This is a reproduction of a library book that was digitized by Google as part of an ongoing effort to preserve the information in books and make it universally accessible.

https://books.google.com

NARËÖJA

å-ˇYHJRSKOGA

.1* " ‚n

UBEDJ’ENA

--

GESC

3833

33-35

Slovanská knihovna

SLOVANSKAKNJIHOVNA

*3186-188360°

SLOVNICE SLAVJANSKE

N A R NE Č J. A

VEKosциwом вAвскиčЕм

Domorodni jezik upeljajte

Kralju, rodu, domu véru dajte.

Grof DRAŠKOVIĆ.

-—-HELDGERGE==--

La langue. illyrienne est, à la fois, riche et laconique, _

énergique et harmonieuse. Elle sied également dans

la bouche de deux sem-es, et s' emploie auqsi heureu

sement à chanter les douceurs de l’ amour, que les

hautsÿüs et les sanglans trophées de Mars. Elle

relmííłlmnibfg a la mesure : elle est sonore, noble,

,Égxłpirer'véyí'çw zte, c’ est, au fait, le langage des

M 08. (VX .

Žž., m,. _ s; lla de Sommiers, voyage historique

-’ “Nm“ " \<{‘,.et.polini ne auMomene ro.. '1 g

" a in' "a / '.. , \ .

\.v

Ješjkąilirskí jeep/[za dno bogat i kratak, krëpaki [ë

og `sa_n. ,Im om lëpotom stoji u “stih ohodvojega

s af’iï‘ïmi se tako srčćno upotrëbimi k pěvąnju

slada e'fij'íbavi, kakono i k davórenj'u visokih čiuah

ikervavih pobëdah Marsovih. On saderžava u sel)!

skladnost i mëru; on je glasan,.plemenit, govor

nièki, žestok; on je sa svimjezik junački.

Vialla de Sommiers, u putovanju

hictorii-kom r' političkom u Cemu Goru.

LJUDEVITU GAJU,

UzвuрштELJU STARINSKE NARODNOSTI

I NOVE SLOGE ILIRSKE g

UTEMELJITELJU SVESLAVJANSKE UZAJEMNOSTI

I LJUBAVI U

v EL I K oJ I L I R I I:

LJUBITELJU I LjuВМСU NARODA

OVAJ ILIRSKESLOVNIČKE SLOGE

TEMELJ

U ZNAK DOMORODSTVA

Vékoslav Babukić.

Ich möchte den Klang des IlIyrz‘schen im Gesang und

der Poesie mit \dem Ton der Violine, des Altslawischen

mit dem der Üryel, des Pohlnischen mit dem der Cyther

vergleichen; oder _ ist das Altslawische in den dam'di

scheu Kirchenhymnen dem hallenden Sturz eines Wald

stromes , das Pohlnische eines Felinski mit dem reizenden

Gelispel und Gesäusel einer Quelle ähnlich, so ist das Il

lyrische im Munde der ländlichen Erato dem sanften Mur

meln und Girren eines Baches durch die Blumenwiesen

des Thales gleich; -das erste trifft, erschüttert und ü

berwältigt wie der Sturm; das zweite weckt, ergreift

und bezaubert wie das Rauschen des Windes durch herbst

liche Zitterpappeln; das dritte beschleicht, erwärmt und

entzückt, wie ein leichtes Wehen und Wogen der Mailu/t.

Dr. P. J. Schalľarik.

Predislovје.

Фuzanimanom me wo-time u

novo pucati poče, porodi se obćinska želja

za slovnicom kanoti temeljem svakoga više

izobraženoga knjižestva. Za onoj želji u du

hu bolje izobraženih domorodácah, a osobito

našega u narodnosti čelovodje Ljudevilla Gaja

-jer da me On, kada najvećjimi posli o

kružena biah onako silno nenagovaraše, da

slovnicu što skorie spišem, pak da će ju na

šem junačkomu narodu u Danici rodoljubivo

priobćiti, ova knjižica još ni danas světlostju

ponosila se nebi— po mogućnosti zadovo

ljit; nisam uzimanjkati hotěl kratku osnovu

slavjanske slovnice narěčjailirskoga, s kojom

sam se četiri godine bavil, na světlo izdati,

i takovu sudu učenih i vrědnih rodoljubácah

podverći. Marěčje južnih Slavjanah— kako

je to u proglasu ilirskih narodnih movinah ro

doljubivi učrednik (Redaktor) jur obilnie iz

VI

jasnil,—svi pravoučeni i k ljubavi i slozi te

žeći Slavjani samo jedno jedino u obće spo

znavaju, najmre: Narěčje ilirsko. Evo něko

1iko rěčih iz spomenutog za naš narodu sva

vrěmena najvažnieg proglasa:

1. - „Europa prispodablja se sědećoj dévojki,

i u toj priliki s jednim pogledom vidimo, da

ova dévojka - rukama derži jednu na tri ugle

osnovanu liru *), koju si na persa naslanja.

Ova lira glasila je u davnoj prošastnosti naj

ugodnim naravskim glasom, kada se jošće

sve skladno složene strune ili žice milimi vě

trići gibaše.—Alijednoč podigne se strahoviti

vihar odjuga i zahoda, i zatim silna bura od

izhoda i sěvera;—strune odapnu se, ter ne

stade sloge i milenih glasovah.

.Ova Europe lira jest Iliria na tri ugle

med Skadron (Skutаri); Varnom, i Bèlakom

(Villah) osnovana. Odapete nesložne strume

na ovoj liri jesu: Koruška, Gorica, Istria,

Krajnska, Štajerska, Horvatska, Slavonia,

Dalmacia, Dubrovnik, Bosna, Cermagora,

Пercegovina, Serbia, Bulgaria i doljna Uger

ska.—Šta možemo sada, gdě svaki za slo

*) Lira zvala se je kod starih Ilirov i Gerkov jedna fela

citare u spodobi harfe, uz koju su najstarii narodi

svoju prirodjenu nedužnost i slobodu naravskom pč

smom slavili,

gom uzdiše, bolje želéti, nego da se na ve

likoj Europe liri sve nesložne strume opet slo

že, i slastjom ugodnih glasovah proslave ve

kovitu mladost sédeće děvojke. A može li se

igda pomisliti, da taj veliki cilj dostignemo,

dokle se svaka struna posebitudjemu skladno

glasju prilagadja?—Prestanimo svaki na svo

joj struni brenkati;—složimo liru u jedno sо

glasje: jerbo je i ona samo jedina, premda su

njejne strune, svaka za se više, ili manje

od pervoga naravskoga glasa oddaljene.—0

tvorimo staru naroda našega knjigu , u njoj su

duhom slavjanskim zabiléženi lire naše něgda

šnji sladki glasovi, polag njih složimo pono

vljenim soglasjem Europe dragocěnu liru Ili

riu.—Кој istinu i razlog ove prispodobe do

kuči, odpotrěboće jednoga za célu Iliriu izo

braženoga knjižestva zaisto sasvim uvěrem i

uputjen biti mora.—“ у

U prizrenju jednog za célu Iliriu jedna

kog književnog jezika u istom proglasu tako

„Prie nego ov naš domorodniproglas za

ključimo, razsudimo malko, što dobri, što li

drugi ljudi o naših Novinah sude. Dobri i ra

zumni ljudi kažu: „Naše Novime jesu jošće u

svom početku, al", kad člověk zerno posadi,

mora znati, što sadi, i što iz njega izrasti

"VIII

ima; takiNovinarnica Ilirska naznačila je, ka

kovo zerno je posadila,i što iz njega izrasti

ima;—i ovo zerno podiglo je klicu svoju, i

mala lipica biti će velikom lipom, koja će je

dnoč hiljade marljivih pčelah sa svojim cvětjem

nasladiti, odkuda napune košnjiču Ilirsku naj

čištjim voskom i medom, koj će za sve trute

(trote) otrovnu moć u sebi imati. Nepustimo

dakle da povene lipica naša, na kojoj će në

gda glasni slavuljak i milena gerlica gnjezdo

graditi.–Novine naše jesu u početku; avén

dar svaki pošten člověk po pravici spoznati

mora, da su pred světom měra našega domo

rodstva, naše ljubavi i sloge.“

A stanoviti ljudigovore : „Zašto nije do

sada već sve ono u Danici, što želimo.“ О

vim odgovaramo s Vitezovićem: „Voće hi

tro kö dozrie, hitro opet i sagnjie.“ Nemože

se u pervi dél knjige sve napisati, što je svo

jim redom za célu knjigu odlučeno. Svašta

pomalo -i sve dalje, pozorno i pomnjivo u

izpunenju obećanja. — Drugi pako ljudi kažu

s jedne strane: „Ove Novineimadu naměruiz

nas Vlahe načiniti„“ a s druge strane: „Ove

Novine hote nas pobezjačiti,“ a iz tretje stra

ne: „Ovdě se sve měša, ovdě se samo jezik

kvari.“ Mi ovakove pitamo: bi i Némci imali.

književni jezik, da su rekli Austrianci i Ba

varci: „Pisci hote iz mas načiniti Saksonce ili

Hanoverance“; ali pak: „Nečitajmo knjigah ,

u njih nije našega sela jezik, u njih je sve

směšano: najviše saksomski, i hanoveranski,

zatim bavarski, švabski i něšto auštrianski i

t. d.“ Bili rekoh Némci prebivali u tolikoj

važnosti, i srěći, kako sada, da svaki tako

prosto za svoj kut piše, kako govori.—Proč

dakle sasvakim predsudom!—Prestanimo sva

ki za se, kano zlisusědi, samo na svoj melin

vodu vući, prestanimo misliti, da je samo

serbski, ili samo dalmatinski, ili lěstor hor

vatski, ili pak lěprav krajnski i t. d. pravo i

jedino ilirski. Ovakove predsude neka brane

svojljubi, u kojih neima prave iskre domorod

stva. U Ilirii može samo jedan jezik pravi

književni biti, njega netražimo u jednom mě

stu, ili u jednoj deržavi, nego u céloj velikoj

Iliri. Némci složili su svoj književni jezik

izsvih narěčjih cèle Germanie; a Talianiizdè

lali svoju sladku réč iz svih narěčjih cèle Ita

lie. Naša slovnica i naš rěčnik jest čitava

Iliria. U tom velikom vertu (bašči) imade

svagdě prekrasnoga cvětja; saberimo sve što

je najboljega u jedan věnac, i ov naroda vě

nac nikada nepovene; nego će se u naprědak

sve obilnie i krasnie kititi.“

Kojemu za ove domorodne misli duh i

serdce manjka, nezaslužuje slavno ime pra

voga, istinitoga, i izobraženoga Slavo-ilira;—

nije takovomu za dobro Velike Ilirie baš ništa

na serdcu ležeće, tudja jest takovomu prava

narodnost slavo-ilirska!— .

U izdělavanju pako slovnice ilirske uvěk

sam pred očima imal, da se brez znanja dru

gih slavjanskih narěčjah niti u našem nikakov

naprědak učiniti nemože; zato si za dužnost

deržim ovdě očitovati, koje sam najpače me

dju ostalimiizvore upotrěbili:

I. Staro cerkveno-slavjanskoga narěčja :

a) Meletia Smotriskoga Slovnicu pre

štampanu u episkopi rimničeskoj I. 1755.

b) Abrahama Mrazovića rukovodstvo k

slavenstěj Grammaticě v Budimé I. 1811.

с) Јosephi Dobrovski institutiones lin

gvae slavicae dialectiveteris Vindobonae 1822.

II. Narěčja slavo-ruskoga:

a) Најmovu grammatiku;

b) Puchmajera Antona Jaroslava, Lehr

gebäude der russischen Sрrache. Prag 1820.

a) Mrozińskoga përvše zasadi grammatiki

jezika poljskiego u Varšavi I. 1822.

b) Bandtkea,Pohlinische Grammatik1824.

IV. Narěčja českoga:

a) Dobrovski. Lehrgebäude der Böhmi

b) Ternka. Ubersicht der Böhmischem

Declinationen undConjugationen. Brinn 1829.

c) Pravopis česki od Václava Hankyv

Praze 1833. -

V. Narěčja ilirskog:

a) Reljkovića i

_ b) Lanoševića grammatiku;

с) Vuka Stefanovića Karadžića Slovár

u Beču 1818; kako takojer

d) Vuka Stefanovića: Kleine Serbische

Grammatik verdeutschtund mit einer Vorrede

von Jakob Grimm. Leipzig und Berlin 1824.

