^UDNI PUTEVI PAM]ENJA

TAJNI PUTEVI PAM]ENJA

PAM]ENJE KAO PSIHI^KA FUNKCIJA

ILI

PAM]ENJE U SVAKODNEVNOM @IVOTU

Mojoj supruzi Olgi Koja je uspevala da nemogu}e pretvori u mogu}e,posve}ujem ovu knjigu

''The most beautiful thing we can experience is the mysterious. It is sours of all true science.''

A. Einstein

1

Nema ljudske osobe koja nije imala problema sa pam}enjem. Od ro|enja do smrti. Svako bi hteo brzo, trajno da zadr`i i da `eljeni upam}eni materijal. Kao da ga koristi po svojoj `elji - da ga zaboravi ili obrnuto, da davno deponovanog brzo iskoristi u pravom trenutku. Mnogo je knjiga napisanih o pam}enju. Kako briljantno pamtiti, kako se prisetiti u pravom trenutku, te kako imati uvek sve`u memoriju. Imati savr{eno pam}enje!U svakoj od tih knjiga, ima korisnih saveta pa i dobrih uputstava, ali te{ko prose~nom ~itaocu kako se sna}i u moru ~udne terminologije, te se e ne pru`a pravo re{enja, kako se sna}i sa pam}enjem u svakodnevnom `ivoti. Eto, mi }emo poku{ati da damo na{ doprinos tome problemu. Pam}enje u upotrebu, mogu}nosti i nemogu}nosti. U svakodnevnom `ivotu.Jo{ kada se doda problem zaboravnosti, koja je neumitni pratilac svakog od nas i to {to vi{e radimo na duhovnom planu, to vi{e zaboravljamo!

Putevi pam}enja mogu bit raznovrsni. Oni su za spoljne posmatra~e jasni, za unutra{nje nejasni. ^esto su skriveni, tajnoviti, nedoku~ivi, a opet sa druge strasne o~igledni, sasvim prihvatljivi, a opet sa tre}e strane ~udnih, bajkovitih, punih neke nedoku~ivosti. Svakom pojedincu izgleda razumljivo kada se radi o njegovom pam}enju, ~esto sudi i o pam}enju drugih, katkad skriva svoje, a uporno nam se name}e ono {to ne `elimo! Jedan splet raznih pam}enja koje je te{ko nekad dovesti u red. Polaze}i od materije koja proizvodi duh pam}enja! Putevi su ~udni i isprepleteni. Njihovo

2

razja{njenje }e bar donekle baciti jasnije svetlo na ono {to mnogima izgleda ~ak i nepotrebno.

Mi }emo poku{ati da uka`emo na fiziolo{ke puteve, povezanih sa biohemijskim i kako se to «pretvara» u psihi~ku funkciju koja ozna~ava pam}enje u sklopu drugih psihi~kih funkcija, u prvom redu svesti, njenih modaliteta, te probleme koncentracije pa`nje i voljnih mehanizama.

UVODNO RAZMATRANJE

^ovek onoliko vredi, koliko pamti: svoje roditelje, detinjstvo, okolinu u kojoj je rastao, obrazovanje, ljubav, stvarala{tvo, svoju decu, umetnost i sve ~emu bi te`io. On pamti, on postoji. Ako izgubi pam}enje, mo`e biti svestan, ali on vi{e nije onaj «stari», jer ne pamti, jer je izgubio pam}enje. To nije taj ~ovek.

O pam}enju na vi{e na~ina napisano je bezbroj knjiga. Desetine, stotine na hiljade. [ta je pam}enje, kako nastaje, zaboravljanje, te kako bolje pamtiti, kako se setiti ne~ega, kako da u~imo kroz pam}enje itd., itd. Pam}enje nas mu~i na javi, hrabri u snu, budi nade i na kraju ne znam, o ba{ {ta to be{e pam}enje. Mi }emo poku{ati da damo deli} onoga {to mu~i a nema ~oveka koga na ovaj ili onaj na~in ne mu~i upravo pam}enje.

Pam}enje je jedno od svojstava `ive materije. Blagodare}i ovom ~udnom svojstvu `ivih organizama, da primaju utiske iz spolja{nje sredine, da ih zadr`avaju u sebi, ~uvaju koliko treba i po

3

potrebi osloba|aju. Kod ~oveka pam}enje je «jedna od elementarnih psihi~kih funkcija» i sastoji se iz uno{enja, zadr`avanja i reprodukovanja mnesti~kog materijala, odnosno informacija.

Kod ~oveka pam}enje da deponuje i ponovo prizove u svest neku informaciju, «engram» ili nekada{nji do`ivljaj.

Mnesti~ki materijal je sve ono {to ulazi u du{evni `ivot i mogu}e je da se na neki na~in, u manjoj ili ve}oj meri izmenjen ili neizmenjen ponovo reprodukuje.

Ne postoji jednakost izme|u pam}enja i mnesti~kih funkcija. U popularnom smislu re~i ne bi bilo razlike, jer pam}enje bi podrazumevalo i mnesti~ke funkcije. U su{tini pam}enje je sposobnost zadr`avanja i deponovanja odre|enog opa`enog materijala, a mnesti~ke govore o sposobnosti reprodukovanja zadr`anog materijala.

Pam}enje je i psihi~ka funkcija, a odvija se u materijalnoj, biolo{koj osnovi koji u prvom redu predstavlja mozak, uz uslov da funkcioni{u neuronske strukture.

Pam}enje je slo`ena mnesti~ka funkcija, a delatnost koja nije jednostrana i u njenu delatnost se uklju~uje vi{e mo`danih struktura. To je modalno nespecifi~na delatnost i pri o{te}enju pojedinih struktura javljaju se i razli~iti sindromi u kojima dominiraju smetnje reprodukcije.

Pam}enje nije isklju~ivo ljudska funkcija. U naj{irem smislu re~i, za~eci pam}enje se mogu na}i i u fizikalnim svojstvima materijalne egzistencije. Pam}enje je ipak, svojstvo koje se u razli~itim etapama susre}e kod `ivotinja, kao uslov njihovog bitisanja. U razvijenijim oblicima javlja se kod ki~menjaka. U prvom redu u sisara nalazi i kao oformljena psihi~ka funkcije. Posebno kod primata u kojih su vr{ene brojna empirijska i eksperimentalna ispitivanja.

Pam}enje predstavlja sposobnost upam}ivanja zadr`avanja, po potrebi reprodukovanja informacija iz prethodnog iskustva. U procesu

4

u~enja nalazi se pam}enje, koje predstavlja jednu od osnova za pona{anje ~oveka.

Tokom razvojnih faza, u~enje se odvija neprekidno, na nivou motornih, verbalnih, motorno-verbalnih, verbalno-logi~kih, povezanih sa ve}im ili manjim aktivnim anga`ovanje pa`nje, ali i svesnim, pa i prisvesnim mehanizmima, koji se odvijaju sa ve}im ili manjim anga`ovanjem i voljnih mehanizama.

Ono {to je za pam}enje bitno da se odvija na biolo{koj i psiholo{koj osnovi. Biolo{ko obuhvata ono {to se odvija u neuronima, sinapsama a i u ostalim organskim strukturama (glije, kapilari, likvor , hematolo{ki sastojci itd). Psiholo{ko obuhvata oblasti kao {to su svesno uklju~ivanje volje, pa`nje, opa`anja itd.

Kada se radi o ~oveku potrebno je znati da ljudsko bi}e neprekidno `ivi u sada{njosti, preispituje pro{losti i planira budu}nosti. Osnova takvog svojstva je psiholo{ke funkcije u ~ijoj osnovi su mnesti~ke, odnosno funkcije pam}enja,.

Za mozak je dosta va`no da se zna odnos izme|u strukture i funkcije. Na razumevanje odnosa funkcije stimulacije, ali i isklju~ivanje odre|enih «centra» ili struktura. To je razumljivo, ali ne iscrpljuje sve mogu}nosti pojmova «struktura», potom «funkcija». Celi proces predstavlja ne samo obi~nu funkciju, ve} ~itav funkcionalni sistem. Ovaj se odlikuje ne samo slo`eno{}u strukture, kao i mobilno{}u svojih sastavih delova. Mo`e se zapaziti da je polazni zadatak uspostavljanje ravnote`e izme|u dra`i i efekta. Prisustvo stalno, -invarijantnog zadatka se ostvaruje pomo}u promenljivih, - varijabilnih agenasa.. Takav krug delatnosti prestavlja jednu od odnosnih osobenosti rada «funkcionalnog sistema».

ISTORIJSKA RAZMATRANJA

5

Istorija ljudskog roda je zapravo istorija samog pam}enja. Na crte`ima drevnih naroda po pe}inama, ispisanih hijeroglifa starih nepoznatih pisaca, pa sve do istorijskih trenutaka – svuda je jedna iskonska potreba ~oveka, da pamti, da bude upam}en, radi potrebe za besmrtno{}u. Svuda je prisutno pam}enje.

Kada se radi istoriji izu~avanja samog pam}enje, mogli bismo da ga podelimo u tri etape. .Predistorijsko, empirijsko i nau~no.

Pam}enje je problem koji je interesovao ~oveka od kada zna za sebe, od svog postojanja. Pisanih spomenika ima i mi }emo se osvrnuti samo na one, koji nam budu dostupni.

Sasvim je razumljivo da je pam}enje ono {to je ispunjavalo svakog ko bi znao za sebe, u potrebi da zna {ta je bilo i {ta bi se u budu}nosti moglo desti. Pre svega, na osnovu svega onoga {to je pre`iveo ili ta~nije upamtio i uneo u svoje iskustvo. Mo`e se re}i da je istorijat ljudskog pam}enja, zapravo povest ljudske pismenosti u kojoj je uneseno i «pam}enje». Samo pominjanje pam}enja kao pojma u postoje u brojnim spisima, ali na indirektan na~in. Mi }emo se obratiti onim zapisima koji su dostupni.

Po drevnim Grcima za pam}enje je odgovorna boginja Mnemozina. Ona je, po njima, pokroviteljica iskustva i nauka. Pored ostalog i na ovaj na~in je izra`eno odgovaraju}e po{tovanje drevnih Grka prema zna~aju nauke. Posebno, i prema tekovina iskustva, kao i va`nosti zbivanja u pro{losti, koja se mo`e koristiti ne samo u sada{njosti ve} i u budu}nosti. Bez kori{}enja pam}enja nije mogu}e pravo stvarala{tvo u smislu upotrebe iskustva i njeno preoobra`enje u oblasti umetnosti i nauke. Koliko su stari Grci poklanjali va`nost pam}enju kao preduslovu znanju i u~enju, govori da su oni posvetili i uveli pomenutu boginju pam}enja. O pam}enju, iskustvu, nauci, o svemu {to je vezano za pomenuto, se stara boginja Mnemozina. Da se podsetimo mita o njoj (Srejovi} D, Cermanovi}- Kuzmanovi}).

6

Mnemozina je personifikacija pam}enja, k}i Urana i Geje, titanka, kojoj se Zevs pribli`io i devet no}i proveo sa njom. Kao nagradu za tu ljubavi ona postati boginja ali i oli~enje pam}enja i mudrosti. Uz to Zevsu }e roditi devet k}eri, devet muza. One }e opevati slavu svoga oca ali i ostalih bogova kojima je on naklonjen. Kada je Hermes (ina~e sin Zevsa i njegov omiljeni glasnik) prona{ao instrument gitaru, postarao se da najpre prona|e Mnemozinu. Tako je prvo nju po~astvovao je svojom pesmom. Staraju}i se o ve~nosti nezaborava, odnosno pam}enja, Mnemozina }e ostati dostojna po{tovanja zajedno sa svojim }erkama, muzama. U Trofinijevom proro~anstvu, i Lebedeji, se nalazio izvor Se}anja (Mnemozina) i Zaborava (Leta).

Osvrnu}emo se na neke gr~ke filozofe koji su pisali o vrednosti pam}enja.

Parmenid (540-480 pne.), predstavnik Elejske {kole, pripisivao je stvarnosti zna~aj pojmovnog mi{ljenja. Za njega je svet ne{to jedinstveno, ve~no nepromenljivo «bi}e». U prividnom svetu, kako ka`e, «stalno vladaju dva opre~na po~etka». U svom delu O prirodi, suprotstavlja se Heraklitovoj dijalektici. Tako je do{ao je do pam}enja, kao me{avinu svetla i tame ili toplote i hladno}e. Ako bi se poremetile ove me{avine nastale bi smetnje u pam}enju, konfuzija ili zaboravljanje.

Diogen iz Apolonije,(oko 450 pne), u~enik je Anaksamenona, koji je tvrdio da je vazduh pra po~etak svega, zajedni~kih supstanci, beskrajni princip. Diogen, dosledan u stavovima svog u~itelja, isticao je kako je pam}enje jedan proces, sastavljen iz doga|aja koji prouzrokuju ravnomerno raspore|ivanje vazduha u telu. Ako se ova ravnote`a poremeti nastaje neravnomerno raspored pomenutih sastojaka pa bi nastupilo zaboravljanje. Mnogo toga se mo`e iskoplikovati jer od vazduha nastaju vetrovi, pojavljuju se oblaci, nastaju munje, mogu rasplamsati vatru, ali iz oblaka pada ki{a. Mnogo

7

toga se de{ava u prirodi, ba{ kao i u ljudskom organizmu ili ta~nije mozgu, smatrao je Diogen.

Platon (427-347 pne), poznati mislilac dao je svoju teoriju na polju pam}enja. Izneo je svoju Hipotezu vo{tane plo~e. Po njemu du{a prima utiske na na~in kao {to na vo{tanu plo~u pravi otisak pe~at. On je pretpostavio da kada se jednom otisak utisne ostaje dok se vremenom ne izbri{e. Ako novi utisci (odnosno otisci shodno Platonovoj teoriji) nastaju, mogu se prethodni izbrisati, ba{ kao na vo{tanoj plo~i. Ako plo~a postane ravna, onda je «sve zaboravljeno». Tako je nastala pretpostavka da su pam}enje i zaboravljanje, dva odvojena procesa.

Zenon iz Kitije(350-264 pne) osniva~ stoi~ke {kole je donekle izmenio Platonovu hipotezu o pam}enju. Smatrao je da najpre postoje nagoni, ose}aji. Kod nekih ljudi i niske strasti, ali se od njih razlikuju uzvi{eni ljudi kojima upravlja logika, razum. Oni upravljaju strastima. Razum je povezan sa pam}enjem, koje se utiskuju u ljudski um. Zenon je smatrao da je um dosta nejasno lociran u ljudskom telu.

Aristotel (384-322 pne) je osniva~ peripatetisti~ke {kole (tj. razgovori vo|eni slobodno tokom {etnje), on sa svojim u~enicima su do do{li «do zaklju~ka da bo`anstva ne postoje». Radi toga je Aristotel svoje vreme bio optu`en zbog bezbo`ni{tvo i bio prinu|en da be`i iz Atine u Haleks. Po{to je sistematizovao dotada{nja znanja, kriti~ki se osvrnuo ne neke stavove svojih slavnih prethodnika, a njegova logika se pridr`ava pojmova. Tako se do{lo i do u~enja o pam}enju. Uneo je vi{e svetla u razumevanje mehanizma pam}enja. Utvrdio je da prethodno kori{}en jezik nije mogao na adekvatan na~in da opi{e sve forme pam}enja.. Ose}anja je on vezivao za srce, koje je u stalnom kontaktu sa krvlju, pa je pam}enje u tesnoj vezi sa cirkularnim aparatom kojim ono upravlja. Aristotel je smatrao da je usporavanje rada srca povezano sa zaboravljanjem. Poreme}en rad srca, nagla{ava on, dovodi do poreme}aja pam}enja. On je istakao Zakon povezivanje

8

ideja i slika. Ovaj koncept se odnosi na kariku koja povezuje pam}enje kao jednu osnovnu funkciju ljudskog uma. Bez pam}enja nema pojmova,a bez njih i logike.

U III-em veku pne. filozof Herofilus je razlikovao `ivotinjski i `ivotni duh. Prvi je ni`eg ranga, a drugi vi{eg i vezuje se za ~oveka, Taj `ivotni duh u sebi sadr`i pam}enje. Pam}enje je povezivao sa mozgom, koji je ve}i od `ivotinjskog, posebno radi toga, {to po njemu «ima nabore», koji razlikuju mozak `ivotinje od ljudskog. Vekovima se ovo njegovo otkri}e ili zanemarivalo ili se o njemu uop{te nije znalo.

Galen (129-199) gr~ki lekar i filozof, napisao preki stotinu dela, poznat po stavu da postoji pored uzroka i savr{eni uzrok sredstvo i oru|e. On je locirao funkcije u anatomske strukture mozga . Smatrao je da se mentalni procesi i pam}enje deo ni`eg reda animalnih duhova.. Ovi duhovi bi bili locirani u levoj i desnoj hemisferi mozga. Pam}enje bi se nalazilo upravo u tim hemisferama. Vazduh bi se usisavao i me{a sa vitalnim duhovima. Tako bi nastali animalni duhovi, koji su gurani dole kroz nervni sistem. Na taj na~in bi se omogu}avao kontakt ljudskim bi}ima da ose}aju i pamte.

.Rimljani su prihvatali stavove gr~kih filozofa. Posebno se

dr`ali hipoteze o vo{tanoj plo~i. Na psiholo{kom planu su izgra|ivali memorijske sisteme i tome dali znatan doprinos. Posebno {to se ti~e asocijativnog sistema pam}enja i princip rimske sobe. Ovaj princip bi se sastojao zami{ljanju ulaza u ku}u, potom u sobu, i sve to sa predmetima koje bi trebalo dobro rasporediti radi sistematskog pam}enja. Mo`e se re}i da je to prvi pisani memorijski sistem.

Avgustin Aurelije (354-430) poznati hri{}anski filozof i teolog,

proglasio je princip samoizvesne unutra{njosti i psihi~ko kao osnov

saznanja sveta. On je prihvatio dobrim delom stavove Galena ali i

crkve «da je pam}enje funkcija du{e, a da se du{a nalazi u mozgu».

9

Nije tragao za nekim detaljnijim lokacijama.. Takav stav je trajao i

slede}ih 1500 godina, po{to je crkva smatrala da je to nepromenjena

istina.

Empirijski pristup saznanju pam}enja

Dekart Rene (1596-1650), poznati «otac novovekovne filozofije» i kreator poznate krilatice ''Cogito ergo sum'', dobrim delom je prihvatao Galenove stavove o pam}enju iako je smatrao da animalni duhovi deluju i {alju signale iz epifize na specijalne staze po mozgu, dok ne stignu u deo u kome je pam}enje moglo biti pokrenuto. Kada govori o kretanju upam}enog sadr`aja kroz staze koje bi bile zakr~ene, radilo bi se o te{ko}ama da su animalni duhovi se kretali sa naporom i dolazilo je do zaboravljanja zbog zakre~enja. Bio bi to jedan od prvih poku{aja da se objasni problem zaboravljanja.

Sli~no Dekartu i Tomas Hobs je smatrao da je pam}enje produkt duha. I on je prihvatao stavove Galena, kojeg se i crkva vekovima, dogmatski pridr`avala.

Hartli D. Je u XVIII-om razvio vibracijsku teoriju pam}enja.Tvrdio je da postoje u mozgu posebne ~estice, koje vibriraju, «vibracijske», koje bi se nalazile negde locirane u mozgu. Mesto nije bilo jasno locirano. Moglo bi se re}i da su to bili zapravo utisci koji se pojavili nakon prihvatanja Njutnove teorije vibraciji ~estica.

Sve ovo {to je bilo re~eno o razvoju u~enja o pam}enja, odnosila bi se na prelaz iz preempirijskog perioda u vreme kada se nauka povezivala sa iskustvom. Tekovine fizike, fiziologije a i neuroanatomje donekle su pripremale teran da se dospe do sistematskog nau~nog praenja pam}enja i zaboravljanja.

Nau~ni pristup izu~avanju pam}enja

10

Nau~no izu~avanje funkcija mozga po~elo je tek u XIX-om veku, sa formiranjem odgovaraju}ih psiholo{kih laboratorija.

Prvu laboratoriju za psihologiju osnovao je na Harvardskom univerzitetu Wiliam James, 1875., on je ustanovio psihologiju kao akademsku disciplinu i na njoj po~eo sistematsko izu~avanje pam}enja.

Wilhelm Wundt, doktor medicine i profesor psihologije je formirao laboratoriju iz psihologije, 1879, na Univerzitetu u Lajpzigu.

Francuski psiholog Theodule Ribot je 1881., objavio knjigu Bolesti memorije. On je u njoj ukazao na vezu izme|u o{te}enja pojedinih delova mozga i gubitka pam}enja.

Pravi doprinos problemu pam}enja smatra se da se desio u 1885 godini. Tada je nema~ki eksperimentalni psiholog Ebinghaus (Herman Ebbinghaus) saop{tio rezultate vi{egodi{njeg rada prolongiranih studija pam}enja, u svojoj knjizi Memorija. Bile se tu njegove zanimljive studije mehanizma memorisanja. Ova ispitivanja se oslanjala na procese asocijacije. U njima se zahtevalo da se ponove l2 od l4 slogova. Ako je uspevalo ovo ponavljanje, smatralo se dobrim preduslovom u~enja (Hariman P.L.). Ebinghaus je koristio besmislene slogove kao materijal koji treba da se upamti. @eleo je da se predlo`ene liste pribli`no izjedna~e u pogledu te`ine shvatanje. Poznato je kada se radi o re~ima da je razlika u lako}i prihvatanja bila zna~ajna u odnosu na poznate i manje poznate.

U svakom slu~aju, pravo sistemsko izu~avanje pam}enja, kao {to je re~eno, pripada Ebinghausu.

Istorijskom publikacijom se mo`e smatrati kao uvod u psihopatologiju pam}enja nalazi u radovima S.S. Korzakova, kada je opisano poreme}aj pam}enja, sindroma nazvanog njegovim imenom, opet se vezuje za 1885 godinu..

Doprinos izu~avanju pam}enja je doprineo Torndajk (Edvard L.Thorndike) on je u svojoj doktorskoj tezi, 1898, na bazi uslovnog

11

pam}enja. On je radio na `ivotinjama Posebno kod pileta, ma~ke i pasa. Rade}i godinama na izu~avanju u~enja uz uslovno pam}enje, kod `ivotinja, ukazao da se ono osniva na poku{ajima i gre{aka. To je njegov «zakon efekta», law of effect, iz 1911.

Treba imati na umu da se gotovo nezavisno od ovih eksperimenata odvijali i radovi I.P.Pavlova, koji je jo{ 1897.godine objavio svoje «Lekcije o radu principa digestivnih `lezda». Tako se mo`e govoriti o uslovnim refleksima sekrecije, ili o psihi~koj sekreciji. Na osnovu tih radova njemu je i dodeljena Nobelova nagrada 1904.

Ipak, istine radi, kada se govori o «Psihi~koj sekreciji», treba znati da je jo{ 1763 godine Robert When dao opis, kako stimulisanje jednog organa, izaziva se}anje na neki ranije efekat dra`enja (M.R. Risenberg, 1959).

Slede}i je zna~ajan doprinos izu~avanju pam}enja dali su Muller-i Pelicker,-1900, perseveraciono- konsolidacionu-hipotezu tokom memorisanja.

Postoje brojni tokovi kojima se razvijalo ispitivanje pam}enje. Doprinos je tome dao Roraher. On je ukazao da pam}enja mo`e igra i ulogu kao pokazatelj organskih promena. Posebnu ulogu kod pam}enja je trebalo razlikovati zavisno od pojedinih ~ula. Odre|eni zna~aj je i uloge u povezivanju sa tokovima logi~kog pam}enja kao dalji korak u razvoju pam}enja. Na ovaj na~in je ukazano na mogu}nost da pam}enje povezuje sa pojedinim strukturama samog mozga. .

Mnemonik je svojevrstan sistem «ve{ta~kog pam}enja», koji se posebno po~eo sa razvojem sedamdesetih godina pro{log veka. Osniva se na mehani~ki sistem pam}enja logi~kih sistema po tipu kiberneti~kih shema.

Postoje autori koji razlikuju pam}enje od mneme. Pam}enje bi odgovaralo za u~e{}e svesti kod ~oveka, dog bi mnema bila svojstvo

12

`ive materije. Tako Hering je smatra kao univerzalnu funkciju `ive materije. Tako i Klages tvrdi da `ivotinje mogu imati zadivljuju}e pam}enje. «Na osnovu toga prepoznaju ono {to je davno pro{lo, pa mogu o tome i da sanjaju, ali da se ne se}aju ni~ega. Kod `ivotinja je mogu}a rekognicija, ali ne i reprodukcija, tj., verifikacija njihovog pam}enja bez datog objekta. @ivotinje ne mogu da voljno izazovu se}anje, kod njih postoji rekognicija, ali i mogu}nost sanjanja». Sem funkcije pam}enja, koju ozna~avamo kao upam}ivanja, i reprodukciju, kao ekforisanje, treba smatrati da postoji i sposobnost dispozicije bilo bi to sposobnost deponovanja, ili «magacin» ili «rezervoar». Bilo bi to po takvim shvatanjima «ne{to nepomi~no» (V.Vuji}).

Jasno je da i `ivotinje pamte. Me|utim, ima tu niz problema koji su gore samo donekle pomenuti. Kod svake `ivotinje postoji stanje budnosti, aktivnosti i stanja potpunog mirovanja i na kraju stanje spavanja. Kod njih je posebna svest i problemati~no je kako se mo`e govoriti o «voljnim aktivnostima»? Komunikacija sa njima se odvija na bazi se}anja, povezanih sa uslovnim refleksima. Prema tome zavisno od vrste `ivotinja, a kod vi{ih ki~menjaka i od njihove individue. Tada je njihovo pam}enje jasno diferencirano.

I. MATERIJA KOJA PAMTI

BIOLO[KE OSNOVE PAM]ENJA

Obzirom da je pam}enje proces koji se odvija u mozgu, prirodno jeda se traga za lokaizacijom samog tog odvijanja. Vr{ena su brojna ispitivanja koja su poku{avala da doka`u pojavu samog procesa upam}ivanja i pam}enja. Formalno, proces se odvija u samim

13

neuronima i da su vr{eni eksperimenti koji bi ukazivali na veze izme|u pam}enja i procesa upam}ivanja.. Vr{ena perceptivna kategorizacija. Tako je i predlo`ena teorija toka utisaka, tragova –na osnovu radova koje je saop{tio Kohler W. (1940). Po ovoj teoriji identifikacija procesa razdra`enja postoji putem utvr|ivanja identifikacije samog procesa, sa mehanizmima koji se odvijanju nakon pomenutog procesa koji se odvijaju. Svi ovi procesi se odvijaju u samim neuronima. Tima bi se pam}enje moglo da ve`e za proces pam}enje i neuronske strukture.

Zara`avanje utisaka sada{njosti, menja u odgovaraju}oj meri materijalnu strukturu biolo{kih sistema. Ove promene menjaju mnesti~ke sadr`aje iz pro{losti, ali se odnose i na promene u budu}nosti.

D.O. Hebb je izneo originalno shvatanje i o }elijama koje su okupljene,»cell assemble», 1949, {to bi pretpostavljalo hipoteti~koj konstrukciji, }elijske zajednice. Ova grupa }elija bi igrala ulogu u toku percepcije i memorisanja onog {to je bilo od njih prihva}eno. To bi se dokazalo preko evociranih potencijala. Time je nazna~ena reverberaciona aktivnost. Bio bi to vremenski zavistan proces, sa rekurentnom aktivnos{}u.

Lashleey K.S. je godinama tragao za diferencijaciju instinktivnih procesa kod eksperimentalnih `ivotinja. Posebno je tragao za putevima kako se odvija proces upam}ivanja u mehanizmima revereberacionih procesa. Bez obzira za sve napore koje je ~inio nisu mu po{li za rukom da ih doka`e. Njegova ispitivanja su saop{tene 1950.god.

U privremenom pam}enju, ~ini se da reverberacioni krugovi imaju svoje mesto.

Reverberacijski krugovi bi pretpostavljali oda{iljanje impulsa mnogostrukim vezama, kolo okolo, naokolo neuronskim vezama u ograni~enim podru~jima kore mozga.-Pretpostavlja se da se senzibilitet, koji dolazi do kore i uspostave sli~ne revereberacijske

14

krugove. Proces nastavlja da oscilira u toku nekoliko minuta, pa i ~itav sat, pa i du`e. Vremenom, ovi reverberacijski krugovi, «kao da se zamaraju», oscilacije se gube, pa se pretpostavlja da i privremeno pam}enje i{~ezava. Traga se za revereberacijskim krugovima u dubljim strukturama mozga. Utvr|eno je postojanje niskofrekventnih revereberacija izme|u kore velikoga mozga i talamusa. Utvr|eno je da nastaje produ`eno naknadno izbijanje impulsa koje istovremeno uklju~uje i dublje strukture u ni`im centrima mozga, koji sudeluju u pam}enju.

Zapa`eno je da postoji fenomen poznat kao «posttetani~ko poja~avanje», kada se lokalne promene javljaju u sinapsama, nekoliko sekundi do minuta. Nadra`eni neuroni, pri upam}ivanju reaguje po elektrotoni~nom tipu u trajanju i nekoliko minuta.

Ispitivanja koje su vr{ili niz autora bilo je re~i o poku{ajima da se u neuronima lokalizuju tokovi upam}enog materijala preko pomenutih uticaja.

Bilo je potrebno da se utvrdi koji je prag aktivacije dra`i koja bi mogla da izazove njeno zadr`avanje. Bilo bi to minimalno vreme potrebno da se obavi reakcija u strukturi. Poku{ali su Postman L.-Crtchfield R.S. (1952). Radi se o pona{anju kad osobe koja se ispituje. Njoj se daju se re~i koje im se ne dozvoljava prepoznavanje. Dra` koja izazva kognitivni efekat i ispitivani bi ga «zadr`ao u pam}enju». Moglo bi se re}i i da se radi o pragu, kao uslov za izazivanje tog efekta. U odnosu na prvi, postojao bi drugi prag. Ovaj bi pretpostavljao da se radi o pojavi subpragovih dra`i, odnosno onih koji se na zadr`avaju u pam}enju. Jedan prag bio postojao, ali i drugi koji bi bio vi{i. Na ovaj na~in bi se diferencirali utisci koji bi mogli biti zadr`ani. Postojao bio ~itav }elijski, neuronski ansambl koji bi bio nu`an za postojanje uslova da zadr`ava dra`i koje pristi`u. Postojala bi i subjektivna procena, da li

15

je primljena dra` usvojena, tj. zadr`ava u pam}enju. Bilo bi od zna~aja sama situacija u koji se odvijala ispitivanja.

Ilustracija ovih ispitivanja bi slu`ili radovi Brunrera J-S. i Minterna A.L. (1955). Oni su pokazali da se diskriminativna sposobnost percepcija pri rekogniciji pojedinih utisaka ta~nije informacije koje se unose u pam}enje. Tako bi se vr{ilo i uobli~avanje u engrama. Pretpostavljena mogu}nost percepctualne identifikacije tokom organizacije samog procesa zadr`avanja percepcija sa elementima svesnosti prilikom odvijanja upam}ivanja. U njihovim eksperimentima ~injena je jasna diferencijacija u percepciji izme|u pojedinih simbola u obliku slova (npr. B.) ili broja npr. l3. Dokazana je da je pri ponovljenom pokazivanju brojeva, lak{e upam}eni, ako su bili prethodno izlo`enom prethodnoj percepciji.

U osnovi procesa pam}enja le`e u molekularnim promenama lociranih u sinapsama. Posebno je zna~ajno svojstvo da postoji plasti~nost sinapsi koja omogu}ava procese pam}enja. Novija ispitivanja uop{teno govore}i, mogu smatrati dokazanim je da u tim procesima raste broj sinapti~kih veza i kontaktima me|u pojedinim neuronima. Ove veze predstavljaju morfolo{ku podlogu za prvu fazu, koja podrazumeva upam}ivanja. Ovo je poznato i kao «kratko» pam}enje i zasniva se na kru`enju informacija kroz mre`u neurona.

Ispitivanja koje je vr{io Eccles J.C. ukazuju da su da postoji neurofiziolo{ka osnova kako se odvijaju procesi upam}ivanja sa elementima koji uklju~uju biolo{ka osnova, organske prirode. To bi ukazivalo da se odvija po tipu reverberacionih kola. Informacija se zadr`ava nekoliko sekundi do desetina minuta. Radi se o konformacionom procesu za koji su odgovorne i glijalne }elije.

16

Ispitivanja koje su vr{ili niz autora bilo je re~i o poku{ajima da se u neuronima lokalizuju tokovi upam}enog materijala preko pomenutih uticaja.

Neophodno je da se istakne da bi bilo potrebno da se postavi jasno pitanje, kako se odvijaju psihi~ki procesi, a u prvom redu pam}enje. Te{ko je ~isto izdvajanje pojedinih «psihi~kih procesa», kao {to su mi{ljenje, pa`nja, volja, koncentracija, pam}enje itd. Pitanje je kako se odvijaju ovi procesi, signalizacije, koje se na odgovaraju}i na~in koji se kanali{u. Precizni anatomski tokovi se pretpostavljaju, ali ne mogu biti sasvim dokazani. Precizna anatomska ispitivanja sa sigurno{}u dokazuju da postoje zamke sa povratnim spregom a svim sistemima neuronskih veza. Iz jednostavnih sistema razvijaju se slo`eniji (Burnes J.S.).

Poznato je da razaranje ve}ih oblasti mo`dane kore ne spre~ava osobu da pamti, da povezuje misli i usmerava pa`nju, ali da znatno smanjuje stupanj u shvatanju svoje okoline. Obrnuto, razaranje manjih delova talamusa ili mezencefali~nog tegmentuma, mo`e dovesti do znatnog smanjenja psihi~kog do`ivljavanja se znatno smanji, ili ~ak potpuno izgubi.

Smatra se da svakoj da u svakoj misli sudeluju istovremeno delovi mo`dane kore, talamusa, rinencefalona i retikularne formacije mo`danog stabla. Name}e se pretpostavka da su neke neodre|ene misli mogu javiti i da su zavisne od ni`ih centara mozga.. Elektri~no nadra`ivanje mo`dane kore u pojedinim delovima mo`e imati samo efekat blagog stupnja bola. Sa druge strane, jedna vrsta misaone strukture misaone strukture , gde je o~uvana kora mozga, jeste misao koja obuhvata vidne oblike , kao {to su bljeskavi svetla i boje. Naime, gubitak vidne kore ima za posledicu da se uop{te ne mogu zamenjivati vidljivi oblici ili boje. Ostaju individualne karakteristike, koje ulaze u

17

celokupno podsvesno, prisvesnom, odnosno svesnom do`ivljavanje osobe.

Bez neuronske strukture i procesa u njima te{ko je zamisliti postojanje pam}enja u ~oveku. Mo`e li se govoriti o privremenom ili trajnijem pam}enju? Privremeno bi imalo za osnovu produ`enu uzbu|enost neurona, dok bi trajnije bilo vezivano za procese u samoj sinapsi.

Tako se mo`e smatrati da samo pretpostavkom kako se odigrava proces deponovanja i kako nastaje «depo informacija», ili engrami. O~ito da se strukturne promene odigravaju na molekularnom nivou. Informacija koja kru`i nastaje u fazi kratkog pam}enja dovodi do aktivacije postsinapti~kih struktura i zapo~injanja procesa vezanih za fosforilizaciju belan~evina. Tako se ceo proces svodi na intracelularni nivo. Nastaju promene u brzini sinteze nukleinskih kiselina, posebno ubrzanja sinteze ribonukleinskih kiselina (RNK). Ona igra odre|enu ulogu u mehanizmu odvijanja pam}enja. Sinteza belan~evina od posebnog zna~aja., u ~ijoj osnovu nukleinske kiseline.

Gispen je 1970.godine eksperimentalno dokazao opadanje RNK u }elijama, posle otklanjanja hipofize. Posebno je vr{eno merenje u gornjim delovima kore mozga, talamusu, hipotalamusu, ponsu, pa i u produ`enoj mo`dini. Obele`en je uridin u ribozomu neurona. Nastaje znatno opadanje sinteze belan~evina posle navedene operacije.

U~vr{}ivanje upam}enog materijala kao i konsolidacija se obavljala kada je tu bio prisutan adrenokortikotropni hormon (ACTH)

Vr{ena je potraga za lokalizacijom RNK. Do{lo se do podatka da je se ovaj proces obavlja u mikrozomima.

Zna~ajnu ulogu u realizaciji funkcije pam}enja igra progresivna diferencijacija strukture velikog mozga i njegove me|uneuronske sinapti~ke veze. Tako se stvaraju organski uslovi za plasti~nost mozga u procesu pam}enja, ali i intelektualnih radnji.Mo`e se smatrati da se

18

individualno pam}enje realizuje kroz biohemijski aparat neurona i strukturno-funkcionalne organizacije elementa nervnih }elija.

Za ovaj proces pam}enja posebnu ulogu bi igrao nespecifi~ni S-100 protein (Eyden i Rohnback). Tokom pam}enja se odvijaju i novi organski procesi. Postoje peptidi niske molekularne te`ine koji nastaju tokom upam}ivanja i tako preneseni izazivaju u njoj pona{anje koje je nau~ila `ivotinja davalac (Ungar).

Pretpostavlja se da peptidi, odnosno belan~evine koje oni predstavljaju, sli~no neuromedijatorima mogu da uti~u na jonsku propustljivost postsinapti~kih membrana pomenuta niskomolekularna belan~evina (S-100, l4-3-2 i dr.) koji u~estvuju u regulaciji individualne sprovodljivosti. To se vr{i u neurospecifi~nim funkcijama, gde igraju ulogu uz odgovaraju}u ulogu peptidnih hormona i specifi~nih belan~evina i cikli~nih mononukleotida.

Utvr|eno je da antimetaboliti, koji spre~avaju sintezu proteina, koji ometaju proces upam}ivanja. Dokazan je i uticaj na procese sinapti~kih transmisija, tokom procesa pam}enja.

GENETIKA I PAM]ENJEBrojni su genetski faktori, koji igraju ulogu u individualnom

razvoju jedinke, njenih kognitivnih procesa, a posebno i samog pam}enja. O ovim problemima postoji obimana literatura. Izdvaju e stremljenja koja bi povezivala ulogu pojedinih genoma, pa i gene u ovim procesima. Sve njih povezuje zajedni~ka niti eksperimentalnog izu~avanja gena, najpre kod Drosophila melanogaster, mi{eva, pa kona~no i kod genetike ~oveka.

Razli~ite oblasti pam}enja uslovljeni su nizom geneti~kih faktora. Ovi su odgovaraju}eg oblika i daju odlike individualnom

19

pam}enju. Taj proces je uslovljen i posebnim oblicima, koji nastaju razvojem jedinke tokom njenog `ivota. Zajedno sa uticajima okolinom, zavisi i od strukture genskih faktora same jedinke. Za pam}enje je odlu~uju}i faktor zavistan od genoma.

Pretpostavljalo se da DNK }elija sadr`i geneti~ki kod koja omogu}ava predaju naslednih osobina koji su svojstveni ~itavom organizmu, pa i naslednim oblicima koje uslovljavaju forme pam}enja. To svojstvo za pam}enje DNK nije bilo potvr|eno, ali je zato uloga RNK dokazana.

Poznato je da se nasledstvom prenose organska svojstva u kojima se vr{i funkcija. Ovde }emo se zadr`ati na du{evnu funkciju koja se odnosi na pam}enje.

Pam}enje vrste pretpostavlja da se promene de{avaju na molekularnim osnovama filogeneze pona{anja. To se odvija na nivoima nukleinskih kiselina, koje ~ine osnovu genetskog pam}enja vrste.

Stabilne informacije se ugra|uju u genom tokom filogeneze dugim evolutivnim procesima. Ove informacije bi mogle da vode poreklo iz nau~enih adaptivnih odgovora prevedenih na molekularni nivo dugog pam}enja.

Stabilne informacije se ugra|uju u genom tokom filogeneze dugim evolutivnim procesima. Izgleda da vode iz nau~enih adaptivnih odgovora prevedenih na molekularni nivo dugog pam}enja Odvija se stalna podr{ka drugih funkcionalnih modaliteta. Tu je istovremeno u odgovaraju}oj meri uklju~eni su i druge psihi~ke funkcije onoliko koliko je to potrebno u skladu sa zakonito{}u o preuzimanju funkcija. Tu podrazumevaju voljni mehanizmi, motivisanost i aktivna pa`nja. Na taj na~in se odigravaju promene na nivoima neurotransmisije. Tu igraju posebnu ulogu modulacija kalcijumovih kanala. Nastaje poja~anje osloba|anja noradrenalina u procesima senzitacije ili smanjenja u procesima habituacije itd. Vr{e se strukturne promene na nervnim zavr{ecima. To predstavlja promene na nervnim zavr{ecima.

20

To zapravo predstavlja najmla|u ontogenetsku etapu strukturacije centralnog nervnog sistema (V. Paunovi}).

Razli~iti oblici pam}enja su uslovljeni geneti~kim faktorima. Individualno pam}enje uslovljeno je `ivotnim okolnostima. Obim i sadr`aj primljenih informacija u znatnoj meri zavisi od preduslova koji je zavistan od nasle|enog geneti~kog materijala. Materijalni nosilac pam}enja zavistan je od geneti~kog aparata, odnosno genom, ta~nije DNK }elija koje sadr`i geneti~ki kod, koji uslovljava preno{enje naslednim putem koji proizvodi odgovaraju}i delovi }elija i organizam kao celina. Pam}enje se podvrgava zakonima geneti~kim kodom, analogno geneti~kim informacijama. Hipoteza da u ovom procesu posebnu ulogu igra DNK, nije potvr|ena. Pod znakom pitanja je veza individualno pam}enje sa metabolizmom DNK. Utvr|eno je da u tome igra ulogu ne DNK ve} RNK. Ova zadnja je odgovorna za formiranje i ~uvanje upam}enog materijala. Dokazano je da preparati koji omogu}avaju sintezu RNK, da se pobolj{ava pam}enje. Tu se pominje fenamin, koji ubrzava sintezu RNK, da se time, kod eksperimentalnih `ivotinja, pobolj{ava zadr`avanje materijala koji se deponuje, odnosno pamti. Tako se i koriste i za pam}enje, u~enje i zadr`avanje navika u `ivotinja. Tako|e je dokazano da i pri obu~avanja `ivotinje da je do{lo kod tih `ivotinja do pove}ane sinteze RNK.

NEURONSKI KORELATI I MEMORIJAU svojim radovima Lorente de No je ukazivao da je protok

impulsa kroz odgovaraju}ih neurona i njihovih sinapsa preduslov za memorisanje, mi{ljenje a i druge du{evne funkcije, - uslov da kroz neurone i njihovih nukleusa nesmetano funkcioni{u. Ta~nije da se odvija transmisija impulsa kroz njih, dokazano je jo{ 1939 godine.

Tokom hirur{kih operacija Penfield W., je stimulisao lokalnim elektri~nim dra`ima neurone i prouzrokovao redosled se}anja iz

21

pro{losti, aktivirao pam}enje. Na ovaj na~in je bilo mogu}e povezati neuronske strukture i njihovo funkcionisanje sa psiholo{kim modelima pam}enja. Ovo bi bio na~in povezivanja formalnih svojstava koji bi otkrivali kako funkcioni{e pam}enje. Zavismo od neurofiziolo{kih ili anatomskih tokova pam}enja (1952).

Kohler W je uspeo da doka`e da postoji za vreme procesa razdra`enja i sled tokova pam}enja, odnosno memorisanja. Po njemu to je bio redosled izme|u dra`i i slike se}anja. Bilo bi to oblik identifikacionog razdra`itelja izme|u procesa pam}enja.

Lashley K. S. Je vr{io eksperimente da bi potvrdio tu vezu izme|u procesa dra`enja i efekta sledova pam}enja. Njemu nije po{lo za rukom da potvrdi njihove nalaze, odnosno sled izme|u dra`i i efekta koji se odnose na sled pam}enje.

Tokom procesa upam}ivanja, dolazi do pove}anja broja sinapsi, a tako|e se zapa`a pove}anje i broja samih neurona u pojedinih individua. Postavlja se pitanje mogu}nosti identifikacije osnova slika se}anje i potraga za izomorfnim neuronima u kojima bi se nalazile odgovaraju}i sledovi upam}enog materijala. Kada se radi o veze izme|u boje i forme, to nije bilo mogu}e dokazati jasnu vezi u tim sledovima slike se}anja. Po formi, boji i postojanju ne~eg tre}eg. Ta veza nije mogla biti dokazana, ba{ kao i protivure~nost sa duhom ge{talt-teorije, kako to tvrdi Bruner S.J.

U~enje podrazumeva trajno usvojeno pam}enje. Bar kada se radi u fazi definitivne obrade usvajanja materijala. Najpre se radi o primarnim sistemima koji podrazumevaju operativno uslovljavanje.

Obavlja se proces habituacije. Kada jedna dra` prestane da bude nova, ona kao da prestane da

bude stimulativna. Gubi smisao poruke. To je uslov opstanka: `iva bi}a (kao da) ignori{u njeno postojanje. Ispada da se navikla na tu dra`. Receptorni mehanizmi, od periferije do centara u mozgu razvijaju oblik

22

adaptacije, koji zapravo predstavlja navikavanje na protok impulsa, na koji se organizam prilagodio.

Senzitivizacija ili senzibilizacija je tako|e proces koji se konsekutivno odvija, javlja se kada deluje nova dra` i odvija se putem presinapti~ke facilitacije. To je suprotan proces habituacije. To je bu|enje interesovanja kod, ako se radi o `ivotinji koja postaje opreznija. I kod ~oveka kada se javlja interesovanje za okolinu, ta~nije nastaje i{~ekivanje {ta }e se dogoditi. Obra}a se pa`nja izvorima stimulacije.

Kod razvijenih `ivotinja bio bi to mehanizam prihvatanja najboljih modela pona{anja i tako se osvajaju slo`enijih sistema adaptacije na vi{i novi oblik.Impriting je vikarno u~enje kod ~oveka.

Uklju~uju se odgovaraju}i sistemi pam}enja. To podrazumeva aktiviranje raznih modaliteta pam}enje:- neposredno, kratko i dugotrajno. Postoje specifi~ni tipovi koji obuhvataju senzorno, emocionalno, verbalno, logi~no. Tako se odvijaju slo`eni mehanizmi obrade informacija.

Homogena interferencija je opisana tokom eksperimenta, kada se stvaraju stabilni uslovi za izu~avanje procesa pam}enja. Takva ispitivanja su sproveli postavljanjem novih zadataka pri jakom sni`avanju mogu}nosti ponovnom proizvodnjom novih re~i {to je saop{teno u radovima Lurija i Klimkovskij, 1969., a ponovio u utvrdio Koja{~enko 1973. godine.

Pomenuta ispitivanja su dovele do TEORIJE INTERFERENCIJE, koja uslovljava prioritet za uzroke ne samo za patolo{kog u zaboravljanju, kako je zapazio Talland, 1965, a potvrdio Lurija 1973. godine.

