Narodna skupština u Pećanima 1805. godine (The National Assembly in Pecani in 1805)

Ненад Лукић

НАРОДНА СКУПШТИНА

У ПЕЋАНИМА 1805.

ГОДИНЕ

Београд, 2013.

Ненад Лукић НАРОДНА СКУПШТИНА У ПЕЋАНИМА 1805. ГОДИНЕ

2

Издавачи

Градска општина Чукарицa

Шумадијски трг 2

Удружење грађана ''Наша Умка''

Љубе Ранковића 1

За издаваче

Зоран Гајић, председник

Жељко Королија, председник

Корице

Марко Миленковић

Тираж 150

Формат 17x24 цм

Штампарија

Скрипта интернационал– Београд

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

94(497.11)"1805"

908(497.11 Пећани)"15/18"

ЛУКИЋ, Ненад, 1971-

Народна скупштина у Пећанима 1805. године

/ Ненад Лукић. - Београд : Градска општина

Чукарица : Удружење грађана "Наша Умка",

2013 (Београд : Скрипта интернационал). - 45

стр. : илустр. ; 24 cm. - (Едиција Историја Чукарице ; 3)

Тираж 150. - Напомене и библиографске

референце уз текст. - Библиографија: стр. 45.

ISBN 978-86-85355-14-1

a) Први српски устанак 1804-1813 b)

Србија - Народна скупштина - Пећани - 1805

c) Пећани - Историја - 16в-19в

COBISS.SR-ID 198035468


3

Едиција

Историја Чукарице

Kњига трећа

Реч издавача На иницијативу Удружења грађана ''Наша Умка'' и Градске општине ''Чукарица'', а у знак сећања на Народну скупшти-ну одржану 1805. године, у насељу Пећани ће бити пос-тављена спомен плоча, чиме ће овај значајан догађај за историју самог насеља и општине, бити званично обележен. Мештанима Пећана и свим осталим читаоцима на дар иде и ова кратка студија о раду Скупштине, с кратким прилогом о историји Пећана и његових становника током 19. века. Зоран Гајић, председник ГО ''Чукарица'' Жељко Королија, прeдседник Удружења грађана ''Наша Умка''


4

САДРЖАЈ

Предговор ............................................................................................... 5

Увод ......................................................................................................... 7

Место одржавања и дневни ред Скупштине ........................................ 10

Учесници ................................................................................................ 11

Извештај проте Матеје Ненадовића о дипломатској

мисији у Русији и избор депутације за пут у Цариград ...................... 16

Обрачун прихода и расхода прикупљеног пореза од почетка

Устанка до сазивања Скупштине .......................................................... 17

Долазак делегација из Влашке и Молдавије ........................................ 17

Молбе султану Селиму III и Писмо захвалности руском

цару Александру I ................................................................................ 19

Разрада плана за ослобађање неослобођених нахија .......................... 21

Акта настала током рада Скупштине ................................................... 22

Историјски значај Скупштине .............................................................. 32

КРАТКА ИСТОРИЈА ПЕЋАНА ДО КРАЈА 19. ВЕКА

Пећани у 16. веку .................................................................................... 33

Име, положај и становници почетком 19. века ................................... 33

Карађорђе у Пећанима на почетку Устанка ......................................... 34

Пећани након 1813. године и пропасти Устанка ................................. 34

Порекло становиштва у 19. веку ........................................................... 37

Пописи становништва у 19. веку .......................................................... 38

Пећани данас-становништво по резултатима пописа из 2011.

године...................................................................................................... 44

Литература ….......................................................................................... 45


5

Предговор

Мало која београдска општина се може похвалити да у својој прош-

лости има толики број значајних историјских личности, догађаја и знаме-

нитих локалитета с краја 18. и током целог 19. века, као што то може

Градска општина ''Чукарица''.

У атару њених данашњих насеља: Жаркова, Железника, Остружнице,

Сремчице и Велике Моштанице, одиграло се неколико знаменитих бојева

током Аустро-турског рата 1788-1791. године и Првог српског устанка

као што су: битка код Кучук Хусеинове воденице 1788. године или битка

у Мајданима (део између Жаркова и Железника) у зиму 1805. године.

Један од најзначајнијих догађаја десио се на Ускрс 1804. године у на-

сељу Остружница, када је с радом започела прва Народна скупштина у

модерној историји Србије, чиме су ударени темељи политичког деловања

и политичке борбе оног дела српског нараода који је живео на простору

Смедеревског санџака (Београдског пашалука). Сем ње, на територији ГО

''Чукарица'' одржане су још две Народне скупштине у Првом српском ус-

танку: у насељу Пећани 1805. и поново у Остружници 1806. године.

Историју овог простора обележиле су и многе знамените личности с

краја 18. и почетка 19. века:

- Ђорђе Миловановић-Гузоња из Железника. Војвода и командант

београдске тврђаве 1811-1813. године.

- Ђорђе Симић из Сремчице. Заставник у фрајкору1 током Aустро-

турског рата 1788-1791. године и учесник оба Устанка.

- Никола Радомировић. Свештеник из Остружнице с краја 18. века и

учесник аустро-турског рата 1788-1791. године.

- Радич Петровић из Остружнице. Фрајкорски капетан и један од

главних команданата устаничке војске у Првом српском устанку.

- Петар Новаковић-Чардаклија. Фрајкорски капетан, трговац и дипло-

мата који је живео у Остружници.

- Никола Николајевић. Први учитељ у Остружничкој школи 1805. годи-

не. Након Другог српског устанка био је и хазнадар2 кнеза Милоша Обре-

новића, а познат је као и Никола Пећанац, због имања у Пећанима.

- Милоје Петровић. Војвода из Првог српског устанка, који је остао

упамћен као Милоје Остружничанин.

- Милош Станковић из Остружнице. Капетан у Првом српском устанку.

- Вићентије Станковић из Остружнице. Капетан и учесник оба Устанка.

- Ранко Урошевић из Остружнице. Буљубаша3 који се истакао у борба-

ма за Београд 1806. године.

1 Фрајкори од нем. frei-corps. Српски добровољци у Аустро-турском рату 1788-1791. године.

2 Хазнадар-благајник.

3 Командант буљука-чете.


6

- Јован Суша из Остружнице. Виђенији учесник Првог српског устан-

ка.

- Аћим Дољанац из Остружнице. Виђенији учесник Првог српског ус-

танка.

- Марко Ненадовић из Остружнице. Свештеник и виђенији учесник

Првог српског устанка.

- Никола Станковић из Остружнице. Учесник оба Устанка, касније кнез

Посавске кнежине и једно време целе Нахије београдске.4

И касније током 19. века мештани из данашњих чукаричких насеља

оставили су значајан печат у српској историји. Махом су то били људи

који су се истакли у политици, радом у државној служби или на кул-

турном пољу. Поменућу само неке:

- Миливоје Праизовић из Железника. Државни питомац, народни пос-

ланик и судија Касационог суда.

- Константин Николајевић из Остружнице. Син учитеља Николе, др-

жавни питомац, дипломата и министар.

- Милош Сушић из Остружнице. Учитељ, свештеник и један од најве-

ћих мецена позоришне уметности у Београду.

- Максим Ранковић из Остружнице. Управник града Београда 1835-

1836. године.

- Матија Бан. Књижевник, дипломата, академик и оснивач данашњег

Бановог брда које је по њему добило име.

- Радован Милошевић из Жаркова. Народни посланик с вероватно нај-

већим бројем мандата и година проведених у Народној скупштини, 1868-

1880. и 1901-1903. године.

- Трифун Милојевић-Триша из Велике Моштанице. Народни посланик

у три скупштинска сазива 1875, 1884. и 1888. године.

- Љубисав Благојевић из Велике Моштанице. Народни посланик у два

скупштинска сазива 1897. и 1903. године.

- Ђорђе Сушић из Остружнице. Народни посланик у два скупштинска

сазива, 1888. и 1903. године.

- Степан Ружић из Рушња. Народни посланик у два скупштинска сази-

ва, 1867. и1880. године.

Као што се на само једном кратком хронолошком оквиру може видети,

ГО ''Чукарица'' и њена насеља заиста могу да се похвале богатом и садр-

жајном прошлошћу. Ова кратка студија управо има за циљ, да широј јав-

ности представи један из низа значајних догађаја из историје ГО ''Чука-

рица'' и њеног насеља Пећани.

Априла 2013. године у Железнику Ненад Лукић

4 Станковићи из Остружнице јесу сродници, али се не може са сигурношћу потврдити да

су рођена браћа. Потребно је спровести додатно истраживање, јер по за сада доступним

подацима о годинама када су рођени, они не могу бити рођена браћа.


7

Увод

Срби у Смедеревском санџаку (Београдском пашалуку) су током

последње деценије 18. века успели да се изборе за добијање кнежинске

самоуправе, која је озваничена и потврђена ферманима из 1793, 1794. и

1796. године. По одредбама из фермана, Срби су између осталог имали

право да сами сакупљају порезе, врше административне и судске функ-

ције и изаберу једног главног кнеза који ће их заступати. Након убиства

београдског везира Хаџи-Мустафе-паше 1802. године и доласка јаничара

на власт у пашалуку, стање се драматично променило. Новоуспостав-

љени дахијски режим уништио је дотадашњи систем кнежинске само-

управе наметањем већих пореза, враћањем субаша и ханџија у српска

села и нарочито читлучењем, чији је крајњи исход било отимање рајин-

ских баштина, тј. приватне имовине.5

Економско уништвање српског села, политичка и безбедоносна неси-

гурност, главни су узроци за избијање Буне на дахије 1804. године. Кап

која је прелила чашу била је сеча виђенијих српских кнезова и угледних

људи у јануару 1804. године. У Орашцу се на Сретење 2/14 фебруара

1804. године окупило око 300 људи махом из Шумадије и одлучило да

крене у оружану борбу против дахија, а за вођу буне је изабран Ђорђе

Петровић-Карађорђе. У наредним данима народ је почео да се организу-

је, сакупља оружје, напада Турке и спаљује ханове. Врло брзо буна се из

Шумадије раширила на већину осталих нахија Београдског пашалука,

чиме је прерасла у општенародни Устанак и отворену борбу српског на-

рода за ослобођење од Османског царства.

Током прве две године Устанка, насеља из непосредне околине Београ-

да имала су велики војно-стратешки значај. Јаке турске трупе из Београда

представљале су велику и константну опасност по устанике, због чега је

било неопходно спречити њихове испаде из града и прекинути им кому-

никацију с осталим турским снагама у пашалуку. Управо из овог разлога,

устаници из Нахије београдске су у близини главних путева који воде из

Београда у остали део пашалука, формирали импровизовану заштитно-

опсадну линију системом утврђених шанчева. Почетком Устанка шанче-

ви нису били добро утврђени, што су Турци искористили и извршили не-

колико излета из Београда у којима су највише страдала села Остружница

и Железник. После једног таквог испада 2/14. марта 1804. године, из

Железника, Остружнице, Умке и Пећана у Хабсбуршку монархију је

пребегло 70 породица са око 1.000 људи. Неколико дана касније, 5/17.

марта, дахија Мула Јусуф извршио је још један рушилачки поход ка

5 О стању и дешавањима у Београдском пашалуку крајем 18. и почетком 19. века видети

више у: Душан Пантелић, Београдски пашалук пред први српски устанак 1794-1804,

Београд, 1949.


