ZBORNIK RADOVA Digitalizacija medija i ekonomija ...

ZBORNIK RADOVADigitalizacija medija i ekonomija postindustrijskog doba

COLLECTION OF SCIENTIFIC PAPERSDigitalization of Media and economy in post-industrial period

„Digitalizacija medija i ekonomija postindustrijskog doba““Digitalization of Media and economy in post-industrial period”

Izdavač /Publisher:

Banjaluka

Banjaluka College

Za izdavača /For Publisher :Danilo Novaković

Urednik zbornika / Editor in Chief:doc. dr Svetlana Dušanić Gačić

Recenzenti:prof.dr Miloš Babić, Srbija

prof. dr Goran Dašić, Srbija doc. dr Aleksandra Brakus, Srbija prof. dr Marija Boban, Hrvatska

prof. dr Željko Mirjanić, BiHprof. dr Lidija Stefanovska, Makedonija

prof.dr Rajko Macura, BiHprof. dr Simeun Vilendečić, BiH

prof. dr Iva Konda, Slovenijaprof. dr Barbara Rodica, Slovenija

prof.dr Vedada Baraković, BiHprof.dr Nenad Novaković, BiH

prof.dr Mladen Mirosavljević, BiHdoc. dr Malči Grivec, Slovenija

doc.dr Vanja Šušnjar Čanković, BiHdoc. dr Svetlana Dušanić Gačić, BiHdoc.dr Ljiljana Stojanović Bjelić, BiH

doc. dr Jasna Čošabić, BiHdoc. dr Branka Savić, BiH

doc. dr Slavica Išaretović, BiHdr Zorana Agić, BiH

mr Vesna Đurović, BiHma Darka Herbez, Bugarska

ma Slađana Pavlović, Crna Goramr Daniela Karadakov, Makedonija

Lektor /Lector:Ljiljana Ignjatović - srpski jezik, Vesna Đurović- engleski jezik

Copyright © 2018

„Digitalizacija medija i ekonomija postindustrijskog doba“

ZBORNIK RADOVA

“Digitalization of Media and economy in post-industrial period”

Collection of Scientific Papers

Međunarodna naučna konferencija Mediji i ekonomija,

International Scientific Conference Media and Economy

14. septembar, Banjaluka, 2018.

Banjaluka, 2018.

Mediji

7

Digitalizacija medija i ekonomija postindustrijskog doba

JAVNA DIPLOMACIJA U MEDIJSKOJ ERI I KREIRANJE NACIONALNOG IMIDŽA DRŽAVE

Marija Boban1, Petar Majić2

SAŽETAKJavna diplomacija pojavila se u gotovo jednakom povijesnom periodu kao i tradicionalna di-plomacija. Uspjeh u diplomaciji se u današnje vrijeme postiže otvorenošću i međunarodnom suradnjom, a uspješne javne diplomacije angažirano se posvećuju stvaranju partnerstava i vi-šeslojnih dugotrajnih veza utemeljenih na povjerenju, transparentnosti i vjerodostojnosti. Da bi učinkovito ostvarivala strateške ciljeve, javna diplomacija mora biti prijemčiva za stavove jav-nosti, uključujući medije, institucije civilnog društva, nevladine organizacije, interesne skupine i druge aktere u zemlji i inozemstvu. Ovaj rad istražuje odnos javne diplomacije i utjecaja na kreiranje nacionalnog imidža države, odnosom javne diplomacije, propagande i novih medija te načinom na koji suvremene države koriste javnu diplomaciju kao princip vođenja međuna-rodnih odnosa temeljenom na konceptu „meke moći”.

Ključne riječi: javna diplomacija, nacionalni imidž, mediji, međunarodni odnosi, nacionalna sigurnost

SUMMARY Public diplomacy has emerged in almost the same historical period as traditional diplomacy. Success in diplomacy is at present achieved through openness and international co-operation, and successful public diplomacy is committed to the creation of partnerships and multilateral long-lasting relationships based on trust, transparency and credibility. In order to effectively pursue strategic goals, public diplomacy must be receptive to public attitudes, including media, civil society institutes, NGOs, interest groups and other actors in the country and abroad. This paper presents the researsch of the relationship between public diplomacy and the influence on the creation of national image of the state and relatin of public diplomacy, propaganda and new media, and the way in which contemporary states use public diplomacy as a principle of conducting international relations based on concept of “soft power“.

Key words: public diplomacy, state branding, media, international relations, national security

Uvod Današnji svijet se odlikuje brzim i dinamičnim promjenama gdje informacije putuju

velikom brzinom, a nove tehnologije su omogućile da su iste dostupne gotovo odmah. Ta spoznaja utječe na cijeli spektar života modernog čovjeka te također na funkcioniranje dr-1 Izv. prof. dr sc. Marija Boban, Pročelnica Katedre za ekonomske i financijske znanosti Pravnog fakulteta Sveučilišta u

Splitu2 Petar Majić, Magistar forenzike – diplomand na Sveučilišnom odjelu za forenične znanosti Sveučilišta u Splitu

Originalni naučni rad UDK 341.7/.8:321.01DOI 10.7251/BLCMES1801007BCOBISS.RS-ID 7634200

8

Zbornik radova

žava. U kontekstu globalizacije komunikacija se također mijenja kao i diplomacija. Diplo-matski odnosi su u prošlosti bili prekriveni velom tajne, rezervirani samo za političku elitu, državne izaslanike koji su se bavili odnosima između država, dok se danas svi ti odnosi odvijaju u realnom vremenu pred milijunskom publikom. U tom kontekstu javna diplo-macija ima sve veću ulogu u odnosu na tradicionalnu diplomaciju, te joj mnoge moderne države pridodaju sve veći značaj.

Javna diplomacijaJavna diplomacija se javlja prvi puta šezdesetih godina prošloga stoljeća u SAD-u u kon-

tekstu međunarodnih odnosa gdje se često poistovjećuje sa državnim odjelom za odnose s javnošću. Javna diplomacija je stvorena zbog promjena u svijetu koji su ubrzali moderni mediji koji su postali globalni te potrebe vlada da u valu demokracije u svijetu postanu transparentne. Naime, oni su željeli predstavljati svoju politiku cjelokupnoj populaciji a ne samo pojedincima i drugim vladama.

Termin javne diplomacije prvi put je upotrijebila Američka informacijska agencija USIA u ranim 1960-tim godinama, u pokušaju objašnjavanja kako moderna država upra-vlja svojim ugledom u inozemstvu. U to vrijeme javna diplomacija se odnosila na skup stavova javnosti na oblikovanje i provođenje stranih politika, a obuhvaćala je dimenzije međunarodnih odnosa više od tradicionalne diplomacije, kao što su kultiviranje javnih mišljenja u drugim državama od strane vlada, interakcija privatnih skupina i interesa u jednoj državi sa onima u drugoj, izvještavanje o vanjskim poslovima i njihovom utjecaju na politiku, komunikacija između onih čiji je posao komuniciranja, kao što su diplomati i strani dopisnici, te procesi interkulturalne komunikacije.3

Definicija javne diplomacije britanskoga Ministarstva vanjskih poslova glasi: „Javna diplomacija dio je diplomacije koji nadilazi tradicionalnu diplomaciju vlade prema vladi, usmjerena je da utječe na glavne osobe koje stvaraju mišljenje i donose odluke, kao i da pre-nosi glavne poruke o Ujedinjenom Kraljevstvu; stvara takvu sliku o Ujedinjenom Kraljev-stvu koja će privući poslove, ulaganja, studente i posjetitelje te konačno promovirati utjecaj i ugled Ujedinjenog Kraljevstva u inozemstvu i stjecati dugotrajne utjecajne prijatelje.“4

Za razliku od tradicionalne diplomacije koja je uglavnom bila tajna, javna se diploma-cija događa u realnom vremenu, pred milijunskim auditorijem i koristi sredstva masovnog komuniciranja. Ne temelji se isključivo na promociji vlastite politike i političkih interesa nego i na promociji kulture, nacionalnih vrijednosti, načinu života i svega što bi moglo pridonijeti kvalitetnom informiranju, boljoj percepciji te ostvarenju vanjskopolitičkih ci-ljeva. Cilj javne diplomacije je razvijati i njegovati željeni imidž nacije, odnosno države stvarajući plodno tlo i razumijevanje između nacija i naroda, stoga se u svojoj realizaciji ne temelji samo na diplomatskim vještinama, nego i na učinkovitoj medijskoj, kulturnoj i drugim strategijama.5

Nacionalna sigurnost i javna diplomacijaNacionalna sigurnost je pojam koji se može definirati kao stanje zaštićenosti temeljnih

vrijednosti društva i na njima zasnovanih institucija, zaštita vitalnih nacionalnih interesa, 3 Skoko, B. (2009) Država kao brend: upravljanje nacionalnim identitetom. Zagreb: Matica hrvatska, str. 64.4 Ibid.5 Skoko, B. (2009), str. 65.

9


integritet državnog područja i njezinih institucija, odnosno najopćenitije kao sigurnost po-litičkog naroda. U svojoj knjizi „Osnove nacionalne sigurnosti’’ autori Tatalović i Bilandžić navode ove definicije nacionalne sigurnosti prema različitim autorima: 6 1) odsutnost bilo kakvog straha od napada, ugrožavanja interesa ili prijetnje druge države ili drugih država sposobnost države (nacije) da svoje unutarnje vrijednosti zaštiti od vanjskih opasnosti, 2) funkcija država, s pomoću koje, u skladu s vlastitim mogućnostima sada i ubuduće, po-štujući globalne promjene i razvoj u svijetu, štite vlastiti identitet, opstanak i interese, 3) globalna sigurnost jedne političke zajednice, posebna sigurnost u okviru međunarodne zajednice.

Sadržaj nacionalne sigurnosti obuhvaća sigurnost i suverenitet nacionalnog teritorija te zaštitu osnovnih funkcija društva. Možda najznačajniji doprinos u pokušaju definiranja i određenja pojma nacionalne sigurnosti zasigurno je dao Barry Gordon Buzan, profesor na Školi za ekonomiju i političke znanosti u Londonu, te član tzv. „kopenhaške škole”, koji je smatrao da su sve dotadašnje definicije nepotpune te, iako nije dao jednoznačno određenje pojma nacionalne sigurnosti, naveo je po njemu neophodne elemente za samo definiciju tog pojma.7 Barry Gordon Buzan je tako u svom djelu „People, States and Fear” predstavio svoju ideju sektoralne analize sigurnosti koja se temelji na pretpostavci da se sigurnost ne bi trebala odnositi samo na vojsku (odnosno sigurnost u smislu prijetnje, korištenja i kon-trole vojne sile)8, već da je vojna sigurnost samo jedan od pet sektora, uz sigurnost okoliša, ekonomsku, društvenu i političku sigurnost.9

Značajne su tri razine promatranja nacionalne sigurnosti, a to su: individualna, držav-na i međudržavna. Prema Buzanu, najbitnija je državna razina, budući da ista određuje druge dvije sigurnosne razine10, a na temelju njegove sektoralne razdiobe područja sigur-nosti, javile su se i neke definicije nacionalne sigurnosti koje sadrže sigurnost nacionalnog teritorija, zaštitu života ljudi i imovine, zaštitu i očuvanje nacionalne suverenosti, djelo-vanje temeljnih djelatnosti društva (ekonomske, političke, socijalne, kulturne, ekološke).11 Dakle, nacionalna sigurnost jest postignuto ili predviđeno stanje sigurnosti, te područje djelovanja usko specijaliziranih državnih institucija koje, zajedno s ukupnim društvenim nastojanjima imaju za primarni cilj ostvariti nacionalne interese jedne države, a treba osi-gurati stanje u kojem će „biti osigurana sloboda države i društva, teritorijalni integritet i suverenitet države u okvirima međunarodno prihvaćenih aranžmana, ljudske slobode i prava građana, politička i socijalna stabilnost društva i države, stabilan ekonomski razvoj i funkcioniranje pravne države, stabilan javni poredak i osobna sigurnost građana te zdravi i stabilni ekološki uvjeti’’.12

U suvremenom okruženju informacijskih tehnologija mijenja se uloga nacionalne si-gurnosti i to upravo putem javne diplomacije. Operacije utjecaja na javno mišljenje, javna diplomacija i strateško komuniciranje imaju ključnu ulogu u kontroliranju i upravljanju sukobima niskog intenziteta koji danas prevladavaju.13 Uporaba informacija u tim opera-6 Tatalović, S., Bilandžić, M. (2005) Osnove nacionalne sigurnosti. Zagreb: Ministarstvo unutarnjih poslova Republike

Hrvatske, str. 31 7 Ibidem8 Collins, A. (2010) Suvremene sigurnosne studije. Zagreb: Politička kultura9 Buzan, B. (1991) People, States and Fear: An agenda for International Security Studies in the Post-Cold War Era. London:

Harvester Wheatsheaf10 Tatalović, S. (2009) Obrambeno i sigurnosno obrazovanje u 21. stoljeću. Zagreb: Politička kultura11 Grizold, A. (1997) Međunarodna sigurnost: teorijsko-institucionalni okvir. Zagreb: Fakultet političkih znanosti12 Tatalović, S., Bilandžić, M. (2005), str. 32.13 Tuđman, M. (2014) Informacijske operacije i mediji ili kako osigurati informacijsku superiornost, National security and

10

Zbornik radova

cijama, priznaju to i zagovornici informacijskog ratovanja, u najmanju je ruku „delikatna ravnoteža istine, polu-istine i propagande“.14 Međutim, nije uvijek jasna točka kada infor-macijske operacije prerastaju u oružani sukob, te kakva je pravna odgovornost za vođe-nje informacijskog rata?15 U svakom slučaju cilj je informacijskih operacija da utječu na javno mišljenje, manipuliraju javnim mnjenjem, mijenjaju i postavljaju vlade, određuju sudbine ljudima i narodima. Štoviše, operacije utjecaja imaju, ili mogu imati, nepredvidi-ve učinke na kulturni identitet svake grupacije ili naroda.16 Informacija danas jest oružje. Zato se u ovom radu i dovodi u vezu upravo javna diplomacija i nacionalni imidž države u kontekstu nacionalnog identiteta i nacionalne sigurnosti. Status informacijskih operacija i informacijskog ratovanja u međunarodnom pravu nije jasan i nije reguliran.17 Zato su i mediji suvremena bojišnica na kojoj se bez pravnih ograda osigurava hegemonija putem informacijske superiornosti.

Koncept meke moći Svijet je u tranziciji jer se promijenila priroda međunarodnih odnosa, odnosno promi-

jenili su se instrumenti nacionalne moći. Većina je teoretika međunarodnih odnosa sugla-sna da su danas ključni instrumenti nacionalne moći javna diplomacija i informacija, a tek su na trećem i četvrtom mjestu ekonomija i vojska. 18 Drugim riječima: u industrijsko doba zemlje koje su imale dominaciju na moru i u zraku vladale su svijetom; u informacijsko doba zemlje koje budu dominirale informacijskim prostorom imat će hegemoniju u svijetu. Zato nacionalne informacijske strategije imaju zadaću osigurati dominaciju punog spek-tra vlastitih informacija u stranim javnostima.19 Na međunarodni politički i gospodarski položaj država u suvremenim međunarodnim odnosima utječu mnogobrojni čimbenici, a koncept „meke moći” autora Josepha Nyea tvrdi da u tim procesima sve više na važnosti dobivaju vrijednosti i imidž zemlje, nauštrb vojne i ekonomske moći, veličine teritorija i broja stanovnika.20 Dakle, promijenila se priroda moći. Zbog toga što se promijenila pri-roda moći, male će zemlje biti izložene novim vrstama prijetnji – kojima do sada nisu bile izložene ili su bile izložene u daleko manjoj mjeri.21

Meka moć se pojavljuje kao protuteža tzv. tvrdoj moći, koja u kapitalističkom sustavu dolazi iz ekonomske, političke ili vojne snage i vrlo često se temelji na BDP-u (GDP), koji se nalazi u srcu tog koncepta. Naime, postoje slučajevi kada samo prisila može postići ci-

the future, Vol.10 No.3-4 Prosinac 2009., str. str. 1814 Freeman, Bryan R. (2005.) The Role of Public Diplomacy, Public Affairs, and Psychological Operations in Strategic Infor-

mation Operations. Monterey, CA: Naval Postgraduate School, 2005., p 77. Dostuno na http://www.dtic.mil/cgi-bin/gettrdoc?ad=ada435691&location=u2&doc=gettrdoc.pdf (10. 07. 2018)

15 Treadwell, Mark B. (1998) When Does an Act of Information Warfare Become an Act of War: Ambiguity in Perception, Carlisle Barracks, PA: Army War College, May 1998. p 47. Dostupno na http://handle.dtic.mil/100.2/ADA345572 (11. 07. 2018)

16 Tuđman, M. (2013) Izvještajne službe i meka moć, izlaganje sa skupa, National security and the future, Vol.14 No.1 Ožujak 2013., str. 9-22

17 Ellis, Bryan W. The International Legal Implications and Limitations of Information Warfare: What Are Our Options? Car-lisle Barracks, PA: Army War College, 2001. p 29. Dostupno na (http://handle.dtic.mil/100.2/ADA389043 (12. 07. 2018)

18 Bokel, John (2003.) Information as an Instrument and a Source of National Power. Industrial College of The Armed Forces. National Defence University, Washington Dc. 2002-2003.

19 “Full-spectrum dominance”. Joint Vision 2020 - America‘s Military: Preparing for tomorrow. Washington, D.C., US Government Printing Office, June 2000.

20 Skoko, B., Kovačić, V. (2009) Koncept meke moći država i njegova primjena na Republiku Hrvatsku, Polemos 12(1), str. 29

21 Tuđman, M. (2013) Izvještajne službe i meka moć, izlaganje sa skupa, National security and the future, Vol.14 No.1 Ožujak 2013., str. 9-22

11


ljeve koje vlada, ispravno ili pogrešno, želi slijediti (i to je tvrda moć), ali drugi ciljevi se mogu postići jedino kroz kulturni, intelektualni ili duhovni utjecaj, i to je meka moć. Meku moć Joseph Nye definira kao sposobnost uvjeravanja drugih da žele što vi želite. Država može postići rezultate koje želi u svjetskoj politici zato što je druge države žele slijediti, diviti se njezinim vrijednostima, oponašati njezin primjer, težiti njezinoj razini napretka i otvorenosti22. Meku moć ne možemo poistovijetiti isključivo s utjecajem, iako ona pred-stavlja jedan od izvora utjecaja, jer utjecaj može biti postignut i prijetnjama i nagradama. Meka moć je više i od persuazije ili pokretanja ljudi snagom argumenata, a predstavlja sposobnost zavođenja i privlačenja (a privlačenje često vodi do oponašanja). Ako država uspije svoju moć učiniti legitimnom u očima drugih, njezine želje naići će na manji otpor. Ukratko, univerzalnost kulture u pojedinoj državi i njezina sposobnost stvaranja instituci-ja koje upravljaju raznim područjima na međunarodnoj sceni predstavljaju ključne izvore moći.23 Tako meka moć, prema Nyeu, u najvećoj mjeri potječe iz naših vrijednosti koje su izražene u kulturi, politike koju vodimo u našoj državi i načina na koje se predstavljamo na međunarodnoj sceni.24

Uz kulturu, političke vrijednosti i vanjsku politiku, Nye najčešće koristi i veći broj neo-pipljivih osobina država, ali paradoks cijele priče leži u činjenici da državna vlast kao takva nema apsolutnu kontrolu nad većinom od tih osobina, jer one uglavnom nastaju u okviru tržišta i u sklopu civilnog društva i zapravo su utemeljene u identitetu države ili naroda. Nastanak tih osobina između ostalog potiču građani, mediji, tvrtke i nevladine udruge, za razliku od vojnih kapaciteta koji predstavljaju osnovu tzv. tvrde moći. 25

Kulturna diplomacijaKulturna diplomacija jedno je od posebnih područja unutar šire kategorije diplomacije

i dio javne diplomacije koju određuje sadržaj diplomatskog djelovanja. Vlade nacionalnih država i drugi tipovi aktera provode kulturnu diplomaciju kroz razne oblike kulturnog predstavljanja i razmjene koji su usmjereni prema stranim javnostima radi ostvarivanja međusobnog razumijevanja i suradnje, ali u skladu sa svojim vanjskopolitičkim ciljevima koji obuhvaćaju promociju vlastite kulture i izgradnju pozitivnog imidža.

Kao konkretna djelatnost i područje znanstvenog interesa, kulturna diplomacija na spe-cifičan način obuhvaća i povezuje vanjsku i unutarnju politiku s kulturom, odnosno pita-njima vezanim uz kulturne odnose i razne društvene identitete. Naime, kultura je oduvijek bila dio međunarodne politike i diplomacije26, a njemački kancelar Willy Brandt je rekao da je kultura treći stup vanjske politike, uz gospodarstvo i politiku27. Unatoč tome, ovo se područje često zanemarivalo i u diplomatskoj praksi, i u znanosti28 no u posljednjih dese-tak godina interes za tim područjem polako raste, ponajviše otkako je američki teoretičar međunarodnih odnosa Joseph Nye29predstavio koncept meke moći kojim je dao konkretan poticaj bavljenju ovim fenomenom.22 Nye, S. J. (2002) The Paradox of American Power. Oxford: Oxford University Press, str.8. 23 Ibidem, str. 9.24 Skoko, B., Kovačić, V. (2009) Koncept meke moći država i njegova primjena na Republiku Hrvatsku, Polemos 12(1), str.

30. 25 Ibidem 26 Ibidem, str. 38. 27 Pičuljan, Z. (2007) Diplomacija kao državna služba. Zagreb: Društveno veleučilište, str. 14. 28 Jurišić, K., Keller, I. (2007) Kulturna diplomacija, Međunarodne studije, 7 (3-4), str. 152.29 Nye, J. S. (2004) Soft Power: The Means to Success in World Policits. New York: Public

12

Zbornik radova

Polazeći od diplomacije kao „društvene djelatnosti i političkog procesa u kojem politič-ki sudionici, najčešće države, stupaju u međusobne odnose u međunarodnom okružju”30, kulturna diplomacija je uže specijalno područje koje određuje sadržaj diplomatskog dje-lovanja vezan uz kulturne djelatnosti i općenito pitanja kulture, a provodi se kulturnom razmjenom usmjerenom prema javnostima drugih zemalja radi ostvarivanja međusobnog razumijevanja, ali u skladu s vlastitim vanjskopolitičkim ciljevima, prvenstveno radi pro-mocije vlastite kulture.31 Budući da uključuje javnost drugih država, kulturna diplomacija se promatra kao dio šireg područja javne diplomacije.32 Ipak, javna diplomacija, uz kultur-nu, obuhvaća i druga uža područja, npr. medijsku i sportsku diplomaciju. Nacije-države su središnji nositelji kulturno-diplomatske djelatnosti, no danas se sve više i različiti nenaci-onalni i nedržavni akteri uključuju u međunarodne odnose i razvijaju vlastitu kulturnu i javnu diplomaciju33, a u tom se smislu izdvajaju multilateralne organizacije, subnacionalni politički entiteti, akteri građanske diplomacije, tj. organizacije civilnog društva i privatni sektor, odnosno korporacije.

Kulturna diplomacija u širem smislu mnogo je starija pojava od javne diplomacije. Tako prve oblike kulturne diplomacije možemo prepoznati u djelovanju zapadnjačkih misionara, moreplovaca, putnika i drugih avanturista prije više stotina godina, a prve institucionalne oblike dobila je u europskim državama krajem 19. stoljeća. S druge strane, javna diploma-cija je povezana s razvojem moderne diplomacije od Pariške mirovne konferencije 1919. i 1920, koju obilježava demokratizacija otvaranjem diplomacije prema javnosti.34 To je po-stupno dovelo do toga da javnost posredstvom masovnih medija, kojima se oblikuje i is-kazuje javno mišljenje, postane važan čimbenik u diplomaciji. Zbog toga su državne vlasti počele sve više uzimati u obzir da u diplomatskim naporima djelovanje trebaju usmjeriti ne samo prema čelništvima drugih država, nego i prema njihovu stanovništvu kako bi utjecale na oblikovanje povoljnog javnog mišljenja.35

Samo djelovanje kulturne diplomacije možemo promatrati kroz dvije temeljne funk-cije, ovisno o tome što određujemo kao njezin referentni objekt i kako promatramo ulogu kulture u tom području. Prva funkcija odnosi se tako na meku moć kojom pojedini akteri, ponajprije vlasti države-nacije, unilateralno provode željene vanjskopolitičke ciljeve, dok se druga funkcija odnosi na postizanje međunarodne suradnje. U oba slučaja kultura po-staje sredstvo za ostvarenje interesa, samo što se u prvom slučaju promatra kao vlasništvo pojedine države, kojim se ona predstavlja drugim akterima u međunarodnom prostoru, a u drugom slučaju služi kao most za suradnju i najčešće se predstavlja kao zajedničko vla-sništvo više uključenih strana.36 Ove funkcije nisu nužno suprotstavljene, jer je ostvariva-nje međunarodne suradnje zapravo vanjskopolitički cilj pojedinog aktera tako da ih treba gledati u komplementarnom odnosu, međutim, teorijski ih se razlikuje jer ih određuju različiti motivi djelovanja.

30 Vukadinović, R. (2004) Politika i diplomacija. Zagreb: Politička kultura, str. 83.31 Pičuljan, Z. (2007) Diplomacija kao državna služba. Zagreb: Društveno veleučilište, str. 14.32 Jelisić, J. (2012) Javna diplomatija: Ka evropskom glasu u globalnom dijalogu. Zagreb – Sarajevo: Synopsis, str. 60. 33 Melissen, J. (2005) The New Public Diplomacy: Between Theory and Practice, u: The new public diplomacy: soft power

in international relations, Melissen, J. (ur.). Basingstoke – New York: Palgrave Macmillan, str. 12. 34 Vukadinović, R. (2004), str. 28.35 Vrabec- Mojzeš, Z. (2008) Javna diplomacija i mediji, Medianali, 2 (4), str. 179-180.36 Gotal, M. (2015) Kulturna diplomacija Republike Hrvatske, Polemos 18 (2), str. 143.

13


Uloga nacionalnog imidža u javnoj diplomaciji

Nacionalni imidž Otkad postoje državnici, postoji i svijest o moći imidža, odnosno ugleda kao pomoći

u postizanju političkih, društvenih, ekonomskih i kulturnih ciljeva.37 Svijet je danas jedno tržište te brzi napredak globalizacije prisiljava države da se bore za svoj udio u svjetskim potrošačkim, ulagačkim, studentskim, poduzetničkim, sportskim i kulturnim događajima. Također, natječu se za pozornost međunarodnih medija i poštovanje drugih vlada te ljudi iz drugih zemalja.

Kada bi se provelo ispitivanje studenata na kampusu, zasigurno bi velika većina znala da Francuska predstavlja stil, Japan tehnologiju, da Njemačka ima najkvalitetniju auto-indu-striju, isto tako da Škotska ima vrhunski viski, da su u Brazilu najbolji nogometaši i karne-vali, da su u Švicarskoj najbolje banke i da imaju najtočnije satove, da Italija ima vrhunsku gastronomiju a da većina afričkih zemalja predstavlja siromaštvo, glad i bolesti i naravno da je SAD najmoćnija zemlja svijeta. U svakidašnjem životu, zatrpani smo milijunima in-formacija te previše zaokupljeni vlastitim životima i pojedinac nema vremena se informi-rati i stvoriti kvalitetne i istinite stavove o svim zemljama svijeta i njenim stanovnicima.

Služimo se informacijama iz medija o formiranju našeg viđenja i stavova o velikoj većini zemalja, u slučaju da se u nama probudi određeni interes za neku državu onda proširujemo i usavršavamo dojmove, ali u pravilu je to mali broj država od ukupno 196 država svijeta. Očito je da države i nacije danas moraju postati svjesne svoga zahtjevnog okruženja te ja-sno definirati tko su i što žele, što mogu ponuditi svijetu, zbog čega bi nekome bile važne i zašto bi ih se poštovalo. Moraju pronaći način na koji će privući pozornost drugih i ispričati im priču o sebi te način na koji će među njima stvoriti poklonike, kupce, lobiste, prijatelje ili, pak, smanjiti broj neprijatelja38. Država koja posjeduje kvalitetnu strategiju upravljanja imidžem zna točno koje talente, kvalitete i prednosti posjeduje u odnosu na druge države te se trudi biti po nečemu prepoznatljiva u odnosu na druge. Ugled država ima izravan i mjerljiv utjecaj na svaki aspekt odnosa s drugim državama i njihovim stanovnicima te ima presudnu ulogu u njezinu ekonomskom, društvenom, političkom i kulturnom razvoju39. Uspjeh država na međunarodnom tržištu sve manje ovisi o vojnoj sili i političkoj moći, a sve značajniji postaje njihov imidž, odnosno dojam koji svojim liderima, sportašima, kulturom i načinom života ostavljaju na milijune ljudi, odnosno potencijalne posjetitelje, kupce, investitore i podupiratelje u drugim zemljama.

Simon Anholt izolira šest prirodnih kanala putem kojih nastaje nacionalni imidž40: 1. Turistička promocija kao i iskustva ljudi iz prve ruke, pri posjetu državi u svojstvu

turista ili poslovnih putnika. To je najčešće najglasniji glas kod brendiranja zemlje, budući da turistička zajednica obično ima najveće budžete i najsposobnije tržišne stručnjake.

2. Izvozni proizvodi, koji predstavljaju moćne veleposlanike imidža svake države u inozemstvu, ali smo tamo gdje je jasno iskazana njihova zemlja podrijetla; ako niko

37 Skoko, B. (2009), str. 6. 38 Ibidem, str. 10. 39 Skoko, B. (2009) Država kao brend: upravljanje nacionalnim identitetom. Zagreb: Matica hrvatska, str. 11. 40 Anholt, S. (2007) Competitive Identity: the new brand management for nations, cities and regions. London: Palgrave

Macmillan, str. 35.

14

Zbornik radova

ne zna odakle proizvod dolazi, tada to ne može utjecati na njihove osjećaje o drža-vi. Međutim, kada je podrijetlo proizvoda snažno brendirano, kao što su Mercedes (proizveden u Njemačkoj) ili Sony (proizvedeno u Japanu) ili Red Stripe (proizve-deno na Jamajci) tada ono može govoriti jednako glasno kao i turističke kampanje.

3. Političke odluke državne vlade, bilo da se radi o vanjskoj politici koja izravno utječe na populaciju u inozemstvu ili o domaćoj politici o kojoj izvještavaju međunaro-dni mediji.

4. Za poslovne ljude, način na koji država dolazi do ulaznih ulaganja, regrutiranja stranih talenata i studenata te prisutnost stranih tvrtki u državi.

5. Kroz kulturnu razmjenu i kulturne aktivnosti te izvozne kulturne proizvode: svjetska turneja sportske ekipe, snimke slavnih glazbenika, radovi pjesnika, pisaca i filmskih radnika. Čak i kulturni proizvodi kao što su jednostavni Crocodile Dundee ili Ma-dagascar može igrati ulogu u stvaranju ugleda zemlje.

6. Sami državljani određene države; istaknuti državnici, medijske i sportske zvijezde, kao i populacija općenito; način na koji se ponašaju kada su u inozemstvu i kako se odnose prema posjetiteljima u svojoj državi.

Jednom stečen ugled u svijetu postaje prilično otporan na stvari koje se iznenada do-gađaju u državi. Primjerice, teroristički napadi u Madridu i Londonu su privukli pažnju čitavog svijeta, ali nakon tih događanja ta dva grada su i dalje percipirana u javnosti kao sigurno mjesto. Prema Indexu zemalja brendova41 rangirani su na visoko 11. i 12. mjesto na listi sigurnih gradova prema istraživanju iz 2005. godine. Stvaranje imidža je dugotrajan proces, to zorno može prikazati percepija Hrvatske za koju jos uvijek dobar dio stanovnika svijeta vidi kao zemlju koja je tek izašla iz rata (dobar dio ih misli da smo još u Jugoslavi-ji), iako je kod nas rat završen prije više od dvadeset godina. Mogu proći godine pa čak i desetljeća prije nego se svijet predomisli, preispita i promijeni svoje mišljenje i ponašanje prema određenoj državi.

Država kao brend Elementi poput jačanja prepoznatljivosti identiteta i poboljšanje imidža, gradnje bu-

dućeg identiteta, davanja obećanja i sposobnost da se to obećanje isporuči krajnjem kori-sniku u skladu s njegovim doživljajem brenda, „davanje duše“ nekom subjektu, stvaranje dodatne vrijednosti putem kreiranja emocionalnih (neopipljivih) i funkcionalnih (opiplji-vih) atributa, kreiranje jedinstvenih emocionalnih asocijacija, ulazak u svijest potrošača i stvaranje kvalitativne razlike u odnosu na konkurenciju, svi čine ukupnost definicije bren-da. Sama riječ „brend” ima široko značenje, ali obzirom na činjenicu da se ovaj rad više bazira na brendiranje države, iz tog razloga važno je objasniti značaj brendiranja za jednu modernu i prosperitetnu državu.

Sve zemlje posjeduju neku vrstu imidža, pozitivnog ili negativnog, ali pomoću brendi-ranja nastoji se oblikovati, modificirati ili barem utjecati na oblikovanje toga imidža. Drža-ve trebaju brendiranje budući da imidž i reputacija postaju neophodni dijelovi strategije42 većine država. Brendiranje države je povezano sa brendiranjem proizvoda te kao komu-nikacijske alate, između ostalog, primjenjuje oglašavanje i odnose s javnošću. Međutim,

41 GFK, Nation Brands Index, dostupno na: http://nation-brands.gfk.com/(pristupljeno: 25. lipnja 2017.)42 Skoko, B. (2009), str. 131.

15


brendiranje države nema puno izravne veze sa proizvodima, jer se država ne može pro-dati poput njih nego je više riječ o svojevrsnoj filozofiji upravljanja identitetom zemlje u globalnoj javnosti43. U današnjem okruženju države moraju postati brendovi, poput onih komercijalnih, kako bi se uspjeli izboriti za svoje političke, komercijalne i druge ciljeve na globalnom tržištu. Kvalitetnim brendiranjem te korištenjem marketinških strategija radi promidžbe imidža i proizvoda, država privlači izravna strana ulaganja te razvija svoj turi-zam i privlači nove turiste. Iako države imaju svoje nacionalne simbole, odnosno simbole nacionalnog identiteta, kao što su grb i zastava, njihovi brendovi su puno kompleksniji, a čini ih cjelokupna nacionalna imovina - od ljudi i njihove kreativnosti do prirodnih ljepota i tehničke nadmoći te sve asocijacije, dojmovi, stereotipi i vrijednosti, koje im svijet pripi-suje.44 Brendiranje države bi trebalo da bude jedna od glavnih komponenti nacionalne po-litike te bi trebalo je uključiti kao jednu od komponenti u strategiji nacionalne sigurnosti. Ono se ne smije shvatiti kao zavaravanje ili uljepšavanje stvarnosti nego stvaranje države koja je ponosna na svoj identitet i istodobno privlačna za življenje, ulaganje, studiranje ili odmor. Uloga države i vlade je u tom procesu presudna te ako nema političke volje i zna-nja, te bez konkretnih promjena u državi sva priča oko brendiranja i stvaranja identiteta ostaje tek na razini marketinške kampanje.

Analiza i mjerenje imidža država pomoću Nation Brands Indexa20 Indeks zemalja brendova (eng. Nation Brands Index) predstavlja analitičko istraživanje

percepcije koju obični ljudi imaju o državama. Istraživanja se provode na godišnjoj bazi, te ih provodi GfK institute, a radi se o najopsežnijem globalnom istraživanju imidža nacija te se provodi u suradnji sa nezavisnim stručnjakom Simonom Anholtom. Istraživanja daju sliku o ugledu i snazi država te tim podacima pomaže vladama, organizacijama i tvrtkama stvoriti percepciju koju imaju druge države u odnosu na njih trenutno u svijetu.

Istraživanje se provodi temeljem šest kriterija45: • Stanovnici - reputacija naroda prema njihovoj toleranciji i otvorenošću prema dru-

gim nacionalnostima, kompetencijama, osobnosti pojedinog naroda i slično.• Vladajuća politika - mišljenje ispitanika o dotičnoj vladi, stručnost vlade, korupcija

među političarima, politika koju provodi vlada i slično.• Izvozni proizvodi - mišljenje o domaćim izvoznim proizvodima iz drugih zemalja. • Turizam - nivo zainteresiranosti za posjećivanje određene zemlje, njenih turističkih

atrakcija, znamenitosti i prirodnih ljepota. • Investiranje - percepcija ispitanika o privlačnosti određene zemlje za život, rad ili

studiranje te kvalitetu života i poduzetničku klimu • Kultura - mišljenje ispitanika o kulturi i kulturnom nasljeđu određenog naroda.

Poredak država prema Anholt-GfK Nation Brands Indexu iz 201646: 1. Sjedinjene Američke Države 2. Njemačka

43 Anholt, S. (2007) Competitive Identity: the new brand management for nations, cities and regions. London: Palgrave Macmillan, str. 75.

44 Skoko, B. (2009), str. 13145 GFK, Nation Brands Index, dostupno na: http://nation-brands.gfk.com/(pristupljeno: 25. lipnja 2017.)46 Ibidem

16

Zbornik radova

3. Ujedinjeno Kraljevstvo 4. Kanada 5. Francuska 6. Italija 7. Japan 8. Švicarska 9. Australija 10. Švedska

Može se primijetiti da države koje se nalaze u samom vrhu pripadaju najbogatijim državama svijeta, a ta činjenica govori o tome kako ekonomski i politički moćne države brinu o svome imidžu, rade na brendiranju svoga identiteta te prosperiraju na račun toga.

Naime, živimo u prilično turbulentnim vremenima, suočeni s novim i ranije nezami-slivim prijetnjama te globalnom političkom ekološkom, društvenom i ekonomskom nesta-bilnošću. Nacionalni imidži koji najviše privlače ljude su očito oni koji predstavljaju stabil-nost, pouzdanost, poštenje, integritet, povjerenje i društvenu pravednost, a države poput Njemačke, Švedske, Švicarske i Kanade ljudi percipiraju kao države koje predstavljaju te vrijednosti te su privlačne za život, rad i školovanje.

Uloga imidža države i utjecaj na razvoj turizmaImidž je, kao koncepcija, svoju široku primjenu pronašao u marketinškoj teoriji i praksi

još sredinom pedesetih godina dvadesetog stoljeća kada su istraživanja Bouldinga (1956) i Martineaua (1958) utvrdila da ljudsko ponašanje više ovisi o stvorenoj slici (engl. image), nego o objektivnoj stvarnosti. Ovi rani radovi i posljedično prihvaćanje koncepta imidža doveli su do razvoja „teorije imidža“ u kojoj je, prema Myersu, svijet predstavljen kao psi-hološka ili iskrivljena slika objektivne stvarnosti koja se stvara i egzistira u svijesti poje-dinca.47 Definiranje pojma imidža je kompleksno, što pokazuje i veliki broj definicija u literature, a najčešća je ona gdje se imidž predstavlja kao skup vjerovanja, dojmova, ideja i percepcija pojedinca o određenom objektu, ponašanju ili događaju, a proizašao je iz proce-suiranja informacija koje su prikupljene iz različitih izvora tijekom određenog vremenskog razdoblja.48 Ako se na imidž gleda s marketinškog stajališta, tada on predstavlja mentalni koncept potrošača koji je razvijen na temelju nekoliko dojmova iz ukupnog broja impre-sija, a koji svoju primjenu nalazi u procesu donošenja odluka o kupnji. Imidž države i nje-zin uspjeh u turizmu zasigurno su međusobno puno ovisniji negoli imidž i uspjeh države na drugim područjima međunarodnog djelovanja. Većina turista donosi odluku o tome gdje će putovati na temelju vrlo malo informacija ili preporuka, a često samo na temelju dojma stečenog gledanjem televizije, čitanjem knjiga i novina ili turističkim brošura. S druge strane, dostupan izvor privlačnih turističkih odredišta svakodnevno se povećava, a o njihovom izboru odlučuju minimalne razlike. Destinacije se međusobno bore, ne samo kvalitetnom ponudom i nižim cijenama, nego i ulaganjem u kreiranje imidža. A kako se povećavaju globalni prihodi od turizma tako će i rasti konkurentnost u provlačenju turista, a time i sve veća važnost imidža.

47 Križman Pavlović, D. (2008) Marketing turističke destinacije. Zagreb: Mikrorad d.o.o., str. 91. 48 Stić, D. (2010) Marketing u turizmu i marketinški menadžment destinacije. Split: Beretin d.o.o., str. 170.

17


U svijetu trenutno vlada nesigurnost zbog terorizma, te su neke vodeće turističke desti-nacije poput Tunisa i Turske bile pogođene tim globalnim problemom. To se jako odrazilo na njihov turizam, te su izgubile imidž sigurnih zemalja za ugodan odmor. U Republici Hrvatskoj gospodarstvo je dosta ovisno o turizmu te zarada od turizma čine veliki udio BDP-a49. Stoga, u ovoj geopolitičkoj situaciji u svijetu, Hrvatskoj imidž sigurne zemlje igra veliku ulogu u privlačenju stranih turista. Od velike je važnosti uvrstiti u novi nacrt stra-tegije nacionalne sigurnosti terorizam kao bitnu moguću ugrozu nacionalne sigurnosti zbog sigurnosti stanovništva, ali i zbog toga da Hrvatska ne izgubi imidž sigurne zemlje.

Slika 1. Turistički slogan Republike Hrvatske

Izvor: https://htz.hr/hr-HR/promo-materijali/brosure (10. 07. 2018.)

Uloga imidža države u privlačenju stranih ulaganja Inozemna ulaganja uvelike pomažu u razvijanju gospodarstva države. Ona donose sa

sobom kapital, tehnologiju, zapošljavanje, stručnost u menadžmentu i razvoj tržišta. Za manje razvijene zemlje i zemlje u razvoju je od krucijalne važnosti doljev stranog kapitala, te uz pomoć inozemnih ulaganja njihov put ka razvijenim zemljama je kud i kamo brži. Zbog dramatičnog napretka u uslugama telekomunikacije i prevoza širom svijeta, global-ne tvrtke sada traže nove lokacije koje mogu smanjiti njihove troškove, a dobar primjer za to je Kina, u koju se zbog radne snage premjestila cijela svjetska proizvodnja. Nije samo jeft ina radna snaga razlog tomu, nego i infrastruktura koju je kineska vlada ponudila inve-stitorima te niski porezi. Država mora razumjeti što investitori žele te im to ponuditi. Na temelju ovih parametara investitori određuju izbor lokacije za svoju investiciju50: domaće tržište rada, pristup potrošaču i tržište dobavljača, postojanje objekata i infrastrukture na budućoj lokaciji, prevoz, mogućnosti za obrazovanje i obuku, kvaliteta života, poslovno okruženje, pristup objektima za istraživanje i razvoj, raspoloživi kapital, porezi i propisi. Veliku ulogu u dovlačenju stranih investicija ima javna diplomacija koja uz suradnju sa

49 Bruto domaći proizvod je makroekonomski indikator koji pokazuje vrijednost fi nalnih dobara i usluga proizvedenih u zemlji tijekom dane godine, izraženo u novčanim jedinicama. Vidi šire u Samuelson, P., Nordhaus, W. (2000) Ekonomija, McGraw-Hill, Inc., str. 415.