- e) Berlića Ilirische Grammatik, za tim

f) Kopitárovu g) Murkovu h) Dajnkovu

i i) Metelkovu grammatiku,

Pri upotrěblavanju ovih izvćrah nikada

nisam čisti narodni obćinsko ilirski, duhu slav

janskoga jezika medju ostalimi najshodni iz

govor iz očiuh izpustil, što se svaki, koji

malo pozornosti ovomu délcu pokloni, lahko

osvědočiti može.

Što se pako, prědnosti našega jezika pred

drugimi dotiče, samo ću na kratkom spome

nuti, da misedam padežah imademo, čim se

XIII

nijedan niti stari niti novijezik ponositi nemo

že. Da mi za spole iménah naučit se nepo

trébujemo tolike uprave i naredbe, kako La

tini; a nitiopet samo uvižbavanje, kanoNém

ci. Pridavna imena nisu u nijednom jeziku

tako sveršeno izdělana kao u našem, to svi

svědoče slovničari (grammatici).–Vlastitost

razdělenja slavjanskih glagoljah (verborum)

na minuće,(perfectiva)itrajuće (imperfectiva),

i od ovud tekuće bogatstvo glagoljah jest ta

kovo i toliko, da se utom pogledu baš nije

dan jezik s našim uzporediti nemože. Nestal

nost slavjanskih glagoljah u nesveršenom na

činu, kada se s latinskimi regulami o pro

šastnih vrěmenih i supinumih, kako takojer

s němačkiminenarednimi glagolji uzporedi,jest

tako malena, da sa svim izčezne. Koliko

verstno je opet bogatstvo slavjanskih predlo

gov (praepositio);—to ostavljam učenim čita

teljem prosuditi.

Iz svega dosad rečenog slědi: da kako

godsu tělesa i serdca slavjanskoga roda jaka

i krêpka, tako im je i jezik njihov, prava

najmre slika duha njihovoga, jak i krěpak.

Nije dakle ni malo pokliznul Francez Viala,

štoje naš jezik nazvali jezikom junačkim.

I nut da zaključim predgovor moj s mu

drimi glasovitoga Némca Gottscheda rěčmi:

-"

Xlll

„Sie sehen es gar nur zu wohl ein, dass es ci

nem Eingebohrncn eine wahrhafte Schande ist,

zwar in lodlen und ausländischen Sprachen ge

schickt; in seiner eigenen thttersprache aber

ein Fremdling, oder doch halber Barbar zu

seyn. Sie sehen es auch täglich, wie eifrig be

nachbarte Völker auf die Schönheit ihrer eige

nen Mundarten halten, und wie weit sie sich

auch dadurch die Hochachtung ihrer Nachbarn

erworben haben.“

U Zagrebu 30. Serpnja 1836.

Svako govorenje složeno je u Rim, a

iz slovkih iliti syllab ; a slovke iz pismenah.*)

Pervi našastnicipismenah bili su po jed

moglasnom dokazu spisateljah pomnjivi, i med

svimi starog svéta narodi najumětni i slavni

Feničani.—Оd Feničanov poprimili su pisme

na i drugi kako aziatski, tako i europejski na

rodi. Pismena ova dospěvala su tečajem vrě

mena k soveršenosti najpervo kod mudrih E

linah iliti Gerkah, zatim kod Latinah; a sada

k najvećoj jednostavnosti kod europejskih na

rodah.

Da se neupustimo u obširno, duboko i

neizměrno izpitavanje slavenskih pismenah u

obćem; naputjujemo na kratkom svakoga ro

doljubca: da vidi Danicu Ilirsku lěta 1835

Лbroj 10.11. 12; kako takodjer 31. i 32. I to

samo mimogred napominjemo: da u istinu mo

ra svakoga sveserdnoga Slavjana žalost na

pasti, mora ga tuga obuzeti, mora s českim

Zabojem plačem zastenjati golubinjim — kad

__-

4) Réči „litera“ (8uфtab, Gdriftgug) zove se u našem

čistom jeziku polag staro-slavenskoga i polag drugih

narečjah „pisme, pismena.“ Jer dosad kod nas upo

trébljena rěč „slovo“ znamenuje baš Sort, bile 9tete.

1

g.

promotri: koliki nesklad medslavskom, inače

verlom bratjom vlada, — koja bratja jednu

milu majku „Slavu“ svojom nazivaju, i koju

jedna ista slavjanska kerv obtiče.– Bacmo

mesklad taj„naš jaram tverdi,— koj nam slav

sko ime gerdi, i zakapa narodnost!“

Mi poprimamo bez ikakvog jednostranog

obzira kano europejske obitelji članovi euro

pejsko-ilirska pismena, kojimi se naša Dani

cu Ilirska, i Norine Narodne služe,— koji

mi su najnovie naše knjige: Kačić, Oddijenje

iSigetsko, i Katekizam štampane; koja ostalim

predpostavljaju mnogi naroda našega najučenii

muževi— izmedju kojih maš najveći slavjan

ski spisatelj g. Dr. Šafarik u Muzejnom časo

pisuu Praziizhadjajućem naš ilirski pravopis

„všystki slavski wynikajici“— to jest: sve

slavjanske nadilazeći— naziva.

2. Razredjenje Pismenah.

Mi Iliri (Serblji,Horvati, Slavonci, Bo

i sanci, Cernogorci, Hercegovci, Dalmatinci,

Dubrovčani,Bugari, Istrianci, Štajerci, Krajin

ci i Korušci) imademo 29.glasov, kojise za

rad različnoga udaranja i gibanja naravskog

orudja našega—jezika-u 6 redov razdě

Ijuju kanoti:

iSamoglasnici.

3

Suglasnici. -

II. ustini: v, f, b, p, m.

III. jezični: n, I, r.

mehki: nj, lj.

IV. zubni: d., t.

mehki: dj., tj= ć.

V. žumboreći: z, - s,

mehki: ž, š, č,

VI. gerilački: gi, j, h , k.

Pazka 1. Pisme j, koje polag svoje na

rave u našem narěčju uprav med suglasnike

spada (jer jednako sa gerlačkim suglasnikom g

u čisti koren s razvežuje se) piše se pred, i

za samoglasnici n. p.

a) Predsamoglasnici: jaram, jabuka,je

sen , jedem, jota, napojiti, jutro, jučer,jur

ve i t. d.

b) Za samoglasnici: moj, tvoj, znoj,

Kada za jezičnimi i zubnimi glasi stoji;

onda se š njimi u jedan glas staplja i zname

nuje se odzgora potezom n.p. zemlja, kralj—

njiva, panj, granje, stanje, govorenje –

smudj, ladja, gradja, medja—platja, bratja

i t. d.

Paska 2. Pisme č potrěbuje se za one

slovke, koje se u někih stranah Ilirie kakti je,

u nekih kakti ie, u někih kakti e, a u někih

kakti i izgovaraju , n.p. vjera, viera, vera ,

vira, piši věra. Naša naměra ovdě nije pred

pisavati ljudem zakone, kako imaju taj zabi

4

, lěženi ču obćem i prostom razgovoru izgo

У ali zavolju sloge ilirske potrěbno jest, da se

u pismu jednako uvěk é piše. Za moći věn

dar laglje upaziti, gdě se č pisati ima, dobro

je barem u čitanju priučavati se ilirski č raz

| ložno kao je izgovarati; n. p. svét, véra, dé

lo;— čitaj: svjet, vjera, djelo i t. d.—U

i pësničtvu može se vëndar, ako su dvé slov

ke potrěbne ie, ako pako sklad zahtěva e ili i

pisati.– Ilirski dakle é piše se za ustnimi,

jezičnimi, zubnimi, ter žumborećimi glasi u

srědini rěčih, malo kada na kraju n. p.

a) Za ustnimi: věra , svěst, svět, bés,

bëg—pěsma, péna, město, měh.

b) Za jezičnimi: něm, nëdro,. lepota,

c) Za zubnimi: délo, děd, dévojka, të

Io, těsto, těsnoća.—Sglasom ovim č mogu

se jezični i zubni glasi stopiti, ter tako izgo

voriti, kano da bi sa j pomehčani bili n. p.

djed, njem, ljepota, ljenost.

d) Za žumborećimi: zénica, séme, séki

ra, sěver, céna i ostala.

e) Na kraju n. p. gdě, nigdě, svagdé,

ovdé.

}

Paska 3. Med ć i tj. ta je razlika: da se

ć na početku, srédini i na kraju pisati može;

n. p. ćut, ćutenje,— reći, vući, séći, dići,

srěća— već, cić, prišć;—tj pako samo na

/ srědiniu proizvodjenih (derivatis) rěčih n. p.

platja, bratja, světja, srětja.

5

Paska 4. Slavomci i Dalmatini pisali su

već od davna dj, lj=\ch, lj, nj; a Horvati -

Zagorci dy, ty, ly, ny; zato hte lahko na

Travne glase dj., tj, lj, nj čitati: samo u slě

dećih nemogu se mnogi uvěžbati:

d. glasi kano slavon. ch horv. ty

č — — — сs — ch

— — · — sh — sh, ss

– – — IX 4– S,

Ova četiri pismena ćine se pervim pogle

dom težka; ali ništarmanje, tko ih samo malo

pozornim okom promotri, i njim se priuči,

vidit će: da su naravnia , prostia i mnogo

Ilaglja; nego slavonska i horvatsko-zagorska,

Ktomu, něka svaki još promisli:Tdai-su-sta

vonska i horvatsko-zagorska jednostrana; eu

* ropejsko-ilirska pako obćinska i k slozi vode

ća, a svaka jednostranost je samo slozi pro

tivna. ,

3. Promična Samoglasnikov.

a prelazi u o n. p. sta-nem, sto-jim.

а — - e za mehkimi glasi n. p. maz-ati,

maž-em, plak-ati plač-em,

pis-ati, piš-em, glod-ati,

glodj-em it. d.

о — - а: lom-im, lam-ati; bod-em,

bad-ati, rod-im, radj-ati.

о — - e osebujno za mehkimi glasi n. p.

Ikrajem, mužem , mačem,

panjem, naše, vaše, moje,

tvoje.

6

o produženi mčnja se na u što se pri 7 padežu

ženskogaspola drugoga itret

ega sklonjenja zgadja n. p.

ženom i Zagorsko ženum i

/ ženu,—česki ženau—polj

ski žena, složi slovensko že

nó ili ženój—kost, kostjom

—zagorski kostjum i kostju

–poljski košća i slovensko

kostjó ili kostjój.

u mčnja se na i n. p. sluh, slušati, slišati, žu

- A i dim, ožidati, budem,bidnem,

i t. d.

е — na o u glagoljih (verbis) i imenih iz

njih izvedenih n.p. ležim,po

Iložiti, loža, ložnica.

e — na i n.p. čekam očikati, tepsti nati

, pati, teći ticati, metnem,

mitjem, mesti izmitati it. d.

4. Promena suglasnikom.

Suglasnici istoga reda imaju veliku srod

nost med sobom; a někoji jednoga reda imadu

srodnost opet s drugimi.

I. Suglasnici uslni :

měnjaju se medju sobom n. p. farba i česka

rěč barva—upati i ufati— mnogo i vnogo i

pfnogo,–tamnica itavnica—Horvat i stranj

ska réč Krobat, složi harvatske i Karpatske

gore, pčela, česki včela, slovenski čbela i

čmela.—Benetke Vnetke i Mletke, složi Be

metačka ulica u Zagrebu, Venetčani i Mlet

čani.

v prelazi takodjer u h n. p. vlače i hla

če, hlačice, vinogo i hnogo, v visinu i h vi

sinu. Pogledaj Danicu Ilirsku 1835.br.3.str. 10.

gdě polag zagorskoga narěčja ovako stoji:

„Onda podigne oči ih visinu.“ Za ustnimigla

sir, b, p, m umitju Iliri često, kano i Rusi

jezični glas I, koj se sa slědećim ju u ja, sa

je u je, sa ji u nji, a sa ju u lju staplja:

1) na kraju u samostavnih imenih n. p.

zemlja, čaplja, sablja - grablje, zdravlje,

koplje–kervlju. -

2) pridavnih imenih n. p. kravlji, pervlji.