Po teoriji interferencije smatra se da se ono zasniva na stvaranju asocijacija i da se usvajanje jednog sklopa informacije, koja treba da se prihvati, kada je u toku u~enje jednog sli~nog sklopa asocijacija u vezi sa sukobom dvaju analognih predmeta informacije. Radi se o «sukobu» asocijacija u vezi sa mehanizmom interferencije.

23

Holesterol, ima svoje mesto u mnesti~kim funkcijama. ''Dokazano je da postoji veze izme|u metabolizma holestrerola u mozgu i stvaranja sinapsi, koje povezuju nervne }elije. Ta veza je od vitalnog zna~aja za proces u~enja i pam}enja''. To je izjavio Frank Friger, {ef istra`iva~kog tima o ulozi holesterola u pam}enju. Naglasio je da nervne }elije mogu same da proizvedu holesterol, koji bi bio potreban za njihov rast i opstanak ^ini se da to ne bi bilo dovoljno za stvaranje sinapse. Zbog toga se koriste druge mogu}nosti u produkciji holesterole. Uklju~uju se glijalne }elije kao dodatni proizvo|a~i holesterola. ''Sav holesrol koji je potreban mozgu u njemu se i stvara, jer je lipoprotein, koji ina~e prenosi holesterol kroz organizam suvi{e veliki i ne mo`e da pro|e kroz takozvanu mo`danu barijeru'', isti~e profesor Friger, na sastanku istra`iva~a nema~kih i francuskih eksperata, o ulozi holesterola u pam}enju i u~enju.

II. MO@DANI PUTEVI PAM]ENJA

Nije do kraja ra{~i{}ena uloga pojedinih struktura mozga i pam}enja.. Kakva je veza strukture i pam}enja, strukture i zaboravljanja? Postoje dve teorije. .Po prvoj zaboravnost nastaje zbog postepenog slabljenja koja su rezultat nedostatka pritoka impulsa. Bila bi to teorija «trace decay» ili teorija raspada. Po drugoj teoriji zaboravljanje nastaje kao rezultat delovanja inhibicije bo~nih, koji vr{e

24

interferenciju impulsa. Ispitivanja idu u prilog ovoj drugoj teoriji (A.R. Lurija, 1976).

HIPOKAMPUS I PAM]ENJE

Poslednjih godina hipokampus je u `i`i ispitivanja niza njegovih funkcija.

O{te}enjem hipokampusa dolaze smetnje upam}ivanja novih sadr`aja.nastaje i anterogradna amnezija.

Utvr|eno je da elektri~no dra`enje hipokampusa izaziva se}anja na prethodne do`ivljaje.

U hipokampusu se jasno defini{u kako uzlazne tako i izlazne veze. U njima se vr{i obrada informacija. Zapravo registruje se povi{ena ili smanjena ekscitacija u dinami~kim procesima.

Postoji specifi~ni modalitet u obradi informacija, posebno kada nastaje proces pam}enja odnosno trajno zadr`avanje u obliku u~enja.

Radovi Milnera su pokazali da su lezije dubinskih delova mozga, posebno hipokampusa – povezani sa o{te}enjem pam}enja. Pri ovome intelekt ne mora da bude o{te}en. Potpuno je o~uvano budno stanje, vedar duh i dobro funkcionisanje gnosti~kih funkcija. Niti se javljaju konfabulacija (1957-1962).

Obostrana ozleda hipokampusa dovodi do grubih o{te}enja pam}enja

Amigdaloidni kompleks je povezan sa amigdalom i oni igraju ulogu u pam}enju i tom prilikom se vr{i diskriminicaja i odre|ivanje zna~ajnosti stimulusa. Pretpostavlja se da bi mo`da ove strukture igrale ulogu u uvo|enje informacije u depoe upam}enog. Tu se vr{i i privo|enje u procese obrade. Razume se, ukoliko je to potrebno.

25

De Jong sa saradnicima je opisao te{ke smetnje pam}enja, nakon diskretne obostrane lezije u hipokampusu (1965.god.)Niz radova koji saop{tavaju o eksperimentima na `ivotinjama (glodari, primati i dr.) ukazuju da su delovi limbi~kog sistema, a posebno hipokampus od posebne va`nosti u mehanizmima koji kontroli{u sre|ivanje, deponovanje i reprodukcije odnosno prise}anje na informacije i koja se nalazi u obliku engrama.. ^ini se da u ovim mehanizmima igraju posebnu ulogu medijalnu delovi temporalnih re`njeva. To je dokazano presecanjem neurona koji se povezuju sa pomenutim re`njevima u majmuna. Analogni eksperimenti su sprovedeni i kod ma~aka. Rezultati su bili potvr|eni. U kod ljudi, kada se radi o klini~kim slu~ajevima, lezija pomenutih struktura.

Mamilarni kompleks tako|e je povezan sa elementima amnesti~kog sindroma. Ta~nije, ovaj se javlja prilikom njegove povrede.

Amnesti~ki sindrom je klini~ka pojava u ~ijoj osnovi je o{te}enjem pam}enja povezan sa poreme}ajem odre|enih struktura, pomenutih gore: hipokampusa, amigdaloidnog i mamilanog kompleksa. To je naru{avanje mehanizma kratkotrajnog pam}enja.

Jo{ uvek nije sasvim jasno gde se ta~no deponuje u mozgu pojedina forme upam}enog materijala. Strukture koje su odgovorne prote`u se od kore velikoga mozga, do subkortikalnih ganglija sa velikim brojem neurona, njihovih veza, sinapsa koje se nalaze u razli~itim oblastima.

Prilikom aktivacije slike se}anja «engrama», uz pomo`e jo{ jedne psihi~ke funkcije, mi{ljenje. Merenjem regionalnog protoka krvi pri postavljanju odre|enih zadataka.. Mogu biti vizuelni stimulusi. Ovaj se mehanizam odnosi na informacije za organizovanje odgovaraju}ih

26

motornih sekvenci a koje se mogu svesti na aktivacije ljudskih govornih sposobnosti (Geschwind N.).

Pri ovome aktiviraju se misaoni procesu i slike se}anja verbalnog i neverbalnog karaktera, a na biohemijskom planu se odigravaju dopaminegri~ne transformacije, a modulirani su i s drugim – noradrenergi~nim sistemima.

Obostranim hirur{kim odstranjivanjem hipokampusa, prilikom le~enja epilepsije rezistentnih na medikamentoznu terapiju. Utvr|eno je da dolazi do gubitka se}anja. Takav gubitak pam}enja je sli~an kod osoba sa Korzakovljevom sindromu (Scoviller i Milnar, 1957)

Hipofiza igra svoju ulogu u procesima biohemijskih zbivanja. To je u svojim eksperimentalnim radovima dokazao Gispen. U daljim eksperimentima pomenutog autora sa saradnicima da nastaje opadanje uridina u ribozomima neurona, posebno glasni~ka RNK. Smanjenje sadr`ine RNK posle hipofizektomije, za 20%. Bilo je to 1970 godine . Kako je RNK povezana sa pam}enjem i da dolazi do promena u upam}ivanju nastavljeni su dalji eksperimenti. Saop{tenje dve godine kasnije, od strane Vertesteeg-a, da je to opadanja u mikrosomima. Eksperimenti su vr{eni na `ivotinjama. Obavljen je trening na `ivotinjama. U laboratorijskim uslovima, davanje `ivotinjama hormona ACTH.

Utvr|eno je da je do{lo do pobolja{avanja procesa pam}enja, pa samim tim i u~enja. To je dokazano metodom ponavljanja procesa uslovljavanja, odnosno u~enja. «Repetitio mater studiorum est» - poznata izreka latinskog). Utvr|eno je da je do{lo do pove}anja ribozoma.

Posebno je tragano za tim da li na proces pam}enja se deluje direktnim uticajem ili preko nadbubrega, odnosno preko stereoidnih hormona. Hormonski peptidi su pove}avani samo onda kada su davani ako je `ivotinja uslovljavana, ako je aktivno u~ila, tj. pamtila tra`eni materijal. Nema takvog efekta ako se ide preko nadbubrega. Kada se

27

odvijaju aktivni procesi, kao {to je to pam}enje oni se te{ko mogu odvijati bez aktivnog anga`ovanje pa`nje. Tako se te{ko mo`e odvojiti biohemijski proces da li se radi o aktivnom pam}enju ili o uklju~ivanje pa`nje. Ovo su dokazali Gold O. I , Mc. Gugh J., 1977. Aktivacijom adrenokortikalnih hormona nastaje sinteza neuropeptida koji omogu}avaju pam}enje uz istovremenim poja~avanjem pa`nje.

^EONI RE@ANJ I PAM]ENJE

Uloga frontalnih re`njeva je bila predmet niza ispitiva~a u oblasti pam}enja..Obostrana ekstirpacija ~eonih re`njeva u majmuna dovodi da trenutnog gubitka redosleda reakcija. Pretpostavka je da ~eone regije igraju ulogu u pam}enju redosleda pojedinih radnji. Kod vi{ih primata, pa i u ~oveka ~eoni re`njevi igraju posebnu ulogu u upam}ivanju i pam}enju (Jacobson C.F.).

Ozleda desne hemisfere je sedam puta ~e{}a od ozleda leve, dovodi do poreme}enog normalnog ose}anja svoga tela. Prakti~no dolazi do naru{avanja sheme tele, kako se smatralo ranije.

Levostrana fiksirana hemianopsija nastaje pri ozledi zadnjih, dubljih delova nedominantne hemisfere, pri neobra}anju pa`nje na levu stranu

Pri ozledama srednjih temenih oblasti nedominatne hemisfere levostrana fiksirana hemianopsija se ispoljava u vidu ignorisanja leve polovine leve strane tela. Jednostavno, ako ga neko i dodirne, on ignori{e taj dodir. To se de{ava samo na odgovaraju}oj polovini tela.

Apraksija obla~enja se javlja 4-5 puta ~e{}e kod ozlede nedominantne hemisfere, nego pri ozledama dominatne (leve) hemisfere.

28

Konstruktivna agnozija je poreme}aj orijentacije u prostoru tako|e se javlja pri ozledama slojeva nedominantne hemisfere i smetnje ozle|enima da reprodukuju potrebne konstrukcije. Nastaje poreme}aj prepoznavanja objekta.

Paragnozija ovde se radi se o neprepoznavanja logi~kih kodova.Mo`e to da bude i neko lice. Radi se o poreme}aju vizuelne percepcije. To je nekontrolisano naga|anje. To je poreme}aj gnozije, slabije izra`ena odsustvo sagledavanja sopstvenih defekta.

Anozognozija je simptom poreme}aja desne hemisfere, kada oboleli ne prepoznaje da se de{ava ne{to sa njegovim telom. Nije svestan svog poreme}aja. I ne trudi se da ih kompenzuje. Povr{no posmatrano, kao da se pribli`ava simptomima opisanih kod ~eonog sindrom, ali se od njega odlikuje sposobnosti pravljenja planova i namera.

Duboke ozlede desne hemisfere. Radi se o dubokim promenama svesti a i same li~nosti. Adekvatna ocena tog defekta ne postoji. ^este dezorijentacije prema prostoru i u okolnom svetu. Ovi poreme}aji ako se jave markiraju se o~uvanim govorom, tako da spolja{nji posmatra~, odnosno prisutni iz okoline, to te{ko mo`e da uo~i. Dvostruka orijentacija u prostoru je jedna od karakteristika ozlede desne hemisfere, ali je njeno svojstvo u tome da o{te}eni ne zapa`a da je to protivure~no.

Konsolidacija tragova pam}enja je jedno od svojstava funkcionisanja desne hemisfere. Zapravo pri promenama, ozledama nedominantne hemisfere gubi se ta sposobnost uspostavljanja ravnote`e u sferi pam}enja, njena konsolidacija. Uloga se sastoji u neposrednoj realizaciji psihi~kih procesa i u obezbe|ivanju neposrednog nivoa pre`ivljavanja.

O~ito je da desna hemisfera ima svoja svoje posebno mesto u diferenciranja du{evnih funkcija kod ~oveka. U duferencijaciji

29

elementarnih psihi~kih funkcija na relaciji percepcije, pa`nje, pam}enja i kori{}enja u toku mi{ljenja.

Mo`e se smatrati da su uslovni refleksi fiziolo{ka osnova upam}ivanja i pam}enja. Povezuje se bezuslovna uslovna sa uslovnom dra`i. Bezuslovna dra` postoji unutar kruga bezuslovnog puta, anatomski. Fiziolo{ki se procesu nesmetano odvijaju. Kada se radi o izgradnji uslovnog refleksa, odigrava se proces upam}ivanja unutar refleksnih puteva, na fiziolo{ke dra`i. Podrazumeva se da uslovna dra` deluje pre bezuslovne. Najmanje jednu sekundu. Va`an je vremenski redosled. Tako se uspostavlja vremenska uslovna veza.

Slaba uslovna dra` vremenski je povezana sa jakom bezuslovnom dra`i. Posle ve`be izaziva jake efekte. Ako se senzitivni neuron dra`i uslovnom dra`i, do povezivanja sa bezuslovnom dra`i do{lo bi do konvergencije obe dra`i. Time se omogu}ava lu~enje serotoninom koji blokira struju proizvedenu kalijumom. Prolongirana depolarizacija stvara otvorene kanale za jon kalcijuma, te se lu~e transmiteri. To se sve odvija preko serotoninergi~nog interneurona (Hawkins R., 1983).. Ve} smo spomenuli da je za svoje radove o uslovnim refleksima I. P. Pavlov je dobio Nobelovu nagradu. U jo{ pre njega bilo je prihva}eno da se nervna delatnost `ivotinja smatra kao refleksna, ne samo od Se~anova i Behtereva. Postoji uro|eni, bezuslovni refleks i pod novim okolnostima, formiraju se uslovni refleksi, koji obuhvataju svu ostalu nervnu delatnost. Kod bezuslovnih dra`i uvek se izazivaju iste reakcije na odre|ene dra`i. Kod uslovnih refleksa dejstvuju dra`i koji takvu dra` mogu pretvoriti u poseban oblik reakcije koje zavise od prethodnih okolnosti u kojima se odigravala. Klasi~no je da se zvuk, izaziva umesto neku zvu~nu senzaciju, ali ako se umesto odgovora na sam zvuk dobije lu~enje pljuva~ke ili ubrzano otkucavanje srca, bilo bi to na sebi svojstven na~in uslovna reakcija. Kada se aktivira jedna

30

bezuslovna dra`, ona izaziva uvek isti odgovor. Ako se tome pridru`i neka sasvim indifretna dra`, ~ak u uslovi u kojima se odigrava bezuslovna dra`. Tada sami uslovi, i ve} u bezuslovne dra`i izaziva tu reakciju kao da postoji ta dra`. Mo`e li se smatrati da je pam}enje na biolo{kom planu u formi gde se odigravaju fiziolo{ki procesi u kojima se odigravaju i propratni biohemijski procesi?

Bilo bi vrlo jednostavno i povr{no shvatanje ako bismo shvatili da se pam}enje svodi na uslovne reflekse. Me|utim, jasno je da je to «materijalizovano» objektivizarno prihvatanje onoga {to kao psihi~ku funkciju, da je to forma pam}enja. Svaki uslovni doga|aj kod `ivotinja ima formu pam}enja unutar materije, koja ozna~ava organski.proces. Psihi~ko «igra» na organskoj osnovi, ali mi ne mo`emo videti pod lupom, mikroskopom, x-zracima, ili kompjuterizovanom tomografijom. Bili bi to samo tehnike koje poma`u stru~njaku da vidi {ta se u njegovom klijentu – pacijentu –odigrava. Kod ~oveka se to samo svodi na slo`ene biohemijska zbivanja u kojima se odigravaju fiziolo{ka zbivanja bez kojih nema «organske» osnove {iroke lepeze mogu}nosti svesnih zbivanja u procesu pam}enja. Kod ~oveka zna~ajnu ulogu igra svest odnosa relacija. Postoji stvarnost me|u predmetima i procesima u kojima se psihi~ko ne svodi na materijalno odigravanje, ali nema psihi~kog bez tog «odigravanja». Jasno da je pam}enje samo po sebi znatno {ira oblast u kojima se procesi javljaju kao fiziolo{ka osnova delatnosti u kojima se odigrava upam}ivanje kao misaona komponenta. Kao oblik i svesne delatnosti, ali ne uvek svesne nego ona vremenom prelazi u prisvesno, pa i podsvesni iako je najjasniji prelazak u iz podsvesnog u nesvesno. Tada se pam}enje seli iz uslovne u bezuslovno nervnu aktivnost.

Uslovna reakcija, ta~nije uslovna situacija, predstavlja jednu ukupnu tipi~nu situaciju. Ona te`i da se ponovi i onda kada je eusvest isklju~ena, ali mo`e delovati u uslovima drugih modaliteta svesti. ^ak i kada se ponavlja delimi~na situacija. Tada ne podle`e ni svesti ni

31

voljnoj aktivnosti. Tu bi se donekle odigravalo po tipu uslovnih refleksa vi{ih ki~menjaka, sisara, npr. Objektivna situacija je data samo delimi~no, ali mo`e razotkrivati zna~ajne nove kvaliteti.Zavisno od nivoa svesti i voljnih aktivnosti.

PAM]ENJE KI^MENJAKA.

Eksperimenti su izvr{eni na ovcama, da bi se ispitalo kakvo je njihovo pam}enje. Prikazivane su slike poznatih osoba koje su ovce mogle videti u svojoj blizini. Potom slike, fotografije, osoba koje nikada nisu susretali. Pokazalo se da su ovce reagovale samo na likove osoba sa kojima su se ve} ranije susretale. Ovce pokazuju odgovaraju}e pam}enje, zaklju~ak je ispitiva~a (sa medijskih informacija, o6.l2.2001).

Do}i }e tek posle konvergencije obe dra`i. Tada se interneuron izlu~enim serotoninom kalijum struju.

U svoje vreme V.M.Behterejev je ukazao put kojim treba i}i ako bismo hteli da upoznamo puteve kakvo je mesto ~eonog re`njeva u ljudskoj delatnosti. On je govorio da je za njega dokazana uloga ~eonih oblasti u «psihoregulatornoj delatnosti», po{to bez njih nema pravilne ocene spoljnih utisaka i svrsishodnom, usmerenom odabiranju pokreta i njihovog usagla{avanja.

Nalazi Jakobsona su i{li u prilog pretpostavci da je u ~eonom re`nji lokalizovano planiranje redosleda reakcija keje bi trebalo da primat obavi.na {to je i Malmo (1942) ukazao svojim radovima da i posle niza precizno udaljenih ~eonih regija. Kada se takve operacije

32

obave, a stanje se stabilizuje. U takvim uslovima dolazi do odre|enih pojava ne toliko u primarnom naru{avanju redosleda upam}enog koliko u pojavi koja dovodi do patolo{ke inertnosti na drugoj strani. Radovi Pribrama su pokazali da postoji uzajamnost u redosledu akcija koje se obavljaju. Tako|e postoji i me|usobna povezanost pojedinih struktura mozga, ta~nije kore velikog mozga i onih u dubljim delovima.

Uloga prefrontalnih regija je posebna u pra}enju redosleda kako bi koji deo memorisanog materijala odvijao u procesu reprodukcije upam}enog materijala. U ovim regijama se najverovatnije stvara plan radnje koja treba da se odvija.

Prefrontalne oblasti mozga ima najbogatiji sistem veza kako sa kaudalno sme{tenim delovima mozga, tako i sa odgovaraju}im delovima retikurane formacije. Kaudalno sme{teni delovi podrazumevaju: medijalna i ventralna jedra i pulvinar. Zahvaljuju}i dvostrukom karakteru ovih veza, prefrontalne regije imaju sposobnost da ponovno prera|uju i najslo`enije impulse koji ulaze ili izlaze iz njih. To je aferentacija koja dolazi iz svih delova mozga, i za organizaciju eferentnih impulsa, koji omogu}avaju da se obavlja regulaciono delovanje na sve pomenute strukture. Posebno je zna~ajno da ovaj deo kore dobija impulse od sistema prvog funkcionalnog bloka. Tako se od njega «napaja». Istovremeno prefrontalne regije vr{e intenzivan modulacioni uticaj na retikularne formacije . Na taj na~in aktiviraju}i impulsima vr{i se uticaj diferenciranog karaktera pa se vr{i usagla{avanje sa onim dinami~kim shemama koje se formiraju neposredno obra|enim mnesti~kim materijalom u ~eonoj kori (Lurija A.R. 1983).

@ivotinja kojoj su udaljene ~eone oblasti mozga nije u stanju sama da otkriva i ispravlja na~injene pogre{ke. Radi toga njeno pona{anje gubi organizovan, osmi{ljen karakter. Time se pri{lo poimanju funkcionalne organizacije ~eonih re`njeva.

33

Ispitivanja kod primata pokazuju da ~eone oblasti imaju direktnu vezu sa regulisanjem motornih procesa.. Kod `ivotinja sulcus principalis majmuna je homolog konveksitenim premotornim delovima ~eonim oblastima ~oveka i imaju adekvatnu ulogu, sa regulisanjem motornih funkcija.. Druge zone, koje su homologne medijalnim i bazalnim delovima ~eonih oblasti ~oveka, imaju sasvim drugu funkciju, po{to njihovo razaranje ne dovodi do poreme}aja elementarnih motornih poreme}aja. ^eone oblasti u ~oveka su znatno vi{e razvijene nego u primata., pa i od vi{ih primata. Posebno, za procese kontrole svesne delatnosti i programiranja mnogo vi{e zavise od prefrontalnih oblasti mozga, nego procesi regulisanja pona{anja kod `ivotinja. Jasno je da su eksperimenti koji zahtevaju principe nauke (ekstirpacija, ciljano ugra|ivanje elektroda u mo`dane regije in vivo, uporedne komparacije, mu{ko `ensko, mladi stari itd.) iz jasnih razloga precizni eksperimenti sa mozgom ~oveka nemogu}i su iz eti~kih razloga, ali i nedopustivi iz brojnih razloga. Me|utim, bilo je prilika da se koriste tokom brojih vrlo preciznih, lokalnih, ali i raznovrsnih i opse`nih povreda mozga, pa i ~eonih regija, nastalim u ratnim dejstvima. Takvi ranjenici su kasnije bili rehabilitovani i tom prilikom su mogli biti ispitivani. Kod ~oveka, za ovakvu vrstu ispitivanja je potrebna komunikacija. Tako je u~e{}e govora postalo neizbe`no. ~ak i neophodna.. Raznovrsne forme pona{anja ~ovek, pa i one jednostavnije, odvijaju se uz govornu komunikaciju. U ranijim razvojnim stupnjevima ~oveka, u prvoj godini `ivota ve} se zapa`a i posebna diferenciranost. Kasnije uloga govora je nezamenjiva.

U po~etku svakog ispitivanja neophodna je saradnja u kojoj govor igra svoju ulogu, neophodnu za ispitivanje ~ovekovih funkcija.

Preciznija ispitivanja razvoja frontalnog re`nja pokazuju tempo pove}anja ~eonih oblasti mozga naglo se pove}ava oko 3,5-4 godine `ivota. U tom periodu `ivota zapa`a se i zna~ajan porast linearnih veli~ina }elija koje ulaze u sastav prefrontalnih regija kore mozga.

34

Drugi skok u razvoju nastaje u periodu 7-8 godine. Tada nastaje period stvaranja jasne sheme svojih aktivnosti.

I{~ekivanje kretanja na stimulusa izaziva u prefrontalnooj oblasti kore ~oveka pojavu laganih potencijala, koji rastu po amplitudi sa pove}anjem verovatno}e pojave o~ekivanog signala, a smanjuje se sa padom te verovatno}e o~ekivanog signala i nestaje ~im prestaje i odgovor na signal (Walter G.,1966).

Prefrontalne regije igraju ulogu u regulisanju stanje aktivnosti, na taj na~in {to usagla{avaju sa namerama i zamislima koji su formiranu u sistemu, gde je i govor mogao imati svoju ulogu.

Normalna `ivotinja te`i nekom cilju. Tom prilikom ona razlikuje zna~ajne od sporednih, indiferentnih i bezna~ajnih utisaka odnosno dra`i. Vr{eni su ciljani eksperimenti o pona{anju pasa kod kojih su udaljeni frontalni re`njevi. Prethodno je poznato da su kod psa deponovani utisci u vidu mnesti~kih kombinacija osoba koje poznaje (svog gazdu, ~lanove porodice u kojoj je odgajen itd) Prestaje da razlikuje zna~ajne od bezna~ajnih dra`i. On ne prepoznaje svoga gazdu, niti druge ranije njemu poznate osobe. Ako ugleda svoga gazdu ili neku granu sa li{}em, to ne}e razlikovati od svoga gazde. Kod pasa prethodno nau~enih da najpre probaju hranu iz tanjira, najpre sa leve potom i desne strane. Kod tih pasa, posle udaljavanje ~eonog re`nja, prestanu to da ~ine. Kao da su izgubili, «zaboravili» redosled ve} nau~enog, zapam}enog. Tr~karaju od jedne posude do druge, po tipu «klatna» (Anohin P.K.).

Majmun sa o~uvanim frontalnim re`njevima, mo`e a bude du`e vreme miran, o~ekuju}i odgovaraju}i signal. Promene aktivnosti uo~avaju se samo u momentu o~ekivane, prema signalu, aktivnosti, zna~i o~uvana je sposobnost za «aktivno i{~ekivanje». Ako je majmunu uklonjen ~eoni re`anj, pomenuta sposobnost se gubi. @ivotinja postaje nesposobna za aktivno i{~ekivanje. Umesto toga nastaje ve}i broj nepotrebnih pokreta, dosta necelishodnih.

35

Postoji razlika izme|u memorisanja `ivotinja, pa i primata i ~oveka. Ova razlika se najvi{e ogleda u funkciji ~eonog re`nja. Kod ~oveka je od posebnog zna~aja. Na ljudima se ne mogu vr{iti eksperimenti kao na `ivotinjama. Samo povrede i to one koje nastaju u ranjenika, naj~e{}e u ratnim uslovima, mogu}e je preciznije ispitati i funkcije pam}enja ili u posebnim slu~ajevima bolesti.

Posebnost razmatranja osoba sa povredama ~eonog re`nja,

odnose se na njihov obim i dubinu. Poreme}aj regulacije komunikacije i reprodukcije. Povre|eni, sa stabilizovanim stanjem primaju zadatak, shvataju zadati program. Gre{e pri reprodukciji, ali ne shvataju da su pogre{ili. Nastaje naru{avanje operacije komparacije efekta izvr{ene aktivnosti sa polaznom namerom. Nastaje raspad funkcije, «akceptora aktivnosti», kako to ka`e P.K. Anohin.

U ~eonim oblastima se ostvaruje kako funkcija sinteze spoljnih ra`i, tako i izvr{ne radnje i kontrola njenog toka. ^eoni re`anj vr{i analizu i procenu sopstvene aktivnosti. Osoba sa povredama ~eonog re`nja, zapa`a gre{ke drugih osoba, ali ne i iste takve gre{ke kod sebe.

Frontalni re`anj ne dovodi do samog upam}ivanja, pa i zadr`avanja upam}enog materijala. Uve`bani stereotipi mogu i dobro da funkcioni{u kroz du`i vremenski period. Ono {to je o{te}eno kod tih osoba. Izmenjeni su motivi pam}enja, kao i mogu}nost odr`avanja aktivne napetosti, neophodnih za proizvoljno pam}enje. Poreme}ena je i mogu}nost preklju~ivanja jednog kompleksa na drugi. Osnovne osobenosti poreme}aja mnesti~kih delatnosti pri ozledama ~eonih re`njeva ispoljavaju se i u radnjama pri jednostavnim eksperimentima sa u~enjem niza pokreta, koji se sastoji od 8-10 o~iglednih jedinica. Po pravilu, zdrav, normalan ~ovek, mnesti~ki zadatak koji mu je dat, trudi se da zapamti odgovaraju}i niz. Ako to nije u stanju da uradi odmah, on po~inje aktivnosti da ~vrsto zapamti aktivno u~e}i i ponavljaju}i.

36

Na ovaj na~in on svakim ponavljanjem pove}ava broj reprodukovanih jedinica. Ako postoji o{te}enje ~eonih oblasti, dosta lako se upamti onaj broj jedinica koji mo`e da se zapamti neposredno, bez napora u nizu od 10 re~i zapamti 4-5 jedinica. Me|utim, pri daljem pove}avanjem broj reprodukovanih re~i, obim reprodukcija ostaje na nivou 4-5 jedinica. Na krivulji kod onih sa o{te}enim frontalnim re`njevima zapa`aju se zaravnjeni «platoa», koji su karakteristi~ni za inaktivni mnesti~ki proces (Lurija A.R.).

Problem postaje jo{ delikatniji, ako je povreda ~eonog re`nja obimnija. Tada se zapa`a i poreme}aj o{te}enja programa aktivnosti, koji su uklju~eni u sastav intelektualnog akta. Tada ozle|eni zamenjuje konstruktivnu intelektualnu delatnost sa serijom impulsivno nastalih fragmentiranih naga|anja, pa i reprodukovanjem inertnih stereotipa. (Lurija A.R., 1983).

Uloga prefrontalnih oblasti mozga u sintezi celog sistema stimulusa je u stvaranju plana delovanja. Ogleda se kako u odnosu na aktuelno deluju}e usvojene sisteme, ve} i na planiranje, programiranje i usmeravanje aktivnosti prema budu}nosti.

Jackson H. je smatrao da su ~eone oblasti u filogenetskom pogledu, najkasnije nastale, pa su zato najneorganizovanije, uzimaju}i u obzir u vidu minimalnu diferenciranost i maksimalnu uzajamnu zamenjivost, radi ~ega se male po obimu ozlede prefrontalne mogu da kompenzuju. Ipak, ne postoji stroga lokalizaciona povezanost izme|u anatomske lezije i pojavu iste klini~ke slike. Ne nastaje jedna ista klini~ka slika, na odre|eno o{te}enje dela mozga. To je kada se radi o ~oveku. Pri ovome treba imati na umu da su same regije od razli~ite va`nosti prema svom polo`aju. Konveksitetni deo kore je u bliskoj vezi sa motornim formacijama prednjih oblasti. Vertikalni delovi su povezani sa subkortikalnim formacijama ekstrapiramidalnog sistema. Njihova o{te}enja su ta~no lokalizovane. Ipak je zapa`ena jedna zakonitost.Poreme}aji, odnosno simptomi ispada, su jasniji, za lezije

37

koje su bli`e centralnoj liniji, a manje diferencirane {to su od nje udaljenije. Posebno je to izra`enije na levoj hemisferi. Svi poreme}aji u motornoj i premotornoj kori mozga, funkcionalno su povezani i sa retikularnom formacijom i limbi~kim sistemom.To je zna~ajno {to je ta oblast povezana sa govornom funkcijom, koja je za ~oveka od posebnog zna~aja.

Bazalni, orbitalni i sredi{ni delovi frontalne kore imaju funkcionalnu vezu sa aparatom retikularne formacije i limbi~ke oblasti mozga, kao i amigdaloidnog jedra. Govori se o tzv. visceralnom delu mozga. O{te}enja ovih oblasti su povezane sa odgovaraju}im ~ulima. To se odnosi na miris i vid, nastaje uklanjanje inhibicionih funkcija, ali i pojave grubih afektivnih promena. Emocionalni procesi su tesno povezani sa ovim strukturama. U intelektualnom pogledu funkcije i ne moraju biti posebno ledirane, ali im nedostaje potreban emocionalni tonus. Radi se o pravoj intelektualnoj adinamiji. Nastaje skidanje inhibitornih procesa, kod ozlede ovih bazalnih regija.

Ozlede medijalnih delova, kao i limbi~kog sistema, koji su tesno povezani sa retikularnom formacijom, dovode do sni`avanja tonusa kore mozga. Javlja se poreme}aj regulacionih i modulacionih uticaja. Nastaje poreme}aj u memorijama u najgrubljem smislu, kao i ispad u selektivnosti. Ovaj poreme}aj memorija toliko je dubok da je i pitanje svesti dovedeno u pitanje. Nastaje poreme}aj aparata akceptora aktivnosti, koji obezbe|uje kontrolu nad tokom svesnih, usmerenih, procesa ( Homska J.D., l969).

Osobenost stanja je sni`enje budnosti, kao poledica ozlede pomenutih delova ~eonog re`nja. To je poreme}aj selektivnosti psihi~kih procesa. Mo`e se ispoljiti u gubitku orijentacije prema okolini, posebno o svojoj pro{losti uz pojavu nekontrolisanih konfabulacija, sa izmenjenom sve{}u.

Jo{ davne 1907 – godine V.M. Behterejev je govorio da je dokazana uloga ~eonih oblasti u «psihoregulatornoj delatnosti», po{to

38

bez njih nema pravilne ocene spoljnih utisaka i svrsishodnom, usmerenom odabiranju pokreta i njihovog usagla{avanja. Mnogo je toga u~injeno na razja{njavanju uloge ~eonog od toga doba, ali su ostale jo{ brojne zagonetke.

Psihi~ke aktivnosti i frontalni re`njevi su u stalnoj korelaciji i tesno su povezani. Premotorni delovi mo`dane kore ulaze u tre}i, osnovni blok mozga. Ovaj obezbe|uje programiranje, regulisanje i kontrolu ljudske delatnosti. Memorija igra posebnu ulogu u pomenute funkcije. Jedva nazna~ena kod vi{ih sisara, primetno pove}ana kod primata, dok kod ~oveka zauzima 25% hemisfere velikoga mozga. Prefrontalni delovi mozga, odnosno ~eona granulaciona kora – sastoji se od neurona gornjih, asocijativnih, slojeva kore. Oni poseduju bogate veze kako sa kranijalnim delovima mo`danog stabla i formacija hijazme. N taj na~in dvostranu vezu prefrontalne kore i sa donjim strukturama retikularne formacije. On modulira tonus kore. Sa ostalim strukturama te formacije reguli{e se op{te stanje kore i tok op{te psihi~ke delatnosti. Funkcije ~eonim delovanje ovde od posebnog zna~aja.

TEMPORALNI RE@ANJ I PAM]ENJEFunkcionalna organizacija modalno-specifi~nih zona kore mozga,

imaju op{te crte, bilo da se odnose na vid, sluh ili taktilni ose}aj. Razlike su samo u modalitetima koje sama ~ula predstavljaju. Sve te oblasti, pa i zone, sagra|ene su po istom principu.

[to se ti~e slepoo~nog dela, mo`e se razmatrati kao (1) primarni deo, (2) sekundarni (3)sistemski uticaj govornog sluha i (4) promene u dubljim delovima temporalnog re`nja..

Primarne zone slepoo~ne oblasti se mogu shvatiti i kao elementarne funkcije slu{nog aparata. Ova oblast je zauzima

39

koveksitetne delove temporalne oblasti velikog mozga. Primarna oblast je istovremeno i projekciona. Tu se zavr{avaju neuroni koji prenose signale iz pu`a unutra{njeg uha. Specifi~ni nadra`aji su odgovor na razli~ita treperenja, koja se razlikuju po visini, ali se tu zavr{avaju i vlakna koja prenose informacije za o~uvanje somato-topi~ku organizaciju. Kretanje tih vlakana je takvo da ona idu slu{nim putem, a delimi~no se ukr{taju u unutra{njem (medijalnom) lemniskusu, prekidaju}i se u unutra{njem kolenastom telu zavr{avaju u primarnom, projekcionih slu{nih oblasti kore velikoga mozga, koje se nalazi u 4-o Brodmanovo polje (tj. U Ge{lovoj vijuzi).

Treba imati na umu da je zajedni~ko u organizaciji projekcionih delova slu{noga puta to slu{nim putem idu i somatotopi~ka vlakna koja prenose ekscitacije visokih tonova nalaze se u medijalnom, a vlakna koja prenose nadra`aje od niskih tonova, nalaze se u lateralnim delovima te zone. Ovde ne postoji pravi predstavnik za svako uho ponaosob, kao {to je to u primarnom vidnom polju (posebno za svako oko).

Postoji tesna veza izme|u temporalnog re`nja i subkortikalnih struktura. Poznati su i putevi ovaj re`anj povezuju sa hipotalamusom, koji su opisani u Sindromu Kluver-Busy. Ova veza je dokazana u majmuna eksperimentalno (Terzian,Ore,1957). Eksperiment koji je izvr{en ukazuje na mogu}nost uloge temporalnog re`nja u sve`em pam}enju.

Ono ~ime se odlikuje funkcija temporalnog re`nja,da postoji mogu}nost zamene, nadoknade o{te}enog dela na jednoj strani, ~ime se mo`e nadomestiti gubitak. Samo ako bi do{lo do obostranog o{te}enja, mogao bi uo~iti gubitak. Retko je da do|e do istovremenog obostranog o{te}enja obe Ge{love vijuge. Slu{ne ekscitacije u kori mozga ona stabilizuje, produ`uje njihovo delovanje. Pri jednostranim ozledama primarnih delova slu{ne kore i zona koje se grani~e sa njom. Tada ne dolazi do ispadanja percepcija zvu~nih signala i sni`avanja

40

o{trine slu{nog opa`anja prilikom delovanja drugih zvukova. Me|utim, postoje znaci poreme}aja slu{ne osetljivosti ili povi{enja pragova slu{ne osetljivosti u onim slu~ajevima kada su subjektu emitovani kratki talasi zvukova, koji su trajali 14-15 ms.

U slu~ajevima kada je kod jednostranog ozle|enog subjekta jednostrano, a radi o gornjim delovima slepoo~ne oblasti, dolazi do izra`enog povi{enja pragova slu{ne osetljivosti na suprotnom uvetu. Mo`e biti da je to jedini simptom za topi~ku dijagnostiku odgovaraju}e ozlede.

Sekundarni delovi temporalnog dela kore mozga sagra|eni su na isti na~in kao i sekundarni delovi drugih perceptivnih zona. U njima preovla|uju II i III slojevi kore, sa neuronima koji imaju kratke aksone. To su modalno specifi~ni, slu{ni karakter. Kao da nemaju jasnu i odre|enu somato-specifi~nu strukturu. Ekscitacija koja je izazvana u njima se {iri u znatno ve}im povr{inama nego kod ekscitacije primarne zone. Elektri~nim dra`enjem ovih zona na pacijentu (otvorena lobanja, sa skinutim opnama, na neurohirur{kom stolu). U tih subjekata dolazi do slo`enije i organizovane slu{ne halucinacije. ^uju se zvu~ne senzacije ~esto uz jasne muzi~ke melodije, ali i glasovi sa govorom koji postaje razumljiv (Penfield W, Jasper H). Ekstirpacija sekundarnih zona kore mozga kod `ivotinja, gubi se sposobnost diferenciranja slo`enih zvu~nih utisaka, govora, muzi~kih melodija. Jednostavne dra`i su bili sasvim dobro o~uvani. Kod subjekata sa ozledama sekundarnih delova leve slepoo~ne oblasti mogu}nost razlikovanja jednostavnih zvukova ostaje o~uvana. Obrada jednostavnih zvu~nih diferencijacija malo ote`ana, dok je istovremeno dok je istovremeno obrada i diferencijacija slo`enih zvu~nih melodija gotovo nemogu}a. Dobijeni rezultati Pokazuju da sekundarni da sekundarni delovi slepoo~ne kore igraju odlu~uju}u diferencijaciju visokozvu~nih ili ritmi~kih zvu~nih struktura. To se

41

odnosi na levu stranu slepoo~ne kore mozga. Treba razlikovati sluh vi{ih `ivotinja i ~oveka. Kao da se sasvim razlikuju.

Govor ~oveka organizovan je u fenomatski sistem jezika, koristi se zvucima posebne vrste. Tu nije dovoljno samo o{tar sluh. Za ~oveka je govorni zvukovi, neophodne za kodiranje, za razlikovanje oznake. Va`no je diferenciranje koji se obavlja da se sprovede analiza i sinteza potrebnih zvukova, koji predstavljaju aparat za govorni sluh. Potrebno je da fenomatski sluh mo`e da ostane o~uvan.

U slu~aju defekta nastaje poreme}aj akusti~ko-verbalno pam}enje ili svojstvenih akusti~ko-mnesti~kih poreme}aja.. Su{tina tih poreme}aja je nemogu}nost zadr`avanja u pam}enju ~ak i malih serija zvu~nih signala. Re~i, melodija, govornih jedinica. U toj, sekundarnoj temporalnoj regiji zadr`ava se pam}enje ve}ih ili manjih re~i ili serija govora. Ako nastaje poreme}aj u nemogu}nosti zadr`avanja u pam}enju ~ak i malih serija zvukova, slogova ili re~i. Takav subjekat me{a redosled ili zapa`a da deo prikazanih mu emitovanih u seriji elemenata jednostavno nestaje iz njegovog pam}enja. Taj poreme}aj je modalno-specifi~nog karaktera, pa neke serije mo`e da pamti dosta stabilno, uz uslov jedinstva i dobrog funkcionisanja sekundarnih centara temporalnog lobusa. Povi{ena inhibicija najverovatnije do dovodi do svojevrsnog su`avanja obima sukcesivnog opa`anja. To je zbog mogu}nosti da se tragovi svake slu{ne dra`i, ako ima dovoljno vremena, mo`e konsolidovati. I obrnuto.

Sistemski uticaj na fonematsko pam}enja. Govorni sluh i memorija se odnosi sistemski uticaj na poimanje logi~kih odnosa. poreme}aj je ispad fonematskog pam}enja. Poreme}aj u pam}enju nastaje ako su lezije u levoj slepoo~nom sekundarnom delu temporalnog lobusa.

Kada nastaje poreme}aj rastrojstva poimanja govora, radi se o modalno specifi~nim svojstvima, zahvaljuju}i zakonu dvojne disocijacije. Ostavljaju se druge funkcije, o{te}ene pri drugim

42

lokalizacijama ozleda. To se odnosi funkcija vidnog opa`anja, shvatanja logi~kog-gramati~kog odnosa, povezivanja smisla i izgovaranja re~i, pa i ra~unanja. Poreme}aji spadaju u rastrojstva poimanja govora, prise}anja poimanja imena, imena predmeta, prise}anja re~i, ali i svojevrsnog poreme}aja pisanja. Mo`e do}i i do otu|enja smisla re~i. Mo`e se desiti da bolesnik shvata maternji jezik kao strani. To predstavlja simptom onoga {to je poznato kao senzorno ili akusti~ko-gnosti~ka afazija. Radi se o ekscesivno izmenjenom reproduciranja memorisanog materijala.

Da bi se kod ~oveka pratio na~in kako se deponuje fonemski mehanizmi memorisanja, potrebno je razmotriti {ta se zbiva kada budu lokalizovane lezije u temporalnom re`nju, posebno u njegovom sekundarnom polju. Postoje tri vrste rastrojstva poimanja govora. Najpre (1) raspadanje mogu}nosti razlikovanja fonema bliskih po zvu~nosti; (2) gubitak fonematskog sluha i (3) raspadanje ekspresivnog govora.

U prvom slu~aju, kada nastaje raspad fonema bliskih po zvu~nosti, nastaje pojava «otu|enja smisla re~i». Re~i maternjeg jezika, ~iji zvu~ni sastav po~inje dase percepira nedifirencirano, prestaje jasno da se poima. Tako re~ «post», shvata kao «most», «post», »kost» itd. O{te}eni po~inje da shvata maternji jezik kao strani jezik. To predstavlja osnovni simptom onoga {to bi dobilo na planu poimanja na klini~kom planu kao naziv senzorna ili akusti~ko-gnosti~ka afazija.

U drugom slu~aju, kod gubitka fonematskog sluha, povre|eni nije u stanju da prona|e potreban oslonac u diferenciranom fonematskom sistemu jezika. On ose}a pote{ko}e u nazivu imena predmeta, prestaje sa lako}om da se prise}a potrebnih re~i, pri ovome me{a potrebnih bliskih re~i. Kao npr. ''kako se ka`e «tinejd`er», be{e li to «strend`er»''. Ili poku{ava da se priseti pomo}u po~etnih slogova u re~i npr. «~amac», da nije «samac», mo`da «stranac» itd. Ova

43

nemogu}nost da se poma`e po~etkom re~i predstavlja jedno svojstvo dopunskih oznaka topi~ku dijagnostike ozlede leve (sekundarne) regije temporalnog re`nja.

U tre}em slu~aju, defekta rastrojstva ekspresivnog govora, povre|eni lo{e vlada osmi{ljenim govorom, a njegove izjave dobijaju karakter nepovezanog skupa re~i. Neke su naru{ene u svojoj fonematskoj strukturi, a druge zamenjene bliskim po zna~enju, ali neadekvatnim re~ima. O{te}eni nije u stanju da jasno opa`a defekt svoga govora, ali prime}uje da sa njegovim govorom ne{to nije u redu. Poku{ava da se koriguj, ali njegov govor postaje za slu{aoca nerazumljiv. Ne mo`e se setiti imenice, ve} poku{ava da opisom nadoknadi. Slu{alac ~uje neke, pojedine, re~i, ali one su ispreme{tane, tako da se dobijaju re~enice koje se mogu ozna~iti kao «salata od re~i».. Tako npr. Po~ne: ''dodaj..zna{, tako je..., {to je ...trista ...{ta ono be{e, {to puca..., spavaj, ajde po~ni...''

Fonematisti~ka i leksi~ka strana povezanog govora je onih subjekata koji su o{te}eni, govor je jako poreme}en. Postoji intenciono-melodijska forma dobro odr`ana, pa oslanjaju}i se na nju., sagovornik mo`e da shvati {ta je hteo o{te}eni da ka`e. Izostaju imenice, tako se mo`e shvati «ciljani smisao govora». Povre|eni nisu u stanju da izdvoje zvu~ni smisao re~i, me{aju foneme koji su bliski po sazvu~ju. Brkaju re~i koje su se tako saop{tavaju, nisu u stanju da ih proanaliziraju ili da ih shvate. U krajnjoj liniji o{te}eni nastavlja da saop{tava preko pisane komunikacije, jer shvata da sagovornik nije ta~no razumeo {ta je hteo da ka`e.

Proces mi{ljenja subjekata sa povredom levom temporalnom hemisferom je o~uvan. To ipak ne zna~i da proces verbalne upotrebe mi{ljenja je kompletan. Naprotiv, te{ko}e se mogu zapaziti pri pa`ljivoj analizi povezivanja mi{ljenja i re~enica.

Motorna, operativna govorna memorija. Mi{ljenje je o~uvano ali je te{ko jasno razgrani~iti o ~emu se radi kod lezije leve sekundarne

44

zone. Iscepkanost pri izlaganju je upadljiva. Logi~ki zaklju~ci su o~uvani, iako se izvesne nepovezanost za slu{aoca ponekad tako artikuli{u, da izgledaju kao da te{ko sastavljaju svoje re~enice, u kojima nedostaju imenice.

Memorija koja je vezana za pojedine re~i, sadr`e formalni deo, glasovne oblike, smisaona i sintakti~na povezanost i logi~ka diferenciranost.

Radi toga je samo ispitivanje kod ~oveka vezane za govornu komunikaciju.