8

Железнику у ком је убио четири човека и две жене. Одатле се упутио у

Остружницу где се сукобио с устаницима који су се повукли, изгубивши

при том једног устаника, док је један рањен. У току једночасовног

боравка у Остружници Мула Јусуф и његове снаге су демолирале и

опљачкале цркву, уништавајући при том сву непокретну имовину коју

нису могли са собом понети.6

Овим испадима се морало стати на пут, те је Карађорђе дошавши

5/17. марта у Кумодраж у циљу бољег утврђења шанчева и команде над

њима, расположио војску под команду грочанског војводе, Васе Чарапи-

ћа, Змаја од Авале, Ђорђа Гузоње од Железника, Милоја Петровића и

Ранка из Остружнице, сви ови 4 јунаци бољи од бољега, да чувају Турке у

Београду, да им никуд не даду излазити у села. Један од устаничких

шанчева налазио се у Железнику, а Петар Јокић7 наводи да је Ђорђе Ми-

ловановић-Гузоња био његов први командант, да би касније команду пре-

узео кнез Сима Марковић из Великог Борка.8

Остружница је током прве две године као погранично место имала

изузетан стратешки значај и може се слободно рећи, била центар свих

политичких збивања. У њој се налазио војни логор, команда устаничке

војске и у њој је заседала прва Народна скупштина 24. априла/ 6. маја

1804. године. На Скупштини су се уз Карађорђа окупили сви виђенији

људи од којих је историографија идентификовала следеће: Станоје Ста-

матовић-Главаш, Младен Миловановић из Ботуње, Ђуша Вуличевић из

Азање, Јанко Катић из Рогаче, Васа Чарапић из Белог Потока, Сима Мар-

ковић из Великог Борка, прота Алекса Лазаревић из Шопића, Павле По-

повић из Вранића, Јуриша Михајловић из Грабовца, Петар Ерић из Звеч-

ке, Ђорђе Миловановић-Гузоња из Железника, Радоје Маринковић-Трна-

вац из Раниловића, Риста Радојичић из Блазнаве, Атанаско Рајић из Стра-

гара, Ранко Радић из Неменикућа, Рака Левајац из Чачка, прота Матеја

Ненадовић из Бранковине, Милан Обреновић из Бруснице, Милоје Пет-

ровић-Трнавац из Остружнице, Михаило Лазаревић из Шопића, Теодо-

сије Филиповић из Кнића, Теодосије Марићевић из Орашца, поп Марко

Дољанчевић-Ненадовић из Остружнице, Сава, игуман Раванички, Јосиф,

игуман Каленићки, Милоје Вукашиновић, прота Јагодински, Јосиф По-

6 Алекса Ивић, Списи из бечких архива о Првом српском устанку, Књига 1, година 1804,

Београд 1935, 14, 23. Слична ситуација десила се и непосредно пред почетак Аустро-

турског рата, када се крајем 1787. године из Железника и Остружнице у Аустрију

евакуисала 61 фамилија са 359 душа.

7 Петар Јокић (1779-1852) из Тополе, Карађорђев пријатељ и командант личне гарде.

8 Група аутора, Казивања о Првом српском устанку 1804, Београд 1980, 62, 157. У даљем

тексту: Казивања. Постојање устаничког шанца у Железнику потврђује топоним Гузоњ-

ски јендек, за који Алимпије В. Богић 1866. године наводи: опшанчен простор под гр-

мовом општинском шумом, на источној страни до атара села Жаркова. Овде је земљу

имао Ђорђије Гузоња који је познат као јунак...У: Алимпије В. Богић, Опис Врачарског

среза, Гласник српског ученог друштва II, 19, Београд 1866, 141.


9

мировић, прота Пожаревачки и Атанасије Поповић, прота Крагујевачки.

Учесници Скупштине саставили су списак српских захтева за преговоре

с дахијама у Земуну, формулисаних у девет тачака, од којих су важније:

истеривање дахија из пашалука; обнављање кнежинске самоуправе; сло-

бода личности, трговине и вероисповести; право да врховни кнез заједно

са пашом претреса сва питања која се тичу односа између Срба и Турака;

амнестија за почињене кривице у 1804. години. На преговорима у Земуну

није дошло до договора и Скупштина је наставила с радом, расправљају-

ћи о организацији војске и избору судија.9

На њој се догодио и сукоб између кнеза Теодосија Марићевића и Ка-

рађорђа, који је својим исходом увелико утицао на даљи развој устанка.

Иако поједини писци и хроничари сукоб хронолошки смештају у време

Скупштине у Пећанима, Миленко Вукићевић је пажљивом анализом, да-

јући предност примарним изворима, доказао да се сукоб догодио на Ост-

ружничкој скупштини.10

Након Скупштине настављене су војне операције у којима су устани-

ци успели ослободити већи део пашалука, погубити дахије и већ крајем

године у Смедереву започети нове мировне преговоре с Турцима. Што се

Београда и околине тиче, опсада престонице је настављена, али је она и

даље била у турским рукама, овог пута Алије Гушанца и његових крџа-

лија11

. У околини Пећана, Железника и осталих чукаричких насеља до

краја 1805. године, сем повремених чарки није било значајних војних

сукоба.

Крајем 1804. године у Смедереву одржан је још један скуп старешина,

којег прота Матеја Ненадовић назива Скупштином. Том приликом је

одлучено да се разреже и сакупи порез у износу од 3 гроша па арачкој

глави, како би се обезбедио новац за пуштање султановог изасланика Бе-

ћир-паше из Београда, који је био у једној врсти притвора код Алије Гу-

шанца и његових крџалија.12

Почетком 1805. године стигло је узнемирујуће писмо од васељенског

патријарха у ком он наводи да ће Порта интервенисати војно, уколико

Срби и даље буду инсистирали на промени рајинског статуса. Лоше вес-

ти окупиле су у фебруару 1805. године најистакнутије устаничке старе-

шине, највероватније у Остружници, из које су се обратили аустријском

цару Францу I с молбом да се заложи за њих на Порти. Овај скуп је био

само увод за следећу Народну скупштину у Пећанима.13

9 Боро Мајданац, Владимир Милосављевић, Народна скупштина у Остружници 1804,

Београд 2004, 14-17.

10 Миленко Вукићевић, Како је погинуо Теодосије из Орашца, Дело, Свеска 33, Београд

1904, 329-332. Видети и: Казивања, 109-110.

11 Крџалије - турски вojници-плaћeници у служби пojeдиних oдмeтнутих вeликaшa.

12 Прота Матеја Ненадовић, Мемоари, Београд 1980, 115. У даљем тексту: Мемоари.

13 Радош Љушић, Вожд Карађорђе, Биграфија, Београд 2005, 96-97.


10

Место одржавања и дневни ред Скупштине Како су се на Скупштини имале расправити врло битне ствари за да-

љи ток Устанка, али и пребројати значајна сума новца прикупљена од по-

реза, село Пећани и његов атар представљали су логичан избор. Удаљени

двадесетак километара југоисточно од Београда, десетак километара од

устаничког шанца у Железнику и само неколико километара од главног

војничког логора у Остружници, били су сигурни и безбедни од евен-

туалног напада Турака, али и ока Аустријанаца који су будно мотрили де-

шавања преко Саве. Праву локацију скупа данас је врло тешко утврдити

због измењене геолошке физиономије терена, али се она највероватније

налазила негде на правцу између Пећана и Остружнице. Саветовање и

договарање старешина одржавано је под ведрим небом, јер у то време

није било прикладне зграде у коју би се могли сместити сви учесници.

Исечак из карте Београдског пашалука – околина Београда

Скупштина је започела с радом 17/29. априла 1805. године, како прота

Матеја Ненадовић наводи на једној пољаници изнад села Пећана, више

пећине, окруженој шумаром, уз јаке устаничке страже, распоређене

тако да би могле ефикасно деловати у случају евентуалног турског напа-

да.14

14 Мемоари, 116.


11

Опсадна линија око Београда која се настављала на Лаудонов шанац

На Скупштини је требало да се расправља о неколико важних пи-

тања за даљи ток Устанка и она у ствари представљају њен дневни ред.15

То су:

1. извештај проте Матеје Ненадовића о дипломатској мисији у Русији,

2. избор српске депутације за пут у Цариград,

3. обрачун прихода и расхода новца сакупљеног од пореза,

4. прецизирање српских захтева и предлога за смиривање ситуације у

виду Молбе коју депутати имају изложити на Порти,

5. писмо захвалности руском цару Александру I,

6. разрађивање ратног плана за ослобађање Пoжeшкe, Ужичкe и Сoкoл-

скe нaхиje.

Скупштина је званично трајала пуне две недеље и с радом je завршила

1/13. маја 1805. године, када су на њој усвојени и написани последњи

скупштински акти.16

15 Радош Љушић, н.д., 99.

16 Миленко Вукићевић, Карађорђе, Књига друга, Историја устанка од 1804-1807, Београд

1912, 242. У даљем тексту: М. Вукићевић, Карађорђе II.


12

Учесници

На скупштини у Пећанима окупили су се сви отменији људи у наро-

ду, тј. војводе, свештена лица, кнезови, кметови, трговци итд. За разлику

од Остружничке, на којој је индентификовано 30, на Пећанској скупшти-

ни утврђен је знатно већи број учесника, 72. Списак је приређен на осно-

ву анализе докумената, по нахијама, којима су учесници изворно припа-

дали.17

Нахија београдска

1. Јанко Катић из Рогаче

2. Сима Марковић из Великог Борка

3. Радоје Маринковић-Трнавац из Раниловића

4. Михаило Лазаревић из Шопића

5. Теодор Михајловић, кнез

6. Павле Поповић из Вранића

7. Аксентије Миладиновић из Чибутковице

8. Јанко Јовановић

9. Васа Чарапић из Белог Потока*

10. Груја Теофиловић*

11. Коста Величковић*

12. Радован Рипањац*

Јанко Катић Сима Марковић Васа Чарапић

17 Первое сербское восстание 1804-1813 гг. и Россия, Книга первая, 1804-1807, Москва

1980, прирeдили: В. П. Грaчeв, Н. П. Дaнилoвa, 110-111, 113. У даљем тексту: Первое.

Звездицом су означени учесници из Грочанске нахије који су придодати Нахији београд-

ској. Уп. са: Радослав Перовић, Први српски устанак, Акта и писма на српском језику,

Књига I, 1804-1808, Београд 1978, 124-126. У даљем тексту: Р. Перовић, Акта и писма.


13

Нахија ваљевска

Јаков Ненадовић

Нахија пожаревачка

25. Ђуша Вуличевић из Азање

26. Миленко Стојковић из Кличевца

27. Милић Дугајљевић

28. Момир, кнез

29. Тома из Градишта

30. Јеремија, кнез

31. Тиол из Звезде

32. Атанасије Смолинчанин

Mиленко Стојковић

Нахија ћупријска

Петар Теодоровић

13. Јаков Ненадовић из Бранковине

14. Живко Дабић из Јаутине код Ваљева

15. Пеја Јанковић, кнез из Забрдице

16. Веса Велимировић, кмет из Љубинића

17. Милић Кедић, кнез из Суводања

18. Бранко Николић, буљубаша

19. Живан Калинац

20. Коста Михаиловић, буљубаша

21. Марко Хаџић

22. Јуриша Михаиловић из Грабовца

23. Никола Грбовић, кнез из Мратичића

24. Милован Грбовић из Мратичића

33. Пано Стефановић

34. Милосав Стефановић

35. Павле Радовановић

36. Стефан Јовановић

37. Ранча Николић, буљубаша

38. Петар Теодоровић-Добрњац

39. Павле Мојић

40. Георгије Крушевчанин


14

Нахија крагујевачка

Нахија рудничка

Младен Миловановић

Карађорђе Милан Обреновић

Нахија шабачка

52. Бранко Јелић, кнез

53 Михаило Ашковић

54 Теодор Војиновић, кнез

55 Станко Петровић, кнез

56 Михаило, кнез

41. Карађорђе Петровић, врховни вожд

42. Радован из Ботуње

43. Младен Миловановић из Ботуње

44. Теодосије Филиповић, кнез из Кнића

45. Марко Савић, кнез из Орашца

46. Милан Обреновић из Бруснице

47. Лазар Вилотер, кнез

48. Мијат, кнез

49. Стоја Павловић

50. Радован Трифуновић

51. Петар Стојановић


15

Свештена лица

Прота Матеја Ненадовић

Остали учесници

Изасланици из Влашке и Молдавије

који су присуствовали заседањима20

Лука Лазаревић

18 Прота Алекса Лазаревић се не налази потписан на документима, али је присуствовао на

Скупштини и изабран је за депутата у Цариград.

19 Око Луке Јанковића постоји одређена недоумица. Он се налази потписан као предста-

вник Нахије шабачке у Молби султану Селиму III са краја априла месеца. На Пуномоћју

српским депутатима за пут у Цариград, један од потписника је протојереј Лука Лазаревић,

који је такође из Нахије шабачке, тако да постоји могућност да се ради о истој личности.

20 М. Вукићевић, Карађорђе II, 237.

