2018–SvetRada__Br. 3 – Zaštiti zaštitnike

3/2018

NAUČNI ÂSOPIS ZA PITANJA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU,MEDICINE RADA I ZA[TITE @IVOTNE SREDINE ZA JUGOISTO^NU EVROPU

Svi radovi u Časopisu recenziraju seSvet rada upisan je u Registar javnih glasila pri Agenciji za privredne registre.

Registarski broj: NV000310

Vol. 15 br. 3/2018 str. 257 – 366

Izdava~:Eko centar, centar za socio-ekolo{ka istraìvanja i dokumentaciju

Glavni urednik:Dejan Zagorac

Odgovorni urednik:Jelena Bjegovi}

Grafi~ka priprema:Zorica Nenadovi}

Redakcijski kolegijum:Prof. dr Aleksandar Milovanovi}, prof. dr Maja Nikoli} (Ni{), prof. dr Petar Bulat,prof. dr Jovica Milovanovi}, dr sci. iur. Ana Opačić, prof. dr Jovica Jovanović (Ni{),prim. mr sci. med. Jagoda Crepulja (Novi Sad), prim. dr Maja Radanović (Novi Sad),

Maja Ili}, dipl. in`., prim. dr Dragoljub Filipovi}, Du{an Neni}, dipl. in`. ZNR,Dragoslav Tomović, dipl. inž (Kragujevac), prof. dr Milanko Čabarkapa,

Marina Furtula, dipl. inž. ZNR, prof. dr Nurka Pranji} (Tuzla),mr sci. ecc. Vladimir J, Perić, prof. dr Jovanka Bislimovska-Karadìnska (Skoplje),

prof. dr Karolina Lyubomirova (Sofija), prof. dr Jelica Kojovi} (Banja Luka),

Predsedni{tvo Eko centra:Dejan Zagorac (predsednik), dr Slobodan Mr|a, prof. dr Vuka{in Pavlovi},

Jelena Bjegovi}

Adresa Redakcije:Eko centar, Rige od Fere 4, 11000 Beograd, Srbija

Tel: 011/2910-702; 064(060)/510-2552; 063/8223-783; 064/1385-171E-mail: ekocentarªzaprokul.org.rs; jelenaªzaprokul.org.rs

www.ekocentar.rs

[tampa:Zlatni presek, Beograd

Svet rada

ISSN: 1451-7841UDK: 331.4:61

Dobrobit na poslu zdravstvenih radnika u Srbiji

– ZAŠTITITI ZAŠTITNIKE –UDK: 614.23:331.4.001 (497.11)

MEĐUNARODNI PROJEKAT: Povećanje kapaciteta i jačanje uloge regionalnih organizacija

civilnog društva za poboljšanje uslova rada i dijaloga sa javniminstitucijama.

PROJEKAT finansira Evropska unija prekoBALcanOSH.net kojim rukovodi Makedonsko udruženje za

bezbednost i zdravlje na radu.

Trenutna situacija, izazovi, perspektive.... Evropska unija i Srbija

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADUU SEKTORU ZDRAVSTVA

•B I O LO Š K I R I Z I C I •

Miodrag LoncovićMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu

1. UVODOko 10% zaposlenih u Evropskoj uniji zaposleno je u sektoru

zdravstva i mnogi od njih rade u bolnicama. Ovi zaposleni mogu da buduizloženi mnogobrojnim rizicima. Zakonodavstvo EU za bezbednost izdravlje na radu obuhvata većinu ovih rizika. Sve mere koje su kreiraneza unapređenje bezbednosti i zdravlja zaposlenih u bolnicama mogu dase primene i na sve druge zaposlene u sektoru zdravstva.

Najčešći rizici po zaposlene u sektoru zdravstva su:a) Biološki agensib)Poremećaji mišićno-skeletnog sistemac) Psiho-socijalni poremećajid)Hemijski agensi

Zakonske specifikacije Evropske unijePrema članu 153. Ugovora o radu Evropske unije, Unija podržava i

dopunjuje aktivnosti država članica u sledećim oblastima:a) Unapređenje radnog okruženja kako bi se zaštitili bezbednost

i zdravlje zaposlenih;b)Uslovi rada;c) Socijalna bezbednost i zaštita zaposlenih;d)Zaštita zaposlenih u situacijama kada je njihov ugovor o radu

istekao;e) Informisanje i konsultovanje sa zaposlenima.Direktiva Saveta 89/391/EEZ o uvođenju mera za ohrabrenje pobo -

ljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih navodi minimalne propise kojipromovišu poboljšanje radnog okruženja, kako bi se povećala zaštitabez bednosti i zdravlja zaposlenih. Poslodavci imaju obavezu da procenerizike i primene praktične mere kako bi zaštitili bezbednost i zdravlje za-poslenih, da vode evidenciju o povredama, obezbede informacije i obuku,konsultuju zaposlene i sarađuju i koordinišu mere sa zaposlenima.

Preventivne i zaštitne mere treba da se uvedu sledećim redosledom: 297

• Eliminacija opasnosti/rizika;• Kontrola opasnosti/rizika na izvoru, upotrebom inženjerskih

kontrola ili organizacionih mera;• Smanjenje opasnosti/rizika kreiranjem bezbednih sistema rada,

koji uključuju administrativne kontrolne mere;• Ukoliko preostale opasnosti/rizici ne mogu da se kontrolišu

kolektivnim merama, upotreba opreme za ličnu zaštitu, uključujućibesplatnu odeću za zaposlene i uvođenje mera kako bi se osiguralanjena upotreba i održavanje.

Obaveze za uvođenje mera za bezbednost i zdravlje na radu ne pos-toje samo na strani poslodavaca. Zaposleni takođe imaju obavezu da sa -ra đuju po ovom pitanju (tj. učestvuju u ponuđenoj obuci, saradnja zapo -slenih i predstavnika za bezbednost).

Strukturisani pristup rukovođenju omogućava potpunu procenurizika i uvođenje i praćenje bezbednih metoda rada. Periodični pregledovakvog pristupa omogućava da ove mere ostanu prikladne.

Sistemi rukovođenja bezbednošću i zdravljem na radu moraju da sadrže sledeće komponente:

• Stalno učešće zaposlenih u procesu utvrđivanja ciljeva i mera za bezbednost i zdravlje na radu – zaposleni su stručnjaci za svojaradna mesta!

• Ideje za poboljšanje dodeljivanja dužnosti, proceduralnog redosledai konkretnih uslova za rad pri aktivnostima na radnim mestima.

Ciljevi bezbednosti i zdravlja na radu moraju da budu merljivi i dase odvijaju po rasporedu, a moraju da budu i usklađeni sa gore navedenimprincipima. Organizacija mora da obezbedi sredstva koja su potrebna zauvođenje – ovo se posebno primenjuje na imenovanje pojedinaca nafunkcije povezane sa bezbednošću i zdravljem na radu.

U bezbednosti i zdravlju na radu ulogu igraju činioci u samoj orga-nizaciji, ali i proizvodi koje kompanija kupuje i upotrebljava, a za koje jepotrebno uveriti se da ispunjavaju navedene zahteve iz oblasti bezbed-nosti i zdravlja na radu. Obavezno je voditi i evidenciju o tome kako serukuje npr. sa opasnim supstancama.

Organizacija mora da prikupi, evidentira i oceni odgovarajuće po-datke kako bi utvrdila održivost i efektivnost bezbednosti i zdravlja naradu kako bi mogla da pokrene mere za unapređenje u odgovarajućemtrenutku.

Svaka procena mera za bezbednost i zdravlje na radu treba da uzmeu obzir sledeće informacije:

a) Povratne informacije od zaposlenih i spoljnih partnera u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu;298

SVET RADA

b)Rezultate komunikacije sa zaposlenima;c) Načine prilagođavanja promenama koje mogu da utiču na

integraciju bezbednosti i zdravlja u upravljanje kvalitetom;d)Rezultate utvrđivanja i procena opasnosti;e) Procene izveštaja o nezgodama, evidencija o hitnoj pomoći,

obaveštenja o sumnjivim događajima i profesionalna oboljenja.

2. BIOLOŠKI RIZICI U SEKTORU ZDRAVSTVA

2.1 UVOD

Zaposleni u sektoru zdravstva se suočavaju sa povećanim rizikomod infekcija, za koje brojni i u nekoj meri prilično različiti patogeni igrajuznačajnu ulogu. Po pravilu, rizik je ili neočekivan ili nije očigledan upočetku, što procenu rizika čini posebno teškom.

Novi način procene rizikaProcena rizika je od ključnog značaja za prevenciju infekcija među

zaposlenima koji rade na visoko rizičnim radnim mestima. Svaka procena potencijala rizika mora da uzme u obzir:1. Prirodu virulencije patogena;2. Kapacitet patogena da preživi u okruženju;3. Opasnost oboljenja;4. Dozu ili nivo izloženosti neophodan da izazove bolest ili infekciju;5. Način prenošenja;6. Epidemiološe faktore.

Klasifikacija Direktive 2000/54/EZ Evropskog parlamenta i Savetao zaštiti zaposlenih od rizika povezanih sa izloženošću biološkimagensima na radu

Prema nivou rizika od infekcije formirane su četiri grupe rizika:• Grupa 1 – Biološki agens koji ima malu veravatnoću da izazove

oboljenje ljudi.• Grupa 2 – Biološki agens je onaj koji može da izazove oboljenje ljudi

i može da predstavlja opasnost po zaposlene; mala je mogućnost da se proširi na zajednicu i obično je dostupna profilaksa ili tretman.

• Grupa 3 – Biološki agens koji može da izazove ozbiljno oboljenje ljudi i može da predstavlja ozbiljnu opasnost po zaposlene; može da predstavlja rizik od proširenja na zajednicu, ali obično je dostupna profilaksa ili tretman.

• Grupa 4 – Biološki agens koji može da izazove ozbiljno oboljenje ljudi i predstavlja ozbiljnu opasnost po zaposlene; može da predstavlja visok rizik od proširenja na zajednicu, a najčešće ne postoje efikasne profilakse i tretmani1. 299

DOBROBIT NA POSLU

Uz grupe rizika se nalazi pregršt mera zaštite koje omogućavajureakciju na različite nivoe opasnosti. Ipak, specifični odgovor na trenutnusituaciju nije lak kod ovakvog sistema, pošto nivo opasnosti u sektoruzdravstva može brzo da se promeni.

Evropski sistem procene rizika zahteva ocenu potencijala rizikasvakog patogena koji može da se nađe, svrstavanje patogena u gruperizika i nacrt mera predostrožnosti na osnovu analize rizika i grupisanjarizika. Ukoliko su prisutni patogeni različitih grupa rizika, potrebno jeuvesti predostrožnosti najviše katagorije rizika. Iako je ovaj pristup efek-tivan, on takođe traži puno vremena, složen je, a utvrđivanje zaštitnihmera koje treba upotrebljavati je apstraktno.

U svrhe smislene procene rizika, strateški je razumnije grupisatipatogene u grupe, nego razmatrati svaki patogen pojedinačno. Katago-rizacija prema načinu prenošenja nudi odgovarajuće rešenje, zato što suzaštitne mere direktno povezane sa načinom prenošenja.

U smislu zdravstvenog sektora, važna su tri načina prenošenja:1. Infekcije koje se prenose putem krvi2. Infekcije koje se prenose vazduhom3. Infekcije koje se prenose kontaktomFekalno-oralne infekcije takođe predstavljaju rizik, ali mogu da se

spreče na isti način kao i infekcije koje se prenose kontaktom. Analiza rizika i procedura procene treba da se razviju odvojena za

svaki od definisanih načina prenošenja, a u skladu sa tim treba propisatii zaštitne mere.

2.2 OPŠTA PROCENA RIZIKA POTENCIJALNE IZLOŽENOSTI INFEKCIJAMA NA RADU

Zaposleni u sektoru zdravstva koji su uključeni u različite aktivnostisu izloženi različitim vrstama rizika od infekcija.

KORAK 1 – PREPOZNAVANJE OPASNOSTI I OSOBA POD RIZIKOM

Informacije o riziku od bioloških agenasa mogu da se nađu u literaturiiz medicine rada. Uputstva koja se tiču trenutne situacije mogu da sedobiju iz nacionalnih baza podataka, na primer u Nemačkoj u epidemio -loškim studijama u situacijama izbijanja koje je kreirao Robert Koch ins -titut. Poslodavac treba da koristi stručnost lekara koji je specijalizovanza medicinu rada i da sprovede analizu rizika sa njim ili njom.

Rizične oblasti uključuju:• Operacione sale• Akutnu medicinu• Jedinice intenzivne nege300

SVET RADA

• Usluge hitne medicinske pomoći• Dijalizu• Laboratorije• Gerijatriju, posebno kada postoji mogućnost izlaganju krvi ili

proizvodima krvi, potencijalno opasnim uređajima i instrumentimaili rad sa agresivnim pacijentima.

• Patologiju, anatomiju i forenziku (isključujući laboratorije)• Banke i centre za doniranje plazme i krvi

Aktivnosti sa potencijalnim rizikom od infekcije• Kliničko ispitivanje ljudi• Uzimanje uzoraka krvi, telesnih tečnosti ili drugih kliničkih

uzoraka npr. razmaza• Hirurške procedure• Previjanje/lečenje rana• Briga o pacijentima koji su nesposobni da se brinu o sebi• Čuvanje ljudi ili životinja koji su rizik po druge ili po sebe• Rad sa životinjama.

Dodatno, sledeće aktivnosti mogu da predstavljaju rizik od infekcije:• Čišćenje, dezinfekcija, popravke i održavanje, kao i transport i

odlaganje otpada u zagađenim oblastima i/ili sa zagađenom opremom i predmetima;

• Kontakt sa oblastima u kojima se sumnja na infekciju, npr. zagađeni materijali u perionicama (zona prljavog veša);

• Rukovanje/pomeranje aparata za čišćenje ili dezinfekciju;• Rukovanje špicastim ili oštrim instrumentima ili opremom.

KORAK 2 – OCENA RIZIKA I PRIORITETISpecifična procena rizika za biološke rizikeOna se zasniva na empirijskom znanju tj. koji patogeni se najčešće

pojavljuju. Dodatno, epidemiološke studije obezbeđuju detalje o učes ta -lo sti infekcija, a stoga i uputstva za procenu rizika. Informacije o izne-nadnim promenjljivim situacijama (pod određenim okolnostima u kojimadolazi do izbijanja pandemije kao što su SARS i svinjski grip) se prenosejavnim medijima. Procena rizika treba da uključuje:

• Razmatranje koji patogeni se često pojavljuju (epidemiološka situacija);

• Razmatranje koji patogeni predstavljaju rizik ili moguću izloženost(grupa rizika);

• Razmatranje koji način prenošenja postoje;• Razmatranje da li situacija na radu uključuje vremenski pritisak i

odgovornost ili visoki nivo stresa; 301

DOBROBIT NA POSLU

• Procena koji rizici zahtevaju plan za minimizaciju rizika;• Određivanje konkretnih mera za minimizaciju rizika;• Uvođenje mera za bezbednost i zdravlje.

KORAK 3 – ODLUČIVANJE O PREVENTIVNIM AKTIVNOSTIMAOpšte predostrožnosti – standardne mere higijenePostoje mere koje je obavezno preduzeti u kontaktu sa svim paci-

jentima kako bi se izbeglo prenošenje patogena pacijentima i zaposlenimau zdravstvu i kako bi se smanjio rizik od bolničkih infekcija. One uključujuuglavnom higijensku dezinfekciju šaka, ali i pravilnu upotrebu sredstavaza mere predostrožnosti, prema okolnostima:

• Upotreba rukavica • Upotreba zaštitne odeće • Upotreba maski za lice sa filterima • Dezinfekcija i čišćenje vidljivo zagađenih površina i predmeta i

redovno održavanje medicinskih proizvoda je važna standardna higijenska mera.

Tehničke mere i instalacije u zgradiSledeće preventivne metode se odnose na opšte, osnovne metode

higijene i negu pacijenta. One su, međutim, jednako važne za bezbednosti zdravlje zaposlenih i stoga treba da se spomenu. Kako bi se izbegao po-tencijalni rizik, poslodavac je dužan da se uveri da su uvedene neophodnetehničke i higijenske mere. U posebnim situacijama upotreba ličnih/poje -dinačnih metoda zaštite je takođe prikladna i potrebno je uvesti. Posebnipropisani metodi zavise od realne situacije ili uslova za rad i, gde jeneop hodno, treba da se prošire ili izmene kako bi se uzeli u obzir materijalii kriterijumi radnog mesta.

Mere higijene šakaHigijenska dezinfekcija šakaUkoliko postoji stvarna ili moguća zagađenost šaka mikrobima, od

ključnog značaja je higijenska dezinfekcija šaka. U slučaju da se sumnjaili da je kontaminacija verovatna, moraju se upotrebljavati pouzdani bak-teriocidni, fungicidni i virucidni preparati, pod uslovom da su za njih do -s tupni validni rezultati testiranja (npr. izolaciona jedinica, dečije odeljenje,zarazna infekcija na čije se postojanje sumnja ili je definitivno utvrđeno).Higijenska dezinfekcija ruku mora da se sprovede tako da se zagađenaflora na rukama u velikoj meri ubije.

Alkoholni preparati se utrljavaju na suve šake, posebno obraćajućipažnju na unutrašnje i spoljašnje površine, uključujući zglobove, oblastiizmeđu prstiju, vrhove prstiju, zanoktice i palčeve, pošto su oni vlažnitokom celog vremena izloženosti.302

SVET RADA

Dezinfekcija šaka ima prioritet nad pranjem ruku. Šake treba prvooprati, pa dezinfikovati samo ako su vidno prljave.

Higijenska dezinfekcija ruku je neophodna:• Pre nego što osoba uđe na čistu stranu dela za zaposlene u

operacionoj sali, prostoriji za sterilizaciju i drugim čistim oblastima;

• Pre invazivnih mera, čak i u slučaju nošenja rukavica (sterilnih ilinesterilnih) (npr. postavljanje katetera za venu ili bešiku, pre angiografije, bronhoskopije, endoskopije, injekcija, punkcije);

• Pre kontakta sa pacijentima koji imaju visok stepen rizika od dobijanja infekcije (npr. pacijenti koji boluju od leukemije, politraumatizovani pacijenti, pacijenti koji su izloženi zračenju ilisu ozbiljno bolesni, pacijenti sa opekotinama);

• Pre aktivnosti koje uključuju rizik od zaraze (npr. postavljanje infuzije, pravljenje mešane infuzije, izdavanje lekova);

• Pre i nakon kontakta sa ranama;• Pre i nakon kontakta sa mestom ubacivanja katetera,

drenova, itd.;• Nakon kontakta sa potencijalno ili definitivno zaraženim

materijalom (krv, sekrecija ili izmet) ili sa zaraženim delovima tela;

• Nakon kontakta sa potencijalno zagađenim predmetima, tečnostima ili površinama (sistemi za prikupljanje urina, sistemi za evakuaciju, respiratori, maske za disanje, trahealne cevčice, drenovi, prljav veš, otpad, itd.);

• Nakon kontakta sa pacijentima koji mogu biti izvor infekcije ili koji nose patogene koji su posebno značajni u smislu bolničke higijene (npr. Meticilin rezistentni stafilokukus aureus (MRSA)):

• Nakon skidanja zaštitnih rukavica gde je postojala mogućnost ili je sigurno postojao kontakt sa patogenom ili velikom zaprljanošću.

Pre aseptičnih mera (npr. prilikom rada sa pacijentima sa opekoti-nama) može da bude neophodno oprati ruke pre dezinfekcije hirurškimdezificijensom šaka.

U sledećim situacijama potrebno je doneti odluku za higijensku dez-infekciju ruku ili pranje ruku, u zavisnosti od uključenog rizika:

• Pre pripreme i distribucije hrane;• Pre i nakon nege pacijenata gde ne važe indikacije spomenute

u smislu higijenske dezinfekcije ruku;• Nakon odlaska u toalet (ako lice pati od dijareje postoji velika

verovatnoća da dođe do velikog oslobađanja virusnih, bakterijskihili parazitskih patogena sa niskim nivoom potrebnim za infekciju 303

DOBROBIT NA POSLU

– rotavirus, SRSV, EHEC, Clostridium difficile i Cryptosporidia – pa je potrebno prvo dezinfikovati ruke);

• Nakon duvanja nosa (ukoliko je prisutan rinitis postoji velika vero -vatnoća virusne infekcije što za posledicu ima oslobađanje Staphylococcusaureus pa je potrebno prvo dezinfikovati ruke).

Higijenska dezinfekcija šaka je aktivnost koja se redovno ponavlja,pa su i greške veoma česte. Ovakve greške doprinose otežanom utvr đi -vanju obima nozokomijalne infekcije i profesionalnih oboljenja (oboljenjastečenih na radu) među zaposlenima u zdravstvenom sektoru. Posaoposlodavca je da se pridržava usklađenosti, posebno u smislu dezinfekcijeruku. To se može postići učestvovanjem u kampanjama (npr. kampanjamaza čiste ruke) ili inspekcijom – merenjem potrošnje dezificijenasa ili(neprimetnim) posmatranjem zaposlenih dok sprovode poslove obaveznedezinfekcije.

Upotreba četkice za pranje ruku može da se odbaci, pošto četkicamože da ošteti kožu.

Pranje rukuPre početka i nakon završetka dovoljno je jednom oprati ruke.Uglavnom zbog ograničene efektnosti, higijensko pranje ruku nije

zamena higijenskoj dezinfekciji ruku. Ukoliko je pored higijenske dezin-fekcije ruku potrebno i pranje, ono se vrši nakon dezinfekcije, osim usle dećim izuzetnim slučajevima. Veoma zaprljane ruke se prvo pažljivoispiraju, potom peru i potrebno je obratiti pažnju da ne dođe do prskanjana okruženje ili odeću (npr. u slučaju ruku koje su isprljane krvlju).

Ukoliko je neophodno, zagađena oblast treba da se dezinfikuje i dase promeni mantil ili kombinezon. Zatim se dezinfikuju ruke. Ukoliko jezaprljanost ograničena na određene tačke, može se koristiti papirnamaramica, celuloza ili slično koji su natopljeni dezificijensom, pa potomdezinfikovati šake.

Pranje ruku pre i posle rada i kada su ruke prljave.

Zaštita i nega kožeNega ruku i pazuha je dužnost na radu, pošto čak i najmanja pukotina

ili mikrotrauma može da predstavlja potencijalni rezervoar patogena inije moguće pouzdano dezinfikovati kožu koja nije negovana. Pri nabavciproizvoda sa negu kože i za dezinfekciju ruku, kao i sredstva za pranjepotrebno je uveriti se da su efektivni, dostupni po pristupačnoj ceni, kaoi da su prihvatljivi za zaposlene, što će se pokazati kroz stepen poštovanjamera koje se tiču higijene ruku.

Proizvodi za negu kože treba da stoje u dozerima ili tubama i najboljeih je upotrebljavati tokom pauza ili nakon posla, imajući u vidu nedovoljnu304

SVET RADA

efektivnost dezinfekcije ruku; ovo se primenjuje u slučajevima kadaproizvođač ne priloži odgovarajuća uputstva za upotrebu.

Kada je koža pod rizikom usled rada u mokrom okruženju, obaveznoje nošenje nepromočivih rukavica, treba omogućiti preventivnu zdrav st -venu zaštitu na radu i obezbediti priručnik za rad, uz plan za zaštitukože. Poslovi koji se obavljaju sa nepromočivim rukavicama duže od dvasata se takođe smatraju radom u mokrom okruženju.

U osnovi primenjuje se sledeće:Kada su ruke mnogo ili vidljivo isprljane moraju prvo da se operu. Kada se sumnja ili se pouzdano zna da su ruke zagađene, prioritet

se daje dezinfekciji ruku, zato što je dezinfekcija efektnija pri smanjenjubacila, a često pranje oštećuje zaštitu kože.

