W.E. Butler

UVOD U TELEPATUU

Tajne komunikacija uma sa umom

Uvod

Dolores Ashcrot-Nowicki

Izdava: THORN PRESS

Glavni i odgovoni urednik: Olja lvanovska

Tira: 500 primeraka

W. E. Butler

UVOD U TELEPATUU

1997.

Naslov originala: "N NTRODUCTION TO TELEPATHY"

by W. E. Butler Introduction

by Dolores AshcrotNowicki

The Aqaian Press, An imprint of HarperCollins Publishers, Greal Britain, 1983 Sva prava prelampavanja, prevoenja ili preraivanja, u celini ili u vidu izvoda. u bilo kom obliku pridrava izdava.

ISBN O 85030 344 3 (UK)

I

I

I

Prevod: Olja lvanovska

Branka Ivanovska

Recenzija:

Branka Ivanovska

I Knjige iz iste seije: KAKO SE:ITA AURA PRAKTINE TEHNIKE PSI-IIKE SAMOODBRANE REINNACIJA OKULTNA SVOJSTVA TRAVA I BILJAKA EWTERINA FILOZOFIJA JUBAVI I BRAKA KAKO SE RAZVIJA VIDOVITOST PRAKTINE TEHNIKE PUTOVANJA KROZ VREME KLATNO,KRISTALNA KUGLA I MAGI1SKOOGLEDALO PRAKTINI OKULTIZAM U SVAKODNEVNOM iVOTU PROBLEMATIKA SEKSUALNE CISTOTE U HERMETlZMU KOSMIA DOKTRINA ULAZI U ASTRAL ASTRALNA PROJEKCIJA OTVARANJE TREEG OKA EGRT U MAGIJI MAG: OBUKA I RAD MISTICNA KABALA RATNE IGRE U MAGIJI PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U KARTE PRORICANJE SUDBINE GLEDANJEM U DLAN ASTRQLOGIJA KARME STAZE SJAJA MONSTRUMI UMA AUTOSTRADE UMA UNUTRANJI PEJZAi TA ZNACE VAi SNOVI RJTUALNA MAGIJA EKSPERIMENTI U AKVARIJANSKOJ MAGIJI UM KOJI POBEDUJE DRVO iVOTA MAGIJA I KA8ALA USMERAVANJE PODSVESTI SVESNOST UPOTREBA LEKOVJTOG OlUA U PSImCKOJ SAMOOBRANI PRAKTlCNO VETICARSTVO P KTINA KELTSKA MAGIJA

S A D R A J: Strana

Uvod 9 Predgovor 29

Poglavlje I. ta je telepatija 31 2. Fiziki uslovi a uspene eksperimente 41 3. Psihiki j psiholoki uslovi 53 4. Trening za tc\cpatiju 61 5. Hipnotika i mcsmerika te\cpalija 71 6. Te\epatija i nadfiziko isccijivanje 79 7. Telepatski misaoni oblici 85

UVOD

U ananje vreme, vidimo veli.i pokret prema novim nainima razmiljanja. novim pogledima a [ivol i novim metodama istraivanja predmeta .. prethodno odbaci vanim sa prejrom ... Prolo je nekoliko godina kako je W. E. Butler napisao ove rei i one su se ve dokazale kao istinite. Mi zaista istraujemo na naine na koje ne bi mogli ni da pomislimo par godina ranije i jedno od najvanijih napredovanja je I proirenju naeg znanja o mozgu i njegovim gotovo neverovatnim sposobnostima. Mdu tim mogunostima je, naravno, i telepatija. ak i tvrdoglavi naunici oprezno priznaju da ovek moe da ima ekstra ula koja najveim delom lee skrivena I prostoru poznatom kao limbiki sistem. Simbol "uspavane princeze" odvojene I maginoj kuli iz koje moe daje izbavi samo odabrani ovde je na svom terenu. M i bukvalno imamo deo scbe koji se samo malo razume, ali koji je verovatno glavna lokacija mnogobrojnih takozvanih natprirodnih sposobnosti. Ja bih njih radije nazvala prirodnim sposobnostima, i pomenula da, uglavnom, ovek radi ispod svog punog kapaciteta kao bie koje razmilja. Izgleda da smo razvili svoj nauni i logini um na raun uroenih talenata.

9

Postoji tendencija romantizovanja drevne prolosti i uzdizanja naroda izgubljenih civilizacija kao nadbia obdarenih "magijskim" sposobnostima koja su saa za nas izgubljena. Ovo je naivno gledite. Ljudski rod ima dva naina posmatranja ivota oko i u sebi, nauni i instinktivni, a oba igraju podjednaku ulogu u njegovoj evoluciji. to se lake to shvati to c ovek brc, da upotrebimo modenu frazu, "odigrati svoju ulogu". Pogreno je jednostrano omalovaavanje napredovanja nauke ili pak, sa druge stranc, odbijanje nesumnjivog postojanja psihikih talenata. Naravno, nauka jc u mnogim stvarima manje ncgo ctika, ali sa druge strane ima malo uzoraka da se ulepava i sa dve strane je izrastao znaajan antagonizam. injenica je da ovek ima mogunosti da razvija i iri svoje sposobnosti u oba pravca simultano. Neki od nas su rodeni da istrauju, otkrivaju i pronalaze a neki da oseaju, izlaze i izazivaju efekte na suptilnim nivoima egzistencije. Radei zajedno, zvezde stiu u domen naeg dohvata; ostajui odvojeni ili neprijateljski raspoloeni dodajemo svoj doprinos mizeriji sveta. Sveteniku i svelenici drevnog sveta, obdarenim psihikim talentima, nedostajala je sposobnost da sauvaju ivot kakav mi sada imamo. Uenje je bilo za malobrojne a uslovi ivota za veliku veinu bi u dananje vreme bili totalno neprihvatljivi od strane onih koji propovedaju da su stari putevi najbolji. Ne moemo da poriemo da je I nekim podrujima nauka pojaala kvalitet ivota, mada je podjednako 10

tano da ta poboljanja nisu sasvim pravilno rasporeena. Ponekad neoseajni aspekti nauke zahtevaju iznad svega humanizaeiju, i sposobnosti psihiki obdarenih. Telepatija u ovom aspektu znai vie od jednostavnog slanja pre-araniranih signala nazad i napred "izmedu poiljalaca i primalaca". To nai i praktikovanjepojaane svesnosti izmedu njih - transmisiju, ako tako elite, pun ljubavi, brian stav prema drugima. Postoji nesvesni kao i svesni oblik telepatije koji je u interakciji izmedu naroda i posledino deluje na cclu planetu. To je ona vrsta lelepatije koja moe i delujc na kurs ljudskog roda. Trajni strah i pekulacije o imanentnoj destrukiji civilizacije mogu, eventualno, da kreiraju sutu situaciju koja je preleta. To je neto o emu naunici raspravljaju vruim argumentima, ali ak i njima je teko da opovrgnu tvrdnju daje sve i svaka stvar koju napravi ovek, od bebe do bojnog broda, rezultat misli u jednom ili drugom obliku. Misao je kreativna; ona takoe, moe i da se prenosi sa mesta na mesto, i lo je telcpatija. U ovoj knjizi W. E. B. pie da bi pre studiranja teme bilo mudro proitati ono to je prethodno napisano o njoj da bi se napredovalo sa tc take. Ja bih dodala uz ovaj savet (bar io sc tie psihikih ula) da treba uporedo pratiti i nova otkria u neuro-psihologiji, poto je to jedna od vitalnih taaka gde se nauka i okultizam sreu, meaju i uskladuju, proizvodei jedan od "novih naina razmiljanja", koje je toliko korektno predvideo W. E. B.

11

I Mnogi koji studiraju okultno prave greke to sve sagledavaju u terminima duhovnog. Ali, mada primena onoga to ove studije daju moe dobro, i u svakom sluaju bi rebalo da, ukljuuje duhovno, baza je izika, kao podloni uzrok jednog d najstarijih naela Zapadne tradicije; to je da ceo ovek mora da se koristi i transmutuje a ne samo duh. Um i kroz um iziki mozak, moraju da se vide kao vitalni deo celog procesa treninga psihikih sposobnosti. Previe esto modenom studentu okultnog nedostaje ak i sirovo znanje o tome kako njegov mozak radi, kako prima i skladiti informacije i kako reaguje na razliite stimulanse kao io su miris, k i boja. Sve ovo dolazi pod sve vanu rcenieu, "novi nain razmiljanja". Vebe koje W. E. B. daje u ovoj knjizi su jo uvek medu najbojima koje mogu da se nadu, ali one mogu da se stave u novi kontekst i jo dalje ojaaju. on je uvek insistirao da njegovi studenti treba da "uzmu" ono to je stavljeno pred njih i pokuaju da to dokau. "Niko", rekao je, "ne treba da pravi greku mislei da je on rekao konanu re o temi, bez obzira ta da je u pitanju; nekada, negde, neko e napraviti korak dalje" . Postoje znaci da nauni svet poinje da primeuje izvesna iskustva koja se odnose na okultni rad i pokuava da ih rasira do izvesnih pod-regiona mozga. Ovo ne izaziva invaliditet u njihovoj tvrdnji o egzistenciji; u stvari, pomae potvrivanju, vrlinom onoga to moe d a se same u tvrdnji: "Ovde, u ovom podruju, neto do sada nepoznato, postaje deo

12

fizikog univema". Kabalista bi rekao, ovo je taka Kethera gde neto uzima oblik, ak i ako taj oblik moe jednostavno da bude bljesak inspiracije. Profesor psihijatrije u Americi formirao je teoriju da izvesni tipovi onoga to moe da se oznai kao duhovna iskustva ima sasvim razliite efekte na primaoce zavisno od toga gde se primaju ti intuitivni impulsi u izikom mozgu. Ako deluju na most od nervnih vlakana koji spaja dve strane mozga, njihov emotivni naboj i stoga njihov duhovni efekat, brzo se disperzira. Ako su usmereni kroz srednji mozak ili limbiko poduje emocionalni naboj ostaje i iskustva postaju jedno od velikih duhovnih znaenja koja mogu i obino to i ine, da izazovu velike promene u osobi koja je ukljuena.

Limbiki sistem je mozak u svom pravom delu, koji sc esto naziva i srednji mozak. U okviru njegovog malog prostora on uva tajne memorije, radosti i tuge, bola i nje i misteriju stvaranja, poto ovde caruje hipoiza; ovo maleno pare vlakana, veliine samo kao nokat prsta, je glavna lczda u telu, konroliui procese koji variraju od rasta, gustine ili retkosti kose do seksa. Postoje tradiije koje kau da su uitelji starog sveta znali mnogo o ovom delu mozga. Oni nisu imali puno razumevanje o tome kako i zato radi, ali su izvesno poznavali njegovo postojanje i, u nekim sluajevima, kako da deluju na njega primitivnim lekovima i, iznad svega, mirisima. Samo svojstvo mirisa ima direktan ulaz u ovaj deo mozga gde se svi glavni hormoni i hemikalije tcla ili

13

1

I

prave ili skupljaju preko neuralnog kontakta iz drugih delova endokrinog sistema. Insistiranje tradicija misterije na ukljuivanju tamjana I rituale dobija novo znaenje kada se ovo rme. Izgleda da I ovom malom ali vitalnom delu mozga imamo direktnu psihiku vezu sa mnogim od psihikih talenata, ukljuujui i telepatiju. Znanje, njegovo usvajanje i ouvanje, lei I memoriji, koja je po redu pove.ana sa hipokampalnim podrujem srednjeg mozga. Sposobnost zaea pOVClma jc sa izvesnim stepenom kontrole nad hipofizom; da li je to svesna stvar ili ne, drugo jc pitanje, ali odatle poinje proces. A ta jc sa Teim okom; ve davno vienim kao fokalnom takom psihikih moi? Tradicionalno, ono je smetena izmedu obrva i smatra se da jc na neki nain povezano sa pincalnom lezdom, kojaje u podruju srednjeg mozga. Ali, ako ponovo pogledamo na tradicionalno smelanje ove psihike fokalne take, izvesne stvari poinju da sugeriu razlog populanosti odredenog simbola u drevnom Egiptu. Oko Horusa je poznato svakom studentu oku1tizma; njegov dizajn, jednostavan ali efikasan, poslao je deo modemogjuvelirstva. Malobrojni su sc upitali zato simbol ima odredene dodatke koji se ne nalaze u pravom oku, kada su egipatski umetnici bili vrlo precizni. Na crteVI broj / tradicionalni oblik Oka Horusa vien je sa svojim ekslenzijama u dcsnom i levom uglu. Obino se pretpostavljalo a je lO uglavnom deo oblikovan zbog naina minkanja oiju kakav su koristili i mukarci i enc log vremena.

14

Na crlel;l broj 2 vidimo skicu podruja srednjeg mozga, skrivenog, duboko I lobani i dobro zatienog od oteenja. Neke od glavIlIh taaka su oznaene ovde i njihov proliJ i smctaj vodi nas do cr/eta broj 3. Ovde je Oko Horusa skicirano iznad regiona srednjeg mozga, gde je usklaeno sa zapanjujum tanou. Nemogue je nevideti slinost sa simbolom na crteVl broj /.

