Vreme, 1997. április 26.

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

1/67

2266.. AAPPRRIILL 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 334400 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

IInntteerrvvjjuu::GGoorraann BBrreeggoovvii

SSRREEAANN UUSSKKRRSS,,

RRAATT JJEE GGOOTTOOVV!!

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

2/67

Kompletno papirnato izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku sainjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja Vremena

U kom obliku se isporuuju elektronska izdanja Vremena?U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici e najnovije brojeve moi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odlino!

A softver za itanje tog... PDF formata?Dobiete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako e izgledati elektronsko Vreme na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moe nai na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje e vam itanje pretvoriti u jo vee zadovoljstvo.

Mogu li da odtampam odabrane stranice?Naravno, na tamapau koji ve imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaem kompjuteru. Nema vie prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretrauju. Da biste okrenuli eljenu

stranicu dovoljan je klik miem. Na jedan CD staje vie od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je vean. Jo argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko kota to zadovoljstvo?Javite se u Vreme da vidimo ta vam najvie odgovara, telefone i e-mail

redakcije nai ete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

3/67

VREME No 340PolitikaSkandali:Nemoralna geografija 10Zdravstvo: Nepoeni lekovi 11Zemun: Sluaj sinagoge 12Izbori: Klajn - pobednik 13Odgovornost:Borba za profesije 16Crna Gora: Mutna Moraa 17Atina: Privatni gosti 18Pani: upae boranije 20Dokumenti:Oglaavae o Vaskrsu 22aak: Zbogom socijalistima 26Zakon: Atomski privatnici 28

EkonomijaDinar: Senzor bede 7SvetIntervju: Don Skenlon 32Iranska veza: Kratak spoj 34Bugarska: Protiv mafije 36Slovenija: Novi feudalizam 38

KulturaIntervju: Goran Bregovi 40Pozorite: Let u mestu 46Esej: Palanaki mentalitet 48M. Panti:Junak svakodnevice 49Film: Predeli nostalgije 50Izlobe: Misliti umetnost 51Muzika: Udarnici i klinci 51

ivotFenomeni: Kasandra na jaja 54Autodesk: Pirati i profesionalci57Feton: Internet

4 Nedea14 Duh Vremena24 Dnevnik uvreda30 Ljudi i vreme37 O ima se govori39 Meridijani52 Scena56 Zona sumraka61 Reagovaa63 Pota66 Vreme uivaa

Na naslovnoj strani: Goran BregoviFotografija: Goranka Mati

Intervju:Don SkenlonDva puta meri, jednomSECI strana 32

Tema Vremena: Dinar i markaSenzor bede: Drava je povukla 620 miliona dinara i sad eka da

zavuemo ruku pod slamaricu. ta pokazuje "Big mek" test? Kolikoje dinar potceen? ta se moe oekivati u mesecima koji slede iima li izlaska iz zaaranog kruga? strana 7

Ekskluzivno: IspovestGorana Bregovia"Ne mogu ja Sarajevo koristiti zaou-biznis jer je to moj grad... Ko dame zove u Sarajevo? Te ude koji sutamo na vlasti ja lino ne znam. Rat

ih je izbacio. Mene mogu da pozovuSidran ili Davor..." strana 42

Vie od diplomatije:Nai u Atiniukanovi je dobio kredit odbanke koju kontrolie grka arm-ija, a Miloevi je dobio hladandvadesetpetominutni sastanak sa

Pangalosom, grkim ministrominostranih poslova strana 18

OBAVETEE:Molimo itaoce da ne naruuju fotodokument "Demo-kratski maraton" prvi deo, jer Redakcija nema vie primeraka za prodaju

Kasandra, lik na uskrem jajetu: Ljudi se dele na one koji gledajuKasandru i one koji lau da je ne gledaju strana 54

Fenomeni:Sapunskeopere

Izbori:Ambicije Milana Pania"Lili je boranija, hou da pobedimMiloevia" strana 20

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

4/67

VREME s 26. APRIL 1997.4

putenim u podzemnu eleznicu,odvedeno je u bolnicu u Jokohami u Ja-panu.

Istog dana, 19. aprila, eksplozija au-tomobila bombe razorila je federalnu

zgradu u Oklahomi (SAD) i tom pril-ikom ubila 168 udi. Za eksploziju suoptuena dvojica desniarskih ekstrem-ista.

25. jula 1995 bomba na stanicimetroa Sen-Miel u Parizu ubila jeosam, a ranila 86 osoba. To je prvi odosam napada alirskih muslimanskihekstremista.

31. januara 1996 u Kolombu u riLanki 90 udi je poginulo posle ek-splozije kamiona-bombe, kada jesamoubica krenuo na tamou central-nu banku.

9. februara u Londonu bomba ubijadvoje, a raava 100 osoba. Odgovornostpreuzima Irska republikanska armija

(IRA), koja prekida 17-meseno primirje s Britancima.18. februara osumieni bomba IRA raznosi sam

sebe na autobuskoj stanici u Londonu jedan mrtav, 9raenih.

25. februara Hamasov bomba samoubica napadaautobus blizu jerusalimske glavne autobuske stanice 26 mrtvih u tom napadu i onom koji neposredno slediu Akelonu.

3-4. marta trideset udi i bomba samoubicaginu u Tel Avivu i Jerusalimu.

11. juna bomba eksplodira u moskovskojpodzemnoj eleznici usmrtivi etvoro i ranivi 12.

15. juna IRA automobil-bomba eksplodira uManesteru tokom evropskog fudbalskog ampionata povreeno 200 udi.

25. juna bomba cisterna ubija 19 amerikihvojnika, a raava blizu 400 u amerikom vojnom ka-mpu Hobar blizu Darana, u Saudijskoj Arabiji.

20. jula baskijski separatista iz grupe ETA bacabombu na aerodromu u Reusu u severnoistonojpaniji povreeno 35 udi.

24. jula dve bombe u vozu u Kolombu ubijaju78, a raavaju vie od 450 udi.

28. jula bomba eksplodira na koncertu u Atlanti

tokom Olimpijskih igara dvoje mrtvih 110 raenih.23. septembra etiri revolveraa u damiji uMultanu u Pakistanu ubijaju 21 osobu.

7. oktobra IRA bombarduje tab britanske arm-ije u Severnoj Irskoj, gine jedna, a raena 31 osoba.

10. novembra trinaestoro udi ubijeno na mosk-ovskom grobu, verovatno u gangsterskom a ne upolitikom obraunu.

15. novembra indijski leviarski ekstremisti ubi-jaju 13 policajaca i jednog civila u dravi Prade.

23. novembra oteti etiopski boing 767 pada umore blizu ostrvca Comoro 125 poginulih.

3. decembra etvoro udi gubi ivot, a vie od90 je povreeno u eksploziji u pariskom metrou.

30. decembra bomba u indijskoj dravi Asam ubi-ja 300 osoba. Policija optuuje Bodo separatiste... sD. C. V.

Kraj igre u LimiSluaj s peruanskim taocima samo jedan u nizu teroris-tikih ataka u svetu u poslede vreme

U prolu sredu u Peruu je zavladala optenaciona-lna radost poto je prethodne noi u utorak 22. aprila,ekipa od 140 komandosa iz sva tri roda vojske oslo-bodila 71 taoca iz rezidencije japanskog ambasadora uLimi i ubila 14 marksistikih gerilaca. Vojni koman-dosi iznenada su upali u rezidenciju preskaui zidoveprivatnih kua i koristei podzemne tunele uz au-tomatsku vatru, dimne bombe i snajpersku vatru. Ger-ilci su bili potpuno iznenaeni napadom, kad je poe-la pucava ak desetorica su u predvorju rezidencijeigrala mali fudbal. U estokoj bici kojom je okonanaetvoromesena kriza poginuo je lider ove grupeNestor Cerpa Kartolin, kao i svi lanovi gerilskegrupe, ukuujui i dve ene. Izgleda da su deo gerila-ca inili maloletnici i da je etvoro ih pokualo da sepreda pre nego to e biti ubijeni. Meu poginulima je

bio i jedan od talaca-sudija vrhovnog suda.Pripadnici revolucionarnog pokreta Tupak Amarusu 17. decembra prole godine tokom prijema u japan-skoj ambasadi za taoce uzeli diplomate, tuce japanskihbiznismena i peruanskih funkcionera i zapoeli svojnajsmeliji napad u posledih inae nemirnih 17 god-ina u Peruu, koje su odnele ak oko 30.000 ivota.

Peruanski vojni komandosi su posle dugog okl-evaa osujetili gerilce u nameri da draem talacaiznude putae svojih drugova iz zatvora. Gerilci sunajavili osvetu. Ministar unutraih poslova PeruaHuan Briones podneo je ostavku zbog propusta kojisu omoguili da gerilci uzmu taoce i da ih dre 126dana.

Zarobavae talaca u Peruu samo je jedna odakcija terorizma i politikog nasia posledih godina.19. aprila 1995 oko 400 udi, otrovanih gasom

NEDELJA 19. - 26. april 1997

SILVIAIZQUIERDOR

EUTERS

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

5/67

26. APRIL 1997.s VREME 5

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zeme(kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, iro raun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreu NBJ, naplauje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vriti na raun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godia 52 broja. Uko-liko je uplaen vei ili mai iznos od navedenog, obraunae se duina trajaa pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zeme avionom jednaka je pretplati za vanevropske zeme. Cenovnik vai od 5.4.1997. U sluaju posk-upea lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Be 43 1 408 96 52.

Izdava : NP VREME d.o.o.Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkoviV. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi

NEDELJNIK VREME Beograd, Miarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkoviZAMENIK GLAVNOG UREDNIKA: Veselin SimonoviKOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav MiloeviSEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar iri, Sonjairi, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Koraksi, SlobodanKosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Roksanda Nini, Teofil Pani, DuanRelji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet), Nenad Stefanovi, Hari tajner, Filip varm, DraganTodorovi, Milo Vasi, Svetlana Vasovi - Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mra (foto)GRAFIKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi, VladimirStankovski, Daktilografi: Nada orevi, Vera Mirkovi;Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana Simi; Korektori:Dragica Joki, Ivana MilanoviVREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Vanda Kuera, Marina Milovanovi, Milena Zdravkovi

NEWS DIGEST AGENCY: Duka AnastasijeviPRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Tatjana JovanoviRAUNOVODSTVO: Mirjana JankoviRukopisi se ne vraaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Be)ABV Media Group: Dobrila Borojevi, Ivan Mren (direktor), (Njegoeva 7/1, Telefon: 3237-173)"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik), Milan Pajevi, Milka VukmiricaGospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiki centar "VREME";TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marala Birjuzova 3OBRADA TIRAA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME26. APRIL 1997. broj 340

NE OKREITE STRANUdok ne proitate...

Ras banka pratilac vae

budunosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

UkurU modi su rubrike in i out u

kojima se itaocima ili gledaocimasugerie da nije u trendu nositiarape od strea, a da je "u fazonu"ii u pozorite. Meni su lino sim-patini ti mali bedekeri urbane mo-de, navika i obiaja, a moda e,dugorono gledano, nekom bu-duem istraivau ovdaeg dru-tvenog ivota te sliice vie znaitiu rekonstrukciji jednog doba nego,

recimo, uestale, teke, zamarajuei vazda sudbonosne izjave poli-tikih predradnika. Jer, kad jednomovo udo proe, pokazae se da jeveinu tih izjava teko deifrovati ida je ihov uticaj na ude biomai nego Kasandrine avanture.Zamislimo istraivaa koji za jed-no 50 godina proita izjavu MireMarkovi, vaskrsle u Brusu, kakoje zadatak patriotskog bloka u apri-lu 1997. godine bio borba protiv

faizma, a onda pone da traga zatim faizmom i shvati da mu ta iz-java nekako "visi" i da je uporiteza tvrdu o potrebi takve vrste bo-rbe teko pronai. Tek kraje strp-iv istraiva natrae moda naex-ministarsku kolumnu Aleksan-dra Tijania u dnevniku "Graa-nin" koja e istraivau pomoi datragae obustavi: naime, znalacFamilije Bengalskog Tigra, kako

kolumnista naziva Slobodana Mi-loevia, tvrdi da je to Mira malopreplaena, pa je malo preterala.Ako ga sad ponese ta kolumna, papone u da prati, doi e do prieo ukuru na kupaim gaama Ben-galskog Tigra, a onda e potpunodii ruke od pokuaja da do stvar-nosti ovog doba dopre preko poli-tike ifre i istoriju ovog podnebasastavie po faktu da su u aprilubile in ufte u paradajz sosu. Ili e

se obesiti o onaj ukur. D. .

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

6/67

Udobnije stanovati? Da!