57. прота Алекса Лазаревић из

Шопића18

58. Матеја Стефановић,

протопрезвитер из Бранковине

59. протојереј Лука Лазаревић из

Свилеуве

60. архимандрит Мелентије

Стефановић из Раче

61. Исаија, игуман Петковачки

62. Михаило, јереј

63. Лука Јанковић, протопрезвитер19

64. Мојсеј, игуман Боговађски

65. Јован Протић, трговац из Пожаревца

66. Божа Грујовић, професор

67. Стеван Живковић, трговац из Земуна

68. Антон Мартиновић, Босанац

69. бан Караџа

70. бан Ставра

71. спатар Василије Калигарије

72. архимандрит Серафим


16

Извештај проте Матеје Ненадовића о дипломатској

мисији у Русији и избор депутације за пут у Цариград

Септембра 1804. године у царску Русију отпутовала је депутација

коју су чинили: прота Матеја Ненадовић, Петар Новаковић-Чардаклија и

Јован Протић, којима се придружио и Божа Грујовић, Србин пореклом из

околине Ваљева рођен у Руми, професор историје права у Харкову. Њи-

хов задатак је био да упознају руске званичнике о стању у Србији и да их

замоле за војну и политичку помоћ. Прота Матеја Ненадовић је у кратком

излагању информисао Скупштину да их Русија прима под заштиту, али

да им војно не може помоћи. Саветовано им је да изаберу депутацију за

пут у Цариград, која би султану изнела разлоге побуне и своје услове за

склапање мира, с нагласком да Срби морају остати султанова покорна

раја.21

Руси су од устаника тражили покорност према Порти и у том моменту

су били спремни званично да подрже само стварање још једне аутономне

области у оквиру Османског царства, као што су то биле кнежевине Вла-

шка и Молдавија. Током разговора, руски министар иностраних дела кнез

Адам Чарторијски (на слици испод, 1770-1861), саветовао је депутате да

заузму Београд и тиме покушају да приморају Порту да ступи у прегово-

ре, у којима би се лакше изборили за аутономију. Такође, Руси нису при-

стали да упуте свог конзула у Србију, већ је договорено да се српско-

руске везе одржавају посредством српског изасланика у Букурешту. Руска

дипломатија је депутатима ставила до знања да

се на Портина обећања не ослањају без њихо-

вог покровитељства.22

Након саслушаног извештаја приступило се

избору посланика за пут у Цариград. Требало је

изабрати људе који би својом речитошћу и

интелигенцијом знали чврсто заступати српске

захтеве. После дужег већања изабрани су: прота

Алекса Лазаревић из Шопића, Јован Протић

трговац из Пожаревца, депутат који је путовао и

у Петроград и Стеван Живковић трговац из

Земуна, који је знао грчки и турски језик и био

вичан дипломатским пословима.23

21 М. Вукићевић, Карађорђе II, 179-180, 235.

22 Р. Љушић, н.д., 93-94; М. Вукићевић, Карађорђе II, 235; Мемоари, 108-110. Русија је

Кучук-кајнџирким миром с Турском из 1774. године добила право да буде покровитељ

свих Хришћана у Османском царству.

23 Мемоари, 117; М. Вукићевић, Карађорђе II, 236.


17

Обрачун прихода и расхода прикупљеног пореза од

почетка Устанка до сазивања Скупштине

Након избора депутата приступило се пребројавању новца прикуп-

љеног од харача и пореза. Прота Матеја наводи: Овде простремо једно

јапунџе црвено и бројимо новце арачке и пореске, од сваке нахије доне-

шене. Около седе све старешине и Карађорђе. А када се накупи на јапун-

џету велика гомила новца, дуката и бели', онда Карађорђе рече: Ето ко-

јекуде, је ли ово право оволике силне новце давати Турцима, да нас боље

туку, или је боље за оваке новце куповати џебану па ми Турке да бијемо.24

Међутим, новац се у овој фази устанка ипак морао предати бео-

градском везиру Сулејман-паши, а други део употребити за одуживање

дуга направљеног 1804. године за издржавање Бећир-пашине војске и Гу-

шанчевих крџалија. Скупштина је 26. априла/8. маја коначно свела све

приходе и расходе и саставила ''Шпецификацију о издржању, које је под-

нео српски народ за наше и остале турске чиновнике у Београду'', која је

изгледало овако:25

Дато Алији Гушанцу у готову – 275.000 гроша

Дато Алији Гушанцу на 120 његових крџалија – 54.000

Трошак Бећир-пашин у Београду – 40.000

Тројици везира за време њихова боравка у Београду по требовању Реџеп-

аге у готову и за таин26

– 488.000

Бећир-паши при доласку у Београд и повратку у Босну – 130.700

Бећир-паша што је узео харач од кнезова – 16.500

Дато Сулејман-паши, београдском везиру у готову – 200.000

Дато у град у готову по признаницама – 71.278,20

Срби потрошили за храну и џебану – 850.000

Долазак делегација из Влашке и Молдавије

У циљу постизања мира у Београдском пашалуку, Порта је наредила

влашком кнезу Константину Ипсилантију и молдавском кнезу Мурузу, да

пошаљу своје изасланике у Србију, са задатком да пренесу поруку турске

владе и да посредују у смиривању ситуације. Ипсиланти, који је потајно

подржавао борбу и напоре Срба, када је сазнао какве неповољне поруке

из Цариграда носе изасланици кнеза Муруза, послао је два своја изасла-

ника да присуствују заседању првог дана Скупштине. Они су током

расправе убеђивали скупштинаре да преговарају и склопе мир с Турцима,

24 Мемоари, 116-117.


26 Таин-хлеб.


18

те да ће им Порта поставити доброг пашу и повратити она права која су

имали у време управе Хаџи Мустафе.27

Срби у први мах нису хтели

пристати на преговоре о смиривању ситуације што су образложили сле-

дећим речима: А ето гледајте колико смо страшну суму се задужили док

смо Бећир пашу од Гушанца откупили; и да нисмо цару покорни, могли

смо лако и Бећир-пашу побити и могли смо оне топове и муницију себи

задржати, коју је Бећир-паша у нашим рукама оставио; но смо права

раја царева, који смо све то на Дрину одвезли и Турком предали, али пре-

ко Дрине и турски тавил итд. Но ми уверавамо, преко све покорности

цару, ми ови Турака зулумћара у Србији трпети нећемо и сам цар да

заповеди.28

Ипак, устаници су пристали да преговарају и већ током првог дана

заседања у Пећане је, највероватније на наговор влашких изасланика,

стигао Ћехаја-бег из Београда у пратњи неколико виђенијих Турака. Пре-

говори су почели претресањем могућности како би се могао постићи

мир, али када су устаници затражили да се Турци иселе из Србије изгле-

дало је да до договора није могуће доћи. Турци су на крају дали понуду

да у Београд дође неколико српских старешина са својим захтевима како

би се поставиле основе коначном миру. Устаници су тражили гаранцију

захтевајући да док трају преговори у Београду, заузврат у Остружницу

дође 30 најугледнијих Турака као залог, на шта су ови пристали те су

преговори заказани за 25. април/7. мај. Међутим, управо тог дана стигли

су изасланици молдавског кнеза Муруза и у име Порте затражили да се

устаници умире и положе оружје или ће у противном царска војска бити

послата да смири стање, изневши при том и став да

Русија неће моћи да посредује у преговорима.

Скупштинари су одбили ове захтеве и посредовање

кнеза Муруза, те су његови изасланици убрзо на-

пустили Скупштину. Након њиховог одласка, Срби

су одустали од преговора с Ћехаја-бегом и у наред-

них неколико дана радили су на уобличавању

текста Молбе коју ће депутација понети султану,

чинећи управо оно што је Русија од њих тражила.29

Константин Ипсиланти (1760-1816)

27 М. Вукићевић, Карађорђе II, 237-239.

28 Ibid., 237-238; Мемоари, 117.

29 М. Вукићевић, Карађорђе II, 239-240. Гедеон Ернест Маретић у: Историја српске

револуције, 1804-1813, Друго издање, Београд 2004, 73, наводи да то нису били молдав-

ски, већ лажни влашки изасланици, послати од Алије Гушанца. Радило се о два Цинцари-

на вична влашком језику и прерушена у бољаре, који су 23. априла/5. маја дошли у

Остружницу с лажним ферманом у ком се Србима претило царском војском, уколико се

не склопи мир. Срби су посумњали у веродостојност фермана одбивши га речима '' Радије

умрети с оружјем у руци, него се повиновати овом наређењу''.


19

Две Молбе султану Селиму III и писмо захвалности

руском цару Александру I

Последњи дани рада Скупштине протекли су у писању Молбе у којој

је требало формулисати захтеве и предлоге за успостављање мира. Умес-

то једног, скупштинари су саставили два документа, која су слична по

форми, али не у потпуности и по захтевима који су у њима изложени. Пр-

ви документ написан је крајем априла, а други 1/13. маја 1805. године.

У молби датираној крајем априла 1805. године устаници наглашавају

да су за лоше стање у пашалуку превасходно криве дахије, те да се због

њихове страховладе и убијања земља није обрађивала три године, услед

чега српски народ није у могућности више да издржава београдског ве--

зира. Даље се зaхтeвa дa сe нa чeлo бeoгрaдскoг пaшaлукa пoстaви мухa-

сил (дeфтeрдaр), a нe вeзир, дaклe финaнсиjски, a нe вojни стaрeшинa.

Српску упрaву чинили би вeлики кнeз сa нaхиjским кнeзoвима, кojе би

султан пoтврдио бeрaтoм. Сви пoрeзи дaвaли би сe oдсeкoм, jeдaнпут

гoдишњe, а скупљену суму би један српски и један мухасилов представ-

ник заједно однели у Истамбул. Срби су у овој молби скренули пажњу

султану и на спахије које такође могу правити проблеме у пашалуку, те

су због тога захтевали да их султан плаћа из своје благајне, од новца којег

Срби буду дали за порезе. Затражено је и право држања одређеног конти-

гента наоружане војске која би чувала мир у пашалуку, затим слoбoдa

вeрoиспoвeсти, пoдизaњa цркaвa и мaнaстирa, тргoвинe и рада, те посре-

довање у Бечу око забране достављања хране одметнику Алији Гушанцу

и његовим крџалијама у Београду.30

Султан Селим III (1761-1808)

Друга Молба од 1/13. маја текстуално

је дужа, али мање садржајна и уопштенија,

што се конкретних захтева тиче. Највише

простора у првом делу молбе дато је опи-

сивању стања у пашалуку пред Устанак, у

ком се сада, сва кривица зa лоше стaњe пр-

eбaцуje нa спахије, пa чaк и нa убијеног

бeoгрaдскoг вeзирa Хаџи-Мустафу, због

прекомерног глобљења. У другом делу

Молбе изнети су конкретни захтеви и пре-

длози за смиривање ситуације. Од султана

се захтевало:

30 Акта и писма, 122-124.


20

1. избор једног главног српског старешине који ће управљати народом,

сакупљати данак и посредством ''вилајетског човека'' га слати султану, с

тим да се данак временом може увећати,

2. Србију треба да напусте војни чиновници, док у њој могу остати само

мирољубиви Турци, махом трговци и занатлије,

3. да султанова заштита и покровитељство над Србима буду исти као и

код других платежних провинција.31

Oве двe мoлбe су дoстa сличнe, али се чини да је она писана крајем ап-

рила садржајнија и конкретнија у погледу тражених захтева и решења

која се нуде. У њој је по мишљењу појединих историчара директније и

јасније изражена жеља и намера устаника да се изборе за статус трибу-

тарне, аутономне кнежевине, у оквиру Османског царства, као што су то

биле Влашка и Молдавија. Плаћањем данка одсеком чиме би се укинуо

дотадашњи тимарски систем као и по први пут јасно дефинисано кне-

жевско звање, јасно осликавају намере устаника. Друга Молба која је не-

што штурија у захтевима исто иде у смеру добијања аутономије. У њој се

не помиње плаћање данка одсеком, али се зато с друге стране, оптужи-

вањем спахија за стање у пашалуку у ствари оптужује целокупан турски

управни систем, чиме се непосредно указује да је његов опстанак у так-

вој форми даље немогућ, а самим тим и опстанак целокупне турске вла-

сти.