3) u glagoljih n. p. zobljem, živjeti

(živěti). -

Paska. Bolje bi vëndar bilo, da se zubni

glas I svagdé bez razlike neumitje.

П. Suglasnici jezični

l, m, r,

měnjaju se uzajemno med sobom n. p. Venet

čanii Mletčani—mnogo i mlogo—plebanuš i

prebanuš– krik i klik—prepelica i plepelica.

U pretvara se takodjer na u u srědini;n.p.

dig dug, vik vuk, pik puk, veći vući; kad

kad pako a najpače na kraju, osebito věndar

u pričastju (participio) pretvara se i na o n.p.

bi, bio, pital i pitao,—pisali pisao, govori

i govorio, i ostala.

III. suglasnici zubni

pretvaraju uzajemno, a zatim

di prelaziu dj: n. p. graditi, gradjem,

roditi, rodjen

raditi, radjen

suditi, sudjen.

platiti, platjem

svétiti, světjem

mlatiti, mlatjen

zlatiti, zlatjem

IV. suglasnici žumboreći

s prehadja u ž: n. p. vitez viteže,

knez kneže

mazati maž-em

kazati kaž-em

rézati rěž-em

s – —- 3: pisati piš-em

brisati briš-em

kresati kreš-em

plesati pleš-em.

с — – či: Otac otče

micati mič-em

ovca ovčar

lonac lončar

zeczečji, iliproduženo

zajec zaječji.

V. suglasnici gerilački

g, j, M., R.,

pretvaraju se uzajemno jedan u drugoga, m. p.

- hotëti, htéti ktéti

kdé, kadé gdě

kći i slovenski hći

kto (tko) i gdo,

Zatim se g, h, k-měnjaju na 3, s, c,

koja se opet polag gori navedenoga priměra

(br.IV.)u ž,š, čna dalje pretvoritimogu, n. p.

g na si, a z na 8: Bog, Bozi, Bože,

drug, druzi, druže,

rog, rozu, roze.

h na s, a s naš: duh, dusi, duše,

kruh , krusi, kruše,

vlah , , vlasi, vlaše,

gréh, grési, gréše.

k na c, а с na č: puk, puci, puče,

junak, junaci, junače,

vuk, vuci, vuče.

„Nisu vuci stekli po porucih, i t. d.“

Prirěčje.

0dtuda se dakle vidi, da pismena ž, š, č

svoj bližnji koren imaju u s, 8, c, premda se

ova kadkadu izpeljivanju koje rěči više nigdě

menahadjaju, nego se čini kak da bi g, h, k

nesrědstveno skakala na 8, š., č., n. p.

mahatu, — , mašem,

skakati, — , skačem :

Prispodobi věndar mah i skok, koja u vi

šebrojniku masi i skoci imaju; prispodobi na

dalje naravsko ijoš neumětno izgovarenje dé

tinsko u takovih rěčih. .

Kadagod se se, s nahadja pred pomehča

nimisuglasnici dj, tj, č, lj, nj vekšinom se

grozd, i groždje

pustiti, - i puštjati

10

iskati, išćem

poslati, pošljem

smerznuti, smeržnjen

pritisnuti, pritišnjen.

Ovo biva takodjer u različnih rěčih, ako

slědeća réč mehkim suglasnikom nj počimlje,

- š njim cum illo.

0vdě se može upaziti, da se pismena

bi, d, д, a, a ako stoje predtverdimi, k, s, it

u prostom govoru rado na tverde p, it, k, s ,

š pretvaraju n. p.

, ljubak, ljupka, ljupko,

- У: rob, ropstvo,

herbat, herpta,

sladak, slatka, slatko,

podkov, potkov,

nizak, niska, nisko,

težak, teška, teško.

A uzajemno paktverde k, s, t, na meh

ke g, a, dako pred mehkimi stoje, n. p.

na město k Bogu veli se g Bogu

„ „, s Bogom „ „ z Bogom

„, „ s dédom „ „ z dědom;

tako iz rěči svat, svatba, veli se svadba.

Ovo je dalo povod, da su někoji pisci

za g. Vukom Stefanovićem, prezirajući bliž

nje korene rěčih, ovako i pisati počeli; ni

věndar sudimo, da se ovakovim pisanja nači

nom nauk istoga jezika preveć obtežčava, ter

zato da je bolje ovakova pretvaranja u pismu

tak često nepotrěbovati.

11

Pred slovkom ti nesveršenoga načina

(infinitivi) mènja se d, it i za u s, n. p.

vedem, vesti

predem, presti

vezem, vesti

metem, mesti.

Za gerilačkimi g, h, k mënja se slovka

ti nesveršenoga načinau ći, g pako i k od

hite se; n. p.

mogu moći (ne mogti)

tečem teći (ne tekti)

legnem leći (ne legiti)

:: :: :: ::séčem sěći (ne sěkti)

Gerlački glas h imade srodnost sa ustni

mi glasi f., v i mi; tako se preměnja i

ih u for hyala i fala

- uhvatiti i ufatiti.

h u v: muha i muva

buha i buva,

ruho i ruvo,

puhati i puvati,

suh i suv,

kruh i kruv,

marha i marva.

hu mu6.padežu višebrojnika n. p.

URunjanskim zelenim šljivicim, na mě

sto: u Runjanskih zelenih šljivicih. U go

rispomenutom narodnom prirëčju nestoji: ni

su vuci stekli po porucim; nego po porucih,

kako i mora biti. Imade takov priměr i kod

-“

Risah n. p. po goram, na město (polag pravi

Ia): po gorah. Vidi Lehrgebäude der Russischen

-Sprache von Anton Jaroslav Puchmayer.str. 4.

h prelazi u je n. p. smeh i smej, smejati se,

na město smèhatise—Mi

halj, Mijo,Mijat.

H se u někih stranah Ilirie tako slabo

zgovara, da ga je posve malo čuti; ito je uz–

rok, da ga G.Vuk Stefanović i mnozi drugi

mora ili ga gdo zgovara ili ne, n. p. höra

* vrčme) i orah, puhati, mahati, herdja, puh,

muha , ruho i ostala. Piše m.p. G. Vuk Ste

fanović u svojoj Grammatici str. ХХХIII.

Praa ima, al olova nema,

zatim :

Uzlu ruu u kožuu,

na město:

Praha ima, al olova nema,

U zlu ruhu u kožuhu.

б. О. Naglasku.

“ T. Iliri imaju dva poglavita naglaska (accen

tus), kratki i dugački. Za kratki glas potrě

na desno doli potegnjen, i stoji nad onimi gla

si, koji se tak oštro izgovaraju, kano da bi

dva jednaka suglasnika slědila, n. p. rána (ran

na), grad (gradd,tuča), pitati (pittati), hitati

(hittati) i t. d.

Dugački naglasakje dvojstruk, oštri i za

vinjeni. Oštri se zabilježuje ("), a zavinjeni

s

13

(*). Obadva se izgovaraju tako, kak da bi

dva samoglasnika bila: ali oštri izgovara se

krépkim i pomalo padajućim glasom, dakle:

di, é, ti, 6, u izgovaraj da, ee, i, до, ши.

i m.p. glás izgovori glaas, voх.

klás „ kláas, arista.

lik „ luk, arcus.

vrát „ vraat, collum.

sud „ sud, vas, i t. d.

Ovako se imaju znamenovati pokratjena

zaimena, barem u onih padežih, gdč samo

jednu slovku imaju, n. p. kli, ká , kó, má,

tvá, svá, mui, tvrti, svi i t. d.

Zavinjenipako izgovara se takojer dugač

kimglasom, koi seiz slaba na krčpčie podiže i

naglo pretergne. Dakle

di, é, i, д, i izgovaraj adi, ee, i, од, ци.

n. p. bán izgovori balan , Ватиs

bör „ boor, pinus

stid izgovori sud, judicium

ling „ luug, i lixiria

raka „ гuluka, manus. ,

diša „ duša, anima

gláva „ glaava, caput

Itaka „ Luuka, portus

/ Ijiv biti mogal, n. p.

kipiti colligere, kipiti emere

pitati saginare, pitati interrogara

14

у

hititi projicere, hititi properare

tičimo doceanus, učimo docenus

luk carpa, i lik arcus

težak graris, i težák operarius

stid i judicium, stid runs

vráta porta, vráta gen. sing. colli

ling lirivia, lig bucus i t. d.

Naglaski se izviše bez straha sumnjivosti

'govorenja tim manje potrěbovati imaju, jer se

či jako različnim glasom izgovaraju, tako n. p.

fy mašoj prostranoj Iliri po različnih krajih re

}

u rěči danica izgovaraju

Zagorci i Sloveni . . . . . .danica

Primorciu Istri,Horvatskoj iDalmacii danica

Ostali Iliri . . dánica.• * • • E • •

Tak se mora razlučiti 2. padež višebroj

voga padeža n. p. jedan konj nemože toliko

povući, koliko pet könj ili kónj-ah. 12 mé

séc ili mésécih je višje, nego jedan měsec–

ja imadem samo jedan penez ili novac; a ti

imadeš mnogopenéz, novac ili novácah. Istim

i načinom mora se naznačiti srědnjega spola

drugi padež višebrojnika n. p.

selo, sél i ili sél-ah;

kolo, s kól ili kólah;

slovo slóv ili slóvah;

govorenje govorénj ili govorénj-ah i t. d.

Takodjer produžiti seima ženskoga spola

2. padežvišebrojnika n. p.

žena žèn ili žen-ah

glava -glav- ili gláv-ah,

krava kriv ili kráv-ah.

15

Zarad dugačkoga glasa razlučuje se 2.pa

dež višebrojnika od 6. padeža višebrojnika :

jerbo je u ovom glas kratak n. p. što stoji mu

norinuh ilirskih; čim se one razlučnju od mo

rinuh němačkih. Pervi je i kratak; a drugi

dugačak. -

Od osam strinah govorenja.

6. Kakogod jezik slavjanski u obćem jed

nako sa latinskim: tako i narěčje ilirsko ima

de 8 stránah govorenja najmre :

I. Ime (Nomen das Nennwort).

II. Zaime (Pronomen das Fürwort).

- III. Glagolj (Verbum das Zeitvort).

G-TV. Pričastje (Participium dasMittelwort).

V. Predlog (Praepositio dasVorwort).

VI. Prislov (Adverbium das Nebenwort).

VII. Veznik (Conjunctio das Bindewort).

VIII. Medmetak(Interjectio dasZwischenwort).

Od ovih su 4 perve strane preměnljivc ;

doslědnje pako 4 nepremënljive.

I.

7. Ime je trojverstno:

A. Samostavno,

у С. Вrojno.

“ А. O Imenu Samostavnom.

8. Samostavno (substantivum) znamenu

je osobu, stvar ili vlastitost kakvu, koja -

16

ma po sebi u govorenju stajati može; n.p. člo

vèk, knjiga, razum, pamet, volja, mišljenje.

9. Ime samostavno jest trojverstno :

a) Vlastito (proprium).—K ovomu spa

daju imena posebna ljudih, deržavah, varašev,

sélah, měsecih, bregovah i potokah. “

b) Obćinsko (appellativum).— К njemu

naleže sva imena, koja kakovu neizvéstnu o

sobu ili stvar znamenuju, t. j. takova imena,

pod kojimi se mnoge osobe ili stvari razumě

vaju i nahode, n. p. člověk, kralj, varoš,

knjiga i. t. d.

c) Skupno (collectivum).— Ovo već u

jedinobrojniku množinu znamenuje, n. p. puk,

narod, tersje, grozdje, ternje, bervje i mno

ga druga. -

10. Spolov imade tri: mužki, ženski i

srědnji.

I. Mužkoga spola jesu sva imena pervo

ga sklanjanja na suglasnik izhadjajuća.

II. K ženskomu spolu maleže

a) Svaimena drugoga sklanjanja u per

vom padežu jedinobrojnika na u do

končajuća se.

b) imena tretjega sklanjanja u drugom

padežu jedb. na i izlažeća , n.p. kost,

i,–kerv, i,—berv., i,–it. d.

III. Srédnji spol zavjima sva imena per

voga sklanjanja u pervom pad. jedb. na

samoglasnik o i e sveršujuća se, n. p.

govorenje , ganutje, trenutije.

