U N I V E R Z I T E T U N O V O M S A D U P O LJ O P R I V R E D N I F A K U L T E T

D E P A R T M A N Z A V E T E R I N A R S K U M E D I C I N U

Brahicefalični sindrom pasa

Inspiratorna dispneja usled:

Produženo meko nepce

Sužene nozdrve

Sužena traheja

Kolaps larinksa

Suženje respiratornih puteva povećava pritisak neophodan za protok vazduha (Poisonov zakon)

Meko nepce90-100%

Nozdrve80-90%

Traheja 10%

Autor Sužene nozdrve Produženo meko

nepce

Evertrirane

laringealne kesice

Kolaps larinksa

Poncent i sar.,2005 84.9% (62/73) 95.9%(70/73) 54.8% (40/73) 69.9% (51/73)

Poncent i sar. ,2006 85.2% (52/61) 100% (61/61) 54.1% (33/61) 63.9% (39/61)

Torrez i Hunt, 2006 42.5% (31/73) 86.3% (&3/73) 58.9% (43%73) 53.1% (34/64)

Riecks i sar., 2007 58.1% (36/62) 87.1% (54/62) 58.1% (36/62) 8.1%(5/62)

Klinička slika Inspiratorna dispneja

inspiratorni zvučni fenomeni, stridor i stretor,

produktivni kašalj

poremećaj i teškoće u gutanju hrane

Cijanoza

Hipertermija

poremećaj spavanja

simptomi se intenziviranju nakon fizičkog napora

povećanja temperature i vlažnosti vazduha. pogoršavaju kod pasa sa prekomernom telesnom masom

Druga oboljenja Anatomski

– Hijatusna hernija

– Stenoza pilorusa

„ Funkcionalni

– Poremećaji u radu srca

– Gastritis

Digestivna oboljenja Klinički: 75% sa simptomima gastritisa

Endoskopsi : 97.3% sa promenama na jednjaku i želudcu

Histološki: 98% bioptata pokazuje znake hroničnog gastritisa

Povećan negativni pritisak u toraksu= gastroezofagalni refluks

Poncet CM, Dupré GP, Freiche VG, et alPrevalence of gastrointestinal tract lesions in 73 brachycephalic dogs with upper respiratory syndrome J Sm Anim Pract 46 : 273-279.

Eventrirane laringealne kesice kod dva psa. A) eventrirane laringealne kesice (strelice). Edem nije prisutan, B) eventrirane laringealne kesice sa prisutnim edemom, C) isti pas nakon sakulektomije

Procena trahealnog dijametra

0,116 za buldoge,

0,157 za ostale brahicefalične pse

0,208 za ostale rase pasa.

Terapija Endoscopi : Respiratory + Digestive

„ Hirurgija : Rhinoplasty + Palatoplasty

„ Medikamentozna terapija digestivnih oboljenja

Terapija – skradenje mekog nepca palatoplastika,

metoda ekscizije

Terapija – skradenje mekog nepca FFP tehnika, folded flap palatoplasty

Dupré G, Findji L. Nouvelle technique chirurgicale : La palatoplastie modifiée chez le chien. Le nouveau praticien vétérinaire 2004;20:553-556.

Rinoplastika

Digestivni sistem 1- ubrzati praznjenje jednjaka i zeludca:

– Cisaprid : 0.2 mg / kg po TID

2-Terapija oboljenja jednjaka

– inhibitori protonske pumpe: Cimetidin, Ranitidin

– Mukoprotektanti

3 – Metoklopramid

4 - Terapija hroničnog gastritisa: chronic gastritis

Antaidi, inhibitori prot pumpe, mukoprotektanti

Postop medikamenti Lekovi:

– O2, Deksametazon, Glikopirolat, analgetici

„hrana i voda nakon 24 h

Postoperativni monitoring Infekcij, krvarnje i druge standarnde koplikacije

Edem sluzokože ...intubacija

http://www.vu-wien.ac.at/i105/files/dupre/brachy_students_wien.pdf

Hematom ušne školjke Hematom ušne školjke prdstavlja nakupljanje krvi

između hrskavice ušne školjke i konkavne strane kože uva.