Varijante dubinskih poreme}aja temporalnih struktura.U temporalnim predelima se odigravaju veoma diferencirani

procesi vezani za ljudske aktivnosti. Lezije gornjih delova levog slepoo~nog re`nja, kao {to smo rekli, fonematskom su tipa, ~iji sekundarni, sistemski rezultat predstavlja te{ko}u poimanja re~i, poreme}aj u nazivu imena predmeta, sa te{ko}ama ekspresivnog govora. ^injenica da ozlede leve slepoo~ne oblasti i ako izazivaju poreme}aj govornog sluha, ne dovode do poreme}aja muzi~kog sluha. To se ogleda u o~uvanosti muzi~kih sposobnosti ozle|enih. Oni mogu da sviraju i pevaju, gotovo bez smetnji. Takvi bolesnici mogu ~ak da stvaraju i slo`en muzi~ka dela. (Lurija A.R., Cvetkova L.S., Futer D.S.).

Poznato je da je Betoven imao smetnje sa sluhom i da je istovremeno stvarao svoja ponajbolja dela.

Drugoja~iji su poreme}aji koji nastaju pri ozledama srednjih delova leve slepoo~ne oblasti. Mo`e se re}i da se to uo~ava pri lezijama koje su sme{tene u dubini, koje sekundarno izaziva disfunkciju slu{ne kore velikoga mozga. Tu, u dubokim strukturama nalaze se deponovani engrami, slike se}anja, akusti~ko-verbalnog pam}enja. Radi toga, kada se radi o leziji tih struktura javlja se akusti~ko-mnesti~ka afazija.

Faktor «recency» ozna~ava svojstvo da se ispolji zaostala sposobnost reprodukovanja samo sve`ih tragova se}anja. O{te}eni

45

poreme}aji se ne odra`avaju primetno na analizi akusti~nog sastava govora, ne dovode do izra`enih pojava otu|enja smisla re~i. Istovremeno, to ne izaziva poreme}aj pisanja, tako da se pismenim putem, mo`e uspostavljati komunikacije. Ostaje poreme}en jasan smisao serije re~i. Ove mogu da se sastoje samo od nekoliko elemenata (do 3). Pacijent sa ozle|enim pomenutim strukturama mo`e da zapamti jednu re~, pa i kratku re~enicu i da je reprodukuje za 2 minuta. Me|utim, u slu~ajevima kada mu se pro~ita du`a re~enica, mo`e da reprodukuje ili prvu ili poslednju re~ u tom nizu. Ovaj fenomen se ne zapa`a pri reprodukovanju pismeno pokazanog niza.

Isto tako i u onim slu~ajevima kada bolesnik dobija zadatak da prekodira zvu~ni niz u vizuelni, da pismeno prika`e reprodukovanjem duga~kih re~enica ili pri~a. Kada poslednji deo ostane sa~uvan, iako op{ti smisao ostaje sa~uvan. Ispitivanja su pokazala da postoji ne samo nestabilnost akusti~ko-verbalnih tragova, samo po sebi koliko njihova povi{ena patolo{ka inhibicija.

Pri predo~avanju pomenutog niza u uslovima produ`enih intervala uzajamne inhibicije elemenata sni`ava se o~uvanost tog akusti~ko-verbalnog niza, dok se zapam}eni po delovima u~vr{}uje, konsolidacijom pojedinih tragova.

Posebno su zanimljivi fenomeni koji nastaju pri ozledama zadnjih delova slepoo~ne oblasti. Glavni poreme}aj je u smetnji nominativnih funkcija govora, a to su imena ljudi, `ivotinja, geografskih naziva ili predmeta. Radi se o imenicama. Isto tako i o nazivu da re~ izazove vidnu predstavu. Tu se ne radi o poreme}aju fonemat~kog sluha, koliko je to poreme}aj veze slu{nog i vidnog analizatora. Bila je zabluda da se takva vidna afazija povezuje sa radom vidnog i slu{nog analizatora.

Sve o ~emu smo govorili odnosi se na dominantnu levu hemisferu, za de{njake. I obrnutom. [ta se de{ava o ne dominantnoj hemisferi ostaje za dalja ispitivanja. Za sada treba re}i da kada je

46

o{te}ena ne dominantna hemisfera temporalnog re`nja, nema smetnje govornih funkcija, ali istovremeno dolazi do opse`nih o{te}enja muzikalnog sluha. Zna~i, u ne dominantnoj hemisferi se deponuju engrami koji se odnose na muzikalnost. Nastaje nemogu}nost reprodukovanja zadatih ritmi~kih struktura.

POTILJA^NIE OBLASTI I VIDNA ORGANIZACIJA MNESTI^KIH FUNKCIJA

Centralni vidni aparat vidnog analizatora zapravo po~inje od, retine, ta vlakna se kre}u najpre u sastavu vidnog nerva, posle se delimi~no ukr{taju, a neka prekidaju u hijazmi, a dalje nastavljaju put u opti~kom traktu. Opti~ki trakt desne hemisfere sadr`i vlakna koja prenose nadra`aje {to primaju leve polovine vidnog polja oba oka. Tako|e opti~ki trakt leve hemisfere prima vlakna , koja nose nadra`aje sa desne polovine vidnog polja oba oka. Vlakna opti~kog trakta zavr{avaju se u spolja{njem delu kolenastog tela. Odatle po~inje novi, drugi neuroni opti~kog puta, koji se odatle lepezasto {iri u samoj slepoo~noj oblasti. To je {irenje neurona poznato kao «opti~ka radijacija», koja se zavr{ava u projekcionom, primarnom polju potilja~ne kore. Jasno je da vlakna vidnog nerva, opti~kog trakta i vlakna opti~ke radijacije prenose nadra`aje u strugo somatotopi~kom poretku. Svojstvo ovih anatomskih puteva je takvo, da postoji jasna veza izme|u ozleda puteva i ispada u vidnom polju, odnosno do ispadanja strogo odre|enih suprotnih delova vidnog polja.

Pojave delimi~nog ispadanja vidnog polja dobro se nadokna|uje i funkcionalnim prestrojavanjem mre`nja~e. Jedini izuzetak predstavljaju slu~ajevi poreme}aja opti~kih puteva desne hemisfere,

47

tj.desne vizuelne oblasti kore velikoga mozga. One su tako|e povezane sa dubokim delovima desne potilja~ne ili slepoo~ne oblasti. To se potvr|uje prilikom uklju~ivanja dra`enjem sekundarnih aparata spolja{njeg kolenastog tela. U po~etku, ozle|eni ne zapa`a defekte svog vidnog polja, ne kompenzuje ih svojim pokretima o~iju i smatra da je kriv materijal koji mu se pokazuje.~ita samo desnu stranu teksta. Oni, po pravilu, po~inju da pi{u ili crtaju samo na desnoj polovini lista papira.. To je jednostrana prostorna agnozija

Sekundarni delovi potilja~ne kore su nadgra|eni nad projekcionom ili primarnim, u znatnoj meri se razlikuju od ovih i po strukturi i po funkcijama. Karakteristi~no svojstvo sekundarnih zona okcipitalne regije je u tome {to je ~etvrti, aferentni, sloj }elija, koji prima dra`i {to dolaze iz mre`nja~e, zastupljen je ovde slabije nego u primarnim poljima, l7-o Brodmanovo polje. U sekundarnoj zoni, ili 18-o Brodmanovo polje, je sa provla|aju}im }elijama u drugom i tre}em sloju, koji su asocijativni (za razliku od ~etvrtog sloja u primarnom polju). Elementi gornjih slojeva kore, koji su jako u sekundarnim delovima vidne oblasti, nisu povezani neposredno sa vlaknima, koja idu od mre`nja~e i ostvaruju, po pravilu, integracione funkcije.

Filogenetski posmatrano, primarno vidno polje je znatno {ire u odnosu na sekundarno kod primata, dok je kod ~oveka to obrnuto. Aparat povezan sa sintezom i obradom vizuelnom informacijom je znatno {ira u odnosu na primete.

Dra`enje sekundarnih delova vidnih regija kore mozga {iri se znatno opse`nije na oblasti nego stimulisanje njenih primarnih delova. Pri ovome ovi ekscitatorni stimulisi prelaze i na suprotnu stranu.

Stimulisanje primarnih, projekcionih, delova potilja~ne oblasti slabom strujom izazivaju se tzv. fotopsije, ili senzacije u obliku svetle}ih ta~aka i plamenih jezi~aka, pa i pojava {arenih mrlja.. Tako|e se odigrava fotopsija i na suprotnoj hemisferi. Poznato je da dra`enjem desne hemisfere izaziva i fotopsije u levoj, kao i obrnuto.

48

Kada se ovakvo isto dra`enje sprovede u sekundarnim poljima vidne oblasti javljaju se slo`ene i oformljene vidne halucinacije. Javljaju se likovi poznatih lica, `ivotinje, drve}a ili cve}a. Tako mo`e da se vidi kako bolesniku prilazi osoba koja mu je poznata. Mo`e da mu prilazi sa neke strane i da mu daje neki znak. Ove vidne halucinacije zapravo predstavljaju vizuelno iskustvo subjekta. To bi zna~ilo da stimulisanje sekundarnih delova vidne oblasti budi tragove tih vizuelnih senzacija ili likova, koji su, po pravilu, sa~uvani u dugotrajnom pam}enju ~oveka.

Iz ovoga je jasno da sekundarni delovi vizuelnih oblasti okcipitalne kore obezbe|uju slo`eni rasprostranjen tok dra`enja, igraju ulogu aparate koji vr{i sintezu vidnih dra`i koje ih organizuju u odre|ene sisteme. Ovi delovi vidne kore igraju odlu~uju}u ulogu u obezbe|ivanju vi{eg nivoa obrade i deponovanje vidnih informacija.Na ovaj na~in obezbe|uju se fiziolo{ke osnove za slo`ene vidne opa`aje. Ovo je dokazano sa jedne strane stimulacijom na otkrivenim delovima kore mozga, a sa druge strane kod povreda odgovaraju}ih regija, posebno kada se radi o slo`enim vizuelnim do`ivljajima, radilo bi se o aktivnosti sekundarnih vidnih delova kore. Va`an simptom tih oblasti predstavlja naru{avanje integralnog opa`anje ~itavih vidnih kompleksa i nemogu}nost da se pojedini utisci objedine u celovite likove, {to dovodi do nastajanja fenomena neprepoznavanja realnih predmeta i njihovih likova. Defekt u sekundarnim vidnim poljima sastoji se u nemogu}nosti da se ujedine pojedinosti u celovite likove. Takav pacijent se trudi da de{ifruje percipiranu sliku. On analizira zna~enje pojedinih detalja. Mo`e se re}i da je vidno opa`anje kod takvog pacijenta ne svodi na poreme}aj do kojih dolazi do raspadanja vi{e organizacije vidnih procesa, koje se mo`e ozna~iti kao opti~ka agnozija, nemogu}nost se}anja odre|enih vizuelnih senzacija.

Ako se desi da pacijent sa ozledom u sekundarnom opti~kom regiju on samo ne opa`a ~itave likove, ali da nije u stanju da ih

49

pove`e. To je dosta grubo izra`eno, ako se radi o tome da su lezije u obe potilja~ne oblasti.

Ako do|e, zbog o{te}enja sekundarnih vidnih zona, ne povezuju se vizuelne senzacije i utisci, kao likovi i njihovo povezivanje. Me|utim, nema zahvatanja drugih modaliteta povezivanja, ali nema neposrednih intelektualnih o{te}enja. Ako vidnim analizatorom nisu u stanju da identifikuju predmete ili likove, takvi bolesnici nastavljaju da ih percipiranu palpacijom i bez smetnje izvr{avaju intelektualne operacije.

Pojava poznata kao simultana agnozija pretpostavlja poreme}aj opti~ko motorne koordinacije. U vidnom polju takvih bolesnika umesto postoje}eg ispoljavaju nekoliko centara ekscitacije. Treba razlikovati informaciju koja dolazi do subjekta, i drugih koji su na periferiji vidnog polja, izaziva orijentacioni refleks, koji dovodi do organizovanog pomeranja pogleda. Ostaje o~uvan samo jedan centar, a periferijski (centri) koji usmeravaju pogled samo nestaju.

Postoje osnove da se smatra kako u nekim slu~ajevima klasi~ne vidne agnozije, kada pacijent samo mo`e da percepira jednostavne figure, ali nije u stanju da prepoznaje slo`enije likove. Tako|e dolazi do osuje}enja sinteze vidnog polja opa`anja, zapravo dolazi do jedne oznake, {to ~ini prepoznavanje slo`enih vizuelnih struktura prakti~no onemogu}enim.

Mo`e li se razlikovati aperceptivno du{evno slepilo od asocijativnog du{evnog slepila?. Ovu razliku zapazio je i opisao jo{ l898 godine Lisauer. Kod aperceptivne – pacijent nije u stanju da shvati vizuelni sadr`aj. Kod asocijativnog du{evnog slepila pacijent samo zami{lja da nastavlja da percepira vizuelnu sliku u celosti. Ne mo`e da je prepozna, da odredi njen sadr`aj. Ovaj fenomen jo{ treba istra`iti i posle vi{e od sto godina. Poznati su radovi Vunta iz ove oblasti. On pod apercepcijom podrazumeva da se drugi psihi~ki proces

50

mo`e jasno shvatiti. Na to je ukazao Spieman, napominju}i da treba razlikovati jasno}u od pa`nje (V.Vuji}).

Apercepciji sli~an fenomen je opisao. Nilson, 1964 pod nazivom potilja~ka taktilna agnozija. Nastaje i fenomen predmetne agnozije, koja se javlja pri ozledama analognih zona desne hemisfere, kada se ne prepoznaje lice (fenomen prozopoagnozija), ~ak i dobro poznatih osoba. Pacijent dugo posmatra osobu ispred sebe, koju ina~e sasvim dobro poznaje godinama. Uzalud, ne mo`e da zna koja je ona, sve dok ne progovori. Ne mogu po liku da prepoznaju, ali ga odmah poznaju po glasu. Poreme}aj je u sintezi vidnih utisaka. Problem je u u~e{}u logi~kih kodova jezika.

Unutra{nja veza vizuelnih do`ivljavanja se dalje ispituju, ali je sigurno da je atrofi~ne procesi mogu dovesti do niza smetnju u mehanizmu vizuelnih se}anja, pa i neprepoznavanja sasvim bliskih osoba.(Lurija A.R, 1983).

KORA MOZGA I MNESTI^KE FUNKCIJESkup informacija koje preko ~ula ulaze u zadnje delove mozga,

radi daljeg deponovanja. To je blok prihvatanja, obrade i ~uvanja primljenih utisaka, percepcija, informacije. Postoje zakoni koji omogu}avaju ovaj proces.

Prvi je zakon hijerarhijske strukture zona kore velikog mozga. Zna se da postoje primarne, sekundarne i tercijarne oblasti kore. Sve one igraju ulogu u zonama pomenutih regija mozga. Imaju sve slo`eniju ulogu u sintezi.

To se razvija tokom filogenetskog procesa, na sebi svojstven na~in, posebno za svaku vrstu ki~menjaka, ili ta~nije sisara i primata. To se konsekutivno odnosi i na ontogenetski razvoj kod ljudske vrste. Ovde postoji zakon plasti~nosti odnosa izme|u tercijarnih, sekundarnih i primarnih centara. Tako kod malog deteta za uspe{no formiranje

51

sekundarne zone, neophodno je ne samo postojanje nego i dobro funkcionisanje primarne zone. Da bi se razvila tercijarna zone, neophodno je da postoji dobro funkcionisanje sekundarne zone. To je zakon formiranja po tipu «odozdo na vi{e» o kome je govorio L.S. Vigodski, 1960. Kod odraslog ~oveka je obrnuto, po{to percepira svet u primarne centre, on formira svoje informacije u logi~ke sisteme, a taj proces je lokalizovan u tercijarnim zonama. Ako do|e do o{te}enja ovih regija, sinteza nije mogu}a. Nastaje poku{aj da se vr{i nadkompenzacija o~uvanih regija. Koliko }e to biti korisno, zavisi od pojedinca. Primarni centri zapravo moduliraju primljenu informaciju. To je svojstvo primarnih centara. Tu se nalaze projekciona zone, koje su neposredno povezane sa sekundarnim i tercijarnim projekcionim zonama.

Drugi zakon se mo`e definisati kao smanjene specifi~nosti hijerarhijski strukturnih zona kore. Primarne zone mo`dane kore, koje ulaze u sastav pomenutog bloka poseduje maksimalnu modularnu aktivnost i specifi~nost. To je karakteristi~no za projekcione zone vidne i slu{ne zone.

Sekundarne zone kore u kojima preovla|uju slojevi sa njihovom asocijativnim neuronima, poseduje modularnu specifi~nost. Preuzimaju da je ingerencije primarne, koja samim tim, u odgovaraju}oj meri gubi zna~aj.

Projekciono-asocijativni neuroni se karakteri{u modularno-specifi~nom gnosti~kom funkcijom. Imaju svoje mesto u stimulisanju da bi se te zone aktivirale. Tu bi izgleda glavnu ulogu i obavljali neuroni sa kratkim aksonima. Tu se sa gubitkom neurona odvija se opadanje modalne specifi~nosti.

Tercijarne zone ukoliko slabo kontaktiraju sa primarnim i

sekundarnim zonama nastaje zna~ajan korak u «opadanju modalne

specifi~nosti».

52

Postoje «zone prepokrivanja» kortikalnih delova razli~itih.

Funkcija tercijarnih zona, kao da dobija nadmodalnu ulogu.. One igraju

posebnu ulogu u specifi~nosti funkcija, kakvo se susre}e tokom

do`ivljavanja..

Ako se uzimaju u obzir klini~ke ~injenice, to su osobe, u kod

kojih je do{lo do lokalnih ozleda. Kod njih kroz du`i vremenski period

vr{eno je pra}enje u pona{anju. Poznato je da su postojale lezije u

pojedinim regijama, tercijarne ili sekundarne. Pa`ljivo su bele`ene

promene u mnesti~kim, ali drugim formama pona{anja.

Zakon progresivne lateralizacije funkcija, je tre}i zakon

organizacije funkcionalnog bloka, koji se primenjuje i na organizaciju

odnosa kore mozga, sa mozgom u celini. On se odnosi na prelaz od

primarnih zona kore sa sekundarnim i tercijarnim zonama kore.

Princip lateralizacije u kori mozga va`i samo na nivou

sekundarnih i tercijarnijih, koji imaju osnovnu ulogu, kao dominantne

hemisfere. Postoji razlika u pona{anju osoba ozle|enih kod desne

hemisfere. Izmenjeno je svojstvo specifi~nosti organizacije funkcije

mozga .

Poreme}aj intelektualne delatnosti pri ozledama orbitalnih delova ~eone oblasti mozga se razlikuje od povreda njihovih konveksitetnih delova. Povremeno se zapa`aju znaci adinamije, Usporenost prise}anja i mi{ljenja. Neka vrste inertnosti u formiranim radnja, odnosno uhodanih stereotipa. Ovo je vi{e svojstveno ozle|enim na konveksitetima frontalne kore. Intelektualne operacije su, po

53

pravilu, o~uvane. Poreme}eni su samo procesi koji li{avaju ozle|enog mogu}nosti da ostvaruje organizovanu intelektualnu delatnost

Kod ozlede medijalnih delova ~eone oblasti dovodi do sni`avanja tonusa kore i regulacije uticaja ~eone kore na specifi~ne formacije. Ovo je proces koji se vi{e vezuje za poreme}aj koji bi bio istovetan sa limbi~nim sistemom. Javlja se sni`enje budnosti koje se javlja kod ozle|enih medijalnih oblasti ~eonih oblasti mozga. Tu se javljaju i pojave karakteristi~ne sa oniroidna stanja, kao i sa smetnjama limbi~nog sistema. Kod njih se javlja poreme}aj memorije, ali je mogu}e i da dovodi do sputanosti svesti i do konfabulacija.

TERCIJARNE ZONE KORE MOZGA I MEMORIJAObjedinjavanje saznajnih procesa u svesnoj delatnosti ~oveka

igraju vode}u ulogu. Takvi procesi objedinjavaju rad nekoliko centara ~ula u kori mozga. Oni obezbe|uju slo`ene forme obrade informacije. Mo`danu osnovu ovih saznajnih procesa koji se svesno odvijaju, odigravaju se u mo`danim strukturama tercijarne zone kore velikoga mozga. To su one zone koje se nalaze na izme|u temenih, slepoo~nih i potilja~inih oblasti.

Tercijarne zone obuhvataju oblasti mozga na granici izme|u potilja~inih, slepoo~nih i taktilno-kinesteti~kih sekundarnih oblasti hemisfere.

Zone prepokrivanja su zapravo tercijarne oblasti delova kore vidnog, slu{nog i taktilno-kinesteti~nih oblasti. Ove oblasti imaju o~uvanu {estoslojnu strukturu slojeva. Sastoje se uglavnom od }elija gornjih slojeva kore, sa kratkim aksonima. Tu se ostvaruju asocitavne funkcije. Vlakna koja dolaze do njih polaze od asocitivnih jedra hijazme i one nose potrebne informacije. Ove zone se formiraju isklju~ivo kod ~oveka. One sazrevaju kasnije. U potpunosti se aktiviraju tek u uzrastu

54

od 7 godina. Jasno je da ove zone, tercijarne, igraju posebnu ulogu kod ~oveka. Tu se vr{e saznajni procesi uz svesno aktiviranje, i odigravaju se potrebni analize i uz odvijanje me|uanalizatorskih sinteza. Uz Njihovo u~e{}e ostvaruju se sinteze signala u okviru jednog analizatora i prenos strukture ekscitacije iz jednog analizatora u drugi

Nadmodularna funkcija predstavlja povezivanje saznajnih, svesnih procesa u zavisnosti od organskih struktura. Strukture koje su posebno zna~ajne za ove funkcije se pripisuju se tercijarnoj zoni kore mozga, lokalizovana u donjoj temenoj oblasti velikog mozga (Semmes J.).

Jedan od najve}ih problema je pitanje o ulozi tercijarnih zona temeno-potilja~nih zona. To bi bio problem, u prvom redu, {ta je sa verbalnom memorijom. To se dokazuje i elektri~nim dra`enjem tih zona, jer se tada ne izazivaju nikakve specifi~ne efekte.

Ozleda ovih tercijarnih zona – donjetemenih ili temeno-potilja~nih delova kako leve, tako i desne hemisfere ne izazivaju nikakve modalno-specifi~ne ispade. Sva ~ula nesmetano funkcioni{u. Ipak, kod ovih pacijenata dolazi do poreme}aja u shvatanju smisla i te{ko}e u strukturalnoj obradi informacija koja se prima. Nastaje stanje koje podse}a na pojavu, a koja odgovara stanju jedne simultane agnozije. Ovi pacijenti primaju potrebne informacije preko ~ula, ali oni nisu u stanju da spoje pojedine elemente utisaka u jedinstvenu strukturu. Ozle|eni sa temeno-potilja~koj oblasti gube mogu}nost desno-leve orijentacije. Uop{te, njima je te{ko da se prostorno orijenti{u. Ote`ani su i poku{aji da rasporede objekte u trodimenzionalnom sistemu. Posebne su pote{ko}e u prostornom povezivanju slova, a katkad se zamenjuju tako, sa obrnutim likom slova u ogledalu.

Poreme}aj prostorne sinteze je ote`an i predstavljaju poreme}aj koji nastaje kao fenomen ozna~en kao prostorna aproktognozija.

55

Zapa`a se i kod dominantne hemisfere, ali i kod ozlede nedominantne hemisfere.

Pacijenti sa ozledama temeno-potilja~nih oblasti - jasno razumeju re~i i konstrukciju re~enica, ali imaju pote{ko}e u poimanju slo`enih logi~ko-gramati~kih struktura.

Strukture koje odra`avaju izvesne logi~ke odnose, jo{ pre vi{e od stotinu godina Sverdelius ih ozna~io kao komunikacija odnosa, kako bi ih razlikovao od obi~nog govora ili komunikacije doga|aja. Komunikacija odnosa su gramati~ke strukture, koje su nastale najkasnije u razvoju jezi~kih svojstava ljudske vrste. Izra`avanje pomo}u sufiksa, koji izra`avaju odnose pade`a, predloga koji izra`avaju odnose prostora. Na kraju i pomo}u slo`enih figura koje ~ine raspored re~i i kodiraju ne o~igledne, ve} logi~ke odnose.

Ozle|eni dobro shvataju zna~enje odvojenih re~i, ali nisu u stanju da shvate zna~enje konstrukcije u celini. Njime se ~ini da konstrukcija koja uklju~uje u sebe istovetne re~i. Gubi se mogu}nost shvatanja smisla logi~ko-gramati~kih odnosa izra`enih u konstrukcijama, postaje za ove ozle|ene, prakti~no nedostupan.

Postoje te{ko}e samo pri izvr{avanju odgovaraju}ih operacija. Shvataju zadatak, ali je ote`ano gramati~ko uobli~avanje. Postoji o~uvanost intelektualnih delatnosti, ali poreme}enost konkretnih, uz jasnu svesnost svojih pote{ko}a. Kod ozlede temporo-okcipitalnih delova leve hemisfere, koje dovode do raspadanja simultanih, kvaziprostornih sinteza.

Procesi verbalne memorije vezuju se za tercijarne zone kore velikoga mozga. Ostaje problem koji je ranije ozna~avan kao amnesti~ka afazija. Kod lezije srednjih delova slepoo~ne oblasti. izgovaraju}i ime nekog predmeta, kada se na|e njegov govorni element, uklju~uje u mre`u zna~enja. Time se svrstava u odre|enu kategoriju. Taj proces pretpostavlja o~uvanost parieto-okcipito-temporalnih regija i lezije u tercijarnim zonama, leve hemisfere. Eto

56

radi ~ega nastaju te{ko}e oko prise}anja nekog predmeta. Povezano je sa redosledom doga|anja. Problemi nastaju samo sa prise}anjem imena koja se odnose na predmete, osobe, geografskih naziva, itd.

Osobe sa lezijama temeno-potilja~nih oblasti, njihovih tercijarnih zona imaju pote{ko}a da zamisle neki predmet, sliku, osobu i da je jasno opi{u. Gubitak memorije imena osobe, ali i te{ko}a zami{ljanja objekta, se}anja njegovog imena, uz poku{aja opisa nizom re~i koje te{ko da ga slu{alac jasno razume

Ostaje osnovni problem, kako da se poveze se}anje na do`ivljeno, na pro{lost ili kada se se}anje treba da verbalno izrazi pred drugim, ono mora biti najpre privedeno u najpre u svest, a potom aktivno do delova mozga koji su odgovorni za verbalnu produkciju. Mnesti~ki sadr`aj dolazi u svest, u `i`u se}anja, (eusvest), da bi se potom odnosno ispoljila kroz obavljeni govor. Taj proces i ne mora biti jedinsven, ali bez tog procesa mi ne bismo znali o ~emu se radi.

III. ^UDNI KRUGOVI PAM]ENJA

PAPEZOV PRSTEN I PAM]ENJE

U radovima koje je objavio Papez (1937) da postoji tesna veza u funkcionisanju a pojedinih struktura su tako povezane da postoji me|usobna interakcija, kao uslov za skladno njihovo objedinjavanje. (kora velikog mozga,, hipokampus, forniks, jedro hijazme, mamilarno telo, prednji talamus te girus cinguli). Neki ozna~avaju kao hipokampalni krug, ili «mali» Papezov krug: hipokampusa, jedro hijazme, forniks i mamilarno telo.

57

To je Papezov «hipokampovog kruga», koji mo`e da predstavlja jedinstvenu funkcionalnu celinu, koja osigurava dobro ispoljavanje «elementarnih» psihi~kih funkcija. Mi }emo razmotriti eksperimentatora i posmatra~e koji su poku{ali da razotkriju zakonitosti pojedinih delova u funkcionisanju hipokampovog kruga Pepeza.

Povreda unutra{njih delova slepoo~ne oblasti dovode do poreme}aja pam}enje. Ono je takve prirode da podse}aju na sindrom koji je opisao Korzakov. To su povrede onih vlakana koja idu od mamilarnih tela, koja koncentri{u vlakna {to idu od hipokampalnih tela, a isto tako od dubljih formacija mozga. Sigurno je da obostrana lezija hipokampusa dovodi do grubih o{te}ena pam}enja.

Smythies (1966) je svojim ispitivanjima unapredio ispitivanjima u ukazao na tokove kojima teku impulsi po kojima se odvija «materijalni» supstrat za ispoljavanje i «elementarnih» funkcija kao {to su: pam}enje, emocije, pa`nja, mi{ljenje, ali i nekih slo`enijih kao npr. u~enje itd. To se slede}e strukture: kora velikoga mozga frontalnog re`nja, dubljih struktura koji podrazumevaju limbi~ni sistem: hipokampus, forniks mamilarnog tela, prednjeg dela talamusa, odgovaraju}i deo mo`danog stabla sa retikuranom formacijom potom opet gore ka girusa cinguli kore velikoga mozga.

Funkcija ovih oblasti nije toliko obezbe|ivanje veze sa spoljnim svetom. To se odnosi na prijem, obrade informacije, programiranje delatnosti. Sprovodi se regulisanje stanja mozga, modifikacija tonusa kore, sklonosti i afektivnog `ivota. Medijalni delovi velikih hemisfera mo`e se smatrati kao aparat nadgra|en nad formacijama limbi~kog sistema i retikularnih formacija mozga. O{te}eni, kao {to smo istakli, nemaju intelektualne i gnosti~ke smetnje. Govor nepromenjen, ali ovaj mo`e postati bez modulacija, monoton. Karakteristi~no za povre|ene u ovoj oblasti je akineti~nost (redukcija pokreta) i sni`avanje tonusa. Tako|e se javlja brza iscrpljenost i akineti~ko stanje. Usporenost je

58

njihovo svojstvo. Ako je ozleda ja~a razvija se akineza, koja podrazumeva slabu pokretljivost. Zapa`aju se promene afektivnog tonusa. Vremenom se razvija i sni`en emotivni tonus, koja podrazumeva pojavu ravnodu{nosti. Mogu se javiti i vegetativne reakcije (pojava ja~eg znojenja, ubrzan rad srca, subjektivne smetnje nelagodnosti itd).

Poreme}aj orijentacije u prostoru se javlja kao posledica povrede medijalnih oblasti. Ovo je primer kako funkcija pam}enja. Kao da su zaboravili gde se nalaze. Ne prepoznaju jasno okolinu. [to se ti~e vremenske orijentacije ova se odvija bez smetnji. Pobrkali su neke doga|aje iz svoje pro{losti. Poreme}enost selektivnosti psihi~kih procesa je svojstvo koje se ispoljava kod ovih ozleda. Primer kako zaboravljanje mo`e biti povezano sa elementima svesti. Svest kao psihi~ka funkcije ima svoje gradacije, ali njen samobitnost, «kao osvetljavanje drugih psihi~kih funkcija je o~uvana». Ovaj poreme}aj se javlja kod povrede prednjeg dela limbi~ne oblasti. Ako je povre|ena zadnja duboka oblast, onda se ne javlja konfabulacija. Pojava oniroidnih stanja je jedno stanje koje se javlja kod tih, dubokih promena.

Ozlede prednjih delova limbi~kog sistema javlja se nekontrolisana konfabulacija. Ozle|eni nije svestan, da ono {to govori kako on to «izmislio». Popularno re~eno ono {to subjekta govori, kontroli{e i zna smisao i posledice {ta je govorio. U ovoj vrsti konfabulacije, gubi se povratni spreg – nema samokontrole izlaganja.

Ozleda medijalnih oblasti velikih hemisfera dovodi do sni`avanje tonusa kore, ~ime se gubi modalitetno specifi~ni karakter, koji odlikuje poreme}aj procesa pam}enja pri lokalnim ozledama konveksitetnih oblasti mozga.

Poseban je problem ako se radi o o{te}enju dubokih dekova medijalnih oblasti kore mozga da se ne ispoljavaju defekti se ni u jednoj od elementarnih psihi~kih funkcija (emocije, mi{ljenje, pa`nja

59

itd), sem kada se radi o pam}enju. Odlika ovih smetnji se ne ispoljavaju u vidnoj i slu{noj oblasti ve} su modalno-nespecifi~nog karaktera. Preciznija ispitivanja. Kija{~enka ukazuju da se ovi defekti u primarnim te{ko}ama tragova, ve} vi{e u delovanju inhibiranosti sporednim, indiferentnim utiscima. To zna~i, da i neznatno odvra}anje pa`nje poni{tava jednom nastale tragove (1969).

Sa druge strane, ovi pacijenti, ako sistematski ne{to `ele da zapamte, to ponavljaju, ako se radi o nekoj re~enici, ili se koncentri{u na neku pri~u – tada ne ispoljavaju primetne smetnje pam}enja. Ako su povrede obimnije (ozlede, tumori, itd.) – smetnje se posebno karakteri{u da jedna upam}ena pri~a, brzo bude izbrisana (ve} posle nekoliko minuta), ako je usledila neka radnja nakon toga (prosta aritmeti~ka radnja, neke re~enica, itd.). Ovi pacijenti ne ispoljavaju nikakve smetnje u orijentaciji. Simptomi poreme}enog pam}enja se ispoljavaju, ako su lezije obostrane i ako su opse`ne i zahvataju septum pelucidum i oba mamilarna tela, iako su sa~uvani modalo-nespecifi~na funkcija. Me|utim, na indiferentne dra`i mogu da se pojave se}anje u vidu reminiscencije. Radi se o poreme}enom upam}ivanju i brzom zaboravljanju, odmah nakon koncentracije na neku drugu, indifrenetnu dra`.. [irenjem lezije na hipokampus {iri se poreme}aj pam}enja i pojava konfabulacija. Ako je lezija zahvatila medijalne delove ~eonih oblasti uz zaboravljanje javlja se i kontaminacija {to bi zna~ilo da se upam}eni delovi npr.jedne pri~e nadovezuju na ve} prethodno delimi~no ili potpuno upam}eno. Sve se to odvija bez dovoljno kriti~nosti. Svaki poku{aj prise}anja se gubi novom primljenom informacijom. Nastaje izra`en fenomen perseveratornog ispoljavanja.

Ako se lezija {iri i postaje opse`nija, poreme}aj u upam}ivanju je izra`eniji, a samo pam}enje znatno vi{e izmenjeno. Pri poku{aju rekonstrukcije pri~e javljaju se nekontrolisane i sporedne asocijacije.

60

Selektivna reprodukcija se ~ini sasvim onemogu}ena (Lurija A.N., 1983).

Kakav je odnos izme|u pam}enja, svesti i krugova koji su pomenuti? Mo`e se ne{to i trenutno i upamtiti, ali nastaje problem u shvatanju pojedina~nih delova u celinu. [ta }e se desiti ako nastane izostanak impulsa u bilo kom delu Papezovog prstena? Problem koji }emo poku{ati da razjasnimo tokom na{ih daljih sagledavanja pojedinih delova ovih oblasti. Jasno da je te{ko sagledavanja koja zahteva analiti~ko-sinteti~ki pristup, kada je o~uvana jedinka u celini.

SUBDOMINANTNA HEMISFERA I PAM]ENJE

Subdominatna hemisfera je naj~e{}e desna hemisfera kod de{njaka, i obrnuto. Kod ~oveka se ispitivanja vr{e naj~e{}e, isklju~ivanjem pojedinih regija, metodom presecanjem putev. U prvom redu `uljevitog tela.

Davno je poznata ~injenica (od radova Broka) da je za govor odgovorna dominantna (naj~e{}e leva) hemisfera. Ozleda subdominatne hemisfere – nema nikakve veze sa govorom. Aktivnost centara dominantne hemisfere se odnose na motoriku govora. Posebno, kada se radi o organima, koji dovode do jasnog izra`avanja.

Radovi Sperija ukazuju da svaka slo`ena psihi~ka operacija ostvaruje se simultanim radom obe hemisfere. Utvr|eno jeda da subdominatna hemisfera, bez obzira na potpunu anatomsku sli~nost sa dominantnom, nema nikakve veze sa organizacijom govora. Opse`ne ozlede nedominatne hemisfere – sa govorom nemaju veze. Sa druge strane ona u~estvuje u aktivnosti intelektualnih funkcija i u obezbe|ivanju slo`enih formi motorike.

Pri resekciji `uljevitog tela, a dra`enjem desne hemisfere, o~uvana je percepcija, ali i se}anje, difuzno razlikovanja smisla o

61

predmetu, ali je nemogu}e ta~nije se}anje njegovog imena. Ne mogu se otkriti grublji poreme}aji logi~kog mi{ljenja.

Ispitivanja Tejbera su pokazala da funkionisanje organizacije senzornih procesa u subdominantnoj hemisferi, poseduje mnogo manje diferencirani karakter nego {to je to slu~aj u dominantnoj hemisferi.

Manja funkcionalna diferenciranost struktura kore nedominantne hemisfere, koja je povezana sa senzornim impulsima. Bila bi to samo jedna od njenih od va`nijih funkcija.

Ispitivanja u poslednje vreme su pokazala da dominatnost leve nad desnom hemisferom nije tako izra`ena, kao {to se ranije smatralo-(Subrana, A.1969).

Jednostrana prostorna agnozija je zabele`ena od Zangvila i Ekaena. Oni su utvrdili da kod ozle|ene nedominantne (naj~e{}e desne) hemisfera, javlja se kao fenomen ignorisanje suprotne strane tela ali i leve strane prostora. Prema tome i leve, koja nastaje pri ozledama desne hemisfere. Radi se o «zaboravljanju» prostorne «orijentacije», ali sa suprotne strane.

USLOVNI REFLEKSI I PAM]ENJEKada se senzorni neuron aktivira uslovnom dra`i do povezivanja

sa bezuslovnom Proces prolongirane dopolarizacije se vr{i tako {to su otvoreni

kanali za kalcijum-jon. Time se vr{i lu~enje vi{e transmitera. Senzorni neuron ostaje u aktivnosti kada po~inje facilitacija preko serotonergi~nog interneurona (Hawkins R. i sar.).

Ako se senzorni neuron aktivira uslovnom dra`i do povezivnja sa bezuslonom do}i }e tek posle konvergencije obe dra`i, Istovremeno se na interneuronu izlu~uje serotonin, po{to ovaj blokira strujne impulse koju proizvodi kalium. Nastaje depolarizacija, koja dr`i otvorene kanale

62

za jon kalcijuma, ~ime je omogu}eno da se lu~e vi{e transmitera. Pam}enje ima svoje mesto u toj jonskoj igri.

Uslovni refleks predstavlja razradu posebnog procesa senzitivizacije. Zapravo, senzorni organi bivaju aktiviranu u procesu dra`enja, facilitacije, serotonergi~nog interneurona. Ovaj se proces se odvija na presinapti~kom neuronu (Hawkins R. i sar.).

Facilitacija ozna~va aktivnost , ta~nije promene, koje koje sni`avaju polarizaciju membrane i privode j pragu njenog nadra`aja, kada po~inju da se odvijaju elektrohemijskih procesa. Ovaj proces se odvija na postsinapti~kom neurona

Uloga kalcijum jona u ovim procesima je zna~ajna. Sastoji se u post-sinapti~ke potencije u njenom pokretanju.. To je pokretanje post-sinapti~kog potencijala, kako je dokazao Eccles R. sa sar.

Calcijum-jon je okida~ koji omogu}ava dalje {irenje razdra`ljivost ~ime se pokre}e i proces fosforilizacija. Vezivanje fosforne grupe je tranzitornog karaktera. Bila bi to jo{ jedna «materijalna», ta~nije biolo{ka osnova pam}enja.

Sinaptozom je struktura koja predstavlja akson terminal gde se nalaze vi{e proteinaza koje omogu}avaju sprovo|enje fosforilazacije sa svojim aktivnim supstratima. Tu se ubrajaju slede}e C-kinaze: cAMP-proteokinaza, Ca-kalmodulin i Ca-fosfolipid-protein kinaza. Fosforilizacija se vr{i za ve}im brojem proteina u oni sinapse (sinaptozoma). Tu se pominju: sinapsin I, protein-mikrotubula, enzimi inhibitori fosfataza, proteini jonskih kanala i proteini transmiterskih receptora.

Tokom fosforilizacije nastaje i promena konfiguracije.To je proces konfirmacije. Ovde se radi o proteinu koji uobli~ava transmembranske jonske struje, pri ovome se vr{e transmembranske

63

jonske struje. Vr{i se polarizacija membrana. Obavlja se ve}i broj intracelularnih procesa, koji su pod uticajem jona i drugog mesend`era.

Jon kalcijum je taj koji pokre}e fosforilizaciju, ali je vezivanje fosfatne grupe prolazno, pa je bilo potrebno usmeriti procese koji bi imali trajniji karakter. To bi bili procesi koji bi osiguravali biohemijsku podlogu za trajnije pam}enje. Pokalo se da u tome igraju ulogu dve grupe fermenata koje kalcijum-jon pokre}e. Bili bi to od kalcijuma zavisne proteaze i lipaze (Baudari M., Linch G.).

Kada poraste koncentracija Ca-jona olak{ava se aktivacija lipaza vezanih za prisustvo njegovih aktivnih jona. Lipaze imaju svojstvo da na du`i vremenski rok menjaju svoje stanje, zapravo stanje lipoproteina, koji se nalaze na }elijskim membranama. Kada menjaju membrane nastaju promene lipida i proteina odnosno lipoproteina, imaju sposobnost me|usobne interakcija. U ovim okolnostima se dugotrajno menja distribucija i funkcija povr{nih }elijskih receptora. U nekim slu~ajevima taj proces je i ireverzibilan. ^ini se da bi to bila podloga za dugotrajno (u)pam}enje.

De{ava se da kratkotrajni porast nivoa kalcijuma unutar }elije pokre}e se proteze na aktivnost, pa }e njima izazvati dugotrajne promene kako i sinapsi, tako i u odgovaraju}im strukturama.

Ispituje se uloga memorije na DNK. Poznato je da je ona svodi na novo upam}enih. To bi bio predmet pomnih ispitivanja. No to nije moglo biti dokazano. Kona~no je i odba~ena ta pretpostavka. No uloga RNK na pam}enje je ne{to zanimljivija i nije sasvim odba~ena.

Nastavlja se ispitivanje sinapse u procesu histolo{ke i funkcionalne modifikacije sinapse koji predstavljaju sa velikom verovatno}om odnosu mehanizma pam}enja.

Iz grupe proteaza izolovani su kalpein I i kalpein II. Kalpein I je CANP ili mikro-CANP, a kalpein II je mCANP i miliCANP, a oni su zapravo

64

samo izolovane proteaze. Ove proteaze su zapravo izolovane u mozgu, ali ne samo u nervnom tkivu.

Kalpein I je osetljiv na mikromolarne rasta Ca-jona na mCANP, a tako|e na mikromolarne rasta Ca-jona. CANP je osetljiviji na kalcijum, ni`i mu je prag, a zastupljen je u visokoj koncentraciji u sinaptozomama (Budry M.). Promene se de{avaju i pri preazu klpeina I iz solubilnog stanja citosola iz citoplazme u membranu }elije, u stanje gela.

Jon kalcijuma je okida~ pokreta~a procesa delovanja kalpein I i kalpeina II, to su protein-kinaz C i predstavljaju gradivne proteine }elijskog skeleta, za proces ko {to su fosforilizaije i proteolize. Te funkcionalne promene koje se javljaju, mogu postati vremenom trajnije. Taj signal koji daje jon kalcijuma u pravoj meri zavisi od funkcionalnog stanja neurona.

Vr{en je poku{aj da se eksperimentalno sprovedu ispitivanja da li postoje organske promene koje prati posttetani~ki potencijal. Ove promene su dokazane na dendritima koje su uobi~ajena mesta sa kontakte sa aksonima drugih neurona.. Dendritski izra{taji imaju potporni kao deo belan~evaste podloge. Pokazuje se da je na tim dendritima koje sadr`e receptori je bio glutamat. Akson se stimuli{e kratkim nizom u~estalih nadra`aja. Pri ovome se otvaraju kanali jona Ca i njegova koncentracija raste unutar }elije. Nastavlja se aktiviranje kalpeina i odvija se delimi~na proteoliza onih proteina koji se nalaze unutar neurona, ta~nije u dendritskim izra{tajima.. Tada nastaju dve vrste promena. Struktura izra{taja je labavija pa se i broj glutaminskih receptora pove}ava.

Kada se }elija stimuli{e nizom nadra`aja visoke u~estalosti poja~ava se stimulacije i pri tome se vr{i depolarizacija i pove}ava priliv kalcijuma. Ve}a koli~ina kalcijuma sti`e i udaljene delove dendrita . Ispoljava se delovanje na proteaze koje su osetljivi na jon kalcijuma. U tim zonama udaljenim od primarnog mesta sinapse na

65

dendritskom izra{taju. Time se vr{i olabavljene strukture dendrita i ta~nije vr{i se osnovna struktura dendrita i oformljuje se novo mesto ~ime se uspostavlja kontakt izme|u aksona i dendrita.

Za vreme depolarizacije, akcioni potencijal du`e traje i tada su jonofore za kalcijum jon su otvorene, tako da se ovaj sliva u terminalni deo aksona u ve}im koli~inama. Time se omogu}ava veza izme|u sekretornih vezikula i membrane. Tako se putem egzocitoma omogu}ava lu~enje transmitera. Na taj na~in se vr{i proces u postsinapti~koj membrani, ~ime se pokre}e i pove}a broj ekscitatrnih potencijala sinapti~kih struktura.

HOLINERGI^]NI SISTEM I PAM]ENJE

Postoje dokazi da holinergi~ni sistem igra zna~ajnu ulogu u pam}enju, posebno u njegovom po~etku u upam}ivanju.

Svi procesi pri poku{aju upam}ivanje i pam}enja vezuju se za aktivaciju holinomimetika. To su supstance koje pozitivno uti~u na olak{avanje stimulacije antiholinesteraznih supstrata. Smatra se da je aktivacija acetilholina neophodan u prvoj fazi pam}enja. Njegovo prisustvo olak{ava samo upam}ivanje. Smatra se da je najefikasnije upam}ivanje uz aktivnost acetilholina, posebno prvoj fazi.

Utvr|eno je da intrinzi~ki neuroni i postsinapti~ki receptori ne moraju da imaju zna~ajniju ulogu u procesu upam}ivanja, pa i samog pam}enja. O~uvani su najve}im delom kod senilnih demencija (Wurtman R.)

Nervne }elije neprekidno primaju informaciju. To va`i i za vi{e ki~menjake i za ~oveka. Nervna }elija se aktivira-ona je korespondent, medijator iz sinapsti~kih mehuri}a prelazi u sinapti~ku pukotinu. Nastaje slobodna difuzija i molekuli medijatora prenose impuls za 1-2 milisekunde. Bilo je preovla|uju}e mi{ljenje da svaka sinapsa koristi

66

samo jedan medijator, kao {to to napominje B. Sergeev, (1981), ali je dokazao da mozak raspola`e sa vi{e medijatora. Me|u njima su adrenalin, noradrenalin i serotonin. Ovi slu`e kao aktivatori razdra`enja. Sa druge strane gamaaminobuterna kiselina (GABK) kao medijator izaziva inhibiciju. Sa svoje strane acetilholin se koristi i za razdra`enje i inhibiciju susednih neurona.