50 Skoko, B. (2009), str. 152.

18

Zbornik radova

vladom treba graditi imidž dobre zemlje za ulaganje. O tim činjenicama zorno svjedoči primjer iz Njemačke51. Naime, bivši njemački kancelar Schroeder 2000. godine pozvao je sve veleposlanike da se u području gospodarstva smatraju odvjetnicima njemačkog inte-resa u inozemstvu, budući da je uspjeh njemačkog gospodarstva pretpostavka uspješnog društvenog razvoja. Njemačko Ministarstvo vanjskih poslova zatražilo je od svojih vele-poslanika da još snažnije utječu i na oblikovanje mišljenja o Njemačkoj u partnerskim zemljama. Dakle, utjecaj javne diplomacije u tom segmentu može biti ključan jer u ovom dinamičnom i tržišno orijentiranom svijetu gospodarska snaga države je sve bitnija i igra sve veću ulogu u međunarodnim odnosima.

Međuovisnost sporta i imidža države Sportaši su ambasadori svojih zemalja, te u stvaranju imidža države imaju veliku ulogu.

Postoji snažna poveznica između sporta i prepoznatljivosti neke države, pa tako primjerice sumo hrvanje većinu ljudi odmah podsjeća na Japan, nogomet na Brazil, kriket na Indiju, trčanje na duge staze na Keniju i slično.

U našoj nedavnoj povijesti, sportaši su bili pravi javni diplomati Hrvatske preko kojih su milijuni ljudi u svijetu čuli za Hrvatsku. Tu moramo istaknuti Davora Šukera za kojeg znaju ljudi i u najzabačenijem kutu zemaljske kuge, te kockice sa hrvatskog dresa koje od-mah simboliziraju većinu ljudi na našu državu. Također, rukometaši koji su osvojili olim-pijsko zlato u Atalanti 1996. godine, košarkaši koji na Olimpijskim igrama u Barceloni u finalu igrali sa Sjedinjenim Američkim Državama te osvojili srebrnu medalju na jednom od najgledanijih događaja tih Olimpijskih igara, brončana medalja nogometaša na Svjet-skom prvenstvu u Francuskoj i osvajanje Wimbldona od strane Gorana Ivaniševića su događaji koji su predstavili Hrvatsku svijetu u najljepšem svjetlu. Ne smijemo izostaviti Ivicu i Janicu Kostelić koji su svojim uspjesima zadužili našu državu te su svojim radom i trudom promovirali našu državu širom svijeta. Najnoviji primjer jest rezultat planetarnog uspjeh hrvatskih „vatrenih” koji su osvojili srebro na Svjetskom nogometnom prvenstvu u Rusiji 2018. u srpnju ove godine što je utjecalo na porast posjećenosti stranica Hrvatske turističke zajednice za 15 posto od trenutka kada su vatreni počeli pobjeđivati. Korisnici na stranici zadržavali su se čak 57 posto više vremena nego inače, a najviše ih je iz Italije i zemlje domaćina nogometnog prvenstva Rusije.52 Ostali mjerni pokazatalji biti će dostupni u statističkoj analizi nakon aktualne turističke sezone 2018. godine.

51 Geoff R. Berridge (2004) Diplomacija: Teorija i praksa. Podgorica: Fakultet političkih nauka52 „U Glavnom uredu Hrvatske turističke zajednice kažu da su kroz promotivne aktivnosti na društvenim mrežama Face-

book, Instagram i Twitter intenzivno pratili dosadašnje utakmice hrvatske reprezentacije, uspostavljajući tako dvosmjer-nu komunikaciju s brojnim fanovima diljem svijeta. Dodatna promocija koju je hrvatski turizam tako dobio u ovom se slučaju dala izmjeriti. Navedene objave na društvenim mrežama, kažu u HTZ-u, ostvaruju velik broj komentara, dijelje-nja i lajkova. Primjerice, objave na Instagramu ostvare i više od 10.000 lajkova kroz nekoliko sati od objave. Pozitivni promotivni efekti vidljivi su, stoji u odgovoru, i na mrežnim strancima HTZ-a koje u razdoblju od 18. lipnja do 9. srpnja bilježe povećanje prometa od 15 posto u odnosu na isti period prošle godine. Korisnici se, pri tom, na stranici zadržava-ju čak 57 posto više vremena nego inače. Najviše ih je, pri tom, iz Italije, Rusije, Hrvatske, Njemačke, UK-a, SAD-a, Francuske, Poljske, Češke i Slovenije.” Prema https://www.vecernji.hr/vijesti/stranice-htz-a-15-posto-posjecenije-otka-ko-vatreni-pobje-uju-1257317 www.vecernji.hr (15. 07. 2018.)

19


Slika 2. Prikaz službenog Instagram profi la HTZ -a @croatiafullofl ife (FOTO: HTZ) Izvor: Instagram @croatiafullofl ife

Pored velikih mogućnosti promocije putem sporta, sudjelovanje nacionalnih repre-zentacija na globalnim natjecanjima, pridonosi i jačanju nacionalnog identiteta. Važnost sporta u ovom kontekstu nisu samo sportaši koji na osnovu svojih dostignuća promovira-ju i državu, nego i organizacija sportskih događanja. Strateško značenje sporta u procesu brendiranja destinacija prepoznatljivo je tek posljednjih desetljeća razvojem medija, te time sportska događanja postaju dostupna velikim masama. U tom pogledu sva velika događa-nja postaju pozornica za promociju zemlje domaćina i gradova domaćina, te to pridonosi jačanju imidža pojedinih država i gradova. Olimpijske igre svake četiri godine prati neko-liko milijardi gledatelja u više od 200 zemalja (npr. Olimpijadu u Sydneyju 2000. pratilo je 3,7 milijardi gledatelja), zadnja tri svjetska nogometna prvenstva prosječno je gledalo oko 27 milijardi ljudi (fi nale u Njemačkoj 2006. gledalo je 1,5 milijardi ljudi).53 Ti primjeri nam govore koliko su veliki sportski događaji popraćeni na globalnoj razini. Na koncu, ugošći-vanje Olimpijskih igara, Svjetskog nogometnog prvenstva i sličnih međunarodnih natje-canja postaje snažan pokretač gospodarstva države domaćina. Zapravo, sport je odavno prestao biti samo nadmetanje, to je danas jedan od glavnih ekonomskih pokretača zemalja organizatora, ali i zemalja sudionica. Ono što je nekada bio uski sportski univerzum, danas je postao posao vrijedan milijarde dolara, koji niko ne želi propustiti, ni zemlje u razvoju ni razvijene zemlje.

Komunikacijski aspekt javne diplomacije Ja vna diplomacija podrazumijeva širok spektar diplomatskih i komunikacijskih vještina

u javnom djelovanju u vanjskopolitičkim odnosima kojima se želi utjecati na oblikovanje javnog mišljenja u drugim državama kako bi se poboljšali imidž i prepoznatljivost neke

53 Više podataka vidi na službenim stranicama Hrvatskog olimpijskog odbora, http://www.hoo.hr/hr/natjecanja/olimpij-ske-igre/olimpijske-igre/oi-sydney-2000

20

Zbornik radova

zemlje.54 Uspješne javne diplomacije angažirano se posvećuju stvaranju partnerstava i vi-šeslojnih dugotrajnih veza utemeljenih na povjerenju, transparentnosti i vjerodostojnosti. Da bi učinkovito ostvarivala strateške ciljeve, javna diplomacija mora biti usmjerena na stavove javnosti, također uključujući medije, institucije civilnog društva, nevladine orga-nizacije, interesne skupine i druge aktere u zemlji i inozemstvu.55

Aktivnosti javne diplomacije preklapaju se s brendiranjem destinacija koje se naslanjaju na strategije razrađene u komercijalnom sektoru s ciljem isticanja posebnosti i jačanja pre-poznatljivosti država, regija i gradova. Usmjerenost država na brendiranje u suvremenim međunarodnim odnosima je neophodna, jer zbog jačanja demokratske vladavine u svije-tu, sve veće transparentnosti vlada i otvorenu komunikaciju među njima te osvještavanje javnog mnjenja o međunarodnim odnosima potiču države da sve više uvažavaju stajališta javnosti u politici, diplomaciji i međunarodnim odnosima.

Komunikacijske aktivnosti javne diplomacije taktički se prilagođavaju ciljanoj publici, a angažirano djelovanje u javnoj diplomaciji jednako je važno kao i stalno preispitivanje korištenih komunikacijskih kanala. U uvjetima globalizacije i međuovisnosti vladina i ne-vladina sektora, tradicionalne metode informiranja javnosti imaju neusporedivo slabiji uči-nak od suvremenih metoda komuniciranja te je od velike važnosti biti u toku sa najnovijim sredstvima komunikacije.56 Od polovice prošloga stoljeća proučavanje medijskog uključiva-nja u diplomaciju postaje sve značajnije, jer šefovi vlada ili država, pa i cijele međunarodne organizacije, sve više koriste medije kao sredstvo za komuniciranje, uvjeravanje i prego-varanje. Kompleksnost odnosa medija i diplomacije, pri čemu postoji široki konsenzus o tome da su mediji transformirali modernu diplomaciju, nameće pitanje jesu li mediji pri tome ostali autonomni akter (utjecajan, ponekad i dominantan) ili su tek sofisticiran alat u rukama diplomata i državnika.

Razvoj sredstava komunikacije u javnoj diplomaciji Ubrzan razvoj sredstava komunikacije počinje sredinom 19. stoljeća, kada su izumljeni

telegraf i radio, što je izazvalo velike promjene u dotadašnjem načinu diplomatskog rada. Tehnološka ili informatička revolucija krajem 20. a napose početkom 21. stoljeća pokrenula je proces globalizacije. Masovni mediji i komunikacije revolucionarno su utjecali na sudje-lovanje javnosti u političkim procesima. Mediji su počeli imati sve veću ulogu u stvaranju imidža neke zemlje ili predstavljanju njezine vanjske politike. U početku su glavnu ulogu imali tiskani mediji, ali razvojem tehnologije i sve većom dostupnosti sve više i elektronički, koji u velikoj mjeri utječu na stvaranje javnog mnjenja, a onda posredno i na odluke po-litičkih struktura. Elektronički mediji omogućuju najbrži pristup javnosti, posebno preko satelita i internet, čime se brišu vremenske i prostorne razlike, a cijeli se svijet integrira u jedinstven informativni prostor.

Iako je radio bio prvi medij za komuniciranje s međunarodnom javnošću, nema su-mnje da najveći utjecaj na javno mnjenje danas ima televizor, kao najpotpuniji i najma-sovniji način prenošenja informacija. Satelitski programi na međunarodnoj sceni stvorili su globalnu svijest, odnosno interes i spoznaju važnosti pitanja na drugome dijelu svijeta. Jan Melissen je slikovito opisao brzinu i dubinu promjena koje su se dogodile na planu 54 Glavaš Kovačić, L. (2013) Komunikacijski aspekti javne diplomacije, Političke analize, 4 (13), str. 61.55 Ibidem 56 Ibid.

21


masovnih komunikacija od polovice prošloga stoljeća57. Kao primjer, uzeo je sastanak na najvišoj svjetskoj razini, onaj u Jalti 1945, na kojem su se našli najmoćniji državnici svije-ta: Roosevelt, Churchill i Staljin. Oni su tamo raspravljali o budućnosti svijeta, no javnost nije o tome znala ništa. O zaključcima velikih vođa bili su obaviješteni nakon što se svaki od njih vratio u svoju zemlju i procijenio što bi i koliko trebalo otkriti. To je danas nezami-slivo. S velikih multilateralnih sastanaka svjetskih državnika izvještavaju tisuće novinara, a svaki takav summit nerijetko prate i masovni prosvjedi antiglobalista, zelenih i sličnih pokreta. Diplomati i političari sve su više izloženi javnosti, ali je i javnost sve više aktivan dio međunarodne politike. Danas podjednako značenje za postizanje određenog statusa u međunarodnoj zajednici imaju imidž političkih vođa jedne nacije i kontrola informacija te njihova ekonomska i vojna snaga. To znači da u suvremenom svijetu informacija posta-je glavna roba u međunarodnim odnosima, i oblik pritiska, na jednak način kao što je to u vrijeme hladnog rata bila prijetnja vojnom silom. Masovni mediji, a naročito globalne televizije postali su glavni izvori informacija i za svjetsku politiku i ekonomiju, kako na domaćem tako i na međunarodnom planu i nijedan svjetski vođa ni političar, više si ne može dopustiti da potcijeni snagu televizijskih vijesti.

Javna diplomacija u medijskoj eri U svojoj studiji Diplomacija u medijskoj eri: tri modela upotrebe i efekata, izraelski autor

Eytan Gilboa navodi kako su mediji promijenili značenje pojma moći u suvremenoj svjet-skoj politici. U tom kontekstu stvoren je novi pojam teledemokracija, prema autoru Davidu Gregenu. Taj pojam odnosi se na utjecaj snage medija na međunarodne odnose i promjene koje su globalne telekomunikacije unijele u načine interakcije između medija i diplomacije. Stvorene su i nove fraze: medijska diplomacija, telediplomacija, fotodiplomacija, instant diplomacija i slično. Neki su analitičari pojam utjecaja medija na vanjskopolitičke odnose nazvali CNN58efektom. Taj je pojam osobito primjenjiv u krizama u kojima se očekuje hu-manitarna intervencija međunarodne zajednice kada su slike o ljudskoj tragediji poslane u svijet izvršile pritisak na svjetske političke vođe da donesu određene odluke o akcijama koje treba poduzeti da bi se nasilje zaustavilo. U svojoj studiji autor Eytan Gilboa razlikuje tri konceptualna modela upotrebe medija kao instrumente vanjske politike i međunaro-dnog pregovaranja59:

• javnu diplomaciju u kojoj se vladini i nevladini sudionici koriste medijima i osta-lim kanalima kako bi utjecali na javno mišljenje u stranim državama s kojima su u sukobu

• medijsku diplomaciju u kojoj dužnosnici koriste medije kako bi komunicirali sa stranim sudionicima i predstavili svoje ideje o rješenju sukoba

• medijsko-posredničku diplomaciju u kojoj novinari privremeno preuzimaju ulogu diplomata i služe kao posrednici u međunarodnim pregovorima.

Prva dva modela već postoje, dok je treći relativno nov. Svaki od tih modela primjenjiv je tek ako su se za to stvorili određeni uvjeti i svaki od njih može se dodatno profesionalno

57 Vrabec-Mojzeš, Z. (2008), str. 181. 58 CNN - skraćenica za Cable News Network, međunarodni je 24-satni informativni kanal koji se emitira putem satelita i

kabelske televizije (www.cnn.com)59 Vrabec-Mojzeš, Z. (2008) str. 182.

22

Zbornik radova

i etički razgranati unutar tri glavne skupine, koje su uključene u diplomaciju – dužnosnici, mediji i javno mišljenje.

Tijekom posljednja tri desetljeća sve veću ulogu imaju mediji čiji osnivači spadaju u nevladin sektor. Jedna od prvih i još uvijek najutjecajnijih satelitskih televizija svakako je CNN, koji je osnovao Ted Turner 1980. godine. CNN je zamišljen kao međunarodni 24-sa-tni informativni kanal koji se emitira preko satelita i kabelske televizije. Mnoge televizijske mreže poput SKY NEWS-a, EURONEWS-a, CNBC-a, a odnedavno i AL JAZEERE slijedile su izvornu ideju CNN-a. Prvi veći pothvat ove televizije bio je način na koji je ona pratila Zaljevski rat, odnosno vojnu akciju pod nazivom „Pustinjska oluja“ 1991. godine. Bio je to prvi „televizijski rat“, kojim je uvelike manipulirao Pentagon, a američki privatni mediji tom su prigodom odradili vrhunsku propagandu kojom su se predstavili interesi američke vlade. Jedan od značajnijih momenata bilo je i spektakularno praćenje terorističkog napada na Sjedinjene Države, 11. rujna 2001. godine. Način na koji je CNN izvještavao o događaji-ma s terena posve sigurno je utjecao na potporu zemalja članica Ujedinjenih naroda vojnoj akciji u Afganistanu, kojom su talibani svrgnuti s vlasti. Slijedio je još jedan televizijski rat – onaj u Iraku, kada je predstavljena nova metoda ratnog izvještavanja. Naime, veliki je broj specijalnih ratnih dopisnika s terena bio pridružen postrojbama američke vojske. Ti tzv. embeded journalists prenosili su uživo na CNN-u i ostalim satelitskim televizijama vojne akcije postrojbi koje su pratili, ali i o kojima su posve ovisili i time su se posredno stavili u službu proameričke propagande. Budući da se u međuvremenu svjetsko, ali i američko javno mnjenje okrenulo protiv rata u Iraku i politike koju vodi George Bush, i CNN je po-novo, barem za potrebe međunarodnog emitiranja, postao kritičniji i neovisniji. Možda je najbolji primjer javne diplomacije preko globalnih medija iz naše novije povijesti medijsko praćenje rata na području bivše Jugoslavije, kao i njihov utjecaj na političke odluke svjet-skih vođa o akcijama koje su poduzimali.

Učinci javne diplomacije preko globalnih televizija mogu biti dvojaki. Televizije su ma-ksimalno skratile vrijeme slanja diplomatskih poruka za koje je prije trebalo nekoliko tje-dana, na samo nekoliko minuta. Ta promjena ritma diplomatske komunikacije izazvala je neke dvojbe političara, osobito u kriznim situacijama. Politički vođe brinu se zbog gubitka nadzora i preziru gubitak vremena za promišljanje odluka, postizanje privatnih sporazuma ili oblikovanja javnog mišljenja. Danas se širenjem medija povećava pritisak na političare da djeluju promptno na izvješća u vijestima, koja su zbog brzine često nepotpuna, bez kon-teksta i ponekad kriva. Međutim, iako brza diplomatska komunikacija može prouzročiti političke pogreške, ona isto tako može omogućiti državnicima da učinkovito odgovore na neke rastuće krize. Globalne televizije često funkcioniraju kao izvor informacija u stvar-nom vremenu, što je osobito važno za događaje koje traže neposrednu akciju, koja može imati ključan utjecaj na konačni rezultat.

Uloga društvenih mreža u javnoj diplomaciji Države u javnoj diplomaciji desetljećima koriste elektronske medije i internet, ali je po-

sljednjih nekoliko godina naglo porasla popularnost društvenih mreža preko kojih se može privući pozornost ciljane publike na mnoga pitanja koja su važna za image jedne zemlje.60

60 Glavaš Kovačić, L. (2013) Komunikacijski aspekti javne diplomacije, Političke analize, 4 (13), str. 62.

23


Digitalna vremena nisu samo promijenila društveno i političko okruženje u kojemu živimo već i način na koji diplomacija funkcionira. U današnjem svijetu svatko može raz-govarati s predsjednikom neke države ili premijerom, ovisno o tome koliko su se isti pri-lagodili novim trendovima61.

Ne postoji konačna definicija digitalne diplomacije s obzirom na to da se načini pri-mjene neprestano mijenjaju i razvijaju, no svakako možemo reći da uključuje suvremene alate i dostupne tehnologije kako bi se ostvarili ciljevi tradicionalne diplomacije. U ne-formalnijim razgovorima, kakvi su po prirodi razgovori na društvenim mrežama, više se informacija može i mora otkriti, a građani u realnom vremenu utječu na procese i to je nemoguće (uspješno) kontrolirati.

S druge strane, današnja moć svakog lidera gotovo je nemoguća bez jake digitalne pri-sutnosti, a mjeri se brojem followera, fanova i interakcija. Za razliku od Facebooka koji je, među ostalim, prikladan za informiranje o pojedinim političkim, socijalnim, kulturnim i drugim pitanjima ili mobiliziranje javnog mnjenja za društvene i demokratske promjene, poruke na Twitteru ne mogu sadržavati više od 140 znakova, što taj medij čini privlačnim komunikatorima koji su sposobni s malo riječi reći ono što je bitno i u vrlo kratkom vre-menu dobiti komentar zainteresirane publike. Twitter je stoga prikladan za brzu razmjenu poruka svjetskih vođa koji svoja stajališta jednostavno prenose javnosti i dobivaju povratnu reakciju građana i drugih političara, ali mogu poslati brz i precizan demanti eventualnih neistina objavljenih u medijima.

Slika 3. Twitter profil američkog predsjednika Donalda Trumpa

(Izvor: https://twitter.com/realdonaldtrump , 20.07.2018)

61 Plan B, Kako društvene mreže mijenjaju tradicionalnu diplomaciju, dostupno na: http://planb.hr/kako-drustvene-mreze-mijenjaju-tradicionalnu-diplomaciju/ (pristupljeno: 25. lipnja 2017)

24

Zbornik radova

Slika 4. Facebook profil Vlade Republike Hrvatske

(Izvor: https://hr-hr.facebook.com/wwwvladahr/ 20.07.2018)

Prema studiji Twiplomacy62, koju je izradila vodeća tvrtka za odnose s javnošću i ko-munikacije Burson-Marsteller, 2012. godine zabilježena su 264 profila na Twitteru čiji su vlasnici predsjednici i premijeri te njihove institucije iz 125 država31. Američki predsjednik Barack Obama prvi je političar koji je još 2007. prepoznao mogućnosti Twittera, a maksi-malni potencijal Twitera trenutno iskorištava novoizabrani američki predsjednik Donald Trump.63 Premda njegove poruke danas prati više od 57 milijuna ljudi, statistike pokazuju da je najbolje umrežen predsjednik EU-a Donald Tusk. Komunikaciji na Twitteru osobito su sklone vlade malih država poput Andore, Lihtenštajna, Luksemburga, Monaka i Vati-kana.

Tako je prema istraživanju Twiplomacy 2015. koje je obuhvatilo 3.200 tvitova u raz-doblju od 18. prosinca 2014. do 24. travnja 2015. godine, odnosno 33 tvita dnevno što je Vladi Republike Hrvatske donijelo naslov najaktivnije vlade na Twitteru u Europi u 2015. godini.64 Čak 54 posto od ukupnog broja tvitova bili su izravni odgovori građanima na njihova pitanja, odnosno direktna komunikacija s građanima. Online odjel Vlade Repu-blike Hrvatske svakodnevno informira građane na Twitteru o radu Vlade, kojeg su očito i građani prepoznali kao pouzdan i vrijedan izvor informacija jer je gotovo trećina tvitova podijeljena dalje (RT). U trenutku pisanja ovoga rada hrvatsku vladu na Twiteru prati 169 tisuća pratitelja, a na Facebook profilu imaju 155 tisuća pratitelja.

62 Twitter diplomacija, također “Twiplomacy” ili “hashtag diplomacija”, je termin koji se upotrebljava kada društvene mre-že i web stranice koriste državnici, čelnici međuvladinih organizacije te diplomati za obavljanje poslova javne diploma-cije. 31 Glavaš Kovačić, L. (2013) Komunikacijski aspekti javne diplomacije, Političke analize, 4 (13), str. 62.

63 U trenutku pisanja rad američkog predsjednika na službenom Twitter profilu prati 57.757.567 pratitelja a objavljeno je 38.541 twitova. (14.08.2018)

64 Tekst o istraživanju dostupan na https://twiplomacy.com/blog/twiplomacy-study-2015/ (12.07.2018)

25


Slika 5. Twitter profil Vlade Republike Hrvatske

(Izvor: Twitter, 28.04.2015. godine, https://twitter.com/vladarh)

U hiperpovezanom i superbrzom svijetu tradicionalna diplomacija više nije dovoljna, a inovacije mogu samo pomoći u rješavanju brojnih izazova s kojima se svijet suočava.

Razlike između javne diplomacije i propagande Riječ propaganda svoje porijeklo vuče iz crkvenog vokabulara koji je označavao širenje

religiozne doktrine kroz stoljeća. Propaganda predstavlja plansko širenje učenja i princi-pa (vjerskih, političkih, revolucionarnih, itd.), a njezina svrha jest da ljudi potpuno shvate neki novi nazor o svijetu i da ga prihvate kao svoj na dulje vrijeme.65 Tanka je linija između propagande i javne diplomacije te je lako poistovijetiti te pojmove, međutim javna diplo-macija ima glavni fokus na komunikaciju među subjektima. Propaganda je unilateralni oblik komunikacije, javna diplomacija u dijalog uključuje i drugu stranu, zbog čega je u proces uključen i određeni stupanj slušanja, a ne samo obasipanja informacijama ciljne skupine u stranoj javnosti.

Također, razlika između propagande i javne diplomacije je publika. Naime, propaganda je usmjerena prema narodu, a ne službenim predstavnicima zemlje, pri čemu propaganda ne vodi računa o utjecaju koji bi mogla imati na službene predstavnike države. Još jedna različitost odnosi se na isključivost propagande, koja u potpunosti podliježe nacionalnim interesima, za razliku od diplomacije, koja traži kompromis i spremna je čak korigirati neke svoje interese, dok je propaganda zainteresirana samo za slike koje će osigurati prednost vlastitom nacionalnom interesu.

ZAKLJUČAK Javna diplomacija se, za razliku od tradicionalne diplomacije koja je uglavnom bila taj-

na, događa u realnom vremenu, pred milijunskim auditorijem i koristi sredstva masovnog

65 Klaić, B. (2007) Rječnik stranih riječi. Zagreb: Školska knjiga, str. 1099.

26

Zbornik radova

komuniciranja. Kao cilj javne diplomacije postavljeno je razvijanje i njegovanje željenog imidža nacionalnog identiteta odnosno države stvarajući plodno tlo i razumijevanje iz-među nacija i naroda, stoga se u svojoj realizaciji ne temelji samo na diplomatskim vješti-nama, nego i na učinkovitoj medijskoj, kulturnoj i drugim strategijama. Značajno je šest prirodnih kanala putem kojih nastaje nacionalni imidž, a to su turistička promocija kao i iskustva ljudi iz prve ruke, pri posjetu državi u svojstvu turista ili poslovnih putnika, izvo-zni proizvodi, koji predstavljaju moćne veleposlanike imidža svake države u inozemstvu, ali samo tamo gdje je jasno iskazana njihova zemlja podrijetla, političke odluke državne vlade, način na koji država dolazi do ulaznih ulaganja, regrutiranja stranih talenata i stu-denata te prisutnost stranih tvrtki u državi, kroz kulturnu razmjenu i kulturne aktivnosti te izvozne kulturne proizvode: svjetska turneja sportske ekipe, snimke slavnih glazbenika, radovi pjesnika, pisaca i filmskih radnika, te sami državljani određene države kao što su istaknuti državnici, medijske i sportske zvijezde, kao i populacija općenito. U radu je prika-zan koncept „meke moći“ i uloga nacionalnog imidža u javnoj diplomaciji kroz suvremeni komunikacijski aspekt javne diplomacije i to kroz aktivnosti koje se taktički prilagođavaju ciljanoj publici, a angažirano djelovanje u javnoj diplomaciji jednako je važno kao i stalno preispitivanje korištenih komunikacijskih kanala.

Zaključno, u uvjetima globalizacije i međuovisnosti vladina i nevladina sektora, tradi-cionalne metode informiranja javnosti imaju neusporedivo slabiji učinak od suvremenih metoda komuniciranja te je od velike važnosti biti u toku sa najnovijim sredstvima komu-nikacije. Države u javnoj diplomaciji desetljećima koriste elektronske medije i internet, ali je posljednjih nekoliko godina naglo porasla popularnost društvenih mreža preko kojih se može privući pozornost ciljane publike na mnoga pitanja koja su važna za image jedne zemlje. Tako je današnja moć svakog lidera gotovo nemoguća bez jake digitalne prisutno-sti, a mjeri se brojem followera, fanova i interakcija. Od brojnih društvenih mreža, Twitter je najprikladniji za brzu razmjenu poruka svjetskih vođa koji svoja stajališta jednostavno prenose javnosti i dobivaju povratnu reakciju građana i drugih političara, ali mogu poslati brz i precizan demanti eventualnih netočnih informacija objavljenih u medijima.

LITERATURA 1. Anholt, S. (2007) Competitive Identity: the new brand management for nations, cities and regions.

London: Palgrave Macmillan2. Bokel, John (2003) Information as an Instrument and a Source of National Power. Industrial Col-

lege of The Armed Forces. National Defence University, Washington Dc. 2002-2003.3. Buzan, B. (1991) People, States and Fear: An agenda for International Security Studies in the Post-

-Cold War Era. London: Harvester Wheatsheaf4. Collins, A. (2010) Suvremene sigurnosne studije. Zagreb: Politička kultura5. Ellis, Bryan W. The International Legal Implications and Limitations of Information Warfare:

What Are Our Options? Carlisle Barracks, PA: Army War College, 2001. p 29. (http://handle.dtic.mil/100.2/ADA389043)

6. Freeman, Bryan R. (2005.) The Role of Public Diplomacy, Public Affairs, and Psychological Opera-tions in Strategic Information Operations. Monterey, CA Naval Postgraduate School, 2005, p77.(http://www.dtic.mil/cgi-bin/gettrdoc?ad=ada435691&location=u2&doc=gettrdoc.pdf )

7. Full-spectrum dominance”. Joint Vision 2020 (2000.) America‘s Military: Preparing for tomorrow, Washington, D.C., US Government Printing Office, June 2000.

8. Geoff R. Berridge (2004) Diplomacija: Teorija i praksa. Podgorica: Fakultet političkih nauka

27


9. GFK, Nation Brands Index, dostupno na: http://nation-brands.gfk.com/(pristupljeno: 25. lipnja 2017)

10. Glavaš Kovačić, L. (2013) Komunikacijski aspekti javne diplomacije, Političke analize, 4 (13), str. 61-64.

11. Gotal, M. (2015) Kulturna diplomacija Republike Hrvatske, Polemos, 18 (2), str. 141-162.12. Grizold, A. (1997) Međunarodna sigurnost: teorijsko-institucionalni okvir. Zagreb: Fakultet po-

litičkih znanosti13. Jelisić, J. (2012) Javna diplomatija: Ka evropskom glasu u globalnom dijalogu. Zagreb – Sarajevo:

Synopsis 14. Jurišić, K., Keller, I. (2007) Kulturna diplomacija, Međunarodne studije, 7 (3-4), str. 143-154.15. Klaić, B. (2007) Rječnik stranih riječi. Zagreb: Školska knjiga16. Križman Pavlović, D. (2008) Marketing turističke destinacije. Zagreb: Mikrorad d.o.o.17. Melissen, J. (2005) The New Public Diplomacy: Between Theory and Practice, u: The new public

diplomacy: soft power in international relations, Melissen, J. (ur.). Basingstoke – New York: Pal-grave Macmillan

18. Nye, J. S. (2004) Soft Power: The Means to Success in World Policits. New York: Public19. Nye, S. J. (2002) The Paradox of American Power. Oxford: Oxford University Press20. Pičuljan, Z. (2007) Diplomacija kao državna služba. Zagreb: Društveno veleučilište21. Plan B, Kako društvene mreže mijenjaju tradicionalnu diplomaciju, dostupno na: http://planb.

hr/kako-drustvene-mreze-mijenjaju-tradicionalnu-diplomaciju/ (pristupljeno: 25. lipnja 2017.)22. Samuelson, P., Nordhaus, W. (2000) Ekonomija, McGraw-Hill, Inc.23. Skoko, B. (2009) Država kao brend: upravljanje nacionalnim identitetom. Zagreb: Matica hrvatska24. Skoko, B., Kovačić, V. (2009) Koncept meke moći država i njegova primjena na Republiku Hr-

vatsku, Polemos, 12(1), str. 29.-49.25. SOA, Strategija nacionalne sigurnosti Republike Hrvatske, dostupno na: https://www.soa.hr/

UserFiles/File/Strategija_nacionalne_sigurnosti_RH.pdf (pristupljeno: 25. lipnja 2017.)26. Stić, D. (2010) Marketing u turizmu i marketinški menadžment destinacije. Split: Beretin d.o.o.27. Tatalović, S. (2009) Obrambeno i sigurnosno obrazovanje u 21. stoljeću. Zagreb: Politička kultura28. Tatalović, S., Bilandžić, M. (2005) Osnove nacionalne sigurnosti. Zagreb: Ministarstvo unutarnjih

poslova Republike Hrvatske 29. Treadwell, Mark B. (1998) When Does an Act of Information Warfare Become an Act of War:

Ambiguity in Perception, Carlisle Barracks, PA: Army War College, May 1998. p 47. (http://han-dle.dtic.mil/100.2/ADA345572 )

30. Tuđman, M. (2013) Izvještajne službe i meka moć. izlaganje sa skupa, National security and the future, Vol.14 No.1 Ožujak 2013., str. 9-22

31. Tuđman, M. (2014) Informacijske operacije i mediji ili kako osigurati informacijsku superiornost, National security and the future, Vol.10 No.3-4 Prosinac 2009.

32. Ustav Republike Hrvatske, NN 56/90, 135/97, 8/98, 113/00, 124/00, 28/01, 41/01, 55/01, 76/10, 85/10, 05/14

33. Vrabec- Mojzeš, Z. (2008) Javna diplomacija i mediji, Medianali, 2 (4), str. 175-198.34. Vukadinović, R. (2004) Politika i diplomacija. Zagreb: Politička kultura

INTERNET IZVORI

1. CNN, www.cnn.com 2. Hrvatska turistička zajednica, www.htz.hr3. Hrvatski olimpijski odbor, www.hoo.hr 4. Twiplomacy, www.twiplomacy.com5. Večernji list, www.vecernji.hr 6. Vlada Republike Hrvatske, www.vlada.gov.hr

28

Zbornik radova

ZNAČAJ I VREDNOVANJE INTELEKTUALNOG KAPITALA U OKVIRU NEMATERIJALNE

IMOVINE

Aleksandra Broćeta1

Sažetak Cilj rada je isticanje značaja intelektualne svojine, kao dragocjenog kapitala pojedinaca, koji u svakodnevnoj borbi sa konkurencijom pokušavaju pronaći, sačuvati i oploditi djelatnost za koju su se školovali i stekli potrebna znanja i vještine. Poznato je da svaki čovjek posjeduje od-ređeni talenat i sklonost ka naučnim, zanatskim, umjetničkim, sportskim i ostalim pozivima. Zanimljivo je da nedostatak talenta često nadoknađuju velika upornost i trud.Glavni osvrt na intelektualni kapital kroz naučni rad baziraće se na vrednovanju nematerijalne imovine u medijskim kućama, kroz pojedince, glavne nosioce proizvodnje programa. Takođe, potreba za ostvarivanjem autorskih prava u vrtlogu plagijarizma svakodnevno oslikava talase nepravilnosti u funkcionisanju izdavaštva (objavljivanje knjiga, naučnih radova i časopisa). Internet, najpopularniji medij sa društvenim mrežama i portalima nalazi se na naslovnoj strani pritiska javnosti i obraćanja pažnje na svaki detalj u iznošenju raznih podataka i informacija.Da li i koliko poslodavci u medijskim kućama cijene i nagrađuju vještine i intelektualne spo-sobnosti talentovanih i sposobnih izvršilaca specifične djelatnosti? Na koji način riješiti problem odlaska kvalitetnog intelektualca u konkurentsku kuću? Da li je medijska etika prisutna u ne-milosrdnoj borbi za ostanak i napredovanje u poslu? Na navedena pitanja autor će pokušati dati odgovore kroz pisanje rada na temu: „Značaj i vre-dnovanje intelektualnog kapitala u okviru nematerijalne imovine“.

Ključne riječi: intelektualni kapital, nematerijalna imovina, medijske kuće, plagijarizam

AbstractThe aim of this manuscript is to highlight the importance of the intellectual property as a va-luable capital of individuals, the daily struggle with competitors trying to find, save and ferti-lize the activity for which they were trained and gained the necessary knowledge and skills. It is known that each person possesses a certain talent and inclination towards science, craft, art, sports and other professions. It is interesting that a lack of talent has often been compensated with a large perseverance and hard work.The main overview of the intellectual capital of the scientific work will be based on the valu-ation of intangible assets in the media, through individuals, the main carriers of production programs. Also, the need for management of copyright in the maelstrom of plagiarism everyday depicts waves of irregularities in the functioning of publishing (publishing of books, scientific papers and journals).

1 Mr Aleksandra Broćeta, e mail: [email protected]

Pregledni radUDK 657.92:330.14DOI 10.7251/BLCMES1801028BCOBISS.RS-ID 7634200

29


Internet, the most popular media with social networks and portals, has been located on the front side of a public pressure and attention to every detail in the presentation of various data and information. Do the employers in the media and to which extent respect and reward skills and intellectual abilities of talented and capable performers of specific activities? On which way to solve the pro-blem of the intellectual quality departure in competitive house? Is media ethics present in the relentless struggle to remain and progress in work?On the above issues, the author will try to give answers by writing a paper on the topic: “The Importance and valuation of intellectual capital within intangible assets”.

Keywords: intellectual capital, intangible assets, media, plagiarism

UvodPosmatrači stanja u društvu i u ekonomiji često su u prilici da procjenjuju kvalitet pre-

zentera određene djelatnosti. Subjektivni utisak i na osnovu njega kreiran sud donosi raz-ličite zaključke. Za javno mnjenje najinteresantnija tema je visina ličnog dohotka, odnosno „pretplaćenost“ izvršilaca posla. Kruto posmatrano, za širi auditorijum svi su pretplaćeni i „niko ništa ne radi“. Ako posmatrači slučajno primijete određen kvalitet i sposobnost, čude se zašto se kvalitetna osoba još zadržava na teritoriji koja nije u stanju da adekvatno nagradi izvršioca posla.

Ulazak u jednu kompaniju predstavlja prvi korak ka prezentovanju intelektualne svo-jine sa precizno isplaniranim potezima i načinom komunikacije. Vrhunski ljekar, advo-kat, ekonomista, informatičar, pravnik, arhitekta, voditelj, glumac, sportista nosi sa sobom ogromnu odgovornost, jer se od njega najčešće očekuje „čudo“, odnosno preokret u poslo-vanju i obaveznom donošenju uspjeha.

Cilj je – biti korak ispred konkurencije. A to se može postići sa zaposlenima koji pos-jeduju savršen, individualni kapital, uokviren talentom, znanjem i vještinom, kao i svako-dnevnom motivacijom. Navedeno se odnosi na ljudski kapital, koji je duboko povezan sa strukturalnim kapitalom, kao zaokruženom cjelinom preduzeća ili organizacije.

Kompanija sa pronicljivim menadžmentom apsolutno drži konce u svojim rukama i bazira se na adekvatnom vrednovanju kvalitetnog kadra. Inovacije, koje su plod i rezultat višegodišnjeg rada treba pažljivo i pametno vrednovati. Eventualni propusti mogu presku-po koštati organizaciju, koja se više ne može oporaviti nakon neadekvatnog nagrađivanja inovatora i inovacija.

Intelektualni kapital – temelj psihološkog uspjeha„Psihološki uspjeh je osjećaj ponosa i postignuća, koji proizlazi iz postizanja životnih

ciljeva, koji nisu ograničeni na dostignuća na poslu. Psihološki uspjeh je više pod kontro-lom zaposlenih. Posebno preovladava u novoj generaciji osoba koje se pridružuju radnoj snazi. Generacija nazvana generacijom „x“ nije impresionirana statusnim simbolima, želi fleksibilnost u obavljanju poslovnih zadataka i želi da radi nešto smisleno.“2

Generacije druge decenije XXI vijeka, koje stupaju u radni odnos, žele maksimalno is-koristiti svoje znanje i umješnost ne pristajući na gubljenje vremena ispraznim boravkom na poslu. Ova tvrdnja se odnosi na multitalentovane intelektualce, koji gledaju naprijed i

2 Noe R, Hollenbeck J., Gerhard B., Wright P., Menadžment ljudskih resursa, Mate, Zagreb, 2006., str. 319

30

Zbornik radova

koji žele munjevitom brzinom savladati sve prepreke. U tome ih može spriječiti usporenost menadžmenta i nerazumijevanje neadekvatnih kolega, koji rade na sličnim pozicijama. Sv-jesni znanja koje imaju u intelektualnom vlasništvu nude mnogo i traže još više, apsolutno ne zadržavajući se u neodgovarajućim kompanijama. Želja za usavršavanjem prepliće se sa modelima naprednijih i bogatijih država u kome je svaka završena sekunda daleka prošlost, a minute koje dolaze šansa za dokazivanje. Takođe, mladi intelektualci su svjesni da znanje koje posjeduju moraju svakodnevno proširivati.

„Inoviranje znanja je obnavljanje prevashodno stručnih znanja putem različitih obli-ka funkcionalnog obrazovanja (seminara, kurseva, predavanja i sl.). Usljed intenzivnog razvoja nauke, tehnike i tehnologije ranije stečena znanja brzo zastarijevaju, pa se javlja konstantna potreba za organizovanim inoviranjem znanja. U organizacijama, koje vode adekvatnu, kadrovsku politiku, proces inoviranja znanja se obavlja organizovano tj. na osnovu utvrđenih planova i programa obrazovanja saglasno sa razvojem i tekućim potre-bama organizacije.“3

Posmatrajući različite djelatnosti počevši od najvažnije, medicinske nauke, preko obra-zovnih institucija do prehrambenih kompanija, a završavajući sa medijima, primjećujemo da se svakodnevno ulaže u nova dostignuća. Nekoliko godina je potrebno da se izumi novi lijek, koji će pomoći čovječanstvu da prevaziđe određenu bolest. Stare vještine uče-nja ustupaju svoje mjesto novom, bržem i lakšem savladavanju naučnih zadataka. Odgo-vor na improvizovanu genetsku hranu traži se u organskom voću i povrću. Medijske kuće svakodnevno prelaze sa analognog na digitalni signal osavremenjujući tehniku i uređaje za proizvodnju zvuka.

„Ako kažemo da jedna firma vrijedi onoliko koliko znaju zaposleni u njoj i da intelek-tualni kapital predstavlja njen IQ (koeficijent inteligencije), onda nimalo ne čudi činjenica da firme sve više pažnje posvećuju obuci i učenju svojih zaposlenih. Govoreći o radnicima znanja Peter Drucker je iznio stav da postojeće znanje pred naletom novog permanentno za-starijeva i radnici znanja moraju redovno da se vraćaju u škole, ističući važnost koje stalno učenje i usavršavanje ima za savremenog radnika u ekonomiji znanja.“4

Pojam „znati kako“ više nije dovoljan kao smjernica u radu. Neophodno je „znati zašto“ i „znati kome“. Neophodno je razumjeti poslovanje da bi se upotrijebilo znanje i ostvariti poslovne odnose sa klijentima i okruženjem kompanije.

Na teritoriji bivše Jugoslavije radni vijek je najčešće počinjao i završavao se u jednom preduzeću. Danas se u nekim preduzećima i ustanovama isti završava prije ostvarenih uslova za penziju sa isplaćivanjem otpremnine i odlaskom na biro za zapošljavanje ili sa stečenim minimalnim uslovima za ostvarivanje penzije, dok u Americi prosječan boravak u jednoj kompaniji iznosi najviše pet godina. Na taj način ljudi sa zavidnom, intelektual-nom svojinom biraju novu kompaniju koja im nudi bolje uslove. Ne postoji limit u staro-snoj dobi, što dovodi do rasterećenja za osobe u srednjim godinama. Glavni problem sre-dnje generacije na teritoriji BiH i okruženja je „otpisivanje“ njihovog znanja, sposobnosti i vještina zbog navodne „starosti“. Prije dvadesetak godina mladi ljudi su imali problem pri zapošljavanju, jer su premladi, a u današnje vrijeme, srednje generacije imaju problem zbog nedostatka mladosti.