Crlel broj /. Oko HOIusa

molw.1 kora

:7 mali mozak hiofi. l.lnl Iaa d nVnh vlakana lnold!na Cmd broj 2. Srel/Ilji IIwlk

15

. ,

, I I II

Crtel broj 3. Oko Horusa stavljeno nll sredIji mowk

Egipani su Oku pripisivali mnoge moi, ukljuujui i da je separatni entitet po sopstvenom pravu. U vrlo ranim vremenima kada je lo bilo Oko Ra, govorilo se da "hoda okolo i motri nad inidba.ma ljudi i vraa se nazad da raportira svom gospodaru". lednom prilikom ono je otilo toliko daleko da ga je Ra zamenio drugim Okom, tako da se prvo jako razljutilo i ukorila Ra zbog njegove nestrpljivosti. Ova sposobnost da deluje i belei dogaaje na daljinu izgleda da je sasvim adekvatan opis i telepatije i vetine astraIne projekcije. Oigledno, mnoge moi koje u dananje vreme moemo da etiketiramo kao okultne smatrane su delom identiteta Oka, bilo da je od Ra, Horusa ili svetenika I hramu. Vrlo je verovatno da je na svoj nain i kroz hiljade godina drevno syetenstvo ostavilo smerokaz buduim generacijama, da je postojalo neto to su oni smatrali izvoritem prirodne mentalne snage. Znamo da postoje delovi srednjeg mozga koji kontroliu i apetit i ed. Oni nam govore kada dajedemo a kada da pijemo; takoe nas upozoravaju i da smo 16

siti i napiti. Oko, kada je sahranjeno sa telom, sma Iralo sc da obezbeuje unrlom oveku "hleb i pivo" na putovanju I Amenti na Zapadu. U ovom drugom hicu koji su dali drevni svetenici moemo videti ukazivae na skrivene sposobnosti oveka. Mnogo godina vladalo je miljenje daje ovo podruje mozga

. samo deo ula mirisa. Do izvesnog obima, bilo je i jeste. Ovo ulo bilo je od vitalnog znaaja za oveka rano I njegovoj evoluciji; bez njega bi umro. Bilo je vano namirisati neprijatelja ili divlju ivotinju pre no to on/ona namirie vas. Iz podruja olfaktora izronila je neo-kora sa svojim kompleksom desnog i levog mozga. Ali novo znanje je otvorilo celo skladite mogunosti za istraivanje, dajui novi uvid I prirodu psihikih moi. W. E. B. je bio fasciniran svim ovim i provodio je mnogo vremena sa radou diskutujui i argumentujui za i protiv. Imao je instinkt za ovu udnu vrstu zagonetki i to je nesumnjivo dodalo neto njegovom ve ogromnom razumevanju oveka. Onje verovano bioptvi kojije ukazao da seza akala kae da ima najfinije ulo mirisa od svih ivotinja i da moe da prede milje kroz pustinju da bi naao vodu. Onje rekao daje Anubis, bog sa glavom akala bio i Gospodar Magije i daje moglo da se pretpostavi da zna o moima srednjeg mozga. Pokoravajui se uputstvu W. E. B. da gradimo na temeljima iz prolosti i istraujemo na najneobinijim mestima da bi pronali dokaze, naroito tamo gde se tiu lelepalije, moemo da ponemo da traimo naine da proirimo ono toon stavlja pred nas I ovoj

17

I

I 'I

II

knjizi. Radei to, njegov rad nije izgubljen ili prevazien, ve postaje centralno jezgro oko koga sc nove ideje lepe, priavaju j profiltriu, Ne shvata se esto da, kada bi mukarac ili ena iznenada postali kompletno telepatini, verovano bi poludeli za par minuta. Biti kontinuelno otvoren za kakofoniju sveta je vie nego io ljudski m moe da' nosi. za nas je dobro i io e napredak prema nastanku "rase telepata" biti vrlo postepen. Verovatno e sc postaviti i piranje da li ja, kao student W. E. B., praktikujem telepatiju. Odgovor je, da, ali je to najee ncsvcsna aktivnost. Kupovina vikendima sa suprugom, kada smo na razliitim dclovima grada, vrlo esto jc dovodila da mi kada krenem da neto stavim I korpu, proe kroz glavu: "Ne, Mikc jc lO kupio". Dogada se i obratno i da on odustane od nekc stavke "znajui" da sam ja upravo nabavila ono to on namerava da kupi. Vrlo esto, pa i previe esto, oboje odluimo da ne uzmemo neto poto je drugi ve nabavio i na raju, da oboje ostanemo bez toga!!! To je deo zabave, a re zabava koristim nameno i savetodavno, poto, kada praktikujete neto kao to je ovo, sa ozbiljnou, ono postaje zamorno i odustajcle, ukoliko vam se, bar na krotko, ne povrati avanturistiki duh. Ponekad inim nameran napor da kontactiram svog supruga ili jedno od svoje dece ili roditelja. Ovo je lee i otkrila sam da najbolje rezutate dobijam iz jedne od dve metode. Ili ja poaljem iznenada visoko-nabojni signal i onda ga prognam iz svesne misli, ili napravim "fle" signal. Ovaj drugi j e naj-18

laki. Prvo to radim je da oblikujem poruku najkrae to je mogue, a onda da je prevedem u simbol-formu. Oigledno, ovo deluje samo sa nekim ko vam je blizak, ko zna ili moc da naini edukativni pogodak ta simbol znai. Potom ja zamislim da je ovaj simbol poslat kao laser svctlosti u regulanom ritmu pulsa prema osobi koje se tie. Ne tvrdim da sam ovu tchnikudovcla do perfckcijc, ali mnogo puta je rezultirala u telefonskom pozivu, esto nesvesno obavljenom od strane osobe koju ja pokuavam da kontaktiram. Obino mi kau: "Upravo sam pomislila da le nazovcm i vidim kako si!" Za trenutak emo se vratili srednjem mozgu, hipoiznoj lezdi koja ima udan sjaj. U stvari, moe da se kae da imamo malcnu svetlosnu baklju u sred glave. U par prilika kada sam pokuavala da koristim ovu svetlost da pulsiram signal, proces je bio malo uspeniji. Nije dovoljno rei "Ovo je nain kako se to radi", ve treba opraVdati viak uloenog vremena u proccs, pre nego to mogu da se posvetim, na primer, vodenju domainstva, predavanjima, pisanju ... w. E. B. ukazuje na injenicu da jc emocionalni naboj esencijalni deo telepatije i tone moe dovoljno jako da se podvue. Mislim da ovo moe previe esto da izazove neuspeh naunih eksperimenata. Oni proputaju da razumeju da devet desetina okultnog rada, naroito kada se tie psihikih sposobnosti, radi n a emociOllalnom naboju. Bcz benzina kola ne bi krenula; bcz ugradcne emocije nemogue je obezbediti dokaz kakav je drag srcima naunika. Previe esto okruenjc je hladno j kliniko a ljudi koji

19

1

I

sprovode eksperiment zaista alju svoje sopstvene telepatske signale, kazujui podsvesno sirotoj dui koja se podvrgava testu: "Ono to ti pokuava da uradi je nemogue, a mi ti i onako neemo verovati!" Kada se ovako neto emituje sa emocionalnim nabojem, vie je nego dovoljno da izawve neuspeh, bez obzira koliko je psihisla dobar. Ali, dolaze mladi, sveiji i otvoreniji umovi u podruje parapsihologije; postoji nada da e oni uspeli tamo gde su drugi doiveli neuspeh. Na isli nain ritualni mag moe da koristi golove misaone oblike, kao to su izgradeni a Dan Majki ili velike sezonske proslave, lako a sluajna emocija moe da se koristi za slanje telepalskih poruka. Nezgoda ovoga je to osoba ne moe da odabere vreme ili mesto. Veina nas je doivela te trenutke kada, bez nekog oiglednog razloga, postanemo vrlo sreni i budimo se oseajui se svee, vedro i puni smo optimizma. Koristite sve prednosti ovakvog raspoloenja sve dok traje. Gde god da ste, ak i ako hodate ulicom, poaljite na ovom alasu emocionalnog dobrog raspoloenja poruku ljubavi i nade. Mo..ete da je usmerite prema nekom ko vam je drag i ko je u tom trenutJ daleko. Ili, moete jednostavno da dozvolite da ovaj trenutak unutranje radosti utee u svet u celini. Nikada ne troite uzaludno trenutke kao to je ovaj: to je iSlo toliko deo snage tclepatije koliko i scdcnjc i slanje simbola ili poruka partneru. :inei ovo dodajete sposobnosti Svcl;ke Naddue da prevnzidc mraniju stranu zauvek pokuavajui da povue 20

konicu na dole. Ovo e imati efekat i na vas, poiljaoca, poto ele polako postati svesni da proivljavate ovu unutranju radost znatno ee. Nita se ne emituje napolju to se ne vraa vama; to je kosniki zakon, ponekad nazvan Zakon Povratka. Oni koji konlinuelno emituju oseaje turobnosti, utuenosti i pesimizma otkrie da su okrueni slinim mislima koje im sc, odskaui, vraaju. l U ovoj knjizi, akcenat je na stpljenju kao glavnom atributu i praktikovanju j treniranju telepaskih moi. To je, u stvari, jedan od temelja vetine; u svakom sluaju, mora da se kae a to nije prva vrlina sadanje generacije, iji je najvei broj pripadnika roen u svetu "insant" svega. Ukljuena u zadatak nastavljanja rada koji je zapoeo W.E.B., vidim mnoge ljude sa ogromnim psihikim darovima koji ne uspcvaju da ih dovedu do punog procvata jednostavno zato to ne posveuju dovoljno vremena. Svaki trening ima trenutke dosade za studenta, ali ako su prisutni volja i posveenost ti tTenuei prolaze i nova snaga izvire iz suvog perioda. Nije dovoljno proitati nekoliko knjiga i pokuati izvodenje par eksperimenata; skrivene moi uma moraju da se sotiraju, testiraju i treniraju sa toliko determinacije koliko bi osoba trebalo da uloi da postane. na primer, lekar ili inenjer. U treem poglavlju pod terminom "slikovita svesnost" dat je dobar savet o izgraivanju prizora koji 1 Zakon Odskoka. Jean od Devet Velikih Okultnih Zakona.

Opino: Murry Hope: PRAKTINA EL TSA MAGIJA (prim.prev.)

21

I

treba da se alje telepatski. Ovo ukljuuje upotrebu od strane poiljaoca i mirisa i zvuka dodatno z aktuelnu sliku. Sposobnost da se naini vrlo detaljno slika neega i izbaci na televizijski ekran uma je drugi deo psihikog treninga. Ona slui da ojaa upleteni model takvih vetina, od kojih svaka zavisi od druge u smeru uspeha. Ako ne moete da koristite ono to se u okutnom radu naziva kreativna imaginacija, onda nema velikog izgleda da postignete mnogo uspeha niti u slanju niti u prijemu poruka.

W.E.B. potpuno razjanjava da podsvesni um moc dl obavi transmisiju slike daleko lake nego rci. Poto je to tako, v.tinu izgradnje umnih slika student bi trebalo da praktikuje svakodnevno, sve dok prizor koji je potreban ne moe trenutno da se projektuje (u vidu bljeska/nea) na unutranji ekran. Veina okultnih kola stavlja poentu treninga svojih studenata na potpuno korienje ove posebne vetine, radei sa simbolikom imaginacijom u meditaciji i u radovima na stazi 1, obliku visoko disciplinovanog dnevnog sanjarenja. Ovo je toliko vano u teiepatiji da bih savetavala onima koji ele da udu u rad ozbiljno da posvete nekoliko sedmica, ako ne i meseci, proiavanju i usavravaju ove sposobnosti pre poctka rada na samoj telepatiji. l md na stazi= tehnika u kojoj se um projektuje u niz situacija

uz punu ulnu percepciju u obc dimenzije. Opino u rao dovima D. Asberofl-Nowicki: RITUALNA MAGIJA. STAZE SJAJA. AUTOSTRADE UMA i UASNJt PEJI. (prim.prev.)

22

Ovo nas prirodno vodi do studija simbolizma i drugog dela komplikovanog modela okultnog treninga. Partneri koji rade zajedno treba da imaju slino znanje simbologije, i simbolima, pod kojim ne podrazumevam one kojc se esto vidc i koriste u slanju mentalnih signala, ve irok opseg tradicionalne simbologije; nudi se cclokupan i zaseban sopstveni jezik. Perfektno je izvodljivo da osoba moe da bude u stanju da konstruie poruku u simbolima, pod uslovom da i poiljalac i primalac koriste iste interpre-tacije. -Postoji metoda itanja i pisanja u simbolima koriena I mnogim modenim kolama koja zadovoljava potrebe autine dece. Nju je pronaao i uveo Carl Blitz, Austrijanac roden u blizini ruske granice. Rano u ivotu doao je do zakljuka da je nenakIanosi prema drugim narodima hranjena injenicom da osoba ne moe da razume njihove rei ili misli. On je diplomirao na Bekom univerLitetu kao hemijski inenjer, ali je eksperimentisao sa idejom simbolistikog jezika koji bi svi mogli da razumeju.