Zanimljivo je da su sinapse ~e{}e aksodendri~ke }elije kojima se {alju impulsi kako iz aksona tako i dendrita. U }eliji se ~e{}e lak{e sabiraju informacije uz pomo} svojih mnogobrojnih dendrita. Inhibicija nastaje neposredno u energetskim centrima neurona

STRUKTURA I FUNKCIJA

Sinapse igraju posebnu ulogu u strukturi mozga. Njihovo izu~avanje je slo`eno. Posebno zbog metodolo{kih pote{ko}a. Te{ko je ta~no lokalizovati medijatore dok su u funkciji in vivo. Male koli~ine i brzo razgra|ivanje. Kako izdvojiti jednu sinapsu i njene medijatore, dok su u mozgu i tokom funkcije? Metodom centrifuge se poku{ava da ne{to uradi. Kako izdvojiti gliju, krvne sudove, od neurona i njihovih sinapsi? Problem je jako delikatan. Ipak, centrifugom se uspelo da se izvr{i diferencijacija, tako su ispitiva~i uspeli da me|usobno razdvoje pomenute sastojke mozga. Jasno je sa kakvim problemima, ili te{ko}ama se sre}u ispitiva~i.

Uprkos metodolo{kim pote{ko}ama, dobijeni su neki rezultati. Tako je metodom centrifigacije utvr|eno je da u jednom gramu kore mozga morskog praseta sadr`i 100 miliona neurona i 350 milijardi sinapsa. To zna~i da svaka }elija raspola`e sa 3500 sinapsi. Najbolje su sa~uvane aksonsko-somati~ke sinapse. Vr{{eno je sistematizovano izvla~enje tkiva mozga u kojima su sinapse jo{ nekoliko ~asova zadr`avajle svoju funkciju. Postavljalo bi se pitanje

67

- {ta biva sa medijatorom? Postoje dve mogu}nosti. Ili se proizvodi na mestu same sinapse, ili njega priprema i proizvodi sama nervna }elija, a potom prelazi u sinapsu.

Tra`io se model, kako shvatiti funkcionisanje mozga i odigravanja biohemijskih procesa in vivo? Poku{a}emo da pru`imo jedan presek je nama danas dostupan.

Opna aksona predstavlja kao neku formu sli~na crevu, gde teku brzinom 2-ll milimetra u toku jednog dana te~e citoplazma. Ovo bi mi izgledalo dosta sporo, ali uzimaju}i u obzir veli~inu i broj neurona i sinapse, to nije ba{ tako sporo. Sve govori da se medijatori formiraju i lokalno proizvode, i da se sinteti{u, tokom rada mozga.. Po{lo je za rukom da u protoplazmi sinapse dobija se samo l% noradrenalina. Ostalih 99% ostaje problem {ta biva sa njima. Belan~evine, koje pripadaju sinapsi dobijaju se iz dva izvora. Najpre u momentu nadra`aja preovla|uje sinteza na mestu aktivnosti. Za vreme mira dobija se iz tela samog neurona. Pitanje je {ta dalje biva. Pretpostavka je da se tro{i za odr`avanje same sinapse i njene normalne delatnosti. Hemijska aktivnost se odvija 0,5 do 2 milisekunde.

Bilo bi to «materijalna» podloga biolo{kog odvijanja psihi~kih procesa. Kako iz njih izdvojiti samo pam}enje?

Prirodno je da si i psihi~ke funkcije proizvode, sinteti{u, tokom rada mozga, u naju`em smislu re~i. Pojedine psihi~ke funkcije, su zavisne od optimalnog rada mozga, kako celine tako i njegovih delova. Izgradnja pojedinih funkcija je nastala tokom dugotrajnog istorijskog, preistorijskog, filogenetskog razvoja, koncentrisanog u ontogenetski razvoj mozga. Prvi uslov za dobar razvoj psihi~kih funkcija je njihova genetska osnova, koja bi omogu}ila optimalan razvoj mozga. Mo`dana struktura je prvi, nu`no, organski, biolo{ki uslov da bi se razvile du{evne aktivnosti. Postoje elementarne psihi~ke funkcije koje imaju svoje poreklo iz spolja{njeg sveta, bez njega tako|e nema psihi~kih

68

funkcija. niti njihovog bitisanja, posebno kada se radi o funkcijama koje ispoljava ljudska jedinka.

Postoje bazi~ne psihi~ke funkcije, koje u u`em smislu re~i mogu

biti i ~isto biolo{ke, ali uslovno, didakti~ki mogu se nazvati i psihi~kim

iako su ~isto biolo{ke. Bila bi to psihomotorika ili kratko, kao

biolo{ka funkcija, to je motorika. Kretanje virusa, bakterija, spiroheta,

protozoa, kao i meduza, pu`eva, ali i gu{tera, majmuna, pa i ~oveka –

mo`e se ozna~iti kao motorika, ili slobodnije psihomotorika. Ako smo

na stanovi{tu da je sve {to postoji biolo{ko i kre}e se ili miruje ima

svoju «psihu», bila bi to psihomotorika. Za one koji sve poku{avaju da

pove`u sa elementima svesnosti, onda bi bila to tako|e psihomotorika.

Zar i po teoriji odraza se ne ka`e da se «svaka materija odra`ava». Po

njoj svaka pojava od samog svog postojanja «odra`ava». Fizi~ke

pojave se odra`avaju na najni`em nivou. @iva bi}a se tako|e

odra`avaju, sve do ~oveka. Svest je ~ovekovo «odra`avanje na

najvi{em nivou» (T. Pavlov). Ova teorija je stvorila `estok animozitet

bojnih teoreti~ara kako na zapadu, tako i na istoku. Najvi{e zbog svog

dogmatskog i antidijalekti~kog stava i terminologije koja sve druge

stavove progla{ava za «reakcionarne», a svakoga ko bi ih prikazivao

na na~in koji ne odgovara pristalicama ove teorije, bili bi izlo`eni da

budu progla{eni za «neprijatelja»? Za nas je zanimljiva radi toga {to

ima u sebi elemenata panteizma («svuda je bo`anstvo oko nas i u

nama,a najvi{e u ~oveku i iz ~oveka», kako bi tvrdili njeni

predstavnici.

69

Pokreti ~oveka koji ima nameru da se pomeri u prostoru, ne mogu da se ostvare samo eferentnim, motornim impulsima. Lokomotorni aparat, koji se sastoji od vi{e struktura (kosti, mi{i}i, nervni, krvni sudovi, sadra`ajima itd.). Koordinacija, usmeravanje, vr{i se aferentnim i eferentnim putevima. Da bi se zapo~eto kretanje obavilo, potrebna je stalna korekcija aferentnim impulsima, koji {alju signale o funkcionisanju ekstremiteta, koji se kre}e u prostoru ili miruju. Tako se dobijaju se informacije o promeni napetosti mi{i}a, pa i o polo`aju ekstremiteta. Slo`ena struktura, mo`e da se obezbedi izvr{avanje stalnog, nevarijantnog pokreta~kog zadatka promenljivog tj., dostizanje pomo}u tih dinami~kih, promenljivih sredstava stalnog korisnog rezultata.

U svakom pokretu, mo`e biti neki smisao, a ako ciljan, onda i smisao. Pri pa`ljivoj analizi bilo kog motornog akta ~oveka. To mo`e biti i usmereno ciljano kretanje, ali i slo`eni pokreti kakvo je pisanje. Tada se uklju~uju pored neophodnih, motornih jedinica i niz slo`enih «~isto», psihi~kih svojstava. Ko {to se vidi, problem funkcije je vezan za strukturu, ali ona se ne mo`e posmatrati «~isto» anatomski.

PROBLEM LOKALIZACIJE

Psihi~ke funkcije su slo`eni funkcionalni sistemi, ne mogu biti precizno lokalizovane. Me|utim, za svako njihovo funkcionisanje, po`eljno je da mozak optimalno funkcioni{e. To bi se podrazumevalo, kako to naj~e{}e nije, neophodno je da se svaki deo mozga ta~no utvrdi u odnosu na lokalizaciju struktura, veza, sinapsa, biohemijskih i drugih relacija.

Shvatimo li da je elementarna delatnost nekog od tkiva, koje je jasno definisano u ovim ili onim }elijskim grupacijama, tada se o

70

lokaciji slo`enih funkcionalnih sistema u ograni~enim delovima mozga ili njegove kore te{ko mo`e govoriti.

Lokaciji psihi~kih delatnosti slo`ene su i predstavljaju pro{irene forme odre|ene delatnosti, koje se postepeno su`avaju, i dobijaju, u procesu ontogeneze karakter funkcionalnih delatnosti.

Vi{e forme svesne delatnosti kod ~oveka, sem u aktivnoj delatnosti mozga, oslanjaju se i na spoljna aktivaciona sredstva (kao npr.pomo}na sredstva protiv zaboravljanja). Oni delovi mozga koji su samostalno radili postaju simulatori jedinstvenog funkcionalnog sistema. Filogenetski formirana organizacija (kod pojedinca –ontogenetski) pona{anja ~oveka uti~i na posebnih «stubova» u organizaciji funkcionisanja samog procesa pam}enja. Bili bi to stubovi po nekim ili «~vorovi» za druge autore, ili kako ih Leontijev ozna~ava kao «novi funkcionalni sistemi» o nazvao je principom ekstrakortikalne organizacije – psihi~kih funkcija.. Pod tim bi on podrazumevao okolnosti da se do «formiranja vi{ih vidova svesne delatnosti ~oveka «uvek ostvaruje oslanjanjem na spoljnih pomo}nih sredstava ili oru|a»(1959).

Jo{ jedno svojstvo psihi~kih procesa vezanih za lokalizacije u funkcionisanju. Sama lokalizacija sa jedne strane je vezana za odre|ene regije, strukture, sinapse, biohemijske proseca. Sa druge strane ova lokalizacija ne sme uzimati kao strogo sme{tena u neku od pomenutih «organskih pomenutih struktura». Posebno kada se radi o samom pam}enju. Ono je {iroko rasprostranjeno, kao biolo{ko funkcionisanje. Osnova za psiholo{ko pam}enje. Name}e se pretpostavka da se govori posebno o «psiholo{kom» i posebno o «biolo{kom» pam}enju. Ovakva podela je uslovna, podlo`na je promenama, zavisno od uzrasta, starosti, kao u razvojnim, odnosno regresivnim promenama. Posebno kada se rado o ljudskom, «svesnom» pam}enju.

Svaka slo`ena svesna delatnost u po~etku je nediferenciranog karaktera. Oslanja se na niz spoljnih pomo}nih sredstava i da se tek

71

nakon toga postupno diferencira i preobra`ava se u gotovo automatizovanu motornu naviku. To va{i za grafi~ko u~enje, procesa opismenjavanja. Ostvaruje se lancem izolovanih motornih impulsa, od kojih svaki obezbe|uje izvr{avanje samo jednog elementa grafi~ke strukture. Kao rezultat uhodanih radnji vremenom se sam proces iz osnova menja i pismo se pretvara u jedinstvenu igru pokreta, koja ne zahteva specijalno prise}anje vidljivog izolovanog povezivanja me|u slovima, re~ima, interpunkcije, sintakse itd. Ovo je samo jedan od mogu}ih uzora koji postoje u procesu «o~ove~enja», da budemo svesni neke radnje, koju smo u~ili i ako smo je sasvim usvojili, onda nam nije potrebna stalno u svesti.

FUNKCIONALNI RAZVOJ LOKALIZACIJA

U procesu razvoja menja e ne samo funkcionalna struktura procesa ve} i njegova mo`dana lokalizacija. Tako je u~e{}e slu{ne i vidne oblasti kore obavezno u ranim etapama formiranja bilo koje aktivne delatnosti, prestaje da biva neophodna u kasnijim etapama. Ta ista vidna, ili slu{na delatnost po~inje da se oslanja na potpuno druge sisteme, koji su tada potrebne.

U procesu ontogeneze menja se struktura vi{ih funkcija, ali istovremeno nastaju promene i u njihovom uzajamnog odnosa. Nastaje posebna «me|ufunkcionalna organizacija». U prvim etapama razvoja, slo`ene psihi~ka delatnost ima elementarnu osnovu u zavisnosti od osnovne funkcije, tokom razvoja ne samo da dobijaju sve slo`eniju strukturu, ve} po~inje i da se ostvaruje uz najaktivnije u~e{}e vi{ih po svojoj strukturi delatnosti. Malo dete, tokom svog mi{ljenja, po pravilu oslanja se ne percepcije ili memoriju koju je do`ivljena kao percepciju, ali ova negde «deponovana» u se}anju, kao «engram».

72

Promene odnosa izme|u elementarnih psihi~kih funkcija, ne mo`e a da ne ostavi nepromenjenom odnosa izme|u osnovnih sistema mo`dane kore, koje su neophodne za ostvarivanje tih procesa. To se odra`ava i u pogledu ozleda kada se koja bude odigrala. Po pravilu, povreda primarnih zona deteta, spre~ava normalni razvoj sekundarnih ili tercijarnih

Ozleda odre|ene oblasti mozga u ranom detinjstvu uti~e na razvoj sekundarnih i tercijarnih zona kore, sa druge strane povreda istih zona u zrelo doba ne dovodi do takvih promena,kao kod dece. Analizom zona velikog mozga koje rade zajedno, a koje obezbe|uju izvr{avanje slo`enih formi du{evne delatnosti, odredimo mesto svake od tih zona u funkcionalnom sistemu, kao i na~in na koji se menja odnos tih delova mozga, koji zajedni~ki rade pri ostvarivanju psihi~ke delatnosti u raznim etapama razvoja.

ODNOS IZME\U STRUKTURE I PSIHI^KIH FUNKCIJAOno {to se pouzdano mo`e re}i da je za proizvodnju psihi~kih

funkcija, sa elementima svesnosti, neophodno je funkcionisanje mozga.- Postoje du{evne funkcije, koje ne moraju imati elemente svesnosti, ako zanemarimo teoriju odraza, koja ih priziva ve} u samom svom za~etku – koji mo`e postojati u skladu sa univerzalnom teorijom relativiteta. [irem smislu, gde se gube elementi jasnosti, ako pokretanje jedne gliste shvatimo kao izraz psihomotorike, u tom smislu je i elemenat psihi~kog. Tu se psihi~ko ne mo`e vezivati isklju~ivo za nervne }elije koje se mogu na}i i u jednoj glisti.

Iz ovoga je razumljivo da je psihi~ko prisutno i kod svih biolo{kih bi}a, ali u elementima koji se mogu evolutivno, filogenetski da se posmatra. Kao i ontogenetski, kada se radi o individui. Takvo posmatranje je dobrodo{lo i psihopatologiji. Bez ovakvog pristupa, ne

73

bismo mogli da razumemo ljudsku du{u, sa jednog aspekta koji na svoj na~in osvetljava ljudsku du{u.

Ono {to se smatra nespornim to je da u primarnim poljima kore mozga postoje jasne, ograni~ene, lokalizacije. Povreda ovih struktura sa sobom povla~i ogovaraju}i gubitak , zavisno od same primarne strukture.

Problem je u poku{aju jasnog razgrani~avanja nejasne ose}ajnosti, od posebnih defekata u ~ulu vida, koja bi ukazivala na povredu zadnje centralne vijuge. To bi trebalo da se diferencira od ispadanje dela vidnog polja koja bi ukazivala na povredu mre`nja~e, vidnog `ivca. Tako|e posebno od ispada u vidnom polju zbog lezije okcipitalnog dela kore mozga. Na taj na~in se dobija jasan podatak o vidnoj topi~koj lokalzaciji.

Problem je u vi{oj psihi~koj funkciji. Poznato da psihi~ka delatnost predstavlja slo`eni funkcionalni sistem, u ~iju delatnost se uvla~e i {ire zone, koje zajedni~ki deluju, onda povreda jednog od njih dovodi do raspadanja sistema, pa pojava nekog poreme}aja jo{ ne mo`e predstavljati znak za ta~no mesto same ozlede.

Svaki pokret – se}anje koje je povezano sa kretanjem u prostoru, poga|anje cilja ili radnja sa nekim objektom, uvek se ostvaruje u sistemu prostornih koordinata, neophodna mu je sinteza vizuelno-prostornih aferentnih impulsa, koji se obezbe|uju u~e{}em tercijernih, temporoalnih i okcipitalnih delova kore mozga. Postoji prostorno apraksija, nesnala`enje jedinke u prostoru za razliku od kinesteti~ke apraksije, gde su pokretni nekoodinirani.

Svaka akcija se sastoji od ~itavog niza postupno razvijenih pokreta. Za svaki pokret postoji jedan beo~ug, koji posle realizacije, treba da bude denerviran, da bi ustupio mesto slede}em beo~ugu. Sa formiranjem pokreta, pa i navike koja je «upam}ena». Neophodno je

74

da se svaki motorni beo~ug , posle obavljenog pokreta, slo`eno kretanje po~inje da se ostvaruje, kao jedinstveno sinhrono kretanje.

To mogu biti proizvoljni pokreti ili prakti~ni pokreti koji predstavljaju jedinstvo upam}enog, ali svrsishodnog pokreta.

PAM]ENJE I MO@DANA ORGANIZACIJA

Pam}enje kao ubikvitaran fenomen treba ograni~iti ili ta~nije razgrani~iti. U oblasti fizikalnih zbivanja – zna se i u ne`ivoj materiji postoji «pam}enje». U svim biolo{kim sistemima postoji neki oblik pam}enja. Od virusa, bakterija, algi, gljiva, do primata. Sve pamti. I sve biva za sada{njost potpuno ili delimi~no zaboravljeno. Mi bismo to pam}enje nazvali biolo{ko. Njega treba razlikovati od fizi~kog pam}enja, pam}enje u «mrtvoj» materiji. Mi bismo ovde govorili i biolo{kim osnovama ~ovekovog pam}enja. Pam}enje kod ljudske vrste mo`e biti «~isto» biolo{ko. To je ono koje se odnosi na niz sistema koji razbijaju ili degeneri{u pojedine }elije ili tkiva, imunobiolo{ke procese itd. Ovde }e biti re~i o psihi~kom pam}enju u ~oveka.

Poznata je krilatica da je mozak najsavr{enija struktura u prirodi. To kako je organizovan nervni sistem, odnosno kako se dovijaju nervni procesi, koji su povezani sa prijemom, preradom i ~uvanjem primljenih informacija – bilo u kojoj formi. Kod ~oveka ovi procesu mogu biti svesni, prisvesni, podsvesni, nesvesni, nadsvesni jo{ i parasvesni. Dobijena informacija, bilo da se nalazi «pasivno» deponovane negde u

75

biohemijskoj mo`danoj strukturi, kao engram, ili povezana sa latentnom ili manifestnom energijom, u formi «aktivnog» energita

Nauka se za sada mo`e zadovoljiti upore|ivanjem mozga sa osetljivim priborima, ograni~avaju}i se u njihovoj spoznaji na elementarne sheme koji objedinjavaju stimulusa koji dolaze iz spolja{njeg sveta.

Pona{anje ~oveka je aktivnog karaktera i da se ono odre|uje ne samo ranijim, ve} i u planovima i namerama, oformljenim projektima okrenutim budu}nosti i programima koji bi trebalo da se ostvare.

Nauka je jedna zvezda vodilja, koja unapre|uje ~ove~anstvo, bar onaj deo koji ima uslova da to ispituje u odre|enim usovima savremenih laboratorija i klinika. Posebno je delikatna ona oblast koja se bavi problemima mozga i du{e, ne samo ~oveka. Ostaje otvoreno pitanje kako se u toj {umi najnovijih informacija sna}i na pravi na~in.Posebno na one koje se odnose na objedinjavanje du{evnih funkcija u sklopu ljudske svesti, a odnose se na pam}enje.

Ranije se teorija mozga zasnivala na mehanicisti~kim principima, koji se zasnivali na razumljivim modelima, pojednostavljenim i razumljivim, donekle upore|ivana i sa radom kompjutera. ^ovekov mozak je odista najslo`eniji biolo{ki konstrukt, koji radi po specifi~nim principima., ~ije poznavanje mo`e istra`iva~ima da pomognu u stvaranju novih shema i matemati~kih konstrukcija, koji se pribli`avaju analogama rada mozga. Bionika je nova nau~na disciplina koja koristi matemati~ke discipline u analogijama sa radom mozga. Prou~avanjem rada ove discipline, pru`a se mogu}nost spoznaje i unapre|ivanje funkcionisanja samog mozga.

Prou~avanje zakona rada mozga kao organo-psihi~ke delatnosti izuzetno je komplikovano. Jasno je da rad mozga ne mo`e biti re{en upore|ivanjem sa ma{inama koje je sam taj mozak u najsavr{enijem obliku konstruisao. Raznovrsna je ljudska delatnost. Sada mnogu kompjuteri priozvode i niz umetni~kih slika. Tu se ne iscrpljuje

76

stvarala~ki duh ~oveka uobli~en u delatnosti ma{ine «koja misli i stvara». Ona mo`e i svetskog prvaka da pobedi u igri {aha. To samo zna~i da je svetski prvak ljudsko misaono bi}e. itd.

Prou~avanje zakona rada mozga, kao organa psihi~ke delatnosti, posebno je slo`eni zadatak. Apstraktnim konstruisanjem sigurno da ne mo`e. To ne zna~i da njegove sposobnosti treba ograni~avati i svoditi ih na ~istu fiziku i biologiju. To {to ~ovek konstrui{e mozak i stvara ~udesne kompjutere, samo doprinosi daljem razvoju ljudskoga duha u kome pam}enje ima svoju posebnu ulogu.

Pravi razvoj u procesu sagledavanja pam}enja nije samo u logi~kih shemama, koji su produkt ljudskog stvarala~kog poduhvata, ve} treba koristiti dobijene ~injenice, prava dostignu}a, rezultat posmatranja u vi{e oblasti, koje e odnose na morfologiju nervnog sistema, fiziologiju, biohemiju i psihologiju. Teme se sasvim i ne zatvara krug u istra`ivanju mnesti~kih funkcija.

Prilaz analizi dobijenih ~injenica zahvaljuju}i izu~avanju strukture mo`dane delatnosti, ~ime se pribli`ila funkcionisanju strukture percepcije i pam}enja, ali i nekih drugih elementarnih du{evnih funkcija (mi{ljenja i njegove prezentacije preko govora). Sve to posmatrano preko procesa ontogeneze.

Mo`dana organizacija ide u prilog da se shvati kao biolo{ka osnova koja omogu}ava produkciji du{evnih procesa. U osnovi se nalazi izomorfnost strukture nadra`aja u vidnoj oblasti u odnosu na strukturu perifernih procesa, a preko njih i strukturu perifernih procesa, a preko njih i strukturu objekta koji deluju na oko.

Opa`aj se shvata kao aktivan proces u prihvatanju informacije, izdvajanja njenih bitnih svojstava. U procesu opa`anja kod ~oveka u prvom stadijumu, u po~etku, taj nadra`aj na ~ula je nediferenciran, a kasnije nastaje diferenciranost. To se de{ava u procesu aktivacije receptora i efektorne, motorne komponente. Proces opa`anja je slo`ene strukture, jer se najpre javlja ekscitacije, koja aktivira do

77

centralnog mo`danog aparata. Ova ekscitacije po~inje da se cepa na ve}i broj sastavnih delova. Svaki od ovih delova se kodira prilikom sinteze u odre|ene pokretne sisteme. Ovaj proces selekcije i sinteze vr{i se aktivnim sudelovanjem vi{e ~inilaca. Ostvaruje se u sintezi odre|enih kodova, koji uklju~uju ono {to se percepira u ovaj ili onaj sistem – zavisno od analizatora. Daje mu kategorijalni karakter, kao beo~ug u lancu prihvatanja utisaka i proces prevo|enja efekata, uz shvatanja, sa elementima svesti koja kontroli{e delatnosti percepcije. Poznato je da se kod ~oveka razlikuje percepcija poznatih i percepcija novih objekata. Ostaje da je opa`anje kod ~oveka slo`en proces, koji zahteva kodiranje materijala koji se percepira. Govor omogu}uje da se taj proces mo`e sistematski pratiti, potvrditi ili odbaciti (Norman D.A.)

Kada se radi o aparatima vidne oblasti, u tome u~estvuje ~itava mehanizam usvajanja formiranja procesa opa`anja, svaki deo mozga odgovara formiranje opa`anja, zavisno od svoje funkcije. Kada se radi o percepcijama u vidnoj sekundarnoj oblasti, ona se ostvaruje uz sadejstvo drugih delova mozga, koji te zone nalaze se pod uticajem onih struktura koji organizuju i moduliraju njihov rad. Posebno, kada se radi o vizuelnim percepcijama vr{i se sinteza razli~itih sektora, koji ih ~ine dostupnim upravljanju, stabilizacije i deponovanju. U prostornom opa`anju, sem zona vidnih, okcipitalnih centara, u~estvuju i delovi temeno-potilja~nih delova mozga, a jo{ ko`no-kinesteti~nih analizatora, u kojoj dominantna leva hemisfera mozga igra posebnu ulogu

IV. SELEKTIVNI TOKOVI PAM]ENJA

78

USMERLJIVOST PSIHI^KE ENERGIJE – PA@NJA

Od brojnih uticaja iz spolja{njeg sveta, ili subjektivnih sadr`aja, nu`no je odbiranje onoga {to bi odgovaralo na{em interesovanju, namerama ili zadacima. Od velikog broja tragova koji se ~uvaju u depoima na{eg pam}enja. Izdvajanje po`eljnih elemenata i sposobnost usmeravanja ciljane aktivnosti. U tim aktivnostima krug mogu}ih tragova pam}enja, koji dopiru do na{e svesti, naglo se su`ava. Njihova pojava postaje neujedna~ena, selektivna. Onaj, ciljani stavlja se u `i`u «osmatranja», a ostali se gube, nastaju iz polja osmatranja.

Ovim faktorom selektivnosti ili pa`njom, kako se ozna~ava, izdvaja na odre|eni na~in elemente zna~ajnih za psihi~ku delatnost.

Postoje psiholozi koji smatraju da pa`nja, kao posebna psihi~ka funkcija i ne postoji. Ovde bismo spomenuli neke od poznatijih iz ge{talt-psihologije (Rubin), koji smatraju da selektivnost i usmeravanje psihi~kih aktivnosti se iscrpljuje u strukturisanim zakonima auditivne ili vizuelne percepcije. To bi zna~ilo u jasnim, uhodanim putevima kako teku informacije. Prema tome, po njima, pa`nja kao posebna psihi~ka funkcija i ne postoji. Ipak, ve}ina je onih koji takve, apsurdne stavove odbacuju.

Ima i sasvim suprotnog gledi{ta (Vunt). To bi bili oni koji smatraju da je najva`nija psihi~ka funkcija, pored volje. To bi zna~ilo da aktivna volja, usmerava aktivnosti. Bila bi to pa`nja, koja ne nastaje neposredno u procesu ose}ajnog opa`anja, ve} se u celosti reguli{e snagama koje neki karakteri{u kao kompletnu li~nost, sa kreativnim aktivnostima.

Ima onih koji smatraju da postoji dva osnovna vida pa`nje. Najpre, to je ona nesvesna, nevoljna i druga aktivna, svesno usmerava, ili kao je ozna~avaju, kao voljna pa`nja.

Mo`e se smatrati da najelementarnija forma pa`nje, po pokazateljima nastaje veoma rano, u prvim mesecima nakon ro|enja

79

deteta. To je eksperimentalno potvr|eno, ko`no galvanskim refleksom, {irenje krvnih sudova glave, a kasnije sazrevanjem elektri~ne aktivnosti kore mozga, kada se javlja depresija alfa-ritma.

Radi se o formi voljne pa`nje, koja se smatra kao mogu}nost da se samostalno kontroli{e sopstveno pona{anje. Forma koja se posebno ispoljava u mogu}nosti duhovnog `ivota, koji donekle imaju veze sa korenima u biolo{kim aktivnostima Ta granica se nekada te{ko potpuno mo`e prihvatiti.

Orijentacioni refleks je visoko selektivnog karaktera, za izazivanje orijentacione reakcije, stvaraju}i na taj na~in osnovu za organizovano pona{anje. Ostaje pitanje na koji na~in se sve to odigrava. Pretpostavka je da se sa fiziolo{kog stanovi{ta, to samostalno kontroli{e za nesmetano ispoljavanje duhovnog `ivota. Besmislica je tvrditi, da ova psihi~ka funkcija, pa`nja, nema nikakve korene u biolo{kim formama `ivotne delatnosti. Samo pitanje granica, relacije usmeravanja psihi~kih funkcija, ostaje otvoreno.

Nije jasno i pitanje kojim putevima iz elementarnih orijentacionih reakcija nastaje slo`ena aktivnost. Nije razja{njeno i na koji se na~in ispoljava svojstvo da se samostalno kontroli{e sopstveno ispoljavanja aktivnosti. Ovo psiholo{ko do`ivljavanje je donekle u skladu sa biolo{kim, odnosno fiziolo{kim radom nervnog sistema.

Za razliku od elementarnog orijentacionog refleksa, proizvoljan je po svom poreklu, i ako je rezultat rada neuronskih struktura, osnova je za utiske, informacije, a koji nastaje u socijalnoj sredini. Bez uticaja se ne bi mogla pojaviti odgovaraju}a reakcija, posebno ako se radi o neposrednim potrebama. Usmeravanje pa`nje deteta, posredstvom komunikacije, re~i, itd., odre|uje va`nu etapu u razvoju nove, aktivne pa`nje socijalno uslovljene. Mo`e se ozna~iti kao da se voljna pa`nja se razvija vremenom slo`nu funkciju za pam}enje. Tokom daljeg uzrasta deteta ono se aktivno uklju~uje u aktivnosti koje nudi okolina.

80

Paralelno se razvija ono {to neki autori ozna~avaju kao voljnu pa`nju koja predstavlja unutarnje, autoregulatorne procese.

Selektivno formiranje pa`nje ima svoje poreklo u sistematskom dugotrajnom podu~avanju. Detetu majka pokazuje neki predmet, pri tome ona navodi njegovo ime, time se aktivira pa`nja deteta. Na taj na~in ova se usmeri i tom prilikom odigrava se proces upam}ivanja predmeta i vezivanje za njega odgovaraju}i naziv. Tek izme|u 4 i 5 godina formira se u deteta sposobnost shvatanja verbalne instrukcije. To ne zna~i da znaci nedovoljne stabilnosti vi{ih formi pa`nje traju jo{ tokom razvoja. Do {kolskog uzrasta voljna pa`nja se postupno formira u stabilan vid selektivnog pona{anja. Ovaj se vid pa`nje pot~injava kako govoru odraslih, iz okoline tako i svom unutra{njem govoru.

Aktivacija izaziva promene funkcionalnog stanja, pa se javljaju od Grej Voltera opisani «talasi i{~ekivanja» (expectancy waves), {to zna~i da se javlja pove}anje broja sinhrono deluju}ih centara kore mozga. Parametri izazvanih potencijala menjaju se u zavisnosti od intenzivnosti ekscitacije sa jedne strane i aktivnost subjekta sa druge strane, kada postoje razne faze odgovora.

Aktiviranjem sekundarnih i tercijarnih delova kore velikoga mozga, nastaje pove}anje mobilizacije aktivne pa`nje u mehanizmu upam}ivanja instrukcije u izazvanoj aktivnosti. Mogu}e je da se nastavlja {irenje ekscitacije i na druge delove kore mozga. Pove}avanje amplitude izazvanog potencijala, koja nastaje aktivacijom pa`nje pri procesu upam}ivanja.

Pravilo po kome va`i «zakon sile»: slaba dra` izaziva slabu reakciju, kao i obrnuto – jake dra`i jaku reakciju, biva poreme}en. Naime de{ava se da slabe dra`i izaziva jake reakcije i obrnuto. Tako mo`e slaba dra` da izaziva jaku depresiju. U nekim slu~ajevima izaziva i obrnuto, paradoksalnu reakciju . Mo`e da se pojavi i paradoksalna egzaltacija alfa-ritma. To uslovljava proces habituacije, odnosno

81

navikavanje. To se ispoljava i u elektroencefalografskom pona{anju kore velikoga mozga. Na elektofiziolo{kom planu javlja se orijentacioni refleks koji se ne gasi ili se uop{te ne ponavlja. To se i na psihi~kom planu mo`e manifestovati. Bio bi to primarni poreme}aj selektivne pa`nje. Verbalnim instrukcijama, kod ~oveka, mo`e nastati korekcija. To se odvija putem o~uvanih vi{ih nivoa nervne delatnosti. Selektivnost procesa aktivacije brzo se gubi. Ta potencijalna o~uvanost vi{ih proizvoljnih formi pa`nje pri primarnom poreme}aju njenih elementarnih formi predstavlja jednu od va`nih oznaka, koje razlikuju ove pacijente od onih sa drugom lokaizacijom ozleda (Homskaja J.D., 1972)

Utvr|eno je da ~eone oblasti mozga imaju odre|enu ulogu u psihi~kim procesima i selektivnog usmeravanja aktivne pa`nje tokom pam}enja, odnosno upam}ivanja. U tim regijama se ~uva deponovani materijal.

Vr{eni se eksperimenti na `ivotinjama, time {to su im je ekstirpirana (odstranjena) ~eona kora mozga. Utvr|eno je da ove `ivotinje ne mogu da sa~uvaju odgo|ene reakcije. Ovo je nastalo ne toliko zbog toga {to nisu sa~uvani raniji tragovi (upam}eni materijal), nego radi poreme}aja pa`nje, zbog stalno odvra}anja dra`ima sa strane. Eksperimentalno je potvr|eno da u uslovima gde nema spoljnih dra`i (komora u tami i bez zvukova itd.) aktivnost pa`nje je oslabljena u odnosu na sadr`aj koji je ranije upam}en, a koji se manifestno ne ispoljava. Tada se `ivotinja pona{a kao da joj je ranije upam}eni materijal i nije prisutan. To ne zna~i mnogo, jer stavljena u prirodne uslove (zna~i sa dra`ima) da se odmah pa`nja otklanja. Prestaje da funkcioni{e, inhibitorno pona{anja. Izostanak ovih reakcija dovodi do grubih ispada aktivne pa`nje. Time je aktivnost i samog pam}enja izmenjena, u smislu kori{}enja.

Treba se setiti da je aktivna pa`nja namerno, voljno, uz aktivno sudelovanje jasne svesti za pam}enje odre|enih predstava ili materijala

82

koji treba da bude upam}en. Ima shvatanja da je pa`nja vi{i nivo svesnosti, kako ka`e Meser. Sa druge strane mo`e se govoriti i o napetoj pa`nji, '' to bi bilo koncentrisano ulaganja procesa opa`anja ili procesa mi{ljenja'' (V.Vuji}). Upravo kada se odigrava upam}ivanje neophodna je koncentracija pa`nje.

Istra`ivanja iz oblasti pa`nje ukazuju da se je bilo mogu}e izdvajanje mehanizama, koji le`e u osnovi poreme}aja vi{ih voljnih formi pa`nje

Aktivna pa`nja pacijenata sa ozle|enim frontalnim re`njem prihvataju zadatak. Tako je Grej Valter utvrdio da povreda u ~eonim oblastima mozga izaziva specifi~ne signale, koje je on nazvao «talasima i{~ekivanja», a to su spori talasi, koji se kasnije {ire i na druge oblasti mozga. Kada se radi o verbalnim stimulacijama, vrednost ~eonih oblasti je sve jasnija. Tome idu u prilog prisustvo bogatih, koji predstavlja deo mo`danog sistema koji se neposredno aktivira u procesima povezivanja sa vi{im formama aktivne pa`nje. Postojanje obimnih silaznih veza ~eonih oblasti mozga sa limbi~kim sistemom i retikularnih formacija mo`danog stabla predstavlja dokaz da se time omogu}uje izdvajanje morfolo{ke osnove u~e{}a ~eonih oblasti mozga i oblicima aktivacije jasno usmerene pa`nje.

Pri ozledama gornjih delova mo`danog stabla i limbi~kih struktura nastaju te{ko}e u funkcionisanju aktivne pa`nje i upam}ivanje.

Elementarne forme nevoljne pa`nje i impulsivno ispoljavanje orijentacione reakcije na bilo koje dra`i mogu da budu kod ozle|enih ne samo o~uvane, ve} i patolo{ki poja~ane. De{ava se suprotno. Aktiviranje voljne pa`nje, bilo kakvom stimulacijom ne dovodi do rezultata. Nastaje nemogu}nost usredsre|ivanje pa`nje na datu instrukciju ili nemogu}nost inhibicije na bilo kakve indiferentne dra`i.

83

U hipokampusu, na ueuronskom nivou, je preduslov o~uvane strukture, da se nesmetano odigravaju reakcije na modalno-specifi~ne stimuluse. Nastaju upore|enja, odnosno komparacija starih i novih dra`i. Dalje se obavlja reakcije obezbe|enja nove signale ili njihovo svojstvo ga{enja reakcije na stare, svakodnevne stimuluse. U procesu navikavanja, odnosno habituacije, na dra`i koje se ponavljaju, da se radi o jednom ali posebnom stimulusu. Tu se vr{i filtriraju}a funkcija, kao preduslov selektivne reakcije, na specifi~ne dra`i, koje ulaze u uro|ene orijentacione reflekse i instinktivno pona{anja. Limbi~ke strukture, a u prvom redu hipokamp, i repato jedno preko njih se odigravaju selektivno-kontrolisana pona{anja. Posebno kada se radi u procesu upam}ivanju uz uklju~ivanje svesti (Pribram K.H.).

U slu~aju lak{ih o{te}enja limbi~kih struktura, a ogleda se u slabijoj funkcija procesa pa`nje, i slabom upam}ivanju, uz povremenu sputanost. Osoba se te`e snalazi i u nekim jednostavnijim situacijama.-

PAM]ENJE I FUNKCIONISANJE NERVNOG SISTEMA

Kolikogod da je pam}enje kao univerzalni problem materije, biologije, psihologije – njegovi suptilni mehanizmu, bar {to se ti~u fiziologije i biohemije – nisu poznati. Zadnjih pedeset godina problemi su sa vi{e aspekata posmatrani. Fiziolo{ka osnova je tako|e bila predmet brojnih radova. Pam}enje nije tako jednostavno kao {to se to godinama smatralo. Bile su to pretpostavke i teorije do po~etka dvadesetog veka veoma oskudne. Ve}ina se zasnivala na oskudnim materijalnim dokazima. Mehanizmi su godinama bezuspe{no istra`ivani, ali naj~e{}e su proizvoljno tuma~eni . Vrhunac takvog stanja je ~uvena krilatica A. Bergsona, da postoje dve forme pam}enja ''pam}enje tela i posebno pam}enje duha'' (1896). Ono su{tinsko,

84

kako se odista odvija pam}enje, ostalo je nejasno, ili nepoznato, ali zato su nastale niz pretpostavke prihvatane su zavisno od autoriteta onog koji ih je zastupao, odnosno predstavljao.

Pam}enja, kako se odvija unutar strukture mozga tek je na po~etku svoje realizacije. [ta se de{ava sa procesom «ostavljanja tragova», te kako se odvija realna struktura u vezi mnesti~kih funkcija? Posebno ako se smatra da je suvi{e je uop{tena konstatacija da je pam}enje sposobnost ~uvanja tragova pro{losti samo «sveop{te svojstvo materije»

Detaljno morfolo{ko izu~avanje nervne }elije nije oti{lo dalje od uop{tenih pretpostavki. Jedno, od prihva}enih je tvrdnja Ramon-Kahal da ''o~uvanost tragova jednom nastalih eksitacija predstavlja rezultat postojanja sinapti~kog aparata'' (1911).

I pored brojnih istra`ivanja, sav razo~aran o bezuspe{nom traganju o materijalnoj osnovi pam}enja Le{li je uskliknuo ''gde smo u traganju za engramima, gde je meterijalna osnova pam}enja?!'' Osnova pam}enja ostaje neotkrivena, ba{ kao i pre pedesetak godina (1950).

I da se u njegovoj osnovi nalaze biohemijski procesi u gde bi se impulsi prenosili ulogom acetilholina i holin-esteraza, koji igraju osnovnu ulogu u preno{enju impulsa u sinapati~kim odnosima. (Eccles J.C.,1964).

Acetilholin se mo`e smatrati primarnim prenosiocem nadra`aja kroz nervne sinapse. Mo`e se smatrati da je bio prvi medijator i prenosilac impulsa na susedne neurone. Dolazi do brzog i lakog sagra|ivanja i razgra|vanja. Za njegovu proizvodnju se koristi holin. Ovaj se obrazuje iz lipoidnih susptnaci, a sa druge strane kiselina kao produkt razgradnje metabolizma ugljenih hidrata.. Kada se obrazuje prvi impuls za samo l milisekud se ispu{taju 200-300 mehuri}a. To se dalje odvija preko holinreceptora. Na povr{ini oko ovog tkiva ostaju oko 200 milijardi kvadratnih angstroma, sa tri miliona ulaznih vrata. Razmera

85

veli~ine molekula acetilholina u prirodnom obliku nisu ve}e od 7-10 angstroma. To zna~i da sve ovo mo`e biti oformljeno u manjem od 1% ukupnog sadr`aja. To omogu}ava da se formiraju 5 miliona klju~eva, koji omogu}avaju da se otvaraju odgovaraju}a vrata u nervnom sistemu. Molekuli acetilholinestera su mnogobrojni. Njih ima 15-20 miliona, to zna~i 3-4 puta vi{e nego {to ima molekula acetilholina. Tako se trenutno vr{i razgradnja molekula acetilholina. Ali njih ostaje dovoljno da se vr{i nova sinteze molekula medijatora – acetilholina (B. Sergeev).

Preokret su je nastao kada je Hiden objavio seriju radova, koji se odnosili na ulogu u biohemijskim procesima. Radovi se odnosili na ispitivanja na koja se je obuhvatala ulogu DNK i RNK. Postoje dokazi da se preko njih prenosi pam}enje u trajno deponovanje, tako i u nasledstvu. Pona{anja koja bi se ponavljala, mogla su biti preko njihove uloge u samim genima da inkorporiraju mehanizmima nasle|a.

Utvr|eno je da u eksitaciji u~estvuje pored neurona jo{ i glije koje ga okru`uju. Pokazalo se da se u trenutku nadra`aja, javljaju razli~iti latentni periodi. Tako je u glijama nekoliko stotina puta ve}a, no {to je kod neurona.

U trenutku ekscitacije RNK se pove}ava u znatnoj meri u neuronima, a smanjuje se u okolnim glijama. Ako se ekscitacija dalje nastavlja, onda dolazi do naglog pada RNK u samim neuronima. Sa druge strane, istovremeno nastaje povi{enje u glijama-

Elektronskom mikroskopijom je mogu}e direktno posmatranje

zbivanja u samim neuronima tokom mirovanja ili ekscitacije.

Ustanovljeno je kretanje samih vezikula tokom nadra`aja. Ovo bi moglo

imati veze sa ostavljanjem tragova tokom ekscitacije. Mogu}e je bilo

posmatranje pona{anja }elija ili tragove koji se odigravaju na

molekularnom nivou. To su fiziolo{ke i biohemijske osnove za

86

mehanizme pam}enja. Moglo bi se re}i da su ovo uop{teni izvodi, koji

ipak, nisu dali direktne odgovore na brojne pitanja vezana za procese

pam}enja. Radi se o mehanizmima i zakona kretanja, koje se odnose

«na posebne vrste pam}enja». Naro~ito na one koji ukazuju na vezu

sistema koji u~estvuju u odigravanju u mehanizme pam}enja.

Postavlja se potreba za upoznavanjem svakog dela mozga koji igra

ulogu u mnesti~kim procesima. Poku{a}emo da neke osvetlamo

zahvaljuju}i istra`iva~ima koji su dali prilog ovoj oblasti.

Proces fiksiranja je ostavljanje tragova iza sebe, ali koja mogu biti voljno ili nevoljno da se iznova jave u svesti. To se odigrava u nizu posebnih etapa. Najpre, to su fiksacije u vidu jednozna~nih asocijacija, koje ostavljaju iza sebe tragove u ne ujedna~enom obimu, ali tragovi koji se mogu iznova dovesti do svesti. Nejasno je kada }e i u kolikoj meri do}i do svesti. Nejasni su i tragovi i du`ina njihovog deponovanja i njihovo ~uvanje i ponovno njihova pojava u svesti.

U procesu upam}ivanja, kao prvoj ultrabrzoj etapi odnosno ultrakratkoj etapi pam}enja odigrava se u toku fiksiranja raznih senzornih oznaka. To mogu biti fotonski, fonetski, taktilni itd. Utisci ili dra`i koji se zadr`avaju u neuronima kod ~oveka. Mo`e i izgovorena re~, re~enica itd. Koja se fiksira u odgovaraju}im putevima i centrima. Vr{i se odgovaraju}a selekcija. Ova etapa traje kratko, uska je po obimu i veoma kratka po trajanju i obimu du`ine fiksiranih tragova (Brodbent D.E., 1970).

Govori se o ikoni~nom pam}enju pri kome se percipirane dra`i pretvaraju u kratkovremene slike. Posle te etape sledi proces stvaranja kratkovremenog pam}enja, koji pretpostavlja odgovaraju}i izbor lika od mnogih mogu}ih, koji mo`e biti interpretiran kao svojevrsno

87

kodiranje, odnosno prerada odgovaraju}ih signala (Reitman W.R., 1970).

To je samo prva etapa i odnosi se na koncentrisanja pa`nje i upam}ivanje. Ustupa mesto slede}oj etapi – to je proces kodiranje tragova, odnosno to je samo uklju~ivanje u odre|eni sistem kategorije.

Centralno mesto prou~avanja mnesti~kog procesa je uklju~ivanje traga svaka akcije koja fiksira subjekat, odnosno informaciju koja se dobija. Vr{i se poku{aj da se stvore slo`eni model pam}enja koji polaze od pretpostavke o ulozi mehanizma kodiranja. Postoji tvrdnja da se sistemi veza u koji se uvode tragovi informacije {to sti`u do subjekta, grade na osnovu razli~itih kodova. Pretpostavljaju se vi{esmerni sistemi. Subjekat treba da izvr{e uz odabiranje odgovaraju}eg sistema. Takav pristup procesima pam}enja u potpunosti se udaljava od pojmova prema kojima zapam}ivanje pretpostavlja jednozna~an. Istovremeno se vr{i pasivan proces koji povla~i slo`enu i aktivnu pa`nju na ~injenicu da ~ovek koji pamti odre|enu materiju otkriva odgovaraju}u strategiju zapam}ivnja. Subjekat odbira potrebna sredstva, izdvajaju}i bitne, a poni{tava (inhibiraju}i) nebitne oznake. Ovo se obavlja u skladu sa zadatkom, ~as senzorne zadatke, ~as smisaone komponente materijala koji se fiksira. Tako se obavlja istovremeno komponovanje u ogovaraju}i sistem.