Ko osmieno gradi, vie uiva u kvalitetu stanovaa. Od podruma do

krova KNAUF prua sigurnost svojim dobro usklaenim sistemima za suvuunutrau gradu: suvo malterisae, oblagae masivnih zidova,

pregradni zidovi, plafonski sistemi, kompletna ponuda za potkrove...Naglasak je na sistemima i ispitanim i stalno nadziranim komponentama,

koje daju najveu moguu garanciju za visokogradu. Protivpoarna,zvuna i toplotna izolacija se podrazumevaju. Idealno za sve koji grade,

pregrauju, nadziuju, saniraju, renoviraju...

Evropska snaga u graevinarstvuPosetite nas na Sajmu graevinarstva od 22. do 27. aprila 1997. godine, u hali 14 Beogradskog sajma.

Ve se radujemo vaoj poseti.

Knauf, d.o.o. Beograd, Cara Uroa 31, YU-11000 BeogradTel. 011/639-750, fax. 011/184-451

6

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

7/67

s VREME 726. APRIL 1997.

Dinar i marka

Senzor bedeOpti potres ulinog kursa nacionalne valute

izazvalo je povlaee 15 odsto od ukupne novanemase. ta e se dogoditi u danima koji slede

vodi jo od hiperinflatorne 1993. godine.Dinara as ima u izobiu, a as ih nemoete nai ni za lek. Trenutno smo u fazioskudice lokalne monete. A, kako kae

jedno od osnovnih ekonomskih naela,sve to je retko mora biti i skupo. I zato jeza marku ovih dana na ulici dovono izd-vojiti tek oko 3,6 dinara. Pri takvom kre-tau kursa najposlovniji su, kao i obino,dileri: novinar "Politike" zabeleio je kako

jedan od ih na pijaci Kaleni svoj prom-et podstie reima "pourite, prodajtedevize danas, jer e sutra biti jeftinije".

Svodei bezbroj komplikovanih ekon-omskih teorija na prosto objaee, drStojan Stamenkovi, saradnik Institutaekonomskih nauka, na pitae zato skaevrednost dinara za "Vreme" odgovara:"Zato to ga nema". Da, ali gde je nestao?

Kao to je poznato, u skladu sa stan-dardnim predizbornim aktivnostima, vlast

je novembarsko izjaavae graana"stimulisala" tampaem dinara bezpokria. Mada je tog puta monetarni udarbio relativno kontrolisan i uzadran("samo" za penzije), desilo se ono to jesvako razuman i mogao oekivati: skoio

je crni kurs domae valute, jer je, kakokae dr Stamenkovi, "crno deviznotrite najfiniji senzor onoga to se dogaau novanoj politici, pa ako statistiki netoi moete da zamaglite, ovde ne moete".

POSLE IZBORA: Poto su izboriproli kako su proli, "kreatori ekonomskepolitike" poeli su da oduzimaju te dinarekoje su delili bez pokria. Struno se tokae da je Narodna banka Jugoslavije(NBJ) ponitavala prekomernu monetarnumasu operacijama na deviznom tritu. Apraktino to znai da je NBJ povlailadinare iz opticaja tako to je uvek prodav-ala vie deviza nego to je kupovala (za ra-zliku se smaivala novana masa).Izmeu 1. januara i 21. marta ove godineNBJ je bila neto prodavac deviza (vie jeprodala nego to je kupila) u vrednosti od138,63 miliona dolara, ili 764, 22 milionadinara. Od 1. do 21. aprila NBJ je bila netoprodavac za jo 16,16 miliona dolara, ili93, 67 miliona dinara. Po drugom osnovu,centralna banka je poveavala novanumasu, tako da je realno smaeenovane mase bilo nie. Prema podacimakoje objavuje posledi Koukturni

barometar Ekonomskog instituta, u febru-aru ove godine ona je za 340 miliona di-nara bila maa od koliine novca u opti-

Znate ono: "uzimala, davala, smakama spavala". Ma kakopriglupa bila ova izreka, to jesutina igre sa domaomvalutom koju ovdaa vlast

v

DRA

KO

GAGOVI

TEMA Vremena

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

8/67

VREME s 26. APRIL 1997.8

caju zabeleene krajem prole godine. Zaaktuelno kretae crnog deviznog kursamnogo je znaajnije, tvrdi dr Miroub La-bus, saradnik Ekonomskog instituta, to jecentralna banka iz opticaja povukla ak

620 miliona dinara gotovog novca (udeogotovine u novanoj masi tako je smaensa 54 na 45 odsto). To je svakako moraloizazvati potres ulinog kursa dinara, jer toini oko 15 odsto ukupne novane mase.

Dr Stojan Stamenkovi smatra da je ra-zlog povlaea dinara i to to centralnabanka nije obnavala kredite za likvidnost(odobravane kada je drava povukla svojedepozite iz poslovnih banaka i prenela ihkod Zavoda za obraun plaaa).

"Rast kursa dinara je definitivno pos-ledica drastinog pada trae za deviza-ma. Ponuda je ostala ista, ili je pala", uver-

en je dr Branislav Pelevi, docent Ekon-omskog fakulteta u Beogradu. Slian je istav dr Labusa, koji se jo udi "da i uovom obimu postoji ponuda deviza".

DRUGA STRANA: Prema analizikoju je napravio Ces Mekon, ovo je petiput od uvoea novog dinara 1994. god-ine da se mea trend crnog kursa ovda-

"Centralna banka iz opticaja je povuklaak 620 miliona dinara gotovog novca",kae Miroljub Labuse monete. Od feb-ruara do avgusta1994. godine ulinikurs bio je relativnostabilan, od septem-bra iste do novembranaredne godine znat-no je rastao, od de-cembra 1995. do no-vembra prole godineopet je bio stabilan,pa je mesec-dva ska-kao, da bi se sada po-

novo pribliavao zva-ninoj vrednosti di-nara. Devizne rezervezeme su se, u istimperiodima, kretale usuprotnom smeru. UCes Mekonu smatra-

ju da je na osnovuzbivaa u proloj godini mogue utvrditidirektnu vezu izmeu kretaa kursa nacrnom tritu i monetarne politike: kad jeona bila labava i kad je bilo vie novca uopticaju, crni kurs je rastao, i obrnuto.

Dr Stojan Sta-menkovi navodi danovana masa u Ju-goslaviji, pri posto-

jeem stepenu priv-redne aktivnosti, nemoe da pree 1,3 do1,35 milijardi mara-ka. Sve to se prekotoga nae u opticajuode u devize i narua-va crni kurs. "Nova-na masa kod nas nemoe da bude vea

od est do osam odstobruto nacionalnogdohotka (GDP). To jepokazalo, recimo, is-kustvo u Argentini,koja takoe ima pa-ralelnu valutu (dolar,prim. V.K.) i kod koje

ne postoji kredibilitet monetarnih vlasti",tvrdi ovaj sagovornik "Vremena". Sa imse slae i dr Pavle Petrovi, direktor CesMekona, uz razjaee da svojevremenipredlog ove firme o novanoj masi od 15odsto GDP vie nije mogu, jer je mone-tarna vlast izgubila kredibilitet. Oba sago-vornika "Vremena" upozoravaju na drugustranu medae koju izaziva sadaa mon-etarna restriktivnost: recesija, pad proiz-vode (u martu je, u odnosu na februar,zbog sezonskog kretaa vaalo oekivatirast od 15 odsto, a zabeleeno je samo

sedam odsto) i pad likvidnosti. "Sada jeak pitae da li je suvie veliko zatezaenovane mase", kae dr Petrovi, mada jedinar trenutno na goroj prihvativojgranici razlike izmeu zvaninog i crnogkursa, koja, po proceni Ces Mekona, izno-si 15 odsto.

Kad su koristi od ovih kursnih igarabez prestanka male, zato nam ih ondavlast prireuje? Mogue je da je u pitaunedostatak boe ideje, ili bar voe da seneke od ih sprovedu. to zbog neznaa,to zbog line koristi, to zbog politike

DRA

KO

GAGOVI

Dr Stojan Stamenkovi, saradnik Institu-ta ekonomskih nauka, na pitae zato

skae vrednost dinara za "Vreme"odgovara: "Zato to ga nema"

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

9/67


neoportunosti. Postoje oni koji veruju daje za vlast igra sa crnim kursom i nain dase od graana izmame devize. A predviase da sadae povlaee dinara moe bitiuvod u novu devalvaciju.

BIG MEK: Da bi realno znali ta sedeava sa valutom vaalo bi znati kolikodinar stvarno vredi.

Jedan od naina da se to utvrdi jesteizraunavae pariteta kupovne moi (usvetu poznatog kao ppp). Teorijski, toznai da se, recimo, za jednu marku uNemakoj i za 3,6 dinara u Jugoslavijimoe kupiti ista koliina iste robe. Lon-donski asopis "Ekonomist" je ovu, inaevrlo komplikovanu i teko izvodivuraunicu sveo na cenu "big meka", stan-dardnog proizvoda Mek Donaldsa (vieod decenije ovaj asopis na taj nain pratiparitet kupovne moi svetskih valuta i lane

je u osam od 12 sluajeva pogodio smerkretaa valuta, a od sedam valuta koje suizmeene za vie od deset odstopogoeno je u est sluajeva).

Kad se poe ovim putem, iznenaeeje ogromno: marka bi trebalo da vredi2,04 dinara, a dolar 4,1 umesto 5,64 di-nara. Zakuak je da je jugoslovenskavaluta potceena u odnosu na nemakuza 42, a u odnosu na ameriku za 27 odsto(prema "big meku" marka je, inae, pre-ceena u odnosu na dolar za 18 odsto).

Ako je verovati iskustvima zemaa u tran-ziciji, kursa izraenog paritetom kupovnemoi ne treba se ba slepo drati. Strua-ci Ces Mekona kau da odnos kursa pokupovnoj snazi i tekueg kursa u veini tihdrava tei ka 2:1. Na taj nain seobezbeuje da uvoz ne bude previe jeftin,a izvoz neisplativ, to onda dobro delujena platni bilans. Problem deficita platnogbilansa ne treba zanemariti jer je on lanedostigao devet odsto GDP. Eto jo jednogdokaza da je realan kurs (zvanini kurspodeen sa rastom cena) iznad rav-notenog nivoa.

Porast realne vrednosti domae valutepoean je samo u sluaju da rasteproduktivnost rada u toj zemi (Maars-ka, eka, Poska). Realni ravnotenikurs dinara, tvrde u Cesu, bio je onaj izdecembra prole godine.

MEKSIKO: Na prvi pogled, ovdaestanovnitvo trebalo bi da se raduje to sevrednost dinara na ulici pribliavazvaninom kursu. Naalost, nije ba tako.Kresae raspoloive koliine dinara iza-ziva takvu nelikvidnost i recesiju da, pooptem uvereu, NBJ nee moi da se

odupre pritiscima za labavee dizgina.ak i kad bi uspela da crni kurs oborina zvanini nivo, ona nema dovono devi-

za da brani takvu politiku, niti moe duevreme zadrati novanu masu na oko petmilijardi dinara. Kako je to svima, mae-vie, poznato, oekivaa da e centralnabanka morati da odustane od zvaninogkursa rasprie se na sve strane. Tada biponovo svaki slobodan dinar krenuo u po-

tragu za devizama.Uporna odbrana kursa nacionalnevalute na nivou koji je vii od ravnotenogolupala se svojevremeno o glavu ne samoMeksiku (kad je centralna banka podrav-ala preceen kurs zarad ouvaa sta-bilnih cena i privlaea inostranog kapi-tala), ve i Velikoj Britaniji (kad je DordSoros sa svojim milijardama krenuo u na-pad na funtu). Poto graani SRJ i domaapreduzea, kako primeuju u Cesu, koristestrane valute kao alternativno sredstvo iplaaa i tede, ceo proces paninog ul-

aska u dinar i bekstva iz ega a sve to sapekulativnim cievima odvijao bi se ibez uea stranih investitora.