Neosredno pre Dugog Svetskog Rala on je poslat u koncentracioni logor, gde je video kako ubijaju druge zatvorenike, kako je on rekao, "samo zbog rei". Osloboden je i otiao je u Englesku gde je promenio ime u Charles Bliss. Poto je radio u Londonu neko vreme sa suprugom se preselio I Shanghai. Ovde je poeo da se interesuje za kineske simbole i bio je impresioniran injenicom da su, mada su u postojale stotine razliitih dijalekata, ideografe

23

I li

pisanog jezika mogli da itaju svi. Poeo je da eksperimenlic sa idejom slikovitih jezika. Godine 1943. ponovo je inteniran, ovoga puta od srane Japanaca, ali je nastavio svoj rad na simbolima. Posle rata se nastanio u Australiji i poeo borbu da se njegove ideje prihvate. Danas se Blissova Simbolika koristi u poduavanju mentalno hendikepirane dece irom sveta. U svakom sluaju, njegov sistemje neksibilan i sposoban da tumai ak i komplikovane j apstraktne ideje, tako da moe da ini pcrfektan simboliki/slikoviti sistem za upotrebu u telepatskim eksperimentima. Par asova izuavanja je dovoljno da omogui svakome da ila ili pie pril ino br.m Blissovim Simbolima. Nekoliko sedmica daje kompletno tekue znanje. Prilino je prihvatljivo za knjigu kao to je ova da bude pisana Blissovim Simbolima; istu knjigu bi mogao da ita K inez, Francuz, Rus ili vedanin; posle nekoliko sati poduavanja ovim simbolima svako od njih bi mogao da ita i u potpunosti razume sadraj. Kada sam se srela sa ovom metodom, shvatila sam da bi mogla da ima mnogo primena u okultnom polju, od kojih bi jedno moglo da bude ESP i telepatsi eksperimenti. Oblici koji se koriste su jednostavni do krajnosti, lako odravani u umu, i zbog toga lako mogu da budu projektovan; nekom drugom. Gotovo je nemogue da izbegnemo povratak na ri W.E.B. Ovde imamo novi nain miljanja. Metoda komunikacije pronadena za one koji ne mogu da komuniciraju na uobiajen na;n moe dobro da koristi i onima od nas koji pokuavaju da podignu 24

komunikaciju na dugi nivo da bi postigli proboj. To je nova ideja za izgraivanje, izvoenje i eksperimentisanje. Od vitalnog znaaja za one koji rade u okultnom polju je da ne dozvole sebi da im poraste samozadovoljstvo. Nikada nije dovoljno da se oslanjate samo na ono to drugi kae ili uradi, ak i kada je ta osoba kalibra W.E.Bullera. Takvi ljudi su, da se izrazimo tradicionalnim reima, Pokazivai Puteva; oni ukazuju na mogue mar-rute, a onda se povlae. Ako su dobro obavili svoj posao, oni koji su ih sluali preduzee posao koji je ve obavljen i stremiti da se dokau. "Uitelji su", rekao je W.E.B., "preke na lestvama". Student koristi znanje i iskustvo svog uitlja da se popnc na sledeu preku, a onda je njegov red da prui potporu nekom drugom. Gledajte okolo na ono to je novo, vidi tc da li moete to da koristite, o novom uvek postavljajte pitanja, i ako dokae svoju vrednost, budite spremni da se na lo adaptirate". Na mnogo naina nazadujeno zbog negativnosti svog prilaza ivotu. Mislimo prvo o onome to zamiljamo da ne moemo da uradimo i tako izgradujemo trenutnu barijeru preko koje onda, moramo da se pentramo. Mukarac ili ena, radei du okultnih linija, prilazi ivotu sasvim drugaije od ostalih ljudi. Umesto da pokuava da se bori i/ili tue radi potinjavanja, veina njih cilja da "oseti", Jlkuavajui da uspostavi raport koji e omoguiti rad sa ivotom, a ne protiv njega. Mislimo o ivotu kao o apstraktnoj stvari; a jo uvek, on je d svega najoseajniji, neto iji smo mi deo, neto to je

25

mogue usmeriti ako sc kreemo oko njega na pravilan nain. Tuno, za devet desetina sveta teret je biti roden. Ali potrebna je samo mala koliina povetarca da podigne pali list. Svaka misao ljubavi. sree ili snage emitovana tclepatski, osvetljava celinu. Ovo je deo telepatskog isceljivanja na svetskoj skali. To nisu samo ljudi koje treba iseeliti; toje suta Dua Sveta sama, i Rasne Due koje tako lako mogu da otete oni koji ive u njima. Veliki kakvi bez sumnje jesu, ovi entiteti su izgradeni od strane oveka na prvoj instanci i zato mogu od njega da budu i uniteni ako je njegova volja dovoljno jaka. Zato je od sutinske vanosti da proirimo svoje misli prema onome to se u loi i hramu naziva Planetano Bie.' Postoji okultna maksima da sav duhovni rad mora da startuje iz unutranjeg jezgra i da radi prema periferiji. Ako ponemo svaku seansu telepatskog treninga dostizanjem (u mislima) Naddue Sveta, moemo da otkrijemo da dobijamo nazad neke interesantne odgovore. Mladi ljudi prilazei u dananje vreme ovoj vrsti rada imaju energiju i snagu kao i oseaj za urgennost koje nisu poscdovali u vreme kada je W.E.B. bio mlad ovek. Ali, on je bio deo gradevine koju je ostavio na kapijama novog veka. Onje ostario po godinama. ali nikada u srcu. Uvek je imao vie nego dovoljno vremena za mlade ljude i bio je oduevljen njihovim idejama i planovima za budunost. Smatrao je da, l Opirno: Dion Fortune: KOSMI:KA DOKRrNA

(prirn.prev.)

26

ako postoji posveenost, onda ni strpljenje ni razumevanje nisu daleko. Ovo govori veoma mnogo i o njegovom sopstvenom razumevanju, kako teme tako i ljudi, jer njegove knjige i sada nastavljaju da se izdaju irom sveta. Prilazio je svojim temama neposredno i pravo, i nije bilo nikakvog glamura ili nepotrebnog ukraavanja uenja koje ga je omililo njegovim uenicima. Pretpostavljam da e neko nastaviti njegove radove, to svi pisci ele na kraju; ali mislim da e uvek biti onih koji e prepoznavati istinskog uitelja izmedu redova. Pre mnogo godina, ne dugo poto smo pvi put upoznali W.E.B., moj suprug i ja poveli smo decu i krenuli da se sretnemo sa njim u Tudorskoj kolibi sa slamcnim krovom kojaje tada bila njegov dom. Moja devetogodinja kerka je bila neobino mima nekoliko sati a onda neposredno pre nego to smo krenuli ustala je i prila mu. Uzela ga je za ruku i rekla: "Podsea me na Cheirona, kentaura. I Zna, i on je bio uitelj." On se nasmejao od srca. "Mnogo si blie istini nego to zna!" odgovorio jojje. Za sve nas je posle loga oslao Cheiron. Kao i njegov predak tog imena poduavao je mnoge koji su doli kod njega i svi su ga voleli i potovali.

DOLORES ASHCROFT-NOWICKI

1 Cheiron. najmudriji od svih kentaura, uven po svom poznavanju medicine; bio je ocitlj Asclepiusa i He:ulcsa. (gltka mitologija) (prim.prev.)

27

PREDGOVOR

u ovoj knjizi pokuao sam da izvuem I prvi plan neke sugestije o onome io je poznalo kao "tc1cpatija". Mnogo loga to je napisano bazirano je na mojim linim iskustvima du ovih linija, ali igledno da svako ko pie o nekoj znaajnijoj lemi mora da bude duan onima koji su prethodno cksperimentisali i zabeleili rezultate koje su dobili. Postoje malobrojni istaknuti praktiari I svakom polju rada koji duguju malo ili nita svojim prethodnicima. Velika veina nas moe proitabilno da sc scti da, ako nae sada!njc stanje znanja izgleda daje mnogo naprednije od onog koje su poscdovali nai preci, to je zalo to mi, mentalno j filozofski, stojimo na njihovim pleima. Mi smo uvek duni prolosti, i nikada ne moemo sebi da priutimo da sc nje odriemo. Isto je i sa knjigom kao to je ova, ali u obradi telepatije susreemo se sa jedinstvenim nedostatkom pisanih infomlacija a mnogo toga i Io imamo napisano je na takav zamren nain da je a obinu osobu teko da stekne bilo kakvu jasnu ideju o temi . Prvi izvor onoga malo to je tampano je Britansko Drulvoza Psihika Istraivanja. Poslojijcdan ili dva druga izvora, ali za praktine svrhe Drutvo (u dajem tekstu oznaeno skraenim D.P.I.) jo uvek

29

I

I

ostaje autoritet o ovoj temi. Poslednjih godina napredovanje nekih od mnogih panpsiholokih drutava je sadravalo studije o rezultatima dobijenim na polju telepatije, ali ponovo, njih prosena osoba ne moe lako da razume. U ovoj knjizi pokuao sam da dam, u jednostavnijem obliku, rezultate koje su dobili neki od najnaprednijih israivaa telepatije, ali uglavnom ona sadi rezultat mojih sopstvenih iskustava i eksperimenata na ovom rascinantnom polju istraivanja o skrivenim moima ljudskih bia. "Gnothi se auron", rekao je Grk starih vremena -""I0IIaj .ebe" - i ovaj ukor, ako se pravilno razume, odvee nas du jcdnc od Staza do Unutranje Moi. Konano, moram da zahvalim na savetu i pomoi mnogima od brae u ovom radu, ali iznad svega na asistenciji i ohrabrivanju svojoj supruzi. Knjiga treba da pomogne onima koji prilaze temi prvi put, kao i onima koji su ve studirali du ovih linija. To je moja iskrena elja i sa ovom nadom je aljem u svet.

W. E. Butler

30

TA JE TELEPATUA?

"Taje telepatija" obino se kae kada se dogodi neto udno na mentalnom polju i izvede prosenog oveka iz uobiajenih misaonih navika, mada se po pravilu re pogreno koristi u veini sluajeva. Zato emo da definiemo termin "telepatija" poto je saveno tano, kao to je slavni Dr Johnson jednom primetio, da definisanje termina tedi mnogo argumCnlovanja. Re dolazi iz ranih dana D.P.r. koje je osnovano u viktorijanskim vremenima d a bi izuavalo one udne dogaaje koji se danas obino oznaavaju kao "natprirodni fenomeni". Trojica od osnivaa Drutva bili su profesor Sidgwick; Frank Podmore i F.H.W. Myers. Myers, koji je bio klasini naunik i pesnik znaajne reputacije, uveo je naziv "lejepatija", koji je nainjcn od dve grke rei koje sastavljene zajedno nose znaenje "oseaja na daljinu". Ova re je iskovana da pokrije sve one sluajeve sa reputacijom natprirodnih aktivnosti koje ukljuuju neku vrstu "aktivnosti na daljinu" izmedu pojedinaca. Njegovo sopstveno objnjcnje rei bilo je da ona znai pokrivanje "komunikacije impresija bilo koje vrste od jednog uma do drugog, nezavisno od prepoznatih kanala ula". Ova definicija je dovoljno iroka da pokrije veinu natprirodnih fenomena, ali on i njegovi saradnici u

31

I Drutvu skovali su dalji termin 7a ovu telepatsku akciju i reakciju kada se svesno izvodi. Ovaj lennin je "transfer misli" i moemo da pojednostavimo materiju ako mislimo o "telepatiji" kao irem i generalizovanjem polju; a o "transferu misli" kao jednom posebnom aspektu. Kao to emo videti kasnije, postoje drugi specijalizovani aspekti koje Ireba obradili, ali za trenutak emo koristili re "telcpatija" i za svesni i a nesvesni transfer misli, osaja i elja - a i drugih stvari. Kada je D.P.l. osnovano, njegovi istraivai su poeli da izuavaju fenomen telcpatije i transfera misli iz dva razliita ugla. Sakupili su podatke o mnogim sluajevima spontane manifestaije telepatije i briljivo ih proveri!i. U isto vreme, poeli su seriju paljivo smiljenih eksperimenata u transferu misli.

Internacionalna reputacija

Za nau sadanju svrhu nije potrebno da ulazimo dalje u istoriju D.P.J. osim da kaemo da je ono sebi obezbedilo intenacionalnu reputaciju kao Drutvo sa vrlo visokim standardom naunog prila.a svim navodnim natprirodnim dogaajima. Materijal koji je prosledivaJo D.P.1. ima visoku dokaznu vrednost. Neki od nas dok izuavaju i proeenjuju ovaj materijal, ale to tennioi Drutva nisu bili malo iri pola oscamo da postoji mnogo toga vie to se odigralo na ovom polju u vreme klda je Drutvo poelo svoja istrdivanja.