Зашто је дошло до писања друге молбе 1/13 маја још увек није коначно

разрешено и постоји више различитих претпоставки. По једном тумаче-

њу сматра се да су обе написане из разлога како би се на Порти могла

употребити или једна или друга, од зависности какви буду изгледи за

споразум. Како се на основу два писма Боже Грујовића упућених Петру

Новаковићу-Чардаклији од 14. и 19. децембра 1805. године закључује да

је предност дата молби од 1/13. маја, дакле умеренијој што се захтева

тиче, поставља се питање зашто се одустало од прве молбе? За то постоји

неколико разлога. Иако је Устанак ушао у другу годину на Скупштини су

се појавили и дисонантни тонови од једног дела старешина, који су

сматрали да према Порти треба заузети мекши став. Предавање друге и

мање садржајне Молбе указује да је на Скупштини превагу однела уме-

ренија струја, што се између осталог тумачи и као појава опозиције Кара-

ђорђу и његовом врховном старешинству.32

Треба узети у обзир да је у

31 Велибор Берко Савић, Прота Матеја Ненадовић, Акта и писма, Београд 1984, 68-72.

32 Р. Љушић, н.д., 100-101, 108. Од почетка Устанка па све до 1811. године Карађорђе је

имао опозицију чије су језгро чинили команданти, војводе и знатнији кнезови из Западне

и Источне Србије и појединци из Шумадије. У време Скупштине у Пећанима језгро опо-

зиције су чинили Јаков Ненадовић, прота Матеја Ненадовић и Јанко Катић. Прота Матеја

се по повратку из Русије прво упутио Катићу у Рогачу, па тек онда Карађорђу у Тополу.

Ипак, Карађорђе је успео да умири Ненадовиће, док је Катић, по многим историчарима

Устанка једини прави конкурент Карађорђу, погинуо 1806. године.


21

данима док је трајала Скупштина стигла вест да је султан за београдског

везира поставио нишког Хафис-пашу, с јасним задатком да умири паша-

лук и поврати мирно стање. Можда је и ова вест, а не само опозиција,

утицала да се напише друга, по многима умеренија Молба, како би се

евентуално добило на времену.33

На Скупштини је написан и трећи важан акт, писмо руском цару

Александру I у ком је изражена захвалност Русији због прихватања пок-

ровитељства над Србима.34

Руски цар Александар I Романов (1777-1825)

Разрада плана за ослобађање неослобођених нахија

Сем политичких питања на Скупштини се расправљало и о битним

војним питањима за наставак Устанка. Потакнути усменим охрабрењем и

саветом Русије да наставе с борбом, устаници су на Скупштини усвојили

ратни план за ослобађање три преостале нахије које су и даље биле у

турским рукама: Пожешке, Ужичке и Соколске. Сматрало се да ће уколи-

ко се и оне ослободе на време, пре него што стигне султанов одговор на

Молбу коју ће депутати однети у Цариград, српска позиција уз покрови-

тељство Русије у односу на Порту бити много јача.35


34. Р. Љушић, н.д., 101.



22

Акта произашла из рада скупштине

Као плод рада Скупштине настало је неколико врло значајних аката за

даљи ток Устанка. Она су приређена у публикацијама: Первое сербское

востаније руских аутора, Акта и писма на српском језику Радослава Пе-

ровића и Прота Матеја Ненадовић, Акта и писма Велибора Б. Савића.

У документима која је објавио Р. Перовић, недостаје Молба султану Се-

лиму III од 1/13 маја и она ће у наставку бити приређена у редакцији В.

Б. Савића, како би читаоцима била разумљивија. Остала акта приређена

су из руске публикације. Сем ових, 1/13. маја настало је још неколико

споредних докумената: два писма Боже Грујовића, кнезу Адаму Чарто-

ријском и Петру Новаковићу-Чардаклији и писмо Карађорђа конзулу

Иполиту Ф. Балкунову у коме га обавештава да је српска депутација

послата у Цариград.

Молба Селиму III, писана крајем априла 1805. године у Пећанима

Пресветлејши и величајмији султану, нам весемилостивејшиј цару!

Ми сва покорњејша раја у београдском пашалуку препадамо како

вернији непрестано у милост височајшего и свјатога девлета. Молимо

да би нас от сваког нападанаија убудуће избавили , и ослободили. Будући

ми чрез вашој пресветлости, познати узрока, у пропаст сасвим дошли

јесмо, како што ми у нашем понизном арзуалу прошасте године покор-

нејше свјатому довлету, у којем све наше патње и тјаготе описали к

тому молили јесмо да би ваше пресветлости нас мимилостивејше от

тих злих и зулумчија који нама све неизречајуште обиде проузроковали и

целога народа чест одузели јесу, на век ослободили и нам начин поста-

вили, да можемо у мирности, како добра и верна раја у вилајету приба-

вити. Тако јест нас по тому сасвим уфање уживало, да смо се от свих

злочинца и нештасних избавили; да би наш живот будуште с покојем

проводити; но ми јесмо се у нашем уфању преварени нашли, будући да за

овога времена јеште до хиљаду у Београд пребивају, сву силу при себе

имају; и тако исто како оне 4 даије и много више горе с нами поступати

намеравају; и к тому знаке дневно од себе познати давају, да мировати

нећеду.

Зато ми принуждени јесмо всепокорнејше молити и представити, да

би свјати довлет на нас своју крепку руку милостиво расширио и свако

зашчишиченије даровао, и нас изгубљену и сиромашну рају у будушче

спасеније доведе.

Будећи да ми, како што у нашему прошасте године предатом арзуналу

наша сва нужднаја описали јесмо, тако сасвим изнемогли и без крепос-

ти остали јесмо; и никаков начин изостао није; такођер и чрез великог

трошка, није возможно вилајету у напредак везира обдржавати, будући


23

да ми нисмо могли чрез три године нашу земљу орати, и друга дела пос-

ловати, да би могли чрез свега овога времене нешто заслужити, него да

се обдержимо верни и покорни, били смо принуждени нашу марву и про-

чаја именија под аманет другима давати; и таковим начином у могућ-

ство долазили смо. Порез, харач и проче дације како што су наши оци и

праоци, и то свагда без никакове противности давати; зато всепокр-

њејше молимо и покорнејше представити усуђујемо се.

1. Да би у напредак меште везира једнога, царству верного и вредного

мухазила у Београд поставили; и тако да ми от ових зликоваца који сада

у Београду пребивају, немир у вилајету чине, ослобођени будемо, и када

то упослеђено будет, онда без сваке сумње хоће вилајет чист от свега

пребивати и у њу мир желајеми уселити се, сваки зулум избегнути, и пре-

стати. За коју велику и неописану милост обећавамо нашему пресвет-

лејшему царју сваку покорност, како и досада, и пребивати верна и доб-

ра раја, к тому ешче нечемо изоставти непрестано за пресветлејшаго

нашего царја и великогу султана ноћу и дању богу молитву предлагати,

да би њему млоголетно владеније, невредовит и славниј живот даровао.

2. Да нам милостиво дозвољено будет, да можемо у 12 кадилука по

једног оборкнеза поставити, који да буду с бератом. Такођер да народ

једнаго великога кнеза изабере, и он истим начином с бератом. Тај исти

да буде над они 12 оборкнезова, и како началник целаго нашега народа,

да има у Београдској варошији своје седалишче, и што год пресветлејши

цар чрез мухасила заповедит буде, то све преко нашего началника да се

народу објавити имат; и пак што год буде народ желио и от царства

молио, тако исто да има тај народнији началник цару и махазилу пред-

ставити.

3. Кад би се овому народному началнику смрт трефила, или пак ако би он

погрешке учинио, чрез којег он нуждно својег началства лишен будет, на

исти начин и они 12 оборкнезова, тако да је само народу остављено и

слободно, себи вредна, верна и добра началника и кнезове избирати и

поставити, који без свакоаг странпутија за народ сва попеченија и бри-

гу носити имајет.

4. Харач и порез и прочи данак царскиј, такођер и спаијско и малићане,

све под једној уговореној и опредељеној суми, како што је у Крајини, да

имамо давати; а пресветлејши цар нека би из своје хазне спаијама и ма-

лићане плаћао и из узрока да не би се ни у вилајет мешали и по сели своје

субаше держали, јер познато јест, да су спахије полак рођаци јаничар-

ски и тако верло ласно да они у вилајетнемир проузроковати возможни

буду.

5. Нашему великому кнезу да будет само наложено царску мирију, и

спаијско, тако и малићане у вилајету скупити; пак ондак по једном њего-

вом, и једним човеку от мухазила у Стамбол послати и тамо великому

султану у хазну предати.


24

6. Да би вилајет у напредак от свакога зулума миран остао и пребивао,

такођер и од ајдука; тако да је нашему началнику и мухазилу о томе

брига мир у вилајету обдрежавати, и народ од сваког нападенија брани-

ти; што како и прочих наредби у вилајету, порез и харач царскији скупи-

ти, нуждно је да наш началник неко число при себи оружати људи има-

ти мора.

7. Да буде народу у вилајету слободно и незабранито, гди год нуждно и

потребно нађе се и види своје церкве и монастире правити, такођер

што год нашего закона тиче се да не би нико могао на пут стати или

усудити се обичај нашего закона разрушити.

8. Да буде слободно целој раји своје послове и земљу делати, тако и тер-

говати; и то све онако и слободно без сваке препоне; и тога ради да не

би никаковој другој дацији подложени били.

9. Без сумње ови садашњи у Београд находјашчи злочинци нећеду драго-

волно мухазила у град пустити, него сва своја возможнаја употребити

буду, да он у Београд не дође; зато нуждно је и ми всепокорнејше молимо

да пресветлији довлет аустијском двору пише и представи, да не би се у

напредак у Београд никакова (х)рана допустила, с којим начином време-

ном хоће могућно бити, да мухазил у Београд уђе.

Зато опет повторавамо и покорно и сколеноприпаданијем молимо, да

нестане име крџалијско у овоме пределу, будући све што ми от них пати-

ли и терпели јесмо није човеку могућно изрећи, нити перетом описати.

Ово наше покорњејше молбено представленије моће се чрез наша опре-

делена два посланика пресветлејшему нашему царју предложити, који

пак и устмено многаја представити наложени јесу и начином овај народ

у милост пресветлому и великому султану препоручити.

Ови исти наши посланици имају при себи рачуне од свега учињеног

трошка, такођер што је Бећир паша, мухазилу и прочим у готову дате,

из којих величајми и пресветли цар видети могу колику тјаготу овај

вилајет носити морао, и то без свакаго својего погрешија, него от наси-

лија зликовца обрану чинити.

Ми припадамо у милост пресветлејшему нашему великому султану и

јесмо

У Сербии, априлија 1805. Всепокрњеjша раја

Нахија ваљевска:

Матфеј Стефановић36

, протпресвитер, Пеја Јанкович кнез, Живко

Дабић, Весо Велимировић, Милић Кедрић37

, кнез, Бранко Николић, Живан

Калинац, Коста Михаиловић, Марко Хаџић, Јуриша Михаиловић.

36 Матеја Ненадовић.

37 Кедић.


25

Нахија београдска:

Радоје Тернавац, Церни Георгије Петровић, Јаков Стефанович,38

Јанко

Катић, Сима Марковић, Миленко кнез пожаревачки, Никола Грбић,39

Милан Обрановић.40

Нахија пожаревачка:

Милић Дугаиљевић, кнез, Момир кнез, Јеремија кнез, Атанасије Смолин-

чанин, Тома из Градишта, Тиол из Звезде, Михаило Лазеревић, Теодор

Михајловић, Павле Поповић, Аксентије Младеновић,41

кнез, Јанко Јова-

новић.

Нахија шабачка:

Лука Јанковић42

, протопресвитер, Теодор кнез, Станко кнез, Михаил

кнез, Бранко Јелић, Михаило Ашковић.

Нахија Ћупријска:

Пано Стефановић, Павле Радовановић, Ранча Николић, Милосав Стефа-

новић, Стефан Ивановић43

, Петар Феодоровић,44

Павле Мојић, Георгије

Крушевчанин.

Нахија грочанска:

Васа Чарапић, Груја Теофиловић, Коста Величковић, Радован Рипањац.