Pa ta nam je onda initi? U Institutuekonomskih nauka i Ces Mekonu snanozagovaraju uvoee fleksibilnog, pliva-

jueg kursa.Sa stanovita makroekonomske poli-

tike najgore bi bilo trajnije zadravaeznatnije (vee od 15 odsto) razlike izmeu

ulinog i zvaninog kursa dinara. Politikakoja kurs podreuje stabilnosti cena, kauu Cesu, iako je privremeno opravdana,nije trajno odriva. Zalepenost za fiksnikurs pri visokoj inflaciji dinar realno inivrednijim, a uvozne robe neopravdano

jeftinijim. Isplativost izvoza, dakako, utom sluaju pada, i eto platno-bilansne isponotrgovinske rupe. Tek onda nikonee verovati u stabilnost kursa: deval-vacija tada postaje samo pitae dana isata.

emu nas iskustvo ui? Stabilnost do

mesec-dva pred izbore, pa Jovo nanovo, utampae. Pria je, za sada, bez kraja. sVESNA KOSTI

Big mek testcena u dolarima u markama u dinarima

2,42 4,9 10ppp* dinara u dolarima u markama

4,1 2,04kurs din/$ din/dem

5,64 3,5potceenost prema $ prema dem

27% 42%*ppp=cena u din. podeena cenom u $ i dem

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

10/67

VREME s 26. APRIL 1997.1 0

kolski skandal: Put u Meksiko aranmana od 210 dinara za matursku nouinila previsokom, uzeli su stvar u svojeruke i direktno u Domu saznali da zabavazapravo kota 110 dinara. Ostatak od 100dinara je aranman-ugovor direktorke

kole i agencije "Vitafarma". Deca i rodit-ei zahtevaju da im se vrati novac uplaenza prvu ratu (70 dinara). Angaovao se isindikat kole, ali pomenuti ugovor moeda raskine samo direktorka koja se u koline pojavuje od 11. aprila. U meuvre-menu, zbog previsokih cena, pomenute idrugih agencija, reaguju i druge srede iosnovne kole, pa je izgleda jo jedan kol-ski bunt na pomolu.

Privatna agencija "Vitafarma", smete-na u zemunskoj sinagogi, koju je nova ze-munska vlast izdala u zakup, posledihgodina igra i te kako znaajnu ulogu u srbi-

janskom i beogradskom kolstvu; jedan jeod organizatora ekskurzija, maturskihveeri, snadbeva kola opremom, odstolova i stolica do kompjutera i slino.kole koje bi se usudile da nau ponudupovoniju od "Vitafarmine" za ekskurzije,na primer, bile bi, po prii direktorke jednebeogradske srede kole, izloene, naj-blae reeno, neprijatnim razgovorima sapomonikom ministra Braunoviem. Otu-da i dobro informisani izvori "Vremena" uMinistarstvu prosvete napomiu da je or-ganizator puta pomenuta firma.

POTRAGA: Zvanino pomonikministra je na godiem odmoru, a ostaliputnici, direktori su na bolovau ili takoena godiem odmoru. ta li e da radeletos, kada kole budu zatvorene? Za sadase ne zna pouzdano ko je sve odjezdio pre-ma Meksiku. Kako sada stvari stoje, i pre-ma informacijama sa kojima "Vreme" ra-spolae, direktorka zemunske osnovnekole "Rade Konar" je na bolovau. Naposlu ve due vreme nema ni direktoraTrgovake i Hemijske kole a ni direktorkePolitehnike akademije (u prolom sazivugradskog sekretara za obrazovae Beo-grada), koja je na godiem odmoru.

Meu direktorima kojima je put pon-uen ima i onih koji su se predomislili,kada su shvatili da to nije slubeno ve tur-istiko putovae i da, bez obzira naienicu da delegaciju "predvodi" V.Braunovi, neto ne vaa. Jedan od onihkoji su se predomislili pokazao nam je iviziran paso.

Saznajemo takoe da spisak putnikanije, kako su javila neka sredstva informis-aa, odreivan po lojalnosti ministarstvu ivladi u posledem estonedenom tra-jku. Meu putnicima ima i agilnih tra-

jkaa i direktora koji su u protestu po-dravali svoje kolektive. Kako je zapravopraven spisak privilegovanih putnika i ko

Nemoralna geograja

trajkai i roditei spremaju se da povratnike iz Meksikadoekaju sa starim kolskim uilima i praznim novanicima

est nedea generalnog trajka poet-kom drugog polugoa Vlada, oito, nijeozbino shvatila. Ministarstvo prosvetenije ak ni napravilo program skraivaagradiva, kole se uz velike napore snalazekako znaju i umeju, a obeana (redovna)isplata plata u dva dela kasni i po dve ned-ee. Mnogi direktori prete otkazima, jer ihMinistarstvo tera da budu "strogi" premakolektivu i da svaki dan govore da i ovakobedne plate samo to nisu stigle.

Profesori priaju da ovih dana u beo-gradskim kolama zatvaraju vrata prednadzornicima iz Ministarstva, koji dolazena tzv. opte preglede. Na nae pitae za-to to ine, kada takvim postupkom po za-konu mogu dobiti otkaz, kau: "Kad nasbudu platili, mogu i da nas kontroliu".Posete strunih udi iz Ministarstva nema-

ju inae veze sa trajkom ili nekom poseb-nom kontrolom. To su rutinske kontrolevezane za proces nastave.

NESTALI: Putovae u Meksiko je nacelu situaciju dolo ko biber po pilavu.Direktori pojedinih kola su ovih dana na-jtraeniji udi. Pojedini su naprasno nesta-li: niko ne zna gde su, ili nee, ili ne sme dakae. U novobeogradskoj osnovnoj koli"Branko Radievi" je problem sa sk-upoom maturske veeri, na primer, otkrio"nestanak" direktorke. Kolege su po-sumale da je traena direktorka u Mek-siku. Prolog petka su, naime, uenici ove

kole trajkovali zbog visoke cene pro-slave maturske veeri u Domu VojskeJugoslavije. Kako im se cena kolskog

tora sredih kola i pokoje supruge, otpu-tovao je pre desetak dana u Meksiko Sitina sajam kolske opreme i uila. Vest, kojaje skandalizovala javnost i posebno pros-vetne radnike u trajku, potvrena je "Vre-menu" u Ministarstvu prosvete Srbije.

Saznajemo takoe da Ministarstvo nije,ni odlukom ni finansiraem, pokroviteovog atraktivnog putovaa. Do zak-uea ovog broja "Vremena" Ministarst-vo nije zvanino ni potvrdilo ni demantov-alo ovu informaciju koja je gotovo do usi-jaa dovela nezadovostvo prosvetnihradnika koji su u organizaciji Foruma gim-nazija poetkom ove nedee jednod-nevnim trajkom ponovo upozorili vladu

da ne potuje dogovorenu isplatu linihdohodaka. trajkai i roditei spremaju seda povratnike iz Meksika na aerodromudoekaju sa starim kolskim uilima ipraznim listama za isplatu drugog delamartovske zarade.

Prosvetni sindikati prete da e, akoVlada ne ispotuje dogovor o platama, 8.maja zapoeti generalni trajk, i po cenugubitka kolske godine. Vlada Srbije,dodue, povremeno pregovora sa "svojim"samostalnim sindikatom, ije lanstvozapravo i nije u trajku, dok je ostalimsindikatima, Forumu gimnazija, Sindikatu

prosvetnih radnika Vojvodine, granskomsindikatu "Nezavisnost", uskraena mo-gunost da pregovaraju.

Vojislav Braunovi, pomonik re-publikog ministra za srede obra-zovae, u prati tridesetak direk-

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

11/67

s VREME 1 126. APRIL 1997.

tracije terfenadina, 1985, kao prvog antihistaminka, FDA je poelada prima izvetaje o ozbinim, a ponekad i fatalnim aritmijamasrca kada se terfenadin uzima istovremeno sa nekim antimikrob-nim lekovima, ili ako ga koristi pacijent sa znatnom disfunkcijom

jetre....". U upozoreu FDA dae se navodi da je Agencija najpreupoznala zdravstvene radnike i pacijente da obrate pau na inter-

akciju lekova, neadekvatno prepisivae i izdavae terfenadina sadrugim lekovima. Ni posle toga nisu smaeni negativni efekti.Odlueno je da preparate treba povui iz prometa, proizvodjaima

je dat rok od 30 dana za raspravu o ovom predlogu, a dotle FDAsavetuje pacijentima da se u dogovoru sa svojim lekarima opredeleza neki alternativni antihistaminik.

Ako je suditi po pismu Saveznog zavoda za zatitu zdrava, ikod nas je zasedala komisija, ali oni to proizvode i distribuirajulekove i lekari koji ih prepisuju ili odobravaju nisu dobili podrob-nije obavetee o "negativnim" nalazima Komisije za lekove

Saveznog ministarstva za rad,zdrave i socijalnu politiku. Ne-ma ni objaea na osnovu egaje odluka doneta. Da li su vrena

testiraa i provere, praee sr-anih bolesnika koji uzimaju"sporne" preparate. Ko ih je pra-tio ako lekari nisu obaveteni omoguim negativnim efektimaterfenadina?

Dodatnu zabunu izaziva i interni dopis slubenicima jedne fab-rik proizvodjaa "spornog" leka u kome se kae da je dodatnimdopisom Svetskoj zdravstvenoj organizaciji FDA ublaila stav i dae iz prometa sa trita SAD povui samo lekove u kombinaciji ter-fenadina i pseudoefedrina, kao i preparate sa generikim nazivom.

Pomenuti dopis se, naravno, slae sa odlukom nadlene dravnekomisije, ali je u najmau ruku udno zato sline dopise nisu do-bili i distributeri lekova, apoteke, farmaceutski zavodi. O lekarima

i pacijentima da i ne govorimo. Pogotovo to i kod nas postoje,uslovno reeno, zamene za bronal ili tefen (fenergan ili, na primer,lentostamin). Moda nisu ba najadekvatniji jer izazivaju pospa-nost.

Kako nai proizvodjai lekova uvoze osnovnu supstancu zaproizvodu bronala i tefena, u optem siromatvu verovatno je te-ko odrei se mukotrpno skupenih deviza za kupovinu sirovina zalekove. Moda i nije u pitau to ve jednostavno javaluk i nesh-vatae ozbinosti svega onoga to iz sveta dolazi kao preporuka ane kao naredba.

Za sada se niko sa podueg spiska zvanino obavetenih o mo-guoj tetnosti ili netetnosti pomenutih lekova nije javno oglasio.Ni Republiko ministarstvo zdrava, ni Nacionalni centar zapraee neeenih dejstava lekova, na primer. Proizvodjai i dae

rade svoj posao, lekari nisu upoznati sa dogadjaima oko terfenadi-na, a pacijenti se lee kao i dosad. Ovde su i inae u modi usmeneinformacije. Pa ko uje, uje. Vano je da nadleni nemaju dodatnemuke sa ionako hroninom nestaicom lekova. s

B. K.

Zdrave

Nepoeni lekoviSvetska zdravstvena organizacija preporuila je da seiz prometa povuku lekovi sa terfenadinom

luba za razmenu informacija o lekovima Svetske zdrav-stvene organizacije iz eneve, upozorila je sredinom januaraSavezni zavod za zatitu zdrava SR Jugoslavije na mogueS

tetne efekte terfenadina, predlaui egovo povlaee iz prome-ta. Terfenadin je zapravo osnovna supstanca za pravee lekovaprotiv raznih vrsta alergija (tzv. antihistaminika).

Predlog ili upozoree usledilo je zbog namereAgencije za hranu i lekove (FDA) Sje-dienih Amerikih Drava da povueodobree za anti-histaminik terfena-

din, kombinaciju terfenadina i pseu-doefedrina kao i preparata terfenadinasa generikim nazivom.

Sredinom aprila najmerodavniji zalekove u Jugoslaviji, od proizvodjaado apoteka i kontrolora, zvanino suobaveteni da e se preparati sa terfena-dinom i dae prodavati: "Na osnovu dopisa 3/2-03-073/97 od11.4.1997. godine, dobijenog od pomonika saveznog ministra,obavetavamo vas da Komisija za lekove Saveznog ministarstva zarad, zdravstvo i socijalnu politiku nije zauzela stav da se preparatisa terfenadinom stave van prometa". U zaglavu dopisa stoji:Savezni zavod za zatitu i unapredjee zdrava.

Primeeno na nau zemu, upozoree Svetske zdravstvene

organizacije odnosi se na dva leka: bronal, koja proizvodi ICN Ga-lenika, i Srbolekov tefen.Obzirom na to da saniraju tegobe alergijske prirode primena im

je masovna u toku cele godine, pogotovo u prolee. Prema infor-macijama koje smo dobili u apotekama, u Beogradu ima ih do-vono, posebno bronala (cena 16 dinara). Koriste ga i deca a ICNGalenika ga proizvodi u kapsulama od 60 i 120 miligrama i u ob-liku sirupa. Apotekari i lekari u domivima zdrava sa kojima smorazgovarali rekli su nam da su uli da postoji neki problem sa ter-fenadinom, ali da od nadlenih nije stiglo nikakvo zvanino upozo-ree o eventualnom povlaeu leka iz upotrebe. Lekar koji je dostizaa zvaninog upozorea eleo da ostane anoniman rekaonam je da on ve due vreme ove lekove ne prepisuje svojimpacijentima.