Najčešće se javlja kod pasa posebno kod dugouhih rasa.

Otresanje glavom usled zapaljenja ušnog kanala (otitis externa), traumatske povrede u međusobnoj borbi.

Terapija može da bude konzervativna i hirurška.

Konzervativni tretman• Podrazumeva aspiriranje sadržaja hematoma brizgalicom,

nakon toga se ubrizga kortikosteroid.

• Ova terapija uglavnom ne uspeva.

Hirurško lečenje Sačekati do formiranja ugruška – nekad

Međutim danas se preporučuje otvaranje što pre

Hirurško lečenje

Prvi korak je pravljenje reza u obliku slova S sa konkavne strane i dreniranje krvi

Krvni sadržaj se evakuiše

Krvni ugrušci i fibrinske naslage se uklanjaju gazom i sl

Šavovi se postavljaju uzdužno, a mogu da probijaju sve slojeve ušne školjke ili samo kožu jedne strane i hrskavicu.

Oboljenja ušne školjke - hematom

Šavovi na ušnoj školjki - levoProfil šavova koji probijaju samo kožu i hrskavicu - desno

Laceracija ušne školjke

Shematski prikaz tehnike postavljanja šavovakod rekonstrukcije laceracija ušne školjke

Zavoj za ušne školjke se postavlja u cilju sprečavanja nastanka deformacija oblika školjke koje mogu nastati kao posledica zarastanja

Pre postavljanja zavoja u ušne kanale je potrebno postaviti tampon od pamuka

Upala slušnog kanala

Otitis externa

Hroničan proces kod pasa, zadebljanje zida često i mineralizacija i okoštavanje hrskavice

Zatvaranje lumena kanala

Pregled otoskopom je otežan

Patologija je često dermatološki uslovljena

Primarni faktori

Atopija (hrana, kontaktni dermatitis)

Paraziti (Otodectes, Demodex, Sarcoptes, Notoedres)

Metabolički poremećaji (seboreja, hipotireoza,

Poremećaji lučenja cerumena

Strana tela

Autoimuna oboljenja

Viroze (štenećak, FLV, FIV)

Predisponirajući faktori

Oblik i građa uva, sistemska oboljenja, greške u terapiji, preterana vlažnost.

Sekundarni faktori

Mikrorganizmi: Staph. intermedius , Proteus spp., Pseudomonas spp., Malassezia pachydermatis, Candida albicans

Resekcija ušnog kanala Indikacije: uznapredovali otitis externa sa stenozom

ušnog kanala

RTG – okoštavanje spoljašnjeg ušnog kanala

Resekcija lateralnog zida slušnog kanala

Resekcija (ablacija)vertikalnog dela slušnog kanalaVertical Ear Canal Ablation - VECA

Potpuna ablacija slušnog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Potpuna ablacija slušnog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Potpuna ablacija slušnog kanala Total Ear Canal Ablation - TECA

Tonzilektomija Primarni tonzolitis (akutni, hronični)

Sekundarni tonzilitis

Rekurentni tonzilitis – glavna indikacija

Inhalaciona anestezija – tubus sprečava ulazak krvi

Tonzila se uhvati pincetom i izvuče iz kripte

Seče se preparirkama rostro aboralno

Deksametazon 1-2mg/kg kod indukcije

U kaudalnom delu je arterija – ligirati ili termokauter

Nabori kripti se šiju brzoresorptivnim koncem i tekućim šavom 3-0, 4-0.

Ostale metode

Ligiranje (transfisacijska ligatura) i isecanje bez zatvaranja kripte

Sa dva forcepsa i torkiranjem

Termokauterizacija

Ciste pljuvačnih žlezda

Definicija: predstavljaju nakupljanje pljuvačke u tkivu žlezde ili okolnom tkivu zbog nemogućnosti oticanja pljuvačke:

Vrste pljuvačnih cista: Cervikalna mukokela – nakupljanje pljuvačke u

donjem delu intermandibularnog prostora.