Нахија крагујевачка:

Марко Савић, Радован Батанац,45

Младен Миловановић, Теодосије из

Кнића.

Нахија рудничка:

Лазар Вилотер кнез, Стоја Павловић, Радован Трифуновић, Петар Сто-

јановић, Мијат кнез.

38 Јаков Ненадовић.

39 Грбовић.

40 Обреновић.

41 Миладиновић.

42 Можда се ради о Луки Лазаревићу из Свилеуве.

43 Јовановић.

44 Теодоровић-Добрњац.

45 Ботуњац- из Ботуње.


26

Молба султану Селиму III од 1/13. маја 1805. године

Ваше императорско величанство, свепресветли и високодржавни ве-

лики годподару султане, царе наш свемилостиви!

Ми Вашег величанства најпонизнији и веран владару српски народ,

огромним невољама угњетен, усуђујемо се дечји Вашем величанству плач

и ридање и с плачем најласкавију молбу нашу, на коленима да поднесемо.

Ми дакле толике невоље, напасти и прогоне од разних мучитеља, који су

у разна времена наше старешине и господари били, претрпесмо да је

сваком непристрасном посматрачу наших толико старшних судбина

уистину ужасно чудно било видно, на који начин смо ми јарост судбина

наших од далеких још времена претрпети могли! Али ми смо све снеми-

рено подносили, све надајући се у бога, помоћ његову и будућу нама од

Вашег величанства, мирно смо трпели, пошто ми, на прослављено у це-

лом свету правосуђе Вашег величанства, чврсто знамо, да ако би пре

последњих ових у земљама нашим побуна разни нама самовољно госпо-

дарећи мучитељи наши нама дозволили царском и светом царству ва-

шем, плач наш најпокорније да предложимо и у човекољубива недра Ва-

шег величанства тужне сузе бедних нас да пролијемо, никада ми у толи-

ке немире и мучења запали не би. Али међу нама и Вашим величанством

непријатељи наши непролазан зид ставише тако, да вишекратан плач и

наше ридање, ма колико то страшно и праведно било, никада до светог

царства Вашег величанства није се могло чути

Добро се сећамо ми, како је пре 30 година вилајет српски послао све-

том царству 18 старешина својих да за милост свецарску моли. Од ових

18, шест су могли у Београд да се врате. И кад су заповеднику града

ферман, који се народу смиловао, показали, сви ови преостали шест ста-

решина мачем у главу бејаху посечени, а вилајет је љуто прогањан био.

Много пута смо ми још уздисања наша Вашем величанству најпокорније

слали, али никада нисмо успели.

Ипак ни у једно време, тако жестоко и нечовечно ми огорчавани

нисмо били, као за време даија, одметника Вашег величанства, који зав-

ладавши нашим крајевима, законске управитеље наше у Београду неза-

конито разагнаше и многа виђена лица мачем побише, а нас потом, што

смо ми дуго са пашом њима, на заповест његову супростављали, до крај-

њег нечовештва мучити почеше. Кад не би наше бивше спахије са јани-

чарима и дахијама наклоност, пријатељство и међусобан уговор за му-

чење наше сачинили, онда никада одметници Вашег величанства јани-

чари овим крајевима завладали не би. Према томе, повод и кривица свих

несрећа наших спахије наше беху, који су могли у оно време у броју од

700, са 200 јаничара ујединвши се, градом и везиром завладаше. Ми

дакле, без обзира на то, што је и тадашњи Хаџи-Мустафа паша само-

вољно глобио и кроз своје покоравање нас верну Вашег величанства рају,


27

до те мере је напаствовао, да многи од нас, отечество и имање наше

оставивши, у ћесарску земљу бежати принуђени беху, велим, без обзира,

на његову према нама ненаклоност, али само у њему старешину нашег,

од пресветлог цара нама датог потштујући, на наредбу његову поди-

госмо се и наоружасмо се и њега самог, и царски град чувасмо до тада,

док спахије наше смртном казном нису забранили да се даље с пашом

држимо. Те исте завештале су себе агама, а своје коње спахијама смат-

рати. Тако нама, који смо се кући вратили многе верне слуге Вашег вели-

чанства они побише. После тога наши кнежеви, кметови и старешине

беху сазвани и насилно и они и народ сав на зулум и на читлуке принуђени

беху. У то време најјадније наше стање почеше. Дахије су свуда потчи-

њене своје постављали, који су разбојнички с нама поступали. У сваком

месту и селу субаше су биле субаше! Ови су вечити и непрестани глоба-

ри и најнечовенији упропаститељи и мучитељи нашег вилајета! Ми са

коњима нашим и воловима на земљорадњу нисмо ишли, а они су нама њих

са рада одузимали; овце и осталу најбољу марву тераху; и што год су

кућама и ово добро видеше, то све присвајаху од нас; жене и децу нашу

од послова, којима исхрану себи пружамо, одводише; на рад палицом,

својом тераше; читаве дане и многе сати ноћи исцрпљиваше без хране и

одмора. Тако да не само јести и у жеђи воде пити не дозвољаваше; него

и што нигде на свету чуло се није, и мајкама које су родила јадна чеда

своја, да их подоје времена не даше. Они су непоштени и бестидни као

звери, жене и кћери наше пред очима окамењених супруга, очева и браће

нечовечно силоваше; и многе жене наше које се њиховој похоти не поко-

рише, мачем убише. Они су девице и удове наше удавали и насилно себе

за кумове и сватове проглашавали. Они су олтаре наше рушили и свете

цркве наше на најсвечаније празнике затварали. А ми смо морали за

отварање цркви многе суме пијастера плаћати. Они --- ох, жалости! ---

престаћемо већ њихова нечовештва даље да спомињемо. Ништа нема, о

свемилостиви царе наш, ништа у животу осим ваздуха јединог своје не

беше; ни имање, ни част, ни сигурност, ни живот! Али мирољубивост

наша и духа стрпљивост сву судбине јарост смирено подносише. И ми

смо само од бога и од Вашег величанства помоћ олакшање и од невоља

ослобођење очекивали.

Таквим мучеништвом нама, већ исцрпљеним, нечовечне дахије, најзад,

завет створише: сав народ српски, сасвим уништити, све до 15 година

старијих смрти продавши. Ђаволски овај план који повређује божанство

и човечанство 23. јануара 1804. године започео је. Најжалоснији дан за

српски народ и са сузама за увек спомињан. Тога дана дахије, како је

речено, час кнежеве час света лица, час старешине наше невине у броју

од 72 сваког у свом месту у дому убише. Тада сав народ до крајње осет-

љивости дошавши, озлоједио се веома и свуда се узнемирио. ,,Закон, дак-

ле, одржања постојања свога јесте свети за све, вечни и ненарушиви


28

закон, суштина заједничког живота, позива на одговорност, да се

подложни власти својој повинује; а власт да се о безбедности под-

ложних својих брине. И бог заповеда да се чува од оних који нападају не-

вини живот и свака је средства за то благословио“. Осетили смо ми као

невољу ово ради спречавања даљег харања нашег супротстављасмо се,

али супротстављасмо се само непокорним одметницима Вашег величан-

ства, толиких невоља виновницима. Верне пак слуге Вашег величанства

увек смо били пуни поштовања, и никада верност и поданост нашу пре-

ма Вашем величанству нисмо одбацивали. Па и закон свети међусобно

одредисмо, веран да поданици Вашег величанства за навек останемо. И

ми увек пред очима нашим имамо колико ми за очување чивота нашег и

деце наше, толико и за Ваше величанство, наоружасмо се. То је наше,

то ће бити увек деце и потомака наших једина и неизоставна жеља и

света дужност Вашем величанству, нашем свемилоством цару, за навек

верни поданици да будемо.

Само мир, спокој од зулума, ослобођење и вечну међу нама, на највећу

нашу и Вашег величанства корист, тишину желимо. Мир овај и тишину

ко нам други дати може, ако Ваше величанство, свемилостиви монарху,

царе и господару нама дарежљиво не будете дали. Ваше величанство

поштујемо чадски Ваше величанство и као жртву за најсмиренију молбу

увек господа бога и за срећу Вашег величанства молимо.

Са том ми осећајношћу, са овим свемирског духа и скрушеног срца

расположењем најумилније на колена пред Ваше величанство падамо и

молимо од сада нас јадне да заштите и нас у такво стање и са светим

Вашег величанства царством однос да ставите дарежљиво благоизво-

лите, које ће и човечанству, и високом Вашег величанства звању и прес-

лавног царства Вашег интересу повољнији од данашњег бити. Молимо

свеумило и свенародно да нам дозволи:

1. Да ми одсада наше од народа старешине имамо и њима наследнике

бирати да можемо, који, под заштитом и покровитељством Вашег ве-

личанства као нашег цара и господина, управљаће српским народом по

примеру других под заштитом Вашег величанства поданика и платеж-

них провинција.

2. Ове народне старешине са својим из њихове средине изабраним

представником исто као што ће народом управљати, тако ће и данак

исправно утврђен Вашем величанству, који припада од народа, уредно

скупљати и у своје утврђене рокове преко једног вилајетског човека који

има увек да живи у Константинопољу, исправно и уредно Вашем

величанству ће давати. Данак овај, другачије назван миријом, не само да

ћемо најтачније увек давати, него и по могућности и снагама нашим ово

доброчинство и увећати у своје време се обавезујемо. А да би мир, ред и

тишина стални у нашем срцу били, најмилостивије да наредите молимо.


29

3. Да сви војни службеници Турци из краја онога, у коме живимо, ми зау-

век изађу, а уместо њих ми на себе примамо обавезу најверније да чувамо

и бранимо овај крај, границу и градове од сваких спољашњих и унутраш-

њих напасти и метежа. Уз ово се обавезујемо против непокорних Вашем

величанству одметника да ратујемо и њих у оближњим крајевима да

истребљујемо, а мирољубиве и добре Турке, који ће са нама живети и

трговину своју и занат слободно водити, као браћу нашу да чувамо и од

сваког зла да бранимо.

Ово је, свемилостиви господару и велики царе наш, једнодушна жеља

најпокорнијег вашег народа српског. То је једино средство да се успос-

тави и учврсти мир, ред, тишина у крају нашем. Жељеног мира тога ми

никада не бисмо имали, када би војни службеници Турци исто тако и

управник турски одсада у крају нашем био; пошто после последњег тог

нереда поједина лица са обе стране смрт рођака и пријатеља својих,

која се десила у том рату, непрестано ће светити. И тако између нас и

њих вечити метеж, вечити немир и рат неопходно би следили, као што

очигледно сведочи освета Мус-агина у Шапцу, који посла углављенога са

нама (који најпрецизније под ,,А“ прилажемо) мира, разбојнички ноћу у

Шабац са својима дође, више од 100 лица мирних грађана и деце погуби

из освете, лоповски отуда поново побеже.

Многи такви, које је овде сувишно набрајати, случај, праведности и

неопходност најпонозније молбе наше пред лицем целог света најпотпу-

није доказују.

За ово Вашег императорског величанства према народу српског

доброчинство, које да добијемо од премудрости, правосуђа, човекољубља

и неограничене према поданицима својим царског Вашег величанства ми-

лост верно и чврсто се надамо. Заједно пак и за очинство у будућој на-

шој безбедности старање народ српски Вашем величанству вечно ће зах-

ваљивати; увек ће нама, деци и потомцима нашим мило име оца нашег

великог Селима благословени бити; увек ћемо ми бога за дугогодишњи

успешан живот дарежљивог доброчинитеља нашег молити, увек ћемо

најљубазније сећање превеликог, премилостивог и преблагог цара нашег

од рода до рода високо поштивати и вечно благосиљати. Који сада пред

највеличанственије лице ваше са најсмиренијим духом свемилостивог

цара и великодржавног султана најпокорнији и верно подан народ срп-

ски.

(М. П.) (М. П.)

Матвеј Стефановић, Црни Георгије Петровић,

протопресвитер, старешински војвода и остали

и друга духовна лица српска, кнежеви, војводе и народ српски.


