumskih zasada

48

Iskorišćena jestiva ulja poreklom iz domaćinstava i ugostiteljskih objekata

Kvalitet sirovine – otpadnog ulja

dobiti količina biomase koja je po raspoloživoj energiji ekvivalentna polovini energetske produkcije iz svih ostalih resursa drvnih ostataka biomase Opštine. Zapremina drvne mase bi u tom slučaju na godišnjem nivou iznosila oko 3.500 m3.

S obzirom da u Srbiji nema dovoljno iskustava sa osnivanjem intenzivnih zasada brzorastućih vrsta za energetske potrebe, idejni pilot projekat u opštini Čajetina, ukoliko se sprovede u izvođački, poslužiće kao ogledni poligon za praćenje „ponašanja“ odabranih vrsta u različitim ekološkim uslovima i za ostale delove Srbije.

Na osnovu praćenja izdanačke sposobnosti drvenastih vrsta u intenzivnim šumskim zasadima, brzine rasta, primenjene tehnologije sadnje, održavanja, nege i eksploatacije, kao i količine dobijene biomase i njene energetske vrednosti u različitim uslovima, mogu se davati i konkretnije preporuke vezano za ovu vrstu biomase.

2.4.4. Biomasa iz organskog dela komunalnog otpada

Značajnu komponentu organskog dela komunalnog otpada predstavljaju iskorišćena jestiva ulja poreklom iz domaćinstava i ugostiteljskih objekata, koja se mogu koristiti kao sirovina za dobijanje biodizela druge generacije, što predstavlja održivi način dobijanja

biogoriva, a istovremeno se rešava problem odlaganja ovog tipa otpada.

Količine otpadnih jestivih ulja u Srbiji procenjuju se na oko 10.000 tona godišnje22, mahom iz domaćinstava. Ugostiteljskih objekata, restorana i menzi naviše ima u Beogradskom regionu, u odnosu na druge regione u Srbiji, s obzirom da Beograd predstavlja područje sa najvećim prometom ljudi, roba i usluga23.

Ova ulja, kao vrsta otpada, stvaraju se u kontinuitetu, uglavnom ujednačenih količina i kvaliteta. Međutim, osnovni problem proizvodnje biodizela iz iskorišćenih jestivih ulja je sakupljanje sirovine (otpadnih ulja), pogotovo kada je reč o njegovom sakupljanju iz domaćinstava. Stoga, prvi korak ka ponovnom korišćenju ovog ulja (u energetske svrhe) leži u uspostavljanju sistema kontinuiranog sakupljanja sirovine.

Da bi se otpadna ulja koristila za dobijanje biodizela, potrebno je prvo pripremiti sirovinu na odgovarajući način, kako bi se dobio zadovoljavajući kvalitet biogoriva. U ugostiteljskim objektima, kao što su restorani, menze i pržionice nastaju otpadna ulja, koja

sadrže vodu, čestice hrane, životinjske masti i druge nečistoće, koje se moraju ukloniti pre procesa transesterifikacije. U suprotnom, proizvešće se biodizel lošeg kvaliteta. Upravo zbog nečistoća koja ova ulja sadrže, ona su znatno niže cene u odnosu na neiskorišćena ulja, dobijena direktno od uljarica. Može se zaključiti da kvalitet osnovne sirovine, tj. otpadnog ulja određuje i njegovu otkupnu cenu24.

22 Mogućnosti proizvodnje i korišćenja biodizela u AP Vojvodini, Studija, Novi Sad 2007. 23 Prema podacima web sajta „Restorani u Srbiji“, na području grada Beograda prisutno je preko 1.400 restorana, što je mnogostruko više u odnosu na druge gradove u Srbiji (http://www.restorani.biz/). 24 http://www.eubia.org/cms/wiki-biomass/biomass-procurement/used-cooking-oil-recycling/

http://www.restorani.biz/

http://www.eubia.org/cms/wiki-biomass/biomass-procurement/used-cooking-oil-recycling/

49

Zakon o upravljanju otpadom

Prerada otpadnih ulja: ograničenja

Prema Zakonu o upravljanju otpadom (Sl. glasnik RS, br. 36/2009 i 88/2010) vlasnici otpadnih jestivih ulja dužni su da otpadno jestivo ulje koje nastaje pripremom hrane sakupljaju odvojeno od drugog otpada i predaju licu koje

ima dozvolu za sakupljanje, odnosno tretman otpadnih ulja.

Zakon precizira da se otpadno jestivo ulje koje nastaje obavljanjem ugostiteljske i turističke delatnosti, u industriji, trgovini i drugim sličnim delatnostima u kojima se priprema više od 50 obroka dnevno, mora sakupljati radi dalje prerade i dobijanja biogoriva.

Bez obzira na zakonsku regulativu u pogledu upravljanja otpadom, u Srbiji nema preduzeća (industrijskih pogona) koja se bave organizovanim sakupljanjem ovakvog otpada i njihovim pretvaranjem u biogorivo druge generacije.

Najveća trenutna ograničenja sakupljanja otpadnih jestivih ulja i proizvodnje biodizela od njih vezana su, pre svega, za nepostojanje odgovarajućih podzakonskih akta koja bi bi regulisala sledeća pitanja:

kriterijume održivosti i njihovu verifikaciju za pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva (prevashodno u sektoru transporta) proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala;

obavezni plasman biodizela na tržištu (u sektoru saobraćaja); podsticajne mere za proizvodnju biodizela druge generacije i sl.

2.5. Mapiranje pogona za proizvodnju bioenergetskih resursa i proizvodnju energije iz biomase

2.5.1. Pogoni za proizvodnju peleta i briketa od poljoprivredne biomase

Prema istraživanju tržišta u Srbiji postoji 72 preduzeća koja se bave preradom biomase u pelete i brikete, pri čemu se samo jedna trećina, oko 20-tak njih, bavi preradom poljoprivredne biomase (Tabela 17).

U pitanju su mlade firme, različitih kapaciteta, koje su relativno skoro započele proizvodnju i imaju u planu da se dalje razvijaju i šire. Većina ovih firmi locirana je u regionu Vojvodine.

Većina anketiranih firmi datih u Tabeli 17 bavi se peletiranjem biomase, a tržište za plasman je kako domaće, tako i tržište zemalja okruženja i EU.

Prema veličini pogona, samo 4 firme su većih kapaciteta (kapacitet prerade 1 t/h i više). Ostale su pretežno mali pogoni (kapaciteta prerade do 500 kg/h) i/ili pogoni srednjeg kapaciteta prerade (od 500 kg/h do 1 t/h).

50

Tabela 17. Pregled izabranih postrojenja za preradu poljoprivredne biomase u Srbiji, 2018.

Naziv firme Sedište Vrsta prerade

Učinak (t ili kg po času rada)

Materijal /sirovina Tržište

Godišnja proizvodnja

(t)

1. Energreen, Bođani Bač

Peletiranje i briketiranje biomase

3 t/h Sojina i pšenična slama

Domaće; Izvoz; 15.000

2. VICTORIA STARCH Zrenjanin Peletiranje 3 t/h Slama Domaće;

Izvoz; 10.000-12.000

3. GREEN GROUP Industries

Novi Sad Peletiranje biomase

2 x 1 t/h i 1 x 500 kg/h

Slama Domaće; Izvoz;

10.000-12.000

4. Pelet Sistemi, Ratkovo Odžaci Peletiranje

biomase 700 kg/h Soja i sirak Domaće;

Izvoz; 700-800

5. Agroterm Mali Iđoš

Peletiranje i briketiranje biomase

700 kg/h

Sojina slama, derivati uljane repice i suncokreta

Domaće; Izvoz; 6.000-7.000

6. BNS Energy, Banatsko Novo Selo

Pančevo Peletiranje biomase

500 kg/h

Pšenična i sojina slama Domaće; 500-700

7. Eko-Enerdži, Mladenovo

Bačka Palanka

Briketiranje biomase

250 kg/h Slama Domaće; 1.500

Izvor: Intervju sa predstavnicima mapiranih pogona. Obrada autora.

Ključni kapaciteti i poslovne performanse jednog broja mapiranih i anketiranih preduzeća daju se u nastavku25:

1."Energreen“, Bač:

Preduzeće je osnovano 2012. godine i zapošljava 40 radnika; Bavi se proizvodnjom peleta i briketa od sojine slame; Proizvodnja se vrši kroz kooperaciju sa poljoprivrednim proizvođačima, kojima se

sirovine refundiraju kroz određenu količinu peleta ili novčano; Godišnji obim proizvodnje iznosi oko 15.000 tona (pelet 8.760 t, a briketa 7500 t),

proizvodi se cele godine u kontinuitetu. Kapaciteti peletirke i briketirke se kreću od 2,5 do 3 tone po času, što zavisi od kvaliteta sirovine i vremenskih uslova;

Proizvodnja je namenjena uglavnom domaćem tržištu (preko 90%), dok se mali deo izvozi u zemlje zapadne Evrope;

S obzirom da sistem standarda za agropelete u Srbiji nije razvijen, analizu kvaliteta peleta vrši Tehnološki fakultet u Novom Sadu, što je u ovom trenutku dovoljna potvrda kvaliteta kako za domaće, tako i za dogovorenu isporuku na inostrano tržište;

U planu je podizanje pogona za bioenerganu (elektrana na biomasu), gde bi se proizvodila električna energija i prodavala EPS-u po povlašćenoj ceni. U toku je izbor tehnologije i načina finansiranja, s obzirom da ova investicija košta između 7 i 10 miliona evra.

25 Intervju sa predstavnicima izabranih preduzeća.

51

2. „Victoria Starch“, Zrenjanin:

Pogon je u sastavu kompanije „Victoria Group“, a.d. i počeo je sa radom sredinom 2013. godine;

Kao sirovine za proizvodnju peleta koriste se: slama pšenice, soje, uljane repice; Preduzeće ima 25 zaposlenih; Kapacitet proizvodne linije je 3 t/h i u toku jedne smene proizvede se 15-20 tona

peleta, odnosno 1.000 do 1.300 tona mesečno. Proizvodnja se odvija tokom 9-10 meseci godišnje, što znači da se godišnje proizvede 10-12.000 tona;

Firma proizvodi pelete prečnika 10 mm, koji su pogodni za industrijske kotlove i glavni kupac peleta je poljoprivredno preduzeće Almex d.o.o. iz Zrenjanina;

Proizvodnja je uglavnom namenjena domaćem tržištu, pre svega industrijskim pogonima koji imaju kotlove za biomasu, dok se samo mali deo izvozi na strano tržište (Italija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina).

3.„Green Group Industries", Novi Sad:

Firma je počela sa radom 2010. godine; Između ostalih poslovnih aktivnosti, firma se bavi proizvodnjom peleta od slame u

obimu od 10.000-12.000 tona na godišnjem nivou. Raspolaže sa dve linije za peletiranje slame kapaciteta 1 t/h i jednom linijom kapaciteta 500 kg/h. Proizvodnja se obavlja u dve smene, tokom dvanaest meseci;

Snabdevanje sirovinama vrši se kroz kooperaciju sa poljoprivrednim proizvođačima, koji slamu baliraju i dopremaju do pogona za peletiranje, što znači da je taj deo logističkog lanca prepušten poljoprivrednim proizvođačima;

Kvalitet slame zavisi od nivoa primene mineralnih đubriva. Kvalitet slame se kontroliše na poljoprivrednim površinama gazdinstava sa kojima se ugovara kooperacija, dok se za merenje vlage u dopremljenoj slami koriste jednostavni ručni merači (otkupljuje se slama vlažnosti do 12%);

Kvalitet peleta omogućava efikasno sagorevanje u neindustrijskim i industrijskim pećima većeg kapaciteta (prilagođene za agropelet), upotrebu u toplovodnim kotlovima ili kotlovima za kogeneraciju, kao i sagorevanje u pećima na agropelet manjeg kapaciteta za individualne korisnike;

Najveći deo proizvodnje se izveze na inostrano tržište (Italija, Nemačka), dok na domaćem tržištu ostaje oko 20% ukupne proizvodnje.

4. „Pelet Sistemi", Odžaci:

Ova firma pod prvobitnim nazivom "Sorgum" započela je sa proizvodnjom peleta koristeći ostatke sirka koji nastaju u proizvodnji metli26;

Sakupljanje sirovina od velikog broja proizvođača metli, na velikim odstojanjima, postalo je neisplativo, pa se 2016. godine formira preduzeće "Pelet Sistemi", koje kao osnovnu sirovinu za proizvodnju peleta koristi sojinu slamu;

Danas ova firma zapošljava 11 radnika, a proizvodnja se obavlja u dve smene tokom 6 meseci godišnje (kad je grejna sezona). Kapacitet linije za peletiranje je 700 kg/h odnosno 700-800 tona godišnje;

Kooperacija nabavke sirovine (sojina slama) se ugovora sa poljoprivrednim preduzećem koje se bavi proizvodnjom soje i uz to prema dogovoru vrši i baliranje

26 Kasnije je i veliki broj drugih gazdinstava prepoznao energetski potencijal sirka, konstruisalo sopstvene peletirke i započeo sa proizvodnjom peleta.

52

slame. Nakon baliranja vrši se otkup i skladištenje slame u okviru firme "Pelet Sistemi";

Proizvodnja peleta je namenjena domaćem tržištu, a samo jedan mali deo se izvozi u Italiju. Peleti su namenjeni domaćinstvima i industriji;

U otkupu sirovina se ne primenjuju standardi, već se pregled slame vrši na osnovu iskustva, vizulenim zapažanjima.

5. „Agroterm“, Mali Iđoš:

Preduzeće se bavi proizvodnjom peleta i briketa od sojine slame; Firma je u vlasništvu porodice Androcki, koja ima i zemljoradničku zadrugu, koja

obezbeđuje sirovine za proizvodnju peleta i briketa; Po potrebi vrši se i otkup sirovina od lokalnih poljoprivrednih proizvođača; Firma poseduje jednu liniju za peletiranje kapaciteta 500-700 kg/h, kao i jednu liniju

za briketiranje kapaciteta 500-700 kg/ha, što omogućava proizvodnju od oko 7.000 tona peleta i briketa na godišnjem nivou;

Slama se balira tokom leta i ostaje u kamarama na otvorenom do prerade. Iako je preduzeće „Miva Eko pelet“, Inđija trenutno u stečaju, važno je da se pomene kako zbog obima investicija koje su uložene u njegovo pokretanje, tako i zbog veličine kapaciteta proizvodnje. Firma je otpočela proizvodnju peleta od slame 2014. godine, sa godišnjim kapacitetom od 12.500 tona. Zbog disbalansa između uloženih sredstava, troškova održavanja i proizvodnje, ovo preduzeće je trenutno u stečaju. Jedna italijanska kompanija je zainteresovana za kupovinu celokupnog pogona i ima u planu da nastavi proizvodnju peleta. 2.5.2. Pogoni za proizvodnju peleta i briketa od biomase iz šumarstva i drvno

prerađivačke industrije

Prema istraživanju tržišta, u Srbiji trenutno postoji 49 pogona za proizvodnju gotovih proizvoda (peleta i briketa) iz biomase šumarstva i drvno prerađivačke industrije (Tabela 18).

Tabela 18. Pregled preduzeća za proizvodnju peleta i briketa od šumske i drvno prerađivačke biomase u Srbiji, 2018.

Red. br. Naziv pogona Mesto Proizvod

1. Alm Pellets d.o.o. Ušće-Kraljevo Pelet 2. Angler d.o.o. Hrtkovci-Ruma Pelet 3. Bio-therm d.o.o. Ivanjica Pelet 4. Bioenergypoint Boljevac Pelet 5. Beli boor s.t.r. Obrež Pelet 6. Crown Forest d.o.o. Ivanjica Pelet 7. Danol parket Kruševac Briket i pelet 8. DIV-Company Loznica Briket i pelet 9. Dekor Novi Pazar Pelet 10. Detal Osečina-Loznica Pelet 11. D.O.O. Bland Zloćodovo-Leskovac Pelet 12. Dorado d.o.o. Kragujevac Briket i pelet 13. Drvopromet Mobili Leskovac Briket 14. Eko Pellets Niš Pelet 15. Eko Step Pellet d.o.o Petrovac na Mlavi Pelet 16. Energreen d.o.o. Bač Briket i pelet 17. Ferohem d.o.o. Pirot Pelet

53

Red. br. Naziv pogona Mesto Proizvod

18. Forest Alfa plam Pukovac Pelet 19. GlobalPellets Kraljevo Pelet 20. Gorštak d.o.o. Bajina Bašta Pelet 21. Integral Furniture Banja Koviljača Pelet 22. Jela Star Prijepolje Briket i pelet 23. Jevtić Obrež Pelet 24. Kolarević d.o.o. Ćićevac Pelet 25. KMD Kompany d.o.o. Kladovo Pelet 26. La Pedemontana Banja Koviljača Pelet 27. Miboro pelet Braničevo Pelet 28. Mil Pelet Priboj Pelet 29. Moca d.o.o. Jablanica-Kruševac Briket i pelet 30. Naka d.o.o. Zaječar Pelet 31. Nanix Wood Nova Varoš Pelet 32. Pelet Line Sremska Mitrovica Pelet 33. Riz pelet d.o.o. Brus Pelet 34. R.P.P.U. „Mališevac“ Bajina Bašta Pelet 35. S-Biom wood pellets Loznica Pelet 36. Sparrow pelet Varvarin Pelet 37. Srugara Uroš d.o.o. Smederevo Briket i pelet 38. Sudex d.o.o. Žagubica Pelet 39. Ševar Milićevo-Požega Pelet 40. Šumadija Šimšić d.o.o. Mačkat-Užice Drvena sečka 41. Tehnodrvo d.o.o. Goračići Briket 42. Termo Pellet PR Bojnik-Leskovac Pelet 43. Tri Jele d.o.o. Konarevo Pelet 44. Univerzal s.z.r. Paraćin Pelet 45. Viktor pelet d.o.o. Leskovac Pelet 46. Vladiva d.o.o. Kuršumlija Briket 47. Vlasina pelet d.o.o. Vlasotince Pelet 48. Zlatar šped d.o.o. Nova Varoš Pelet 49. Yu Premium pelet Sjenica Pelet

Izvor: Intervju sa predstavnicima mapiranih pogona. Obrada autora.

Najveći broj mapiranih pogona bavi se proizvodnjom drvnog peleta (78%), 14% pogona je za proizvodnju peleta i briketa, 6% su pogoni za briketiranje šumske biomase i samo 1 pogon se bavi proizvodnjom drvne sečke (2%).

Najveće količine drvnih peleta u Srbiji proizvode se iz višemetarske oblovine, ogrevnog drveta i okoraka iz pilana, što se razlikuje u odnosu na najrazvijenije zemlјe EU. Primera radi, u Austriji se drvni pelet u najvećoj meri proizvodi iz pilјevine.

Proizvodnja drvnih peleta u Srbiji obavlja se ili kao osnovna delatnost preduzeća ili kao dopunska delatnost u okviru proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta.

U prvom slučaju fabrike za proizvodnju peleta su najčešće kapaciteta iznad 30.000 tona/godišnje, pri čemu se drvna sirovina za proizvodnju peleta sakuplja i doprema od različitih dobavljača (pilane, fabrike ambalaže, proizvođači drvne sečke, proizvođači ogrevnog drveta i višemetarske oblovine, JP „Srbijašume“).

U drugom slučaju linije za proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najčešće od 5.000-10.000 t/godišnje), a polazna sirovina za njihovu proizvodnju je najčešće drvni ostatak iz vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta.

54

Izvor: Istraživanje autora.

Mapa 1. Pogoni za peletiranje i briketiranje šumske i drvno prerađivačke biomase u Srbiji, 2018.

Na Mapi 1 prikazan je prostorni raspored instaliranih prostrojenja na teritoriji Srbije. Najveći broj pogona skoncentrisan je u regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije, tačnije u područjima sa najvećim potencijalom sirovina od otpadne biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije za proizvodnju drvenih peleta.

Osnovne karakteristike domaćeg tržišta peleta i briketa proizvedenog iz biomase šumarstva i drvno prerađivačke industrije daju se u nastavku, a na osnovu anketnog istraživanja jednog broja mapiranih pogona:

Pogoni za proizvodnju peleta i briketa su najčešće MSPP; Dominira proizvodnja peleta u odnosu na brikete; Postoji predimenzioniranost kapaciteta u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale

i oštra konkurencija između proizvođača (registovan je veliki broj pogona za proizvodnju briketa i peleta);

Usled prethodnog, na tržištu nema dovoljno sirovine za kontinuiranu proizvodnju briketa i peleta (pre svega, šumskih i pilanskih ostataka), te veći proizvođači (izvozno orijentisani) kupuju ogrevno metarsko i višemetarsko drvo, što dovodi do pritiska na šumske resurse;

Velike količine drvnog peleta se plasiraju na izvozna tržišta. Glavna izvozna tržišta su: Italija, Slovenija, Grčka, Nemačka, Holandija i druge severne evropske zemlje;

Cene sirovine (šumske drvne biomase i drvnog ostatka iz pilanske industrije), kao i drvnog peleta i briketa svakodnevno rastu;

Rast proizvodnje i izvoza drvnih peleta iz Srbije ne prati i adekvatno povećanje njihovog kvaliteta kod svih proizvođača. U novembru 2016. godine, svega 5 proizvođača u Srbiji je posedovalo EN plus sertifikat, dok većina malih i srednjih proizvođača nema ovaj sertifikat, već samo izveštaje o ispitivanju domaćih laboratorija. Zbog toga je kvalitet drvnih peleta veoma promenlјiv, što stvara velike probleme potrošačima prilikom sagorevanja peleta u pećima i kotlovima (jedan od

55

Pelet ili briket?

važnih parametara kojim se definiše nivo kvaliteta drvnih peleta, predstavlјa procentualno učešće pepela u odnosu na masu).

Najveći broj anketiranih preduzeća koja prerađuju poljoprivrednu i/ili biomasu iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije bavi se proizvodnjom peleta, dok

se znatno manji broj njih opredelio za proizvodnju briketa.

Razlog tome je slabija tražnja za briketima, jer ne nude automatizovan proces grejanja, stvaraju više pepela (što se u zemljama EU postepeno ograničava), manje su energetske efikasnosti u odnosu na pelete (stoga su i jeftiniji).

2.5.3. Elektrane na biomasu

U Srbiji trenutno ne radi nijedna elektrana na biomasu, iako je 5 kompanija dobilo energetske dozvole za izgradnju ovih elektrana i iako jedno preduzeće („Green Energy Point“, d.o.o. iz Beograda) ima status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za elektranu na biomasu na teritoriji opštine Boljevci.

Preduzeće „Green Energy Point“, d.o.o. iz Beograda sa statusom privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za elektranu na biomasu, još uvek nije počelo sa proizvodnjom električne i toplotne energije, a planirana instalisana snaga elektrane je 2,38 MW (za proizvodnju električne energije) i 8,3 MW (za toplotnu energiju).

S obzirom da se ovo preduzeće uspešno bavi proizvodnjom peleta od drvne biomase i njegovim izvozom na tržište EU27, osnovna sirovina koja će se u elektrani koristiti biće drvna biomasa, odnosno ostaci ogrevnog drveta koje nije dovoljno dobrog kvaliteta za proizvodnju peleta, zatim se planiraju aktivnosti na otkupu šumskih drvnih ostataka (otvaranje Otkupnog centra za neopasni drveni otpad) i sl. Toplotna energija bi se koristila u samom preduzeću, za proces proizvodnje peleta (sušenje drveta), a električna energija bi se po povlašćenoj ceni prodavala EPS-u.

2.5.4. Biogas postrojenja za proizvodnju električne energije

Zbog velikih investicija u postrojenja i opremu, kao i količina i cene potrebnih sirovina (biomase), proizvodnja biogasa u Srbiji odvija se isključivo za potrebe proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora uz podsticajne mere Ministarstva rudarstva i energetike i dobijanje statusa povlašćenog ili privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

Prema Registru povlašćenih proizvođača električne energije MRE (stanje 18.01.2018)28 u Srbiji trenutno postoji 17 postrojenja za proizvodnju električne energije, koja kao energent koriste biogas, a koja pripadaju povlašćenim proizvođačima električne energije (Tabela 19).

27 Osnovna sirovina za proizvodnju peleta jeste ogrevno metarsko i višemetarsko drvo koje se nabavlja od JP „Srbijašume“. Šumski drvni ostatak se ne koristi, jer ne obezbeđuje dovoljno kvalitetan pelet za izvoz na tržište EU, a pilanski drvni ostatak nije dostupan u bližemo okruženju, te se stoga i ne koristi. 28 http://www.mre.gov.rs/doc/registar180118.html#Sec_Biogas

56

Tabela 19. Elektrane na biogas u Srbiji, 2018.

Rb. Status Proizvođač Naziv objekta

Instalisana snaga, kW

Datum izdavanja rešenja

1 povlašćeni Alltech Serbia AD, Senta Alltech 1738 11.05.2011 2 povlašćeni DOO LAZAR - preduzeće za

proizvodnju otkup i trgovinu, Blace Lazar 999 12.03.2012

3 povlašćeni Privredno društvo Mirotin-Energo doo, Vrbas

Mirotin 1 990 02.10.2012

4 povlašćeni Global Seed d.o.o. Čurug 635 05.12.2012 5 povlašćeni Privredno društvo Mirotin-Energo

doo, Vrbas Mirotin 2 500 16.01.2014

6 povlašćeni BIOELEKTRANA DOO BOTOŠ Bioelektra 600 12.05.2016 7 privremeni povlašćeni GAKOVAC DOO STARA

MORAVICA, Stara Moravica Gakovac 2000 18.08.2016

8 povlašćeni BIOGAS ENERGY doo Alibunar 3570 12.09.2016 9 povlašćeni BGS GAMA BP, Bač BGS

GAMA 650 03.11.2016

10 povlašćeni BGS BETA BP, Bač BGS BETA BP

650 03.11.2016

11 privremeni povlašćeni Global Seed d.o.o. Globalseed 2

635 06.12.2016

12 privremeni povlašćeni DRLJA 1967 DOO BAČKA PALANKA

Drlјa 999 25.05.2017

13 povlašćeni GAKOVAC DOO STARA MORAVICA, Stara Moravica

Gakovac 2000 14.08.2017

14 privremeni povlašćeni M BIOGAS FACTORY DOO BOGATIĆ

Blok A 499 31.08.2017

15 privremeni povlašćeni BIOELEKTRO-NAK ČESTEREG Bioeletro-NAK

637 18.09.2017

16 privremeni povlašćeni SM ENERGY DOO SM Energy 999 07.11.2017 17 privremeni povlašćeni AD Budućnost Budućnost 999 08.11.2017 Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Registar povlašćenih proizvođača električne energije, sa stanjem na dan 18.01.2018, http://www.mre.gov.rs/doc/registar180118.html#Sec_Biogas.

Firme koje poseduju postrojenja za proizvodnju energije iz biogasa (investitore biogasnih postrojenja), kao i projektante i izvođače radova, okuplja udruženje „Biogas“ iz Novog Sada (http://biogas.org.rs).

Prema podacima ovog udruženja, ako se posmatra tržišna cena sirovina i visina potrebnih ulaganja, biogas postrojenja male instalisane snage (ispod 500 kW) nisu ekonomski isplativa, a ovakih postrojenja u Srbiji i nema. Izuzetak je jedino elektrana na biogas „M Biogas Factory“ u Bogatiću, koja je instalisane snage od 499 kW (datum sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije je 31.08.2017).

Evidentirana su tri biogas postrojenja za proizvodnju električne energije srednje instalisane snage (preko 500 kW do 700 kW) i sva su locirana u regionu Vojvodine:

http://biogas.org.rs/

57

Izvor: http://www.bioelektra.rs/onama.html

Slika 7. Bioelektra, Botoš

Bioelektra d.o.o, Botoš (Zrenjanin), instalisane snage od 600 kW (Slika 7). Biomasu za proizvodnju biogasa (kukuruzna silaža i sirak) dobijaju od poljoprivrednog preduzeća „Mladost“, Botoš. Planiraju dalja ulaganja i proširenje postrojenja (do snage od 1 MW); http://www.bioelektra.rs/ (sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije 12.05.2016);

„Bioelektro-Nakt“ d.o.o, Čestereg (Žitište), istalisane snage od 637 kW. Za proizvodnju biogasa koristi se tečni i čvrsti stajnjak, silaža i druga zelena masa. U planu je izgradnja farme za tov junadi, a sirovina će se obezbeđivati kako sa sopstvene farme tovnih junadi, tako i od drugih poljoprivrednih proizvođača (sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije 18.09.2017);

Firma „Bioenergo 808“, Stara Pazova, u vlasništvu je „Klanice i prerade 808“, d.o.o, Stara Pazova (http://www.808.rs/bioenergo). Vlasnici klanice su predstavnici sektora MSPP (porodična firma), koji su došli na ideju da investiraju u biogasno potrojenje, gledajući kako to rade italijanski farmeri. Osnovni motiv bilo je uveravanje italijanskih farmera da se ovom investicijom celokupan posao vezan za stočarsku proizvodnju i prodaju mesa može isplatiti. U tom cilju, vlasnici klanice su 2012. kupili farmu za tov junadi, značajno proširili stočni fond (poseduju oko 700 grla junadi) i počeli sa izgradnjom biogas postrojenja. Tokom 2017. su dobili biogas (izgrađeno biogasno postrojenje ima snagu 637 kW) i struju su predali u elektroenergetski sistem. Kao osnovnu sirovinu postrojenje koristi tečni i čvrsti stajnjak i kukuruznu silažu. Još uvek su u postupku sticanja statusa privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

2.5.5. Pogoni za proizvodnju biodizela i bioetanola

Tržište biodizela u Srbiji još uvek nije razvijeno, organizovano, niti zakonski regulisano. Trenutno nema proizvodnje biodizela na domaćem tržišu, niti njegovog uvoza. Zvaničnih statističkih podataka vezanih za razvoj i udeo biogoriva druge generacije proizvedenih od otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala u Srbiji nema.

Do sada se u Srbiji biogoriva nisu koristila u sektoru saobraćaja, osim veoma malih količina, koje su sporadično bile distribuirane na samo nekoliko stanica za snabdevanje gorivom motornih vozila (tokom 2013. godine prodavan je biodizel iz uvoza).

Postoji izvestan broj poljoprivrednika (ratara), koji sa malim ulaganjima prave biodizel za svoje traktore i mašine (od uljarica ili iskorišćenog jestivog ili bilo kog drugog biljnog ulja), a osnovni razlog za ovo je niža cena ovako dobijenog biodizela od cene dizela na pumpama. U

http://www.bioelektra.rs/onama.html

http://www.bioelektra.rs/

http://www.808.rs/bioenergo

58

POGONI ZA PROIZVODNJU PELETA I BRIKETA IZ POLJOPRIVREDNE BIOMASE

pitanju su zanemarljive količine, proizvodnja samo za sopstvene potrebe (proizvodnja u tzv. „domaćoj radinosti“) i to najčešće kod poljoprivrednika koji imaju svoju sirovinu.

Do pre nekoliko godina na tržištu su postojala 4 veća proizvođača biodizela („Viktoria Oil” iz Šida, „Bioplanta” iz Bačke Topole, „Fam” iz Kruševca i „BioenergoOil” iz Sombora), ali su sve firme ugasile proizvodnju proteklih godina, usled njene neisplativosti.

Prema NAPOIE-u, s obzirom da Srbija nema industrijske kapacitete za proizvodnju biogoriva druge generacije predviđena je mogućnost da Srbija u narednim godinama uvozi biogoriva („Službeni glasnik RS“, br. 53/2013).

U Srbiji ne postoji organizovana proizvodnja i potrošnja etanola kao motornog goriva, uprkos značajnom potencijalu. Proizvodnja bioetanola se odvija u 10 postrojenja ukupnog kapaciteta 40 miliona litara apsolutnog etanola, a bazira se na melasi (50%) i žitaricama (50%). Ovaj bioetanol se prvenstveno koristi u industriji alkoholnih pića, medicinskih i farmaceutskih proizvoda (Đurišić-Mladenović et al, 2016).

2.5.6. Pogoni za proizvodnju bioenergetskih resursa iz biomase energetskih biljaka

Bioenergetski usevi druge generacije biogoriva, kao što su gusti zasadi drveća kratke ophodnje (pre svega topola i vrba) i namenski višegodišnji rizomatozni bioenergetski usevi (miskantus, prerijsko proso, obična trska, mediteranska trska i trstika) za sada su samo probno korišćeni za proizvodnju peleta i briketa.

Proizvodnju peleta od miskantusa, za sada, planira samo firma "Samiskantus" d.o.o. iz Majura kod Šapca (http://www.miskantus.rs/), koja ima i najveće površine pod miskantusom u Srbiji.

2.5.7. Pogoni za proizvodnju bioenergetskih resursa iz biomase organskog dela komunalnog otpada

Trenutno u Srbiji nema organizovane proizvodnje biodizela iz otpadnih jestivih ulja. Do pre nekoliko godina postojao je mali broj preduzeća (ESOTRON, Novi Sad; NRG Investment, Beograd), koja su se bavila sakupljanjem otpadnih jestivih ulja iz ugostiteljskih objekata i koja su potom ovu sirovinu izvozila ili prerađivala u cilju dobijanja biodizela. Svi ovi pogoni su usled neisplativosti proizvodnje ugašeni.

2.6. Ekonomska održivost mapiranih pogona

Na osnovu anketnog istraživanja može se zaključiti da iako tržište za plasman peleta i briketa iz poljoprivredne biomase nije ograničavajući faktor (potražnja za peletom u ekspanziji), a povraćaj investicija moguć je u relativno kratkom vremenskom roku, većina firmi u ovom sektoru je mlada i najčešće u

posao ulazi preambiciozno, sa velikim ulaganjima, bez ispitivanja tržišta, bez ugovorene proizvodnje sirovina i prodaje gotovih proizvoda.