47

Někoja su imena spola obćega (commu

nis) t. j. koja jednim okončanjem mužki i žen

ski spol pokažuju, n.p.gerlica, može biti sa

mac ili samica, tako isto lastavica, kobac

(škanjac) prepelica i ostala.

“T“ 11. Kako slavjanskijezik u obćem, tako

i ilirsko narěčje imade tri broja: jedino, dvoj

i višebrojnik. Dvojbrojnik je vlastitost slav

janskoga jezika n. p. oči, ruši.Гуг

12. Kak svi drugi Slavjani, imadu i Iliri

padežah 7, ijesu slědeći:

Imeniteljni (Nominativus).

Roditeljni (Genitivus).

Dateljni (Dativus).

Tužiteljni (Accusativus)

Zvateljni (Vocativus).

Skazateljni (Praepositionalsv. Localis).

Tvoriteljni (Instrumentals v.Sociativus).:

Pazka. Premda ova imena padežah nijsu

i sasvim razlogu našega jezikoslovja priměrna,

jerbo su uprav latinska, ovdě vendar saderža

najesu zaradi lagljega porazuměnja.

Promëne padežah jesu većjim dělom sa

moglasnici, -

Suglasnici su samo im i h

Prirastak: ov, ev., en, et, es.

Uslavjanskom jeziku imademo dva vla

stita padeža, najmre: Skazateljni ili Mastelni

(Localisv. Praepositionalis), i Tvoriteljni,О

rudeljni ili Družtveni (Instrumentalis v. Socia

tivus).

3

18

Lokal se nikada bez predloga (praepo

sitio) netrěbuje.

Ako pri Sociativu nikakva nema predlo

ga, Instrumental (Tvoriteljni) zove se , n.p.

INu bojišću s bratom mojim, branilesam se

Sklanjanje imamo za mužki i srědnji spot

jedno; a za ženski dva. - Ova se poznadu iz

2-ga padeža jedinobrojnika.

I-ga sklanjanja 2. pad. izlazi na a.

III-ga — — — i.

Imena mužkoga i srědnjega spola děle se

na priměr tverdoga, i mehkoga dokančanja.

Tverdoga dokančanja imena mužkoga

spola izlaze u 5. pad. jedb. na e ; mehkoga na

u;–u7. pad. jedb. izhadjaju tverda na omu,

mehka na em;– u 2. pad. višebrojnika sver

„šuju se tverda na ov;— mehka na cv;–u 3.

ka na em.

Tretji padež jedb. iliti Dateljnijestjednak

sa šestim iliti Predložnim po svih spolih i skla

njanjih.

Srednji spolimade tri padeža, t. j. Ime

I nit. Tužiteljnii Zvateljni iliti 1.4. i5.jednaka

u jedino- i u višebrojniku; ženski spol samo

u višebrojniku,

Pri mužkih imenih razlikuju se životna

ilili dušna (animala, lebende), od bezživotnih

ili bezdušnih (imanimata,leblose); životnaima

du 4. ili Tužiteljni padež jednak sa drugim

iliti Roditeljnim, bezživotna Tužiteljini jednak

19

Něgda je bil 4. padež jednak sa pervim;

tomu sejoš trag nalazi ; tako n. p. vele Hor

vati Zagorci: „za muš (na město „za muža“)

iti.“ Na isti način vele Rusi i Poljaci. Vidi

Lehrgebäude der Russischen Sрrache von An

tom Jaroslav Puchmayer str. 207. onda Polni

sche Gramu. von G. S. Banditke str. 66. 67.

13. Kratki pregled sklanjanjih imen samostavnih

Jedino b r ojnik.

5. е, о I и, е | 0 (e) | ti

11. m. I am Imunalnom. - - - - - g

| 3. 7. ima | ana | __ima

ГVišebrojnik.

1. i, a | li, a | e | i

2. –:–al-: –al –ah | ih

3. on Luciju em |_am limfamjan)

5. i , а || е, а || е | i

3 %

14. Kpriměru pervomu sklanjanja pervo

ga maleže sva imena mužka, koja se na

tverdi suglasnik dokančaju; a srednja, koja se

sveršuju na o: golub, junak, stol, mozak,

razum, stado, selo.

- a) Priměr tverdoga dokančanja.

Mužka Srědnja,

životna, bezživotna.

Јedb,1. Nom. jelen , perst, selo.

2. Gen. jelena, persta, sela.

3. Dat. jelenu, perstu, selu.

4. Acc. jelena, perst, selo.

5. Voc. jelene, perste, selo.

6. Praep. ojelenu, perstu, selu.

7. Soc. jelenom, perstom, selom,

Višb.1. Nom. jeleni, persti, sela.

2. Gen. jelén-:, perst-:, sél-ah.

3. Dat. jelenom,грerstom, selom,

4. Acc. jelene, perste, sela.

5. Voc, jeleni, persti, sela.

6. Praep. ojelenih, perstih, selih.

7. Soc. jeleni, persti, seli.

K priměru drugomu pervoga sklanjanja

spadaju sva imena mužka izhadjajuća na meh

Iki suglasnik t. j. na j, lj, nj, dj, c, č, ć,

š, ž;— a srědnja na e : kralj, panj, konj,

smudj, otac, kraljić, mač, miš, muž, nož,

polje, morje, govorenje, serdce, mišljenje,

it, d,

–21

b) Primér mehkoga dokančanja.

Mužka Srédnja.

život. bezživot.

Јedb. 1. Nom. kralj, mož, polje.

2. Gen. kralja, noža, polja.

3. Dat. kralju, nožu, polju.

4. Acc. kralja, nož, polje.

5. Voc. kralju, nožu, polje.

6. Praep. o kralju, nožu, polju.

7. Soc. kraljem, nožem, poljem.

Višeb. 1. Nom. kralji, noži, polja.

2. Gen. kralj-:, nóž-:, pólj-ah.

3. Dat. kraljem, nožem, poljem.

4. Acc. kralje, nože, polja.

5. Voc. kralji, moži, polja.

6. Praep. o kraljih, nožih, poljih.

7. Soc. kralji, noži, polji

Parske obćinske.

Imena mužka dokančajuća se na c, k,

Л, g, i za měnjaju u 5.pad. jedb.

h —

z i g – ži;

u višebrojniku pako u 1-om 6.i 7-om pad.

}

k na c

g - z, n. p.

Jedb. 1. otac, junak, duh, vrag, vitez.

5. otče, junače, duše, vraže, vite?

Višb. 1. junaci, dusi, vrazi.

6. o junacih, dusih, vrazih.

junaci, dusi, vrazi.

Imena na ar, er, ir, ur. sveršujuća se

imaju 5. padež na u , n. p. gospodar gospoda

ru, pastir pastiru it. d.

Car i knez mogu se sklanjati kano i meh

ka imena; to jedino je paziti, da knez imade

u 5. pad. kneže.

Sin imade e, i u: sine i sinu.

Pervi padežvišebrojnika izlazi nai; mno

ga věndar imena jedne i dviuh slovkah mužka

dobivaju izvan narednoga svoga premenjanja

prirastak

Га)tverdoga dokančanja ov, n. p.sokol so

kolovi, golub golubovi, duh"duhovi, kotal

b) mehkoga dokančanja ev, n. p. kralj

kraljevi, nož noževi, mač mačevi, stric stri

Imena narodna na in, n. p. Serbljin, Bu

garin, Turčin, gube u svih padežih višb. in,

n.p. Serblji, Bugari, Turci.

Padež 2.višeb. biaše kod starih Slavja

нahjednak s pervim pad. jedb. s tom věndar

razlukom : da se je poslědnja slovka u 2.pad.

višeb. produživala. Vidi Dobrovskoga „Instit.

ling. Slavicae dialectiveleris. str.472. U hor

vatsko-zagorskom narěčju zaostali su takodjer

još někoji takovi padeži n. p. brojiti penés–

miimademo mnogo könj– tomu je već pet

méséc. Danas pomehčuje većja strana Ilirah

23

stari padež sa slovkom ah ili ih; gornji Iliri

pako, kakti Krajinci, Korušci, Stajerci iHor

vati Zagorci pomehčuju imena tverdoga do

kančanja sa ov; mehkoga sa ev kakono već

gori u priměru pokazano stoji. Da i ostali

Iliri gorirečeno dokančanje na or i cio imadu,

pokazuje starinska pësma, koju Kulunčić pod

-imenom „Košutice“ na str. 65. svojih fruci.

aut. donosi: ,

„Davao mi je devet ključev

Da otvaram devet gradov.“

:::::::“„Blagoslov jim (Slavjanom) još ostavi

Marta , Jova i Plutona ,

Svojih bogov, koje slavi.“

Najobične se pomehčuju imena u 2. ра

dežu višeb. sa ali*); nalazi se vëndar iménah

i na ili n. p. gost gostih, cerv cervih, mrav

mravih, měsec měsecih, dinar dinarih, groš

groših , forint forintih, i o.—Gděkoja imaju i

, na ali i na ih n. p. petputah i putih, kesten

kestémah i kesténih.

Imena srědnjega spola odhitavaju u 2.pad.

višeb. samoglasnik, n. p. sél, Ilic i t. d.—

Ako bi pako po odhitjenju samoglasnika dva

}

*4) Serblji, mnogi Slavoncii Dalmatini poradi slaboga na

kraju glasa bi , izpuštjaju ga iu pisanju. Ništanema

nje stoji u Cernogorskom Kalendaru lěta 1835 na str.

55. ovako: „Ovamo (bolje ovdé) u narodu kod svčih

Relji.Tamostavio imena i roditeljinom

fromiložestvonom na kraju čuje se h; dakle Serbiji (kak

| ono u obćem ilirski jezik) imadu rěčih, gdě bi se i

| izgovaralo.4 - Dimitria Milaković Cernogorski narodni

Sekretar.

24

-suglasnika na kraju bila, med takove se umet

ne samoglasnik a n. p. serdce serdác, dobro

dobár;—ili im se još pridade pomehčiteljna

slovka ali ili ili n. p. govorénj-5, kraljestvo-“.

Padež3.višebrojnikatverdoga dokančanja

izlazi na om; a mehkoga na em u mužkom i

srědnjem spolu.—Uprostom gevorenju pomič

i šal se je dvojni broj sa višebrojnikom; tako

se n. p. višje putah veliu 3. 6. i 7. padežu na

ima: jelenima, kolačima, sokolovima, polj- -

ma, imemima, selima,veslima, što je i G.Vuk

Stefanović u svojoj slovnici str.XXXVII.po

| primio, metnuvši pravilna dokančanja pod iz

Inimku. Ali ovo su bludnje, koje nemogu

Iza pravilo služiti. Mi moramo, ako neželimo

tumaratipo mraku, takova pravila iznajti, koja

se sa obćinskim duhom slavjanskoga jezika

sudaraju. Dokančanja om i em u3. pad. višeb.

(odgovaraju obćinskomu pravilu slavjanskoga

jezika; tako n. p. čitam u Katančića fruct. aut.

grgy---

„Ja moje pěsme dadoh kod

Valpove jurva volarom.“

Tako čitam i u Kačiću str. 10.

„Ode (Agron) protiva Etolom“

„I sa svom vojskom pridruži Rimljanom“

„Suprot Fitolom i Lacedemonom.“

Ikod Vitezovića Odditi. Sig. str.44.

„Da moram svim letom

ma spomen ostati.“

I u Dositejevoj Bukvici str. 16.

„Starcem je žao, što su ostarili.“

25

--

Padež 6.višeb. mužkoga i srědnjega spo

la izlazi svagda na ili (čh) (im i ima, to je ne

pravilno, vidi S. 4. Proména suglasnikov: h

prelaziu m.) i

Padež 7. višeb. izlazi na i (dugački);

nékoja se i na mi dokančaju n. p. mužmi, ljud

mi.—0vdě se opet vidi potrěbno spomenuti;

Čovek nema u višeb. kano u cerkveno

slavjanskom narěčju: človéci; nego 1. ljudi,

:: ::““,“:“.

Dan imade u 2. pad. dana, dne i dneva

i t. d.; u višebrojniku: 1. dni, dani, dnevi, 2.

dán, dinah, dnih, dnevov i t. d. Dan imade,

kad se sastavi sa polu 2. pad. dne n. p. poldne.