32

U islo vreme, treba pomenuli da Dutvo kao ceJina nije deinisalo oficijelnu taku gledita u vezi sa natprirodnim subjektima. Svaki lan je slobodan da pravi sopstvcne opservacije i a izvlai sopstvene zakljuke iz dokaza koji mu sc podnose, ali niko ne moe da govori u imc Drutva i da kae da je ova ili ona izjava oficijeino miljenje D.P.1. Treba pomenuli 10, poto neki lanovi Drutva svojim elokventnim i snanim izjavama u javnosti, esto navode neoprezne novinare na fonniranje miljenja da "Drutvo za Psihika Istraivanja kae ovo ili ono". Potpuno odvojeno od baznog rada D.P .1. mnogi dugi eksperimenti su izvedeni u ovom polju. Moemo ak da vidimo i poetke oficijelne istrage u nekim od komunistikih zemalja. Jedna od dodatnih lekoa za njih pOlO su bili pod uticajem dijalektikog materijalima Lenjina i Marksa je da fenomen mom da se pronese u islo materijalistiki ram referenci. Na primer, da li sc telepatija pokorava zakonu invennih kvadrata, kao sve ostaJe poznate maierijaine energije? Oigledno ne, i zato eksperimentatori iza Gvozdene Zavcsc moraju na neki dovitljiv nain da pronadu put za integrisanje telcpatskog fenomena u generalnu ideologiju dijalektikog materijalizma. Postoje i drugi, koji nisu potinjeni nijednoj posebnoj ideologiji, koji pouavaju da otkriju kol iko injenice le/epa/ije poveavaju ili smanjuju mogunost ljudskog preivljavanja posle smrti. Treba pomenUli a se u injenicu telepatije vie ne sumnja, osim medu malim gupama tvrdokomih naunika koji spadaju u

33

red onih ljudi koji, uprkos svim dokazima koji POtvrduju suprotno, i dalje veruju daje Zemlja ravna.

Polovanje naunika

Naravno, postoji uoptena reakcija veine publike koja klBsiikujc sve takve pojave kao "Gomilu gluposti !" (izrazi su zamenljivi prema ukusu). Ali ak i takvi nepomirljivi ljudi koji ne veruju, kada im se tema priblii privatno, priznaju da "postoj i neto u svemu tome, ali naunici e to utvrditi u dogledno vreme!". Ovo udno potovanje naunika u ovim danima dobija oblik potovanja koji je nekada ukazivan sveteniku. U svakom sluaju "naunik" je onaj ko koristi izvesnu mentalnu disciplinu u svojim istraivanjima i svako ko primenjuje istu metodu moe podjednako da tvrdi da je naunik. Ukratko, naunik opaa fenomen, fonnira odredene teorije da bi raunao na njih, koristi svoje tcorije da izvodi ponovljene eksperimente uz razliite metode prilaza i konano izbacuje napred rezultate svoj ih eksperimenata u obliku hipoteze. Ova teorija - poto je to sve to realno jeste - bie blisko ispitivana od strane njegovih kolega-naunika, j vrlo verovano e biti znaajno modifikovana kada oni izvode svoje eksperimente iz ugla svojih sopstvenih posebnih pogleda. Takode, postoje mnogi nauni!.:i koji, kao i mnogi teolozi, ne mogu da prihvate nove teorije zato to se one ne uklapaj u u njihov sopstveni oblik razmiljanja, i ti ljudi e uiniti sve to mogu najbolje

34

- ili najgore - da diskredituju i teorije i one koji su ih publikovali. U svim ljudskim razmiljanjima postoji tendenija da se padne u korak sa veinom, i svako napredovanje instinktivno trpi rezislcnciju ako izgleda da ide nasuprot onome to se ve podrava. Ne samo da trpi rezistenciju, ve je esto i strasno vredano, a istorija ljudske misli pokazuje samo previe jasno dubine do kojih ak i dobri ljudi mogu da potonu. Ovo se dogaa zato to strahovita snaga instinkta krda postoji I svakom od nas, i ini nas emocionalno bremenitim predrasudama protiv svake nove ideje koja moe da uznemiri folirani poredak stvari. Ljudsko razmiljanje tei kretanju kroz dobro utabane koloseke, i ta tendencija, fonnirana kroz hiljade godina, ne menja sc lako. Ali, kako kae profesor u knjizi Olivera Wendella Holmesa sasvim korektno, ljcb (kolosek) je isti kao i grob, samo ne toliko dubok. U svakom sluaju, takav kolosek moe da postane grob - mesto za sahranjivanje nezavisne misli. Sve ljudske organizacije su ovome podlone, kako pokazuje istorija. Ona pokazuje i da se uvek stie do take kada se neki ljudi oslobaaju takve krutosti, bilo da je nauna, medicinska, religiozna iJi ideoloka.

Nadnormalni fenomen

U dananje vreme, vidimo veliki pokret prema novim oblicima miljenja, novim pogledima na ivot i novim metodama istraivanja tema koje su ortodok-

35

I

sne institucije prethodno odbacivale sa prezTenjem. Postoji mnogo ludosti, mnogo okrutnosti i mnogo fanatikog miljenja I vezi sa natprirodnim feno meni ma. Ovo sc odnosi ne samo na onc koji prihvataju mogunost psihikih i okultnih dogaaja, ve i na one udrugom kampu, koj i govore luckaste stvari, imaju kompulzivno neverovanje koje odbija da razmotri bilo koji dokaz i podjednako su fanatiki I svom poricanju i proganjanju onih koji se razlikuju od njih. U stvari, tendencija poronost; progona jc vca I kruim grupama. Ova dva opoziciona kampa manjc ili vie optuuju jedni druge i treba ih ostaviti da se izbore i isteraju stvar na istinu I svetlu svojih sopstvenih predrasuda. Ovde sc nadamo da emo dosegnuti za otvoreno umnim i liberalnim misliocima na svim nivoima i da emo pred njih izneti odreene informacije koje e im omoguiti da prostudiraju ovaj aspekt natprirodnog i u teoretskom i u praktinom maniru, u pravom naunom duhu. Mnogi misle o instrumentima iz laboratorije - testcevima, Bunzenovom plameniku i elektrinim spravama - kao sutinskim za rad naunika. Ovo je samo deo, poto sve zavisi od vrste istraivanja koje se preduzima: izikog, hemijskog, biolokog, elektronskog, psiholokog . . . da pomeneno samo neke. Svi imaju svoje instrumente i neki od njih su vrlo komplikovani. Drugi koriste vrlo jednostavnu aparaturu. Veina rddnika I psihikoj nauci koristi vrlo malo takvih pomonih sredstava. Glavni instrument je osoba, madajedan broj sprava za beleenje raznih vrsta moc da sc primenjuje.

36

To je situacija koju iznosim pred vas sa naune take gledita, i to je sutinski deo cele nae procedure ako emo proizvoditi rezultate koji e izdrati istraivaki kriticizam koji e biti etiketiran protiv

njega. Veina ljudi ne brine bespotrebno oko oficijelnog naunog ugla. Oni jednostavno ele da vide lino da li takvo svojstvo kao to je telepalija zaisra postoji, kako deluje, kako moe da je razvija obina osoba i a koje svrhe moc da se koristi. Ovde ulazimo u sferu moralnih vrednosti i rasuivanja. poto telepatska sposobnost moc, kao i svi drugi darovi, da se upotrebljava i Zloupotrebljava.

Ove uvodne napomene su, kako smatram, dovoljna osnova za razmatranje optih uslova pod kojim telcpatija deluje i koje oblike uzima. Pratei to, obezbediemo bazne vebc koje su potrebne za pronoenje svojstva I aktivnost, zajedno sa tehnikama koje pomau. Koliko od naunih metoda moe da se upotrebi u istraivanju uglavnom je pod kontrolom pojedinca. to va rad vie prilazi naunim standardima, bolje e biti prihvaen. Po mom miljenju prilaz na pola putaje najbolji, poto osoba moe da poslane vrlo kruta u ovom radu. Subjekti koje koristimo u svom telepatskom radu nisu inertne hcmijske supstance, niti mehaniki instrumenti, mada neki od njih mogu da se primenjuju. Nai principijelni instrumenti su ivljcnje, miljanje, oseanje ljudskih bia, i to uvek mora da se ima na umu. Neuspeh raspoznavanja ovih personalnih cle-

37

I

L . '

mcnala esto je, u prolosti, redukovao ili potpuno ukoio svaku vrstu rezultata.

Oblici promene

Mada je telepatska sposobnost uobiajena za sve, njen razvoj zahteva neogranienu srpljivost -kvalitet koj i nije toliko uobiajen koliko se misli, u ovom instant i uurbanom vremenu. Kao to je reeno, nai instrumenti su ivot i senzitivna ljudska bia; njihova mentalna i emocionalna stanja svesti su konstantno promcn1jiva i to izaziva varijacije stanja uslova u kojima se nae istraivanje sprovodi. Ovi promenljiv; oblici moraju da se opaaju i kod "poiljaoca" i kod "primaoca". Iznad svega ostalog, 7ahteva sc stanje uma oveka koje je jedan uveni viktorijanski naunik opisao kao "zadovoljan da sedi pokono pred prirodom, zadovoljan to prati tamo gde ona vodi". Kruti uslovi treba da se primenjuju predostrono na poetku vaeg rada. Kasnije, nauiete koj e uslove treba "zategnuti" a koje "olabaviti". Na startu, brinite uglavnom oko opazivih injenica. Izgradnja teorija namenjena je kasnijim datumima. Kada se izuava bilo koja nova tema najvea ludost je ignorisanje svega to je napisano o njoj. Startovanje bez ikakvih prethodnih podataka znai da e biti nainjen vrlo mali napredak; tako treba prouiti ono to je objavljeno o ovoj temi. Moe da se dogodi da su drugi, radei du istih linija, nainili izvesne sugestije u vezi daljih metoda prilaza a tc sugestije

38

mogu da nam daju nove uvide. Ponovo, drugi su moda dokazali da izvesne linije rada ne dovode do realnih rezultata, i lO moe da sprei nae uzaludno troenje vremena. Kako postajemo vei strunjaci, to je mogue da otkrivamo da neke od tih neproduktivnih linija istraivanja imaju vrednost posle svega; moda su originalni istraivaei nainili greku. Ovde je vredno da sc prisetimo da su hiljade tona rude uranovog oksida baene kao smee poto nisu sadrale poseban metal koji je traen. Kada su Profesor i Madam Curie radili na nekom od ovog smea otkrili su da je jedan od najrcdih i najvanijih metala na svetu - radijum - sadran u uranovom oksidu. Klasian sluaj bacanja bebe sa vodom od kupanja! Modajc stoga interesantno i verovatno korisno ako sc, kada fonniramo svoje rezultate, osvnemo unazad na neke od tih ranijih eksperimenata koji oigledno nisu dovodili do rezultata. Moe da sc dogodi da se pronade novi ugao prilaza a sa njim nove neprimeene einjenice. Uvek kada sc poinje eitanje knjige kao to je ova postoji pokuaj da se ignoriu uvodna poglavlja. Neki ih i potpuno preske. Oni ele da predu na vebc,oni cle da startuju. U svakom sluaju, uvodne napomene imaju dve unkcije. Jedna je da vam daju dobro opte znanje o temi, a druga je da se povee ovo novo znanje sa vaim sopstvenim optim znan jem. Iz ovog razloga, uvodne napomene imaju vredIlost polo dovode do kondicioniranja vaeg uma na praktian rad koji lei pred vama.

39

I ,

I I I I

FIZI1 USLOVI ZA USPENE EKSPERIMENTE

U svakom polju istraivanja uvek je prednost ako moe da sc pregleda prostor I kome nameravamo da radimo, i isto se odnosi i na rad sa temom kao iO je Iciepatija. Mada moemo da budemo laici o onome Io je ukljueno I n.u oblast istraivanja (osim moda nekih optih ema), uvek moramo da imamo na umu istinu da ni jedan predmet ne moc da sc izuava I izolaciji. Uvek, i I najkompleksnijim i indirektnijim nainima, on je povezan sa mnogim drugim poljima judskog istraivanja.