Sistemi veza u koji se unose tragovi informacije do subjekta, grade se na osnovu informacija, ta~nije na osnovu razli~itih kodova. Ovi kodovi predstavljaju vi{esmerne sisteme. Od njih subjekat svaki put treba da izvr{i odabiranje odgovaraju}i sistem. Ovaj pristup procesima pam}enja u potpunosti se udaljava od pojmova, prema kojima zapam}ivanja predstavlja selekciju i ~ovek pamti samo ono {to je podlo`no selekciji u skladu sa zadatkom, ~as senzorne, ~as smisaone komponente materijala, koji se fiksira. Istovremeno se komponuje u odgovaraju}i sistem (Reitman W.R., 1970)

88

Da bi se bolje razumelo zapam}ivanje treba rasvetliti proces zaboravljanja. Na koji na~in se odigrava proces zaboravljanja. To je problem koji predstavlja pote{ko}e aktualizacije potrebnih tragova. Taj problem je sa dosta uspeha poku{ao da osvetli jo{ 1885 godine pomenuti ispitiva~ Ebinghauzen kreiraju}i svoju poznatu «krivulju zaboravljanja». Vi{e od jednog veka dominiralo je njegovo shvatanje. Zadr`al se njegovo shvatanje da je pam}enje zavisno od vremena koje je proteklo od utisaka , kada mo`e «da se svaki trag bri{e». Ovo zaboravljanje i se odnosilo na usvajanja «intelektualnog pam}enja». Provere iz minuta u ~as, iz ~asa u ~as – ili dana – postoje dokazi da se zaboravljanje neumitno odvija. O ovim problemima bi}e op{irnije re~i na drugom mestu.

Krivulji, kojoj se sa toliko po{tovanja preko jednog veka «verovalo» po~ele su da sti`u ozbiljne zamerke. Najpre, vremenom mogu neki utisci ne da slabe, ne samo da ostaju isti, nego i da se poja~avaju.

Reminiscencijaje stanje prise}anja na ne{to {to je utisnuto u pam}enje, se}anje na doga|aj ili scenu iz pro{losti, kao {to smo ve} rekli (str.59). Mo`e da se radi o ~itavoj storiji zbivanja, slika, doga|anja Ova se ~injenica nikako nije morala da uklapa u svakodnevna zbivanja. Posebno kako nije moglo da se usaglasi negativno uticanje na proces reprodukcije bilo kakve indiferentne delatnosti, koja je odvajala momenat fiksacije od momenta reprodukcije.

Do{lo se do pretpostavke da je zaboravljanje samo jedan pasivan proces i pre je rezultat inhibicije i uticaja neva`nih indiferentnih delovanja, nego posledica postepenog ga{enja tragova.

Postoji proaktivna i retroaktivna inhibicija i njih treba shvatiti kao su{tinske faktore zaboravljanja. Ono predstavlja u velikoj meri delovanje indiferentnih delovanja, koja inhibiraju normalnu reprodukciju ranije fiksiranih tragova.

89

Elementarno pam}enje ili objektivno je ~isto pam}enje, bez uticaja drugih psihi~kih funkcija pre je izuzetak nego pojava u svakodnevnom `ivotu. Ono je samo po sebi dosta retko. To bi bilo ono, direktno pam}enje. Ovo, elementarno ili direktno pam}enje se odvija preko preciznog kodiranja. Potrebni su uslovi, gotovo za precizan eksperimentalni rad. Bili bi to uslovi za nevoljno zapam}ivanje. Jer ako subjekat aktivira volju, bolo bi to aktivno, voljno pam}enje udru`eno sa dodatnom psihi~kom funkcijom, sa voljom (bulijom). U svakom slu~aju kod procesa upam}ivanja te{ko je izbe}i problem selekcioniranja pa`nje, koja je neophodna kod pam}enja. Obavlja se proces determinacije upam}ivanja

Za aktivno pam}enje se pretpostavlja stanje budnosti.Aktivno zapam}ivanje pretpostavlja nameru subjekta da ne{to

zapamti. Za to treba da postoji namera da bi se izvela.operacija. Potrebno je dobro funkcionisanja primarne, sekundarne i tercijarne zone kore mozga pojedinih ~ula, odnosno analizatora. Potrebno je i stanje budne svesti. Sve se to unosi u specifi~nu funkciju organizacije mnesti~kih funkcija.

MODALNO NESPECIFI^NI OBLICI PAM]ENJA

Za pam}enje je neophodan uslov dobro funkcionisanje mozga uz besprekornu o~uvanost njegovih struktura. To je sasvim jasno. Morfolo{ka i fiziolo{ka istra`ivanja, pokazuju i u kojoj meri pojedine formacije igraju odgovaraju}u ulogu. O~igledno je da dobro funkcionisanje mozga, posebno odr`avanje i obezbe|ivanje uslova za uredno odr`avanje uslova za sposobnost fiksiranja i ~uvanje selektivnih sistema tragova. Limbi~ki sistem je upravo onaj koji je najodgovorniji za odr`avanje tonusa mozga u celini, a posebno njegove kore.

90

Bez obzira {to je za pam}enje potrebno optimalno funkcionisanje celog mozga, postoje neki delovi koji mogu da igraju, ili su od posebnog zna~aja za mnesti~ke funkcije. Od kore mozga za pam}enje su zna~ajni pojedini centri za analizatore bilo do sa radi o primarnim, sekundarnim ili tercijarnim relejima. Temporalni delovi, pre svega medijalni su, potom se spominje mamilarno telo, koje predstavlja relejno telo za vlakna koja idu prema hipokampusu. To je onaj beo~ug u poznatom Papezovom prstenu, neophodan za odr`avanje tonusa mozga u celini.

Hipokamp pretpostavlja dobro funkcionisanja i kore, kao uslov za upam}ivanje. Radovi Milnara, a i drugih ukazuju da obostrana ozleda hipokampusa ne ometa saznajni proces, ali u znatnoj meri remeti samo upam}ivanje, kao i zadr`avanje kori{}enja iskustva, kao te{ko}e prise}anja.

Hipokampus je povezan u limbi~koj strukturi i sa njim je veliki

broj neurona koji ne reaguju ni na neuronskom nivou ni na kakve

modularno-specifi~ne stimuluse. Sa druge strane, ove strukture

obezbe|uju komparaciju aktuelnih stimulusa, sa tragovima pre|a{njeg

iskustva.

Neuroni ovih struktura se pona{aju kao odgovorni za obezbe|ivanje aktivne pa`nje, pa samim tim i u~estvuju u procesu upam}ivanja. Ima autora koji govore o «neuronima pa`nje» ili «neuronima pam}enja». U svakom slu~aju ove strukture su odgovorne za obezbe|ivanje op{te funkcioniranja tragova koji predstavlja osnovu u pam}enju.

Prvi poku{aji da se prona|e osnova ispoljavanja primarnih poreme}aja pam}enja za sada nisu doveli do kona~nog razre{enja ovog problema. Do ovog re{enja delovalo je po malo paradoksalno, eksperiment u kome pacijent sa izra`enim Korzakovljevim sindromom

91

(zaboravljanje sa izra`enom konfabulacijom, i dezorijentacijom) sasvim dobro pamti pokazanu seriju sa kratkim nizovima razli~itih slika, za 1-2 minuta, sasvim dobro reprodukuju upam}eni materijal, ali samo pod uslovim da taj vremenski period nije popunjen nekom drugom aktivno{}u.. To zna~i da osnova navedenog defekta nije slabost nestajanja .tragova posle du`eg isteka du`eg vremenskog perioda, zapa`ene kod bolesnika. Tako je utvr|eno da su indiferentne dra`i one koje odvla~e pa`nju i remete proces kontinuirane reprodukcije upam}enog materijala. Zapravo upam}eni materijal bi i{~ezao onog trenutka, kada bi se javila indiferentna dra`

Dugi eksperiment je bio u formi davanja pacijentu jedne kratke pri~e da se upozna sanjom, ~itanjem,ili posmatranjem sli~ica. Odmah, nakon toga njemu je data druga takva, sli~na pri~ica. Od njega se zahtevalo da ponovi {ta je posebno video na prvoj. Kod normalnog subjekta, nije bilo pote{ko}a se}anja na prvu seriju kao upam}ivanje. Kod pacijenta sa ozledama u pomenutim regijama, pacijent je mogao da reprodukuje samo neke, parcijalne delove pri~e ili prikazane serije. Tako|e, kod normalnih – ponavljanje serije dolazi do pobolj{anja rezultata,{to nije bio slu~aj kod pacijenata sa ozledama u odgovaraju}im regijama.

^uvanje organizovanih serija tragova ko i elementarnih senzomotornih tragova ostaje kompatibilno i ne podle`e inhibitornom uticaju indiferentnih dra`i, pod uslov da su i strukture odgovorne za pam}enje intaktne, to zna~i sasvim o~uvane. Ako ostane fiksirani stav to govori da je pacijent sa dobrom strukturom i na njega ne deluju sporedne dra`i, niti ga iluzija mo`e zavesti, odnosno da do|e u zabludu.

Postojanje ispunjivanja vremena indiferentnom dra`i, govori da se radi o o~uvanim strukturama. I obrnuto.

Bitna razlika stupnjeva primarno-modalnog-nespecifi~nog poreme}aja pam}enja, koji su zapa`eni sastoji je u tome, da u slu~ajevima bla`ih o{te}enja, prelazak na ~uvanje organizovanih

92

mnesti~kih grupa, dovoljan za kompenzaciju defekta, tada pri opse`nijim poreme}ajima pam}enja istih struktura ne mo`e do}i do pojave mehanizama kompenzacije. Poreme}aji postaju trajniji.

Ako povrede ostaju jo{ izra`enije, dublje, mo`e se o~ekivati i poreme}aj svesti ''poreme}aj pam}enja se pretvara u poreme}aj svesti'' (A. Lurija, 1983).

Jasno je da opse`ne ozlede Papezovog prstena i medijalnih dubokih struktura temporalnih re`njeva, ometaju adekvatno kodirane materijala koji treba zapamti. Time nastaje poreme}aj primarnog pam}enja. Na ta naj na~in se negira Brilov zakon. Po njemu, zapam}ivanje misli je mnogo stabilnije od upam}ivanja izolovanih elemenata. Na ovaj na~in se mo`e uo~iti jasna veza izme|u procesa pam}enja i svesti, bar kada je ~ovek u pitanju

MODALNO SPECIFI^NI OBLICI PAM]ENJA

Kod nespecifi~nih rastrojstva pam}enja, po pravilu radi se o ozledama aparata prvog funkcionalnog bloka mozga. Ako je u pitanju kora mozga, njenih konveksitetnih delova, radi se o drugom i tre}em funkcionalnom bloku. Pona{anje svakog od ozle|enih ima svoje specifi~nosti kod pojedinaca.

93

Osnovna odlika modalno specifi~nih formi pam}enja, {to oni nisu povezani sa nekim oblikom u kome se uklju~uje psiha kao celina. To zna~i, da u ove poreme}aje ne bivaju zahva}eni neki od globalnih psihi~kih sadr`aja kao {to se o mo`e odnositi na svest. Po pravilu. Imaju specifi~ni poreme}aj mnesti~kih funkcija, a povezani su sa rastrojstvom aktivne dinamike i usmerene delatnosti.

Odlika spoljnih delova temporalne regije kore mozga izazivaju specifi~ni vid akusti~ko verbalnog pam}enja. Kod ovih povreda nije dolazilo do poreme}aja u pam}enju kao celini, niti je bila ledirana svest. Ve}e je re~eno da ozleda leve slepoo~ne vijuge (kod de{njaka), izaziva gnosti~ke smetnje. U slu~aju ozlede gornje slepoo~ne oblasti leve hemisfere javlja se senzorna afazije, iako se opa`a o~uvanost kompleksnih tonova i ritmi~kih struktura. Istovremeno se ne zapa`a sposobnost da o~uva u se}anju serije vizuelnih likova i pokreta.

U osnovi defekta u temporalnim spolja{njim regijama kore nalazi se povi{ena inhibicija akusti~nih i verbalnih tragova. Njihovi rezultat da se jedni elementi akusti~nog i verbalnog niza ili inhibiraju drugima, ili ispoljavaju sa podjednakom verovatno}om povu~enih tragova. Ovi poreme}aji se lak{e preovla|uju i kona~no sasvim izgube, ako se ozle|enom prezentuju akusti~ko-verbalni nizovi (Cvetkova L.S,, 1969).

Jasno jeda su svi poreme}aji pri ozledama leve slepoo~ne kore mozga modalno specifi~ni. Kada se radi o ozledama leve temene oblasti ( i temeno-potilja~inih regija) i u tim slu~ajevima je javljaju smetnje u procesu simultanih sinteza, i ovaj poreme}aj gnosti~kih smetnji predstavlja neposrednu posledicu pomenutih gnosti~kih rastrojstva.

Zapam}ivanje jednostavnih figura ostaje netaknuto, pri temenim lezijama kod ~oveka.- ostaje o~uvano i upam}ivanje likova. Sa druge strane sa velikim pote{ko}ama s odvija vizuelna prostorni odnosi sa simultanim pra}enjem, proti~u sa velikim pote{ko}ama.

94

Verbalne parafazije predstavljaju te{ko}e prise}anja imena i predmeta. Kao varijanta poznate amnesti~ke afazije. Pojavljuje se specifi~an poreme}aj u prise}anju imena bilo predmeta, bili nekih osoba. Nastaje na osnovu patolo{ki promenjene neurodinamike onih delova kore, koji dovode do podjednakog verovatnog izbijanja na povr{inu raznih sistema verbalnih tragova. Bili bi oni koji su bliski po fonetici, morfologiji i leksici sa verbalnim i literalnim ispoljavanjima.

Ono {to je svojstveno verbalnom poreme}aju navedenih struktura da se radi o modalno-specifi~nim poreme}ajima, koji su strogo ome|eni na klini~kom planu, ne zahvataju strukturu li~nosti, nema smetnje svesti i pogodni su za tretman koji daje povoljne rezultate.

PROMENE U PAM]ENJU TOKOM NORMALNOG ODRASTANJA

Tokom `ivota biolo{ke strukture organizma, pa i nervnih }elija su izlo`ene svom normalnom toku razvoja, sazrevanja i kona~no starenja. To bi trebalo razlikovati od patolo{kih promena koji se mogu javiti. Pam}enje ili ta~nije se}anje za protekle doga|aje se javlja kod dece u tre}oj godini `ivota. Razvija se i pobolj{ava sve do l8-e godine `ivota. Ovakvo stanje pam}enja ostaje sve do 5-e godine `ivota i tada po~inje slabiti , ali se ipak zadr`ava na odre|enom nivou sve do 80-e godine `ivota. Postoje znatne fiziolo{ke varijacije.

Sistematsko izu~avanje se vr{i u Nacionalnom institut mentalnog zdravlja (NIMH). Tu se sprovodi ispitivanje normalnog toka slabljenja pam}enja preko AAMI (age-associated-memori-impairment). Pojava bolesti u znatnoj meri remeti pam}enje. Tako da je dosta te{ko odrediti jasnu granicu prema «normalnom», jer ~esto imamo navalu straha, jasnog ili nejasnog. Takva pojava mo`e biti i jedan od ranijih znakova senilnosti.

95

Zapa`anja brojnih istra`iva~a da hipokampus igra posebnu ulogu u procesu pam}enja. Potrebno je da budu o~uvane veze sa jedne strane sa temporalnim lobusom,a sa druge sa talamusom. Hipokampus igra ulogu kod ki~menjaka, ali i kod ~oveka. Primlje informacije se filtriraju reko talamusa, hipokampusa u temporalni lobus.

Ispitivanja koja su sprovedena sa elektrofiziolo{kim metodama (LTA ili LTE, long term potatialisation). Uslove je da sinapse treba da budu o~uvane.. Treba jasno razlikovati normalnog od naru{enog pam}enja. To je u slu~ajevima kada su naru{ene veze sinapsa.

Uslov je da i biohemijske strukture treba da funkcioni{u skladno, da ne postoje poreme}aj u intaktnim strukturama za odvijanje biohemijskih tokova. Da budu o~uvane sterologi~ke formacije.

MNESTI^KE FUNKCIJE I NJENI POREME]AJI

Zapam}ivanje pretpostavlja o~uvanost aparata za mnesti~ke delatnosti. Koji uklju~uje motiv za usvajanje postavljenog zadatka. To bi tako|e podrazumevalo tra`enje sistema za najpogodniji na~in da se neki materijal upamti.

Pomenuti elementi ostaju o~uvani pri ozledama slepoo~ne i potilja~ne oblasti, koji dovode do poreme}aja izvr{nog dela mnesti~kog akta i mnesti~ke operacije, ali ne doti~u druge beo~uga mnesti~ke delatnosti.

Postoje ozlede mozga koje mogu biti rasprostranjene, ali su o~uvane vijuge leve temporalne regije.Tada mnesti~ke funkcije i ne moraju biti modalno-nespecifi~no o{te}ene.

Poseban su problem lezije frontalnih oblasti kore mozga. Pri tome treba imati na umu da pona{anje na klini~kom planu zavisi od mesta o{te}enja, njegove dubine i da li su jednostrano ili obostrano. Tako|e i od toga da li je u pitanju dominantna ili nedominantne hemisfera.

96

Naro~ito ako bi bila o{te}ene obe frontalne regije ili samo leva ~eona oblast. U prvom slu~aju, kada su obe frontalne regije ledirane nastaje problem programiranja i planiranja delatnosti.

O{te}enje ~eonih regija, posebno ako su obostrane nastaju upadljivi ispadi poreme}aji planiranja, ali i celokupne strukture aktivne psihi~ke delatnosti kod ~oveka.

Raspad mnesti~ke funkcijeU toku pam}enja i posebno upam}ivanja, postoje stubovi

pam}enja, zapravo predstavljaju beo~uga upam}ivanja kako to ka`u neki od ispitiva~a pam}enja. ^ini se da su frontalni re`njevi odgovorni za postojanje ovih stubova pam}enja. Ovi stubovi su osnova oko koje se formiraju dalje upam}ivanje i funkcionisanje programa neke li~nosti.

Po{to je mnesti~ka delatnosti jedan od beo~uga u planiranju i programiranju, kod frontalnih lezija dolazi do ispada, pa i o{te}ivanju funkcionisanju kori{}enja upam}enog materijala. Sada je ovaj beskoristan. Kod o{te}enog, mnesti~ki materijal je «izme{ten», pa pacijent nije u stanju da ga sredi i koristi, tako je prakti~no neupotrebljiv.

Kod opse`nih o{te}enja konvesiteta frontalnih regija, pored o~uvane svesti, orijentacije, i sposobnosti da se upamte akusti~ne i vizuelne percepcije odre|enu informaciju. Nije mogu}e izazvati stabilnu i aktivnu nameru da se zapamti odre|ena informacija, a isto tako ni aktivno traganje za sredstvima i na~inima za njihovo upam}ivanje. Aktivna mnesti~ka delatnost ozle|enih pretvara se u pasivno fiksiranje materijala pacijentu koji bi da on upamti.. Na primer, da nau~i odre|eni niz slika. Takvo u~enje se pretvara u stereotipno ponavljanje predlo`enog materijala. Pacijent po{to nije u stanju da zadr`i h svojoj memoriji ono {to mu se predla`e. Jedan od zadataka da se od njega

97

tra`i da upamti u odgovaraju}e serije slika u lancu. Ozle|eni ostaje bespomo}an po{to ne mo`e se ni{ta da upamti.

Kod pacijenta gde su frontalne lezije evidentne, ma koliko bi se trudio da «ne{to uradi» u smislu upam}ivanja ili planiranja, ne polazi mu nikako za rukom. Nivo pretenzija ostaje nivelisan. Osoba je indiferentna, jer je «ni{ta ne zanima» Ako se ne{to od njega tra`i, on pasivno ponavlja zadatak i nije u stanju ni da ga shvati ni da ga uklopi niti da ga programira. Nastaje odsustvo aktivnog planiranja u programiranju.

Zdrava osoba kome se daje zadatak da upamti neki niz, re~enicu, zamisao ili sliku itd. Ona se trudi, ta~nije, ula`e napor, aktivira se i pravi plan za sistem radnji, kako da ne{to usvoji, da upamti na najjednostavniji, najkra}i na~in. Sve }e preduzeti da razre{i zadatak. Kod o{te}enog sa frontalnim regijama to nikako ne polazi za rukom.

Indirektno zapam}ivanje je aktivno anga`ovanje svih dodatnih sredstava da se neki problem, neki zadatak ne{to potrebno, da se upamti na dodatni na~in, ako to nije mogu}e odmah, na direktan na~in. Sposobnost da se odmah razlikuje ono {to je sporedno. Ispitivani, a normalan, to se otklanja, da bi se upamtilo ono {to je potrebno i obavio zadatak. Svaka povreda u pomenute regije dovodi do poplave indiferentnih utisaka, uticaja. Onaj ostatak «sporednih dra`i» nastaje kao poplava i to kod o{te}enog sa frontalnim regijama mu remeti planiranje i za upam}ivanje.

Patolo{ka inertnost je svojstvo osobe sa frontalnim sindromom. Javlja se kod subjekata koji ispoljavaju jednostavan gubitak reprodukovanja predlo`enog materijala uz ovu nesposobnost reprodukcije nastaje i izostanak organizacije planiranja, ta~nije stvaranje programa kako da se postavljeni zadatak razre{i. Ovaj gubitak opisanih pojava pravilo je kada postoje obostrane lezije frontalnih regija. Simptomi mogu biti izra`eniji kod lezije leve nego

98

desne hemisfere, ali su nagla{eniji, ako su obostrano. Ipak, treba imati na umu da su simptomi veoma izra`eni ako se lezija {iri od kortikalno frontalnih prema medijalnim oblastima hemisfere.

OPERACIJE MNISTI^KIH AKTIVNOSTI

Ispitivanja procesa zaklju~ivanja raznovrsnog mnesti~kog materijala tokom procesa pam}enja je prevashodno zanimljivo. Vr{i se izdvajanje mnesti~kog delovanja, da bi realizovao prilikom posmatranja odre|enog objekta. Prilikom sprovo|enja ispitivanja mnesti~kih funkcija, moglo bi se vr{iti u realizaciji odre|enog programa. Ovaj proces se mo`e obavljati. Prilikom realizacije ovih ispitivanja mnesti~kih funkcija vr{ila se u {irom dijapazonu, od vrlo konkretnih, preciznih ispitivanja do {irokih oblasti. Pravljen je precizan plan za ova ispitivanja. Davani su spiskovi re~enica koje bi trebalo zapamtiti, po utvr|enom planu. Postoji me|usobna odre|ena zavisnost, pa je vr{eno ispitivanje pam}enja u ~etiri nivoa operacije.

Prva operacija predstavlja najpre orijentaciju razmatranjem ~itavog materijala. Uo~ava se povezanost sa odre|enim elementima, prema nekim predlo`enim kategorijama, koji mogu biti na neki na~in sre|en prema abecednom spisku. Na taj na~in se odre|eni sistem kategorizacija operacije. Ova bi imala zna~ajnu ulogu u procesu za odre|ivanje procesa koji bi dalje sledovao.

Druga operacija je povezana sa zahtevom koji je razdeljen po odre|enim grupama koje su prethodno raspore|ene. Raspored je vr{en po adekvatnim strukturama objekta. Odre|eni su precizni zadaci, koje bi bilo neophodno da se realizuju. Ova operacija bi zahtevala izolaciju u odre|enim grupama.

Tre}a operacija bi se odnosila na grupisanje po odre|enom sistemu koji bi obuhvatao elemente unutar grupacija. Vr{i se

99

kompletiranje grupa. Ovo se vr{i po vremensko-prostornom grupisanju elemenata. To se vr{i po odre|enom smislu, ono {to ima je zajedni~ko, a ustanovljena na na~in kako je to ura|eno u prethodnim operacijama.

^etvrta operacija je ustanovljena da se ispitaju odnosi izme|u pojedinih grupa. To je operacija sistematizacije materijala u celini, kao celine, ali na osnovu kriterijuma koji su dati u dvema prvim operacijama.

Na ovaj na~in je izvr{eno grupisanje, ta~nije ra{~lanivanje je obavljeno da bi se utvrdila me|usobna zavisnost. Takva veza je bila uspostavljena, ali je bilo potrebno da se izvr{i me|usobna funkcionalna veza. U realnom procesu upam}ivanja se redovno osposobljavaju, ali ih je dosta te{ko razgrani~iti, po{to oni me|usobno imaju odre|enu povezanost, pa je i samo razgrani~avanje ote`ano. Sve ovo je radi toga {to je svako razgrani~enje dosta te{ko, jer se tu uvek mo`e ubaciti neki dodatni faktor.

Kada se radi o analizi verbalnih tokova odre|uju grupisanje i analizi upam}enog materijala, ali prethodno je neophodno da se odredi ta~ni zadaci koji se obavljaju u operativnom sistemu. Objektivna svojstva omogu}avaju da se vr{e kona~na analiza mnesti~kih mehanizama.

Vr{i se detaljna analiza dobijenih rezultata u pojedinim delovima operacija koje su izvedene. Potrebno je jasno razdvojiti koji su to segmenti koji omogu}avaju jasno pam}enje uzimaju}i u obzir direktno uticanje objektivnih okolnosti u procesu upam}ivanja. Posebno je zna~ajno da se sagleda na koji na~in se obavlja operacija upam}ivanja i deponovanje u samo pam}enje, i zadr`avanje do odre|enog nivo zadr`avanja datog mnesti~kog materijala (Laudis V.J ., 1976).

100

V. PSIHI^KI PUTEVI I PAM]ENJE

ODNOS MI[LJENJA I PAM]ENJA U STRUKTURI FUNKCIJE

Od najstarijih vremena postavljalo se pitanje, {ta je s upam}enim, deponovanim materijalom i kako ovaj uti~e na tok mi{ljenja. Izgledalo je da se pam}enje, mi{ljenje, pa`nja i neke druge. psihi~ke funkcije slivale u jednu nematerijalnu duhovnu dimenziju. Mnogo je bilo lak{e prihvatiti takve stavove i re}i za mozak da je kao ne{to organsko, opipljivo, anatomsko, gotovo kao neka «ma{ina», a duhovni sadr`aji su iznad svega, izvan materije. Da li je to tako, da li je to istina? Za nekog }e ta dilema zauvek ostati. Za ostale «sve }e mu biti sasvim jasno i ne}e imati nikakvih dilema» Za nepristrasnog istra`iva~a, nema mi{ljenje bez mozga. (Ne treba brkati rad kompjutera, koji je ma{ina koju je stvorio ~ovek!). Rekli smo da je pam}enje univerzalni fenomen, pojava pam}enje mo`e postojati i izvan mozga. Najo~iglednije je da materija pamti su kompjuteri. Ali ne i mi{ljenje. Psihi~ki procesi su povezani sa mozgom, ba{ kao i pam}enje. Specifi~nost mi{ljenja je {to izvodi zaklju~ke izme|u upam}enog materijala ili percepcija itd. Mo`danim procesima se stvaraju apstrakcije i mo`e se re}i da se ne poistove}uje psihi~ko sa pam}enjem, kao i mi{ljenje sa njim.

Ima vi{e oblika mi{ljenja koji se mogu odnositi na zavisnost od lokalizacije funkcionisanja mozga. Ono jednostavnije, koje se oslanja na spajanje dve ili vi{e upam}enih engrama. To je asocijativno mi{ljenje. Godinama je ono bilo prisutno kao dominantno, pa i jedino mogu}e.

Postoje strukturalni proseci mi{ljenja koje forsirala metodologija ge{talt psihologije. Celovitost opa`aja je svojstvo koje obuhvata i

101

proces mi{ljenja, koji ga shvata u kompletu, ta~nije sa ve} usvojenim formama pam}enja (Verhajmer, Dunker, i dr.).

Poznato je da se faktor uslovljavanja, koji se odnosi na pam}enje i zadr`avanje materijala, mo`e igrati ulogu u procesu mi{ljenja. To ostaje kao poseban metodolo{ki problem koji bi trebalo da se razjasni. Kao i pitanje takvog uslovljavanja, koje ima veze sa procesom mi{ljenja.

Neki od nema~kih ispitiva~a (Klipe, Mieser) izrazili su sumnju da li se mi{ljenje mo`e izvesti iz asocijacionih predstava.

Oni su dokazivali da se strukturisano, pravo mi{ljenje, sastoji od neposrednog opa`anja (upam}enih) odnosa i da ono mo`e se ne uklju~i u svoj sastav i predstave ni memorisani materijal. Ni govor ne mora biti povezan neposredno sa mi{ljenjem, ali govor i te kako unapre|uje samo mi{ljenje. Akt mi{ljenja predstavlja samostalnu i nezavisnu psihi~ku funkciju kao i akt koji mo`e biti povezan sa opa`ajem i prise}anjem na neki memorijalni sadr`aj.

Mi{ljenje je celovita jedinstvena pojava i ako se predstava koja se shvata obuhvata kao akt celovitosti koje je obuhva}en koncentracijom pa`nje i zadr`avanjem u formi mnesti~kih funkcija.

Vigotski je izvr{io analizu svojih radova i na osnovu njih izveo zaklju~ak da mi{ljenje kao elementarna psihi~ka funkcija, formira smisaone strukture koje uobli~avaju re~i koje sa~injavaju osnovu pojma, a ove ponovo, sa svoje strane formiraju re~eni~ni sklop u govora u de~jem uzrastu. Utvrdio je da u po~etku iza re~i stoji sinkreti~ki spoj onih utisaka koje dete dobija iz spoljnjeg sveta. Dve suprotne misli se upore|uju i dolazi se do odre|enog zaklju~ka. Iz toga se dalje razvoja misao, a misao govor i tako naizmeni~no. Tada se u njemu razvija spajanje konkretne cele prakti~ne situacije. Jo{ kasnije, sa razvojem, po~inje da se formira apstraktno mi{ljenje (1960).

102

Levy-Bruhle je kod domoroda~kih stanovnika, koje je smatrao primitivcima da u njih razvijeno predlogi~ko mi{ljenje i njemu suprotstavljao logi~ko mi{ljenje , koje ima razvijeno pojmove, i iz tog mi{ljenja bilo je mogu}e da se razviju misaoni procesi.

Bez obzira {to se pojmovni razvoj kod odraslih ~ini se kompletnim, u deteta nije tako, jer postoji stadijum diskontinuiteta izme|u slika iste stvarnosti. Njihova identifikacija vr{i se tek mestimi~no, u ostrvima, bez sposobnosti da ih me|usobno preobra`ava i izjedna~uju. Detetova misao sve vi{e kre}e ka tendenciji ne toliko kakav je predmet, koliko da isti~e {ta sve zna o tom predmetu. (H. Wallon, 1959).

Mi{ljenje je celoviti dinami~ki akt. Ono se odvija pri formiranju pojma, ~ime se obezbe|uje slo`nost smisaone strukture, koju uobli~ava re~, koja predstavlja osnovno sredstvo za formiranje pojmova.

Formirao se smisaona matrica, koja uklju~uje u sebi situacioni karakter mi{ljenja, koji uklju~uje hijerarhiju odnosa istovetnosti, koji predstavlja osnov aparata za kategorijalno mi{ljenje. Pri analizi mi{ljenje odlu~uju}i korak je celovitost dinami~kog akta (J.Piaget)

Heuristi~ka teorija mi{ljenja je metoda istra`ivanja novih saznanja tokom procesa mi{ljenja; bila bi to metoda pronala`enja istine koja kod ~oveka ne mora biti jednozna~na, odnosno jasno usmerena. To je razvoj konkretnih formi mi{ljenja (Feigenbaum E., 1970). Proces analize predstavlja uslove zadatka i izbora odre|ene alternative od mnogih mogu}ih, koja je su{tina heuristike, koja sve vi{e privla~i pa`nju ispitiva~a.

Pokazalo se da se mi{ljenje svodi na konkretnoj, jasnoj psihi~koj delatnosti i izdvajanja njenih pojedina~nih supstrata, koji se podjednako ispoljavaju u verbalno-logi~kom diskurzivnom delovanju i oformljenom mi{ljenju. Treba razlikovati tra`enje supstrata mi{ljenja kao psihi~ke funkcije u mo`danoj strukturi, jer samo funkcionisanje

103

sistema mo`danih mehanizama obezbe|uju njegove osnovne beo~uga i etape. Ostaje da se shvati kako se odvija apstraktno mi{ljenje.

U procesu mi{ljenja redovno postoji neki cilj, neka svrha ili neka motivacija. Postoje tri etape: (1) svo|enje zadatka; (2) odabiranje i (3) mogu}nosti alternative.

Svo|enje zadataka se ne odnosi na stvaranje odgovaraju}ih reakcije na neposredni je tre}a etapa, kojom se u~estvuje u formama mi{ljenja zadatak, ve} suprotno na zadr{ku impulsivno nastaju}ih reakcija. Vr{i se izdvajanje najbitnijih elemenata, delova, i njihovog me|usobnog pore|enja. To je po~etna etapa, bez koje ne mo`e biti ni jedan misaoni akt realizovan

Selekcija ili odabiranje se shvata kao faza razrade op{te strategije mi{ljenja. To predstavlja jednog od alternativnih puteva re{avanja i formiranja op{teg puta, ili utvr|ene shema, za re{avanje zadatka. Ovo ~ini neke od poteza verovatnim i odbacuje sve neadekvatne alternative.

Mogu}nosti alternative je tre}a etapa u formi mi{ljenja, koji u~estvuju u svim formama mi{ljenja. Svaki zadatak pretpostavlja vi{e alternativa, od kojih subjekat odabira jednu. Polazi pri ovome vezu koja krije iza zna~enje re~i.

Za kori{}enje mi{ljenja postoji vi{e kodova koji se koriste, to obi~no jezi~ki, logi~ki ili broj~ani, koji su nastali .tokom razli~itih etapa u razvoju misaonog procesa. Kori{}enjem kodova, subjekat se dovodi do pronala`enja odgovora na koji na pitanje koji je postavio zadatak. Dobijeni rezultati treba da se podudaraju sa polaznim uslovima zadatka i tada se misaoni akt prekida. U slu~aju da se oni ne odgovaraju polaznim uslovima, ili su neusagla{eni sa zadatkom, ponovo po~inje potrebna strategija da se aktivira. To se mo`e ponavljati sve dotle dok se ne na|e adekvatno re{enje.

104

Kategorijalni pona{anje, saglasno Gold{tajnu, je ispoljavanje defekta u apstraktnom mi{ljenju i karakteri{e raspadom misaonih relacija, gde se zapa`a ispadanje beo~uga komplikovane patologije misaonog toka. To je posledica `ari{nog o{te}enja mozga, posebno pojedinih delova kore. Predstavlja pre posledicu ispada velikog lanca promena do kojih dolazi u u intelektualnoj delatnosti. To je rezultat ispoljavanja misaonog toka osobe sa `ari{nim promenama. Pre svega u dubokim strukturama mozga i pri ozledama ~eonih oblasti mozga.. Javlja se specifi~ni poreme}aj mi{ljenja.

Odnosi se na ispadanje kratkovremenog verbalno-logi~kog pam}enja, posebno pri ozledama leve slepoo~ne vijuge. Nastaje tako|e i nemogu}nost da se da se usklade odvojeni elementi informacije u jedinstvene, simultane sheme, koje se javljaju pri ozledama temeno-potilja~kih oblasti mozga. Nastaje nemogu}nost da se usklade odvojeni elementi informacije u jedinstvene simultane sheme. Poreme}aj mo`e, u slu~ajevima kada nedostaje «beo~ug», da se impulsivno nadoknadi eksplozijom nepovezanih re~enica. Gubi i sposobnost stvaranja pretpostavki i hipoteza, ali i izbor razli~itih varijanti u procesu mi{ljenja.

U na{em daljem izlaganju razmotri}emo dva osnovna vida mi{ljenja, koja se povezani sa procesima mehanizma pam}enja. Bilo bi to (1) neposredno ili konkretno mi{ljenje i (2) diskurzivno ili logi~ko mi{ljenje.

Konkretno ili konstruktivno mi{ljenje je proces re{avanja konkretnih zadataka , kao najjednostavniji model re{avanja zadataka. Upam}ivanje onoga {to se neposredno zapazilo i njegovo slaganja. O~igledni su primeri slaganje Kosovih kockica, ili re|anje pojedinih plo~ica prilikom igranja domino npr.

Pojedinci moraju ne toliko da uklju~uju pomo}na sredstva za pronala`enje prostornih odnosa i da izvr{e programiranje njihovih

105

odnosa. Ako je do{lo do lezija odre|enih struktura, nastaje poreme}aj ovog na~ina mi{ljenje.

Verbalno-logi~ko ili diskurzivno mi{ljenja se odnosi na metodu o na~inu klasifikacije upam}enog materijala i pronala`enje njihovih logi~kih odnosa. Tu se radi i o re{avanju aritmeti~kih zadataka, koji se sa puno osnova razmatra model diskurzivnog mi{ljenja.

Aritmeti~ki zadatak uklju~uje u sebi cilj, ili ta~nije treba da bude jasno definisan. Na taj na~in formira se precizna shema re{avanja zadatka. Mogla bi da se defini{e hipoteza, ili ta~nije pretpostavka, ~ije bi izvo|enje moglo da se sprovodi izvo|enje posebnih operacija, ~ije izvr{enje mo`e da nas dovede do potrebnog efekta. Proces re{avanja zadataka pore|enjem pre|enog puta i dobijenog rezultata. Tada se intelektualna radnja obustavlja. Obrnuto svaka nedovoljna usagla{enost puteva i rezultata, zahteva ponovo tra`enje puta za na~inom kako da se adekvatno re{i zadatak.

Strukturna analiza zahteva da se u procesu re{avanja zadatka omogu}i prilaz analizi kako da se menja proces njegovog re{avanja. Na taj na~in bi se omogu}ilo uklanjanja uslova povezanih sa radom odre|enih mo`danih sistema. Radi se o slo`enoj organizaciji onoga {to se odigrava u strukturama mozga.

Da bi se shvatio neki zadatak, ~ini se kao uslov da bude intaktana leva slepoo~na oblast, koja je odgovorna za zadr`avanje u pam}enju uslova zadatka. Neophodno je da budu o~uvan verbalni redosled izlaganja. U suprotnom, postavlja se pitanje kakav bi bio tok mi{ljenja?

Ako postoje lezije u oblasti odgovorne za akusti~ko-verbalno pam}enje, nastaje ote`ano re{avanje i jednostavnijih zadataka. Ako se zadatak postavi u pismenoj formi. Znatno lak{e se odvija shvatanje zadatka. Tada se verbalne spojnice («{arke», «spojnice», «beo~uzi»),

106

lak{e shvataju. Kada nedostaju «{arke u lancu», znatno je ote`ano ostvarivanje seriji diskurzivnih akata (Ombredan A., 1951). Zapravo ote`ano je logi~ko shvatanje redosleda, ra{~lnjivanje pomo}u ~injenica. Mo`e se desiti da takav subjekta ovo diskurzivno mi{ljenje zameni sa intuitivnim, gde nije neophodno «logi~ko ra{~alinjivanje»

Sinteza simultanih prostornih odnosa u mi{ljenju povezano je sa procesima pam}enja leve temeno-potilja~ne oblasti. Mo`e se re}i da o{te}enje ovih dovodi do defekta i potpunog ometanja funkcionisanja. Oni znaju za zadatak, poku{avaju da prona|u put do njegovog re{avanja.

^eone oblasti su odgovorne za prihvatanje zadatka , ne mogu da uspostave veze sa upam}enim materijalom, ako je do{lo do povrede ovih regija.. oni mogu reprodukovati samo delove upam}enog materijala, odnosno deponovanog upam}enog sadr`aja. Odnos prema svesti je tako|e izmenjen. Oni nisu svesni da su dali besmisleni odgovor.

Radi se o gubitku povratnog sprega, kontrole nad upam}eni materijalom. Manjka svest i gubitku kontrolnog, povratnog mehanizma.

Analiza mo`dane organizacije ukazuje da je za intelektualne delatnosti neophodno funkcionisanje mozga u celini, ali pre svega ~eonih oblasti. Da bi se omogu}io napredak u ovoj oblasti metodom sistematske analize, pra}enje rada mozga kao put u re{avanju ovih slo`enih zadataka, odnosa pam}enja, mi{ljenja i svesti.

NIVO REGULACIJE PAM]ENJA

Nivo uklju~ivanja pam}enja se mo`e i eksperimentalno da proverava. Neki ispitiva~i to posmatraju sa dve razli~ite strane i ako bi moglo da se govori o vi{e nivoa. Prva strana bi bila povezana sa proceduralnom analizom procesom upam}ivanja konkretnog objekta,

107

kao realizaciju sistema operacije mnesti~kog delovanja, koje bi obezbe|ivalo re{enje predlo`enih zadataka. Sa druge strane govori se o tri nivoa na kojima se odvijaju procesi pam}enja i njene spremnosti.

Prvi nivo spremnosti povezan je sa usvojenom klasifikacijom kao mogu}nost misaone aktivnosti. Pri ovome je zna~ajno razlikovanje {ta je posebno, ali je jasno diferencirano. Ipak, bez mogu}nosti sasvim jasne granice u toj diferenciranosti.

Drugi nivo se odnosi na materijal posle usvajanja predlo`enog materijala, sa mogu}no{}u {to potpunijeg i kompleksnijeg reprodukovanja. Ispituje se konkretno usvojenog sadr`aja.

Tre}i nivo se odnosi na misaone mogu}nosti da se preobrazi u sredstvo organizacije materijala, kao rezultat ve} usvojenih materijala. Bila bi to strukturisana mogu}nost koja bi omogu}ila obezbe|ivanje korisnog, konkretnog u re{avanju.

Ovakav pristup nam omogu}ava da sagledamo pam}enje u njegovom stvarnom obliku, kao sredstvo upam}ivanja aktualnih podataka. Pitanje je da li je to pasivno, nesvesno usvajanje tokom procesa pam}enja.. Da li se tu radi o promenama samog kvaliteta samog mehanizma pam}enja. Zna~ajna je pozicija u kojoj se nalazi li~nost kao celina, zapravo mogu}nost nivoa njene delatnosti. Postoji mogu}nost da se stvara sposobnost delatnosti. Posebno je zna~ajna sposobnost analize ovakvog na~ina pam}enja. Postojanje strukturisane analize posmatranjem pojedinih nivoa mozga u pogledu njihovog polo`aja u «hijerarhija» nivoa. Ljudska delatnost se odvija po nivoima koji se odvija po tipu slo`enih sistema. To zavisi od samog sistema analiza predmetnog sadr`aja.

Poku{aji da se ovo sprovodi sistemom regulacije {to donekle dovodi do spremnosti da inkorporira u sebe predlo`eni materijal. Piaget i Inhelder je jo{ l968 godine ukazali da je pam}enje i kod dece uslovljeno nivoima njihove sposobnosti, ta~nije intelektualnog nivoa.

108

Dalja istra`ivanja su pokazala na zna~aj funkcionisanja obrazovanja i da je neophodno znanja nivoa intelektualnog funkcionisanja. Posebno je va`na autoorganizacija osoba u skladu sa intelektualnim nivoom. (Laudis V.J., 1976).

ORGANIZACIJA PAM]ENJA OBJEKATA

Bilo je niz ispitiva~a koji su poku{avali da utvrde organizaciju upam}ivanju objekata. Vr{io je ispitivanje objekata, posebno kako se ispoljava sama organizacije percepcije i uno{enje ove u samo pam}enje. Objavljeni su neki precizni eksperimenti.

Kolers P.A. je postavio osnovne principe vr{enih eksperimenata. Po njemu postoje slede}e tri pretpostavke ( 1970.).

(1) U stimulusu se nalazi neka od datih informacija. (2) Funkcija perifernog nervnog sistema sastoji se u analizi

slo`enih fizi~kih stimulusa na senzorne elemente.(3) Mozak sinteti{e ove elemente koje izazivaju stimuluse u formi

ose}aja, percepcije, kao i dejstvo koje se izaziva pasivno, a u saglasnosti sa zakonom asocijacije.

Wertheimer M. je poku{ao da doka`e kako se percepcija usvaja ili ta~nije re~eno preobra`ajeva u procesu upam}ivanja. Najpre je

109

odbacio da se percepcija odvija po tipu asocijacije. On je sproveo niz ispitivanja percepcije i izneo teoriju po kojoj nema ni~eg {to bi svedo~ilo da sve ove perceptivne usvojene modalitet treba posebno sagledati. Preciznost upam}enih percepcija zadr`ava svoju «originalnost». Na ovaj na~in obavlja se proces jedne varijante prekodiranja ushodanog signala, koji u principu ne bi mogli da budu apsolutno identi~nu prvobitnom stimulusu, koji doveo u inicijalni stadijum pam}enja(1923).

Ovakvo gledanje je formirano u ranoj fazi ge{talt psihologije. Suprotstavljaju se analizi subjektivnog ose}anja, koja se vr{i u uslovima koje pru`a laboratorija. Wertheimer je ukazao da u nervnom sistemu obavlja aktivna organizacija i ne vr{i dvosmernu analizu. To je on dokazivao kako se obavlja ovaj proces, od ta~aka koj nastaje prilikom grupisanja ta~aka tokom percepcije. To mo`e biti uspe{no ili neuspe{no.

Ako se radi o pojavama kod ~oveka prilikom ovih ispitivanja, upam}ivanja, a i pam}enja - da se aktivira svest i koncentracije pa`nje. Prilikom izvo|enja eksperimenata nu`ne su aktivacije analiti~ke introspekcije, prilikom uo~avanja primena i pojava kojih treba razlikovati i upamtiti.

Treba ista}i da saglasno zakonu asocijacije javljaju se prise}anje koja se javljaju u vezi sa drugim pojavama. Ja~ina asocijacija, se sastoji veza izme|u primarnog i sekundarnog. Asocijacije mogu da se formuli{u pasivno, koje se nalazi u stimulusu koji bi se ispitivao. Druga ta~ka ovog zakona sastoji su u {to razli~ite mogu}nosti vr{i se klasifikacija pojava. Semanti~ka svojstva ovih kategorija obavljaju se kombinacije po tipu «asocijacija». Utvr|eno je da su asocijacije lak{e kod onih koji su prethodno upoznati sa materijom koje treba da se prisete. Posebno su na to ukazivali ispitiva~i koji insistiraju na prihvatanje principa introspektivne psihologije. Bez

110

komunikacije sa sopstvenim du{evnim zbivanjima, njemu je te{ko da se u`ivi u subjektivni svet drugih osoba. Posebno kada se radi o razumevanju usvajanja objekata iz spolja{nje sredine u unutra{nju oblast koja obuhvata «depoe» pam}enja.

U svoje vreme Aristotel, poznati gr~ki filozof, je isticao da u toku pam}enja asocijacije igraju najzna~ajniju ulogu. Da bi se razumele, neophodno je da se tu uklju~i prisustvo svesti. Dva sadr`aja koji su dati istovremeno ili jedan za drugim do`ivljeni. Aristotel je razlikovao faktor kontinuiteta, asocijacije po vremenskom i prostornom dodiru. Po njemu postoji asocijacija po dodiru, vremenskom i prostornom. Da su asocijacije u ljudskoj psihi posebno zna~ajni, da je Hamilton istakao «da se radi pri aktivnom prise}anju pojavljuju se u reprodukciji dati sadr`aj istovremeno». Kada se jedan pojavi u `i`i svesti ima tendenciju da se prizove i drugi. On je istakao da ono {to je u fizici zakon gravitacije, za psihologiju je zakon asocijacije (Vuji} V., 1953).