U dopisu slube Svetske zdravstvene organizacije podrobno senavodi da je Agencija za hranu i lekove najavila povlaee odo-brea za antihistaminik terfenadin. Zato to postoji bezbednija al-ternativa pomenutom leku, a zatim se kae i sledee: "Posle regis-

je stvarno u Meksiku a ko na odmoru u Ig-alu, na primer, ili na bolovau, nadamo seda e uskoro utvrditi Ministarstvo prosve-te, koje je danima pozivalo prosvetne rad-nike da se vrate na posao i upozoravalo daje situacija u kolstvu kritina. Ispostavilose da su na dvonedeno putovae otilitek postaveni ili reizabrani direktori.

Ako je suditi po panici koja je ovihdana zahvatila najodgovornije ude uMinistarstvu i naredbi novog ministra pro-

fesora dr Jova Todorovia da se pod hitnoproveri ko je od direktora otputovao uMeksiko, ko je na odmoru a ko nabolovau glavni prosvetni organ nije bau toku gde su mu i ta mu rade udi odpoverea. Za sada je u toku komplikovanaakcija telefonskog proveravaa gde su ita rade beogradski direktori. Oni kojima

je poveren istrani zadatak teko u kola-ma dolaze do prave informacije, u ta smose i sami uverili.

Pria o turistima bi u drugim okolnosti-ma bila i odista besmislena. Put u Meksikoje oigledno vie od turizma: to je direktnozabadae prsta u oko.

Prosveta se trese, i to zbog bede i nem-atine i poniea, deca ne znaju u koji erazred krenuti idue godine, a prvi udikola i pomonik ministra odlaze na odmor

ili bolovae, preko sveta na sajam opremei uila. sBRANKA KALJEVI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

12/67

12 VREME s 26. APRIL 1997.

jvanijih mesta u kulturnoj istoriji ovognaroda. "Tu sinagogu ni faisti nisu us-peli da srue, mada su pobili gotovo svezemunske Jevreje", kae za "Vreme"Aca Singer, podseajui da je zemunskasinagoga znaajna i zbog toga to je uZemunu iveo Rabin Alkalaj, jedan od

rodonaelnika cionistikog pokreta."Meni je tog Petrovia ao. Ja sam videoda on nije od 'novokomponovanih', aline moe da se u neemu to jeste biosakralni objekat toi pie, pa makar uemu bilo i slika. Moj utisak je da on, ustvari, ima nameru da otvori diskoteku."

Singer tvrdi da je egova organizaci-ja protestovala kod eea jo poetkommarta, im je oglas u "Zemunskim novi-nama" izaao. ee ih je, kae, lepo pri-mio i obeao da se sa izdavaem sina-goge "nee uriti", ali je ve tri dana kas-nije u novinama objaveno da je zgradaizdata kao "objekat kulturno-ugostite-skog tipa". "Neu da kaem da nas jeee slagao, ali je definitivno postupio

suprotno dogovoru", kae Singer. "Odtada smo mu u nekoliko navrata slali pis-ma i faksove, ali nas nije udostojio odgo-

Zemunska sinagoga

Kafana, streana...Zaputena sinagoga postala je predmet estokog spora izmeuSaveza jevrejskih optina i nove zemunske vlasti

vora niti primio na razgovor. Umestotoga, ujemo da nam preko novina nudida nam sinagogu iznajmi ili proda. Mi nataj nain ne elimo da razgovaramo."

U Optini Zemun kau da o sinagogi

nema ta da se rasprava, budui da jeJevrejska zajednica prodala zgradu Op-tini jo pre trideset pet godina, i da uugovoru nema nikakvih uslova u po-gledu ene namene. "Od 1962, to nijesinagoga, niti pripada Jevrejima. Nemoe meni sada Jevrejska optina daodreuje u koje svrhe e se koristiti ne-to to nije ihovo", tvrdi ee. "Sina-gogu nisam ja gradio niti u je ja ruiti."Identian stav ima i Tomislav Nikoli,potpredsednik SRS-a i direktor optin-ske slube za poslovni prostor. Aleksan-dar Vui, radikalski gensek i direktor

hale "Pinki", svojom izjavom da sina-goga "nije sakralni objekat jer se tu nevre verski obredi" doprineo je utisku dase problem u SRS-u shvata kao strana-ko, a ne optinsko pitae.

TITO SA MUTIKLOM: U Savezujevrejskih optina se slau da sinagoga

pripada optini, ali se pozivaju na usme-ni dogovor koji je tom prilikom postig-nut sa bivim vlastima. "To su bila drugavremena", kae Aca Singer, objaava-jui da je 1962. (gradonaelnik Beogra-da bio je Branko Pei) vlastima sina-goga bila potrebna kao neka vrsta kul-turnog centra. "Tada jo nije biloizgraeno zemunsko Narodno pozorite,i oni su nas pritisnuli da im prodamo si-

nagogu. Ne mogu da kaem da su namba uperili pito u glavu, ali bila je toponuda koju nismo mogli da odbijemo."

Kada je oglasom u "Zemunskimnovinama" broj 4 nedavno ob-javen konkurs za davae pod

zakup bive sinagoge u Ulici Rabina Al-kalaja, malo ko je slutio da e se ovanaizgled bezazlena transakcija izroditi uprvorazredan politiki problem, koji za

sada ukuuje predstavnike jevrejskezajednice i lidere Srpske radikalne iDemokratske stranke. Zakupac eli da uovom prostoru otvori kafe-galeriju, uemu ga podrava zemunski grado-naelnik Vojislav ee; protiv je Savezjevrejskih optina na elu sa Acom Sing-erom i gradonaelnik Beograda Zoranini.

Zakupca Siniu Petrovia, vlasnikatrgovinske firme "MNS", zatekli smo uzgradi sinagoge kako nadgleda radovena unutraem ureeu zgrade, koji suuveliko u toku. "Ovo je politiko pitaekoje se lomi preko mene, a ja sa poli-tikom veze nemam", kae on. Petroviobjaava da se na oglas, sem ega,javilo jo dvadesetak zainteresovanih, alije jedino egova ponuda ukuila i kul-turno-umetniki sadraj. "Napravio samelaborat na nekoliko stranica u komesam opisao ta nameravam da predu-zmem: dole bi bila galerija sa binom ukojoj bi jedan deo zauzimao i kafi, dokest kancelarija na spratu elim da izdamfirmama koje se bave izdavatvom islinim kulturnim aktivnostima. Nita na

fasadi neu dirati, osim to u zamenitidotrajale prozorske okvire", kae on."Ovde e biti najlepa bata u gradu."

PISMO BEZ ODGOVORA: Prob-lemi Sinie Petrovia poeli su u petak,17. aprila, kada se na mestu buduegkulturno-ugostiteskog objekta pojaviopredsednik Saveza jevrejskih optina,praen televizijskim kamerama. "Poku-ao sam da mu objasnim da ovo nee bitikafana nego mesto na kome e se odra-vati dez koncerti i izlobe, i uinilo mise da smo se razumeli", pria Petrovi.Ovaj utisak je bio pogrean Savez

jevrejskih optina nastavio je da protes-tuje, tvrdei da bi otvaraem kafane bilaoskrnavena uspomena na jedno od na-

SPORENJE: Simbol Zemuna i Aca SingerDRA

K

O

GAGOVI

DEJAN

TASI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

13/67

sVREME 1326. APRIL 1997.

Tokom godina, prostorije u sinagogi ko-ristile su neke kulturne institucije (Fil-harmonija mladih i Kievno drutvo"Pismo"), ali i isto politike organiza-cije, kao to je Savez boraca i mesna

zajednica. O tome svedoi i zakupacPetrovi, koji kae da je u dvoritu naaometu izbuenu mecima iz vazdunepuke: "Nije im smetalo dok je tu bilastreana i borci, a sad im smetam ja",kae ojaeno, pokazujui na Tita sa mu-tiklom koji se smeka sa uramene fo-tografije koja jo visi na zidu kancelarijena spratu.

U meuvremenu, Savez jevrejskihoptina traio je, i dobio, podrku odZorana inia, koji im je obeao da epreduzeti mere da zaustavi radove. Semtoga, oekuje se i intervencija Zavoda za

zatitu spomenika kulture, koji bi takoemogao da intervenie. U reeu koje jeZavod doneo pre desetak godina, kada jeod ove ustanove traeno da odobri ko-riee sale u prizemu kao koncertnedvorane, pie sledee: "Sinagoga je vre-dnovana kao kulturno-istorijska vred-nost i za sve intervencije na objektu po-trebni su uslovi zatite ovog Zavoda".Ovo ne brine Petrovia, koji smatra daradovi na preureeu unutraosti nespadaju u nadlenost Zavoda sve dok sene dira fasada.

ULOGA POLITIKE: Aca Singernajavuje da e egova organizacijanastaviti da se protivi Petrovievomplanu. "Smatramo da je nekorektno tosu nai apeli naili na ovakav prijem kodgospodina eea, iako mi nijednog tre-nutka nismo pokuali da problemdignemo na politiki nivo, mada je zbogprirode egovih politikih aktivnosti zato bilo povoda", kae Singer, podsea-jui na eeevu saradu sa osvedoen-im antisemitom irinovskim. Singer jezatraio i intervenciju Ministarstva zaodnose sa verskim zajednicama, kao ipomo Srpske pravoslavne crkve.

Sada sve zavisi od toga u kojoj merije ira politika javnost, a pre svega Sk-uptina grada Beograda, spremna da po-dri Singera, i u kojoj meri je eespreman da brani svoje pravo da raspo-lae optinskim vlasnitvom po svojojvoi. Jedno reee, koje su u Savezujevrejskih optina spremni da razmotre,bilo bi da se sinagoga vrati Jevrejima, ada oni zauzvrat ustupe optini Zemunnekoliko zgrada koje su jo u ihovomvlasnitvu. Tako bi vuk bio sit, i ovce nabroju, ali pod uslovom da politiki aspe-

kti problema ne uine dijalog nemo-guim. sDEJAN ANASTASIJEVI

Istona Slavonija: Postizborni period

Klajn pobednikigrati vanu ulogu, potvruje i Klajn kadakae da e od plana postizbornih aktivno-sti Zagreba u regionu zavisiti kakvu eodluku Savjet bezbjednosti donijeti u po-gledu mandataUntaesa poslije15. jula. Dru-gim rijeima,postupci pre-ma tamoimSrbima trebalo

bi da uvjetujuuspostavaepunog ustavno-pravnog poret-ka Hrvatske.Po Klajnovimrijeima, u na-reenom planumoraju biti sa-drane smjer-nice za reciproan povratak izbjeglica iekonomsku rekonstrukciju regiona.

Kad je rije o prvom, Zagreb se vepokazao verbalno kooperativan. U raz-govoru sa efom misije OEBS-a u Hr-vatskoj Hansenom Amneusom, potpred-sjednica hrvatske vlade Ljerka Mintas-Hodak najavila je da e vlada 24. aprilaizii sa planom povratka svih izbjeglica.U tom kontekstu, predvieno je ukidaeZakona o privremenom upravau im-ovinom na osnovu kog su hrvatske izb-jeglice useavane u srpske kue u bivojKrajini.

ini se da su ishodom izbora u is-tonoj Slavoniji trenutno zadovoni svi.Zagreb zato to je mirna reintegracija

regiona konano zala u zavrnu fazu,Beograd jer je za sada izbjegnutomasovno iseavae tamoih Srba, oviopet to su ueem na izborima uglavn-om sauvali lokalnu vlast kao kakvu-tak-vu garanciju za svoj poloaj u budunos-ti i, konano, ak Klajn koji je u prilicida postigne neto to u bivoj Jugoslavijinikom nije polo za rukom.

Rije je o mirnom poratnom prenosuvlasti poslije koje nee slijediti progoni,bjeanija i sve ostalo toliko puta vieno.Uspije li, a s obzirom na dosadauovdau praksu, Klajn e se sa punim

pravom moi smatrati balkanskim udot-vorcem. sF. VARM

ef prelazne administracije UN u is-tonoj Slavoniji, Barai i Zapadn-om Sremu ak Pol Klajn verificir-

ao je preliminarne rezultate tamoihizbora od 13. i 14. aprila. Po egovimrijeima, sa 193 biraka mjesta u regionui 75 van ega, ukupno je izbrojano126.533 vaea listia. Samostalnademokratska srpska stranka (SDSS)pobjedila je u gradu Belom Manastiru iopinama Borovo, Tea, Mirkovci,

Negoslavci, Trpia, Erdut, Jagodak,Darda, Markuica i odalovci. "Hrvats-ka opcija" predvoena Hrvatskomdemokratskom zajednicom (HDZ) dobi-la je petnaest preostalih opina i gradoveIlok i Vukovar. U ovom posedem inajvanijem gradu, koji je i za Srbe i zaHrvate svojevrstan mit o zloinu i rtvi,o patriotizmu i izdaji, SDSS je osvojio46,99 odsto glasova (12 vijenika), HDZ40,32 odsto (10 vijenika), a Nezavisnalista Tomislava Merepa 12,69 odstoglasova (etiri vijenika).