3 Sajfert Z., Menadžment ljudskih resursa, Feniks, Inđija, 2006., str. 2574 Đorđević, Pavić J., Menadžment ljudskih resursa, Singidunum, Beograd, 2001., str. 142

31


Zbog svega nabrojanog dolazi do „odliva mozgova“, koji se manifestuje nedostatkom adekvatnog kadra u svim privrednim i društvenim djelatnostima.

„Značajno je napomenuti i jedan od čestih izvora nesporazuma: intelektualni kapital je znatno širi pojam od intelektualne svojine (intellectual property, odatle se u literaturi skraćeno naziva sa IP), koja se odnosi na kupljene patente. Takođe je širi i od akvizicionog „gudvila“ (engl. goodwill), koji predstavlja nekvalifikovani, pretplaćeni iznos kada jedna firma kupi drugu i objašnjava se sinergijom, reputacijom, osvojenim tržištima.“5

Intelektualna svojina„Intelektualnu svojinu čini skup prava, koja određuju sudbinu proizvoda uma ili inte-

lekta. Prava, koja neko ima u odnosu na ove proizvode razlikuju se od skupa prava, koja čine opipljivu, realnu ili neopipljivu svojinu. Intelektualna svojina se značajno razlikuje od drugih tipova svojine po tome što se može podijeliti sa drugima bez gubljenja ijednog njenog dijela. Kada je riječ o intelektualnim proizvodima, bili oni ideje, izraz ideja, izumi, otkrića ili nešto slično početno pitanje glasi: Na koju vrstu intelektualnih proizvoda iko može da položi ikakvo valjano vlasničko pravo?“6

Da li postoji način da se neka ideja sačuva, ako neka druga osoba ima sličnu ideju? Odgovor na ovo pitanje oslanja se na činjenicu da se intelektualna svojina može zakonski zaštititi skupom prava u obliku kopirajta, patentiranja i poslovne tajnosti. Ideje se mogu pretočiti u knjige, pjesme, pozorišne komade obezbjeđivanjem autorskog prava na građu. Pojavom novog zaposlenog u organizaciji, koji otkriva lične ideje, pronalaske, matema-tičke jednačine i prezentuje ih u službu i na korist kompanije je od izuzetnog značaja, a povjerljivo osoblje je dužno da čuva poslovnu tajnu određen period. Poslovna tajna je od velikog značaja za očuvanje povjerljivih podataka i spada u intelektualnu svojinu određe-ne kompanije.

„Poslovna tajna i znanje su značajni oblici intelektualne svojine. Oni uključuju zaštićene poslovne informacije (tehničke, finansijske, strateške), koje vlasniku obezbjeđuju prednost nad konkurencijom (tzv. know – how). Poslovna tajna je podatak, koji nije poznat javnosti, a što ga čini vrednijim i koji zahtijeva napore da se ta tajna održi. Tajnost se može održati ugovorom o povjerljivosti podataka.“7

Promjena radnog mjesta, odnosno prelazak iz jedne kompanije u drugu, najčešće se odvija zbog boljih uslova u novoj kompaniji, koji povećavaju motivisanost. Kvalitet i vri-jednost znanja doprinosi osvježenju poslovne djelatnosti. Novo znanje i nove ideje su ne-prikosnovena intelektualna imovina pojedinca od koga se očekuje da opravda očekivanja. Koliko će pojedinac doprinijeti kompaniji uzročno-posljedično zavisi od uzvraćanja kom-panije i vrednovanja novozaposlene osobe. Rivalitet i konkurencija postoji između kom-panija, ali i između zaposlenih, koji bi trebalo da sačinjavaju tim programiran za uspjeh i streme ka istom cilju.

Ako se osvrnemo na izdavačku djelatnost, svakodnevno se objavljuju stručne knjige, časopisi, beletristika, naučni radovi itd. Pojava knjiga na policama knjižara pretpostavlja

5 Gajić N., Razvoj metode za mjerenje intelektualnog kapitala preduzeća, doktorska disertacija, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2017., str. 11

6 De George R., Poslovna etika, Filip Višnjić, Beograd, 2003., str. 3037 CaSA projekat, Priručnik za zaštitu prava intelektualne svojine, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd,

str. 14

32

Zbornik radova

da se samo na navedenom mjestu mogu kupiti knjige, ako ne računamo web stranice knji-žara i izdavača preko kojih se mogu naručiti knjige. Međutim, stvarnost je drugačija. Na prodajnim štandovima uličnih sajmova knjiga pojavljuju se iskopirane knjige novih i starih izdanja. Ako se u knjizi ne navede da su autorska prava zaštićena i da je svako kopiranje krivično djelo, onda prodavci na štandovima nisu odgovorni za kopiranje. Stvarnost nam pokazuje da se i u tom slučaju krše autorska prava. Autor ovog rada iz ličnog iskustva po-tvrđuje konstataciju da se do knjiga, štampanih u određenoj štampariji može doći nele-galnim putem. Drugo izdanje moje knjige „NJEŽNO“8 iz oblasti književnosti pojavilo se u prodaji na uličnom štandu, prije nego što se isto pojavilo u zvaničnoj prodaji. Iz ličnog iskustva potvrđujem da se vodi velika borba za zaštitu prava, koja je često neostvariva, jer se teško stiče kontrola nad intelektualnom svojinom, koja je ponuđena javnosti u vidu štampanih knjiga, časopisa, muzičkih izdanja itd.

Nematerijalna imovina u okviru intelektualnog kapitala u medijskim kućama

„Pod pojmom intelektualnog kapitala se podrazumijeva stvaralačka primjena znanja o proizvodnji ili bilo kojoj drugoj kreativnoj djelatnosti, sposobnost da se nevidljiva imo-vina poput znanja pretvara u proizvode i usluge, koji donose vrijednost. Prema definiciji Britanca Hugha MacDonalda, intelektualni kapital predstavlja znanja, koja postoje unutar preduzeća i koja se mogu koristiti za kreiranje konkurentske prednosti – drugim riječi-ma, to je suma svega što svi zaposleni unutar preduzeća znaju i što izoštrava konkurentske prednosti preduzeća.“9

Radio-stanice i TV kuće imaju problem pronalaska adekvatnog kadra za obavljanje specifične vrste djelatnosti. Pomisao na radio-program vodi nas do muzike, informacija i reklamnog sadržaja. Da bi se na berzi rada pronašao kvalitetan voditelj i muzički urednik, neophodno je pažljivo praćenje konkurencije. Poznavanje muzike iziskuje veoma široko znanje muzičkih stilova, muzičara, kao i pjesama. Poziv muzičkog urednika je karakteristi-čan, jer ne pravi limit u starosti. Čak je poželjno da osoba sa više životnog iskustva donese svoje ideje, odnosno dio individualne, intelektualne svojine sa pretpostavkom direktora da je ista pratila muziku i njen razvoj paralelno sa ličnim razvojem. Navedena konstatacija ne omalovažava muzičko znanje mlađih osoba, ali na neki način daje malu prednost kod zapošljavanja. Postoje osobe za koje se slobodno može reći da su „muzičke enciklopedije“ i iste, udružujući se sa već postojećim timom, prave korak ispred konkurencije. Slušanost radio-stanice mjeri se kvalitetom programa u kome voditelji, urednici i svi zaposleni pru-žaju svoje umijeće, znanje, maštovitost i entuzijazam.

Voditelji, kao nosioci programa, takođe su veoma važan dio intelektualnog kapitala radio-stanica i TV kanala. Ako su motivisani i cijenjeni od strane poslodavca, „čine čuda“ i animiraju veliki auditorijum. Autorske emisije ne mogu ostaviti utisak na slušaoce i gle-daoce, ako ne postoji „ono nešto“ što isijava posebnošću i koje se odnosi na urođene i ste-čene vještine.

Treća karika lanca vlasnika intelektualnog kapitala odnosi se na umješne zaposlene, koji se bave sektorom marketinga. Ako ne posjeduju talenat, znanje i ideje, uništavaju finansij-8 Broćeta A., NJEŽNO, II izdanje, Besjeda, Banja Luka, 2017. 9 Sundać D., Škalamera D. , Babić M, Poslovno okruženje i intelektualni kapital, Ekonomski fakultet, Rijeka, 2016., str.

154

33


ski temelj opstanka medija. Dolazak adekvatne osobe na određeno mjesto u medijima, čini riješenu ogromnu stavku u opstanku, funkcionisanju i prosperitetu medija.

Moderno vrijeme sa strahovito brzim tehnološkim napretkom iziskuje zapošljavanje vrhunskog, tehničkog osoblja, informatičara i elektroinženjera. TV kuće prelaze na digi-talni signal emitovanja programa. Radio-stanice svoj rad zasnivaju na digitalnim mikseta-ma i predajnicima sa ogromnom snagom, koji frekvencijom pokrivaju veliki dio teritorije. „Digitalno okruženje i digitalna sredstva dostave zaštićenog sadržaja i ne samo zaštićenog sadržaja, već i investicija, koju pojedinci odnosno pravna lica ulažu u stvaranje, odabir i tehničku izvodljivost predmeta srodnih prava (npr. PRAVO NA SIGNAL, kao inicijalno pravo emisionih preduzeća), učinilo je autorskopravnu zaštitu slabom i lako povredivom kategorijom. Kao direktna posljedica, sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava morao je radi svog opstanka da dostigne novi cilj – da sistem funkcionisanja pri-lagodi potrebama i diktatu digitalnog okruženja i digitalnim sredstvima dostava sadržaja i korišćenje zaštićenih dijela i sadržaja. Takozvana Digitalna agenda Svjetske organizaci-je za intelektualnu svojinu – WIPO 2, u okvir svojih aktivnosti na osnaženju i promociji prava intelektualne svojine, postavila je na značajno mjesto interaktivna sredstva digitalne tehnologije – posebno Internet kao jedan od primarnih ciljeva jednoobraznog, međuna-rodnog, pravnog rješenja, koji bi regulisao sve slučajeve interaktivnog korištenja sadržaja putem mreže.“10

Pored materijalne svojine (radio i TV tehnička oprema), nezaobilazan segment je on--line emitovanje programa.

„Zakonodavci ne uspevaju da prate dinamiku razvoja Interneta, tako da danas ne po-stoji neki dovoljno efikasan mehanizam, koji bi adekvatno odgovorio na količinu kršenja prava intelektualne svojine na globalnoj mreži. Da li je povreda prava učinjena na Interne-tu, to samo po sebi ne menja način zaštite, koja se nezavisno od oblika kršenja vrši sudskim putem. Zaštita od takvih oblika kršenja zahteva puno rada ‘na terenu’, sa dosta prepreka, jer je Internet nedefinisano prostranstvo, bez državnih međa kakve postoje u realnom svetu“, rekao je za Marketing mrežu Dejan Đukić, rukovodilac Sektora za opšte i pravne poslo-ve Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).“11

Svaka firma, koja želi on-line poslovanje mora otvoriti Internet domen kao sastavni dio identiteta. Neke firme koriste lični domen, a pojedine firme registruju domene pod imenom tuđih irmi.

„Dinamičan razvoj Interneta naterao je pre više od decenije WIPO (Svetsku organiza-ciju za intelektualnu svojinu) i ICANN (Internet korporaciju za dodeljene nazive i brojeve) da razviju mehanizam za brzo rešavanje sporova u vezi naziva domena (UDRP).“12

„Naziv domena je adresa web sajta. Ime domena omogućava da se lako pamti Internet adresa, a to se može prevesti Domain Name System-a u numeričke adrese, koje koriste mrežni sistem. Preciznije ime domena se sastoji od jednog ili više dijelova, koji su konven-cionalno spojeni i omeđeni tačkicama kao npr. .something.com.“13

10 Rudić, Dimić Lj., Zaštita intelektualne svojine na Internetu, Zavod za intelektualnu svojinu, Beograd11 https://marketingmreza.rs/intelektualna-svojina-u-digitalnom-okruzenju/, preuzeto sa Interneta 12.8.2018, 22:5812 https://marketingmreza.rs/intelektualna-svojina-u-digitalnom-okruzenju/, preuzeto sa Interneta 12.8.2018, 23:0413 CaSA projekat, Priručnik za zaštitu prava intelektualne svojine, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd,

str. 15

34

Zbornik radova

Nove ideje na radiju i televizijiUstaljena šema programa na radiju i televiziji često dovodi do nezainteresovanosti slu-

šalaca i gledalaca. Dugogodišnji program sa anemičnim programskim sadržajem gasi entu-zijazam izvršilaca istog. Kada se pojavi novo TV lice sa specifičnim idejama, koje sprovodi u program, pogled javnosti se automatski usmjerava prema zanimljivom sadržaju. Ideja za novu emisiju postaje interesantna prvenstveno direktorima medijskih kuća, koji ulaze u borbu za dolazak voditelja na određenu radio-stanicu i televizijski kanal. Ovu konstataciju potvrđuje primjer nekoliko TV kuća u Banjaluci, koje su animirale voditelje sa specifičnim idejama i načinom vođenja programa da pristupe istim.

Intelektualni kapital na radiju obuhvata visprene, sposobne urednike, voditelje, tonske realizatore, tehničko osoblje, koji pod vođstvom entuzijaste direktora spretno uklapaju in-telektualni kapital sa fizičkim i monetarnim.

„Dakle, sav kapital može biti prikazan na više načina: u dve grupe/forme (materijalna i nematerijalna), tri grupe (fizički, intelektualni, monetarni), četiri grupe (fizički, monetarni, ljudski, strukturni) ili čak šest grupa ekvivalentnih IIRC klasifikaciji (monetarni, proizve-deni, prirodni, organizacioni, ljudski, relacioni). Strogo govoreći ne postoje dva kapitala ili šest kapitala, već cjelokupan koncept kapitala kao akcija vrijednosti može biti objedinjen ili razvrstan po potrebi za najbolju prezentaciju i objašnjenje (npr. specifične organizacije).“14

„Radnici znanja su pokretljivi. Oni mogu da odu. Oni posjeduju svoje sredstvo za rad što je njihovo znanje. Već pedeset godina nam je poznato da novac sam po sebi ne može da motiviše na rad. Nezadovoljstvo novcem užasno demotiviše. Zadovoljstvo novcem je higijenski faktor, kao što ga je Frederik Hecberg nazvao prije punih četrdeset godina u svojoj knjizi iz 1959. godine The Motivation to work. Ono što motiviše radnike znanja je ono što bi motivisalo volontere. Njima je prije svega potreban izazov. Neophodno im je da vide rezultate.“15

Medijska etika u vidu poštovanja zaposlenih, konkurencije i konzumenata programa igra veliku ulogu u konkurentskoj borbi. Poštovanje intelektualne svojine svakog pojedin-ca, a posebno inovatora doprinosi ukupnom zadovoljstvu koje proizvodi uspjeh. Nema-terijalna svojina je mnogo značajnija od materijalne, jer sve što se može kupiti i popraviti, lako je rješivo. Ideja se pojavi ili je nema. Ideja kao zaštitni znak uvodi u svijet prosperi-teta. Poslodavac, koji ne zna procijeniti kvalitet zaposlenih, automatski gubi i često toga nije svjestan dok ne dođe do momenta kada preovladava medijski pad i gubitak rejtinga slušanosti i gledanosti.

Vrednovanje intelektualnog kapitalaUpotrebna vrijednost intelektualnog kapitala veoma je važna informacija za kompaniju,

organizaciju i medijsku kuću. Koliko individualnog znanja se „slijeva“ u zajednično zna-nje toliko kompanija pravi iskorak u odnosu na konkurentske kompanije. Postoji nekoliko metoda za mjerenje vrijednosti intelektualnog kapitala: metoda finansijske procjene, me-toda mjerenja vrijednosti i metoda procjene vrijednosti. Dakle, postoji novčani i nenovčani kriterijumi za procjenu vrijednosti. Metode u kojima se ne uzima novac kao parametar

14 Gajić N., Razvoj metode za mjerenje intelektualnog kapitala preduzeća, doktorska disertacija, fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2017., str. 49

15 Drucker P., Moj pogled na menadžment, Asee Adizes, Novi Sad, 2003., str. 67

35


mjerenja korisnije su za mjerenje, jer je intelektualna svojina nematerijalna imovina. Korist od metoda za mjerenje je višestruka, a posebno se odnosi na sticanje uvida menadžmentu o poslovnoj situaciji u kompanijama radi unapređivanja poslovanja. Metode za mjerenje se bave internim mjerenjem, a metode za procjenu eksternim pogledom na kompaniju i njeno poslovanje radi pravilne procjene finansijske vrijednosti.

Slika 1: Šema mjerenja intelektualnog kapitala (autor)

Izvještaj o rezultatima mjerenja intelektualnog kapitala skraćeno se naziva IC izvje-štaj. „IC izvještaj predstavlja suplement tradicionalnim, finansijskim izvještajima (bilansu stanja i uspjeha), jer ih upotpunjava mjerama i kriterijumima, koji im nedostaju da bi bili sveobuhvatni. Ciljna grupa IC izvještaja mogu biti sve interesne grupe i pojedinci, koji su od značaja za organizaciju. Oni se mogu podijeliti u dvije grupe – internu i eksternu. In-terna grupa obuhvata menadžment, sve zaposlene i organizacione jedinice, dok eksterna obuhvata investitore, potencijalne zaposlene, potrošače, partnere itd.“16

ZAKLJUČAKSvakodnevno „skeniranje“ konkurencije na regionalnom i svjetskom nivou vraća po-

gled prema matičnoj kompaniji i automatski stvara poređenje uspjeha, materijalne i nema-terijalne imovine i pozicije na tržištu. Uspjeh ili eventualni neuspjeh neminovno dovodi do razmišljanja o značaju, koristi i vrednovanju intelektualnog kapitala. U dosadašnjem izlaganju, akcenat je stavljen na rad medijskih kuća, provlačeći progresivno napredovanje tehnologije, praćeno etikom i isticanjem negativnih pojava u izdavaštvu, kao i korištenju signala frekvencije radio i TV kuća.

Vrijednost intelektualnog kapitala u jednoj kompaniji ili medijskoj kući je od ogromnog značaja, jer najbolja tehnička oprema ništa ne vrijedi bez radnika znanja, zaposlenih, koji u dinamičnom okruženju svakodnevno doprinose prosperitetu. Intelektualni kapital nije

16 Štebih S., Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u savremenim organizacijama, Master rad, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011, str. 27

36

Zbornik radova

„kvarljiva roba“, već nematerijalna vrijednost koja se dijeljenjem ne može potrošiti. Direk-tori i vlasnici radio-stanica i TV kanala trebalo bi prema specifičnom, zaposlenom kadru da imaju sličan osjećaj kao treneri sportskih klubova prema talentovanim sportistima i režiseri prema vanserijskim glumcima. „Dres“ se lako mijenja, poenta je u prepoznavanju kadra, koji na specifičan način doprinosi uspjehu i posebnosti.

U radu su prikazana naučna mjerenja intelektualnog kapitala kompanije kao nemate-rijalne imovine, međutim osjećaj prepoznavanja talenta, znanja i ideja čini vjerodostojniji pokazatelj kojim poslovnim putem jedna kompanija treba da krene i kako se tim putem sigurno putuje na uzavrelom tržištu ponude i potražnje.

LITERATURA1. CaSA projekat, Priručnik za zaštitu prava intelektualne svojine, Univerzitet u Beogradu, Poljo-

privredni fakultet, Beograd2. De George R., Poslovna etika, Filip Višnjić, Beograd, 2003.3. Drucker P., Moj pogled na menadžment, Asee Adizes, Novi Sad, 2003.4. Đorđević, Pavić J., Menadžment ljudskih resursa, Singidunum, Beograd, 2001.5. Gajić N., Razvoj metode za mjerenje intelektualnog kapitala preduzeća, doktorska disertacija, Fa-

kultet tehničkih nauka, Novi Sad, 2017.6. Noe R, Hollenbeck J., Gerhard B., Wright P., Menadžment ljudskih resursa, Mate, Zagreb, 2006.7. Rudić, Dimić Lj., Zaštita intelektualne svojine na Internetu, Zavod za intelektualnu svojinu, Be-

ograd8. Sajfert Z., Menadžment ljudskih resursa, Feniks, Inđija, 2006.9. Sundać D., Škalamera D., Babić M, Poslovno okruženje i intelektualni kapital, Ekonomski fakul-

tet, Rijeka, 2016.10. Štebih S., Uticaj liderstva na razvoj intelektualnog kapitala u savremenim organizacijama, Master

rad, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.

INTERNET IZVORI1. https://marketingmreza.rs/intelektualna-svojina-u-digitalnom-okruzenju/

37


МЕДИЈСКА ЦЕНЗУРА: СЛОБОДА НАСУПРОТ ОДГОВОРНОСТИ

Михајло Манић1, Слободан Симовић2

АпстрактАутори у раду истичу да је медијска цензура, у мирнодопско време, знак ауторитарних режима. Медијска цензура је глобална појава која је годинама указивала на појаву информативне аномалије. Цензура одржава државу стабилном и мирном, док је основни мотив да се јавности ускрате информације које потенцијално могу угрозити власт. Светска интернетска повезаност, у савременој ери, омогућава неконтролисану покретљивост информација које пролазе кроз и изван просторних граница у минималном времену. Због тога, све већи број потрошача медија зависи од Интернета који нуди широк спектар информација. Историјски гледано, приступ вестима није био тако лак. Штампа у већини земаља Европе у 18. веку била је под драконским правилима цензуре, која се постепено умирила у 19. веку због јавне потражње. Међутим, аутократске и јако централизоване владе и даље отворено или суптилно „запошљавају» цензуру као средство против опозиције. За сузбијање информативног удара, новинари са новим технологијама, као и независни новинари информишу путем друштвених медија, мрежа, блогова и нових веб сајтова. Владе опстају употребом строгог апарата за надзор над Интернетом који ефикасно блокира веб локације и филтрира информације суптилно. Због тога је само селективним вестима дозвољено продирање кроз заштитни зид. Улога медија у друштву није ограничена само на информисање јавности. Пресудно је да медији не искористе могућност непроверених сензација које могу потенцијално нанети штету. Овај рад ће се усредсредити на анализу „информативног удара» путем медијске цензуре, подсећајући да су медији одговорни да негују толеранцију, слободу говора и мисли.

Кључне речи: слободни медији, Интернет, надзор, цензура и аутоцензура.

AbstractThe authors of this paper point out that media censorship, in peacetime, is a sign of authori-tarian regimes. Media censorship is a global phenomenon that for years has highlighted the emergence of an informative anomaly. Censorship keeps the country stable and calm, while the main motive is to deny the public information that potentially can jeopardize authorities. Wor-ldwide Internet connectivity, in the modern era, enables uncontrolled mobility of information that passes through and beyond the spatial boundaries in minimal time. As a result, an incre-asing number of media consumers depend on the Internet offering a wide range of informati-on. Historically speaking, access to the news was not so easy. The press in most of the countries of Europe in the 18th century was under draconian censorship rules, which gradually calmed

1 Ванредни професор на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду, [email protected] Доцент на Факултету за дипломатију и безбедност у Београду, [email protected].

Прегледни радUDK 659.3:316.774]:351.751.5DOI 10.7251/BLCMES1801037MCOBISS.RS-ID 7634200

38

Zbornik radova

down in the 19th century due to public demand. However, autocratic and highly centralized governments continue to openly or subtly “hire” censorship as a means against the opposition. To combat information strikes, journalists with new technologies, as well as independent jour-nalists, inform through social media, networks, blogs and new websites. Governments survive using a strict Internet monitoring tool that effectively blocks websites and subtly filters informa-tion. Therefore, only selective news is allowed to penetrate the firewall. The role of the media in society is not limited to informing the public. It is crucial that the media do not use the possibi-lity of unverified sensations that can potentially damage. This paper will focus on the analysis of “informative impact” through media censorship, reminding that the media are responsible for fostering tolerance, freedom of speech and thought.

Keywords: free media, Internet, surveillance, censorship and self-censorship.

УводЦензура се користи да званично контролише и потисне било који слободан

израз који може потенцијално угрозити ред државе. Историјски гледано, цензура је коришћена за праћење јавног морала, контролу јавне свести и затварање опозиције. Сократ је био једна од првих жртава цензуре, осуђен под оптужбом да је кварио омладину Атине и порицао моћ боговима (399. п.н.е.). Порекло званичне цензуре може се пронаћи у Риму још 443. пре неове ере, када је први пут установљена канцеларија цензора. У 300. години Кина је представила свој први закон о цензури. Традиционално, цензори владе анализирају новине, часописе, књиге, емисије вести и филмове - обично пре пуштања у етар - како би спречиле објаву сумњивих садржаја. Антицензура заговара слогане у говору против ограничавања слободе изражавања, слободе говора и контаминације информација. Диктатуре у борби против демократије прикривају медијску цензуру као средство одржавања реда и мира. Међутим, њихов прави мотив јесте одржавање јавног незнања. Са друге стране слобода штампе је од виталног значаја за „слободну» владу и друштво које вреднује разлике гледишта, интелектуално и уметничко ферментирање, оригиналност, култивацију критичног мишљења, и отвореност ума свих грађана.

Диктатуре често прибегавају употреби бруталне силе како би затворили не-коперативне медијске куће и прогласе, а неретко се дешава да иза решетака буду затварани и новинари. Такође, убиства новинара јесу очигледна карактеристика цензорске репресије владајуће гарнитуре. Све то под изговором одржавања реда и мира, аутократске владе спроводе цензуру. Истовремено, само мали број људи, који живе у зрелим демократијама, могу приступити различитим и независним изво-рима информација. Прес игра важну улогу у демократизацији и транспарентности друштва и утиче на елиминацију неписмености на међународном нивоу. Најтеже нападе на слободу изражавања врше земље, које се боре против демократија, нових демократија или недемократија. Почеци писаног новинарства представљају плочи-це на зиду у Риму: acta senatus и acta diurna – што би требало да представља једну врсту дневних вести. Отуд назив giornale или journal – журнализам. У 15. и 16. веку у Венецији је посебно развијено „писано новинарство». Примерци су коштали 1 газету – отуд често име за новине „газета». Прва штампарска преса почела је са радом 1452. у Мајнцу штампајући Гутенбергову Библију. Након тога штампарске пресе почињу са радом у Стразбуру (1457), Келну (1465), Бечу (1482), Штутгарту (1486), Хамбур-

39


гу (1488), Риму (1467), Базелу (1468), Венецији и Напуљу (1469), Милану, Цириху и Паризу (1470), Фиренци (1471), Барселони (1473), Бриселу (1475) Ţеневи (1478), Базелу (1479), Лондону (1480), Прагу (1487), Копенхагену (1493). Прве дневне нови-не у свету су штампане у Немачкој - „Relation» Јохана Каролуса у Стразбуру - 1605. године. Прве дневне новине у Африци су штампане на франуском 1773. године у Маурицијусу. У Северној Америци су штампане прве дневне новине 1704. у Бостону (The Boston News-Letter), а издавао их је управник поште Џон Кембел. У Латинској Америци прве дневне новине су штампане у Мексико Ситију 1539. У југоисточној Европи прве штампарске пресе су почеле са радом у Будимешти (1472), Хрватској (1491), Истанбулу и Црној Гори (1493), Румунији (1508), Солуну (1515) и Босни и Херцеговини (1519), а у Србији (1813).

Међутим, брз развој информативног медија3 и неограничен приступ грађана свим врстама информација нису добродошли са аспек-та како на то гледа власт. Иако је у једном периоду цензура била на подношљивом минимуму, направљени су други начини за постизање циља цензуре.

Електронски надзор медијаИнтернет предстваља најбржи медијум за испоруку информација и / или

материјала без потребе за идентификовањем извора информација, који би мог-ли бити праћени. „Интернет је облик глобалне технологије, јер у потпуности не-гира простор као димензију, комуникација није ограничена ни даљином ни гра-ницама међу народима, што је онлајн пословању донело замах» (Станков, Ракић и Бајић, 2016, стр. 81). Може превазилазити штампане медије, радио и телевизију у смислу чистог садржаја и доступности скоро свима који имају приступ Интернету. Стварање Интернета је предсказало пропаст цензуре. Теоретски, најновија техно-лошка достигнућа отежавају контролисан проток информација. Ипак, када је нови-нарство ушло у интернет домен, дигитална цензура уследила је помоћу алата као што су филтрирање, блокирање, хаковање и преусмеравање. Технолошки активисти нау-чили су да шире информације, преко Интернета, а такође су заобишли сирове методе цензуре. Ипак, владе су примениле софистициране технологије и омогућиле праћење садржаја на мрежи и преусмеравања тока информација. Надгледа се и активност новинара. „Непослушни» новинари су означени, бивају праћени, узнемиравани а неретко и премлаћивани. Такви новинари су такође увучени у легалне битке, а опас-ност од потенцијалне тужбе владе служи за одвраћање. Русија, Индија, Аустралија, Венецуела и Кина су неке од земаља које су легализовале електронски надзор. Топ де-сет земаља у којима је Интернет највише цензурисан су Северна Кореја, Бурма, Куба, Саудијска Арабија, Иран, Кина, Сирија, Тунис, Вијетнам и Туркменистан. Ове земље ограничавају слободу штампе, приступ јавним информацијама, пореским власни-цима и корисницима медија забрањују програме и задржавају медијске лиценце.

3 Симовић медије дефинише као „друштвене институције које функционишу унутар одређених стега, правила, права и политике које упошљавају карактеристичну мешавину квалификованог особља, који се држе одређених процедура у прикупљању информација, ради стварања грађе за визуелно, аудиативно или концептуално усмерене медије» (Симовић, 2017, стр. 136).

40

Zbornik radova

Очигледно је да је талас цензуре медија заразан. Информације доступне на интер-нету су цензурисане очигледно или сакривено. Владе које желе да се појаве у „леп-шем» свету, као демократије, усвајају прикривену цензуру, која укључује тактике као што су outsourcing (тајни извор), задржавање и толерисање непослушних новинара. Процењује се да постоје три милијарде корисника интернета од којих 22% живи у Кини, а око 10% живи у САД. Кина је позната по одржавању „густог» заштитног зида за блокирање неприхватљивих садржаја и веб страница страних вести, као и разли-читих апликација и друштвених мрежа (Twitter, Instagram, Google, Facebook, Snap-chat). Такође, не тако занемраљив случај је и у Русији, која гаји одређени анимозитет према страним друштвеним мрежама и пословним сајтовима комуникације као што је Linkedin, а постоје и индиције да ће и Фејсбук наићи на блокаду или ограничен модел. Осим диктатура, или не потпуно демократских друштава, неке моћне групе такође држе контролу над штампом и другим медијима. Због тога Стојадиновић и Ђукић истичу да се „противречност која се прикрива идеологијом неолиберализма, уз помоћ науке и монополисаних информацијских и медијских мрежа, јесте огроман јаз између све зависнијег света неразвијених земаља и развијеног центра, јаз који се у ери глобализма продубљује управо због тежње САД и најразвијенијих да овладају светским ресурсима, тржиштима, простором и комуникацијама» (Стојадиновић и Ђукић, 2017, стр. 82).

Слобода и медијска одговорностМедији грубо могу бити подељени у две врсте: оне које објављују и продају бес-

мислене сензације и оне које објављују информативне вести и корисне коментаре о кључним питањима. Такође, постоје и они који могу имати преклапање корисних и сензационалних информација; стога, можда је тешко направити разлику између одговарајућег и неодговарајућег информативног садржаја. Члан 50. Устава Републи-ке Србије прецизира да је свако слободан да „без одобрења, на начин предвиђен за-коном, оснива новине и друга средства јавног обавештавања. Телевизијске и радио-станице оснивају се у складу са законом. У Републици Србији нема цензуре» (Устав Републике Србије). Слобода говора штити све врсте медија. Са доступношћу брзог Интернета који омогућава анонимни приступ непримереним веб сајтовима, деца и млађа генерација имају приступ штетном материјалу.

Конвенција о људским правима у члану 10. прецизно дефинише слободу изражавања: „1. Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа. 2. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.» (Конвенција о људским правима, стр. 11).

41


Цензура и аутоцензура медијског садржајаЗаконом јесте прописана слобода говора сваког грађанина да изнесе своје мисли и

идеје, наравно, под претпоставком да то не угрожава друге људе у било ком погледу. Масовни медији ову констатацију обезвређују, јер веома мали број има ту могућност да посредством медија искаже своје ставове. То је практично могуће веома лако потврдити. Потребно је упутити захтев неком медију да омогући простор појединцу да се обрати читаоцу, гледаоцу, слушаоцу. Такав покушај је већ на самом старту осуђен на пропаст и због тога су они ретки или скоро да их нема. Комуникатори су „свесни» овакве ситуације и због тога прибегавају једном од најзаступљенијих медијских жанрова када се о реакцији публике ради. Довољно је направити анкету са десетак испитаника и дозволити да се чују различита мишљења и ставови који су битни за тренутни догађај. На овај начин комуникатори штите медиј од опаски које говоре о затворености и тешком приступу реципијената, а са друге стране показују „добру вољу» да се чује и глас јавности. Слобода средстава масовног комуницирања је скоро увек условљена интересима власника. Од тога зависи о каквој слободи информисања се може говорити.

Цензура се може манифестовати као превентивна и суспензивна. Превентивна цензура се огледа у обавези појединаца, групе или институције, која се бави процесом информисања, да пре него што у јавност изнесе појединости везане за неки догађај, о томе обавести и преда садржај надлежним државним органима на увид, очекујући дозволу за његово емитовање. Суспензивна цензура се појављује као репресивна мера када садржај дође до медија, тако што се заплени штампани материјал, даље уништава или затвара медиј, што са собом повлачи кажњавање појединаца који су директно и индиректно везани за дистрибуцију таквог садржаја. Цензура се може регулисати и законом посебно у изузетним ситуацијама: ратна стања, социјалне кризе, политички интереси итд. Стандарди Европске уније предвиђају осуду законски одређене цензуре чак и у оваквим случајевима.

Поред утицаја различитих друштвених фактора на рад и организацију рада масовних медија, другачија врста контроле рада медија се огледа у самоцензури – аутоцензури. На аутоцензуру утичу различити социјални и психолошки фактори. Аутоцензура се може окарактерисати као добровољно прихватање ограничења слободе у извештавању. „Укидање цензуре оштри зубе речима. Успостављање цензуре је, у извесном смислу, знак поштовања речи, признавања њене снаге» (Кара-Мурза, 2011, стр. 237). Најчешћи разлог за некритичко прихватање таквих ограничења проналази се у страху за свој друштвени положај. Аутоцензуру не треба разумети искључиво као психички феномен, јер на њу утичу и различите социјалне околности.

Садржај који штампани медиј презентује је материјализован. Због тога постоје велике могућности контроле штампаног материјала. Такође, због постојања конкретних материјалних доказа, комуникатор има и већу одговорност за оно што презентује као медијски садржај. Спорост дистрибуције штампаног материјала иде у прилог интервенцији различитих институција. Код електронских медија је реакција ограничена, често закаснела, без ефекта, јер се таласи крећу великом брзином, са једног краја света на други за веома кратак период. Због тога је реакција на емитован

42

Zbornik radova

садржај, код електронског медија, под велом тешког исправљања грешака, односно, благовременог демантија или цензуре неких институција. Штампани садржај се може зауставити. Судови могу наложити да се материјал уништи или уклони са тржишта или цео тираж избаци из продаје. Код електронских медија таква ситуација није могућа, јер је сигурно да је емитован садржај дошао барем до једног реципијента. Појава Интернета и електронске штампе смањује могућност контроле садржаја4. Институције све мање могу да спрече дистрибуцију садржаја који су у електронској форми.

Сам термин, аутоцензура, није прецизно дефинисан, нити су мотиви теоријски осветљени, због којих актери, под утицајем одређених околности, прибегавају таквом механизму самоконтроле. Аутоцензура може бити под утицајем кључних социјалних вредности – референтних фактора или под утицајем маргиналних социјалних вредности – потребе друштвеног тренутка. Присиле под чијим дејством новинари прибегавају аутоцензури у пракси не морају бити везане за физичку принуду. То су најчешће психолошки притисци индивидуалних или групних референтних система на свест новинара који се испољавају као селективни процеси кроз аутоцензуру.

Аутоцензура на одређени начин одређује субјективитет новинара, јер се услед њеног деловања уједначавају, из различитих персоналних, групних или општедруштвених вредносних система изведени критеријуми за просуђивање догађаја јавног живота. Њоме се новинар штити од унутрашњих сукоба, што се често дешава када се, без дубље самоконтроле, упусти у просуђивање догађаја актуелне друштвене праксе. Начин интерпретације и сам приступ догађају може у великој мери зависити од сопствених позиција новинара и из њих изведених вредносних оријентација. Из тих разлога, они, при информативној обради догађаја, могу доћи у сукоб са самим собом, под дејством унутрашњих и спољашњих фактора, формалних и неформалних група. При информативној обради догађаја, аутоцензуром, под притиском дневнополитичких потреба, у интересу неких друштвених структура, могу се пренебрегнути кључни фактори и норме понашања. „Када је реч о телевизији, ми заправо имамо посла са инструментом који теоријски пружа могућност да ступи у везу са сваким» (Бурдије, 2000, стр. 29). Не треба занемарити и економски утицај на активност медија и дистрибуцију њиховог садржаја. Кривица се не сме једнострано сваљивати само на власнике и њихове афинитете, оглашиваче који презентују своје производе и државног апарата који „финансијским инјекцијама» субвенционишу медије. Друга страна медаље јесте публика, њена интересовања, мотиви, жеље, потребе, очекивања... (Видети: Манић, 2015.)

ЗакључакРазноврсност медија, тематски, организационо, садржајно, побољшава медијску

ситуацију друштва. Поставља се питање: шта би требало комуницирати? Да ли је слобода и разноврсност информације независна од садржаја? Вредновање добија на значају када се оцењује разноликост, могућност избора и њихова промена. Интензитет разноврсности медијског садржаја зависи од самог медија и његових

4 Интернет је, поређења ради, „јефтин, лако доступан, нуди бесконачан број канала, превазилази баријере времена и простора, и није рестриктиван извор» (Davis, 2007, стр. 114).

43


капацитета, као и од уређивачке политике. Тумачење, перцепција и рецепција ових принципа у великој мери зависе од места и времена и да њихов интензитет варира у зависности од угла посматрања и врсте медија. Ови принципи су оптерећени нејасним дефинисањем појмова: адекватна, релевантна, објективна информација. Још већа мимоилажења се могу приметити код слободе медија и њихове разноврсности медијског садржаја.

Људи имају много више могућности да примају неголи да траже и пружају информације. Превелик нагласак на право примања информације доводи до кривог постављања проблема. Проблем слободног протока информација је сведен на одбрану средстава информисања од званичних ограничења. Слобода говора и мишљења је ексклузивно право сваког појединца, док слобода информација има шири карактер у погледу разноврсности и размера средстава масовних комуникација. Слобода комуникације подразумева слободу појединца и група са циљем да проналазе, циркулишу и саопштавају информације што са собом повлачи слободан приступ свим средствима друштвене комуникације. Уколико слобода комуникације не узима у обзир објективне потребе права на информацију, она у том случају задовољава искључиво интересе комуникатора.

Постоје многобројне препреке које утичу на слободу информација: физичко насиље и застрашивање, репресивни закони, цензура, стављање новинара на црне листе, забрана рада, стварање монопола, ограничавање професионалне праксе и др. Када нестану ове баријере не значи да постоји апсолутна слобода. Постоје многи друштвени притисци у облику монопола (приватни, државни, међународни), преуско дефинисање појма „вести», недостатак стручног образовања и искуства. „Образовање медијских професионалаца је подложно подијељеној и корумпираној политичкој сцени,..., медијска сфера образовања је у недостатку јавне ријечи и слободног мишљења» (Душанић Гачић и Ђуровић, 2017, стр. 80). Овакве препреке треба уклањати као и многе друге који своје корене налазе у култури, традицији и табуима, као и у слепом веровању ауторитетима.

Најбруталније препреке слободног информисања јесу физичко насиље према новинарима и медијима, узнемиравања, претње, хапшења, мучења, отмице, убиства. Овакве активности делују деструктивно на новинарску професију. Државни апарат у већини земаља строго контролише средства информисања, емитовање медијског садржаја, а посебно издавање дозвола за бављење том професијом. У пракси се примењује цензура (штампани медији, радио и ТВ, филм5...), која може бити усмерена само на одређене области као што су порнографија, насиље, верска питања, политичка питања, државне тајне, поверљиве информације везане за државну безбедност, осетљива питања о међународним односима и све оно што може узнемирити владајућу елиту. Забрана може бити законски основана или, што је чешћи случај, узрокована злоупотребом професионалног положаја. Овакве мере доводе до појаве да новинари и уредници често прибегавају самоцензури. Цензура није везана искључиво за средства информисања, нису поштеђени ни позориште, филм, музика, уметност и многе друге области културног живота.5 „Употреба цензорских ‘маказа’, био је стари и добро опробан метод пропагандног деловања, још од најранијих

стандардизованих форми комуникације, а нарочито у доба појаве првих масовних медија, пре свега штампе. Појавом филма, цензура је само проширила своје поље деловања на нову комуникацијску форму, с тим што је сада уместо речи избацивала, или додавала, филмске кадрове, већ према потреби» (Тадић, 2009, стр. 53).

44

Zbornik radova

Постоје и многа друга техничка средства којима се неке службе служе када желе да сузбију слободу информисања као што је превелика процедура око издавања виза, ограничавање кретања новинара или њихово праћење и прислушкивање, селекција лица или установа које могу имати контакте са новинарима, неиздавање или повлачење акредитација, забрана приступа новинара или њихово протеривање, посебан третман домаћих у односу на стране новинаре и др.

Државни апарат није једини друштвени елемент који може да утиче на слободан проток информација. Приватни монопол са огромним капиталом и концентрацијом власништва над средствима информисања може изазвати много веће штете. Монополи, свесни чињенице да постоји мали број оних који могу емитовати поруке, слободно могу одлучивати о садржају који се планира. И под претпоставком да се власник средстава информисања не понаша монополистички, тешко је задовољити све жеље, потребе и интересе публике и пружити ону количину и обим информација коју могу понудити више извора. Без обзира на добронамерне жеље неких медија запажа се „стандардно» извештавање, уређивање и презентација. Информације могу изгубити на квалитету оног момента када, у жељи да задрже масовност публике – што условљава већу пажњу оглашивача, средства масовног комуницирања прибегавају комерцијализацији и банализацији порука.

Највећу информативну „угроженост» осећају етничке и језичке мањине чије се потребе за информацијом, проистекле из културе и традиције, не задовољавају на адекватан начин. То може бити последица намерне дискриминације узроковане превременом централизацијом, доминацијом средстава масовног комуницирања у власништву већинских група, незаинтересованости, немарности и равнодушности институција или недостатака одговарајућег професионалног кадра. Такође, постоје и „физички разлози», када постоји недовољно информисање оних који живе у забаченим местима до којих још није стигла техничка подршка комуникативним средствима.

„Слободан проток» информација повећава комуникационе могућности, али истовремено постаје идеологија која утиче на друштвене, економске и политичке процене. Такође, слободу често ограничава конфликт интереса комуникатора и контрола медијског садржаја. Најчешће мимоилажење се појављује на релацији садржаја који комуникатор жели да емитује и оног шта реципијенти желе да користе. Слобода дистрибуције медијског садржаја се често не поклапа са слободом избора реципијената. Институције задужене за рад и контролу медија и медијског садржаја интервенишу са циљем да се обезбеди слобода информисања. Доктрина „слободан проток» представља инструмент иза кога се крију богати у домену комуникација, а на штету сиромашнијих. Потребно је разумети ко су они који желе да ограниче слободу информација пропагирајући „слободан проток», а ко су они који се супростављају садашњој ситуацији на остваривању универзалније слободе информације. Размена информација мора бити између једнаких партнера, без икакве дискриминације у било ком смислу.