Svi zaposleni moraju da imaju pristup mestima za pranje ruku sutoplom i hladnom tekućom vodom, dozerima sa dezificijensom za ruke,odgovarajućom zaštitom za kožu i proizvodima za negu kože, kao i ubru -sima za jednokratnu upotrebu.

Zaposleni moraju da imaju i zasebne toalete koji nisu pristupačnipacijentima. Površine (npr. podovi, radne površine i pultovi, površineapa rata za rad i opreme) treba da budu lake za čišćenje i otporne naoštećenja od sredstava za čišćenje i za dezinfekciju.

U radnim oblastima u kojima se sprovode aktivnosti koje predstav -ljaju povećani rizik od infekcije, lavaboi treba da imaju slavine koje nezahtevaju kontakt rukama kako bi radili.

Organizacione merePoslodavac treba da dodeljuje posao osobama koje su dovoljno kvali -

fikovane u sektoru medicine rada osim ako lica ne rade pod nadzorom iuputstvima odgovarajuće kvalifikovanog člana osoblja čije iskustvo iobuka omogućavaju prepoznavanje rizika od infekcije i uvođenje preve -n tivnih korektivnih mera (npr. lekari, sestre, medicinski tehničari, babicei stručnjaci za dezinfekciju, kao i obučeno medicinsko, stomatološko iveterinarsko osoblje, zaposleni u hitnoj pomoći, pri ambulantnom lečenjui negovatelji). Zahtev za nadzorom ne mora da se ispunjava kada jeosoba koja prati zaposlene ubeđena da dalje praćenje nije neophodno ida određeni zadatak ili funkcija može da se izvršava bez daljeg nadzora iuključuje odredbu da treba sprovoditi provere na licu mesta kako bi seuverilo da se posao obavlja bezbedno i na odgovarajući način.

Poslodavac može da ne dodeljuje zadatke ukoliko postoji potencijalnirizik od infekcije po mlade, trudnice i dojilje, osim ako su preduzete me -re predostrožnosti kako bi se osiguralo da se ne izlažu riziku po zdravlje.Poslodavac je odgovoran za pripremu spiska pisanih mera (plan higijene)

305

DOBROBIT NA POSLU

za specifičnu oblast rada i rizik od infekcije, uključujući dezinfekciju,čišćenje i sterilizaciju, kao i zalihe i odlaganje otpada.

Zaposleni ne treba da konzumiraju niti čuvaju hranu i piće na radnommestu u oblastima u kojima postoji opasnost od zagađenja putem biološkihagenasa. Poslodavci treba da obezbede zaposlenima salon/odvojenu pros-toriju za odmor u ove svrhe. U slučaju aktivnosti kada pitanja higijenediktiraju dezinfekciju ruku, zaposleni treba da budu obavešteni da nesmeju da nose nakit i satove na šakama i podlakticama, kao i da su min -đuše i drugi nakit zabranjeni.

Nakon kontakta sa pacijentima i izlaganja inficiranim ili potencijalnozagađenim materijalima, zaposleni moraju da dezinfikuju i/ili operu ruke,uzimajući u obzir procenu rizika za specifične slučajeve.

Personalna/pojedinačna zaštitaZaštitna odeća je bilo koja odeća koja ima namenu da zaštiti zaposlene

od mogućih opasnosti i rizika na radu ili da zaštiti njihovu uobičajenuodeću za rad ili ličnu odeću da ne postane zagađena patogenima. Upotre-bljena zaštitna odeća mora da bude odvojena od ostale odeće. Poslodavacje dužan da obezbedi odvojene garderobe i svlačionice.

Poslodavci treba da obezbede zaposlenima dovoljne količine odgo -va rajuće zaštitne odeće i sve druge opreme za ličnu zaštitu, posebnofine, neprobojne, hipoalergenske rukavice. Takođe su dužni da se uvereda se ovi materijali redovno dezinfikuju, čiste i, ako je potrebno, poprav -ljaju. Predstavnici zaposlenih treba da se konsultuju pre odluke o zaštitnojopremi (član 8, Direktive Savete 89/656/EEZ). Ukoliko odeća za radpostane zagađena, nju je potrebno presvući, a poslodavac je dužan da jepotom dezinfikuje i očisti. Zaposleni su dužni da upotrebljavaju opremuza ličnu zaštitu i zaštitnu odeću koja im je obezbeđena. Zaposlenima jezabranjeno da nose zaštitnu odeću kući radi pranja. Ulazak u salone,pro storije za odmor i kantine za zaposlene je zabranjena zaposlenimakoji nose zaštitnu odeću.

Poslodavac treba da obezbedi zaposlenima i sledeću dodatnuličnu/pojedinačnu zaštitu:

• Trajne, neprobojne hipoalergenske rukavice koje se nose tokom dezinfekcije i čišćenja korišćenih instrumenata, opreme i površina;na rukavice ne treba da utiče upotrebljeni dezificijens;

• Neprobojne, hipoalergenske dugačke rukavice za čišćenje koje mogu da se saviju kako bi se sprečilo da zagađena tečnost uđe ispod rukavice;

• Pamučne unutrašnje rukavice za aktivnosti koje uključuju dugotrajnu upotrebu;

306

SVET RADA

• Vodootporne kecelje ili haljine ukoliko postoji mogućnost da se okvasi odeća;

• Vodootporna obuća za uslove za rad gde je površina po kojoj se gazi mokra.

Potrebno je obezbediti zaštitu za lice i oči protiv kapljica aerosoli iprskanja kontaminiranih materijala ili tečnosti ukoliko tehničke mere nepružaju dovoljnu zaštitu.

To bi moglo da se dogodi u sledećim situacijama:• Hirurške procedure, npr. vaskularne operacije, ortopedske

procedure (testerisanje kosti);• Endoskopski pregledi;• Dijagnostička i terapeutska punkcija;• Intubiranje, ekstubiranje i postavljanje ili uklanjanje

endotrahealnih cevčica;• Postavljanje, čišćenje i uklanjanje unutrašnjih katetera;• Stomatološke procedure, npr. ultrazvučno uklanjanje

zubnog kamenca;• Briga o pacijentima kod kojih je prisutan kašalj ili iskašljavanje;• Ručno ili ultrazvučno čišćenje zagađenih instrumenata;• Rad u mrtvačnicama, npr. prilikom upotrebe ručnih uređaja ili u

slučaju pritiskanja grudne šupljine prilikom pomeranja ili podizanja tela.

Odgovarajuća oprema za zaštitu lica i očiju uključuje:• Zaštitne naočare sa bočnom zaštitom, uključujući

korektivne naočare;• Prijanjajuće zaštitne naočare;• Zaštitne naočare za jednokratnu upotrebu, sa bočnim štitovima;• Kombinovana zaštita za oči i usta (za jednokratnu upotrebu).Zaštita za oči pri stomatološkim proceduramaMedicinske rukavice: zahtevi koji se tiču medicinskih rukavicaKvalitativni minimalni zahtevi za jednokratne medicinske rukavice

u zdravstvenom sektoruRukavice moraju da budu proizvedene u skladu sa EN 455, tj. u

skla du sa propisanom debljinom (prihvaćena norma: AQL > 1,5) i drugimkriterijumima. U smislu velikog broja zaposlenih u sektoru zdravstvakoji su alergični na lateks, jednokratne rukavice od prirodnog lateksamo raju da budu u skladu sa smernicama o opasnim materijalima i stogamoraju da budu bez pudera i hipoalergenske.

Upotreba zaštitnih rukavicaTakozvani plan za rukavice, kojim su ustanovljene smernice za vrstu

rukavica koje treba nositi, ko treba da ih nosi i u kojim situacijama, 307

DOBROBIT NA POSLU

često predstavlja vredan plan pri odlučivanju. Plan za rukavice ne sma -njuje samo mogućnost greške o održivosti upotrebe, već služi i za uštedutroškova. U idealnim uslovima, odluka o odabiru rukavica se vrši u savetuza bezbednost i zdravlje, koji bi trebalo da omogući veće prihvatanjemeđu zaposlenima.

U operacionoj sali se savetuje upotreba hirurških rukavica od pri ro -dnog lateksa bez pudera, pošto trenutno ni jedan drugi materijal ne mo -že da mu parira u smislu komfora, savijanja, dugotrajnosti. Hirurškaode ljenja treba interno da odluče da li je potrebno nošenje duplih rukavicaili rukavica sa sistemom za indikaciju cepanja. Ovakve rukavice moguda budu korisne u slučajevima dugih hirurških intervencija koje trajuviše sati kao i procedura u kojima postoji povećan rizik od cepanja (npr.pri ortopedskim procedurama ili urgentnim operacijama) ili poseban rizikod infekcije (npr. HIV/AIDS).

Kada se radi o nesterilnim zaštitnim rukavicama, postoji barem trirazličite vrste koje se preporučuju i koje bi trebalo da budu dostupne.

• Pri nekliničkim aktivnostima, kao što je kuhinja, tehnički servis ičišćenje (koje ne uključuje zarazni ili potencijalno zagađeni materijal) mogu da se upotrebljavaju PVC ili polietilense rukavice,a medicinske zaštitne rukavice (testirane za standard EN 455) nisu neophodne.

• Za jednostavne poslove pri nezi pacijenata kada kontrola stiska iosetljivost na dodir nisu posebno važni, obično su dovoljne rukavice od sintetičkih materijala kao što su PVC i polietilen.

• Rukavice od lateksa se preferiraju za sve aktivnosti koje uključujuizuzetan mehanički napor ili ukoliko je potrebno da se nose duži vremenski period. Za zadatke koji zahtevaju veću osetljivost na dodir od ključnog je značaja nošenje rukavica od lateksa.

Savetuje se držanje rukavica na svim radnim mestima, zato što vre -me traženja rukavica sprečava njihovo nošenje. Rukovodstvo mora da seuveri da važnost nošenja rukavica čini deo uputstava za radno mesto,koja treba da budu uključena u osnovnu obuku, obuku obnavljanja i do-datnu obuku.

Ukoliko zaposleni imaju alergijske reakcije ili preosetljivost nakonkon takta sa medicinskim rukavicama, potrebno je odlučiti (u saradnji salekarom medicine rada ili stručnjakom u oblasti bezbednosti i zdravlja)se za izbor alternativnih proizvoda. Nakon konsultacija sa svim odeljenji -ma je moguće da se načini izbor rukavica koje ispunjavaju različite za-hteve. Alergije i jake reakcije povezane sa nošenjem medicinskih rukavicamoraju da budu ozbiljno shvaćene i potrebno je pokrenuti procedure zadijagnostiku (uključujući i dermatološku dijagnozu, ukoliko je neophodno).

308

SVET RADA

Greške povezane sa upotrebom medicinskih rukavica– Dezificijensi su obično koncentrati koji se razblažavaju u rastvoru.

Kada se upotrebljavaju rastvori koncentrata neophodno je nošenje odgo -varajućih hemijskih rukavica kako bi se obezbedila efikasna zaštita kože(jača membrana, usklađenost sa EN 374). Medicinske rukavice (od lateksa,PVC ili polietilena) nisu pogodne za nošenje pri ovim vrstama posla.

– Hitni slučajevi i spašavanja zahtevaju posebno čvrste rukavicekoje su jake, izdržljive i koje se ne cepaju lako. Ovome se obično ne pos -većuje dovoljno pažnje (videti PVC).

– Nepravilno čuvanje pakovanja rukavica, na primer ukoliko su izlo -že ne toploti ili ultraljubičastim zracima (fluorescentne lampe, sunčevasvetlost) su česti slučajevi u brojnim ambulantama (i doktorskim ordi-nacijama). Svetlost i toplota izazivaju oksidaciju koja efikasno smanjuječvrstinu i elastičnost prirodnih proizvoda od lateksa.

– Rukavice se stavljaju iako su ruke još uvek mokre od preostalogsredstva za dezinfekciju ruku. Kada se pokriju, sredstva na bazi alkoholane mogu da ispare. To može da izazove simptome koji liče na opekotine.Još je potrebno utvrditi koji dezificijensi sa dodatnim ekstraktima izazi-vaju ovakve uticaje.

– Hirurške rukavice se često nose za aseptičke procedure, iako susterilne rukavice za pregled (koje su obično daleko jeftinije) u potpunostipogodne za ovakve procedure. U odnosu na zadatak ili aktivnost, poje di -načno pakovane sterilne rukavice su dovoljne, npr. za endotrahealnousi savanje kod pacijenata na respiratorima. Kao osnovni princip odabiraopreme za ličnu zaštitu potrebno je potpuno uzeti u obzir rizike i aktiv -nosti koje se sprovode. Ispod su navedene tri tabele koje sadrže uputstvaza upotrebu zaštitnih rukavica i zaštitne odeće

Čišćenje, dezinfekcija, sterilizacijaPri čišćenju korišćenih instrumenata treba usvojiti dodatne mere

za š tite. Posebne mere zaštite su obavezne kada su zaposleni uključeni učiš ćenje i sterilizaciju instrumenata koji su bili u kontaktu sa pacijentimakoji su oboleli od Krojcfeld-Jakobove bolesti ili nove varijate Krojcfeld-Ja kobove bolesti ili spongiformne encefalopatije, ili se na tu bolest sum-nja.

Najveći rizik do zaraze se dešava pri pripremi instrumenata začišćenje, pošto su još uvek zaraženi krvlju, telesnim tečnostima ili tkivima,a rizik od povrede je relativno visok. Dezificijensi efikasno smanjuju brojbakterija pa je rizik od zaraze značajno manji nakon dezinfekcije. Alipostoji i rizik od povrede tokom ručnog čišćenja instrumenata. U isto vre -me, potrebno je obratiti pažnju na uticaje potencijalno alergenskih i opas-nih hemijskih materijala koji se upotrebljavaju u ovakvim procedurama. 309

DOBROBIT NA POSLU

Ukoliko se potencijalno zagađenim instrumentima, uređajima, opre-mom ili materijalima rukuje u jednoj centralnoj jedinici, od ključnogzna čaja je da oblasti za ulazak (nečiste ili zagađene) budu jasno odvojeneod izlazne (čiste/sterilne) zone, u smislu organizacije i lokacije. Zona zaulazak treba da bude dovoljno prostrana da u njoj mogu da se odlože za-prljani materijali pre nego što očiste. Pre napuštanja zagađene zone,zapo sleni moraju da skinu svu opremu za ličnu zaštitu i da dezinfikujuruke. Ukoliko se instrumenti čiste i sterilišu u jednoj centralnoj jediniciprocena rizika mora da uzme u obzir sve potencijalne patogene čije jeprisustvo uobičajeno.

Kada se čiste instrumenti iz visokorizičnih medicinskih situacija,potrebno je posebnu pažnju posvetiti povećanoj pojavi mikroorganizamakoji su specifični za tu situaciju kao i na posebne rizike koji se očekuju.Dezinfekcija i čišćenje instrumenata treba da se vrše u zatvorenom au-tomatizovanom sistemu kako bi se smanjio rizik od povrede ili zagađenjai kako bi se zaštitili zaposleni od kontakta sa dezificijensima. Potrebno jepreduzeti tehničke i organizacione korake tako da se zaprljani instrumentine pakuju ponovo pre čišćenja.

Ručno čišćenje zagađenih instrumenata treba da bude najmanjemoguće. Međutim, ukoliko je ručno pripremanje instrumenata neizbežno,to treba da se obavi u odvojenoj, dobro provetrenoj prostoriji koja se neupotrebljava u druge svrhe, posebno ne za odlaganje stvari, kao što susvlačionice ili sobe za odmor.

Oprema za ličnu zaštitu mora da se obuče (stavi) pre aktivnosti koja uključuje rizik od infekcije

Tokom ručnog čišćenja instrumenata, zaposleni moraju da nosedugačke zaštitne rukavice, zaštitu za nos i usta i zaštitne naočare, kao ivodootpornu kecelju ili haljinu za zaštitu kože i mukoznih membrana odkontakta sa zaraženim materijalom. Ukoliko član osoblja koji sprovodiručno čišćenje radi iza stakla i efektivno je zaštićen, ne mora da nosi za-štitu za nos i usta, kao ni zaštitu za oči. Izabrane zaštitne rukavice morajuda budu pogoden za rad sa dezificijensima i da štite od potencijalnozaraznog materijala.

Važno je izbegavati stvaranje aerosoli ili kapljica u vazduhu tokominicijalnog čišćenja instrumenata, posebno ako je potrebno uklanjanjelepljivih, sasušenih materijala. Iz ovog razloga, instrumenti ne treba dase stavljaju pod jak mlaz vode, niti da se prskaju. Ukoliko se zagađeni in-strumenti postave u ultrasoničnu kadu, ona treba da bude pokrivenatokom upotrebe, a aerosoli usisane.

Potrebno je preduzeti svaku meru predostrožnosti kako bi se izbeglepovrede pri rukovanju oštrim, špicastim i instrumentima za sečenje, koji310

SVET RADA

311

DOBROBIT NA POSLU

moraju da se čiste ručno. Potrebno je unapred preduzeti različite merepredostrožnosti, na primer u operacionoj sali ili sobi za terapije.

• Svi predmeti koji nisu namenjeni proceduri, kao što su instrumentiza jednokratnu upotrebu, štapići, komprese, krpe i peškiri treba da se uklone iz metalne rešetke ili kontejnera upotrebom hvataljkiili sličnog alata.

• Oštricama skalpela, iglama i kanilama treba – kad god je to moguće– rukovati upotrebom hvataljki ili sličnih alata. Oštri i špicasti instrumenti i delovi instrumenata treba da se odlažu odvojeno u metalnu rešetku za odlaganje ili u bubrežastu posudu.

• Svim mašinama i opremom koja treba da se očisti ručno, mora dase rukuje oprezno. Dodaci kao što su bušilice i sečiva treba da se uklone.

• Minimalno invazivni hirurški instrumenti koji treba da se razdvojepre procesa, treba da ostanu razdvojeni i, ukoliko je moguće, postavljeni na kolica za sterilizaciju minimalno invazivnih hirurškihinstrumenata u trenutku kada se rastave.

• Potrebno je izbegavati upetljana creva, cevčice i kablove tako što će se držati razdvojeni od samog izvora.

Potrebno je obratiti pažnju na odabir čvrstih i otpornih zaštitnihrukavica za poslove čišćenja

Rukovanje zaprljanom posteljinomKorišćena posteljina kod koje postoji visok rizik od zagađenja pato-

genima i zaraznim materijalima mora da se ukloni i odloži odmah na licumesta u dovoljno otporne zatvorene kontejnere koji su spremni za no še -nje. Veš treba da se transportuje tako da zaposleni ne budu izloženi bio -loškim agensima. Kontejneri moraju da budu jasno obeleženi. Za priku-pljanje posteljine se primenjuju sledeće predostrožnosti:

• Odvojeno rukovanje zaraženom posteljinom;• Odvojeno rukovanje mokrom posteljinom (veoma zaprljanom

sa telesnim izlučevinama);• Odvajanje prema metodi pranja i čišćenja.U pogodnom sistemu za prikupljanje posteljine se upotrebljavaju:• Tekstilne torbe napravljene od tkanine koja je toliko gusto tkana

da je potpuno neprobojna;• Plastične kese npr. polietilenske vreće za pakovanje

zaprljane posteljine;Radi kontrole zaraze, potrebno je pratiti sledeća uputstva tokom

rukovanja i transporta punih vreća sa posteljinom.• One treba da budu zatvorene tokom transporta, ne smeju

da se bacaju, podižu visoko ili zajedno povezuju.

• Trebalo bi da bude moguće da se sadržaj stavi u mašinu za pranje ili u perionicu.

Mere predostrožnostiKod zanimanja u kojima postoji visok rizik od zaraze zaposleni treba

da budu redovno pregledani, u smislu posla koji obavljaju. Posebno jevažno da se provere u oblasti medicine rada sprovode ukoliko postojiizloženost mikroorganizmima koji mogu da izazovu infektivno oboljenje.

Medicinski pregledi i pregled bezbednosti i zdravlja treba da pomo -gnu pri prepoznavanju problema u ranom stadijumu i, u idealnom slučaju,da spreče zdravstvene probleme koji nastaju kao rezultat prenosive in-fekcije.

Poslodavac, obično u saradnji sa zaposlenim zaduženim za medicinurada ili određenim stručnjakom za bezbednost i zdravlje na radu, biraoso be i grupe zaposlenih odabrane za medicinski pregled. U sektoruzdrav stva, zdravstveni pregled je uslov za zapošljavanje svih novih zapo -slenih.

Pored zdravstvenih pregleda, zdravstvena zaštita na radu obuhvatai procenu i upravljanje rizicima po zdravlje na radu (uključujući preporukeza odgovarajuće mere predostrožnosti i zaštitne mere). Takođe obuhvatapreporuke za bezbednost i zdravlje na radu o uslovima na radnom mestui stalnom poboljšanju standarda bezbednosti i zdravlja na radu primenomnaučenih znanja kroz iskustvo i stalna uputstva i savetovanje zaposlenihi rukovodstva. Vakcinacija tokom školovanja zaposlenih u zdravstvu jeobično neophodna ukoliko procena rizika ukazuje na vakcinaciju kao us-pešnu kontrolu zaraznih patogena.

Jedan od ključnih zadataka zdravstvene zaštite na radu je dostav -ljanje informacija i savetovanje. Kada zaposlenima preti rizik od biološkihagensa (patogena) medicinski aspekti su veoma važni za zdravlje naradu. Na primer, ukoliko postoji istorija određenog oboljenja koje za re -zultat može da ima oslabljeni imunitet, može da postoji povećani rizik odinfekcije. Znanje o načinima prenošenja, simptomima i profilaksi nakonizloženosti je takođe važno, prvo radi utvrđivanja potrebnih mera pre-dostrožnosti za sprečavanje i kontrolu infekcije, drugo kako bi se omogućiobrz i ispravan odgovor na kritičnu izloženost (npr. povrede iglom). Usmi slu svega gore pomenutog, saveti za kontrolu rizika i zdravlje naradu moraju da se odnose na rukovodstvo i na sve zaposlene.

Zaposleni dobijaju savete o zdravlju na radu u isto vreme kada sepodvrgnu zdravstvenim pregledima, a informacije i saveti treba da buduprilagođeni zdravstvenom stanju svakog pojedinca. Međutim, pošto suintervali između zdravstvenih pregleda prilično dugi, savetuje se da svizaposleni dobiju dodatna uputstva i savete o pitanjima bezbednosti i312

SVET RADA

zdra vlja na radu najmanje jednom godišnje. Ovde je cilj podsetiti zapos-lene na zdravstvene rizike povezane sa njihovim poslom, posebno kadaje imunitet oslabljen i da se ohrabre da prihvate dostupnu pomoć.

VakcinacijaVakcinacija je važna karika u lancu preventivnih mera. Indikativni

spisak oboljenja koja mogu da se spreče vakcinacijom možete da pročitateispod. Direktive 2000/54/EZ2 i 2010/32/EU3 sadrže odredbe za vakci-naciju. Vakcinacija nije obavezna.

Savetuje se da svi zaposleni dobiju opšta uputstva i savete za pitanjabezbednosti i zdravlja na radu najmanje jedanput godišnje

KORAK 4 – PREDUZIMANJE AKTIVNOSTIMere za prevenciju infekcija moraju da se uvedu u saradnji sa komisi-

jom za higijenu (lekar odgovoran za pitanja higijene) i lekarom specijal-istom medicine rada. Kako bi se sprečio rizik po zaposlene potrebno jesprovesti bakteriološke kontrole.

KORAK 5 – PRAĆENJE I PREGLEDMere za praćenje zaraze moraju da se proveravaju redovno. Ukoliko

dođe do nastanka zaraze potrebne se posebne opširnije pretrage. Uvođenjesistema za upravljanje kvalitetom može da pruži efikasnu podršku zauvođenje mera za praćenje infekcije.