59

BIOGASNA POSTROJENJA

POGONI ZA PROIZVODNJU PELETA I BRIKETA IZ BIOMASE IZ ŠUMARSTVA I DRVNO PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

Zbog toga, kao i zbog cene, koju u značajnom delu diktiraju neregistrovani proizvođači na crnom tržištu, veliki broj ovih preduzeća se veoma brzo nađe u stečaju.

Na osnovu istraživanja tržišta i anketa sa predstavnicima mapiranih pogona koji proizvode pelete i brikete od biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije, može se zaključiti da, iako plasman briketa i peleta nije ograničavajući faktor proizvodnje, većina anketiranih proizvođača ističe da

se na tržištu suočava sa brojnim problemima, kao što su:

− Predimenzioniranost kapaciteta za proizvodnju drvne biomase u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale;

− Problemi u lancu snabdevanja drvnom sirovinom (neprepoznatljivost pojedinih sortimenata u sistemu regulative koja reguliše promet drvne sirovine, Zakon o upravljanju otpadom itd.);

− Kvalitet proizvoda od biomase (od veoma dobrog do izuzetno lošeg), − Potpuna neuređenost tržišta.

Pored toga, anketirani proizvođači se susreću i sa značajnim poteškoćama u pogledu pouzdanog snabdevanja sirovinom. Određene količine drvnog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Slična situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje u procesu prerade drveta, posebno u lokalnim pilanama malih kapaciteta, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. Najveće količine potrebne sirovine za proizvodnju biomase od drveta obezbeđuju se iz državnih šuma. Odeđene količine sirovina mogu se obezbediti i od privatnih šumovlasnika. Privatne šume karakterišu se usitnjenim posedima, što može značajno otežati pouzdanost snabdevanja. Dodatni problem jeste neorganizovanost šumarstva privatnog sektora, u čijem vlasništvu je preko 50% šumskih resursa, koji se uglavnom koriste neplanski i pod pritiskom nepovoljne ekonomske situacije.

Izmenama i dopunama zakona o PDV-u (Sl. glasnik RS, br. 108/16) propisana stopa PDV-a za drvni briket i pelet smanjena je sa 20% na 10%. Pozitivni efekti ovog smanjenja su korisni za proizvođače i građane, jer se omogućava veća dostupnost ovih proizvoda potrošačima u Srbiji, a kompanijama povoljniji uslovi poslovanja.

Imajući u vidu velike investicije u izgradnju postrojenja za proizvodnju biogasa, potrebne količine i cene biomase, kao sirovine za proizvodnju biogasa, isplativa

proizvodnja biogasa postoji jedino u slučaju kada se proizvedeni biogas koristi za proizvodnju električne energije (elektrane na biogas) i ukoliko su investitori ovih postrojenja (elektrana) u statusu povlašćenog ili privremenog povlašćenog proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora kod Ministarstva rudarstva i energetike.

Na osnovu istraživanja tržišta i anketa sa mapiranim biogasnim postrojenjima, može se zaključiti da za biogasna postrojenja srednje instalisane snage (oko 400 kW do oko 600 kW) ukupna ulaganja iznose oko 2,1-2,3 miliona evra. Povraćaj investicije, uz podsticajnu

60

Podsticajna otkupna cena za električnu energiju iz elektrana na biogas

BIODIZEL: odsustvo podsticaja za proizvodnju biodizela, nedefinisana obaveza plasmana biodizela u sektoru transporta, nedostatak pravne regulative...

Proizvodnja biodizela za sopstvenu potrošnju

otkupnu cenu za električnu energiju, iznosi 6-8 godina, u zavisnosti od snage elektrane, toga kako se nabavlja i koliko se plaća sirovina za proizvodnju biogasa i slično.

Na osnovu Uredbe o podsticajnim merama za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije (Sl. glasnik RS, br. 56/2016, Uredba važi do 31.12.2018), podsticajna otkupna cena za proizvedenu električnu energiju iz elektrana na biogas,

instalisane snage od 0-2 MW, izračunava se po formuli 18,333-1,111*P (P je instalisana snaga elektrane, odnosno dela elektrane u MW) i izražava u evrocentima po kilovat satu (c€/kWh).

Dok proizvodnju biogasa za potrebe proizvodnje električne energije država stimuliše (podstiče), proizvodnja biodizela nije ekonomski stimulisana, država nije uvela obavezu plasmana biogoriva u sektoru transporta, kao ni mere za podsticanje proizvodnje i korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja. Suprotno, država je uvođenjem akcize

otežala uslove za korišćenje biodizela u sektoru saobraćaja.

Pored toga, država još uvek nije donela odgovarajuća podzakonska akta kojima se definišu kriterijumi održivosti i njihova verifikacija za pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva (prevashodno u sektoru transporta) proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala (biogoriva druge generacije).

Zbog prethodnog, na tržištu nema pogona za tržišnu proizvodnju biogoriva prve i druge generacije, niti njegovog uvoza (s obzirom na višu cenu biodizela od fosilnih goriva). Samim tim, postavljeni ciljevi vezano za učešće OIE u sektoru saobraćaja i učešće biogoriva u ukupnim OIE u bruto finalnoj potrošnji energije nisu ni približno ostvareni.

Što se tiče proizvodnje biodizela za sopstvenu potrošnju, trebalo bi imati u vidu sledeće (http://bio-dizel.rs):

Ukoliko proizvođač ima sopstvenu sirovinu, proizvodnja biodizela može biti ekonomski isplativa (cena koštanja biodizela može da se kreće od 60-90 dinara u zavisnosti od sirovine, što je značajno niža cena od cene evro dizela);

Za proizvodnju biodizela potreban je biodizel procesor, sirovine (otpadno ulje, cedjeno ulje), hemija za proizvodnju biodizela, kao i receptura za njegovu proizvodnju. Na tržištu je moguće kupiti mašine za proizvodnju biodizela, čija cena se, u zavisnosti od kapaciteta, kreće oko 4.000 evra.

2.7. Socio-ekološki doprinos mapiranih pogona

Mapirani pogoni za proizvodnju peleta, briketa i biogasa, uglavnom locirani u ruralnim sredinama ili u industrijskim zonama, imaju veliki socijalni i ekološki značaj za lokalnu zajednicu i društvo u celini.

61

Sa aspekta socijalne dimenzije pogoni su značajni jer doprinose:

otvaranju novih radnih mesta (zapošljavanje lokalnog/ruralnog stanovništva); samozapošljavanju i aktiviranju preduzetništva; smanjivanju migracija stanovništva u ruralnim sredinama ka gradovima ili

inostranstvu; ostvarivanju dodatnih izvora prihoda (diversifikacija aktivnosti i dohotka kod

poljoprivrednika, zadruga, preduzeća koja se bave preradom drveta i/ili proizvodnjom proizvoda od drveta i sl);

smanjivanju siromaštva; razvoju tržišta biomase (otkupom biomase lokalnog stanovništva) i sl.

Sa ekološkog aspekta pogoni koji proizvode i prodaju brikete, pelete, biogas, doprinose većem korišćenju energije iz OIE, samim tim smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i dr.) i zaštiti životne sredine.

Proizvodnja drvnog peleta neće ugroziti stabilnost šumskog fonda Srbije sa ekološkog, i sociološkog i ekonomskog aspekta. Problem može predstavljati neorganizovanost šumarstva privatnog sektora, u čijem vlasništvu je preko 50% šumskih resursa, koji se uglavnom koriste neplanski i pod pritiskom nepovoljne ekonomske situacije.

62

Direktiva 2009/28/EZ Evropskog parlamenta i Saveta o promovisanju upotrebe energije iz obnovlјivih izvora

Okvir za klimatsku i energetsku politiku u razdoblju 2020-2030.

Predlog promene Direktive 2009/28/EZ

III TRŽIŠTE BIOMASE I BIOENERGETSKIH RESURSA U EU I SVETU I ANALIZA PRIMERA DOBRE PRAKSE U ZEMLJAMA OKRUŽENJA

3.1. Institucionalni okvir u EU u oblasti OIE i energetske efikasnosti

Zemlje EU su svetski predvodnici u korišćenju energije iz obnovljivih izvora, čiji je cilj energetska stabilnost i efikasnost, borba protiv klimatskih promena i podsticanje zelenog ekonomskog rasta i privrednog razvoja. Svesne veoma dinamičnog razvoja situacije u sektoru energetike, države EU konstantno usavršavaju svoj institucionalni okvir kako bi obezbedile realizaciju zacrtanih ciljeva.

Razvoj OIE, a posebno energije vetra, vode, sunca i biomase je glavni cilј energetske politike Evropske komisije. U skladu sa Direktivom 2009/28/EZ postavlјeni su obavezujući cilјevi za članice EU kako bi se osiguralo da OIE u 2020. godini učestvuju sa 20% u bruto finalnoj potrošnji energije (BFPE) na nivou EU. Ovaj cilj članice EU treba da dostignu kroz promociju

obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta. Osim promocije korišćenja obnovljive energije, Direktiva ukazuje i na značaj podsticanja energetske efikasnosti, potrošnje električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, smanjenje EU od uvoza energenata, sigurnost snabdevanja energijom i povećanje zaposlenosti i regionalnog razvoja. Sve navedeno ima za cilj smanjivanje emisija gasova sa efektom staklene bašte u skladu sa odredbama Kjoto protokla i budućim planovima zajednice u vezi sa smanjenjem emisije štetnih gasova (Directive 2009/28/EC).

Na Evropskom veću u oktobru 2015. godine usaglašen je Okvir za klimatsku i energetsku politiku za period 2020-2030. godine. Obavezujući cilj ovog Okvira je da se do 2030. godine smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte u EU za najmanje 40% ispod nivoa iz

1990. godine. Drugi cilj se odnosi na povećanje udela energije iz OIE u potrošnji na nivou zajednice do 2030. godine na najmanje 27%, pri čemu se isključuje podrška proizvodnji biogoriva iz prehrambenih sirovina. U Okviru se ističe potreba za unapređenjem politike o biomasi kako bi se povećala efikasnost njene primene u cilju postizanja smanjenja emisije gasova staklene bašte. Osim toga, unapređenje politike biomase obuhvata i pitanje održivog upravljanja poljoprivrednim površinama i šumama, kao i posrednog uticaja proizvodnje biogoriva na zemljište (A policy framework for climate and energy in the period from 2020 to 2030, 2014).

Projekcije za energetski sistem EU pokazale su da bi daljom primenom postojećih politika, ako se ne uvedu nove, udeo energije iz obnovljivih izvora u potrošnji

energije iznosio samo 24,3% u 2030. godini. To je znatno ispod zakonski obavezujućeg cilja EU od najmanje 27% usaglašenog na Evropskom veću i onemogućilo bi ispunjenje obaveza

63

Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti

Kjoto protokol

Direktiva 2015/1513/EU

koje je Unija preuzela u Sporazumu iz Pariza 2015. godine. Zbog toga je 23.02.2017. godine Evropskoj komisiji podnet Predlog promene Direktive 2009/28/EZ.

U Predlogu za izmenu Direktive 2009/28/EZ utvrđena su načela na osnovu kojih države članice mogu zajedno i trajno raditi na ostvarenju zadatih ciljeva u sektorima električne energije (RES-E), grejanja i hlađenja (RES-H&C) i saobraćaja (RES-T). Ključne mere ovog predloga odnose se na: (1) rešavanje problema nesigurnosti za ulaganja, a da se pritom uzmu u obzir srednjoročni i dugoročni ciljevi smanjene emisije ugljen-dioksida; (2) efikasno uvođenje energije iz obnovljivih izvora uz tržišnu integraciju; (3) zajedničko postizanje cilja na nivou EU u području energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine u koordinaciji sa Energetskom Unijom, kako bi se sprečio eventualni jaz; (4) razvijanje potencijala za smanjenu emisiju ugljen-dioksida iz naprednih biogoriva i pojašnjenje uloge biogoriva proizvedenih iz prehrambenih sirovina nakon 2020. godine; (5) razvijanje potencijala energije iz obnovljivih izvora u sektoru grejanja i hlađenja (Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the promotion of the use of energy from renewable sources).

Ova direktiva uspostavlјa zajednički okvir za mere podsticanja energetske efikasnosti unutar EU kako bi se osiguralo postizanje glavnog cilјa EU u pogledu energetske efikasnosti, a to je njeno povećanje za 20%

do 2020. godine i uspostavio put dalјim pobolјšanjima energetske efikasnosti posle tog datuma. Direktiva utvrđuje pravila namenjena za otklanjanje prepreka na energetskom tržištu koje ometaju efikasnost u snabdevanju energijom i njenom korišćenju, kao i brojne druge obaveze nacionalnih organa, javnih preduzeća i distributera energije. Energetska zajednica je Odlukom Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC) iz oktobra 2015. godine, usvojila obavezujuću primenu Direktive 2012/27/EU za potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici, počevši od 2017. godine (Directive 2012/27/EU).

Prema Direktivi 2015/1513/EU od 9. septembra 2015. godine o imeni Direktive 98/70/EZ o kvalitetu benzinskih i dizel goriva i izmeni Direktive 2009/28/EZ o

promovisanju upotrebe energije iz obnovljivih izvora, ograničava se udeo energije iz prve generacije biogoriva. U ovu generaciju spadaju goriva proizvedena od žitarica i drugih skrobom bogatih useva, šećera i uljarica koje se gaje kao glavne kulture, prije svega, na poljoprivrednom zemljištu. Prema članu 2 (2) (b), (iv) ukupan udeo takvih goriva ne može da pređe 7% finalne potrošnje energije u saobraćaju u zemlji (Directive 2015/1513/EU).

Kjoto protokol je međunarodni sporazum povezan sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, koji obavezuje industrijalizovane zemlje

(zemlje Aneksa I) da stabilizuju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Cilj Kjoto Protokola bio je da ustanovi legalno obavezujući međunarodni sporazum kako bi se nivo emisija gasova staklene bašte smanjio u proseku za 5,2% do 2012. godine od nivoa na kom su bili 1990. godine. Inicijativa Kjoto Protokola snažno je pokrenula razvoj obnovljivih izvora energije. Zahvaljujući višedecenijskom intenzivnom razvoju istraživanja, danas je pristupačan širok izbor tehnologija za proizvodnju obnovljive energije usmerenih ka tržištu.

64

EU: najveći proizvođač i potrošač biodizela u svetu

Priozvodnja biogasa u svetu

3.2. Tržište biomase i bioenergetskih resursa u svetu i EU

Tržište biomase i gotovih proizvoda od biomase ostvarilo je prethodnih godina značajan rast u celom svetu, a projekcije za budućnost su vrlo optimistične. Smanjenje emisije ugljen-dioksida je jedan od prioritetnih zadataka na globalnom nivou, a upotreba biomase značajno doprinosi postavljenom cilju.

EU je najveći proizvođač biodizela u svetu, sa oko 40% udela u globalnoj proizvodnji. Najznačajni proizvođači su svakako Nemačka i Francuska (Grafikon 7). Pored EU, drugi veliki proizvođači biodizela u svetu jesu: SAD,

Argentina, Brazil, Indonezija i Malezija.

Osim što je najveći proizvođač biodizela, EU je istovremeno i najveći potrošač biodizela u svetu (preko 50% proizvedenog biodizela)29.

Izvor: //www.longhini.eu/America.html

Grafikon 7. Proizvodnja biodizela u EU, vodeći proizvođači, 2006-2014.

Najveći svetski proizvođači biogasa su: EU, Kina, SAD, Tajland, Indija i Kanada (Grafikon 8). U Evropi u proizvodnji biogasa prednjači Nemačka, a slede je Italija i Francuska.

29http://www.farm-europe.eu/travaux/poducing-fuel-and-feeds-a-matter-of-security-and-sustainability-for-europe/

http://www.farm-europe.eu/travaux/poducing-fuel-and-feeds-a-matter-of-security-and-sustainability-for-europe/


65

Izvor: https://www.analyticexpert.com/

Grafikon 8. Proizvodnja biogasa u svetu 2012. godine i trend rasta proizvodnje do 2022. godine

Prema izveštaju Evropskog udruženja za biogas u Evropskoj Uniji postoji oko 17.500 postrojenja za proizvodnju biogasa, a najviše ih je u Nemačkoj (Grafikon 9).

Broj postrojenja se svake godine značajno uvećava, pa je tako na primer u Velikoj Britaniji za dve godine otvoreno 77 novih biogas postrojenja, u Belgiji 20, a u Holandiji 16 novih postrojenja.

Izvor: http://biomassmagazine.com/

Grafikon 9. Broj postrojenja za proizvodnju biogasa u Evropi, 2015.

https://www.analyticexpert.com/

http://biomassmagazine.com/

66

Priozvodnja i potrošnja drvnog peleta u svetu

S obzirom da se tržište biogasa i biodizela u najvećoj meri odnosi na velike kompanije, kao proizvođače i distributere ovog bioenergetskog resursa, u ovoj tački je veći akcenat stavljen na analizu tržišta čvrste biomase, koja je značajna za potencijalne proizvođače u Srbiji, posebno male i srednje snage i veličine.

Čvrsta drvna biomasa i njeni proizvodi su najzastupljeniji oblik biomase na svetskom tržištu.

U narednom periodu može se očekivati značajno otvaranje tržišta biomase, s obzirom na trenutne planove EU u pravcu povećanja udela OIE u BFPE.

Izvor: http://epc.aebiom.org/about-pellets/pellets-statistics/world-pellet-map/

Mapa 2. Proizvodnja i potrošnja drvnih peleta u svetu, 2015.

Svetska proizvodnja drvnog peleta u 2012. godini iznosila je oko 18,5 miliona tona30, a tržišni rast u prvoj deceniji ovog veka iznosio je 20% godišnje. Najveći priozvođač i potrošač drvnog peleta su zemlje EU (Mapa 2). Od evropskih zemalja najveći proizvođači drvnog peleta su

Nemačka, Švedska, Letonija, Estonija i Austrija. Među velikim svetskim proizvođačima ističu se SAD, Kanada, Vijetnam i Rusija. Povećanje proizvodnje peleta beleži se i u SAD, Kanadi, Vijetnamu i Rusiji.

Posle 2017. godine, potražnja za drvnim peletom se povećava, naročito na tržištima zemalja koje su usvojile politiku smanjenja emisije ugnjen-dioksida, a

30 WBA Globalna statistika za bioenergiju za 2014, Stokholm 2014.

Tržište drvnog peleta i briketa: najveći potrošači

Tržište drvnog peleta i briketa: najveći proizvođači

http://epc.aebiom.org/about-pellets/pellets-statistics/world-pellet-map/

67

to su prvenstveno zemlje EU.

Za razliku od ostatka sveta, gde potrošnja peleta stagnira ili se smanjuje, u EU se povećava. U 2015. godini EU je potrošila 20,3 miliona tona peleta, što predstavlja 6% celokupne biomase koja se koristi u Evropi.

Drvni pelet i drvni briketi najčešće se koriste u elektranama na biomasu i kao energent za grejanje. Holandija, Belgija i Velika Britanija pelet najviše koriste za proizvodnju električne energije, dok Nemačka, Austrija, Italija i Irska pelet koriste za grejanje. U Danskoj, Švedskoj i Norveškoj pelet se koristi i za proizvodnju električne energije i za grejanje.

SAD su čvrsto pozicionirane kao najveći izvoznik drvnog peleta na svetu. Međutim, Rusija, Kanada, Kina, Vijetnam poslednjih nekoliko godine uveliko osvajaju tržište.

SAD su u 2015. godini bili vodeći izvoznik peleta u EU, sa tržišnim učešćem na ovom tržištu od 59%. Najvažnija tržišta EU za izvoznike iz SAD su Velika Britanija (91% udeo uvoza iz SAD) i Belgija (14%).

S obzirom da su pojedine zemlje EU (pre svega Holandija) povećale zahteve za sertifikacijom održivosti drvnog peleta, koje proizvođači iz SAD nisu mogli da ispune, ta tržišta su za izvoznike iz SAD izgubljena. Primera radi, podaci o izvozu iz 2016. godine pokazuju da je do avgusta izvoz drvnog peleta iz SAD u Holandiju bio samo 34.000 kg, u poređenju sa 64 miliona kg izvezenih u 2015. godini i skoro 300 miliona kg u 2014. godini.

Zemlje jugoistočne Azije, pre svega Vijetnam, uspešno su odgovorile na povećanu potražnju u Južnoj Koreji i Japanu. Tako je u 2015. godini Vijetnam u Južnu Koreju izvezao više o milijardu tona drvnog peleta. Glavni izvoznici peleta u Japan su, pored Vijetnama, i Kanada i Kina.

Rusija obezbeđuje jeftin drvni pelet mnogim evropskim zemljama. Veći deo proizvedenog drvnog peleta Rusija izvozi u zemlje EU: Nemačka, Austrija, Italija, Holandija, Belgija.

Primena biomase za obnovu energije ima posebno dugu tradiciju u Austriji. Upravlјači šuma započeli su razvoj nusproizvoda iz sektora iskorišćavanja drveta ranih osamdesetih godina. Tržište biomase se značajno počelo

razvijati od 1995. godine, kada su prepoznate prednosti upotrebe biomase kao izvora energije. Tokom 2013. godine, u Austriji je ugrađeno više od 2.000 lokalnih postrojenja grejanja, koja kao energent koriste čvrstu biomasu. Ugradnja ovakvih postrojenja grejanja se svake godine povećava, pa prirodno uzrokuje povećanu potražnju za biomasom. Uz to, postoji nagli rast

malih toplana na biomasu.

Biomasa predstavlјa 6% u polјskoj energetskoj mešavini sa značajnim potencijalom rasta, zbog viška slame kao otpadnog proizvoda dobro razvijenog polјoprivrednog

Primer razvoja tržišta biomase u Austriji

Primer razvoja tržišta biomase u Poljskoj

Tržište drvnog peleta i briketa: izvoznici

68

sektora. U zemlјi u kojoj se oko 60% zemlјišta koristi u polјoprivredne svrhe, snabdevanje agro-biomasom je na visokom nivou. Suficit slame za proizvodnju ekološke energije iznosi oko 10 miliona tona godišnje. Polјska vlada predviđa da će potrošnja primarne energije u Polјskoj godišnje rasti za 1,5% u periodu od 2010. do 2020. godine, a da će korišćenje obnovlјivih izvora energije do 2020. godine dostići 15,58%. Procene su da Polјska ima potencijal da napravi 10-15 elektrana koje bi sagorevale slamu instaliranih kapaciteta od 500-750 MW, a teži da u narednim godinama razvije 5 takvih projekata.

Privatni klijenti ne pristaju na kompromise kada je reč o kvalitetu biogoriva koje kupuju, što stvara izazov kako za velike dobavlјače poput sabirno-logističkih centara za biomasu, tako i za male proizvođače biomase.

Na svetskom nivou norme i standardi imaju značajnu ulogu u proizvodnji biomase, konkretno u kontroli kvaliteta, osiguranju kvaliteta i specifikacijama proizvoda. Treba očekivati da će se zahtevi tržišta prema kvalitetu povećavati u budućnosti i da će povećanje kvaliteta gotovih proizvoda od biomase biti jedan od najvažnijih uslova za izlazak na svetsko tržište.

Ukoliko se pažlјivo posmatraju i analiziraju kretanja na tržištu peleta i briketa od šumske i poljoprivredne biomase, proizvođači iz Srbije mogu i treba da imaju značajan udeo na međunarodnom tržištu, a svakako ne bi smeli da dozvole deficit u razmeni ovih proizvoda.

3.3. Standardi EU u oblasti čvrstih biogoriva

Standardi igraju značajnu ulogu u proizvodnji biomase, konkretno u kontroli kvaliteta, osiguranju kvaliteta i specifikacijama proizvoda. Te smernice služe kao uputstva za pokrivanje celokupnog lanca nabavke, od samog početka proizvodnje do dostave proizvoda krajnjem potrošaču. Sistem osiguranja kvaliteta/kontrole kvaliteta osmišljen je i za Sabirno-logističke centre, kao i za male i srednje proizvođače i trgovce biomasom.

Uvođenje standarda u oblasti biomase omogućava:

- garanciju objedinjenog kvaliteta na teritoriji EU i u svetu, kako na dobijen proizvod, tako i na opremu za proizvodnju i uređaja koji omogućavaju njihovo korišćenje;

- obezbeđuje pravnu usaglašenost i bezbednost za sve uklјučene aktere na tržištu kroz definisane obaveze i odgovornosti;

- pomoć u prevazilaženju problema u lancu snabdevanja kroz definisanje minimalno potrebnog kvaliteta finalnog proizvoda;

- kvalitet kuplјenog energenta krajnjem potrošaču i podsticanje širenja tržišta nekonvencionalnih i OIE.

Kako bi se poštovao princip zaštite životne sredine upotrebom drvne otpadne biomase u termoenergetske svrhe, neophodno je poštovanje standarda koje je propisala EU. Ovi standardi se odnose na brikete od drvne i polјoprivredne biomasa i na pelete i propisuju maksimalne količine pojedinih hemijskih elemenata u finalnom proizvodu. Hemijski elementi, koji učestvuju u formiranju složenijih molekula u biomasi, prilikom sagorevanja, negativno utiče na životnu sredinu. Naučnici su zahvalјujući procesu hemijske analize

Uticaj tržišta na kvalitet biomase

69

oslobođenih štetnih jedinjanja koja su nastala u procesu sagorevanja biomase došli do zaklјučka, da biomasa može štetno da deluje na životnu sredinu i prema ranije određenim vrednostima maksimalnih količina štetnih jedinjenja, koje su definisane zakonom, došlo se do maksimalnih količina pojedinih hemijskih elemenata koje se sadrže u biomasi, odnosno u drvnoj otpadnoj biomasi.

Sadržaj vlage utiče na fizičko-hemijske karakteristike finalnog proizvoda i maksimalna vrednost sadržaja vlage je takođe standardizovana da bi se osigurala termoenergetska vrednost proizvoda i standardizovao način proizvodnje briketa. Ovi standardi su uvedeni radi zaštite životne sredine, naročito za eliminaciju štetnih jedinjenja koja mogu negativno da utiču na život čoveka, a time je i definisan proces upravlјanja biomasom od strane preduzeća koja se bave briketiranjem ili peletiranjem biomase kako bi se ostvario što veći dobitak energije od sakuplјene biomase.

Prva zemlјa EU koja je formulisala i počela primenu standarda za brikete i pelete je Švedska 1998. godine. Nešto kasnije Austrija je odredila nacionalne standarde za brikete i pelete, usled veoma široke primene peleta u

austrijskim domaćinstvima, koja su počela da zamenjuju prirodni gas kao energent. U Austriji postoje tri standarda koji se odnose na kvalitet dobijenih briketa ili peleta, kvalitet logističke i skladištenje: ÖNORM M 7135-Zahtevi i test specifikacije za dobijene brikete; ÖNORM M. 7136-normative u oblasti logistike i transporta i skladištenja briketa i ÖNORM M 7137-tehnički zahtevi za skladištenje kod potrošača. Takođe od bitnih standarda mogu se istaći standardi koji su uvedeni u Nemačkoj. U pitanju su: DIN-51731 mogućnost periodičnog ispitivanja dobijenih briketa od strane državnih instituta, ili laboratorija koje imaju DIN-CERTO setifikat, radi potvrde kvaliteta proizvoda i DIN plus standard koji se odnosi na način sagorevanja biomase u kotlovima. U Italiji je u martu 2004. uveden standard CTI-R 04/5 koji je veoma sličan sa standardima koje je uvela Evropska Komisija, gde CTI standard razdvaja biomasu prema kategorijama i poreklu i prema načinu korišćenja briketa. U Velikoj Britaniji je uveden povodom biomase standard BioGem/UK, gde je ovaj standard fleksibilniji u odnosu na druge zemlјe i kompatibilan je sa standardima koji se koriste u SAD.

Poštovanje standarda ÖNORM-M7135 iz Austrije definiše da li je dobijeni briket kvalitetan ili ne. Sam standard Tehničkog komiteta (CEN) prCEN/TS-14961 se ne odnosi na brikete, već na pelete ali je ovim standardom propisano maksimalno učešće pojedinih hemijskih elemenata u strukturi biomase, što se takođe mora uzeti u obzir pri razmatranju kvaliteta briketa. Mašine za briketiranje obično izrađuju brikete od drvne biomase u prečniku od 60 mm do 120 mm, tako da prema veličini briketi zadovolјavaju vrednosti koje su propisane standardom iz Austrije, ali je potrebno osigurati da je kvalitet i hemijski sastav biomase u granicama vrednosti koje su propisane prCEN/TS-14961 standardom, što se ostvaruje dobro rešenim tehničkim merama separacije i analize biomase u toku procesa briketiranja ili peletiranja.

Generalno, u Evropi je standardizacija kvaliteta goriva briketa i peleta vrlo razvijena, što je ostvareno razradom postupaka za analizu kvaliteta biomase i pobolјšanja metoda za analizu fizičko-hemijskih karakteristika dobijenih proizvoda od biomase. Od 2004. godine je

Standardi u EU

70

dostupan evropski standard u kome je sadržan odgovarajući alat za definisanje kvaliteta (prCEN/TS-14961) briketa i peleta. Ovaj standard se vrlo dobro uklapa u već postojeće nacionalne standarde npr. Austrije ili Nemačke, jer nema protivrečnosti ni velikog odstupanja u graničnim vrednostima pojedinih hemijskih elemenata.

Zemlјe koje nemaju postojeći nacionalni standard za biogorivo, što je slučaj sa Srbijom, mogu da uvedu standard koji je doneo Tehnički komitet CEN, čime će se tržište te zainteresovane zemlјe objediniti sa tržištem briketa i peleta zemalјa EU. SAD i druge države koje imaju razvijeno tržište briketa i peleta imaju standarde koji su fleksibilniji od evropskog (prCEN/TS-14961), tako da se može pristupiti tržištima briketa i zemalјa koja nisu u Evropi.

Za definisanje kvaliteta logistike u trenutku slanja gotovih briketa iz postrojenja do krajnjeg korisnika postoje samo austrijski ÖNORM M7135 i nemačke DIN-plus. Kod potrošačkih tržišta manjeg obima smernice, i dobra praksa mogu da oforme lokalne-regionalne standarde i da kvalitet logističkog lanca bude kvalitetan. I tema standardizacije logistike je veoma važna za garantovanje krajnjeg kvaliteta proizvoda u postupku isporuke briketa krajnjem potrošaču, gde nije obavezno pratiti standard iz Austrije i Nemačke, već je preporučlјivo da se definišu dobre smernice za logistički lanac prema postojećim nacionalnim standardima.

Postavlјanje standarda za brikete definiše način sakuplјanja i manipulacije drvne otpadne biomase do postupka briketiranja, gde je potrebno sakuplјenu biomasu sitniti prvo u manje komade veličine od 7 do 20 mm, takozvane drvene čipove, odvoziti u skladište postrojenja za briketiranje, koje treba da bude pokriveno, kako se ne bi povećavala količina vlage. Standardi takođe određuju način samog briketiranja, gde je skladištene drvene čipove potrebno sitniti na finu pilјevinu, gde su veličine delića biomase do 3 mm, zatim sledi postupak sušenja komadića drvne biomase na oko 7-8% vlažnosti, zatim sledi separacija delova biomase koji imaju povećanu koncentraciju metala, prašine, i drugih činioca koji nisu poželјni u proizvodnji briketa. Dobijene brikete, nakon hlađenja neophodno je zapakovati u plastične džakove koji su otporni na vlagu, radi dopremanja do krajnjeg korisnika. Za manipulaciju briketima nakon kupovine nema standarda, ali radi očuvanja kvaliteta, korisnik je dužan da obezbedi očuvanost briketa, kako bi sadržaj vlage u briketama ostao čime je garantovana kalorijska vrednost briketa. Ispitivanje briketa bi trebalo i u Srbiji da se vrši prema propisanim standardima na akreditovanim naučnim institucijama ili u akreditovanim hemijskim laboratorijama, radi potvrde kvaliteta dobijenog proizvoda, čime se gradi kredibilnost nekog proizvođača na međunarodnom tržištu briketa koje iz godine u godinu ima sve veći značaj.

GIZ DKTI program „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji” pomogao je da se na srpski jezik prevede 12 standarda usklađenih sa EU standardima koji se odnose na čvrsta biogoriva, kako bi se omogućila proizvodnja i korišćenje čvrstih biogoriva u skladu sa dobrom praksom

u Evropskoj Uniji. Lista prioritetnih standarda u vezi sa čvrstim biogorivima sastavlјena je u bliskoj saradnji sa Institutom za standardizaciju Srbije.

Osnovana Tehnička komisija za čvrsta biogoriva pružila je tehničku ekspertizu i adekvatne predloge u vezi sa terminologijom po pitanju sistema upravlјanja kvalitetom drvnih goriva prema odrednicama EN standarda, EN plus sistema drvnih goriva (peleti) kao i sertifikaciju

Standardi koji se odnose na čvrsta biogoriva u skladu sa EU standardima

71

kvaliteta drvnih goriva, energetskih bilansa, procenu operativnih i investicionih troškova sa naknadnom ekonomskom evaluacijom.

Standardi koji se odnose na čvrta biogoriva i biogoriva i biotečnosti u skladu sa EU standardima objavljeni su na veb strani Instituta za standardizaciju Srbije (http://www.iss.rs/).

3.4. Analiza primera dobre prakse u regionu i zemljama EU

Inicijativa za zelene inovacije, koje predviđaju porast upotrebe biomase u industriji, pokrenuta je još pre nekoliko decenija na svetskom i evropskom nivou i sve više uzima maha. Ova inicijativa ima za cilj da se trend korišćenja biomase proširi, pored industrije, na privatna domaćinstva.

Osim recikliranja otpada i njegove transformacije u izvor energije koja ne šteti životnoj sredini, prerada biomase daje mogućnosti za otvaranje novih fabrika i preduzeća, samim tim novih radnih mesta, čiji je deficit problem savremenog društva.