30

Писмо руском цару Александру I

1. маја 1805, Остружница

Ваше императорское величество всемилостивејшиj государ, всешедрij

народа сербского отец! Послм наши котори всевисочајшују милост име-

ли с всенижаjшими прошенијами нашими у вешего величества благо-

утробнеjше пријати и услишани бити, и к нам возвратившисја вест все-

врадостнују нам принесли, вест, пожелемие от древних времен утехи,

вест сладчајшие милости и отеческога благоутробија, еже ваше импе-

раторское величество к единоверному своему и единородному народу

сербскому всемилостивејше имете. И ми уже, до сих пор совсем забвени-

ји и почти потерјании божественим благодетелством вашего величес-

тва аки из мртвих оживлјаем. Ниже ми речеи имем, которем пламенују

благодарност нашу рода сербскаго избавителју и оживотворителју из-

јаснити возмогли би. Слези толко, всемилостивејшиј государ, из благо-

дарнејших сердец наших текушие, слези седех старец, в последние дни

своја утешених, слези јоних славјанов, оживлениих, с новоју силу препоја-

саних, за благодеја своего всја смејушчих, слези младенцев, без страха

уже сосци матерние сосати начавших, слези отдалеинејшего потомс-

тва сербского, которими оно свјатују си памјат вешего величества во

веки благословлјати будет, коленопреклонију приносим; и со слезими

истиное совершеније и вернејше во всех послушаније и повиновеније,

чадское, всемиреинејше молјаше отечески вас всегда наставлјати и пут

к истоному нашего спсенију показати.

Свјашеинејше лице вашего императоркого величества первое нам по

бозе ест, и ми на земли иного помошника, покровителја и отца не има-

ти, паче Александра Великаго, утеху и гордост всех славјанов. Знајем то

ми сладостие, ошчушчајут чада наша, чада, о которих ми клјатвоју ро-

дитељскоју в последнем жизни часе присјагнути будем, да вашему импе-

раторскому величеству, единому под солнцем истоному, благодетелју

своему, от рода в род благодарни и во веки верни пребудут.

Примите великиј и единиј православија нашего и рода сохранителју и

счастија же народнего премудриј создателју, благодарение сие народа

сербского, народа, ваше величество и всевисочајши дом ваш обожајуш-

чего, с оноју оточескоју блогонаклониостију, с котороју и плачнаја сте-

нанија наша услишати благоизволисте. Нас же единоверние и единодуш-

ние серби ваша, помошчију скороју всешчедрим покровителством всеу-

милнејше просим–помилујте. Иже всевисочајшим шчедотрам себе вес

род и потомство сербское коленопреклонију вручајуше, изумирајем. Ваш-

его императорского величества, всемилостивејшего государја, всепокор-

нејшиј, всенижајшиј и верноблагодарнејшиј народ сербски.

Черниј Георгиј Петрович, Јаков Стефанович, Јанко Катич, Сима Марко-

вич, воеводи и књази сербски во имја целого сербского народа.


31

Пуномоћ издата српским депутатима за пут у Цариград

Во имја бога и јего благаго провиденија, ми народ сербскији у Сербији

живујшчиј обојегo чина и реда, како свјашченического тако и мирских,

старејшини и началници, како ти игумени, протопресвитери, пресвите-

ри и диакони, тако и военачалници и народноначалници, кнезови и кмето-

ви и вес вилајет сербскиј, дајемо полномошчије и власт господину прото-

пресвитеру Алексију Лазаревичу и господару Стефану Живковичу беог-

рађанину и господару Петру Новаковичу46

у Цариград ити и там код јего

величества, нашего всемилостивјејшего господина султана и царја, и код

свјатога Деолета даное им писмениоје от народа всепокорнејше про-

шеније представити, о шчастиј целого народа делати и все што будет

ч истиним и постојаним благополучијем народа сербскаго свјазано со-

вершити и закључити тако, да штогод они добро за народ сербски со-

верше на то народ пристати будет.

Молим при сем каждаго которому они в нуждје прибегнут помош-

чију и љубовију им споспесвештовати, за которое народ сербски призна-

телен всегда и благодарен будет.

Дано в Сербији, у Остружници, маја 1-го днја 1805 года.

Матвеј Стефано(вич) Церниј Георгиј Петровић

протопр. (печат) (печат)

Лука Лазаревич, протоереј Јаков Стефанович

Мелентие, архимандрит Јанко Катић

игумен Мојсеј, боговацки (печат) Симо Марковић

Исаије, игумен петковачки Миленко, кнез пожаревачи (печат)

Иереј Михаил с целим клером (печат) Ђуша Вулићевић (отисак)

Милан Обрадовић47

Васа Чарапич

Милован Грбовић

Теодор Воиновић

Антон Мартинович, босан(ац)

во имја целого народа сербского

46 Накнадни договором је одлучено да Јован Протић остане у Букурешту, а да на пут у

Истамбул из њега крене Петар Новаковић-Чардаклија.

47 Обреновић.


32

Историјски значај Скупштине

Скупштина у Пећанима је одлукама и дешавањима током две недеље

заседања, несумљиво имала велики значај за даљи наставак Устанка. На

њој су први пут у потпуности формулисани захтеви који ће бити основа у

будућим преговорима с Портом. Срби су тражили већину повластица које

су добили ферманима с краја 18. века, али и нове као што је плаћање

данка одсеком, чиме би се укинуо тимарски систем и створили услови за

дефинитиван одлазак Турака из Србије.

Скупштинска одлука да се настави с ратним операцијама за ослобо-

ђење преостале три нахије, јасно указује да циљ устаника није само до-

бијање аутономије, већ жеља да се с Устанком иде до крајњег циља, пот-

пуног ослобађања од османске империје.

На Скупштини је по први пут запажено деловање опозиције по питању

даљег тока Устанка, али и организације државне управе. Скупштина у

Пећанима, прва је после Орашачког збора, разматрала питање вође Ус-

танка и Карађорђу се на њој изгледа по први пут јавно оспоравало старе-

шинство. Може се претпоставити да је на њој сазрела идеја о формирању

Правитељствујушћег совјета, али опозиција у том моменту није била кад-

ра да примора вожда на оснивање ове установе. Страни извештачи запа-

зили су, да се већ до тада искристалисала државна управа оличена у вож-

ду и нахијским старешинама.48

Само неколико месеци касније 14. августа

1805. године, на Народној скупштини у Великом Борку, формиран је Пра-

витељствујушћи совјет, за чијег председника је изабран прота Матеја Не-

надовић.

Пећанска скупштина ће остати упамћена и по том што су на њој по

први пут у парламентарној историји Србије, присуствовали страни изас-

ланици из Кнежевина Влашке и Молдавије, узевши при том и активно

учешће у расправи.

48 Р. Љушић, н.д., 108.


33

КРАТКА ИСТОРИЈА ПЕЋАНА ДО КРАЈА 19. ВЕКА

Пећани у 16. веку

Ближих података о постојању Пећана под овим именом пре краја 18.

века нема, али се сматра да су села Доњи Сибовик и Потпеће, која су

постојала у 16. веку његове претече. Поменута села насељавали Срби са

влашким статусом, који су педесетих и шездесетих година XVвека, из

области Старог Влаха, Подриња и Старе Херцеговине емигрирали у

Смедеревски санџак. Уживаоци влашког статуса имали су повлашћенији

положај у Османском царству од остале хришћанске раје. Нису живели

на тимарима, већ на царском хасу-царској земљи коју су добијали за на-

сељавање и одбрану границе. Тадашњи становници су имали чврсту

организацију са изграђеном војном и цивилном хијерархијом и за разли-

ку од раје већу личну слободу и могућност кретања, а уживање баштине

било је наследно.49

Иако су сачувани поименични пописи тадашњих ста-

новника, услед честих миграција тадашњи мештани готово сигурно не-

мају никакве везе с становништвом које данас живи у Пећанима. За сада

нема директних историјских извора који би потврдили постојање ових

села током 17. и 18. века, али се ипак може претпоставити да су она пос-

тојала и током поменутог периода.

Име, положај и становници почетком 19. века

Пећани су своје данашње име добили највероватније по двема пећи-

нама које су се налазиле с десне стране Стајковачког потока, од којих је

једна већ крајем 19. века била затрпана. Село се формирало на коси изме-

ђу поменутог и потока Сибовик, док су куће биле распоређене с обе стра-

не пута. Било је разбијеног шумадијског типа и није било подељено на

засеоке. Већина земљишта је била под густом шумом са доста ливада,

док је крајем 19. века на овим потоцима било и воденица поточара. Ста-

новници који су у њему живели почетком 19. века већином су по усменој

традицији потицали из Левча и Груже. Један део њих се на почетку Првог

српског устанка пребацио у Хабсбуршку монархију, али данас није поз-

нато о којим се фамилијама ради и ко се од њих вратио у Пећане. Такође,

по усменој традицији која је врло често непоуздана, село је због неких

размирица с мештанима из околних села расељено током Првог српског

устанка, те су се неке фамилије преселиле на Умку: Радивојевићи, Мили-

сављевићи и Алимпићи. Међутим, такође по усменој традицији, у Пећа-

49 Видети више у: Хазим Шабановић, Турски извори за историју Београда, Београд, 1967.


34

нима је крајем 19. века било фамилија које су се у њега доселиле почет-

ком истог, што доводи у питање тезу о потпуном расељавању.50

Карађорђе у Пећанима на почетку устанка

Карађорђе је током прве две године Устанка често боравио у Пећани-

ма, а како историјски извори указују изгледа да је за све време трајања

Остружничке скупштине боравио и коначио у њима. Карађорђе је с

пратњом стигао у Пећане 21. априла/3. маја 1804. године, што потврђује

и саборац Васе Чарапића Марко Јовановић који каже: После тога крене-

мо се и отидемо уочи Васкрсенија из Лештана у село Пећане, и ту смо

на Васкрсеније ручали с Карађорђевом тевабијом51

. Након повратка с

преговора у Земуну, Карађорђе је поново у Пећанима окупио све виђе-

није војводе и информисао их о ситуацији и даљим плановима. Нема

сумње да је и касније у времену до Скупштине у Пећанима он долазио и

боравио у њима.

Пећани након 1813. године и пропасти устанка

Након пропасти Првог српског устанка 1813. године велика већина

становништва Пећана је готово сигурно поново прешла у Аустрију (као

што је био случај и у околним селима), али није познато ко се из ње

поново вратио. Значајније насељавање села почело је након завршетка

Другог српског устанка и нормализације односа између Срба и Турака

када Пећани улазе у састав Посавске кнежине. По традицији за поновно

насељавање најзаслужнији је био хазнадар52

кнеза Милоша Обреновића,

бивши остружнички учитељ Никола Николајевић, који је имао имање у

Пећанима. Након његове смрти 1822. године имање је једним делом раз-

дељено осталим мештанима, а део је остао његовим синовима и касније

унуку Александру који га је давао под закуп. У писму кнезу Милошу од

3. априла Ђорђе Чарапић наводи: И ону сам земљу почившег Николаје-

вића разделио људима по вашој заповести, а оно 1000 ока кукуруза што

е било, њега је Макрена Николајевића, пре него што ћу доћи да разделим

земљу људима.53

50 Риста Т. Николић, Околина Београда, Српски етнографски зборник V, Насеља српских

земаља II, Београд 1903, 1046.

51 Тевабија-пратња.

52 Благајник.

53 Р. Николић, н.д., 1046; Српске новине, 29. април 1887, 372; Богдан Л. Новковић, Из

архиве једне београдске породице, Годишњак града Београда, Књига IV, Београд 1957,

333. Макрена Николајевић је након убиства мужа имала проблема да очува имовину о че-

му има доста сачуване архивске грађе.


35

Пећани су се временом полако увећавали тако да су 1821. године има-

ли 20 кућа, 19 пореских и 39 арачких глава, 1827. године је био исти број

кућа, да би 1833. године било 23 куће са 23 пореске и више од 50 арачких

глава. Новом административном поделом из 1838. године Пећани улазе у

састав Посавског среза, чија се среска канцеларија 1856. године из Ост-

ружнице сели на Умку. Село се и у другој половини 19. века слабо увећа-

вало и таква тенденција је настављена до краја истог века. По попису из

1874. године у Пећанима је било 33 куће са укупно 137 становника, што

указује да су се развијали готово искључиво природним прираштајем,

деобом задруга и досељавањем неколико нових фамилија. По последњем

спроведеном попису у 19. веку из 1895. године у Пећанима је живело 180

становника у 35 кућа.54

54 Ненад Лукић, Грађа за историју Чукарице, Књига 1, Пописи Становништва и имо-

вине чукаричких насеља 1820-1933. године; Порекло фамилија по истраживању Ристе Т.