2.3 SPECIFIČNA PROCENA BIOLOŠKIH RIZIKA

2.3.1 RIZIK OD INFEKCIJA KOJE SE PRENOSE PUTEM KRVI

Infekcije koje se prenose putem krvi:Virus Hepatitisa B, C i DVirus humane imunodeficijencije (HIV)

Rad sa krvljuOvi virusi se prenose parenteralno (prenošenjem iz krvi u krv). Oni

ulaze u krvotok zaposlenog u zdravstvu putem kontakta sa zaraženimtelesnim tečnostima nosioca virusa (obično krv i krvni proizvodi) i prenosise putem mukozne membrane ili pukotine na koži zaposlenog u zdravstvu.Rizici po zdravlje na radu nastaju od:

• Povreda zaraženom kanilom, hirurškim nožem ili sličnim alatima;• Pukotine na koži – često neprimetne – kada krvna plazma, serum

ili slična tečnost uđe putem pukotine na koži uprkos izostanku povrede od oštrog predmeta ili igle.

313

DOBROBIT NA POSLU

Oblasti posebne izloženostiOve oblasti uključuju: zdravstvene centre, institute za mentalno

zdravlje i zatvore, domove za brigu o starim licima, ambulante, posebnokada zaposleni rukuju sa krvlju i proizvodima od krvi ili potencijalnoopasnom opremom ili primaju agresivne pacijent, a posebno:

• Operacione sale i jedinice za davanje anestezije;• Jedinice intenzivne nege;• Hitne službe i ambulantno lečenje;• Banke i centre za doniranje krvi i plazme;• Prostore za nabavku ili odlaganje opreme koja služi za održavanje

ili opremanje nekog od gore pomenutih objekata ili jedinica;• Stomatološke ordinacije.

Postavljanje infuzije je kritični trenutak za visokim rizikom od povrede

Aktivnosti sa potencijalnim rizikom od zaraze uključuju:• Kliničke preglede ljudi;• Uzimanje uzoraka krvi, telesnih tečnosti i drugih kliničkih uzoraka,

kao što su razmazi;• Hirurške procedure;• Previjanje/lečenje rana;• Briga o pacijentima koji nisu sposobni da vode računa sami o sebi;• Briga o pacijentima koji predstavljaju opasnost po druge ili

po sebe same.Dodatno, sledeće aktivnosti mogu da predstavljaju rizik od zaraze:• Čišćenje, dezinfekcija, poslovi održavanja i popravke, transport i

odlaganje materijala u zagađene oblasti i/ili rad sa zagađenom opremom i predmetima;

• Rukovanje zaraznim materijalima ili ukoliko se očekuje ili sumnjana zagađenost (zona u kojoj se drži zaprljani veš);

• Postavljanje aparata za čišćenje i dezinfekciju;• Rukovanje oštrim i šiljatim instrumentima ili opremom;• Rukovanje medicinskim otpadom. Krv je telesna tečnost koja predstavlja najveći rizik od zaraze za-

poslenih u sektoru zdravstva.

Osnovna pravila higijeneRukovanje telesnim tečnostima, izlučevinama i sekrecijom mora da

se sprovodi pod pretpostavkom da su zarazni. Stoga je važno da efektivnemere predostrožnosti budu uvek stogo primenjene kako bi se zaštitilipacijenti i zaposleni.

314

SVET RADA

Tehničke predostrožnostiProcena rizika i povrede iglom: bezbedni oštri predmetiKako bi se smanjio rizik od samopovređivanja zaposlenih oštrim in-

strumentima, tradicionalne instrumente treba zameniti – na osnovu re -zultata koje nalaže procena rizika i ukoliko je tehnički izvodljivo – bezbed-nijom, modernom opremom koja predstavlja manji rizik od povrede.

Bezbedna oprema treba da se koristi u oblastima koje nose visokrizik od infekcije i/ili povrede, kao što su:

• Nega i lečenje pacijenata sa krvno prenosivim oboljenjima;• Primanje pacijenata koji predstavljaju pretnju po druge;• Službe hitne pomoći;• Zatvorska bolnicaPotrebno je upotrebljavati bezbednu opremu rutinski u svim aktiv -

nostima kada postoji mogućnost prenošenja značajne količine zaraženematerije putem telesne tečnosti, posebno pri:

• Uzimanju uzoraka krvi;• Prikupljanju drugih telesnih tečnosti (minimalno

invazivne punkcije).Pri odabiru bezebdne opreme moraju da se uzmu u obzir različiti

kri terijumi, uključujući: da li ona odgovara svojoj nameni, da li je laka zaupotrebu i rukovanje,, da li je prihvaćena među zaposlenima kojima jena menjena. Radne prakse i metode treba da se prilagode bezbednim sis-temima i najboljoj praksi. Rukovodstvo ima odgovornost da se uveri dazaposleni ispravno upotrebljavaju opremu za bezbednost. To može da sepostigne informisanjem zaposlenih o opremi za bezbednost i kako je pot -rebno upotrebljavati je.

Potrebno je pratiti uspeh novih mera.Bezbedna oprema za zaštitu zaposlenih od povreda iglom i posekotina

ne sme da predstavlja rizik po pacijente.Dodatno ovakva oprema treba da ispunjava sledeće kriterijume.• Bezbednosni mehanizam je integrisani deo sistema i usklađen je

sa drugim alatima i dodacima.• Za aktiviranje je potrebna samo jedna ruka.• Može da se aktivira odmah nakon upotrebe• Mehanizam za bezbednost isključuje dalju upotrebu.• Bezbednom proizvodu ne trebaju nikakve izmene za

proceduru primene.• Mehanizam za bezbednost mora da emituje jasan signal

(taktilni ili zvučni).Upotreba bezbedne opreme je jednako važna kao i procedure koje

ola kšavaju vraćanje špriceva u zaštitne futrole jednom rukom, npr. prili - 315

DOBROBIT NA POSLU

kom davanja lokalne anestezije u stomatologiji ili prilikom lečenja injek-cijama.

Odlaganje oštrih i špicastih instrumenata Pošto su oštri, predmeti zagađeni krvlju predstavljaju najveći rizik

za zaposlene, pa je od ključnog značaja da predmeti kao što su špricevi ikanile budu istog trenutka odloženi na mestu upotrebe u neprobojne po-sude/kontejnere. Zaposleni treba da nose ovakve posude sa sobom svakiput kada sprovode invazivne procedure – ma koliko male one bile – akon tejneri bi trebalo da stoje u svim oblastima rada gde se ovakvi in-strumenti i predmeti često upotrebljavaju.

Kontejneri za otpadZaposleni moraju da imaju pristup i da upotrebljavaju kontejnere

otporne na ubode, koji nisu lomljivi za prikupljanje oštrih i špicastih in-strumenata. Ovakvi kontejneri treba da imaju sledeće karakteristike:

• Zatvoreni kontejneri za jednokratnu upotrebu;• Sposonost da zadrže sadržaj, čak i ako su oboreni, ako se nalaze

pod pritiskom ili ako se neko saplete preko njih;• Neprobojni• Vlaga ne utiče na njihovu čvrstinu;• Pogodni za otpadne proizvode u smislu veličine/kapaciteta i

veličine otvora;• Bezbenosni mehanizam se ne deaktivira odlaganjem;• Jasno prepoznatljivi kao kontejneri za otpad bojom, oblikom

i oznakom.

Organizacione mere treba da uključuju:• Trenutno odlaganje oštrih instrumenata u nelomljive, neprobojne

kontejnere na mestu upotrebe;• Rutinsku redovnu higijenu ruku i negu kože;• Dezinfekciju, čišćenje i sterilizaciju instrumenata zagađenih krvlju

i radnih površina;• Redovno objavljivanje informacija o pravilima za bezbednost

i zdravlje na radu.

Personalna/pojedinačna zaštitaZaštitne rukavice i druga oprema za zaštitu moraju da se nose:• Kada tokom rada može da se očekuje kontakt sa krvlju, krvnim

komponentama, telesnim tečnostima, izlučevinama ili sekrecijom;

• Uključujući zaštitnu odeću (preko uniforme ili radne odeće) i, ukoliko je potrebno, vodootporne kecelje;316

SVET RADA

• Tokom svih poslova na kojima se očekuje zagađenje odeće putem krvi, telesnih česnosti, izlučevina ili sekrecija;

• Za zaštitu respiratornog trakta i očiju (za filterima FFP2 i zaštitnimnaočarima) kada može da se očekuje formiranje aerosoli ili kapljicaili prskanje krvi, telesnih tečnosti/sekreta, na primer intubacijombronhioskopa, tokom usisavanja, stomatološkog lečenja ili transuretaralnih procedura.

Zdravstvene mere predostrožnosti na radu: imunizacija (vakcinacija)Hepatitis B je jedini oblik hepatitisa za koji postoji efikasna vakcina.

Poslodavac treba da ponudi imunizaciju besplatno i treba da za zatražiod svih zaposlenih koji se izlažu riziku da pristanu na aktivnu imunizaciju.Vakcina protiv hepatitisa B pruža zaštitu i od virusa hepatitisa D. Preprve imunizacije, potrebno je proveriti imunološki status zaposlenogkako bi se utvrdilo da li su već prisutna antitela hepatitisa B. Ukoliko jenalaz negativan (nema imuniteta), da li je indikovana aktivna imunizacija?Ukoliko su testovi za anti-HBc pozitivni, onda je potrebno utvrditi da lisu prisutni HBs Ag i anti-HBs. (Dodatni savet treba zatražiti od lekaraopšte prakse ili medicinskog specijaliste).

Lica koja nemaju imunološki odgovorOko 5% vakcinisanih osoba ne razvije HB imunitet ili pokazuju ne-

dovoljan imunitet nakon prve vakcinacije. Kada se ovo dogodi, ponovljenaintramuskularna vakcinacija, možda i dupla doza data u obe nadlaktice(m. deltoideus) može za rezultat da ima željenu zaštitu. Ovo se primenjujei za kombinaciju vakcine sa drugim vakcinama (npr. hepatitis A ili influ-enca). Zaposleni u zdravstvu koji nemaju imunitet i ostanu nezaštićeninakon vakcinacije, treba da budu obavešteni da su podložni povećanomriziku na radu, kao i o profilaksi nakon izloženosti (pasivna imunizacija).Savetuje se da se čuva pisana dokumentacija u slučajevima kada zaposleniodbije vakcinaciju.

Raspored davanja vakcine hepatitis BInicijalna imunizacija treba da se primi u intervalima od 0,1 i šest

meseci: četiri nedelje nakon primarne imunizacije treba uraditi test zaefikasnost vakcinacije. Ako je anti-HBs vrednost > 100 IE/litar, bustervakcina (jedna doza) treba da se da po pravilu 10 godina nakon celogciklusa primarne imunizacije.

Ukoliko su anti-HBs vrednosti ispod 100 IE/L, vakcinacija se vršipo novo (jedna doza) u roku od godinu dana, a nakon četiri nedelje se sp -ro vodi praćenje antitela. Ako su vrednosti anti-HBs ispod 10IE/L, odmahtreba ponoviti vakcinaciju. Uz dodatnu vakcinaciju 60-75% rezistentnih 317

DOBROBIT NA POSLU

lica ili lica sa slabim odgovorom na vakcinu će proizvesti dovoljan brojantitela. Stoga je u nekim posebnim slučajevima potrebno testiranje se -ruma.

Mere koje se preduzimaju odmah nakon kontakta sa zaraženim materijalomPatogeni mogu da uđu u krvotok preko perkutane povrede (npr. po -

se kotine, ubod iglom).Potrebno je preduzeti mere ukoliko se zagađena koža čini čistom.• Očistite krv što je pre moguće. Isperite kožu vodom i dezinfikujte

oblast sredstvom za dezinfekciju kože.• Za prskanja i kapljice krvi/telesnih tečnosti na neoštećenoj koži,

operite sapunom i vodom. Dezinfikujte oblast sredstvom za dezinfekciju kože.

• Za zagađenje mukoznih membrana (usta, nos, oči), temeljno isperite vodom i fiziološkim rastvorom (Aqua. Dest. ili sterilni NaCl 0,9%) ili 1:4 rastvorom joda i vode (usta, nos).

• Za krv/telesne tečnost koje su isprskane po popucaloj koži, očistitekrv/telesnu tečnost, dezinfikujte sredstvom za dezinfekciju kože i povidon jodom.

• Slučaj treba detaljno dokumentovati

Vakcinacija nakon izloženosti?Utvrđivanje da li je potrebna vakcinacija protiv hepatitisa B nakon

izloženosti:• Ukoliko je zaposleni imun (bio je zaražen hepatitisom B u prošlosti)

ili je primereno zaštićen ranijom vakcinacijom (anti-HBs > 100 IE/L u poslednjih 12 meseci ili je imao uspešnu vakcinaciju u poslednjih 5 godina), dalje mere nisu potrebne.

• Ukoliko je donor (izvor infekcije) HBsAg negativan, dalje mere nisu neophodne, iako bi zaposleni trebalo da bude vakcinisan protiv hepatitisa B (kako bi se zaštitio od sličnih situacija u budućnosti) osim ako je zaposleni imun ili već dovoljno zaštićen vakcinacijom.

2.3.2 RIZIK OD INFEKCIJA KOJE SE PRENOSE VAZDUHOM

(kapljične infekcije)

Infekcije koje se prenose vazduhom (kapljične infekcije) uključuju:

318

SVET RADA

• Zauške• Grip• Rubeole

• Tuberkulozu• Boginje (varičele)• SARS

UvodPatogeni koji se prenose vazduhom se prenose od jedne osobe na

drugu (prenos sa čoveka na čoveka). Aerosoli se formiraju kada pacijentisa infekcijom respiratornih organa (pluća, bronhije, grlo) kašlju, kijaju iligovore. Stoga male kapi ili jezgro kapljica kao fina izmaglica u izdahnutomvazduhu. Veličina ovih aerosoli varira pošto su one predmet različitihaerodinamičnih činilaca.

Procena rizikaInfektivnost aerosoli zavisi od veličine čestice i gustine, gustine

pato gena unutar čestice kao i vremena potrebnog za udisanje i udahnutekoličine. Male čestice (jezgro kapljice < 5μm) predstavljaju poseban rizikukoliko jezgro kapljice ostane u vazduhu dovoljno dugo da može da seudahne u dovoljnim količinama i da se uskladišti u plućnim alveolama.Može da se zaključi da telesni sekreti koji ne izazivaju stvaranje aerosoli(na primer urin i gnoj) predstavljaju manji rizik od infekcije. Ovo se od -nosi i na aerosoli koje formiraju sloj na površini površina i podova za kojise generalno smatra da ne čini poseban rizik, pod uslovom da se posma-traju standardne higijenske mere predostrožnosti.

Oblasti posebne izloženosti uključuju:

Aktivnosti sa potencijalnim rizikom od infekcije uključuju:

Maske sa respiratorom koje prečišćavaju vazduh i zadržavajupatogene obezbeđuju zaštitu od kapljičnih infekcijaRizik od zaraze zaposlenih raste ukoliko se izlažu kašlju pacijenta –

što je često neizbežno (npr. bronhoskopija, duži periodi bliskog kontaktakao što su fizički pregledi, negovanje pacijenata i rad sa pacijentima kojine žele da sarađuju) – kada može da se očekuje visoka koncentracijaaerosoli (kod akutnih infekcija) ili kada su izloženi kapljičnim mikroor-ganizmima. Kod nege pacijenata pri ambulantnom lečenju, kao i kod ho -s pitalizovanih pacijenata, zaposleni su pod posebnim rizikom od zaraznihpacijenata kojima je potrebna hitna dijagnostika i mere lečenja, najvišezato što u ovom stadijumu još uvek ne postoji precizna dijagnoza.

319

DOBROBIT NA POSLU

• Klinike za lečenje tuberkuloze;• Infektivne klinike;

• Pedijatrijske klinike;• Gerijatrijsku negu.

• Ekstubaciju/intubaciju;• Oralnu negu;• Bronhoskopiju;• Gastroskopiju;

• Hitnu negu/prvu pomoć;• Reanimaciju;• Reanimaciju usta-na-usta;• Intubaciju.

Postoje brojne opasnosti: infekcija koja nije prepoznata kod pacijenatakoji primaju terapiju disanjem; dugoročni pacijenti koji su bespomoćniili im je potrebna dodatna pomoć, kao i oni koji odbijaju saradnju, čak ioni koji se prevoze kolima hitne pomoći. Rizik od dobijanja infekcije jeveći ukoliko postoji povećana izloženost traheobronhijalnim sekretima(bronhoskopija, endoskopija, respiracija, analiza sputuma). Druge oblastina radu koje su povezane sa većom izloženošću, a samim tim i većemriziku od zaraze su patologija i mikrobiološke i virusološke laboratorije.

ZAŠTITNE MERE

Opšte mereSve predostrožnosti kreirane za suzbijanje kapljičnih infekcija moraju

da imaju za cilj prekid lanca infekcije i sprečavanje daljeg širenja. Svakapredostrožnost za suzbijanje kapljičnih mikroorganizama mora pre svegada se fokusira na strategije izbegavanja rizika od udisanja zaraženihaerosoli i jezgra kapljice.

Sve aerosoli se sastoje od mešavine velikih kapljica i takozvanogjezgra kapljice, koje može da se udahne, pa je zato zarazno. Pošto tokomsva kodnevnog rada sa zaraženim pacijentima ne postoji način da se ut v -rdi prisustvo zaraženih aerosoli koje mogu da se udahnu, preporučuje seupotreba respiratora sa filterima, naprimer maske za polovinu lica udire ktnom kontaktu sa licem (FFP2).

Posebno je važno da se smanji izloženost produktivnom kašlju zara -ženih pacijenata, tj. ključni deo kontrolisanja zaraze je informisanje paci-jenata o osnovnoj kontroli infekcije, koja može da uključuje zaštitu ustai nosa ili maske za pacijente.

Tehničke mereVažno je obezbediti odgovarajuću ventilaciju i prikladne higijenske

standarde (dezinfekciju) na radnom mestu. Tehničke mere zaštite obuh-vataju: arhitekturu bolničkih soba, razdvajanje prostorija, mere ventilacije(direktan protok vazduha, provetravanje, negativni pritisak), mere pre -či šćavanja (sistemi HEPA filtera, kontrola izlaznog vazduha) i mere ster-ilizacije (EN 1946 (4. deo)).

Organizacione mereEfikasna kontrola zaraze podrazumeva brzu dijagnozu i ranu izolaciju

zaraženih pacijenata, kao i najbrži mogući početak efektivnog lečenja.Temeljna higijena i tehničke predostrožnosti kao što je zaštita od udisanjazaraženih aerosoli pomažu u smanjenju rizika od infekcije među drugimpacijentima, osobama sa kojima je zaraženi u kontaktu i zaposlenima uzdravstvu. 320

SVET RADA

• Pacijenti treba da razumeju važnost dobre higijene, tj. da ne kašljudirektno u zaposlene i u druge, uzdržavanje od stvari koje izazivajukašalj i prikupljanje aerosoli i „pokrivanje kašlja“, poželjno maskomza nos i usta.

• Zaposleni u zdravstvu treba da dobiju uputstva da se drže na udaljenosti (oko 1,5 m) od pacijenata koji kašlju.

• Mnoge zarazne bolesti mogu da se izbegnu vakcinacijom (pogledatispisak oboljenja koja mogu da se spreče vakcinacijom).

• Potrebno je posvetiti pažnju evidenciji o imunizaciji zaposlenih.• Izloženi zaposleni, drugi pacijenti i druge osobe sa kojima je

zaraženi bio u kontaktu dobijaju potpune informacije – razumljiveosobi koja nije stručna – o mogućim rizicima od zaraze, načinimaprenošenja i neophodnim merama predostrožnosti.

PERSONALNA/POJEDINAČNA ZAŠTITA

Važno je praćenje opšte higijene, ali je važno i da se upotrebljavaod govarajuća oprema za ličnu zaštitu (maske za lice sa filterima) ukolikopostoji rizik na radu i, da su svi zaposleni završili obuku iz najbolje pra -kse. Interne provere bezbednosti i zdravlja i inspekcija su od ključnogznačaja.

Maske za disanje• Odabir odgovarajuće maske za lice zahteva poznavanje epidemi-

ologije i stručnu procenu rizika uopšteno, kao i posebnih rizika na radnommestu i rizika od kontakta sa potencijalno zaraznim pacijentima.

• Klasifikacija dostupnih maski za pola lica je usklađena sa evrop-skim normama (EN 149/filteri za lice). Dodaci na oznaci „S“ (solid – čvr -sto: vodene aerosoli i čestice) i „SL“ („solid i liquid“ čvrsto i tečno: vode -ne i uljane aerosoli i čestice) obezbeđuju dodatne informacije o upotrebiproizvoda. Proizvodi testirani u skladu sa novim EN 149 normama iz2001. godine omogućavaju zaštitu od čestica fine prašine (S) i tečnihaero soli (SL), tako da ne postoji neka prevelika razlika između S i SL.Kako bi se smanjila otpornost, dostupne su i maske sa izduvnim ventilom.(Zaraženi pacijenti ne bi trebalo da nose ovakvu vrstu maski).

• Ukupno curenje maske se izračunava, jer se curenje dešava uslednepotpunog prijanjanja (između lica i maske), propuštanja iz izduvnogventila (ukoliko postoji) i propuštanja samog filtera. Ukupno dozvoljenopuštanje za maske klase FFP1 nije veće od 25%, za maske FFP2 najviše11%, a za maske FFP3 ne sme da bude veće od 5%. Ukupno prosečnopuštanje je najviše 22% za klasu 1, najviše 8% za klasu 2 i 2% za klasu3 – ukoliko je prosečan prečnik čestice 0,6 μm. Maske treba nositi uskladu sa uputstvima proizvođača za pojedinačnu upotrebu. One ne 321

DOBROBIT NA POSLU

smeju da se dele sa drugim korisinicima i ne smeju da se upotrebljavajuukoliko su oštećene, zaprljane, vlažne ili na bilo koji način zagađene.

• Maske za disanje ne mogu da omoguće 100% zaštitu. Obaveznoje ustanoviti tehničke i organizacione mere.

Maska za disanje je efektivna samo ako u potpunosti prijanja uz lice

Dodatne mere za personalnu/pojedinačnu zaštituUobičajena zaštita za nos i usta ili hirurška maska ne obezbeđuje

istu zaštitu kao maska sa respiratorom. Ovakve zaštite mnogo više prop-uštaju i nude manju zaštitu od udisanja zaraznih aerosoli nego FFP maskaza disanje. Međutim, ova maska ne smanjuje otpuštanje zaraženih kapljicau okruženje.

Maske za disanje FFP2 i FFP3 pružaju veću zaštitu od infekcije. Me -đu tim, ovo u značajnoj meri zavisi od toga da li maska prijanja na odgo -varajući način. Dobro prijanjanje zavisi od oblika i veličine lica. Bradamo že da spreči potpuno prijanjanje. Maske za disanje treba da budu dos-tupne u različitim veličinama, a poslodavac mora da se uveri da su svizaposleni upućeni u pravilnu primenu i nošenje maski.

Iskustvo je pokazalo da prihvatanje maski zavisi od drugih ključnihčinilaca: očekivane bezbednosti i zašite koju ona pruža, troškova, komfora,rukovanja, uticaja na govor (komunikaciju), kako prijanja na lice i okluzijulica. Samo ukoliko se svi ovi kriterijumi ispune maske će biti dovoljnoprihvaćene.

Savetuje se da se sve gore pomenute mere stave u praksu, ukolikose sumnja ili je potvrđen slučaj kapljične infekcije kako bi se smanjiorizik od zaraze među osobama koje su stupale u kontakt sa zaraženimlicem. Pacijenti treba da nose barem odgovarajuću zaštitu za usta i nos(hiruršku masku, po mogućstvu prijanjajuću) kada izađu izvan sobe zaizolaciju, pošto nošenje maske smanjuje količinu izbačenih aerosoli.Maska služi i kao upozorenje pacijentima i zaposlenima, podsećajući ihna mere za kontrolu zaraze. Ove maske su jednostavne za stavljanje,udo bne za nošenje i pacijenti mogu da ih nose dok god u potpunostifunkcionalne tj. dok ne postanu vlažne usled dugotrajnog nošenja.