Zadatak ovih «eksperimenata» u vezi asocijacija introspektivno orijentisanih ukazuju da postoje razli~iti stimulisi. Bilo je zna~ajno dali je bilo razlike izme|u percepcije boje ili forme. Bilo je pitanje da li ve} postoje}a se}anja koja su deponovana u ranijim skladi{tima memorisanja (npr. engrama).Nije bilo jasno gde su granice izme|u forme i boje prilikom samoga se}anja.

Ovakav na~in pristupa asocijaciji govorio bi da je te{ko verovati da je asocijacija ne{to osnovno za psihi~ke procese. «Vidi se objekat, a ne njegovo ose}anje», jer su ona ne{to {to pripada drugoj oblasti du{evnog `ivota, ta~ne afektivnom `ivotu. O ovom odnosu, pam}enja, i emocija bi}e posebno re~i.

Verthajmer istakao na~elo ge{talt-psihologa, po{to je potcrtao da nervna aktivnost organizuje po tipu pru`enog signala, koji se otkrivaju. Uzimaju se u obzir konture, koje se povezuju u celinu. Zahvaljuju}i datoj konturi, javljaju se unutra{nje veze, koje daju formu i na taj na~in se prihvata celina, koja mo`e biti i upam}ena. Vr{ena je

111

uporedna komparacija sa ma{inom koja bi bila podloga za shvatanje opa`anje, ~ije forme se mogu obrazovati pri upam}ivanju. Opa`anja se formiraju ne samo na osnovu datih obrisa. Ove mogu da budu preformisane u jasne slike se}anja, ve} prema datim opa`ajima koja su «deponovana». Ove konture se javljaju zavisno od zadatka koji se daju.

Percepcija odraslog ~oveka je u stalnoj dinamici. Postoje ~etiri tipova prihvatanja onoga {to se vidi.

l. Postoje nistagmi~ni pokreti niske amplitude i visoke u~estalosti. ^ak i onda kada oko uporno fiksira bilo koji predmet, neku ta~ku, ne dolazi do gubitka nistagmi~nih pokreta. Oni se gube samo u toku dubokog spavanja. Prose~na u~estalost je 70 hc.

2.Drifovani ili plove}i pokreti. Bili bi polagani pokreti sa niskom amplitudom. Kada se posmatra fiksacija nekog predmeta, va`no je zapaziti.

3.Regularni pokreti u vidu skokova, koji se de{avaju 3-4 puta u sekundi.

4.Posmatranje slede}ih pokreta, koji objektiviziraju doga|anja u prostoru.

Moglo bi se re}i da ~ovek prilikom posmatranja usvaja jedan deo koji se odvija u njegovom toku, u toku posmatranja. To se odvija zavisno od samih pokreta koji se odigravaju u toku same organizacije same percepcije, prihvatanja onoga {to se de{ava za kratko vreme, dok se odigrava poku{aj fiksiranja pa`nje da bi se ne{to upamtilo u jednom trenutku.

SNOVI I PAM]ENJE

Snovi se de{avaju tokom spavanja. Funkcionisanje mozga se odvija kako na poznatim tako i nepoznatim fiziolo{kim i biohemijskim

112

procesima. Jo{ uvek postoje brojne zagonetke iz tih oblasti, u budnom stanju ali i tokom spavanja.

Kada je pam}enje u pitanju njega treba posmatrati kao odvijanje u smislu zadr`avanja elemenata u budnom stanju, ali i tokom spavanja i kasnijeg prise}anja onoga {to se odvijalo za vreme spavanja.

Tu se radi o tri, naizgled odvojena procesa. Treba imati na umu (1) {ta je sa ranije memorisanim materijalom, negde deponovan; (2) pojavljuje u snu u nekoj formi, da bi kona~no; (3) ostao upam}eni san koji je do`ivljen tokom spavanja.

Za vreme sanjanja postoji veza izme|u obavljenih procesa usvojenih utisaka, razmi{ljanja, emocija i njihovih kombinacija, koji se mogu da pojave u snu. Ovim procesima se bavili vi{e ispitiva~a.

Radovi Hobsona i saradnika se odnose na ispitivanje spavanja i sanjanja `ivotinja, ali i kod ljudi. U njima se ukazuju na odvijanje procesa pam}enja u snovima. Tako se govori o Ror{ahovom polju, koji se odigrava prilikom sanjanja i memorisanja u snovima.. Mo`e se govoriti i o nekom prividnom haosu, koji postoji tokom sanjanja. Ba{ kao {to se prilikom ispitivanja Ror{ahovim testovima vr{i projekcija, tako se projekcija odvija i tokom sanjanja. Pojavljuju se preokupacije li~nosti, na sebi svojstveni na~in. Ove su ~esto samo maglovito, sa emocijama i u oblicima koja bi podrazumevala i neke sadr`aje koji se odnose na verovanja. Obavlja se jedan proces, koji se kasnije preobra`ava u se}anja na snove. U njima se mogu na}i i iskazani problemi. Tako Hobson govori o kreativnim svojstvima snova, koja se odvija u vidu pojava slika se}anja koje izranjanju na uvek originalan na~in tokom sanjanja. Odvija se jedan psihodinamski proces, koji pru`a jedan sebi svojstveni smisao. Da to nije tako jednostavno ka`e Alen Moffitt, koji isti~e da se u snovima ima niz pojava, koje se odvijaju nasumice i nekorektno je izvoditi pouzdane zaklju~ke.

113

Nave{}emo primer iz prakse. Nastavnik matematike, 48 godina, ima probleme sa te`inom, hteo bi da je smanji. Posebno ve}i trbuh, {to mu smeta. Sanja da se nalazi u nekoj dolini, gde je prire|ena gozba.Puno nepoznatog sveta. Svi su razdragani. ''Ose}am prijatan miris }evap~i}a. Gladan sam. Vidim ~iniju punu krupnih }evapa. Halapljivo jedem iako me svi posmatraju. Ne obazirem se. Odjednom moja `ena po~inje da vi~e na mene. Od te galame se budim. Blio mi je `ao }evap~i}a''. Ovaj san je lako upam}en jer se odnosi na probleme koje sanja~ ima u `ivotu – poja~an apetit, koji sputava pove}anu telesnu te`inu, koju bi rado smanjivao. U jednom snu javljaju se `elje (utoliti glad, ali smanjiti telesnu te`inu {to je sukob `elje za zadovoljavanjem u jelu i racionalno pona{anje koje bi zahtevalo odricanje i trpljenje. Dovoljno su prisutni, da su omogu}avali upam}ivanje ovog sna. Za pam}enje snova potrebni su «receptori realiteta» Iz ovog se jasno mo`e da zapazi da je san upam}en samo radi toga {to je postojalo interesovanje da se ne{to sagleda i u stvarnosti. Ovde mo`emo napomenuti da dobro upam}eni snovi uvek mogu dovesti do analize koja subjektu mogu biti od prakti~ne koristi. U navedenom snu bilo bi posebno zna~ajno da je jasna poruka sna – da treba da obuzda svoj nagon prema ishrani, ako `eli sebi u pogledu dijete, odnosa sa `enom koja brine vi{e o njegovom zdravlju nego on sam. Ovim analiza pomenutog sna se ne bi iscrpljivala.

Adler A. je isticao da bi se sprovodila psihoterapija na osnovu podataka iz snova, bilo bi neophodno da se upamte, jasno, bar neke sekvence u njima. Interesovanje za snove, ka`e on nije samo lekara, no i filozofa, teologa, umetnika svih vrsta. Ipak, za lekara terapeuta su od posebnog, prakti~nog zna~aja.

Zapa`eno da se kod dece javljaju pojedine sekvence, sa jezivim elementima ili ta~anije sa scenama punih u`asa, propra}enim jakim strahom. Ovakva doga|anja u nekim snovima dece mogu da ostanu u se}anju ~itavog `ivota.

114

De~ak u ~etvrtoj godini, vrisnuo u snu, probudio se i nastavio da pla~e. Kada ga je majka primirila, ispri~ao je svoj san pun scena ispunjenih trahom. ''Bio sam na vrhu nekog brda, odjednom sam se skotrljao, padao i udarao o kamenje. Dole na dnu provalije bila je ogromna zmija, razjapljenih ~eljusti, palacala je jezikom i sa velikim, o{trim zubima. Padam pravo u njena razjapljena usta. Ona je po~ela da me guta. Nisam mogao da izdr`im. Uz vrisak sam se probudio''. Ovaj san je de~aku ostao trajno u se}anju. Donekle se samo menjala terminologija kako je kasnije pri~ao, zgodnom prilikom, svoj san. Se}anje na samu scenu trajno je ostalo, ali se dopunjavao opis pojedinih detalja, kao da je «ma{ta» iznova radila.

Primetno je da pam}enje posebno funkcioni{e u snovima povezano sa sna`nim emocijama u snovima, gde dominiraju vizuelne cene strave.

Kada se radi o pam}enju snova, treba ista}i da treba razlikovati slede}e pojave.

1. Pam}enje u budnom stanju {to se mo`e deponovati u «slike pam}enja», koji }e se javiti tokom sanjanja.

2. Spavanje je aktivan biolo{ki osnov za i diferenciranje zbivanja u snu, koje }e se kasnije pojaviti. Pojava slika se}anja iz sna zavisna je od samog pam}enja u toku sanjanja.

3. Kada se radi o se}anju na snove, re|e }e ostati u se}anju celina, katkad pojedini delovi ili ~e{}e samo se}anje na utiske koji se ostali iza sanjanja.

Treba razlikovati pam}enje snova zavisno od `ivotnog doba, upravo kao {to se to de{ava sa pam}enjem u budnom stanju.

Svaka suptilnija analiza snova ukazuje da se u snu odvoja pam}enje tokom samog sanjanja i drugi proces to je samo se}anje na ono {to se odigravalo u snu. ^injenica je da postoji razlika izme|u pam}enja u snu i naknadnog prise}anja. To je osnovni razlog pojave tzv. serije snova. Osoba ima svoj stil `ivota. Ovaj se ogleda i u

115

snovima. Pam`rnjr snova se odvija preko snova koji mu se mogu «nastavljati» i bli`im ili du`im vremenskim razmacima.

PAM]ENJA I STRUKTURA

Rekli smo da je pam}enje univerzalni fenomen, u oblasti materijalnih odnosno fizi~kih formi relacija, biolo{kih oblasti i duhovnih sadr`aja. Kada se radi o `ivotinjama, pam}enja se vezuju uglavnom zavisno od izvora gde se formiraju percepcije, pa se ove zavisna od ~ula u kome se to obavlja i odatle vr{i mehanizam zadr`avanja, ili ta~nije uskladi{tavanja. Zavisno od mehanizma kojim se obavlja, nastaje proces upam}ivanja koji zavisi od same strukture kako se ono obavlja.

Sasvim jednostavna analogija mo`e nam objasniti jedan od mehanizama pam}enja. Ono se odista sastoji odvi{e delova. Svaki od njih mo`da bi iziskivao poseban naziv. Bilo bi zanimljivo, da bi se jednostavno shvatio mehanizam pam}enja i njegovog reprodukovanja, i to na fizikalnoj, fizi~koj osnovi. Primer je jednostavan magnetofon. Mikrofon pretvara zvu~ne signale u elektricitet, koji dovodi do magneta, a promene u magnetizmu, koji odgovaraju promenama u zvuku. Tako je snimljena traka. Reprodukcija se vr{i prevla~enjem glave za reprodukcije, preko trake, na kojoj se nalazi oformljeni zapis. Mo`e se re}i da ceo proces ima tri faze: snimanje bi bilo kodiranje, koje prelazi u uskladi{tavanje i na kraju reprodukcija bi odgovaralo zadnjoj, tre}oj fazi – dekodiranju u odgovaraju}e zvukove.

Kada se radi o problemima gde se ba{ obavilo uskladi{tavanje mnesti~kog utiska (deponovanje engrama). Zavisi da li se radi o percepciji koja se pretvara u mnesti~ki materijal. Taj proces mo`e biti pasivan i povezan sa razli~itim oblastima svesti i sa aktivnom

116

pa`njom. U odre|enim stadijuma pam}enje mo`e biti prisvesno ili ~ak i podsvesno, odnosno nesvesno. Mo`e se re}i da se neki procesi pam}enja odvijaju nezavisno od aktivnosti svesnih mehanizama. Misli se na procese tokom koncentracije pa`nje. Ovo se odvija u stanjima jasne svesti (eusvest).

Poznati su radovi Penfilda, u kojima je izneo svoja ispitivanja nad osobama kojima je iz terapeutskih razloga (spre~avanja u~estalih epilepti~kih napada) obavljena je intervencija na mozgu. U lokalnoj anesteziji su vr{ene operacije na otvorenom mozgu. Istovremeno je kontakt sa pacijentima bio o~uvan, ba{ kao i njihova svest. U takvom stanju vr{eno je stimulisanje pojedinih oblasti velikoga mozga. Najpre je izvr{eno stimulisanje slabom elektri~nom strujom oblast kore temporalnog re`nja. Radilo se o pacijentkinji. Ona se najpre setila doga|aja iz svog detinjstva. Operator je dalje stimulisao ostale delove kore mozga. Dobijao je razli~ite odgovore, zavisno od mesta gde je vr{eno stimulisanje. Zanimljivo je da samo dra`enje slepoo~ne oblasti je davalo jasna se}anja iz pro{losti. Bila su to verna se}anja. Ovo se vezivalo za aktuelnosti koja se odnosila na vreme kada se doga|anja odigravala (koloritet, emocionalno stanje osobe u tom vremenu). Utvr|eno je da se javila neka se}anja, koja su bila u budnom stanju potpuno zaboravljena i prakti~no i{~ezla iz se}anja. Ova prise}anja su bila veoma `iva i sa jasnim oblicima «pozitivan sud realnosti», koji se retko mogao da do`ivi prilikom se}anja na pro{lost kod poku{aja da se potpuno setimo nekog doga|aja.

Holografski model pam}enja je u znatnoj meri drugoja~iji no {to je izneo Penfild. U odre|enom delu mozga bi se sadr`avali svi ljudski do`ivljaji. U svakom delu mozga bili bi svi do`ivljaji iz `ivota.

Florensova formula svaki deo mozga sadr`i sva se}anja. Na~injena je analogija sa holografskom plo~om.Ukoliko se razbije

117

plo~a, svaki njen deli} sadr`i u sebi sve kompletnu sliku, ukoliko se kroz njih propusti laserski zrak, dobija se kompletna slika svakog deli}a, koji ostaje kao minijaturni zapis kompletne slike.

Te{ko je re}i da ba{ svaki deo mozga sadr`i «sva se}anja», ali je nesumnjivo da je za to potrebno sinhrono funkcionisanje upravo celog mozga. Te{ko je uvek obezbediti uvek takvu situaciju.

Bom D. Smatra da mozak funkcioni{e po modelu holografke plo~e. Svaka od preko milijardi neurona u stvari deluju kao minijaturni mozak. Mozak, kao i pojedini njegovi delovi zapisuju odgovaraju}e kompletna iskustva. Katkad samo njihove delove. Ovo shvatanje ide u prilog obja{njenju pam}enja koje se mo`e doga|ati u snovima. De{avaju se iznenadna slu~ajnim prise}anjem.

Postavlja se pitanje, nisu li Rozencvajgova ispitivanja dali prilog pretpostavi analogije sa holografskih pristupom. Bile bi to pretpostavke. Kako objasniti samo delimi~no prise}anje. Zar se ne ostvaruje neka misao sa nizom scena, koje mogu potpuno jasno da sagledaju pojedinci koji tome mogu svojom manje ili vi{e prisutno ma{tom puno toga «da se prisete».

Jasno je da je za kompletiranje neke jedinice pam}enja, potrebno funkcionisanje mozga u celini. Me|utim, to ne bi bilo samo svojstvo pam}enja. Odnosi se i na neke druge funkcije, koje su povezane sa njima.

Treba ovom prilikom razgrani~iti funkcionisanje pojedinih delova mozga od funkcionisanje,mozga kao celine. To dvojstvo se neprekidno odvija. Treba imati na umu da postoje regije koje su strogo specifi~ne i sadr`e primerne centre (npr. za govor, pisanje, pokrete itd), ali i one koji obuhvataju sinteti~ne funkcije u kojima se mo`e odigravati proces poput holografskih mehanizama.

OBLICI PAM]ENJA

118

Mo`emo re}i da je pam}enje jedna od «elementarnih» psihi~kih funkcija. To zna~i da se dalje ne bi mogla «deliti». Sigurno je dosta onih koji se ne bi slo`ili sa ovakvim ozna~avanjem du{evnih funkcija. Pitali bi se: na koji na~in odvojili pam}enje od mi{ljenja, inteligencije, volje, emocija itd. To je donekle i ta~no. Ako smo ne{to upamtili, mi i mislimo na sam upam}en pojam, sliku, viziju. Ili sadr`aj neke drame iz knjige, filma tzv. projekcije itd. Ili kako odvojiti pam}enje voljenog objekta (dete, `ene, itd.) od emocija koje nas vezuju za taj objekat. Time se odlikuje du{evni `ivot i pojedine njegove elementarne jedinice se ne mogle shvatati da se ne izdvajaju.

Ve} smo istakli da imamo pam}enje kao biolo{ki proces – ono {to se odigravaju samoj strukturi i postoji posebno funkcionisanje pam}enja na psiholo{koj osnovi. Napominjemo da je biolo{ko pam}enje uslov za psiholo{ko pam}enje. Zna~i, mo`e postojati biolo{ko bez psiholo{kog pam}enja. Sem kada se radi o nesvesnom pam}enju. Postoji psihi~ko koje je nesvesno, kao {to postoji i podsvesno pam}enje. O ovom problemu se vi{e govori u poglavlju o pam}enju i svesti. Ovde bismo ukazali samo na oblike, forme pam}enja.

Postoji oblik pam}enja koji je psihi~ki, a vezan je za strukturu, bez veze sa jasnom (`i`om) svesti. Bilo bi to pam}enje koje na relaciji uslovnih veza, koje se odvijaju nezavisno od potisnutih (podsvesnih) aktivnosti izme|u neurovegetativnih zbivanja i njihovih stimulusa u odre|enih «uslovnih» veza, po tipu uslovnih refleksa.

Oblik pam}enja se mo`e odnositi na samo poreklo, na tok, ta~nije po~etak, razvoj i kraj upam}enog materijala.

Pojedinac mo`e mnogo toga da ima u svom «depou», a da ne zna {ta je u njemu i {ta je upam}eno. Postoji prisvesno pam}enje. Bilo bi ono koje se odvija, «po `elji», mo`e se privesti u `i`u, ili u eusvest. Treba razlikovati podsvesno od nesvesnog pam}enja. Podsvesno

119

poti~e iz oblasti koja je bila u `i`i svesti i mogla je biti sasvim u svesti. Potom je pre{la u prisvest, pa u podsvesno pam}enje. Postoji mogu}nost da podsvesno bude direktno deponovano iz `i`e svesti u podsvesno, bez nu`nog prelaska u prisvesno.

U nekim snovima se pojavljuju pojave koje nikada dotle nisu bile u svesti, ta~nije u prisvesti. Sigurno je da bi trebalo posebno vr{iti analizu svakog sna, gde bi se svaka od tih pojava mogla da odredi kako je bilo mogu}e da se pojavi.

Mi }emo smatrati pam}enje kao osovinsku funkciju du{evnu funkciju pojedinca. Postoje du{evne funkcije koje podrazumevaju osnovu jedne li~nosti. Bile bi to takve funkcije bez kojih se osoba ne bi mogla da prepozna. Bila bi to mogu}nost komunikacije u psihi pojedinca izme|u njegove sada{njosti i onoga {to je bilo nekada, do njegovog detinjstva i prvobitnog pam}enja.

Bez posebnog svojstva pam}enja, a to je dugotrajno pam}enje bilo bi nemogu}e prepoznati jednu li~nost i njenu posebnost. Upravo pam}enje zbivanja tokom ~itavog `ivota, bili bi niz utisaka, do`ivljaja kojih bi se pojedinac mogao setiti svakog ~asa. Ali ne svih i ne uvek. Ona koja bi se odista setio uvek i svakog ~asa, a povezano bi bilo svakog ~asa pri budnom i svesnom stanju. Bilo bi to emocionalno pam}enje. Bilo bi to pam}enje pojedinaca {to je povezano sa njegovom egzistencijom. To mogu biti posebni doga|aji. Neki od njih mogu biti zajedni~ki, bar za ve}inu. Gubitak drage osobe (smrt nekog od roditelja), itd., voljene osobe. Polazak u {kolu, upoznavanje sa voljenom osobom, zasnivanje bra~ne zajednice, ro|enje voljenog deteta, ratna dejstva u kojima je pojedinac pre`iveo, kao i sve {to mo`e biti vezno za do`ivljavanja vezane za takve, dramati~ne trenutke.

VI. PUTEVI SVESTI I PAM]ENJA

120

12. SVEST I MEMORIJA KAO PSIHI^KE FUNKCIJE

Po nama svest ima neke specifi~nosti vezane isklju~ivo za ~oveka, ili ta~nije ima svojstvo koje bi ozna~ili kao svesnost postojanja, svesnost delovanja. Ako bismo sledili dosledno misao Plesnera nama ne bi bilo jasno u ~emu je prisustvo svesti prilikom uzbu|enja koje mo`emo videti kod `ivotinja. Mi kod ~oveka jasno razlikujemo postojanje svesti, koje ne bi bilo istovetno sa elementima budnosti kod `ivotinja, makar da se re~eno uzbu|enje mo`e javiti kako kod ~oveka tako i kod `ivotinja. Ako bi poimanje svesti pro{irili na sve pojave sa kojim ~ovek dolazi u kontakt, pa jo{ tu dodamo shvatanje panteista - mi jednostavno ne bismo mogli da se sna|emo u prakti~nom `ivotu, pogotovu u psihologiji ~oveka, pa tako i u psihijatriji. Na prvi pogled ~ini se da je shvatanje svesti u psihijatriji jako simplificirano ("znam ko sam, gde sam, znam koje je vreme"). Ako je tako jednostavno, zapitajmo se mo`e li nam jo{ neko u prirodi punoj flore i faune - sem ~oveka, tako ne{to saop{titi? Radi toga mi }emo o terminima svesti na drugom mestu znatno vi{e re}i (prisvest, nadsvest, podsvest, nesvest, parasvest).Poku{ajmo da shvatimo pojam svesti posmatran od jednog od najve}ih filozofa XX veka, H. Bergsona. Preko primera kretanja on dokazuje "da se ono zbiva u prostoru, a kada se ka`e da je kretanje homogeno i nedeljivo, misli se na pre|eni prostor, kao da se ovaj mo`e izjedna~iti sa samim kretanjem". Ova operacija je realna "samo za svesnog posmatra~a". Evo primera koji dokazuje da se svest, posmatranje, opa`anje i pojam kretanja me|usobno isprepli}u, me{aju - {to se u krajnjoj liniji svodi da je zapravo kretanje na{ subjektivni do`ivljaj. Zna~i ako du{evni bolesnik halucinira, to je istovetno sa do`ivljajem zdrave osobe, po{to i jedn i drugo odista "do`ivljavaju kretanje". Ta~no da je to subjektivno kod obojice, ali je jasno da zdrav do`ivljava

121

realno kretanje, a du{evni bolesnik samo kretanje u subjektivnom (svom objektivnom) prostoru, koji i nema veze sa objektivnim kretanjem. Zatim da se me{aju percepcija, svest i objektivno kretanje - koje je zapravo za Bergsona subjektivno. Jer je do`ivljeno od onoga koji se kre}e, ili od samog posmatra~a. Da je to tako on dalje nagla{avao. "Nemamo ovde uop{te posla s jednom stvari, ve} sa jednim rastom: kretanja, ukoliko je prelaz s jedne ta~ke na drugu, misaona sinteza, psihi~ki bi otud predstavljao neprekidan proces". Ovde se zapa`e da je prelaz tela iz jedne u drugu ta~ku "prise}anje uzajamnih polo`aja", {to je irelevantno - da li je to i objektivno. Tako se ne bi razlikovalo {ta je to subjektivno i postoji i izvan posmatra~a. koji mo`e da se i ne kre}e, a da do`ivljava svest kretanja. "Ako svest opa`a ne{to drugo, a ne polo`aje ona se zna~i prise}a uzastopnih polo`aja i sa njima pravi sintezu". Sve se to de{ava "tako redom do beskona~nosti". Da je kretanje subjektivno, mo`e se i dokazati poznatim upore|ivanjem kretanje kornja~e i Ahila, kako Ahil nikako ne mo`e sti}i kornja~u. "Postoji veza izme|u konkretnog prostora i konkretnog vremena, ma koliko oni bili ingeniozni". Kao {to se vidi za filozofe koje predstavlja Bergson, nema bitnih razlika izme|u subjektivnih do`ivljavanja du{evnog ~oveka, zdravog posmatra~a ili zdrave osobe koja se sama kre}e, a i filozofa koji tvrdi da Ahila ne mo`e presti}i kornja~a. Ovo je samo primer, kako se stvara me{anje pojmova subjektivni do`ivljaj svesti, percepcija, objektivno kretanje i objektivni svet i objektivna svest - posmatra~a i posmatrane osobe.Dana{nji ~ovek je u anatomskom, biohemijskom i u ostalim biolo{kim svojstvima prakti~no istovetan ~oveku od pre vi{e hiljada godina. U socijalnom i psiholo{kim svojstvima postoje znatne razlike. Ovom prilikom ne bismo ulazili u sve finese koje karakteri{u dana{njeg ~oveka. Ipak neka svojstva u psiholo{kom pogledu ostala su gotovo istovetna kao i kod starih naroda. Tu u prvom redu mislimo na stalnu potrebu za besmrtno{}u, zna~enjem, zadovoljstvima, za duhovnim

122

sadr`ajima, religioznim smislom, ali neki i za pravim magijskim obja{njenjima, kao i pogledima u budu}nosti. Ono {to je za dana{njeg ~oveka veoma prisutno - to radi toga {to je potreba za zadovoljstvima transformisana o "humanitarne" aktivnosti - sport, umetni~ki do`ivljaji, a sve to se svodi na potrebu za relaksacijom ili ta~nije za oblicima rekreacije. I stari narodi su imali takve potrebe. One su pripadale odre|enim, prevashodno samo vi{im klasama, kastama, slojevima. Danas je to masovna pojava i sa time se i te kako mora ra~unati. Danas postaje nasu{na potreba da ljudsko telo bude zdravo, skladno i na izvestan na~in - lepo. Duhovni svet treba da bude ispunjen bogatim sadr`ajima - ili }e se ~ovek ose}ati manje vrednim, zna~i nesre}nim. Dana{nji ~ovek se ne mo`e zadovoljiti jednosobnom izbom, bez higijenskih prostorija. Sve u svemu potrebe dana{njeg ~oveka su enormne u odnosu na drevnog. Tako|e danas je sve vi{e ljudi koji tra`e "svoja prava". Mi smo samo nabacili neka svojstva ~ovekove psihe koje mu stalno "zagor~avaju `ivot" (svako se nada da sebi nekako obezbedi vrednost u o~ima drugih osoba, i to ne samo aktuelno, sada - nego i posle smrti). To {to ~ovek te`i ve~nom `ivotu - upravo je ono {to religije sa dosta uspeha usa|uju ~oveku. Nauka pomno istra`uje gotovo sve {to okru`uje ~oveka pa i sve duhovne vrednosti. To ne umanjuje duhovne potrebe, delatnosti koje ~oveku ne retko daju snage u savla|ivanju svakodnevnih pote{ko}a. U su{tini to je potreba za spajanjem sa bo`anskim, ta~nije potreba za mirnim ve~nim `ivotom. Dobar deo ljudi ima nasu{nu potrebu za bo`anskim, koja je data samo prisvesno. To je zapravo potreba za mirnim besmrtnim `ivotom koja je i te kako prisutna u mnogim ljudima. Kao da smo ovim putem do{li do centralnog mesta na{eg izlaganja. Mi mo`emo sa ovog stanovi{ta govoriti o nekim dosta nejasno definisanim terminima, koje bi poku{ali u slede}im poglavljima samo podrobnje da objasnimo tzv. nadsvesno, svesno, prisvesno, podsvesno. nesvesno, parasvesno. Mi smatramo da je u centru zbivanja na{eg du{evnog `ivota u teoriji o svesti -

123

prisvesno. To je ono {to nosimo u sebi, a trenutno nije aktuelno dato, ali stalno nas ispunjava, a nije u na{oj svesti, pri tome stalno deluje na nas, na na{e raspolo`enje, na pona{anje, a da pri tome nama nije sasvim jasno zbog ~ega je to tako. Tok odvijanja prisvesnih procesa mogu biti u svesti, a odatle u nadsvesti, mogu biti u parasvesti, a odatle opet u prisvesti, u podsvesti, pa i u nesvesti. Svi ovi procesi su podvrgnuti tesnim vezama koje se odvijaju preko mehanizama rekli bismo, ~isto fiziolo{kim procesima.

Danas mnogi autori ina~e zaboravljaju veoma prisutan mehanizam u s l o v n i h refleksa. Ovaj pojam pripada fiziologiji, ali je povezan i sa modalitetima svesti. Naime, po pravili uslovni refleksi, kada se ve} formiraju ostaju prisvesni, bar kada se ti~e odnosa prema svesti. Mnogi od njih mogu biti i potisnuti u podsvest. Kako su tesno povezani sa organskim vezama kojima teku impulsi, mo`emo govoriti i o nesvesnim mehanizmima. U svakom slu~aju odnosi mogu biti slo`eni samo ako se povr{no posmatraju. Dublja analiza bi to jasnije razgrani~ila.

Kao {to se vidi u izu~avanju svesti postoje niz postavki sa vi{e aspekata. Postoje vi{e prilaza, niz pitanja i odgovora, poku{aja tuma~enja - na osnovu posmatranja, eksperimenata - ali se ne daju jasne postavke koje bi mogle da daju obja{njenja o tome kako treba shvatiti svest u njegovim op{tim ili pojedina~nim modalitetima.

Mi ne mislimo da dajemo sveobuhvatni odgovor na probleme svesti, ali bi se zadr`ali n probleme odnose izme|u du{evnog `ivota, funkcionisanja u oblasti du{evnog `ivota i materije koja ga proizvodi. Ta~nije mi smo istakli da postoje bar {est oblasti koje svest shvataju kao ne{to posebno (filozofija, religija, literatura, psihologija, fiziologija, klini~ko stanje) i svaka od ovih ima svoju terminologiju i definiciju. Ipak, mi `elimo da uka`emo na ono {to ~ini svest ne{to {to je

124

svojstveno ljudskom bi}u u njegovom osnovnom bitisanju – kao ~oveka.

Pregled ogromne nau~ne literature o svesti pokazuje konsenzus nau~nika u slede}em: svest je funkcija ~ovekovog mozga. Od ove ta~ke po~inje velika potraga za su{tinom svesti.

Rezultat konsenzusa mo`e se iskazati ne{to op{irnije: svest je izraz funkcionisanja mozga, psihi~ka funkcija i nema svesti bez rada mozga, njegovih neurona i sinapsi, transmitera, elektri~nih potencijala, gradijenata – a o svemu ovome mogu} govor nauke, mogu}a je primena nau~ih metoda. Svest je j e d n a od psihi~kih funkcija i u tesnoj je vezi sa drugim psihi~kim funkcijama koje pro`ima, uslovljava, dopunjava, i – ako je mogu}e da se upotrebi izraz – o s v e t l j a v a i h. Svest se mo`e istra`iti posmatranjem pona{anja ljudi i kontaktom sa njima pomo}u usvojenih simbola – verbalnih ili neverbalnih. Prema sada{njoj, savremenoj upotrebi termina "svest" ovaj se ne bi mogao poistovetiti sa terminima kao {to su "psiha", "du{a", "Anima", itd. U ranijim periodima bilo je poistove}ivanja ovih termina.

Svest je i stanje b u d n o s t i. Tako se ponekad ka`e. Ali u dvostrukom smislu: ~ovek je budan kad ne spava. Mo`emo se i pitati, koje je stvarno prirodno stanje za ~oveka, budnost ili spavanje, zapravo ne ra|a li se ljudsko bi}e iz sna? Zar ne bismo mogli re}i da je prvi krik novoro|en~etu bu|enje iz sna, iz beskona~nog spavanja, a pla~ kao prvobitno stanje – reakcija na budnost? A zar ne mo`e da se ka`e da biljke i `ivotinje nisu budne, onda iskaz "^ovek je, me|utim, budan" – ima zna~enje relevantno za na{u temu. U ovom smislu osoba, ~ovek kao pojedinac, kao li~nost svestan je sebe, razlikuje objektivni svet i svoj subjektivni svet, dakle svestan je drugog sveta, a orijenti{e se u vremenu i prostoru. Treba ovde jasno re}i da postoji posebno stanje svesti u snovima, koje je jo{ filozofija isto~nih naroda nazna~ila (npr. Upani{ade, pre vi{e od tri hiljada godina).

125

Donekle se mo`e govoriti o posebnoj svesnosti i kod shizofrenih pa i parafrenih osoba. Ali samo donekle, jer u vremenu, prostoru, pa donekle i osobama oko sebe dobro funkcioni{e. Posebno kod parafrenih. Oni su zadovoljni sa sobom samo «ako su drugi ose}aju zadovoljnim njihovom vredno{}u, posebno njihovim radom, koji kao da nikada nije dovoljno ocenjen, u prvom redu od najbli`ih».

Ovde bismo poku{ali da ka`emo o «uobi~ajenoj svesti», ili svesti u "svakodnevnoj upotrebi". Mi bismo mogli da to o zna~imo i kao e u s v e s t, ili bi to bio onaj modalitet svesti koje }emo jasno razlikovati od ostalih dole definisanih modaliteta (nadsvest, prisvest, podsvest, nesvest i parasvest). Zapravo to je ona svest – koje nismo sami svesni, a ona aktuelno funkcioni{e. To je ona svest koja osvetljava ili ta~nije nalazi se u `i`i Ego latinskog, tako|e ~ini na{e Ja, le Moi francuskih autora ili I engleskih, Ich nema~kih itd., itd.

Rekli bismo ne{to o modalitetima svesti, od kojih mogli biti manje od svesti (Prisvest, Nesvest), a drugi opet vi{e od svesti (Nadsvest), tre}i bi neprekidno bili unutar svesti, a opet gotovo neuhvatljivi (Podsvest i Parasvest).

Da bi se sa~uvala koherentnost na{eg izlaganja, a pre svega da se vidi u kojoj meri mi ukazujemo na neke specifi~nosti u ovoj, na{oj, terminologiji i {ta je zapravo novo u na{em izlaganju, odnosno {to mi mo`emo na poseban na~in da izlo`imo. Radi konzistentnosti u onome {to bismo mi ozna~ili kao modaliteti svesti – kao specifi~an slu~aj, pa bismo umesto nadsvesti govorili o nadsvesnim radnjama, umesto o prisvesti govorili o prisvesnim radnjama i tako redom.

Vr{ena su opse`na ispitivanja pona{anja svesti u hipnoti~kom stanju, pa se mo`e govoriti i o svesti prilikom jedne takve seanse, kada je svest locirana samo na odre|ene proces, mo}ne sugestije kod pogodnih osoba (Kroger W., 1977). Pam}enje u tom stanju je svojstveno samo tom kontinuitetu.Odvija se kontakt izme|u hipnotizera i subjekta, odnosno medijuma. U hipnoti~ko stanju pam}enje se

126

odvija, ali samo za vreme samog hipnoti~kog stanja. Nakon «bu|enja iz hipnoze», postoji prekid kontinuiteta pam}enje koji se odnosi na hipnoti~ko stanje i onoga {to se odigravalo. Reklo bi se da postoji samo parcijalno pam}enje

Parcijalno pam}enje se odvija tako {to u trenucima izmenjene svesti, subjekat ne percepira celokupnu situaciju, nego samo pojedine aspekte ud celine. Samo pojedine sekvence toka ili delova jedne vizuelne, auditivne ili jedne sredine u kojoj se odvija ceo tok zbivanja. Parcijalno pam}enje se odnosi na delimi~no se}anje, ali ga treba razlikovati od zaboravljanja, posebno od parcijalnog se}anja. Parcijalno ili delimi~no se}anje se odnosi na poku{aj shvatanja jedne celine iz pro{losti, ali subjekat nije u stanju da shvati celinu i privedu «po `elji» u svesti.

O problemima koji se odnose o ulozi svesti pri upam}ivanju bi}e op{irnije na drugom mestu. Pote{ko}a je u tome {to se uop{te nije govorilo o samosvesti. Radi se o svesti o sebi. Na posredan na~in je, dakle, bilo govora i o samosvesti. Ina~e se mo`e re}i da su ta dva odnosa - odnos prema sebi i odnos prema drugom – predmet neprestanih dijaloga i u nauci i u filozofiji. Pri ovome se pravi jasna razlika izme|u biolo{ke svesti, odnosno stanja budnosti, koja postoji kod nekih `ivotinja i svesnosti – svojstvo rezervisano isklju~ivo za homo sapiens-a. Kada smo govorili o modalitetima mislili smo samo na modalitete koji se javljaju kod ~oveka. Jasno je da se o svesti mo`e govoriti sa vi{e aspekata. U prvom redu to su biolo{ki procesi, povezani sa fiziologijom, biohemijom, farmakologijom. [iroke su lepeze upotreba termina u filozofiji, politici, religiji itd. Mi smo poku{ali da samo delimi~no bacimo pogled i to u prvom redu tekovinama koje nam daje doprinos neurolo{ka i ako ho}emo - posebno psihijatrijska klini~ke prakse. Istovremeno ukazujemo ne {arolikost ne samo modaliteta svesti nego i slo`enost njene terminologije, i pored toga {to se svima nama ~ini vrlo blizak {iroko kori{}en pojam o svesti.

127

Mi smo se opredelili da uka`emo na neke modalitete u kojima se ispoljava svest, nezavisno od {iroke upotrebe u raznim oblastima ljudske delatnosti. Nas je interesovala prevashodno fakti~ka upotreba svesti, odnosno njena klini~ka vrednost.

Svest je jedna od elementarnih psihi~kih funkcija i to bazi~na. Bazi~na je {to se dobija samim biolo{kim postojanjem, ro|enjem, ali je podlo`na cikli~nim promenama, kao i ve}ina ispoljavanja u biolo{kom svetu. Bez razumevanja svesti te{ko bi mogle jasno da shvate i druge psihi~ke funkcije. Popularno je ali i ta~no izre}i jednu istinu – svest osvetljava neke du{evne funkcije.

Pam}enje je tako|e elementarna psihi~ka funkcija, ali ima, kao i svest vi{e modaliteta. Mo`e se re}i da se i pam}enje mo`e da odvija u raznovrsnim modalitetima. Kada se radi o pam}enju, u odnosu na svest rekli smo da postoji Nesvesni deo svesti, koji se odvija na nivou bezuslovnih i nekada i uslovnih refleksa. Oni su psihi~ki, ali nisu svesni. Upam}eni su, ali nisu dostupni svesti.

Ako znamo da postoje brzi ili usporen prelaz izme|u budnosti i spavanja, jasno je da ona postoji u samo ta dva osnovna oblika. Problem svesti sna i svest u snu zahteva posebnu studiju, ali to ne zna~i da su snovi poseban modalitet svesti, ve} samo kao jedna od formi posebnih ispoljavanja od njegovih modaliteta. Mi smo se potrudili da uka`emo na neke specifi~nosti svesti, sa poku{ajem da jasno uka`emo na vezu i pro`imanje pojedinih modaliteta.

Pitanje je kakav je odnosi izme|u pam}enja u «nesvesnom» i pam}enja u «podsvesnom» delu ljudskog psihi~kog?

Poku{a}emo da razlikujemo prisvesno od podsvesnog u pam}enju i toku pam}enja.

Nesvesno, a psihi~ko je je povezano, kao {to smo rekli sa organo-funkcionalnim, dok je podsvesno pam}enje «do{lo» ili prodrelo

128

iz prisvesnog, nesvesnog, svesnog ili parasvesnog i sve se to slilo u dubinu podsvesti. Za razliku od psihoanaliti~ara, mo`e dosta jasno razlikujemo podvesvesnog od nesvesnog, ali ne isklju~ujemo da se njihove relacije ne odvijaju u dubinama ljudske du{e donekle i autohtono.

Pri ovome mi smo istakli da centralno mesto u upravljanju na{im postupcima igra prisvest, da nadsvest kontroli{e, podsvest deluje iz dubine du{evnog, nesvest je povezana sa biolo{kim strukturama najneposrednije. Pam}enje se odvija u psiholo{kom pogledu u svim oblicima modaliteta svesti.

Nadsvest kontroli{e svesna ispoljavanja, posebno u svesti u uobi~ajenom smislu (eusvest), dok je parasvest ne{to kvalitativno posebno, ali da ima svoje odre|eno mesto u funkcionisanju modalita svesti i da se u svakom slu~aju ne sme zanemariti.Ovom prilikom mi smo se dotakli delimi~no samo o nekim svojstvima svesti, koji su vezane za klini~ke modalitete svesti, ali koje impliciraju i {ire sagledavanje teorije koje mogu da objasne pojavu svesnosti kod ~oveka.

Tokom proteklih vekova ljudi su poku{avali da prodru u tajne sopstvene svesti, intelekta i du{e. Jo{ dok je Sokrat {etaju}i atinskim ulicama uzvikuju}i svojim u~enicima lebdele su ve~ne zagonetke: "[ta je to `ivot? [ta je to du{a? [ta je to svest?" Ovakva pitanja ljudi i danas postavljaju u razli~itim formama, na razli~ite na~ine, poku{avaju}i da odgrnete odnose izme|u nekih funkcija svesti, koje su mnogi tokom vekova izjedna~avali sa psihom, sa du{om. Bio je poku{aj na razli~ite na~ine, u filozofskim stavovima, u nekim fundamentalnim naukama

129

(fizika, biologija, hemija i td.), da ne spominjemo umetnost ili religije - da se pru`i odgovor na pitanje {ta je sa du{om, {ta je sa sve{}u, a u poslednje vreme {ta je sa li~no{}u? Izgleda da je danas lak{e prodreti u tajne atoma, gena, ili svemira i tajne nebeskih tela - nego razumeti mehanizam funkcionisanja svesti i njenih modaliteta, a posebno njenih odnosa sa sve{}u ili ~ak li~nosti.

Kada je re~ o filozofskom pristupu, tada se govori o ontolo{koj kategoriji, shvata se kao subjektivni bitak, subjektivni na~in postojanja, sa davanjem razli~itih zna~enja koje odre|uje mesto u razli~itim sistemima.

Posebno je delikatno govoriti o problemima vezanih za pam}enje i pojedinih modaliteta svesti. [ta biva sa upam}enim materijalom i kakve su relacije kada se radi o pojedinim oblicima svesti. Gde se vr{i deponovanje utisaka i kakav je odnos sa pojedinim delovima svesti, ta~nije prema pojedinim modalitetima.

Mi bismo, u prakti~nom smislu ozna~ili svest , kao osvetljavanje ostalih psihi~kih funkcija. Bez nje nema jasnosti ostalih du{evnih doga|anja. Kada se rado o nekim funkcijama u ~oveka.Metodolo{ki pristup u izu~avanju psihe danas je utoliko te`i jer je terminologija neusagla{ena, i u slu~ajevima kada se radi o nekim ve} op{te prihva}enim pojmovima. Teorije, stavovi koje ove impliciraju, niz raznovrsnih eksperimenata, nezavisno od terminolo{kih neusagla{enosti ~esto dolazi do nedoumici u kojoj meri se odnosi na probleme psihe, duha, biohemijskih ili fiziolo{kih pojava, a koje se mogu odnositi na svest, budnost, shvatanje ili samu svest. Stavovi su menjani tokom vekova, ali i prema tome da li je autor bio psiholog, lekar, biolog, fizi~ar, filozof ili sve{tenik, predstavnik neke konfesije, odnosno religije. Ako se po|e od postavke da je svest spoznaja o sebi samome i razlikovanje sebe od drugoga, od okoline, u odre|enom vremenu – onda to zahteva u procesu saznanja primenu odre|enih

130

metoda. Govorimo li o spoznaju svesti o ne~emu, o saznajnom procesu to onda {iri sam pojam svesti i on postaje ne{to sasvim duhovno i pripada oblasti religije, filozofije, ne~eg ~isto duhovnog, umetni~kog literarnog. Sam pristup svesti sa stru~nog, “nau~nog” stava je ne{to objektivno.

[ta je sa ve} upam}enim materijalom, kada se radi o poku{aju da se pojedini delovi, pa i celina iz depoa upam}enog ubaci u `i`u svesti, ili kako mi ka`emo u oblast eusveseti?

Kada se radi o samom pam}enju, tada je problem znatno slo`eniji. [ta je sa pam}enjem do`ivljavanja, a {ta je sa nau~enim materijalom? Sve to je negde deponovano, u pojedinim sektorima svesti, ili kako ih mi zovemo u modalitetima.

Tako svaki pojedinac, sa deponovanim materijalom ostaje da egzistira. Deponovani materijal tako|e je «tamo negde» svim pribli`imo zapravo predstavlja izu~avanje same sebe, rekli bismo da je to poku{aj svesnog pristupa o samoj svesti. Da li je to ``contradictio in adjecto``? Izgleda da kada je re~ o svesti mo`e se mnogo govoriti, pristupa sa razli~itih aspekata. Mi smo odabrali jedan – rekli bismo objektivisti~ki pristup i pa }emo poku{ati da obrazlo`imo na{ stav nakon uvodnog razmatranja. Ukaza}emo na probleme koji se javljali istorijskom toku poku{aja da se izdvoji objektivno od subjektivnog u pristupu samoj svesti. Pojmovi su tako uop{teni da su li{eni, rekli bismo, nau~ne upotrebljivosti. Gde su utisci se}anja? Postavljaju se niz pitanja. Uzmimo termine dinami~nosti ili stati~nosti u psihi~kim pojmovima – kako njih sagledati u procesu svesnosti, svesti, prisvesti, nadsvesti, podsvesti, te nesvesti ili podsvesti? Jo{ ako ovde dodamo i postojanje parasvesti, oda je povezanost sa procesima pam}enja, odista podlo`an jednoj suptilnijoj analizi.

Da se malo pro{etamo kroz istorijski pogled na pojmove svesti, sa stru~nog, tada dominantnog «nau~nog» stanovi{ta. Me|u prvima

131

koji je jasnije ukazao na koncepciju o svesti bio je Anaksagora, u petom veku prene. On je svest ozna~io kao n o u s – shvataju}i kao sveop{ti kao intelekt, koji upravlja kretanjem sveta, kosmosa. Po njemu nous je beskona~ni, samoreguliraju}i izvor kretanja, supstance koja se ne me{a sa drugim delovima tela, ipak je potrebno za sve {to je postoji, tako|e neophodno je za sve {to je `ivo, svojstvo koje je sli~no i (nekim) `ivotinjama kao i ~oveku. Iz ovoga je jasno da je svest kod Anaksagore jedno od osnovnih svojstava – pokreta~a u prirodi. Takvo u~enje o nousu, svesti, vi{e je razvijano od u~enika Anaksegore, nego od njega samoga, koji je vi{e insistirao na postojanje ve~nih elementa ja, koje ipak pokre}e nous. Odista je tada upam}eno kod jedne osobe bilo povezano sa njegovom sve{}u, kao celine.