45


Литература1. Бурдије, П. (2000). Нарцисово огледало, Београд: CLIO.2. Davis, A. (2007). The mediation of power: a critical introduction, London and New York: Rou-

tledge, Taylor & Francis Group.3. Душанић Гачић, С. и Ђуровић, В. (2017). „Образовање и јавни РТВ систем БИХ», Медијска

и финансијска писменост: зборник радова, [уредник зборника, Светлана Душанић Гачић], Бања Лука: Бесједа, стр. 80-86.

4. Кара-Мурза, С. Г. (2011). Манипулација свешћу, Београд: Весна-инфо: Преводилачка радионица Росић.

5. Конвенција о људским правима, линк: https://www.echr.coe.int/Documents/Convention_SRP.pdf (прегледано 25.05.2018.)

6. Манић, М. (2015). Медији у глобалном друштву, Београд: Факултет за дипломатију и безбедност.

7. Симовић, С. (2017). „Масовне комуникације и тероризам - борба за публицитет», Медијска и финансијска писменост: зборник радова, [уредник зборника, Светлана Душанић Гачић], Бања Лука: Бесједа, стр. 134-146.

8. Стојадиновић, М. и Ђурић, Ж. (2017). Политички митови неолиберализма, Београд: Институт за политичке студије.

9. Станков, С., Ракић, А. и Бајић, Ј. (2016). „Значај интернета као медија маркетиншких комуникација и њихов утицај на креирање стратегије пословања», Етика у медијима и пословању: зборник радова, [уредник зборника Светлана Душанић Гачић], Бања Лука: Бесједа, стр. 80-89.

10. Тадић, Д. (2009). Пропагандни филм, Београд: Spektrum books.11. Устав Републике Србије, линк: http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/70-100028/

ustav-republike-srbije (прегледано 25.05.2018.)

46

Zbornik radova

VIRTUELNE DRUŠTVENE MREŽE I NJIHOVA REFLEKSIJA NA DRUŠTVENU STVARNOST

Sanela Porča1

SažetakVirtuelne društvene mreže su tema od velikog značaja u BH društvu iz nekoliko razloga. Na prvom mjestu značaj teme se ogleda u činjenici da smo mi relativno mlado društvo u smislu upotrebe Interneta i virtuelnih društvenih mreža što za sobom povlači mnoga pitanja na koja ne postoje adekvatni odgovori. U društvenom smislu novi mediji su alati koji povezuju ljude kao što je to ranije bio telegraf, telefon i sl. Svaki novi način uspostave komunikacije sa sobom je nosio i dio svojih karakteristika u sociološko-psihološkom kontekstu. Stoga je jako značaj-no napraviti distinkciju između pojma društvena mreža i virtuelna društvena mreža. Mnogi korisnici društvenih mreža nikada nisu pročitali uvjete korištenja i kada su u pitanju sankcije oni se svakako vode starim pravilom na našim prostorima „nisam znao da se ne smije“, dok je zakon izričit i prejudicira poznavanje pravila. Ignorantia iuris nocet - nepoznavanje zakona (pravila) škodi ili ne opravdava, iz tog razloga je bitno razvijati svijest i značaj čitanja pravila Interneta i virtuelnih društvenih mreža. Upotreba savremene tehnologije ljudskom rodu je do-nijela napretke u unapređenju marketinga, prodaje, povezivanja i mnoge druge blagodati. Rad tretira određene negativne efekte virtuelnih društvenih mreža na realna dešavanja u društvu te njihovu moguću povezanost.

Ključne riječi: virtuelne društvene mreže, refleksija, realni društveni odnosi

AbstractVirtually social networks are of great importance to the BiH society for several reasons. In the first place, the significance of the theme is reflected in the fact that we are a relatively young so-ciety in terms of the use of the Internet and the Virtuous Social Networks, which entails many questions for which there are no adequate answers. In the social sense, the new media are tools that connect people like it was a telegraph, telephone, etc. Every new way of communication was carried along with some of its features in the socio-psychological context. It is therefore very important to make a distinction between the concept of the social network and the virtual social network. Many users of social networks have never read the terms of use, and when it comes to sanctions they certainly lead the old rule in our “I did not know that it should not be” while the law expresses and prejudices the knowledge of the rules. Ignorantia iuris nocet - ignorance of laws (rules) is hurt or unjustifiable, for this reason it is essential to develop the awareness and importance of reading the rules of the Internet and the virtual social networks. The use of modern human-based technology has brought improvements in marketing, sales, connectivity and many other benefits. The paper treats certain negative effects of virtual social networks on real events in society and their possible linkage.Key words: virtual social networks, reflection, real social relations

1 Internacionalni univerzitet u Travniku – Fakultet za medije i komunikacije

Pregledni radUDK 004.738.5:316.472.4DOI 10.7251/BLCMES1801046PCOBISS.RS-ID 7634200

47


Virtuelne društvene mreže – pojam i definicijaDruštvo se može definisati kao cjelokupnost odnosa ljudi prema prirodi i međusob-

nih odnosa ljudi. Odnos ljudi prema prirodi uglavnom je jedinstven. Njegova suština je u kontinuiranom nastojanju ljudi za potčinjavanjem prirode sebi. Odnos među ljudima je mnogo složeniji i obuhvata sve vrste odnosa od onih manje složenih i manje važnih, do vrlo složenih i najvažnijih. Među njima su i najsloženiji i najbitniji za razumijevanje dru-štva proizvodni odnosi. Pojedinačne, emocionalne i intelektualne veze među ljudima re-zultat su njihovih pojedinačnih volja, ali odnosi u koje stupaju živeći u narodu, naselju ili porodici su nužni s obzirom na objektivnost ovih dijelova društvene stvarnosti.2 Društvena mreža (socijalna mreža) je društvena struktura sastavljena od pojedinaca ili organizacija, te pojedince ili organizacije takođe možemo nazvati čvorovi i oni se povezuju jednom ili više vrsta međuzavisnosti, kao što su: vizije, ideje, finansijski interesi, prijateljstvo, srod-stvo, zajednički interesi i sl.

Potrebno je napraviti razliku između pojmova društvena mreža i virtuelna društvena mreža. Društvena mreža u realnom vremenu i prostoru odnosi se na skup osoba koje su povezane realnim potrebama i funkcionišu bez pomoći tehnike i tehnologije, a primjer za takvu mrežu je sistem školstva, u kojem su ljudi oduvijek povezani u jednu vrstu mreže i funkcionišu sa ili bez tehnologije. Virtuelna društvena mreža nije vezana za realne odno-se, ona postoji na simulaciji stvarnosti. Odlika virtuelnih društvenih mreža su mogućnost kreiranja sasvim dugih i drugačijih profila ličnosti od onih stvarnih, što je i te kako važno kada se govori o problemima koji nastaju u relacijama virtuelnih društvenih mreža. Veoma često se ispostavi da su ljudi koji su udruženi na određenoj online platformi u stvarnosti sasvim neko drugi, te iz toga se da zaključiti da se radi o posebnom psihološkom nagonu da se pokaže prava priroda određene osobe, a za što joj virtuelne društvene mreže daju potreban prostor, vrijeme i druge učesnike. Dakle, radi se o jednoj sasvim novoj realnosti, pri mogućnosti da se bude neko drugi ili drugačiji, ljudi to i postaju.

Miješanjem virtuelnog i realnog proizvodi se jedna nova dimenzija koja uzajamno produkuje neke nove odnose i relacije koji mijenjaju ukupnu sliku društva. To je mogući balans između onoga što ljudi jesu u realnom svijetu i društvu i onoga što oni u biti jesu ili bi željeli da budu. S obzirom na to da su neki ljudi ostali zarobljeni u određenom sistemu, zarobljeni u određenom zanimanju, određenoj kulturi i sl. i da tako egzistiraju unatoč nji-hovoj želji da budu neko drugi ili drugačiji, virtuelne mreže su im dale takvu mogućnost da iskažu svoju pravu prirodu.

Veoma često se može uočiti da jedan obični radnik u metalskoj industriji putem svo-jih komentara prema društvenim dešavanjima daje izuzetno dobre prijedloge o rješavanju problema u zdravstvu. Otkud njegovo znanje i kako je on završio kao metalski radnik, pi-tanje je koje ima dalekosežnu potrebu preispitivanja sistema odgoja, obrazovanja, politika i sl. Ali činjenica da postoje takvi ljudi u društvu govori da je utjecaj virtuelnih društvenih mreža u pozitivnom ili negativnom smislu i te kako prisutan, i da se njegovi rezultati već mogu naći u pojedinim porama društvene realnosti.

Virtuelne društvene mreže mogu biti korektivni faktor društvenih dešavanja u smislu ukazivanja na propuste politike, medija i sl. ali isto tako mogu biti destruktivni faktor u širenju negativnosti koje se veoma često nalaze u komentarima aktuelnih dešavanja u dru-

2 https://hr.wikipedia.org/wiki/Dru%C5%A1tvo

48

Zbornik radova

štvu, politici i sl. Virtuelne društvene mreže predstavljaju posebne interpretacije virtuelnih zajednica koje nastaju između ljudi koji imaju sličan stil života i interesovanja. Sadržaj na društvenim mrežama generisan je od strane korisnika i kreiran je prema njihovim potre-bama. Članovi ovih mreža ne dijele samo informacije već koriste kapacitete zajednice za građenje međusobnih odnosa. Funkcionisanje društvenih mreža se svodi na mogućnost koje pružaju nove tehnologije sa jednostavnom i brzom razmjenom poruka i sadržaja iz-među korisnika. Stvar privatnosti predstavlja ogroman problem u današnje vrijeme jer od-ređene virtuelne društvene mreže traže da neki podaci budu vidljivi, dok za ostale podatke se može podešavati vidljivost prema javnosti.

Utjecaj virtuelnih mreža na privatnu i društvenu sferu korisnikaUbrzani razvoj informacijsko-komunikacijskih tehnologija omogućava efikasno pri-

kupljanje i pohranjivanje velikih količina podataka o svakom pojedincu i organizaciji. Na temelju prikupljenih podataka moguće je napraviti digitalni dosije pojedinca, tj. elektronski opis korisnika i njegovih navika. Takvi podaci mogu se iskoristiti u različite svrhe u pozi-tivnom smislu, ali isto tako se mogu zloupotrijebiti. U kojoj mjeri je ugrožena privatnost korisnika virtuelnih društvenih mreža to većina korisnika nije svjesna i kakve implikacije sve to ima na njihov privatni, ali i društveni život. Virtuelne društvene mreže su doživ-jele ogroman porast broja korisnika. Popularne virtuelne društvene mreže nude razna atraktivna sredstva za interakciju i komunikaciju korisnika, ali istodobno nude i sve više razloga za brigu o privatnosti i sigurnosti svojih korisnika te refleksije na njihov privatni i društveni život.

Ti podaci se mogu koristiti za provjeru autentičnosti, identifikaciju korisničke sesije, utvrđivanje korisničkih preferencija, sadržaja kolica za kupovinu ili bilo šta drugo što se može ostvariti pohranom tekstualnih podataka u korisničkom računaru i može pratiti sve internetske aktivnosti svojih korisnika.

Australski poduzetnik i programer Nik Cubrilovic na svom blogu je 2011. godine ob-javio da Facebook prati svoje korisnike i kada se odjave s te mreže. Cubrilovic je to tvrdio još godinu dana prije te je u više navrata pokušavao kontaktirati Facebook i tražiti odgo-vore, ali nakon što su mu gotovo godinu dana izbjegavali pružiti tražene informacije, od-lučio je sve dati u javnost. Cubrilovic navodi da bez obzira na to što se korisnik odjavi s Facebooka, svaki put kada ode na neku stranicu koja ima Facebookov gumb Like, Share ili bilo koji drugi dodatak, sve informacija o tome, uključujući i osobni ID broj korisnika šalju se natrag Facebooku. Facebookov inženjer Arturo Bejar tvrdi da cookie-ji služe tek za sprečavanje sigurnosnih rizika te da prikupljene podatke na drugim stranicama ne ko-riste kako bi prodavali oglase, kao primjerice Google, nego isključivo kako bi unaprijedili uslugu koju pružaju korisnicima.3

Bez obzira na te zabrinjavajuće činjenice, broj korisnika Facebooka svakodnevno raste te se pritom nameće pitanje koliko je korisnicima uopće stalo do vlastite privatnosti i jesu li se spremni odreći iste zbog toga što im nudi Facebook.

Premda je u posljednjih godina porasla svjesnost korisnika o zaštiti privatnosti i velik broj korisnika ograničava vidljivost svog profila i dalje su, s obzirom na prosječnu veličinu

3 Tweney, Dylan. Facebook tracks what you do online, even when you're logged out. URL: http://venturebeat.com/2011/09/25/facebook-tracking-logged-out/ (30.5.2018.)

49


ličnih mreža, lični podaci i objave korisnika vidljivi većem broju ljudi od onoga kojem su namijenjeni. U dosadašnjim istraživanjima o brizi korisnika za privatnost na virtuelnim društvenim mrežama, najbolja objašnjenja daju istraživanja temeljena na teoriji zadovolje-nja potreba. Kako bi se dobio odgovor na pitanje zašto su korisnici virtuelnih društvenih mreža spremni dijeliti svoje lične podatke, privatne sadržaje i interese, potrebno je defini-sati samu svrhu Facebooka. Debatin (2009) i suradnici u svom članku Facebook and Online Privacy: Attitudes, Behaviors, and Unintended Consequences4, na temelju teorije zadovolje-nja potreba, navode tri osnovne svrhe privatnog korištenja Facebooka- zabava, održavanje postojećih veza i stvaranje novih te konstrukciju indentiteta. Osim svrhe korištenja Facebo-oka, u članku se navode i tri strategije kontrole privatnosti - kontrolisanje sadržaja koji se objavljuje, koga korisnici prihvataju u svoje prijatelje i aktiviranje postavki privatnosti koje nudi Facebook. Promatrajući usporedno svrhe korištenja Facebooka i strategije kontrole privatnosti može se zaključiti kako se ta dva odnosa međusobno isprepliću i utječu jedan na drugi. Na primjer, ukoliko Facebook služi za upoznavanje novih osoba, ne može se na popis prijatelja dodavati isključivo osobe iz intimnog kruga i prestrogo ograničiti vidljivost svog profila. Također, ako Facebook služi u konstrukciji identiteta te je cilj korisnika for-miranje dojma o sebi, potrebno je objavljivati što više sadržaja koji bi korisnika prikazao na željeni način te ujedno osigurati vidljivost tog sadržaja.

Iz navedenog se da zaključiti kako dvije od tri svrhe korištenja Facebooka direktno utje-ču na određene strategije kontrole privatnosti te da je glavni razlog prihvatanja smanjene razine privatnosti to što pozitivni učinci na zadovoljenje potreba korisnika nadjačavaju ne-gativne učinke smanjene razine privatnosti. Zbog interaktivnog sadržaja i pogodnosti koje im nudi Facebook, većina korisnika zanemaruje opasnosti koje im prijete u narušavanju privatnosti i načine na koje se mogu zloupotrijebiti objavljene informacije.

Zloupotreba virtuelnih sadržaja u realnom životuVelika sloboda koju su virtuelne društvene mreže donijele utjecala je na to da korisnici

zaborave na koncept privatnosti pa se objavljuju fotografije koje se inače nikad ne bi poka-zivale ili pišu statusi i bilješke koje inače nikad ne bi govorili jedni drugima u lice.

Zbog interaktivnog sadržaja i pogodnosti koje im nude virtuelne društvene mreže, većina korisnika zanemaruje opasnosti koje im prijete u narušavanju privatnosti i načine na koje se mogu zloupotrijebiti objavljene informacije. Neke od mogućih zlouporaba ob-javljenog sadržaja su: uzrokovanje štete ugledu osobe, zastrašivanje (tzv. cyber bullying), ucjenjivanje, prepoznavanje pomoću lica (iz fotografija) radi nanošenja fizičke boli, krađa potpomognuta informacijama prikupljenih s mreže, krađa identiteta, lažno predstavljanje, uhođenje (uključujući industrijsku špijunažu).

Zloupotrebe, koje prijete korisnicima virtuelnih društvenih mreža, većinom su s ciljem nanošenja financijske štete ili krađe identiteta. One se izvode prikupljanjem i/ili obradom povjerljivih podataka, kao što je na primjer prikupljanje bankovnih podataka. Podaci koji se mogu iskoristiti za takvu vrstu zloupotrebe su datum i mjesto rođenja, s kojima je mo-guće doći do JMBG-a i broja lične karte, te majčino djevojačko prezime, objava imena djece te drugi podaci koji mogu poslužiti kao rješenje sigurnosnog pitanja u slučaju izgubljene

4 Debatin, B et al. (2009). Facebook and Online Privacy: Attitudes, Behaviors, and Unintended Consequences. // Journal of Computer- Mediated Communication 15, str. 83-108.

50

Zbornik radova

lozinke. Objavljene informacije poput kućne adrese, statusi o putovanjima, godišnjim od-morima i objave trenutne lokacije, mogu se iskoristiti za provale u kuće. Također, korisnici moraju paziti kakav sadržaj objavljuju, kako zbog sadašnjih, tako i zbog budućih poslo-davaca. Mnogi poslodavci provjeravaju profile na virtuelnim društvenim mrežama svojih zaposlenika te su tako mnogi zaposlenici ostali bez posla zbog neprimjerenih fotografija i komentara o poslu koje su objavili.

Jedan od problema su i lažni profili, koji se isto često otvaraju kako bi se prikupili pov-jerljivi podaci o korisnicima. Kontakt informacije objavljene na profilu, mogu zloupotrije-biti zlonamjerni korisnici ili malver5 poput trojanskog konja koji je zarazio računalo jednog od prijatelja. Dodavanje prijatelja je također jedna od bitnijih stavki na koje korisnici treba da pripaze, jer njihova privatnost i ovisi o činjenici ko su mu prijatelji.

Objavljeni sadržaji i podaci neminovno utječu na stanje i status u društvu, na društvene odnose, kreiranje novih relacija u društvenoj stvarnosti, a pri tome koristeći se znanjima sa virtuelnih društvenih mreža. Takav odnos uzrokuje povremeno namjerno ili slučajno djelovanje u pravcu kreiranja stvarnih relacija među osobama koje se pojavljuju u virtuel-nom svijetu i stvarnih kontakata.

Sociološki i psihološki aspekt virtuelnih društvenih mrežaPrema istraživanju Nielsen Online, uočava se da su društvene mreže postale četvrta

najučestalija aktivnost Internet korisnika. Vreme provedeno na društvenim mrežama je gotovo tri puta veće od vremena koje korisnik provodi na ostalim Internet stranicama.6

Dakle, virtuelne društvene mreže su četvrti po važnosti razlog za posjećivanje Inter-neta. To u suštini govori o potrebi određenih vrsta društvenih aktivnosti koje izostaju u realnom svijetu pa se na određeni način nadoknađuju u virtuelnom prostoru. Neki od tih razloga su nedostatak vremena za realna druženja, geografska udaljenost, psihološko sta-nje korisnika i sl.

Akademska zajednica i javnost sve češće govore o fenomenima vezanim za odnose uspostavljene putem Internet mreža. Na osnovu prvih istraživanja korisnika virtuelnih društvenih mreža formirano je nekoliko stereotipa o korisnicima Interneta i njihovom karakteristikama.

„Jedno istraživanje sprovedeno u SAD pokazalo da se korisnici Interneta, tačnije oni koji na internetu sklapaju različita poznanstva, doživljavaju kao osobe koje imaju proble-ma u snalaženju u društvenim situacijama, kada su sa drugima licem u lice, kao stidljivi, anksiozni,

frustrirani, usamljeni i depresivni ljudi koji su u stanju da komuniciraju jedino krijući se iza monitora.“7

Da stvari nisu onakve kakvim se predstavljaju u određenim istraživanjima govori mno-štvo činjenica o trenutnom stanju na virtuelnim društvenim mrežama. Između ostalog, fenomen se odnosi i na komentare u vezi sa određenim temama. Ako osoba ima svoje ime i prezime i može se identifikovati kao realna, a na virtuelnim društvenim mrežama daje

5 Malver (malware je skraćeno od malicious software) je zloćudni (zlonamjerni) softver namijenjen infiltraciji računala bez znanje njegovog vlasnika, odnosno korisnika

6 http://en-us.nielsen.com/content/nielsen/en_us (2.6.2018.)7 Norman H. Nie, Lutz Erbring, Web and Society- A preliminary report, Stanford Institute for the Quantitative Studž of

Society, 2000 str.27.

51


svoje komentare, sklapa prijateljstva, istovremeno to ne čini u realnom svijetu, zaključuje se da takva osoba nije stidljiva, nego vjerovatnije izbjegava direktni konfl ikt.

Strahovi da bi upotreba Interneta mogla da dovede do urušavanja društvene mreže pojedinca, do njegovog otuđenja, da ugrozi njegovu psihološku i životnu dobrobit, da umanji društveni aktivizam i stepen društvene uključenosti, te da podriva kvalitet poro-dičnog života su potkrepljivani u ranim studijama iz 2000. godine, kao što je to prikazano na grafi konu 1.

Slika 1.: Internet korisnici sve manje stupaju u društvene interakcije (istovremeno povećavajući broj sati provedenih na Internetu)8

Na osnovu pitanja koja se odnose na smanjenje društvene interakcije od početka upo-trebe Interneta grafi kon kazuje da 26% korisnika manje razgovara telefonom sa prijateljima i porodicom, čak 13% provodi manje vremena sa njima, a 8% manje prisustvuje društve-nim događajima.

U ovom slučaju se razvija koncept takozvanog Internet paradoksa9 - pojave da Inter-net, kao medij koji bi po defi niciji trebalo da ima pozitivan utjecaj i da vodi povećanju broja društvenih kontakata, zapravo vodi povećanju društvene izolacije u najširem smislu. Ovu pojavu je proučavao američki socijalni psiholog Robert E. Kraut, koji je u trogodišnjem ek-sperimentu sprovedenom nad familijama Pitsburga zabeležio male, ali pouzdane negativne efekte korištenja Interneta. Taj efekat nazivamo paradoksom, jer su učesnici eksperimenta u visokoj mjeri koristili Internet za komunikaciju, što je generalno samo po sebi pozitivna osobina, međutim, u naredne tri godine otkriveno je da su se negativni efekti ravnomjer-no raširili po cjelokupnom periodu istraživanja. Upotreba Interneta generalno predviđa bolji društveni prijem za ekstroverte, koji sami po sebi imaju veću društvenu podršku, a lošiji za introverte, koji imaju preko Interneta samo dodatnu mogućnost da se sakriju od očiju drugih. „Iako su brojna kasnija istraživanja (čak i ona koja su sami Kraut i njegovi

8 Norman H. Nie, Lutz Erbring, Web and Society- A preliminary report, Stanford Institute for the Quantitative Studž of Society, 2000

9 Robert Kraut, Sara Kiesler, Bonka Boneva, Jonathon Cummings, Vicki Helgeson and Anne Crawford Carnegie, Internet Paradox Revisited, Mellon University, May 4, 2001

52

Zbornik radova

saradnici sproveli) nesumnjivo pokazala da su prvobitni nalazi osporivi i da otvaraju jedno novo polje za iščitavanje efekata Interneta u psihološkom profilu, ni danas, bezmalo čitavu deceniju nakon Krautove studije, stavovi o potencijalno pogubnom uticaju Interneta nisu rijetki. Stoga, već pominjano interesovanje za pitanje online odnosa, čini se sasvim razu-mljivim i nimalo neočekivanim.“10

Spomenut je stereotip da korisnik Interneta koji sklapa online poznanstva predstavlja usamljenu osobu. „Istraživanja su pokazala da usamljeni ljudi često negativno vrednuju sebe. Nedostatak prijatelja doživljava se kao sopstvena neadekvatnost i neprivlačnost, a društvena percepcija usamljenih ljudi je takođe negativna. Društvena odbačenost usamlje-noj osobi govori jedino da treba da bude još opreznija u pokušajima da se približi drugim ljudima. Ove osobe češće oklijevaju da iznesu bilo kakve intimne podatke o sebi, a činjenica da formiranje bliskih, pa i partnerskih, odnosa sa drugim ljudima počiva na intimnosti, ograničava prostor usamljenima - oni često saopštavaju da su njihove veze vještačke, lažne i da ih niko ne razumije.“11

Na osnovu izloženog, pretpostavlja se da bi usamljenima Internet mogao da ponudi mogućnost da stupaju u prisniju komunikaciju i odnose sa drugim ljudima uz manji strah da će biti odbačeni, te da bi, samim tim, među onima koji stupaju u online odnose moglo biti više onih koji imaju subjektivni doživljaj usamljenosti.

Interesantnu grupu istraživanja predstavljaju ona istraživanja koja su za cilj imala po-kušaj da dovedu u vezu osobine ličnosti i karakteristike online ponašanja. U fokusu su najčešće bile slijedeće dimenzije ličnosti: psihoza, ekstrovertnost/introvertnost i neuroza. Tako su Rozana Peris i saradnici sproveli istraživanje koje je imalo za cilj da se ustanovi sociodemografski profil internet korisnika koji odlaze na stranice za ćaskanje kako bi skla-pali ili održavali veze. Ispostavilo se da dobijeni profil „ukazuje na osobe koje su zadovoljne društvenim odnosima koje imaju u svijetu, koje su sklone da podstiču i održavaju različite vidove društvene interakcije. Socijalizovanje u sobama za ćaskanje, po iskazima ispitanika, nije zamjena za zadovoljavanje afektivnih i društvenih potreba.“12

Osnovni motiv ljudi u pričaonicama je potreba da se komunicira, da se eksperimentiše novim medijem za komunikaciju i da se upoznaju novi ljudi. Osobe koje koriste ćaskanje u ovom istraživanju ne samo da su bile u stanju da zadovolje svoje društvene potrebe u re-alnom svijetu, već su online odnose smatrale podjednako realnim kao one koji se odvijaju licem u lice. Dobijeni profili ličnosti ukazali su na to da stidljivost i emocionalna nestabil-nost nisu specifična svojstva osoba koje ćaskaju. Analizom odgovora ispitanika (u smislu psihoze i ekstrovertnosti/introvertnosti) nije bilo moguće ustanoviti nijedan distinktivni obrazac ličnosti, iako se ispostavilo da su ispitanici ženskog pola bili nešto emotivno sta-bilniji. Kao što se vidi, podaci iz istraživanja Rozane Peris i grupe autora nagoveštavaju da korisnici pričaonica u ovom obliku komunikacije pronalaze mogućnost za smislena, bo-gata i intenzivna iskustva.

Drugi autori smatraju da postoje dva osnovna izvora motivacije za stupanje u interak-ciju sa drugim osobama na Internetu: lični i društveni motivi.13 Ljudsko biće posjeduje pa-10 Robert E. Kraut, Malcolm Brynin, Social studies of domestic information and communication, 2004., dostupno na http://

www-2.cs.cmu.edu/~kraut/RKraut.site.files/articles/Byrnin04-SocialStudiesOfICT.pdf11 Robert Putnam, Bowling Alone, National Endowment for Democracy and the Johns Hopkins University Press, 1995,

dostupno na http://www.stonybrook.edu/sociol/faculty/Levy/Bowling%20Alone-Putnam.pdf12 R. Peris,et al., Online Chat Rooms: Virtual Spaces of Interaction for Socially Oriented People, Cyberpsychology & Behavior,

Volume 5, Number 1, Mary Ann Liebert Inc., 2002, str. 1513 Ljubomir Ž. (2006): Psihologija, Čigoja, Beograd

53


tološku potrebu za udruživanjem i tragajući za društvom zadovoljava ne samo afilijativni motiv, već i mnoge druge motive kao što su potrebe za prestižom, vlašću ili ekonomskom nadmoći, što može biti viđeno i u samom odnosu između Internet korisnika. Tragajući za onim društvom u kome su jednaki sa drugima ili nadmoćni (nikako potčinjeni) ljudi ulaze u manje ili više privremene veze radi zadovoljenja osnovnih psiholoških motiva, pošto su organski motivi, danas, u velikom procentu zadovoljeni. Tako u svom istraživanju pona-šanja korisnika društvenih mreža Mekena (Katelyn Y. A. McKenna) dolazi do zaključka da „u situaciji kada ne može da ispolji bitne aspekte svoje ličnosti u neposrednom okruženju, osoba traga za adekvatnim društvenim okvirom, usmjeravajući svoju pažnju na lične po-trebe. Da bi doživjela lično zadovoljstvo, osoba mora da ispolji svoje kroz društvenu inte-rakciju i da za to dobije društveno priznanje.“14

Internet veze, bilo prijateljske ili romantične, često se doživljavaju kao daleke i privre-mene. Nalazi, međutim, sugerišu da bi Internet ipak mogao da pruža mogućnost za razvoj veoma bliskih odnosa. Uzimajući u obzir činjenicu da su pojedini autori tvrdili da su fizič-ko i neverbalno dva kanala nužna za komuniciranje emocionalne intimnosti, istraživači su postavljali pitanje kako je moguće ostvariti intimnost u online okruženju.

Usmjeravajući se na ovaj problem, Monika Viti je sprovela istraživanje kojim je želje-la da ustanovi da li se u sobama za ćaskanje može dobiti emocionalna podrška, i u kojoj su meri osobe iskrene i otvorene prilikom takve komunikacije. Analizirajući prikupljene podatke Vitijeva je došla do saznanja da „oko 2/3 ispitanika - korisnika pričaonica saop-štava da su bar u izvjesnoj meri dobili emocionalnu podršku od svojih sagovornika. Što se pak iskrenosti tiče, žene su bile manje sklone da daju lažne podatke o sebi od muška-raca. Takođe, osobe koje intenzivnije ćaskaju preko Interneta su manje sklone laganju od povremenih korisnika. Naime, stepen iskrenosti je u pozitivnoj korelaciji sa intenzitetom ćaskanja izraženim u broju sati nedjeljno koje korisnik provede koristeći neki od servisa za ćaskanje. Kada lažu, žene to najčešće čine brinući o sopstvenoj bezbjednosti - ne odaju lične podatke (ime, adresu, posao na kome rade). S druge strane, muškarci najčešće lažu kada saopštavaju pol, zanimanje, stepen obrazovanja i visinu prihoda.“15

Opšti zaključak autorke je da se sa pravom može dovesti u pitanje stav da se putem In-terneta mogu razviti samo površne veze, kao i da se prilikom svake ozbiljnije analize mora voditi računa o nekoliko varijabli kao što su: pol, uzrast, iskustvo u upotrebi pričaonica. Ovakva vrsta pristupa daje korisnije rezultate od prostog poređenja karakteristika online i offline veza.

Veza između realnosti i virtuelnih društvenih mreža je u svakom slučaju očigledna i isprepliće se na različite načine kako na ličnom, tako i na društvenom nivou. Psihološki profil ličnosti determinira njihovo ponašanje na virtuelnim društvenim mrežama. Mo-guće posljedice takvog društvenog djelovanja nalaze se u primjerima zloupotrebe virtuel-nih društvenih mreža i to u najrazličitijim oblicima od mobinga, uhođenja, zastrašivanja i čak ubistava.

14 http://findarticles.com/p/articles/mi_m2372/is_4_38/ai_84866946/pg_9/ (2.6.2018.)15 Monica Witty, Cyberspace as potential space: Considering the veb as a playground to cyber-flirt, Social Science Computer

Review, 2005., str. 38

54

Zbornik radova

ZAKLJUČAKSimulacija stvarnosti u savremenom svijetu je dostigla jedan zapanjujući nivo, tako da

je granica realnosti i simulacije gotovo neprepoznatljiva. Granica svakako postoji i samo je stvar percepcije sudionika da li vide tu granicu. Sudeći prema terminologiji ta granica za mnoge i ne postoji, a očiti primjer je nerazlikovanje termina društvena mreža i virtuelna društvena mreža. Sam pojam mreža može se odnositi na mnoge realne stvari u prirodi, u tehnici, tehnologiji i društvu. Zato je jako važno da se pojam društvena mreža kao realna pojava odvoji od pojma virtuelna društvena mreža kako bi se označio odnos koji je nastao kao simulacija stvarnosti, odnos posredovan tehnologijom, odnos koji otvara mnoge me-hanizme manipulacije. Virtuelne društvene mreže su odnosi kreirani prema željama kori-snika, a ne prema realnim odnosima u društvu. Zaključuje se da takve želje i odnosi imaju potencijal da postanu realni i da virtuelno u nekim slučajevima postaje stvarno kada se za to steknu uvjeti. To i jeste tema diskusije i iznesenih činjenica u cijelom radu, dakle utje-caj virtuelnog na realno ili virtuelnih društvenih mreža na društvene odnose u stvarnosti.

Korištenje virtuelnih društvenih mreža iziskuje određena znanja koja se odnose na pravila korištenja virtuelnih društvenih mreža. Svaki davatelj usluga ima svoja pravila i uvjete korištenja, a što je za korisnike jako značajno u smislu da ne dožive bilo kakvu štetu u realnim odnosima, a kojoj je uzrok nepravilno korištenje virtuelnih društvenih mreža. U BH društvu je jako vidljiva komponenta neadekvatnog korištenja virtuelnih društvenih mreža pogotovo kada su u pitanju politički procesi, ali i lični sukobi građana.

Zloupotrebom virtuelnih društvenih mreža, informacija koje nisu zaštićene na njima veoma često se manipuliše i njihov utjecaj na društvo u cjelini je negativan. Zato je jako važno da se korisnici društvenih mreža u BiH edukuju i upozore na štetne posljedice ko-rištenja virtuelnih društvenih mreža. Utjecaj na realno društvo vidljiv je i u vrsti ovisnosti o Internetu ili nekoj virtuelnoj društvenoj mreži, te se u Europi pristupilo sistemskom li-ječenju ovisnika iz ovih kategorija.

Koristiti virtuelne društvene mreže kao alat komunikacije je pozitivna stvar i ukoliko se koriste na pravilan način mala je vjerovatnoća da će nastati štetne posljedice u realnom životu. U suprotnom, svaka aktivnost na virtuelnim društvenim mrežama može imati ne-gativne posljedice po korisnike, ali i širu socijalnu zajednicu. Edukacija o korištenju virtu-elnih društvenih mreža bi trebalo da bude popraćena kampanjom društveno odgovornih institucija, od vjerskih, nevladinih, ali i vladinih organizacija koje će djelovati na platformi sprečavanja negativnog utjecaja virtuelnih društvenih mreža na realne odnose u društvu, tako što će sprečavati govor mržnje, ogovaranje, spinovanje i sl.

LITERATURA1. Ljubomir, Ž. (2006). Psihologija, Čigoja, Beograd 2. Zarrella, D. (2010). The social media marketing book, Printed in Canada3. Encyclopedia of Internet Technologies and Applications, Hershey, New York, 2008. 4. Debatin, B et al. (2009). Facebook and Online Privacy: Attitudes, Behaviors, and Unintended

Consequences. // Journal of Computer- Mediated Communication 15, str. 83-108.5. Monica Witty, Cyberspace as potential space: Considering the veb as a playground to cyber-flirt,

Social Science Computer Review, 2005., str. 386. Norman H. Nie, Lutz Erbring, Web and Society- A preliminary report, Stanford Institute for the

Quantitative Studž of Society, 2000

55


7. Robert Kraut, Sara Kiesler, Bonka Boneva, Jonathon Cummings, Vicki Helgeson and Anne Craw-ford Carnegie, Internet Paradox Revisited, Mellon University, May 4, 2001

8. Robert E. Kraut, Malcolm Brynin, Social studies of domestic information and communication, 2004., dostupno na http://www-2.cs.cmu.edu/~kraut/RKraut.site.files/articles/Byrnin04-Soci-alStudiesOfICT.pdf

9. Robert Putnam, Bowling Alone, National Endowment for Democracy and the Johns Hopkins Uni-versity Press, 1995, dostupno na http://www.stonybrook.edu/sociol/faculty/Levy/Bowling%20Alone-Putnam.pdf

10. Robert E. Kraut, Malcolm Brynin, Social studies of domestic information and communication, 2004., dostupno na http://www-2.cs.cmu.edu/~kraut/RKraut.site.files/articles/Byrnin04-Soci-alStudiesOfICT.pdf

11. Robert Putnam, Bowling Alone, National Endowment for Democracy and the Johns Hopkins Uni-versity Press, 1995, dostupno na http://www.stonybrook.edu/sociol/faculty/Levy/Bowling%20Alone-Putnam.pdf

12. R. Peris,et al., Online Chat Rooms: Virtual Spaces of Interaction for Socially Oriented People, Cy-berpsychology & Behavior, Volume 5, Number 1, Mary Ann Liebert Inc., 2002, str. 15

13. Tweney, Dylan. Facebook tracks what you do online, even when you’re logged out. URL: http://venturebeat.com/2011/09/25/facebook-tracking-logged-out/ (pristupljeno 30.5.2018.)

56

Zbornik radova

UTICAJ MEDIJA NA DJECU I OMLADINU

Sreten Tešanović1, Biljana Rađenović-Kozić2, Lazo Kukobat3, Brana Komljenović4

SAŽETAKU savremenim uslovima poslovanja ambijentalne promjene u velikoj mjeri utiču na svakog od nas kao odraslog pojedinca, jer predstavljamo metu koju svakodnevno bombarduju različite oglašivačke poruke iz medija za masovno kumuniciranje. U takvom ambijentu se razvijaju i rastu naša djeca. Rezultati provedenog istraživanja, na uzorku od dvije stotine ispitanika, pokazuju da su mediji prepuni oglašivačkih poruka koje svakodnevno ulaze u naše domove i naš život. Na takav način stvara se prezasićenost auditorijuma putem klasičnog oglašavanja. Roditelji maloljetne djece se često žale na izloženost njihove djece neprimjerenim oglašivačkim porukama za njihov uzrast, koje nisu ograničene na specijalizovane medije i emisije za djecu. U ovom radu predstavljamo rezultate istraživanja koji su pokazali značajan uticaj različitih medija na djecu i omladinu, te roditelje i odrasle koji su izloženi velikom pritisku koje stvara oglašavanje i prikriveno oglašavanje nekog proizvoda ili usluge, a posebno televizije, časopisa i video-igara, preko igranih serija, filmova, rijaliti programa, bilborda, te brendirane odjeće i proizvoda široke potrošnje za djecu i omladinu.

Ključne riječi: mediji, djeca i omladina, oglašavanje, prikriveno oglašavanje, komunikacija

SUMMARY In modern conditions of business, environmental changes significantly influence each of us as an adult individual, because we present a target daily bombarded by various advertising mes-sages from the mass media for massive communication. In such an environment our children are developing and growing. The results of the conducted research on a sample of two hundred respondents, show that media is full of advertising messages that enter our homes and our li-ves on a daily basis. That causes overloading of the auditorium through classical advertising. Parents of underage children often complain about the exposure of their children to inappro-priate advertising messages for their age, which are not limited to specialized media and chil-dren’ shows. In this paper, we present results of the research that showed significant influence of various media on children and youth, and also parents and adults who are exposed to the high pressure which creates advertising and covert advertising of some product or service, especially television, magazines and video games, through the series, movies, rialities, billboards, branded clothing and consumer goods for children and youth.

Keywords: media, children and youth, advertising, covert advertising, communication

1 Doc. dr Sreten Tešanović, Visoka škola za primijenjene i pravne nauke Prometej, Banja Luka;2 Prof. dr Biljana Rađenović-Kozić, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka;3 Doc. dr Lazo Kukobat, Visoka brodarska škola akademskih studija, Beograd, Srbija;4 Prof. dr Brana Komljenović, Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment, Banja Luka.

Originalni naučni radUDK 316.774:316.624-053.4DOI 10.7251/BLCMES1801056TCOBISS.RS-ID 7634200

57


Definisanje pojmovaPrema Kotleru oglašavanje predstavlja svaki nepersonalizovani oblik promocije i pre-

zentacije proizvoda ili usluga i ideja putem vizuelnih, glasovnih ili kombinovanih poruka. Oglašivači informišu javno mnjenje o određenim proizvodima i uslugama, utiču na njih da slobodno odaberu i kupe proizvode ili koriste usluge kako bi na taj način otpočela, na-stavila se ili povećala njihova prodaja, a poslovanje postalo uspješnije. Etimološko značenje riječi oglašavanje potiče od latinske riječi advertere koja u prevodu znači obratiti pažnju. Američko udruženje za marketing – AMA (American Marketing Assotiation) oglašavanje predstavlja kao oblik objavljivanja uvjerljive promotivne poruke putem medija za masovnu komunikaciju od strane oglašivača (kompanija, medija, vladinih i nevladinih organizacija, pojedinaca) s ciljem informisanja o organizaciji, proizvodima ili uslugama, idejama i pod-sticanja ciljnog tržišta na kupovinu. Analizirajući navedene definicije vidljivo je da jedni naglasak stavljaju na ekonomski aspekt oglašavanja koji se ogleda u povećanju prodaje i uvećanju profita, a drugi naglašavaju psihološki aspekt oglašavanja kojim se utiče na ciljno tržište. Oglašivači su od davnina koristili različite načine i oblike oglašavanja koje prepo-znajemo u starim civilizacijama. U Mesopotamiji – Vavilonske manufakture su na svoje predmete od gline utiskivale vlastite oznake zbog razlikovanja, na zidinama Pompeje su pronađene poruke različitog sadržaja koje se mogu smatrati najstarijim primjerima rekla-mnih plakata. Razvojem ljudskog društva i primjenom naučno-tehnoloških dostignuća u doba industrijalizacije, oglašavanje dobija na zamahu, jer dolazi do pojave prvih štampanih oglasa, oglasa u novinama i primjene i razvoja novih pakovanja za robu široke potrošnje. Razvojem novih tehnologija u prošlom vijeku oglašivačima je omogućeno da direktno dođu do građana u njihove domove i na taj način uspostave komunikaciju sa ciljnim audi-torijem. Mediji za masovnu komunikaciju najviše emituju oglašivačke poruke putem tele-vizije, radija, časopisa, novina, plakata, video-igrica, Interneta, na vozilima i bilbordima... U današnje vrijeme, vrijeme integrisanih marketing komunikacija, od oglašivača se oče-kuje originalnalnost ideje i kreativnost oglašivačke poruke za izabrani proizvod ili uslugu. Samo takva oglašivačka poruka će podstaknuti mišljenje ciljnog auditorijuma na kupovinu, jer takvu originalnu promotivnu poruku kupci još nisu vidjeli i primijetili. Prije kreiranja oglašivačke poruke potrebno je detaljno analizirati tržište, odrediti ciljno tržište i detaljno ga istražiti kako bi se ispunila očekivanja, potrebe, želje i preferencije krajnih potrošača. Pored osnovnih funkcija oglašavanja da informiše i usmjerava na kupovinu, oglašavanje ima zadatak za podsjeti kupce, da skrene pažnju i zabavi, da ih uvjerava, te da potpomaže ostalim naporima kompanije.