Svet i EU sve više se okreću društveno odgovornom ulaganju i održivom razvoju, podržavajući otvaranje velikih postrojenja za preradu biomase, poput elektrana u Danskoj koje koriste tehnologiju suspalјivanja biomase i uglјa (čime povećavaju svoju efikasnost do 40%),

postrojenja za proizvodnju biodizela, ali i podržavaju otvaranje malih i srednjih preduzeća koja proizvode pelet, brikete, prerađuju bilјni i životinjski otpad, stvarajući tako sirovine za rad velikih postrojenja za proizvodnju električne i toplotne energije. Suspaljivanje predstavlja sagorevanje biomase posebno, ili zajedno (u istom ložištu) s različitim fosilnim gorivima, u ovom slučaju ugljem. Suspaljivanjem se ugalj u postrojenjima delimično zamenjuje biomasom.

Pokretanje takozvanog biobiznisa, odnosno osnivanje malih i srednjih preduzeća koja bi se bavila preradom biomase, osnova je za privrednu regeneraciju mnogih, pogotovo ruralnih oblasti i svakako predstavlјa biznis budućnosti.

Zemlјe u regionu, koje su takođe i članice EU, što im olakšava poslovanje po pitanju plasiranja robe na evropsko i svetsko tržište, prepoznale su potencijal biomase, pa pružaju zainteresovanim preduzetnicima sve veću finansijsku i logističku podršku, kao i brojne poreske i administrativne olakšice da bi ih podstakle da pokrenu sopstveni biobiznis.

Ubrzan razvoj korišćenja biomase u zemlјama EU kao obnovlјivog izvora energije i pozitivne zakonske promene o energiji u Republici Hrvatskoj podstakli su tržište prostornog i sitnog energetskog drveta. Iskustva iz Hrvatske ukazuju na mogućnosti manjih opština u finansiranju projekata bioenergije sa naglaskom na obnovljive izvore goriva. Stvoreni su određeni okviri za

korišćenje bioenergije, uspostavlјeni su podsticaji, zakonski je omogućeno uklјučivanje

Trend otvaranja postrojenja za preradu biomase, pokretanje tzv. „biobiznisa“

Hrvatska

Uloga malih opština u finansiranju projekata bioenergije

http://www.iss.rs/

72

(prodaja) električne energije proizvedene iz biomase u elektroenergetski sistem, izgradnja peletara, projekti za kogeneracijske sisteme itd. Na godišnjem nivou u Hrvatskoj se proizvede između 260 i 300 hiljada tona peleta (https://www.energetskiportal.rs/odrzana-konferencija-o-biomasi-i-oie-u-hrvatskoj/).

Hrvatska firma A.M.S. Biomasa d.o.o. je osnovana 2007. godine u selu Darda nedaleko od grada Osjeka (http://www.ams-biomasa.com), sa prvobitnom name-nom kupovine i prodaje drveta kako na hrvatskom, tako i na međunarodnom tržištu. Uvidevši da je današnji pristup energiji neodrživ, a da se najveći doprinos po pitanju OIE u budućnosti očekuje od

biomase, ova firma je 2008. godine usmerila svoju delatnost ka proizvodnji drvne sečke kao deficitarne vrste energenta.

Prateći potrebe tržišta, firma je odlučila da uloži u izgradnju i opremanje proizvodnih pogona za preradu drveta, pa je 2008. godine u Turopolјu otvorila prvi pogon za preradu drvne mase. Veća potražnja drvne biomase na tržištima Mađarske, Austrije i Slovenije dovela je do toga da firma proširi proizvodnju i poveća kapacitete u proizvodnim pogonima, što je dovelo do povećanja izvoza i broja zaposlenih od prvobitna 3 do današnja 34 radnika.

Firma svoje poslovanje zasniva na prodaji sopstvenih proizvoda, poluproizvoda i veleprodaji svih vrsta drveća za dalјu obradu. Glavni prodajni asortiman čini energetsko drvo, u koje spadaju biomasa (sečka mekih i tvrdih lišćara, sečka četinara, sečka šumske biomase i pilјevina sa pilana), ogrevno drvo, peleti i briketi, kao i celulozno drvo i drvo za industrijsku upotrebu.

A.M.S. Biomasa d.o.o. sarađuje sa preko 300 partnera u regionu koji su uklјučeni u proces nabavke sirovine, prerade, proizvodnje, skladištenja i distribucije. Strateške partnere čine pilane, domaće i strane transportne firme, kao i licencirane firme za izvođenje radova u šumarstvu. Udeo izvoza u ukupnom poslovanju firme iznosi 83%, što je i potvrđeno nagradom za najbolјeg malog izvoznika u Republici Hrvatskoj u 2011. godini.

Polјoprivredna zadruga Osatina sa sedištem u Semelјcima (www.osatina.hr) izgradila je u Ivankovu prvo biogas postrojenje u Hrvatskoj. Osnovna sirovina za proizvodnju biogasa je stajnjak goveda. Drugi supstrati su silaža cele bilјke kukuruza i otpad zrna kukuruza. Električna snaga postrojenja je 2 × 1 MW, a termička 2 × 1,3 MW. Toplotna energija se, za sada,

koristi uglavnom za sušenje ostatka fermentacije, nakon njegovog oceđenja. Ovaj materijal se obogaćuje dodavanjem hemijskih mikroelemenata i pakuje kao humus za cveće. Tečna faza se iznosi na njive i koristi kao đubrivo. U završnoj fazi gradnje je staklenik površine 10 ha za povrtarsku proizvodnju, koji će u budućnosti koristiti toplotnu energiju biogas postrojenja.

A.M.S. Biomasa d.o.o.

Prerada drvne biomase i proizvodnja sečke, ogrevnog drveta, peleta, briketa i dr.

Osatina

Proizvodnja biogasa od stajnjaka goveda i biljne biomase

http://www.ams-biomasa.com/

http://www.osatina.hr/

73

Povlašćena cena za električnu energiju proizvedenu od biogasa (feed-in tarifa) za postrojenje ovolike snage je oko 18 €ct/kWh. Vrednost investicije za 1 MW procenjuje se na oko 3,5 miliona evra. Ugovor za isplatu feed-in tarife potpisan je na dvanaest godina, a procena je da je vreme povrata investicije tri do četiri godine.

Kompanija Miscanthus d.o.o. iz Hrvatske osnovana je kao javno-privatno partnerstvo uz učestvovanje grada Slatine. Poslovnim planom predviđeno je instaliranje postrojenja energane koja koristi obnovljivi izvor goriva (drvnu masu) za proizvodnju električne energije. Projektom ove kompanije planirano je deset radnih

mesta, uz dodatno zapošljavanje u laboratoriju (rasadniku) za namensku proizvodnju energetskih biljaka.

U Sloveniji se biomasa koristi za zagrevanje više od 100.000 zgrada. Ukupni potencijal malih postrojenja za biogas (manje od 300 kW) procjenjuje se na oko 3 MW u Sloveniji. Fabrike za preradu biomase uspešno sarađuju sa brojnim projektantskim kompanijama u pronalaženju rešenja za zagrevanje novih zgrada i za obnovu energije postojećih objekata, od pojedinačnih

kuća, do više stambenih naselja, javnih i industrijskih objekata i sistema daljinskog grejanja.

Biogas postrojenje Gjerkeš 1 u mestu Dobrovnik u Sloveniji izgrađeno je uz farmu živine, a čvrsti stajnjak živine predstavlјa oko 30% sirovine za proizvodnju biogasa. Ostalo je silaža kukuruza, miskantusa, sirka i tritikalea. Praktikuju se, u zavisnosti od plodoreda, i dve žetve godišnje. Na primer, posle tritikale, koja se silira

krajem aprila ili početkom maja, seje se kukuruz. Silaža miskantusa ima veći sadržaj suve materije, ali silaža kukuruza ima najviši prinos biogasa po jedinici mase.

Električna snaga postrojenja je 1,1 MW. Termička snaga postrojenja je oko 1,2 MW. Oko 25% proizvedene toplotne energije koristi se za zagrevanje fermentora i mešača supstrata, a ostatak za grejanje staklenika u kojima se proizvode orhideje. U planu je da se primeni i trigeneracija, odnosno hlađenje staklenika u letnjim mesecima. Na postrojenju se primenjuje separacija čvrste i tečne faze ostatka fermentacije. Tečna faza vraća se u uređaj za mešanje, a čvrsta se se iznosi na njive i koristi kao đubrivo. Od čvrste faze ostatka fermentacije se izrađuju peleti. Oni mogu da budu čvrsto gorivo ili đubrivo za bilјke.

Ukupna investicija bila je oko 6,5 miliona evra. Vek postrojenja je više od 15 godina. Feed-in tarifa za električnu energiju proizvedenu iz biogasa u Sloveniji iznosi oko 16 €ct/kWh (Martinov et al., 2012).

Miscanthus Slatina d.o.o.

Elektrana za proizvodnju električne i toplotne energije

Gjerkeš 1

Proizvodnja biogasa od stajnjaka živine i biljne biomase

Slovenija

Uloga postrojenja za preradu biomase u sistemima daljinskog grejanja

74

Bioplinara Lendava, koja se nalazi u slovenačkom gradu Lendavi, sadrži tzv. ECOS biogas postrojenja (http://www.ecos.si/si). Ova plinara koristi biljnu silažu kao polaznu sirovinu. Proces prerade biomase u biogas se vrši fermentacijom, organski materijal se degradira u nekoliko faza, a biogas je konačni

proizvod. Prednost biogasa je to što se može pretvoriti u električnu energiju korišćenjem relativno jednostavnog procesa. U toku fermentacije, nastali biogas se skladišti u skladištu gasa i dostupan je za kogeneraciju električne energije i toplote, gde se energija pretvara u električnu i toplotnu za sopstvenu i spoljnu upotrebu. Za zagrevanje fermentera potrebno je oko 20-25% proizvedene toplote.

Slovenačka firma PE Enerles je deo Gozdno Gospodarstvo Postojna d.o.o, a bavi se obradom i korišćenjem energije drvne biomase. Ova firma je najveći proizvođač drvnih peleta u Sloveniji i jedan od najvećih u centralnoevropskom regionu. Nјihova fabrika radi punim kapacitetom i godišnje proizvede 60.000 t peleta. Oko

70% sirovina za pelete dobijaju iz svoje proizvodnje, u sopstvenoj pilani i proizvodnji panela i greda. Ostatak sirovina dobijaju od drugih pilana u blizini, ali i iz inostranstva, pretežno iz Hrvatske i Austrije. Enerles d.o.o. obezbeđuje konstantan kvalitet svojih proizvoda sa tehnološki savršenim rešenjima za pripremu i sušenje sirovine, proizvodnju peleta i potpuno pakovanje pomoću robota. Nјihova prodajna mreža je uspostavlјena prvenstveno u Italiji i Austriji, dok se svake godine povećava i potražnja u Sloveniji.

U Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj postoji veliki energetski potencijal u ostacima iz poljoprivrede, šumarstva i drvne industrije. Primarni tehnički energetski potencijal u BiH je procenjen na 13,75 PJ ili 3.820 GWh. Ako se ovi ostaci koriste u elektranama i kogeneracijskim postrojenjima sa neto električnom efikasnošću od 28%, godišnje se može proizvesti približno 1.070 GWh električne energije. Ova vrednost

predstavlja skoro 7% od ukupne godišnje proizvodnje električne energije u BiH u 2014. godini (http://www.usaideia.ba/wp-content/ uploads/2016/05/Izvjes%CC%8Ctaj-o-trenutnom-stanju-i-potencijalu-u-BiH-za-izgradnju-kogeneracijskih-postrojenja-i-elektrana-na-biomasu-2.pdf). Desetine sertifikovanih prizvođača peleta i kotlova na biogorivo gradi

svoju budućnost na tržištu BiH, Regiona i EU.

GLA Holding je austrijska kompanija koja primenjuje inovativna tehnološka rešenja u sektoru energije i životne sredine. Ova kompanija veoma uspešno posluje u svim postrojenjima koje je otvorila u nekoliko država jugoistočne Evrope, pružajući proizvode, tehnologije i procese koji ispunjavaju najviše standarde, pri tom

PE Enerles

Najveći proizvođač drvnih peleta u Sloveniji

GLA Holding

Proizvodnja biogasa, ekobriketa, korišćenje hidro i solarne energije

Lendava Proizvodnja biogasa od biljne silaže

Bosna i Hercegovina, Republika Srpska

Rast broja bioenergetskih projekata i postrojenja

http://www.usaideia.ba/wp-content/%20uploads/2016/05/Izvjes%CC%8Ctaj-o-trenutnom-stanju-i-potencijalu-u-BiH-za-izgradnju-kogeneracijskih-postrojenja-i-elektrana-na-biomasu-2.pdf



75

vodeći računa o zaštiti životne sredine i kvalitetu života u zajednicama u kojima posluju.

U oblasti obnovlјive energije, projekti GLA Holding uklјučuju proizvodnju biogasa, a jedno takvo postrojenje nalazi se u mestu Alibunar u Republici Srbiji. Takođe se bave proizvodnjom ekobriketa (iz polјoprivrednog otpada i sečki vinove loze), hidro i solarne energije. Glavni fokus GLA Holding je razvoj obnovlјivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi sa cilјem da podrže smanjenje emisije uglјenika i da zelenu energiju učine dostupnom svima. U ovoj kompaniji ističu da je došlo vreme da se implementiraju energetska rešenja i kreiraju nove tehnologije koje će doprineti globalnom, održivom razvoju.

Firma ENSA BH d.o.o. osnovana je 2007. godine u mestu Srbac u Republici Srpskoj. Proizvodni pogon ove firme se prostire na površini od 15.000 m2 i kompletno zaokružuju proizvodni ciklus, od nabavke potrebne sirovine za proizvodnju, preko same proizvodnje, do

prodaje gotovih proizvoda (peleta i briketa). Osim peleta i briketa, u ponudi imaju malč i peletirano organsko đubrivo. Zapošlјava 42 radnika, a na godišnjem nivou proizvodi cca 18.000 tona gotovih proizvoda. Proizvodnja se odvija u strogo kontrolisanim uslovima prema nacionalnim standardima za čvrsta goriva.

Fabrika EKO-M se nalazi u mestu Zeleni Jadar u Bosni i Hercegovini i u potpunosti je okružena šumama iz kojih se i uzima drvo za proizvodnju peleta. Snabdevači sirovine poštuju pravila održivog upravlјanja šumama prema FSC sertifikatu. Firma zapošlјava 35 lјudi.

Pelet se proizvodi od 100% čistog drveta – mešavina 90% bukve i 10% borovine, koja je potrebna kao vezivno sredstvo da bi se dobio jak pelet, jer sama bukva nema dovolјno lignina kao veziva u sebi. Pelet koji proizvode je bez bilo kakvih primesa i proizvodi se od kompletnih balvana, tako da ne koriste otpatke od prerade drveta (pilјevinu).

Naredni korak ove firme, pored peleta, jeste i proizvodnja euro paleta, koje su veoma tražene u izvozu, a za sve to postoje uslovi za proizvodnju. Fabrika poseduje svoju parionicu, sušaru i brentu za drvo. Ovim potezom zaposliće se još 15 radnika, a plan ovog preduzeća je da do kraja godine zaposli ukupno 50 lјudi.

Firma IEE d.o.o., članica Elnos BL Group iz Banja Luke u Republici Srpskoj, kao investitor i nosilac projekta otvorila je 2014. godine u Bosanskom Gradištu prvu toplanu na biomasu. Sistem dalјinskog grejanja je modernizovan i rekonstruisan instalacijom dva ložišta na biomasu (zamena kotlova na lož ulјe), ukupnog kapaciteta 12 MW, sa godišnjom proizvodnjom 18 GWh toplotne energije za oko 120.000 m2 stambenog i

poslovnog prostora.

ENSA BH d.o.o.

Proizvodnja peleta i briketa

EKO-M Proizvodnja peleta

IEE d.o.o. – Elnos BL Group

Sistemska rešenja upravljanja biomasom i energetska efikasnost – „waste to energy“ koncept

76

Mađarska

Iskustva sa miskantusom i supstratom za glјive kao nusproizvodom

Kao gorivo za pokretanje procesa spalјivanja koriste bilo koju vrstu biomase (drvo, drvni otpad, slama, kukuruzovina, ostali polјoprivredni otpad) u specijalnim kotlovima za sagorevanje različitih vrsta otpada (životinjski otpad, tj. otpad iz prehrambene industrije, otpad iz procesne industrije, stelјa, komunalni otpad, opasne vrste otpada, otpadni mulјevi). Usled toga imaju i do četiri puta manje troškove spalјivanja od sistema koji koriste konvencionalna goriva (kao što su LPG, dizel i dr). Toplotu dobijenu spalјivanjem koriste za toplu vodu ili proizvodnju pare u cilјu povećanja ukupne energetske efikasnosti.

Rešenja i materijali su u skladu EU standardima i Direktivama. U ovoj kompaniji se poštuje Kjoto sporazum, odnosno smanjena je emisija štetnih gasova, što se postiže višekomornim sagorevanjem i visokim temperaturama sagorevanja, čime se direktno doprinosi zdravlјu i zaštiti životne sredine, rečju, ekološki efekat je maksimalan.

Kao rezultat višegodišnjih istraživanja gajenja biljke miskantus za proizvodnju biomase na području Mađarske, selekcionisana je biljka kojoj odgovaraju specifični ekološki uslovi ovog podneblja (Pintér, 2016). Jedna od plantaža nalazi se u okolini grada Nagybajom na jugozapadu Mađarske, blizu Balatona. Zasada ove vrste ima i na području opština Szentes, Sarkad i Kecskemet i dr. Na hektarima marginalnog

zemljišta podignuti su zasadi miskantusa, čija biomasa se koristi kao izvor toplotne energije.

Firma Pilze-Nagy Kft u mađarskom gradu Kečkemetu, čija je osnovna delatnost proizvodnja i uzgoj glјive bukovače (Pleurotus ostreatus), poseduje sopstveno polјoprivredno biogas postrojenje. Proizvodnja glјive obavlјa se u staklenicima površine 10 ha. Postrojenje, čija je električna snaga 330 kW, a termička 400 kW, pušteno je u pogon početkom 2008. godine. Vrednost investicije iznosila je 1,4 miliona evra, a trećinu

novčanih sredstava finansirala je država. Preostali iznos dobijen je iz kredita. Uprkos povolјnim uslovima finansiranja, zbog niskih feed-in tarifa (za električnu energiju iz biogasa u Mađarskoj je ispod 10 €ct/kWh) i visoke specifične cene, vreme otplate investicije iznosi čak 11 godina.

Prva sirovina za proizvodnju biogasa je nusproizvod osnovne proizvodnje, supstrat za glјive. Osnova za ovaj supstrat je pšenična slama, a godišnje je na raspolaganju oko 3.500 t. Na godišnjem nivou se još koristi 3.000 t tečnog stajnjaka sa farme za uzgoj svinja, udalјene 5 km. Dodatno se godišnje kupuje oko 4.000 t silaže kukuruza od drugog proizvođača.

Električna energija se isporučuje u 20 kV srednjenaponsku mrežu. Trenutno se toplotna energija ne koristi, osim za potrebe procesa anaerobne fermentacije, jer se postrojenje nalazi izvan naselјenog mesta. Plan je da se izgradi vrelovod za grejanje staklenika za proizvodnju glјiva, koji su udalјeni 300 do 400 m od postrojenja.

Pilze-Nagy Kft

Koristi nusproizvod osnovne proizvodnje kao sirovinu u sopstvenom polјoprivrednom biogas postrojenju

77

Poslove opsluživanja biogas postrojenja (doziranje supstrata, čišćenje), održavanje i manje popravke obavlјaju tri zaposlena radnika. Ekonomski efekat (vreme povrata investicije) nije reprezentativan, a na njega najviše utiču visoka specifična investicija i visoki troškovi nabavke silaže kukuruza. Korišćenje toplotne energije za proizvodnju glјiva znatno će doprineti ostvarenju bolјih ekonomskih rezultata.

Primeri prakse iz regiona, koje su najprimerenije za naše podneblje i preduzetnike, ukazuju na opravdanost korišćenja biomase, kako sa stanovišta održivog razvoja, tako i sa aspekta mogućnost otvaranje novih radnih mesta i uštede u troškovima za energente, što su za zemlјe u razvoju klјučni efekti. „...Rastuća proizvodnja

energije iz biomase će zasigurno zahtevati nove oblike upravlјanja zemlјištem i vodnim resursima, povećanje produktivnosti u proizvodnji lјudske hrane, stočne hrane, proizvoda iz drvne industrije i proizvodnje energenata, zatim znatan razvoj tehnologija za konverziju sirovina u energiju i mnogo bolјe shvatanje uticaja proizvodnje i upotrebe bioenergije na ekološke, socijalne i energetske pokazatelјe...“ (Farbaš, 2014, prema Edenhofer et al, 2011).

Primeri prakse iz regiona potvrđuju opravdanost korišćenja biomase

78

Procena realno raspoložive biomase u ratarstvu

IV PREPORUKE I PROJEKCIJE ZA SRBIJU: UNAPREĐENJE KORIŠĆENJA BIOMASE U ENERGETSKE SVRHE

4.1. Procena realno raspoložive biomase 4.1.1. Biomasa iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke indistrije

Na osnovu teoretskog potencijala biomase (tačka 2.4.1) u nastavku se daje procena realno raspoložive biomase iz poljoprivrede i prehrambeno prerađivačke industrije, kao i njenog realnog energetskog potencijala, imajući u vidu sledeće aspekte: Obavezu planskog i redovnog vraćanja određene količine organske materije u zemlju

u vidu zaoravanja, čime se održava ravnoteža i postiže veća plodnost površinskih slojeva zemljišta;

Mogućnost prikupljanja biomase (dostupnost i količina, s obzirom na rasutost biomase i često nepristupačnost terena za mehanizovano prikupljanje);

Isplativost njenog prikupljanja i korišćenja; Dostupnost i primena optimalnih tehnologija i tehničkih rešenja kod mašina za

korišćenje biomase u energetske svrhe. Da bi se biomasa koristila u energetske svrhe bez posledica na životnu sredinu i plodnost zemljišta, predlaže se korišćenje oko 30% ukupne količine biomase, koja ostane nakon žetve useva i ova količina predstavlja realno raspoloživu biomasu u ratarstvu.

Uzimajući u obzir ovu činjenicu, biomasa iz ratarstva raspoloživa za korišćenje u energetske svrhe u Srbiji iznosi oko 4 miliona tona na godišnjem nivou, a realni energetski potencijal oko 40,9 mlrd. MJ (Tabela 21). Preostala količina biomase može da se koristi za zaoravanje ili kao prostirka za proizvodnju stajnjaka u cilju povećanja plodnosti zemljišta, zatim za proizvodnju stočne hrane i za ostale svrhe. Posmatrano po regionima, najveći realni potencijal biomase u ratarstvu ima region Vojvodine, imajući u vidu sledeće: − Savremene postupke ubiranja žetvenih ostataka u formi velikih bala (valjkaste i velike

četvrtaste), koji rezultiraju nižom cenom ubiranja, transporta i skladištenja biomase, moguće je jedino izvoditi na parcelama većim od 5 ha (ukoliko se radi o jednostavnijim presama za manje valjkaste bale, veličina parcele trebalo bi da bude veća od 3 ha);

− Prosečna veličina poseda po poljoprivrednom gazdinstvu u Vojvodini je 10,9 ha KPZ, što je najveća vrednost u odnosu na preostala tri regiona Srbije (Tabela 20). U ovom regionu primetan je proces koncentracije i centralizacije polјoprivrednih gazdinstava prema veličini, više nego u ostatku Srbije;

− Prisutan je veći broj aktivnih preduzeća, preduzetnika, zemljoradničkih zadruga i poljoprivrednih gazdinstava sa statusom pravnog lica (u Registru poljoprivrednih gazdinstava) u odnosu na druge regione, a ovi tržišni subjekti raspolažu po pravilu sa većim poljoprivrednim površinama u odnosu na porodična poljoprivredna gazdinstva. Naime, udeo KPZ pravnih lica i preduzetnika znatno je viši u regionu Vojvodine (26,8%) i Beogradskom regionu (23,0%) u odnosu na regione Šumadije i Zapadne Srbije i Južne i Istočne Srbije, gde zemlјište pravnih lica i preduzetnika zauzima svega 6,8%, odnosno 11,9% KPZ ovih regiona, respektivno posmatrano. Ovo upućuje na zaključak da se u regionu Vojvodine može očekivati da se ugovori sigurnija i pozudanija isporuka biomase od

79

Procena realno raspoložive biomase u voćarstvu i vinogradarstvu

zemljoradničkih zadruga, poljoprivrednih preduzeća, poljoprivrednih gazdinstava sa statusom pravnog lica, u odnosu na druge regione gde dominiraju porodična poljoprivredna gazdinstva, koja su usitnjena, razuđena (prostorno udaljena) i sl;

− Mehanizovanost radnih procesa je znatno bolja u odnosu na druge regione; − Povoljna je starosna struktura poljoprivrednih gazdinstava (udeo nosilaca gazdinstava

starijih od 65 godina je svega 26%, što je napovoljnije u odnosu na druge regione). Sa druge strane, region Šumadije i Zapadne Srbije i region Južne i Istočne Srbije zajedno raspolažu sa 49% od ukupne površine KPZ Republike, ali je realno rasploživa biomasa iz ratarstva skromna, pre svega usled sledećih karakteristika poljoprivrede:

− Niska produktivnost u ratarskoj proizvodnji, usled nedovoljne primene agrotehničkih mera, pre svega navodnjavanja;

− Mesta nastajanja biomase su nekada značajnije udaljena, što uzrokuje otežanu dostupnost, odnosno neisplativost transporta;

− Usitnjenost poseda: prosečna veličina poseda po poljoprivrednom gazdinstvu je znatno niža u odnosu na region Vojvodine (Tabela 20);

− Rasparčanost parcela, koja je najizraženija u regionu Južne i Istočne Srbije. Prosečan posed poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji se u proseku sastoji od 6 pojedinačnih nezavisnih (odvojenih) delova po gazdinstvu, prosečne veličine 98 ari. Najnepovoljnije je u regionu Južne i Istočne Srbije, gde se posed u proseku sastoji od 7 delova, prosečne veličine 0,51 ha i regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde se u proseku posed sastoji od 5 delova, prosečne veličine 0,77 ha. Najpovoljnije je u regionu Vojvodine, gde se posed sastoji u proseku od 5 delova, prosečne veličine 2,27 ha;

− Nedovoljna mehanizovanost radnih operacija (posebno za prikupljanje, transport i skladištenje biomase), koja je ograničena ne samo nedostatkom i starošću mehanizacije, već i konfiguracijom terena,

− Veoma loša starosna struktura stanovništva, pri čemu je udeo nosilaca gazdinstava starijih od 65 godina 36% (region Šumadije i Zapadne Srbije), odnosno 40% (region Južne i Istočne Srbije).

Tabela 20. Prosečna veličina KPZ po različitim organizaciono pravnim oblicima PG, 2012. Poljoprivredna gazdinstva, organizaciono pravne forme Prosečno KPZ po poljoprivrednom

gazdinstvu, ha Srbija, poljoprivredna gazdinstva (PG), ukupno 5,4

− Porodična poljoprivredna gazdinstva (PPG) 4,5/1 − Pravna lica i preduzetnici (PLP) 204,1

Beogradski region, PG, ukupno 4,1 Region Vojvodine, PG ukupno 10,9 Region Šumadije i Zapadne Srbije, PG ukupno 3,9 Region Južne i Istočne Srbije, PG ukupno 3,6

/1 Prosečna veličina poseda porodičnih polјoprivrednih gazdinstava (4,5 ha) značajno varira po regionima – od 2,1 ha u Jablaničkoj oblasti, do preko 10,0 ha u Srednjobanatskoj oblasti. Izvor: RZS, Popis poljoprivrede, 2012.

Sagledavajući prethodno, može se dati preporuka da bi iskorišćavanje biomase iz ratarstva u energetske svrhe bilo opravadano samo u regionu Vojvodine.

Rezidbom voća i vinove loze u Srbiji godišnje se u proseku stvori 373.121 tona ostataka, koji se, sagledavajući isplativost njihovog prikupljanja, realno mogu iskoristiti do 50%. To bi značilo da realno raspoloživa biomasa u sektoru voćarstva i

80

Procena realno raspoložive biomase u stočarstvu

vinogradarstva iznosi oko 186.561 tona, a realni energetski potencijal oko 2,3 mlrd. MJ (Tabela 21). Niža realno raspoloživa biomasa u odnosu na potencijalno raspoloživu biomasu u voćarsko vinogradarskoj proizvodnji, kao i niži realni energetski potencijal u odnosu na teoretski rezultat je sledećih faktora: − Usitnjenost parcela; − Ekstenzivni zasadi; − Prostorna distribucija voćnjaka; − Znatni nagibi terena; − Neadekvatna mehanizacija za rad sa biomasom iz voćarstva (mehanizacija za

prikupljanje, transport i pripremu biomase); − Nedovoljna dostupnost i primena optimalnih tehnologija i tehničkih rešenja kod mašina

za korišćenje ostataka rezidbe voćaka i vinove loze (njihovim unapređenjem moglo bi se značajno uticati na energetsku efikasnost ove proizvodnje).

Na osnovu procene potencijalno raspoložive biomase u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji po regionima, kao i odnosa između površine pod voćem i vinovom lozom i količine stvorene biomase (tačka 2.3.1), može se zaključiti da regioni Šumadije i Zapadne Srbije i Vojvodine raspolažu sa najvećom količinom realno raspoložive biomase u ovom sektoru. Pri tom, treba imati u vidu da bi neadekvatna mehanizacija za rad sa biomasom iz voćarsko-vinogradarske proizvodnje mogla dovesti u pitanje isplativost prikupljanja takve biomase i isplativost malih pogona za proizvodnju bioenergetskih resursa. Stoga, bilo bi poželjno prilikom sagledavanja mogućnosti ulaganja u ovakve pogone, analizirati da li područje ima prikladnu mehanizaciju (iverač ili čipser), sa kojom bi se mogli na isplativ način prikupljati ostaci u rezidbi voćnjaka i pri njihovom povremenom krčenju. Trenutno se samo mali deo ostataka rezidbe voća i vinove loze koristi u enegetske svrhe, jer se većinom spale. Prikupljanje, obrada, priprema i korišćenje biljnih ostataka još nisu našli adekvatnu primenu. Takva praksa ima višestruko negativan uticaj na životnu sredinu, kako zbog emisije gasova sa efektom staklene bašte, tako i zbog degradacije površinskih slojeva zemljišta.

Realni potencijal biomase iz stočarstva iznosi 2.901.549 tona stajnjaka i osoke, što je četvrtina potencijalno raspoložive biomase iz stočarstva, a realni energetski potencijal biomase iz stočarstva iznosi oko 3,6 mlrd. MJ, što je 7,6% ukupnog realnog energetskog potencijala biomase iz poljoprivrede (Tabela 21).

Imajući u vidu prosečnu veličinu farmi i koncentraciju proizvodnje, kao i značajan broj velikih poljoprivrednih preduzeća, preduzetnika i poljoprivrednih gazdinstava sa statusom pravnog lica koji raspolažu stočnim farmama, a koji su locirani u regionu Vojvodine, može se zaključiti da je stvaranje i korišćenje ostataka u stočarstvu opravdano samo na području regiona Vojvodine. U drugim regionima Srbije, posebno regionima Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije korišćenje biomase iz stočarstva u energetske svrhe nije opravdano ni sa tehničkog, ni sa ekonomskog aspekta, pre svega, zbog usitnjenih poseda, malih stočnih farmi, ekstenzivnog stočarstva i slično.

81

Realno raspoloživa biomasa u prehrambeno prerađivačkoj industriji

Ukupno realno raspoloživa biomasa iz poljoprivredne proizvodnje

Na osnovu tabele 21 uočava se da je realno raspoloživa biomasa najveća u ratarstvu (oko 4 miliona tona) i čini 56% ukupno realno raspoložive biomase iz poljoprivrede. Realni energetski potencijal je takođe najveći u ratarstvu i čini čak 87,5% ukupnog realnog

energetskog potencijala iz poljoprivredne proizvodnje. Tabela 21. Potencijalno i realno raspoloživa biomasa iz poljoprivrede i njen energetski potencijal u

Srbiji Ratarstvo Voćarstvo i

vinogradarstvo Stočarstvo Ukupno

Potencijalno raspoloživa biomasa iz poljoprivrede i teoretski energetski potencijal Količina biomase (t) 13.350.081 373.121 11.606.195 25.329.397 Energetski potencijal (GJ) 136.447.511 4.572.325 14.193.805 155.213.641 Realno raspoloživa biomasa u poljoprivredi i realni energetski potencijal Realno raspoloživa biomasa (t) 4.005.024 186.561 2.901.549 7.093.134 Realni energetski potencijal uz 80% sagorevanja slame (GJ) 40.934.253 2.286.162 3.573.641/1 46.794.057

/1 Za ostatke u stočarstvu računata je energetska efikasnost sagorevanja od 98% Izvor: Obračun autora.

Ekvivalentni energetski odnos između biomase i ulja za loženje je 3,4 kg : 1 kg ili 3 kg : 1 l, što znači da se iz 7.093.134 tone realno raspoložive biomase može dobiti energetski ekvivalentnih od 2.086.216 tona ili 2.364.378 litara ulja za loženje.

S obzirom da je u regionu Vojvodine lociran značajan broj preduzeća prehrambeno prerađivačke industrije, ovaj region raspolaže i sa najvećom realno raspoloživom biomasom u ovoj industriji. Naime, pretpostavka je da u regionu Vojvodine postoje

značajni ostaci (biorazgradivi deo industrijskog otpada) koji bi se mogli koristiti kao biomasa, odnosno služiti za proizvodnju bioenergetskih resursa. Trenutno se biomasa u prerađivačkoj industriji koristi u fabrikama ulja od suncokreta, gde se suncokretova ljuska u namenski građenim postrojenjima sagoreva, najčešće u kombinaciji sa silosnom prašinom i fosilnim gorivom. Od ostalih industrijskih objekata značajan korisnik je fabrika proizvoda od soje iz Bečeja, gde se sagoreva sojina slama u za to posebno izgrađenom kotlovskom postrojenju. Kada je reč o upotrebi biomase za sušenje obično se koristi za sušenje zrnastih kultura, najčešće semenskog kukuruza, ali i za sušenje lekovitog bilja. Istraživanjem tržišta, utvrđeno je da se biomasa iz poljoprivrede i pehrambeno prerađivačke industrije, najvećim delom raspoloživa u regionu Vojvodine, proizvodi se i koristi se veoma malom procentu.