U situacijama gde postoji mali rizik od zaraze (npr. kratko vremekontakta/bez bliskog kontakta) dovoljno je da zaposleni nose FFP1 maske.

FFP3 maske treba da se nose kada je važno radikalno smanjiti rizikod širenja zaraze (doza patogena dovoljnih za zarazu je niska, a rizik jevisok).

Izvan sobe za izolaciju i u drugim posebnim situacijama (npr. trans-port pacijenata), pacijenti koji predstavljaju poseban rizik po okruženjetreba da dobiju veću zaštitu (usled blizine drugih ljudi) kako bi se osigu-

322

SVET RADA

ralo da je rizik od zaraze drugih lica sveden na najmanju moguću meru(FFP2/3 maske bez izduvnog ventila) i da se spreči zagađenje okruženja.

Test prijanjanja Efektivnost maski za disanje i respiratora ne zavisi samo od pravilnog

izbora opreme, već i od pravilne upotrebe i primene (tj. prijanjanja). Ma -ske za polovinu lica sa filterima moraju da se stave u skladu sa uputstvimaproizvođača. Važno je da maske potpuno prijanjaju uz lice (posebno okonosa). Preporučuje se vežba kako bi se proverilo da li maska u potpunostipokriva – takozvani test prijanjanja. Svako veliko propuštanje može dase prepozna jakim udisanjem vazduha istovremeno držeći filter obemarukama. Muškarci sa bradama neće moći da ostvare potpuno prijanjanjei propuštanje se češće događa na njihovim maskama.

Mere predostrožnostiVećina oboljenja koja se prenose kapljičnim putem mogu da se spreče

imunizacijom. Kontrole zdravlja na radu treba da kreiraju arhivu vakci-nacije zaposlenih. Ukoliko vakcinacija ne pruža potpunu zaštitu, pre po -ru čuje se jedna doza buster vakcine. Troškove mora da snosi poslodavac.Tokom konsultacija zdravlje na radu, zaposleni treba da dobiju uputstvao važnosti nošenja maski za lice sa filterom.

2.3.3 RIZIK OD ZARAZE DIREKTNIM ILI

INDIREKTNIM KONTAKTOM

Infekcije koje se prenose fekalno-oralnim putem uključuju:

Širenje nevidljivih, nepoznatih i još uvek nedijagnostikovanihzaraznih patogena predstavlja najveći problem među zaposlenima ipacijentima u sektoru zdravstva.

PROCENA RIZIKA

Najveći rizik je od zaraze koja se širi prljavim rukama. Procena rizikai utvrđivanje odgovarajućih kontrolnih mera zaraze treba da se obavesistematično.

Oblasti posebne izloženosti uključuju:• Infektološke klinike;• Intenzivnu negu;• Odeljenja interne medicine i hirurgije;• Gerijatrijsku negu. 323

DOBROBIT NA POSLU

• Virus hepatitisa A• Stafilokoke

• Šigelu• Amebe

Aktivnosti sa potencijalnim rizikom od zaraze uključuju:• Zamenu pidžama;• Negu pacijenata;• Pomeranje pacijenata;• Rad opreme u blizini pacijenata koji imaju kontaktne infekcije

Prenošenje kontaktom Direktan kontakt uključuje prenošenje sa kože (ili površine tela)

jed ne zaražene osobe na površinu tela potencijalnog primaoca (u ovomslučaju na drugog pacijenta ili na zaposlenog). Prenošenje može da sedo godi na primer kada zaposleni rade sa pacijentima (npr. promenapidžame ili katetera).

Indirektni kontakt nastaje preko dodirivanja površina koje naselja -vaju mikroorganizmi koji su zagađeni, na primer, neopranim rukama ilizagađenim rukavicama. Perkutano ili permukozno (kroz kožu i mukoznemembrane) prenošenje se dešava preko:

• Rana i povreda;• Omekšane neoštećene kože;• Prskanja u oči.

IzvorPacijenti, zaposleni i posetioci mogu da budu izvor zaraznih mikroor-

ganizama. Domaćin (izvor) može da bude aktivno zaražen, oboljenje mo -že da bude u fazi inkubacije ili domaćin može da bude hronični nosilac.Izvor mogu da budu i zagađene površine.

Stepen imunitetaOtpornost ili imunitet značajno varira od osobe do osobe, a na njega

utiču činioci poput godina, medicinskog lečenja (npr. antibiotici, korti ko -steroidi i imuno-supresanti), zračenja ili teške bolesti. Primarna imuni -zacija (vakcinacija) pruža optimalnu otpornost. Zaposleni sa oslabljenimimunim sistemom treba da hitno zatraže savet specijaliste medicine radaili da se često podvrgavaju zdravstvenim pregledima.

Brojni patogeni mogu da prežive dug vremenski period na površinama.Stoga je temeljna dezinfekcija nakon upotrebe veoma važna.

Zaštitne mereOsnovne mere predostrožnostiKako bi se smanjio rizik od infekcije kontaktom, zaposleni u zdrav -

stvu koji su podložni zarazi (mala otpornost organizma) treba da se fizičkiodvoje od izvora infekcije. Svaki pacijent treba da se posmatra kao po-tencijalno zaražen.

324

SVET RADA

Tehničke mereNa radnom mestu je potrebno preduzeti sledeće mere predostrožnosti

prilikom rukovanja ili rada sa biološkim agensima. • Radne površine i površine na opremi, aparatima i drugim

uređajima treba da budu lake za čišćenje.• Potrebno je da se uvedu mere za izbegavanje nakupljanja

aerosoli i prašine.• Potrebno je obezbediti dovoljno objekata za pranje.• Objekti za presvlačenje zaposlenih treba da budu odvojeni

od radnih oblasti.• Potrebno je obezbediti odgovarajuće posude za prikupljanje otpada

koji sadrži biološke agense.

Organizacione mere• Svakodnevno čišćenje površina• Uređaji za čišćenje• Odgovarajuća oprema za ličnu zaštitu• Plan za higijenu• Uputstva proizvođača• Izbegavanje dezinfekcije sprejem

Radne površine i površine na opremi, aparatima i drugim uređajimatreba da budu lake za čišćenje

Personalne/pojedinačne zaštitne merePravilna dezinfekcija ruku je najvažniji korak ka prevenciji širenja

kontaktnih zaraza. Ruke treba prati kada su vidljivo prljave. U mnogimslu čajevima je dovoljna dezinfekcija kože. Zbog oštećivanja kože tokompranja, ono treba da bude svedeno na minimum. Međutim, ruke trebaprati:

• Pre kontakta sa pacijentima;• Pre procedure;• Posle procedure ili ukoliko postoji rizik od izloženosti

telesnim tečnostima;• Nakon kontakta sa pacijentima;• Nakon kontakta sa okruženjem pacijenta.Osnovna oprema za ličnu zaštitu uključuje zaštitne rukavice, zaštitnu

odeću, zaštitu za oči i maske/respiratore. Nošenje rukavica je od ključnogznačaja ukoliko postoji direktan kontakt sa zagađenim materijalom. Izborzaštitne odeće zavisi od vrste nege/medicinske aktivnosti i povezanogrizika od zagađenja, kao i virulencije (ili moguće otpornosti) mikroorgani -zma i načina njegovog prenošenja.

325

DOBROBIT NA POSLU

Rukavice koje se upotrebljavaju prilikom rukovanja ili u kontaktusa biološkim agensima moraju da ispune kriterijume standarda EN 455,pri čemu je važno da rukavice od lateksa ne budu napuderisane i dabudu hipoalergenske. Vrsta rukavica koje će se izabrati zavisi od zadatkaza koji su one potrebne kao i od karakteristika materijala. Važno je za-pamtiti da rukavice od lateksa nisi uvek odgovarajuće za rad sa hemikali-jama. Rukavice treba da imaju manžetne koje pokrivaju ranflu zaštitnogkombinezona ili mantila u predelu ručnog zgloba.

Zaštitna odeća – kao što su haljine i kecelje (obično vodootporne ke-celje) – mora da se nosi. Zaštitna odeća se nosi preko uniformi ili radneodeće. Rukovodstvo je odgovorno za nabavljanje zaštitne odeće koju suzaposleni obavezni da nose.

Upotreba opreme za ličnu zaštitu Potrebno je nositi rukavice kad god postoji mogućnost izloženosti

krvi, sekretima ili izlučevinama (npr. prilikom presvlačenja pacijenata,ru kovanja sistemima za drenažu urina). Potrebno je nositi vodootpornekecelje ukoliko postoji mogućnost prljanja ili zagađenja radne odeće/uni-formi krvlju, sekrecijom ili izlučevinama (npr. presvlačenje pacijenata,ruko vanje sistemima za drenažu urina).

Zaštitni mantili ili haljine (dugi rukavi sa manžetnama) treba da senose ukoliko je moguće zagađenje ruku ili odeće (uniforme) zaraznimmaterijama (npr. primanje pacijenata sa inkontinencijom urina ili sa di-jarejom, prilikom previjanja velikih inficiranih rana ili kada su prisutneotporne bakterije).

Mere predostrožnostiZaposleni treba da imaju zdravstvene preglede kao deo posvećenosti

bezbednosti i zdravlju poslodavca. Troškove ovakvih pregleda treba dasnosi poslodavac. Podvrgavanje zdravstvenim pregledima je uslov za za-poslenje.

Imunizacija (vakcinacija)Zaposleni treba da budu vakcinisani protiv relevantnih zaraznih

bolesti. Poslodavac je dužan da snosi troškove vakcinacije.

Transport pacijenataTransport infektivnih pacijenata može da predstavlja rizik od za ga -

đe nja prethodno čistog okruženja. Zaposleni koji su zaduženi za transporttreba unapred da imaju uputstva za odgovarajuće procedure i mere. Istopravilo se primenjuje za zaposlene u zdravstvu na odeljenju prijema ilipri prijemu na odeljenje na koje se pacijent transportuje.

326

SVET RADA

2.4 TRUDNOĆA

Obaveze poslodavca su:• Procena radnog mesta u smislu potencijalnih rizika po bezbednost

i zdravlje zaposlenih trudnica i dojilja (videti član 4 Direktive 92/85/EEZ, kao i Prilog 1)

Što se tiče bioloških rizika, poslodavac treba da proceni prirodu,ste pen i trajanje izloženosti svim aktivnostima koje uključuju biološkeagense 2,3 i 4 grupe rizika u smislu člana 2, tačaka 2, 3 i 4 Direktive2000/54/EZ, pošto je poznato da ovi agensi ili mere lečenja koja su neo -phodne upotrebom takvih agensa ugrožavaju zdravlje trudnica i nerođenedece i utoliko što se još uvek ne nalaze u Prilogu II (videti ispod).

Ukoliko rezultati procene otkriju rizik, poslodavac je preduzeti neo -phodne mere da se uveri da, privremenim prilagođavanjem uslova radai/ili radnog vremena zaposlene, izloženost takvim rizicima bude izbegnut.Za osnovu analize rizika radnog mesta, poslodavac može da kompiliraspi sak dužnosti i aktivnosti koje zaposlene trudnice mogu da sprovodebez rizika (npr. administrativni poslovi). Spisak ovih aktivnosti može dapo mogne pri smanjenju ili eliminaciji rizika po zaposlene trudnice naradnom mestu.

Ukoliko prilagođavanje njenih uslova rada i/ili radnog vremena nijetehnički izvodljivo ili ne može da se zahteva po održivom osnovu, poslo-davac preduzima neophodne mere da premesti zaposlenu na drugu pozi-ciju.

Ukoliko premeštanje na drugu poziciju nije tehnički i/ili objektivnoizvodljivo ili ne postoji održivi osnov po kom bi se zatražilo, zaposlenitre ba da dobije dozvolu za odsustvo u skladu sa nacionalnim zakono-davstvom i/ili nacionalnom praksom ceo vremenski period koji je neopho-dan za zaštitu bezbednosti i zdravlja zaposlene (videti član 5 Direktive92/85/EEZ).

Slučajevi u kojima je izloženost biološkim agensima zabranjenauključuju:

• Toksoplazmu;• Virus rubeola

osim u slučaju da je zaposlena trudnica primereno zaštićena od ovakvihagensa imunizacijom (videti član 6 i prilog II A, Direktive 92/85/EEZ).

U nekim državama poput Danske i Finske, izloženost parvovirusu ivaričelama je takođe zabranjena.

Trudnice zaposlene u sektoru zdravstva su predmet sledećih restri -kcija u radu, koje se moraju strogo posmatrati:

• Zabrana direktnog kontakta sa potencijalno zaraženim materijalom; 327

DOBROBIT NA POSLU

• Zabrana davanja injekcija (uključujući intramuskularne i subkutane);

• Zabrana uključenosti u odlaganje zagađenih instrumenata za sečenje, ubrizgavanje ili bušenje;

• Zabrana lečenja i previjanja inficiranih rana;• Zabrana brijanja pacijenata žiletom;• Zabrana kontakta sa pacijentima za koje se zna da su zarazni;• Zabrana rada u medicinskim laboratorijama ukoliko to uključuje

kontakt sa zaraženim telesnim tečnostima, tkivom ili sekretom/izlučevinama.

Uopšteno: Zaposlene trudnice ne mogu da izvršavaju poslove zakoje lekar smatra da predstavljaju rizik po zdravlje ili život majke ili de-teta.

2.5 RELEVANTNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

Direktiva 2000/54/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 18 sep-tembra 2000 o zaštiti zaposlenih od rizika vezanih za izloženost biološkimagensima na radu (sedma pojedinačna direktiva u smislu člana 16(1) Di-rektive 89/391/EEZ)4

Direktiva 2010/32/EU od 10 maja 2010. uvodi Okvirni sporazum zaprevenciju povreda oštrim predmetima u bolnicama i sektoru zdravstvakoji su zaključili HOSPEEM i EPSU5

Direktiva Saveta 92/85/EEZ od 19 oktobra 1992 o uvođenju meraza ohrabrivanje poboljšanja bezbednosti i rada zaposlenih trudnica,porodilja i majki koje doje (deseta pojedinačna Direktiva u smislu člana16(1) Direktive 89/391/EEZ6).

Drugi instrumenti EU:Evropski socijalni dijalog: Okvirni sporazum o prevenciji povreda

oštrim predmetima u bolnicama i sektoru zdravstva od 17. jula 2009.godine.

328

SVET RADA

RIZICI U ZDRAVSTVU U SRBIJIProf. dr Mirjana Aranđelović

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš

Iako samo u državnom sektoru zdravstva ima preko 100000 zapo -slenih, a većinu čine žene, zdravstveni radnici u Srbiji do sada nisu dobilidovoljno pažnje Društva za zaštitu sopstvenog zdravlja. Stoga bi biloveo ma korisno skrenuti pažnju Društva na značaj unapređenja zdravljazdravstvenih radnika, podići nivo svesti kod pacijenata i samih zdrav st -venih radnika o tome i efikasnije kontrolisati rizike sa kojima sezdravstveni radnici svakodnevno susreću u poslu.

Bezbednost i zdravlje na radu i dobrobit na radnom mestu zdravst -venih radnika imaju veliku ulogu u sistemu bezbednosti i zdravlja naradu Srbije, ali o zdravstvenim radnicima se uglavnom govori kao o za-štitnicima zdravlja radne i celokupne populacije, a ne kao o ranjivoj gru -pi kojoj treba zaštita. Starenje stanovništva je veoma raširen fenomen umnogim razvijenim zemljama i postoji povećana tražnja za mnogim pro-filima zdravstvene struke, pa tako pojedine zemlje Evropske unije radozapošljavaju medicinske radnike sa Zapadnog Balkana. Ovaj trend, ukolikopotraje i poprimi šire razmere može prouzrokovati nedostatak kvalitetnezdravstvene službe u Srbiji i okolnim zemljama, što opet može doprinetidaljem iseljavanju mlađeg i obrazovanog stanovništva i samim tim ugro -ža va se i dalji ekonomski napredak i proces evropskih integracija. S dru -ge strane, u EU su prioritet u zdravstvu: borba sa zdravstvenim proble -mima povezanim s radom, izostanci s posla, kao i raniji odlazak u penziju.

Delatnost zdravstvenih radnika vrlo je složena i sveobuhvatna ipovezana je s različitim rizicima i s njima povezanim posledicama pozdravlje. Zdravstvena delatnost ubraja se u visoko rizične delatnosti. UHrvatskoj, sa stopom od 14,16% na 100000 stanovnika ova delatnost jena četvrtom mestu po broju povreda na radu i profesionalnih bolesti.(HZZZSR – Hrvatski zavod za zaštitu zdravlja i sigurnost na radu. Ozljedena radu u Hrvatskoj, 2014) (http://www.hzzzsr.hr/index.php/ozljede-na-radu/ozljede-na-radu-u-hrvatskoj).

Prema istraživanjima Američkog udruženja medicinskih sestara(ANA), medicinske sestre koriste 30% više bolovanja nego drugi zdrav -stveni radnici, zbog učestale izloženosti neželjenim opasnostima, stresu,štetnim materijama i prekomernim fizičkim naporima.

Procena opasnosti tj. rizika jedan je od najvažnijih činilaca poboljšanjauslova rada u zdravstvenoj delatnosti, a obaveza je poslodavca da procenirizik i sprovede mere zaštite. Isto tako, potrebno je imati na umu ljudski 329

faktor, psihosocijalne aspekte, stres i nasilje na radnom mestu zdrav st -venih radnika.

Rizik predstavlja nivo verovatnoće da opasna situacija dovede dopovrede, bolesti ili štete na imovini i okolini. Upravljanje rizikom uključujesve ono što je potrebno za procenu i predviđanje opasnosti, njenog obimai štete, kao i kontrolisanje posledica. Procena opasnosti za ljudsko zdravljepostupak je kojim se procenuje priroda i verovatnoća štetnih posledicana zdravlje, usled izlaganja jednome činiocu ili više činilaca fizičkog ilipsihičkog stresa (EU – OSHA. Evropska agencija za zaštitu na radu. Pro-cena opasnosti u zdravstvu (https://osha.europa.eu/hr).

Rezultati procene značajni su u izradi i sprovođenju programa i in-tervencija za smanjenje rizika i u praćenju promena do kojih su ti prog -rami doveli.

Prema Evropskoj agenciji za sigurnost i zdravlje na radu procena rizika obuhvata:

1. Utvrđivanje činilaca, u radnom okruženju, koji mogu delovati kao opasnosti. Za ovaj korak važno je radnikovo iskustvo i znanje.

2. Procena štete za zdravlje pojedinog radnika (posledice se mogu odnositi na pritužbe o doživljavanju stresa, na sindrom profesionalnog sagorevanja, teskobu, depresiju, fizičke ili sekundarne fiziološke simptome, itd) i za celu organizaciju (posledice koje se uz imaju u obzir su velika odsutnost s posla, velika fluktuacija radne snage, smanjena produktivnost, itd).

3. Utvrđivanje povezanosti između opasnosti i štete. Takve statističke veze ukazuju na verovatne činioce rizika o kojima se raspravlja s ciljnim grupama i utvrđuju se prioriteti.

4. Preispitivanje prakse u upravljanju, i preispitivanje raspoloživih izvora u organizaciji, s ciljem podržavanja bilo koje odluke i promene.

5. Utvrđivanje preostalog rizika (za koje organizacija nije preduzela mere, ali s kojima se još treba uhvatiti u koštac).

Postoje različite vrste rizika.

PSIHOSOCIJALNI RIZICI

Međunarodna organizacija rada (MOR) izvršila je 25. marta 2010.reviziju Liste profesionalih bolesti (prethodna prihvaćena 2002. godine).Mentalni i bihejvioralni poremećaji po prvi put su uključeni u Listu:

• 2.3.1. Post-traumatski stres sindrom; • 2.3.2. Drugi mentalni ili bihejvioralni poremećaji koji nisu pomenuti

u prethodnim tačkama, a gde postoji naučno dokazana veza između eks -pozicije faktorima rizika prisutnim u radnoj sredini i nastanka bolesti. 330

SVET RADA

STRES

Stres na poslu specifična je vrsta stresa čiji je izvor u radnom okru -ženju. Prema globalnim istraživanjima, postoji znatan uticaj nezdraveoko line na psihičko i fizičko zdravlje, radnici osećaju stres zbog pre op te -re ćenosti radnim obvezama, dužine radnog vremena, otežanih među -ljud skih odnosa, niskog nivoa profesionalnog statusa i različitih opasnostikoje se pojavljuju u radnom okruženju. Prevelik obim posla, problemi umeđuljudskim odnosima sa saradnicima, neprikladna zaduženja, nedovo -ljne veštine i znanja, loše veštine upravljanja i nebezbedni radni uslovizdravstvenih radnika, znatno utiču na ishod kvaliteta zdravstvene nege.

Hroničan stres na radu povezan je s povećanim zdravstvenim prob-lemima, posebino bolestima srca. Duža izloženost stresu na radu možedoprineti psihičkim poremećajima, između ostalih, i depresiji.

HRONIČNI UMOR

Sindrom hroničnog umora (Chronic Fatigue Syndrome – CFS) kom-pleksan je poremećaj koji se karakteriše UMOROM koji se ne otklanjaodmorom i koji ugrožava fizičke i mentalne aktivnosti čoveka. Osobe saCFS najčešće funkcionišu na značajno nižem nivou aktivnosti nego štosu bili sposobni pre pojave ovakvog stanja. Kako su mnoge bolesti takođepraćene sličnim simptomima, neophodno je isključiti njihovo prisustvopre nego što se postavi dijagnoza CFS.

Posao pomaganja i brige za druge prati empatija, što za posledicumože da ima sekundarnu traumu; hronični stres – premor. Empatija jeekstremno važna dimenzija rada profesionalnih pomagača; ona uključujeaktivno slušanje i uspostavljanje empatijskog odnosa, što u velikoj merizavisi od ove veštine. Empatija nastaje kao oblik samosvesti; što boljepoznajemo sopstvene emocije, veštije ćemo prepoznati tuđa osećanja.Empatija ne zavisi od akademske inteligencije (Goleman, 1999). Iscrp -ljenost saosećanjem karakteristična je za “eksperte“ u jednosmernompomaganju, a karakteriše je odsustvo zdravog balansa između brige zadruge i brige za sebe. Čuveni traumatolog Erik Gentri ovakvo stanjesma tra „odsustvom iz sopstvenog života“ koje se često javlja kod ljudikoji su učili u ranom uzrastu da brinu za potrebe drugih pre nego zasvoje sopstvene potrebe.

BURNAUT

Burnaut predstavlja jedan od najvažnijih štetnih efekta psihosocijalneprirode koji proističu iz rada. Izgaranje na poslu nije isto što i umor. Bur-naut uključuje promene stavova prema poslu i ponašanja prema klijen-tima. To je stanje psihičke, fizičke i emocionalne iscrpljenosti uzrokovane 331

DOBROBIT NA POSLU

preteranim i prolongiranim stresom. To je progresivni gubitak idealizma,energije i smisla vlastitog rada. U Švedskoj se ovakvo stanje priznaje zaprofesionalnu bolest.