Lokalnu vlast u Vukovaru, dakle,

dobili su Hrvati, to na simbolinomnivou nipoto nije nevano. Za poetak,nesumivo je da e tu pobjedu dr FraoTuman maksimalno koristiti na sve mo-gue naine na predstojeim predsjed-nikim izborima u Hrvatskoj.

Ipak, pitae praktinog konsti-tuiraa vlasti u samom gradu ostajeotvoreno. Predsjednik SDSS dr VojislavStanimirovi predlae da se u Vukovaruuvede neki tip prijelazne uprave "jerzbog male prisutnosti Hrvata jo nijemogue na zadovoavajui nain orga-nizirati lokalnu vlast na osnovu rezultataizbora". Ostavio je otvorenu i mogunoststvaraa koalicije SDSS i HDZ prilikomizbora gradske vlade i gradonaelnika.Svakako, pomenuta koalicija ne moebiti omiena i naroito popularna u hr-vatskoj vladajuoj stranci, ali joj iudruivae sa Mereepovim vijenici-ma isto tako nije najboe rjeee.Merep je zadrti ekstremist ije je isti-cae kandidature za Haki tribunalzapoelo 1991, ba na vukovarskom po-druju. Uostalom, kao takvog ga je, azbog onog to se zove ugled Hrvatske u

meunarodnoj zajednici, dr Tuman os-obno istjerao iz HDZ-a.A da e meunarodni faktor i dae

PECA

VUJANI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

14/67


Duh Vremena

Kruna, pismo: zlo i goreMiloevi je uspeo, uglavnom zahvaujui opoziciji, da malo razvodi izaustavi oslobodilaki zamah koji je tokom protesta izgledao neodoiv

ra, gde jedva ima smisla birati i pravitineke razlike? A ako nije tako, ako su onitipini ili najboi, onda se moe birati lakoi bezbrino, poto je situacija dugoronobeznadena.

Ova dilema je, sreom, nerealna i naiv-na, ali zbia je neobino videti na ta lie ikako se trenutno dre vlast i opozicija uovoj izbornoj godini. Za Miloevia jedinedobre vesti mogu stii od opozicije, koja setakoe uzda preteno u egovu zlu sreu,a ne u svoju pamet i vrline. U poslede

vreme bilo je mnogo prilika za vesee naobe strane. Jedino se graani nisu imaliemu obradovati, jer vide da e ovo biti se-zona biraa zla u strahu od gorega. Va-da e se, kad pone kampaa, neko konije provereni laov ipaksetiti da obea netolepo. Ali, za sada seuju samo prete iuvrede, a malo ko jeostao neproveren.

Miloevi je uspeo,uglavnom zahvaujuisamoj opoziciji, da ma-

lo razvodi i zaustavionaj oslobodilakizamah koji je to-kom protesta iz-gledao neodoiv.Ali, zadesie ga no-ve nevoe, bez zas-luga opozicije.Milo ukanoviostade, a Rado-van Stojii ode.

Ubistvo prvogpolicajca Srbi-je je, u najma-

u ruku, tekakompromitacija

reima, ko god da ga je naruio, organi-zovao i izveo. Ako je u pitau podzeme,onda to znai da je ono u Beogradu prak-tino svemono, odnosno da je policijanemona, a to biva jedino kad se oni suviepriblie i pomeaju, pa se zaboravi ko tukrade i paka, a ko uva red i dravu.Poto je tokom rata postalo nemogue raz-likovati kriminalce od rodouba, poto suse zloinima sticale zasluge i priznaa,logino je to podzeme na policiju gledakao na sebi ravne i to nekome moe pastina um da likvidira Stojiia kao obinoggangstera.

Kriminalci se inae gotovo nikad inigde ne usuuju da uu u otvoren rat spolicijom. Ako su oni to obavili, to je zato

to se ovde oseaju onoliko legalizovanokoliko je policija kriminalizovana. Na pi-tae kako se moglo dogoditi takvo ubist-vo, nema boeg odgovora od prizora sa

sahrane gde uz Slobodana Miloevia stojieko Ranatovi Arkan. To znai da nijeu pitau rat sila bezakoa i zakona, negoslom i poraz zakona, kada se unutrai ob-rauni odvijaju mimo linija razdvajaa.

Miloevi verovatno ne sme da iskuini politiki, zavereniki motiv, ali sve i dato nije primarno, ovo ubistvo jeste politi-ka ienica. Ona pokazuje da u Beogradudanas postoji neko ko je u stau da plati,organizuje i besprekorno obavi atentat naj-vieg ranga, a s takvim saznaem nikakonije prijatno biti potencijalna meta.

Povrh svega, atentat se desio i u nez-godnom trenutku, upravo dok Miloevipokuava da oslabi i ukloni crnogorskogpremijera ukanovia, pri emu najvie

insistira upravo na kontroli nad policijom.Policija je, naravno, vlast, a ubistvoStojiia je, kako se god okrene, pravti-na koja pokazuje kakva je ta policija i tavlast koju bi Miloevi da Crnoj Gorinametne kao uzor. Ne kaem da su tamosvi isti i bezgreni, ali ukanovi u ovomsukobu oigledno izrasta u krupnu i

D

a li je mogue da su se u Srbijistvari tako nezgodno names-tile da je meu ude koji drevlast ili na u pretenduju is-koila gotovo sama narodna

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

15/67


ozbinu figuru, na ijoj bi mirnoj i odmer-enoj odlunosti mogli da se ue svi srbijan-ski politiari.

Za Miloevia je, meutim, maiproblem to to on i emu lojalni Momir

Bulatovi deluju kao zastareli, nepopularnimajstori zakulisnih partijskih intriga idemagokih medijskih manipulacija. Pravanevoa je to to ne prolazi i to ukanoviu Crnoj Gori pobeuje, i to u otvorenojigri, pred oima javnosti, to znai da nijesamo poraen Bulatovi nego vie ne vaeni ona tajna pravila unutarpartijskihobrauna prema kojima su svi reformatoriuvek u maini.

Nisu pomogle ni optube za separati-zam i ruee ove Jugoslavije. ukanovise postavio neizazivaki ali samouverenoi nadmono, pokazujui da za sve mogue

i oekivane komplikacije u odnosima Sr-bije i Crne Gore ne moe biti kriv nekoko na vreme isplauje penzije i dobijameunarodne kredite, nego onaj ko to nemoe i ne ume. Ko e poverovati da dra-vu razbija ukanovi koji se iz Grkevraa s kreditom, a ne Miloevi koji troidravne pare na privatni put, i pri tomzaludu pokuava da taj posao pokvari?Tano je, svakako, da mora slabiti dravau kojoj se uspostavaju dva sistema, alizato bi odustajao boi, moderniji, efikas-niji i demokratskiji?

Sve su ovo odlini razlozi da se popravi

raspoloee opozicije u Srbiji. Ali niMiloevi ne eka bez razloga da mu ko-alicija "Zajedno" pokloni priliku za op-stanak. Troje prvaka jesu postigli i potpisa-li sporazum, ali se vidi da e tu biti jo

mnogo iskakaa, sporova i politikihlutaa. Pri tom ne mislim da je najveiproblem u tome to Vuk Drakovi modanije dobar predsedniki kandidat. Niko, iz-gleda, nee biti dovono dobar kandidat za

to mesto koje je postalo suvie vano, i bilobi idealno kad bismo mogli da ovoga putaprosto ne biramo predsednika, kao kad iriodlui da ne dodeli nagradu.

Drakovi je ve malo skratio kosu iako bi od sad pa do izbora dao sve od sebei delovao apsolutno besprekorno, modabi mogao da pridobije neke od onih kojeje dosad odbijao. On, meutim, pokazujeznake vraaa na poetke svog poli-tikog delovaa, kad mu se inilo da e,na talasu globalnog sloma komunizma,lako pobediti im pomene kraa i DrauMihajlovia. To sad prolazi jo slabije

nego onda i ako ostane na toj retorici,Drakovi e otetiti svoje izborne izgle-de, a i samu koaliciju "Zajedno".

Naime, ni Demokratska stranka niGraanski savez Srbije ne dele taj restau-ratorski entuzijazam Srpskog pokreta ob-nove, i sigurno je da to nije ideja kojazaokupa veinu polugladnih graana uSrbiji. Nemam nita protiv da se grad-skim ulicama vrate stara imena, mada je uBeogradu ostalo i dosta onih to se zovupo udima za koje niko vie na zna ko subili. Ali, to bi svakako trebalo izvoditipaivo i bez osvetnikog ara. A ako,

umesto partizanskih, sad zareaju etni-

ka imena i datumi, opozicija e izvesnoizgubiti mnoge glasove i ponuditi reimupropagandnu municiju. To, naime, neeizgledati kao put ka nacionalnom po-mireu, nego kao kopae starih rovova i

novo prekrajae istorije.Pokuaji vraaa svega u prvobitnostae nisu uspeli ni u drugim bivim ko-munistikim zemama, gde je to moglobiti lake, poto nije bilo pravih graanskihratova, etnika i partizana. Ta konzervativ-na, obnoviteska ideja ima svoje argu-mente i pristalice, ali ako misli da pobedi,opozicija mora dobro da rairi mreu iotvori se ka modernom liberalizmu i ka re-torici socijalne pravde i zatite.

Ni Zoran ini nije bez slabosti, ma-da drugaijih od Drakovievih. Svi ga vi-de kao modernog i pragmatinog, ali ume

da previdi granice pragmatizma. Verovat-no je dosta izgubio kad je morao da priznada se tokom protesta sastao s Miloevi-em. Mada je to bila greka, lino mu nebih previe uzeo za zlo i verujem da je i-hov razgovor zaista morao biti nebitan.Ne znam, meutim, kako da mu oprostimto je dva dana docnije, na mitingu, odlu-no porekao da je bio kod Miloevia. Onkoji govori o demokratiji, morao bi znatida se u demokratiji takve stvari jako sku-po plaaju, a egova je srea to reims-ka propaganda ovu epizodu ne moe efi-kasno da koristi.

Sve ovo sam morao da kaem zatoto mi se ini da dobar deo opo-

zicije stava graane ove ze-me na suvie velika is-

kuea. Ako toliko u-di eli da se otrese sa-daeg reima i akose za koaliciju "Za-

jedno" vezuju ihovenajvee nade, Drako-

vi i ini ipak ne bismeli da ihovu podrku sh-

vataju kao zajamenu i da seprema ima odnose kao pre-

ma taocima koji nemajukud nego da zamure, dasve progutaju i daju imsvoje glasove.

Ako nitadrugo, oni bimorali mislitina eea ko-

jeg Miloevioigledno name-

rava da lansira kaoglavnog favorita sva-

kome ko ba hoe

da glasa za opozi-ciju. sSTOJAN CEROVI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

16/67


Javna odgovornost

Borba zaprofesije

skog univerziteta Dragan Kubu-rovi, nemoan da primora vladuda rei makar elementarne usloveza rad Univerziteta, nudi svoju os-tavku dakle povlai potez supro-

tan onome to je inio vada na-jgori rektor u istoriji BU DragutinVelikovi, koji se zarad partijskoginteresa tri meseca inatio sa studen-tima, nastavnicima i itavim Beo-gradom.

Proteklih meseci bilo je raznihpokuaja da se konsoliduju pro-fesije koje u svom mikrokosmosumoraju imati i kodeks i dignitet prosvetni radnici, sudije, univerz-itetski profesori istrajavali su nesamo na sindikalnim zahtevima (ato su osiromaeni slojevi) ve i nadostojanstvu svojih profesija na

"negovau vrline".Profesor Vukain Pavlovi u zborniku "Civilno drutvo" na

jednom mestu podsea na Periklovu reenicu: "Gde vrlini dajunajvee nagrade, tu niu i najboi graani!" Zvuk pitaki oddecembra '96. do marta '97. zapravo je postavao dva dalekose-na pitaa: 1) Ima li javnosti bez moralnoga suda?; 2) Ima liprofesije bez etike?

Istraivai su stae u naem drutvu i pre ove krize opisiva-li kao anomiju, raspoluenu neodlunost ili kao moralno beza-koe, kako to stae opisuje stari profesor Luki. Pre proteklezimske pobune rezultati istraivaa sugerisali su zakuak dase reim u Srbiji i egove institucije suoavaju s krizom legiti-

miteta, izraenom kroz otvoreno nepoveree veinskog delajavnog mea, i da samo vojska, crkva, kolstvo, zdravstvo iSANU uivaju vee poveree nego nepoveree. Profesor Pre-drag Bajeti u prolonedenoj emisiji Studija B "Izmeu redo-va" uoava kako u naoj inteligenciji generalno postoji strah odpolitike i strah od partijskog angaovaa. Dijagnoza moe bitizanimiva s obzirom na dominaciju drave nad svim institucija-ma i na tradicionalni hendikep inteligenta u politici. esto-godia istorija viestranaja ponovie sie slika iz prolosti uz mnogo tribuna povezanih s hajduijom na naoj politikojsceni pojavilo se ba mnogo intelektualaca koji su poznavaliprobleme drutva, drave i prava, ali koji nisu umeli da se snaukao politiari, koji su traili sve ili nita, i dobili ovo drugo.