Etilka razmatraja

Pre poetka izuavanja svojstva I detalje, bilo bi korisno ako ga pogledamo sa take gledita "motiva", Posle svega, obino imamo neki motiv za startovanje na novoj slazi rada. Kakav je, onda, na mOlivda izuavamo svojstva telepatije? Jedan motiv, naravno, moe da bude jednostavna elja da znamo. Ali to nije dovoljno da se istrauje materija; ta emo da radimo sa svojim otkriima? Tclepatija. kao i svaka druga sposobnost uma, moe da se koristi za dobro ili za zlo. poto je sama po sebi neutralna. Ovde dolazimo na podruje etike i morala. i uranjama u

41

dunglu konliktnih ideja; iroko diferencijalni oblici za "bolje i vie" ili ivotne navike i stilovi lako dovode do podela u "tabore" i "plemena" u naoj modernoj civilizaciji. Moemo lako da se izgubimo u ovoj moralnoj-nemoralnoj-amoralnoj dungli misli i udnji; ukoliko nemamo neke jednostavne vodstvene linije na koje moemo da se osloni mo -neku Ariadninu nit koja e nas voditi kroz moralni lavirint. Jedan vrlo visok autoritet u komunistikom drutvu jednom je napisao da je sve to se dokazalo kao dobrobit Komunistike partije bilo dobro i istinito. Sve to nije podravalo partiju bilo je, ipso jacto, poreno i zlo. Ovakav nain razmiljanja je daleko rasprosrranjeniji nego to prosean ovek pretpostavlja, i, u stvari, on lei ispod veine naih razmiljanja o bilo kojoj temi u kojoj imamo line interese. Kada se tie naih personalnih interesa, mi prirodno teimo opoziciji u odnosu na nove ideje za koje oseamo da mogu da deluju pretee u odnosu na na nain miljenja. Ovaj otpor novim idejamaje, naravno, isto emotivna i iracionalna reakcija. Tako, svaka nova ideja mora da sc suoi sa iracionalnom reakcijom mase oveanstva; "Ona je jedino tana ako u njoj ima neega to je korisno za mene". Mada ova okruna izjava moe da se izgovoti na nekoliko razliitih naina, i pod raznim nalijima i konvencionalnim frazama, ona je bazna reakcija velike veine ljudi. Ako paljivo pogledamo I svoje sopstvene personalne motive za izuavanje i upotrebu telepatske sposobnosti, uvek emo pronai

42

ovu baznu nedoumicu kako ui u nekom mranom uglu naeg uma. To jednostavno znai da smo mi svi ljudska bia sa manama. U svakom sluaju, postoje izvesne vodstvene linije i za nae svrhe moemo da ih sumiramo u tri kratke tvrdnje. Prvajc da ne smeno da pristupamo upotrebi bilo kakve telepatske moi koju razvijamo jednostavno za nae sopstvene hirove. Drugaje da treba da posvetimo svoju novu mo sluenju Bogu i oveku; treba da udimo da znamo, da bi sluili. l Trea je da ni pod kakvim okolnostima uopte ne smeno da koristimo telepatsku mo da dominiramo bilo kojom drugom osobom protiv lijene vo/je. Potpuno sam svestan da su ovo "saveti za perfekciju" i kao takve ih izdvajam. Po optem pravilu greima i padamo nedaleko od ideala, ali dobro je drati ove savete o perfekciji I elu naih razmiljanja kada radimo sa svim natprirodnim stvarima.

Aura

Oko svake osobe nalazi sc vrlo realno polje psihike energije. Rasprostranjeno je poznato kao "aura" i oko leme postoji dobar deo luckastog razmiljanja. Dovoljno je rei da normalni limiti aure fonniraju su psihike barijere i ne smeno, svojom telepatskom praksom, da inimo nita da bi slomili ovu personalnu barijeru protiv volje osobe koja je u pitju.

l Opino W.E. Butler: EGRT U MAGIJI

43

Ukoliko svojevoljno "spuste" svoju odbranu, onda mocmo - ako smo siguni u svoje motive - da delujemo na njih u telepatskom maniru osobaprema-osobi. U svakom sluaju, ovakav sporazum ne sne da se dobije nikakvom metodom postaVljanja pitanja kao to je verbalna sugestija (da je osoba "nagovorena" na saglasnost), niti smeju da se koriste droge, ili, toje veoma vano,da sc normalan kontakt izmedu prijatelja ili jubavnih parova eksploatie na ovaj nain. Dobro je da zapamtimo da isto kao to postoje prirodni zakoni na izikom planu, tako postoje slini zakoni i na psihikim nivoima, i mada na oba nivoa egzistencije moe da izgleda da smo ih izbegli, suta je istina da "ta ovek seje, to i anje". Postoji istinski moralitet koji ne vlada obiajima plemena, ve prepoznaje zakon uzroka i posledice koji se dobro odravn na svim planovima egzistencije. to se tie nae teme telepatije, moemo da kaemo da postoje izvesna bazna razmatranja moralne odgovonosti koja moraju da se uzmu u obzir. Svako ko ovo ignorie pre ili kasnije e iskusiti rezultate luekastog ponaanja, to sam mnogo puta video tokom godina posvtenih radu u nadnormalnom polju.

Opti 'dovi

Mocmo sada da predemo na opte uslove koji su se pokazali kao najbolji za telepatski rad. Cela tema "uslova" jc tnovita. Mnogi takozvani naunici insis-

4

tiraju na nametanju svojih sopstvenih krutih uslova u svakom eksperimentu koji mogu da izvoljevaju u ovom polju, potpuno zanemarujui injenicu da ovi uslovi mogu da spree natprirodni dogadaj. Ako, kada snimamo fotograiju, neki pripadnik plemena iz Kamenog Doba insistira da se ilm izvadi iz kamere i ispita na dnevnom svetlu pre no to nam se dozvoli da napravimo fotos, nai napori su uzaludno utraeni, poto bi ilm unitila ista snaga svetlosti koja bi, pod korektnim uslovima, dala perfektnu fotograiju. Naa ljutnja kada nam prijatelj jz Kamenog Doba veselo prokomentarie da je fotografija bila simulacija, blisko je paralelna slinoj ojaenosti koju doivljavaju istraivai psihikih fenomena koji se sretnu sa islim mentalitetom amenog Doba pod "naunim uslovima". Zbog toga Je bolje ne insistirati na previe krutim uslovima u ranim sladijumima naeg rada. Kako napredujete u svojim eksperimentima, moi ete da otkrivate uslove koji su neophodni. Ovi uslovi variraju odjednog pojedinca do drugog, ali opti uzorak e iskrsnuti i oznaiti vam koji uslovi treba da se "olabave" a koji da se "zategnu". Madaje povoljnije da koristimo termine "poiljalac" i "primalac" za dvoje ljudi koji su povezani u telepatskom eksperimentu, kroz iskustvo smo otkrili da , mada je na spoljanjim nivoima ovo dovoljno tano - poiljalac ima sliku da "alje" a primalac se pretpostavlja a prikuplja u sliku i bclei je - unutranji proces je neto drugaij i. Iz mnogo eksperimenata, pojavljuje se a u veini sluajeva primalac, daleko

45

od loga a je pasivno ogledalo prizora koje "alje" poiljalac, stvano dosee u unutranju svesnost i ostvaruje pozitivan kontakt sa njim, lime primajui sliku koja se odrava u umu poiljaoca. Obina analogija sa radiom nije primenijiva u ovom obliku lelepatskog transfera. Postoji nekoliko nivoa telepatskog transfera koji mogu da udu u igru, i to u rad uvodi elemenat kompleksnosti. Kada poiljalac misli o primaocu daje na nekoj udaljenosti, rezultati su ogranieni njegovim idejama o toj distanci. Ako on snano naslika primaoca kao da muje blizu, onda su dobijeni rezultati znaajno bolji. Ovo potkrepljuje sugestiju onog okultnog uenja koje kae da je razdaljina na unutranjim nivoima stvar simpatije i da ima malo veze sa fizikim idejama o distanci. U svakom sluaju, ako poiljalae radi najbolje to moc rezultati se poboljavaju.

Telepalski trening

Stigli smo do pitanja telepatskog treninga. Mnogi koji pokuavaju da rade na ovom polju izgleda da misle da je telepatska sposobnosI neto 78 ta nije potreban nikakav trening, ali oni koji su u materiju uli dubljc shvataju da sposobnost mora pvo da se uzdigne, potom da se stabilizuje i briljivo trenira, ako ele da sc dobiju rczultati koji vredc. Posloje izvesne metode uzdizanja lelepatske senzitivnosti, ali uopteno govorei sama eja da se koristi sposobnost poee da jc podie.

46

Nesvesna telcpatska akcija konstantnojc na radu oko nas, i lO sugerie da je potreban vrlo mali stimulans da jc dovede I normalnu budnu svt!snosl. Ali onda mora da se trenira jer u suprotnom postaje ono io sc ponekad naziva "divlji talenat"] , nepou7dan i neizvestan u svojoj aktivnosti. U izvesnim okultnim organizacijama, ovaj trening je postao "ina" vetina, i razvija se telepatija takvog reda kakav se relko vida izvan Loa, u la sam se lino uverio. Ncma nieg posebno tajnog oko metoda koje upotrebljavaju ok ulti st i. Ono to je prirnetlj ivo je sistematski trening j poiljaoca i primaoca. Za grupu ljudi je savreno mogue da obavlja trdllsmisiju kombinovane poruke jednoj osobi, i podjednako jc mogue za jednu osobu da komunicira sa grupom. Video sam oba ova oblika telcpalije u primeni j primetio da postojan, disciplinovan rad Ukljuen u trening daje rezultate. Sada moramo da razmotrimo do detalja uslove pod kojima nai eksperimenti treba da budu izvodeni. Pre svega, moramo da pridemo svojoj temi sa izvesnim verovanjem u njenu mogunost. Nae "verovanje" po koliini ne treba da bude nita vee od mentalnog truda da se bude neutralan I prilazu subjektu. Obino se misli da je neophodno za poiljaoca da se "koncerlIrie" dugo vremena na zamiljenu sliku koju prenosi. Misli se i da poiljalac treba intenzivno da eli da projektuje poruku odatle gde jc on do mesla na neku razdalj inu. Ovo nije to. l Opinije; WE Butler: KAKO SE RAZVJA VIDOVI_

TOST (prim. prev.)

47

r

, Period vremena I kome je poiljalac aktivan treba da bude samo deli sekunde; I srvari, teka koncentracija tokom znaajnog perioda vremena moe a sprei svaki transfer misli. . ' Aktucini mchani7am telepatskog Svojstva JC na ncsvesni m nivoima umova i poiljaoca i primaoca. Sve to je potrebno od poiljaa je da n rorm misaonu sliku maksimalne Jasnoe kOJa se alje, zajedno sa emocijom povezanom sa njom. Ned,ostatak ovog emotivnog naboja esto pouzTok.uJe d "Ic!cpalski senzitivac omai" . Modcll para'pslholo poeli su ovo da shvataju i sada konste Izrc ?JI su drugaij i od Zener karata i geometnJsklh diJagrama 73 svrhe transmisije.

Intencija i vizualizaija

Nabijena mentalna slika koja je izgraena svesno usmercnim naporom poiljaoca sada mora da be utisnuta u njegovu sopstvenu pods vest pod najbolJI moguim uslovima. Ovo nas dovodi d razmatranj "intencije" i "vizualizacije". IntenCIJa, kako ml upotrebljavamo re, je in volj ijim sredstvol ukljuujemo podsvesni mentaIm mehamzam u stJc spremnosti za rad pri ruci. To treb d bue rurn.o naprezanje volje; ne sme da bude ukljUivanja silovItog napora. Ovo vai za sve suptilnije psihi.ke fenmene kao i za rutinski trening koncentracIJe, mcdltacije

' i vizualizacijc. Postoji pria koju je isriaa

sada pokojna Dr Annie Besant, o svom dOIvljaju

48

kada je bila uenik teozofskog genija Madam I.P. Blavatsky. Dr Besant je sedela pokuavajui a se koneentrie prema instrukcijama koje joj je dala Madam Blavatsky. U jednom trenutku dama je vrlo spokojno primetila: "Moja draga Annie, da se ne koncentrie svojim obrvama?" Na ovaj nain je skrenula panju Dr Besant na injenicu da napree miie svog lica pokuavajui napono da sc koncentrie. Veina poetnika pada u istu zamku, koja izvire iz vrlo bliske veze izmedu uma i tela, gde telo odgovara na razliite mentalne i emocionalne tenzije. Postoji "jezik tela" koji ovo automatski izraava. U naem telepatskom radu ovo se manifcsruje u glasu koji "zove" upravo kada preduzimamo korake u tiini. Zbog toga svako mora sebe da obui u primeni "relaksacije". Postoje mnoge metode relaksacije, ali je ona koju u vam dali vrlo jednostavna i efikasna. Postoji i jednostavna veba disanja koja takode pomae. Poto postigne oputeno stanje poiljalac je spreman da prenosi poruku primaocu. Rekli smo da ne treba da bude nikakvog napora da se " poalje misao". Sve to je potrebno je da imate to je mogue bistriju mentalnu sliku. Ova slika moe da se izgradi bistrim vizualiziranjem. i to obino znai da mo vizualizacije mora da se namerno trenira, poto jasna prirodna vizualizacija nije toliko uobiajena koliko sc pretpostavlja. Obino, koriste se pripremljene slike i prizori, ali rad koj i sc ukljuuje u trening sposobnosti vizualizacije daje ekstra bistrinu prizorima koje poiljainc mora da prenese svom

49

l , ' I

I I

podsvcsnom umu, i ovo je razlog zato vam vrlo ozbiljno savetujem da trcnirate sposobnost vizualizacije; ak i ako moda imale snagu vizualizacije koja je dobro razvijena i ako moete da je koristite konzistentno.