4.1.2. Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije

Prema istraživanjima za drvnu masu po metodologiji FAO (Sl. glasnik RS, br. 53/2013) procenjena energetska vrednost potencijalno raspoložive biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije u Srbiji iznosi ukupno 1,53 Mtoe/godišnje (više videti u tački 2.4.2). Prema Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, kao i odgovarajućim Odlukama o utvrđivanju Energetskog bilansa, stepen korišćenja potencijalno raspoložive biomase iznosi oko 1,021 miliona toe/godišnje (66,7%). Preostaje neiskorišćeni raspoloživi potencijal biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije od oko 0,509 miliona toe/godišnje (Tabela 22).

82

Tabela 22. Potencijalno i realno raspoloživa drvna biomasa u šumarstvu i drvno prerađivačkoj industriji:energetski potencijal

Biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije

Energetski potencijal (GJ)

Energetski potencijal (toe)

Potencijalno raspoloživa drvna biomasa 63.960.822 1.527.678

Nivo korišćenja potencijalno raspoložive biomase 42.747.228 1.021.000

Izvor: Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u R. Srbiji (Sl. glasnik RS, 53/2013) i Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. (Sl. glasnik RS, broj 101/2015).

Razlozi za nedovoljnu iskorišćenost potencijalno raspoložive čvrste biomase (šumski i pilanski drvni ostatak) su brojni i dati su za regione Južne i Istočne Srbije i Šumadije i Zapadne Srbije, gde je potencijalno raspoloživa biomasa i najveća:

− Nedovoljno razvijena infrastruktura šumskih puteva (nedovoljna otvorenost) i otežana dostupnost (tereni sa izrazito nepovoljnim orografskim karakteristikama i otežan pristup šumskim sastojinama). Na lokalitetima koje odlikuje dobra otvorenost i mogućnost korišćenja mehanizacije u procesu korišćenja šuma, sitna granjevina i otpadak pri seči i izradi sortimenata može biti izvezen iz šume uz minimalne investicije. Sa druge strane na terenima sa izrazito nepovoljnim orografskim karakteristikama i otežanim pristupom šumskim sastojinama, ekonomičnost korišćenja ovih proizvoda se dovodi u pitanje;

− Nedovoljna opremljenost mehanizacijom za prikupljanje i transport drvne biomase, odnosno visoki troškovi za prikupljanje u sečištu radi dalje manipulacije (što uzrokuje neisplativost sakupljanja šumskog ostatka);

− Usitnjenost šumskih parcela u privatnom vlasništvu (prosek za Srbiju 0,3 ha), kao i njihova udaljenost i rascepkanost utiču na seču i izvoz drvnih resursa, što znatno smanjuje njihovu raspoloživost;

− Demografsko pražnjenje sela i pograničnih naselja, uz ekonomsku nerazvijenost lokalnih zajednica i visoko siromaštvo stanovništva, posebno u regionu Južne i Istočne Srbije, ograničava mogućnosti sakupljanja i korišćenje ove biomase. Naime, opštine u Srbiji koje su bogatije šumom31, demografski su siromašnije i ekonomski manje razvijene i ova činjenica predstavlja prepreku za realizaciju efikasnog korišćenja biomase iz šumarstva;

− Kroz proces korišćenja šumskih resursa treba osigurati da se izvesna količina drveta ostavi u sastojinama u cilju očuvanja i unapređenja kvaliteta zemljišta i stanja biološke raznolikosti;

− Posmatrano sa aspekta korišćenja pilanskog drvnog ostatka, značajne količine piljevine sa različitih deponija mogu biti neupotrebljive jer piljevinu, usled dugotrajnog stajanja i izloženosti različitim atmosferskim uslovima, u velikoj meri zahvata proces truljenja. Pored navedenog, na takvim deponijama je odlagan i razni mehanički otpad (kamen, metalni delovi, limovi i drugo) što dodatno komplikuje proces njenog korišćenja za proizvodnju drvnih goriva. Teško je proceniti koju količinu piljevine, koja se trenutno nalazi na deponijama, je zaista moguće koristiti za proizvodnju biomase na bazi drveta. U svakom slučaju piljevinu koja se nalazi na

31 Od 146 opština u Srbiji u 28 opština je površina pod šumom veća od 40% teritorije opštine.

83

Beogradski region i region Vojvodine

deponijama starim oko pet godina moguće je koristiti u velikoj meri za proizvodnju drvnih goriva.

Beogradski region, kao i region Vojvodine imaju znatno manje potencijalno raspoložive drvne biomase iz šumarstva od ostalih regiona u Srbiji, a samim tim i nizak

realno iskoristivi energetski potencijal takve biomase. Iako je u ovim regionima dobro razvijena infrastruktura šumskih puteva i povoljna kofiguracija terena za prikupljanje i transport drvne biomase, na malu raspoloživost biomase iz šumarstva i samim tim mogućnosti da se ista koristi u energetske svrhe utiču sledeći faktori:

− Manja procentualna zastupljenost površina pod šumom u odnosu na ostale regione (u regionu Beograda svega 2,8% od ukupne površine Srbije pod šumom);

− Znatno učešće šuma posebne namene u regionu Beograda (poseban režim korišćenja);

− U regionu Vojvodine u šumskom fondu preovlađuju šume visokog porekla (hrast lužnjak, topole), što ima za posledicu visoko učešće tehničkog drveta.

4.1.3. Biomasa iz energetskih biljaka

Iako je energetskih potencijal iz namenski gajenih energetskih kultura veliki, u Srbiji je pod ovim kulturama malo površina, te je i realno rasploživa biomasa iz energetskih biljaka veoma mala. Male površine pod energetskim biljkama rezultat su sledećih faktora: Nesiguran plasman (potencijalni kupci biomase energetskih biljaka očekuju veću

ponuđenu količinu i veće površine pod ovim biljkama, kako bi prerada biomase mogla biti ekonomski isplativa);

Prostorna udaljenost proizvođača energetskih biljaka otežava njihove kontakte i zajednički nastup na tržištu;

Velika je neinformisanost proizvođača da je gajenje bioenergetskih biljaka druge generacije pogodno za marginalna zemljišta, prevlažena ili smanjene plodnosti, te se dobrim delom današnje površine pod miskantusom nalaze na kvalitetnijim zemljištima, pogodnim za proizvodnju hrane;

Nepoznavanje tehnologije gajenja energetskih biljaka; Potencijalni poljoprivredni proizvođači nemaju sopstvenih sredstava za ulaganje, niti

volje da rizikuju sa novim proizvodnjama i/ili zasadima; Nerazvijenost tržišta prerađevinama od biomase iz energetskih biljaka.

Imajući u vidu površinu nekorišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji (najveći procenat nekorišćenog zemljišta imaju regioni Južne i Istočne Srbije – 46,8%, kao i Šumadije i Zapadne Srbije – 33,3%), pomenuta dva regiona mogla bi se preporučiti kao potencijalno značajna za buduću proizvodnju energetskih biljaka. Treba imati u vidu da potencijalni uzgajivači energetskih biljaka nisu dovoljno upoznati sa komparativnim prednostima energetskih useva druge generacije biogoriva, niti sa tehnologijom njihovog gajenja, te će edukacija u ovoj oblasti biti u narednom periodu veoma važna.

84

4.1.4. Biomasa iz organskog dela komunalnog otpada

Iako sirovine za proizvodnju biogoriva druge generacije u vidu iskorišćenih jestivih ulja poreklom iz domaćinstava i ugostiteljskih objekata u Srbiji ima dovoljno (posebno u Beogradskom regionu), najveća trenutna ograničenja njihovog sakupljaja i proizvodnje biodizela vezana su, pre svega, za nepostojanje odgovarajućih podzakonskih akta koji bi regulisali sledeća pitanja: proizvodnje i obaveznog plasmana biodizela na tržištu (u sektoru saobraćaja); podsticajnih mera za proizvodnju biodizela druge generacije; obaveznog otkupa otpadnog jestivog ulja i slično.

Zbog navedenog, u Srbiji trenutno nema preduzeća koje se bave organizovanim sakupljanjem ovakvog otpada i njihovim pretvaranjem u biogorivo (više u tački 2.4.4.). Ako se govori o otpadnim jestivim uljima iz ugostiteljstva, najpovoljniji region za lociranje budućih pogona za dobijanje biodizela iz ove sirovine je Beogradski region, gde se nalazi i najveći broj ugostiteljskih objekata. Preporuke većeg sakupljanja otpadnih jestivih ulja i njihovog korišćenja za proizvodnju biogoriva zavisiće u narednom periodu od donošenja odgovarajućih podzakonskih akata, kojima će se bliže i preciznije definisati sva prethodna pitanja.

4.2. Pravci efikasnijeg korišćenja biomase i bioenergetskih resursa u energetske svrhe

Pоrеd visоkоg pоtеnciјаlа čvrste biomase, njeno trenutno korišćenje u energetske svrhe јоš uvеk je veoma slabo zastupljeno (misli se na poljorivrednu biomasu), ili je, pak, nedovoljno efikasno (biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije). Pravci efikasnijeg korišćenja biomase iz poljoprivrede i šumarstva i drvno prerađivčke industrije trebalo bi da kreću u sledećim pravcima: Veća proizvodnja i korišćenje peleta i briketa u odnosu na ogrevno drvo; Izgradnja elektrana na biomasu i biogasnih postrojenja; Izgradnja pogona za proizvodnju biogoriva druge generacije.

I VEĆA PROIZVODNJA I KORIŠĆENJE PELETA I BRIKETA U ODNOSU NA OGREVNO DRVO. Iako ogrevno drvo ima nižu energetsku efikasnost u odnosu na pelete i brikete, njegova upotreba u domaćinstvima je velika i zadržaće se i u narednim godinama, zbog niske kupovne moći stanovništva, visoke cene konvencionalnih goriva (lož ulјe, tečni gas, ugalј), spore izgradnje distributivne gasne mreže i skupe ugradnje gasne instalacije (bez olakšica i povolјnih kreditnih uslova), nedostatka sredstava domaćinstava za kupovinu kotlova i peći za grejanje na pelet/briket i slično. Pored toga, ruralni krajevi i obodni delovi prigradskih naselјa, gde domaćinstva za grejanje najviše koriste ogrevno drvo, gravitiraju područjima sa visokom produkcijom drvne mase, ili su pak udalјeni od ostalih izvora snabdevanja, tako da je ogrevno drvo cenovno najprihvatlјivije i nema alternativu. Ipak, kroz podsticajne mere države, u narednom periodu trebalo bi težiti većoj upotrebi peleta i briketa kao bioenergetskih resursa u odnosu na ogrevno drvo u sledećim segmentima potrošača: veće korišćenje peleta i briketa u domaćinstvima i poljoprivrednim gazdinstvima (za

zagrevanje kuća, pomoćnih objekata i plastenika);

85

Briketi/peleti kao energenti u toplanama

Slika 8. Toplane u Srbiji

veće korišćenje peleta i briketa (za supstituciju dela konvencionalnih energenata) u manjim kotlarnicama za zagrevanje hotela, škola, vrtića i drugih javnih objekata, zatim manjih industrijskih pogona i slično;

veće korišćenje peleta i briketa u manjim toplanama (postrojenjima za daljinsko grejanje) i u mestima (JLS) gde je ova biomasa raspoloživa za supstituciju dela konvencionalnih energenata.

Prema procenama Ministarstva rudarstva i energetike, trenutno od 55 toplana u Srbiji samo njih 5 koristi pelete i brikete u svojim postrojenjima, ali u veoma malim procentu u odnosu na ukupno korišćene energente

(prirodni gas, mazut). Primera radi, korišćenje peleta i briketa u sistemu daljinskog grejanja „Beogradskih elektrana“ iznosi svega 0,45% u ukupnoj potrošnji energenata (http://www.beoelektrane.rs/?cat=8&lng=cir).

Ocena je da korišćenje čvrste biomase u Srbiji neće biti na visokom nivou, sve dok se ne podstaknu i ne privuku investicije, naročito za instaliranje sistema na daljinsko grejanje na pelet. U 2017. godini potpisan je sporazum po kome Srbija od nemačke razvojne banke KfW i vlade Švajcarske dobija sredstva da izvrši konverziju 10 toplana sa fosilnih goriva na biomasu. U projektu pod nazivom „Podsticanje korišćenja obnovlјivih izvora energije“ u prvoj fazi za konverziju na biomasu predviđene su

opštine Mali Zvornik, Nova Varoš, Novi Pazar, Prijepolјe, Bajina Bašta, Valјevo, Priboj, Kladovo, Majdanpek i Bečej. Trenutno visoke cene kotlova na biomasu, nedostatak peleta/briketa na tržištu i njihove visoke cene, predstavljaju ključne prepreke za lokalna komunalna preduzeća da uvedu brikete i pelete kao energente. Prema istraživanju tržišta, toplane u manjim mestima, koja su bogata biomasom iz šumarstva i drvnoprerađivačke industrije, procenuju da je, umesto briketa i peleta, sečka znatno isplativiji energent, pre svega zbog svoje cene (niže cene u odnosu na brikete i pelete) i veće dostupnosti na tržištu. Kao rešenje za veće korišćenje briketa i peleta na tržištu nameću se povoljni krediti za kupovinu kotlova, kao i podsticanje investitora na javno-privatna partnerstva u ovom sektoru. II IZGRADNJA ELEKTRANA NA BIOMASU I BIOGASNIH POSTROJENJA jeste poželjan pravac efikasnog korišćenja biomase, mada su za izgradnju ovakvih postrojenja potrebna velika finansijska sredstva, velike i jake kompanije, podrška bankarskog sektora i JLS. Ključni preduslov za efikasno korišćenje čvrste biomase (iz poljoprivrede i šumarstva) predstavlja razvoj adekvatnih termoenergetskih postrojenja visoke energetske, ekološke i ekonomske efikasnosti (Slike 9, 10). Jedinstven termodinamički proces koji obuhvata kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije primenjuje se u kogenerativnim postrojenjima (CHP eng. – combined heat and power), čime se iskoristivost biomase povećava za više od 85%, za razliku od konvencionalnih sistema za proizvodnju električne energije, gde faktor iskorišćenja primarnog goriva iznosi 30-40%. Iskorišćenost se uvećava

86

Izvor: http://www.calbiomass.org/renewable-energy

Slika 10. Proizvodnja električne energije iz čvrste biomase

Izvor: Mali Zvornik Info / Obnovlјivi izvori energije / Energetski portal

Slika 9. Kogenerativno postrojenje

usled upotrebe otpadne toplotne energije (oslobođene u procesu proizvodnje električne energije) za potrebe tehnološkog procesa ili za grejanje prostora. U energetskim sistemima na bazi biomase i kogeneracije moguće je izvršiti toplifikaciju naselja i gradova, kao i objekata iz nadležnosti državne i lokalne uprave (škole, bolnice, domovi zdravlja, bazeni, sportske i opštinske zgrade itd).

Trenutno u Srbiji nema elektrana na čvrstu biomasu, mada se određeni broj proizvođača nalazi se u procesu pokretanja ovakvih pogona. Usvojeni podsticaji Republike Srbije za električnu energiju iz biomase, delimično su obezbedili povoljne uslove za investitore koji su zainteresovani za izgradnju ovih postrojenja, jer je proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora omogućeno da pod povoljnim subvencionisanim uslovima prodaju električnu energiju EPS-u. III IZGRADNJA POGONA ZA PROIZVODNJU BIOGORIVA DRUGE GENERACIJE. Za otvaranje ovih pogona potrebna su takođe velika finansijska sredstva i krupni investitori, mada je od ključne važnosti donošenje od strane države odgovarajućih podzakonska akta, kojima će se definisati kriterijumi održivosti i njihova verifikacija za pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva (prevashodno u sektoru transporta) proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala. Generalno, za sve predložene načine energetskog iskorišćavanja biomase biće neophodno unaprediti zakonsku regulativu i tehničke standarde, uvesti konkretne i sistemske mere podrškе, povoljne bankarske kredite i slično.

http://www.calbiomass.org/renewable-energy

87

Pravna lica i preduzetnici registrovani kao poljoprivredna gazdinstava

Veća porodična poljoprivredna gazdinstva

4.3. Preporuke korišćenja biomase u energetske svrhe u skladu sa veličinom tržišnih subjekata Ne računajući velike proizvodne sisteme i privredna društva koja u okviru svojih sistema proizvodnje imaju i delove ili pogone za proizvodnju energije iz biomase (AD Imlek – Mlekara Beograd, elektrana na biogas instalisane električne snage od 1,415 MW....)32, u nastavku se daju preporuke za koje tržišne subjekte je realno i opravdano očekivati da investiraju u sektor OIE, imajući u vidu njihovu veličinu i pravnu formu.

Realno je očekivati da veća porodična poljoprivredna gazdinstva (ona koja raspolažu sa više od 20 ha) budu zainteresovana ili ekonomski sposobna za investiranje u male pogone za proizvodnju gotovih proizvoda od biomase.

Ova gazdinstva čine oko 3% ukupnog broja PG i raspolažu sa oko četvrtinom KPZ (grafikon 10). Sa apekta mogućnosti ulaganja posebno su značajna PPG u regionu Vojvodine, gde prosečna veličina poseda PPG iznosi 8 ha (skoro duplo više od nacionalnog nivoa) i gde je primetan proces koncentracije i centralizacije polјoprivrednih gazdinstava prema veličini.

Izvor: Popis poljoprivrede 2012, RZS.

Grafikon 10. Učešće PPG sa posedom > 5 ≤ 20 ha i većim od 20 ha u ukupnom broju PG i ukupnoj KPZ

Od ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava obuhvaćenih Popisom poljoprivrede iz 2012. godine, registrovano je 3.000 gazdinstava u statusu pravnog lica i preduzetnika. Skoro polovina ovih gazdinstava (45,2%) je registrovana u regionu Vojvodine, a oko trećina u

Beogradskom regionu. Iako ova gazdinstva čine svega 0,5% ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava (PG), ona raspolažu sa 17,8% ukupnog KPZ i imaju prosečnu veličinu od 204 ha. Prema podacima Uprave za agrarna plaćanja Srbije, u Registru aktivnih poljoprivrednih gazdinstava evidentirano je: 1.867 poljoprivrednih preduzeća; 258 preduzetnika i 109 poljoprivrednih gazdinstava sa statusom pravnog lica.

32 Registar energetski dozvola Ministarstva rudarstva i energetike, http://www.mre.gov.rs/doc/registar_ed180105.htm#null.

19,40%

30,70%

2,90%

26,50%

0,00%5,00%

10,00%15,00%20,00%25,00%30,00%35,00%

PPG sa > 5 ≤ 20 ha u ukupnom broju PG

Učešće uukupnom

KPZ

PPG sa > 20ha u

ukupnombroju PG

Učešće uukupnom

KPZ

88

MSPP u ruralnim područjima

Pretpostavka je da su ovo subjekti veće ekonomske snage, koji raspolažu većim površinama KPZ i da stoga potencijalno mogu biti zainteresovani za ulaganja u sektor OIE.

MSPP (posebno zanatske radnje, klanice) jesu pravna forma koja najviše pogoduje investicijama u male pogone za proizvodnju gotovih proizvoda od biomase.

Naime, zakonska regulativa upućuje sve one koji bi želeli da investiraju u ove pogone da budu registrovani kao pravna lica i/ili preduzetnici, a pored toga, najčešće subjekti u ovim pravnim formama jesu finansijski snažniji i sposobniji da sami ili uz kreditnu podršku investiraju u izgradnju pogona ili kupovinu opreme za proizvodnju gotovih proizvoda od biomase.

4.4. Ekonomska opravdanost investiranja u male i srednje pogone za preradu i iskorišćavanje biomase: preporuke

Često se pogrešno tumači da su „obnovlјivi izvori energije besplatni“ i da ih „samo treba uzeti iz prirode“. Kao i većina drugih izvora energije, OIE se nalaze u prirodi, ali da bismo ih pretvorili u oblik energije koji je nama pogodan za upotrebu moramo ih pomoću neke dostupne tehnologije prevesti u toplotnu ili električnu energiju. Nažalost, prema danas poznatim tehnologijama, ta transformacija je u većini slučajeva skuplјa nego u slučaju obrade energenata koji nisu obnovlјivi33. Prodajna cena energije krajnjem kupcu jeste ograničenje korišćenja energije iz OIE, ali je dominantna usmerenost na konvencionalna goriva i pitanje političkih uticaja i interesa multinacionalnih kompanija, koje eksploatišu fosila goriva, kao ograničene i zagađujuće izvore energije (ugalj, nafta, zemni gas), a pri tom ostvaruju velike profite. U skladu sa Kjoto protokolom i direktivama Evropske Unije, zemlje EU jasno su opredeljene ka ispunjavanju obaveza koje se tiču povećanja udela OIE u ukupnoj potrošnji energije, te mnoge zemlje podstiču korišćenje biomase kao biogoriva (u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju).

4.4.1. Proizvodnja peleta i briketa od biomase iz poljoprivrede: preporuke

Pored visokog potencijala čvrste biomase (iz poljoprivrede i iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije), njeno trenutno korišćenje u energetske svrhe još uvek je veoma slabo zastupljeno (misli se na poljorivrednu biomasu), ili je, pak, nedovoljno efikasno (biomasa iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije). Glаvni rаzlоg је nedostatak konkretne sistemskе podrškе države u ovoj oblasti, kao i neznanje i neinformisanost stanovništa i privrednika o ovoj proizvodnji i mogućnostima. Tržište peleta i briketa od poljoprivredne i drvne biomase u Srbiji konstantno raste, kao i tražnja za peletima i briketima, ne samo na domaćem tržištu, već i na inostranom, pre svega tržištu EU. Cene linija za peletiranje/briketiranje poljoprivredne biomase na tržištu su veoma različite, u zavisnosti od instalisanog kapaciteta, dobavljača opreme i slično. Cene domaćih mašina kreću

33 Na primer, u najvećem broju slučajeva jeftinije je dobiti električnu energiju iz uglјa u velikoj termoelektrani ili nuklearnoj elektrani, nego iz elektrane na vetar, solarne elektrane, geotermalne elektrane, biogasnog postrojenja ili male hidroelektrane.

89

Linije za peletiranje/ briketiranje na poljoprivrednom gazdinstvu

se od oko 18.000 eura do 70.000 eura (sa ugradnjom i instalacijom cena se povećava na 100.000 do 120.000 evra), dok su cene stranih proizvođača znatno više. Jedna od firmi u Srbiji koje se bavi peletiranjem i briketiranjem poljoprivredne biomase, „Metalac Ostojić“, preporučuje korišćenje linije za peletiranje, čiji je kapacitet 500-1.000 kg/h, kao najisplatljivije. Podaci sa terena ukazuju na postojanje problema naplate, s obzirom da se sa kupcima najčešće sklapa dogovor da se polovina iznosa investicije (ili čak i više) plati u peletima koje će kupac linije proizvesti u narednom periodu. Povraćaj sredstava uglavnom se ostvari za godinu dana, ili kraće u zavisnosti od snabdevenosti sirovinama, kontinuiteta snabdevenosti, broja sati rada linije tokom dana (u jednoj ili dve smene), plasmana peleta i sl.

Korišćenje poljoprivredne biomase u energetske svrhe na poljoprivrednim gazdinstvima podrazumeva uvođenje tehnologije koja koristi besplatnu sirovinu, kojom gazdinstvo već raspolaže. Od ovih sirovina mogli bi se proizvoditi peleti i briketi, koji se mogu iskoristiti za

stvaranje toplotne energije za potrebe gazdinstva i/ili za prodaju. Na taj način ostvarajuju se dodatni, konstantni prihodi i omogućava se oblažavanje oscilacija ostalih prihoda sa farmi. Ukoliko poljoprivredno gazdinstvo raspolaže sa oko min 30 ha obradive površine, sa kojih se u proseku dobija 3,5 t/ha biomase, može se obezbediti proizvodnja 100 t briketa, čija je cena 1.700.000 din, što je gotovo puna cena briketirke bez PDV-a. Da bi se porodična poljoprivredna gazdinstva bavila proizvodnjom peleta i briketa za tržište, moraju biti registrovana kao preduzetnici ili pravna lica, što ovim gazdinstvima značajno poskupljuje troškove proizvodnje i obim administriranja, te je mali broj njih i zvanično registrovan. Na tržištu ima dosta poljoprivrednih gazdinstava koja imaju peletirke, ali su u pitanju manji kapaciteti, pa im se ne isplati da se registruju. Oni najčešće imaju peletirke domaće proizvodnje i neke lične konstrukcije i često se bave i peletiranjem organskih đubriva i stočne hrane i te proizvode na tržištu prodaju. Iako mapirana (registrovana) preduzeća za proizvodnju peleta i briketa iz poljoprivredne biomase relativno uspešno posluju, većina njih kao najznačajnije činioce koji ograničavaju širu primenu poljoprivredne biomase u energetske svrhe, proizvodnju i razvoj tržišta agropeleta i briketa u Srbiji ističu: nedostatak podrške države u vidu subvencija i povoljnih bankarskih kredita za

kupovinu mašina i prateće opreme, visok PDV, koji u sadašnjem iznosu od 20% u velikoj meri opterećuje proizvodnju

agropeleta i briketa; ističe se da je veoma značajno smanjivanje PDV-a, kao što je to urađeno u slučaju peleta i briketa od drvne biomase,

nerazvijen sistem standardizacije sirovina, a samim tim i gotovih proizvoda, što stvara probleme pri izvozu,

nepostojanje javnih skladišta, kako bi se osiguralno čuvanje slame u adekvatnim uslovima,

postojanje sivog tržišta, odnosno većeg broja neregistrovanih malih proizvođača koji u svom dvorištu imaju linije za peletiranje i briketiranje sa obimom proizvodnje 50-100 t godišnje;

visoki troškovi proizvodnje, koji uključuju troškove baliranja slame (konac za bale i nafta za traktor), transporta, angažovanja dodatne radne snage, potrošnje struje u procesu prerade biomase i proizvodnje peleta/briketa;

90

Šta bi još trebalo da znaju potencijalni ulagači u pogone za proizvodnju agropeleta?

visoka cena briketa i peleta; nedovoljno razvijena svest poljoprivrednih proizvođača o značaju korišćenja biomase

u energetske svrhe, jer smaraju da sve treba zaoravati; da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje i proizvodnja bila isplativa potrebno je

sklapanje kooperacije sa poljoprivrednim proizvođačima koji veoma često ne poštuju sve ugovorene odredbe.

Potencijalni ulagači u ovu proizvodnju trebalo bi da imaju u vidu sledeće nedostatke u preradi poljoprivredne biomase: problemi manipulacije i troškova sakupljanja sirovine, pakovanja i skladištenja biomase, periodičnost nastanka biomase, mala zapreminska masa i toplotna moć biomase svedena na jedinicu zapremine, razuđenost u

prostoru, nepovoljan oblik i visoka vlažnost biomase. Troškovi koji se javljaju prilikom proizvodnje agropeleta od slame se ogledaju u količini potrebne energije da bi se dobio gotov proizvod, sredstvima za izgradnju kompletnog postrojenja, sredstvima za pakovanje, transport i skladištenje. Imajući sve prethodno u vidu, preporuke vezano za ekonomsku isplativost, profitabilnost i povraćaj investicija u pogone za preradu poljoprivredne biomase u pelete i brikete moguće je dati samo na osnovu detaljnog istraživanja svakog pojedinačnog (potencijalnog) pogona, a preporuke zavise od brojnih faktora: obezbeđenost sirovinama (količina, kontinuitet snabdevanja, sopstvena sirovina ili ne), veličina pogona, obezbeđenost radne snage i sl. Treba imati u vidu da je većina firmi u ovom sektoru mlada, da najčešće u posao ulazi preambiciozno, sa velikim ulaganjima, bez ispitivanja tržišta, bez ugovorene proizvodnje sirovina i prodaje gotovih proizvoda. Zbog toga, kao i zbog cene, koju u značajnom delu diktiraju neregistrovani proizvođači na sivom tržištu, veliki broj ovih preduzeća se veoma brzo nađe u stečaju. Korišćenje poljoprivredne biomase u energetske svrhe bi trebalo da bude najzastupljenije u seoskim sredinama, za zagrevanje kuća i drugih objekata ekonomskog dvorišta (plastenici, staklenici, staje, živinarske farme i dr.), ali i u malim preduzećima koja se bave preradom poljoprivrednih proizvoda (mini mlekare, klanice, sušare).

4.4.2. Proizvodnja peleta i briketa od biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije: preporuke

Aktuelno stanje na tržištu čvrstih biogoriva u Srbiji karakteriše nagli rast proizvodnje i potrošnje svih oblika drvnih goriva u poslednjih pet godina. Pri tom, najveći rast proizvodnje i potrošnje je ostvaren u proizvodnji drvne sečke i drvnih peleta, dok su proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta, drvnih briketa i drvenog uglјa nisu značajnije menjale u poslednjih pet godina. Na osnovu istraživanja tržišta i anketa sa predstavnicima mapiranih pogona koji proizvode pelete i brikete od biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije, može se zaključiti da, iako plasman briketa i peleta nije ograničavajući faktor proizvodnje, većina anketiranih proizvođača ističe da se na tržištu suočava sa brojnim problemima, kao što su:

− Predimenzioniranost kapaciteta za proizvodnju drvne biomase u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale. Proizvođači se susreću sa značajnim poteškoćama u pogledu pouzdanog snabdevanja potrebnom sirovinom. Određene količine šumskog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Slična situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje

91

Obezbeđenost sirovinama za kontinuiranu proizvodnju drvnih peleta i briketa je veoma važna.

Tržište za plasman drvnih peleta/briketa

u procesu prerade drveta, posebno u lokalnim pilanama malih kapaciteta, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. Stoga, jedan broj većih proizvođača peleta potrebne sirovine obezbeđuje iz državnih šuma, tačnije kupovinom sirovine od JP „Srbijašume“ (ogrevno drvo, celulozno drvo, tanka oblovina i dr.).


− Potpuna neuređenost tržišta, uz prisustvo sive ekonomije. Dalje otvaraje pogona za proizvodnju briketa i peleta od šumske biomase „nosi“ sa sobom izvesna ograničenja i probleme, koji se pre svega odnose na problem obezbeđenosti i raspoloživosti sirovine (šumski otpad, pilanski ostaci, ogrevno drvo) za kontinuiranu proizvodnju drvnih briketa i peleta. Stoga

je važno istaći da je za dostizanje ekonomske opravdanosti malih i srednjih pogona za proizvodnju drvenih peleta i briketa veoma važno obezbediti dva parametra: logistika nabavke sirovine i pouzdanost nabavke potrebne sirovine.

Sva preduzeća koja se već bave preradom drveta imaju prednost u proizvodnji drvnih peleta/briketa, pošto imaju drvni ostatak kao nus-proizvod iz vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta, a time je cena sirovine za proizvodnju peleta jednaka nuli. Takvi pogoni zatvaraju krug proizvodnje i umesto otpada stvaraju novi proizvod, a samim tim i novu vrednost i profit. Jedan od načina regulisanja tržišta, kojim bi se neplansko otvaranje i zatvaranje pogona moglo izbeći, kao i predimenzioniranost kapaciteta u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale, jeste i uvođenje kvota, kojima bi se ograničio broj preduzeća koji uopšte može da ispuni uslove za pokretanje ove proizvodnje. Veoma je važno i uspostavljanje čvrstog partnerstva preduzeća koja bi se bavila preradom biomase sa poljoprivrednim proizvođačima, sakupljačima sirovina i slično, lokalnom samoupravom i odgovarajućim ekspetima iz OIE, kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje bioenergetskih resursa, snabdevanja potrebnom sirovinom, kao i isplativost celokupnog procesa.

Drugo važno pitanje, vezano za proizvodnju drvnih peleta i briketa, koje bi potencijalni ulagači u ovaj posao morali da imaju u vidu, jeste tržište za plasman. Na osnovu istraživanja tržišta, potrošnja drvnih peleta u

Srbiji poslednjih godina ostvarila je značajan rast što je rezultat u najvećoj meri rasta potrošnje u kategoriji potrošača koju čine domaćinstva. Takođe, rast potrošnje zabeležen je i u brojnim komercijalnim objektima poput restorana, hotela, pekara i drugih objekata. Za veće proizvođače, koji imaju sertifikat za izvoz drvnih peleta na tržište EU, plasman nije ograničavajući faktor proizvodnje. Tržište, odnosno plasman nije ograničenje veće proizvodnje ni za manje proizvođače, koji su orijentisani na domaće tržište. Ipak, u narednom periodu potencijalni investitori, koji bi se opredelili za ulaganja u ovom sektoru, morali bi da imaju u vidu i specifičnosti svakog tržišnog segmenta, kao potencijalnog kupca (potrošača) peleta:

92

Domaćinstva. Iako je grejanje na pelet lagodnije, jednostavnije, čistije, ekološki i energetski poželjnije, u odnosu na grejanje gde se koristi ogrevno drvo, veliko ograničenje većeg korišćenja peleta i briketa u ovom sektoru jeste finansijski faktor. Naime, za korišćenje ovih energenta u domaćinstvima potrebna su značajna finansijska sredstva za instalaciju kotla i mreže grejnih tela, što je za većinu domaćinstava u Srbiji veliki finansijski izdatak. Ovome treba dodati i visoku cenu peleta na tržištu za većinu domaćinstava u Srbiji;

Javne ustanove (vrtići, domovi zdravlja, ustanove kulture...). Potrošnja drvnih peleta kao enerenata za proizvodnju toplotne energije u objektima od javnog značaja, kao što su dečiji vrtići, školski i objekti u zdravstvu još uvek je niska, a razlog je u sporim i složenim tenderskim procedurama za nabavku uređaja (kotlova) i drvnih peleta;

Toplane na biomasu. Gotovo nijedna toplana u Srbiji nije uspela da deo potrošnje prirodnog gasa ili mazuta zameni potrošnjom drvnog/poljoprivrednog peleta kao energenta. Korišćenje peleta od biomase iz šumarstva i/ili poljoprivrede može biti opravdano samo kod manjih toplana u lokalnim samoupravama koje ovom biomasom i raspolažu. Trenutno visoke cene kotlova na biomasu, nedovoljna ponuda peleta na tržištu i njihove visoke cene (u tenderskim procedurama/otvorenim konkursima), predstavljaju ključne prepreke za lokalna komunalna preduzeća da uvedu brikete i pelete kao energente. Prema istraživanju tržišta, manje toplane u Srbiji smatraju da je neuporedivo ekonomičnije i isplativije da se umesto peleta u manjim toplanama koristi sečka, pre svega zbog niže cene na tržištu.