Metodologija istraživanjaU ovom istraživačkom radu predmet istraživanja je određivanje i mjerenje uticaja me-

dija za masovno komuniciranje na djecu i omladinu. Prikupljanje podataka je izvršeno metodom anketiranja u obliku elektronskog upitnika. Elektronski upitnik je dizajniran i distribuiran u programu SurveyMonkey i sadržavao je dvadeset pitanja mješovitog tipa sa više ponuđenih odgovora. Prvih deset anketnih pitanja su vezana za medije masovnog ko-municiranja i opšta pitanja o ispitaniku, a drugih deset pitanja za mjerenje uticaja medija na djecu i omladinu. Program za podršku istraživanju SurveyMonkey obezbjeđuje anoni-mno anketiranje u kojem ispitanik putem email-a dobije link preko kojeg se povezuje sa

58

Zbornik radova

anketnim upitnikom. Elektronski upitnik/anketa popunjava klikom na određenu varijablu (ponuđeni odgovor, skaliranje) koja se bilježi kao odgovor na postavljeno pitanje. Samo kompletno završene ankete pristižu istraživaču anonimno u vidu broja validno popunjenih upitnika i analitičkim prikazom odgovora. Svaki od četiri istraživača tj. autora ovog rada je obezbijedio po najmanje pedeset email adresa ispitanika koji će učestvovati u istraživanju. Ispitanici su birani metodom slučajnog izbora od strane ispitivača (na dobrovoljnoj bazi, iz ličnih baza email adresa) koji su intuitivno određivali kompetentnost ispitanika u vezi sa istraživačkim problemom. Ukupna veličina uzorka sa kojom se pristupilo istraživanju je 206 ispitanika, od kojih je 200 ispitanika učestvovalo u istraživanju i u potpunosti vali-dno popunili anketni upitnik, dok se 6 ispitanika nije odazvalo tj. nije učestvovalo u istra-živanju. Prospektivno istraživanje je provedeno u vremenu od 18.5. do 25.5.2018. godine. Pristigli odgovori su obrađeni pomoću najnovije verzije statističkog programa IBM SPSS Version 23. Rezultati istraživanja su precizno dati u nastavku, a na osnovu kojih su izvedeni zaključci o uticaju medija za masovnu komunikaciju na djecu i omladinu.

Rezultati istraživanja i diskusijaIstraživanjem je obuhvaćeno ukupno 206 ispitanika od kojih je 200 ispitanika uče-

stvovalo u istraživanju (tabela 1). U ukupnom uzorku od 200 anketiranih ispitanika 60% su činile osobe ženskog pola, dok je osoba muškog pola bilo manje, 80 ispitanika ili 40% (tabela 2.).

Tabela 1. Statistics Ukupno ispitanika Ukupno bez odgovora Ukupno validnih

N Valid 206 6 200Missing 6 0

Tabela 2. GenderFrequency Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid male 80 40.0 40.0 40.0female 120 60.0 60.0 100.0Total 200 100.0 100.0

Najveći broj ispitanika, njih 120, je u životnoj dobi između 18 i 35 godina ili 60%, za-tim njih 60 je životne dobi između 36 i 55 godina ili 30%, dok treću grupu čine ispitanici životne dobi preko 56 godina starosti njih 20 ili 10% (tabela 3.).

Tabela 3. AgeFrequency Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid 18-35 120 60.0 60.0 60.036-55 60 30.0 30.0 90.056-80 20 10.0 10.0 100.0Total 200 100.0 100.0

Od sredstava za masovno komuniciranje najviše su zastupljeni televizija i novine/ča-sopisi. Učestalost gledanja TV je predstavljena u tabeli 4. iz koje je vidljivo da 75% ispita-

59


nika ili njih 150 gleda TV svakodnevno (80 muškaraca i 70 žena). Na pitanje: Kako često čitate novine i časopise?, rezultati istraživanja pokazuju drugačije rezultate i predstavljeni su u tabeli 5.

Tabela 4. Pitanje 3. Gender Crosstabulation Pitanje 3

Totalsvaki dan 2-3puta sedmičnogender male Count 80 0 80

% within gender 100.0% 0.0% 100.0%female Count 70 50 120

% within gender 58.3% 41.7% 100.0%Total Count 150 50 200

% within gender 75.0% 25.0% 100.0%

Tabela 5. Pitanje 4. Gender CrosstabulationPitanje 4

Totalsvaki danjednom

sedmičnojednom

mjesečnouopšte ne

čitamgender male Count 50 30 0 0 80

% within gender 62.5% 37.5% 0.0% 0.0% 100.0%

female Count 0 50 50 20 120% within gender 0.0% 41.7% 41.7% 16.7% 100.0%

Total Count 50 80 50 20 200% within gender 25.0% 40.0% 25.0% 10.0% 100.0%

Svi ispitanici bez obzira na pol i životnu dob, njih 200 su potvrdno odgovorili na po-stavljeno anketno pitanje: Da li oglašavanje u masovnim medijima komunikacije utiče na oblikovanje stavova, mišljenja i preferencija potrošača? (tabela 6).

Tabela 6. Pitanje 5.Frequency Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid da 200 100.0 100.0 100.0

Mjerenjem ličnog stava ispitanika, da li oglašavanje u masovnim medijima komuni-kacije ima značajan uticaj na njihov lični izbor proizvoda ili usluge, dobili smo drugačije rezultate mišljenja u odnosu na prethodno pitanje. Tako je 65% ispitanika ili njih 130 po-tvrdilo da mediji za masovno komuniciranje na njih lično nemaju uticaja prilikom odabira proizvoda u kupovini. (tabela 7.).

Na pitanje broj 7.: Da li reklamni oglasi pomažu potrošačima da pravilno odaberu pro-izvod ili uslugu?, najveći dio odgovora, njih 150 ili 75% pripadao je grupi da se djelimično slažu sa tvrdnjom, dok su odgovori na ostale varijable predstavljeni u tabeli 8.

60

Zbornik radova

Tabela 7. Pitanje 6. Gender Crosstabulation

Pitanje 6Totalda ne

gender male Count 70 10 80% within gender 87.5% 12.5% 100.0%

female Count 0 120 120% within gender 0.0% 100.0% 100.0%

Total Count 70 130 200% within gender 35.0% 65.0% 100.0%

Tabela 8. Pitanje 7. Gender Crosstabulation

Pitanje 7

Totaldjelimično se

slažemniti se slažem

niti se ne slažemuglavnom se ne

slažemgender male Count 80 0 0 80

% within gender 100.0% 0.0% 0.0% 100.0%

female Count 70 40 10 120% within gender 58.3% 33.3% 8.3% 100.0%

Total Count 150 40 10 200% within gender 75.0% 20.0% 5.0% 100.0%

Veoma zanimljiv rezultat odgovora na pitanje broj 8.: Vjerujete li u istinitost informa-cija navedenih u reklamnim oglasima?, predstavljen je u tabeli 9., iz koje je vidljiva naj-veća učestalost varijable od 120 ispitanika ili njih 60%, da uglavnom ne vjeruju u istinitost oglašavanih informacija.

Tabela 9. Pitanje 8.

Frequency Percent Valid PercentCumulative

PercentValid u potpunosti vjerujem 10 5.0 5.0 5.0

djelimično vjerujem 10 5.0 5.0 10.0niti vjerujem niti ne vjerujem 20 10.0 10.0 20.0

uglavnom ne vjerujem 120 60.0 60.0 80.0uopšte ne vjerujem 40 20.0 20.0 100.0

Total 200 100.0 100.0

Ispitanici, njih 90%, bez obzira na pol i životnu dob, su u potpunosti saglasni i smatra-ju da su u oglašivačkim porukama preuveličana svojstva oglašavanog proizvoda ili usluge (tabela 10.).

61


Tabela 10. Pitanje 9.Frequency Percent Valid Percent Cumulative Percent

Valid u potpunosti se slažem 180 90.0 90.0 90.0djelimično se slažem 20 10.0 10.0 100.0

Total 200 100.0 100.0

Pitanje broj 10. tj. tvrdnja koju smo postavili na početku našeg istraživanja glasi: Me-diji za masovno komuniciranje su prezasićeni oglašivačkim porukama, je potvrđena istim intenzitetom ispitanika i ima isti rezultat kao i odgovori na prethodno pitanje broj 9. Tako se 180 ispitanika, bez obzira na pol i godine života, u potpunosti slaže da su mediji za ma-sovno komuniciranje prezasićeni oglašivačkim porukama ili njih 90%.

S tim u vezi je i naredno anketno pitanje: Kada se na TV pojavi reklamni blok oglasa, tada vi:. Na anketno pitanje broj 11. najviše ispitanika pripada grupi koja ignoriše televizij-ske reklamne blokove oglasa i to njih 120 ili 60% . Ovu grupu čine svi anketirani muškarci njih 80 ili 100% i 40 žena ili 33,33%. (tabela 12.)



PercentValid u potpunosti se slažem 180 90.0 90.0 90.0

djelimično se slažem 20 10.0 10.0 100.0Total 200 100.0 100.0



PercentValid ignorišem ga 120 60.0 60.0 60.0

prebacim na drugi pro-gram 50 25.0 25.0 85.0

pažljivo kritički gledam 10 5.0 5.0 90.0volim gledati rekl.

Oglase 20 10.0 10.0 100.0

Total 200 100.0 100.0

Tvrdnja koju smo postavili na početku našeg istraživanja: Oglašivači koriste različita osjećanja potrošača kako bi njima manipulisali, predstavlja pitanje broj 12. Istraživanjem smo potvrdili ovu tvrdnju na koju je 180 ispitanika ili njih 90% odgovorilo da se u potpuno-sti slažu, a ostatak od 20 ispitanika ili njih 10% je izrazilo djelimično slaganje sa postavlje-nom tvrdnjom (tabela 13). Pitanje broj 13. Smatram da oglasi iniciraju i stvaraju potrebu za kupovinom proizvoda ili usluge koji možda nisu potrebni. Ispitanici njih 180 ili 90% se u potpunosti slažu i smatraju da oglašavanje proizvoda i usluga u medijima masovnog komuniciranja inicira i stvara potrebu za kupovinom istih (tabela 14.).

62

Zbornik radova


Totalu potpunosti se

slažemdjelimično se

slažemgender male Count 60 20 80



% within gender 90.0% 10.0% 100.0%Tabela 14. Pitanje 13.

Frequency PercentValid

PercentCumulative

PercentValid u potpunosti se slažem 180 90.0 90.0 90.0

djelimično se slažem 20 10.0 10.0 100.0Total 200 100.0 100.0

Na pitanje broj 14. Obraćate li pažnju na marke/brendove tokom gledanja filma, TV serije, igranja video-igrice, rijaliti programa?, 90% ispitanika je odgovorilo da povremeno obrati pažnju ili njih 180 (od čega su žene 120 i muškarci 60, koji pripadaju životnoj dobi od 18 do 35 godina starosti), a po 10 ispitanika ili po 5% su se izjasnili da obraćaju pažnju i zapažaju marke/brendove ili nikad ne obraćaju pažnju. Ponuđena četvrta varijabla koja je glasila: brendirani proizvodi me uopšte ne interesuju i ne preferiram ih, nije imala nije-dnog odgovora ispitanika te kao takva nije ni predstavljena u tabeli 15.


Totalobraćam i zapažam povremeno

nikad ne obraćam pažnju

gender male Count 10 60 10 80% within gender 12.5% 75.0% 12.5% 100.0%

female Count 0 120 0 120% within gender 0.0% 100.0% 0.0% 100.0%

Total Count 10 180 10 200% within gender 5.0% 90.0% 5.0% 100.0%

Svih 200 ispitanika bez obzira na godine starosti i pol su potvrdno odgovorili na posta-vljeno 15. pitanje: Smatrate li da učestalo prikazivanje određenog brenda/marke proizvo-da utiče na gledaoce? Oglašavanjem hrane i pića koji nisu zdravi, stiču se nezdrave navike u ishrani djece i tinejdžera. npr. nutela, čips, hamburger, gazirani sokovi… Na tvrdnju tj. pitanje broj 16. najviše ispitanika njih 170 ili 85% (120 ispitanika pripada dobnoj grupi od 18 do 35 godina, a 50 ispitanika pripada dobnoj grupi od 36 do 55 godina starosti), se u potpunosti slaže da reklamiranje brze hrane, hrane i gaziranih pića koja nisu zdrava stva-raju nezdrave navike kod djece i tinejdžera. 20 ispitanika se djelimično složilo od kojih 10 ispitanika pripada dobnoj grupi od 36 do 55 godina starosti i 10 ispitanika preko 55 godina

63


starosti ili njih 10%, dok se samo 5% ispitanika ili njih 10 izjasnilo da se ne slažu sa posta-vljenom tvrdnjom i pripadaju dobnoj grupi preko 55 godina starosti (tabela 16.)


Totalu potpunosti

se slažemdjelimično se

slažemuglavnom se

ne slažemgender male Count 80 0 0 80

% within gender 100.0% 0.0% 0.0% 100.0%female Count 90 20 10 120

% within gender 75.0% 16.7% 8.3% 100.0%Total Count 170 20 10 200

% within gender 85.0% 10.0% 5.0% 100.0%

Pitanje broj 17. Djeca nisu sposobna da racionalno rasuđuju pa bi oglašavanje usmje-reno njima trebalo da bude biti strože nadzirano, bolje regulisano ili zabranjeno? Najveća grupa ispitanika njih 180 ili 90% se slaže u potpunosti da djeca nisu sposobna da racionalno rasuđuju prilikom konzumiranja oglašivačkih poruka, dok se 20 ispitanika ili 10% djeli-mično slaže (tabela 17.). Prikriveno oglašavanje je prvi stepen manipulacije, da li smatrate da bi trebali kritički pristupiti takvim sadržajima? Odgovor na pitanje br. 18. 110 ispitanika ili 55% je odgovorilo sa možda, 60 ispitanika ili 30% je odgovorilo da nema potrebe, dok je 30 ispitanika ili 30 % odgovorilo da bi obavezno trebalo kritički pristupiti prikrivenom oglašavanju i pripadaju dobnoj grupi od 18 do 35 godina starosti. (tabela 18.)

Tabela 17. Pitanje 17.Gender Crosstabulation

pit15Totalu potpunosti se slažem djelimično se slažem

gender male Count 60 20 80% within gender 75.0% 25.0% 100.0%

female Count 120 0 120% within gender 100.0% 0.0% 100.0%

Total Count 180 20 200% within gender 90.0% 10.0% 100.0%

Tabela 18. Pitanje 18. Gender Crosstabulationpit16

Totalda obavezno možda nema potrebegender male Count 30 50 0 80



% within gender 15.0% 55.0% 30.0% 100.0%

64

Zbornik radova

Pitanje broj 19. tj. tvrdnja koju smo postavili na početku našeg istraživanja: Da li je prikriveno oglašavanje neetičan oblik marketing komunikacije? Ovu tvrdnju je potvrdilo 170 ispitanika (80 muškaraca i 90 žena) ili 85%, odgovorom veoma često potvrdilo je 10 ispitanika žena, a sa možda je odgovorilo 20 ispitanika ženskog pola. (tabela 19.).


Totalda veoma često moždagender male Count 80 0 0 80



% within gender 85.0% 5.0% 10.0% 100.0%

Poslednje, dvadeseto anketno pitanje: Da li ste zbog uticaja medija poželjeli kupiti sebi ili bili primorani kupiti oglašavani proizvod sa omiljenim likom ili znakom/logom, vašem djetetu ili tinejdžeru? Grupu od 130 ispitanika koji su potvrdno odgovorili na postavljeno pitanje čini 80 muškaraca ili 65% i 50 ispitanika ženskog pola ili 35%, i njih 120 pripada dobnoj grupi od 18 do 35 godina starosti i 10 ispitanika od 36 do 55 godina starosti. Ne-gativan odgovor je dalo 70 ispitanika ženskog pola od čega 50 ispitanika pripada dobnoj grupi od 36 do 55 godina starosti i 20 ispitanika preko 55 godina starosti.

Tabela 20. Pitanje 20 Gender Crosstabulationpit18

Totalda negender male Count 80 0 80



% within gender 65.0% 35.0% 100.0%

Zaključna razmatranjaRezultati sprovedenog istraživanja pokazuju da su mediji za masovnu komunikaciju

prezasićeni blokovima oglašivačkih poruka. Oglašivači koriste različita osjećanja kako bi manipulisali potrošačima, te iniciraju i stvaraju potrebu za kupovinom oglašavanih pro-izvoda koji im možda i nisu potrebni. Pojedinac podstaknut oglašivačkom porukom po-činje razmišljati i uzima u razmatranje oglašavani brend/marku proizvoda. Nije rijedak slučaj da se djeca koriste u promociji proizvoda ili usluga koji njima nisu namijenjeni, ali poslata oglašivačka poruka apeluje na ljubav, toplinu, bezbrižnost, harmoniju porodičnog života i brigu o djeci. Roditelji maloljetne djece su pod velikim pritiskom prilikom dono-šenja odluke o kupovini oglašavanog proizvoda ili usluge. Pod uticajem medija djeca žele

65


da im se kupi baš taj promovisani proizvod i ako roditelji smatraju i uvjereni su da on nije prihvatljive cijene, nije edukativan, a neki mogu loše uticati na dijete, na njegovo zdravlje i razvoj na različite načine. Djeca i omladina stiču nezdrave navike u ishrani jer preferiraju kupovinu nezdravih proizvoda koji se oglašavaju putem medija masovne komunikacije. U razvijenim ekonomijama oglašavanje namijenjeno najmlađoj populaciji i maloljetnim licima je ograničeno, strogo se nadzire, pa se stvorila „potreba“ da se briše granica između oglasa i njegovog sadržaja. Na ovaj način veoma uspješno i učinkovito funkcioniše prikri-veno oglašavanje koje ima značajan uticaj na djecu i omladinu. Prikriveno oglašavanje se može identifikovati u svim medijima za masovno komuniciranje, a ne samo u elektronskim medijima i predstavlja neodgovoran i neetičan oblik oglašavanja koji ima veliki uticaj na djecu i omladinu.

LITERATURA1. Belch, G.E., Belch, M.A., (1993), Introduction to Advertising & Promotion - An Integrated Mar-

keting Communications Perspective, Richard D. Irwin Inc., Boston, MA2. Blanchard, K., Peale, N.V., (1991), Kako poslovati pošteno i uspjeti, IT-GRAF, Zagreb 3. Brkić, N., (2003), Upravljanje marketing komuniciranjem: oglašavanje, unapređenje prodaje,

odnosi s javnošću, lična prodaja, direktni marketing, online marketing, Ekonosmki fakultet u Sarajevu, Sarajevo

4. Hilton, M., (2003), Consumerism in Twentieth-Century Britain, Cambrigde University Press, Cambridge

5. Hoffman, W., M., Moore, J., M., (1990), Business Ethics: Readings and cases in corporate mora-lity, II. Izdanje, McGraw-Hill Publishing Company, New York

6. Kesić, T., (2003), Integrirana marketinška komunikacija: oglašavanje, unapređenje prodaje, in-ternet, odnosi s javnošću, publicitet, osobna prodaja, Opinio, Zagreb

7. Kotler, P., (2001), Upravljanje marketingom: Analiza, planiranje, primjena i kontrola, IX. izda-nje, Mate, Zagreb

8. Kotler, P., Armstrong, G., (2016), Principles of marketing, XVI. globalno izdanje, Pearson, Bo-ston 93

9. Kotler, P., Keller, K., L., Martinović, M., (2014), Upravljanje marketingom, XIV izdanje, Mate, Zagreb

10. Kotler, P., Lee, N., (2005), Corporate social responsibility: doing the most good for your company and your cause, John Wiley and Sons, New Jersey

11. Kotler, P., Wong, V., Saunders, J., Armstrong, G., (2006), Osnove marketinga, Mate, Zagreb 12. Milisavljević, M., (2010), Strategijski marketing, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog

fakulteta u Beogradu. 13. Stanković, Lj., Đukić, S., (2009), Marketing, Ekonomski fakultet, Niš,14. Tešanović, S., (2018), Etika u marketingu, Univerzitet za poslovne studije, Banja Luka,15. Vračar, D., (2005), Strategije tržišnog komuniciranja, Ekonomski fakultet, Beograd.

66

Zbornik radova

ZAŠTITA GLEDATELJA/PUBLIKE U KONTEKSTU SPREČAVANJA MANIPULACIJE PUTEM MEDIJA

Seid Jusić1

Sažetak Zaštita publike odnosno gledatelja i konzumenata različitih medija javila se kao potreba da se ograniči dodir između određenih sadržaja i osjetljivih dijelova publike, a u prvom redu se od-nosi na djecu. Iako sadržaji koji se plasiraju putem medija mogu izazvati privremene i trajne posljedice i na odrasle, oni se uglavnom ne obilježavaju kao štetni, smatrajući medijsku publiku zrelom i dovoljno sposobnom da sama odluči šta želi ili ne želi gledati ili slušati. Svi zabilježeni slučajevi u kojima se medijski sadržaj povezuje sa nekom negativnom posljedicom po publiku su doprinijeli da se zakonski ograniči emitovanje određenih sadržaja ili da se uskladi termin njihovog emitovanja. Mediji na određeni način moraju da obilježe emisije koje nisu adekvatne uzrastu djece, ali i odraslih i upozore publiku da bi gledanje ili slušanje takvih sadržaja moglo nanijeti privremenu ili trajnu štetu određenim osobama. Takav pristup je sasvim opravdan i veoma efikasan u društvima sa visokom razinom medijske pismenosti. Međutim, tamo gdje je medijska pismenost na niskom nivou često dolazi do posljedica neadekvatne zaštite publike kao što su nasilje, pornografija, delinkventnost i sl. i to kao rezultat primijenjenih uzoraka socijalnog ponašanja stečenih putem medija.

Ključne riječi: zaštita publike, manipulacija, pravila emitovanja, zakonska regulativa

AbstractThe protection of the audience, that is, viewers and consumers of various media has emerged as a need to limit the contact between certain content and sensitive parts of the audience, and in the first place it concerns children. Although media content can cause temporary and per-manent consequences for adults, they are generally not marked as harmful, considering the media audience mature and capable enough to decide what it wants or does not want to watch or listen to. All recorded cases in which media content is associated with some negative effect on the audience have contributed to legally limiting the broadcasting of certain content or to harmonizing the term of their broadcasting. Media must, in a certain way, mark emissions that are not adequate for the ages of children but also adults and warn the audience that watching or listening to such content could cause temporary or permanent damage to certain people. Such an approach is justifiable and very effective in societies with a high level of media literacy. Howe-ver, where media literacy is on a low level, there is often appearance of the result of inadequate protection of the public, such as violence, pornography, delinquency, and the similar, and this is a result of the applied patterns of social behavior acquired through the media.

Key words: audience protection, manipulation, broadcasting rules, legal regulations

1 MA Seid Jusić, Internacionalni univerzitet u Travniku – Fakultet za medije i komunikacije

Stručni radUDK 316.774:316.752-051DOI 10.7251/BLCMES1801066JCOBISS.RS-ID 7634200

67


Pojam zaštite medijske publikeZaštita je prije svega mjera prevencije kako ne bi došlo do neželjenih posljedica i ona

je razvijena u najvišoj mjeri u poslovima i zadacima koji su okarakterisani kao poslovi vi-sokog rizika. Pri ovom objašnjenju se misli na zaštitu radnika na radu u postrojenjima sa industrijskim strojevima, rudnicima, željezarama i sl. Svako iskorištavanje resursa zahtijeva adekvatan vid zaštite onih koji eksploatiraju resurse, ali i one koji se nalaze u neposrednoj blizini ili na samom putu eksploatacije, te je ta oblast i zakonski regulisana.

Publika je pojedinac ili skupina ljudi koji stoje ispred pozornice, ispred medijskog apa-rata ili sjede na tribinama u toku utakmice i posmatraju određeni čin aktera na sceni. Pu-blika se nalazi na određenom prostoru koji zahtijeva pripremu u smislu tehničke organi-zovanosti pa sve do sigurnosnih postavki da ne bi došlo do povređivanja bilo koga. Uz to postoji i zakonski okvir i pravila za ponašanje publike koji u najvećoj mogućoj mjeri sma-njuje rizik od povređivanja bilo kojeg od učesnika manifestacije.

Medijska publika može biti pojedinac, ali i skupina u zavisnosti od vrste medija koji se koristi. Tako postoje pravila ponašanja u kontekstu vrste medija i ta pravila važe za publi-ku i ukoliko se pravila ne poštuju slijede sankcije.2 Publika je uglavnom fizički zaštićena od mogućih povreda, ali taj aspekt zaštite publike nije primarna tema, nego zaštita publike od štetnih sadržaja i mogućih posljedica koje nastaju a posteriori. Zaštita medijske publi-ke od štetnih sadržaja je pojam koji se odnosi na zaštitu ili upozorenje publike na moguće posljedice konzumiranja određenih medijskih sadržaja, a koji bi ukoliko se ne označe kao potencijalno opasni mogli nanijeti privremenu ili trajnu fizičku ili psihičku štetu publici.

Zaštita medijske publike se odnosi na uređivačku politiku medijskih kuća i medijske kuće su dužne da na osnovu mišljenja stručnih osoba svog kolektiva ali i na temeljima općeg prava izvrše procjenu opasnosti sadržaja koji se emituje te njegovom potencijalnom negativnom djelovanju na publiku takav sadržaj adekvatno označe kao opasan ili štetan.

Na taj način se preventivno selektuje sadržaj i publika ima pravo da zna šta i kakav sa-držaj slijedi, te da se prije svega zaštite djeca, ali i ostale osjetljive kategorije publike, da ne bi došlo do negativnog utjecaja medijskog sadržaja.

U tom smislu zaštite publike u savremenim zemljama je moguće birati medije koji ne emituju ekonomsko propagandne programe te recipijenti imaju potpunu autonomiju da na osnovu stepena medijske pismenosti sami kreiraju spisak kanala i emisija koje žele gledati, bez mogućnosti prikrivenog oglašavanja ili bilo kakvog podsvjesnog utjecaja na publiku.

Svrha zaštite publikeZaštita publike je prije svega zasnovana na psihološko socijalnim posljedicama utjecaja

medija na recipijente. Postoje različita stajališta o moći medija i njihovom utjecaju na reci-pijente, od onih koji tvrde da mediji nemaju znatan utjecaj do onih koji tvrde da su mediji svemoćan alat u procesu manipulacije publikom. Kao i u svemu, istina je negdje po sredini, mediji nisu tu da postoje bez ikakve svrhe. Sama činjenica njihovog postojanja i opstanka toliki niz godina dovoljno govori da se radi o jako bitnom društvenom agensu bez kojeg je savremeno društvo nezamislivo. Isto tako, mediji nisu ni svemoćni iako im se u mnogim istraživanjima nastoji pripisati takav epitet. Činjenica je da mediji imaju određenu moć kao

2 Pravila ponašanja u pozorištu, kinu, koncertnim dvoranama i sl.

68

Zbornik radova

posrednik u prenošenju informacija i ako je ta moć i uloga medija u okvirima jurisdikcije onda je sasvim normalno očekivati i pozitivan utjecaj medija.

Međutim, uvijek postoje načini i putevi kojima se nastoji zaobići pravna legislativa, iskoristiti „rupe u zakonu“ te na taj način zloupotrijebiti mediji za promoviranje političke opcije, postizanje većeg ugleda u društvu ili prodaju određenih proizvoda. Sve to je već istražena oblast i samo je pitanje kada i koji medij iskoristiti u promovisanju ličnih inte-resa. Dakle, poznavaoci medija i njihovog funkcionisanja znaju kako ih iskoristiti u ma-nipulativne svrhe.

S druge strane imamo publiku odnosno recipijente, koji nisu homogena grupa i koji su specifični po svojim osobinama. Tako da postoji mogućnost da sadržaji namijenjeni jednoj grupi budu predmet fokusa i drugih grupa. Ne postoji adekvatan način da se izbjegne „ne-željena“ ili osjetljiva publika, te da se spriječe mogući negativni efekti emitovanja određenih sadržaja. Sve što je u eteru može doći do bilo koga ko posjeduje medijski aparat. Stoga se pristupilo trenutno najboljem mogućem načinu zaštite publike, a to je obilježavanje sadr-žaja na adekvatan način.

Svrha obilježavanja sadržaja kao primjerenog za određene dobne skupine ima za cilj da na osnovu psiholoških profila ličnosti vrste sadržaja označi kao prihvatljive ili neprihvatlji-ve za gledanje određenim kategorijama osoba. Tri su osnova prema kojima se klasifikuju oznake upozorenja za određene medijske sadržaje, a to su nasilje, upotreba alkohola i nar-kotičkih sredstava i seksualni sadržaji.

Zečević I. (2010) navodi da prikazivanje nasilja kod djece gledatelja izaziva tri vrste utjecaja:

Utječu na pojavu imitacije kod djece. Više od 60% mlađe djece imitira omiljene junake iz crtanih filmova. Gledajući televiziju djeca dobijaju ponudu različitih vrsta ponašanja, a s obzirom na to da su likovi, koji su nasilni, vrlo često i privlačni, ili pozitivci, to je još jedan argument više da se imitiraju.

Uznemiravaju gledaoce. Iako medije gledamo onda kada želimo da se zabavimo ili opustimo, vrlo često se dešava da nas nasilni sadržaji uznemire, učine nesigurnim i ne-zaštićenim. Kod djece se posebno javlja to uznemirenje, jer ne mogu da razumiju mnoge odnose među odraslim ljudima, nisu dovoljno emocionalno i kognitivno zrela i nemaju dovoljno iskustva.

Gledaoci postaju neosjetljivi. Neosjetljivost nastaje kao posljedica prekomjernog gle-danja nasilja na televiziji. Ono kod djece izaziva emocionalnu i kognitivnu otupjelost i povećava prag tolerancije na nasilje. Ovo predstavlja dobar preduslov da ta djeca postanu ravnodušna na nasilje i da ga posmatraju bez potrebe da reaguju, ukoliko se ono dešava u njihovom stvarnom životu, kao i da postanu žrtve nasilja, a da toga i nisu svjesni.

Dječije poimanje nasilja se mijenja u skladu s njihovim životnim iskustvom. Način na koji djeca razumijevaju scene nasilja zavisi i od nivoa njihovog kognitivnog razvoja. U Ta-beli broj 2, ispod ovog teksta, nalaze se prikazani različiti oblici nasilja i načini snimanja na-silnih scena, te uzrasti za koje bi ovakvi sadržaji bili štetni pa se ne bi trebali preporučivati.3

Alkohol i narkotička sredstva su sve češći u savremenom društvu i vjeruje se da su više posljedica stresova i stresnog stanja pojedinca nego li isprobavanje ili ispitivanje njihovog dejstva kao avanturističkog poduhvata. Danas se putem opijanja bježi od realnosti i veoma

3 Zečević I. (2010) Uticaj televizijskih sadržaja na djecu – Smjernice za klasifikaciju televizijskih sadržaja, UNICEF, Sarajevo

69


često preovladava mišljenje kod konzumenata opijata da je bolje koristiti alkohol i narko-tike nego medikamente za smirenje i ublažavanje duševne boli.

Dobna granica konzumenta alkohola i narkotika je iz godine u godinu sve manja, a time opijati nanose veću štetu društvu i pojedincima.

Zečević I. (2010) navodi da se ovim opijatima ne mogu oduprijeti osobe koje su nesi-gurne i koje kod sebe ne nalaze adekvatne mehanizme odbrane kako bi se suočili s pro-blemom, već se prepuštaju opijatima različite vrste kako bi svoj problem, barem nakratko, potisnuli iz sjećanja. Prikazivanje načina korištenja narkotičkih sredstava, te posljedica, ali u onom pozitivnom kontekstu (npr. dovoljna je samo jedna tableta i sve se zaboravlja), samo je jedan od načina reklamiranja ovog zla današnjice. Gledanje ovakvih sadržaja na-ročito je štetno za djecu mlađu od 12 godina, jer još uvijek nisu u stanju da razluče uzrok i posljedicu, te šta je realno a šta nije, a pri tome veoma vjeruju podacima s televizije.4

Zečević I. (2010) navodi da se određeni broj televizijskih sadržaja sastoji od scena u kojima se, na direktan ili indirektan način, prikazuje seksualni odnos dvije ili više osoba, a koji ne spada u domen pornografije. Ovakvi sadržaji mogu da budu potencijalno šte-tni za djecu kao gledaoce, koji nemaju seksualnog iskustva, jer kod njih mogu da izazovu maštanje i fantaziranje koje nema veze s realnošću. Isto tako mogu da budu i podsticajni, naročito u periodu adolescencije kada se kod mladih javlja pojačana potreba za seksual-nim iskustvom, da sadržaje koje su gledali na televiziji kopiraju u stvarnom životu. Rana seksualna aktivnost, kao jedan od oblika rizičnog ponašanja, uz nepromišljeno izlaganje riziku nastanka neželjene trudnoće, može da rezultuje poremećajem reproduktivnog zdra-vlja s dalekosežnim posljedicama na zdravlje i reproduktivni potencijal individue. Zato je potrebno, što je moguće više, zaštititi djecu od sadržaja u kojima se prikazuju seksualni odnosi, ali sadržaja koji nisu samo pornografski, jer svako naslućivanje seksualnog odno-sa, u periodu adolescencije, može da probudi radoznalost i želju za eksperimentisanjem.5

Svrha adekvatnog označavanja programa koji slijedi na određenom mediju je jako va-žna iz perspektive zaštite od neželjenih posljedica za koje se pouzdano zna da bi mogle nastupiti kao produkt motivacije nakon konzumiranja određenih sadržaja, bilo da se radi o nasilju, opijatima ili negativnom seksualnom iskustvu.

Zaštita publike u kontekstu medijske pismenostiDa bi se ispunila svrha zaštite publike nije dovoljno samo obilježiti program određenim

oznakama. Izuzetno je važno da oni u čijoj nadležnosti su maloljetnici ili osjetljive skupine gledatelja imaju znanje o tome šta predstavljaju određene oznake programa i kakve moguće negativne posljedice može izazvati određeni sadržaj. Tako se nameće zaključak da publika mora posjedovati minimum medijske pismenosti i na taj način poduzimati određene ko-rake u cilju zaštite osjetljivih kategorija.

Za tumačenje oznaka programa nije dovoljno samo znati da je program štetan po re-cipijente određene dobne skupine, nego je potrebno znati i u kojem smislu je štetan. Tako se dolazi do jedne veoma značajne činjenice, potrebe medijskog odgoja i obrazovanja u

4 Zečević I. (2010) Uticaj televizijskih sadržaja na djecu – Smjernice za klasifikaciju televizijskih sadržaja, UNICEF, Saraje-vo

5 Zečević I. (2010) Uticaj televizijskih sadržaja na djecu – Smjernice za klasifikaciju televizijskih sadržaja, UNICEF, Saraje-vo

70

Zbornik radova

školskom sistemu BiH. Zemlje u regionu nisu znatno napredovale u odnosu na BiH, izuzev Slovenije koja već ima u školskom kurikulumu predmet medijsku pismenost.

Istražujući Internet i portale koji se bave ovim ili sličnim temama zanimljivo je navesti da u Srbiji postoji internet stranica koji nosi naziv TVOZNAKE a radi se o kampanji „Pravi program za pravi uzrast“ koju su pokrenuli Regulatorno telo za elektronske medije (REM), kancelarija UNICEF-a u Srbiji i Udruženje novinara Srbije (UNS) s ciljem upoznavanja javnosti sa novim pravilima u sistemu označavanja medijskih sadržaja koji su potencijalno opasni za određene uzraste.

Dakle, sistemski pristup problemu uz uvažavanje stručnih mišljenja gledano iz perspek-tive prava, medijskih stručnjaka i međunarodnog faktora ima za cilj da proizvede određe-ne rezultate u kontekstu medijskog opismenjavanja publike i zaštite od štetnih sadržaja.

Da bi publika bila kompetentna da reaguje adekvatno na određeni sadržaj ona se mora za to pripremiti. Upravo stranica TVOZNAKE na primjeren način edukuje publiku u prav-cu zaštite od neželjenih medijskih sadržaja odgovarajući na pitanja koja se tiču ovog do-mena djelovanja.

Prvo i osnovno pitanje se odnosi na subjekat koji je dužan da označi određeni sadržaj te da takva oznaka bude prepoznatljiva publici. Subjekat koji je dužan da označi sadržaj je upravo medij koji ga emituje. Ako se radi o televiziji onda su oznake grafi čkog karaktera, a ako je medij audijelni onda su upozorenja usmenog karaktera.

Drugo pitanje odnosi se na razlog za oznaku programa kao potencijalno opasnog za određeni uzrast te označavanje takvog programa ima svrhu da upozori na moguće poslje-dice, jer nije svaki program namijenjen svakom uzrastu.

Treće pitanje se odnosi na pravilnike o označavanju programa i oni su specifi čni i raz-ličiti od zemlje do zemlje, stoga je jako važno da se ispoštuje pravni okvir određene države kada se označavaju određeni programi i da se oznake donose u skladu sa pravnim propi-sima države u kojoj se program emituje.

Četvrto pitanje se odnosi na karakter znaka kojima se označavaju programi i pri tome se misli na njihov grafi čki ili audio dizajn. Pri grafi čkom označavanju ne postoji konvencija u izgledu oznake i ona varira od države do države, ali je konstanta dobna oznaka koja se prikazuje brojem +12, +16, +18 i svaka vrijedi za određenu dobnu skupinu.

Grafi čke oznake izgledaju ovako:

Ove oznake moraju da se nalaze na zaslonu na vidnom mjestu i da zauzimaju najmanje

32/1 vidne površine, i moraju da stoje na zaslonu konstantno dok god traje program koji je označen kao štetan.

Značajno je publiku podučiti pravilima kada se smije emitovati određeni sadržaji iz razloga njihovog mogućeg prigovora emiteru ili eventualnih žalbi nekom od regulatornih tijela.

Program +12 se smije emitovati samo van dječijeg programa i to s posebnim osvrtom na dnevne aktivnosti djece tj. onda kada se očekuje prisustvo starijih osoba uz djecu.

71


Program +16 se smije emitovati samo u terminu od 22 sata do 6 sati ujutru i kao takav je podložan posebnom oprezu roditelja.

Program +18 se smije emitovati od 23 sata pa do 6 sati ujutro s posebnim naglaskom da se takav program emituje na posebnim kanalima i sa dodatnom zaštitom za djecu putem šifre za otključavanje programa.

Medij ocenjuje da li je potrebno označiti određeni program uzimajući u obzir njegov sadržaj i kontekst u kom se prikazuju potencijalno škodljivi sadržaji za decu.

Sadrži li program: 1) nasilje i njegove posledice; 2) seksualno nasilje; 3) nago ljudsko telo; 4) seksualnost; 5) zastrašujuće scene; 6) pušenje i zloupotrebu opojnih droga, alko-hola i drugih štetnih supstanci; 7) opasno ponašanje; 8) diskriminatorsko postupanje; 9) nepristojno ponašanje.6

Sve navedeno ima za cilj da spriječi negativan utjecaj na publiku i da preventivno dje-luje na moguće posljedice. Sve navedeno se odnosi na tradicionalne medije. Problem koji se javio sa sveopćim pristupom internetu i mnoštvom savremene tehnologije onemogućio je bar za sada kontrolu pristupa sadržajima koji su štetni. Skoro je nemoguće vršiti kontro-lu gledanja određenih sadržaja djeci. Za taj problem potrebno je uraditi posebnu studiju i iznaći moguća rješenja u ovoj oblasti.

Modeli zaštite publike u Bosni i HercegoviniBosna i Hercegovina je uvjetno rečeno veoma brzo nakon rata uspostavila demokratski

sistem medija, a sve to uz pomoć međunarodne zajednice. U BiH djeluje nekoliko javnih emitera, a to su BH radio 1 i BHRT, na entitetetskim

nivoima i to u Federaciji BiH djeluje Federalna TV i Radio FBiH, a u Entitetu Republika Srpska djeluje RTRS (Radio-televizija Republike Srpske). Naravno postoji zakonski okvir za funkcionisanje ovih javnih emitera. Uz njih se na području cijele teritorije države BiH nalazi mnoštvo privatnih i komercijalnih medija, a sve to je dovelo do potrebe samore-gulative medijskog prostora u BiH, za šta je postojala velika potreba, uzimajući u obzir različite motive djelovanja u javnom prostoru, te narušavanje međuljudskih i međunaci-onalnih odnosa.

„Regulatorna agencija za komunikacije (Agencija) je osnovana 2. marta 2001. godine spajanjem nadležnosti Nezavisne komisije za medije i Regulatorne agencije za telekomuni-kacije koje su do tada radile odvojeno. Agencija djeluje na državnom nivou i njen mandat je definisan Zakonom o komunikacijama BiH (Službeni glasnik BiH, br.31/03), koji je prvo-bitno nametnut Odlukom Visokog predstavnika u oktobru 2002. godine, a Parlamentarna skupština BiH ga je usvojila u septembru 2003. godine.“7

Agencija je regulator sa spojenim nadležnostima, nastala po uzoru na slične procese u evropskim zemljama i odražava spajanje tehnologija u telekomunikacijama i emitovanju, na način koji može da odgovori potrebama tržišta.

Tržište elektronskih komunikacija je sektor naprednih tehnologija, a njegove osnov-ne karakteristike su razvoj tehnologija, stalno uvođenje novih usluga i konstantan razvoj poslovnih modela. To je takođe sektor u kojem vladaju dominantni učesnici sa znatnom marketinškom snagom. Izazovi stavljeni pred regulatora ovakog tržišta su usmjereni na

6 http://tvoznake.rs/lat/za-medije.html (29.5.2018.)7 https://www.rak.ba/bos/index.php?uid=1265547993 (pristupljeno: 29.4.2018.)

72

Zbornik radova

uspostavljanje ravnoteže među zainteresovanim stranama: korisnika na jednoj i tržišta na drugoj strani, štiteći interese korisnika na konkurentnom tržištu te podržavajući ulazak novih sudionika.

Po ugledu na slične institucije u Evropi, nadležnosti Agencije su zasnovane na princi-pima nezavisnosti, provođenju regulacije i monitoringu poštivanja zakona i pravila, i osi-guranju tehničkih, finansijskih i kadrovskih preduslova za efikasno izvršavanje zadataka.

U skladu sa Zakonom o komunikacijama BiH, nadležnosti Agencije su: kreiranje i pro-movisanje pravila u sektorima emitovanja i telekomunikacija, licenciranje operatora u sek-torima emitovanja i telekomunikacija, planiranje, upravljanje i dodjeljivanje frekventnog spektra, primjenjivanje tehničkih i drugih standarda koji se tiču kvaliteta, te uspostavljanje i održavanje sistema naknada za dozvole.

Druge institucije mogu imati posebne odgovornosti kada je regulacija u pitanju, a po-sebno Vijeće ministara BiH, koje je nadležno za kreiranje i usvajanje politike djelovanja u skladu sa postojećim pravnim okvirom.

Potreba uvođenja medijskog obrazovanja u obrazovni sistem u BiHSistem obrazovanja za medije trebalo bi da blude zasnovan na paradigmi obrazovanja

starijih koji će putem svojih kompetencija moći prenijeti znanja na mlađe.Nemoguće je da neodgojen roditelj pravilno odgoji dijete ili da medijski nepismena

osoba poduči svoje dijete medijskoj pismenosti. Proces medijskog obrazovanja ne smije biti neravnomjerno zastupljen u zajednici jer

bi mogao postati izvor socijalnih i ekonomskih nejednakosti u budućnosti.Medijsko obrazovanje podrazumijeva upoznavanje svih aktera u komunikacijskom

procesu o načinima djelovanja medija, utjecaju medija, zakonskim regulativama i nači-nima procjene medijskih sadržaja. Krajnji cilj je dobiti kritičku autonomiju pojedinaca u odnosu na medijske sadržaje. Vrlo često danas odrasli navode argumente koje su pronašli na internetu i drže ih se kao svetog slova, ne znajući pri tome da je referentnost izvora i na internetu jako važan faktor argumentacije stavova.