Latinka Perovi u radu o politikoj eliti i modernizaciji u Sr-biji citira asopisNear Eastkoji nae ake u Rusiji, Francuskoj,Ugarskoj i Austriji opisuje kao siromane ude ije su ideje"povrne i nerazvijene", pojam o "nezavisnosti i karakternostivrlo neodreen", a mentalitet podaniki.

U tom kontekstu, sada kada se u opoziciji mnogo govori oangaovau profesija kao grupa za politiku podrku, najbo-om politikom ini se sutinska odbrana profesija od politikihelita jer, kao i stara, i nove vie cene lojalnost od kompetencija,a roake veze vie od neutralnih referenci reju, vie brinu odeobi plena nego o preuzimau odgovornosti. Zato se poenipolitiki angaman udi od znaa sada mora sastojati izmukotrpnog posla na uvrivau i konsolidaciji institucijakoje su kima drutva, a to su sigurno i kola i sud. To je, reklo

bi se, mali preduslov da politiku ovde pone da odreuje pravdai razum. sMILAN MILOEVI

O jednom imenovau (Govedarica),jednoj ostavci (Kuburovi), jednoj

presudi (Simi) i o "strahu od politike"

udija Vojislav Simi iz Prvogoptinskog suda u Beogradudoneo je prole nedee pre-

sudu da je drava Srbija kriva i damora da plati odtetu osmorici izbe-

glica, uhapenih, prisilno mobil-isanih, izloenih torturi i poslatih nafront van granica Srbije. Presuda semoe smatrati presedanom jerdokazuje fakat ije je postojae iz-vrna vlast negirala da su u ovojzemi krene konvencije o izbegli-cama, a moda ukazuje i na eman-cipaciju suda od politikog pragma-tizma.

Samo nedeu dana ranije, me-utim, iz sudske sfere dola je i vesto izboru dosadaeg vrioca du-nosti Vrhovnog suda Bale Gove-darice na funkciju predsednika Re-publike izborne komisije. Ime sudije Bale Govedarice, poprincipu objektivne odgovornosti, a verovatno i mnogo direkt-nije, bilo je povezano sa izbornom aferom iz novembra koja jeobrukala nae pravosue i koja je pod pritiskom javnosti pre-seena arbitraom jedne strane komisije i specijalnim zakonomkoji je predloio predsednik Republike. U najmau ruku, treba-lo je oekivati da ovek na najvioj pravosudnoj funkciji, sobzirom na tolike, tako javno manifestovane sume, razmotrimoralne konsekvence i izjavi da objektivno nije u mogunostida obavi funkciju kontrole izbora. Sudija Govedarica je, me-utim, po svojim poecima partijski funkcioner koji preivava

afere preiveo je

jednu osamdesetihgodina u Uicu, pase vada rauna dae progurati i ovu.To imenovae, mo-da jasnije od drugihsluajeva, osvetavaarogantnu, inadij-sku moralnu neose-tivost vlasti. Ipak,poelo je da se dea-va neto to politi-ari nisu sasvim sh-vatili, sudei po to-me to ne pokazujunameru da ita me-aju u svojoj tehno-logiji.

Ni aktuelna vlast,a izgleda ni opozicija, nije shvatila da tromesena pobunagraanstva nije povezana samo s rasporedom odbornikih mes-ta i gradskih sinekura za opozicione partijske elite, ve da je bilaglasni znak moralno probuenog javnog mea. To je onaj po-

jam koji je u Grimovim renicima u osamnaestom veku oznaa-van sa "publikum", a ne oznaava gomilu okupenu na trgu okogovornika ili nekog glumca ve "usmerenu publiku", ono to eEnglezi u isto vreme nazvati "public opinion", javno mee

spremno da prinudi javnu vlast na polagae rauna. I ne samovlast, nego i javne linosti.Ove nedee, na primer, vrilac dunosti rektora Beograd-

S

Sada kada se u opozicijimnogo govori o an-gaovau profesija kaogrupa za politiku po-drku, najboom poli-tikom ini se sutinskaodbrana profesija od

politikih elita jer, kao istara, i nove vie cene lo-jalnost od kompetencija

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

17/67


Crna Gora

Mutna MoraaMiloevi je na Bulatovia posebno ut nakon neuspjenogizleta u Atinu. "Nema ga, zauzet je", najei su odgovori, kakotvrde nai izvori, na Bulatovieve telefonske pozive Miloeviu

partijske forume? Zakuke dramatinesjednice Glavnog odbora Demokratskepartije socijalista oigledno svako tumaionako kako mu odgovara; DPS i Crna Go-ra su podijeeni, a procjene govore da je

sada ukanovieva opcija u veini posva-ana i obezglavena opozicija. Boga molida mutna Moraa odnese i jedne i druge.

Posleda sjednica Glavnog odboraDPS-a jedva je privedena kraju. Naime,predsjednik Bulatovi je odbio da na iz-jaavae ponudi oba predloga zakua-ka, svoj i onaj koji je u ime protivnike

strane formulisao Svetozar Marovi.Suoen je bio sa ienicom da nema nitraga od one veine sa sjednice od 24. mar-ta, "Sveto i Milo nijesu htjeli da Bulatovialegnu na obje pleke", tvrdi izvor "Vreme-na". Zahtjev za smjenama suen je samona smjenu naelnika SDB-a Vukaina Ma-raa. Bulatoviu je odgovorio ministarpolicije Filip Vujanovi, optubom da po-driva bezbjednost i ustavnost Crne Gore.

Predsjednik Bulatovi je, kako tvrdenai izvori, kao grijeh ukanovia naveoegovu aktivnost na oslobaau zarob-enih brodova: "Nijesi to trebao da radi,

uradio bi to Slobodan Miloevi". A kadase premijer vratio iz Grke, navodno mu jeprigovorio: "Nema ti pravo da zaduujeCrnu Goru". Sjednica je poprimila muantok onog momenta kada je predsjednik Bu-latovi rekao ukanoviu i Maroviu da ihne podnosi ni politiki ni udski. Nakontakve debate u kojoj je ukanovi Bula-toviu spoitao da mu nije trebala logisti-ka podrka Beograda, usvojili su sezakuci koji su trebali da umire javnost.tab Momira Bulatovia je konstatovaoveliki broj prebjega ukanoviu, od kojihga je, kako tvrde nai izvori, najvie zabo-

lio odlazak Milice Pejanovi-urii,treeg potpredsjednika partije, a, po svemusudei, i Predraga Bulatovia.

U intervjuu "Nedjenom telegrafu"ukanovi nije detanije objasnio sutinusvog sukoba sa Bulatoviem, osim to jekonstatovao da su politike razlike izmeuih dugo godina uspjeno "stiavane i pa-kovane u zajedniki projekat", koji sugraani nekoliko puta na izborima podra-li. "Sutinskih razlika izmeu mene i Bula-tovia nema ni kada je u pitau realizacijaizbornog programa DPS-a, ali razlike sueskalirale zbog pitaa ustavnosti i poli-tike oportunosti GO DPS-a i enog pred-sjednika za kadrovskim promjenama uVladi." ukanovi, kako kae, ne eli daprihvati da bilo ko, ukuujui i predsjed-nika Republike, mimo Ustava uzurpira na-dlenost vlade i premijera, jer bi to, po e-govoj ocjeni, bio retrogradni pomak upravcu autokratskog reima vaninstitucio-nalne vladavine.

ukanovi otkriva da su razgovoriizmeu ega i Bulatovia u tom smisludugo trajali, te da je Bulatovi, ubijeen daukanovi nee prihvatiti naloge, dozvao

partiju u pomo, vrsto rijeen da dokaeda nije "engleska kraica", ve predsjednikkoji smjeuje, a sve to opet da pokrije au-

remijer Milo ukanovi je u interv-juu "Nedjenom telegrafu" saoptiosvoju istinu sukoba u vrhu crnogor-P

ske vlasti, a predsjednik Momir Bulatovise priprema, kako tvrde nai izvori, da to

isto uini u intervjuima "Politici" i podgo-rikoj "Pobjedi". Da li to znai i da rasi-avae u vrhu vie nije mogue vratiti u

vOBRAUN DO KRAJA: Brani par ukanovi

FOTO

GRAFIJE:

A.

STANKOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

18/67

VREME s 26. APRIL 1997.1 8

Srbi i Crnogorci u Atini

Privatnigostiukanovi je dobio kreditbanke koju, kroz paket akcija,kontrolie grka vojska

mae nasleenog klupka sponopolitikihodnosa u regionu. Uravnoteena inicijativau Albaniji, susedska briga za Bugarsku,ministarska poseta Makedoniji i prih-vatae dijaloga sa Turskom samo pokazu-ju da Atina hoe oko sebe politiki ist ter-en na kome e uspevati i zdravi ekonomskiodnosi. Kao posledi u nizu zamaha met-

lom moe se smatrati sve vea uzdranostprema Beogradu i sve vea otvorenost kaPodgorici i jedno i drugo taktino i dis-kretno koliko je to u datim prilikama mo-gue.

Od toplih veza "bratskih pravoslavnihnaroda" iz vremena konzervativnog prem-ijera Konstantina Micotakisa, preko zahl-aea u vreme vlade PASOK-a AndreasaPapandreua, Miloevi je danas u situacijikoju grki kolega saima u nekoliko rei:"Ni Grci ga vie nee. Sve je to posledicaegove politike".

Kako izgleda, Grke sada sve vie zani-ma Crna Gora Mila ukanovia. Zaokretse izvodi polako i tiho, ali se na emudugo radilo i obe strane sada izraavajuuveree u razvijae dugorone sarade.Prvo iz usta predsednika crnogorske sk-uptine, koji je bio u zvaninoj poseti Atinipoetkom februara, dok su u Srbiji jo tra-jale antivladine demonstracije a iz Pod-gorice se ulo jasno negodovae upuenozvaninom Beogradu.

"OBOSTRANI INTERES": Sveto-zar Marovi se tada sastao sa predsedni-kom Skuptine Grke Apostolosom Kalka-

manisom, sa efom diplomatije Teodor-osom Pangalosom, ministrom za razvojVasosom Papandreuom i ministrom pra-

ATINA

iskretno ali nepokolebivo, vladapremijera Kostasa Simitisa ve jeduboko zagazila u veliko spre-D

toritetom partije. Najavio je, da e, u imesmirivaa tla, rekonstruisati vladu, vodeirauna da ne sijee granu na kojoj sjedi,trudie se da to bude u funkciji obezb-jeea uslova za uspjenije prevazilaee

krupnih problema Crne Gore, a ne zado-voavaa neijeg ukusa. Uz to, kategori-ki tvrdi da nee smeniti Vukaina Maraa(to je u nadlenosti vlade, a vlada je e-govim radom zadovona). ukanovi tosaoptava i prije nalaza Vladine komisije,koja ima zadatak da u "optimalnom roku"ispita rad SDB-a, i prije najavene reorga-nizacije Slube DB i nekog stavaa podkontrolu parlamentarne komisije i Savjetapri predsjedniku Republike. Moe li to,meutim, dovesti i do konanog cijepaa

DPS-a, s obzirom na to da su dvojicapristalica predsjednika Bulatovia to ipredloila na posledoj sjednici GO?

ukanovi se ne boji intervencijeVojske Jugoslavije, o emu se pisale nekenovine, jer, kako kae, "bila bi ludost igra-ti se vojskom po Crnoj Gori". Pitae je,meutim, da li rauna i sa sve veimnestrpeem radnika i sindikata koji uetvrtak, 24. aprila, u minut do 12 imaju

protestni miting u Podgorici. Sindikatitrae da im Vlada isplati obeane zimnice,nadoknade za prevoz, zaostale line dohot-

ke i ispuni niz drugih zahtjeva. Saekaepotom tri mjeseca, a onda e, ukolikozahtjevi ne budu ispueni, pokrenuti inici-jativu za raspisivae vanrednih izbora. Istisindikat je u martu podrao ukanovia i

egovo zalagae za bre otvarae vijetu,obezbjeee inostranog kapitala za pokre-tae proizvode...

Iz okruea predsjednika Bulatoviapotiu informacije da on pokuava da nas-tavi tamo gdje je stao na sjednici GO, papredano prikupa informacije o poslo-vau firmi koje su pod kontrolom udi izprotivnikog tabora. U taj posao ve odranije ukueni su i dravni mediji u Sr-biji. Saznajemo i da Bulatovieva linija saBeogradom nekako ne funkcionie: Mi-

loevi je na Bulatoviaposebno ut nakon neu-

spjenog izleta u Atinu."Nema ga, zauzet je",najei su odgovori,kako tvrde nai izvori,na Bulatovieve telefon-ske pozive Miloeviu.