Aristotel, koji je skoro posle dva veka imao mogu}nosti da koristi tekovine svojih umnih prethodnika u svom delu “De anima” razmatrao je probleme svesti i du{e. On je dosta jasno odvojio me|usobno ova dva pojma. Tako on pi{e o tome dosta jasno za svoje vreme. “Mi do danas ne raspola`emo nikakvim elementima homeomerije svesti ili o sposobnostima mi{ljenja; vidimo da je svest jedno od svojstava du{e, sposobnost koja je neophodna da se razlikuje ve~no od prolaznoga. Samo svest mo`e da postoji nezavisno od ostalih du{evnih funkcija”. Mo`emo re}i da je to bio pravi po~etak jasnijeg sagledavanja psihi~kih funkcija, odvojeno od du{e kao ne{to celovito, posebno, sa stavljeno “od delova”. Kakvo je poreklo du{e, pa i svesti u za~etom plodu koji se nalazi u materici, postavljao je sebi pitanje Aristotel. On je smatrao da embrion u po~etku sastavljen, od vegetativne du{e koja kasnije se transformi{e u du{u sa~injenu od ose}anja, a tek samim poro|ajem dobija – kao oblik bo`anskog dara – razumnu du{u. Za svoje vreme to je bio znatan napredak. O~igledno da je on dinami~ki posmatrao razvoj ploda najpre u materici, pa kroz njega i razvoj du{e, sastavljena iz razli~itih delova. Du{a sama, proizilazila bi iz ne~eg organskog i sa

132

zbivanjima koje imaju svoj po~etak u organskom (“vegetativno”), koje kasnije evoluira da bi se stvorili uslovi kako bi se “udahnula bo`anska du{a”. Bilo bi to ono {to bismo ozna~ili kao ne{to upam}eno. Gde, postavljalo bi se pitanje? U svest, sledio bi odgovor, kao logi~an nastavak pretpostavke.

Kao {to se mo`e videti u osnovi Aristotel je bio dosta blizak nekim postavkama koje i danas mogu poslu`iti kao po~etnu osnovu za dalja istra`ivanja na polju duha, du{e, samog pam}enja psihi~kih funkcija, delova, celine - veze sa organskim “materijalnim”. Kao {to se mo`e videti iz njegovog izlaganja, dosta je jasno i danas, bilo je prihvatljivo od nekih savremenika, tako|e i tokom vekova koji su sledili. Njegov vi{e dualistiti~ki nego eklekti~ki na~in pristupa radije je prihvatan nego jednostavnije monisti~ko prila`enje bilo sa jedne ili druge strane.

Da bi bolje shvatili Aristotelovo stanovi{te – najbolje je da pratimo kako on vidi poreklo duha i du{e u telu. Naime on isti~e da je ve} u plodu koji se tek za~eo “sa~injen od vegetativne du{e”. Po njemu ve} u zametku postoji svojevrsna du{a, ali je neposredno povezana sa telom. U po~etku ona je “vegetativna”, ona se dalje menja, “transformi{e se” u nove oblike koji stvaraju uslove da se razvijaju emocije. Ove nisu date same od sebe, nastaju takve promene da nastaju uslovi koji slede – “da bi se udahnula bo`anska du{a”. Ovakav pristup, koji je dualisti~ki, sa svim svojstvima eklektizma – dosta uspe{no je mirio suprotnosti bar u intelektualnim krugovima. Du{a je ipak bo`anska, ona se ne mo`e udahnuti bilo gde, u bilo koji predmet pa da ovaj o`ivi, ve} na terenu koji je pripremljen – u telu koji “vegetativno” sazreva (to ga znatno razlikuje od stavova nosioca nekih religija). Ovakav pristup je dosta jasno fundiran, polazi od empirijskih i nau~nih stavova. Stvaranjem odre|enih preduslova udahnjuje se du{a “koja ima svoje

133

emocije”. Jasno je da se ovde radi o «udahnjivanja», deponovanje u pam}enje, iskazano savremenom terminologijom..

Srednji vek je zamaglio neke od stavova koji su gore izneti, ali je tek renesansa ponovo obasjala neke stavove Aristotetela u punom svetlu.

R.Dekart je istakao da svako otkri}e treba podvr}i strogoj sumnji, pa ga podvr}i kontroli. Ako je ne{to istinito pa se zasniva na argumentima tada nema mesta sumnji. Kao da je ukazao da je jo{ jedno svojstvo svesti – mi{ljenje, koji treba da potvrdi ili odagna sumnju. Te{ko je re}i da bez prethodnog obavljenog procesa pam}enja, da bi funkcionisalo mi{ljenje. Ukazao je uprkos svojim protivnicima, a i stavovima koji su u to doba dominirali – da paralelno postoje duh i materija. Bog nas ne vara, smatra on, on stvara du{u, pa je atribut du{e mi{ljenje, a atribut tela – prostornost. Do{ao je do lokalizacije du{e – to je mozak, u kome je deponovan upam}eni materijal. Zna se da je ovaj ishranjen od strane krvi koja dolazi iz organizma.

Nije ~udo {to su bili utrti putevi da se pojavi jedan B. Spinoza, koji je uprkos te{kom prokletstvu svojih jevrejskih sunarodnika, - kao “inkarnaciju satane” - oti{ao jo{ dalje od svog slavnog prethodnika. Postoji jedna beskrajna supstanca, koja proisti~e sama iz sebe – causa sui - i da javlja se autonomnost prirode, u strogom kauzalitetu pored Boga postoji i priroda – deus sive natura. Priroda sve stvara – natura naturans. Sva bi}a poseduju nagone, a najja~i je nagon samoodr`anja. Sa druge strane svakoj fizi~koj aktivnosti postoji jedna duhovna. Priroda, kao i du{a poseduje niz svojstava – atributa. Time dolazi i do spoznaje o svesti ~iji je atribut “da razum opa`a supstanciju a razum opa`a i tok mi{ljenja”. Glavno je modifikacija mi{ljenja koje proizilazi iz razuma i volje, a u fizi~kom svetu postoji prostornost sa mirovanjem i kretanjem. Prvi put je dosta jasno ukazano na objektivnost psiho-fizi~kog paralelizma. ^ovekov duh je strogo determinisan uz delovanje

134

modusa mi{ljenja – koje sputava slobodu volje. Ideja o slobodi se zasniva na nepoznavanju mogu}ih uzroka i posledica. U njegovim stavovima se nagla{ava stvaranje etapa u razvoju – stvaranje nivoa psiholo{kih pojava. Postoje modifikacije mi{ljenja, to su razum i volja. Postoje i raznovrsna afektivna stanja koja se odvijaju “geometrijskim redom”: radost, `alost i po`ude. Sve ovo ulazi u procese upam}ivanja, koji ~ini jedan od osnova svega {to ~ovek do`ivljava. Ovi bi se nalazili na prvom nivou duhovne egzistencije. Slede}i nivo bio bi razum. U njega je uneseno, upam}eno, shva}eno. Kod ~oveka treba da prevlada nad navedenim afektivnim stanjima. Kako }emo saznati {ta je razumno? Samo ono {to je korisno i za druge ljude. Slede}i nivo, tre}i, je manifestacija duha, koji spoznaje su{tinu stvari – dolazi do spoznaje samog Boga ili prirode. Ima jo{ jedna pojava koja izvire iz ovog saznanja – to je i n t u i c i j a, kojom se spoznaje su{tina stvari. Pomo}u intuicije spoznajemo Boga i prirodu, ali do spoznaje ve~nosti (sub specie aeternalis), do intelektualne ljubavi prema Bogu (amor Dei intelectualis ).

Brojni su nau~nici, a ne samo filozofi, koji su poku{ali da se pribli`e saznanju o svesti. Mi smo, kao {to se vidi naveli po dva filozofa starog i po dva srednjeg veka. Ukazali smo na probleme koje su oni istakli, sa koliko dubine su uspeli da se pribli`e pravom sagledavanju i poimanju su{tine svesti. U novije doba se pomno izu~avaju neki modaliteti svesti. Posebno je zanimljiv stav odnosa mozga i svesti, ne samo pitanje lokalizacije nego i znatno {ire. Mnogo je pristupa sa raznih aspekata.. Mi }emo se zadr`ati na nekim autorima koji to poku{ali da razre{e.

Waren H.C. (1934.) favorizuje stav da se svesno bitisanje pro{losti i budu}nost odvija na slede}i na~in. "To je op{ta suma procesa u organizmu na osnovu kojih ovaj reaguje kao jedinstveni dinami~ki sistem na uobi~ajene spoljne dra`i u odre|enom sadejstvu – u me|

135

usobnom odnosu izme|u svoje pro{losti i svoje budu}nosti. To je organizovano svesno iskustvo".

Sodger J. (1941.) svest shvata kao sistem vi{e procesa, koji su povezani u lancu u ~ijem je centru je pam}enje, ~ime se uspostavlja veza izme|u pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. Taj sistem je na izvestan na~in sli~an doga|anjima u materiji, pa sve je to dosta te{ko, zbog slo`enosti, potpuno razumeti. "Svest se mo`e shvatiti kao ne{to, ni psihi~ko ni materijalno, ali istovremeno i jedno drugo". Dalje navodi da se nekad procesi javljaju istovremeno i kao materijalni i kao psihi~ki, a drugi put se pojavljuju ni kao jedni ni kao drugi .

Drever J. (l952.) govori o svesti kao su{tinu psihi~kih zbivanja i nagla{ava da je svest "organizovana celina psihi~kih procesa, svesno-saznajnih, potom nesvesnih, endopsih~kih i odgovaraju}ih struktura mozga – u kojima se sve to odigrava" .

Na osnovu dobijenih podataka moglo se pri}i definiciji s v e s t i. " i ona predstavlja organizovanu grupu procesa i nervnog tkiva, poniklih kao odgovor na prethodna delovanja intrapsihi~kih i ekstrapsihi~kih doga|anja, kao i upam}enog mnesti~kog materijala. Radi se o procesu se}anja, koja se klasifikuju, transformi{u i kodiranu, pre nego {to nastupi delovanje, ~ije posledice je mogu}e predvideti u zavisnosti od samog po~etka informacije. To svojstvo koje je neorgansko u svojoj su{tini i preobra`ava se nizom zbivanja i u organsko. Zna~i, pam}enje ima svojstvo dualiteta, pored organskog jo{ i psihi~kog. Svemu ovome se dodaju emocije, a kod ~oveka ma{ta i `aljenje. (Iz Oksfordskog vel.re~nika.l955.).

Saznanje o pro{losti i njoj mo`e se ozna~iti i kao pam}enje, kao mi{ljenje sa ciljem i namerom, "sa usmeravanjem misli, volje ili ose}anja, strastima ili `eljama, pa i sa bestelesnim nosiocima psihi~kih svojstava". To bi trebalo odvojiti od posebnih odlika du{e u celini, za razliku od pojedina~nih svojstava od volje i emocija.

136

Po Eccles-u J.C. (l953.) svest se shvata "kao ono {to se odnosi prema budnom razumu, u svim osnovnim pravcima, - opa`anja, ose}anje, mi{ljenje, pam}enje, `elje, kao takve psihi~ke procese treba shvatiti – kao rezultat ste~enog iskustva".

Kuhlenbebeck H. (l961.), isti~e "da je svest sistem kao sinonim za budno stanje, a ovo se mo`e kao opa`anje, uno{enje u pam}enje i saznanje. U kratkom preseku se mo`e izdvojiti vizuelne, slu{ne, taktilne mirisne i ukusne percepcije". Sve to je povezano sa sposobno{}u apstraktnog senzualnog, emocionalnog pam}enja u kojima se pro`ima svest kao ne{to {to sinteti{e navedene psihi~ke funkcije .

Rainer J.D. (l962.) svest "smatra kao vi{i stepen funkcionisanja nervnog sistema pomo}u koga se mo`e da procenjuju unutra{nje i spolja{nje dra`i". U stanju budnosti se vr{e odre|eni procesi, koji kod ~oveka imaju svojstva pro`eta bilo i pojedina~nim i celovitim delovima kao svest.

Kao {to se vidi u izu~avanju svesti postoje niz postavki sa vi{e aspekata. Postoje vi{e prilaza, niz pitanja i odgovora, poku{aja tuma~enja - na osnovu posmatranja, eksperimenata - ali se ne daju jasne postavke koje bi mogle da daju obja{njenja o tome kako treba shvatiti svest u njegovim op{tim ili pojedina~nim modalitetima.

Mi ne mislimo da dajemo sveobuhvatni odgovor na probleme svesti, ali bi se zadr`ali n probleme odnose izme|u du{evnog `ivota, funkcionisanja u oblasti du{evnog `ivota i materije koja ga proizvodi. Ta~nije mi smo istakli da postoje bar {est oblasti koje svest shvataju kao ne{to posebno (filozofija, religija, literatura, psihologija, fiziologija, klini~ko stanje) i svaka od ovih ima svoju terminologiju i definiciju. Ipak, mi `elimo da uka`emo na ono {to ~ini svest ne{to {to je

137

svojstveno ljudskom bi}u u njegovom osnovnom bitisanju – kao ~oveka.

Pregled ogromne nau~ne literature o svesti pokazuje konsenzus nau~nika u slede}em: svest je funkcija ~ovekovog mozga. Od ove ta~ke po~inje velika potraga za su{tinom svesti.

Rezultat konsenzusa mo`e se iskazati ne{to op{irnije: svest je izraz funkcionisanja mozga, psihi~ka funkcija i nema svesti bez rada mozga, njegovih neurona i sinapsi, transmitera, elektri~nih potencijala, gradijenata – a o svemu ovome mogu} govor nauke, mogu}a je primena nau~ih metoda. Svest je j e d n a od psihi~kih funkcija i u tesnoj je vezi sa drugim psihi~kim funkcijama koje pro`ima, uslovljava, dopunjava, i – ako je mogu}e da se upotrebi izraz – o s v e t l j a v a i h. Svest se mo`e istra`iti posmatranjem pona{anja ljudi i kontaktom sa njima pomo}u usvojenih simbola – verbalnih ili neverbalnih. Prema sada{njoj, savremenoj upotrebi termina "svest" ovaj se ne bi mogao poistovetiti sa terminima kao {to su "psiha", "du{a", "Anima", itd. U ranijim periodima bilo je poistove}ivanja ovih termina.

Svest je i stanje b u d n o s t i. Tako se ponekad ka`e. Ali u dvostrukom smislu: ~ovek je budan kad ne spava. Mo`emo se i pitati, koje je stvarno prirodno stanje za ~oveka, budnost ili spavanje, zapravo ne ra|a li se ljudsko bi}e iz sna? Zar ne bismo mogli re}i da je prvi krik novoro|en~etu bu|enje iz sna, iz beskona~nog spavanja, a pla~ kao prvobitno stanje – reakcija na budnost? A zar ne mo`e da se ka`e da biljke i `ivotinje nisu budne, onda iskaz "^ovek je, me|utim, budan" – ima zna~enje relevantno za na{u temu. U ovom smislu osoba, ~ovek kao pojedinac, kao li~nost svestan je sebe, razlikuje objektivni svet i svoj subjektivni svet, dakle svestan je drugog sveta, a orijenti{e se u vremenu i prostoru. Treba ovde jasno re}i da postoji posebno stanje svesti u snovima, koje je jo{ filozofija isto~nih naroda nazna~ila (npr. Upani{ade, pre vi{e od tri hiljada godina).

138

Da bi se sa~uvala koherentnost na{eg izlaganja, a pre svega da se vidi u kojoj meri mi ukazujemo na neke specifi~nosti u ovoj, na{oj, terminologiji i {ta je zapravo novo u na{em izlaganju, odnosno {to mi mo`emo na poseban na~in da izlo`imo. Radi konzistentnosti u onome {to bismo mi ozna~ili kao modaliteti svesti – kao specifi~an slu~aj, pa bismo umesto nadsvesti govorili o nadsvesnim radnjama, umesto o prisvesti govorili o prisvesnim radnjama i tako redom.

Svesne bi bile one radnje koje li~nost obavlja u budnom stanju (za razliku od svesti u snu, svest sna, nesvesno, prisvesno itd. u snu), jasno ih usmerava, pri ~emu subjekat zna {ta radi, zbog ~ega, ko je on, ko su drugi, gde je i kada se to obavlja. To bi bila normalna,svakodnevna svest, ili da je jednostavno ozna~avamo jednim razumljivim terminom to bi bila eusvest (od s. gr~ke re~i eu, i u slo`enicama zna~i: dobro, valjano, pravilno, lepo,) . Zapravo, to je sve {to je, jasna svest u `i`i aktuelnih radnji i doga|anja u li~nosti. O snovima }e biti re~i na posebnom mestu.

Ve} smo ne{to rekli o prisvesti. Ovde bi dodali da su prisvesne sve radnje koje osoba obavlja u o~uvanoj svesti, ali se radnje odvijaju sa ranije postavljenim ili usmeravanim ciljevima, ali koje su prestale biti u "`i`i svesti". Zapravo, nedvosmisleno mo`emo re}i da prisvesno odre|uje pona{anje svakog pojedinca i svakog trenutka, kao dirigent svesnih radnji, dirigent koji se na prvi pogled "ne prime}uje,a stalno deluje". Ovo mo`emo smatrati kao specifi~an slu~aj. A u op{tem obliku prisvesno je ono {to se mo`e voljom osobe izazvati, "prizvati" u svest. Kao «rezervoar pam}enja» mogli bismo da ka`emo da je vid prisvesti. Znanje jezika ( i ne samo jezika) je u sferi prisvesti i njegovo pokretanje nije samo se}anje, ve} je to prelazak iz prisvesti u svest. Mo`e se re}i da je prisvesan sadr`aj u dubljim slojevima li~nosti, da tesno komunicira i nekad jako uti~e na svesne radnje (a da ih subjekat nije sasvim svestan). Zapravo, ono {to za prisvest mo`emo re}i: to je

139

scena du{evnih zbivanja, oblik vododelnice du{evnog `ivota, ili jasnije to je nevidljivi dirigent du{evnih radnji.

Nadsvesne radnje su one koje usmeravaju sve aktivnosti jedne li~nosti da moraju biti upravo onako kako je usmerio dirigent (iz prisvesti), i kontroli{e u kojoj meri su u skladu sa "stvarnim `eljama" prisvesnog ili ~ak i podsvesnog preformiranog u nadsvesno. Zapravo nadsvesno se po~inje da preformira iz svesnog, prisvesnog i mo`e biti pravi izvor du{evnih patnji ukoliko se ne ostvaruju ciljevi koji su zacrtani u nadsvesti.Podsvesne radnje su one koje su uz dirigovanja nadsvesti potisnute najpre u prisvest – pa su zatim sme{tene u podsvest. Zna~i to su one aktivnosti koje su bile svesne (po nama u eusveseti), a onda ili ostvarene, ili ~esto neostvarene, a `eljno o~ekivane, funkcijom, ta~nije akcijom nadsvesti – duboko potisnute u neku vrstu "du{evnog depoa". Pa ipak, sfera podsvesti se formirala iz sfere svesti i prisvesti, za razliku od sfere nesvesnog, koja se po~ela da formira u ranom razvoju ~oveka, embrionalno i paleontolo{ki. Izgleda da analiti~ari najvi{e te`e da usmere ovaj deo du{evnog `ivota, bihejvioralna psihoterapija na prisvesnu oblast, a kognitivne metode prevashodno na nadsvest. Duhovni oblici delatnost bi se vi{e bavili ukupnim uskla|ivanjima svih ovih radnji. Osobe, prepu{tene same sebi, a “izlo`eni delovanju podsvesnih konflikata” mo`emo uslovno re}i da se u njima produkuju psihosomatske bolesti (gastritis, ulkus dvanaestopala~nog creva, bronhijalna astma, hipertenzija itd.).

Nesvesne su one radnje , koje kao {to je re~eno, formiraju zajedno sa biolo{kim strukturama, i vuku poreklo u funkcijama uslovnih radnji, koje su zacrtane u genskim predominantama koje su inkapsulirane u biohemijskim procesima i u tesnim vezama su sa neurovegetatvnim zbivanjima i tako|e sa hormonima, kao i doga|ajima koji su tesno povezani sa funkcijama kore velikog mozga,njegovim uslovnim refleksima. Ove radnje se mogu smatrati i kao

140

"automatizovane" i ne mogu se podvr}i svesnoj voljnoj radnji po aktuelnoj `elji subjekta, pa se neretko otka~e bez jasne kontrole subjekta. Mogu biti izraz aktivacije nekih bolesti, pa i onkogena, nekih oblika artroze, katarakte, neuropatija, multiple skleroze.

Parasvesne su one najzagonetnije radnje oko kojih jo{ duge ne}e biti saglasnosti me|u stru~njacima. To je ona oblast du{evnog `ivota koji je nedostupan racionalnom razumevanju svega onoga {to se zbiva. Parasvesno je takav izvor du{evnih zbivanja kojih nismo svesni, a one se mogu shvatiti kao direktno uticanje na na{e du{evne funkcije iz nekih usmerljivih, ali svesti (eusvesti) nedoku~ivih izvora. Parasvest je posebna funkcija same svesti i odnosi se na van~ulnog saznajnog,. duhovnog procesa. Svojstvo koje je prisutno i kod (nekih) ki~menjaka, ali kod ~oveka mo`e biti otkriveno posebnim interesom i obukom pojedinca obdarenih ovim svojstvom.Parapsiholo{ka metoda svesti je sposobnost izu~avanje komunikacije izvan upravne kontrole nadsvesti, ali u saradnji sa njom i sa ostalim strukturama svesti, omogu}ava relacije koje mogu biti i neprihvatljive za eusvest, ali zato kontakt se ostvaruje bez jasnih granica u prostoru i vremenu.

Parasvest je sve vi{e predmet interesovanja biolo{kih, psiholo{kih i sociolo{kih istra`ivanja. Ova se vr{e u dva pravca: obzirom na postojanje i u vezi sa ekstrasenzori~nim percepcijama, sa prekognicijom, vidovito{}u, pa i telepatijom. Parasvest se shvata kao neko direktno saznanje, bez prethodnog "svesnog u~enja". Poku{aji da se parasvest izvede iz prisvesnog, podsvesnog, nadsvesnog, nesvesnog, - nisu imali uspeha, jer su ove ne{to "dalje" od svesti. Parasvest nije u tesnoj vezi sa pam}enjem, ona je u nekoj prikrivenoj vezi sa ma{tom, imaginacijom. Ona je izvor intuicije, umetni~kog, pa mo`da i nekih nau~nih nadahnu}a. Jasno je da parasvest ima svojstvo imaginacije koja cilja na realitet. Ta~nije, kako mo`emo objasniti nadahnu}a proroka, koji uspostavljaju vezu sa "nekim uzvi{enim

141

oblastima", ina~e nedostupnih poimanju svesti (eusvesti). Ima nau~nika koji strasno vr{e parapsihoholo{ke eksperimente i godinama ih stereotipnom ponavljaju uz statisti~ku verifikaciju. Ve}ina "realista" negira te eksperimente. ^esto se i same eksperimentatori obeshrabre. Nije ~udo, jer parasvesno nije doku~ivo za prose~nu svest, za eusvest. Tako se parasvest, kao imaginacija, pa ako nije za nauku ne{to neva`no, onda se ona mo`e ozna~iti kao ona sfera u kojoj nalaze svoje poreklo mehanizmi invencije i intuicije. Izgleda da je posebna odlika parasvesrti {to ona dejstvuje, a da se svest ne gubi. Mo`e li se re}i da se i u njoj nalaze deponovani sadr`aju mnesti~kog iskustva? Ako su ve} pomenuti modaliteti svesti svedu na pojmove – kao parasvest se mo`e jo{ i shvatiti kao ne{to u vezi sa sve{}u, u kojoj se nalaze ugra|eni neki od memorisanih sadr`aja prethodnog `ivotnog do`ivljavanja, ali ispod nivoa jasne svesti,ali se te{ko mo`e jasno ome|iti. To je te{ko dostupno metodolo{koj proveri, pogotovu nije sasvim identi~an za pojedinca, nego ima svoje osobenosti. Ovo mo`e delovati i nedovoljno jasno, sa terminolo{kog stanovi{ta. Mi poku{avamo da defini{emo ono {to nam `ivot name}e da ka`emo svakodnevna praksa. I to ona koja nije sasvim bliska svakodnevnom `ivotu. Ipak postoji i deluje. ne iz mraka i pozadine, nego iz postojanje odre|enih pojava koje deluju na poseban na~in i ako ih je te{ko svesti na jasnu perceptivnu o~iglednost. Radi toga nije ~udo {to je parasvest ono {to se otkriva na poseban na~in i {to nije dostupno svakodnevnom iskustvu ve}ine "realnih" pojedinaca. Parasvest otkriva sadr`aje koji su te{ko dostupni ne samo svakodnevnom ve} i nau~nom iskustvu. Da li nauka treba da zanemari u javnosti postoje}i interes za parasvest ili da taj interes prou~ava samo sa sociolo{kog stanovi{ta i metodama sociologije? Ako parasvest stoji u osnovi nastanka i `ivota brojnih religija. Ona ne treba da bude samo marginalni zadatak nauke. Ispitivanja koja se vr{e u ovoj oblasti ne mogu se sasvim zanemarivati (Wolman B. )

142

Osvrnu}emo se na neke gnoseolo{ke dileme. Bez obzira {to su one u osnovi zasnovane na tekovinama psihologije ipak se mogu sagledati neki aspekti razvoja procesa mi{ljenja tokom preformiranja onoga {to bi ozna~ili kao svesnost sagledavanja sveta koji nas okru`uje. Sa tog stanovi{ta mo`emo re}i da postoje "etape saznajnog procesa". Neki govore o animizmu (svet koji nas okru`uje, ne`ivi i `ivi, ima svoju du{u, njima upravljaju magijske sile), religijskog tuma~enja sveta (bo`anstva i Bog su tvorci sveg vidljivog i nevidljivog), empirijskog sagledavanja (sve {to ~ovek do`ivi kroz svoje iskustvo - mo`e se prihvatiti kao realno), senzualisti~ko-duhovno sagledavanje sveta, nau~nog pristupa kao jedine mogu}nosti pravog saznanja sveta i na kraju mogu}nosti me{anja, pojedina~nih ili svih navedenih struktura u jednoj li~nosti.

Obra}aju}i pa`nju na te{ko}e prethodnih razmatranja, mo`emo re}i da se glavna smetnja odnosila na to {to se upotreba re~i "svest" kao na pojam svesti i u naj{irem i u njegovom naju`em smislu re~i (Rubin{tajn S.L., 1957. ).Da li je ovakvo «obja{njenje» ne{to jasnije, pod uslovom da je dato van koncepcije dogmatskog refleksolo{kog stava. Ovo je stav jednog veoma poznatog i posebno uva`avanog psihologa. Evo jo{ jednog poku{aja pribli`avanju ovom problemu. «Drugim re~ima, pokazalo se da o mentalnim stanjima govorimo na predmetno neutralan na~in ili ontolo{ko neutralan na~in: da na taj na~in govora, sam po sebi,, nema ni dualisti~ke ni materijalisti~ke implikacije. A tako bi bio otvoren put za materijalisti~ku interpretaciju mentalnih termina, jer bi nam istra`ivanja u neuronaukama mogla otkriti standardnu ili kauzalnu ulogu mentalnih stanja u stvarni realizuje odre|ena stanja mozga. To bi, razume se. Da opisuju}i ili obja{njavaju}i ~ovekovo pona{anje ne moramo da se pozivamo na postojanje stanja koja bi se odlikovala nekim nesvodljivim ili nefizi~kim svojstvima» (Grahek N., 1990). Koliko ovakav pristup pru`a osobi koja tra`i

143

razja{njenje problema svesti - jasnijim? Mi ovde poku{avamo da se pribli`imo «materiji» koja produkuje svest, zna~i mentalni proces. Mi bismo ostavili filozofima da se spore oko ovoga, li mi lekari moramo jasno znati {ta je svest, svesnost, kao mentalni proces, da bi pomogli ~oveku. Ontolozima ka`emo, ali ne samo njima, bez dobrog, skladnog, funkcionisanja mozga nema produkcije svesnosti kao mentalnog procesa.

Svest u {irem smislu je osnov svojih modaliteta, a svest u u`em smislu (pomenuta eusvest) i sama je jedan od modaliteta i stoji uporedo sa ostalim modalitetima i uzajamno dejstvo ih pribli`ava ili ih razlikuje. Ali, da smisao dovoljno garantuje da ne nastane zbrka od ovih dveju upotreba re~i "svest". Na drugom mestu smo se dotakli jednog, veoma zanimljivog pitanja - a to svest u snu, kao svesnost sna i sanjanja, te probleme dvostruke (i vi{estruke svesti) u nekih shizofrenih bolesnika- O tome je pisao u svoje vreme Vuji} V. (1952).

Vr{ena su opse`na ispitivanja pona{anja svesti u hipnoti~kom stanju, pa se mo`e govoriti i o svesti prilikom jedne takve seanse, kada je svest locirana samo na odre|ene proces, mo}ne sugestije kod pogodnih osoba (Kroger W., 1977). Pam}enje u tom stanju je svojstveno samo tom kontinuitetu.Odvija se kontakt izme|u hipnotizera i subjekta, odnosno medijuma. U hipnoti~ko stanju pam}enje se odvija, ali samo za vreme samog hipnoti~kog stanja. Nakon «bu|enja iz hipnoze», postoji prekid kontinuiteta pam}enje koji se odnosi na hipnoti~ko stanje i onoga {to se odigravalo. Reklo bi se da postoji samo parcijalno pam}enje

Parcijalno pam}enje se odvija tako {to u trenucima izmenjene svesti, subjekat ne percepira celokupnu situaciju, nego samo pojedine aspekte ud celine. Samo pojedine sekvence toka ili delova jedne vizuelne, auditivne ili jedne sredine u kojoj se odvija ceo tok zbivanja. Parcijalno pam}enje se odnosi na delimi~no se}anje, ali ga treba razlikovati od zaboravljanja, posebno od parcijalnog se}anja.

144

Parcijalno ili delimi~no se}anje se odnosi na poku{aj shvatanja jedne celine iz pro{losti, ali subjekat nije u stanju da shvati celinu i privedu «po `elji» u svesti.

O problemima koji se odnose o ulozi svesti pri upam}ivanju bi}e op{irnije na drugom mestu. Pote{ko}a je u tome {to se uop{te nije govorilo o samosvesti. Radi se o svesti o sebi. Na posredan na~in je, dakle, bilo govora i o samosvesti. Ina~e se mo`e re}i da su ta dva odnosa - odnos prema sebi i odnos prema drugom – predmet neprestanih dijaloga i u nauci i u filozofiji. Pri ovome se pravi jasna razlika izme|u biolo{ke svesti, odnosno stanja budnosti, koja postoji kod nekih `ivotinja i svesnosti – svojstvo rezervisano isklju~ivo za homo sapiens-a. Kada smo govorili o modalitetima mislili smo samo na modalitete koji se javljaju kod ~oveka. Jasno je da se o svesti mo`e govoriti sa vi{e aspekata. U prvom redu to su biolo{ki procesi, povezani sa fiziologijom, biohemijom, farmakologijom. [iroke su lepeze upotreba termina u filozofiji, politici, religiji itd. Mi smo poku{ali da samo delimi~no bacimo pogled i to u prvom redu tekovinama koje nam daje doprinos neurolo{ka i ako ho}emo - posebno psihijatrijska klini~ke prakse. Istovremeno ukazujemo ne {arolikost ne samo modaliteta svesti nego i slo`enost njene terminologije, i pored toga {to se svima nama ~ini vrlo blizak {iroko kori{}en pojam o svesti.

Mi smo se opredelili da uka`emo na neke modalitete u kojima se ispoljava svest, nezavisno od {iroke upotrebe u raznim oblastima ljudske delatnosti. Nas je interesovala prevashodno fakti~ka upotreba svesti, odnosno njena klini~ka vrednost.

Mi smo u vi{e mahova nazna~ili da je svest samo jedna od elementarnih psihi~kih funkcija i to bazi~na. Ona je i posebna u zna~ajnoj meri posebno specifi~na za ljudsku vrstu, i za ~oveka kao pojedinca. Svest kakvu ima ~ove, - svest o sebi i svest o drugima, prostoru i vremenu. I pam}enje je je usa|eno ne samo u psiholo{ke nivoe, nego i u biolo{ke strukture anatomske strukture, biohemijske i u

145

koje je i sadr`an mnesti~ki materijal. Rekli smo da je i bazi~na je {to se dobija samim biolo{kim postojanjem, ro|enjem, ali je podlo`na cikli~nim promenama, kao i ve}ina ispoljavanja u biolo{kom svetu. Bez razumevanja svesti te{ko bi mogle jasno da shvate i druge psihi~ke funkcije. Popularno je ali i ta~no izre}i jednu istinu – svest osvetljava neke du{evne funkcije.

Pam}enje je tako|e elementarna psihi~ka funkcija, ali ima, kao i svest vi{e modaliteta. Mo`e se re}i da se i pam}enje mo`e da odvija u raznovrsnim modalitetima. Kada se radi o pam}enju, u odnosu na svest rekli smo da postoji Nesvesni deo svesti, koji se odvija na nivou bezuslovnih i nekada i uslovnih refleksa. Oni su psihi~ki, ali nisu svesni. Upam}eni su, ali nisu dostupni svesti.

Ako znamo da postoje brzi ili usporen prelaz izme|u budnosti i spavanja, jasno je da ona postoji u samo ta dva osnovna oblika. Problem svesti sna i svest u snu zahteva posebnu studiju, ali to ne zna~i da su snovi poseban modalitet svesti, ve} samo kao jedna od formi posebnih ispoljavanja od njegovih modaliteta. Mi smo se potrudili da uka`emo na neke specifi~nosti svesti, sa poku{ajem da jasno uka`emo na vezu i pro`imanje pojedinih modaliteta.

Pitanje je kakav je odnosi izme|u pam}enja u «nesvesnom» i pam}enja u «podsvesnom» delu ljudskog psihi~kog?

Poku{a}emo da razlikujemo prisvesno od podsvesnog u pam}enju i toku pam}enja.

Nesvesno, a psihi~ko je je povezano, kao {to smo rekli sa organo-funkcionalnim, dok je podsvesno pam}enje «do{lo» ili prodrelo iz prisvesnog, nesvesnog, svesnog ili parasvesnog i sve se to slilo u dubinu podsvesti. Za razliku od psihoanaliti~ara, mo`e dosta jasno razlikujemo podvesvesnog od nesvesnog, ali ne isklju~ujemo da se njihove relacije ne odvijaju u dubinama ljudske du{e donekle i autohtono.

146

Pri ovome mi smo istakli da centralno mesto u upravljanju na{im postupcima igra prisvest, da nadsvest kontroli{e, podsvest deluje iz dubine du{evnog, nesvest je povezana sa biolo{kim strukturama najneposrednije. Pam}enje se odvija u psiholo{kom pogledu u svim oblicima modaliteta svesti.

Nadsvest kontroli{e svesna ispoljavanja, posebno u svesti u uobi~ajenom smislu (eusvest), dok je parasvest ne{to kvalitativno posebno, ali da ima svoje odre|eno mesto u funkcionisanju modalita svesti i da se u svakom slu~aju ne sme zanemariti.Ovom prilikom mi smo se dotakli delimi~no samo o nekim svojstvima svesti, koji su vezane za klini~ke modalitete svesti, ali koje impliciraju i {ire sagledavanje teorije koje mogu da objasne pojavu svesnosti kod ~oveka.

MODALITETI SVESTI I PAM]ENJE

Kao {to se vidi u izu~avanju svesti postoje niz postavki sa vi{e aspekata. Postoje vi{e prilaza, niz pitanja i odgovora, poku{aja tuma~enja - na osnovu posmatranja, eksperimenata i njihovog tuma~enja – ali se ne daju jasne postavke koje bi mogle da daju obja{njenja o tome kako treba shvatiti svest u njegovim op{tim ili pojedina~nim modalitetima.

Mi ne mislimo da dajemo sveobuhvatni odgovor na probleme svesti, ali bi se zadr`ali n probleme odnose izme|u du{evnog `ivota, funkcionisanja u oblasti du{evnog `ivota i materije koja ga proizvodi. Ta~nije mi smo istakli da postoje bar {est oblasti koje svest shvataju kao ne{to posebno (filozofija, religija, literatura, psihologija, fiziologija, klini~ko stanje ) i svaka od ovih ima svoju terminologiju i definiciju.

147

Ipak, mi `elimo da uka`emo na ono {to ~ini svest ne{to {to je svojstveno ljudskom bi}u u njegovom osnovnom bitisanju – kao ~oveka.

Pregled ogromne nau~ne literature o svesti pokazuje konsenzus nau~nika u slede}em: svest je funkcija ~ovekovog mozga. Od ove ta~ke po~inje velika potraga za su{tinom svesti.

Rezultat konsenzusa mo`e se iskazati ne{to op{irnije: svest je izraz funkcionisanja mozga, psihi~ka funkcija i nema svesti bez rada mozga, njegovih neurona i sinapsi, transmitera, elektri~nih potencijala, gradijenata. Kada se radi o pam}enju proces je poseban i ne mora uvek da bude povezan sa sve{}u. Ipak treba znati– da o svemu ovome je mogu} sistematski model pristupa, ta~nije primena nau~ih metoda. Svest je j e d n a od psihi~kih funkcija i u tesnoj je vezi sa drugim psihi~kim funkcijama koje pro`ima, uslovljava, dopunjava, i – ako je mogu}e da se upotrebi izraz – o s v e t l j a v a i h. Kada se radi o pam}enju, ono mo`e biti povezano sa pojedinim modalitetima svesti, ali i ne mora. Svest se mo`e istra`iti posmatranjem pona{anja ljudi i kontaktom sa njima otkrivanjem {ta je kod njih upam}eno, ali i pomo}u usvojenih simbola – verbalnih ili neverbalnih. Prema sada{njoj, savremenoj upotrebi termina "svest" ovaj se ne bi mogao poistovetiti sa terminima kao {to su "psiha", "du{a", "anima", i td. U ranijim periodima bilo je poistove}ivanja ovih termina. Pa se u samo pam}enje nije jasno odvajalo od svesti, a kamo li od njegovih modaliteta.

Svest je pretpostavlja stanje b u d n o s t i. Tako se mo`e re}i. Ali u dvostrukom smislu: ~ovek je opa`a i pamti kad ne spava. Pod uslovom da ni{ta ne sanja. Dok sanja pam}enje postoji, ali pam}enju u snu, pam}enje snova. Mo`emo se i pitati, koje je stvarno prirodno stanje za ~oveka. Budnost ili spavanje, zapravo zar se ne ra|a li se ljudsko bi}e iz sna? Mogli bismo re}i da je prvi krik novoro|en~eta bu|enje iz sna, ta~nije iz stanja koje je najbli`e spavanju. Pla~ novoro|en~eta kao prvobitno stanje – reakcija na budnost? Tada, na svesnom

148

planu, nema pam}enja. [ta biva sa strukturama, koje su u formiranju. Njihovo pam}enje je predmet ispitivanja.

Mo`e se re}i dosta pouzdano da su mnogo toga «upamtili» iako nemaju svest koji ve} postoji ne samo kod primata, no i u ki~menjaka. Svaka jedinka pamti u skladu sa svojim «statusom» u prirodi, ali mo`e i ne mora biti i korelaciji sa nekim od oblika svesti.

"^ovek je, me|utim, budan, mo`e da pamti" – ima zna~enje koje je relevantno za na{u temu. ^ovek ne mora da bude budan, a mo`e da spava, ili da bude na neki na~in nesvestan (stanje anestezije, ili somnolencije, subkome, kome itd.). Mo`e da pamti i da ne sanja, ali sigurno pamti kada sanja. Ali ne mora da zadr`i sanjano i kada se probudi. U ovom smislu osoba, u stanju budnosti, ~ovek kao pojedinac, kao li~nost svestan je sebe, razlikuje objektivni svet i svoj subjektivni svet, dakle svestan je drugog sveta, a orijenti{e se u vremenu i prostoru.

Ovom prilikom bismo ne{to poku{ali da ka`emo o uobi~ajenoj svesti, ili svesti u "svakodnevnoj upotrebi". Mi bismo mogli da to o zna~imo i kao e u s v e s t, ili to bi bio onaj modalitet svesti koje }emo jasno razlikovati od ostalih dole definisanih modaliteta (nadsvest, prisvest, podsvest, nesvest i parasvesti). Zapravo to je ona svest – koje nismo sami svesni, a ona aktuelno funkcioni{e. To je ona svest koja osvetljava ili ta~nije nalazi se u `i`i Ego latinskog, tako|e ~ini na{e Ja, le Moi francuskih autora ili I engleskih, Ich nema~kih i t.d. i t.d.

Da bi se sa~uvala koherentnost na{eg izlaganja, a pre svega da se vidi u kojoj meri mi ukazujemo na neke specifi~nosti u ovoj, na{oj, terminologiji i {ta je zapravo novo u na{em izlaganju, odnosno {to mi mo`emo na poseban na~in da izlo`imo. Tako bi radi konzistentnosti u onome {to bi mi ozna~ili kao modaliteti svesti – kao specifi~an slu~aj, pa bi umesto nadsvesti govorili o nadsvesnim

149

radnjama, umesto o prisvesti govorili bi o prisvesnim radnjama i tako redom.

Svesne bi bile one radnje koje li~nost obavlja u budnom stanju (za razliku od svesti u snu, svest sna, nesvesno, prisvesno i td. u snu), jasno ih usmerava, pri ~emu subjekat zna {ta radi, zbog ~ega, ko je on, ko su drugi, gde je i kada se to obavlja. To bi bila normalna,svakodnevna svest, ili da je jednostrano ozna~avamo jednim razumljivijim terminom to bi bila eusvest. Zapravo, to je sve {to je u `i`i aktuelnih radnji i doga|anja u li~nosti. Smatra se da se kod ~oveka svesno pam}enje kontinuirano obavlja u stanjima budnosti, stanja svesti, eusvesti, o~uvane aktivne `i`e svesti.O snovima }e biti re~i na posebnom mestu.

Svesno i pam}enje kod ~oveka se mogu smatrati neodvojivim. Takvo shvatanje i razumljivo, po{to ~ovek, od kada zna za sebe, uvek vezuje svoju svest za pam}enje. Samo zahvaljuju}i jedinstvu funkcije svesti koja je povezana sa pam}enjem, mogu}e spojiti jednu osobu, jednu li~nost od njenog postojanja.

Prisvesne su sve radnje koje osoba obavlja u o~uvanoj svesti, ali se radnje odvijaju sa ranije postavljenim ili usmeravanim ciljevima, ali koje su prestale biti u "`i`i svesti".Po pravilu, sve {to je upam}enog biva posle du`eg ili kra}eg vremenskog perioda da se sprovede u «depoe» smesti upam}eno. Zapravo, nedvosmisleno mo`emo re}i da prisvesno predstavlja osnovu jedne li~nosti, gde su ispunjena depoa do`ivljenog mnesti~kog materijala.^ini se da i odre|enje pona{anja pojedinca i svakog trenutka, kao dirigent svesnih radnji, dirigent koji se na prvi pogled "ne prime}uje, a stalno deluje". Ovo mo`emo smatrati kao specifi~an slu~aj. A u op{tem obliku prisvesno je ono {to se mo`e voljom osobe izazvati, "prizvati" u svest. Za rezervoar pam}enja bi mogli da ka`emo da je vid egzistencije u prisvesti. Znanje jezika ( i ne samo jezika) je u sferi prisvesti i njegovo pokretanje nije samo se}anje, ve} je to prelazak iz prisvesti u svest.

150

Mo`e se re}i da je prisvesno sadr`ano u dubljim slojevima li~nosti, da tesno komunicira sa podsve{}u i svesnim elementima. Po pravilu, jako uti~u na svesne radnje (a da ih subjekat nije sasvim svestan). Posebno, kada se radi o mehanizmima upam}ivanja. Zapravo, ono {to za prisvest mo`emo re}i do je centar du{evnih zbivanja, oblik vododelnice du{evnog `ivota. Upam}ivanje je proces kada je neophodno svesnost u njenim modalitetima. Ve} prema njima se pam}enje i mo`e zadr`avati. ili jasnije to je nevidljivi dirigent du{evnih radnji.

Nadsvesne radnje su one koje usmeravaju sve aktivnosti jedne li~nosti da moraju biti upravo onako kako je usmerio dirigent (iz prisvesti), i k o n t r o l i { e u kojoj meri su u skladu sa "stvarnim `eljama" privesnog ili ~ak i podsvesnog preformiranog u nadsvesno. Zapravo nadsvesno se po~inje da preformira iz svesnog, prisvesnog i mo`e biti pravi izvor du{evnih patnji ukoliko se ne ostvaruju ciljevi koji su zacrtani u nadsvesti.

Treba imati na umu da svaka podela svesti, li~nosti, ili Ega (u terminologiji psihoanaliti~ara), kao i uop{te du{evnih funkcija je uslovna. Ta~nije neki oblik dogovora me|u stru~njacima koji se bave psihom, du{om ~oveka ili `ivotinja. Po nama biolo{ka osnova nesvesne psihe, a psiholo{ka je – to su refleksi ili ta~nije uslovni refleksi. Nave{}emo primer iz `ivota, koji bi ukazao na mehanizam kako se odvijaju veze sa odvijanjem pam}enja u dospevanje u nadsvesti kao i uticaja u u postupcima, koji nam na prvi pogled i nisu ba{ jasni. De~ak u tre}oj godini `ivota prisustvovao je sceni agresivno premla}ivanje svoga oca uve~e, pored hotela, ~iji je naziv bio Palasa.Tada je jasno ~uo da se sve to odigravalo u hotelu Palas, i ga je u`asavala izvesno vreme. Vreme je ipak, - prolazilo. On je odrastao i zaboravio na taj doga|aj. Nastao je sled doga|anja, a on je u razgovoru ~uo da treba da se na|e u hotelu Palas sa svojom devojkom Ve} sama ta re~ Palas, kod njega izaziva otpor a da ni sam ne zna {ta se to

151

doga|a sa njim. Nesvesni mehanizmi, stupaju u reakciju sa podsvesnim, prisvesnom, nadsvesnim, subjekat se preispituje. To bi bila reakcija nadsvesti.

^ini se da je vreme formiranja nadsvesti u ranom detinjstvu, po~ev od tre}e pa do {este-sedme godine. Neke od slike se}anja, prodiru direktno iz prisvesti u nadsvesti. Tako se formiraju elementi sna`ne korekcije postupaka.