Jedan od ciljeva medijskog obrazovanja je promjena pojedinaca iz pasivnog stanja po-trošača u aktivnog člana društva koji misli svojom glavom. Uvođenju medijskog obrazova-nja u obrazovni sistem bi se moralo pristupiti selektivno i to na način da se najprije obra-zuju pedagoški radnici kroz seminare i vježbe i time napraviti temelj za dalju nadogradnju počevši od osnovne škole.

Medijsko obrazovanje je postalo nužno jer su masovni mediji neizbježni dio svakodne-vice i njihov se broj progresivno povećava, pa to zahtijeva osposobljenost za odgovarajuće korištenje. Medijski pedagozi su nosioci medijskog obrazovanja.

Idući u pravcu razvoja medijskih kompetencija studenata pedagoških, socioloških i humanističkih nauka potrebno je uvažiti činjenicu da je uvođenje medijskog obrazovanja na fakultetima već odavno postala potreba.

Erjavec i Volčič utvrđuju da bi sva sveučilišta po svijetu morala uključiti medijski odgoj kao obavezni predmet u sve osnovne pedagoške studije i za sve učitelje socioloških i huma-nističkih predmeta, a fakulteti bi morali omogućivati redovito dodatno osposobljavanje. Organiziranje i provođenje medijskoga odgoja nije moguće bez odgovarajuće suradnje stručnjaka za pružanje stručne pomoći i savjeta za pristup komunikacijskim mrežama i

73


njihovu uporabu jer su one nužne za kvalitetnu pripremu susreta, radionica, tematskih pu-blikacija itd. Pritom težište ne smije biti samo na tehničkim kompetencijama odgoja za in-formatičku pismenost na štetu širenja znanja medijske pismenosti. Srž problema očituje se u informatičkoj podrazvijenosti pojedinca koji ne može pratiti tehnološku predrazvijenost.8

U društvu zasićenom medijima svako bi trebalo da bude medijski pismen i kompeten-tan, tako da svoja znanja može prenijeti na mlade. Time bi upozorio na nerealnosti medij-skih sadržaja, manipulaciju u njima i na kritički odabir medija.

Amerika, Europa pa i Rusija već odavno rade na uvođenju medijskog odgoja i obrazo-vanja koje je postalo realna potreba savremenog školskog sistema.

Razvoj savremenih obrazovnih sistema usmeren je ka inkorporiranju medijske pisme-nosti u škole.9

ZAKLJUČAKPod pojmom zaštite medijske publike podrazumijeva se zaštita od neadekvatnih sa-

držaja koji su potencijalno opasni i mogli bi narušiti psihički ili fizički integritet ličnosti. Na prvom mjestu se misli na zaštitu maloljetnih lica, ali naravno ova zaštita upozorava i odrasle da se radi o određenoj vrsti programa i na samom recipijentu je da odluči da li će gledati ili ne određeni medijski sadržaj.

Svrha zaštite medijske publike ogleda se u preventivi sprečavanja neželjenih utjecaja na publiku. Ona podrazumijeva sprečavanje manipulacije publikom, mogućnost narušavanja psihičkog ili fizičkog integriteta ličnosti, koje može nastati usljed refleksija na određeni medijski sadržaj. Psihološkim istraživanjima je dokazano da je određena životna dob čov-jeka faktor koji utječe na percepciju medijskih sadržaja, te se programi koji sadrže nasilje, seksualne scene, manipulaciju moraju obavezno označavati određenim simbolima ili vrši-ti njihova najava kao potencijalno štetnih na određenu dob. Tako se programi uglavnom dijele na one za koje se prema naučnim saznanjima pretpostavlja da štete uzrastima i to na +12, +14, +16 i +18 i kao takvi moraju biti označeni.

Sve navedeno upućuje na potrebu poznavanja propisanih pravila, i to ne samo medij-skih radnika, nego i publike uopće. Takav pristup podrazumijeva konstantno edukovanje publike i upoznavanje sa pravilima koja se tiču zaštite maloljetnika ali i ostalih recipijenata. U tom kontekstu jako je važna medijska pismenost publike, ili u konkretnom slučaju u BiH razvijanje svijesti o potrebi medijske pismenosti, a sve s ciljem zaštite publike. Iako postoje određene publikacije, projekti i savjetovanja, generalno gledano o medijskoj pismenosti se veoma malo govori a još manje radi. U tom pravcu bi i sami mediji trebali da emituju obrazovne programe zasnovane na naučnim činjenicama kako bi edukovali publiku o na-činima samozaštite od neželjenih medijskih sadržaja i zaštite maloljetnika.

S obzirom na mnoštvo medija i vijesti koje se konstantno proizvode i šire, veoma je teško vršiti monitoring nad svime šta se dešava u javnom prostoru, a toga su svjesni i me-dijski radnici, urednici i vlasnici, ali i oni koji vrše posmatranje. Mnoge vijesti i programi koji štete publici prođu neopaženo i postignu svoj primarni cilj, a to je manipulacija. Stoga je publika dužna da se edukuje i da u svakom momentu prijavi nadležnim institucijama svoju primjedbu prema kojoj se moraju poduzeti određene mjere. 8 Erjavec, K., Volčič, Z. (2000): Media education in schools over the world, Ljubljana: Informacijsko-dokumentacijski center

Sveta Evrope, NUK, ZOD. 9 Ibid: str. 257.

74

Zbornik radova

Modeli zaštite publike u Bosni i Hercegovini su sistemski dobro postavljeni, dakle po-stoje instance kojima se publika može obratiti u slučaju da smatra da su njihova prava na-rušena. Isto tako postoji mnogo predmeta koji su došli kao pritužbe na kršenje kodeksa profesije, ali i na pravila emitovanja i po kojima se postupalo u skladu sa zakonom, a to nam govori da postoji sistem i samo je stvar većeg angažmana publike, kako bi se adekva-tno riješili određeni problemi u javnom prostoru.

Da je medijska pismenost ključni faktor u sprečavanju manipulacije putem medija davno su pokazali naučni eksperimenti. Iz tog razloga UNICEF se uključio u sve projekte koji se odnose na medijsku pismenost i unapređenje odnosa mediji/publika. Kroz različite projekte u BiH i R Hrvatskoj UNICEF provodi projekte medijskog opismenjavanja publike.

Značajno je i to da su se u te projekte u Bosni i Hercegovini uključili i predstavnici vla-sti preko resornog ministarstva. Na taj način se pokazuje dobra volja da se ide i napreduje u pravcu medijske pismenosti pa sve do nivoa uvođenja medijskog obrazovanja u obra-zovni sistem u BiH.

Medijsko obrazovanje je stvarna potreba ne samo BH društva nego i općenito svih lju-di na svijetu. Kroz kratki pregled važnosti medijskog obrazovanja, te predstavljanju cilje-va i zadataka predmeta medijske pismenosti, da se zaključiti da je to najbolji način zaštite publike i da bi se implementacijom takvog projekta razina sigurnosti publike podigla na zavidan nivo.

Europska unija je svim svojim članicama putem direktive dala zadatak da se usklade sa potrebama publike i na taj način ušla u područje zaštite publike, tako da u dogledno vrije-me BiH mora ispuniti određene uvjete kako bi spremna dočekala članstvo u EU.

LITERATURA:1. Baćević, J. (2004). Veronauka i(li) evronauka: kritika nekih elemenata školske re-forme, 2000-

2003. [diplomski rad], Beograd: Biblioteka Odeljenja za etnologiju i atro-pologiju. 2. Bukovska, B. (2012): Bosna i Hercegovina: Zakonodavni okvir u vezi s Regulatornom agencijom

za komunikacije, 3. Erjavec, K., Volčič, Z. (2000): Media education in schools over the world, Ljubljana: Informacij-

skodokumentacijski center Sveta Evrope, NUK, ZOD. 4. Erjavec, K., Končina, M., Svetina, M., (2005): Medijska pismenost za odrasle (izobraževalni pro-

gram). Ljubljana: Andragoški center.5. Gunter, B., Jill, M. (1997), Children and Television, Routledge, London and New York6. Košir, M. Zgrabljić, N. i Ranfl, R. (1999) Život s medijima. Priručnik o odgoju za medije. Za-

greb: Doron.7. Janjetović LJ.: Zakonska regulativa javnog servisa u BiH8. Masterman, L. (2001): Teaching the Media. London, New York: Routledge. Osnutek nacionalne

strategije za razvoj pismenosti 2005 9. Zečević I. (2010) Uticaj televizijskih sadržaja na djecu – Smjernice za klasifikaciju televizijskih

sadržaja, UNICEF, Sarajevo10. Zindović-Vukadinović, G.R. (1997) Medijska pismenost: Teorija i praksa. Zbornik Instituta za

pedagoška istraživanja, br. 29, str. 244-259

75


ТЕРОРИЗАМ САВРЕМЕНА ПРЕТЊА СПОРТУ - УТИЦАЈ МЕДИЈА

Слободан Симовић1, Михајло Манић2

СажетакМото олимпизма, спорта уопште Citius, altius, fortius („Важно је учествовати, а не победити!») одавно је престао да буде основ спортског надметања. Спорт је одавно престао да буде игра, чак и на аматерском нивоу. Организација спортских такмичења и њој иманентна производња спортских реквизита и опрема, постали су високопрофи-табилне делатности. Самим тим спорт постаје подложан продору различитих неле-галних активности, укључујући организовани криминалитет и међународни терори-зам. У организацији спортских приредби, нарочито међународних, са највећим бројем учесника, као што су, на пример, Олимпијске игре, светска и европска првенства од некадашње појачане полицијско-надзорне службе, редара, данас се стигло до веома ком-плексних безбедносних мера и радњи, које су под директном ингеренцијом државе ор-ганизатора, укључујући чак и ангажовање војно-безбедносних асоцијација чији је члан земља организатор, као што је био случај са ОИ у Атини, и ангажовање НАТО снага. Нападом на спортисте исламистички терористи пре свих, остварују три циља – добијају већи публицитет, додатно шире страх и ударају на економију непријатеља. Спортски догађаји који окупљају велики број навијача постају тако платформа преко које терористи лансирају своје претње, пропагирају своје циљеве и шире своје идеје. Фуд-бал им је посебно интересантан, јер је најгледанији спорт на планети. Поједине утак-мице имале су више од милијарду телевизијских гледалаца. Самим тим на медијима је вечити задатак, да нађу општи корен, разлуче шта људима приказивати, а шта не. Од тога много зависи, зато што на крају крајева, неће сурова сила, а ни државе реша-вати тај проблем, већ друштво у целини. У складу с тим начин на који буде анимирано светско мњење, расположење друштва у целини, уопште, количина нетрпељивости усмерена ка овој чудовишној појави, утолико ће се на овој планети, и то веома брзо, добро живети. Леп сан, зар не?

Кључне речи:спортске приредбе, ризици, насиље, међународни тероризам, медији.

AbstractThe motto of Olympics, sports in general is „Citius, altius, forties” (It is important to participa-te, not to win!) it has long ceased to be the basis of the sports competition. Sport has long cea-sed to be a game, even on the amateur level. The organization of the sports competition and its immanent production of sports props and equipment, have become a very profitable activity. Therefore, sport becomes subject of infiltration of various illegal activities, including organized crime and international terrorism. In the organization of the sports adaptation, especially in-

1 Доцент на Факултету за безбедност и дипломатију - Београд2 Ванредни професор на Факултету за дипломатију и безбедност - Београд

Оригинални научни радUDK 659.3:316.334.3]:796/799DOI 10.7251/BLCMES1801075SCOBISS.RS-ID 7634200

76

Zbornik radova

ternational, with the greater number of the participants, such as, for example, Olympic Games, world and European championships from the formerly reinforced police-surveillance service, radars, today there are very complex security measures and actions, which are under the direct authority of the state organizer, including even the engagement of the military-security associ-ations of which the country organizer is a member, as was the case with the Olympic Games in Athens, and the engagement of the NATO forces.By attacking the sportsman, Islamist terrorists before everyone, accomplish three goals: they gain publicity, additionally they spread fear and attack economy of the enemies. Sport events whi-ch gather a great number of the fans become a platform through which terrorists launch their threats, inseminate their goals and spread their ideas. Football is especially appealing to them, because it is the most viewed sport on the planet. Some games had more than a billion television viewers. Thus, the media has eternal task, to find the general root, distinguish between what to show to the people and what not to show. Much depends on this, because after all, brute force will not, not even the states will resolve that problem, but the society in general. In accordance to that, the way that will be used to animate the world opinion, the mood of the society in a whole, in general, the amount of intolerance directed towards this monstrous phenomenon, in as much as it the life will be good on this planet very quickly. Beautiful dream, isn’t it?

Key words: sport events, risks, violence, international terrorism and media.

УводСагледавајући спорт као једну од доминантних појава савременог друштва, лако

је било закључити да се ради о вишедимензионалном и сложеном феномену, који има бројне аспекте, од друштвеног, економског, политичког и правног, преко култур-ног, антрополошког, моралног, педагошког и естетског, до техничког и медицинског, и нарочито последњих деценија, за нашу тему истраживања битно, безбедносног ка-рактера. Из таквог карактера спорта, годинама уназад губи се његов, кроз историју доминантни карактер, морални, педагошки и естетски, а почиње да доминира и то нарочито његов социјално-економски садржај. Исти подразумева, непосредно или посредно учешће огромног броја људи (такмичари и гледаоци) и обрт великих материјално-финансијских средстава3. Све ово јасно указује да је безбедност, у било ком од својих појавних облика, не само веома значајан, већ и неизбежан фактор спортских активности – једна од основних претпоставки за успешну организацију спортских догађаја на свим, а посебно на светским и европским првенствима, те ОИ.

Да је враг однео шалу и да је организација и „најобичнијих“ спортских приред-би безбедносни изазов, државе чланице Савета Европе, као и друге државе пот-писнице Европске конвенције о култури, схватиле су после догађаја на стадиону „Хејсел“4 и одмах су предузеле општу и заједничку акцију како би спречиле и кон-

3 У САД 1991. године, спорт је донео више новца и од нафтне индустрије. Данас спортска индустрија спада у једну од најразвијенијих грана индустрије и њена вредност је процењена на 450 милијарди евра и увећава се сваке године. Главни разлог за убрзани раст спорта представљају медији, који рекламирајући производе највећих светских брендова , утичу на њихову продају, а самим тим и на финансијски профит и убрзани развој компанија. Процењена вредност тржишта спортске опреме износи око 135 милијарди долара. Више: http://www.odbrana.mod.gov.rs/odbrana-stari/vojni_casopisi/arhiva/VD_2016-3/68-2016-3-17-Radosevic.pdf

4 29. маја 1985. године на стадиону Хејсел у Бриселу љубитељи фудбала ишчекивали су велики финални окршај Купа шампиона, између две екипе које су обележиле епоху – Ливерпула и Јувентуса. Уместо фудбала призор је био знатно другачији, свуда крв, мртви и повређени навијачи оба тима. Коначан биланс – тридесет осам мртвих, 580 повређених, од тога 43 у критичном стању. Један од њих умреће после три месеца у болници да заокружи црни биланс последње хејселске утакмице на 39 погинулих – једног Белгијанца и 38 Италијана, међу којима су четири живела ван домовине.

Више: https://www.b92.net/sport/teme/novakovic.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=579182

77


тролисале проблем насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским при-редбама, августа 1985. године. Тада је потписан Европски споразум о спречавању насиља и недоличног понашања гледалаца на спортским приредбама. Споразум је дао одређене резултате, али се испоставило да је његово најважније исходиште заправо било увођење оптималног обезбеђења као приоритет организације свих међународних спортских приредби. Неспорна је чињеница, да се последњих година велика спортска такмичења и манифестације, као што су ОИ, светска и европска првенства, одржавају у прилично безбедним условима за гледаоце, наравно уз ве-лике трошкове5, али се зато, насиље и недолично понашање са спортских објеката, тероризам пренело на улице где се манифестује пре и после спортских приредби6. Од таквих појава, нажалост, није изузета ни наша држава, али за сада без терори-стичких акција.

Данас је свима јасно да су организација спортских такмичења и њој иманентна производња спортских реквизита и опрема, постали високопрофитабилне делат-ности. То се повратно одразило и на сам спорт. С једне стране, богато финансирање спортских активности доприноси постизању све бољих резултата, а с друге стране, потреба и логика „бизниса“ претварају сам спорт у бизнис. Са развојем спорта, али и опасности које и сама организација великих такмичења носи, велика популарност, посећеност, ТВ преноси у читавом свету, све оно што терористима „треба“, расла је и потреба да се спортска делатност држи под контролом друштва, а безбедност буде приоритетна државна обавеза. Зато се и може рећи да правни поредак допушта само ону спортску активност која се одвија према одређеним правилима. Што је неки спорт опаснији, или што су опаснији реквизити и објекти који се у спорту користе, то је већа потреба да он буде под контролом. Истовремено, кад спортску активност прати интерес јавности, она нужно прераста у спортску приредбу. Како правни по-редак не може допустити да се спортска приредба одвија неконтролисано, он захтева да неко преузме на себе улогу организатора. У Србији се организовањем спортских приредби, у смислу Закона о спорту, могу бавити спортске организације, савези и друга правна и физичка лица, под условима утврђеним законом и спортским пра-вилима. Све ово је лепо речено, али свака утакмица нашег фудбалског првенства нам указује да је безбедност гледалаца на задњем месту и да потенцијални терори-сти могу унети експлозивна средства на сваку утакмицу и, без икаквих проблема, остварити свој терористички циљ. Зато се морамо под хитно отрезнити и послушати речи италијанског фудбалера Леонарда Бонућија изговорене после масакра у Пари-зу: „Ово нас тера да се дубоко замислимо. Људи у организацији морају предузети одређене мере, сигурност је најважнија, фудбал је у другом плану. Због људи који мрзе животима плаћају недужни».

5 Глобалне спортске приредбе, попут Олимпијских игара те светских и европских турнира, због масовности и позорности коју изазивају, увек су потенцијалне мете терориста. Лондон је за осигурање Олимпијских игара 2012. године потрошио 600 милиона фунти. Посебно су контролисали сигурност ваздушног саобраћаја, а на крововима око Олимпијског парка монтиране су ракете земља-ваздух.

6 Париз је био мета терориста 14. новембра 2015. године када је у серији крвавих напада убијено најмање 130, те рањено више од 200 људи. Одговорност је преузела тзв. Исламска држава и најавила да прави покољ тек следи. Једна је експлозија тада парализовала и национални француски стадион Стаде де Франце, где је репрезентација Француске угостила Немачку. Резултат никога није занимао. Пред стадионом су страдале четири особе. Хиљаде навијача остали су заробљени унутар стадиона. На лицима страх, неверица и велика туга. Касније су навијачи терористима одговорили групним певањем Марсељезе, француске химне.

78

Zbornik radova

Зато, и то коначно морамо схватити, на прави начин, поруку терориста: „видите шта вам можемо урадити било кад и било где, нико није сигуран, без обзира на то да ли идете на утакмицу, да ли седите у ресторану или да ли сте отишли на пицу».

Филозофи су, вековима, као највиша испољавања људског духа, изнад свега исти-цали музику и спорт. Тврдили су како се из музике рађају математика и филозофија, а преко њих и све остале науке. Нега тела и бављење спортом утолико више остају до данас битна делатност којом се човек одвајкада бави. Управо због важности коју са собом носи, спорт кроз историју7, посебно током двадесетог века, постаје средство помоћу кога се могу постићи и највиши политички циљеви. У једној таквој злоупо-треби спорт често бива укаљан нејекстремнијим политичким деловањем - терори-стичком акцијом.

Насиље и тероризамНасиље уопште претставља форму девијантног, патолошког деловања и

понашања одређених друштвених група и индивидуа, усмерено на постизање одређених циљева средствима силе и принуде у ситуацијама и околностима концентрисане друштвене пажње и испољавања ширег друштвеног интереса.

Насиље подразумева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе, или уништава власништво. На друштвеном нивоу, посебно опасно је координисано насиље, као што су случајеви рата и тероризма. Од седамдесетих година 20. века користи се и појам структурног насиља који означава системске форме насиља као што су: расизам, сексизам, национализам, хетеросексизам и сл.

Када говоримо о типовима насиља, за нашу тему истраживања значајно је колек-тивно насиље и оно је подељено на структурално и економско насиље. За разлику од остале две категорије, поткатегорије колективног насиља наводе могуће мотиве за извршење од стране велике групе индивидуа или државе. Колективно насиље које је почињено да унапреди одређени социјални план који укључује, на пример, зло-чине мржње од стране организоване групе, терористичка дела или насиља банди. Политичко насиље укључује рат и повезане насилне конфликте, државно насиље и слична дела почињена од стране већих група. Економско насиље укључује нападе већих група мотивисаних економском добити – као што су напади спроведени са сврхом ометања економске активности, лишавања приступа основним сервисима, или стварање економских фрагментација.8

Са социолошког становишта посматрано, насиље као раширен феномен и проблем сваког савременог друштва, јавља се готово у свим сферама друштвеног живота, од области политике па надаље. Специфична тежина и консеквенце његовог

7 Прве античке Олимпијске игре су се, према неким историјским подацима, одржале у IX веку, односно 884. године пре нове ере, док се према неким другим тврдњама овај догађај збио 776. године пре нове ере . У том раздобљу је Грчка била подељена на десетине полиса, градова /држава, који су годинама међусобно ратовали. Краљ Ифитос Елиса је схватио да мора помирити зараћене стране, како би се у доба мира могло доћи до решења за трајно окончање сукоба између полиса, и до уједињења свих хеленских народа, а по савет како да то и учини је отишао код пророчица које су биле настањене у храму у Делфима. Краљ је упитао Пророчиште како да оконча грађанске ратове и кугу који постепено уништавају Грчку, након чега га је свештеница саветовала да треба да обнови Олимпијске игре и прогласи примирје за време њиховог трајања. Видети: Илић, С., Мијатовић, С., „Историја физичке културе”, 3. измењено и допуњено издање, Д.Т.А. Траде д.о.о., Београд, 2006., стр. 101.

8 https://sr.wikipedia.org/sr-el. Видети више: Šmihula, Daniel: The Use of Force in International Relations. 2013. ISBN 978-80-224-1341-1стр.. 84

79


испољавања различите су с обзиром на циљеве и мотиве које желе постићи његовим деловањем у друштвеном простору. Насиље у спорту јавља се као израз заосталости и примитивизма деловања и испољавања различитих чинилаца и елемената антикултуре и као форма лажне социјалне промоције. У таквим ситуацијама, област спорта се претвара у својеврсну „оазу» и социјални амбијент окупљања, организовања и хомогенизације ових друштвених група у оквир њихове „заштите».

Насиље у спорту има и своју међународну димензију и испољава се на међународним спортским активностима и у домаћим такмичењима, са различи-тим врстама категоризације. Међународне спортске асоцијације, у том, смислу, поклањају посебну и велику пажњу превентивним радњама одговорности (УЕФА-ин програм Social Responsibility), и прибегавању оштрим санкцијама за готово сваки облик насиља (физички, вербални или психички).

Не постоји ниједан академски међународни правни консензус о дефиницији појма „тероризам». Разни правни системи и владине агенције користе различите дефиниције „тероризма». Штавише, међународна заједница је спора да формулише универзални договор, правно обавезујуће дефиниције овог злочина. Ове тешкоће настају из чињенице да је термин „тероризам» политички и емотивно ислужен.9 Савремени тероризам је насилни облик понашања. Он је генератор насиља или претње насиљем, са циљем ометања функционисања владе, односно друштвено по-литичког система, промовишући политичка, идеолошка или верска начела тоталног насиља.10Вероватно због своје ислужености и манипулација великих сила данас је тешко дефинисати тероризам у спорту. Сигурно је једно, тероризам није производ, а још мање последица спорта. Тероризам је његов пратилац и као такав производи велике проблеме и тешкоће у његовом функционисању. Посебно када се ради о ве-ликим спортским догађањима.

Тероризам у спорту јавља се и као облик деструктивне, негативне реакције на одређене друштвене проблеме и тешкоће и као вид одговора на евентуалну инертност друштвених и политичких структура у приступу и решавању тих проблема. Свака држава треба да се бори против тероризма, укључујући и медије, али су они данас и средство политичке борбе и политичког притиска. Масовни медији, електронски медији, јуче, а и данас и то масовно, дозвољавају терористима да буду у центру пажње светске јавности и да преко медија шире своју негативну славу. То, пак, не значи да медији, говорим уопштено, деле вредности терориста, али ипак показују да су и они подложни експлоатацији и манипулацији од немилосрдних терористичких организација. Да би се супротставили експлоатацији, а пре свега манипулацији медија од стране терориста, мора се знати које користи, циљеве желе да остваре терористи коришћењем медија. Ти циљеви су следећи:11

• Промовисати дело и створити екстремно снажан страх у циљним групама;• Задобити широку подршку за свој циљ међу становништвом и међународним

јавним мњењем наглашавајући теме попут праведности свог циља и неизбежности победе;

9 Schmid Aleh P. „The Defenition of Terrorism“ (2011) The Routledge of Terrorism research Routledge , p. 39.10 Лаковић, В; Симовић С; Утицај медија на развој тероризма, Зборник радова „Глобални медији и друштвено

одговорно пословање“, Бања Лука, 2015. УДК654:327.7/.8.стр..172.11 Schmid Aleh, 1989,:Terrorism and the Media, Terrorism and political Violence, 1(4), str553

80

Zbornik radova

• О мерама власти, њихових снага безбедности говорити да су исте, саме по себи, тиранске и контрапродуктивне;

• Мобилисати, постакнути и повећати групу својих стварних и потенцијалних присталица и тиме повећати број регрутовани, прикупити нова средства и подстакнути даље нападе.

Медији у борби против тероризма морају да имају креативну истраживачку улогу, нпр. да истражују и пишу о томе: „ко финансира тероризам“. На сваки те-рористички акт се троши огроман новац. Нпр. сваки метак кошта четири, а сва-ки аутомат хиљаду и по долара. Потребна је логистика, ангажовање непосредних извршилаца, њихова припрема итд. Кад поставимо питање одакле новац ИСИС-у, знамо, од нафте, али ко ју је куповао и непосредно финансирао тероризам. Е те шеме треба откривати и у томе је велика одговорност медија. Треба се супротставити и двоструким аршинима у тумачењу ко је терориста, а ко није. У извештавању не сме бити двосмислености, сви који изводе терористичке акте, убијају невине људе су терористи, а не борци за слободу. Свако убијање треба осудити и задатак новинара мора бити враћање на истраживање узрока тероризма. Терористи су свесни улоге медија и стално су у информативној борби где је нпр. Интернет једно од попришта. Ако смо тога свесни, морамо бити свесни и чињенице да ту медији могу да преузму улогу регулатора информативног процеса. „Друштво посредством масовних медија добија велики број могућности и инструмената на основу којих се информације пре-носе од извора до крајњих корисника у циљу адекватног обавештавања о догађајима који су битни за живот и праксу друштва.“12

Зашто је терористима на удару фудбал?Већ смо истакли да нпр. Лигу шампиона прати и преко милијарду гледалаца

широм света. Терористичким актом угрожени су животи фудбалера, као што је био случај са нападом на фудбалере Борусије у Дортмунду 11. априла 2017. године, али је мета, у то нема сумње, увек много шира. Оваквим нападима исламистички терори-сти, јер у већини случајева они стоје иза истих, остварују три циља – добијају већи публицитет, додатно шире страх и ударају на економију непријатеља.

Др Марија Ђорић, научни сарадник Института за политичке студије из Београда, добро запажа када каже: „Методе борбе терористичких група могу с временом и да се мењају, али њихов циљ остаје увек исти.“ Њихов примарни циљ увек је застрашивање држава, народа и свих других које перцепирају као своје непријатеље. А с обзиром на то да је фудбал „најважнија споредна ствар на свету”, те да се са спортом и спортистима уопштено идентификује велики број људи, удар на спорт и фудбал је, са њиховог становишта, удар у центар мете. Терористи рачунају са тиме да знају шта ће људе највише да заболи. Наравно, када је реч о терористима који су исламистичке идеолошке оријентације, они ударају на све оно што су вредности западне културе. А једна од таквих вредности је спорт, односно фудбал. Порука је јасна, да нико никада више неће бити сигуран, па чак и они које ми толико волимо, а то су спортисти.

12 Михајло Манић, Медији у глобалном друштву, Београд: Факултет за дипломатију и безбедност, 2015, стр. 184.

81


Осим ширења страха, други циљ исламистичких терориста је стицање додатног публицитета, који, опет, служи даљем застрашивању. Савременим терористима, то смо већ апострофирали, медији су веома битни. Осим тога што је морбидног карактера, савремени тероризам је и везан за дозу спектакуларности. А она се на најбољи начин може остварити путем медија. Терористи за мете бирају догађаје или познате људе како би њихов напад остварио што већи публицитет, а самим тим изазвао и већу дозу страха. И, коначно, трећи циљ терориста је економски удар. Фудбал су изабрали, јер је то тржиште на коме се годишње обрне око 25 милијарди евра, са тенденцијом сталног раста, што потврђује заинтересованост кинеских инвеститора, руских и америчких тајкуна, те арапских шеика да у ту глобалну индустријску грану уложе капитал. Најбољи производ европског фудбала је Лига шампиона. На крају ове сезоне клубови ће поделити 2,5 милијарди евра добити. А подривање економских темеља противника је „свети” задатак фундаменталистичких организација. Да ремизирамо, експлозив у фудбалским лоптама закотрљао се из неколико разлога – од тога да се изазове страх и несигурност у државама које су повукле потезе против исламиста, преко уласка у медијски простор, до финансијског слабљења организација и институција из таргетираних земаља.

Утакмица Борусија – Монако одиграна је дан после извршеног бомбашког на-пада. И мада је било захтева да се она одгоди за неколико дана, УЕФА ни овог пута није желела да поклекне пред акцијама и претњама терориста. Подсетимо, и након серије напада у Паризу половином новембра 2015. године, када је погинуло најмање 129 људи, а више од 350 повређено, многи су били забринути да се Евро 2016, чији је домаћин била управо Француска, уопште неће одржати. Очекивали су се бројни от-кази фудбалских туриста, што је требало не само да наруши фестивалску атмосферу која прати надметања најбољих играча Старог континента, већ и да изазове огромне финансијске губитке. Ништа од тога се, међутим, није десило.13

Фудбал се више пута налазио на мети нападача. Половином јуна 1996. године за време Европског првенства у фудбалу у центру Манчестера експлодирао је комби пун бомби. Повређено је 212 људи, док је штета износила више од седам милиона фунти. Одговорност за напад преузела је ИРА. Првог маја 2002. године баскијска сепаратистичка организација ЕТА детонирала је бомбу у близини стадиона „Сантијаго Бернабеу” у Мадриду уочи полуфинала Лиге шампиона Реал – Барселона. Повређено је 17 особа.

Најочигледнији пример појаве тероризма у спорту су трагични догађаји са Олимпијских игара у Минхену 1972. године. Рано ујутру, у уторак, 5. септембра, осам Палестинаца је упало у израелски камп у Олимпијском селу. Убили су тренера и задржали десеторицу спортиста као таоце. Намера им је била да помоћу талаца ослободе ухапшене палестинске терористе из израелске тамнице. Све се завршило пуцњавом са полицијом и погибијом Палестинаца и смрћу једанаесторице израелских спортиста. То је био напад на олимпијски мир, на још у антици успостављено примирје у току Игара. Олимпијски такмичари су постали жртве терористичког чина.

13 http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/59/sport-nasilje-i-terorizam

82

Zbornik radova

Чак 14 особа погинуло је 8. маја 2002. године у терористичком нападу бомбаша самоубице у Карачију, циљ је била крикет репрезентација Новог Зеланда, у хотелу недалеко од спортског борилишта.

У Ираку на стадиону у Тел Афару 14. маја 2010. године бомбаш самоубица је током фудбалске утакмице активирао бомбу, 25 људи је погинуло.

Још је актуелно сећање на активирање експлозива на Бостонском маратону 15. априла 2013. године. Тада је погинуло пет, а рањене су 282 особе. Починиоци су били чеченски терористи, браћа Тамерлан и Џохар Карнајев.

Тероризма нису биле поштеђене ни Олимпијске игре 1996. у америчкој Атланти. У бомбашком нападу Ерика Роберта Рудолфа у „Столетном олимпијском парку” на Олимпијским играма у Атланти 27. јула 1996. погинула је једна особа, а 111 рањено. Додатна жртва напада био је турски камерман Мелих Узунyол који је умро од срча-ног напада којег је добио трчећи до места експлозије. Полиција није имала сазнања о извршиоцу овог напада, а након Игара уследила су два нова бомбашка напада – и то у лезбијском ноћном клубу и клиници која се специјализира за побачаје. Рудолф је ухваћен тек 31. маја 2003. године након више од пет година бекства.

У марту 2009. године група маскираних и наоружаних људи напала је аутобус крикет репрезентације Шри Ланке. Погинуло је осам особа – шест полицајаца, возач аутобуса и један пролазник, док је шест репрезентативаца рањено.

У исто вријеме на Афричком купа нација у Анголи нападнут је аутобус с репрезентацијом Тога. У нападу сепаратиста за ослобађање регије Цабинда убијени су помоћни тренер репрезентације, портпарол савеза, те возач аутобуса и још шест особа.

На Свјетском првенству у фудбалу, у Француској 1998. године, службе безбедно-сти имале су пуно посла. И добро су га обавиле. За време Светског првенства у јулу 1998. године у посљедњи час је спречен терористички напад Ал-Qаиде на америчку амбасаду у Паризу, те на америчку и енглеску фудбалску репрезентацију. Терористи Осаме бин Ладена покушали су дигнути у ваздух клупу с резервним играчима енгле-ске репрезентације за вријеме утакмице против Туниса у Марсељу.

У априлу 2008. године у самоубилачком нападу на старту маратона у Коломбу, Шри Ланка, погинуло је 13 особа, међу којима и један министар, а више од стотину је повређено. Напад су извели Тамилски тигрови који су се борили за независност те покрајине. На Европском првенству у фудбалу 1996. године у центру Манчестера експлодирао је комби препун бомби. Било је повређено 212 људи, док је штета износила преко седам милиона фунти. Четири дана касније организација ИРА је преузела одговорност за напад.

Напад терориста догодио се једном и за време „ел класика”, утакмице Реала и Бар-селоне, 1. маја 2002. године. Баскијска сепаратистичка организација ЕТА детонирала је бомбу у близини стадиона „Сантијаго Бернабеу” три сата уочи двобоја полуфинала Лиге шампиона Реала и Барселоне. Повређено је било 17 особа.14

14 http://www.dnevno.hr/sport/pitanja-straha-gubi-li-sport-bitku-protiv-terorizma-1017792/

83


Глобални аспект тероризма и спортаВећ смо констатовали да јединствене дефиниције тероризма не постоји, али је

евидентно да већина дефиниција објашњава тероризам као политички мотивисан облик криминалног насиља. То укључује насиље уперено према држави или друштвима као претња или акција којој је циљ подривање власти. Да би се створила револуционарна ситуација, држава се мора показати неспремном да успостави закон и поредак. Методе које се користе у ту сврху су различите; од саботаже, уцене, препада, до киднаповања и убистава појединаца или групе која представља државу.

Посебно након Првог светског рата, када је успостављен највећи број демократских влада, главни мотиви за тероризам су били националистички, религиозни, антидемократски или антикапиталистички. Неке терористичке групе су се бориле против диктатурских режима. Али у највећем броју случајева терористичке групе су покушавале да свргну режиме у системима где је опозиција законски омогућена. Тероризам стога укључује антидемократске, десно оријентисане организације, налик милитантним спортским групама као што су Ирска републиканска армија (ИРА), Палестински ослободилачки покрет (ПЛО), Баскијска отаџбинска и ослободилачка група (ЕТА). Поред њих делују и антиимперијалистичке, лево оријентисане организације као Фракција Црвене армије Немачке (РАФ), Француска непосредна акција и италијанске Црвене бригаде. Њихови погледи су каткад независни од традиционално левих или десних схватања. Курдска радничка партија (ПКК), на пример, бори се за национални идентитет, али је политички наклоњена левом крилу. Групе као што су ПИРА (Привремена ирска републиканска армија) или ПЛО имају политичке и националне, али и религиозне захтеве.15

Иако терористичке групе оперишу у различитим државама и из различитих мотива, њихов заједнички циљ је свргавање власти. Због тога многе организације сарађују између себе, нарочито при планирању акција и набавци оружја. Још једна заједничка база је међународна употреба приручника Урбана герила, који је напи-сао бразилски герилац Карлос Маригела. Приручник је преведен на многе језике и даје упутства за тренинг, планирање и извршење терористичке акције.16 Трећи заједнички основ је потребна физичка кондиција, због тога је заступљен спорт, по-себно војни спорт, да би се одржала спрема. Многе групе, било да су десне или леве, преко четрдесет година тренирају у камповима у Либану и Јемену (последњих десе-так година и у Босни). То је злоупотреба која се може посматрати тамном страном међународног спорта. Да би остали у кондицији, чланови РАФ групе вежбају у па-лестинским камповима, уче се гађању и добијају основе армијске обуке. У Немачкој настављају са џијуџицу и карате тренинзима. Када су ухваћени, већина чланова наставља са гимнастиком и аеробиком у затворском окружењу. Шта нам све ово го-вори. Прво, да терористи не мирују. Они се мијењају и прилагођавају своје методе,

15 https://ivansavic.wordpress.com/2011/07/28/sport-i-terorizam-i/16 „Мини приручник за градску герилу” је књига коју је написао бразилски марксиста, политичар, герилац и писац

Карлос Маригела јуна 1969. године (у оригиналу на португалском: Мини-Мануал до Гуеррилхеиро Урбано). Овај приручник, не дужи од четрдесет страна, садржи практичне савете како да се подрије и збаци ауторитарни режим у некој земљи, са циљем да се у њој изведе револуција. У тридесет осам кратких поглавља обухваћени су сви битни елементи градске гериле: планирање, логистика, наоружање, психолошки рат, извлачење рањених, контраобавештајна заштита, фактор изненађења, саботаже, киднаповања, убиства и пљачке…Видети: https://zorancicak.wordpress.com/2016/06/23/dokumenti-mini-prirucnik-za-gradsku-gerilu-karlos-marigela-1969/

84

Zbornik radova

а ми морамо бити спремни прилагодити наш одговор. Одговор значи изградњу от-порности, ограничавање приступа нападачима средствима која користе за извршење напада, као и јачање међународне сарадње. Друго, истраживање проблематике без-бедности у спорту постаје све деликатнији задатак. С обзиром на бројне безбед-носне ризике који све учесталије и бруталније захватају и поље спорта као једне од најзаступљенијих и најпопуларнијих друштвених делатности, тај задатак се може операционализовати на различите начине, са различитим степеном апстракције, са мање или више развијеним апаратом анализе и синтезе, као и са класичним или модерним поступцима.

Новинарске дилемеДа ли извештавање о тероризму ствара тероризам. Односно, како износи Леонид

Михајлович Млечин, председник ИАТР-а, да ли да извештавају о тероризму или не. Да ли да објављују приче о терористима, њиховим акцијама и резултатима истих. Да ли да не дозволе људима да се плаше, или пак треба да пусте такве приче да би људи разумели опасност и мобилизовали се и притисли државу да се избори са овим проблемом.17Једно је сигурно, и то многи кажу, да новинарски извештаји могу да убију и да што више извештавају о тероризму, дешава се више терористичких напада. Шта се крије иза тога? Рационално планирање терористичких организација или психолошки феномен – Вертеров ефекат.18

Мајкл Џетер, стручњак за медије са Универзитета западне Аустралије у Перту, годинама се бави истраживањима на пољу симбиотичке везе медија и тероризма. За своју недавно објављену студију анализирао је 61.000 терористичких напада од 1970. до 2012. у преко 200 земаља и постављао их у везу са размером извештавања у америчком „Њујорк тајмсу“. Резултат истраживања је поткрепио хипотезу да је број терористичких напада у корелацији са интензивним медијским написима.19

17 http://snagasrbije.com/mediji-kao-sredstvo-politicke-borbe-12-medjunarodna-konferencija-terorizam-i-elektronski-mediji/

18 Schmidtke A, Häfner H (1988). “The Werther effect after television films: new evidence for an old hypothesis”. Psychol Med. 18 (3): 665–76.

Вертеров ефекат или Вертеров синдром је талас извршених самоубистава, подстакнут приказом самоубиства у медијима или описаним у популарним делима литературе или кинематографије. Идентификован је 1974/1975. године од стране америчког социолога Дејвида Филипса са Универзитета Калифорније у Сан Дијегу, након његовог истраживања таласа самоубистава који је харао Европом крајем 18. века након објављивања Гетеовог романа „Јади младог Вертера” (отуда и назив овог феномена). Резултати досадашњих истраживања сугеришу да прикази самоубистава у медијима могу имати штетан утицај на гледаоце и читаоце, и да се такви утицаји не ограничавају само на људе који имају клинички профил менталних поремећаја, као што су првобитно претпостављали први истраживачи на терену.

Дејвид Филипс први је утврдио позитивну везу између извештавања медија о самоубиству и повећању броја самоубистава, који је био повећан након извештавања на насловним странама о самоубиствима. Самоубиство није могуће предвидети али је могуће утицати на неке факторе како би се број самоубистава смањио. Наводно је Гетеова књига „Јади младог Вертера” у којој главни јунак на крају књиге извршава самоубиство, изазвало талас самоубистава у Европи, и чак је скован појам „имитативно самоубиство”, који је Филипс назвао Вертеровим ефектом. Роман је неко време чак био и забрањиван за штампање због ефекта који је изазивао међу сентименталном немачком младежи, а пар Гетеових савременика чак је покушало и да преради његов епилог у прихватљији са срећним завршетком али без успеха. Иако ова књига није била први пример „могуће заразе самоубиством”, јер су наводно и Шекспирови Ромео и Јулија инспирисали многе младе парове, на овај чин, социолози и психијатри су дошли до претпоставке да читање и слушање о самоубиству може подстаћи имитативна понашања, а нарочито код адолесцената. Да је то тако касније су потврдила и самоубиства Хидета Матсумота, познатог јапанског музичара који је 2. маја 1998. године извршио самоубиство (након кога су извршена три самоубиства и још много неуспешних покушаја међу његовим фановима), као и самоубиство Курта Кобејна које је имало сличан ефекат.

19 https://www.danas.rs/svet/dw-izvestavanje-o-terorizmu-stvara-terorizam/

85


Сваки додатни извештај о терористичком нападу повећава број напада у наредној недељи за 1,4. Да ли је то заиста тако? Џетер је урадио тест: „Види се у данима када се извештава о урагану а не о Ал-Каиди да у наредној недељи има мање напада“, рекао је он. Један могући разлог је једноставна психологија. „Већ постоје прва истраживања која указују на то да се терористички напади имитирају. Када се дакле у медијима интензивно извештава о терористичким нападима или крвопролићима то доводи до других напада“, каже Бенедикт Тил, психолог на Медицинском факултету у Бечу.20

Но, није само битно како се извештава о терористичким нападима већ и колико. То је врло јасно у студији Мајкла Џетерса. „Ми бисмо морали квантитативно мање да извештавамо, онда ћемо видети и мање напада“, каже овај стручњак за медије. То значи не само мање фотографија, мање уводних чланака, мање емоционалних речи, већ генерално мање текстова, тврди он. Џетер има још једну теорију због чега више чланака доводи до више напада. „Ту би могао да буде потпуно рационалан план терористичких организација које користе тренутак огромне медијске пажње и због тога једноставно учине још неколико напада.“ Било да је у питању Вертеров ефекат или рационално планирање, сваки чланак терористима обезбеђује пажњу за којом жуде.