Zastrašivanje (engl. bullying) i zzlostavljanje (engl. mobbing) na rad-nom mestu učestao je problem u zdravstvenim ustanovama. Prema ist -ra živanjima, zastrašivanje odnosno zlostavljanje u zdravstvu može dadovede do nezadovoljstva poslom, odsutnosti s posla, pojave teskobe,de p resije, sindroma profesionalnog sagorevanja i do napuštanja zanima -nja. Sve ovo predstavlja velike troškove za institucije, ali i za društvo, ucelini. Učestale promene u lečenju, i viši zahtevi pacijenata povezani spromenama u zdravstvenom sistemu (smanjenje broja zaposlenih,preterani administrativni poslovi, rezanje troškova i štednja, nepredvidivesituacije, strah od infekcija, javnih kritika i tužbi) snažno deluju na radnuokolinu i potencijalni su izvori stresa i pojave sindroma sagorevanja kodzdravstvenih radnika. Radna mesta koja se smatraju najstresnijim uzdravstvu su jedinice intenzivne nege, odeljenja za opekotine, službahitne medicinske pomoći i hiruška odeljenja bolničkih ustanova.

Osim zakonske, postoji i društvena odgovornost prema pojedincimaizloženim stresu na radnom mestu. Uskraćivanje pomoći individuamahro nično izloženim stresu i ignorisanje negativnih posledičnih stanjakoja smanjuju radnu sposobnost atakovanih ima negativne i brzo uočljiveposledice na privredni rast i poslovnu uspešnost. Rad u službi hitne med-icinske pomoći stresniji je, u poređenju s ostalim područjima zdravstva,zbog suočavanja s više akutnih i traumatskih stresora i nepredvidljivihradnih uslova, što dovodi do sindroma sagorevanja sa simptomima poputsmanjenog zadovoljstva i postojanje patološke ogorčenosti, u vezi sa ra -dom, kao i nastanak problema u odnosima s kolegama, porodicom i prija -teljima, kao rezultat sukoba na poslu. Radnici s ovim problemom čestotraže slobodne dane, ranije odlaze s posla i imaju izgovore za nedolaskena posao, ne dostižu zadane zadatke, lako se nerviraju i zavidni su onimakoji uživaju u radu, tako da im je svejedno obavljaju li svoj posao dobroili loše. Fizička i emocionalna iscrpljenost nije neubičajena, a stres naposlu redovno ima značajan negativan učinak na privatni život zdrav st -ve nih radnika.

Nasilje i napad na poslu još jedan je od psihosocijalnih rizika. Nasilje na poslu svaki čin je u kojem je osoba izložena fizičkom na-

padu, pretnji ili zastrašivanju na radnom mestu, a odnosi se na incidenteu kojima se radnici zloupotrebljavaju, preti im se, ili se fizički napadajutokom izvršavanja radnih obaveza. Nasilje predstavlja povredu koja pretiljudskom samopoštovanju i integritetu. Rizični činioci su rad s nasilnimljudima (alkoholičari, zavisnici, psihotični pacijenti), nedostatak zdravst -venih radnika i samostalan rad, transport pacijenata, dugo čekanje na332

SVET RADA

uslugu, prenatrpane čekaonice, idr. Zdravstveni radnici u Srbiji izloženisu nasilju od strane pacijenata, njihovih porodica i posetilaca, kao idrugih radnika, i pripadaju najrizičnijim grupama, kada je reč o nasiljuna radnom mestu. Dodatni problem je nizak nivo bezbednosti koja postojiu zdravstvenim ustanovama. Istraživanja među zdravstvenim radnicimau Srbiji, u poslednjih nekoliko godina pokazala su da je tokom radnogstaža 72 – 85,2% lekara doživelo neki vid nasilja na poslu, a prema is-traživanjima Lekarske komore Srbije (LKS) preko polovine lekara doživ -ljava kao stresne sukobe s bolesnikom ili članovima porodice pacijenta.Od avgusta 2017.g. LKS je na svojoj internet stranici otvorila mogućnoston line prijave nasilja.

Nasilje nosi direktne posledice poput lakih i teških telesnih povreda,privremene ili trajne fizičke nesposobnosti, psihološke traume i smrti.Nak nadno se izloženost nasilju ogleda kroz niski radni moral, stres, izo -stanke s posla, nepoverenje u nadređene, i saradnike, i nastanku neprija -teljskog radnog okruženja. Premda, nasilje se može dogoditi na bilokojem radnom mestu u zdravstvenom sistemu, najviše se događa na hit-nim i psihijatrijskim odeljenjima. Neuspeh u sprečavanju nasilja na rad-nom mestu ima mnoge negativne posledice, uključujući povećano kori š -ć enje bolovanja i sa stresom povezane bolesti među medicinskimosobljem. Nasilje, ili pretnje nasiljem, smanjuje sposobnost zdravstvenihradnika da obezbede pacijentima odovarajuću zdravstvenu zaštitu.

Neuroza, kao posledica dugotrajnog rada sa ljudima, priznaje se zaprofesionalno obolenje u Rusiji, Rumuniji i Meksiku.

ERGONOMSKI RIZICI

Ergonomski rizici u zdravstvu su: rad u nefiziološkim (prinudnim)položajima, statički rad, ručno podizanje, prenošenje i repozicija nepokret-nih bolesnika, uvrtanje tela pri podizanju, neočekivana promena opte re -ćenja tokom nošenja, dugo stajanje i hodanje.

Nefiziološki radni uslovi koji mogu dovesti do oštećenja su: predugoradno vreme, preterivanje u radu, neracionalan način rada, dugotrajannepravilan položaj pri radu i preopterećenje pojedinih organa.

Mišićno-koštani poremećaji nastaju ako je mehaničko opterećenjeveće od kapaciteta koje mogu podneti sastavni delovi lokomotornog sis-tema. Jedna obimna švedska studija utvrdila je da su redovito rukovanjepacijentima i nedostatak pomoćnih uređaja povezani s povredama leđameđu bolničkim osobljem. Ergonomske opasnosti i s njima povezani mi -šićno-koštani problemi, opisani su kao vodeći problem zdravlja na radukod medicinskih sestara i bolničara. Zdravstveni radnici kontinuirano suu vrhu popisa delatnosti s povećanim brojem povreda leđa, prvenstvenozbog ručnog podizanja pacijenata. Prema nekim istraživanjima, 52% 333

DOBROBIT NA POSLU

medicinskih sestara žali se na hronični bol u leđima, dok ih 12% napuštaposao zbog povreda leđa. Trećina povreda leđa, među medicinskim ses-trama, povezana je s premeštanjem i rukovanjem pacijentima.

Zadaci koji uključuju nepravilne položaje tela, poput naginjanja nadpacijentom ili guranja pacijenata, u kolicima ili krevetu, statička opte re -ćenja u neadekvatnim položajima, takođe dovode do povreda. I oni, kojirutinski ne dižu ili ne premeštaju teške pacijente, mogu patiti od bolovau vratu ili kičmi. Danas se starenjem stanovništva i povećanom telesnomtežinom pacijenata ovaj problem povećava, a većina sestara nema alateza sigurno premeštanje nepokretnih pacijenata.

U SAD-u, svake godine, 12% bolničara razmišlja o promeni poslaradi smanjenja opasnosti, a dodatnih 12-18% napušta tu struku zboghro ničnih bolova u leđima. (Owen B. The magnitude of low back problemsin nursing. Western Journal of Nursing Research 1989;11: 234-242.)Slične procene su i u Europi. Prosečno opterećena sestra u bolnici podignepribližno 1,8 tona tereta tokom jedne smene. Uvrtanje trupa ili prinudnipoložaji čine oko 20-30% svih pokreta, a tokom radne smene 98%podizanja pacijenata se obavlja ručno. Pri premeštanju pacijenata i ruko-vanju njima, 38% svih medicinskih sestara pogođeno je povredama leđa,a gotovo sve te povrede (98%) nastale su usled toga što su sestre ručnopodizale i premeštale pacijente. Studije lokomotornih poremećaja gornjihekstremiteta pokazale su učestalost problema s ramenima u 43-53%medicinskih sestara te ozljede vrata od 31-48%. (Lagerstrom M, HanssonT, Hagberg M. Work-related low-back problems in nursing. Scand J WorkEnviron Health 1998;24:449-64.)

Medicinske sestre posebno su izložene dinamičkim opterećenjima upružanju zdravstvene nege. Siguran način za rukovanje nepokretnimpacijenatima, bez obzira na telesnu mehaniku, ne postoji, a svaka epizodaručnog dizanja, okretanja ili prenošenja pacijenta može dovesti do mikroo-zleda kičme.

Pri podizanju pacijenta ne postoji jednaka distribucija težine, a pok -reti i ponašanje ne mogu se predvideti. Edukacija iz biomehanike pokretane uklanja rizik od nastanka povrede. Raširenost mišićno-skeletnihporemećaja, kod medicinskih sestara i tehničara, velika je, a činioici rizi -ka visoki su kao i morbiditet. Rizični fizički činioci uključuju radno okru -ženje, radno vreme, zahtevne intervencije, individualnu telesnu priprem -ljenost, idr.

BIOLOŠKI RIZICI

Biološke opasnosti poput virusa, bakterija, parazita, gljivica, idr.mogu izazvati profesionalna obolenja koja su specifična za određena zani -manja. U zatvorenim prostorima zdravstvenih ustanova često se nalaze334

SVET RADA

hemijski i biološki sastojci koji mogu dovesti do obolevanja. Kvalitetvaz duha zatvorenih prostora povezan je s brojnim alergijama, astmom,bronhitisom, emfizemom i atipičnim upalama pluća. S obzirom na to dazdravstveni radnici dosta vremena provode uz svoje pacijente, postojirizik od infekcije preko kože i sluzokože, preko kontakta s površinomoka, respiratornim sistemom i gastrointestinalnim traktom.

Tokom disanja i kašljanja patogeni organizmi se prenose vazduhomi mogu inficirati osobe u blizini. Bez obzira na napredovanje nauke, zaš -tita zdravstvenih radnika je i dalje nedovoljna, kao i higijena ruku, ličnazaštitna oprema se ne koristi potpuno, a mali je i obuhvat vakcinacijomzdravstvenih radnika. Dodir s potencijalno inficiranim biološkim materi -jalom posebno je prisutan pri radu s uređajima kojima se ulazi u organi-zam, kao što su različiti endoskopi.

UBODNI INCIDENTI

Učestalost prijavljivanja ubodnih incidenata (na iglu ili posekotinaoštrim predmetom koji je kontaminiran krvlju ili nekom drugom telesnomtečnošću/ tkivom pacijenta) među zdravstvenim radnicima nije velika.Najčešće nastaju pri apliciranju terapije ili pri dijagnostičkim procedura -ma. Danas je registrovano preko 20 patogena koji tako mogu dovesti doinfekcije zdravstvenih radnika, a najopasnije su infekcije virusom he-patitisa B (HBV), virusom hepatitisa C (HCV) i HIV-om odnosno virusomhumane imunodeficijencije. Godišnje, u Evropi, oko 1,2 miliona zdrav st -venih radnika povredi se oštrim predmetima, i, prema Evropskoj komisiji,predstavljaju najveći i najozbiljniji rizik za zdravstvene radnike u Evropi,kao i najveći trošak za zdravstveni sistem i društvo u celini. Takođe, psi -hički uticaj ubodnih incidenata može biti snažan i dugotrajan, čak i kadje ozbiljna zaraza izbegnuta, posebno dok se čeka na rezultate testiranja.

Značaj pojedinih krvnoprenosivih infekcija za zdravstvene radnikerazličit je i zavisi od više faktora: 1) njihove prevalencije u opštoj popu-laciji, odnosno u specifičnoj populaciji pacijenata/bolesnika; 2) karakter-istika krvnoprenosivih virusa, a posebno njihove otpornosti u spoljašnjojsredini; 3) adekvatne primene opštih mera prevencije u zdravstvenojustanovi; 4) postojanja, dostupnosti i primene specifičnih mera prevencije(imunizacija, hemioprofilaksa) pojedinih krvnoprenosivih virusa; 5)edukovanosti zdravstvenih radnika o značaju i mogućnosti prevencijekrvnoprenosivih infekcija; 6) percepcije zdravstvenih radnika kakav jenjihov individualni rizik; 7) motivisanosti rukovodstva zdravstvene usta -nove da efikasno sprovodi preventivne mere; 8) postojanje vodiča dobreprakse, odnosno pisanih preporuka za prevenciju i kontrolu krvnopreno-sivih infekcija u zdravstvenim ustanovama; 9) organizacije zdravstvene

335

DOBROBIT NA POSLU

službe, odnosno njene sposobnosti da stvori uslove u kojima se mereprevencije i kontrole krvnoprenosivih infekcija mogu da sprovode.

HEMIJSKI RIZICI

Zdravstvena delatnost često uključuje različite rizične hemijske ma-terije pri dijagnostičkim i terapijskim postupcima, laboratorijskom radui pri održavanju čistoće i antiseptičnih uslova. Kao značajne hemijskeštetnosti mogu se izdvojiti inhalacioni anestetici, hemijska sredstva zasterilizaciju, citostatici i drugi lekovi, sredstva za dezinfekciju, kao i lab-oratorijski reagensi i hemikalije.

OPASNI LEKOVI

U ovu grupu rizika spadaju pre svega citostatici. Do kontakta sacito staticima dolazi tokom prevoza, primanja, priređivanja, primene,odla ganja citostatika i rukovanja s telesnim izlučevinama koje su konta-minirane proizvodima razlaganja ovih lekova. Samo oko polovine zdrav -stvenih radnika ima obavljene prethodne i periodične preglede, a to jenajveći rizik za pojedine zdravstvene radnike na radnom mestu. Do izlo -ženosti može doći preko kože, udisanjem ili povređivanjem. Ne bezbednorukovanje ovim lekovima izaziva ozbiljne štetne posledice za zdravstveneradnike, kao što su rak, zatrovanost organa, problemi s plodnošću, genet-ska oštećenja i urođene mane. Američki Nacionalni institut za bezbednosti zdravlje na radu (The National Institute for Occupational Safety andHealth, NIOSH) definiše opasne lekove prema sadržaju jedne ili više odsledećih karakteristika: kancerogenost, teratogenost i ostale toksičnostitokom razvoja, reproduktivna toksičnost, toksično delovanje na organe umalim dozama, genotoksičnost i uticaj na strukturu gena, toksični profilu novom leku koji zamenjuje stari, toksičan drugim rizičnim čini ocima.

Bolest nastala kao posledica rada sa antikancerogenim lekovimapriznaje se kao profesionalno obolenje u Finskoj, Danskoj, Kanadi iJapanu.

Osim lekova za hemoterapiju, opasnim lekovima trebalo bi smatratii neke antikonvulzive, antivirotici, neke hormone, stimulatori ćelija, a ineki inhibitori resorpcije kosti. Akutni simptomi izloženosti opasnim le -kovima obuhvataju iritaciju kože, grebanje u grlu, kašalj, glavobolju,ale r gijske reakcije, proliv, vrtoglavicu i povraćanje, dok su prijavljivani islučajevi pobačaja, kongenitalnih malformacija, neplodnosti i kance ro -genosti. Rizici su prisutni pri rukovanju, prenosu, otvaranju i zatvaranjupakovanja, kod intravenozne primene (ako se ne koristi zatvoreni sistem),pri spajanju i skidanju igala sa šprica, kontakta s kontaminiranim medi-cinskim materijalima, opremom, površinama, podovima i samim telesnimizlučevinama pacijenata kojima se daju opasni lekovi. 336

SVET RADA

OPASNE HEMIKALIJE

Posebno su opasni inhalacioni anestetici koji su prisutni ne samo uoperacijskim salama već i u prostorijama za uvođenje u anesteziju, poro -dilištima, i u stomatološkoj hirurgiji. Njihova koncentracija u radnojatmo sferi zavisi dosta od ventilacije, a i u dobro ventilisanim operacijskimsalama, koncentracija azotnog oksida može dostići nekoliko stotina ppm.

Za sterilizaciju se koriste opasne materije, kao što su formaldehid iglutaraldehid, koje mogu dovesti do iritativnog i alergijskog dermatitisai astme. Za dezinfekciju i antisepsu koriste se benzalkonijev hlorid, bo -raks, borna kiselina, m-krezol, hlorofenoli, heksahlorofen, metil etil ke -ton, fenol, 3-m-krezil fosfat. Najviše kontakata, s rizičnim hemikalijama,ostvaruje se preko kože i oka, što se povezuje sa širokom paletom akutnihi hroničnih bolesti. Zdravstveni radnici mogu doživeti akutne astmatičnenapade, s tim da trudnice nose dodatni rizik od izloženosti svog nerođenogdeteta i spontanog pobačaja.

RIZICI OD IZLOŽENOSTI ZRAČENJU

U grupu elektromagnetnih zračenja ubrajaju se: radiotalasi, vidljivasvetlost, infracrveno, ultraljubičasto, rendgensko i gama zračenje. Zavisnood toga, da li zračenje uslovljava jonizaciju pri prolazu kroz materiju, iline, razlikuju se jonizujuća i nejonizujuća zračenja.

Izloženost malim dozama jonizujućeg zračenja duže vreme uzrokujupojavu anemije, poremećaje varenja, sterilitet, promene na kostima ikardiovaskularnom sistemu. Akumulirani efekti mogu trajati godinama,dok ne dođe do vidljivih posledica, a povezanost s profesionalnim boles-tima teško se može utvrditi.

Najveći broj radnika koji rade u području izloženosti zračenju, zapo -slen je u zdravstvu, i to oko 80% medicine. Radioaktivni materijal i joni -zu juće zračenje imaju široku dijagnostičku i terapeutsku primenu u leče -nju. Kod prekomernog ozračenja celog tela može se razviti akutnaradi jaciona bolest, što je danas ređe, a ozračenjem pojedinih delova telanastaju oštećenja zahvaćenih organa. Za zdravstvene radnike značajnijeje dugogodišnje izlaganje niskim dozama, koje dovodi do hroničnih posle -dica u obliku radiodermatitisa, katarakte sočiva, krvnih promena, amogući su malignomi različitih lokalizacija.

PREOSETLJIVOST NA LATEKS

Izgleda da je preosetljivost na lateks proporcionalna korišćenju lateksrukavica. Zato je zamena takvih onima koje ne sadrže lateks i nisu pude -risane još uvek najsigurnija preventivna mera koja se preporučuje. Uče -stalost lateks alergije raste sa stepenom izlaganja. Ekološke koncentracije 337

DOBROBIT NA POSLU

lateks alergena u vazduhu sposobnih za senzibilizaciji i pojavu simptomajoš uvek nisu dobro definisane. Istorija bolesti je fundamentalna za dija -gnozu i treba da bude završena sa kožnim testovima tehnikom uboda saadekvatno proverenim ekstraktom. Od koristi je, takođe, test ekspozicijei određivanje specifičnog IgE. Zdravstveni radnici i pacijenti moraju bitiupoznati sa materijalima za izradu medicinskih alata i opreme koji nesadrže lateks – bez rizika po zdravlje, a mogu se koristiti u medicinskimi svakodnevnim uslovima života. Zdravstveni centri moraju imati akcioneplanove za lateks-alergiju kod svojih pacijenata. Alergija na lateks možebiti predmet sudsko medicinskog veštačenja.

ZAŠTITA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU

ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Zaštita na radu skup je aktivnosti i mera kojima se osiguravajuuslovi rada bez opasnosti za život i zdravlje i veoma su bitni za zdrav -stvene radnike, uzimajući u obzir rizike kojima su oni izloženi na randommestu. Prema opštim načelima zaštita na radu podrazumeva zamenuopasnih postupaka neopasnim i tamo gde opasnost ostaje kao nužnostradnika treba udaljiti iz dometa opasnosti. Ako se to pravilo ne možeprimeniti, primenjuje se pravilo „ svladavanje/ograđivanje“ opasnosti ilištetnosti (ventilacijom, hermetizacijom,izolacijom, upotrebom zaštitnihnaprava). U slučaju da ne možemo primeniti nijedno od spomenutihnačela, treba primeniti lična zaštitna sredstva i opremu, odabrati radnikau skladu s traženim posebnim uslovima (zdravstvene i fizičke osobine,uzrast i dr.) i postupati po pravilima rada na siguran način.

Poslodavac je odgovoran za bezbednost i zaštitu zdravlja na mesturada i mora osigurati zdravo radno mesto i izraditi procenu rizika, štovaži i za zdravstvenu delatnost. U Srbiji to reguliše Akt o izradi procenerizika. Prema Konvenciji Međunarodne organizacije rada o službamamedicine rada, službe medicine rada imaju obavezu identifikovati iproceniti rizik od štetnosti za zdravlje na radnom mestu. U rizičnim pos -lovima potrebno je stalno praćenje zdravlja radnika s obzirom na većuopasnost od nastanka bolesti vezanih uz rad (uključujući i profesionalnebolesti) i povrede na radu. U Srbiji je na snazi Pravilnik o radnim mestima,odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim tra-janjem „Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 105/2003, 126/2004,93/2005, 3/2007, 8/2007, 56/2007, 23/2008, 49/2010, 48/2011, 50/2012i 22/2013. kojim se utvrđuju radna mesta, odnosno poslovi (u daljemtekstu: radna mesta), na kojima je rad naročito težak, opasan i štetan zazdravlje i pored toga što su primenjene sve opšte i posebne zaštitnemere utvrđene propisima. Prema njemu, kontrola zdravstvenog stanja

338

SVET RADA

radnika, zaposlenih na poslovima s opasnostima, štetnostima i naporimakoji mogu ugroziti njihov i tuđi život i zdravlje, obavezno je.

U skladu s međunarodnim propisima i evropskim smernicama, u Sr-biji se takođe donose ili su u pripremi pravilnici koji određuju načinzaštite zdravlja i zdravstvenog nadzora osoba izloženih pojedinim štet-nostima, pa i zdravstvenih radnika. Državne ustanove zdravstva pratepokazatelje kvaliteta zaštite zdravlja radnika iz područja specifičnezdravstvene zaštite kod pregledanih radnika, zaposlenih na radnim mes-tima s posebnim uslovima rada i broj radnika koji se pregledaju shodnoposebnim propisima. Isto tako, prate se i podaci o bolovanju radnikaizlo ženih pojedinim štetnostima s obzirom na učestalost bolesti pojedinihsistema i s obzirom na radnu sposobnost utvrđenu u pojedinim pregled-ima. Specifične mere zaštite zdravlja i bezbednosti na radu provodespecijalisti medicine rada u svojim ordinacijama i na mestu rada, kao iposlodavci i stručnjaci zaštite na radu.

Zdravstveni pregledi u medicini rada prema Planu i programu meraspecifične zdravstvene zaštite radnika obuhvataju:

– prethodni pregled pre zaposlenja na poslovima s povećanim rizicima i kod premeštaja na takve poslove,

– redovni periodički pregled zaposlenih na poslovima s povećanim rizicima,

– vanredni pregled (u slučaju situacije u kojoj dolazi do značajnih odstupanja u radnom procesu ili zdravstvenom stanju),

– prevremeni periodični pregledi na poslovima s povećanim rizicima rada,

– izlazni pregled,– pregled osoba zaposlenih u delatnosti zdravstvene zaštite i/ili

penzionera koji jesu ili su bili izloženi posebnim rizicima po zdravlje,

– pregledi osoba zaposlenih u delatnosti zdravstvene zaštite radi utvrđivanja radne sposobnosti u slučaju profesionalne bolesti, povrede na radu i njihovih posledica.

Timske mere unapređenja zdravlja sprovode specijalisti medicinerada, stručnjaci zaštite na radu i psiholozi kroz savetovanja.

Edukacija o praktičnoj primeni preventivnih mera obuhvata zdrav -stveno prosvećivanje i savetovanje o prevenciji povreda i najučestalijihbolesti vezanih uz rad (vakcinacija zdravstvenih radnika, sigurno ruko-vanje citostaticima, rukovanje oštrim predmetima, postupci prilikomubodnog incidenta i podizanje i premeštanje pacijenata. Redovno se spro -vode i edukacije o akutnom delovanju štetnosti na radnom mestu i pos-tupcima u incidentnim situacijama (prva pomoć i hitne intervencije).