Po pitanju plasmana peleta i briketa na domaćem tržištu, država je izmenama i dopunama Zakona o PDV-u (Službeni glasnik RS, br. 113/17) stopu PDV smanjila sa 20% na 10% na drveni briket i pelet (što nije slučaj sa briketima i peletima dobijenim iz poljoprivredne biomase). Ovim se potrošačima omogućava veća dostupnost drvenih peleta i briketa, a kompanijama povoljniji uslovi poslovanja. Međutim, pored ove mere, neophodno je doneti i niz drugih stimulativnih mera vezanih za uređenje tržišta, kao i podsticajnih mera, kako bi veći broj potrošača mogao da priušti pelete na domaćem tržištu i promeni dosadašnji način grejanja. Sadašnje stanje tržišta i proizvodnje drvnog peleta ukazuje na neophodnost što skorijeg donošenja mera za podsticanje potrošnje drvnih peleta i optimizaciju instrumenata energetske politike korišćenja biomase u Srbiji. Na primer, usvajanje pravilnika o gornjim granicama emisije gasova za male i srednje kotlove i striktna primena kaznenih mera za neispunjavanje istih, dovela bi u mnogim slučajevima do razmatranja drugih opcija i tehnologija sagorevanja, pa i do razmatranja većeg korišćenja drvnih ostataka i nabavke novih kotlova u brojnim javnim ustanovama. Takođe, podizanje svesti u rukovodstvima opština o iskorišćenju lokalnih resursa promenilo bi njihov stav po pitanju korišćenja ostataka biomase. Subvencije kod nabavke kotlova ohrabrilo bi mnoga domaćinstva da za toplotnu energiju koriste drvne pelete, umesto tradicionalnog načina grejanja na drva. Na taj način bi se i povećala proizvodnja peleta, jer bi se na tržištu „oslobodila“ značajna količina ogrevnog drveta i ista usmerila prema pogonima za proizvodnju drvnih peleta i briketa.

4.4.3. Biogasna postrojenja

Zbog velikih investicija u postrojenja i opremu za proizvodnju biogasa, kao i potrebnih količina i cene biomase iz poljoprivrede, proizvodnja biogasa u Srbiji ekonomski je opravdana isključivo ukoliko se biogas proizvodi za potrebe proizvodnje električne energije

93

Biogas postrojenja – region Vojvodine

Podsticaji za proizvodnju električne energije iz OIE: elektrane na biogas

Podsticajna otkupna cena za električnu energiju proizvedenu iz biogasa

iz obnovljivih izvora, uz podsticajne mere Ministarstva rudarstva i energetike i dobijanje statusa povlašćenog ili privremenog povlašćenog proizvođača električne energije.

Vlada Republike Srbije je tokom 2016. godine donela podzakonska akta za OIE, radi podsticanja proizvodnje električne energije iz OIE i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije, čime je ta oblast usklađena sa evropskim standardima, a proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora obezbeđeni su povoljniji uslovi njene proizvodnje i

plasmana u odnosu na proizvođače koji je dobijaju iz fosilnih goriva. Važan podsticaj za proizvodnju biogasa, odnosno električne energije od njega, jeste podsticajna otkupna cena za proizvedenu električnu energiju, koja proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora (povlašćeni i privremeni povlašćeni proizvođači) omogućava da pod povoljnim, subvencionisanim

uslovima, prodaju odgovarajući iznos proizvedene električne energije EPS-u (garantovanom snabdevaču) tokom ili pre podsticajnog perioda. Ova cena se utvrđuje u zavisnosti od vrste i instalisane snage elektrane, kao i maksimalnog efektivnog vremena rada za odgovarajuću vrstu elektrane i izražava se u evrocentima po kilovat satu (c€/kWh). Podsticajni period (status povlašćenog proizvođača električne energije) traje 12 godina, počevši od dana prvog očitavanja električne energije u elektrani, odnosno delu elektrane, posle dana sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije. Naime, nakon što stekne status povlašćenog proizvođača električne energije iz OIE, proizvođač (investitor) sa Elektroprivredom Srbije potpisuje ugovor na 12 godina o otkupu električne energije po povlašćenoj ceni. Status povlašćenog proizvođača električne energije znači, između ostalog, i pravo prioriteta na organizovanom tržištu električne energije u odnosu na druge proizvođače, ako su uslovi ponude električne energije jednaki.

Polazeći od potrebne sirovine za proizvodnju biogasa (realno raspoloživa biomasa iz stočarstva), svakako da region Vojvodine, gde je sada i lociran najveći broj elektrana na biogas, jeste potencijalno najpoželjniji region, gde bi se mogla locirati buduća biogasna

postrojenja. Naime, veliki broj stočnih farmi, kao i farmi velike veličine lociran je upravo u Vojvodini, te su vlasnici velikih farmi potencijalno najpoželjniji investitori biogasnih postrojenja, imaju u vidu da već raspolažu biomasom za proizvodnju biogasa, kao i da imaju stalan i rastući problem: šta raditi i gde odlagati organski otpad. Trenutno agrarna politika Srbije kroz direktna plaćanja (po grlu stoke) daje veliku podršku stočarskim farmama (Uredba o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2017, Službeni glasnik RS, br. 8/17), pa se uz kreditnu podršku, može očekivati da vlasnici farmi, posebno u Vojvodini, budu budući investitori, odnosno ekonomski sposobni za ova ulaganja. Ipak, treba imati u vidu da količine stajnjaka potencijalnih investitora nisu dovoljne za investiranje u biogas postrojenja zadovoljavajućeg kapaciteta (obično 500 kW pa naviše). Na primer, farma sa 1.000 goveda prosečne mase 500 kg obezbeđuje supstrat za postrojenje

94

Veličina biogas postrojenja – isplativost investicije

Akciza za zelenu ekonomiju

nominalne električne snage 120 do 150 kW. Za tako malo postrojenje su investicioni troškovi visoki i ulaganje nije isplativo. To je razlog da biogasna postrojenja kao kosupstrat koriste energetsko bilje, najčešće silažu kukuruza, a ovakva koncepcija nije poželjna, jer se radi o korišćenju hrane/krmiva (Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine, Novi Sad, 2016). Ministarstvo rudarstva i energetike, ovo pitanje reguliše Uredbom o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog proizvođača električne energije, privremenog povlašćenog proizvođača i proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (Službeni glasnik RS, br. 56; 60/17), kojom je precizirano da energetski subjekt i fizičko lice mogu da steknu status povlašćenog proizvođača za elektranu ili deo elektrane na biogas ukoliko udeo kukuruzne silaže u godišnjem masenom bilansu suve materije supstrata ne prelazi 40%.

Na osnovu anketnog istraživanja sa isporučiocima tehnologije i opreme na tržištu, rukovodicima srednjih biogas postrojenja i predstavnicima udruženja „Biogas“, može se zaključiti da izgradnja malih biogasnih postrojenja (snage ispod 500 kW) nije isplativa. Zapravo,

što je veća snaga biogasnog postrojenja, to je veća isplativost investicije, a najveću isplativost imaju pogoni instalisane snage od oko 600 KW do 1 MW, imajući u vidu sledeće: visinu ulaganja u biogas postrojenje; troškove nabavke sirovine i količinu potrebne sirovine u odnosu na investiciju (za 1

kW potrebno je oko 2-3 kg biomase) i sadašnju podsticajnu otkupnu cenu za proizvedenu električnu energiju iz elektrana na

biogas. Za biogasna postrojenja srednje instalisane snage od oko 400 kW do oko 600 kW ukupna ulaganja iznose oko 2,1-2,3 miliona evra, a veća postrojenja od oko 1 MW imaju visinu ulaganja od oko 3-3,5 mil. evra. Povraćaj investicije za pogone instalisane snage od oko 600 KW do 1 MW, uz podsticajnu otkupnu cenu za električnu energiju, iznosi 6-8 godina, u zavisnosti od snage elektrane, toga kako se nabavlja i koliko se plaća sirovina za proizvodnju biogasa i slično (postrojenja od 1 MW mogu imati i povraćaj investicije od 5 godina). Treba imati u vidu da se biogas može daljom preradom dovesti do nivoa prirodnog gasa, biometana, i koristiti kao gorivo za transport. Pošto je Srbija u toj oblasti u zaostatku, a električne energije od obnovljivih izvora, zahvaljujući postojećim i potencijalnim budućim hidrocentralama, generiše u poželjnoj količini, napori bi mogli da se usmere u tom pravcu (Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine, Novi Sad, 2016).

4.4.4. Proizvodnja biodizela

Trenutno na tržištu nema pogona za proizvodnju biodizela, niti njegovog uvoza.

Ekonomska neisplativost proizvodnje usled akcize. Usled špekulativnih radnji prilikom proizvodnje i plasmana biodizela u prethodnom periodu, tokom 2013. godine, da bi se sprečile zloupotrebe, donosi se akciza za biogoriva i biotečnost (koja danas iznosi 53,59 din/l). Akciza je dovela do gašenja domaće proizvodnje i zaustavljanja uvoza biodizela. Usled prethodnog, ciljevi da OIE u sektoru saobraćaja u 2020. godini dostignu 10% učešća u bruto finalnoj potrošnji enegije u ovom sektoru i da biogoriva učestvuju sa 2,6% u ukupnim

95

Neophodno donošenje odgovarajućih podzakonskih akata

Otpadna jestiva ulja kao sirovina za biodizel

obnovljivim izvorima energije u bruto finalnoj potrošnji energije (Službeni glasnik RS, br. 53/2013), nisu ni približno ostvareni.

Kretanje Srbije ka EU upravo znači i njenu obavezu da uvodi biodizel kao dodatak standardnom dizelu. Stoga, u skladu sa Zakonom o energetici (Službeni glasnik RS, br. 145/2014) definisano je da Vlada Srbije bliže propisuje obavezni udeo biogoriva u sektoru saobraćaja i mere za

njegovo dostizanje. Obaveza uvođenja biodizela i novi procenti za učešće OIE u sektoru saobraćaja biće tek definisani u narednom periodu. Naime, ministarstvo nadležno za poslove energetike trebalo bi da uskoro pripremi i donese podzakonska akta (uredbe i pravilnike) o obaveznom udelu biogoriva u sektoru saobraćaja koja će, između ostalog: Definisati biogoriva; Definisati kriterijumi održivosti i njihova verifikacija za pogonska goriva proizvedena iz

otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala; Uvesti obavezu plasmana, odnosno minimalan udeo biogoriva plasiran od strane

distributera na domaće tržište (po godinama i po vrsti goriva – motorni benzin/etanol, dizel gorivo/biodizel)34. Ovom obavezom trebalo bi da se naftne kompanije primoraju da u svoj evrodizel umešaju i ekološko gorivo, uz kontrolu države;

Uvesti mere za podsticanje proizvodnje i korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja. Naime, evrodizel, u koji bi se umešalo i ekološko gorivo, na pumpe bi verovatno stigao skuplji (vrednost biodizela je dvostruko viša od običnog), pa su mere podsticaja neophodne.

Tek sa donošenjem ovih podzakonskih akata i regulisanjem tržišta biogoriva, može se očekivati uvoz biodizela i eventualno pokretanje pogona za njegovu proizvodnju u Srbiji, kao i razvoj ovog tržišta, kako vezano za biodizel, tako i za isporučioce opreme i tehnologije za proizvodnju biodizela. Definisanje ove oblasti u narednom periodu zahteva rad više vladinih resora, od finansija, poljoprivrede, energetike i slično, a generalno, povećanje OIE u sektoru saobraćaja zavisiće od sagledavanja mogućnosti korišćenja biogoriva u sektoru gradskog i prigradskog javnog saobraćaja, u sektoru polјoprivrede, kao i od sagledavanja mogućnosti većeg korišćenja električne energije dobijene iz OIE u transportu. Imajući u vidu da će se u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ u ostvareni udeo u sektoru saobraćaja računati samo biogoriva koja ispunjavaju kriterijume održivosti, te da Srbija trenutno ne raspolaže sa kapacitetima za proizvodnju biogoriva iz biomase druge generacije, još uvek nije moguće dati finansijsku procenu u pogledu ostvarivanja cilјa većeg korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja (Službeni glasnik RS", br. 53/2013). Ono što je sigurno jeste da će Srbija morati da planira uvoz biogoriva u narednom periodu, a neophodna sredstva za podsticanje korišćenja biogoriva u sektoru saobraćaja zavisiće u najvećoj meri od kretanja cena biogoriva na svetskom tržištu (Službeni glasnik RS", br. 53/2013).

Najveća ograničenja proizvodnje biodizela druge generacije iz otpadnih jestivih ulja iz domaćinstava i ugostiteljskih objekata vezana su za nepostojanje

odgovarajućih podzakonskih akta koji bi regulisali sledeća pitanja: proizvodnje i obaveznog plasmana biodizela na tržištu (u sektoru saobraćaja);

34 U narednom periodu biće razmotrena mogućnost prelaska gradskog i prigradskog javnog saobraćaja, kao i u sektoru polјoprivrede, na upotrebu isklјučivo OIE, prvenstveno biogoriva, čime se znatno jednostavnije može dostići cilјni udeo obnovlјivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji energije u saobraćaju.

96

Bioetanol kao alternativno gorivo

kriterijume održivosti i njihovu verifikaciju za pogonska goriva proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala;

podsticajnih mera za proizvodnju biodizela druge generacije; obaveznog otkupa otpadnog jestivog ulja, načina sakupljanja i slično.

Ako se govori o otpadnim jestivim uljima iz ugostiteljstva, najpovoljniji region za lociranje budućih pogona za dobijanje biodizela iz ove sirovine je Beogradski region, gde se nalazi i najveći broj ugostiteljskih objekata. Naime, ekonomski bi opravdano bilo da se investira u izgradnju pogona za preradu otpadnih jestivih ulja u Beogradskom regionu, iz razloga koncentrisanosti najvećeg broja ugostiteljskih objekata u ovoj oblasti, kao i radi izbegavanja većih troškova vezanih za transport otpadnih ulja do pogona za proizvodnju biodizela. Međutim, nepostojanje zakonske regulative i nestimulativna ekonomska politika u ovoj oblasti privrede smanjuju mogućnost za ponovo pokretanje poslova u ovoj delatnosti. Stoga, preporuke većeg sakupljanja otpadnih jestivih ulja i njihovog korišćenja u pogonima za proizvodnju biogoriva zavisiće u narednom periodu isključivo od donošenja odgovarajućih podzakonskih akata, kojima će se bliže i preciznije definisati sva prethodna pitanja. Što se tiče proizvodnje biodizela za sopstvenu potrošnju, trebalo bi imati u vidu sledeće (http://bio-dizel.rs): Ukoliko proizvođač ima sopstvenu sirovinu, proizvodnja biodizela može biti

ekonomski isplativa (cena koštanja biodizela može da se kreće od 60-90 dinara u zavisnosti od sirovine, što je značajno niža cena od cene evro dizela);

Za proizvodnju biodizela potreban je biodizel procesor, sirovine (otpadno ulje, ceđeno ulje), hemija za proizvodnju biodizela, kao i receptura za njegovu proizvodnju. Na tržištu Srbije moguće je kupiti savremene mašine za proizvodnju biodizela čija cena se, u zavisnosti od kapaciteta, kreće do 4.000 evra;

U "skraćenoj proceduri" umesto biodizela od otpada iz klanica može se dobiti biolož ulje, kao veoma isplativi energent za grejanje recimo hotela ili za korišćenje na brodovima.

Potrebno je izgraditi nova postrojenja za proizvodnju bioetanola kako bi se proizvelo dovoljno bioetanola kao alternativnog goriva. Na osnovu trenutne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, sirovine na bazi skroba imaju najbolju perspektivu za proizvodnju bioetanola, i to

kukuruz (koji se proizvodi dovoljno i za druge namene). Međutim, cena kukuruza na svetskom tržištu raste, zbog čega se mogućnost primene jeftinijih sirovina sve više ispituje, kao što su oštećeni i usevi slabijeg kvaliteta (kukuruz, pšenica i krompir) i usevi koji se gaje na marginalnom zemljištu: sirak, čičoka i tritikale (Đurišić-Mladenović et al, 2016).

4.4.5. Prerada biomase iz energetskih biljaka

Ekonomska opravdanost proizvodnje energetskih trava i peleta i briketa iz biomase energetskih trava, kao i povraćaj investicija zavise od niza preduslova, od kojih su najvažniji vezani za mogućnosti ukrupnjavanja proizvodnje energetskih trava, kako bi se povećala efikasnost i isplativost proizvodnje; udruživanja proizvođača energetskih biljaka; obezbeđenost dovoljnih količina energetskih biljaka, njihov kvalitet, cene i slično. Važna pitanja vezana za sirovinu (energetske biljke) potrebnu za proizvodnju briketa i peleta su svakako:

97

Izvor: http://alternativa-za-

vas.com/index.php/clanak/article/miskantus

Slika 11. Energetska trava:miskantus

Kakav je kvalitet sirovine (koja vrsta energetske biljke je u pitanju, npr. slama miskantusa ili neka druga biljka);

Kolika je ukupna površina sa koje se obezbeđuje sirovina; Kolika je visina prinosa; Dinamika snabdevanja sirovinama i slično.

Što se tiče kvaliteta energetskih biljaka, treba imati u vidu i sledeće: Peleti od obične trske i mediteranske trske su nešto lošijih gorivnih odlika (veća

emisija azot oksida i sumpor oksida, niža toplotna moć) u odnosu na miskantus; Mediteranska trska proizvodi manji prinos biomase u odnosu na miskantus, pa nije od

primarnog značaja za proizvodnju peleta i briketa; Trstika, iako autohtona biljna vrsta, daje visoko kvalitetnu biomasu za sagorevanje, ali

proizvodi relativno malu biomasu, pa ni ona nije od primarnog značaja za proizvodnju peleta i briketa:

Prerijsko proso se veoma otežano zasniva iz semena u našim agroekološkim uslovima i za sada ne postoji interes za njeno gajenje;

S druge strane, miskantus je višegodišnji travni usev, koji daje visok prinos (što je osnovni preduslov za ekonomičnu proizvodnju biomase) i čija se celokupna nadzemna biomasa može iskoristiti kao energetski sirovinski materijal veoma dobrog kvaliteta za sagorevanje (Slika 11). S obzirom da je već razmatrana ekonomska opravdanost investiranja u pogone za proizvodnju briketa i peleta od biomase iz poljoprivrede, u nastavku se razmatra ekonomska opravdanost investiranja u proizvodnju miskantusa, kao energetske biljke koja se koristi kao sirovina za proizvodnju biogoriva druge generacije, a koja u Srbiji nije značajnije zastupljena. Miskantus (visoka i dugovečna trava) identifikovana je kao jedan od najboljih izbora za proizvodnju bioenergije sa malim ulaganjem u Evropi, čije proizvodne karakteristike u poslednje vreme privlače sve više pažnje u Srbiji. Miskantus ima veoma visok potencijalni prinos, što je osnovni preduslov za ekonomičnu proizvodnju bioenergije. Iako za uzgajanje miskantusa nisu potrebne nikakve posebne agrotehničke mere, treba imati u vidu da se visoki prinosi miskantusa od preko 20 tona/ha ne mogu očekivati na manje plodnim zemljištima, bez povećanja stope fertilizacije, posebno na marginalnim zemljišnim površinama, u kojima su niske rezerve hranljivih materija i nizak kapacitet zadržavanja vode. Pored toga, za ekonomsku održivost korišćenja miskantusa glavno ograničenje je dostizanje maksimalnih prinosa tek od treće godine gajenja, tako da povraćaj uloženih sredstava počinje tek od četvrte godine gajenja, kao i kod gustih zasada drveća kratke ophodnje.

98

Biomasa iz energetskih trava: podsticajni i ograničavajući faktori daljeg razvoja

Intenzivni šumski zasadi

Izvor: http://glasgrada.hr/

Slika 12. Šumski zasadi brzorastućih vrsta kratke ophodnje

Naime, prvih godina od sadnje miskantusa nema nikakvog prinosa, tek u naredne 4-20 godina može imati stabilan prinos koji bi otplatio celokupnu investiciju u periodu od 5 godina35. Prema podacima sa terena, proizvodnja miskantusa, iako nedovoljno poznata u našem društvu, može doneti zaradu od 1.200 evra po hektaru na godišnjem nivou36. Naime, poljoprivredni proizvođač koji na jedan kvadratni metar poseje jedan rizom (u zavisnosti od naručene količine, košta od 15 do 18 dinara), nakon tri do četiri godine od sadnje, na tom kvadratnom metru dobija 200 do 250 rizoma, što znači da se ulog uvećava za 250 puta37. Sa jednog hektara zemlje pod miskantusom proizvođači mogu da dobiju 20 tona suve biljne mase, a kako tržište za plasman postoji, uz cenu od 50-60 evra po toni, zarada i povraćaj investicije su izvesni.

Plasman i tržišna cena peleta i briketa od biomase iz energetskih trava podsticajni su faktori za buduće poljoprivredne proizvođače i/ili investirore (pravna lica), koji ulaganjima u proizvodnju energetskih biljaka i briketa i peleta od biomase energetskih biljaka mogu ostvariti

relativno brz povraćaj investicija, zadovoljavajući profit i akumulaciju kapitala. Međutim, još uvek u ovom sektoru tržišta postoje brojna ograničenja, vezana za još uvek nerazvijeno tržište, nepostojeću državnu strategiju rejonizacije proizvodnje, planiranja, nedostatak podsticajnih mera i sl.

Analiza potrošnje drveta koje se proizvodi u intenzivnim šumskim zasadima u svetu pokazuje trajno povećanje, a procene su da će se i ubuduće nastaviti trend rasta potrošnje, naročito u industriji celuloze i papira, zatim u proizvodnji finalnih proizvoda – nameštaja od ljuštenog drveta, kvalitetne ploče iverice i kombinovane ploče sa furnirom. Zajednička karakteristika programa za podizanje intenzivnih šumskih zasada je usmeravanje ka dobijanju što većih prinosa drveta u što je moguće kraćim rokovima (Slika 12). Troškovi podizanja, održavanja i seče intenzivnih šumskih zasada zavise od više faktora. U zavisnosti od izabrane vrste i dužine ophodnje, kao i prinosa u datim uslovima sredine, mogu se za svaku konkretnu površinu pod ovim zasadima izračunati finansijski pokazatelji. S obzirom da Srbija još uvek nema iskustva sa osnivanjem intenzivnh zasada brzorastućih vrsta za energetske potrebe, u budućim planiranim detaljnim terenskim istraživanjima, koja bi obuhvatila ceo ciklus od osnivanja do žetve intenzivnih zasada različitih šumskih vrsta, trebalo bi da se dobiju i detaljni finansijski pokazatelji za naše uslove. 35 http://www.bktvnews.com/info/ekonomija/biljka-koja-u-srbiji-donosi-velike-pare-uspeva-na-bilo-kom-zemljistu-ulozite-15-dinara-a-zarada-je-10-000-evra-foto/68550. 36 Ibidem. 37 Ibidem.

http://glasgrada.hr/

99

Obnovljivi izvori energije i održivi razvoj

Nova paradigma „zelena ekonomija“

Tek na osnovu praćenja izdanačke sposobnosti, brzine rasta, primenjene tehnologije sadnje, održavanja, nege i eksploatacije ovakvih šumskih zasada, kao i količine dobijene biomase i njene energetske vrednosti u različitim uslovima moguće je davati konkretnije preporuke vezano za ekonomske aspekte biomase intenzivnih šumskih zasada.

4.5. Preporuke za intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe sa aspekta socijalne održivosti lokalnih zajednica

OIE vezuju se za koncept održivog razvoja, koji se bazira na ekonomskoj, socijalnoj i održivosti životne sredine i koji se definiše kao upotreba resursa na način koji omogućuje zadovolјavanje potreba sadašnjih generacija bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolјe

sopstvene potrebe (WCED, 1987). U Nacionalnom izveštaju Republike Srbije za Svetsku konferenciju o održivom razvoju "Rio+20" (2012.), naglašava se posvećenost Srbije održivom razvoju i principima zelene ekonomije, efikasnijem korišćenju resursa, uz proces socijalne inkluzije i smanjenje nezaposlenosti (Studija o dostignućima i perspektivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom rastu u Srbiji,

UNDP/UNEP, 2012). Nova ekonomska paradigma „zelena ekonomija“ (sredstvo za dostizanje održivog razvoja). Da bi se integrisali ekonomski, socijalni i aspekt životne sredine u održivom razvoju, rast koji se ostvaruje morao bi biti „inkluzivan” i „zelen”.

U cilјu dostizanju održivog razvoja, važno sredstvo ili mehanizam jeste tzv. zelena ekonomija, koju UNEP (Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu) definiše kao „ekonomiju čiji rezultati dovode do pobolјšanja lјudskog blagostanja i socijalne jednakosti, dok značajno smanjuje rizike po životnu sredinu”. Radna grupa za zelenu ekonomiju Međunarodne trgovinske komore, zelenu ekonomiju opisuje kao „ekonomiju u kojoj ekonomski rast i ekološka odgovornost funkcionišu zajedno, jačajući se uzajamno, i istovremeno podržavajući napredak društvenog razvoja, uz naglasak da biznis i industrija imaju klјučnu ulogu u pružanju ekonomski održivih proizvoda, procesa, usluga i rešenja koji su potrebni za prelazak na zelenu ekonomiju”. Zelena ekonomija nije usmerena protiv ekonomskog rasta. Naprotiv, ona treba da predstavlјa novi zamajac rasta i generator novih, kvalitetnih radnih mesta (u cilјu smanjenja nezaposlenosti), kao i neophodnu strategiju za smanjenje postojećeg siromaštva i socijalnu inkluziju. Sve je više dokaza da „ozelenjavanje” ekonomije, ne smanjuje stvaranje nacionalnog dohotka i ne utiče na smanjenje mogućnosti zapošlјavanja. Mnogi sektori vezani za zelenu ekonomiju na svom primeru dokazuju da se u okviru njih mogu ostvariti značajne investicije (tzv. „održivi investicioni ciklusi“), održiva proizvodnja, visok ekonomski rast i zapošlјavanje. Rast dohotka i zaposlenosti u zelenoj ekonomiji rezultat je investicija iz javnih i privatnih izvora koje, uklјučujući šire socijalne kriterijume i kriterijume vezane za životnu sredinu, smanjuju emisiju uglјenika i zagađenje životne sredine, unapređuju energetsku i resursnu efikasnost, sprečavaju gubitak biodiverziteta i ekosistemskih usluga i povećavaju socijalnu uklјučenost (UNEP, 2011).

100

Socijalni aspekti korišćenja biomase u energetske svrhe

Otvaranje novih radnih mesta duž celog lanca proizvodnje bioenergetskih resursa i zapošljavanje, pre svega ruralnog stanovništva, predstavlja ključni socijalni aspekt korišćenja biomase u energetske svrhe.

Socijalni aspekti prvenstveno se odnose na zapošljavanje i samozapošljavanje lokalnog stanovništva, kako u procesima skupljanja biomase, prerade, tako i u procesima proizvodnje mašina i opreme za preradu biomase. Pored toga, važan aspekt korišćenja

biomase u energetske svrhe jeste i uključivanje socijalno osetljivih grupa na tržište rada, kroz sakupljanje ostataka biomase. Planskim korišćenjem raspoloživih biljnih ostataka stvaraju se uslovi za razvoj ruralnih sredina, dodatno angažovanje lokalne radne snage, privlačenje investicija i razvoj infrastrukture. Na ovaj način, radno sposobno stanovništvo se zadržava u seoskim područjima, kao i u slabo naseljenim i industrijski nedovoljno razvijenim sredinama. U proizvodnji agropeleta i briketa zapošljavanje je moguće u celom logističkom lancu, od baliranja, utovara bala, njihovog transporta i istovara, pa do unosa bala u liniju za peletiranje/briketiranje, praćenja proizvodnje, pakovanja, skladištenja i prodaje peleta/briketa, što nije zanemarlјivo u uslovima aktuelne visoke stope nezaposlenosti. Generalno, što je manji procenat mehanizovanosti procesa proizvodnje, stvara se više radnih mesta. Na ovaj način, radno sposobno stanovništvo se zadržava u seoskim područjima, smanjuje se ruralno siromaštvo i omogućava ekonomsko jačanje ugroženih i marginalizovanih grupa. Za poljoprivredna gazdinstva postojeći pogoni za preradu biomase predstavljaju dodatni izvor prihoda, kroz prodaju viškova biomase koji do tada nisu bili korišćeni ili su u najgorem slučaju spaljivani. Takođe, korišćenje žetvenih ostataka u energetske svrhe omogućava razvoj infrastrukture, a samim tim i podstiče privredni rast i razvoj. Pogoni za proizvodnju briketa i peleta od energetskih biljaka svakako doprinose samozapošljavanju, dodatnim prihodima u ruralnim sredinama, a korišćenje nejestivih biljaka kao inputa (sirovina) za proizvodnju briketa i peleta ima dodatni pozitivni socijalni efekat vezan za cenu hrane. Naime, gajenjem energetskih biljaka na zemljištima manje plodnosti i sa neproduktivnih površina, kvalitetno poljoprivredno zemljište se ne zauzima za proizvodnju hrane ili se ne krče šume i močvare, kako bi se pretvarale u poljoprivredno zemljište. Pogoni za proizvodnju biodizela od otpadnih ulja doprineli bi zapošljavanju ljudi kojima bi to bio jedini ili dodatni izvor prihoda, pogotovo u ruralnim sredinama u kojima je znatno veći procenat nezaposlenih ljudi u odnosu na urbane sredine. Otvaranjem preduzeća za sakupljanje otpadnih ulja iz ugostiteljskih objekata zapošljavali bi se radnici, koji ne moraju imati visok stepen kvalifikacije s obzirom da je u pitanju posao koji ne zahteva posebna znanja. Posao je sveden na rad na terenu, posetu ugostiteljskim objektima i periodično sakupljanje iskorišćenog ulja. Potencijalni uzgajivači energetskih biljaka i potencijalni investiori u pogone za preradu biomase u Srbiji još uvek nisu upoznati sa koristima i tehnologijom proizvodnje i korišćenja biomase, te će edukacija u ovoj oblasti biti u narednom periodu veoma važna.

4.6. Preporuke za intenzivnije korišćenje biomase u energetske svrhe sa aspekta ekološke održivosti lokalnih zajednica

Jedan od razloga za prihvatanje novih izvora energije nije samo obezbeđivanje energetske sigurnosti u pogledu snabdevanja energijom, već i uticaj konvencionalnih izvora energije na

101

ENERGETSKI PELETI I BRIKETI IZ POLJOPRIVREDNE BIOMASE

Održiva i čistija goriva i tehnologije u cilju zaštite životne sredine

PELETI/BRIKETI IZ BIOMASE IZ ŠUMARSTVA I DRVNO PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

zagađivanje okoline i narušavanje zdravlјa lјudi. Proizvodnja energije iz konvencionalnih izvora stvara dva velika problema na globalnom nivou, a to su: sve drastičnije promene klime sa izraženim posledicama po određena područja

(vremenske nepogode u vidu poplava, olujnih vetrova, ekstremnih suša itd.) i zagađenje životne sredine sa značajnim negativnim efektima na lјudsko zdravlјe.

Jedini način da se smanji aerozagađenje i uspore klimatske promene je zamena konvencionalnih izvora energije obnovlјivim izvorima energije. Naime, emisija gasova sa efektom staklene bašte prilikom korišćenja fosilnih goriva, kao i troškovi vezani za narušavanje životne sredine eksploatacijom nafte, uglja i gasa

(čišćenje naftnih mrlja, remedijacija zagađenog zemljišta i drugi troškovi vezani za remedijaciju zagađene životne sredine), jasno upućuju na značaj OIE i potrebu njihovog korišćenja i sve veće promocije u budućnosti. Sagledavši konačnost neobnovlјivih resursa i ozbilјne ekološke posledice njihove upotrebe, razvijene zemlјe sveta (ujedno i najveći potrošači energije), odlučile su da potpisivanjem niza međunarodno obavezujućih dokumenata, na uštrb povećanja cene proizvedene energije, uvedu obaveze postepenog uvećanja upotrebe OIE.

Podizanje pogona za proizvodnju energetskih peleta i briketa ima niz ekoloških prednosti, koje se prevashodno odnose na smanjenu emisiju gasova sa efektom staklene bašte (ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i dr.). Ekološki aspekti upotrebe biomase u energetske svrhe odnose se pre svega na ublažavanje emisije gasova staklene bašte, jer se sagorevanjem peleta stvara ista količina CO2 koliko

su biljke koristile prilikom svog rasta, kao i veoma male količine pepela (7-12%). Takođe, čvrst ostatak pepela nakon grejanja se može koristiti kao elemenat u kompostu. Ipak, za kompletan CO2 bilans trebalo bi uzeti u obzir emisiju nastalu tokom prikupljanja, obrade i transporta. Imajući sve to u vidu, procene su da grejanje na biomasu prouzrokuje samo 8% emisije gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na grejanje na mazut. Korišćenje biomase iz poljoprivrede ima pozitivan uticaj i na očuvanje šuma, pogotovo ako se ima u vidu veoma snažan rast tržišta peleta i briketa u zapadnim zemljama, ali i kod nas. Važna razlika između biomase u šumarstvu i poljoprivredi jeste brzina obnovljivosti, koja je u poljoprivredi znatno veća. Do negativnih efekata u korišćenju poljoprivredne biomase u energetske svrhe može doći u slučaju sakuplјanja veće količine žetvenih ostataka od dozvolјenog, što za sobom povlači osiromašenje zemlјišta hranlјivim materijama i povećano korišćenje mineralnih đubriva.