Podvsesne radnje su one koje su uz dirigenciju nadsvesti potisnute najpre u prisvest – pa su zatim sme{tene u podsvest. Zna~i to su one aktivoosti koje su bile svesne (po nama u eusvesti), a onda ili ostvarene, ili ~esto neostvarene, a `eljno o~ekivane, funkcijom, me|u akcijom nadsvesti – duboko potisnute u neku vrstu "du{evnog depoa".

Radi se naj~e{}e o depoima pam}enja, potisnute iz svesti, preko prisvesti ili u korelaciji sa nadsvesti. Bile bi to i sna`ne emocionelne slike se}enja sna`ne, ali «zaboravljene». Pa ipak, sfera podsvesti se formirala iz sfere svesti i prisvesti, za razliku od sfere nesvesnog, koja se po~ela da formira u ranom razvoju ~oveka, embrionalno i paleontolo{ki.

U literaturi postoji me{anje, brkanje, ili zamenjuju termine kao {to su «nesvesno» i «podsvesno». Posebno kada se radi o terminologiji koju preferiraju Frojd i njegovi sledbenici. Preovla|uje termin «nesvesno». Izgleda da analiti~ari najvi{e te`e da usmere ovaj deo du{evnog `ivota, bihejvioralna psihoterapija na prisvesnu oblast, a kognitivne metode prevashodno na nadsvest. Duhovni oblici delatnost bi se vi{e bavili ukupnim uskla|ivanjima svih ovih radnji. Osobe, prepu{tene same sebi, a “izlo`eni delovanju podsvesnih konflikata” mo`emo uslovno re}i da se u njima produkuju psihosomatske bolesti (gastritis, ulkus dvanaestopala~nog creva, bronhijalna astma, hipertenzija i t.d.).

Nesvesne su one psihi~ke radnje, koje kao {to je re~eno, formiraju zajedno sa biolo{kim strukturama One i vuku

152

poreklo u funkcijama uslovnih radnji, koje su zacrtane u genskim predominantama koje su inkapsulirane u biohemijskim procesima. U su tesnim vezama su sa neurovegetatvnim zbivanjima i tako|e sa hormonima, kao i doga|ajima koji su tesno povezani sa funkcijama kore velikog mozga,njegovim uslovnim refleksima.

Pam}enje koje se odvija povezano sa biohemijskim procesima i uslovno-refleksnim mehanizmima imaju za osnov nesvesno u upam}ivanju i pam}enju. Ove radnje se mogu smatrati i kao "automatizovane" i ne mogu se podvr}i svesnoj voljnoj radnji po aktuelnoj `elji subjekta, pa se neretko otka~inju bez jasne kontrole subjekta. Mogu biti izraz aktivacije nekih bolesti, pa i onkogena, nekih oblika artroze, katarakte, neuropatija, multiple skleroze.

Parasvesne su one najzagonetnije radnje oko kojih jo{ duge ne}e biti saglasnosti me|u stru~njacima. To je ona oblast du{evnog `ivota koja je nedostupan racionalnom razumevanju svega onoga {to se zbiva. Parasvesno je takav izvor du{evnih zbivanja kojih nismo svesni, a one se mogu shvatiti kao direktno uticanje na na{e du{evne funkcije iz nekih usmerljivih, ali svesti (eusvesti) nedoku~ivih izvora.

Parasvest je sposobnost komunikacije izvan upravne kontrole nadsvesti, ali u saradnji sa njom i sa ostalim strukturama svesti, omogu}ava relacije koje mogu biti i neprihvatljive za eusvest, ali zato kontakt se ostvaruje bez jasnih granica u prostoru i vremenu.

Kakav je odnos izme|u pam}enja i parasvesti? Jasno je da je neposredna komunikacija izme|u subjektivnog sveta i onoga {to je njemu i dodira sa objektivnim svetom.

Parasvest je sve vi{e predmet interesovanja biolo{kih, psiholo{kih i sociolo{kih istra`ivanja. Ova se vr{e u dva pravca: obzirom na postojanje i u vezi sa ekstrasenzori~nim percepcijama, sa prekognicijom, vidovito{}u, te telepatijom. Razumljivo je da bez

153

u~estvovanje slika se}anja, pam}enja, parapsiholo{ka ispitivanja se ne mogu izvoditi.

Jasno je u svim istra`ivanjima percepcija i sa njim tesno povezano pam}enje se ne mo`e odvojiti. Posebno ako se parasvest se shvata kao neko direktno saznanje, bez prethodnog "svesnog u~enja". Poku{aji da se parasvest izvede iz prisvesnog, podsvesnog, nadsvesnog, nesvesnog, - nisu imali uspeha, jer su ove ne{to "dalje" od svesti, makar da se ~ini da pam}enje igra u ovome jednu od centralnih funkcija. Na prvi pogled izgleda da parasvest nije u tesnoj vezi sa pam}enjem. To je samo prividno, po{to je ona je parasvest u nekoj prikrivenoj vezi sa ma{tom, imaginacijom. Slobodno se mo`e re}i da pam}enje da je u tesnoj vezi sa ma{tom i imaginacijom.

Parasvesne osnove u kojima perzistiraju neki izmenjeni oblici pam}enja je izvor intuicije, umetni~kog, pa mo`da i nekih nau~nih nadahnu}a. Jasno je da parasvest ima svojstvo imaginacije koja cilja na realitet. Ta~nije, kako mo`emo objasniti nadahnu}a proroka, koji uspostavljaju vezu sa "nekim uzvi{enim oblastima", ina~e nedostupnih poimanju svesti (eusvesti). Ima nau~nika koji strasno vr{e parapsihoholo{ke eksperimente i godinama ih stereotipnom ponavljaju uz statisti~ku verifikaciju. Ve}ina "realista" negira te eksperimenti. ^esto se i sami eksperimentatori obeshrabre. Nije ~udo, jer parasvesno nije doku~ivo sa prose~nu svest, za eusvest. Tako se parasvest, kao imaginacija, pa ako nije za nauku ne{to neva`no, onda se ona mo`e ozna~iti kao ona sfera u kojoj nalaze svoje poreklo mehanizmi invencije i intuicije.

Invencija je sposobnost pronicljivosti. Odnosi se na duhovno saznanje koje se daje na osnovu ukupnosti neke li~nosti tokom njenog prethodnog postojanja. Mnogi je ne razlikuju od intuicije, ali mi to dosta jasno diferenciramo.

Intuicije je sposobnost neposrednog saznanja, poimanja, pri poku{aju da se jedna osoba, neki doga|aj, saznanja, prihvati,

154

objasni i predvidi, a da se prethodno iz te konkretne oblasti nije sve ovo proteklo na osnovu iskustva i procesa – poku{aj i gre{ka, nego sinteti~nog pona{anja ukupne zrelosti li~nosti.

Ima onih koji izjedna~avaju invenciju i intuiciju, kao i sposobnost produhovljenosti u celini. To je samo prividno. Treba jasno imati na umu da neke osobe rezonuju samo po tipu «prostih odnosa», to }e re}i samo na osnovu neposredne percepcije i kori{}enja samo egzistencijalnog pam}enja, Prema tome, invencija je posebna sposobnost, ali u toj oblasti bi intuicija prethodno obuhvata, najpre ne samo osovinsko pam}enje, nego i sposobnost sna`ne invencije, ali i ne{to {to bi se moglo odnositi i na «neposredno saznanje», neposredno obuhvatanje onoga {to se ve} prethodn0 odigravalo. Za intuiciju to ne bi bilo neophodno.

Izgleda da je posebna odlika parasvesti {to ona dejstvuje, a da se svest ne gubi. Parasvest je ;isto duhovna pojava, koja u sebi ve} uklju~uje pomenute svojstva li~nosti, da imaju u svojoj svesti i invenciju i intuiciju, i ako to nije obavezno, osnova parasvesti je povezivanja pro{losti, sada{njosti i budu}nosti kao odvojene fenomene, ali svojstvene samo osobama koje su ya to diferencirane. Ako su ve} pomenuti modaliteti svesti – kao predsvest, parasvest se mo`e jo{ i shvatiti kao ne{to poslesvesti. Radi toga nije ~udo {to je parasvest ono {to se otkriva na poseban na~in i {to nije dostupno svakodnevnom iskustvu ve}ine "realnih" pojedinaca.

Ona otkriva sadr`aje koji su te{ko dostupni nau~nom iskustvu. Da li nauka treba da zanemari u javnosti postoje}i interes za parasvest ili da taj interes prou~ava samo sa sociolo{kog stanovi{ta i metodama sociologije? Ako parasvest stoji u osnovi nastanka i `ivota svih religija, ona ne treba da bude samo marginalni zadatak nauke. Ispitivanja koja se vr{e u ovoj oblasti ne mogu se sasvim zanemarivati (Wolman B. )

155

Ovamo dotakli neke gnoseolo{ke dileme. Bez obzira {to su one u osnovi zasnovane na tekovinama psihologije ipak se mogu sagledati neki aspekti razvoja procesa mi{ljenja tokom preformiranja onoga {to bi ozna~ili kao svesnost sagledavanja sveta koji nas okru`uje. Sa tog stanovi{ta mo`emo re}i da postoje "etape saznajnog procesa". Neki govore o animizmu (svet koji nas okru`uje, ne`ivi i `ivi, ima svoju du{u, njima upravljaju magijske sile), religijskog tuma~enja sveta (bo`anstva i Bog su tvorci sveg vidljivog i nevidljivog), empirijsko sagledavanje (sve {to ~ovek do`ivi kroz svoje iskustvo - mo`e se prihvatiti kao realno), senzualisti~ko-duhovno sagledavanje sveta, nau~nog pristupa kao jedine mogu}nosti pravog saznanja sveta i na kraju mogu}nosti me{anja, pojedina~nih ili svih navedenih struktura u jednoj li~nosti.

Obra}aju}i pa`nju na te{ko}e prethodnih razmatranja, mo`emo re}i da se glavna smetnja odnosila na to {to se upotreba re~i "svest" odnosila na pojam svesti i u naj{irem i u njegovom naju`em smislu re~i.(Rubin{tajn S.L., 1957. )

Pam}enje igra posebnu ulogu, kada se radi o parasvesnim pojavama, jer ona povezuje pro{lost, sada{njost i slike budu}eg sveta subjekta.

Svest u {irem smislu je je osnov svojih modaliteta, a svest u u`em smislu i sama je jedan od modaliteta i stoji uporedo sa sa ostalim modalitetima i uzajamno dejstvo ih pribli`ava ili ih razlikuje. Ali, da smisao dovoljno garantuje da ne nastane zbrka od ovih dveju upotreba re~i "svest". Nismo se dotakli jednog, veoma zanimljivog pitanja - a to svest u snu, te svesnost sna i sanjanja, te probleme dvostruke ( i vi{estruke svesti) u nekih shizofrenih bolesnika (Vuju} V., 1952. ). Vr{ena su opse`na ispitivanja pona{anje svesti u hipnoti~kom stanju, pa se mo`e govoriti i o svesti prilikom jedne takve seanse, kada je svet locirana samo na odre|ene procese (Kroger W., 1977.).

156

O svemu ovome - na drugom mestu. Druga te{ko}a je tome {to se uop{te nije govorilo o samosvesti. Samosvest je svest o sebi. Na posredan na~in je, dakle, bilo govora i o samosvesti. Ina~e se mo`e re}i da su ta dva odnosa - odnos prema sebi i odnos prema drugom – predmet neprestanih dijaloga i u nauci i u filozofiji. Pri ovome se pravi jasna razlika izme|u biolo{ke svesti, odnosno stanja budnosti, koja postoji kod nekih `ivotinja i svesnosti – svojstvo rezervisano isklju~ivo za homo sapiens-a. Kada smo govorili o modalitetima mislili smo samo na modalitete koji se javljaju kod ~oveka. Jasno je da se o svesti mo`e govoriti sa vi{e aspekata U prvom redu to su biolo{ki procesi, povezani sa fiziologijom, biohemijom, farmakologijom. [iroke su lepeze upotreba termina u filozofiji, politici, religiji i td. Mi smo poku{ati da samo delimi~no bacimo pogled i to u prvom redu pod diktatu neurolo{ke i ako ho}emo - posebno psihijatrijske klini~ke prakse. Ovom prilikom mi smo poku{ali da samo uka`emo ne {arolikost ne samo modaliteta svesti nego i slo`enosti njene terminologije, i pored toga {to se svima nama ~ini vrlo blizak {iroko kori{}en pojam o svesti.

O ODNOSU SVESTI I PAM]ENJA

Mi smo se opredelili da uka`emo na neke modalitete u kojima se ispoljava svest, nezavisno od {iroke upotrebe u raznim oblastima ljudske delatnosti. Nas je interesovalo prevashodno prakti~na upotreba svesti, sa odnosom prema procesima vezanih za pam}enje.

Svest je jedna od elementarnih psihi~kih funkcija, bez koje ne bi moglo da se jasno shvate i druge psihi~ke funkcije. Posebno ako se radi o ~oveku. Popularno je ali i ta~no izre}i jednu istinu –

157

svest osvetljava ostale du{evne funkcije, pa i one vezane za upam}ivanje.

Ako znamo da postoje brzi ili usporen prelaz izme|u budnosti i spavanja, jasno je da ona postoji u samo ta dva osnovna oblika. Pri ovome neprekidno igra ulogu povezivanje svega onoga {to je povezano sa «osovinskim» pam}enjem.

Problem svesti sna i svest u snu zahteva posebnu studiju, ali to ne zna~i da su snovi poseban modalitet svesti, ve} samo kao jedna od formi posebnih ispoljavanja od njegovih modaliteta. Mi smo se potrudili da uka`emo na neke specifi~nosti svesti, sa poku{ajem da jasno uka`emo na vezu i pro`imanje pojedinih modaliteta. Pri ovome mi smo istakli da centralno mesto u upravljanju na{im postupcima igra prisvest, da nadsvest kontroli{e, podsvest deluje iz dubine du{evnog. Nesvest je povezana sa biolo{kim strukturama najneposrednije, koja kontroli{e svesna ispoljavanja, posebno u svesti u uobi~ajenom smislu (eusvest), dok je parasvest ne{to kvalitativno drugoja~e, ali da ima svoje odre|eno mesto u funkcionisanju modaliteta svesti i da se u svakom slu~aju ne sme zanemariti. Svest je neposredno uklju~eno u proces upam}ivanja, pam}enja i svega {to se de{ava u du{evnim funkcijama, kod ~oveka.

Ovom prilikom mi smo se dotakli delimi~no samo o nekim svojstvima svesti, koji su vezane za procese koje su vezani za mehanizme deponovanja i ekforisanja mnesti~kog materijala uz sudelovanja pojedinih modalitete svesti, ali koje impliciraju i {ire sagledavanje teorije koje mogu da objasne pojavu svesnosti i pam}enja u ~oveka.

VII. PUTEVI ILI MOGU]NOSTI POBOLJ[ANJA

158

MNEMOTEHNIKAMnemotehnika (ili mnemonika) je ve{tina ili tehnika

postupaka koji bi olak{ali pam}enje niza detaljnih podataka sre|enih na metodi~an na~in. ^esto se radi o takvim detaljima koji ne moraju imati poseban zna~aj u ~e{}oj upotrebi, nego ih ima bezbroj i sa sporadi~nim potrebama bez obzira na ve}i ili manji zna~aj, imena, datuma, (datuma ro|enja, cifara, nizova raznih pojmova, geografskih ili biolo{kih, istorijskih i sociolo{kih podataka itd.).

Jo{ od najstarijih vremena ljudi su poku{avali da nau~e ve{tinu pam}enja, po{to se smatralo «da je ~ovek je ono {to je upamtio, {to pamti i mo`e to da izrazi». Zabele`eno je da je gr~ki pesnik Simonid iz Keosa, jo{ petom veku stare ere primenjivao tehniku pam}enja niza stihova koje je mogao na trgovima da saop{tava publici.

Ve} smo spomenuli da je rimska soba jedna od najstarijih metoda kori{}enja tehnike memorisanja. Raspored predmeta po raznim sobama, odnosno prostorija, «da bi se upamtilo po `elji {to lak{e». Mnogi rimski govornici koristili su posebne mnemotehni~ke metode ne samo tokom dugih govora na forumu.

Tako|e su mnogi pesnici jo{ u srednjem veku koristili mnemotehni~ke metode u pisanju rimovanju i saop{tavanju stihova. Izvo|eni su logi~ki sistemi i sa~injavana gramati~ka pravila da bi se mnemotehni~kim da zadr`e i saop{te u pravi ~as.

Vremenom takva usavr{avanja su poprimila ~udesne forme, da su ove metode bile kori{}ene i u atraktivne svrhe, pored ostalog i u cilju zara|ivanju novca na raznim cirkuskim i va{arskim seansama. Uprkos ovakvim tendencijama jasno je «da je ta~na i o{tra memorija osnov poslovnog uspeha». Ne samo to, jer je poznato «da je pam}enje

159

temelj svakog znanja». Prema tome, treba imati na umu dobro pam}enje je prvi uslov svakog intelektualnog rada.

Mnemotehni~kim metodama se htelo posti}i bolje pam}enje. Oni koji su lo{e pamtili da bi bar donekle mogli da koriste svoje sposobnosti da bolje upamte. Osobe koje su `elele da pobolj{aju svoje pam}enje da bi sebi olak{ali i u~enje i egzistenciju.

Literatura je puna brojnim opisima fenomenalnog pam}enja, stihova (Ilijade jo{ u starom veku, Seneke koji je mogao ponoviti da ponovo oko 2000 re~i i 200 stihova. Poznati arapski lekar i filozof, Avicena u svojoj desetoj godini mogao je da recituje ceo Kuran, a kada je imao 14 godina i sva dela Aristotela. Ispunjen je ceo srednji i novi vek brojnim ve{tacima u pam}enju.

Obi~an ~ovek je sve vi{e shvatao da pam}enje koje ve{taci u njemu posti`u on nikada ne mo`e da dostigne. Gubio je poverenje u samog sebe, da je to za njega potpuno nedosti`no. U na{e doba kao «`ivi kompjuter» va`i Indijku [akntule Devi, iz Bangaloru, ro|ena 1930,g,, mogla je da u svojoj tre}oj godini od trocifrenog broja izvadi koren za nekoliko sekundi, i da poka`e fantasti~no pam}enja. Da se ovakva sposobnost nasle|uje dokaz je da je sli~nu sposobnost pam}enja ispoljavala u detinjstvu i njena mla|a sestra Me|utim, bila potrebna dalja ve`banja, {to je ova zanemarila da ve`ba i kasnije nije imala neke izuzetne rezultata. Takav slu~aj nije bio sa [aknutele, koja je nastavila da se usavr{ava u pam}enju i ra~unanju, i odista je postizala zaprepa{}uju}e rezultate. Tako je i u takmi~enju sa tada modernizovanim kompjuterima Bilo je to l961.godine. U tom takmi~enju je ispala bolja, kako u pam}enju tako i u ra~unanju. Bolje je pamtila cifre od kompjutera, ali i ra~unanje joj je bilo i br`e od same ma{ine(A.M. Semorie). Bilo je to pre vi{e od 40 godina, danas su kompjuteri dostigli ~udesno savr{enstvo kako u pam}enju tako i u brzini. Ne znamo kako bi se danas [akutela sna{la, po{to bi imala 72

160

godine, a kompjuteri su u pam}enju i brzini dostigli odista fantasti~ne razmere.

Na televizijskom ekranu, pre pet dana ( o1.o9.2oo2) na prvom programu televizije Beograda. bio je prikazan de~ak od 6 godina, koji je bio u prisustvu majke, a od voditelja bio ispitivan. Najpre je bilo re~i o ra~unanju. Bez gre{ke he sabirao, oduzimao, mno`io i delio ne samo dvocifrene brojeve ve} i trocifrene, ~etvorocifrene.Pokazao je va|enje kvadratnih korena boja preko preko pet hiljada hiljada, kao i dizanje na kvadrat 8l. tako|e j znao napamet. No kada je re~ o pam}enju – rekao je imena gotovi svih glavnih gradova Afrike, Azije, Evrope, Amerike i tako redom. Imena fudbalera timova prve lige Jugoslavije, imena reka u zemlji. ''Kako si uspeo da to zapamti{?'' –Pitao ga voditelj. ''Majka mi govorila i ja sve zapamtim!'' –kazao je de~ak. ''Kako se to u tebi de{ava?'' –Pitao je dalje voditelj. «Ni sam ne znam kako.Sve mi navire i sam ne znam, ali znam da sve zapamtim!''. Majka ovog de~aka je izjavila da je ve} u ~etvrtoj godini znao da broji, u ~etvrtoj da sabira i oduzima. Onda su roditelji, posebno majka nastavili da uve`bavaju matemati~ke operacije i ve`banja pam}enja u raznovrsnim oblastima (sporta, geografije, istorije, turizma, - uop{te svega {to je roditeljima bilo pristupa~no). Istovremeno de~ak je nastavo «da se igra i dru`i kao i sva ostala deca. Zanimljivo je da je poznavanje matematike i ra~unanja vi{e u sferi mi{ljenja i zaklju~ivanja, ali pokazalo se da to ide zajedno sa samim , rekli bismo, savr{enim, pam}enjem.

Sergejev B. govori tako|e o posebnim vunderkindima u oblasti pam}enja. Posebno su isticao da je re~ o sedmogodi{njoj deci koja su slepa od ro|enja. ''Okolina kao da smeta u upam}ivanju doga|anja iz okoline, a roditelji su radili sa decom''. Me|utim, postoje i deca koja su posebno obdarena sposobno{}u koja se te{ko obja{njava, klako se odista to zbiva u glavama tih de~aka.

161

Da li postoji pouzdano obja{njenje za ove pojave? Ovakve pojave fenomenalnog pam}enja, a i njegova veza sa dobrim ~ak neverovatnim pam}enjem – sigurno postoji. Pravo prirodno ~udo! Ono {to bismo mogli da ka`emo da je taj fenomen, prirodni dar od ranog detinjstva, mogu} da mo`e da do|e dio izra`aja ako se neguje uz stimulisanje okoline. U svakom slu~aju tu kao da nema efekta ~epa, interferencije i blokade.

@ELJE I MOGU]NOSTIMnogo je onih koji bi da bez posebnog napora mnogo toga

upamte i da ga po trenutnoj `elji brzo i odmah iskoriste. Kada im je nepotrebno, «neka se odmah ~isti iz pam}enja». Prirodno je da je bilo najjednostavnije da se dobije bolje pam}enje ne samo ishranom, nego da se to obavi i pomo}u neke supstance, koja bi se unela, najpre preko injekcije.

U cilju izu~avanja pam}enja na Univerzitetu u Hjustonu sprovedeno je niz ispitivanja. Pomo}u supstance, koja se prenosila sa jednog mozga na drugi, ''ribe su nau~ile da plivaju na novi na~in, pacovi su strahovali od mraka...'' Tako, izgleda kao da je D`orod`u Ungaru uspelo «da u mozak usadi ve{ta~ko dobijenu ideju».

Profesor Mak Konel ka`e: '' Spoznaja }e, u obliku pra{ka u mozgu, ozna~iti revoluciju u svim na{im predstavama o procesima u~enja i zaboravljanja. To }e nam zbrisati sve ranije predstave o nama samima. [ta je u ovakvim slu~ajevima «Ja»? [ta je li~nost?'' O~igledno je, da bi bilo najbolje kada i pojedinac uzeo potreban pra{ak, uneo ga preko usta i uskoro znao ono {to `eli da nau~i ili brzo

162

zapamtio neke re~i, pojmove ili ~ak neki strani jezik. Bilo bi to odista idealno. Niko se ne bi «mu~io» da ne{to nau~i.

Istra`uju}i pam}enje kod pacova, a koji bi mogao da prenese i na ljudski mozak H. Hay vr{io eksperimente sa pacovima. On je njih ostavio u ugra|enom prostoru, u kojem se na jednom kraju nalazila osvetljena kutija a na drugom kutija je bila u mraku; o~ekivalo se da }e `ivotinja potra`iti skloni{te u mraku, ali tu ju je ~ekalo pravo mu~ili{te. Pacov je pet sekundi bio izlagan elektri~nim udarima. Trebalo je pet dana je nau~io da se ~uva. Ni{ta ga vi{e nije moglo naterati da u|e u mra~ni deo skloni{ta! Ispitiva~ je prvom ispitanom pacovu izvadio mozak, centrifugom odvojio ~vrste i tvrde ~estice, a onda pacovu koji nije znao za «mu~ili{te» ubrizgao filtrat. Desilo se ono {to niko nije o~ekivao: pacovi koji su dotle jurili u mra~na skloni{ta, sada su ih izbegavali, ostaju}i da sede ispred mra~ne kutije podrhtavaju}i od straha. Rade}i sa sli~nim eksperimentima pacovi su nau~ili da na svetlosne signale be`e levo, a na zvu~ne desno. Analogni eksperimenti su ra|eni i sa zlatnim ribicama nau~ile da na pojavu crvene svetlosti preplivaju u susedni bazen, a druge su nau~ile da na manjak kiseonika umesto da plivaju ka povr{ini vode plivaju ka dnu . Kako se u ovim eksperimentima radilo o centrifugatu celoga mozga koji je sadr`avao veliki broj raznih sastojaka i supstanci bilo je te{ko izdvojiti specifi~nu, hemijski diferenciranu supstancu (D. Palji}).

Potraga za specifi~nom supstancom se nastavila, ali do sada nemamo pouzdanih potvrda o kojima bi se radilo.

Postoje niz eksperimenata koje se vr{e u velikom broju laboratorija, koje tragaju za supstancama koje bi omogu}ila bolje pam}enje i bolje u~enje. Nesumnjivo da takva ispitivanja ne mogu biti {tetna, ali se prema njihovim rezultatima treba kriti~no odnositi. Dobiti injekciju i sa njom nau~eni jezik nekog naroda i slu`iti se sa njim kao domorodac i suvi{e je fantasti~no i produkt ma{te, da bi se neko na

163

konstruktivan na~in time zanosio, ma koliko bio entuzijasta u pobolj{avanju i usavr{avanju ne samo svoga pam}enja.

Ovde }emo iskazati jednu trivijalnu istinu. Mnogi bi hteli da do|u do velikog znanja, do brojnih tekovina ~ovekove kulture u raznim oblastima, a da ne ulo`e potreban trud i da se uz konstruktivan rad, a pri tome imaju i ose}aj zadovoljstva, da bi time i stekli ono {to bi bilo celishodno za njih. Hteli bi da svoju `elju, «ovde i sada»odmah privedu sebi. Bez nekog napora, bez truda. Najbolje «injekcijom». Radi se o ljudskim `eljama koje su odista fantasti~ne, ali kod nekih i fanati~ne, pa ih ispunjavaju potrebom da uprkos objektivnom nemogu}no{}u.

Postoje osobe koje nastavljaju da srljaju u objektivno nemogu}e, ali za njihovu ideju to je ostvarljivo. U psihijatriji su ove osobe poznate kao psihopate, sociopate, sa fanati~nim idejama. Problem nastaje kada takva osoba sa takvom svojom ideju po~nu da ugro`avaju okolinu; najpre porodicu i tako redom.

Najbitnije je da subjekat koji odista `eli da ima dobro pam}enje neophodno je da spozna svoje mogu}nosti koje je nasledio, da vodi ra~una oko toga {ta unosi u svoj organizam. Navedeni eksperimenti samo ukazuju na jednu bitnu ~injenicu, da je pam}enje i u~enje u tesnoj vezi sa biolo{kom organizacijom i da se morao njoj voditi ra~una. Pouzdano se zna da njihova uloga gena nesumnjiva. Zna~i o njima je po`eljno voditi ra~una. Tako|e se pouzdano zna da ne treba o{te}ivati mozak nizom {tetnih agenasa ili supstance koje se ne unose na optimalan na~in u organizma.

Pam}enje nije samo biolo{ki proces i ako ima svoju «materijalnu» podlogu; jasno je ono i psiholo{ka funkcija koja zahteva kod odrasle jedinke sistem u svemu, kako u radu tako i organizaciji pam}enja i u~enja. O tome kakvim sve putevima se na psiholo{kom planu ispoljava pam}enje mogu nam poslu`iti slede}a krilatica. «^ak i kada bismo razmatrali samo 'mehanizam' pam}enja, ubrzo bismo

164

shvatili da se i on sastoji od vi{e razli~itih delova, od kojih svaki iziskuje poseban naziv» (Greg V.)

NEURONSKI MODELI - PAM]ENJE I MI[LJENJE

Ve} smo istakli da se pam}enje mo`e autohtono da razvija, ali da je mozak za ~oveka od posebne va`nosti. Neuronska mre`a, sinapse, predstavljaju »materijalnu», odnosno biolo{ku osnovu pam}enja, pa i konsekutivno i mi{ljenja .To mo`e imati obrazac po kome se odvijaju procesi, psihi~ki, du{evni i onaj koji se odvija preska~u}i biolo{ku osnovu, kada ~ovek svojim ume}em vr{i modeliranje «ma{ine koja pamti» i odnosno mo`e uraditi i «ma{inu koja misli».

Postoje oblasti koje koriste logi~ko-matemati~ke modele da mi omogu}ili pam}enja, pa i samo mi{ljenje. Jedna od prvih bila bi to teorija formalnih nervnih mre`a, koju su Mak-Kolok i U. Pites izneli jo{ 1958. Izneli su formalne puteve po grafikonu koji su matemati~kim putem oformili modele. Na|ena je veza ovih autora sa radovima G.Venn-a iz 1881.godine. Jo{ u tim poku{ajima se pokazalo da se mo`e mi{ljenje mo`e stremiti kreaciji na osnovu modela u kojima su deponovani mnesti~ki materijali. Ova stremljenja su dal osnovu za razvoje posebne oblasti poznate kao bionika. Ovakav pristup je omogu}io dalji razvoj mi{ljenja koji je omogu}avao da ~ovek razvija svoju «tehni~ku inteligenciju». Da se problemi re{avaju uz pomo} mre`e koju koriste neuroni, ali da se njuhov model mo`e da primeni u biologiji neurona, ali i obrnuto. Tako su dobijene mogu}nosti da se i u biologiji mogu formirati aktivnosti koje pru`aju {iroke mogu}nosti. Tako je N.A. Bern{tejn (1968)dao svoje modele, koriste}i matemati~ke modele u `ivim sistemima. Njima se daje prilaz koji omogu}uje oblik ve{ta~kog pam}enja i mi{ljenja.

165

Na ovaj na~in smo se pribli`ili jednom kiberneti~kom modelu. Bilo je to izra`eno u radovima A. Tjuringa da ~ovek izradi ma{inu koja }e misliti. To bi zna~ilo da se na odre|ena pitanja data ma{ini, ona bi dala odgovor koji bi bio optimalan. Da li ma{ina odista mo`e da misli?. ''Mi smo ube|eni, ka`e Tjuring, da ma{ina koja misli upravljala bi se po zakonima koji su objektivni i logi~nu da bi upravljanje zakonima pona{anja –..., ali to, obrnuto, zna~ilo bi samo za ~oveka ma{inu koja bi se upravljala po zakonima pona{anja''. Na ovaj na~in bise ljudsko pona{alo podiglo strogim zakonima kojima se upravlja u prirodi, ali i oni bi ili svedenu na oblik bez emocionalnog u duhovnog sadr`aja. Tako bi ~ovek bio sveden na pona{anje jedne ma{ine. Mogu}nosti usavr{avanja ma{ina do{la u izra`aju savremenim kompjutera. Dokazano je da oni mogu da ma{ina pamti zadatke i re{ava ih ~ak na bolji na~in no {to bi to mogao ~ak i takav lemajstor koji je prvak sveta u {ahu. Kreator koji je usadio kompjuteru principe igre {aha, dali su mogu}nosti ma{ini da do|e do boljeg izbora od samog Kasparova.

Mo`e se se}i da je rodona~elnik takvog na~ina mi{ljenja bio poznati francuski filozof Dekart, ali je danas takav pristup dobio posebne razmere.Tako se ovih dana pojavila knjiga Stivena Volframa. U njoj su kori{}ena savremena tekovina fizike,biologije, metafizike, teologije, pa i razgovore o vanzemaljcima. I ako je grani~na sa nau~nom fantastikom ova knjiga ukazuje da se matemati~kim modelom mo`e mnogo toga ugraditi. «nauke koja se utemeljuje na sveop{tim pravilima koja se mogu da utkati u jednostavne kompjuterske programe». On poku{ava da svoje pretpostavke primeni na razli~ita polja `ivota.. On daje poseban Volframov zakon po kome sistem, kada se stabilizuje, lako dose`e vrhunac slo`enosti koji je mogu}e izra~unati.Po njemu ni{tane mo`e da spre~i da ma{ine ne razmi{ljaju kao ljudi. Od mnogih i znatno bolje.

166

Na ovaj na~in u ma{inu, ta~nije kompjuter bi se ubacili elementi potrebni za pam}enje, a ona bi mogla na osnovu njih da iskombinuje potrebne naloge, koji u sebi uklju~uju program, koji mo`e biti i pobolj{an nego {to ga sam tvorac hteo da predstavi u prvobitnoj formi.

Postoji bojazan da bi delatnost ma{ine mogla da nanese {tete ~oveku koji radi sa takvom ma{inom ili uop{te da bude {tetna za ~ovekovu aktivnost. Ovakva opasnost postoji od kada je ~ovek postao svesno bi}e. Poznata je uzre~ica jo{ drevnih ljidi od kada su po~eli da koriste vatru u svoje svrhe. «Dobar sluga, ali lo{ gospodar». Ovo isto mo`emo re}i i za svaku ljudsku delatnost koja mo`e biti i opasna. [ta re}i za ubita~na ljudska kreiranja, kao {to su oru|a, municija, bojni otrovi, navodjenje ubita~ne rakete sa bojevim glavama, jo{ je tu i atomsko oru`je. Ma{ine koje misli ljudima donose samo unapre|ivanje njegove kreacije, li mu mogu dati puno slobodnog vremena ljudskom rodu, pa je pitanje vi{e filozofskog, ali i prakti~nog pitanja za budu}nost. [ta raditi sa dobijenim slobodnim vremenom.

PAM]ENJE I U^ENJEPam}enje i u~enje su tesno povezani. Mo`e da se ka`e dr`e}i se

klasi~ne definicije u~enja, da nema u~enja bez pam}enja. Ba{ kao ni bez mi{ljenja, ali i funkcionisanja svesti, pa i opa`anja, potrebnog stepena inteligencije. Posebno kada se radi o ljudskim jedinkama. Ovde se ne}emo posebno baviti definicijama u~enje (npr.«skup spoznaja, sa kojima vladamo u prakti~ne svrhe»), ali }emo jednu psiholo{ku spomenuti. U~enje je relativno trajna i progresivna promena pona{anja individue koja je rezultat prethodne aktivnosti individue (S.Radoni}).

Koji god stru~njak da se bavi u~enjem, ili prosvetni radnik, bilo laik, svako smatra da je jedan od osnovnih uslova u~enja dobro pam}enje. Prema Vudvortu «u~enje, zadr`avanje i se}anje su tri sukcesivne etape u celokupnoj funkciji se}anja». Jasno je da su

167

pojmovi u~enja i se}anja neodvojivi. Ba{ kao i Vikelgren (Wickelgren, 1977) isti~e da pam}enje mora da pro|e kroz tri faze: sticanje, retenciju i kori{}enje. Ova ba{ kao i niz drugih sli~nih rasprava oko pam}enja i u~enja su me|usobno na niz na~ina prikazani odnosi svodi se da nema u~enja bez pam}enja i ako ima pam}enje bez u~enja. Klasi~no se navodi da proces u~enja logi~ki prethodi procesu pam}enja. Da bi se ~ega se}ali, neophodno je da treba da steknemo neke utiske, znanja, iskustva. Izgleda da se vode rasprave {ta prethodi, da li u~enje pam}enju ili obrnuto. Mi ovde smatramo da je pam}enje ne{to {to treba shvatati kao osnovu bez koje nema u~enja. Obrnuto, u~enje treba razlikovati kod `ivotinja, po nekim i kod biljaka, od u~enja kod ~oveka, kada ovaj uklju~uje funkcionisanje mi{ljenja, svesti i nameru da se ne{to «nau~i». Ako shvatimo da je osnova svakog u~enja pam}enje, ali samo ako pojam pam}enja pro{irimo na elemente koji obuhvataju sticanje ne~ega {to prethodno nije postojalo. Kako to mo`e biti kod nekih biljaka, koje «pamte» neke utiske, sti~u ih u biljaka prilago|avanja «radi opstanka» u nekim povoljnijim ili nepovoljnijim uslovima.

Jasno je da je u~enje kod ~oveka znatno slo`enije no {to je to slu~aj kod `ivotinje. Ono {to bitno menja u~enje kod ~oveka u `ivotinja {to ~ovek ima svest o sebi, o drugim i svesnost shvatanja da je ne{to usvojio, zapamtio ili ako ima za cilj da se stekne novo znanje, da je ne{to nau~io i to namerno. Sigurno je da i kod nekih `ivotinja, posebno vi{ih ki~menjaka, primata, mo`e biti za~eta namera da se ne{to nau~i i koriste prethodna pam}enja «znanja». Zar se ne mo`e re}i (prema Radonji}u) da proces u~enja logi~ki prethodi procesu pam}enja? Neki bi mogli re}i {ta je prvobitno postojalo koko{ka ili jaje? Tako da je samo jasno da kod ~oveka treba razlikovati nivoe depoa pam}enja. Mogu postojati te{ko}e koje razlikuju kod ~oveka da postoji u~enje koje se povezuje sa funkcijama svesti, posebno kod ~oveka. U~enje `ivotinja ukazuje da se ono uglavnom zasniva na

168

mehanizmu uslovljavanja, odnosno uslovnih refleksa. Kod njih ne funkcioni{e mehanizam shvatanja samosvesti u namere subjekta da nau~i. ^ovek je taj koji mo`e, koriste}i mehanizme uslovljavanja da izvodi u~enje, «zapam}ivanje» kod `ivotinja kao {to su psi, slonovi, primati, pa i neke divlje `ivotinje. Postoje nivoi pam}enja, pa tako i nivoi u~enja.

Ono {to je dokazano na ve}em statisti~kom materijalu kod ~oveka daje utvr|eno da u~enje {to ranije zapo~inje da vi{e stimuli{e aktivnost neuronsku aktivnost, stimuli{e pam}enje, u~enje i time se stvara predispozicija da intelektualna aktivnost stimuli{e povezanost du{evnog i neuronske aktivnost. Dokazano je da osobe koje su ranije po~ele intelektualnu aktivnost – pam}enje i u~enje – da u starijim godinama ne oboljevaju ~e{}e od degenerativnih oboljenja. Stimulativno okru`enje umne aktivnosti od rane mladosti ~ini e da aktivira gene koji pove}avaju otpornost prema starenju nervnih }elija

Da bi se u~enje odvijalo nesmetano, kako bi se psiholo{ke metode ,mogle optimalno da iskoriste, neophodno je da neke mo`dane strukture budu ne samo o~uvane nego i njihove veze. Ispitivanja Gluka i Majersa koji su predstavili svoj kortiko-hipokampalni model (Gluck M.A, Myers C.E., 1993). Koji bi obezbe|ivao nesmetano adaptaciju i optimalno u~enje. Njegove veze bi se odvijale u dva pravca, najpre tok bi se odvijao u smislu napetosti i opu{tanja uz uslov dobre o~uvanosti veze na relaciji kora mozga i hipokampus.

Neophodna je intaktna veza hipokampus sa entorinalnim korteklsom, preko subikuluma do limbi~nih struktura, a sve uz intaktne veze sa hipokampalnim formacijama. Tako D. Mar (D. Marr, 1971) govori autoasocijativnom modelu za epizodi~nu memoriju, koja je preduslov upam}ivanje, koje on povezuje sa arheokorteksom, odgovornim za jednostavnu memoriju. Tu posebnu ulogu igra model ozna~en kao CA-3. Svaka od ovih igra posebnu ulogu samo kada do|e do gubitka veza. Tada nastaju pote{ko}e u u~enju i pam}enju.Tako|e

169

se mo`e na klini~kim planu da ispolji neka forma amnezije. O ~emu je ranije bilo vi{e govora.

ISHRANA I PAM]ENJE

Ishrana jedinke je zna~ajna za njenu egzistenciju, biolo{ki ili psiholo{ku. Jasno je da se ~ovek tokom evolucije prilago|avao i prihvatao {iroki izbor hrane koji je mogao da bude dostupan. Najpre je hrana slu`ila da jedinka utoli glad. Kakav bi bio odnos me|u energetskim i, mineralnim i vitaminskim sastojacima zavisilo je od dostupnosti hrane. Sa razvojem poljoprivrede omogu}eno je da se proizvodi i ~uvaju one namirnice koje su pokazale vrednost u razvoju kulture gajenja. Stvoreni su uslovi da se sistematski usmerava ishrana.

Pokazalo se da kvalitetna i ciljana ishrana mo`e u znatnoj meri da doprinese da se i razvoju jedinke pa i pam}enje jedinke mo`e unaprediti pravilnom ishranom unaprediti. Ipak, dobro pam}enje ne bi bio luksuz, posebno u osoba koje se bave intelektualnim poslovima.

Ishrana bi trebalo da bude raznovrsna, bogata hranljivim materijama, ali bez optere}enja velikim kalorijama. Smatra se da hrana bogata mastima i ugljenim hidratima, jo{ za~injena alkoholom i u manjim koli~inama, ne doprinosi boljem pam}enju. Ve} obrnuto. Jasno treba re}i da takva ishrana, posebno sa redukcijom belan~evina i minerala, slabi pam}enje i doprinosi zaboravljanju.

Za dobar razvoj organa, posebno mozga nije bez zna~aja i sam redovan ritam u ishrani. Nu`no je da se smatra da je potrebno «optimalno optere}enje digestivnog trakta». U svakom slu~aju ishrana treba da bude osmi{ljena, jo{ najranijeg detinjstva. Utvr|eno je da kada je dete gladno te{ko se koncentri{e, slabije pamti, slabije se prise}a i slabije u~i. Dokazano je da ako se dete, kao i odrasli, prejede tokom no}i, apetit ujutru bi}e slabiji, jer jo{ uvek nije razgra|ena

170

glikoza, ba{ kao i ostali sastojci. Tako se remeti optimalno funkcionisanje. Pa i u pam}enju i u u~enju. Posebno nastaju problemi ako se tome dodaju nepovoljni uticaju (alkohol, pu{enje, stres itd.). Te{ko}e se razvijaju u skladnom funkcionisanju ne samo mozga.

Iskustvo je dokazalo da je za o~uvanje jasno}e u shvatanju, pa i pam}enju, raznovrsnost u ishrani ne samo po`eljna ve} i neophodna. Obilno treba imati belan~evine, vitamina i umerenu koli~inu ugljenih hidrata, pa i masti. Zna~i redovno treba imati povr}e.vo}e, mle~ne proizvode, soju, meso, ribe, bio bi tu i crni hleb. Ovde se ne bismo zaustavili.

Nema ispitiva~a, lekara ili pedagoga koji ne isti~e posebno mesto u cilju pobolj{anja pam}enja konzumiranje minerala i vitamina. Smatra se da {to predstoji ve}i napor, to bi bila potrebi u ovim vitaminima i oligomineralima jo{ ve}a.

Od minerala se spominju magnezijum, kalcijum, bor, gvo`|e. Tako se za bor ka`e da njegov nedostatak u organizmu smanjuje aktivnost mozga, a nalazi se u jabukama, gro`|u, kru{kama.

Magnezijum je neophodan za optimalno funkcionisanje nervnog sistema, a ima ga u mle~nim proizvodima, kajsijama, pomorand`ama, brokulama.

Kalcijum je pored magnezijuma tako|e neophodan za skladno funkcionisanje kako nervnog sistema tako i srca i krvnih sudova. Nalazi se prevashodno u mle~nim proizvodima, kikirikiju, bananama.

Fosfor je tako|e potreban za dobro funkcionisanje nervnog sistema, posebno u nekim sinapsama. Sem u povr}u, ima ga prevashodno u nekim ribama (girice, papiline dr.)

Vitamin B1, aneurin, povoljno uti~e na upam}ivanje, koncentraciju pam}enja, nalazi u `ivotinjskim iznutricama, meso, su{eno vo}e, u klicama `itarica, posebno u p{eni~nim.

171

Vitamin B2 – nalazi se u `itaricama, posebno u klicama i opnama, kao i u orasima. Nalazi se u obranom mleku i u jetri `ivine.

Vitamin Bl2 pobolj{ava pam}enje, posebno u stanjima zamora, nalazi se takodje u iznutricama doma}ih `ivotinja, ima ga i u mesu, u pasulju i jetri.

Iz na{eg iskustva pokazalo se da je hrana koja stimuli{e prirodni tok analize, sinteze, kombinatorike i jasan stav prema drugim psiholo{kim zbivanjima u organizmu doprinosi i boljem pam}enju, mi{ljenju, pa i u~enju. Ono {to smo zapazili to je da je kod odoj~adi neophodno kori{}enje maj~inog mleka do dve godine, uz sistematske dodatke koji se preporu~uju u prvim godinama `ivota sa svim specifi~nostima za ukupni razvoj dojen~eta. Zna~ajno je na vreme utvrditi odgovaraju}i raspored i dosledno se pridr`avati dojenje (obroka) svakodnevno. U slu~aju da majka nema dovoljno mleka ili je odsutna nu`na je ve{ta~ka ishrana, kravljim mlekom.Dodatak kravljeg mleka mogu}e je u ~etvrtom mesecu: na dve dela mleka dodaje se jedan deo vode i 8 gr. {e}era na 100 gr kravljeg mleka.

Odoj~etu se preporu~uje dodavanje vitamina A, D i C, ali posebno za razvoj mo`danih struktura i kompleks vitamina B. Maj~ino mleko nema ima manjak vitamina, ali kada se radi o kravljem, ono ima manjak C i D., manjak gvo`|a koje je neophodno za razvoj odoj~eta.

Bebama koje sisaju potrebno je dodati 400 jedinica D vitamina . Uz ovaj vitamin dobija se i A, a mo`e se dodati i C vitamin. Posebno ako se vr{i ve{ta~ka ishrana. Ve} od {estog meseca cerealijima se dodaju uz mleko, time se ubacuje i kompleks B vitamina koji sadr`e `itarice. Sve ovo treba davati u optimalnim dozama, jer sa vitaminima ne treba preteravati. Takva sklonost postoji kod majki koja `eli da joj dete bude jako napredno i jako pametno. Ne treba preterivati. Postoje hipervitaminoza koje deluju {tetno na razvoj deteta. Tako se treba

172

dr`ati pravila – ne preterivati sa prehranjivanjem deteta, ni u ~emu pa ni u vitaminima.

Ovo {to smo rekli za odoj~e va`ilo bi u znatnoj meri i za decu u stalnom razvoju, uz uslov da hrana bude raznovrsna, bogata vitaminima i mineralima. U prvom redu bile bi tu ishrana sa ribom, pod uslovom da se izbace {krge i njihov digestivni trakt. Ovo radi toga {to se u njima mogu na{i neobra|eni sadr`aji koji mogu imati u sebi i neke otrovne supstance i te{ke metale.

173