339

DOBROBIT NA POSLU

Radni uslovi ocjenjuju se redovnim obilascima radnih mesta, a ob-vezno kod promene radnih procesa i uslova rada, uvođenja novihtehnologija, kod poremećaja u radnom procesu, kod pojave povreda naradu i profesionalnih bolesti i kod porasta bolovanja. Daju se preporukeza korekciju i prilagođavanje radnih uslova sposobnostima i moguć no -stima zaposlenih i provera sprovođenja propisanih mera zaštite na raduna poslovima gde su radnici izloženi štetnostima, opasnostima i naporimakoji ugrožavaju zdravlje. Obilazak radnog mesta na individualnom nivousprovodi se u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti, s ciljemoce njivanja privremene radne nesposobnosti, individualnog savetovanjaosoba zaposlenih u zdravstvenoj zaštiti s utvrđenim oštećenjima zdravlja.Na primarnom nivou sprovode se i mere imunizacije zdravstvenih radnikai zaštita od infektivnih agensa zavisno od rizika radnog mesta. Zakonikoji regulišu ovo područje su Zakon o zaštiti na radu i Zakon o zdrav st -venoj zaštiti. Da bi se mere sigurnosti na radu mogle sprovoditi, potrebnoje osigurati i koristiti lična zaštitna sredstva čime se vrši prevencija pro-fesionalne izloženosti infekcijama povezanim sa zdravstvenom zaštitom.

Zaštitna odeća mora odgovarati određenim standardima, a odgov-ornost za primenu mera zaštite je na zdravstvenim ustanovama. Upravezdravstvenih ustanova su one koje moraju radnicima obezbediti ličnazaštitna sredstva i edukaciju. Zdravstveni radnici moraju biti svesni pro-fesionalnog rizika u svom radu i pravilno i dosledno koristiti mere zaštite,a time se sprečavaju i bolničke infekcije. Zdravstvene ustanove morajuimati protokole po kojima će postupati u incidentnim situacijama.Zdravstvene ustanove moraju izraditi procene rizika za sve poslove kakobi se odredile opasnosti i mere za uklanjanje ili smanjenje rizika. Pro-cenom se mogu odrediti poslovi s povećanim rizikom i oni na koje se pri-menjuju posebne mere zaštite na radu.

Prema Zakonu o bezbednosti i zdravlju na radu poslodavac je dužanda donese Akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i dautvrdi način i mere za njihovo otklanjanje. Aktom poslodavac utvrđujemere za otklanjanje rizika, odnosno njihovo smanjenje i sprečavanje radipoboljšanja bezbednosti i zdravlja na radu. Procena rizika se zasniva nautvrđivanju svih opasnosti i štetnosti na radnom mestu i radnoj okolinikoje mogu da prouzrokuju povredu na radu, oboljenje ili oštećenje zdravljazaposlenog.

Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini,poslodavac Aktom o proceni rizika, utvrđuje mere za njihovo strečavanje,otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru u skladu sa propisimao bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima, standardima, anaročito održavanje u ispravnom stanju sredstava za rad, osposobljavanje

340

SVET RADA

za bezbedan i zdrav rad i upoznavanje zaposlenog sa vrstama rizika imerama za njihovo otklanjane, određivanje sredstava i opreme za ličnuzaštitu na radu, upućivanje na prethodne i periodične lekarske preglede.

Ako na radnom mestu i pored primenjenih mera postoje opasnosti ištetnosti koje mogu da izazovu povredu ili bolest zaposlenog, smatra seda je takvo radno mesto sa povećanim rizikom. Na osnovu ocene službemedicine rada, poslodavac Aktom o proceni rizika utvrđuje posebnezdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni na radnom mestusa povećanim rizikom.

Sa tim u vezi poslodavac treba da ima na umu da je primena ovihmera daleko jeftinija od gubitka radnih dana, lečenja i rehabilitacije za-poslenog i smanjenja produktivnosti na radu.

Za vršenje procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini poslo-davac može da angažuje pravno lice odnosno preduzetnika sa licencomu oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, odgovorno za sprovođenje pos-tupka procene rizika.

LITERATURA

1. Arandjelovic M. A NEED FOR HOLISTIC APPROACH TO THE OCCUPATIONAL HEALTH DEVELOPING (IN SERBIA). R E V 1 E W PAPER International Journal of Occupational Medicine and Environmental Health 2011 ;24(3):229 – 240 DOI 10.2478/s 13382-011-0033-z 229 2. Arandjelovic Mirjana. RAD PO POZIVU: QUALITY OF LIFE AS AMEDICINE: HOLISTIC CONCEPT OF HEALTH PROMOTION AT WORK PLACE. MD-Medicai Data 2012;4(3): 339-345 UDK : 613.62 ; 331.45/.46 ID BROJ: 193403916 3. Arandjelovic M, Nikolic M, Stamenkovic S. Relationship between Burnout, Quality of Life, and Work Ability Index – Directions in Prevention, The Scientific World JOURNAL 2010;10:766-777. (Article) ISSN 15377- 744X; DOI 10.1100/tsw.2010.834. Arandjelović M, llić I, Jović S. Burnout and the quality of life of workers in food industry – a pilot study in Serbia. Vojnosanit Pregl 2010; 67(9): 705-711 5. Arandjelović M , Stanković, Nikolić M. Promociia zdravlia na radnom mestu kriteriiumi kvaliteta. Facta universitatis – series: Working and Living Enviromental Protection 2006;3(1 ):27-33. ISSN 0354- 804X UDC62-78456. Kevin Daniels, Sara Connolly, Chidiebere Ogbonnaya, Olga Tregaskis, Mark L. Bryan, Anna Robinson-Pant & John Street (2017): Democratisation of wellbeing: stakeholder perspectives on policy priorities for improving national wellbeing through paid employment and adult learning, British Journal of Guidance & Counselling, DOI: 10.1080/03069885.2017.1408776 https://doi.org/10.1080/03069885.2017.1408776 (28.12.2017)7. Buttigieg S, Dey PK, Gauci D. Business process management in health care: current challenges and future prospects.2016. DOI https://doi.org/10.2147/IEH.S68183 Published 7 January 2016 Volume 2016:3 Pages 1—13 341

DOBROBIT NA POSLU

8. Shanafelt TD, Gorringe G, Menaker R, Storz KA, Reeves D, Buskirk SJ, et al. Impact of organizational leadership on physician burnout and satisfaction. Mayo Clinic Proceedings. 2015;90(4):432–409. Xenikou A. Transformational Leadership, Transactional Contingent Reward, and Organizational Identification: The Mediating Effect of Perceived Innovation and Goal Culture Orientations. Front Psychol. 2017; 8:1754. Epub 2017 Oct 18.10.Spurgeon P, Long P, Clark J, Daly F. Do we need medical leadership or medical engagement? Leadership in Health Services. 2015; 28(3):173–84. 11.Xenikou A. Transformational Leadership, Transactional Contingent Reward, and Organizational Identification: The Mediating Effect of Perceived Innovation and Goal Culture Orientations. Front Psychol. 2017; 8:1754. Epub 2017 Oct 18. 12.Ayse Basak Cinar and Lone Schou. Interrelation between Patient Satisfaction and Patient-Provider Communication in Diabetes Management. Hindawi Publishing Corporatione Scientific World Journal Volume 2014, Article ID 372671, http://dx.doi.org/10.1155/2014/372671

342

SVET RADA

RIZICI PO MIŠIĆNO-KOŠTANI SISTEMZDRAVSTVENIH RADNIKA

Maja Ilić*Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja,

Inspektorat za rad

Poremećaji mišićno-koštanog sistema su najčešći zdravstveni problemna radu u zemljama EU, i to, kako zbog zdravstvenih uticaja na zapos-lene, tako i zbog ekonomskog uticaja na privredne subjekte, i troškovakoje, zbog socijalnih davanja, snose evropske države. U nekim državamaEU, troškovi naknade zaposlenima, uslovljeni poremećajima mišićno-koštanog sistema iznose i do 1,6% bruto domaćeg proizvoda (BDP) samedržave. Svakako, u slučaju poremećaja mišićno-koštanog sistema, smanj -uje se profitabilnost kompanije i povećavaju se socijalna davanja države.

U zemljama EU, u sektoru zdravstva je oko 10% od ukupnog brojazaposlenih. Zdravstveni radnici, najčešće tokom rada zadobijaju povredeleđa, odnosno preko 5 000 povreda na radu registruje se svake godine uzdravstvenom sektoru, pri čemu je pomeranje pacijenata glavni uzrokovih povreda, ali i naprezanje koje nastaje od neprirodnih ili statičnihpoložaja tela tokom rada sa pacijentima (zaposleni na ultrazvuku ili uoperacionim salama).

Evropsko istraživanje o uslovima rada je, izmedju ostalog, pokazaloda u zdravstvenom sektoružene čine većinu zaposlenih, odnosno 79%od ukupnog broja zaposlenih, da uglavnom direktne potrebe drugih odre -đuju brzinu rada, da se 62% rada odvija veoma velikom brzinom, da oko49% zdravstvenih radnika radi u zamarajućim ili bolnim položajima, da43% zdravstvenih radnika mora da podiže ili pomera pacijente, da oko28 % mora da nosi ili pomera veliki teret, da skoro 80% njih stoji ili hodatokom rada, kao i da 26% ima bol u leđima, a 24% bol u mišićima.

Upoređujući razlike među zaposlenima, rezultati ustraživanja Evro -p ske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) su pokazalida su kvalifikovani i nekvalifikovani zaposleni pod jednakim rizikom, dažene imaju veći rizik od povreda gornjih ekstremiteta od muškaraca, kaoi da se stariji zaposleni češće žale na poremećaje mišićno-koštanog sis-tema.

Izazovi zdravstvenih problema povezanih sa radom, uključujući pore -mećaje mišićno-koštanog sistema su prepoznati i rešavaju se na evrop-skom nivou usvajanjem brojnih strategija i politika, direktiva Saveta,

343*Načelnik odeljenja za studijsko analitičke poslove i nadzor

kao i formiranjem tela u EU, kao što je EU-OSHA za podršku aktivnostimaza bezbednost i zdravlje na radu širom Evrope.

Priroda rizikaRizik može da nastane od materijala za rad, opreme, metoda rada ili

prakse. Zaposleni mogu da budu pod rizikom od poremećaja mišićno-koštanog sistema na svakom radnom mestu. Rizici u sektoru zdravstvasu povezani sa tehničkim činiocima, organizacionim činiocima, činiocimavezanim za opis posla, personalnim činiocima, kao i psihološkim i psiho-socijalnim činiocima, .Tehnički činioci uključuju:

• Loš ergonomski dizajn zgrade;• Ekstremno radno okruženje (npr. vrućina, hladnoća,

promaja usled klimatizacije);• Nedovoljno prostora za radne aktivnosti, što može da dovede do

neprirodnih položaja tela i nebezbednog odlaganja predmeta;• Neprikladan ergonomski dizajn radnog mesta, kao što je raspored

nameštaja u prostoriji, visina ili dohvat rukom;• Nejednak, nestabilan ili klizav pod koji može da poveća rizik

od nezgoda.Organizacioni činioci mogu da uključuju:

• Previše naporne zadatke; zadaci se obavljaju previše često ili predugo ili zaposleni rade predugo bez pauze;

• Nepogodno menjanje smena;• Vremenski pritisak; 56% zaposlenih u Evropi oseća da je pod

pritiskom rokova;• Nedostatak opreme (kao što su mehanička pomagala poput dizalica,

kolica i električnih kreveta) ili nabavka nepogodne opreme;• Loše održavanje opreme;• Nedostatak obuke i ponovljene obuke;• Nedovoljan broj zaposlenih za obim posla;• Loše uređen tok rada;• Loša obrada informacija;• Nedostatak opreme za ličnu zaštitu, kao što su obuća i

rukavice za rad. Činioci usled opisa posla uključuju:

• Ručni rad sa teretom koji izvršava jedan ili više zaposlenih kao štosu podizanje, držanje, spuštanje, guranje, nošenje ili pomeranje kreveta.Kriterijumi za procenu rizika ručnog rada sa teretom gde postoji rizik odpovrede leđa su jasno definisani u Prilogu I Direktive Saveta 90/269/EEZod 29.maja 1990. godine o minimalnim bezbednosnim i zdravstvenim344

SVET RADA

zahtevima za rukovanje teretom kada postoji rizik od povrede leđa za-poslenih. Činjenica je da rizik od poremećaja mišićno-koštanog sistemaraste ako je teret:

– Previše težak: ne postoji tačna granična vrednost za bezbednu težinu – težina od 20-25 kg je prevelika za podizanje za većinu ljudi;

– Previše velik: ukoliko je teret veliki, nije moguće pratiti osnovnapravila podizanja i nošenja (kao što je držanje tereta što je bliže moguće telu) i stoga se mišići brže zamaraju;

– Težak za držanje: to može da izazove klizanje predmeta i izazivanjenezgode; tereti sa oštrim ivicama ili sa opasnim materijalima mogu da povrede zaposlene;

– Neuravnotežen ili nestabilan: ovo dovodi do nejednakog opterećenja mišića i umora usled toga što je centar gravitacije tereta daleko od sredine tela zaposlenog;

– Teško dohvatljiv: hvatanje ispruženim rukama ili savijanje zahtevaveću snagu mišića;

– Veličine ili oblika koji zaklanja pogled zaposlenom, čime se povećava rizik od saplitanja/spoticanja, pada ili sudaranja.

• Ručno pomeranje pacijenata što obuhvata sve aktivnosti kada setežina ili deo težine pacijenta podiže, gura, povlači, premešta ili nosi.Rizik od poremećaja mišićno-koštanog sistema raste ukoliko je pacijent:

– Previše težak: ne postoji tačna granična vrednost za bezbednu težinu – težina od 20-25 kg je prevelika za podizanje za većinu ljudi; kada pacijenti postaju sve gojazniji, težina igra još važniju ulogu u proceni rizika;

– Previše velik: ukoliko su dimenzije pacijenta prevelike (npr. visokili gojazan), nije moguće pratiti osnovna pravila podizanja i nošenja(kao što je držanje pacijenta što je bliže moguće telu) i stoga se mišići brže umaraju;

– Težak da se dohvati usled nedovoljno prostora ili zbog dimenzijapacijenta: dosezanje ispruženim rukama ili savijanje koristi većusnagu mišića;

• Neprirodni položaj ili kretanje kao što je savijanje i/ili uvijanje, podi -g nute ruke, savijeni ručni zglobovi, preterano istezanje;

• Aktivnosti koje se ponavljaju (nije verovatno da se pojavi u sektoruzdravstvene nege);

• Dugotrajno stajanje (uoperacionoj sali ili u kuhinji), često se kom-binuje sa sagnutim ili neprirodnim položajima tela;

• Sedenje tokom administrativnih poslova i dokumentovanja, čestokombinovano sa radom pred ekranom. 345

DOBROBIT NA POSLU

Personalni/pojedinačni činioci su od posebnog značaja i uključuju:• Nedostatak iskustva, obuke ili poznavanja posla;• Ponašanje pojedinca: stres, brz ritam rada, umor, smetenost, nedo -

sta tak odgovornosti, bezbrižnost ili navike koje mogu da dovedu do opas -nog postupanja (npr. izostanak upotrebe pomagala za rukovanje, preop -te rećenje, nošenje nepogodne odeće, obuće ili drugi lični uticaji);

• Fizička sposobnost da se izvrši posao: procena rizika treba da obuh-vati da li je zaposleni fizički sposoban za tu vrstu posla; zaposleni možebiti pod većim rizikom ako:

– fizički nije u stanju da sprovede zadataka (usled fizičkih dimenzijai kapaciteta, kao što su visina, težina ili snaga);

– je određenih godina: rizik od poremećaja mišićno-koštanog sistemakod veoma mladih zaposlenih je visok i povećava se sa godinama,kao i godinama rada;

– imaju lošu zdravstvenu istoriju po pitanju poremećaja mišićno-koštanog sistema: ukoliko je zaposleni već narušenog zdravlja (npr. povreda leđa) ili ima invaliditet, verovatnoća da se zaposlenipovredi je još veća.

Psihološki i psiho-socijalni činioci uključuju:• Velike zahteve na poslu, odgovornosti, pritisak usled poštovanja ro -

kova ili nedostatak kontrole nad sopstvenim poslom, koji su važni činiociza pojavu i pogoršanje poremećaja mišićno-koštanog sistema;

• Međuljudski odnosi, koji igraju važnu ulogu: nedostatak poštovanjai podrške, nedostatak pomoći, međuljudski konflikti i uznemiravanjemogu da imaju fizičke posledice: oslobađanje hormona stresa na primer,može da dovede do stezanja mišića i problema sa mišićima.

Osnovni kriterijumi za specifičnu procenu rizika za prevenciju poremećaja mišićno-koštanog sistemaPoslodavci imaju obavezu da procene rizike po bezbednost i zdravlje

koji nastaju kao rezultat opasnosti na radnom mestu za mišićno-koštanisistem zaposlenih na koje ovaj rizik može da utiče.

Procena rizika pomaže pri otkrivanju koja su lica pod rizikom i priodluci o primerenim preventivnim merama i nadzoru rizika. Okvirna di-rektiva EU 89/391/EEZ o uvođenju mera za podsticanje poboljšanjabezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu ističe ključnu ulogu procenerizika i navodi osnovne odredbe kojih mora da se pridržava svaki poslo-davac. Države članice, međutim, imaju pravo da uvedu strože odredbekako bi zaštitili svoje zaposlene .

Direktiva Saveta 90/269/EEZ ističe minimalne zdavstvene i bezbed-nosne zahteve za manuelno rukovanje teretom ukoliko postoji rizik odpovrede leđa zaposlenih. 346

SVET RADA

Član 3 propisuje sledeće:Poslodavac će preduzeti odgovarajuće organizacione mere ili upotre-

bljava primerena sredstva, posebno mehaničku opremu, kako bi se izbeglapotreba za manuelnim rukovanjem teretom.

U situacijama kada je nemoguće izbeći manuelno rukovanje teretima,poslodavac preduzima primerene organizacione mere, upotrebljavaprimerena sredstva ili obezbeđuje zaposlenima sredstva kako bi se sman-jio rizik od manuelnog rukovanja takvim teretima.

Procena rizika treba da se zasniva na holističkom pristupu uključujućitehničke, organizacione i personalne/pojedinačne činioce. Potrebno jeuzeti u obzir ukupno telesno opterećenje, uključujući psiho-socijalneaspekte, kao što su stres ili međuljudski konflikti i razne vrste agresije(npr.uznemiravanje).

ISTRAŽIVAČKA STUDIJA

– LUMBALNO OPTEREĆENJE TOKOM POMERANJA PACIJENATA

U okviru istraživačke studije u EU -lumbalno opterećenje tokom po -meranja pacijenata, sprovedene su laboratorijske analize biomeha ničkogopterećenja na lumbalni deo kičme kod zaposlenih u zdravstvu tokomaktivnosti pomeranja pacijenata, za koje se pretpostavlja da dovode dovelikog opterećenja lumbalnog dela kod medicinskih sestara. Cilj ovestu dije je bio da kvantitativno opiše opterećenje lumbalnog dela kičmeputem nekoliko pokazatelja, da proceni rizik od preopterećenja lumbalnogdela kičme, da podrži procenu preduslova vezanih za rad pri oceni profe-sionalnih oboljenja, da ispita mere za dizajn radnog mesta i organizacijurada, i da ukaže da potencijale za biomehaničkom prevencijom na radnommestu, za metodu rada i opremu za rad. Rezultati studije pokazuju dasma njenje lumbalnog opterećenja može da se postigne optimalnim nači -nom rada (rad u položaju povoljnom za leđa, u kombinaciji sa radom us-merenim ka pacijentu). Dodatna upotreba malih pomagala kao što su kl-izne daske za premeštanje pacijenata, je veoma preporučljiva kako bi seznačajno smanjilo opterećenje lumbalnog dela kičme, posebno kod napo -rnih i fizičkih teških aktivnosti koje obavljaju starije medicinske sestre.

Situacije na radu u kojima je najveća izloženost rizicimaSituacije na radu u zdravstvenom sektoru u kojima je najveća izlo -

ženost rizicima su manuelne aktivnosti poput podizanja, držanja, nošenja,guranja ili vuče tereta. Poseban oblik je manuelna aktivnost sa pacijen-tima. Količina izloženosti zavisi od pojedinačnog tereta (npr. težina, dime -n zije, koliko je teret pogodan za držanje), položaja tela i potrebnog redo -sleda pokreta kako bi se izvršilo rukovanje (npr. ispravljeno telo, savijeno,u čučnju), trajanja i ponavaljanja zadatka, kao i ergonomskog dizajna 347

DOBROBIT NA POSLU

radnog mesta (npr. ravan pod, dovoljno prostora za kretanje, bez fizičkihprepreka).Manuelni rad – podizanje, držanje i nošenje tereta

Postoje mnogobrojne vrste manuelnog rada pri rukovanju teretimau zdravstvu. Medicinski koferi, vreće sa vešom, sanduci sa vodom, mate -ri jali za odlaganje, medicinski uređaji, oprema za čišćenje i mnogi drugipred meti kojima se rukuje svaki dan. Skore sve grupe zaposlenih su uk -ljučene: medicinsko osoblje, medicinske sestre, uslužno osoblje, tehničkapodrška, zaposleni u kuhinji, čistači, zaposleni u perionici i dobavljači. Posebno velika mogućnost izloženosti postoji tokom sledećih situ a cija:

• Kada je teret previše težak i/ili su dimenzije previše velike (npr. medicinski koferi koji nisu prilagođeni mogućnostima zaposlenog);

• Kada aktivnost uključuje okretanje ili savijanje ili rukovanje daleko od tela;

• Kada nema dovoljno prostora za neometano kretanje tokom zadatka;• Kada se predmeti koji treba da se dohvate ili mesta na koja predmeti

treba da se stave nalaze iznad visine ramena ili ispod nivoa kolena;• Kada postoji potreba rukovanja teretom uz upotrebu rukavica (npr.

loši uslovi za držanje, toksične ili iritirajuće supstance, hemikalije);• Kada nema dovoljno vremena za odgovarajuće pauze ili zamenu

zadataka što za rezultat ima stalan napor bez oporavka.Sve ove situacije izazivaju veliki napor mišićno-koštanog sistema,

posebno u predelu leđa i ramena/ruku. Rezultat može da bude prevremeniumor što za posledicu ima mišićno-koštane poremećaje u opisanim oblas-tima. Manuelni rad – guranje i vuča tereta

Guranje i vuča tereta je još jedna vrsta manuelnog rada koji se re-dovno sprovodi u sektoru zdravstva. Uključuje guranje i vuču kreveta,kolica, dijagnostičke i terapeutske opreme i mašine za čišćenje. Uključenje veliki broj ljudi, od sestara do medicinskog osoblja, uslužnog servisa,zaposlenih na poslovima transporta, zaposlenih u hitnoj pomoći, tehničkupodršku i druge. Količina izloženosti zavisi od težine tereta (transporterplus roba), snage potrebne za ubrzavanje i usporavanje, tehničkih uslovavozila (točkova, zatura točkova, kočnica), redosleda kompleksnih pokretatokom guranja ili vuče i nepredviđenih otežavajućih okolnosti (potrebaza iznenadnim zaustavljanjem, promena smera, itd.).Posebno visoka izloženost nastaje iz sledećih situacija:

• Upotreba neprikladne opreme (preveliki ili premali transporter, izli -zani ili oštećeni točkovi, nedostatak kočnica, kvar na kočnicama, neprikla -dna visina);348

SVET RADA

• Previše težak teret ili prevelik predmet (mnogo snage za pokretanjei zaustavljanje, loša stabilnost, ograničena vidljivost, neobično guranjejednom rukom i držanje predmeta drugom);

• Rampe, neravni podovi, meke površine (tepih), zatvoreni prostori,vrata i pragovi (velika snaga, ponavljanje ubrzavanja i usporavanja, kre-tanje i zaustavljanje);

• Nepredviđene prepreke koje izazivaju iznenadne promene smera iiznenadno zaustavljanje (velika snaga pri zaustavljanju, ponovnom kre-tanju, aktivnostima upravljanja);

• Udaljenost, trajanje, učestalost i smer u kome se izvrpava zadatak(velika udaljenost, dugo trajanje, transport uzbrdo ili nizbrdo) imajujasne uticaje.