Николића (Жарково, Железник, Сремчица, Велика Моштаница, Рушањ, Руцка, Пећани и

Умка); Формирање општине Чукарица 1911. године, Београд 2012, 182.


36

Извршну власт у селу до доношења Закона о општинама 1838. годи-

не је имао главни кмет сеоски, коме је помагало још неколико кметова.

Због недовољног броја пореских глава које су биле потребне за фор-

мирање самосталне општине у другој половини 19. века, Пећани су били

саставни део Општине умљанске заједно с Руцком, у којој их је заступао

сеоски кмет. Мештани су се током прве половине 19. века углавном бави-

ли земљорадњом и сточарством. Од стоке највише су се држале овце и

козе, а касније током 19. века и говеда и свиње. У Пећанима је 1867.

године под озимом пшеницом било 65 дана ораће земље, 66 под куку-

рузом, 10 под озимим јечмом, 3,5 под крупником и ½ дана под овсем.

Ливада је било највише, на површини од 217 коса, а винограда на повр-

шини од 33 мотике. Мештани су поседовали 23 воловских кола, 2 кол-

ских и 11 гвоздених плугова.55

Ораћа земља, ливаде и виногради су се

налазили у атарима званим: Крчевине, Виногради, Мале ливаде, Велике

Ливаде, Ладна вода, Јасенак, На Сави, До, Буџак, Врбак, Палете, Под ка-

менцем, Забран итд.56

Један интересантан оглас из Српских новина од 2. новембра 1878. године

55 Н. Лукић, н.д., 182.

56 Српске новине, 4. април 1863, 152; 3. фебруар 1873, 195.


37

Порекло становиштва у 19. веку

Прво систематско истраживање порекла становништва из околине Бе-

ограда спроведено је крајем 19. и почетком 20. века није обухватало само

порекло, већ су прикупљани и други значајни подаци из историје, етно-

логије и усмене традиције. Добијени подаци су уз све критичке ограде, у

већини случајева извори првог реда и представљају одличну полазну ос-

нову за даља истраживања.57

Најстарије породице у селу су пореклом Личани, који су из Кораћице

код Младеновца дошли почетком 19. века. То су:

Илићи – 4 куће и Гигићи – 3 куће. Једна су породица од које је и Авра-

мовић. Славе Светог Николу.

Гајићи – 2 куће. Славе Михољдан.

Када су се доселиле те породице, прича се да у Пећанима није било ни-

кога.

Пореклом су Личани – „Рвати” и ове породице:

Симићи – 1 кућа. Славе Враче.

Ћувићи – 2 куће. Дошли су на позив свога стрица који се пре њих досе-

лио у Пећане. Славе Ђурђевдан.

Живковићи – 3 куће. Доселили се пре 80-90 година (1810-1820., прим.

аут.). Славе Светог Николу.

Ранковићи – 1 кућа. Доселили се из Брестаче. Славе Светог Трифуна.

Милосављевић Стеван – 1 кућа. Доселио се од Госпића, ковач. Славе

Светог Николу.

Пантићи – 4 куће. Пореклом су из Херцеговине одакле је дошло неколико

браће. Неки од њих су заостали у Дивцима где их зову Ерићи. Славе

Светог Луку. Од њих су и:

Ђурићи – 1 кућа. Славе Светог Луку.

Стеван Јовановић – 1 кућа. Дошао из Руцке, астарином из Босне. Остао

као уљез у селу. Славе Светог Јована.

Радошевићи – 1 кућа. ''Бошњак'' од Бањалуке. Отуда му се доселио отац

пре 35 година (око 1865.).

Урошевићи – 1 кућа. Доселили се пре одприлике 70 година из Фенека,

Срем (око 1830.). Славе Светог Николу.

Михајловићи и Живановићи – 2 куће. Зову их Ваљевци или Ваљевчићи

пошто им се доселили пре 80 година (око 1820.) дедови из Врховина,

Тамнавски срез. Славе Ђурђиц.

Петровићи – 2 куће. Пореклом Рудничани, доселио им се деда. Славе

Ђурђиц.

57 Н. Лукић, н.д., 173-174.


38

Алимпијевићи – 1 кућа. Доселило се из Јакова, Срем. Слави Светог Сте-

вана.

Пешићи – 1 кућа. Пореклом из Кобиља, Банат. Славе Ђурђиц.

Мија Протић – дошао из Товариша, Банат. Слави Светог Јована.

Мојсиловићи – 1 кућа. Старином из „прека”, а овде га довела мајка пош-

то се преудала у Пећане. Слави Светог Архангела.

Петровић Риста – звани ''Арнаут''. Доселио се као дечак из Башиног Села

близу Велеса у печалбу и удомио се. Слави Петковачу.

Марко Бабић – доселио се из Баћеваца. Слави Ђурђиц.

Арсевић Васа – пореклом из Велеса, а овде дошао из Страгара. Слави

Светог Илију.

Пописи становништва Пећана у 19. веку58

Попис арачких глава 1833. године

1. Тома Миаиловић, кмет – браћа Јован, Ивко, Иван и Живан

2. Пантелија Томић – син Владимир, брат Васа, синов(ц)и Милан и

Милосав

3. Алинпије Тодосијевић (бесомучан, остао арач и порезе) – син Живан,

син Нићифор је отишао у Остружницу

4. Радоје Васиљевић, умро – синови Крста, Вуксан, Максим и Милутин

5. Ђорђе Савић – синови Недељко, Димитрије и Павле

6. Ђура Мијушковић – (син) Костадин

7. Радосав Паић

8. Петар Васиљевић – син Милош је умро

9. Глигорије Алексић – синови Тома, Андреја и Никола, слуга Совроније

10. Максим Милиновић – синови Сима и Тодор

11. Лаза Недељковић – син Јован

12. Степан Николић – синови Милан и Никола

13. Сима Бошковић – синови Радован и Радивоје, син Новак је умро

14. Живко Николић – синови Сава, Васа, Аксентије и Милоје

15. Павле Илић – син Милија или Јеремија (нечитко)

16. Стеван Танасковић - брат Аврам, брат Панта отишао у Остружницу

17. Миаило Петровић – синови Стеван и Лука

18. Алекса ковач – брат Јован

19. Сава Стевановић – одселио се у Руцку

20. Марко Божић – син Марко, доселили из Остружнице на баштину

21. Гаја Радусин – син Вилип, скоро досељен, остављен порезе

22. Ранко Бресточанин

23. Јован Пантић – синови Петар, Радован, Прока и Лука

58 Н. Лукић, н.д., 174-182.


39

Попис пореских глава 1836. године

Крста Радојевић и брат Вуксан; Петар Васиљевић; Васа Јовановић; Гаја

Јовановић; Урош Павловић; Панта Јовановић; Алекса Аврамовић; Јован

Аврамовић; Марко Божић; Ранко Раваиловић; Петар Јовановић (није оже-

њен); Сима Живковић; Глиша Алексић; Ђорђе Савић и син Недељко;

Сима Илић; Ђура Мијушковић; Радосав Пајић; Стеван Танасков и брат

Аврам; Степан Николић; Сима Живковић; Ђурађ Марковић; Гаја Радуси-

новић (бесомучан); Мијаило Рват; Никола Павловић; Иван Миаиловић,

кмет.

Попис пореских глава 1839. године

Павле Спасојевић (има 70 година) и син Јуриша; Јован Созонтијевић

(неожењен и слабог стања); Алекса Аврамовић; Јован Аврамовић; Панта

Јовановић; Васа Јовановић; Петар Пантић; Ранко Раваиловић; Марко

Божић; Сима Илић; Ђорђе Савић (сакат у ногу, болешљив, не може да

ради) и син Недељко; Глиша Алексић и син Тома (просут, сиромашног

стања); Ђура Мијушковић; Радосав Паић (стар 70 година и сирома); Сте-

ван Атанасковић; Аврам Атансковић; Степан Николић; Бошко Арсеније-

вић (има више од 70 година) и посинак Аврам; Сава Живковић; Мијаило

Петровић (бесомучан и стар) и син Иван; Крста Радојевић, кмет сеоски;

Вуксан Радојевић; Петар Васиљевић; Никола Павловић; Гаја Радосав-

љевић (бесомучан, стар и слаб); Мијаило Петровић; Ђурађ Николић;

Лука Николић и брат Андреја (без куће и без баштине, у сиромаштву

живе).

Укупно 23 пореске главе В. Моштаница 11. јулија 1839

ослобођено 11 кмет Крста Радојевић

помоћници

Стеван Николић и Степан Танасковић

Попис становништва 1863. године

У првом комплетном попису становништва спроведеном у Кнежевини

Србији 1862/3. године, сем имена и презимена домаћина, њихових жена,

деце и сродника који живе у истом домаћинству, пописана је и сва

непокретна имовина. Површине ораће земље (њиве, баште, лугови, забра-

ни и плацеви) исказане су у данима орања, површином коју један орач

дневно може да изоре ралом или плугом који вуку два вола (28,7 ара).

Ливаде и пашњаци исказани су косом траве, површином коју косач може

да покоси за један дан (21,5 ар), а виногради мотиком, површином коју

један копач може да окопа за један дан (8 ара).


40

1. Алекса Пантић (40 година), жена Василија (35), син Коста (13), син Јоца

(10), син Вујица (7), кћи Милева (8), кћи Анђелија (3), кћи Стамена (1).

Имовина: кућа с плацем (10 дуката), њиве од 2½ дана (5), ливаде од 12

коса (26). Месечни приход од привреде 5 талира. Процењена вредност

имања 109 дуката.

2. Наследник почившег Живана Васиљевића, Владислав (16). Тутор Јован

Петровић.

Имовина: кућа с плацем (20), њиве од 5½ дана (13), ливаде од 10½ коса

(23), виноград од 2 мотике (4), воћњак од 100 дрвета (3), воћњак од 1 дан

(2). Месечни приход од привреде 2 талира. Процењена вредност масе 130

дуката.

3. Маса почившег Вуксана Радојевића. Наследници: Ђорђе (7), кћи Станка

(16), мати Рокса (50).

Имовина: кућа с плацем (4), њиве од 4½ дана (13), ливаде од 8½ коса (18),

виноград од 1 мотике (2), забран од ½ дана (2). Месечни приход од при-

вреде 0,5 талира. Процењена вредност масе 39 дуката.

4. Маса почившег Васе Живковића. Наследници: Милисав (12), Љубисав

(10), Драгутин (2), сестра Марија (20), сестра Марица (19), сетра Драга

(13), сестра Станија (5). Тутори Аксентије Живковић и Филип Радусино-

вић. Имовина: плац с воћем (3), виноград од 1 мотике (2), њиве од 8 дана

(16), ливаде од 2 косе (4), забран од 1 дан (2). Процењена вредност масе

27 дуката.

5. Грујица Ранковић (22), бећар.

Имовина: кућа с плацем (8), њиве од 3 дана (8), њива од ½ дана с лугом

(8), ливаде од 6 коса (12). Месечни приход од привреде 4 талира. Про-

цењена вредност имања 125 дуката.

6. Костантин Ивановић (24), жена Николија (22), брат Паун (14), сестра

Ружица (17), сестра Драга (10).

Имовина: кућа с плацем (6), њиве од 5 дана (10), ливаде од 9 коса (18).

Приход од привреде 7 талира. Процењена вредност имања 34 дуката.

7. Живан Алимпијевић (40), жена Ана (30), син Радојица (7), кћи Ружица

(12). Имовина: кућа с плацем (11). Месечни приход од привреде 3 талира.

Процењена вредност имања 11 дуката.

8. Јован Симић (60), ковач, жена Јана (45), син Стеван (22), син Марко (9),

снаха Марица (20).

Имовина: кућа с плацем од 2 дана (50), њиве од 13 дана (26), ливаде од 23

косе (46), виноград од 6 мотика (12), забран од 6 дана (12), луг од 2 дана

(4), кудељак од 1 дан (4), плац воденични (1), плац од 1 дан (4). Месечни

приход од привреде 18 талира. Процењена вредност имања 274 дуката.