Велики спортски догађаји - супротстављање тероризму Тероризам има за циљ, поред многих других циљева и присиљавање или

застрашивање власти или широких народних маса како би се постигли циљеви који могу имати политичку, верску или идеолошку позадину. Као савремени феномен, тероризам је постао главна опасност за светски мир и безбедност народа, држава и региона21. Самим тим велика спортска такмичења и спортски објекти такође могу бити предмет терористичких напада, па се од организатора такмичења тражи без-бедносни менаџмент на највишем нивоу. Разлоге за ово треба тражити у основној тактици терористичког деловања, изналажењу тзв. „меких мета’’, места и објеката који, по природи ствари, немају стално присуство специјализованих антитерори-стичких снага, а која, у исто време, окупљају велики број људи. Премда у досадашњој пракси није било озбиљнијих терористичких напада на спортским такмичењима већег међународног формата (осим на Олимпијским играма у Минхену 1972. годи-не), неопходне су изузетно опсежне мере обезбеђења, комбиноване с антитерори-стичким средствима и методама, о чему сведочи и податак да је, на пример, буџет за обезбеђење Олимпијских игара у Лондону 2012. године износио 600 милиона фун-ти.22 Према подацима француског института за политичка истраживања, тероризам

20 Исто.21 Илић, Р. Одбрана од тероризма. Београд, 2007: Војно дело22 До званичних података о томе колико је новца уложено у безбедносни део организације Игара се тешко може

доћи, али нам за приказ грубе слике овог организационог трошка могу послужити наводи из медија. Амерички “USA Today” је, бавећи се анализом безбедносног дела одржавања Зимских олимпијских игара у Ванкуверу 2010, навео да су након 2001. године трошкови обезбеђивања Игара нагло порасли. У Атланти су, на пример, организатори потрошили око 98 милиона долара на обезбеђење. У Солт Лејк Ситију, само неколико месеци након напада 11. септембра, трошкови безбедности су достигли 300 милиона долара. За Игре 2004. Атина је потрошила преко милијарду долара. Наведено је и да су организатори поменутих Игара у Ванкуверу за безбедносне трошкове издвојили нешто мање од милијарду долара. Ипак, сви ови трошкови звуче веома скромно јер је Русија, као организатор Зимских олимпијских игара у Сочију, на целокупну организацију потрошила око 50 милијарди долара. Који део ових средстава је утрошен на обезбеђење, још није познато. Руска Федерална служба безбедности је ангажовала око 100.000 чланова обезбеђења током Игара, што је четири пута већи број него на Играма у

86

Zbornik radova

1968. године учествовао је са 18% у свеукупном политичком насиљу у свету, 1973. године тај проценат је већ износио 46%, а данас је, без икакве сумње, доминантан облик не само политичког насиља. Према истом извору, од 1973. године до 2003. го-дине изведено је више од 11.600 терористичких аката у свету.23

Имајући све ово у виду, а уочи Светског првенства у фудбалу 2018, а у сенци серије терористичких напада широм Европе и света, Русија јача мере безбедности. Учесници шампионата, укључујући и играче и тренере, мораће да ваде руске визе, а публика — специјалне „навијачке легитимације“. Све провере вршиће руска Федерална служба безбедности (ФСБ).

Неподобнима, хулиганима, екстремистима и терористима, неће бити дозвољен улазак у земљу. Учесници и фудбалери ће руску визу добијати по поједностављеној процедури — вађење визе неће трајати дуже од три дана и неће плаћати конзуларне услуге. Међутим, навијачи који долазе из земаља са којима Русија има безвизни ре-жим, мораће осим купљене улазнице за утакмицу да имају и специјалну легитимацију.

Руски обавештајци су још раније од Министарства спорта Русије и ФИФА затра-жили да се повећа количина података које је потребно доставити како би се добила „навијачка легитимација“. Захтев је формулисан после анализе новембарских догађаја у Паризу, када се догодио терористички напад на стадиону „Стад де Франс“, за време пријатељске утакмице између Француске и Немачке. Поред овога инсистирали си и на томе да се Русији да право да може да затражи и додатне податке, као што су по-даци из пасоша. Таква информација неопходна је ФСБ-у како би проверили да ли је „навијач“ евентуално члан неке екстремистичке или терористичке организације.

Свим овим „безбедносним документима“ посвећује се посебна пажња, од идејног решења, тока њихове израде до преузимања. Она се, по правилу, израђују у посебним штампаријама, које гарантују одређени степен безбедности. Сваки безбедносно-пропусни документ се нумерише, а потом хемијски штити ради контроле (како документ не би био фалсификован). Подразумева се да се за њихову израду користи специјални папир, као и да се врше друге мере заштите од фалсификовања. Безбедносно-пропусна документа, од њиховог преузимања из штампарије до дистрибуције корисницима, чувају се под посебним безбедносним режимом како би се спречила било каква злоупотреба (фалсификовање, неовлашћено поседовање и слично). Корисници безбедносно-пропусних докумената дужни су да их чувају и користе на прописани начин, по утврђеном безбедносном режиму, да их на захтев овлашћеног лица покажу, као и да свако губљење тог документа одмах пријаве служби обезбеђења.

На крају морамо истаћи да је и Европска унија представила нове мере у борби против тероризма, а након што су нападачи у већим градовима убили велики број људи тако што су се залетели на њих возилима. Европска комисија, која предлаже и осигурава усклађеност са законима ЕУ, саопштила је да је циљ нових мера боља за-штита окупљања, попут концерата и спортских дешавања. За заштиту јавних просто-ра и јачања свести о потенцијалним опасностима на јавним дешавањима Комисија је издвојила 118,5 милиона еура за ову и следећу годину.

Лондону 2012. године. Поред тога, примењен је и вишеслојни безбедносни систем са опсежним мерама надзора које укључују дронове, извиђачке роботе за откривање експлозива, супербрзе чамце и подморнице које користе сонар за откривање потенцијалних претњи које долазе са мора. Више: http://usatoday30.usatoday.com/sports/olympics/vancouver/2009-12-09-security_N.htm

23 Талијан, М. Тероризам и антитерористичке снаге. Београд, 2014: Генералштаб Војске СЦГ.

87


„Терористи не мирују. Они се мењају и прилагођавају своје методе. Морамо бити спремни прилагодити наш одговор», рекао је комесар за безбедност ЕУ Јулиан Кинг.

Он је казао да Брисел намјерава преиспитати правила за продају материјала за производњу бомби како би потенцијалним нападачима било теже доћи до делова, као и помоћи истражитељима који се баве шифрованим телефонским или рачунар-ским подацима.

ЗАКЉУЧАКСва велика окупљања, спортског или било ког другог облика, посебно она

већег формата, данас прате, видели смо то, бројни безбедносни ризици, од теро-ристичких аката до разних облика насиља. Начин на који ће се они испољити, можемо преtпоставити, али начин сузбијања зависи од стања укупне безбедно-сти у свакој земљи. Са формално-правног становишта, област безбедности није у непосредној надлежности спорта. Међутим, спорт па ни спортска такмичења, као његов најконкретнији изражај, не могу опстати и даље се развијати уколико се сами субјекти у спорту - спортске организације, организатори и учесници спорт-ских такмичења - плански и активно не укључе у све фазе припреме превенције и супротстављања изворима угрожавања и претњи безбедности сваке земље. Због свих нежељених дешавања на спортским такмичењима, спортски менаџмент мора да успостави блиску везу са менаџментом безбедности. Ово се посебно од-носи на спортска такмичења са повишеним ризиком. У том смислу, прописују се одговарајуће превентивне, опште и посебне мере, како на међународном, тако и на унутрашњем државном плану.

Сви ови догађаји, актуалне претње, политичка ситуација и најаве терориста на све веће муке и напоре стављају организаторе великих и малих спортских такмичења. Олимпијске игре, европска и светска фудбалска првенства, првенства у свим другим спортовима све више подсећају на сајмове безбедносних мера и опреме, а сви су и даље у страху јер је свима јасно – апсолутне безбедности нема.24

Уместо да спортски догађаји развијају, проширују појам о слободи, витештву, од-носима међу људима разних националности, верoисповести, ми сви осећамо страх. Страх који се увукао међу спортисте, гледаоце, припаднике безбедносних служби и свима је јасно да живимо у опасном, параноичном и окрутном свету. Уместо да по-беде позитивне вредности које доноси спорт и дружење, побеђује страх. И све губи смисао! Да не бисмо били потпуни песимисти, оптимистички прихватамо сваку тему која се односи на медије и тероризам јер је несумњиво да медији могу и морају да помогну да се предупреди и да се спречи сваки могући терористички акт. Ако до њега пак дође да на прави начин дефинишу карактер терористичког акта или чина. Приоритет у извештавању треба да ставе на жртве тероризма, а терористе означе као убице и негативце. Тада, сигурни смо у то, не би опстајала тврдња водећих аме-ричких стручњака за тероризам Дагласа и Мартина да је „савремени тероризам не-замислив без медијског фактора“. 25

24 http://www.dnevno.hr/sport/pitanja-straha-gubi-li-sport-bitku-protiv-terorizma-1017792/25 Лаковић, В; Симовић С;oп цит..стр.181.

88

Zbornik radova

И на крају, имајући у виду мишљење споменутих Амера, морамо истаћи да су сви спортски догађаји и спортисти само средство које, уз обилату помоћ медија који су кључни чинилац задобијања пажње целог света, терористичке организације користе како би истакли своје захтеве или једноставно скренули пажњу на себе и своје циљеве. На будућим организаторима спортских догађаја, а посебно ОИ је терет који је део целокупног пакета организације овог спортског догађаја, терет обезбеђивања људских живота, објеката и опште сигурности учесника и посетилаца. Овај терет захтева одвајање огромне енергије, ангажовање невероватно великог броја људства из безбедносних структура, и на крају, али не и најмање важно, захтева издвајање новчаних средстава која су доскоро била незамисливо велика, чак и у оквирима трошка организације целокупних Игара, а који се сада усмерава само у безбедност. Остаје да се у будућности види како ће се организатори борити са овим изазовом, који постаје доминантан у целој организационој структури Игара, и остаје да се види да ли ће безбедносне претње, а поготово средства које је потребно уложити у њихово отклањање, утицати да се смањи број интересената за организовање Игара, што би имало немерљиве негативне импликације по имиџ Олимпијског комитета и целокупног спорта.

Литература1. Илић, Р. Одбрана од тероризма. Београд, 2007: Војно дело2. Талијан, М. Тероризам и антитерористичке снаге. Београд, 2014: Генералштаб Војске СЦГ3. Илић, С., Мијатовић, С., „Историја физичке културе”, 3. измењено и допуњено издање,

Д.Т.А. Траде д.о.о., Београд, 2006., стр. 101.4. Šmihula, Daniel .: The Use of Force in International Relations. 2013. ISBN 978-80-224-1341-1.5. Schmid Aleh P.“The Defenition of Terrorism“ (2011) The Routledge of Terrorism research Rou-

tledge , p. 39.6. Лаковић, В; Симовић С; Утицај медија на развој тероризма, Зборник радова „Глобални

медији и друштвено одговорно пословање“, Бања Лука, 2015. УДК654:327.7/.8.7. Schmid Aleh, 1989,:Terrorism and the Media, Terrorism and political Violence, 1(4).8. Михајло Манић, Медији у глобалном друштву, Београд: Факултет за дипломатију и

безбедност, 2015.9. Schmidtke A, Häfner H (1988). „The Werther effect after television films: new evidence for an

old hypothesis”. Psychol Med. 18 (3). 10. https://www.b92.net/sport/teme/novakovic.php?yyyy=2012&mm=02&nav_id=57918211. https://sr.wikipedia.org/sr-el.12. http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/59/sport-nasilje-i-terorizam13. http://www.dnevno.hr/sport/pitanja-straha-gubi-li-sport-bitku-protiv-terorizma-101779214. https://ivansavic.wordpress.com/2011/07/28/sport-i-terorizam-i/15. https://zorancicak.wordpress.com/2016/06/23/dokumenti-mini-prirucnik-za-gradsku-gerilu-kar-

los-marigela-1969/16. http://snagasrbije.com/mediji-kao-sredstvo-politicke-borbe-12-medjunarodna-konferencija-te-

rorizam-i-elektronski-mediji/17. http://www.dnevno.hr/sport/pitanja-straha-gubi-li-sport-bitku-protiv-terorizma-1017792/18. https://www.danas.rs/svet/dw-izvestavanje-o-terorizmu-stvara-terorizam/19. http://usatoday30.usatoday.com/sports/olympics/vancouver/2009-12-09-security_N.htm

89


UTICAJI MEDIJA I MOBINGA NA ZAPOSLENE U REPUBLICI SRBIJI

Sanja Stankov, Aleksandar Rakić1

Rezime: Veoma je bitno pričati o mobingu, značajnu ulogu ima podrška medija, jer ukoliko ljudi imaju više informacija, onda mogu i da znaju na šta da se požale. Ćutanje javnosti predstavlja ću-tanje žrtvi. Poražavajuća činjenica jeste što se mnogi ne odlučuju da prijave mobing iz straha da ne ostanu bez posla, kao i zbog toga što na putu da se izbore za svoja prava uglavnom ne dobijaju podršku okoline. Većina ljudi karakteriše mobing kao svakodnevicu, to je dan života i svaki naredni dan u kojoj žrtve mobinga ne mogu da budu funkcionalne ni sebi, ni porodici, ni prijateljima. Svakodnevica većine ljudi je najrealniji odraz stanovništva Republike Srbije. Dr-žavu čine njeni ljudi i za normalan rast i razvoj države neophodno je da i njeno stanovništvo ima normalne uslove za život i rad i da pre svega, stavi svoje zdravlje na prvo mesto.

Ključne reči: mediji, mobing, prijave, prava, stanovništvo

Abstract: It is really important to talk about mobbing, media support play’s an important role, because if people have more information, then they can know what to complain about. The public’s silence is the silence of the victim. The devastating fact is that many do not decide to report mobbing for fear of losing their jobs, as well as because they do not generally get support from the envi-ronment on their way to compromising their right’s. Most people are characterized by mobbing as everyday life, it is the day of life and every next day in which mobbing victims can not be functional either to themselves or to their family or friend’s. Everyday life of most people’s is the most realistic reflection of the population of the Republic of Serbia. The state is made up of it’s people and for the normal growth and development of the state it is necessary that it’s population has normal conditions for living and working and, above all, put their health on the first place.

Key word’s: media, mobbing, applications, human rights, population

UvodMobing postoji od kada postoji ljudski rod i želja pojedinca za vlašću. Po svojoj struk-

turi mobing predstavlja nasrtaj na čast i ugled, sadrži kletvu, uvredu i kršenje osnovnih ljudskih prava. Mobing je oblik ponašanja na radnom mestu, kojim jedna osoba ili više njih periodično ili permanentno psihički ponižava drugu osobu s ciljem ugrožavanja nje-

1 Phd Sanja Stankov, University of Novi Sad, Technical faculty „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, Serbia, [email protected], M.Sc. of analysis of environmental protection Aleksandar Rakić, University Singidunum, Faculty of applied ecology „Futura”, Belgrade, Serbia [email protected]

Stručni radUDK 341.231.14-058.64-057.16(497.11)DOI 10.7251/BLCMES1801089SCOBISS.RS-ID 7634200

90

Zbornik radova

nog ugleda, časti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije s radnog mesta2. U osnovi predstavlja negativni uticaj na psihu zaposlenog sa postojanjem namere da se to uradi. Zlostavljanje na radnom mestu postalo je uočljivo više nego ikada, a do povećanja učestalosti mobinga svakako je uticala globalizacija, ekonomska kriza, privatizacija, re-strukturiranje, nesigurnost radnih mesta.

Profil mobera je sledeći - to su osobe sa poremećajem ličnosti, beskrupulozne, bezob-zirne osobe, ambiciozne osobe koje su željne pozicije za koju nemaju odgovarajuće kvali-tete, frustrirane osobe, sa ličnim, porodičnim i bračnim problemima koje demonstracijom moći nad drugima i mobiranjem ublažavaju vlastite frustracije, to su osobe neostvarene u životu, u praksi i na poslu, osobe smanjenog potencijala za ljubav i osobe koje se plaše da i same ne postanu žrtve. Ponašanje im je destruktivno, ne grade integritet iskustvom, sposobnostima, već silom, prinudom i nasiljem, oni uglavnom frustriraju i zastrašuju sve oko sebe arogancijom i igrama moći. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi ži-vota, ali ako im se neko suprotstavi, onda se oni povlače, zato što nisu sposobni da pruže odgovarajuće argumente i oni u biti jesu kukavice. Njima se lako pridružuju slabe ličnosti - poltroni, koje se u strahu da ne postanu žrtve mobinga, identifikuju sa agresorom, staju na njegovu stranu očekujući ličnu korist. Pravi ljudi, menadžeri, sposobni ljudi neće au-toritet graditi na ovaj način, nego će se dokazati kvalitetom i strukom, okružiće se pravim stručnjacima i tu će se priča završiti, kolektiv će napredovati.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, na sreću, prepoznaje potrebu za edukacijom na radnom mestu i obavezuje svakog poslodavca u Srbiji da svoje zaposlene upozna sa za-branom zlostavljanja i pravima i obavezama u vezi sa sprečavanjem zlostavljanja.

Značaj medija - mobing može da traje samo dokle mu se dozvoli da trajeMediji nisu samo tekovina vremena u kome živimo, oni su civilizacijska potreba dru-

štva kakvo poznajemo i čiji smo i sami deo, zato se njihov značaj ni slučajno ne sme negi-rati. Pravo na informisanost jedno je od osnovnih ljudskih prava i ono što mora da karak-teriše kvalitetne medije jeste da su u službi stanovništva pred svim nosiocima političkih i društvenih funkcija. Svojevremeno, na nekom predavanju, predstavnik Evropske komisije je rekao: „Ako dođe, na primer, tajkun iz Rumunije i kupi sve medije kod vas, vi ćete za 20 godina govoriti rumunski“3. Danas je situacija takva da imamo državne medije, u nekom javnom vlasništvu i slobodne medije koji nisu potpuno uništeni, ali nisu ni daleko od toga. Dakle, neophodno je da imamo slobodne, nezavisne medije, jer oni u osnovi čuvaju de-mokratiju i manje su podložni uticajima centralne vlasti od tzv. velikih medija. Pred njima je, s jedne strane, veoma težak, a s druge strane, veoma bitan zadatak u ovom trenutku, jer ukazujući na probleme u državi predstavljaju glas naroda i izraz njegovih potreba.

Mobing u teoriji i praksi - primer politike moćiZaštitu od zlostavljanja na radu u slučaju zlostavljanja u našem pravnom sistemu re-

guliše Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu. Pored pravnih akcija koje žrtva mobinga može da preduzme, pomoć mogu pružiti i udruženja koja se time bave i predložiti dalje korake u datom slučaju.

2 http://mobing.rs/sta-je-mobing/3 http://podrinske.com/pitali-smo-koliki-je-znacaj-lokalnih-medija-za-drzavu-i-drustvo/

91


Za zlostavljača je karakteristična zloupotreba moći i autoriteta koja može da se ma-nifestuje u bilo kakvom okruženju - političkom, ekonomskom, medijskom. Zloupotrebe se mogu ispoljiti i njihovom kombinacijom, kako je to u slučaju kada se spoje politička i ekonomska moć ili ekonomska i medijska moć. Što je više moći na jednom mestu veća je šansa da će postojati rizik od neravnoteže. Na isti način na koji kod nas posedovanje moći stavlja u rizik da budemo potencijalni zlostavljači, neposedovanje iste nas postavlja u rizik da budemo zlostavljani od strane onih koji je imaju. Politički mobing se dešava prilikom političkih turbulencija i promena, koji povlače otpuštanje starih radnika i zapošljavanje no-vih lojalnih ljudi. Kada je u pitanju politička moć, osobe koje krše zakone zloupotrebljavaju moći koje im njihova prava dodeljuju. Iz društvene perspektive, važno je izbeći prevelik uticaj u rukama pojedinaca, tako da politički, ekonomski, medijski ili bilo koji drugi mo-nopol treba da ima i protivtežu.

Olga Vučković Kićanović, advokatica, koja radi kao savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, lično se zalagala da se uvede odredba kojom bi se osuđe-nom moberu onemogućio rukovodeći položaj bar u državnom i javnom sektoru na neki period, ali nije bilo prihvaćeno. Navedena odredba je neophodna, s obzirom na to da je jedan od preduslova mobinga doza sociopatije mobera, koju dokazano potencira moć. Do-bro je što zakon predviđa kao tužbeni zahtev objavu presude u medijima, što rezultira dru-štvenom osudom i dobra je sankcija moberu. Jedan od slučajeva koji je upravo zahvaljujući medijima praćen, koji iza sebe nosi političku i ekonomsku moć jeste slučaj Milutina Jeličića Jutke, predsednika opštine Brus, kojeg su meštanke Brusa optužile za seksualno uznemira-vanje, a za kojeg se vezuju i druge malverzacije i zloupotrebe. Od strane Policijske uprave u Kruševcu podneta je krivična prijava protiv Milutina Jeličića, a po podnetoj krivičnoj pri-javi postupaće Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu. Kako navodi „Blic“ 26.04.2018. šest žrtava predsednika opštine Brus Milutina Jeličića Jutke juče je dobilo obaveštenje javnog tužioca da su njihove krivične prijave odbačene zbog nedostatka dokaza. U izjavama za „Blic“, žrtve su najavile žalbe4. Da dokazi još kako postoje, osim toga što je više žena trpelo uznemiravanje, pokazuju i SMS pepiske koje su javno objavljene. Otac jedne od žrtvi, čija je ćerka nakon strašnog iskustva sa Jeličićem završila na psihijatriji, gde je zadržana 12 dana, kaže za „Blic“ da, odmah nakon što su prijavili slučaj policiji i dostavili svu potrebnu zdra-vstvenu dokumentaciju, kod njih je došao Jeličićev čovek koji je ponudio novac i zaposlenja članovima porodice kako bi odustali od prijave. Sin je sve snimio, a snimak smo dostavili Kriminalističkoj policiji u Kruševcu. Zašto bi neko ko je nevin nudio novac?5. Međutim, korišćenje tonskih i video-zapisa u dokaznom postupku nije moguće jer neovlašćeno sni-manje drugih lica predstavlja krivično delo i time je nezakonito kao sredstvo dokazivanja.

Krivična prijava podignuta je samo u odnosu na jedno lice, zbog postojanja sumnje da je optuženi izvršio krivična dela nedozvoljene polne radnje i polno uznemiravanje. Žrtvi, koja je bivša Jeličićeva sekretarica, poslao je za dve godine preko 15.000 lascivnih poruka. Zbog konstantnog pritiska i uznemiravanja, oktobra prošle godine je potražila stručnu pomoć psihijatra. A kada više nije mogla da izdrži, sve poruke je postavila na Facebook. - Posle toga, u gradu su me presrela trojica njegovih batinaša, seli smo u restoran, a oni su me naterali da obrišem poruke i napišem da ništa od toga nije istina. Morala sam to da 4 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/kome-je-sve-jutka-slao-lascivne-poruke-tuzilastvo-uprkos-dokazima-prihvatilo-

samo/4py9jmd5 https://www.blic.rs/vesti/drustvo/kome-je-sve-jutka-slao-lascivne-poruke-tuzilastvo-uprkos-dokazima-prihvatilo-

samo/4py9jmd

92

Zbornik radova

uradim, pretili su mi6 - navela je žrtva za list „Kurir“. Srećom, neko od gostiju restorana čuo je razgovor i prijavio slučaj policiji, posle čega joj je stigao poziv da se javi policiji kako bi dala izjavu. Slučaj je tako počeo da se odmotava. - Trpela sam jezive stvari dve godine. Hiljade poruka mi je stizalo. Sa strahom sam odlazila na posao i tamo me je ponovo uzne-miravao. Kada više psihički nisam mogla da izdržim, obratila sam se svojoj stranci. Pisala sam pismo potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, predsedniku Izvršnog odbora Darku Glišiću, Bratislavu Gašiću i kabinetu predsednika Vučića. Očekivala sam oštru reakciju, a nisam dobila ni reč odgovora, ni moralnu podršku, ništa7 - navodi se u „Blicu“. Kaže da je kap koja je prelila čašu bilo to što su iz vrha SNS-a menjali izjave u vezi sa Jeličićem. Prvo je nakon što je priča o seksualnom uznemiravanju dospela u javnost rečeno da će Jeličić biti izbačen ako postoji i trunka dokaza. Kada je slučaj dospeo do tužilaštva, rekli su da se čeka optužnica i da će stranka, ukoliko ona bude podignuta, isključiti Jutku. Pre tri dana Darko Glišić je rekao da će Jeličić biti isključen kada bude doneta pravosnažna presuda da je kriv - navodi se u istom tekstu.

U sporovima povodom mobinga dovoljno je da tužilac „učini verovatnim“ da je nad njim izvršen mobing, a na tuženom je da dokaže da mobinga nije bilo. Branilac Milutina Jeličića na saslušanju je rekao da Jutki ne može da se stavlja na teret to delo, jer je Zakon o polnom uznemiravanju stupio na snagu 1. jula 2017. godine, na šta je oštećena priložila poruke nakon tog datuma. Ostale žrtve mobinga koje su se odlučile da govore javno, pre-trpele su nakon toga ozbiljne pretnje, uglavnom preko društvenih mreža, medijski portali su puni naziva o Jeličićevim pritiscima, pretnjama i osvetama. Često se zlostavljači osećaju inferiorno, profil ovog napasnika pokazuje da ih je zlostavljao onda kada su bile najslabije. Profili žena su različiti, većina između 30-40 godina, zajedničko im je bilo to što su sve one imale neki problem zbog kojeg su se obraćale Jeličiću, najčešće zaposlenje. On je to tumačio kao slabost, što ih je u njegovim očima, verovatno činilo lakom metom.

Ovaj slučaj mobinga jeste i ono najgore što se u Srbiji događa, ukoliko govorimo o zlo-upotrebi političkih moći koji se okružuju gorima od sebe („vrana vrani oči ne vadi“), da bi oni onda bili pametni, sposobniji itd, podržavaće ih poltroni i ulizice, dok će se ostali klanjati. Međutim, što se više piše i priča o mobingu, više ljudi je dobilo hrabrost da pri-javljuje ovakve slučajeve, kao i u ovom primeru gde su nakon javnog istupanja prve žrtve zlostavljanja istupile javno i ostale žrtve. Da nije medija o tome se ne bi ni govorilo. To je ono što je najstrašnije kada gledamo perspektivu Srbije. Ako sagledamo sadašnju situaciju u Srbiji, primetićemo da su mnoga zla i patnje osoba prouzrokovane zloupotrebom moći.

Zaštita od zlostavljanja na raduVažno je sačuvati svaki dokaz. Kao dokazi mogu poslužiti: svaki pisani dokument koji

potiče od mobera, pisana komunikacija sa moberom (svi mejlovi, SMS poruke), medicin-ska dokumentacija (koja pokazuje narušeno zdravlje zaposlenog).

Postoji nekoliko mehanizama zaštite od zlostavljanja na radu. Procedura zavisi od toga ko od potencijalnih zlostavljača vrši zlostavljanje na radu. Prema članu 6. stav 3. zakona zlostavljač može biti poslodavac sa svojstvom fizičkog lica ili odgovorno lice kod poslodav-

6 https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3016245/bicu-ti-i-otac-i-brat-i-ljubavnik-a-seks-je-akontacija-za-zaposlenje-ovako-je-predsednik-opstine-brus-zlostavljao-nesrecne-zene-a-ovo-su-njihova-svedocanstva

7 https://www.blic.rs/vesti/politika/dobila-15000-lascivnih-poruka-devojka-koju-je-jutka-godinama-zlostavljao-napustila/secbrx7

93


ca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca. Ukoliko je zlo-stavljač sam poslodavac žrtva može odmah pokrenuti spor povodom zlostavljanja na radu, odnosno tužiti poslodavca sudu. Faza koja prethodi sudskom postupku, tj. postupak za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca, obavezna je samo ukoliko je izvršilac zlostavljanja zaposleni ili grupa zaposlenih. Kao posrednik može biti određeno odnosno izabrano lice koje uživa poverenje strana u sporu. Postupak posredovanja je hitan, okončava se u roku od osam radnih dana od dana određivanja, odnosno izbora posrednika, a iz opravdanih razloga rok za okončanje ovog postupka može se produžiti na maksimalno trideset dana od određivanja, odnosno izbora posrednika. Posrednik može da predloži mogući način rešenja spora, ali ne i da stranama u sporu nameće rešenje. Pravo na podnošenje zahteva za zaštitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od šest meseci od dana kada je zlostavljanje učinjeno odnosno od dana kada je poslednji put izvršeno ponašanje koje predstavlja zlostavljanje.

Inspektori rada kontrolišu primenu propisa o zapošljavanju, pravima radnika i bez-bednosti na radu. Odnedavno, inspekcija rada nadzire i primenu propisa o zaštiti od zlo-stavljanja na radu. Pravo na njihovu zaštitu se ima bez obzira na to da li je osoba uredno zaposlena, ili radi „na crno“, da li je zaposlena kod privatnika ili u državnoj službi, da li je potpisan ugovor o radu, ugovor o delu ili nešto drugo. Da bi inspekcija mogla da pomogne potrebno je da firma u kojoj se radi bude legalna, ukoliko naiđu na neku nepravilnost koja izlazi iz okvira njihove nadležnosti, inspektori rada moraju o njoj da obaveste onaj državni organ koji je za nju nadležan. Takođe, inspekciji se može obratiti ako se naiđe na problem već pri samom zapošljavanju.

Nema precizne statistike o obimu zlostavljanja na radu. Evidencije na osnovu prijava i dojava vode samo namenski osnovane organizacije civilnog sektora poput „Stop mo-bing“ i „No mobing“. Ove organizacije drže brojne seminare na temu mobinga (Šta je to mobing, kako da ga prepoznate, vrste mobinga, stres na radnom mestu, kako izbeći mo-bing, zakonska regulativa iz oblasti mobinga, itd), radionice, takođe namenjene i ciljnim grupama, kao što su direktori, sekretari, predsednici sindikata, lica zadužena za pružanje podrške oko mobinga ili lice kome se prijavljuje mobing.. Predsednik UG „Stop mobing“ Žika Živadinović najavio je široku akciju prikupljanja potpisa za promenu Zakona o spre-čavanju zlostavljanja na radu, u delu kaznenih odredbi, sa ciljem da se mobing kvalifikuje kao krivično delo, sa zaprećenom kaznom zatvora za mobere u trajanju od jedne godine8.

DiskusijaKorupcija jeste snažan pokazatelj slabog zdravlja demokratije, jer ukazuje na to da je

politička klasa postala nemoralna, da nikome ne polaže račune i da je izgubila vezu sa jav-nošću. Potrebna je saradnja pravosuđa i medija uz očekivanja da sarađuju u korist građana. Od pravosuđa se očekuje da bude stručno, nepristrasno i efikasno. Od medija se očekuje da poznaje materiju, nepristrasno izveštava i da izveštavanje bude potpuno i zbog toga je veoma bitno da se ne narušava sistem slobode pristupa informacijama.

8 http://rtvsantos.com/video/stop-mobing-svako-ima-pravo-na-dostojanstvo/

94

Zbornik radova

ZAKLJUČAKAgresivnost je u tesnoj vezi sa patologijom. Ličnosti sklone agresiji izgrađuju sopstvene

obrasce ponašanja koje vremenom dorađuju i usavršavaju. Kada im se učini da je dosti-gnuto savršenstvo, dobili su model svakog budućeg ponašanja. Da bi bili zadovoljni mo-delom za ponašanje, moraju biti zadovoljni i načinima koji u najvećem stepenu mogu da pokažu sadističke efekte koji su usmereni prema žrtvama. Tiranisanje žrtve, zastrašivanje i povređivanje izazivaju kod njih osećaj snage i nedodirljivosti. Takve osobe se „hrane” stra-hom i poniznošću žrtvi. Koliko više negativnog dostignu, toliko im je zadovoljstvo veće9. Da bi se stalo na put ovakvim primerima zlostavljanja, neophodan je uticaj medija i sve više javnih obraćanja namenski osnovanih organizacija, sa što više objavljenih slučajeva i primera dobre prakse uz apel da osobe koje su žrtve mobinga, kao i njihovih posmatrača, budu hrabre, čuvaju dostojanstvo da se ova nova civilizacijska bolest i pobedi.

LITERATURA1. dostupno na: http://mobing.rs/sta-je-mobing/2. dostupno na: http://podrinske.com/pitali-smo-koliki-je-znacaj-lokalnih-medija-za-drzavu-i-

-drustvo/ 3. dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/kome-je-sve-jutka-slao-lascivne-poruke-tuzila-

stvo-uprkos-dokazima-prihvatilo-samo/4py9jmd4. dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/drustvo/kome-je-sve-jutka-slao-lascivne-poruke-tuzila-

stvo-uprkos-dokazima-prihvatilo-samo/4py9jmd5. dostupno na: https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3016245/bicu-ti-i-otac-i-brat-i-ljubavnik-a-

-seks-je-akontacija-za-zaposlenje-ovako-je-predsednik-opstine-brus-zlostavljao-nesrecne-ze-ne-a-ovo-su-njihova-svedocanstva

6. dostupno na: https://www.blic.rs/vesti/politika/dobila-15000-lascivnih-poruka-devojka-koju-je--jutka-godinama-zlostavljao-napustila/secbrx7

7. dostupno na: http://rtvsantos.com/video/stop-mobing-svako-ima-pravo-na-dostojanstvo/8. dostupno na: http://www.stetoskop.info/Lik-mobera-3087-c20-content.htm

9 http://www.stetoskop.info/Lik-mobera-3087-c20-content.htm

95


НЕСТАНДАРДНИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА У МЕДИЈИМА

Момчило Јокић1, Љиљана Манић2, Дуња Половина3

СажетакРазвој нових технологија и успостављање неолибералног концепта капитализма као доминантног, довели су до промена у свим сегментима производње и дистрибуције медијских садржаја. Промене се посебно испољавају у стварању производа који проис-тичу из људске креативности, вештине и талента. Захваљујући експанзији нових техничких могућности створени су услови за другачије коришћење (експлоатацију) људских потенцијала и ресурса с циљем стварања једног ефикасног и пробитачног медијског система. Нови пословни „modus vivendi“ произвођаче медијских садржаја све више третира као кратко употребљиве и лако заменљиве, а стандардни радни однос све више замењује нетипичним облицима запошљавања. Одбацивање стандардног об-лика запошљавања као застарелог и са економског аспекта неефикасног повећало је несигурност запослених у медијима, утицало на њихова радна права и заштиту. Ово поигравање у терминолошком и суштинском смислу људским потенцијалима покрену-ло је низ питања етичког, психосоцијалног и економског аспекта. Уместо сигурности сталног радног односа, запослени у медијима све више могу рачунати на перманент-ну несигурност и свакодневно прилагођавање захтевима новог времена што утиче на остваривање њихових креативних потенцијала, па и свеопшти развој друштва. Овај рад бави се положајем нестандардно запослених у медијима (тзв. прекарним рад-ницима) и утицајем који дуготрајна несигурност, нестабилност и непредвидљивост рада имају на ментално и физичко благостање, стицање и примену стручних знања и способност креативног изражавања.

Кључне речи: медији, запошљавање, креативност, медијски садржај, људски ресурси

AbstractThe development of new technologies and the establishment of the neo-liberal concept of capi-talism as predominant, led to changes in various segments of the production and distribution of media content. Changes are particularly manifested in the creation of products that arise from human creativity, skills and talent. With many thanks to the expansion of new technical capabilities, conditions have been created for the different exploitation of human resources in order to create an efficient and prosperous media system. The new business “modus vivendi” media producers are increasingly being treated as short-lived and easily interchangeable, and the standard work relationship is increasingly being replaced by atypical forms of repression. Rejecting the standard form of employment as outdated and also economically quite ineffective

1 Доцент, Факултет за културу и медије2 Ванредни професор, Факултет за културу и медије, [email protected] Асистент, Факултет за културу и медије

Прегледни радUDK 316.77:331.5.024.5-053.6DOI 10.7251/BLCMES1801095JCOBISS.RS-ID 7634200

96

Zbornik radova

increase has been the uncertainty for employees, affecting their labor rights and protection. This play in the terminological and essential sense of human potential has raised a number of issu-es in ethical, psycho-social and economic aspects. Instead of safety of permanent employment, media employees can increasingly count on permanent insecurity and day-to-day adjustment to the requirements of the new age and trending contracts, which affects the realization of their creative potentials, and the overall development of society. This paper discusses the position of non-standard employee contracts in the field of media (so-called overwork workers) and the impact that the long-term insecurity, instability and unpredictability of work have on mental and physical well-being, acquisition and application of professional knowledge and the ability to express themselves creatively enough.

Keywords: media, employment, creativity, media content, human resources

УводВишедеценијска пракса стандардног начина запошљавања, колоквијално названа

„за стално“, под утицајем и притиском јаких, коренитих, сталних и надасве брзих економско-технолошких промена, неизоставно је захтевала проналажење и прецизну имплементацију другачијих модела за решавање традиционалних односа између послодаваца и запослених унутар радних система и организација најширег типа.

У основи, то је био потпуно логичан, очекиван и општеприхватљив развојни пут у трансформацији дотадашњих целокупних привредних система у складу са новим пословним доктринама и трендовима и акцентом на тржишно-профитном аспекту. Овај пут је захтевао и веома дубоке резове, који су сами по себи, у теоретском и прак-тичном смислу деловали пријeмчиво и прихватљиво најширем корпусу директно за-интересованих.

Идеја да се у области радно-социјалних права и обавеза успостави консензус општеприхватљив за све актере у овом веома сложеном друштвеном сегменту од капиталне важности за нормално функционисање друштава у целини, кроз филтер времена све више се показује као контрапродуктивна у многим правцима свог деловања.

Отворени, широки коридор могућности за конкретну примену нових решења у преобликовању стандардних односа унутар организационе структуре рада у свим сегментима, на површину је веома брзо избацио деликатност комплетне стратегије и исписао једначину са много већим бројем непознатих, од првобитно и громогласно структуриране идеје о редефинисању модела и принципа запошљавања, и одбацивања дотадашњег начина регулисања рада између заинтересованих партнера.

Онолико колико се брзо имплементирала очигледна потреба да се у новом економском концепту преобликује и на другачији начин одреди позиција стално запослених, привремено ангажованих, хонорарних, запослених са непотпуним радним временом, запослених по позиву или привремено запослених са нивоа интересних група, дакле власника компанија, титулара и носилаца капитала, у истој сразмери се повећавала – кроз праксу и стицањем нових искустава до тада непознатих или мало примењиваних решења – деликатност и сложеност модела који је ступио на сцену, очигледно изазивајући велики број негативних импликација, недоречености и конфузије.

97


Циљ да се нови концепт пословања реализују повећањем продуктивности, ефикасности и максималним искоришћењем радне снаге, по потреби и за одређени период уз веома честе и брзе ротације запослених, временом је показао и низ негативних последица како на саме запослене тако и на њихову креативност. Ослањајући се на велику конкуренцију међу онима који немају стално запослење, константни и перманентни вишак радне снаге на тржишту, послодавци у медијској индустрији често касне са исплатама накнада, занемарују плаћање прековременог рада, врше мобинг и дискриминацију, различито интерпретирају уговорне обавезе и слободно тумаче права радника.

Дуготрајна несигурност, нестабилност и непредвидљивост, стални стрес упослених због могућности да се са листе „привремених“ пребаце на вечито отворену листу чекања, утичу на ментално и физичко благостање, стицање и примену стручних знања и способности, утичу на способност креативног изражавања.

Нове форме запошљавањаДок представници медија, као послодавци, углавном истичу да су нови облици

запошљавања резултат потребе за флексибилношћу услед тешког финансијског положаја медијских кућа, запослени истичу забринутост за своју социјалну сигурност, подсећају на нерегулисане услове рада и тешкоће у остваривању права која су законом гарантована. У том распону – економских очекивања и правних недоречености – одиграва се нејасна дефиниција радног статуса, са целом палетом растегљивих и нијансираних правила која се селективно примењују од случаја до случаја.

Иако се у већини европских земаља појављују различити нови облици и форме запошљавања, нема много података о последицама тих промена на услове рада и само тржиште радне снаге. Због тога је Еурофонд (The European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions), агенција Европске уније која се бави проблемима у области запошљавања, спровео и 2015. године објавио резултате обимног истраживања у променама у области запошљавања у 28 држава ЕУ.

Према овом истраживању4 у земљама ЕУ могуће је идентификовати девет нових форми запошљавања:

1. Дељење запослених (енгл. employee sharing), где један запослени обавља послове за групу послодаваца, што значи да има пуно радно време, али га остварује радећи по неколико сати за више послодаваца. Рад је сличан раду у агенцији, али запослени се ангажују и ротирају по унапред утврђеном распореду радећи за неколико послодаваца одређени број сати, а сама мрежа преко које се послови уговарају не наплаћује провизију (за разлику од агенције).

Овај вид запошљавања у почетку је превасходно био намењен сезонским радницима, а данас се у многим земљама јавља као могућност да мала предузећа ангажују специјализоване раднике за којима имају само повремено потребу, али које не би могли да плате пуно радно време (на пример менаџере за односе с јавношћу или људске ресурсе).

2. Дељење посла (енгл. job sharing) где послодавац запосли два или више радника за повремено обављање конкретног посла, уместо једног радника са пуним радним

4 Eurofound (2015), New forms of employment, Publications Office of the European Union, Luxembourg, p.2.

98

Zbornik radova

временом. На овај начин послодавац се осигурава да ће посао бити обављен и кад је један од ангажованих спречен. У Мађарској, на пример, овакви уговори често се склапају са студентима или мајкама које имају малу децу па се може претпоставити да ће чешће одсуствовати с посла.

3. Привремени менаџмент (енгл. interim management) је облик запошљавања у коме се ангажују високопрофилисани стручњаци како би решили специфичан управљачки или технички проблем. „Позајмљивање стручњака“ врши се најчешће на неколико месеци и на тај начин се интегришу екстерни експерти у рад организације на специфичним пројектима.

4. Повремени послови (енгл. casual work) су врста запошљавања у којој послодавац није у обавези да обезбеди посао запосленом, али има могућност да га позове кад год му је потребно. У неким земљама овакви уговори имају веома прецизна одређења максималног броја радних дана у години и минималне зараде по том основу, с тим што запослени има сва права по основу социјалног осигурања као и стално запослени.

5. Запошљавање на даљину (енгл. ICT-based mobile work) где захваљујући развоју информационо-комуникационих технологија запослени могу да обављају послове у било које време и са било ког места. Могућност да се различити послови из сфере креативних индустрија обављају ван великих градова створио је читаве групе такозваних дигиталних номада – обично младих људи који канцеларије у великим градовима замењују угоднијим локацијама и флексибилнијим животним стилом. У већини европских земаља ово је најраспрострањенији вид нестандардног запошљавања.

6. Запошљавање „на ваучер“ (енгл. voucher-based work) је однос између послодавца и запосленог, где послодавац на основу унапред плаћене услуге добија од треће стране (углавном државног органа) ваучер којим врши плаћање радника. Најчешће се користи за различите услуге неге, помоћи у кући или у пољопривреди.