Aktivnosti guranja i vuče, pre svega, utiču na mišićno-koštani sistemleđa, kolena, kukova i šaka/ruku/ramena. Poteškoće nastaju od nepotpunihrešenja koja za rezultat mogu da imaju trajno preopterećenje mišićno-skeletnog sistema. Dodatno, postoji značajna mogućnost nezgode usled„gubitka kontrole“ nad transporterom.Manuelni rad – rad sa pacijentima

Aktivnosti u zdravstvu uključuju ponavljanje istih aktivnosti sa paci-jentima: ovakvi zadaci mogu da budu raznoliki, dinamični i po prirodine predvidivi. To mogu da budu složene aktivnosti.Transfer pacijenta jeaktivnost koja se sastoji od brojnih pojedinačnih koraka. Svi ovi koracisu teški za prepoznavanje i ne mogu da budu opisani i uračunati u svedos tupne procese. Dodatno je potrebno uzeti u obzir činioce poput dos-tojanstva pacijenta, bezbednosti i drugih prava kao i potreba da se održeili povrate funkcionalne sposobnosti pacijenta, kao i medicinske indikacije.

Pored zaposlenih medicinskih sestara i negovatelja, brojne grupepro fesionalaca u zdravstvu su uključeni u poslove fizičkog rada sa pacije -ntima. Oni uključuju terapeute medicine rada, fizioterapeute, dijagno -sti čare (npr. zaposlene na rendgenu), zaposlene u operacionoj sali i zapo -slene u kolima hitne pomoći. Rizici iznad svega mogu da nastanu od sledećih činilaca:

• Pacijent ili deo tela koji treba da se pomeri je previše težak i/ili sudimenzije previše velike;

• Aktivnost pomeranja uključuje okretanje ili savijanje, preterano is-tezanje ili rukovanje daleko od tela;

• Metod rada/redosled pokreta (npr. sa trzanjem, zamahom, radpodignutih ramena, savijanje kolena više od 90°);

• Nema dovoljno prostora za nesmetano kretanje tokom obavljanjazadatka;

• Postoji potreba za nošenjem rukavica (npr. loši uslovi hvatanja); 349

DOBROBIT NA POSLU

• Nema vremena za primerene pauze ili rotaciju zadataka, što za rezul-tat ima stalno opterećenje bez oporavka;

• Manuelni rad se izvršava često ili dugo traje.Situacije u kojima dolazi do velike izloženosti se dešavaju tokom:

• Pomeranja pacijenta u krevetu (npr. usled upale pluća ili kao pre-vencija dekubitisu ili radi plasiranja držača);

• Pranje i lična higijena (u krevetu, u lavabou, na stolici za tuširanje,u kadi);

• Oblačenje/skidanje pacijenta;• Menjanje pelena ili postavljanje/sklanjanje medicinske lopate;• Lečenje (npr. previjanje);• Podizanje/spuštanje uzglavlja ili donjeg dela kreveta;• Pomeranje pacijenta na stolici/invalidskim kolicima (napred ili nazad);• Postavljanje ili skidanje materijala kao što su čaršavi, jastuci ili

klizne prostirke;• Premeštanje pacijenta sa kreveta (npr. na stolicu/invalidska kolica,

sprave za istezanje ili u drugi krevet) i nazad;• Podizanje pacijenta sa poda na stolicu/krevet;• Pomoć pri odlasku u toalet;• Pomoć pri hodanju, ustajanju ili sedanju.

Uslovi se pogoršavaju kod nepokretnih pacijenata, barijatrijskih paci-jenata ili loše izračunate težine pacijenta ili njegovog/njenog dela tela.Poseban rizik postoji kada nisu odgovarajući organizacioni uslovi. Možepostojati prostorno ograničenje (zgrada, nameštaj) koje ograničava aktiv -nosti pomeranja ili nedovoljna pomoć potrebna za pomeranje pacijenta.Primerena pomagala za pomeranje pacijenata (tehnička pomagala, kaošto su električni podesivi kreveti, liftovi i mala pomagala kao što suklizne prostirke, potporne daske za prenos pacijenata) suveoma važna zastepen izloženosti. Poslednje, ali ne i najmanje važno, sposobnost i voljapacijenta da razumeju i sarađuju, kao i zdravstveni uslovi koji utiču naizbor metode rada, značajno utiču na nivo izloženosti. Dugotrajno stajanje ili stajanje u pognutom/neprirodnom položaju tela

Dugotrajno stajanje i stajanje u savijenom položaju je deo svakod-nevne rutine u sektoru zdravstva. Ovakvi položaji su česti, na primer, uope racionoj sali i kuhinjama, kao i tokom rada sa ultrazvukom i fizikalneterapije. Količina izloženosti pre svega zavisi od trajanja i učestalosti ob -a vljanja aktivnosti. Dodatno, savijanje, okretanje i drugi naporni položajiusled medicinskih stanja predstavljaju važne činioce. Ergonomski dizajnradnog mesta ima veliki uticaj na razvoj poremećaja mišićno-skeletnogsistema.

350

SVET RADA

Do posebno velike izloženosti dolazi usled sledećih situacija:• Dugi periodi stajanja za operacionim stolom, često u kombinaciji sa

statičkim opterećenjem mišića ruku i ramena usled držanja instrume-nata;

• Dugotrajno stajanje u savijenom položaju tokom terapeutskih ilidijag nostičkih procedura (masaža, kupanje, ultrazvučna dijagnostika);

• Dugotrajno stajanje tokom tretmana, poslovi poput previjanja, plasi -ranja introvenoznih infuzija i hranjenja (pri čemu se najčešće fiksiraruka, noga ili celog telo pacijenta u određenom položaju);

• Dugotrajno stajanje zaposlenih u kuhinji tokom pripreme obroka;• Dugotrajno stajanje i hodanje čistačica tokom posla;• Dugotrajne aktivnosti uz krevet, uključujući stajanje medicinskih

se s tara, lekara i uslužnog osoblja (posebno ukoliko nema mogućnostipromene položaja ili smenjivanje stajanja sa noge na nogu);

• Dnevne rutinske aktivnosti na neprilagođenoj visini (krevet, sto,radna površina, laboratorijska klupa), što za rezultat ima rad u savijenompoložaju, rad podignutih ramena ili u drugim neprirodnim položajima. Dugotrajno sedenje

Zdravstvene usluge uključuju povećani obim administrativnihposlova, koji se većinom obavlja sedenjem za stolom ili ispred računara.Dodatno, današnja oprema za dijagnostiku i lečenje je opremljena mon-itorima koji zahtevaju sedeći položaj. Veliki broj ljudi je uključen u ovakveaktivnosti, uključujući medicinske sestre (posebno glavne sestre), med-icinsko ili dijagnostičko osoblje, zaposlene u laboratoriji i administraciji,kao i zaposlene na unosu podataka. Na prvi pogled, sedenje se čini udob-nim zato što su noge i stopala oslobođeni opterećenja. Međutim, dok jeosoba skoncentrisana na posao, telo pati. Kičmeni stub se pomera izprirodnog položaja u zakrivljeni položaj leđa i ramena, što dovodi do gla -vo bolja ili bola u leđima. Takodje, ograničenaje cirkulacija krvi u nogama.Srce i pluća su pod pritiskom i telo ne dobija dovoljno kiseonika. Todovodi do lošeg učinka i umora. Posebno visoka izloženost je rezultat sledećih stanja:

• Dugotrajno (višesatno) sedenje bez pauza ili prekida sedenja obavlja -njem drugih poslova (kancelarijski rad, administracija, obrada podataka,laboratorijski poslovi, rad sa mikroskopom, itd.);

• Dugotrajno sedenje u sagnutom položaju tokom pružanja nege (po -moć u hranjenju, obavljanju toalete) i dijagnostičkih i terapeutskih pos -lova;

• Duge endoskopske operacije ili dijagnostika, posebno u specifičnimneprirodnim položajima;

• Loš ergonomski dizajn radnog mesta (radna površina previše visoka 351

DOBROBIT NA POSLU

ili niska, ograničeni prostor za sedenje, ograničen pogled koji za posledicuima istezanje, nedovoljan prostor za noge, prostor koji ograničava pogledka ekranu, loše osvetljenje);

• Neprikladna stolica za rad (visina i dubina sedišta, nepodesivi nasloni držači za ruke).

Uticaji na bezbednost i zdravljeTermin poremećaji mišićno-koštanog sistema ukazuje na zdravstvene

probleme lokomotornog sistema. Poremećaji mišićno-koštanog sistemasu složena zdravstvena stanja zbog svoje etiologije, koja se sastoji izmnogo činilaca, zbog mnogobrojnih faktora rizika i njihovih kombinacija.To su oštećenja telesnih struktura kao što su mišići, zglobovi, tetive, lig-amenti, nervi, kosti ili lokalizovani sistem cirkulacije koji su pogoršaniili izazvani radom i uticajem neposrednog okruženja u kom se radi. Ve -ćina poremećaja mišićno-koštanog sistema su kumulativni poremećaji.Simptomi mogu da variraju od nelagode i bola do smanjene funkcije telai invaliditeta.

Najčešće su dve vrste povreda, pri čemu je jedna vrsta povredaaku tna i bolna, dok je druga hronična sa stalnim bolom koji se ujednačenopojačava.Prvu vrstu povreda izaziva kratko, ali veliko mehaničko opterećenje,koje dovodi do iznenadnog poremećaja strukture i funkcije i to:

• Ruptura mišića usled podizanja velikog tereta;• Fraktura kosti usled iznenadne sile;• Blokiranje pršljena usled naglog pokreta;• Dislokacija kičmenog diska usled savijanja napred ili podizanja

velikog tereta;Druga vrsta povrede nastaje od dugoročnog opterećenja koje dovodi donarušavanja funkcija poput:

• Trošenja intervertebralnih diskova;• Degeneracije zglobova ili vertebralnih delova;• Prekida pršljenskog produžetka;• Istezanja ligamenata;• Tendosinovitisa;• Napetosti mišića.

Poremećaje mišićno-koštanog sistema najčešće izazivaju povredeleđa i najveći su uzrok odsustva sa posla u svim državama članicama EU, a značajno većim brojem (38,9%) povreda u novim državama članicama.Fizički napori mogu da naštete i kardiovaskularnom sistemu. Naporanfizički rad, posebno u kombinaciji sa stalnim psihičkim i psiho-socijalnimopterećenjem može za rezultat da ima visok krvni pritisak. Dodatno,352

SVET RADA

dugotrajno stajanje dovodi do velikog dotoka krvi u noge sa posebniopterećenjem na venski sistem (prilikom hoda, koncentracija mišića po-država protok krvi iz nogu do srca). Poremećaji u cirkulaciji, širenje venai varikoza su moguće posledice, te značajno raste rizik od tromboze. Jošjedna posledica dugotrajnog stajanja je povećano opterećenje mišića,tetiva i ligamenata stopala. Preopterećenje ovih struktura može za rezultatda ima spuštanje svodova stopala i razvoj ravnog stopala.

Naporan fizički rad može da utiče i na abdomen. Podizanje velikogtereta, nošenje, guranje i druge naporne fizičke aktivnosti su povezanesa značajnim rastom intra-abdominalnog pritiska, što može da dovededo stvaranja hernije. Obezbeđivanje informacija i obuka

Poslednja karika u lancu prioriteta je preduzimanje perso nal nih/po -je dinačnih mera. Ljudsko ponašanje se vodi znanjem, sposobnošću i mo-tivacijom. Znanje se stiče informisanjem, sposobnost se stiče praksom iiskustvom, a motivacija nastaje kroz emocije. Znanje i sposobnost umno gome određuju aktivnost. Što su istaknutiji znanje i sposobnost,veće su šanse za motivacijom.

Veoma često su preventivne aktivnosti ograničene ili počinju naper sonalnom/pojedinačnom nivou. Ove aktivnosti imaju za cilj da se za-posleni ponaša bezbedno – na način povoljan za njegova/njena leđa. Me -đu tim, efektivnost samih personalnih/pojedinačnih mera je mala, atroškovi održivosti veoma visoke. Tek kada se iscrpe sve mogućnosti natehničkom i organizacionom nivou, potrebno je preduzeti aktivnosti napersonalnom/pojedinačnom nivou.

• Potrebno je obezbediti informacije o rizicima od poremećaja mišićno-koštanog sistema. Na primer, zaposleni moraju da prođu obuku kako bistvorili svest o ergonomskim činiocima i kako bi prepoznali i izbegli ne -bezbedne uslove rada. Dodatno, potrebno je ubediti zaposlene da podržeprevenciju i da shvate ishod zapostavljanja preventivnih mera. Oni trebada postanu svesni prednosti usvajanja bezbednih praksi rada u smislusmanjenja bolova i smanjenih plata usled izostanka sa posla.

• Svi zaposleni treba da budu obučeni za preventivne metode radapogodne za leđa.

• Potrebno je obezbediti redovnu obuku za upotrebu opreme i pravilnetehnike rukovanja teretom kako bi se izbegla povreda leđa. Svaki posaoi teret zahteva individualnu strategiju uzimajući u obzir okolnosti radnogmesta za, na primer, rukovanje teretom i guranje kreveta i kolica.

• Zaposleni u zdravstvu moraju da budu obučeni za preventivne radnemetode pri pomeranju pacijenata tako da ne povrede leđa.

• Zaposleni u zdravstvu moraju da budu obučeni da upotrebljavajuuređaje za pomeranje pacijenata (mehanička i ručna pomagala). 353

DOBROBIT NA POSLU

• Zaposleni u zdravstvu treba da budu obučeni da ohrabre aktivnijeučešće pacijenata u procesu pomeranja. Fizičko opterećenje zaposlenogu zdravstvu tako može da se smanji, a nastavlja se osnovni princip brigeo osobi stimulisanjem i upotrebom resursa pacijenta. Takav metod pomer-anja pacijenta je usklađen i sa ciljem održavanja osećaja dostojanstva isamokontrole pacijenta.

• Potrebno je obezbediti opremu za ličnu zaštitu. Upotreba prikladneobuće i zaštitne opreme poput rukavica za rad je neophodna.

• Zaposleni moraju da budu pod odgovarajućim zdravstvenim nad-zorom u skladu sa rizicima po bezbednost i zdravlje na radu sa kojima sesuočavaju. Takve mere moraju da se uvedu u skladu sa nacionalnim za-konom i/ili praksom. Mere zdravstvenog nadzora moraju da budu takveda svaki zaposleni, ukoliko želi, može da ide na zdravstvene kontrole uredovnim vremenskim intervalima.

PREVENTIVNE I ZAŠTITNE MERE

Direktive Evropske unije čine poslodavce i zaposlene u rukovodstvuodgovornim za upravljanje bezbednošću i zdravljem, uključujući procenui prevenciju rizika, konsultovanje zaposlenih (žena i muškaraca), koordi -nisanje pitanja bezbednosti, davanje prioriteta kolektivnim merama kakobi se eliminisali rizici i obezbeđivanje informacija i obuke.

Prema direktivama Saveta 89/391/EEZ i 90/269/EEZ, poslodavci trebada omoguće da zaposleni dobiju informacije o rizicima od kojih im pretiopasnost dok rade, na primer dok rukuju teretom/rade sa pacijentima,posebno ukoliko se poslovi ne izvršavaju ispravno. Dodatno, poslodavacje dužan da informiše zaposlene o odgovarajućim zaštitnim merama ida se uveri da su zaposleni završili potrebnu obuku kako da rade nabezbedan način koji je povoljan za njihova leđa.Informacije i obuku treba obezbediti pre nego što zaposleni počne daradi. Preporučuje se da se informisanje i sve obuke održavaju najmanjejednom godišnje kako bi se promovisala održivost i efikasnost.

Pri pokušaju rešavanja problema poremećaja mišićno-koštanog sis-tema na radu, potrebno je razmotriti različita rešenja (tehnička, organiza -ci ona, personalna/pojedinačna), a redosled preventivnih principa morada se poštuje. Zbog svoje velike efektivnosti, tehničke mere imaju prioritetnad organizacionim merama. Organizacione mere imaju prioritet nadpersonalnim/pojedinačnim (povezanim sa ponašanjem) merama. Kako bise dostigli održivi rezultati, prevencija treba da bude kreirana tako dabude sveobuhvatna i mora da sadrži mere sa sva tri pomenuta nivoa.Kolektivnim zaštitnim merama se daje prioritet u odnosu na pojedinačnezaštitne mere. Koherentna sveukupna politika prevencije treba da bude

354

SVET RADA

deo strategije kompanije za zdravstvenu negu. Samo sveukupna organi-zaciona kultura prevencije rizika i promocije zdravlja, pa samim tim iup ra vljanja bezbednošću i zdravljem na radu, ima mogućnost uspeha.To uključuje koncept koji se sprovodi na nivou rukovodstva, a koji uk lj -učuje i zaposlene.

Zbog mnogobrojnih uzroka poremećaja mišićno-koštanog sistema,preventivnim merama na radnom mestu ne mogu da se izbegnu sviuzroci, te je veoma važno ohrabriti rano izveštavanje o simptomima. Zazaposlene koji već imaju poremećaj mišićno-koštanog sistema, izazov jeodržavanje njihove radne sposobnosti, i ukoliko je potrebno njihova rein-tegracija na radno mesto. Rehabilitacija i reintegracija zaposlenih sa po -remećajem mišićno-koštanog sistema na radno mesto treba da bude sas-tavni deo politike radnih mesta vezanih za poremećaje mišićno-koštanogsistema. Tehničke mereKako bi se omogućila prevencija poremećaja mišićno-koštanog sistema iodrživost, potrebno je:

• Razmotriti da li rizik (npr. manuelni rad sa teretom/pacijentima)može da se izbegne;

• Proveriti da li je uopšte potrebno pomeranje tereta/pacijenta;• Razmisliti o mehanizaciji, kao što su automatska vrata na mestima

gde roba ili pacijenti treba da se transportuju;• Poboljšati raspored na radnom mestu; na primer izbegavati da za-

posleni obavljaju poslove koji zahtevaju veliku snagu ili neprirodan polo -žaj za rad, fizičko opterećenje može da se drži u prihvatljivim granicamaprimerenim dizajnom radnog mesta.Ukoliko rizik od povrede/opterećenja ne može da se izbegne, on treba dase ssmanji, te je neophodno:

• Rešavati rizike od poremećaja mišićno-koštanog sistema na samomizvoru i razmotriti koliko je potrebno smanjiti rizike;

• Prilagoditi rad pojedincu – posebno uređenje radnog mesta (npr. er-gonomska visina za rad, podesive radne površine, pomagala) i izboropreme za rad;

• Prilagoditi se tehničkom napretku: potrebno je obezbediti uređaje(mehanička pomagala) kao što su električni podesivi kreveti, liftovi,spra ve za istezanje, kolica i uređaji za vakuumsko podizanje ili opremuza mehanički rad u skladištu ili u operacionoj sali. Neophodno je obezbe-diti mehanička pomagala ukoliko rizici koji su prepoznati krozprocenumogu da se smanje ili eliminišu ovim sredstvima. Za pomeranje pacijenataobezbediti male uređaje (pomagala za manuelni rad) kako bi se smanjiloili povećalo trenje (transportne daske, kaiševi, daske za prebacivanje 355

DOBROBIT NA POSLU

pacijenta, klizne prostirke) su od ključnog značaja, kao i pomagala i diza-lice za podizanje iz sedećeg u stajaći položaj ili pomagala za stajanje,poželjno bi bilo dizalice instalirane na plafonu.Organizacione mere

Organizacione mere je potrebno razmotriti samo ako nije mogućeeliminisati ili smaniti rizike od poremećaja mišićno-koštanog sistema.Organizacione mere uključuju:

• Obezbeđivanje dovoljnog broja zaposlenih da se izvrši posao;• Obezbeđivanje ergonomski kreiranog toka rada, planiranjem rada

ili uvođenjem bezbednih sistema rada;• Uveravanje da postoji ravnoteža između mehaničkog opterećenja i

kapaciteta nosivosti mišićno-koštanog sistema zaposlenog pojedinca;• Otkrivanje načina za smanjenje pritiska rokova i ograničenog vre-

mena;• Smanjenje fizičkih zahteva posla smanjenjem nivoa snage, ponavlja -

nja i neprirodnih položaja; što često zahteva upotrebu uređaja za preme -štanje ili podesive krevete i stolove, kao i izbor ergonomskih metodarada. Zaposleni treba da završe obuku kako da se ponašaju u vanrednimsituacijama kada je oprema neispravna. Potrebno je uvesti primereneprograme održavanja;

• Uvođenje koncepta sistematične obuke za manuelni rad;• Osiguravanje održivosti uvođenjem multiplikatora koji obezbeđuju

obuku i savetovanje;• Razmatranje rotacije poslova kako bi se među zaposlenima razmen-

jivali zadaci i time smanjilo dugotrajno stajanje ili, na primer, saginjanjeu operacionoj sali;

• Uvođenje sistema rotacije smena, rotiranje unapred i omogućavanjeda zaposleni ima dovoljan broj slobodnih dana;

• Obezbeđivanje različitih poslovnih aktivnosti;• Pružanje dovoljno prostora zaposlenima da pojedinačno donesu od-

luke kako i kada treba da završe zadatke;• Uvođenje dovoljno dugih pauza.

Sistematski pregled naučnih dokaza efektivnosti preventivnih mera jepokazao sledeće:

• Postoje jasni dokazi da tehničke ergonomske mere mogu da smanjeopterećenje leđa i gornjih udova, kao i umereni dokazi da ove meremogu da smanje pojavu poremećaja mišićno-koštanog sistema.

• Postoji umereni dokaz da je kombinacija nekoliko vrsta intervencija(multidisciplinarni pristup) uključujući tehničke, organizacione i person-alne/pojedinačne mere bolja od primene jedne mere.

• Postoje neki dokazi da participativni pristup koji uključuje zaposleneu proces promene ima pozitivni uticaj na uspeh intervencije.356

SVET RADA

• Fizička aktivnost (uključujući vežbanje tri puta nedeljno) može dasmanji ponovnu pojavu bola u leđima i bola u vratu/ramenima.

• Postoje jasni dokazi da obuka o metodama rada pri manuelnomtransferu nije efektivna ako se upotrebljava kao jedina mera za prevencijubola u donjem delu leđa.

Uvođenje rada sa liderima-kolegama za promociju načina rada kojištite leđa

Postoji nekoliko koncepata za održivost načina rada koji štiti leđa uevropskim zemljama. U Holandiji, ergo treneri su dobro poznati i moguse pronaći u institucijama širom zemlje. Vlada pruža finansijsku podrškuza ovaj projekat, koji je pokazao veliki uspeh. U Belgiji, Nemačkoj i Fran-cuskoj znanje kolegama prenose lideri kolege, u skladu sa potrebamasva kog privrednog subjekta i pojedinačnim zadacima, i to više od 10 go-dina. Pošto nema podrške vlade, u ovim državama je napredak dalekosporiji.Kolegeliderisuposebnoobučenizaposleni, kojiimajuobimnoznanjeiz-ergonomije, metoda rada koještiteleđai o odgovarajućoj opremi. Vodeobuku za svoje kolege tokom svakodnevnog rada tokom kog zajednoizvršavaju zadatke, štopomaže u promociji bezbednog postupanja. Doda -tno oni savetuju kolege i vođe timova kako da spreče poremećaje mišićno-koštanog sistema ili nezgoda i pomažu da se omogući ergonomski dizajnradnih mesta ili da izaberu najprimereniju opremu.