U Serbii se veli: u oči Gjurgjeva dne, i u

6. pad. o Gjurgjevu dne,

Někoja imena srědnjega spola, koja vré

menom rastu, dobivaju od 2. pad. jedbi, po

čemšiposvih drugih prirastak en; a někoja et.

a) Imena rastuća na me dobivaju prirastak

en, n. p.vrěme vrěmena, séme sémena, téme

b) Imena mladih živinah, koja se na фе,

če, će, le, ne, re, se, te dokančaju, dobi

vaju prirastak et, n. p. ždrébe ždrébeta, june

juneta, zvère zvéreta, gušće gušćeta , pišće

pišćeta , tele "teleta, prase praseta, déte dé

teta i t. d. Sva ova imena sklanjaju se u o

stalom kroz sve padeže pravilno polag pervo

ga sklanjanja, iznemi věndar déte, koje se u

- 4

26

višebrojniku skupno potrěbuje, kakti délca ,

détce i t. d.*)

c) Imena: tělo, čudo, nebo, kolo, drěvo,

uho i oko, dobivaju u višebrojniku prirastak

es, n. p. tělesa, čudesa, nebesa, kolesa,

drěvesa, ušesa, očesa. -

S k t a n j a n j e II.

15. K sklanjanju drugomu naleže sva

imena ženskoga i někoja mužkoga spola na a

izhadjajuća: žena, duša, glava , ruka , noga,

krava, sluga, vojvoda, budala i ostala.

Јedb. 1. Nom. žena

2. Gen. žene

3. Dat. ženi

4. Acc. ženu

5. Voc. ženo

6. Praep. o ženi

7. Soc. ženóm (um, i ).

Višeb. 1. Nom. žene

2. Gen. žèn-ah - - - -

3. Dat. ženam

4. Acc. žene

5. Voc, žene

6. Praep. o ženah

7. Soc. ženami.

*) U někojih stranah se ova imena u višebr. nikada nepo

trébuju, negose město njih uzimljevišebr. mužkihime

ci;—ili se pako na ad izgovaraju i skupno potrěbuju;

n.p. telad teladii t. d.

Imena sveršujuća se na gu, ha, ka pre

tvaraju izvan narednoga sklanjanja, u 3. i 6.

pad. jedbr. g na z

h – s

k – с

1. Knjiga, muha, ruka

3. 6. Knjizi, musi, ruci.

Imena na ca imadu u 5. pad. e., n. p. Oj

Marice, Katice, Anice, Ljubice !

Pade u 2. višeb. odbacuje poslednji samo

glasnik, i produžuje predzadnju slovku, ili ju

rjoš sa slovkom lah pomehča, n. p.za pet rán-ah

( Isusovih. Od iztočnih strin-ah.

Imena, koja pred zadnjim samoglasnikom

dva suglasnika imadu, umitju zavolju lagšega

zgovaranja medtakove samoglasnik a , ili jih

još sa ali pomehčaju, n. p. puška pušak-ah ,

kruška krušak-ah,črešnja (trèšnja) črešánj-ah.

01 se prodji gusal i pěvanja

- Kačić str. 4.

i začeda nima vèndaru genit. višeb. zvé

zad nego zvězdi, ili zvězdah.

и U někojih stranah Velike Ilirie imadu obi

čaj ovakove rěči sa slovkom ih umehčavati

“ bez svakoga umetavanja samoglasnikov n. p.

puških, kruških, črešnjih, guslih, smokvih,

što vendar sasvim malo uvaženje zaslužuje.

Ovamo spadaju imena ženskogu spola u

1. pad. jedb. na suglasnik; a u 2. na samo

glasnik i izlazeća.

438

Јedb, 1. Nom. zapověd

Gen. zapovědi

Dat. zapovědi

Voc. zapovědi

Praep. o zapovědi

Soc. zapovědjom (jum, ju),

Višeb. 1. Nom. zapovědi ""

Gen. zapovédih "

Dat. zapovědim (čim, jam).

Voc. zapovědi

Praep. o zapovědih (čih, jah)

Soc. zapovědmi(jami).

P a s k e. - _

Mati (ili Mat)i Kći primajuu 2. i u osta

Ilih padežih slovku er; u ostalom sklanja se

mati polag II-a ; kći pako polag III. sklan,

Jedb. 1. Nom. mati, kći (zlo kćer)

2. Gen. matere, kćeri(zlo kćere)

3. Dat. materi, kćeri

4. Acc. mater, kćer

5. Voc. mati! kći!

6. Praep. o materi, kćeri

7. Soc. materom (um, i) kćerjom(jum,ji)

Višeb.1. Nom,matere, kćeri(nekćere)

2. Gen. mater-ah, i kćerih

3. Dat. materam, kćerim (jam)

4. Acc. matere, i kćeri

5. Voc. matere! kćeri!

6. Praep.materah, kćerih (jah)

7. Soc. materami, kćermi (jami).

Imena izhadjajuća u 1. pad.jedb.maal (ao),

m, d, t, slěvaju se u 7. pad. jedb. sa slěde

ćim ju lj, nj, dj, tj; i ako pred ovakvimi s

stoji, takov se u š preobražuje n. p. misal

mišljom (jum, ju), zelen zelenjom (jum , ju),

zapověd zapovědjom (jum, ju), postat po

statjom (jum, ju).

Imena sveršujuća se na v, b, p, prima

ju takodjer za takovimi u 7. pad. jedb. glas 7,

koi se sa ju je slije, n.p. zob zobljom (Iljum,

lju)—kerv kervljom (Iljum, lju)—kap kap

ljom (Iljum, lju).—Pri onih imenih, koja su

sa j jurve pomehčana, blagoglasja radi iz

puštja se slědeći j n.p. pogibelj pogibeljom

(ljum, lju) i t. d.

Dubrovčani, Serblji i Cernogorci imaju

imaju takodjer 7. pad. na i.

0 broju drojnom,

16. Narav dvojnoga broja stoji u tom,

da se on i bez priloženoga broja dva, drič,

dra, razuměva n.p. oči, uši.

Mužka. Srednja.

1: 4. jelena polja

2, 6, — —

3. 7. jelenima poljima.

Pred ima měnja se

h —

k — с.

8

n. p. rog, rozima.

duh, dusima.

vuk, vucima.

Kod nas se je već izgubil 2. i 6. padež

dvojnoga broja spola mužkoga i srědnjega;

samo ga još u Katančićevih fruct. aul. na

str. 75. nalazim:

„Na glavi mu grozdja vènčac, oko" (ukul ki

sta lančac.“

И Пorvati Zagorci saderžali su još u něko

Njih rěčih stari dvojni broj spola srědnjega, ta

“ I ko vele n.p. dvě lětë, dvě drěvě.

1. "R-31"A": Mitro-ugar

skom jeziku za tverdimi slovkami na omu; a

za mehkimi na ema.—Slovenci u Štajeru,

Krajnskoj i Koruškoj zaderžali su još taj pa

dež na oma i ema, gdě ga mi na ima trěbu

\Sik l a n j a n j e II.

Dvojni broj se je još najbolje po svih

„slavjanskih narěčjih u ženskom spolu 2-ga i

/ 3-ga sklanjanja zaderžal. -

1. 4. noge, ruke

2. 6. noguh, i rukuh

3. 7. nogama, rukama.

- Podaj rukama, paktraži nogama.

, Prije.

1. 4. oči, uši

2. 6. očiuh, ušiuh

3. 7. očima, ušima.

31

B. O imenu pridavinom.

17. Imena pridavna (adjectiva)jesu dvoj

I. Koja znamenuju kakvoću predmetov

na pitanje kakov?—i ova su dvojverstna:

a) koja pokazuju kakvo je što n.p. dobar

člověk, zelen list, šarena ptica,i ostala.

b) koja pokazuju oda šta je što n. p. der

vena kuća, sreberna žlica, zlatan lanac,it. d.

II. Koja vlastitost predmetov znače , i

ova su na pitanje: čiji, čija, čije, takodjer

dvojaka :

a) znamenujuća vlastitost predmetov na

jednu osobu spadajućih n.p.

1. na ov, ova, ovo: Petrov, a, o

Ivanov, a, o, Kovačev,a, o

majkin, a, o, i t. d.

b) znamenujuća vlastitost predmetov cč

lomu spolu ili versti naležećih n.p. mužki, žen

ski, člověčanski, slavenski, némački, gerč

ki , latinski i t. d.

Sklanjanja pridarnih imenah.

18. Imena pridavna gledeć na sklanjanje

jesu dvojverstna:

a) na suglasnik :

zdrav, zdrava, zdravo.

b) na samoglasnik dugački:

i zdravi, zdravi, zdravi6.}

32

Кpervomu spadaju sva imena privlaštju

juća (possessiva) na ov, ova, ovo, i na im,

kin, a, o, i ostala na suglasnik izhadjajuća :

gotov, vesel, žalostan i t. d.

0va se sklanjaju u jedinobrojniku kamo

samostavna imena,

Padež 7. jedb. mužkoga i srědnjega spo

Ila izlazi na im : zdravim, kraljevim, popovim.

Padež 7. višeb. kano i samostavna na i,

Ostala se sklanjaju kano i pridavna n. p.

Mužik. srěd. “ ženska.

Јedb. 1. zdrav, o , zdrava

2. zdrava zdrave

3. zdravu i zdravi

4. zdrav i zdravu

6. zdravu zdravi

7. zdravim (am) i zdravom (um).

Višeb. 1. zdravi, Ta,"" zdrave ---

2. 6. zdravih -Gh)

3. zdravim (Sém)

4. zdrave, a, zdrave

7. zdravi zdravi.

O b r a s B.

Muž. Sréd. Žens.

Јedb. 1. zdravi, 6, zdravá.

2. zdravoga zdrave.

3. zdravomu zdravoj. -

4. zdravi, 6, zdravu.

33 -

6. zdravom zdravoj.

7. zdravim (Sém). zdravom (um).

Višb. 1. zdravi, a, te zdrave

2. 6. zdravih (čh).

3. zdravim (čm)

4. zdrave, a, zdrave.

. zdravimi (emi).

Padež 4. jedb. mužkoga spola, kada se

k živućim imenom pridaje, jest jednak s 2-im

n.p. viděli sam velikoga člověka; bežzivotna

imadu 1. i 4. pad.jednak, n.p. donesi mi ve

liki nož.

Imena pridavna u srědnjem spolu na te iz

hadjajuća nemaju 6. padež na om, nego na

emu: vrući, o vrućem.

Polag ovoga priměra sklanjaju se sva

imena pridavna na ski i ji: poljski, morski,

ovčji, zečji, mačji.

Dvojni broj izhadja u 2. i 6. pad. na iuh;

i a u 3.i 7. na imu. n. p. slěpiuh očiuh , gluhiuh

ušiuh (blagoglasja radi, lěpše se veli slěpih,

gluhih) slěpima očima, gluhima ušima, šan

tavima nogama, kljastima rukama.

Stupaj 2. (gradus comp.) postane , ako

se k pervomu pad. mužk. spola na suglasnik

izhadjajućemu i, ili ji–ši ili ejši, a, e pri

dade; u tom slučaju prelazi gru-ši;-h, u

š— a k u č: mili, mili, milejši;—dragi,

dražji, dražejši,—tihi, tišji, gorak gorčji.

Padež ak, ek, ok može se sa svim izhititi:

5

34

velik, većji; mal, manji ili manjši;— dug,

dužji;—star starii (ji), starejši. Ako se k

drugomu stupaju slovka naj pridade, postane

tretji stupaj iliti Superlativus : najbolji, naj

gorji, najvećji, najmanji ili najmanjši.

С. O imenu brojnom.

19. Jedan,jedna, jedno sklanja se kano

i zdrav, zdrava, zdravo.

Dva, dvě, dva, sklanja se slědećim na

Muž. Sr. Zem.

1. 4. dva dvě

2. 6. dvih (čh) (dviuh)

3. 7. dvima (Séma)

Trii četiri sklanja se ovako:

1. 4. tri, četiri

2. 6. trih, (eh), četirih (čh).

3. trim, (čm), četirim (čm).

7. trimi, (&mi), četirimi Cémi).

III.

20. Zaime (pronomen) stoji na město

imena samostavnoga; i jest dvojverstno: za

ime pridavno, i samoslavno, n. p. ja, ti jesu

samostavna; a taj, ta, to,—koji, koja, koje

jesu pridavna zaimena.