Sublingvalna mukokela (ranula)- nakupljanje pljuvačke u sublingvalnom prostoru.

Zigomatična mukokela - retko – nakupljanje pljuvačke ventralno od zigomatičnog luka.

Kompleksne ciste – kombinacije prethodnih.

Parotidna

Mandibularna

Sublingvalna

zigomatična

Topografija pljuvacnih žlezda psa

Cervikalna mukokela

Podjezična mukokela (ranula)

Faringealna mukokela

Ciste pljuvačnih žlezda Terapija: Medikamentozni tretman aplikovanjem

antiinflamatornih preparata u cistu retko uspeva, kao i evakuacija sadržaja pomoću šprica i igle privremeno rešava problem.

Hirurški zahvat obično podrazumeva uklanjanje (eksciziju) pljuvačne žlezde i pripadajućeg kanala.

Mandibularna i sublingvalna pljuvačna žlezda se uklanjaju zajedno

Uklanjanje mandibularne i sublingvalne pljuvačne žlezde

Ove dve žlezde se uklanjaju uvek zajedno jer imaju zajednički izvodni kanal, a i anatomski su povezane.

Pacijent se postavi u lateralni položaj i napravi se rez iznad mandibularne žlezde odgovarajuće strane.

Rez počinje na bazi ušnog kanala i proteže se ventralno.

Žlezdu je potrebno ispreparisati od okolnog tkiva pazeći pri tome da se ne oštete veliki krvni sudovi i nervi.

Terapija ranule:

Marsupilizacija tj stvaranje komunikacije sa usnom šupljinom

Rane glave – vulnera capitis Različitog oblika i etiologije.

Najčešće su u pitanju ekskorijacije, posekotine, razderotine.

Povrede se najčešće dešavaju kod pasa, mačaka i konja.

Terpija se izvodi po opštem principu terapije rana a sastoji se iz: uklanjanja nekrotičnog tkiva i stranih tela, omogućavanja oticanja eksudata, isecanje devitalizovanog tkiva, osvežavanje rubova rane, održavanje potrebne vlažnosti u rani....

Razderotina na glavi konja

Zavoj za glavu konja

Izgled nakon 110 dana

Prelomi kostiju glave Prelomi kostiju lobanje

Prelomi kostiju lica

Prelomi vilice

Prelom vilice Maksilarne ili mandibularne frakture najčešće nastaju

usled traume, ponekad i usled periodontitisa ili neoplazije.

Traume su najčešće polisistemske, pa je potrebno prethodno stabilizovati životinju.

Kod životinja sa periodontitisom potrebno je pre zahvata na kostima odstraniti zub.

U slučaju neoplazije preporučena je mandibulo-maksiloektomija

Klinički simptomi:

Abnormalna pokretljivost

Salivacija

Nemogućnost zatvaranja usta

Krepitacija

Bolnost

Prelom vilice Dijagnostika

Klinički simptomi su veoma uočljivi

RTG snimak

Prelomi vilice Tehnika interdentalne fiksacije

Podrazumeva upotrebu žica ili akrilnog materijala za međusobno povezivanje zuba čime se učvrsšćuje i kost vilice.

Stabilizacija preloma mandibule psa sa akrilnom masom

Stabilizacija preloma kaudalnog dela mandibule povezivanjem

očnjaka gornje i donje vilice

Prelom vilice Aplikacija interdentalnih žica

Žice se postavljaju oko zuba koji se nalaze na liniji frakture

Prelomi vilice

Tehnika interfragmentarnih žica

Postavljanje žice između fragmenata mandibule

Povezivanje fragmenata pomodu pločica i zavrtnjeva

Povezivanje fragmenata pomodu fiksatora

Ova tehnika se koristi kada je prisutan defekt kosti

Osteogeneza treba da popuni nastali defekt (distrakciona osteogeneza)

Povezivanje fragmenata pomodu fiksatora

Oduzetost nerva lica - Paralysis n. facialis

Etiologija:

centralna paraliza (procesi na mozgu, tumor apsces,

meningitis)