U odnosu na ukupan prirast i potrošnju drveta u ostalim segmentima, proizvodnja drvnog peleta ne predstavlja nikakav ekološki problem, niti bilo kakvu pretnju šumskom fondu Srbije. Reč je o obnovljivom izvoru energije, koji uz planiranu seču može biti trajan resurs, čija proizvodnja uz optimalno korišćenje proizvodnih potencijala šumskih područja neće ugroziti stabilnost

šumskih ekosistema. Zahvaljujući upravo proizvodnji peleta, Srbija je očišćena od brojnih drvnih deponija.

102

BIOGORIVA

BIODIZEL: INDIREKTNA PROMENA NAMENE ZEMLJIŠTA

Ograničenja u EU za korišćenje useva koji se uzgajaju na poljoprivrednom zemljištu i koriste kao sirovine za proizvodnju biodizela

Biodizel je biorazgradiv i brzo se samostalno razgrađuje, a ima minimalnu toksičnost38. Sa ekološkog stanovišta postoje značajne prednosti primene biogoriva u odnosu na fosilna goriva, a to su zatvoren sistem stvaranja ugljen -

dioksida i čvrstih materijalnih produkata sagorevanja, nema stvaranja sumpor-dioksida, nema emisije ugljovodonika, kao nepotpunih produkata sagorevanja. Značaj biogoriva za EU u pogledu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte je veliki i EU precizira da u energentima mora biti određena količina „zelenog“ goriva – bilo da se radi o struji iz obnovljivih izvora ili biodizelu u naftnim prerađevinama. Takođe, u EU biogoriva se mogu smatrati održivim jedino ukoliko ostvaruju uštedu u emisiji gasova sa efektom staklene bašte od najmanje 35% u odnosu na fosilna goriva39.

Prilikom planiranja proizvodnje biodizela iz poljoprivredne biomase u Srbiji u narednom periodu, mora se imati u vidu i tzv. indirektna promena namene zemljšta, koja podrazumeva smanjenje površina pod travnjacima i šumama, u cilju proizvodnje useva za proizvodnju biogoriva. Naime, kada se pašnjaci ili poljoprivredne

površine prethodno predviđeni za proizvodnju hrane ili hrane za životinje pretvaraju u površine za proizvodnju biogoriva, potražnja za hranom (za ljude, životinje) i dalje će morati biti zadovoljena, bilo intenziviranjem postojeće poljoprivredne proizvodnje, bilo pretvaranjem drugih nepoljoprivrednih površina u površine za poljoprivrednu proizvodnju. Upravo pretvaranje pašnjaka i nepoljoprivrednih površina (šume, močvare) u poljoprivredno zemljište (indirektna promena namene zemljišta) samo po sebi dovodi do povećanja emisije gasova sa efektom staklene bašte (pašnjaci i šume obično apsorbuju visok nivo CO2 koji se u atmosferi povećava), odnosno negiranja ušteda koja se u pogledu emisije gasova sa efektom staklene bašte ostvaruju od biogoriva.

Kako bi se ograničio rast površina na kojima se proizvode usevi za energetske svrhe, Direktivom EU 2015/1513 za smanjenje indirektnih promena namene zemljišta za biogoriva i biotečnosti, precizirano je sledeće40: Ograničava se udeo biogoriva iz useva koji se

uzgajaju na poljoprivrednom zemljištu (od žitarica, drugih kultura bogatih skrobom, šećernih kultura, uljarica, energetskih biljaka) do 7% od ukupne potrošnje energije u transportu u zemljama članicama do 2020;

Zahteva se da biogoriva proizvedena u novim instalacijama emituju najmanje 60% manje gasova sa efektom staklene bašte, nego fosilna goriva;

Uvode se snažniji podsticaji za korišćenje električne energije dobijene iz OIE u transportu (te se ova energija više računa u skladu sa ciljem da do 2020 godine OIE koji se koriste u saobraćaju dostignu 10% bruto finalne potrošnje energije u ovom sektoru).

38 https://ec.europa.eu/energy/intelligent/projects/sites/iee-projects/files/projects/documents/d4.3_guide_on_uco_processing_and_biodiesel_distribution_v4tuc.pdf 39 https://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/biofuels/sustainability-criteria. 40 Direktiva EC 2015/1513 dopunuje postojeću regulativu za biogoriva u EU: Uredba o kvalitetu goriva (Fuel Quality Directive, 2009/30/EC) i Direktiva o promociji upotrebe energije iz obnovlјivih izvora (Renewable Energy Directive 2009/28/EC). Više videti: https://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/biofuels/land-use-change.

https://ec.europa.eu/energy/intelligent/projects/sites/iee-projects/files/projects/documents/d4.3_guide_on_uco_processing_and_biodiesel_distribution_v4tuc.pdf

https://ec.europa.eu/energy/intelligent/projects/sites/iee-projects/files/projects/documents/d4.3_guide_on_uco_processing_and_biodiesel_distribution_v4tuc.pdf

https://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/biofuels/land-use-change

https://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/biofuels/land-use-change

103

BIOGAS: EKOLOŠKI ASPEKTI I EFIKASNO UPRAVLJANJE OTPADOM

BIOGORIVA SLEDEĆE GENERACIJE

Otpadna jestiva ulja: efikasno upravljanje otpadom i proizvodnja biodizela

S obzirom na brojna ograničenja u proizvodnji goriva prve generacije (pre svega negativne ekološke i sociološke uticaje biogoriva od jestivih kultura), sve veći značaj u istraživanjima posvećenih proizvodnji biogoriva dobijaju sirovine, koje se ne koriste u

proizvodnji hrane, kao što su (Đurišić-Mladenović et al, 2016): lignoceloluzna biomasa (u koju spadaju, između ostalog, ostaci iz poljoprivrede i

šumarstva; namenski gajene energetske biljke, kao što su brzo-rastuće drvenaste biljke i višegodišnje trave);

nejestiva i otpadna ulja i životinjske masti i vodeni organizmi, prvenstveno mikroalge.

Prednosti korišćenja lignocelulozne sirovine u proizvodnji biogoriva su prema Đurišić-Mladenović et al. (2016): rasprostranjenost i dostupnost same sirovine (ostataci iz poljoprivrede i šuma); veći energetski prinos (GJ/ha) u odnosu na sirovine prve generacije iz koje se dobijaju

biogoriva pri gajenju na istom zemljištu; mogućnost gajenja na zemljištu lošijeg kvaliteta, manji zahtevi za vodom i manja

agrotehnička ulaganja; niža cena u odnosu na sirovine za proizvodnju biogoriva prve generacije; nulti ili veoma mali uticaj na promenu namene zemljišta, tj. nulti ili mali ILUC faktor,

što ukazuje da ova proizvodnja nije povezana sa velikim promenama namene zemljišta, uključujući i krčenje šuma.

Otpadna ulja nastala iz procesa pripreme hrane predstavljaju značajan faktor zagađenja podzemnih i površinskih voda. Jedan litar otpadnog ulja može da zagadi milion litara vode. Otpadna ulja, koja u sebi sadrže razne primese, uzrokuju smanjenje koncentracije

kiseonika i dovode do eutrofikacije vode. Hiperprodukcija algi uzrokuje dalje smanjenje koncentracije kiseonika u vodi i stvaranje toksina, što za posledicu ima pomor riba i drugih vodenih životinja. Otpadna ulja mogu da uzrokuju i blokiranje odvodnih kanala u kanalizacionom sistemu. Njihovim organizovanim sakupljanjem (i korišćenjem za proizvodnju biodizela) smanjio bi se procenat masnoća u komunalnim otpadnim vodama (što olakšava proces prečišćavanja otpadnih voda), količina otpada koja je svakodnevno stvara i ispoštovala bi se zakonska regulativa u vezi bezbednog odlaganja komunalnog otpada.

Proizvodnjom biogasa anaerobnom digestijom smanjuju se emisije metana (CH4) i nitro oksida (N2O) do kojih dolazi tokom odlaganja i korišćenja stajskog đubriva. Najveći doprinos biogasnih postrojenja na smanjenje emisije štetnih gasova ogleda se u činjenici da se sagoreva

metan (CH4), koji je za ozonski omotač štetniji oko 22 puta od ugljen dioksida (CO2). Isparavanjem biogasa CO2 se takođe oslobađa, ali razlika u odnosu na fosilna goriva je u tome što je CO2 iz biogasa nedugo pre oslobađanja bio apsorbovan iz atmosfere fotosintetskom aktivnošću biljaka. Stoga se upotreba biogasa posmatra kao CO2 neutralna i ne utiče na povećanje količine gasova sa efektom staklene bašte.

104

BIOMASA IZ ENERGETSKIH BILJAKA: STRATEŠKA PROCENA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU, DOBIJANJE USLOVA OD ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE...

BIOMASA ENERGETSKIH TRAVA (MISKANTUS): EKOLOŠKA OGRANIČENJA

BIOMASA ENERGETSKIH TRAVA (MISKANTUS): POZITIVNI EKOLOŠKI UTICAJI

U narednom periodu očekuju se sve restriktivniji nacionalni i evropski propisi iz oblasti obrade otpada i iskorišćavanja organskog otpada za proizvodnju energije. U biogas postrojenjima, gde se organski otpad iz stočarstva (tečni i čvrsti stajnjak) koristi kao supstrat za anaerobnu digestiju, smanjuje se količine otpada, troškovi njegovog odlaganja i otpad se pretvara u vredan izvor energije.

Prilikom izbora vrsta i tehnologija proizvodnje za podizanje intenzivnih šumskih zasada brzorastućih vrsta i trava za energetske potrebe, svoju ulogu mora imati sektor zaštite životne sredine, pre svega kroz sprovođenje strateške procene uticaja na životnu sredinu, ali i dobijanje uslova Zavoda za zaštitu prirode. Unapređenje postojećih zakonskih okvira značajno bi

doprinelo lakšoj realizaciji projekata vezanih za veće stvaranje biomase iz energetskih biljaka, čime bi se smanjio pritisak na šumski resurs (u smislu korišćenja drveta kao energenta), omogućila diverzifikacija korišćenja zemlјišta (neproduktivne površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta dobijaju adekvatnu namenu i doprinosi se povećanju biodiverziteta), ali i omogućilo lokalnom stanovništvu ostvarenje dodatnih prihoda, koji se ne bi odlivali, već bi ostajali u području proizvodnje. Naravno da se sve pomenute aktivnosti nikako ne bi smele odvijati na uštrb smanjenja proizvodnje hrane, već naprotiv, trebale bi doprineti unapređenju kvaliteta zemlјišta i stanja životne sredine u celini.

Vezano za ekološke aspekte i zaštitu životne sredine, mora se posvetiti posebna pažnja biologiji odabranih vrsta. Neke od vrsta koje se preporučuju za proizvodnju biomase imaju invazivna svojstva, koja u budućnosti mogu značajno da utiču na biodiverzitet područja u kojem se gaje.

Gajenje energetskih trava na obradivim površinama Srbije je direktno povezano sa problemima koji se javljaju i pri gajenju drugih njivskih useva. Usitnjenost poseda, zastarela mehanizacija i nedostatak radne snage čine proizvodnju neefikasnom i neisplativom. Sve to utiče i na ekološki aspekt gajenja, jer se zemljište kao limitiran

resurs nepravilno koristi. Pored toga, samo gajenje energetskih useva za konverziju u energiju nosi sa sobom kontroverzu, jer se dugotrajan prirodni proces proizvodnje energetskih trava prilično brzo i neefikasno pretvara u energiju za ljudske potrebe. U tom procesu (korišćenja energetskih trava za proizvodnju bionergetskih resursa) takođe se koristi energija (ljudski rad i mehanizacija za potrebe zasnivanja, gajenja i negovanja, žetve, transporta i dobijanja upotrebljive energije...), što predstavlja direktan upliv u prirodni balans biocenoze i ekološku ravnotežu nekog područja.

Na drugoj strani, gajenje višegodišnjih trava (miskantus, prerijsko proso, obična trska, italijanska (mediteranska) trska i trstika) na marginalnim zemljištima niže plodnosti, kao i sa drugim ograničenjima za proizvodnju (prevlažena, na nagibima...), povećava stepen zaštite okoline, uz sledeće dobiti:

105

Mađarska: pozitivna iskustva – miskantus

PROIZVODNJA ENERGETSKIH TRAVA: PREPORUKE ZA SRBIJU

Povećava se vezivanje zemljišnog ugljenika. Za razliku od jednogodišnjih useva, potreba za obradom zemljišta pod višegodišnjim travama je ograničena na godinu u kojoj se usev zasniva. Ekološke prednosti dugog perioda bez obrade su smanjenje rizika erozije zemljišta i odgovarajuće povećanje u sadržaju ugljenika u zemljištu41.

Štite se zemljišni i vodni resursi izloženi eroziji na nagibima; Zbog recikliranja hraniva u njihovim rizomskim sistemima, višegodišnje trave imaju

niske zahteve za unosima hraniva (Lewandowski et al., 2003); Isušuju se prevlažena zemljišta, nepogodna za većinu drugih namena i proizvodnju

useva. Ovo naročito važi za dve pionirske vrste, trsku i trstiku, koje predstavljaju prvu fazu u sukcesiji vegetacije na prevlaženim zemljištima, gde se vremenom mogu širiti i druge vrste manje otporne na vlagu;

Smanjena upotreba mehanizacije kod višegodišnjih useva; Gajenje useva sprečava širenje korovskih, invazivnih vrsta, spremnih za zauzimanje

prostora u praznim ekološkim nišama; Zasadi višegodišnih trava mogu da pruže utočište divljim životinjama i pticama,

povećavajuću biodiverzitet područja. Pored toga, uzgajanje energetskih trava i njihovo korišćenje u energetske svrhe (za grejanje u domovima i manjim objektima) je opravdano imajući u vidu da bi se time značajno smanjio pritisak na šume, pre svega u smislu korišćenja ogrevnog drveta kao energenta.

Dobar primer za ekološke prednosti uzgajanja energetskih trava u pogledu povećanja biodiverziteta područja je Mađarska (https://sh.wikipedia.org/wiki/Nagybajom). Plantaža energetske biljke miskantus nalazi se u okolini

Nađbajoma (Nagybajom) na jugozapadu Mađarske, u okolini Balatona. Na hektarima marginalnog zemljišta je podignut zasad miskantusa, čija biomasa se koristi kao izvor toplotne energije, a divlje svinje i pernata divljač su spontano naselile ovu plantažu i našle svoje stanište.

Treba naglasiti da zbog rastuće potražnje za hranom, raste i potreba za obradivim zemljišnim površinama na kojima bi bili gajeni usevi koji se koriste u ishrani, te se često kontroverznim smatra korišćenje plodnih obradivih zemljišnih površina za gajenje energetskih useva.

Proizvodnjom energetskih trava na marginalnim zemljištima bio bi rešen ovaj problem, jer bi produktivna njivska zemljišta bila prepuštena proizvodnji hrane. Primera radi, miskantus može da raste na različitim tipovima zemljišta, od peskuša do zemljišta sa visokim sadržajem organske materije (on je relativno tolerantan na širok raspon vrednosti pH zemljišta). Stoga, preporuka za Srbiju jeste da se visokokvalitetna zemljišta koriste za proizvodnju hrane, dok bi se marginalne zemljišne površine mogle koristiti za proizvodnju otpornih bioenergetskih useva, kao što je miskantus, uz mala ulaganja. Ipak, većina oglednih i komercijalnih polja pod miskantusom u Srbiji je zasnovana na bonitetno kvalitetnijim zemljištima (na černozemu, fluvisolu i eutričnom kambisolu), na lokacijama u ravnicama i rečnim dolinama, na nižim nadmorskim visinama.

41 Sadnja miskantusa je pogodna za povećavanje zemljišnog organskog ugljenika i smatra se da je godišnji porast od 0,7 do 2,2 mg S4-S ha-1 (McCalmont et al., 2015).

https://sh.wikipedia.org/wiki/Nagybajom

106

BIOMASA IZ ENERGETSKIH ŠUMSKIH ZASADA: PREPORUKE

U svetu, miskantus, kao energetska biljka uveliko se uzgaja i koristi u Kanadi, Irskoj, Velikoj Britaniji, Češkoj, Nemačkoj i Danskoj, a predviđa se da će u narednim godinama postati značajna sirovina koja će zameniti fosilne izvore energije kao što su ugalj, nafta i zemni gas. U Nemačkoj, Austriji, Italiji i Poljskoj, miskantus i gusti zasadi drveća kratke ophodnje se smatraju biomasom od primarnog značaja za proizvodnju peleta i briketa, naročito na marginalnim zemljišnim površinama i kao dodatna privredna delatnost u ruralnim područjima.

Osnivanje intenzivnih šumskih zasada brzorastućih vrsta drveća u brdsko-planinskom delu Srbije, koji obezbeđuju kontinuiranu sirovinsku osnovu visokog kvaliteta na duži vremenski rok, vidi se kao mogućnost iznalaženja rešenja za zadovoljenje stalno rastućih energetskih potreba, a korišćenjem OIE.

U Studiji osnivanja intenzivnih šumskih zasada za energetske i druge svrhe sa Uputstvom za njihovo podizanje, koja je proizašla kao rezultat istraživanja Instituta za šumarstvo u Beogradu, detaljno je proučena problematika podizanja ovih zasada i ceo ciklus od osnivanja do plasiranja krajnjem korisniku. Između ostalog, date su i preporuke određenih vrsta potencijalno pogodnih za podizanje tzv. „energetskih plantaža“, u skladu sa ekološkim karakteristikama staništa.

Uz definisanje i svih ostalih ekoloških karakteristika (orografski, klimatski, fitocenološki i dr.), prema pojedinim tipovima zemljišta mogu se preporučiti sledeće vrste za podizanje intenzivnih šumskih zasada:

• na distričnom kambisolu, srebrna lipa, grab i jasika.

• na eutričnom kambisolu, bagrem, grab, jasika, srebrna lipa i crveni hrast.

• na pseudogleju, luvisolu i distričnom kambisolu ilimerizovanom, grab, jasika, crveni hrast i bagrem.

• na deposolima, koji su potpuno izmenjeni prirodni supstrati, na osnovu dosadašnjeg iskustva Instituta za šumarstvo u rekultivaciji ovih supstrata, za energetske zasade na njima najviše bi odgovarala crna jova i breza.

• na fluvisolu, poljski jasen, crna jova, topola, vrba i crveni hrast. • na semigleju, amfigleju i humogleju, topola, crveni hrast, crna jova i poljski jasen.

U nastavku se daju preporuke za izbor nekih od drvenastih vrsta koje se mogu koristiti za podizanje intenzivnih šumskih zasada po visinskim pojasevima:

Izvor: http://www.crops4energy.co.uk/interested-in-growing-

woody-energy-crops-free-rokwood-training-course/#!lightbox/2/

Slika 13. Primer intenzivnog šumskog zasada topole

http://www.crops4energy.co.uk/interested-in-growing-woody-energy-crops-free-rokwood-training-course/#!lightbox/2/



107

U ravničarskom pojasu pored reka, na aluvijalnom zemljištu, nalaze se staništa bele vrbe, crne jove i ređe hrasta lužnjaka sa crnom jovom. Ovo su staništa sa najvišim nivoom podzemnih voda, koje često stagniraju. Za podizanje intenzivnih šumskih zasada neke od vrsta

koje se preporučuju su: košarasta vrba (Salix viminalis L.), crna jova (Alnus glutinosa L.) i poljski jasen (Fraxinus angustifolia Vahl.). Na višim terenima, nešto dalje od vodotoka, na staništima vrba i topopa i manjim delom staništima hrasta lužnjaka, preporučuju se brzorastući klonovi euroameričke topole (Populus x euramericana Dode (Guinier)).

Na slobodnim površinama na staništu hrasta lužnjaka mogu se podizati intenzivni šumski zasadi crvenog hrasta (Quercus rubra L.). Ova vrsta u potpunosti odgovara ovakvim staništima.

U aluvijalnom nanosu na višim terenima (gredama) na staništima potencijalne vegetacije lužnjaka i graba može se koristiti grab (Carpinus betulus L.).

Prema preliminarnim procenama u Srbiji bi se oko 200.000 ha zemljišta u ravničarskim regionima pored reka i kanala (koje nije pogodno za poljoprivredu), moglo iskoristiti za podizanje brzorastućih plantaža.

Brdski pojas – pored aluvijalnih ravni, grab (Carpinus betulus L.), kao mezofilna vrsta, može se planirati za zasade na staništima potencijalne vegetacije brdske bukve. Zbog povoljnih edafskih i mikroklimatskih uslova

i ovde se očekuje njegov dobar prirast. Na prelaznim staništima sa povoljnijim ekološkim uslovima i nešto dubljim zemljištima potencijalne vegetacije sladuna i cera, može se koristiti srebrna lipa (Tilia argentea Desf.). Ovo je vrsta visoke izdanačke sposobnosti i brzog rasta u mladosti. Ona se inače spontano javlja na ovim staništima. Na goletima ili napuštenim poljoprivrednim zemljištima brdskog pojasa vrlo često se spontano naseljava jasika (Populus tremula L.). To je pionirska vrsta čije naseljavanje na slobodne površine predstavlja prvu fazu u sukcesiji vegetacije. Na ovim terenima upravo se i preporučuje navedena vrsta. Ona ima vrlo brz rast u mladosti i apsolutno će odgovarati datim staništima. Na najsuvljim staništima potencijalne vegetacije šuma sladuna i cera južnih ekspozicija i plitkih i skeletnih zemljišta preporučuje se podizanje intenzivnih zasada bagrema (Robinia pseudoacacia L.). On ima visoku izdanačku sposobnost i brz rast u mladosti, kao i drvo vrlo visoke energetske vrednosti. Osim toga, obezbeđuje navedene zahteve na staništima nižeg proizvodnog potencijala. Takođe se preporučuje i crni jasen (Fraxinus ornus L.).

U brdskom pojasu se dobro pokazala još jedna pionirska vrsta, naročito na jalovinama koje su nastale usled površinske eksploatacije uglja. To je breza (Betula verrucosa Ehrh.). Ona vrlo dobro podnosi deposole i zemljišta visoke kiselosti, kao i pojavu uglja u supstratu. Ova vrsta i sama spontano osvaja ovakva staništa. Breza ima brz rast u mladosti i veliku izdanačku moć.

Planinski pojas – u planinskom pojasu može se koristiti grab (Carpinus betulus L.), kao mezofilna vrsta, za zasade na staništima potencijalne vegetacije planinske bukve. Takođe se može koristiti i krupnolisna lipa (Tilia

platyphyllos Scop.). Pored graba i krupnolisne lipe, i pionirske vrste kao što su jasika

RAVNIČARSKI POJAS

PLANINSKI POJAS

BRDSKI POJAS

https://en.wikipedia.org/wiki/Martin_Vahl

108

Otpadna jestiva ulja: efikasno upravljanje otpadom i proizvodnja biodizela

Oprema za peletiranje biomase

Izvor: Ivan Ostojić, "Pelet Metalac".

Slika 14. Linije za peletiranje slame, levo kapacitet 500 kg/h, desno kapacitet 1,5 t/h

(Populus tremula L.), breza (Betula verrucosa Ehrh.), iva (Salix caprea L.), mogu se koristiti pri podizanju intenzivnih šumskih zasada.

Otpadna ulja nastala iz procesa pripreme hrane predstavljaju značajan faktor zagađenja podzemnih i površinskih voda. Jedan litar otpadnog ulja može da zagadi milion litara vode. Otpadna ulja, koja u sebi sadrže razne primese, uzrokuju smanjenje koncentracije

kiseonika i dovode do eutrofikacije vode. Hiperprodukcija algi uzrokuje dalje smanjenje koncentracije kiseonika u vodi i stvaranje toksina, što za posledicu ima pomor riba i drugih vodenih životinja. Otpadna ulja mogu da uzrokuju i blokiranje odvodnih kanala u kanalizacionom sistemu. Njihovim organizovanim sakupljanjem (i korišćenjem za proizvodnju biodizela) smanjio bi se procenat masnoća u komunalnim otpadnim vodama (što olakšava proces prečišćavanja otpadnih voda), količina otpada koja je svakodnevno stvara i ispoštovala bi se zakonska regulativa u vezi bezbednog odlaganja komunalnog otpada.

4.7. Pregled dostupnih tehnologija, praksi i opreme u malim i srednjim pogonima za preradu biomase: preporuke

Proizvodnja energije kroz razvijanje novih tehnologija koje omogućavaju iskorištavanje OIE dovodi do pobolјšanja ekonomske situacije kroz pokretanje industrijske proizvodnje i zapošlјavanje novih stručnih profila. Tako je u 2014. godini u svetu otvoreno oko 7,7 miliona poslova, direktno i indirektno vezanih za OIE (Renewable energy in Europe, 2016). Najveći broj poslova kreiran je u oblasti industrije vetra, solarne energije i biomase u EU-28, SAD, Kini i Brazilu. U EU-28, Nemačka je lider u ovom smislu, s obzirom da na svakih 114 zaposlenih radnika dolazi jedan zaposleni u sferi OIE (Renewable energy in Europe, 2016). Novostvoreni poslovi najvećim delom se odnose na proizvodnju komponenata novih tehnologija i njihovo instaliranje, i to najviše u Kini, gde je koncentrisan veći deo od 2,5 miliona zaposlenih koliko ih radi u industriji proizvodnje fotonaponskih ćelija. U industriji vetra, globalno gledano, 2014. godine bilo je zaposleno preko milion lјudi uz lidersku poziciju Kine i SAD (Renewables - global status report, 2015).

U Srbiji postoji nekoliko domaćih proizvođača opreme za proizvodnju energetskih peleta od biomase. Najpoznatije firme su; "Metalac-Ostojić", Obrenovac; "Metal Matik",

Beočin; "Metalkop", Bački Jarak; "Kovačević-Inženjering" Banatski Karlovac; „Termis mkm d.o.o.“ Knjaževac i "Pelet C", Temerin.

109

Oprema za briketiranje biomase

Izvor: „IN PAK“, Banatski Karlovac

Slika 15. Linija za briketiranje biomase

Primera radi, cena kompletne mobilne linije za proizvodnju peleta od drvne piljevine i biomase kapaciteta 250-350kg/h, proizvođača „Termis mkm d.o.o.“ Knjaževac iznosi 29.500,00EUR (http://www.termismkm.rs). Takođe, cena univerzalne kompletne linije za peletiranje kapaciteta 500-700kg/h, od istog proizvođača iznosi 122.000,00EUR. Linija je potpuno automatizovana i projektovana za vlažnu i suvu piljevinu, drvo prečnika do 200 mm, drveni otpad i drugu biomasu. Takođe, na domaćem tržištu prisutni su i distributeri inostrane opreme za proizvodnju peleta renomiranih proizvođača, poput: „CPM“, Kalifornija; „Amandus Kahl“, Nemačka; „ICK Group“, Ukrajina; „Muyang Group“, Kina; „Nova Pellet“, Italija; „Bühler“, Švajcarska; „ProPelety“, Češka i slično. Preduzeće Agromercator, d.o.o, Kisač (http://www.agromercator-kisac.com) vrši uvoz, montažu i servis linija za peletiranje biomase (slama, seno, ljuske, pleva, piljevina ili strugotina iz drvne industrije) proizvođača ProPelety i u ponudi imaju linije STANDARD (za peletiranje biomase iz biljne proizvodnje), WOOD (za peletiranje piljevine ili strugotina iz drvne industrije) i linije STANDARD PLUS, koje mogu da se koriste kako za peletiranje biomase iz biljne proizvodne, tako i za peletiranje biomase iz drvne industrije. Tehnologija proizvodnje peleta treba da ispuni osnovne uslove kvaliteta proizvoda, a to je otpornost na lomljenje i trunjenje pri skladištenju i transportu. Neke evropske zemlje gde se peleti troše u velikoj količini, usvojile su vrlo detaljne standarde po pitanju kvaliteta peleta (Švedska, Austrija, Nemačka). Pored toga u Evropskoj uniji je definisan i poseban sistem sertifikacije drvnih peleta tzv. ENplus šema sertifikacije za drvne pelete. Ovom šemom sertifikacije obuhvaćen je čitav lanac od snabdevača drvnom sirovinom, preko proizvođača do distributera i trgovaca drvnim peletima tako da se na taj način u potpunosti kontrolоše njihovo poreklo i kvalitet.

Kada je u pitanju oprema za proizvodnju energetskih briketa izdvaja se nekoliko domaćih proizvođača, kao što su „Dekan“ iz Vrnjačke Banje, „Slavija“ iz Valjeva, „Metal Matik“ iz Beočina, „IN PAK" Banatski Karlovac. Osim domaćih linija, na tržištu su prisutne i linije renomiranih inostranih proizvođača, kao što su: „Nielsen“ Danska; „Pawert“ Švajcarska; „Macprese“ Švajcarska; „Ruf“ Nemačka; „Strautmann“ Nemačka; „SBM“ Kina; „Gemco“ Kina; „Ronak“ Indija; „Lehra“ Indija i drugi, koje distribuiraju domaće firme. Linija za briketiranje bomase 300 kg/h proizvođača „IN PAK“, Banatski Karlovac sastoji se iz prese za briketiranje, koja radi u kompletu sa mlinom. Uloga mlina je da usitni biomasu i na taj način je pripremi za sam proces briketiranja. Tako pripremljena masa se pneumatskim putem prenosi u mešač iz koga se pomoću pužnog transporta dozira u presu za briketiranje. Usled pritiska nastalog u presi, kao i sile otpora trenja, dolazi do zagrevanja biomase, koja se

http://www.termismkm.rs/

http://www.agromercator-kisac.com/

110

Oprema za biogasna postrojenja

Izvor: Elektrana „Biogas Energy“ Alibunar

Slika 16. Fermentori-hermetički rezervoari u kojima se obezbeđuju optimalni uslovi za

proces anaerobne fermentacije

Oprema za proizvodnju biodizela

u daljem procesu suši i presuje u briket, bez dodavanja dodatnih vezivnih sredstava. Linija za briketiranje je veoma laka za upotrebu i dovoljna je jedna osoba za opsluživanje mašine. Linija sadrži 2x briketirku-briket presu 150-manual, mlin čekićar TIP 300 i traku TIP 4000. Cena linije je 35.000,00 eura (http://bio-dizel.rs/proizvodi/briketirke-briket-prese/linija-za-briketiranje-3/).

Što se tiče opreme za biogasna postrojenja, na tržištu Srbije postoji nekoliko firmi koje distribuiraju opremu pozmatijih inostranih kompanija/proizvođača, kao što

su: Biogest Energie und Wassertechnik

GmbH (http://www.biogest.at). Ova austrijska firma je međunarodni proizvođač biogas postrojenja u Evropi i pokriva ceo lanac eksploatacije biogasa od izrade projekta, planiranja, finansiranja, izgradnje po sistemu ključ u ruke, do tehničkog i biološkog servisiranja za uspešno poslovanje biogas postrojenja. Ima predstavništvo u Novom Sadu;

EnviTec Biogas (http://www.envitec-biogas.com) je nemačka firma koja pokriva celokupan lanac za proizvodnju biogasa i predstavlja tržišnog lidera u Evropi;

Holandska kompanija HoSt (https://www.host.nl/en), koja je izgradila biogasno postrojenje Bioelektra u Botošu (Zrenjanin).

Tehnologija biogasnih postrojenja oslanja se na kontrolisan proces anaerobne fermentacije, pri čemu anaerobne bakterije razgrađuju organsku materiju, a kao produkt ovog procesa nastaje biogas, toplota i ostatak fermentacije. Konfiguracija biogas postrojenja najviše zavisi od vrste i karakteristike korišćenih supstrata (stajnjak, kukuruzna silaža, travna silaža, organski otpad prehrambene industrije, biološki razgradiv komunalni otpad i sl.). Oprema za biogasna postrojenja podrazumeva opremu kojom se omogućava skladištenje, priprema i manipulacija supstratima, zatim oprema u kojoj se proizvodi i skladišti biogas, te prerađuje i skladišti ostatak fermentacije. Važan deo postrojenja su kogeneraciona jedinica za proizvodnju električne i toplotne energije, trafostanica i priključak biogasnog postrojenja na distributivnu mrežu od 22kv. Sva oprema je koncipirana tako da omogućava potpunu automatizaciju rada biogas postrojenja.

Upotreba biodizela u svetu je široko rasprostranjena, pri čemu se koristi najsavremenija oprema. Biodizel procesori firme „IN PAK“ u Banatskom Karlovcu izrađeni od visoko kvalitetne HDPE plastike, veoma su

izdržljivi i nisu podložni korodiranju. Biodizel procesori su malih dimenzija i izuzetno su tihi u radu, pa se mogu koristiti i u domaćinstvima.

http://bio-dizel.rs/proizvodi/briketirke-briket-prese/linija-za-briketiranje-3/

http://bio-dizel.rs/proizvodi/briketirke-briket-prese/linija-za-briketiranje-3/

http://www.biogest.at/

http://www.envitec-biogas.com/

http://www.envitec-biogas.com/

https://www.host.nl/en

111

Alge kao sirovina za treću generaciju biogoriva

Izvor: http://thecityfix.com/blog/algae-biofuel-of-the-future/; https://energy.gov/eere/articles/release-2016-national-algal-biofuels-technology-review-charts-path-forward-algae

Slika 17. Proizvodnja algi kao sirovine za biogoriva treće generacije

Biodizel procesor Profi ima kapacitet na dnevnom nivou od 960 l/dan. U sam procesor se dodaje ulje, alkohol za proizvodnju i katalizor. Procesom titracije određuje se neophodni odnos komponenti, kako bi se dobio kvalitetan biodizel. Kompletan proces za proizvodnju biodizela traje 4 h, a za dobijanje bio-lož ulja 45 minuta. Po okončanju istog, dobijeno gorivo se filtrira i rafiniše u filteru za suvo pranje, nakon čega je spremno za sipanje u pogonsku mašinu. Ova linija je idealno rešenje za klaničnu industriju, pošto može da se proizvodi toplotna energiju sa otpadnim masnoćama iz proizvodnje. Time se dobija bio-lož ulje što je ujedno i najjeftiniji energent. Cena linije je oko 4.000,00 eura (http://bio-dizel.rs/proizvodi/biodizel-procesori/biodizel-procesor-profi/).