0 b r a g: С.

Јedb. 1. taj, to,

2. toga

35

3. tomu toj.

4. taj, to, tu.

6. tom, toj.

7. tim (tém) tom (tum).

2.6. tih (téh)

3. tim (tém)

4. te , ta, te.

7. timi (témi).

Polag ovoga obraza sklanjaju se: ov ili

ovaj , a, o; onaj, a, o; svaki (vsaki) a, o;

kto (tko ili gdo), koga i t. đ. Vas (ves ili

sav) svega i koji, a, e imadu u 6. padežu na

сти : o svem, o kojem it. d.

Кi, kâ, kó, kóga, kómu, o kóm,jestpo

kraljeno iz koi, koja, koje, kojega i t. d.

21. 0 b r a g D.

Јеđb. 1. on, ono, ona

2. njega, (ga) nje (je)

3. njemu (mu) njoj (joj)

4. njega (ga) nju (ju)

6. njem njoj

7. njim njom(njum)

Višeb. 1. oni, ona, one.

2. 6.njih (jih)

3. njim (jim)

4. nje (je)

7. njimi.

Za predlogom (praepositio) na početku,

i kad samo stoji metje se célo: njega, nje,

36

njemu, njoj i t. d., n.p. koga sividél?— nje

ga, nju. Od koga si dobil? — od njega, od

nje. Pri kom si bil?—pri njem, njoj;— a u

srédini metje se pokratjeno n. p. ja sam ga pi

tal;—jučer sam ju oduril, a danas bi ju oger

U starih knjigah nalazi se njega, nju za

predlozi pokratjeno n. p. zanj", manji", predanj

Njiuh je 2. i 6.; a njima 3. i 7.padež

dvojnoga broja.

O b r a iz E.

22. Zaimena prisvojavajuća sklanjaju se

kako godi pridavna , n. p.

Jedb. 1. moj, moje, moja

2. I mojega, moje

3. mojemu, mojoj

4. moj, moje, moju

6. mojem, mojoj

7. mojim, mojom (um)

Višb. 1. moji, moja, mojeT

2. mojih,

3. mojim,

4. moje, moja, moje.

6. mojih.

7. mojimi.

Tako isto ide i naš, a, e; vaš,a, e,it. d.

Moja pokratjeno mi ; - tvoja pokrajemo

tvá; mojega, tvojega, pokratjeno: moga,tvo-Г

37

Pitajuća zamena: čiji, čija, čije ? skla

njaju se kako god i moj, moja, moje.

Kto (tko,gdo)? — za osobe; što (čto,

kaj)?—za stvari, sklanjaju se ovako: -

1. kto 2, čto (što, kaj).

2. koga, čega, česa, šta?

3. komu, čemu.

4. koga, što.

_ 6. i o kom, o čem.

kim čim.

za predlozi nahodi se u starih knjigah.

\ sač? nači?–na město za čto (što)?—na čto

23. Obraz samostavnih zaimenah.

Јedb. 1. ja, ti —

2. mene (me),tebe (te), sebe (se)

3. meni (mi), tebi (ti), sebi (si). -

4. mene(me), tebe (te), sebe (se).

6. meni, tebi, sebi.

7. menom (mnom),tebom,sebom.

Višb. 1. mi, i vi. - g

2. nas. vas. š. „S

3. nam, vam. 55

4. nas, vas. 5 E

6. nas, vas. 5

7. nami, vami.

Na početku, i za predložkom metje se,

Nama, vama, to je 3. i 7. padež dvojno

ga broja.

38

је , ili da se nëšto čini; izjasnjuje anda sta

liš, u kojem se osoba ili stvar kakova budi u

sadašnjem, ili prošastom vrěmenu nalazi, ili

u budućem nalazila bude, n. p. jesam, nisam,

bil sam, budem.—

25. Glagoljislavjanski dělaju se na šest

načinov; privěšajuć najmre ka korenitoj slovki:

I. ti: pi-ti, sés-ti, le-ći.

II. muti: metnuti, ganuti.

III. čti: viděti, živéti.

IV. iti: ljubiti, govoriti.

V. ati: pitati, mahati.

VI. ovati: kupovati, mirovati.

- Od ovih, koji imadu u sadašnjem vrěme

redni; što u sadašnjem vrěmenu izlaze na em;

au nesveršenom na ali n. p. mašem, mahati;

někoja izlaze u sadašnjem vrěmenu na in ; a

u nesveršenom na ali n.p. deržim, deržati;—

někoja opet izhadjaju na im i éti n. p. vertim,

vertéti.

26. Iz goripostavljenih vidi se: da slav

janski jezik imade dva korenita vrěmena :

sadašnje vrěme kažućega načina, i nesveršeni

način.–Tko ova dva vrěmena znade, lahko

može ostala izpeljati.

I. Sadašnje rréme.

27. Iz sadašnjega vrěmena děla se:

a) zapovědajući način tako: da se ka ko

renitoj slovki u I-om sprezanju (conjugatio)

i predarslovka aj n. p. pit-am pit-aj, čit-am

čit-aj;—u II-om i III-em sprezanju i n. p.

plet-em plet-i, tres-em tres-i, metnem metni,

Iljub-im ljub-i, mér-im mër-i, derž-im derž-i.

Pri onih, koja korenitu slovku na samoglasnik

sn-ujem sn-uj, kup-ujem kup-uj i t. d.—Né

koji glagolji, koji korenitu slovku na k (č) i

g (3) imadu, obratjaju u zapovědajućem nači

mu k na ci; a g na s n. p. sěčem séci; pečem

peci; rečem (reknem) reci, vergnem verzi,

Ilegnem lezi i t. d.

b) Pričastje (participium) sadašnjega vrě

mena děla se tako: da se ka korenitoj slovki

u I-om sprez.prida ajuć n. p. pit-am pit-ajuć,

čit-am, čit-ajuć; — u II-om, ako se koreni

ta slovka na suglasnik dokanča uć n.p.plet-uć,

tres-uć, rek-uć, piš-uć, diž-uć; ako li na

samoglasnik juć, n.p. pi-juć, li-juć; izlazeća

u sadašnjem vrěmenu na njem dobivaju ujuć

n. p. mil-ujuć, sn-ujuć, kup-ujući t. d.–u

ПI-om sprezanju prida se ka korenitoj slovki

еć n. p. měr-eć, derž-eć, vert-eć, ljub-eć.

П. Nesveršeni način.

28. Iz nesveršenoga načina děla se:

a) prošasto vrěme glagoljah kratkoga tra

janja (brevis morae) tako: da se u I-om spre

_- -_- " TV

40

zanju ka korenitoj slovki ujedb. prida za per

vu osobu ah, za 2. i 3. kratki u ; u višb. za

1. asmo, za 2. aste; a za 3. ate n.p. pročit-ah,

pročit-a, pročit-asmo, pročit-aste, pročit-aše

–u II. sprez. ako se korenita slovka na sa

moglasnik dokanča, prida seza 1. osobu jedb.

h, za 2. i 3. ostane korenita slovka;— u vi

šeb. prida se za 1. osobu smo, za 2. sle, a za

3. še n.p.ču-ti, ču-h, ču;—ču-smo, ču-ste,

CUI-SC.

Koja maju korenitu slovku na suglasnik,

dobivaju za 1. osobu jedb. oh za 2. i 3. e n.p.

greb-sti, greb-oh, greb-e; zeb-sti, zeb-oh ,

zeb-e. Pri onih glagoljih , koji korenitu slov

ku na suglasnik promenljivi kanoti: d., t, x,

g., k imadu, mora se na sadašnje vrěme ka

žućega načina paziti n. p. pred-em, pres-ti,

pred-oh, pred-e; plet-em, plesti, plet-oh,

plet-e; vez-em, vez-ti, vez-oh, vez-e; g

i k mënjaju se u 2. i 3. osobi na ži, i č n. p.

mo-gu, mo-ći, mog-oh, mož-e; peč-em,

ре-ći, pek-oh, pe-če; rek-oh, reč-e i t. d.

Koja se na nuli sveršuju, dobivaju u pro

šastom vrěmenuza 1. osobu muh za 2. i3. пи.

– U višebrojniku musто, пusle, nuše n. p.

mi-muti, minuli, miu, minusmo, minuste,

minuše.

b) prošasto vrěme glagoljah dugačkoga

trajanja (longioris morae)tako: da se po svih

trih sprezanjih pridade za- 1. osobu jedb. ah,

za 2.i 3. aše;u višb. za 1. asто, za 2. aste, za

3. ahu n.p. čit-buti, čit-ah, čit-aše, čit-asто,

41

čit-asle, čit-alu —tres-ti, tres-ah, tres-aše;

tres-asmo, tres-aste, tres-alaи — govor-iti,

govor-ah, govor-aše, govor-asmo, govor

aste, govor-аћи. — Za d, t, i 7 glagolji na

èti i iti dobivaju u 1. osobi jedb. jah,u2. i 3.

jaše; u višb. u 1. osobi jasmo,u 2. jasle, u

3. jalu, pak se j sa d, it, i 2, stopiu dj., tj,

lj, n. p. vid-ěti, vidjah, vidjaše, vidjasmo,

vidjaste, vidjahnu, – vert-êti, verijah, ver

ljaše, verljasmo, verljaste, verljahu;—mis

léti, mišljah, mišljaše, mišljasmo, mišljaste,

mišljahu ;– živl-ěti (živ-êti) živ-|jah, živ

ljaše, življasmo, življaste, življahu;— ljub

iti, ljubljah, ljubljaše, ljubljasmo, ljubljaste,

ljubljahu.

c) pričastje prošastoga vrěmena tako :

da se glagoljem na ali prida av n. p. pitati,

pitav;– na orali, oraw n. p. kup-orali, kup

ovav, na nudi, nav n. p. minuti, minuv; –na

n. p. govorili, govoriv. Glagolji imajući pred

ili suglasnik , neprimaju nikakvoga tvornika

(formatio) n p. sès-ti, séd;—pas-ti, pad;—

reći, rek;– moći, mog.— Délnikoréč ova

prošastoga vrěmena rédko se u ilirskom jezi

ku upotrěbljava. *)

Iz ovoga pričastja prošastoga vrěmena

pravi se pridavno ime, pridajuć za muž. spol

*) Nalazi se u starih pismih i u Katančića „Svetom Pis

ти“,— на аw n. p. rekav, mogav; i ne brez uzroka :

jerbo se govori: rekavši, mogavši. zagorci Horvat

(5

42

ši, za žens.ša, za sr. še n. p. pitavši, pitavša,

pitavšе,— razumèrši, a, e;—govorivši, a, e,

d) pridavno ime prošastoga vrěmena či

goljem na uti prida ali, a, o n.p. pital, a, o;

– na ovuli, ovali n. p. Tkuporati,-a, o;–na

nuli, mul n. p. minuti, minuli, a, o;— na čli

čl. n. p. videl, a, o g —na ili, il, a, o; n. p.

govoril, a , o. — Glagolji izhadjajući na ti,

- ako izlazi korenita slovka na samoglasnik,

dobivaju: 1, la, to n.p. pi-ti, pil, pila, pilo;

ako se pako sveršava korenita slovka na su

glasnik, takov se izhititi običaje n.p. pres-ti,

prel, Лa, lо ;–ples-iti, plel, la, lо. i t. d. Za

k i g prida se: al ili el n. p. rekal, mogaj.*)

e) pridavno ime prošastoga vrěmena ter

peće felle (formae passive)tako : da se gla

goljem na ali prida am n. p. pit-ali pitan, a, o;

– na ovati, ovam n. p. kupovan, a, o; —na

dobivaju i za ustnimiglasi: m, b, p, m; pri

da se jem, u kojem slučaju slěva se j sa d,

t, n, i 1 u dj., tj, nj, lj n. p. viděti vidjen,

а, о :—mislěti, mišljen, a, o;—mutiti, mu

tjem , a, o ;— činiti činjen, a, o ;—ljubiti,

ljubljen, a, o;—mamiti, mamljen, a, o ;–

loviti, lovljen , а, оz —kupiti, kupljen, a, o;

—it. d. Imajuća pred ili kakov drugi suglas

rad blagoglasja ao na ol); el na eo (ili o); i na to; n.

i „, p, rekao Creko); išal (el) išao (iš0); mi se pravila

u sramo nala, a, tuu

43 -

nik dobivaju em, a, o; n.p, govoriti, govo

ren, u, o;— točiti, točen, a , o;—trošiti,

Glagolji mënjajući u nesveršenom načinu

d, t, iz na s povratjaju takove u pridavnom

imenu prošastoga vrěmena pred en n.p. pre

sti, preden, a, o;—plesti, pleten, a, o.—

Pred en menja se č na č;–iz i g na ž ;–s

na 8 n. p. reći, rečen, a , o;—peći, pečen,

а, од —voziti, vežem, a, o;— nositi, no

šen, a, o;—i t. d.–Glagoljiimajući pred ti

korenitu slovku na samoglasnik, i izlazeći na

eti i nuti dobivaju u pridavnom prošastoga vrě

mena terpeće fele tvornik ti n. p. piti, pit, a, o;

dat, a, o ; (i dan, a, o ; ) – uzeti, uzet,

а, о ;-napeti, napet, a , o;—razderti, raz

dert, a, o ;-pognuti, pognut, a, o;–naduti,

nadut, u, o; - nagnuti, nagnut, a , o ;i t. d.