Na pisae novinskevijesti iz Vaingtona dae oslobaaem crno-gorskih brodova sae-kati ishod borbe reform-ske struje Mila uka-novia i SlobodanaMiloevia, koji Crnu

Goru eli da stavi podkontrolu, reagovao jesaopteem Sekretarijatza informacije: "OdjsekMinistarstva finansijaSAD, nadlean za kon-trolu strane imovine, ob-javio je u dravnomslubenom listu da sebrodovi 'Moslavina','Zeta', 'Loven', 'Dur-mitor' i 'Bar' 19. maja1997. godine skidaju saliste zarobenih bro-dova. Ovom odlukomamerike administracijekorigovan je, prvi put,

registar 'sponog zida' sankcija za SRJ".Uprkos opstrukcijama Beograda, te

priama o kriminalnim radama,ukanovi je, po svemu sudei, postaoveoma est gost svetskih metropola. Te-ko je razluiti koliku je ulogu u tome ima-lo egovo sukobavae sa branim pa-rom Miloevi, a koliko egov reformskikurs.

I dok sukob tia, ukanovi razmatra

gradu autoputa do Beograda, ija bigrada trebalo da pone ove godine. sVELIZAR BRAJOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

19/67


"privatnu", ukanovi kao "radnu", koja jeimala "diplomatski ekonomski aspekt". Uokviru ekonomskog, gost je naglasio daspremnost konzorcijuma grkih banaka zakreditirae crnogorske privrede proizlaziiz "povjerea u kvalitet ekonomskih re-formi koje se vode u Crnoj Gori". Pov-eree je toliko da je grka strana, kakotvrde crnogorski izvori, ve obezbedila izeleno svetlo Vaingtona za sklapae fin-ansijskog aranmana s Crnom Gorom, up-rkos postojau sponog zida sankcija pro-tiv SRJ.

to se tie diplomatskog aspekta,

"Vreme" saznaje da su "zvanini politikikrugovi iz Beograda" pokuali da osujeteukanoviev sastanak sa Pangalosom. Onje ipak odran, dodue diskretno i bez nov-inara, ali u zgradi Ministarstva inostranihposlova, i trajao je tri puta due od plani-ranih pola sata. Dok su pred vratimagrkog ministra ekale sledee stranke, onje produio "srdaan" razgovor sa u-kanoviem vie od sata, i posle mu prire-dio i ruak. Svedoci kau da je bio"odueven" i da je sa odobravaem prih-vatio ukanovieve politike stavove.

Nisu prola ni dva dana, a u Atinu je upetak uvee nenajaven stigao iMiloevi, u "privatnu posetu".

"On samo tako i moe da doe", oceni-li su svi sagovornici "Vremena", i nijedannije propustio da podseti da Miloevi

nema zvanian poziv da poseti svoje jedi-no inostranstvo. Moe samo "privatno" datrai sastanke sa zvaninicima. Izvori tvrdei da je Simitis na prvu vest o dolasku pose-tioca odbio razgovor, kao to nije prihvationi sastanak sa ukanoviem.

NEPRIJATNO PODSEANJE: Ve-rovatno diplomatski odravajui balansBeograd Podgorica, Pangalos je u subotudoao u ambasadu SRJ, u kojoj Miloeviodseda, ostao tano 25 minuta u tom po-datku se slau svi izvori i otiao.Zvanino, sastanka nije bilo; nezvanino,bio je hladan i neprijatan za Miloevia,

koji je doao da izbalansira utiske posleposete ukanovia i da eventualno zatraigrku podrku u pribliavau Beogradameunarodnim organizacijama ili fon-dovima.

Ono to je dobio, kako tvrdi dobroobaveteni izvor u Atini, bilo je pitae: ata je sa reformama u Srbiji? I neprijatnopodseae na neispuena obeaa odemokratizaciji, na osnovu preporukaOEBS-a povodom izborne krize. Pangalosje jo objasnio Miloeviu da "grka vladane staje ni na iju stranu", a u vezi sa kred-itima obeanim ukanoviu rekao da je nagrkim privrednicima da sami odlue otome sa kim e poslovati.

Deta koji moda baca drugaije svetlona tu Pangalosovu tvrdu odnosi se na"Optu banku Grke", sa kojom je u-kanovi potpisao Protokol o prvom kredituza podrku crnogorskom turizmu i industr-iji aluminijuma u iznosu od 50 milionadolara. Naime, 62 odsto akcija te komerci-jalne banke, koja se u grkim izvetajimapojavuje i kao "ekonomsko-finansijskisavetnik crnogorske vlade", pripada "Ak-cionarskom fondu Vojske", a enog up-

ravnika postava Ministarstvo odbraneGrke. sSONJA SEIZOVA

vosua Evangelosom Janopulosom. Jedanposao je ve bio sklopen, a predstavniciobe strane su govorili i o "drugim investi-torima", "razvoju ekonomskih odnosa","vanim koracima ka poslovnoj saradi","obostranim interesima". Perspektivaekonomske sarade u stabilnom regionudominirala je i sastankom Marovia sagrkim efom diplomatije, koji je najavioda e "ve narednih dana razgovarati sapartnerima u EU i SAD", da bi se zajedni-ki razmotrile "konkretne ideje i stabiliza-cione inicijative za Balkan".

Marovi je "perspektivu nae zeme

Jugoslavije" video u "razvoju demokratije,u razvoju moderne, savremene, reformskeprivrede koja poiva na privatnoj svojini iu drutvu otvorenih granica koje nee ive-ti ksenofobino".

Obojica su pozdravila Miloevievuupravo toga dana donetu odluku da "pre-see" krizu i prizna izborne rezultate, aliPangalos nije mogao da preuti da jeoekivao takav ishod ranije, "odmah poleGonzalesovog izvetaja ili ak i posle mojeposete Beogradu (januara), kada smo ima-li utisak da je dogovoreno upravo to to sesada desilo".

Neto vie od dva meseca kasnije, sred-inom aprila, u Atinu je stigao premijer u-kanovi da dovri pregovore o dva kreditau ukupnom iznosu od 90 miliona dolara.Grka strana je posetu okarakterisala kao

StandardiSa nesrenog sastanka Pangalos Miloevi procurila je i anegdota koja bi mogla

biti upamena kao diplomatski gaf da je nije izrekao grki ministar, poznat po britkomumu i brzom jeziku, koji ne priznaje autoritete.

Komentariui visinu Crnogoraca sa kojima se u poslede vreme sastajao, zagrke standarde vrlo visok i krupan Pangalos je saoseajno rekao Miloeviu: "ak sei ja pored ih oseam kao patuak, mogu da zamislim kako je tek vama!"

GOSTI I DOMAIN: ukanovi, Pangalos i MiloeviPREDRAG

MITI

TANJUG

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

20/67


Glavni odbor Srpskog pokreta ob-nove i zvanino je 20. aprila nomi-novao Vuka Drakovia za pred-

sednikog kandidata koalicije "Zajedno".

Koalicioni partneri Graanski savez Srbijei Demokratska stranka javno su, sa vie ilimae iskrenosti, stali iza Drakovievekandidature. I time bi pitae koje je preti-lo da definitivno pocepa Koaliciju trebaloda bude reeno. Da li je ba tako?

Lider DS Zoran ini dao je, kako jerekao, rutinsku podrku, a nije odustao niod proirivaa Koalicije, pa je ak najavioi asimetrino iree. Ve sutradan je gra-donaelnik Nia i potpredsednik DS Zoranivkovi ugostio predsednika ICN-a ibiveg saveznog premijera Milana Pania,koji ne skriva eu da bude predsednikikandidat ireg demokratskog bloka. Nijetajna ni da je Pani reio da se aktivno

ukui u predizbornu kampau upravona iniev poziv, mada je ne tako davnolider DS govorio da ne rauna na kandi-date sa kojima su ve gubili izborne trke.

Da apsurd bude vei, Vuk Drakovi, tvo-rac krilatice "svi, svi, svi" i najvei zago-vornik ujediava opozicije, postao jenajvei protivnik stvarau ireg demok-ratskog bloka, kao da u tim simetrijama iasimetrijama prepoznaje samo opasnostpo svoju kandidaturu.

Milan Pani je na gostovau u Niuostavio otvoreno pitae svoje kandida-ture. Nekoliko dana ranije, tanije 17. apri-la u Moskvi, a povodom otvaraa Evrop-skog centra ICN, pred maom grupom

jugoslovenskih novinara, koje je tim pov-odom ugostio, bio je neto konkretniji.Ve u avionu "Aeroflota", koji je popril-ino kasnio i iz koga su novinrari (meu

ima je i potpisnik ovog teksta) izlazili smukom ispravajui kimu i kolena, bilo

je jasno da je moskovski izlet vie vezanza politiku nego za lekove. Prvo to putnikiz Beograda zapazi kad ulazi u rusku pres-tonicu jesu veliki plakati koji govore da jeu toku akcija iea Moskve (povodom850 godina grada). Konsenzusom smoutvrdili da bi se ini u Moskvi ba nara-dio, a koleginica Radmila Stankovi jedodala: "A koliko bi tek alpinista moraoda angauje", uoivi da je gotovo svakakua ukraena zvezdom.

Poto nam je "Aeroflot" izbrisao neko-liko taaka programa, prvi konkretniji sus-ret sa Rusijom bio nam je gruzijski nacio-nalni restoran "Pirosmani", ije zidove

ukraavaju slike vienijih gostiju, od Klin-tona, preko Joko Ono, do Pania. Domai-ni Mihailo aranovi, potpredsednik ICNza Jugoslaviju i Istonu Evropu, i SergejGrizunov, nekadai dopisnik RAI No-vosti iz Beograda, i ruski ministar za in-formisae, a sada potpredsednik ICN zaRusiju, prepriavali su nam Paniev susretsa patrijarhom moskovskim i cele RusijeAleksijem II. "Vi leite rusku duu, a ja utelo", rekao mu je Pani i za poetakpriloio ek od 250 hiada dolara. DaPani dobro stoji i kod ruskih vlasti otkrionam je Grizunov. "Imamo i podrku Kre-ma", rekao je, a na pitae da li se toodnosi na poslove ICN-a ili na predsed-

Milan Pani u izbornoj trci

upae boranijeNema dileme da Pani eli da se kandiduje i da mu je zasad

jedina, ali izgleda nepremostiva prepreka Vuk Drakovi

ZA DUU I TELO: Patrijarh Aleksij II,Mihailo aranovi, Sergej Grizunov iMilan Pani

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

21/67


niku kandidaturu, samo sezagonetno nasmeio.

AMBICIJE I SAVETNI-CI: Na otvarau Evropskogcentra ICN sreli smo i Duana

Mitevia, biveg direktora RTS-a, u Moskvi u funkciji slubeni-ka ICN-a. Vidno umoran, poa-lio nam se da svakodnevno sas-tani sa novim slubenicima(pedesetak ih je) i da je doao dozakuka da "Rusi jo misle da

je niska produktivnost korisnaza zdrave". I pored ove ocene,nismo se mogli oteti utisku dasu se slubenici trudili da iz-gledaju kao japiji, ili nam se tosamo inilo zato to je Centarureen u amerikom stilu.

Svi kasniji dogaaji deavalisu se u "amerikom" hotelu Ra-dison Slavjanskaja (sale "Tol-stoj", "Musorgski" i "Glinka" i u apart-manu Milana Pania). Na sveanom prije-mu, meu 200 do 250 gostiju, zapaamopotpredsednika ruske vlade Jakova Urin-sona, Jecinovog politikog savetnikaGeorgija Aleksandrovia Satarova, zatimbiveg ruskog premijera Jegora Gajdera...Ovaj posledi pred jugoslovenskim novi-narima, na dobrom srpskom jeziku,oceuje da koalicija "Zajedno" ima anse

samo ako ostane zajedno i da e ovo za so-cijaliste biti teki izbori.Ljudi iz ICN-a objaavali su da e

ihova firma za nekoliko godina, zahva-ujui poslovima u Rusiji, sa 38. mestasvetske rang-liste farmaceutskih kompani-

ja skoiti na 7-8 mesto. Pani je tomedodao i da mu ICN Galenika trenutnosamo obara rejting kompanije... Jugoslov-enski novinari reavali su, meutim, samo

jednu zagonetku: da li e se Milan Panikandidovati za predsednika Srbije. Zatosmo i Duana Mitevia zamolili da za"Vreme" odgovori da li je savetovaoPania da se kandiduje?