Periferna paraliza (Lezije nerava, neprikladna oprema

oglav, dekubitisi od ležanja)

Simptomi: centralna paraliza (opuštenost mišića

usana, obraza, kapaka i ušnih školjki)

Kapci ne funkcionišu, oko je otvoreno

Opuštenost gornjeg očnog kapka – ptosis

Donji kapak odvojen od konjuktive

Periferna paraliza: donja usna opuštena i visi prema

zdravoj strani, otvor usta asimetričan, suženje

nosnih otvora, otežano uzimanje hrane i žvakanje

Terapija Kod centralne paralize terapija se svodi na lečenje

osnovne bolesti

Kod periferne paralize nastale oštećenjem nerva,

potrebno je davati meku i kašastu hranu, aplikovati

vitamin B1, fizikalna terapija (masaža, toplota),

kamfor mast.

Paraliza n. trigeminusa N. trigeminus V moždani nerv je uglavnom senzitivan

osim njegove motorne grane n. mandibularis.

Centralna paraliza: oboljenja CNS-a

Periferna paraliza: oštećenje nerva (ugriz, povreda,

strangulacija vrata i sl.)

SIMPTOMI: donjs vilica otvorena, usta otvorena,

jezik ispada, refleks gutanja očuvan pa uglavnom

nema značajnijeg balavljenja (dif. dg. besnilo).

atrofija masetera

Myositis eosinophilica Etiologija: uzrok nepoznat (alergija ???)

Oboljevaju najčešće nemački ovčari

Zapaljenje masetera, ptergoidnih i temporalnih mišića

Obostrana atrofija muskulature

Simptomi: akutni oblik

Mastikatorni mišići natečeni

Egzolftalmija sa otečenim kapcima i konjuktivama

Prolapsus trećeg očnog kapka

Otvarenje usta je bolno

Akutni tok traje dve-tri nedelje

Hronični oblik

Stanje se pogoršava

Atrofija mastikatorne muskulature

Uočava se kontura kostura glave (produžen kao glava lisice)

Pokretanje donje vilice otežano

Rožnjača oka zamućena

Mišićna slabost u predelu lopatice i podlaktice

Eozinofilija

Dijagnoza i terapija Klinička slika

krvna slika

Simptomatska terapija

Kortikosteroidi

Antihistaminici

Kalcijum

Analgetici

Terapija očiju: antibiotici, kortizon

Dekornulacija

Operativni zahvat uklanjanja rožine i germinativnog sloja kože baze roga i koštanog izdanka (zavisno od uzrasta).

Mlada telad do mesec dana

Telad od 1-6 meseci

Goveda starija od 1 godinu

Goveda sa deformitetom, traumatizacijom i sl.

Razlozi dekornulacije?

DEKORNULACIJA

Lokalna anestezija

Razvoj roga Rožni epidermalni pupoljak

U njega urasta procesus kornualis (mesec dana)

U dobi 3-4 meseca pomičan

Pneumatizacija izdanka i povezivanje sa čeonim sinusom (7 meseci)

Analgezija Sedacija

15-20 minuta pre zahvata ksilazin 2% (0,1mg/kg tm)

Sedacija se izvod pre lokalne anestezije

Lokalna anestezija n.cornualis – temporalna regija uz lat rub čeone kosti na sredini između lat očnog ugla i baze roga (Emerson, Pfeoffer, Westhaus, 1943)

Telad 15 – 60 dana Kauterizacija germinativnog sloja oko baze rožnog

pupoljka

Termokauter

Starija telad – 2-6 meseci Sedacija, lokalna anestezija, ketoprofen post op. + dep

antibiotik

Odseći osnovu roga sa prstenom kože oko osnove

Krvarenje se zaustavlja termokauterom

Starija goveda Preventivno odrožavanje se ne preporučuje

Vrši se odrožavanje kod povreda, deformiteta “izuvanja” roga i sl.

Sedacija, lok. Anestezija

Odrožavanje žičano pilom 3-5 cm od baze roga

Previjanje roga, ab lokalno i parenteralno

Rog će i dalje rasti

Dekornulacija pomoću žičane pile