Od ovoga pridavnoga imena prošastoga

vrémena pravi se samostavno ime pridanjem

slovke je, koja se sa ni i u nje, i je slěva

n.p. mišljen, mišljenje; činjen, činjenje; go

voren , govorenje; nagnut, nagnutje; uzdi

gnut, uzdignutje; uskersnut, uskersnutjei t. d.

29. Vlastitost slavjanskih glagoljah, ko

jom se od drugih jezikah razlučuju, stoji u

tom : što se déle na minuće, i trajuće glagolje:

1.) Minući (perfectiva), koji jednim ma

hom već sveršeni, ili buduć sveršeni čin uka

zuju n. p. dići (dignuti), digoh, dignem ;—

dojči (dojti), dojdoh, dojdem;— platiti, pla

tih, platim;–reći, rekoh, rečem (reknem),

6%

44

Лиči glagolji neimaju sadašnjega vrěmena;

ovo bo je samo varavo sadašnje vrěme; a u

istini je buduće. Pravo veli G. Vuk Stefano

vić: da se pri minućih glagoljih nemože na pi

tanje što činiš?;--nego: što si učinil? ili: što

ćeš činiti? odgovoriti.*) Glagolji minući, ako

su iz trajućih izvedeni, većjom su stranom

predlogom sastavljeni n, p. zakopati, zapisati,

umrěti, izdahnuti i t. d.

Minući daklem glagolji niti imaju sadaš

njega vrěmena, niti prošastoga trajućega,

niti pričastja (participium).

2) Trajući (imperfectiva), koji čin još

jednako trajući ukazuju; n. p. kopati, kopam,

kopah;— platjati, platjam, platjah ;—- dizati,

dižem, dizah ;—dohadjati, dohadjam, doha

djah;—velim, veljah i t. d.

30.Pomoćljivih glagoljah(verba auxiliaria)

imademo dva:jesam, i hoću.*) Glagolji: hoću

ide sa svim polag II. sprezanja; jesam pako

sprezuje se (conjugatur, wird abgewandelt)

slědećim načinom:

Kažući način,

Јеđb. jesam, (sam).

jesi, (si).

jest, (је).

*) Slovenci i Horvati Zagorci potrěbuju miutuče glagolje

u budućem vrěmenu sa svim prosto n. p. dojdem, od

idem, napišem , poběgnem i t. d.

%%) Hoću i mogu to su ostanci starih glagoljah na u ; koji

su se u českom i ruskom jeziku još sa svim u svih

glagoljih zaderžali.

45

Višb. jesmo, " (smo).

jeste, (ste).

jesu, (su).

Јedb. budem, (biti ću).

bude , (bit" će).

Višb. budemo, (bit" ćemo).

budete, (bit" ćete).

Јedb. budi.

budi, ili nek bude.

Višb. budimo.

budite.

nek budu.

Pričaoje sadašnje.

buduć.

Pridavimo.

Jedb. budući, a, e.

- Višb. budući, e, a.

Nesveršeni način.

biti.

I. minuće prošasto vréme.

Јedb. bih (béh).

bi (bé).

bi (bé).

Višb. bismo (běsmo).

i biste (bëste).

biše (běše, béhu).

46

II. trajuće pr. crène.

Јеđb. biah.

biaše.

biaše.

Višb. biasmo.

biaste.

biahu.

Pričastije prošasto,

biv.

pridarno,

Јedb. bivši, a , e.

Pridavno čineće,

Јedb. bil, a, o.

Višb. bili, e, a.

Pridavno terpeće.

bit, a, o. (dobit, a, o.).

\Samostavno.

bitje.

31. Spir es a n j e I.

na am, ali.

Polag ovoga idu svi trajući glagolji; ako

ne u kažućem; barem u nesveršenom načinu.

Kažući način.

Sadašnje vrěme.

Јedb. čitam.

. - čitaš.

čita.

Višb. čitamo.

čitate.

čitaju.

47

Zapovědajući način.

Јedb. —

čitaj.

čitaj, ili: nek čita.

Višb. čitajmo.

čitajte.

nek čitaju.

Pričastije sadašnje.

čitajuć.

Pridavno.

J. čitajući, a, e.

V. čitajući, e, a.

Nesveršeni način.

eitati.

žitat.

I. Minući pr. vreme.

Јedb. pročitah.

pročita.

pročita.

Višb. pročitasmo.

pročitaste.

pročitaše.

11. Trajuće pr. vrěme.

J. čitah.

čitaše.

čitaše.

V. čitasmo.

čitaste.

čitahu.

Pričastije proš.

čitav.

Pridavino.

Ј. čitavši, a, e,

V. čitavši, e , а.

Pridarno čineće.

Ј. čital, a, o.

V. čitali, e , a.

Prid. terpeće.

V. čitani, e , a,

Samostavno.

čitanje. -

P a iz k a.

Někoji trajući glagolji na ban, vam,

mam, ipamu, moraju se u sad.vrěmenu polag II.

sprezanja premënjati kad za b, v, m, ip glas

U primu, n. p. gibam igibljem; dozivam i do

zivljem ; uzimam iuzimljem; sipam i sipljem.

na em, ti, Céti, nuli.)

Kažući način.

Sadašnje. - Buduće.

Ј. pijem, tresem, metnem.

piješ, treseš, metneš.

pije, trese, i metne.

V. pijemo, i tresemo, metnemo.

pijete, tresete, metnete.

Zapovědajući način.

J. — — —

pij, tresi, i metni.

nek pije, trese, i metne.

V. pijmo, tresimo, metnimo.

pijte, tresite, metnite.

nek piju, tresu, metnu.

Pričastije sadašnje.

pijuć, tresuć. . . —

Pridavno,

pijući, a, e, tresući, a, e. –

Nesveršeni način.

piti, tresti, metnuti.

iSupinum,

I. Prošasto minuće vrěme.

Ј. izpih, stresoh, metnuh.

izpi, strese, metnu.

izpi, strese, metnu.

V. izpismo, stresosmo, metnusmo.

izpiste, stresoste, , metnuste.

izpiše, stresoše, i metnuše. “

II. Proš. trajuće vréme.

pijaše, tresaše. -

pijaše, tresaše. –

V. pijasmo, tresasmo. -

pijaste, tresaste. —

pijahu, tresahu.

Pričastije proši.

piv, tresav, metnuv.

Pridavimo.

pivši, a, e, tresavši, a,e, metnuvši, a, e.

Prošasto čineće.

pil, a, o, tresal, a, o, metnuli, a, o.

50

Prošasto terpeće.

pi, a, o, trešen, a, o, metnut, a o

Samostavimo.

pije, trešenje, metnutije.

Ј.

33. Sp r e , a nj e III.

na im, či, iti.

Kažući način.

Sadašnje vrěme.

vidim, govorim.

vidiš, - govoriš.

vidi, govori.

vidimo, govorimo.

vidite, govorite.

vide, - govore.

Zapovědi. Račin.

vidi, govori. -

nek vidi, govori.

vidimo, i govorimo.

vidite, govorite.

nek vide, govore.

Pričastije sadaš.

videć, govoreć.

Pridavno,

videći, a, e; govoreći, a, e.

Nesveršeni način.

vidëti, govoriti.

RSupinum

vidëti, i govorit.

1. Prošasta minuće vrěme.

vidëh, govorih.

vidë, govori.

vidë, govori.

V. vidismo, govorismo.

vidëste, govoriste, “

viděše, govoriše.

J. vidjah, govorah.

,vidjaše, govoraše.

vidjaše, govoraše.

V. vidjasmo, govorasmo.

vidjaste, govoraste.

vidjahu, govorahu.

Pričastije proš.

vidév, govoriv.

Pridavno.

J. vidévši, a, e. govorivši, a, e.

V. vidévši, e, a, govorivši, e, a.

Prošasto čineće.

V. li, e, a ; i li, e, a

Prošasto terpeće.

J. vidjen, a, o; govoren, a, o.

vidjenje. govorenje.

3.4. O prošastih vrčmenih.

Jednobrojnik.

----

se, I čital, a, o

„z“W pil, a, O.

- Je li tresal, a, 9.

“ “. I vidéli, a, o.

очео U govoril, a, o.}

-52 -

Višebrojnik.

3. A pili. е. а

“ T“ I vidéli, e, a.

II. Prošasto sastavljeno vrěme.

Jedbr. || Višbr.

„; 3) tresal, a, o. | g Јtresli, e, a

2) z" - 3 || 3:15: -

**( govoril, a, o. | 53 (govorili, e, a,

35. Za želećega načina sadašnje vrěme

prida se pričastju častica (particula) „bi“ pak

bude: bi čital, a, o,i t. d.–Za prošasto vrě

me „bi bil“ pak bude : bi bil čital, a, o;—

bi bil pil, a, o;—bi bil govoril, a, o, i t. d.

О budućem vrěmenu. -

36. Glagolji minući (perfectiva) nejmaju

sadašnjega vrěmena; nego zato imaju prosto

buduće (futurum simplex), koje nosi sliku sa

dašnjega vrěmena, n. p. dojdem, pojdem, met

mem, rečem , dignem, dam, gamem , stanem,

pridem, projdem, skočim, stupim, lupim, kü

pim, najdem i t. d. n. p. Vidi Danicu Ilir. br. 9.

„А imena, znaš, komu mestume,

Da i onaj na skoro propane.“

53

i dalje:

„Ta pogledaj mehkote i polja,

Zitu najdeš u svakom kukolja.“

i malo dalje:

u

„Što za slavno ti se bojiš ime

Dojdu časi, dojdu véruj dani,

Prorokujem, davno ožidani.“

Buduće prosto vrěme mogu imatii trajući

glagolji kad se predlogom sastave, n. p. zapi

istem, opišem, prepišem, omažem, probodena,

1. p.

Jarac.

Ja sam jarac kokodarac,

Imam roge kao vile,

Probodem te kao pile.

Јеž.

Ја sam jež, svega sela knez,

Pustim moju boculicu,

Ubodem te u g....u.

0vo prosto buduće vrěme upotrěbljavaju

Horvati Zagorci i Slovenci često; svi pako

ostali Iliri potrěbuju ga većjom stranom sa

veznici: da, ako u sadašnjem vrěmenu vežu

ćega načina.

Iliri u obćem dělaju buduće vrěme kažu

ćega načina pomoćljivim glagoljem hoću (hću,

ću), i nesveršenim načinom, n.p. ja ću pitati,

—ti ćeš piti— on će tresti;—mi ćemo met

nuti,—vi ćete vidëti, – oni ćeju (će, hte)

govoriti. Pomoćljivi ovajglagolj hoću može se

54

i zapostaviti; nego se onda glas i u nesver

šenom načinu većjom stranom izpustiti običa

је; a t se i nečuje: valja da se u njemu srod

,,ni glas ć, pred kojim stoji, okretje. Pravilo

|věndar i razbor potrěbuje, da se tipiše, n. p.

i čitat ću (a ne čitać ću,ili čitaću);—pt ću (a

ne pić ću, ili piću);—trest ću (a ne trešć ću,

ili trešću “);—metnut ću (a ne metnuć ću, ili

metnuću);—vidět ću (a ne viděć ću, ili vi

dëću);—govorit ću (a ne govorić ću , ili go

voгiću).