Konceptkolege-lidera je kreiran u sektorunege, kaoi u drugimprofe-sija magde postojijasnapotreba za radnimmetodama u kojima je akcenatna zaštiti od povrede leđa.

Još jedan pristup je prevencija poremećaja mišićno-koštanog sistemaje savetnik za negu leđa koji postoji u Velikoj Britaniji. Ovo je spoljnistručnjak koji pruža savete tako da promoviše razvoj organizacije saciljem prevencije poremećaja mišićno-koštanog sistema .

Glavne poruke i zaključciUslovi za rad moraju da budu takvi da se zdravlje zaposlenih ne dovodiu opasnost. Potrebno je ojačati prisustvo zdravih zaposlenih. Zaposlenikoji su pod rizikom moraju imati podršku u vidu zaštitnih mera. Zapo -sleni koji već imaju poremećaj mišićno-koštanog sistema, moraju dadobiju pomoć kako bi se vratili na posao. Participatorni pristup jeposebno važan. Česte mere za prevenciju rizika i promociju zdravljatreba da budu povezane kako bi se postigao cilj.

RELEVANTNE DIREKTIVE EVROPSKE UNIJE

Zahtevi istaknuti u evropskim direktivama koji su relevantni za pre-venciju poremećaja mišićno-koštanog sistema uključuju sledeće obavezeposlodavaca: 357

DOBROBIT NA POSLU

1. Praćenje opšteg ookvira za upravljanje bezbednošću i zdravljem,uključujući procenu i prevenciju rizika; davanje prioriteta kolektivnimmerama za uklanjanje rizika, obezbeđivanje informacija i obuke, i konsu -ltacija sa zaposlenima (muškarcima i ženama), saradnja sa predu zimačimapo pitanjima bezbednosti (Direktiva Saveta 89/391/EEZ) od 12 juna 1989.o uvođenju mera za ohrabrivanje unapređenja bezbednosti i zdravlja za-poslenih na radu.

2. KKonsultacije sa zaposlenima su obavezne; upotreba njihovog znanjapomaže u pravilnom prepoznavanju opasnosti i uvođenju praktičnih re -še nja; pristup mora da bude rodno neutralan (Direktiva saveta89/391/EEZ).

3. Direktiva Saveta 90/270/EEZ od 29. maja 1990. o minimalnimbezbednosnim i zdravstvenim zahtevima za rad sa opremom sa ekranimasadrži detaljne odredbe za ddizajniranje radnih mesta na kojima se nalazioprema sa ekranima.

4. UUveravanje da se sva radna mesta dobro oodržavaju (DirektivaSaveta 89/654/EEZ) od 30 novembra 1989 koja se tiče minimalnihbezbednosnih i zdravstvenih zahteva na radnom mestu.

5. Uveravanje da, što je više moguće, rradna mesta imaju dovoljnoprirodne ssvetlosti i da su opremljena veštačkom svetlošću koja je primere -na za zaštitu bezbednosti i zdravlja zaposlenih (Direktiva Saveta89/654/EEZ).

6. Obezbeđivanje odgovarajuće ergonomske oopreme za rad sa rodnoosetljivim pristupom za smanjenje/izbegavanje opasnosti.

7. Direktiva Saveta 90/269/EEZ ističe mminimalne bezbednosne izdravstvene zahteve za manuelno rukovanje teretom, posebno ukolikopostoji rizik od povrede leđa zaposlenih.

8. Obezbeđivanje oopreme za ličnu zaštitu (npr. zaštitna obuća, ruka -vice za rad za čvrsto držanje) koja odgovara prisutnim rizicima koji nemogu da se izbegnu drugim sredstvima. Oprema treba da bude udobna,da odgovara osobi koja je nosi, da se dobro održava i da ne dovodi dopovećanja drugih rizika (Direktiva Saveta 89/656/EEZ od 30. novembra1989. o minimalnim zdravstvenim i bezbednosnim zahtevima za upotrebuopreme za ličnu zaštitu na radnom mestu).

9. Član 14 Direktive Saveta 89/391/EEZ se tiče zzdravstvenog nadzorazaposlenih.

10.Direktiva 93/42/EEZ od 14. juna 1993. o medicinskim uređajimareguliše sve aspekte rada mmedicinskih uređaja.

11.Održavanje bezbednih i zdravih uslova za rad nije samo odgov-ornost rrukovodstva. Zaposleni takođe imaju dužnosti (Direktiva Saveta89/391/EEZ):

–Da poštuju odgovarajuće sisteme rada koji su ustanovljeni radi njihove bezbednosti;358

SVET RADA

–Da pravilno upotrebljavaju opremu koja je nabavljena radi njihove bezbednosti;

–Da sarađuju sa poslodavcem u pitanjima koja se tiču bezbednosti i zdravlja;

–Da prate uputstva u skladu sa završenom obukom;–Da infromišu poslodavca ako prepoznaju opasne aktivnosti pri

rukovanju ili druge rizike od poremećaja mišićno-koštanog sistema;

–Da se uvere da njihove aktivnosti ne dovode druga lica u rizik.

PREVENCIJA NEZGODA USLED KLIZANJA, SAPLITANJA I PADOVA

Klizanje, saplitanje i pad su najveći uzroci nezgoda na svim radnimmestima. U državama članicama Evropske unije su prepoznati kao glavniuzroci nezgoda koji rezultuju odsustvom sa posla dužim od tri dana.Vladina Direkcija za bezbednost i zdravlje na radu Velike Britanije (HSE)na primer, izveštava da je oko 2 000 povreda zaposlenih na radnim mes-tima rezultat klizanja, saplitanja i padova (sa visine manje od 2 metra)svake godine; „AllgemeineUnfallversicherungsanstalt Austria”(AUVA)izveštava da je oko 30% svih nezgoda na radu rezultat saplitanja, klizanjai padova . Prema Evropskoj agenciji za bezbednost i zdravlje na radu(EU-OSHA), rizici od nezgoda na radu su veći kod zaposlenih koji rade umalim i srednjim preduzećima, posebno u preduzećima sa manje od 50zaposlenih. U bolnicama, medicinske sestre imaju najveći, a lekari naj-manji broj nezgoda kao rezultat klizanja i saplitanja.

Troškovi nezgoda usled klizanja i saplitanja su ogromni. Procenjujese da su troškovi poslodavaca na godišnjem nivou u Velikoj Britanijipreko 585 miliona evra, a troškovi društva preko 936,4 miliona evra,dok su u Austriji troškovi oko 122 miliona evra.

Klizanje i saplitanje su najčešći oblik povreda koje utiču na medici -n ske sestre, zaposlene na održavanju zgrade, negovatelje, zaposlene uhitnoj pomoći i čistače.

Priroda rizikaNezgode usled klizanja i saplitanja mogu da se dese iz brojnih razloga.

Skoro uvek postoji nekoliko okidača čija kombinacija stvara opasnost. Tehnički činioci uključuju:

• Podove (npr. neprimerene površine, površine u lošem stanju, prosutu tečnost, mokre, klizave podove, loše stanje podova);

• Prepreke su čest uzrok nezgoda usled saplitanja; uzrok su im gradnja, promena nivoa, postavljanje kablova, i drugo;

359

DOBROBIT NA POSLU

• Rampe;• Stepeništa: nedostatak ili prekid gelendera, neklizajućih obloga i

obeležja prednjih ivica stepenica, što može da izazove klizanje i saplitanje na stepenicama;

• Osvetljenje (prirodno ili alternativno): loše osvetljenje otežava situaciju na podovima i stvara potencijalnu opasnost tako što prepreke, pragovi i prosuta tečnost ne mogu jasno da se vide;

• Ulazi bez stubova sa trakama za ograničavanje kretanja;• Mašine koje cure.

Činioci vezani za okruženje uključuju:• Veliku ili nepoznatu buku (iznenadni ton), vreme (kiša, sneg,

poledica, vetar), vlažnost vazduha, para ili pesak.Organizacioni činioci uključuju:

• Nedovoljno održavanje i/ili čišćenje;• Nepravilno rukovođenje održavanjem;• Nedostatak opreme ili izdavanje neprimerene opreme;• Nedostatak znakova za bezbednost;• Neizdavanje odgovarajuće opreme za ličnu zaštitu (npr. zaštitna

bezbedna obuća sa neklizajućim đonovima i dobrim osloncem).Činioci stvoreni radom uključuju:

• Zadaci (npr. nošenje velikih kutija ili guranje posuda) koji smanjuju vidljivost i tako mogu da izazovu nezgode ili mogu da zagade pod (kao što su tečnosti (sredstva za dezinfekciju, medicinski proizvodi), otpaci, mrve, hrana i piće, karton).Lični/individualni činioci su posebno važni i uključuju:

• Individualne aspekte: najveći uzroci nezgoda su povezani sa ljudskom greškom;

• Fizički aspekti: ukoliko zaposleni imaju fizički problem koji ih sprečava da vide, čuju ili hodaju na pravilan način, može da poveća verovatnoću nezgode (npr. vid, ravnoteža, starost, nesposobnost koja utiče na sposobnost rada).

Osnovni kriterijumi specifične procene rizika za prevencijunezgoda usled klizanja, saplitanja i padova Poslodavci su dužni da procene opasnosti i rizike po zaposlene na

koje može da utiče njihov rad. Ovo pomaže pri otkrivanju onoga šta jepotrebno kako bi se kontrolisali rizici. Takođe je potrebno kako bi se poš-tovala pravila.

Procena rizika nije samo jedna aktivnost već mora da se nastavi kaokontinuirani proces koji se sastoji od najmanje pet koraka, a to su prepoz -na vanje opasnosti i osoba pod rizikom, procena rizika i prioriteti,360

SVET RADA

odlučivanje o preventivnim aktivnostima, preduzimanje aktivnosti idokumentacija, praćenje i pregled.

Situacije na radu sa najvećom izloženošćuU skoro svim situacijama na radu – bilo da je u pitanu kuhinja, odr -

žavanje zgrade ili nega, kao i u operacionim salama, prilikom skladištenjai transporta robe – mogu da se dogode nezgode usled saplitanja i klizanja.Čak i zaposleni u administraciji mogu da budu pod rizikom od klizanja isaplitanja. Glavni uzroci ovakvih nezgoda u sektoru zdravstva su:

• Klizanje po površini mokroj ili zagađenoj drugom supstancom;• Saplitanje preko prepreke;• Klizanje ili saplitanje na površinama kao što su stepenice, rampe,

trotoari i ulice;• Saplitanje preko neravne površine poda.

Uticaji na bezbednost i zdravljeKlizanja, saplitanja i padovi su najčešći uzroci velikih povreda na

radu. One se dešavaju na skoro svakom radnom mestu, sa 95% povredakoje dovode do fraktura kostiju. Posledice značajno variraju, a najčešćesu povrede kostiju, zglobova i mišića. Spektar rezultata nezgoda variraod manjih povreda kao što je izvrnut članak do kraniocerebralnih trauma.Dugoročni rezultat su često poremećaji mišićno-koštanog sistema. Možeda dođe i do drugih štetnih uticaja kao što su infekcije i povrede kože.Tokom rada sa pacijentima, klizanja i saplitanja mogu za rezultat daimaju povrede negovatelja, što utiče i na pacijente usled nedostatka sta-bilnosti zaposlenog/zaposlene.

PREVENTIVNE I ZAŠTITNE MERE

Pošto postoji mnogo preventivnih mera, kao i mera za bezbednost uorganizacionoj i ličnoj oblasti, smanjenje pojava klizanja i saplitanja možeda se postigne uz male ili nikakve troškove. Poslodavac i nadzornici sudužni da osiguraju bezbedno okruženje i održavanje radnih mesta iputeva kretanja. Stručnjaci iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu imajuključnu ulogu u prevenciji nezgoda usled saplitanja, klizanja i padova.Oni su dužni da obezbede savete za raspored nameštaja i održavanjeradnih mesta, ruta, sanitarnih čvorova i drugih pomoćnih prostorija. Ovistručnjaci su dužni da savetuju poslodavce i, ukoliko je potrebno iarhitekte i prostorne planere o propisanim zahtevima. Oni moraju da in-sistiraju na organizacionim aktivnostima i dodeli odgovarajuće opreme,kao što su merdevine, kako bi se sprečio rizik od saplitanja i klizanja, iposebno moraju da insistiraju na maksimalnom redu na radnom mestu. Potrebno je posmatrati sledeće činioce: 361

DOBROBIT NA POSLU

Tehničke mere• Podovi: Potrebno je redovno proveravati da li postoje oštećenja poda

i da li se oni održavaju kada je potrebno. Na svakoj lokaciji površinapodova treba da odgovara vrsti aktivnosti/rada koji se na njemu obavlja.Za sanitarne čvorove, sobe, operacione sale, kuhinje i holove bolnicepot rebne su različite vrste podova.

• Stepenice: Gelenderi, neklizajući sloj stepnica, velika vidljivost iobe ležja protiv klizanja na prednjim ivicama stepenika kao i dobro os-vetljenje pomažu u prevenciji nezgoda na stepenicama.

• Potrebno je izbegavati promene nivoa poda, kao što je postavljanjerampi. Ukoliko je to neophodno (npr. za invalidska kolica, kolica salekovima ili hranom) rampe treba da budu dobro obeležene, saodgovarajućom upotrebom znakova za bezbednost, pošto su teškouočljive.

• Osvetljenje: Potrebno je omogućiti dobro osvetljenje. Funkcionisanjei pozicija svetiljki treba da omogući da svi podovi budu jednako osvetljenii da se sve moguće opasnosti (npr. prepreke, prosuta tečnost) jasno vide.Nivo osvetljena treba da omogući bezbedni prolazak kroz prostorije.Može da bude potrebno i spoljno osvetljenje, pošto oblasti na otvorenommoraju da budu primereno osvetljena. Mere iz okruženja

• Uticaji iz okruženja ne mogu uvek da se eliminišu, ali moguće supri merene mere predostrožnosti na tehničkom, organizacionom i perso -nalnom nivou.Organizacione mere

• Obavezno je jasno istaći odgovornosti koje omogućavaju bezbednosti zdravlje u različitim oblastima u kojima se radi.

• Provere su od ključnog značaja kako bi se uverilo da se radne praksei procesi pravilno sprovode.

• Potrebno je voditi evidenciju o aktivnostima kao što je čišćenje iposlovi održavanja.

• Dobro održavanje: Radno okruženje treba da se održava čistim iure dnim, a podovi i prilazi treba da budu bez prepreka. Potrebno je pos -ta viti opremu tako da kablovi nisu na putu pešacima. Upotreba zaštiteza kablove bezbedno pričvršćuje kablove za površine. Prepreke morajuda se uklone. Ukoliko to nije moguće, potrebno je upotrebljavati odgo va -rajuće prepreke i/ili znake upozorenja.

• Čišćenje i održavanje: potrebno je ustanoviti odgovarajuće procedureza čišćenje (npr. čišćenje jedne polovine poda, pa potom čišćenje druge,poznata praksa čišćenja hodnika, materijali koji su podložni i suvom imo krom čišćenju). Potrebno je prepoznati koje je odgovarajuće vreme362

SVET RADA

čišćenja (npr. rano ujutru). Redovno čišćenje i održavanje će smanjitirizike. Potrebno je redovno uklanjati đubre, a radne oblasti treba da os-tanu čiste. Prosuta tečnost mora da se očisti odmah. Metode čišćenja ioprema moraju da budu pogodni za površinu koja se čisti. Tokom čišćenjai poslova održavanja, potrebno je obratiti pažnju da se ne stvore noveopasnosti od klizanja i saplitanja. Upotreba znakova upozorenja je oba -ve zna ukoliko je pod mokar ili klizav (npr. vlaga ili pesak). Ukoliko jeneo phodno, potrebno je otvoriti alternativne puteve.

• Oprema kao što su merdevine, treba da bude odabrana tako da jeprilagođena zadacima i na način koji omogućava da se spreče ili kontrolišuopasnosti.

• Obuća: zaposleni treba da imaju obuću koja je pogodna za njihovoradno okruženje i uslove rada. Kada je potrebno nošenje zaštite za obuću,kad god je moguće, potrebno je nositi kvalitetne zaštite koja može da seupotrebljava više puta, a pranje je obavezno nakon svake upotrebe. Jed-nokratna zaštita za obuću može da bude klizava i lako se cepa.

• Informacije i uputstva: Zaposleni moraju da budu redovno info r mi -sani o rizicima od nezgoda i treba da dobiju uputstva za bezbedno postu-panje. Bezbedno postupanje je potrebno kontrolisati i nametnuti krozrukovođenje.

• Potrebno je ustanoviti procedure za posetioce i pacijente. Personalne/pojedinačne mere ponašanja

• Ponašanje ljudi u njihovom radnom okruženju u velikoj meri utičena klizanja i saplitanja. Poslodavac je dužan da obezbedi red na radnommestu, da ukloni uzroke nezgoda na samom izvoru i da održava bezbednopostupanje. Informisanje, uputstva i nadzor mogu da pomognu da seojača ovakvo bezbedno postupanje zaposlenih. Dužnost je zaposlenog dasarađuje sa poslodavcem.

Gde god je to moguće, cilj treba da bude eliminacija rizika na izvoru(npr. upotreba odgovarajućih materijala za podove, ravnanje neravnepovršine poda). Sledeća poželjna mogućnost je zamena (npr. upotrebaalternativnih metoda čišćenja poda), praćena odvajanjem (npr. upotrebagraničnika kako bi se zaposleni držali dalje od mokrih podova). Sledećapreventivna mera je zaštita (npr. nošenje obuće sa neklizajućimđonovima). Poslednja mera je informisanje zaposlenih. Upotreba opremeza ličnu zaštitu i informisanje zaposlenih je poslednji vid zaštite nakonšto su iscrpljene sve organizacione i tehničke mere.

Oprema za ličnu zaštituPotrebno je uzeti u obzir vrstu posla (npr. kuhinja, rukovanje teretom,

operaciona sala, nega pacijenata), vrstu poda, najčešće uslove poda (npr.mokri, klizavi, masni), karakteristike đonova na obuku i konfor, trajnost 363

DOBROBIT NA POSLU

i druge karakteristike za bezbednost kao što je zaštita prstiju, radi odabiraodgovarajuće obuće za različite zadatke u zdravstvu. Pri odabiru opremeza ličnu zaštitu treba uključiti i rodne aspekte, odabirom opreme premapotrebama pojedinca. Konačan izbor može da bude rezultat kompromisa.

Poslodavac mora da obezbedi obuću za sve situacije na radu ukolikoje prepoznata posebna vrsta rizika - na primer, u kuhinji, pri transportu,u operacionoj sali ili u sektoru čišćenja.

Međutim, generalno, obuća za zaposlene u pružanju nege se nesmatra opremom za ličnu zaštitu. Ipak, ona mora, kao i sva ličnabezbedna/zaštitna/radna obuća da ispunjava određene uslove kako bi seizbegle nezgode usled klizanja, saplitanja ili pada, kako bi se omogućiobezbedan rad, pogodan za leđa.

NAJVAŽNIJE PORUKE I ZAKLJUČAK

Uslovi za rad moraju da budu takvi da se zdravlje zaposlenih ne dovodiu opasnost. Zdravi zaposleni treba da ostanu zdravi i njihove resursetreba ojačati. Podrška se pruža ugroženim zaposlenima putem zaštitnihmera. Zaposleni koji su doživeli nezgodu usled klizanja ili saplitanjatreba da dobiju pomoć da se vrate u sistem rada. Najuspešniji pristupje participatorni. Često je potrebno povezivanje mera za prevencijurizika sa promocijom zdravlja kako bi imale efekta.

Relevantne direktive Evropske unijeZahtevi propisani u evropskim direktivama koji su relevantni za preven-ciju klizanja, saplitanja i padova uključuju sledeće obaveze pposlodavaca:1. Praćenje opšteg ookvira za upravljanje bezbednošću i zdravljem,uklju čujući procenu i prevenciju rizika; davanje prioriteta kolektivnimmerama za uklanjanje rizika, obezbeđivanje informacija i obuke, i kon-sultacija sa zaposlenima (muškarcima i ženama), saradnja sa po pitanjimabezbednosti (Direktiva Saveta 89/391/EEZ).2. KKonsultacije sa zaposlenima su obavezne; upotreba njihovog znanjapomaže u pravilnom prepoznavanju opasnosti i uvođenju praktičnihrešenja; pristup mora da bude rodno neutralan (Direktiva saveta89/391/EEZ).3. UUveravanje da se sva radna mesta dobro oodržavaju i ččiste (DirektivaSaveta 89/654/EEZ).4. Uveravanje da, što je više moguće, rradna mesta imaju dovoljnoprirodne ssvetlosti i da su opremljena veštačkom svetlošću koja je primer-ena za zaštitu bezbednosti i zdravlja zaposlenih (Direktiva Saveta89/654/EEZ).5. Uveravanje da su ppodovi na radnom mestu fiksirani, stabilni i ravni,da nemaju izbočine i rupe i da nisu klizavi (Direktiva Saveta 89/654/EEZ).364

SVET RADA

6. Obezbeđivanje ooznaka za bezbednost i/ili zdravlje ukoliko opasnostine mogu da se izbegnu/smanje preventivnim merama (Direktiva Saveta89/654/EEZ)7. Obezbeđivanje odgovarajuće ergonomske oopreme za rad sa rodnoosetljivim pristupom za smanjenje/izbegavanje opasnosti (DirektivaSaveta 89/655/EEZ).8. Obezbeđivanje oopreme za ličnu zaštitu (npr. zaštitna obuća) kojaodgovara prisutnim rizicima koji ne mogu da se izbegnu drugim sred-stvima. Oprema treba da bude udobna, da odgovara osobi koja je nosi,da se dobro održava i da ne dovodi do povećanja drugih rizika (DirektivaSaveta 89/656/EEZ).9. Održavanje bezbednih i zdravih uslova za rad nije samo odgovornostrukovodstva. Zaposleni takođe imaju dužnosti (Direktiva Saveta89/391/EEZ):

• Da poštuju odgovarajuće sisteme rada koji su ustanovljeni radi njihove bezbednosti;

• Da pravilno upotrebljavaju opremu koja je nabavljena radi njihove bezbednosti;

• Da sarađuju sa poslodavcem po pitanjima koja se tiču bezbednosti i zdravlja;

• Da prate uputstva u skladu sa završenom obukom;• Da infromišu poslodavca ako prepoznaju opasne aktivnosti ili druge

rizike od klizanja, saplitanja i pada;• Da se uvere da njihove aktivnosti ne dovode druga lica u rizik.

Minimalni zahtevi propisani direktivama Saveta se uvode u nacionalnozakonodavstvo koje može da sadrži i dodatne zahteve:

• Karakteristike za bezbednost obuće, uključujući i otpornost na klizanje se testiraju u skladu sa nizom evropskih standarda za testiranje, koji su navedeni u EN ISO 20344:2004 (A1:2007).

• Specifikacije o učinku su navedene u povezanom standardu za opremu za ličnu zaštitu: EN ISO 20345:2004 (A1:2007) za bezbednu obuću; EN ISO 20346:2004 za zaštitnu obuću; i (A1:2007) EN ISO 20347:2004 (A1:2007) za obuću na radu.

365

DOBROBIT NA POSLU

CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

331.4:61

SVET rada : ~asopis za pitanjabezbednosti i za{tite zdravlja na radu,medicine rada i za{tite ìvotne sredine /glavni i odgovorni urednik Dejan Zagorac. –2004, br. 1 – . – Beograd (Rige od Fere4) : Eko centar, 2004 – (Beograd :Zlatni presek) . 25 cm

ISSN 1451 – 7841 = Svet radaCOBISS.SR – ID 111935756

Date post:	04-May-2023
Category:	Documents
Upload:	khangminh22
View:	0 times
Download:	0 times

2018–SvetRada__Br. 3 – Zaštiti zaštitnike

Documents