rojeklovIne slike

Postoje ljudi koji mogu da gledaju u bilo koju ravnu povrinu, kao iO jc list papira i da na nju projektuju sliku koju su mentalno vizualizirali, i laj projeKtovani prizor pojavie im sc kao objektivna slika. pod izvesnim uslovima tako projektovane slike mogu biti viene od strane drugih ljudi koji gledaju u taj papir na koji je projektovana vizualizacija. Ovde imamo dcljcnu telepatiju, i mnogi eksperimenti su izvedeni du ovih linija. Svojevremeno sam poznavao devojicu koja je mogla da crta zapanjujue tane siluete predmeta. Kada sam je pitao kako to radi, odgovorila je: "Mislim i vuem linije oko svojih misli". Ona je oigledno projektovala unutranju vizuelnu sliku. U drugoj kategoriji, upoznao sam psihistu, Otta von Bourga, koji je mogao da projektuje takve sike u kristalnu kuglu, i njih je mogao da vidi svako ko gleda u kuglu u isto vreme. U ovom sluaju, delovali su i drugi faktori. Ova disgresija o vizualizaciji moe da izgleda da razbija ono to je reeno, ali poto je vizuali73eiona sposobnost od velikog znaaja za ovu materiju, oseam da itaoca treba upoznati sa svim

50

injenicama. Vratiemo se poiljaocu. Sedei u relaksiranom stanju i reguliui svoju intenciju na prenos, slika ili prizoru njegovom svesnom umu bie nametnuti od srane senzi'ivnih podsvesnih nivoa njegovog uma i bic otvoreni prema korespondentnim nivoima uma primaoca. Odatle e, kada uslovi budu pravi, izroniti u njegov svesni um i bie zabc1eena. Rekli smo kada uslovi budu pravi, poto postoji udesni vremenski zastoj koji se esto opaa u telepalSkom radu. Poruka je primljena u vreme kada je poslata, ali iz nekog razloga, ona kasni il i je potpuno potisnuta. Ovo je povezano sa aktivnostima svesnog uma primaoca, ali obino u eksperimentalnom radu postoji jak razlog 73 prizore da izranjaju im su primljeni. Kako e se proces odvijati zavisi od psiholokog tipa. To moe da bude unutranji glas koji govori ili moe da se vidi vizuelni prizor. Ponekad dolazi kao jasno i definisano znanje - bez ikakvog prizora uopte. Ponekad moe da bude ijaka mentalna impresija. A ipak, ponovo, ona moe da uopte ne ude u svesni um primaoca, ve da iskrsne kroz ono to je poznato kao "automatsko pisanje". Moe i da se dogodi da se koristi vie d jednog kanala.

Sluaj automatskog pisanja

U vezi sa prijemom telepatskih poruka posredstvom automatskog pisanja, postoje mnogi dobri aktuelni sluajevi koji su zabeleen i u analima psihikih is-

51

trai vanja. W.T. Stead, novinar i drutveni refonnator, koji je poginuo u katastrofi iona, imao je m dobijanja telepatskih poruka od drugIh na vaJ na.m, kao i g-dica E. K. Bates, jedna od prvIh lama D.P.I.; a postoje i mnogi drugi koji su beleili svoJa iskustva ovakvog oblika te]epatskog prijema. Jedno vreme sam i ja imao istu sposobnost i jedan primer iz mog linog iskustva moe da bude interesantan. U to vreme iveo sam nekoliko milja izvan Londona, u kome je stanovao moj uitelj za ovu. mater.iju. Neoekivano bez ikakvog predznaka sledIo sam Impuls, uzeo olovku i ..1pir i spremio sc za automatsko pisanje. Na svoje iznenaenje, napisao sam: "J sam I vajcarskoj, smeten sam I jednom hotelu VIsoko u planinama. Sedim na terasi hotela, posmatra izlazak sunca iznad snenih vrhova". Ova poruka Je bila potpuno inenadcnje, poto nisam znoo daje moj uitelj von grado. Da bih prove rio, telefonirao sm na njegov londonski broj. Javila se kuna pomo.mca i rekla da je on odsutan i da je na odmoru u vaJcarskoj. Kada sam sledei put video uiteijo, pilao sam ga o ovoj poruci. Rekao je da je ona savreno tana, ali da nije imao nikakvo svesno znanje da je poslao tokvu poruku. Ovo je bio sluaj i sa prijateljima W.T. Stcada koji su slino komunicirali preko moje ruke ovakv{m automatskim pisanjem. N isu znali da su slali bilo kakve poruke, ak i ako su bile savrelo korcktnc. Izgleda da je neki deo nae unutranJc svesnosti vrlo aktivan na notprirodan nain bez znanja svesnog uma o onome la se dogaa.

52

PSUflKI I PSnOLOKI USLOVI

Ovde moramo da se vratimo na kratku referencu iz drugog poglavlja u vezi "distance", Rekao sam da, ako je poiljalac preneo poruku preko misli i primalac bio sasvim blizu njemu, ondaje postojala vea ansa da bude primljena. Sada u to da proirim, poto dolazi do vrlo znaajne razlikc u odnosu na rezultate koje dobijamo. Naviknuti smoa smatramo svoju okolinu kao odvojenu od nas prostorom ili razdaljinom, i, naravno, normalan ivOI na zemlji ne bi mogao da se obavlja ako bismo ignorisali faktor razdaljine. Nevolja je da teimo da projcktujemo ideju izike distance u ne-iziko podruje u kome sprovodino svoje telepatske eksperimente. Naviknuti smo da mislimo o sebi kao o "kapsu1iranim biima" -jedinicama ivota koje su separatne u odnosu na sve druge sline jedinice - ali iskustvo u korienju telepatskih i psihikih sposobnosti brLo nas uverava da postoje aspekti nae unutranje prirode koji su uvek u nekoj vrsti aktuelnog kontakta sa svim drugim iVOInimjedinicama. Ovo je sluaj, ako mislimo o primaocu kao odvojenom razdaljinom od poiljaoca i rezultati kojcdobijamo bie pod uticajem tog verovanja, poto e ideja o slanju poruke kroz razdaljinu izazvali da o njoj mislimo u tenninima limia i moemo unutar sebe sumnjati da l i moemo

53

I I da projektujemo misao toliko daleko. Podsvesni m, uvek voljan a izvodi i najlananiju sugestiju iz naeg svesnog uma, stoga e odgovarati limitirajui rezul

tate naeg eksperimenta. Ako, sa druge strane, mislimo o primaocu kao da je blizu nas, onda e podsvest ponovo obavezati i nee dozvoliti utisku razdaljine da se mea sa rezultatima. Ceo koncept "blizu" i "daleko" dobija oblik kada ponemo da postiemo uspehe u svom telepatskom radu, poto poinjemo da mislimo na nov nain, sa veom slobodom od iziki limitiranog razmiljanja u kome obino povlaujemo.

Deani sistem

Do sada sam obradio principijelne uslove koji utiu na uspeh u telepatskim eksperimentima. Postoje i drugi koji mogu da pomognu ili ometaju. Prvi od tih uslova je a treba da razvijamo deinisan sistem eksperimentisanja. Svi rezultati treba da budu notirani odmah posle eksperimenta - nita ne treba da bude ostavljeno za kasnije. Ljudska memorija je fal ina i skloni smo, prilino nesvesno, da menjamo "traku" ukoliko nije zabeleeno na neki nain na izikom nivou. Skloni smo miljenju daje lelepatija pogrena, poto veinom spontana telepatija ima emocionalni sadraj. Ono to govorimo je da u kontrolisanim eksperimentima ova emoija tei da se mea sa rezultatima. Jedan od najvanijih uslova eksperimentalnog tc1epatskog rada je strpljenje! Toliko mnogo ljudi

54

koji prilaze radu na poJju E. S. P., telepatije i psihikih fenomena uopte, proputaju da shvate a rezultati nisu, po pravilu, ono io se dobija kod prvog sedenja ili petog, ili desetog, i ovo je razlog zato su skloni da cca koncept odbiju sa gnuanjem. Nedavno sam uo izjavu: "Teiepatija? 0, da. Pokuao sam a izvedem pct eksperimenata i nisam dobio nita. Pitam se da li sc ikome lo deava!" Takvi ljudi ne razumeju da isto kao to imamo fizike organe za ula, tako postoje i slini nadiziki organi kroz koje m prima i reaguje na impresije koje potiu iz natprirodnih izvora. Organi fizikih ula su razvi jeni pre mnogo miliona godina, ali organi natprirodnih ula nisu tako visoko razvijeni! Tu i lamo, j I uvek rastuem broju sluajeva, pojavljuju se ljudi u kojima izgleda da su ova dublja ula aktivna, pa ak i lada, u nekim sluajevima, ona nisu normalno pri povrini I budnom umu, ve im je potreban mali stimulans da se aktiviraju.

Spoljnji psihiki uslovi

Takvi ljudi ine najbolje primaocc i, mada upotreba sposobnosti ojaava i iri njihovobim aktivnosti, ovi "prirodni senzitivei" dokazuju se kao najkorisniji. Nije uvek mogue rei da li je poseban uesnik iz telepatske klase, to znanje daje samo ponovljeni ek spcriment. Jedna stvar je jasna a to je, to mogu a potvrdim iz velikog iskustva I ovom polju, a ovi ljudi mogu da se dokau kao posebno senzitivni na

55

I

I I I

spoljanje uslove koje smo pomenuli, lunamc, 80* lame, atmosferske i emocionalne. Ova senzitivnost na spoljanje psihike uslove uvodi element kontinueine neizvesnosti I odnosu na rezultate. U stvari, ona moe da sprei uspenost svakog eksperimenta ukoliko nije pod kontrolom. Vrlo je vano da oni koji uestuju I ovim telepatskim eksperimentima shvate da su i oni koji "alju" i oni koji "primaju" ljudska bia i sloga podloni emocionalnim reakcijama koje mogu da deluju na uspeh ili neuspeh ekspeimenta. Ovo je razlog zato bih sugcrisao da serija od, recimo, deset eksperimenata treba da sc izvede bez informisanja poiljaoca i primaoca o broju pogodaka i promaaja. Ovo e spreiti stvaranje depresije zbog visokog broja promaaja koja je uobiajena na poetnim stadijumima treninga. Upotrebom jedinice od deset eksperimenata u jedno vreme lako je proveriti procenat uspeha i neuspeha. Obino su ovi drugi mnogo vei od dva, ukoliko nemate izuzetnu sreu da dobijete dvoje ljudi koji su snano senzitivni, i, to je jo vanije, meusobno su emocionalno kompatibilni. Jedna stara okultna izreka kae da, kada "se primene pravi agensi na prave pacijente" dobijaju se najbolj i rezultati. Postoj i modema verzija ovoga, kada se za dvoje ljudi kae da rade kao "no i viljuka". Ova emocionalna simpatijaje obino znak unutranje psihike simpatije, ili "rapporla" kako se oznaava. Zato se sugerie da, akoje mogue, tim od tri ili etiri para poiljaca i primalaca bude izabran, i da se probaju razliite permutacije dok se ne pronae koji

56

poiljalac najbolj e radi sa kojim primaocem. Njih dvoje e konslituisati prvu liniju istraivanja. U svakom sluaju, mora da se pamti da sposobnost raste korienjem, tako da drugi lanovi tima treba da se raspare i deluju kao poiljaoci i primaoci u drugom setu eksperimenata. Njihov procenat neuspeha moe da bude vei nego u sluaju prvog seta scnzilivaca, ali sve slabe telepatske reakcije e biti ojaane praksom i moe da se formira drugi tim. Vremenom, drugi tim moe dobro da postane vrlo uspean, i ponovo, vrednost strpljenja je oigledna.

Dosada pojaava neuspeh

Od strane onih koji su izuavali rezultate takvih psihikih eksperimenata primeeno je da procenat neuspeha tei da se povea kada subjekti postanu "7.amoreni". Ovo je uvek neizvestan faktor, mada ljudi mnogo variraju u svojim reakcijama. Kada je eksperiment trajao predugo ili je iz drugih razloga izgubio interesantnost, onda greke poinju da se mnoe sve dok praktino vie nema nikakvog uspeha. Ako eksperimenti nisu izvoeni predugo u jedno vreme i ako je subjekat-materija poruke interesantna, onda procenat uspeha poinje da raste. Kada sc telcpatski rappo!"! izmedu dve individue razvije i stabilizuje, procenti uspeha i ncuspeha bie normalno vie na skali uspenosti a sa praksom eksperimenti postaju vie ili manje nezavisni od emocionalnih i drug'ih faktora koji su prethodno spreavali

57

I

I

uspean rad. Ovi adverzivni faktori nikada ne mogu da se prevazidu u potpunosti, ali oni se vie ne ponavljaju na nain kao ranije. Takoe, nain na koji oni deluju na rezultate bie utvrden, i mogu se tolerisati u svakom ekspcrimentu. Kada je poiljalac ogranien na jedan geometrijski simbol, krst, kvadrat, trougao iJi vrlo jednostavan crte kontura, on e postati ne samo zamoren ve e lutati u mislima, a ta injenica ima znaajno uee u vebama koncentracije koje sam preporuio kao podesan trening za potencijalne telcpate.