9. Јован Влајић (50), жена Стана (40), кћи Јелена (16), кћи Милица (15).

Имовина: кућа с плацем (10), њиве од 4 дана (8), ливаде од 10 коса (22),

забран од 1 дан (2). Месечни приход од привреде 4 талира. Процењена

вредност имања 112 дуката.


41

10. Јован Пантић (25), брат Ђорђе (30).

Имовина: кућа с плацем (8), ливаде од 7½ коса (17), забран од 1 дан (4),

крчевина од 1 дан (2). Месечни приход од привреде 3 талира. Процењена

вредност имања 101 дукат.

11. Ђорђе Јовановић (27), слуга. Служи код Јована Симића за 6 дуката го-

дишње.

12. Јован Петровић (53), жена Марија (45), кћи Анка (20), кћи Станка (14),

шурак Марко (24), шурак Никола (15), шурњава Станија (20), пасторка

Сара (5).

Имовина: кућа са зградама и плацем (35), њиве од 4 дана (8), ливаде од 5½

коса (15), виноград од ½ мотике (3). Месечни приход од привреде 7 та-

лира. Процењена вредност имања 107 дуката.

13. Илија Јуришић (22).


Приход од привреде 4 талира. Процењена вредност имања 31 дукат.

14. Која Ђурић (30), жена Стана (26), син Радован (5), кћи Анђелија (16),

кћи Милева (2).

Имовина: кућа с плацем (15), њиве од 2 дана (4), ливаде од 10 коса (20),

воћњак од 1 дан (4). Месечни приход од привреде 5 талира. Процењена


15. Лука Николић (70), син Божа (26), син Јован (21), снаха Љубица (20).


Месечни приход од привреде 9 талира. Процењена вредност имања 151

дукат.

16. Милан Живковић (40), жена Јана (35), син Милић (9), син Милосав (7),

син Радосав (5).

Имовина: кућа с плацем (10), њиве од 2 дана (4), ливаде од 2 косе (4), ви-

ноград од 1 мотике (2), утрина од 1 дан (2), плац од 1 дан (2). Приход од

привреде 4 талира. Процењена вредност имања 24 дуката.

17. Милица, супруга Димитрија Трифуновића, син Радован (14), кћи

Милева (10), кћи Јелена (3).

Имовина: кућа с плацем (4). Процењена вредност имања 4 дуката.

18. Милутин Моисиловић (40), жена Пауна (34), син Живојин (8), кћи

Живанка (3).

Имовина: кућа с плацем (4), њиве од 1½ дан (3), ливаде од 3½ косе (7).

Месечни приход од привреде 4 талира. Имање процењено на 14 дуката.

19. Милан Пантић (25), брат Јован (20), сестра Наста (12).

Имовина: кућа с плацем, зградама и воћем од 150 дрвета (8), њиве од 7

дана (14), виноград од 3 мотике (6), ливаде од 11 коса (21), воће од 30

дрвета (2). Месечни приход од привреде 5 талира. Процењена вредност


20. Маринко Аврамовић (26), жена Живана (22), син Стеван (1), очух

Аксентије (48), брат Радован (24).


42

Имовина: кућа с плацем, зградама и воћем (30), њиве од 8 дана (22),

ливаде од 18 коса (40), виноград од 5 мотика (10). Месечни приход од


21. Милоје Петровић (31), жена Станица (30), син Митар (10), кћи Ка-

дивка (12), кћи Николија (5), кћи Ката (3), брат Станоје (25).

Имовина: кућа с плацем и зградама (10), њиве од 4½ дана (9), ливаде од 12

коса (24). Месечни приход од привреде 8 талира. Процењена вредност


22. Никола Урошевић (35), жена Петрија (30), кћи Савка (6), кћи Станија

(2). Имовина: њива од 1 дан орања (1). Месечни приход од привреде 3

талира. Процењена вредност имања 1 дукат.

23. Никола Гигић (50), жена Ђурђија (40), син Ђорђе (16), син Сели-мир?

(1), кћи Ката (10), кћи Станица (6), синовац Јован (24), син Јеша (1),

синовац Милан (20) солдат, снаха Станица (20), снаха Милица (19), снаха

Јелица (40), синовац Живојин (5), синовица Живка (5), синовица Љубица

(3), синовац Милош (8), пасторка Стана (15), пасторка Живка (12),

пасторка Јелка (17), синовица Живка (5).

Имовина: кућа с плацем, зградама, воћем и забраном (80), њиве од 7½

дана (13), ливаде од 16 коса (37), виноград од 10 мотика (20), воће од 200

дрвета (4). Месечни приход од привреде 23 талира. Процењена вредност


24. Радован Ђурђевић (26), жена Петрија (24), мати Јованка (50), сестра

Аница (22), сестра Рокса (15), сестра Наста (12), кћи Милица (1).

Имовина: кућа с плацем и зградама (25), њиве од 9 дана (20), ливаде од 12

коса (26), виноград од 2 мотике (6), воће од 1 дан (4). Месечни приход од


25. Петрија (30), супруга почившег Павла Ђокића, син Митар (16), син

Миливоје (14), кћи Љубица (12), кћи Ружица (5), кћи Живка (4).

Имовина: кућа с плацем (8), виноград од 1 мотике (3). Месечни приход од


26. Танасије Петровић (40), жена Милица (35), син Никола (10), син

Илија (7), кћи Ружица (1).

Имовина: кућа с плацем од 3 дана (11). Месечни приход од привреде 1,5

талир. Процењена вредност имања 11 дуката.

27. Маса поч. Проке Пантића. Наследници: син Владимир (13), мати

Анока (50), кћи Ана (18), кћи Аница (13). Месечни приход од привреде 0,5

талира.

28. Никола Матушевић (40), син Степан (25), очух Иван (70).

Месечни приход од привреде 6 талира.

29. Никола Крстић (26) служи(тељ).

Имовина: кућа с плацем (6), њиве од 1½ дан (6), ливаде од 3 коса (6).

Месечни приход од привреде 2 талира. Процењена вредност имања 18 ду-

ката.


43

30. Никола Степановић (50), мати Станица (80).

Имовина: кућа с плацем од 3 дана (10), ливаде од 8 коса (16), два луга од 2

дана (4). Месечни приход од привреде 2,5 талира. Процењена вредност


31. Никола Павловић (70), жена Смиљана (40), кћи Станка (18), кћи

Станија (8).

Имовина: кућа с плацем (2), њива од 1 дан (2). Процењена вредност има-

ња 4 дуката.

32. Сава Живковић (60), жена Митра (45), син Илија (18), син Никола (13),

син Маринко (8), кћи Анђа (15).

Имовина: кућа с плацем (6), њиве од 2 дана (4), ливаде од 2 косе (4),

виноград од ½ мотике (2), воће од 80 дрвета (5). Месечни приход од

привреде 4 талира. Процењена вредност имања 21 дукат.

33. Селимир Алексић (37), жена Савка (25), сестра Љубица (15).

Имовина: кућа с плацем (6), њиве од 2½ дана (5), ливаде од 12½ коса (26).

Месечни приход од привреде 6 талира. Процењена вредност имања 109

дуката.

34. Стеван Михаиловић (40), кћи Живана (17).

Имовина: њиве од 4 дана (9), ливаде од 2 косе (4). Месечни приход од

привреде 1,5 талир. Процењена вредност имања 13 дуката.

35. Сима Илић (55), жена Ана (45), кћи Јелена (10), кћи Ивана (8), кћи

Марија (2), синовац Живан (16), синовац Иван (6), унук Илија (7), унука

Станија (5).

Имовина: кућа са зградама и плацем од 2 дана орања (60), њиве од 10½

дана (21), ливаде од 13½ коса (30), виноград од 6 мотика (12). Месечни

приход од привреде 11 талира. Процењена вредност имања 252 дуката.

36. Филип Радусиновић (60), жена Иконија (45), син Милош (14), син

Никола (14), син Милан (9), син Грујица (2), кћи Милица (16), кћи Анђа

(7). Имовина: кућа с плацем од 5 дана орања (20), њиве од 7½ дана (26),

ливаде од 3 косе (7). Месечни приход од привреде 8 талира. Процењена


37. Тома Стевановић (25), дунђерин.

Имовина: кућевни плац од 1 дан орања (2). Месечни приход од привреде 3

талира. Процењена вредност имања 2 дуката.

38. Јаков Аранђеловић (45), ортак Наум (45), механџије. Месечни приход

од привреде 8 талира.

39. Ђорђе Јовановић (28).

Имовина: кућа с плацем и воћем (5), њиве од 3 дана (8), ливаде од 5 коса

(10). Месечни приход од привреде 3 талира. Процењена вредност имања

23 дуката.


44

Пећани данас - број становника по резултатима попи-

са из 2011. године

По резултатима последњег званичног пописа становништва од 2011.

године у Пећанима живи 562 становника: 270 мушких и 292 женских,

од чега је пунолетно 470, док је просечна старост 43,2 године. По

годинама старости то изгледа овако: 59

1 2 3 4 1 2 3 4

0 - 4 11 14 25 40 - 44 15 17 32

5 - 9 14 14 28 45 - 49 20 30 50

10 - 14 14 9 23 50 - 54 30 24 54

15 - 19 13 13 26 55 - 59 26 18 44

20 - 24 13 20 33 60 - 64 11 22 33

25 - 29 20 18 38 65 - 69 14 13 27

30 - 34 17 20 37 70 - 79 19 35 54

35 - 39 21 14 35 80 + 12 11 23

Легенда: колона 1 - распон година; колона 2 - број мушких мештана;

колона 3 - број женских мештана; колона 4 - укупан број мештана.

Пећани данас

59 Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, Становништво,

Старост и пол, Републички завод за статистику, Београд 2012, 64-65.


45

Литература

Арсенијевић Лазар Баталака, Историја српског устанка I, Београд, 1898.

Богић В. Алимпије, Опис Врачарског среза, Гласник српског ученог

друштва II, 19, Београд, 1866.

Вукићевић Миленко, Како је погинуо Теодосије из Орашца, Дело, Свеска

33, Београд, 1904.

Вукићевић Миленко, Карађорђе, Књига друга, Историја устанка од 1804-

1807, Београд, 1912.

Група аутора, Казивања о Првом српском устанку 1804, Београд, 1980.

Ивић Алекса, Списи из бечких архива о Првом српском устанку, Београд,

1935.

Лукић Ненад, Грађа за историју Чукарице, Књига 1, Пописи станов-

ништва и имовине чукаричких насеља 1820-1933. године; Порекло

фамилија по истраживању Ристе Т. Николића (Жарково, Железник,

Сремчица, Велика Моштаница, Рушањ, Руцка, Пећани и Умка); Форми-

рање општине Чукарица 1911. године, Београд, 2012.

Љушић Радош, Вожд Карађорђе, Биграфија, Београд, 2005.

Мајданац Боро, Милосављевић Владимир, Народна скупштина у Ос-

тружници 1804, Београд, 2004.

Маретић Ернест Гедеон, Историја српске револуције, 1804-1813, Друго

издање, Београд, 2004.

Николић Т. Риста, Околина Београда, Српски етнографски зборник V,

Насеља српских земаља II, Београд, 1903.

Ненадовић Матеја Прота, Мемоари, Београд, 1980.

Новковић Л. Богдан, Из архиве једне београдске породице, Годишњак

града Београда, Књига IV, Београд, 1957.

Пантелић Душан, Београдски пашалук пред први српски устанак 1794-

1804, Београд, 1949.

Первое сербское восстание 1804-1813 гг. и Россия, Книга первая, 1804-

1807, Москва, 1980, прирeдили: В. П. Грaчeв, Н. П. Дaнилoвa.

Перовић Радослав, Први српски устанак, Акта и писма на српском језику,

Књига I, 1804-1808, Београд, 1978.

Савић Велибор Берко, Прота Матеја Ненадовић, Акта и писма, Горњи

Милановац, 1984.

Шабановић Хазим, Турски извори за историју Београда, Београд, 1967.

Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији, Ста-

новништво, Старост и пол, Републички завод за статистику, Београд,

2012.

Српске новине

Date post:	03-Feb-2023
Category:	Documents
Upload:	fvm
View:	0 times
Download:	0 times

Narodna skupština u Pećanima 1805. godine (The National Assembly in Pecani in 1805)

Documents