4.8. Inovacije u oblasti bioenergetskih resursa

S obzirom na značaj energije u funkcionisanju lјudskog društva, inovacije i modernizacija sektora proizvodnje energije, uz mere štednje energije, trebalo bi da predstavlјaju apsolutni prioritet svake zemlјe. U svetu i EU očekuje se dalji intenzivni rast proizvodnje biogoriva (čvrstih, tečnih, gasovitih), prvenstveno pod uticajem novih regulativa, državnih subvencija, ali i inovacija u proizvodnji. Aktuelni trendovi u svetu ukazuju da proizvodnja energije sagorevanjem ostataka na kraju životnog ciklusa, predstavlja bolju opciju nego sagorevanje visoko kvalitetne biomase. Iskustva su pokazala da korišćenje biomase dobijene proizvodnjom u kojoj se otpad koristi predstavlja glavni trend danas bez obzira da li je reč o drvnoj ili industriji hrane. Korišćenje prirodnih nusproizvoda ili ostataka koji su došli do kraja životnog ciklusa pokazalo se kao dobra razvojna politika umesto sagorevanja visoko kvalitetnih ostataka ili goriva. Biogoriva druge generacije, koja se prvenstveno povezuju za lignoceluloznu sirovinu (poljoprivredni ili šumski otpad ili ostaci i namenski gajene energetske biljke) nisu još uvek dovoljno razvijeni i primenjeni u Srbiji. Mogućnost upotrebe poljoprivredne biomase kao energenta, kao i njena ekonomska efikasnost treba da doprinesu razvoju svesti da ona nije samo nusproizvod, već korisno gorivo.

Kao sirovina za treću generaciju biogoriva u svetu se koristi biomasa mikroalgi. Prema naučnim saznanjima, ovaj izvor biomase će predstavljati jednu od glavnih sirovina za dobijanje biogoriva u budućnosti (Slika 17).

http://thecityfix.com/blog/algae-biofuel-of-the-future/

https://energy.gov/eere/articles/release-2016-national-algal-biofuels-technology-review-charts-path-forward-algae

http://bio-dizel.rs/proizvodi/biodizel-procesori/biodizel-procesor-profi/

http://bio-dizel.rs/proizvodi/biodizel-procesori/biodizel-procesor-profi/

112

Izvor: http://www.earth-

run.com/tekst/BIOGORIVA/1057

Slika 18. Genetički modifikovani organizmi za proizvodnju biogoriva

Mikroalge su jednoćelijski ili kolonijalni fotosintetski organizmi koji rastu kako u slatkim, tako i slanim vodama. Čak do 77% suve mase mikroalgi mogu da čine ulja, koja se mogu posebnim tehnološkim postupcima izolovati iz algi i konvertovati u biogoriva. Nakon ekstrakcije ulja alge se dalje mogu koristiti za dobijanje etanola, metana, kao organsko đubrivo ili kao gorivo u postrojenjima za dobijanje električne i toplotne energije. S obzirom da mikroalge rastu mnogo brže u odnosu na poljoprivredne useve za dobijanje biodizela, pogodne su za veštačko uzgajanje (Slika XX). Alge za svoj rast zahtevaju vodu, koja ne mora biti dobrog kvaliteta, a takođe im ne treba ni zemljište. Mogu se proizvoditi u već postojećim vodenim basenima tj. akumulacijama ili se mogu graditi posebni veštački bazeni, na relativno malim površinama. Način njhovog gajenja ukazuje na to da nema kompeticije za zemljišnim resursima između njih i poljoprivrednih useva za proizvodnju hrane za ljude i životinje. Osim toga, njihovo gajenje ne zahteva primenu hemijskih sredstava za zaštitu kao u slučaju poljoprivrednih useva42. Takođe, za gajenje mogu se koristiti i otpadne vode, tako da ovi organizmi mogu da se koriste za prečišćavanje otpadnih voda. Utvrđeno je da se može dobiti i do 100 puta više ulja po jedinici površine gajenja algi, u odnosu na useve kao što su suncokret i uljana repica43. Korišćenjem mikroalgi za dobijanje biogoriva značajno se doprinosi smanjenju emitovanja gasova staklene bašte, emitovanih iz sagorevanja fosilnih goriva44. Tehnologija za korišćenje mikroalgi kao sirovine za dobijanje biogoriva, koja je počela da se razvija još 70-tih godina prošlog veka, razvija se i dan danas. Iskorišćavanje mikroalgi u energetske svrhe više nije tehničko/tehnološko pitanje, s obzirom da tehnologija postoji, već pitanje cene proizvodnje i situacije u pogledu cene i dostupnosti naftnih derivata na tržištu. Od sirovina za biogoriva treće generacije dobijaju se sledeći proizvodi: celulozni etanol, sintetička BtL goriva, hidrotretirana biljna ulja (obnovljivi dizel), HTU dizel i drugo.

Pored mikroalgi kao sirovine za biogoriva treće generacije, u svetu se istražuju i načini dobijanja biogoriva četvrte generacije, koje za sirovinu koriste genetički modifikovane organizme, kao što su fotosintetske mikroalge (Slika 18). Mikroalge za svoj život ne zahtevaju posebne uslove. Rastu u različitim morskim predelima, a prednost je što za njihov uzgoj nisu potrebni nikakvi pesticidi, niti đubriva. Mikroalge proizvode 15-300 puta više ulja za biogoriva od tradicionalnih biljnih i životinjskih izvora ulja. Proizvodnja biomase se odvija u tzv. fotobioreaktorima. Potrebna su još mnoga istraživanja u vezi fotobioreaktora i načina kako da se smanje troškovi u proizvodnji velikih količina

biomase mikroalgi.

42 https://www.researchgate.net/publication/277902877_Conventional_and_advanced_biofuels. 43 Danilović, B. R., Avramović, J. M., Ćirić, J. T., Savić, D. S., & Veljković, V. B. (2014). Proizvodnja biodizela iz ulja mikroalgi. Chemical Industry/Hemijska Industrija, 68(2). 44 Mikroalge mogu uticati na smanjenje nivoa atmosferskog CO2 jer je za nastajanje 1 kg suve materije algama potrebno 1,8 kg CO2.

http://www.earth-run.com/tekst/BIOGORIVA/1057

http://www.earth-run.com/tekst/BIOGORIVA/1057

https://www.researchgate.net/publication/277902877_Conventional_and_advanced_biofuels

113

4.9. Unapređenje logistike bezbednog upravljanјa biomasom: sakupljanјe, transport i skladištenјe

Prerada biomase (smanjenje zapremine i sadržaja vlage) u odgovarajući oblik (peleti, briketi i dr.) ima dvostruku ulogu: smanjivanje troškova transporta i skladištenja, kao i dobijanje geometrijskog oblika pogodnijeg za proces sagorevanja, koji je u tom slučaju efikasniji. Pod sirovinom za proizvodnju energetskih peleta i briketa podrazumeva se usitnjena drvna i poljoprivrednu biomasa. Da bi proizvodi dobijeni preradom biomase imali visok nivo kvaliteta i ispunili zadate standarde, neophodno je i da polazna sirovina ispunjava određene kriterijume. Kvalitet sirovine ogleda se u vrsti, poreklu, sadržaju vlage, usitnjenosti, nasipnoj masi, hemijskom sastavu, mikrobiološkoj aktivnost i toplotnoj vrednosti. Poreklo biomase pokazuje da li je biomasa sveža, već upotreblјavana, tretirana hemijskim sredstvima (lepkovima, lakovima, bojama, kiselinama itd.), da li ima metalnih ili plastičnih ostataka, stakla, zemlјe i sl. U drvnoj sirovini treba da se postigne sadržaj vlage 8-12%, a u polјoprivrednoj 10-14%. Ukoliko sirovina nije suva, ona se mora prosušivati na vetru, promaji ili u sušarama, što može izazvati ekonomske gubitke i dovesti u pitanje kontinuitet proizvodnje u postrojenjima za preradu biomase. Zbog toga korišćenje biomase zahteva poseban logistički koncept, planiranje i takvu realizaciju sakupljanja, transporta i skladištenja kojima će se postići minimalni kvalitativni gubici sirovine, ali i najbolji finansijski efekat. Sakuplјanje biomase iz ratarske proizvodnje obavlјa se ručno i uz pomoć mehanizacije: različiti tipovi kombajna (harvestera), biobaleri, mehanizacija za košenje, utovarivači i drugo (Slika 19).

Harvester, samohodna drobilica za seču i iveranje na terenu (Izvor: Verwijst et al., 2013)

Žetva vrbe harvesterom (Izvor: Verwijst et al., 2013)

Biobaler (Izvot http://www.grpanderson.com/en/Portfolio/biobaler-2/)

Mehanizacija za košenje (Izvor: Dželetović et al., 2009)

Harvesterska glava (Izvor: Križanić 2013)

Samohodni utovarivač za manipulaciju slamom (Izvor: https://www.scribd.com/document/131603439/Biomasa-Kao-Biogorivo-Kikinda)

Slika 19. Mehanizacija za žetvu i sakuplјanje biomase iz ratarstva na terenu

114

U tehnici za žetvu i sakuplјanje poljoprivredne biomase najčešće se koriste različiti tipovi kombajna, tj. harvestera. Nјihovim prolaskom kroz usev i žetvom, žetveni ostaci ostaju na njivi gde mogu da se zaoravaju, ili se sakuplјaju i iznose za druge namene. Pripremljene bale mogu se sakupljati samohodnim utovarivačima i potom se tovariti u mehanizovana sredstva za dalјi transport. Poljoprivredna biomasa iz ratarstva prilikom sakupljanja na terenu najčešće se pakuje u vidu bala (slika 20), i to su uglavnom: (1) klasične bale (male – konvencionalne), mase 10-12 kg/kom, (2) rol bale (valјkaste), mase 80-150 kg/kom, (3) velike prizmatične bale, mase 250-300 kg/kom, (4) džambo bale (Big square balers), mase 500 kg/kom.

Male – konvencionalne bale (Izvor: Brkic, 2013)

Rol bale (Izvor: http://biobaler.com/wb-55.html)

Velike prizmatične bale (Izvor: Brkic, 2013)

Slika 20. Različiti oblici i veličine bala

Kod kombajna za direktno iveranje na terenu, koji se koristi kod žetve energetskih zasada, iveranje se obavlјa u jednom prolazu kombajna, koji istovremeno vrši seču i iveranje posečenog materijala. Ovaj materijal se preko odgovarajućih transportera ubacuje u prikolice za prevoz ivera. U zavisnosti od vremena seče i kapaciteta

postrojenja koja koriste sečku, istu je potrebno veštački sušiti zbog mogućeg gubitka kvaliteta. Biobaler je mehanizovano sredstvo rada koje obavlјa seču biomase tako što seče celu bilјku, prekraćuje je na manje delove i potom povezuje u bale koje se transportuju do preradnih kapaciteta. Ovakav materijal se takođe suši prirodnim putem, pa je mogućnost pada kvaliteta posečenog materijala svedena na minimum. Harvesterske glave za energetsko drvo namenjene su za seču drveta u intenzivnim zasadima za energetske svrhe. Pošto se takve glave uglavnom koriste kod stabala malih prečnika, na njih su postavlјene prihvatne „ruke“ koje privremeno zadržavaju posečena debla dok se ne poseče dovolјan broj stabala koja čine snop. Snop je optimalan za utovar u sredstvo za dalјi transport.

Za prikuplјanje sitnijeg materijala i formiranje snopova odgovarajućih prečnika dizajnirane su posebne nadogradnje za forvardere, koje se zovu „Slash bundler“ mašine (slika 21). Bilјni materijal prikuplјen pomoću „Slash bundler“ mašina je kompresovan i kompaktan, spreman za dalјu manipulaciju mehanizovanim sredstvima i prevoz.

Sakuplјanje biomase iz energetskih useva vrši se kombajnima, biobalerima i uz pomoć harvesterskih glava

Sakuplјanje sitnijih materijala šumske biomase vrši se forvarderima

115

Izvor: http://rtv900.weebly.com/forestry.html Slika 21. Sakuplјanje biomase pomoću John Deere 1490D Slash Bundler

Logistika transporta biomase od mesta sakupljanja do mesta njene prerade zavisi od udalјenosti pogona za preradu. Preporučuje se da se transport ograniči na što kraću udalјenost, jer prema iskustvima brojnih preduzeća proizvodnja nije isplativa ako se sirovine

nalaze na udaljenosti većoj od 30-50 km, zbog potrošnje goriva. Transport utiče i na emisiju gasova staklene bašte, što se ne sme zanemariti. Potrebno je takođe izvršiti analizu pristupnih puteva do biomase, kao i nosivosti putne infrastrukture, posebno mostova i propusta, zbog bezbednog i nesmetanog prevoza. Transport se obavlјa traktorima sa prikolicama, kamionima ili vozom, u zavisnosti od razdalјine i vrste biomase (slika 22). Ako je distanca kratka, prevoz može biti obavlјen traktorima, što bi bilo jeftinije u odnosu na druge vidove transporta. Ako je razdalјina duža, onda je kapacitet transportnog vozila značajan parameter sa finansijskog aspekta.

Izvor: http://poljoinfo.com/showthread.php?215-Proizvodnja-Biogasa-bazeni-za-fermentaciju-gnojiva

Izvor: http://www.green-group.rs

Slika 22. Transport biomase kamiono (levo) i traktorom (desno)

Kod pogona koji svoju proizvodnju baziraju na biomasi koja se transportuje sa veće udaljenosti, neophodno je obezbediti pouzdanost snabdevanja, odnosno raspoloživost potrebnih sirovina na duži rok, kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje.

Energetska vrednost biomase zavisi od vrste sirovine i njenog skladištenja. Naime, pravilnim skladištenjem kvalitet biomase može u najboljem slučaju da se očuva, ali ne može nikako da se popravi. U slučaju poljoprivredne biomase iz ratarstva najbolje je, ako vremenski uslovi dozvole, da se prikuplja jedan do tri

Transport biomase vrši se traktorima, kamionima ili vozom

Skladištenje je integralni deo logističkog lanca biomase. Pravilno skladištenje biomase je važno sa aspekta energetske, ali i ekonomske efikasnosti.

http://rtv900.weebly.com/forestry.html

http://poljoinfo.com/showthread.php?215-Proizvodnja-Biogasa-bazeni-za-fermentaciju-gnojiva

http://poljoinfo.com/showthread.php?215-Proizvodnja-Biogasa-bazeni-za-fermentaciju-gnojiva

http://www.green-group.rs/

116

dana nakon ubiranja zrna. Ukoliko slama leži duže na njivi u otkosima, izložena dejstvu vremenskih prilika, dolazi do smanjivanja energetske vrednosti usled rasta vlažnosti, koja može da bude i preko 20%. Sa ovim sadržajem vlage slama ne sme da se skladišti, jer brzo počinje proces mikrobiološkog kvarenja. Zbog toga slamu treba ostaviti da se prosuši na promaji. Veštačko sušenje slame u dehidratorskim postrojenjima ili ventilatorskim sušarama se ekonomski ne isplati. Dakle, pravilno skladištenje biomase značajno utiče i na ekonomičnost proizvodnje bioenergetskih resursa, jer se na taj način eleminiše potreba za sušenjem materijala i izbegava dodatni utrošak energije. Dobro očuvana slama ima prirodnu (zlatno-žutu) boju, svež miris (da nije ustajala, niti da ima stranih mirisa), sadržaj pepela ispod 8%, sadržaj vlage ispod 14%, bez organskih primesa (gljivice i plesni) i bez neorganskih primesa (peska, kamenja, stakla, metalnih delova i zemlje). Poljoprivredna biomasa u vidu bala slame može da se skladišti na otvorenom (na samom rubu polja), ili u prostim objektima (slika 23).

Izvor: Secure Covers® http://www.securecovers.co.uk/index.html

Slika 23. Različiti načini skladištenja bala slame

Prilikom skladištenja bala na otvorenom trebalo bi izbegavati ponovno ovlaživanje bala, na primer usled padavina ili kontakta sa tlom. Zbog toga se prilikom skladištenja na polju često vrši slaganje na drvenim gredama i prekrivanje rasutim slojem slame ili folijama, pri čemu je najpogodnije korišćenje folije za silažu. U uslovima slabije zaštićenosti, pogodnije je skladištenje biomase u formi velikih okruglih bala koje su manje osetljive na padavine zbog svog oblika i visoko komprimovanog spoljnjeg sloja. Sadržaj vlage ima značajan uticaj na donju toplotnu moć biomase, a prilikom otkupa i prodaje treba da bude poznat, odnosno izmeren. Kod pravilno skladištene biomase sadržaj vlage je ravnotežan i tokom leta iznosi oko 13%, a zimi oko 15%. Biomasa sa povišenim sadržajem vlage ima manji energetski potencijal, a postoje i drugi negativni uticaji pri samom procesu prerade. Zbog toga je poželjno da se, kad god je to moguće, koriste nacionalni standardi koji se odnose na agrarnu biomasu, a posebno za definisanje pojedinih osobina. Na slici 24 sa leve strane prikazana je tunel-struktura hale francuske firme „Filclair“ koja se može koristiti za skladištenje biobala, dok je sa desne strane prikazan način skladištenja ostataka od orezivanja vinove loze pripremlјenih za industrijsku preradu.

http://www.securecovers.co.uk/index.html

117

Izvor: http://www.alternconsult.hu/images/abriclair4.jpg)

Izvor: Marinović et al., 2013

Slika 24. Skladištenje biobala (levo) i ostataka orezivanja vinove loze (desno)

Drvna biomasa sa visokim sadržajem vode u sebi takođe nije pogodna za usitnjavanje i korišćenje u energetske svrhe. Naime, drvna biomasa u svežem stanju sadrži veliku količinu vode i vlažnost je oko 55%, nekad i više, u zavisnosti od vrste drveta, karakteristika terena, klimatskih i drugih faktora. Zato je potrebno svežu posečenu drvnu biomasu uskladišti 4-5 meseci na otvorenom prostoru zbog prirodnog sušenja i smanjenja vlažnosti na oko 30%. Tek nakon dovođenja vlažnosti na ovaj nivo može se vršiti usitnjavanje (mlevenje) u formi koja se može dalje koristiti (na primer za loženje u kotlovskim postrojenjima na drvnu biomasu). Drvna sečka sa niskim udelom vlage može se skladištiti daleko duže od one sa višim udelom vlage (preko 30%). Skladišta mogu biti privremeni ili trajni objekti, ali i otvorene površine, na kojima se drvna biomasa slaže u kamare. Na slici 25 dat je primer objekta za trajno skladištenje drvne sečke u centru za trgovanje biomasom „Biomass Trade Centre Achental“ u Nemačkoj.

Izvor: Dimitriou and Rutz, 2015. Izvor: Rutz, 2012. Slika 25. Skladištenje drvne sečke provremeno (levo) i trajno (desno)

Skladištenje je integralni deo logističkog lanca biomase koji pomaže u balansiranju između sezonske promene snabdevanja biomasom i potreba tržišta za bioenergetskim resursima. Iz finansijskih razloga, preporučuje se da skladište bude što manje, ali dovolјno veliko da zadovolji potrebe i zahteve korisnika. Kod izbora mesta za skladištenje biomase treba voditi računa da na izabranim lokacijama ima dovoljno prostora, ali i adekvatnih pristupnih puteva, kako bi dostupnost ove sirovine i manipulacija njome bila adekvatna. Skladište bi trebalo da bude fizički odvojeno od drugih

http://www.alternconsult.hu/images/abriclair4.jpg

118

objekata, pre svega zbog mera protivpožarne zaštite. Pri skladištenju biomase u kamare potrebno je voditi računa o razmaku između kamara, o obezbeđenosti sredstvima za gašenje požara, obilasku i kontroli itd. Lokacija skladišta, odnosno udaljenost od izvora biomase i mesta njenog krajnjeg korišćenja, direktno utiče na količinu emitovanih gasova staklene bašte, pretežno ugljendioksida. Optimizacijom lokacije skladišta omogućava se da pri transportu, pored povoljnih ekonomskih efekata, emisija ugljendioksida bude svedena na najmanji mogući nivo.

Kombinovanjem svih parametara o potencijalima biomase iz šumarstva, drvne industrije i polјoprivrede i potrošnji bioenergetskih resursa, uzimajući u obzir nagibe terena i putnu infrasturkturu, kao i udalјenost potrošačkih centara od sirovine, na osnovu unapred predviđenih distanci koje odgovaraju maksimalno dozvolјenim rentabilnim transportnim distancama, definišu se najbolje

zone za investiranje za nove fabrike za proizvodnju energije ili energenata na bazi biomase (Marinović et al., 2013). Rast potražnje biomase za energetske potrebe podstiče rast zaposlenosti u svim fazama, od proizvodnje, žetve, tj. sakuplјanja, pripreme sirovine, transporta, prerade i distribucije goriva. Nova radna mesta i veća zaposlenost doprinose unapređenje stanja ruralnih područja. Korišćenje lokalnih resursa i stvaranje novih radnih mesta naročito se može potencirati u sektoru proizvodnje toplotne energije koja je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, dok je proizvodnja električne energije u nadležnosti Republike Srbije.

Unapređenje stanja ruralnih područja kroz investiranje u nove pogone i fabrike za preradu biomase

119

1. BIOGASNA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ELEKTRIČNE ENERGIJE I ELEKTRANE NA BIOMASU

Za ulaganja u elektrane na čvrstu biomasu i biogas postrojenja potrebne su velike investicije, čime se smanjuje broj potencijalnih investitora u sektoru MSPP

UMESTO ZAKLJUČKA: MESTO I ULOGA MSPP I POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA U PRERADI BIOMASE I

NJENOM KORIŠĆENJU U ENERGETSKE SVRHE

Pored visokog potencijala biomase iz poljoprivrede i iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije, njeno trenutno korišćenje u energetske svrhe još uvek je veoma slabo zastupljeno ili je, pak, nedovoljno efikasno. Glаvni rаzlоzi su: nedostatak konkretne sistemskе podrškе države u ovoj oblasti, neuređenost tržišta, kao i neznanje i neinformisanost stanovništa i privrednika o ovoj proizvodnji i mogućnostima. Pravci efikasnijeg korišćenja biomase iz poljoprivrede i šumarstva i drvno prerađivčke industrije trebalo bi da se kreću u sledećim pravcima: Veće proizvodnje i korišćenja peleta i briketa u odnosu na ogrevno drvo; Izgradnja elektrana na biomasu; Izgradnja biogasnih postrojenja; Izgradnja pogona za proizvodnju biogoriva druge generacije.

Poštujući regulativu EU i Republike Srbije u oblasti OIE, analizirajući aktuelno stanje tržišta u oblasti proizvodnje i potrošnje OIE u Srbiji i svetu, autori Studije su nastojali da ukažu na mogućnosti, perspektive i probleme vezane za korišćenje biomase u Srbiji za energetske svrhe, pre svega sa soco-ekonomskog i ekološkog aspekta. Značajan akcenat autori Studije dali su analizi mogućnosti da u proizvodnji bioenergetskih resursa (peleti, briketi) i korišćenju biomase u energetske svrhe (primera radi kroz izgradnju biogasnih postrojenja), svoje mesto i ulogu nađu mala i srednja preduzeća i preduzetnici, kao i veći poljoprivredni proizvođači, poljoprivredna preduzeća i/ili zemljoradničke zadruge. Zaključci do kojih se u Studiji došlo su sledeći:

Republika Srbija podzakonskim aktima trenutno podstiče samo proizvodnju električne energije iz OIE i iz visokoefikasne kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije (pre svega, podsticajnom otkupnom cenom za tako proizvedenu električnu energiju), te sektor MSPP samo u oblasti proizvodnje

električne iz OIE može očekivati stimulativne mere, odnosno podršku države. Ipak, mora se imati u vidu da su investicije u ovake pogone (elektrane na biomasu i biogas) izuzetno visoke i s obzirom da država za njihovu izgradnju ne obezbeđuje podsticaje, za ovu vrstu ulaganja potrebni su finansijski jaki i kreditno sposobni privrednici (preduzeća), kao i podrška bankarskog sektora, lokalne samouprave, javno privatno partnerstvo i slično.

Na osnovu rezultata Studije može se zaključiti da izgradnja malih biogasnih postrojenja (snage ispod 500 kW) nije isplativa, što dodatno ograničava broj potencijalnih investitora u ovom sektoru.

120

2. POGONI ZA PROIZVODNJU PELETA I BRIKETA OD BIOMASE IZ POLJOPRIVEDE

Što je veća snaga biogasnog postrojenja, to je veća isplativost investicije, a najveću isplativost imaju pogoni srednje i veće instalisane snage od oko 600 KW do 1 MW. Treba imati u vidu da za postrojenja srednje instalisane snage od oko 600 kW ukupna ulaganja iznose oko 2,1-2,3 miliona evra, a povraćaj investicije uz podsticajnu otkupnu cenu za električnu energiju, iznosi 6-8 godina (u zavisnosti od snage elektrane, toga kako se nabavlja i koliko se plaća sirovina za proizvodnju biogasa i slično). Trenutno, biogas postrojenja za proizvodnju električne energije srednje instalisane snage (preko 500 kW do 700 kW) u Srbiji ima svega 3, i sva su locirana u regionu Vojvodine. S druge strane, elektrana na čvrstu biomasu u Srbiji još uvek nema, iako je jedan broj preduzeća dobio energetske dozvole za izgradnju ovakvih postrojenja, a samo jedna kompanija (Green Energy Point, d.o.o, Beograd, koja se bavi proizvodnjom peleta) ima status privremenog povlašćenog proizvođača električne energije za elektranu na biomasu. Teško je očekivati da u ovim investicijama svoje mesto i ulogu nađe sektor MSPP, pa čak i velika i finansijski jaka poljoprivredna gazdinstva i/ili preduzeća, pre svega zbog visokih ulaganja i nedostatka sistemske podrške države i bankarskog sektora.

Vezano za peletiranje/briketiranje biomase iz poljoprivrede trebalo bi istaći da je na tržištu trenutno registrovano svega oko 20-tak pogona. To su većinom mlada preduzeća, koja relativno uspešno posluju, sa bzim povraćajem uloženih sredstava. Tržište peleta i briketa od poljoprivredne i drvne

biomase u Srbiji konstantno raste, kao i tražnja za peletima i briketima, ne samo na domaćem tržištu, već i na inostranom, pre svega tržištu EU. Ipak, u preporukama za osnivanje ovih pogona važno je imati u vidu sledeća ograničenja proizvodnje i razvoja tržišta agropeleta i briketa u Srbiji: nedostatak podrške države u vidu subvencija i povoljnih bankarskih kredita za

kupovinu mašina i prateće opreme, visok PDV od 20% u velikoj meri opterećuje potrošnju agropeleta i briketa (značajno

bi bilo smanjivanje PDV-a, kao što je to urađeno u slučaju peleta i briketa od drvne biomase);

nerazvijen sistem standardizacije sirovina, a samim tim i gotovih proizvoda, što stvara probleme pri izvozu;

nepostojanje javnih skladišta, kako bi se osiguralo čuvanje slame u adekvatnim uslovima;

postojanje sivog tržišta, odnosno većeg broja neregistrovanih malih proizvođača koji u svom dvorištu imaju linije za peletiranje i briketiranje sa obimom proizvodnje od 50-100 tona godišnje i koji svojom cenom u značajnoj meri diktiraju cene peleta i kod registrovanih proizvođača koji su u sistemu PDV-a:

visoki troškovi proizvodnje koji uključuju troškove baliranja slame (konac za bale i nafta za traktor), transporta, angažovanja dodatne radne snage, potrošnje struje u procesu prerade biomase i proizvodnje peleta/briketa;

nedovoljno razvijena svest poljoprivrednih proizvođača o značaju korišćenja biomase u energetske svrhe, jer poljoprivrednici smatraju da se sve treba zaoravati;

da bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje i proizvodnja bila isplativa potrebno je sklapanje kooperacije sa poljoprivrednim proizvođačima koji veoma često ne poštuju sve ugovorene odredbe.

121

3.POGONI ZA PROIZVODNJU PELETA I BRIKETA OD BIOMASE IZ ŠUMARSTVA I DRVNO PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

Imajući prethodno u vidu, kao i činjenicu da firme često u posao ulaze preambiciozno, sa velikim ulaganjima, bez ispitivanja tržišta, bez ugovorene proizvodnje i/ili nabavke sirovina i prodaje gotovih proizvoda, veoma lako se novoosnovana preduzeća nađu u stečaju. Zato treba naglasiti da investicije u ovu proizvodnju jesu isplative, ali se moraju, pri koncipiranju biznis plana i davanja preporuka za otvaranje ovih pogona, uzeti u analizu mnogi faktori vezani za ekonomsku isplativost, profitabilnost i povraćaj investicija, i to za svaki pojedinačni mali i srednji pogon. Važna napomena je i da bi potencijalna porodična poljoprivredna gazdinstva koja pokazuju interesovanje da se bave proizvodnjom peleta i briketa za tržište, morala biti registrovana kao preduzetnici ili pravna lica, što ovim gazdinstvima značajno poskupljuje troškove proizvodnje i obim administriranja, te je mali broj njih i zvanično registrovan ili spreman da se registruje.

Aktuelno stanje na tržištu čvrstih biogoriva u Srbiji karakteriše nagli rast proizvodnje i potrošnje svih oblika drvnih goriva u poslednjih pet godina. Pri tom, najveći rast proizvodnje i potrošnje je ostvaren u proizvodnji drvne sečke i drvnih peleta, dok su proizvodnja i potrošnja ogrevnog drveta, drvnih briketa i drvenog uglјa nisu značajnije menjale u poslednjih pet godina.

Proizvodnja drvnih peleta obavlja se ili kao osnovna delatnost preduzeća ili kao dopunska delatnost u okviru proizvodnje drugih (glavnih) proizvoda od drveta. U prvom slučaju fabrike za proizvodnju peleta su najčešće kapaciteta iznad 30.000 tona/godišnje, pri čemu se drvna sirovina za proizvodnju peleta sakuplja i doprema od različitih dobavljača (pilane, fabrike ambalaže, proizvođači drvne sečke, proizvođači ogrevnog drveta i višemetarske oblovine, JP „Srbijašume“). U drugom slučaju linije za proizvodnju peleta imaju znatno manji kapacitet (najčešće od 5.000-10.000 t/godišnje), a polazna sirovina za njihovu proizvodnju je najčešće drvni ostatak iz vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta. Domaće tržište peleta i briketa proizvedenog iz biomase šumarstva i drvno prerađivačke industrije ima sledeće karakteristike: Pogoni za proizvodnju peleta i briketa su najčešće otvaraju u sektoru MSPP; Dominira proizvodnja peleta u odnosu na brikete; Postoji predimenzioniranost kapaciteta u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale

i oštra konkurencija između proizvođača (registovan je veliki broj pogona za proizvodnju briketa i peleta);

Usled prethodnog, na tržištu nema dovoljno sirovine za kontinuiranu proizvodnju briketa i peleta (pre svega, šumskih i pilanskih ostataka), te veći proizvođači (izvozno orijentisani) kupuju ogrevno metarsko i višemetarsko drvo, što dovodi do pritiska na šumske resurse;

Velike količine drvnog peleta se plasiraju na izvozna tržišta. Glavna izvozna tržišta su: Italija, Slovenija, Grčka, Nemačka, Holandija i druge severne evropske zemlje;

Cene sirovine (šumske drvne biomase i drvnog ostatka iz pilanske industrije), kao i drvnog peleta i briketa svakodnevno rastu;

Na osnovu istraživanja tržišta i anketa sa predstavnicima mapiranih pogona koji proizvode pelete i brikete od biomase iz šumarstva i drvno prerađivačke industrije, može se zaključiti da,

122

iako plasman briketa i peleta nije ograničavajući faktor proizvodnje, većina anketiranih proizvođača ističe da se na tržištu suočava sa brojnim problemima, kao što su:

− Predimenzioniranost kapaciteta za proizvodnju drvne biomase u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale. Proizvođači se susreću sa značajnim poteškoćama u pogledu pouzdanog snabdevanja potrebnom sirovinom. Određene količine šumskog ostatka koji nastaje u procesu seče drveta i izrade šumskih sortimenata trenutno ostaju i propadaju u šumi. Slična situacija je i sa drvnim ostatkom koji nastaje u procesu prerade drveta, posebno u lokalnim pilanama malih kapaciteta, koji se odlaže na deponije pored samih fabrika ili se pali. Stoga, jedan broj većih proizvođača peleta potrebne sirovine obezbeđuje iz državnih šuma, tačnije kupovinom sirovine od JP „Srbijašume“ (ogrevno drvo, celulozno drvo, tanka oblovina i dr.).