"Nisam ga savetovao da se kandiduje.Smatram da bi odluka trebalo da budedoneta kada se steknu svi neophodni us-lovi. Prvo bi trebalo da se vidi kakva suzakonska pravila, kakav e biti izborni za-kon, da li e biti ravnopravni uslovi u po-gledu medija... Ako nema tih pravila i us-lova, kandidovae je samo sportska disci-plina", odgovorio je Mitevi.

A Mitevi smatra da je vanije odsamih uslova, da "Zajedno", ili opozicija,"isposluje jednog kandidata, a ako to ne

urade, onda nemaju ansu da pobede. Jasam za kandidata biznismena: moe to dabude Pani, moe to da bude i Kari, ili

neko trei... U svakom sluaju, ne bih bioza nekog partijskog oveka, politiara, jernai problemi su ekonomski. Problemeekonomije, odnosa sa svetom, kredita, fin-ansiraa... u dogledno vreme ne moe darei nijedna politika garnitura, jer e krizabiti takva da e visiti sve vlade". Mitevi jeuveren i da se Miloevi nee ponovo kan-didovati za predsednika Srbije: "On e severovatno kandidovati za saveznu dravu,

za predsednika SRJ koga bira Saveznaskutina. SPS e traiti novog kandidata, ako bi to mogao da bude ne znam".

Kada nas je Pani sa saradnicima poz-vao u svoj apartman u hotelu "Radison-Slavijanskaja", poeli smo konkretnijirazgovor o temi zbog koje smo i doli uMoskvu. U tom hotelu je, inae, boravio iBil Klinton sa kojim se Pani, kako je re-kao, sastajao vie puta nego to se na-

jvieniji Srbin Mihailo Pupin viao sa Vil-sonom. U apartmanu je i Mitevi biodirektniji: "Ako vi neete da se kandidu-

jete, u drugi krug e ui ee i socijalista,i socijalisti e ponovo pobediti. ansunemaju ni Vuk ni ini". Bilo bi zan-imivo doznati ta je Mitevi savetovaoBogoubu Kariu, vlasniku BK ko-mpanije i predsednikom kandidatu, iji jetakoe saradnik i savetnik. Moda jeodgovor dao sam Pani, koji tvrdi da jeegov prijate Bogoub Kari mali bi-znismen koji ne bi trebalo da se bavi poli-tikom... Da Kari moe da ima televiziju,banku u Moskvi sa 35 udi... da je Karipostao biznismen u komunizmu, za raz-liku od ega koji je sve stekao u surovom

kapitalizmu. "Neka se ne mea u politiku,a ja u mu, ako bude hteo, dati jo jednufrekvenciju", poentirao je Pani.

GDE SU PROBLEMI: Nema dilemeda Pani eli da se kandiduje i da mu jezasad jedina, ali izgleda nepremostivaprepreka Vuk Drakovi. "Zvao me je i-ni... zvao me je i moj prijate VukDrakovi, i Vesna Pei i ukuiu se uihovu kampau. Vano je da se opozici-

ja ujedini i kandiduje oveka koji e dapobedi. Ako procene da je to Vuk, ja u gapodrati, ako ocene da je to Pani, prih-

vatiu kandidaturu..." Na nae direktno pi-tae da li e mu Drakovi prepustiti kan-didaturu, Pani je odgovorio da je egovprijate Vuk emotivan ali i pametan ovekkoji e, ukoliko oceni da nema ansu dapobedi, ustupiti mesto nekom drugom."Moj jedini interes je da se takmiim saMiloeviem, i to bi mi prestavalo iza-zov. Lili boranija, to nije nikakav iza-zov za mene."

"Mali srpski emigrant", kako je sebeuporno nazivao, spreman je da se rtvuje iako bude kandidat i pobedi, prvi savetnikbio bi mu bivi guverner NBJ DragoslavAvramovi. Insistirao je da se pie opravim problemima, a oni nisu u politicive u ekonomiji. Za pokretae jugoslov-enske privrede, tvrdi, potrebne su tri mili-

jarde dolara, i on je spreman da ih po-trai...

Iz Moskve toliko. Mogui zaplet oopozicionom predsednikom kandidatuoekuje se u Beogradu. Jo neto o ruskojposlovnosti: plaeni kombi i voza koji jetrebalo da nas odveze na aerodrom nisuse pojavili. Ruski carinici svojski su naspretresli, iako iz Moskve nismo nosili ama

ba nita, jer su cene najmae tri puta vieod cena u Beogradu. sVESELIN SIMONOVI

PRIJATELJI: Milan Pani i Jegor Gajdar

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

22/67


Deklaracija protiv genocida nad srpskim narodom

Oglaavanjeo Vaskrsuta o poloaju Srba, uz blagoslov patrijarha Pavla, misli 60uglednika, potpisnika Deklaracije

DOKUMENTIcistikih marionetskih drava ponovo

je podneo srpski narod. Naalost, to nijekraj stradaima srpskog naroda.

Egzodus srpskog naroda se nastavai danas, na kraju XX veka. U procesu

razaraa SFR Jugoslavije Srbi su pod-neli najvee pate i progon sa svojih is-torijskih stanita u Hrvatskoj i Bosni iHercegovini. U ovom razdobu Srbi suizloeni fizikom istrebeu i duhovn-om genocidu. Istorija srpskog narodasvedoi i posvedoie svakom objek-tivnom oveku danas i ubudue o velii-ni egove duhovnosti. Srbi nisu biliprolazno skitako pleme na regijama sakojih ele da ih udae savremeni nosio-ci akcija i procesa genocida i egzodusa.Postoje autentina svedoea o vek-ovnom postojau Srba. Srpski manasti-ri na tim prostorima izgraeni su u XIVveku; Krupa (1317. godine), Krka(1350), Dragovi (1397), svi u Dal-maciji; u XIV i XVI veku podignuti sumanastiri Pakra, Sveta Ana i Dejanovacu Zapadnoj Slavoniji; Gomirje, Komog-

Srbi su bili na strani humanizma, spasa-vali su ne samo svoju egzistenciju negosu bili i brana najezdi i unitavaudrugih naroda. Od ranog sredeg vekaSrbi su sa svojim vladarima i crkvenimvelikodostojnicima u borbi protiv Tura-ka bili posledi bedem odbrane Evropeod najezde Turaka i prodora islama.Naroito su znaajnu ulogu odigralisvim svojim po-kuajima da spre-e ekspanzionis-tike tee ijikoren i danas sa-gledavamo u ob-liku fundamental-

izma. U Prvomsvetskom ratu Sr-bi su se nesebi-no borili na straniAntante za demo-kratske i humanevrednosti ovea-nstva. U ratu pro-tiv Centralnih si-la, za vreme pov-laea srpskevojske i civilapreko Albanije itokom probojaSolunskog fronta,malena Srbija po-loila je na oltarslobode ivote je-dne etvrtinesvog ukupnogstanovnitva. UDrugom sve-tskom ratu najve-i broj rtava uborbi protiv fai-zma na Balkanu ukoncentracionim

logorima (Jasen-ovcu i drugima)faistikih i na-

trahote genocida i egzodusa, kaojedan od najopasnijih egovih ob-lika kada je u pitau bilo koji nar-S

od sveta, potresno deluju na itavoovekoubivo oveanstvo, na sve udekoji imaju moral i oseaju odgovornostprema sudbini oveanstva.

Genocid i egzodus su naalost glo-balni problemi sveta. Danas je ve kri-stalno jasno da se genocid shvata kaosistematsko, organizovano i plansko un-itavae jednog naroda. Globalno zlone moe reiti nijedna zema sama sop-stvenim snagama. Potrebna je saglas-nost i akcija svih naroda.

Polazei od ovih humanih shvataa,

prve korake u akciji protiv genocida iegzodusa preduzimamo imajui u viduono to se dogaa s napaenim srpskimnarodom. Istina, jasno ispoavae ge-nocida shvaenog u najirem smislurei prisutno je i u posmatrau neud-skih odnosa prema Jevrejima, Jermeni-ma i drugima. Meutim, ovom prilikomzadravamo se na genocidu nad Srbima.Odbrana sopstvene linosti, materijalnihuslova opstanka i odbrana sopstvene du-hovnosti ne mogu se smatrati genoci-dom. Uprkos toj ienici srpski narod

je u savremenosti naroito igosan kaofaktor koji remeti progres, humanost iteu ka slobodi. Istorija srpskih zem-aa kao delova Balkana i Evrope puna

je primera genocida nad Srbima i egzo-dusa kojima su bili izloeni. Procesi un-itavaa Srba na najrazliitije i najs-virepije naine kontinuirano su trajali.Kroz itavu svoju istoriju oni su suoa-vani s najeim oblicima genocida iegzodusa koji su ugroavali ihov op-stanak, a uvek su bili samobraniteisvoje egzistencije, svoje duhovnosti,kulture i demokratskog ubeea.

U seau svih savremenika neizbri-sivi su primeri fizikog i psihikog un-itavaa Srba. Tokom svih tih dogaaja DR

AKOG

AGOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. prilis 26.

23/67

sVREME 2326. APRIL 1997.

POTPISNICI:Deklaraciju je blagoslovila i potpisa-la Njegova Svetost patrijarh srpskigospodin Pavle

1. Dr Marko Radulovi2. Dr Slavenko Terzi3. Mr Slobodan Mileusni

4. Akademik Ivan Maksimovi5. Akademik Nika Stipevi6. Akademik Pavle Ivi7. Akademik Dragoslav Mihailovi8. Akademik Mihailo Markovi9. Prof. dr Smia Avramov10. Akademik Nikola Miloevi11. Akademik Vojislav Kora12. Slobodan Rakiti, kievnik13. Akademik Miodrag Jovii14. Akademik Mihailo uri15. Danko Popovi, kievnik16. Prof. dr Dragan Nedekovi17. Akademik Slavko Gavrilovi18. Akademik Vasilije Kresti19. Prof. Kosta Bradi, ak. slikar20. Prof. dr Dinko Davidov21. Cadik Danon, vrhovni rabin SRJ22. Episkop baki prof. dr Irinej23. Akademik Nikola R. obeli24. Akademik Vlado Strugar25. Prof. dr Kosta avoki26. Prof. dr Novica Petkovi27. Prim. dr Bogdan Jamedija

28. Prof. dr Nada Miloevi-orevi29. Prof. dr Mihailo Pavlovi30. Milan Vujin, advokat31. Prof. dr Zoran Stanojevi32. Akademik edomir Popov33. Prof. dr Zoran ini34. Prof. dr Milo Blagojevi35. Predrag R. Dragi Kijuk, ki.36. Episkop niki Irinej37. Prof. dr Rade Mihai38. Mr Ljubivoje Prvulovi39. Dr Tadija Ivanovi40. Akademik Milorad Ekmei41. Akademik Kosta Mihailovi42. Prof. dr Dragan Kuburovi43. Akademik Boko Petrovi44. Prof. dr Dragoub Simonovi45. Nikola Boinovi, student46. Episkop umadijski dr Sava47. Akademik Miroslav Panti48. Akademik Dejan Medakovi49. Dr Vladan Bati50. Prof. dr Vladimir Grei

51. Neboja M. Krsti, publicista52. Akademik Ljubomir Tadi53. Episkop dalmatinski Longin54. Dr Vladimir Umei55. Akademik Enriko Josif56. Zoran ivkovi57. Miodrag Perii58. Prof. M. Vartabedijan, akad. slik.59. Prof. dr Rado Ljui60. Akademik Zoran Konstantinovi

ovina, Lepavina i Mara u GorojSlavoniji; u Podravini manastir Orahov-ica, nekad sedite Poeke mitropolije ibrojne druge svetie srpskog naroda.Naalost, najvei broj navedenih

srpskih manastira i hramova danas jerazruen a neproceivo duhovno i kul-turno blago srpskog naroda u ima jeopakano i uniteno. Time se fiziki idihovni genocid nad srpskim narodomnastava pred oima i saveu celogoveanstva. Ono to nije uspelo AdolfuHitleru i egovoj marioneti AntiPaveliu uspelo je Frai Tumanu iAliji Izetbegoviu. Sa homogenihsrpskih vekovnih stanita u Hrvatskoj: uLici, na Baniji i Kordunu, Dalmaciji,Zapadnoj Slavoniji, prognani su do kra-

ja 1995. godine svi Srbi. Slinu sudbinudoiveli su i Srbi u zapadnoj Bosni.Fantom progona nadneo se i nad preo-stalim Srbima u Hrvatskoj na srpskojteritoriji slavonsko-baraske oblasti.

Takvu sudbinu srpski narod niimnije zasluio, jer Srbi imaju istorijskezasluge u borbi za humano oveanstvo,za drutvo pravde, slobode, ravno-pravnosti meu narodima i de

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	sarnyai-oedoen
View:	294 times
Download:	0 times

Vreme, 1997. április 26.

Documents