„ у Нorvati Zagorci, Slovenci, Česi i Po

| g:Gagapomoćljivim glagoljem „budem“ i „pričaršijem

činećim“ n. p. budem čital, a ; o;—budeš pil,

a, o;—bude tresal, la, lo ;— budemo met

nuli, e, a;—budete viděli, e, a;–budu go

vorili, e, a.–Ostali Iliri potrěbuju ovaj na

čin samo sa veznici: da, ako, kada, n.p. ako

budem čital (čitao);—kada budeš govoril(go

vorio).—i t. d.

Povratjajući glagolji (reciproca)sprezaju

se kano i minućii trajući, samo da im se ča

stica „se“ pridade n. p. šetati se, razgovarati

se, lëniti se, i ostala.

37. 0 Predlozih.

Predlozi někoji u slavjanskom jeziku

potrěbuju 2. něki3. nekoji 4. někoji 6. а

někoji 7. padež.

9) Poljaci vele: čitač (čita), išč (18, it) viešć (vesto:

55

1. Predlozi potrěbnujući 2. padež.

Bez, brez. (prez).

Blizu.

_Cić, cića (zarad).

- Daleko.

Do.

Iz.

Izza.

Izmed,izmedj,izmedju.

Izpod.

Izpred.

Kod.

Kraj.

Krom (kromé, osim).

Město.

Mimo.

Мakon. Napokon.

Nakraj.

Naverh.

Nižje.

0d, oda.

0krom, (osim).

Osim.

Pokraj.

Polag, poleg.

Porad, poradi.

Pored.

Poslim, poslě.

Posrěd.

Potlé, potlam.

Poverh.

Préko.

Prije.

Rad, radi.

S, sa.

Saverh., sverh.

Srěd.

Sverhu, (verhu).

Ukraj.

Van, izvan.

Verhu (sverhu).

_Višje.

Zarad, zaradi.

II. Predlozi potrěbnjući 3. padež.

К, ka , ko; n. p.

ko tomu.

Proti, protiv. *)

Suprot, suproć,

k meni, ka Kruševcu,

з

/o кod Rusah, i po njih ravnajućih se pismenih serbaljah

potrěbuje „protir“ 2. pad, 3 — gdě naprotiv kod svih

i drugih slavjana „proto- 3. potrebnije padež.

56

III. Predlozi potrebujući 4. padež.

Črez, čez, kroz.

Niz,

Uz.

Iv. Predlozi potrěbnjući 6. pades.

Brez slědećih predlogov redko može sta

jati 6. padež.; zato se izove „predložni“ (prae

positionalis).—

Na, o, obi, po, pri, u, vu, v.

V. Predlozi potrěbnjući 7. padež.

Med, medj, medju.

Nad, nada.

Pod, poda.

Pred, preda.

S, sa, sо.

Za.

Někoji predlozi potrěbuju 2.4. i 6., në

koji 2. 4.i7. padež.

1) Predlog potrebujući 2. 4. i 6. padež.

u, kad znamenuje posědovanje trěbuje 2. pa

dež,n. p. ima u mene, u njega i t. d.

u potrěbuje 4.padež na pitanje kuda? kamo?

n.p. kuda češ?–Idem u grad; u varoš;

- u pivnicu; u kuću i t. d.

u trěbuje 6.padež na pitanje gdě 9–n. p.gdě

si bili?–u gradu, u varošu, u pivnici,

u kući, it. d.

2) Predlog potrěbujući 2, 4. i 7. padeži.

. Za, potrěbuje 2.padežna pitanje: za koje do

be? n.p. za moje dobe, za moje mlado

sti, za života , za starosti, i. t. d.

57

Za potrěbuje 4. padež na pitanje: za koga ?

n.p. za koga pitaš?-za brata. Za ko

ga kupuješ mendjuše?–za sestru,i t. d.

Za potrěbuje 7. padež na pitanje: za kim, za

čim? n.p. Polómi noge za děvojkumiska

čuć.—Pogibe, cerče sa vinom.

Paska a) Predlozi pod br. IV. potrěbuju

Cosim predloga pri)4.padež na pitanje: na što?

po što? o što ili ob što? n.p. na narod navali

tiš po novce iti; kamen o kamen terti; ob dan,

ob noć; i t. d.

Paska b) Predlozi pod br. V. potrěbuju

4. padež na pitanje: kamo? n.p. skritise med

zidine; iti pred vraga; hititi pod stol, pod

noge; zajtiza brěg; nad hižu baciti.

38, 0 Prilo iz i h. . . .

n. Prvoza znamenujući mésto.

a) na pitanje kamo? n. p. - -

amo, simo, ovamo, tamo, onamo, daleko,

b) na pitanje gdě9 n. p.

ovdě, ondé, tudé, drugdé, svagdě, nigdě,

blizu, u nutri, vani.

c) na pitanje kuda?—

Ovuda, tuda, onuda, kudagod, upravo.

II. Prilozi znamenujući vrěme.

a) Sadašnje.

Sada, odmah, mahom, berzo, skoro ,

hitro, žurno, udilj, ovaj čas, odsele, (od

sad), danas.

5B

b) Prošasto.

Jučer, jur, (jurve, vre, već), prekju

čer, onomadne, vetomadne, davno, nekde

pervo, jednoč, lani, preklami.

c) Buduće.

Sutra, preksutra, skoro, ranosutra.

III. Prilozi znamenujući kolikoću?

Mnogo, više , malo, manje, dosta, te

kem, tokmo, mervičku, merčuk, mervčicu,

tekar, koliko, kolikogod, ovoliko, onoliko,

několiko, toliko, ništa.

IV. Prilozi znamenujući kakvoću.

Dobro, bolje, zlo, gorje, mudro , pa

metno, razumno, ludo, budalasto, gotovo ,

težko, slabo, carski, kraljevski, slavjanski,

gerčki, rimski, němački, francezki, i t. d.

V. Prilozi pitajući.

Jer,jere? zašto? mači?pošto? zar? jeli?

nije li? kuda? kamo? gdé? a? jel' moguće 2

jelde? jeda ?—

И. Prilozi potverdjujući.

Da, da kako, doista, zaista, stanovito,

u istinu, evo , eno, eto, nuto, i t. d.

VII. Prilozi zanikajući.

Ne, nigda, nikad, nipošto, nizašto,jok,

аја, ајоk.

39. 0 Veznicih.

Takovijesu slědeći:

a, n.p. ja ću pisati; a što ćeš ti raditi?

a kamoli, n. p. nevidim ja, koi dobre imam oči;

59

a kamoli ćeš ti viděti, koi si kratkovid.

ako, al, ali, ama, baš, budi, buduć, van

da, (zvun da), već, već ako, da, dakle,

ele, zašto, i, ili, jali, oli, jer (ar), bo jerbo,

kakogod (kakogodji), li? nego, ni, niti, no,

opet, pak, premda, takodjer takojer, takoj,

takaj, takajše, tolikajše, vendar.

40. 0 Izkriknicih.

А! ah! aj! ao! blago! bogme! boga

mi! bre! gle! davori! deder! ej, hej, evo!

eno! hop, hoрa! —trěba prie skočiti, pak

onda reći: hop! hopa cupa! stoji moguh lupa!

jao, joj meni! kuku lele! cerče babi tele! mo

re! na! nemoj! nudar! nu! nuto! o! oj! oho!

pfi! pi! pomagaj! pst! težko meni! u! juh!

hajda! ohe ho! moj nebore! žalibože!

41. Kakogod u latinskom: tako i u slav

janskom jeziku slažu se pridavna imena,za

imena, i pričastija (participia) sa svojim sa

mostavnim imenom u spolu, broju, i padežu,

n.p. Kad se svi živući jeziciizdělaju, nastat

će obćinsku na světu světlost: nauci, znanja,

umětnosti, poljodělstvo novi će dobiti život.

Dogodovšćina ili historia naučitće nas tada o

bilnie,što su naši predji na célom svétu činili,

šta li sada čine?—Rěčju: krěpost će se po

mladiti božanska; kakono se u prolětje céla

pomladjuje zemlju. Sviće ljudi postati bolji,

7 :

47

nastat će bratska ljubav ; tada ćeju biti zlatna

vrémena: jedan pastir, i jedna ovčarnica.

42. Povratjajuće zaime sebe, se,potrěbu

je se nesamo za tretju; nego takodjer za sve

tri osobe jedino-i višebrojnika. To je priro

da i vlastitost slavjanskoga jezika. Nesmie se

anda polag latinskoga,- kako to mlogi, ne

znajući narav slavjanskoga jezika, čine,—ilir

ski krojiti, n.p. ja mene, titebe, on sebe;—

ovo je protivno duhu slavjanskogajezika. —

Nije anda dobro rečeno: ja mene preporučam:

nego : ja se preporučam. Ti si se potepal); a

ne: ti si te potepal.– Na stran s mudrova

njem latinskim !!!-

43. Na město posědujućihzaimenah: svoj,

svoja, svoje, potrěbuju Slavjani 3.padež si,

n. p. recisi otcu;–pripovědaj si bratu. Raz

Iučiti se i pak mora ovaj si od povratjajućega

zaimena: sebe, sebi, si.—

44. Zanikajuća častica (particula) ne mo

ra se pred glagolj staviti, akoprem bi već ré

či zanikajuće: nitko, nikad, nigdě u govoru

bile, iu takvom slučaju dojde ime i zaime u

2. padež, n.p. Iduć kroz šumu, nisam nikakve

zvéri viděl.—Је-si li viděl gděgod moje ko

nje?—Nisam jih nigdě vidél.

45. Stvari délne kanoti: voda, vino,kruh,

mléko, žito i ostala potrěbuje slavjanskije

zik, kano talianski i francezki u 2. padežu:

m.p. daj mi kruha, vode, vina. Imate li mlé

ka, žita?—

46. Glagolji povratjujući (reciproca) iz

61

iskuju 2. padež, n.p. izbaviti se sla;- odreći

se svojega imena;-mahni se vraga.

47. Sa rěčmi: mnogo, malo, několiko,

zatim sa brojnimi od pet počemši potrěbuje se

2. padež; a glagolj dojde u srědnji spoljedi

nobrojnika n.p. koliko ih je bilo? —pet, šest,

mnogo, několiko ih je bilo.

Tako se isto potrěbuje i sa dvoje, troje,

četvero i t. d.

48. Tko je sve stranke govorenja raz

borito pretresal, taj će lahkim načinom pravo

pisati. U obćem pišu Slavjani sve rěči malimi

- pismeni.

0 velikih pismenih.

49. Velika pismena metju se

a) Na početku govorenja:

Umiljato janje dvé majke sisa ; a neumilja

to nijedine.

b) Za piknjom, i gdě se tudje uvadjaju

Nisu ruci stekli po porucih; nego što si

sami priprave. Bolest dugačka gotova smeru.

Моја тајka često govoraše:

„Delaj sinko kam' da ćeš navek živéti; moli

se Bogu kun' da ćeš danas umrěti.“

c) Imena vlastita ljudih, narodov, se

lah, gradovah, brěgov,i potokah: Beč, Za

62

Radovan, Ljudevit, Slavjan, Němac, Fran

cez, Engles, Varna, Sokolovac, Dunaj, Ti

sa, Sava, Drava, Uma, it. d.

d) Imena častih samo u nagovoru: Vaše

Veličanstvo / Milostivni Gospodine!

Str.

15

19

24

24

29

37

57

Pogreške tiska.

redak

2. od zg.

10. od zg.

18. od zig

1, od zd.

7. Od zd.

9. Od izd.

4. Odzd.

16. odzgo

10, odzde

10,

14. Odzd.

Odzd.

16. odzg.

5. Od zd.

5, od zg.

pogréška čitaj

vitystki slavski" — made všecky

slovanske

dij, tj. e ch - dj., tj : ch

ćine - činé

zubni – jezični

pretvaraju uzajemno – pretvaraju se

uzajemno.

izgovarenje - izgovaranje

doslědnje i — poslědnje

Najobične — Najobičniе.

valpove - Valpova

jurva —jurve

imaju — izpusti

(ime) (te) (se) - izpusti

Delnikoréč ova — Pričastje ovo

Poloni - Polomi

tursts

šaha VII, 3arske.

тицања

P - -- -