− Potpuna neuređenost tržišta, uz prisustvo sive ekonomije. Dalje otvaraje pogona za proizvodnju briketa i peleta od šumske biomase „nosi“ sa sobom izvesna ograničenja i probleme, koji se pre svega odnose na problem obezbeđenosti i raspoloživosti sirovine (šumski otpad, pilanski ostaci, ogrevno drvo) za kontinuiranu proizvodnju drvnih briketa i peleta. Sva preduzeća koja se već bave preradom drveta imaju prednost u proizvodnji drvnih peleta/briketa, pošto imaju drvni ostatak kao nus-proizvod iz vlastite prerade drveta ili proizvodnje drugih proizvoda od drveta, a time je cena sirovine za proizvodnju peleta jednaka nuli. Takvi pogoni zatvaraju krug proizvodnje i umesto otpada stvaraju novi proizvod, a samim tim i novu vrednost i profit. Jedan od načina regulisanja tržišta, kojim bi se neplansko otvaranje i zatvaranje pogona moglo izbeći, kao i predimenzioniranost kapaciteta u odnosu na raspoložive sirovinske potencijale, jeste i uvođenje kvota, kojima bi se ograničio broj preduzeća koji uopšte može da ispuni uslove za pokretanje ove proizvodnje. Drugo važno pitanje, vezano za proizvodnju drvnih peleta i briketa, koje bi potencijalni ulagači u ovaj posao morali da imaju u vidu, jeste tržište za plasman. Na osnovu istraživanja tržišta, potrošnja drvnih peleta u Srbiji poslednjih godina ostvarila je značajan rast što je rezultat u najvećoj meri rasta potrošnje u kategoriji potrošača koju čine domaćinstva. Takođe, rast potrošnje zabeležen je i u brojnim komercijalnim objektima poput restorana, hotela, pekara i drugih objekata. Za veće proizvođače, koji imaju sertifikat za izvoz drvnih peleta na tržište EU, plasman nije ograničavajući faktor proizvodnje. Tržište, odnosno plasman nije ograničenje veće proizvodnje ni za manje proizvođače, koji su orijentisani na domaće tržište. Ipak, u narednom periodu potencijalni investitori, koji bi se opredelili za ulaganja u ovom sektoru, morali bi da imaju u vidu i specifičnosti svakog tržišnog segmenta, kao potencijalnog kupca (potrošača) peleta: Domaćinstva. Iako je grejanje na pelet lagodnije, jednostavnije, čistije, ekološki i

energetski poželjnije, u odnosu na grejanje gde se koristi ogrevno drvo, veliko ograničenje većeg korišćenja peleta i briketa u ovom sektoru jeste finansijski faktor. Naime, za korišćenje ovih energenta u domaćinstvima potrebna su značajna finansijska sredstva za instalaciju kotla i mreže grejnih tela, što je za većinu domaćinstava u Srbiji veliki finansijski izdatak. Ovome treba dodati i visoku cenu peleta na tržištu za većinu domaćinstava u Srbiji;

123

4.POGONI ZA PROIZVODNJU BIODIZELA

Javne ustanove (vrtići, domovi zdravlja, ustanove kulture...). Potrošnja drvnih peleta kao enerenata za proizvodnju toplotne energije u objektima od javnog značaja, kao što su dečiji vrtići, školski i objekti u zdravstvu još uvek je niska, a razlog je u sporim i složenim tenderskim procedurama za nabavku uređaja (kotlova) i drvnih peleta;

Toplane na biomasu. Gotovo nijedna toplana u Srbiji nije uspela da deo potrošnje prirodnog gasa ili mazuta zameni potrošnjom drvnog/poljoprivrednog peleta kao energenta. Korišćenje peleta od biomase iz šumarstva i/ili poljoprivrede može biti opravdano samo kod manjih toplana u lokalnim samoupravama koje ovom biomasom i raspolažu. Trenutno visoke cene kotlova na biomasu, nedovoljna ponuda peleta na tržištu i njihove visoke cene (u tenderskim procedurama/otvorenim konkursima), predstavljaju ključne prepreke za lokalna komunalna preduzeća da uvedu brikete i pelete kao energente. Prema istraživanju tržišta, manje toplane u Srbiji smatraju da je neuporedivo ekonomičnije i isplativije da se umesto peleta u manjim toplanama koristi sečka, pre svega zbog niže cene na tržištu.

Sadašnje stanje tržišta i proizvodnje drvnog peleta ukazuje na neophodnost što skorijeg donošenja mera za podsticanje potrošnje drvnih peleta i optimizaciju instrumenata energetske politike korišćenja biomase u Srbiji. Na primer, usvajanje pravilnika o gornjim granicama emisije gasova za male i srednje kotlove i striktna primena kaznenih mera za neispunjavanje istih, dovela bi u mnogim slučajevima do razmatranja drugih opcija i tehnologija sagorevanja, pa i do razmatranja većeg korišćenja drvnih ostataka i nabavke novih kotlova u brojnim javnim ustanovama. Takođe, podizanje svesti u rukovodstvima opština o iskorišćenju lokalnih resursa promenilo bi njihov stav po pitanju korišćenja ostataka biomase. Istovremeno, uvođenje subvencija kod nabavke kotlova ohrabrilo bi mnoga domaćinstva da za toplotnu energiju koriste drvne pelete, umesto tradicionalnog načina grejanja na drva. Na taj način bi se i povećala proizvodnja peleta, jer bi se na tržištu „oslobodila“ značajna količina ogrevnog drveta i ista usmerila prema pogonima za proizvodnju drvnih peleta i briketa. Generalno, vezano i za pelete/brikete iz poljoprivredne ili drvne biomase, veoma je važno uspostavljanje čvrstog partnerstva preduzeća koja bi se bavila preradom biomase sa poljoprivrednim proizvođačima, sakupljačima sirovina (šumski ostaci) i slično, lokalnom samoupravom i odgovarajućim ekspertima iz OIE, kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje bioenergetskih resursa, snabdevanja potrebnom sirovinom, kao i isplativost celokupnog procesa. Neophodno je doneti i niz stimulativnih mera vezanih za uređenje tržišta, kao i podsticajnih mera, kako bi veći broj potrošača mogao da priušti pelete/brikete na domaćem tržištu i promeni dosadašnji način grejanja.

U oblasti proizvodnje biodizela i njegovog korišćenja u sektoru saobraćaja, ne može se očekivati otvaranje pogona za proizvodnju. Imajući u vidu da će se u skladu sa Direktivom

2009/28/EZ u ostvareni udeo u sektoru saobraćaja računati samo biogoriva koja ispunjavaju kriterijume održivosti, te da Srbija trenutno ne raspolaže dovoljnim kapacitetima za proizvodnju biogoriva druge generacije (poljoprivredni ili šumski otpad ili ostaci; energetske trave; otpadna i druga nejestiva ulja i masnoće), ono što je izvesno jeste da će Srbija morati da planira uvoz biogoriva u narednom periodu.

124

U narednom periodu očekuje se donošenje odgovarajućih podzakonskih akata koja će regulisati pitanja proizvodnje i potrošnje energije iz OIE za grejanje i hlađenje, zatim u sektoru saobraćaja (u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ), kao što su:

podzakonska akta kojima se definišu kriterijumi održivosti i njihova verifikacija za pogonska biogoriva i druga tečena biogoriva (prevashodno u sektoru transporta) proizvedena iz otpada, ostataka, neprehrambenih celuloznih materijala i lignoceluloznih materijala;

uvođenje podsticaja za proizvodnju i korišćenje OIE u sektoru saobraćaja, za zadovoljenje toplotnih potreba i sl.

Imajući sve prethodno u vidu može se istaći da je uloga sektora MSPP, poljoprivrednih gazdinstava, poljoprivrednih preduzeća i zadruga u sektoru OIE i njihov doprinos sa aspekta održivog razvoja lokalnih zajednica u pogledu ekonomskog, socijalnog i ekološkog napretka još uvek mali, ali u perspektivi, sa donošenjem odgovarajućih podzakonskih akata države i većoj promociji i korišćenju OIE, njihova uloga će svakako biti veća i značajnija, a ambijent za poslovanje povoljniji, odnosno stimulativniji.

125

LITERATURA

1. Anketa o radnoj snazi u Republici Srbiji, 2015, Bilten 608, RZS, 2016. 2. Banković, S., Medarević, M., Pantić, D., Petrović, N. (2009): Nacionalna inventura

šuma Republike Srbije – šumski fond Republike Srbije, Ministarstvo poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije – Uprava za šume, Beograd.

3. Bogdanov Natalija (2007): Mala ruralna domaćinstva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, UNDP, Beograd.

4. BP Statistical review of world energy, 2016, http://www.bp.com/en/global/corporate/energy-economics/statistical-review-of-world-energy.html.

5. Brkić, M. (2013): Resources and technical and technological problems of usage biomass, Potencijali i tehničko-tehnološki problemi korišćenja biomase, Privredna komora Srbije.

6. Brkić, M., Gluvakov, Z. (2015): Razvoj i opremanje pogona za peletiranje i briketiranje biomase, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

7. Brkić, M., Tešić, M., Furman, T., Martinov, M., Janić, T. (2007): Potencijali i mogućnosti briketiranja i peletiranja otpadne biomase na teritoriji Pokrajine Vojvodine, Studija, Poljoprivredni fakultet i Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

8. Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European economic and social committee and the Committee of the regions - A policy framework for climate and energy in the period from 2020 to 2030, 22.1.2014 http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:52014DC0015&from=EN

9. Clifton-Brown, J. C., Stampfl, P. F., Jones, M. B. (2004): Miscanthus biomass production for energy in Europe and its potential contribution to decreasing fossil fuel carbon emissions, Global Change Biology, vol. 10, no. 4., p. 509-518.

10. Cvetković, O, Pivić, R, Dinić, Z., Maksimović, J., Trifunović, S., Dželetović, Ž. (2016): Hemijska ispitivanja miskantusa gajenog u Srbiji - Potencijalni obnovljiv izvor energije, Zaštita materijala, vol. 57, br. 3, str. 412-417.

11. Ćirković, T, Brašanac, Lj. (2007): Significance of coppice acidophilic forest of beech (Musco-Fagetum B. Jov, 1953) in the prevention of soil erosion in the area of Čemernik, International Conference „Erosion and torrent control as a factor in sustainable river basin management“, 25-28. September 2007, Belgrade, Serbia.

12. Ćirković, T, Brašanac, Lj. (2007a): State of forests with priority antierosion protection function on location Medenovac-Karavansalija in the mining Field Rogozna, International Scientific Conference „Integral protection of Forests – Scientific-Technological Platform“, Proceedings book, p. 81-87.

13. D/2012/04/MC-EnC: Decision on the implementation of Directive 2009/28/EC and amending Article 20 of the Energy Community Treaty.

126

14. Danilović, B. R., Avramović, J. M., Ćirić, J. T., Savić, D. S., Veljković, V. B. (2014): Proizvodnja biodizela iz ulja mikroalgi, Hemijska Industrija, vol. 68, br. 2, str. 213–232.

15. Dimitriou, I., Rutz, D. (2015): Sustainable Short Rotation Coppice, A Handbook, WIP Renewable Energies, Munich, Germany, p. 103.

16. Directive (EU) 2015/1513 of the European Parliament and of the Council of 9 September 2015 amending Directive 98/70/EC relating to the quality of petrol and diesel fuels and amending Directive 2009/28/EC on the promotion of the use of energy from renewable sources, OJ L 239, 15.9.2015.

17. Directive 2009/28/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 on the promotion of the use of energy from renewable sources and amending and subsequently repealing Directives 2001/77/EC and 2003/30/EC, OJ L 140, 5.6.2009.

18. Directive 2009/30/EC of the European Parliament and of the Council of 23 April 2009 amending Directive 98/70/EC as regards the specification of petrol, diesel and gas-oil and introducing a mechanism to monitor and reduce greenhouse gas emissions and amending Council Directive 1999/32/EC as regards the specification of fuel used by inland waterway vessels and repealing Directive 93/12/EEC.

19. Dželetović, Ž. S., Mihailović, N. Lj. (2011): Status, development and prospects of using bioenergy crops in the world and in Serbia, Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 15, No. 2: p. 90-93.

20. Dželetović, Ž., Mihailović, N., Glamočlija, Đ., Dražić, D., Đorđević, S., Milovanović, M. (2009): Žetva i skladištenje Miscanthus×giganteus Greef et Deu., Poljoprivredna tehnika, Godina XXXIV, br. 3, str. 9-16.

21. Dželetović, Ž., Mihailović, N., Simić, A. (2016): Influence of scarce planting on the yield of Miscanthus x giganteus aboveground biomass, Journal on Processing and Energy in Agriculture, vol. 20, no. 4, p. 161-164.

22. Đurišić-Mladenović Nataša, Predojević Zlatica, Škrbić Biljana (2016): Konvencionalna i napredna tečna biogoriva, Hemijska industrija, vol. 70, br. 3, str. 225–241.

23. Edenhofer, O., Pichs-Madruga, R., Sokona, Y., Seyboth, K., Matschoss, P., Kadner, S., Zwickel, T., Eickemeier, P., Hansen, G., Schlömer, S., von Stechow C. (2011): Summary for Policymakers. In: IPCC Special Report on Renewable Energy Sources and Climate Change Mitigation, Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom and New York, NY, USA.

24. Energetski bilans Republike Srbije za 2017. godinu, „Službeni glasnik RS“, br. 110/2016.

25. Farbaš, E. (2014): Doprinos korišćenja biomase održivom razvoju lokalnih ruralnih zajednica u AP Vojvodini, Master rad, Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu.

26. Furman, T., Nikolić, R., Tomić, M., Savin, L. (2006): Biodizel, šansa i obaveza polјoprivrede, Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, vol. 42, br. 1, str. 15-24.

27. Glavonjić, B. et all. (2010): The economic (micro-level) aspects of wood energy systems in Serbia, Rome: Based on Project TCP/YUG/321, FAO.

127

28. Glavonjić, B. (2010): Mogućnosti, izazovi i trenutni napredak u razvoju tržišta za drvnu biomasu u Crnoj Gori – Finalni izveštaj, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Crne Gore & LUX – development Luxembourg.

29. Glavonjić, B. (2011): Drvna goriva: vrste, karakteristike i pogodnosti za grejanje, SNV Montenegro, Podgorica, Crna Gora.

30. Glavonjić, B., Lazarević, A., Čomić, D. (2016): Uticaj izvoza drvnih peleta na razvoj njihove proizvodnje u Srbiji sa efektima supstitucije energije iz fosilnih goriva i smanjenja emisija ugljen-dioksida. Glasnik Šumarskog fakulteta, br. 114, Univerzitet u Beogradu, Šumarski fakultet, str. 55-74.

31. Gvozdenac, D., Petrović, J., Brkić, M., Marić, M., Kljajić, M., Gvozdenovac Urošević, B., Đaković, D. (2010): Razvoj tržišta biomase u Vojvodini, Fakultet Tehničkih nauka, Pokrajinski centar za energetsku efikasnost, Novi Sad.

32. Institut za standardizaciju Srbije (http://www.iss.rs/). 33. Ivezić, D., Đukanović, D., Bacanović, V., Božoviž, V., Mirić, M. (2015): Studija

lokalnih prostornih, infrastrukturnih,n resursnih i logističkih preduslova za proizvodnju električne i/ili toplotne energije iz biomase u Sremskom okrugu, Stalna konferencija gradova i opština – Savez gradova i opština Srbije.

34. Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovlјivih izvora energije, Ministarstvo rudarstva i energetike, „Službeni glasnik RS“, br. 8/15.

35. Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog akcionog plana za korišćenje obnovlјivih izvora energije Republike Srbije, 2016, Ministarstvo rudarstva i energetike.

36. Janić, T. (2014): Potencijali biomase u opštini Čajetina, studija, United Nations Development Programme –UNDP.

37. Jurišić, V., Bilandžija, N., Krička, T., Leto, J., Matin, A., Kuže, I. (2014): Fuel Properties Comparison of Allochthonous Miscanthus × giganteus and Autochtonous Arundo donax L.: a Study Case in Croatia, Agriculturae Conspectus Scientificus, vol. 79, no. 1, p. 7-11.

38. Konkurentnost poljoprivrede Srbije, 2017, SEEDEV, Beograd, Srbija, www.seedev.org/publikacije/Konkurentnost_poljoprivrede_Srbije/Konkurentnost_Srbije_Analiza.pdf.

39. Križanić, I. (2013): Morfološka raščlamba harvesterskih glava, Diplomski rad, Šumarski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, str. 1-37.

40. Lewandowski, I., Clifton-Brown, J. C., Andersson, B., Basch, G., Christian, D. G., Jørgensen, U., Jones, M. B., Richee, A. B., Schwarzf, K. U., Tayebid K., Teixeira, F. (2003): Environment and harvest time affects the combustion qualities of Miscanthus genotypes. Agronomy Journal, vol. 95, no. 5, p. 1274-1280.

41. Mapa siromaštva u Srbiji, Republički zavod za statistiku, World Bank Group, 2016. http://socijalnoukljucivanje.gov.rs/wp-content/uploads/2016/10/Mapa-siromastva-u-Srbiji.pdf.

42. Marinović, D., Tmušić, N., Stijović, A., Borota, D., Pišek, R., Lučić, S., Čurović, M., Peković, D., Glavonjić, B. (2013): Integralno pregledno mapiranje ponude i potražnje drvne biomase kao energenta (WISDOM), Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija.

http://www.iss.rs/

http://www.seedev.org/publikacije/Konkurentnost_poljoprivrede_Srbije/Konkurentnost_Srbije_Analiza.pdf

http://www.seedev.org/publikacije/Konkurentnost_poljoprivrede_Srbije/Konkurentnost_Srbije_Analiza.pdf



128

43. Martinov, M., Višković, M., Bojić, S., Dumić, B., Golub, M., Krstić, J. (2016): Studija prostornog razmeštaja namenskih javnih skladišta agrarne biomase na teritoriji AP Vojvodine, Fakultet tehničkih nauka Novi Sad, Sekretarijat za energetiku i mineralne sirovine Autonomne pokrajine Vojvodine.

44. Martinov, M., Kovacs, K., Đatkov, Đ. (2012): Biogas tehnologija, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, http://www.bioenergy-serbia.rs/images/documents/standards/biogas_tehnologija_martinov.pdf.

45. McCalmont, J. P., Hastings, A., McNamara, N. P., Richter, G. M., Robson, P., Donnison, I. S., Clifton‐Brown, J. (2017): Environmental costs and benefits of growing Miscanthus for bioenergy in the UK, Gcb Bioenergy, vol. 9, no. 3, p. 489-507.

46. Mesečni statistički bilten, januar 2018, Nacionalna služba za zapošljavanje, http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/9/9173_bilten_nsz_01_2018_-_broj_185.pdf.

47. Mogućnosti korištenja biomase iz šumarstva i drvne industrije u Bosni i Hercegovini, Studija, 2014, UNDP - Razvojni program Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini, Sarajevo, Bosna i Hercegovina.

48. Mogućnosti proizvodnje i korišćenja biodizela u AP Vojvodini, 2007, studija, Fakultet tehničkih nauka, Institut za energetiku, procesnu tehniku i inženjerstvo zaštite životne sredine, Novi Sad.

49. Mreža za ruralni razvoj Srbije, Akcioni plan 2011-2015, decembar 2010. http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/akcioni%20plan%202011%20-%202015%20mreza%20za%20ruralni%20razvoj%20srbije.pdf.

50. Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS“, br. 53/2013.

51. Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, druga revizija, 2016, Kancelarija za evropske integracije KEI.

52. Odluka o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2016. godinu, „Službeni glasnik RS“, br. 113/2015.

53. Odluka o utvrđivanju Energetskog bilansa Republike Srbije za 2018. godinu, „Službeni glasnik RS", br. 119/17.

54. Pintér, C. (2016): Magyarországon nemesített Miscanthus sinensis ’Tatai’ „energianád”-fajta biomassza-erőművekben történő hasznosítására kialakított betakarítási rendszer bemutatása, Agrártudományi Közlemények, 2016/69, p. 143-150.

55. Popis poljoprivrede 2012., Republički zavod za statistiku. 56. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the

promotion of the use of energy from renewable sources (recast) http://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:3eb9ae57-faa6-11e6-8a35-01aa75ed71a1.0007.02/DOC_1&format=PDF.

57. Prostorni plan Republike Srbije 2010-2014-2021, Nacrt, CD. 58. Regionalni prostorni plan Autonomne Pokrajine Vojvodine do 2020. godine,

„Službeni list APV“, br. 22/2011. 59. Registar povlašćenih proizvođača električne energije iz OIE,

http://www.mre.gov.rs/doc/registar_190218.html.

http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/akcioni%20plan%202011%20-%202015%20mreza%20za%20ruralni%20razvoj%20srbije.pdf

http://www.ruralinfoserbia.rs/dokumenta/akcioni%20plan%202011%20-%202015%20mreza%20za%20ruralni%20razvoj%20srbije.pdf

129

60. Repić, B., Dakić, D., Đurović, D., Erić, A. (2011): Postrojenje za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije korišćenjem biomase https://izdanja.smeits.rs/index.php/ptk/article/download/2255.

61. Rutz, D., Mergner, R., Janssen, R. (2012): Sustainable Heat Use of Biogas Plants – A Handbook, WIP Renewable Energies, Munchen, www.biogasheat.org.

62. Siromaštvo i socijalna nejednakost u Republici Srbiji, 2015, Republički zavod za statistiku, Saopštenje broj 084, 31.03.2016.

63. Socijalna zaštita i socijalna uključenost u Srbiji, sažetak, Ekonomski institut, Beograd, 2008, ec.europa.eu/social/BlobServlet?docId=4451&langId=sr.

64. Stanje životne sredine u Republici Srbiji - kratak pregled, 2015, Agencija za zaštitu životne sredine, http://www.sepa.gov.rs/download/SEPA_ECOEXPO_2015.pdf.

65. Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017, Republički zavod za statistiku, Beograd, 2017.

66. Stojanović, B. D., Matović, B., Orlović, S. (2015): Trendovi promene stepena šumovitosti u Republici Srbiji, Udruženje šumarskih inženjera i tehničara Srbije, Časopis Šumarstvo, br. 3, str. 89-98.

67. Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024, „Službeni glasnik RS“, br. 85/14.

68. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine, „Službeni glasnik RS“, br. 101/2015.

69. Strategija unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, "Službeni glasnik RS", br. 1/2007.

70. Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034., „Službeni glasnik RS“, br. 3/2017.

71. Studija osnivanja intenzivnih šumskih zasada za energetske i druge svrhe sa Uputstvom za njihovo podizanje, Institut za šumarstvo Beograd, Naručilac Studije Uprava za šume, 2016.

72. Ukupan energetski bilans, 2015, Republički zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Energetika/2016-10-06/Ukupan%20energetski%20bilans,%202015.%20-%20prethodni%20podaci.pdf.

73. UNDP/UNEP (2012): Studija o dostignućima i persepktivama na putu ka zelenoj ekonomiji i održivom rastu u Srbiji, Nacionalni izveštaj za Svetsku konferenciju o održivom razvoju „Rio+20”, Rio de Žaneiro, 20–22. jun 2012.

74. Uredba o određivanju zona i aglomeracija, „Službeni glasnik RS“, br. 58/2011 i 98/2012.

75. Uredba o utvrđivanju jedinstvene liste razvijenosti regiona i jedinica lokalne samouprave za 2014. godinu, „Službeni glasnik RS“, br. 104/2014.

76. Vasiljević, A. (2015): Uticaj tržišta. drveta na socio-ekonomsku komponentu održivog razvoja drvnog sektora u Srbiji, Doktorska disertacija, Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu.

77. Verwijst, T., Lundkvist, A., Edelfeldt, S., Albertsson, J. (2013): Development of Sustainable Willow Short Rotation Forestry in Northern Europe. In: Biomass Now – Sustainable Growth and Use.

http://www.biogasheat.org/

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Energetika/2016-10-06/Ukupan%20energetski%20bilans,%202015.%20-%20prethodni%20podaci.pdf

http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/userFiles/file/Energetika/2016-10-06/Ukupan%20energetski%20bilans,%202015.%20-%20prethodni%20podaci.pdf

130

78. Zakon o energetici, „Službeni glasnik RS", br. 145/2014. 79. Zakon o ratifikaciji ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske

zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, "Službeni glasnik RS", br. 62/06.

80. Zakon o upravljanju otpadom, „Službeni glasnik RS“, br. 36/2009 i 88/2010. 81. http://bioenergyinternational.es/ 82. http://biomassmagazine.com/ 83. http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfileLauncher/files/profiles/sr/1/DI_Profil_Republik

a%20Srbija_EURSRB.pdf 84. http://drvotehnika.info/clanci/deklaracija-kvaliteta-energetskih-peleta-od-biomase 85. http://mtt.gov.rs/download/2/19.uredba-monitoring-nafta-biogoriva.pdf 86. http://obnovljiviizvorienergije.rs 87. http://www.ams-biomasa.com 88. http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/ 89. http://www.bktvnews.com/info/ekonomija/biljka-koja-u-srbiji-donosi-velike-pare-

uspeva-na-bilo-kom-zemljistu-ulozite-15-dinara-a-zarada-je-10-000-evra-foto/68550 90. http://www.crops4energy.co.uk/interested-in-growing-woody-energy-crops-free-

rokwood-training-course/#!lightbox/2/ 91. http://www.drvotehnika.info/clanci/kvalitet-sirovine-za-peletiranje-i-briketiranje 92. http://www.ecos.si/si 93. http://www.eko-m.com 94. http://www.enerles.si 95. http://www.ensabh.com 96. http://www.eubia.org/cms/wiki-biomass/biomass-procurement/used-cooking-oil-recycling/ 97. http://www.farm-europe.eu/travaux/poducing-fuel-and-feeds-a-matter-of-security-and-

sustainability-for-europe/ 98. http://www.glaholding.com 99. http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Padavinski_rezim_u_Srbiji.pdf 100. http://www.ieegroup.net 101. http://www.kvalitet.org.rs/standardi 102. http://www.longhini.eu/ 103. http://www.osatina.hr 104. http://www.pleurotus.hu 105. http://www.usaideia.ba/

http://bioenergyinternational.es/

http://biomassmagazine.com/



http://drvotehnika.info/clanci/deklaracija-kvaliteta-energetskih-peleta-od-biomase

http://mtt.gov.rs/download/2/19.uredba-monitoring-nafta-biogoriva.pdf

http://obnovljiviizvorienergije.rs/

http://www.ams-biomasa.com/

http://www.bioenergy-serbia.rs/index.php/sr/

http://www.drvotehnika.info/clanci/kvalitet-sirovine-za-peletiranje-i-briketiranje

http://www.ecos.si/si

http://www.enerles.si/

http://www.eubia.org/cms/wiki-biomass/biomass-procurement/used-cooking-oil-recycling/



http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteorologija/latin/Padavinski_rezim_u_Srbiji.pdf

http://www.kvalitet.org.rs/standardi

http://www.longhini.eu/

http://www.osatina.hr/

http://www.pleurotus.hu/

http://www.usaideia.ba/

131

106. http://www.usaideia.ba/wp-content/uploads/2016/05/Izvjes%CC%8Ctaj-o-trenutnom-stanju-i-potencijalu-u-BiH-za-izgradnju-kogeneracijskih-postrojenja-i-elektrana-na-biomasu-2.pdf

107. http://www.zzps.rs/novo/index.php?jezik=sr&strana=zastita_prirode_bioloska_raznovrsnost_biodiverzitet

108. https://ec.europa.eu/energy/en/topics/renewable-energy/biofuels/sustainability-criteria 109. https://esotron.rs/standardi/ 110. https://www.analyticexpert.com/ 111. https://www.eea.europa.eu/data-and-maps/figures/land-cover-2006-and

changes/serbia/image_large 112. https://www.eevrbas.org/korisni-saveti/grejanje/81-grejanje-biomasom 113. https://www.energetskiportal.rs/ 114. https://www.energetskiportal.rs/obnovljivi-izvori-energije/biomasa/ 115. https://www.energetskiportal.rs/odrzana-konferencija-o-biomasi-i-oie-u-hrvatskoj/ 116. https://www.wri.org/our-work/topics/forests 117. www.bio-dizel.rs 118. www.biogasenergy.rs 119. www.pks.rs 120. www.srbijasume.rs 121. www.termismkm.rs



https://esotron.rs/standardi/

https://www.analyticexpert.com/

https://www.energetskiportal.rs/

https://www.energetskiportal.rs/odrzana-konferencija-o-biomasi-i-oie-u-hrvatskoj/

https://www.wri.org/our-work/topics/forests

http://www.biogasenergy.rs/

http://www.pks.rs/

http://www.srbijasume.rs/

132

A N E K S

Tabela 1. Stanje šuma u Srbiji u državnom vlasništvu po poreklu sastojine Poreklo sastojine Površina Broj stabala Zapremina Zapreminski prirast

ha % kom. % kom.·ha–1 m3 % m3·ha–1 m3 % m3/ha-1 Piv Visoke prirodne sastojine 442.400,0 37 254.859.003 24 576 117.875.059,2 53 266,4 2.481.287,4 46 5,6 2,1

Izdanačke prirodne sastojine 616.000,0 52 674.417.439 65 1.095 84.001.965,5 38 136,4 1.918.476,0 36 3,1 2,3

Veštački podignute sastojine 135.600,0 11 115.555.923 11 852 19.540.911,2 9 144,1 995.329,6 18 7,3 5,1

UKUPNO 1.194.000,0 100 1.044.832.365 100 875 221.417.935,9 100 185,4 5.395.093,0 100 4,5 2,4 Izvor: Banković et al, 2009.

Tabela 2. Stanje šuma u Srbiji u privatnom vlasništvu po poreklu sastojine Poreklo sastojine Površina Broj stabala Zapremina Zapreminski prirast

ha % kom. % kom.·ha–1 m3 % m3·ha–1 m3 % m3/ha-1 Piv Visoke prirodne sastojine 178.800,0 17 115.566.877 11 646 39.636.203,6 28 221,7 906.672,2 25 5,1 2,3

Izdanačke prirodne sastojine 840.400,0 79 913.188.352 85 1.087 97.186.948,6 69 115,6 2.539.717,0 69 3,0 2,6

Veštački podignute sastojine 39.200,0 4 41.048.260 4 1.047 4.246.329,4 3 108,3 238.291,1 6 6,1 5,6

UKUPNO 1.058.400,0 100 1.069.803.488 100 1.011 141.069.481,7 100 133,3 3.684.680,0 100 3,5 2,6 Izvor: Banković et al, 2009.

Tabela 3. Stanje šuma u Srbiji u državnom vlasništvu po očuvanosti sastojine Očuvanost sastojine Površina Broj stabala Zapremina Zapreminski prirast

ha % kom. % kom.·ha–1 m3 % m3·ha–1 m3 % m3/ha-1 Piv Očuvane 802.800,0 67 945.246.862 90 1.177 145.512.031,4 65 181,3 4.047.774,0 75 5,0 2,8 Razređene 357.600,0 30 97.085.102 9 271 72.450.935,6 33 202,6 1.285.259,0 24 3,6 1,8 Devastirane 33.600,0 3 2.500.401 1 74 3.454.968,8 2 102,8 62.060,3 1 1,8 1,8 UKUPNO 1.194.000,0 100 1.044.832.365 100 875 221.417.935,9 100 185,4 5.395.093,0 100 4,5 2,4


Tabela 4. Stanje šuma u Srbiji u privatnom vlasništvu po očuvanosti sastojine Očuvanost sastojine Površina Broj stabala Zapremina Zapreminski prirast

ha % kom. % kom.·ha–1 m3 % m3·ha–1 m3 % m3/ha-1 Piv Očuvane 786.400,0 74 996.981.905 93 1.268 107.136.950,0 76 136,2 3.073.561,0 83 3,9 2,9 Razređene 250.400,0 24 71.244.020 7 285 32.993.258,9 23 131,8 594.654,3 16 2,4 1,8 Devastirane 21.600,0 2 1.577.563 0 73 939.272,8 1 43,5 16.464,6 1 0,8 1,8 UKUPNO 1.058.400,0 100 1.069.803.488 100 1.011 141.069.481,7 100 133,3 3.684.680,0 100 3,5 2,6


128

Tabela 5. Površine državnih i privatnih šuma po regionima u Srbiji, 2014. (ha) Region Državne šume Privatne šume Ukupno Čiste Mešovite Ukupno Čiste Mešovite Ukupno

Vojvodina 66.522 52.221 118.743 2.170 2.898 5.068 123.811 Beogradski region 7.235 8.008 15.243 28.609 17.774 46.383 61.626 Šumadija i Zapadna Srbija 277.262 123.316 400.578 340.948 222.214 563.162 963.740 Južna i Istočna Srbija 355.336 63.318 418.654 422.378 178.537 600.915 1.019.569 Republika Srbija 706.355 246.863 953.218 794.105 421.423 1.215.528 2.168.746

Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017.

Tabela 6. Prosečna starost stanovništva i indeks starenja u Republici Srbiji u periodu 2011-2016/1

Godine Prosečna starost stanovništva, godine Indeks starenja stanovništva u %/2 ukupno muško žensko ukupno muško žensko

2011 42,1 40,7 43,4 121,9 103,3 141,6 2012 42,2 40,9 43,6 125,4 106,5 145,5 2013 42,4 41,0 43,7 129,3 110,0 149,8 2014 42,6 41,2 43,9 133,2 113,5 154,0 2015 42,7 41,3 44,1 136,6 116,6 157,9 2016 42,9 41,5 44,2 139,5 119,2 161,1

/1 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. /2 Odnos starog (60 i više godina) i mladog (0-19 godina) stanovništva. Izvor: Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017, RZS.

Tabela 7. Starost stanovništva u Republici Srbiji (ukupno i po regionima), 2011/1

Starost u godinama

Republika Srbija

Ukupno Srbija-sever Srbija-jug

Beogradski region

Region Vojvodine

Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije

Ukupno 7.186.862 1.659.440 1.931.809 2.031.697 1.563.916 do 29 2.347.299 540.428 640.792 670.544 495.535 od 29 do 64 3.589.247 847.250 974.479 1.002.143 765.375 65 i više 1.250.316 271.762 316.538 359.010 303.006

/1 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji 2011, RZS. Tabela 8. Starosna struktura stanovništva u Republici Srbiji (ukupno i po regionima), 2011/1

Struktura, %

Republika Srbija

Srbija, ukupno

Srbija-sever Srbija-jug Beogradski

region Region

Vojvodine Region Šumadije i Zapadne Srbije

Region Južne i Istočne Srbije

do 29 32,7 32,6 33,2 33,0 31,7 od 29 do 64 49,9 51,1 50,4 49,3 48,9 65 i više 17,4 16,4 16,4 17,7 19,4 Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 100,0

/1 Bez podataka za Kosovo i Metohiju. Izvor: Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Srbiji 2011, RZS.

Date post:	04-Jan-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	7 times
Download:	0 times

Studija je deo rezultata na projektu SocioNext SE: More Inclusive, … · 2018-09-17 · ANALIZA...

Documents