Slikoyitu syesnost

Podsvestan um, sa koji m radimo, primano je "slikovita svesnost" i odgovara daleko spremnije na slike objekata nego na apstraktne ideje. Pod slikama, naravno, ne podrazumevamo samo vizueIne slike, ve ukljuujcmo i one koje su izgradene kroz druga ula kao dodir, ukus, sluh i miris. Ako poruka koja sc alje sadri vie od jedne od ovih ulnih slika, onda je daleko vea ansa da je primalac registruje. Instrukcije u vetini meditacije obino vam govore da startujete sa jednostavnim prizorom, kao to je kvadrat ili trougao, i da odravate panju iksiranu na njega to je mogue due. Jz znaajnog iskustva koje imam u tom pravcu, oseam da ova metoda ini stvari mnogo teim nego to bi bile u drugom sluaju, i izvesno tei da proizvede dosadu kojaje fatalna i za koncentraciju i za telepatiju. Koju god sliku da

58

upotrebite za razvoj koncentracije, ona treba da bude to intcresantnija i , kao i telepatske porukc, treba da preteno ukljuuje neke od "slika" koje proizvode druga ula. Isti princip primenjuje se, kao to sam rekao, na telepatsku transmisiju. Jedan primer je, ako se poiljaocu kae da poalje sliku ruinog bokora u punom evetu. Nc samo da treba da u svom umu odrava vizuelnu sliku, ve i miris cvetava, sveinu listova, mekou latica i otre nove na granicama. Vizuelna slika, to se po pravilu koristi kao baza na kojoj se zasniva telepatska impresija, moe da se prenosi cikasnije ako je izolovana od okruenja. Drugaije, neka od ovih okruenja mogu da sc prenesu nesvesno, i poto nisu ukljuena u prizor koji eli da se poalje, mada su primljena od strane primaoca, mogu lako da se ispuste "bez posledica" i eksperiment izgleda kao neuspeh. U realnosti to moe da bude uspeh to se tie same telepatije, ak i mada nameravana slika nije primeljena. Jedna metoda izolovanja slike koja sc alje je da se primeni trik artiste stavljanjem ruku oko oiju tako da se iskljue svi okolni prizori osim onoga koji elite. Drugi oblik ovoga je da se konstruie kartonska cev sa rupom kroz koju se slika posmatra. Otkrio sam da je ova metoda izuzetno efikasna. U ovom poglavlju dao sam vam ideju o psihikim i psiholokim uslovima koji vladaju uspenom te1cpatijom. Postoje i drugi, ali oni deluju na dublje nivoe telepatske aktivnosti i bie obradeni kasnije, kada

59

budemo razmatrali te dubje aspekte. Treba da dodamo da, suprotno populanom miljenju, primaoei mogu da budu i mukarci i ene; pol ima vrlo malo veze sa sposobnou, osim to je enski um, o pravilu, receptivniji. A l i postoje mnogi mukarci koji poseduju isti kapacitet i mogu da se iSlreniraju da budu vrlo efikasni primaoci.

60

TRENING ZA TELEPATIU

U prethodnom poglavlju istakao sam uslove koji vladaju telepatskom transmisijom misli. Sada emo obraditi trening koji je potreban i a poiljaoca i za primaoca, zajedno sa detaljnim opisom procedure koja se koristi u telepatskom radu. Ovo moe da zbuni neke itaoce da shvataju da je "rening" potreban svima koji uestvuju u telepatskom radu. To jeste sluaj, mada piem o treningu koji se zahteva i za poiljaoca i za primaoca, a jo uvek je vano da svi koji uestvuju u eksperimentima treba da budu istrenirani da rade kao jedinica, svako doprinosei svojom sopstvenom tehnikom prema finalnom. rezultatu. Time beleenje na oba kraja eksperimenta mora da sledi tehniku koja omoguava taan i nauni zapis procedure. Naavno, kao to sam ve rekao, mogueje - ponekad - preneti telepatske impresije jednostavnim sedenjem i "voljom" da poruka bude primljena. Podjednako, mogue je - ponekad -jednostavno sedeti, "isprazniti um" (to je na neki nain teko dostignue), i primiti projektovanu poruku. Podjednako je mogue za vas da proizvcdetc taan i nauni zapis posrupaka a da nemate bilo kakav prethodni trening, ali ponovo, ovo nije toliko ilko kao to zvui.

61

)1 I

Poiljalac i primalac

Sada treba da razmotrimo trening poiljaoca ili "agenta". On treba da se istrenira i kao primalac, i ovo dualno obuavanje primenjuje sc i na primaoca _ on treba da se istrenira da bude poiljalac. Kroz oba tipa treninga reba da proe svako, tako da ne stekne predrasude u bilo kom pravcu. Ravnoteu je baza rada. Opasnosti koje lee u jednostranom razvoju vee su za primaoca nego a poiljaoca, poto mogu da ga uine previe scnzitivnim i otvorenim za spoljne uticaje. Svaka metoda treninga treba da sc razmatra separatno, mada postoji znatna koliina 7ajednke osnove. Ukralko emo razmotriti bazu tremnga poiljaoca. Aktuelna "poruka" polazi iz svsnog .uma poiljaoca u podsvesne nivoe, i isli mehamzam Je na radu kod primaoca, osim to poruka iskrsava iz njegovog podsvesnog uma u njegov svesni um, izuzev u sluaju kada se odvija pravo automatsko pisanje. U oba sluaja, podvestje realni agent u materiji, i ono to se trai je da se prenese prizor iz svesIlog uma i poiljaoca u njegovu podsvest. sa jedne strane, a sa duge da sc transferie prizor iz podvesti primaoca u njegov svesni um.

Relaksacija i tehnika disanja

Neophodno je nai neki nain 78 povezivanje dva nivoa uma, tako da postoji iskrsavanje podsvesnog ili njegovog dela -u svesni um. Ovo moe da sc obaVI

62

primcnom relaksacije i tehnike disanja koja je 78-jednika mnogim ezoterinim sistemima treninga. Princip na kom je ovaj rad sa vebama zasnovan je injenica da u obinoj osobi postoji kontmuejno stanje stresa, posebno u dananje vreme i to rezultira u neeljenoj tenziji izmedu uma i tela. Ako telo moe da se opusti, um e ga slediti. Veina stresa je realno emocionalna po svojoj prirodi, i disanje i relaksaeija raunaju na to, polo su disanje i emocije blisko povezani. Ako elite da dokacte istinitost ove izjave sledei mali eksperiment e vam pomoi. Kada se sledei put nadetc u sred emocionalnog stresa, ponite da diete polako, unutra i napolje. (Polako brojte do pet dok udiete, i do dva dok zadruvate vazduh, do pet dok isputate vazduh i do dva sa praznim pluima - tako kompletirajui ciklus.) Ako nastavite ovo disanje jedan minut olkriete da su emocionalni oseaj i znaajno ublaeni pa ak i neslali. Princip je da ne mocte da oseate napetost dok dietc duboko i polako. Hindu jogi su otkrili ovu injenicu pre mnogo vekova i razvi li odredene vebe disanja koristei ovaj princip. Neke od lih vebi, koje su prilagdene za indijska tela, nisu sasvim korisne za Zapadnjake, ija psihologija i telesni razvoj variraju od Istonjaka. Postoje Zapadni ekvivalenti za Istone vebc i jedna od njih koju sam naveo, deluje vrlo eikasno. Kada zadravate dah vrlo je vano da izbcgavate lat varanje grla; koristite grudne miie da sprcite srudni ko da se srui unazad. Ako neko dotakne

63

neno vae grudi dok zadr7avate dah, vazduh e odmah biti istisnut - nema nikakvog zadravanja u grlu. Ovo duboko disanje neno masira veliki solarni plcksus, nervni centar koji je blisko povezan sa emocijama, smanjujui stresove u tom centru i lime slabei nae nevoljne emocionalne reakcije. Ovakva redukcija nervne reakcije deluje na celo telo, smanjujui muskulame tenzije. Ova redukcija moe biti jo dalje pojaana primcnom sledee vebe. Sedite mimo u udobnu - ne previe meku -fotelju, i radite jedan minut vebe disanja koje su date. Sada fiksirajIe svoju mentalnu panju na vrh svoje glave i zalegnite miie temena. Neka se opuste i onda preite na miie lica. Zategnilc ih - naroito one na telu - i onda ih opustile. Prodite kroz celo telo, 7aleui j oputajui miie kako sc pomerale mentalno od glave do stopala. Na poetku, otkrietc da teite automatski da nastavite tenzije, ali sa praksom ele otkriti da la volja prestaje, i moi ele da se odmarate u sasvim relaksinmom Slanju. Ovo je za odmor najbolje Slanje i kada USpelC da stignete do Iljega i odravate ga bez bilo kakve napelosti, telesne ili mentalne, prcduzeete dalj i korak.

Uslovni reneks

Odaberite jednu rc ili simbol koji utie na vas i poveite ga sa oseajem mime, spokojne relaksacije koju SiC uveli u sebe, tako da, kako god a izgovarate (vokalno ili mentalno) ili vizualizirate odabrani simbol, otkrivate da rc ili simbol odmah indukuju re-

64

laksirana stanje. Kada stc uspeli da poveete re ili simbol sa relaksiranim stanjem, onda ste zagospodarili ovom tehnikom i onim to je poznato kao "uslovni refleks". Naravno, moete a ponele svoje telepatske eksperimente pre nego to sasvim ovladale vebom. Jedina razlika je da ete imati vie uspeha i manje ncuspcha u odnosu na svoju efikasnost u vebi, tako a, to je pre savladate, to je bolje.

Tipian eksperiment

Sada emo detaljno opisati tipian dobro planiran telcpatski eksperiment. Pre svega, soba ili sobe koje se koriste moraju da budu razumno regu1isanc temperature; niti previe tople niti previe hladne. Svaka d ovih krajnosti meae se sa radom. Stolice u kojima sedite treba da budu udobne - ali ne previe udobne. One treba da vam omogue da gledate u sliku koju namera vate da pokuate da prenesete bez vidnog napora. Sama slika moe da bude postavljena ravno na vrh stola i l i je moete drati uspravno u nekoj vrsti rama, kao todaktilografi de dokumenta koja prekueavaju. vrsti predmeti mogujednostavno a budu smeteni na vrhu Slala. Ako je primalac u istoj prostoriji kao i poiljalac, treba stavili neku pregradu!zavesu da bi se spreilo a primalac vidi objekat ili sliku, a najbolji nain a sc to uradi jc da se pokrije sto gde poiljalac sedi. Moe biti od pomoi ako primalac ima titnike za ui, koji spreavaju da uje bilo kakve zvuke.

65

i I

Jedna osoba treba a radi kao belenik. Njen zadatak je da obezbeuje slike, simbole, crtee lJi predmete koji e se koristiti u eksperimentima i da pravi taan

, zapis vremcna svakog eksperimenta, zajedno sa relevantnim datumom, i podacima kao Io su atmosferski uslovi, temperatura u prostoriji, lunarna pozicija (mlad, pun, opadajui), i svi ostali dealji koji mogu da deluju na eksperiment. Medu tim podacima treba da budu i mentalno, emotivno i fiziko stanje poiljaoca (i primaoca ako su oboje u istoj prostoriji). Ako su poiljalac i primalac u zasebnim sobama, onda jedan zapisniar treba da bude sa primaoccm i da zabelei istu vrstu detalja kao i drugi zapisniar koji deura kod poiljaoca. Vrlo je vaIlo da ne bude nepotrebne konverzacije u sobi, i koliko god je mogue, da se spoljanja buka odri na minimumu. Naravno, ovaj poslednji navod je po prirodi savet mada nije uvek mogue pod modenim uslovima spreiti delovanje spoljanje buke na nas. Ali, ako moemo da obezbedimo malo mira, mnogo e nam pomoi.

Sub-vukalni govor

Da li da se eksperimcnt odvija u jednoj prostoriji ili dve, samo je pitanje raspoloivosti druge prostorije. Ako zasebna soba moe da sc obezbedi, pomoi e mnogo, poto e spreiti svaku mogunost da primalac pokupi indicije koje moe da da "sub-vokalni govor" poiljaoca. Ovo znai da, sasvim nesvesno, poiljalac moe da govori ono to alje, ali tako tiho i automatski da je sasvim nesvesan da to radi. Pri-

66

malac, koji je u senzltlzovanom stanju, moe da "pokupi" vrlo tihe zvuke. S tim u vezi, mnogi eksperimenti sa mesmerikim i hipnotikim subjektima dokazali su da stanje "hiperestezije" ili krajnje senzitivnosti ula moe da se uvede kod subjekta, i ja sam bio prisutan kod takvih sluajeva, kada su mcsmcrizovani subjekti mogli da uju tihe zviduke na razdaljini od preko pedeset stopa. Drugi u prostoriji nisu uli nita, ali senzitivni subjekat je pokupio ono to je reeno. Ova krajnja senzitivnost esto moe da ruinira telepatski eksperiment, tako daje dobro ako je poiljalac u jednoj sobi a primalac u drugoj. Kada ovo moe da sc obavi, korisno je da oni koji rade kao bclcniei u obc prostorije sinhronizuju svoje asovnike, tako da vremena slanja i prijema mogu sasvim tano da sc notiraju. Opisali smo aranmane za poiljaoca. Koji su uslovi potrebni na strani primaoca? Potrebni su isti opti uslovi, kao to su oslobodenost od buke i od telesnog nekomfora i nelagodnosti. Dodatno, potreban je papir za pisanjc i olovka za upotrebu primaocu kada prima impresije (ukoliko eli da zabelei). Treba a postoji i bclenik, ako su poiljalac i primalac u razliitim prostorijama. Ponovo, osvc!ljenje u sobi ne treba Ja bude prejako, ali treba a bude dovoljno vidljivo da mogu da se belce podaci.

Prvu transmisiju

Pretpostaviemo da j: bel:fnik sakupio jedan broj slika, simbola, crtea ili malih predmeta koji e se koristiti I eksperimentu. On ih uva, nikom drugom

67

ih ne pokazuje i oni su tako aranirani da samo jedan artikal, slika ili erte mogu da budu korieni u jednom vremenu. Soba treba da bude pripremljena, i sve gotovo za prvu transmisiju. BeJenik uzima jednu sliku, crte, simbol ili prizor i stavlja ga pred poiljaoca, koji sedi za stolom. Poiljalac studira sliku ili objekat, neko vrcme sedi potpuno miran i relaksiran, dostiui to stanje vebama koje su ranije opisane. U meuvremenu, belenik zapisuje opis predme ta ili slike u dnevnik, u koji su ve uneti drugi neophodni detalji. Sada, u lano odredeno vreme on i belenik koji je prethodno odreden da radi za poiljaoca, daju znak za poetak. Poiljalac se koncentrie na objekat ili sliku, paljivo je ispitujui, sa namemom "intencijom" dajeprenese primaocu. Na miran, relaksiran nain, on poinje da gleda. Ne sme da bude naora, bilo fizikog bilo mentalnog, ve samo mima, namena intencija za prenos. U isto vreme, on treba mirno da prihvati u svom umu da je primalac stvano u prostorij i, sasvim blizu njega. Sto je jasnje ovo prihvatanje, 10 su vee anse za uspeh eksperimenta. Prihvatanje bliskog prisustva primaoca ima vrlo realne efekte POlO podsvesni um poiljaoca privremeno otklanja sumnje i konice u vezi projekcije prizora kroz 'dzdaljinu. Aktuelno "slanje" poruke ne treba da traje vie od dvadeset do trideset sekundi, i poiljalac treba onda da prekine svoju aktivnost. Procedura koju koristi primalac je nelo drugaija. On treba sebe da uvede u isto rclaksirano stanje kao i poiljalac. Sada, oko pel sekundi, on voljno, sa

68

intencijom, dopire do poiljaoca, sa namerom da primi od njega poruku koja je u njegovom mozgu. Onda primalac treba da se odmori i mimo saeka impresije koje mogu da stignu do njega. Ovo treba da opisuje glasno i ovdeje od dragocene pomi mali kasetofon. Ako eli, moe u iSl0 vreme da zapisuje impresije i da pravi crtee slika koje prima. Treba da zabelei i sve zvuke, mirise, ukuse ili impresije o teksturi koje prima kao pozadinu glavnog utiska. Da bi sve ovo obavio potrebno je nekoliko minuta, i dovoljno je od deset minuta do etvrt sata. Impresije stiu ujednom bloku u podsvcst primaoca, ali je potrebno vreme da se proiltcriu u njegov svesni um, i to je razlog to mora da se odvoji vreme. Ovde moemo da pomenemo da neke impresije mogu da sc ne pojave dok ne prade par sati, i ovo primanje sa zakanjenjem esto komplikuje lakvc eksperimente. Primalac treba da se odmori od mentalnog stava koji je usvojio i da se vrali u normalu. On moe da koristi prednosti ovog perioda mentalnog odmora da se pomera po sobi i to e mu pomoi da prekine mentalni voz koji je eksperiment pokrenuo u njegovom umu. On e onda biti sve za sledei eksperiment. U meduvremenu, beler1ik vraa kasetofon na poetak eksperimenta poto ga je iskljuio kada je primalac zavrio raport o svojim utiscima. Ukoliko kasetofon nije korien onda belenik mora da zapisuje ta primalac govori u svom izvetaju o impresijama koje prima. Ovo nije tako lako ukoliko belenik ne une da koristi stenograiju a u svakom sluaju najbolje je nabaviti kasetofon i snimati.

69

I I

Zapis treba da ude u dnevnik sa punim izvetajem o svim uslovima koji su preovladivali u vreme eksperimenta. Ponekad sc dogaa da sc pojavi neki novi uslov, i to mora da se 7abelei, poto moe da ima vrlo vano znaenje za dobijene rezult'lte. Broj eksperimenata koj i e se izvoditi u jednoj seansi stvar je pogodnosti i elja svih koji su ukljueni. Treba imati na umu da umoni, zamoreni ili nevolj ni poiljaoci ili primaoci vrlo retko dobijaju bilo kakav pozitivan rezultat. Sugeriem minimum od pet eksperimenata u jednoj seansi za poetnike u lelepatiji, ali kako efikasnost raste, ovo treba proiriti. Vano je vodili rauna da niti primalac niti poiljalac ne napuste prostoriju dok ne budu vraeni u nonnalnu svcsnost. Nije preporuljivo da bilo ko od njih luta okolo u senzilizovanom stanju u kome su radili.

Zakasneli prijem

Pomenuli smo pitanje "zakasnclog prij ema" i moemo donekle da proirimo izlaganje o ovom fenomenu. Impresije sc primaju u bloku, i ne stiu sve od njih u svesni um primaoca u isto vreme. Kasnije, neke od ovih zakasnelih impresija e iskrsnuti, neki novi uslovi e im dozvoliti da se pojave iz podsvesti. Zato, primalac treba da zabc1ci sve irelevantne misaone prizore koji iznenada upadnu ni od kuda, i zbog tendencije da ove impresije brzo blede, korisno je da ih ubelei im se pojave. Ovaj opis tipinog eksperimenta u telepatskoj transmisiji treba da kod vas fonnira konture svakog takvog eksperimenta i oblikovan je iz mog dugogodinjeg iskustva na ovom polju.

70

HIPNOTIKA I MESMERIKA TELEPATUA

U prethodnom poglavlju razmatrali smo obinu tehniku te!epatskog treninga. Postoje i drugi naini na koje ova sposobnosI moe da se aktivira. Jedna od njih je upotreba mesmerizma ili hipnotizma. Ja pravim razliku izmedu ova dva pojma, mada se obino smatraju kao jedno te isto pod razliitim nazivima. Iz velikog praktinog iskustva, miljenja sam da je "hipnotizam" samo deo mnogo ireg subjekta. Naziv hipnotizam skovao je Dr James Braid. On je bio na nekim izlaganj ima o mesmerizmu i iznenadile su ga izvesne stvari koje ne bi mogle da sc pri piu trikovima. U to vreme, predmet mesmerizam je izazivao vrue diskusije u medicinskim krugovima, i mnogi arlatani su pronali da je mesmerizam vrlo lukrativna polje. Ali stvami fenomen je nazvan po otkrivau Dr Antonu Mesmeru. Iz razliitih razloga, on je nainio greku u oima francuskog establimenta svog doba, i fonnirnne su dve komisije a ispitaju fenomen "animalnog magnetizma". Komisija iz 1 784. godine donela je vrlo nepovoljne ocene o mesmerislima, ali druga, iz 1831. godine bila je povoljna. Nepomirljivi gnev medicinskog establimenta i u Britaniji j u Francuskoj bio je takav da su sposobni lekari, kao Esdaile (koji je izvodio

71

I

velike amputacije u specijalnoj mcrsmerikoj bolnici koju mu je indijska vlada pomogla da vodi). i Dr Elliotson u Londonu (koji je izbaen iz bolnice od strane svojih kolega), bili predmet bujice runih grdnji koje su primali od medicinskog kadra. U vezi sa radom koji je obavljao Esdaile u Indiji. postoji zapis da je izvodio takve velike medicinske radove kao to je amputacija udova i uklanjanje ogromnih tumora bez upotrebe bilo kakvog anestetika. Svako ko je itao istoriju hirurgije pre otkria optih anestetika hloroforma i cira ima ideju o uasnoj paji koja je bila ukljuena u hirurgiju tog doba. ali velika vrlina upotrebe mesmcrikog transa bila je a pacijent nije osetao nikakav bol i da je post-operativni ok - d kojih je ranijc veina pacijenata koji su bili operisani umirala - bio sveden na minimum. Uprkos injenici o bezbolnoj hirurgiji, jedan eminentni medicinski autoritet javno je izjavio da su Esadileovi pacijenti, kada se nad njima izvodila velika amputacija, na primer, noge ili ruke, bill zaista svesni. ali a su uobraavali da ne oseaju nita! lli drugaije. da su bili u nesvesti! Esdaileov odgovor na ovu malu ludost bio je a pozove taj eminenni autoritet da se podvrgne operaciji poto bude naveden da se onesvesti. Nepotrebno je rei da je i..azov odbijen.

Animalni maezam

Celo uenje mesmerista bilo je da izvesna vitalna cnergija koju su nazivali animalni magnetizam imn

72

sposobnost da se alje iz tela operatora i onda usmerava na bilo koga ko je voljan da je primi. proizvodei u toj osobi izvesna abnormalna stanja uma i tela. Prema klimi u medicinskoj nauci kojaje vladala u to vreme i na nesreu, jo dugo vrcmena kasnije, mogunost da nervna energja bude transferisana od jedne osobe drugoj bila je nezamisliva i nauno neprihvatljiva. To jednostavno nije moglo da se dogodi, tako da su oni koji su govorili dajc to mogue proglaavani laovima, arlatanima ili samo-obmanjivaima. Ali takve tvrdnje i dalje su izgovarane i izazvale su veliki broj komentara u medicinskim krugovima. Onda je Dr Braid izneo novu ideju. baziranu na opservacijama nekih "mesmerikih" egzibicija kojima je bio oevidac. Ovi dogaaji u muzikim halama i slinim mestima mnogo su doprineli degradiranju cele stvari, mada i mesmeriki i hipnotiki javni programi ove vrste nisu podvedeni pod zabrane u to vreme. Dr Braidova teorija je omoguila da medicinska profesija prihvati neke od mesmerikih tvrdnji a ipak da se suprotstavlja glavnim teorijama mesmerista. Posebno je to bio sluaj sa prenosom energije od jcdne osobe do druge. poto jc Braid dokazao da je mogue uvesti izvesna abnormalna stanja uma i tela jednostavno upotrebom verbalne sugestije, ime sugestija postaje posebno mona kroz uporebu "hipnotikih" tehnika koje je on sam razvio. Tako je glavnina stare mesmerike tehnike ostala ali oni od nas koji su koristili obe metode vrsto su uvercni da jc mnogo tee raditi kao mesmerist nego

73

kao hipnotizer. Imam lina seanja o mnogim satima strpljivog treninga po najboljoj metodi pravljenja " prolaza" koji se koristi u mesmerikom radu. Moda je to onaj koji se rauna kao povoljniji za medicinski rad od hipnotikog. U svakom sluaju novi parapsiholoki radovi koji se izvode u Rusiji kao i u Americi, izgleda da opravdavaju Mesmera u zapanjujue povcavajuem stepenu. "Kirlianova lOlografija" kojajasnopokazuje kako neki oblik energije naputa tclo samo je jedan deli akumu1iranih dokaza 73 mesmerike teorije.

Vii psihiki fenomeni

Tano je da mnogi od mcsmcrikih fenomena mogu da sc izazovu hipnotikim metodama, koje, kao i one iz mesmerizma, omoguavaju sticanje kontrole nad podsvesnim nivoima uma subjekta. U isto vreme, mnogi od viih psihikih fenomena koji se mogu dobiti mesmerikim metodama retko se proizvode isto hipnotikim tehnikama. Kada hipnotizam proizvede vii fenomen, opaziva je injenica da hipnotizer koji je ukljuen obino ima karakteristike psihe mesmeriste, tako da je nesvesno posedovanje mesmerike moi ono to je doprinelo njegovom uspehu. Nije bezbedno praviti generalizacije, i verovatno je da postoje mnogi nepoznati faktori koji su ovde upleteni. Da bi zakljuili ovaj deo obrade mesmcrikih i hipnotikih tehnika, moemo a kaemo i da sasvim odvojeno od aktivnosti operatora, subjekat moe da bude istreniran da indukuje