7. Портфолио запошљавање (енгл. portfolio work) где један радник има више послодаваца радећи истовремено одређени део посла за сваког од њих. На овај начин најчешће се радно ангажују особе које раде саме, а стручњаци су у некој области (новинари, преводиоци, уметници...) и iPros - независни професионалци (енгл. inde-pendent professionals) из различитих области.

8. Запошљавање „из гомиле“ (енгл. crowd employment) користи онлине платформу да омогући послодавцима да приступе неограниченој и непознатој групи других организација или појединаца за решавање специфичних проблема, да дођу до одређене услуге или производа. На платформама као што су UpWork, Toptal, PeoplePerHour, Lin-kedIn Profinder, Spanish Adtriboo.com, или Amazon Mechanical Turk могу се добити услуге из области корпоративног идентитета (дизајн логоа, брошура, каталога, мобилних апликација), аудио и видео продукције (кратки филмови, џинглови, транскрипција са аудиовизуелног материјала), израде апликација, маркетиншког истраживања (прикупљање података, сегментација тржишта) и слично. Међу фриленсерима који раде путем онлајн платформи у Србији највише је програмера и графичких дизајнера, затим „контент креатора“, који се баве писањем текстова, осмишљавањем садржаја, стручњака за оптимизацију сајтова и друге врсте дигиталног маркетинга.5

9. Кооперативно удруживање (енгл. collaborative employment) у којем независни стручњаци сарађују на неки начин како би превазишли ограничења величине и 5 http://www.021.rs/story/Info/Srbija/160183/U-Srbiji-vise-od-100000-frilensera-zaradjuje-preko-interneta.html

99


професионалне изолације. Било да деле радни простор (енгл. coworking spaces), или заједнички наступају на тржишту као део неке кровне организације, ово је веома раширен облик радног удруживања за старт ап организације из сфере креативних индустрија.

У већини европских земаља присутно је више различитих нових облика запошљавања, осим у Бугарској, Хрватској, Луксембургу и Пољској где је идентификован само по један6, док је на пример у Грчкој и Мађарској идентификовано 7 од 9 наведених нових форми запошљавања. И број запослених на овај начин варира од земље до земље. Док је у неким земљама и даље преовлађујуће учешће стално запослених у укупном броју запослених, у неким земљама је највећи број запослених у некој од форми самозапошљавања. На слици 1 приказане су земље у којима је доминантно класично, односно земље у којима доминира самозапошљавање. Види се да су класични облици запошљавања и даље доминантни у земљама Источне Европе (изузев Мађарске), док су у Шпанији, Португалији, Француској и Грчкој различити облици самозапошљавања више заступљени.

Слика 1: Доминантни облици запошљавања по земљама7

Мотиви запослених на нестандардне начинеПратећи услове запошљавања у медијима можемо рећи да се осим стално

запослених који још чине већину (однос стално запослених и нестандардно запослених

6 Према подацима Националне службе за запошљавање у Храватској је евидентирано само значајно учешће повремених послова.

7 Eurofound (2015), New forms of employment, Publications Offi ce of the European Union, Luxembourg, p.10

100

Zbornik radova

у Радио-телевизији Србије и Радио-телевизији Војводине износи две трећине према једној трећини), али се често ангажују сарадници уговором на одређено време, уговором о привременим и повременим пословима, уговорима о ауторском ангажману и различитим продукцијским уговорима о производњи програма. Како су уговори на одређено време лимитирани на највише двије године, а с циљем смањења трошкова, многи спољни сарадници ангажују (изнајмљују) се преко неке од агенција што медијским организацијама снижава трошкове рада.

Значајан део нестандардно запослених чине фриленсери (енгл. freelancer), по правилу стручњаци у различитим облицима стварања или реализације медијских садржаја који обављају посао по уговору за одређену медијску кућу, али нису запослени у њој. Фриленсери (слободњаци, хонорарци, слободни уметници), пружају услуге или достављају производ, непосредно и самостално, а своје послове обављају по уговору, често од куће. Ради се најчешће о високопредузетним појединцима који су у стању да остваре високе резултате у својој делатности, истовремено спремнији на иновације и често остварују више нивое зараде. Како своје задатке обављају на одређено време или по пројекту, без административне и маркетиншке подршке медијске куће на коју сталнозапослени могу рачунати, активнији су и у самопромоцији.

Сам термин фриленсер постао је општеприхваћен (engl. freelancer, настао од free – слободан и lancer – копљаник, средњовековни војник са „слободним копљем“ с којим се продаје феудалном господару који га унајми; најамник)8 и данас је то стручњак који није стално запослен већ своје услуге продаје онима који га ангажују за одређени посао.

Овакав пословни статус битно утиче на позицију фриленсера, на његов однос према послу, према послодавцу, радном времену, али и равнотежу између посла и породице/слободног времена, па и понос и самопоштовање. Зато је важно правилно разумети који су мотиви појединаца да сигурност сталног посла замени статусом фриленсера.

У ту сврху можемо се користити резултатима истраживања спроведеног у Енглеској о томе који су фактори кључни за то да неко постане фриленсер. Група истраживача са Универзитета у Бирмингему предвођена др Џонатаном Сапседом груписала је факторе у три категорије: избор као резултат личне тежње, економских мотива и избор као последица неопходности.

Истраживање је показало да су личне аспирације најважнији фактор одлуке. Жеља за независношћу, могућност да се ради са било ког места и у било које време, флексибилност у избору клијента или пројекта, код многих надвладава потребу за сигурношћу и стабилношћу.

Други значајан фактор је жеља за самосталношћу, обављање послова без туђег утицаја, неспутаност у реализацији идеја („бити свој газда“).

Више од 87% испитаника изјаснило се да су ови фактори били веома значајни у доношењу одлуке о фриленс статусу. Независност и флексибилност, показало се, имали су већи утицај од могућности за вишу зараду, што је битно за 40% испитаних.

Међу млађим испитаницима, онима који тек почињу каријеру више је оних који су статус фриленсера изабрали јер нису имали других опција.

8 Ћирилов Јован (1991): Нови речник нових речи, Бата, Београд

101


Слика 2: Утицај појединих мотива на фриленс статус9

Фриленсинг и цена слободеПокушавајући да се у бизнис миксу - а пренето на раван начина запошљавања

– обезбеди „оптимална организациона флексибилност“ медијске куће траже нова решења, али је питање колико су она у квалитативном смислу одмакла од стандардних облика запошљавања.

„Угодна хијерархија из доба сталног запослења, напредовање и покровитељство замењени су јагмом у економији фриленсера и демократијом тржишта. Слободњаци попут сателита круже око мултимедијалних корпорација уживају одређени степен креативне слободе, али су истовремено искључени из стратешких процеса који дефинишу и разграничавају сврху и вредност њиховог рада. Слобода да се има флексибилно радно време и постављају независни циљеви претвара се у нову тиранију која је још подмуклија јер је самовољна.“10

Различити облици запошљавања који нису стандардни радни однос носе у себи низ ограничења:

• Иако заиста постоје дани када фриленсери управљају својим временом, чешћи су дани у којима је радно време дуже од 8 сати због низа околности које се не могу унапред предвидети.

• Рад од куће има низ предности, али може бити и препрека креативности. Уважавање различитости, размена, надовезивање на нечија постигнућа и идеје у основи су креативног процеса, док базирање на индивидуалном и самосталном онемогућава и гуши друге могућности. Иако се темеље на способности појединца, креативни процеси у медијима у суштини су колективни. Одјавне шпице на крају филма, захвалност аутора на почетку књиге само потврђују колико је различитих специјалности допринело стварању „креативног производа“. Радећи од куће,

9 Brighton Fuse 2 (2015): Freelancers in the Creative Digital IT Economy, p. 3710 Билтот Крис (2010): Менаџмент и креативност, Клио, стр.144

102

Zbornik radova

фриленсери се лишавају креативног подстицаја који проистиче од тренутне размене идеја с колегама или уредницима.

• На листи мотива зашто се неко одлучује за нестандардни радни однос високо је котирана самосталност – могућност да се бирају пројекти, клијенти, а идеје реализују слободније. У теорији, фриленсери су у позицији да одбију неатрактивне задатке, оду од тешких клијената и поново преговарају о немогућим роковима. У пракси они ретко себи могу да дозволе луксуз да одбију клијента свесни да „непрегледна армија неплаћених, амбициозних и изузетно квалификованих људи чека у прикрајку, посматрајући креативног радника на делу“11

• Клијенти послодавци користе низ механизама за претраживање како би лоцирали фриленсере, као што су агенти за запошљавање, самосталне базе података и регистри, али и неформалне мреже колега, пријатеља. Ови механизми имају за послодавце низ предности, али могу бити фактор ограничења нарочито за оне који немају изграђену репутацију.

• Несигурност у проналажењу нових послова и несталност прихода чине статус фриленсера високо стресним.

• Од укупног броја радника у медијима који немају стални радни однос у Србији, трећина прима плату „на руке“, а велики број радника ангажован је без икаквог уговора12

• Новинари који нису запослени за стално, често своју позицију схватају као краткорочни задатак, имају мањи степен одговорности према ономе што ће да објаве, (приме надокнаду и одлазе) па лакше подносе евентуалне критике због различитих облика кршења етичких стандарда.

• За разлику од стално запослених који могу рачунати на пензионо и здравствено осигурање, годишње одморе, слободне викенде и синдикално организовање, фриленсер често може рачунати само на перманентну несигурност. Зато данас многи термин „фриленсер“ замењују термином „прекаријат“ (неологизам створен комбинацијом латинске речи precarius, што значи несигуран и завршетком -ијат из појма пролетеријат). „Пре пет или шест година говорили смо о фриленсерима, додуше; то је звучало боље. Мала реторичка маскерада: англизирани привид слободе и суптилна цензура рада. Данас, након прве петољетке економске кризе, научили смо ипак да је и фриленсер пролетер. Који не може изгубити ништа осим својих окова. Који нема ништа осим својих рокова“13.

ЗАКЉУЧАКБез дилеме, приметно је да се све групације које имају префикс „нестандардни“

облици запошљавања морају регулисати адекватно, функционално и уз висок степен општег разумевања протагониста у овим процесима.

11 Билтот Крис (2010): Менаџмент и креативност, Клио, стр.14412 У надзорима које је Инспекторат за рад Министарства за рад, запошљаање и социјална питања спровео од 12.

до 14. јуна 2017. у телевизијским и радио-станицама у Србији, откривено је да од 832 затечена радника, 29 није имало уговор о раду и није било пријављено на обавезно социјално осигурање; код 47 послодаваца укупно 381 запослени радио на дан празника који се празнују нерадно, а девет послодаваца није исплатило увећану зараду за рад на дан празника за 92 радника.

13 Boris Postnikov (2014): Prekarnost između dojma i pojma, (http://www.bilten.org/?p=419)

103


Реч је о веома комплексном и сложеном процесу, са много специфичности и безброј „амандмана“, који се увек нуде као јаки противаргументи кад су на видику дефинисања одређених правних празнина у односу на практично деловање са којим се сусрећу нестандардно запослени након добијања радног ангажмана.

Јасна је намера недоречености креатора решења у овој области. Поједини законописци заправо су део спирале или проводника огромног броја интересних група, па свако решење које посеже за равноправним третманом стално запослених са привременим у финансијском, социјалном и радном сегменту, (тачно одређен број радних сати и плаћено прековремено ангажовање...), заправо се своди на интенцију смањивања радне снаге, спуштање цене рада, избегавање обавеза, повећавања нивоа неизвесности и сталне тензије.

То без сумње утиче на радни учинак, креативност, посвећеност, на крају и лојалност компанији која се према неписаним или недореченим законским одредбама завршава и са нижом продуктивношћу, херметизовањем потенцијала, скепсом за отворен и интерактивни однос запослених, што се посебно рефлектује на креативном плану и унапред одбацује и почетне идеје од које би сви могли да имају вишеструко већу корист. Чак и од чињенице да се армија незапослних хвата за сламку спаса без обзира на то да ли је она именована као ангажовање по потреби, привремено–повремени послови, послови на одређени период и сл.

Осим већ познатих проблема које новинари често истичу у вези са недостатком новца, ниским платама, доминацији таблоидних садржаја, политичким и финансијским притисцима, недостатку едукације, уз додатак да ПР и оглашивачка индустрија доминирају медијским садржајима, новинарска удружења истичу да је просечно радно време новинара драстично порасло, а прековремени рад неплаћен, да готово сви упосленици раде више од броја часова установљеног по закону.

Статус нестандардно запослених практично постаје ешалон како би се стално подстицала несигурност стално запослених и иницирала максимализација обавеза, без права на билу какву врсту, чак и реторичких објашњења од стране власника медијских кућа. Увек и по сваку цену као општи мото форсира се да број запослених треба свести на минимум довољан да систем функционише, уз услов да не буде угрожен револтом, штрајком или прекидом рада до испуњења циљева.

ЛИТЕРАТУРА1. Brighton Fuse 2 (2015): Freelancers in the Creative Digital IT Economy, p. 37 2. Билтот Крис (2010): Менаџмент и креативност, Клио, стр.1443. Ћирилов Јован (1991): Нови речник нових речи, Бата, Београд4. Eurofound (2015), New forms of employment, Publications Office of the European Union,

Luxembourg5. Storey John, Salaman Graeme, Platman Kerry (2005): Living with enterprise in an enterprise

economy: Freelance and contract workers in the media, Human Relations, SAGE Publications6. Kerry Platman (2003): The self-designed career in later life: a study of older portfolio workers in

the United Kingdom,Ageing and Society, Volume 23, p. 281 - 302

104

Zbornik radova

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ СРЕДЊОШКОЛАЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Славица Ишаретовић1

СажетакМедијска писменост се заснива на претпоставци да се све медијске поруке праве уз кориштење креативног језика са својим властитим правилима, да различити људи различито доживљавају исте медије, да медији примарно представљају комерцијални посао са намјером да се оствари профит, да медији имају своје усађене вриједности и гледишта. Резултати истраживања спроведеног међу средњошколцима у шест градова Републике Српске, на узорку од 732 испитаника, у шеснаест средњих школа, показује висок ниво изложености медијима, „зависности“ о мобилним телефонима, захваљујући којима су свакодневно „онлајн“, као и непознавање медијске регулативе и недостатак вјештина у управљању приватношћу и самозаштити од нежељених утицаја. Због тога што су свакодневно изложени медијима, а ускраћени за образовање које им је потребно да се лакше сналазе у мноштву информација којима су изложени, средњошколци не успијевају да препознају медијске садржаје као конструкте стварности, а себе као друштвену групу под снажним утицајем медија и хиперреалности. Такође, не знају да сваки медиј има свој језик и кодификује реалност на свој посебан начин, као ни то да медији садрже идеолошке и вриједносне поруке и да сви медијски садржаји подразумијевају одређену интенционалност. Објединити свијет образовања са свијетом медијске комуникације захтијева заједнички напор свих: од наставника, ученика, родитеља, медијских професионалаца и доносилаца политичких одлука.

Кључне ријечи: медији, образовање, писменост, медијско образовање, медијска писменост, средњошколско образовање, програми медијског образовања.

AbstractMedia literacy is based on the assumption that all media messages are made by using a creative language with its own rules, that different people experience the same media differently; that the media is primarily a commercial business with the intent to make a profit; that the media have their own embedded values and points of view. Results of a study conducted among high school students in six cities of the Republic of Srpska, on a sample of 732 respondents in sixteen high schools, shows a high level of media exposure, “addiction” to mobile phones, thanks to whi-ch they are “online” daily, and ignorance of media regulations and a lack of skills in managing privacy and self-protection from unwanted influences. Because they are exposed to the media, and deprived of education that they need to be easier to navigate the wealth of information they are exposed to, high school students fail to recognize media content as a constructs of rea-lity and themselves as a social group under the strong influence of the media and hyper-reality. Also, they do not know that each media has its own language and codifies reality in its own

1 Дoц. др Славица Ишаретовић, Висока школа „Banja Luka College“, Бања Лука, [email protected]

Оригинални научни чланак UDK 316.77-057.874(497.6RS)DOI 10.7251/BLCMES1801104ICOBISS.RS-ID 7634200

105


particular way, or that the media contain ideological and value messages and that all media content imply a certain intention. Integrating the world of education with the world of media communication requires a joint effort by all: teachers, students, parents, media professionals and political decision makers.

Keywords: media, education, literacy, media education, media literacy, high-scool education, media education programs.

Дефинисање појмова„Медији су моћан инструмент за формирање свијести, осјећања и укуса огромних

маса људи и инструмент дјеловања на њих у пожељном правцу”.2 Тако Франсис Бал дефинише медије „као техничку опрему која омогућава људима комуникацију и пренос мисли, било каква да су њихова форма и њихов крајњи циљ”.3

„Медијиˮ су, тврди Зоран Јевтовић, „фундамент у мијењању свијетаˮ... „Манипулације су од пресудне важности за регулисање политичког и културног живота, тежећи да засићењем комуникацијског простора установе пропагандну зависност”.4 Џорџ Гербер у наглашеном медијацентричном приступу нема дилему о томе ко су нови субјекти друштвене моћи. Он сматра да „медији представљају нове владе, ауторитативне ствараоце одлука, који унапријед структуирају свијет догађаја и тако формирају институционалне представе о стварности, а оне потом постају вриједносно опредјељење већине реципијената”.5 Ово су само неке од дефиниција медија којима смо окружени и који утичу на нас на свјесном, али и на несвјесном, односни подсвјесном плану.

Медијско образовање према Милетићу, „представља знања, вриједносне оријентације и културне обрасце који се стичу и усвајају излагањем људи масовним медијима и кориштењем интернета”.6 Пошто су основне функције медија: информативна, забавна и едукативна, медијско образовање је управо резултат едукативне функције медија. Међутим, чињеница је да постоји велики јаз између класичног школског образовања и медијског образовања, додатно усложњен кориштењем нових технологија од стране дјеце, „дигиталних урођеника” неупоредиво успјешнијих од „дигиталних дошљака”.7 Настојање већине земаља да ово питање ријеше, резултирало је увођењем медијског образовања у класични школски систем и постизање одређеног нивоа медијске писмености. Под медијским образовањем најприје се подразумијева стицање способности за критичко ишчитавање медија, без обзира на врсту медија (штампа, радио, телевизија, интернет). Према Гону, „циљ је смањење дистанцираности од медија путем разумијевања њиховог функционисања и упознавања њиховог садржаја, као и путем њиховог постављања у различите перспективе у односу на системе у којима се развијају”.8

2 Драган Коковић, Друштво и медијски изазови (Нови Сад: Филозофски факултет, 2007), стр. 36.3 Жак Гоне, Образовање и медији (Београд: Клио, 1998), стр.14.4 Зоран Јевтовић, Нова филозофија вредности у Тоталитаризам и масмедији. (Београд: Студио РАС Неготин,

2000), стр.147.5 Мирко Милетић, Основе менаџмента медија (Нови Сад: Филозофски факултет, 2009), стр.59.6 Мирко Милетић и Невена Милетић, Комуниколошки лексикон (Београд: Универзитет Мегатренд, 2012), стр. 182.7 Marc Prensky, „Digital Natives, Digital Immigrants“.On the Horizon,NCB University Press, Vo 5. https://edorigami.

wikispaces.com/file/view/PRENSKY%20%20DIGITAL%20NATIVES%20AND%20IMMIGRANTS%202.PDF/30785667/PRENSKY%20-%20DIGITAL%20NATIVES%20AND%20IMMIGRANTS%202.PDF, страници приступила 16.02.2016

8 Жак Гоне, Образовање и медији (Београд: Клио, 1998), стр. 22.

106

Zbornik radova

Резултат медијског образовања је медијска писменост. Дефинишући медијску писменост Џајлс наводи „израз заснован на замисли да публика учи да чита медије на исти начин на који учимо да читамо неки језик, односно медијски писмена особа је особа која је способна да чита медије (психолошки говорећи) на исти начин као што неко чита и разумије писани језик”.9 Медијска писменост је генерално препозната као основни предуслов за учешће у савременом друштву.

Резултати истраживања У укупном узорку од 732 средњошколца, 51,5% анкетираних чине особе женског

пола, док је особа мушког пола нешто мање, 355 или 48,5%. Највећи број њих је у добу између 14 и 16 година, 52,3%, док их је 47,7% старости између 17 и 19 година, односно већ су пунољетни или врло близу тог животног периода. Мјесто живота испитаника показује да највећи број 38,9% похађа школу у Бањалуци, нешто мање у Приједору 18,7%, мањи дио њих је у средњим школама у Добоју и Требињу 13,6% и Бијељини 10,1%. Најмањи број 5,7% похађа школу у Источном Сарајеву.

Мобилни телефон је уређај без којег генерације средњошколаца не би могле у свакодневном животу. Између понуђених девет уређаја највећи број њих 474 или готово 65% се одлучило за мобилни телефон као уређај који би им највише недостајао уколико би им био одузет. За рачунар се одлучила 92 средњошколца, односно 12,5%; за телевизију њих 42, односно 5,7%; за књиге и новине 4,8%; док 6,6% њих сматра да им ништа од понуђених уређаја не би недостајало, уколико би им било одузето.

Који би вам уређај највише недостајао Учесталост ПроценатТВ 42 5.74%

Радио 8 1.09%Рачунар 92 12.57%Таблет 11 1.50%

Мобилни телефон 474 64.75%Конзола за играње 4 0.55%

Књиге, новине 35 4.78%ДВД 1 0.14%

МП3 Плејер 17 2.32%Ништа од овога 48 6.56%

Тотал 732 100.00%

Табела 1

Када упоредимо одговоре испитаника према полној припадности добијамо резултате који нас упућују на чињенице да је и ученицима и ученицама мобилни телефон уређај без којег не би могли замислити своју свакодневицу и то код дјевојчица у проценту 70,8% , а дјечака у проценту од 58,3%. Рачунари би много више недостајали ученицима 18% него ученицама 7,4%, као и књиге и новине,

9 Дејвид Џајлс, Психологија медија (Београд: Клио, 2010), стр. 218.

107


ученици 5,1%, а ученице 4,5%. Године старости утичу на тај начин што се, бар када је ријеч о резултатима добијеним нашим упитником, са повећањем броја година смањује „зависност” од телевизије и рачунара, а повећава од мобилног телефона. Од 60% колико износи проценат оних коjи су се изјаснили да би им мобилни највише недостајао у доби од 14 до16 година, у старијој групи се тај проценат повећава и достиже 70%. Истовремено, биљежимо пад оних који се на исти начин изјашњавају за телевизију од 8,4% на 2,9% и рачунар са 13,3% на 11,7%.

Мобилни телефон је дефинитивно уређај захваљујући којем су средњошколци стално онлајн. Њих 528 или више од 70% користи ову направу да би били онлајн, док само њих 104 користи десктоп и 76 лаптоп. Од тога 302 дјевојчице и 226 дјечака користе мобилни телефон „као везу са свијетом”, док дјечаци много више користе десктоп рачунаре и лаптопе.

Који од уређаја користите да бисте били онлајн Учесталост ПроценатПЦ или десктоп 104 14.21%

Лаптоп 76 10.38%Мобилни телефон 528 72.13%

Смарт ТВ 6 0.82%Не знам 18 2.46%

Тотал 732 100.00%Табела 2

Врста школе коју похађа испитаник, мјесто боравка и године старости уопште не утичу на ове резултате. Једино када је у питању полна припадност испитаника, видљиве су разлике и то само у процентима кориштења мобилних телефона и рачунара. Док ученице без имало задршке одговарају у проценту од 80% да су онлајн првенствено преко мобилних телефона, њихови другови се изјашњавају у проценту 63,7%. 20,7% њих се изјашњава да користи рачунар да би били онлајн, док код дјевојака биљежимо свега 8,2% таквих одговора.

Највећи дио одговора наших испитаника, на питање колико сте година „онлајн“, показује њихову дугогодишњу присутност у онлајн свијету. Више од 40% их је онлајн пет и више година, док их је једна четвртина, четири године на нету, а велики број њих 20% се не сјећа од када су онлајн.

Колико година сте већ онлајн Учесталост ПроценатЈедна година 34 4.64%Двије године 69 9.43%

Четири године 168 22.95%Пет и више година 308 42.08%

Не сјећам се 153 20.90%Тотал 732 100.00%

Табела 3

Када се ови одговори ставе у контекст година старости испитаника, видљиво је да је број година проведених онлајн код ученика првих разреда много уједначенији,

108

Zbornik radova

него код матураната. Највише њих је пет и више година на нету 29,4%, што значи да су са девет-десет година почели да буду онлајн, мада је велики дио њих одговорио да се не сјећа колико су већ на „мрежи” 23,8%.

На питање колико времена дневно проводе за рачунаром, највећи број испитаника је одговорио да проведе један час за рачунаром, њих 29,8%; док 26,9% проводи два часа; а 20,6% три часа и више. 22,7% средњошколаца тврде да не користе рачунар. (Табела 15 и Графика 27)

Колико дневно времена проведете за рачунаром Учесталост ПроценатЈедан час 218 29.78%Два часа 197 26.91%

Три часа и више 151 20.63%Не користим рачунар 166 22.68%


Укрштања према полу испитаника показују да дјевојчице мање времена проводе за рачунаром и да га генерално знатно мање користе од дјечака, који проводе два часа за рачунаром њих 32,1%, а велики дио њих и три сата 22,3%. Неупоредиво мањи број дјечака одговорио је да не користи рачунар, свега њих 15,8%, према 29,2% одговора дјевојчица.

Рачунар највише користе за комуницирање путем друштвених мрежа, како се изјаснило 31,3% испитаника; одмах затим слиједе слушање музике 23,4%; те сурфање по вебу 17,8% и учење и унапређење знања 16,8%.

Рачунар најчешће користите за: Учесталост ПроценатСурфање по вебу 130 17.76%Играње игрица 74 10.11%

Слушање музике 171 23.36%Комуницирање преко друштвених мрежа 229 31.28%

Учење и унапређење знања 123 16.80%Не користим рачунар 5 0.68%


Унакрсним упоређивањем према полу испитаника добијамо резултате који нам показују значајне разлике између употребе рачунара код дјевојчица и дјечака. Заједничко им је да и једни и други користе рачунар највише за комуницирање преко друштвених мрежа, дјечаци 29,3% и дјевојчице 33,2%. Док дјевојчице рачунар користе за слушање музике 25,5%, дјечаци, осим слушања музике 21,1%; сурфају по нету 20,8% и играју игрице 16,3%. За учење и унапређење знања много више дјевојчице користе рачунар 21,2%, него дјечаци 12,1%. Старост испитаника утиче на кориштење рачунара у тој мјери да је видљиво да се у периоду од 14 до 16 година он чешће користи за комуницирање преко друштвених мрежа 31,6%; слушање музике 24% и изједначено сурфање по нету, унапређење знања и играње игрица, 14,4%. У

109


четвртом разреду, односно у периоду од 17 до 19 година знатно се смањује играње игрица 5,2% у корист повећања сурфања по нету 21,5% и учења и унапређења знања 18,9%.

Више од половине испитаника има профиле на више мрежа 56,1%; док се 38,5% испитаника изјаснило да имају профил на само једној друштвеној мрежи или апликацији. На ове одговоре ни на који начин не утиче полна припадност, године старости и разред који испитаници похађају.

Да ли имате профил на некој од друштвених мрежа Учесталост ПроценатДа, само један профил 282 38.52%

Да, више њих 411 56.15%Не 30 4.10%

Не знам 9 1.23%Тотал 732 100.00%

Табела 6

Према видљивим показатељима, између понуђених седамнаест апликација, сајтова и друштвених мрежа, наши испитаници највише користе Јутјуб (YouTu-be), који свакодневно користи 80,5% испитаника и још њих 15,2% који га користе понекад. Другопласирани је Фејсбук (Facebook) 78,6% свакодневних корисника и 13,1% повремених; Вибер (Vibera) 57% свакодневних и 19,7% повремена корисника, Инстаграм (Instagram) 40,3% сталних и 12,8% повремена, те Скајп (Skype) са 26,4%, Гугл плус (Google+) са 24,3% и Воцап (WhatsApp) са 15,2%, свакодневних корисника. Наши испитаници најмање користе професионалну друштвену мрежу за налажење посла, Линкдин ( LinkedIn) и то у проценту од 95,2%, претечу фејса Мајспејс (My-Space), 95,1% те Вимео (Vimeo) и Вајн (Vine). Међу најнепопуларније мреже са процентом од 83,6% убрајамо и Аск (Ask.FM). Према расположивим подацима када су у питању „омиљене” мреже и сајтови, полна припадност нема никаквог утицаја на Фејсбук (Facebook) и Јутјуб (YouTube), док на Инстаграм (Instagram), Вибер (Viber) и Скајп (Skypе) утиче на сљедећи начин:

• много већи број дјевојчица користи Instagram 50,4%, за разлику од дјечака, који ову апликацију углавном не користе 49% ;

• много већи број дјевојчица користи Вибер 62,9%, док је дјечаци понекад користе у већем проценту 23,7% од дјевојчица

• истовремено много већи број дјечака свакодневно користи Скајп 30,7%,за разлику од њихових колегиница које то раде понекад у проценту од 46,9%

Најбројнији су они испитаници који на друштвене мреже излазе од два до десет пута дневно 40,3% испитаника; а иза њих су одмах они који на друштвеним мрежама проводе већи дио дана, односно излазе више од десет пута дневно 36,3% испитаника.

Међу овима испитаницима бројније су средњошколке, које у већем броју на мрежу „излазе” више од десет пута дневно 37,9%; за разлику од 34,6%, њихових колега. У истом проценту, од 40% и мушки и женски дио испитаника излазе од два до десет пута дневно.

110

Zbornik radova

На питање да ли сматрају да су презасићени медијским садржајима највећи број ученика одговорио је позитивно 37,8%, мада је много значајнији показатељ то што је њих 37%, одговорило да не зна, односно свјесно или несвјесно избјегло дати позитиван или негативан одговор. Њих четвртина сматра да нису засићени количином медијског садржаја и живе у „медијској мећави”, а да нису ни сами свјесни тога.

Закључна разматрањаСредњошколци у Републици Српској, као и њихови вршњаци широм свијета као

дигитални урoђеници имају сјајне вјештине кориштења медија и сасвим спонтано се крећу у мноштву медијских порука којима су окружени. Сасвим су несвјесни свих негативних посљедица које су директан производ медијске мећаве у којој одрастају и живе. Појавом нових технологија мијења се дефиниција писмености уопште, у склопу тих промјена и писменост ученика такође се мијења. Ученици се свакодневно суочавају са одлукама у технолошком свијету: како да провјере поузданост и кредибилитет више извора информација, да науче како да потврде информацију, скенирају сајтове за њихово проналажење уз безбједно кретање између мноштва линкова који су им на располагању, буду свјесни онлајн смјерница приватности и безбједности и користе слике, штампу, музику и нарацију да комуницирају своје идеје и ставове који их чине самосвјесним младим људима, активним учесницима у демократском друштву. Неопходна им је помоћ да се од конзјумера, пасивних корисника медијских садржаја, претворе у просјумере, активне учеснике у медијском свијету. Драматична трансформација културног и друштвеног искуства младих до које је дошло крајем прошлог и почетком овога вијека, ни на који начин се није одра-зила на образовање и школство. Усаглашавање медијског и школског образовања постаје, не само приоритет педагошког, него прије свега културног и друштвеног развоја. Неопходно је што хитније зауставити продубљивање јаза између искуства младих људи ван школе и њиховог искуства у учионици. Најбољи и једини на-чин борбе јесте спознаја о свим предностима истраживачких ала-та који су на располагању, дигиталних садржаја, интерактивних реакција и мултимедијалне комуникације.

Функција образовања јесте да припреми младе људе да постану критички ствараоци и конзументи информација које су њихова свакодневица. Постоје недостаци у инфраструктури и организационом оквиру услова у образовним установама, као и у квалификацији образовног кадра. Социјални и културни ефекти глобализованог медијског окружења, ставља сектор образовања, укључујући и медијско образовање, у сасвим другачији положај. Потребна је свеобухватна промоција медијског образовања у науци и истраживању, као и на свим нивоима образовне праксе. То захтијева не само програмска разматрања, као и стратешко планирање током неколико година, већ посебно захтијева улагања у кадрове, инфраструктуру и финансије на ентитетском и државном нивоу.

111


ЛИТЕРАТУРА1. Бал, Франсис. Моћ медија. Београд: Цлио, 1997.2. Гоне, Жак. Образовање и медији. Београд: Клио, 1998.3. Јевтовић, Зоран. Тоталитаризам и масмедији. Београд: Студио РАС Неготин, 2000.4. Коковић, Драган. Друштво и медијски изазови. Нови Сад: Филозофски факултет, 2007.5. Милетић, Мирко. Основе менаџмента медија. Нови Сад: Филозофски факултет, 2009.6. Милетић, Мирко и Милетић, Невена. Комуниколошки лексикон. Београд: Универзитет

Мегатренд, 2012.7. Prensky, Marc. „Digital Natives, Digital Immigrants”. On the Horizon, NCB University Press,

Vo5. URL: https://edorigami.wikispaces.com/file/view/PRENSKY%20-%20DIGITAL%20 NA-TIVES%20AND%20IMMIGRANTS%202.PDF/30785667/PRENSKY%20-%20DIGITAL %20NATIVES%20AND%20IMMIGRANTS%202.PDF; страници приступила 16.02.2016.

8. Prensky, Marc. „Digital Natives, Digital Immigrants”, Part II: Do They Really Think Dif-ferently? On the Horizon, NCB University Press, Vo 6. URL: https://edorigami.wikispaces .com/file/view/PRENSKY%20-%20DIGITAL%20NATIVES% 20AND%20 IMMIGRANTS %202.PDF/30785667/PRENSKY%20-%20DIGITAL% 20NATIVES%20AND% 20IMMIGR ANTS%202.PDF; страници приступила 16.02.2016.

112

Zbornik radova

IMPACT OF GDPR TO DIGITAL MEDIA

Jasna Čošabić1

AbstractThis paper shall analyze the impact of General Data Protection Regulation (‘GDPR’) to concept of business of digital media, having in mind their overwhelming presence and especially their impact to private data of their clients or customers. Special features that are going to be dealt with in this paper relate to processing of personal data by digital media under the GDPR, which include teritorrial scope of GDPR and its global applicability, type of personal data processed by digital media, profiling and behavioral advertising, options for consent, the use of cookies and geographical location. Purpose of their processing shall be analysed as well, with reflection to some important cases and examples. It relies on widely understood concept of digital media, including social media, online news portals, blog websites and shall pursue to point out to some crucial changes that that digital media are facing now, and that will affect their way of doing business, after the GDPR became operative on 25 May 2018.

Keywords: personal data, cookies, consent, profiling, behavioral advertising, geolocation, GDPR,..

Introduction-Teritorrial impact and digital mediaThe creators of General Data Protection Regulation2 have envisaged its enormous influ-

ence to the protection of personal data not only in the European Union, but worldwide. The principle which leads to its global implementation is not a classic teritorrial competence, which is inherent in international law, when referring to teritory or teritorries of countries or jurisdiction of international organisations, but is a combination of teritorial and per-sonal scope guaranteeing the protection of private data of persons in the EU. The crucial factor which brings the GDPR in play is that the persons whose personal data are at issue, are in the European Union, regardless of whether they are EU citizens or not, residents on any grounds, short visitors or travellers in transit.

It is applicable to both online and offline use of personal data. Having in mind the wide online access to digital media, there comes a question of teritorrial impact this regulati-on, which has been envisaged to cross the classic borders of international law according to Article 3 of the GDPR stipulating that it will apply to activities of an establishment of

1 Doc. dr Jasna Čošabić, CIPP/E, Banja Luka College2 REGULATION (EU) 2016/679 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 27 April 2016 on

the protection of natural persons with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, and repealing Directive 95/46/EC (General Data Protection Regulation) https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32016R0679&from=EN

Transparent scientific workUDK 342.721:659.3/.4DOI 10.7251/BLCMES1801112CCOBISS.RS-ID 7634200

113


a controller or a processor in the European Union, regardless of whether the processing takes place in the EU or not.

As to the cross border activities of an establishement cases of Weltimmo case3 and Google Spain case4 should be underlined. The former one, Weltimmo, paved a road to consideration of what establishement is, grasping a less formal approach when deciding on teritorry of which country the establishement functions. It becomes less important where the establishement is formally registered, and more crucial where its business is directed to and performed. Thus, in this case, a real estate web page was registered in Poland, but used Hungarian language, had a bank account open in Hungary and a Post box there, so therefo-re it was considered as operating in Hungary as well. The same could be applied when con-sidering social networks, online news platforms offering subscription to their customers, blogs offering regular updates to their readers and alike. Thus a website which functions outside of the EU but is accessible from the EU, is written on the language spoken in the EU, may be considered an establishment for the purposes of protection of personal data of customers in the EU. As to the language at least, having in mind that, for example, English is a widely spoken language, in the EU and outside of the EU, the impact of the GDPR is global. We may rather conceptualize the negative list of languages not spoken in the EU, not to be directed to persons in the EU, like a website running in chinese, japanese or arabian.

Google Spain case has already dealt with the spreading of teritorrial outreach of EU jurisprudence, asking for a global implementation of the ‘right to be forgotten’ in global internet access surroundings.

Apart from that, GDPR entails its impact to businesses worldwide whenever they pro-cess personal data by offering goods or services to persons in the EU, or monitor their behaviour when such behaviour takes place in the EU. With a view to digital media, this includes social media networks, targeted and behavioural advertising based on profiling on persons in the EU, placement of cookies, etc.

Personal data Personal data are widely construed as any data which may be connected to a certain

person, and according to GDPR, means any information relating to an identified or identi-fiable natural person. It includes the most obvious ones like name and family name, postal address, social security number, e-mail address, to less obvious ones like the IP address, geo-location, and tracking online behaviour through cookies, ammounting to profiling. GDPR especially protects sensitive data like health data, religious belief, ethnic backgro-und, biometric data. It is in general prohibited to process sensitive data, but GDPR leaves space for exceptions under strict circumstances defined by Article 9 of the GDPR, by in-troducing, inter alia, a more demanding consent which is ‘explicit consent’ (Article 9, para 2a). Certain data like a photograph may represent both a personal data, and a sensitive data, if it is construed as ‘biometric data for the purpose of uniquely idenfying a natural person’ (Article 9, para 1) through a specific technical means. For example if the intention

3 Weltimmo s. r. o. v Nemzeti Adatvédelmi és Információszabadság Hatóság, Case C-230/14, judgment of 1 October 2015, Court of Justice of the European Union, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?docid=168944&doclang=EN

4 Google Spain SL, Google Inc. v Agencia Española de Protección de Datos (AEPD), Mario Costeja González, Case C-131/12, Court of Justice of the European Union, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:62012CJ0131&from=EN

114

Zbornik radova

of the use of photograph is recognition of individual through machine readable formats, then it is sensitive data, and as such is used by passport controls for example. If the pho-tograph reveals religious signs, covering of head or wearing of religious symbols, it may, under certain circumstances, count as sensitive data revealing racial or ethnic origin, reli-gious beliefs. If the purpose of photograph is sharing memories by its owner then it is just a personal data. This is widely used by social media networks such as Facebook, Instagram, Google+ and alike.

However, what counts as private data will also evolve with the growth of information technologies.5 Like the geo-location was not present in everyday life until several years ago, we may expect that with the growth of internet communications, the type of data which may lead to connecting certain person with the data will also expand. This relates especially to Internet of Things communication when processing data between devices may reveal location of devices, habits of persons owing them, and thus may trigger advertising towards those persons. Such communication may also reveal sensitive information of health data when Internet of things is used for communication of devices connecting a patient needing constant monitoring of his heart rate or a dosage of terapy, and base hospital. In the hands of advertisers such data could trigger also bombarding of patients with medical ads, etc. Having in mind that advertisers often use the ad space from the webpages of digital media, it also spreads the responsibility of digital media as well.

Use of personal data by digital mediaOne of the first questions which comes out when speaking of compliance with GDPR

of any controller, including digital media, is what is the purpose of the personal data pro-cessing.

Processing itself is every use of personal data, which may entail access to personal data, publishing, even mere keeping and storing personal data, reading personal data etc. Accor-ding to Article 4, para 2 of the GDPR ‘processing’ means any operation or set of operations which is performed on personal data or on sets of personal data, whether or not by auto-mated means, such as collection, recording, organisation, structuring, storage, adaptati-on or alteration, retrieval, consultation, use, disclosure by transmission, dissemination or otherwise making available, alignment or combination, restriction, erasure or destruction.’

Purpose of processing is the reason which stands behind such use of personal data. It implies that persons are sovereign holders of their data. For each use of personal data there must be a clear and visible purpose, and only for that certain purpose they may let other entities use their data. Purpose and means of processing data is determined by con-trollers of processing. On the other hand, processors are processing the data on behalf of the controller. They do not determine the purpose of processing, but they just enforce the processing. As to digital media, they are clearly controllers of processing data and they are responsible for ensuring that processing is in accordance with the principles of GDPR and especially that it is lawful.

Purpose must always follow the type of data required, meaning that only the data whi-ch is necessary for the said purpose may be required from the data subject, in line with the principle of data minimisation. For example, web news portals or blogs may offer their

5 Alan Calder, EU GDPR, A Pocket Guide, P. 63, IT Governance Publishing, Cambridgeshire, 2016

115


readers to subscribe to their editions, and in that regard a reader, data subject, is invited to leave his e-mail address in order to be provided with such editions and to give consent therefor. The e-mail address as a personal data is connected to its purpose, which is sen-ding news editions. However, requiring for example a telephone number, ethnic origin, postal address (if not intended for sending hard copies) comes out of the scope of purpose of processing of personal data, which would render such processing illegal.

The same would come for offering of free subscriptions but requiring bank card num-ber, or offering a free one-month trial and requiring a bank card number before such free trial. Compliance with the GDPR would entail cooperation of legal part of the establis-hement with the IT, the later having to find technology solutions to proper legal require-ments. In the above example, this would entail requiring bank card number at the end of one-month free trial provided that the data subject wishes to continue to use the service, and this time to pay for it. Such a cooperation between law and IT is was presented in 90’s for the first time as a concept by Ann Cavoukian, who oulined a 7 foundational principle of the privacy by design what was acknowledged and gained a crucial place in the protection of privacy, on the 32nd International Conference of Data Protection and Privacy Commis-sioners in 2010 in Jerusalem, when Resolution on Privacy by Design was adopted.6 One of those principles, ‘Privacy Embedded into Design’ means that every legal requirement of privacy protection has to be accompanied by certain practical IT solution. It has to be inherent to digital media by visually clear solutions. GDPR has recgnized the importance of privacy by design and incorporated it into one of its requirements for the respect of pri-vate data, making the controller responsible for introducing technical and organisational measures, in order that data-protection principles be respected, in accordance with Article 25 of the GDPR. This comes especially into play when speaking of one of the most used grounds for processing of personal data when digital media are cocerned, the consent.

Subscription to online media portals is the first and most visible mode of using per-sonal data. Another less visible way of using personal data is storing internet protocol ad-dresses - IP addresses. According to the Court of Justice of the European Union (‘CJEU’) IP address also counts as personal data. IP address connects the device/computer the data subject is using with the data processor, or the entity recognizing that address. IT may be static or dynamic which changes with each connection to network. In its judgment of Bre-yer v. Germany7, the Court of Justice of the European Union decided that even a dynamic IP address may present in certain circumstances a personal data. The CJEU held that in order that a dynamic IP address is a personal data, when the provider ‘has the legal means which enable it to identify the data subject with additional data which the internet service provider has about that person.’ What is important about this judgment is that has drawn the attention to the fact that even not obvious signs of recognition of personal data, such as IP address and especialy dynamic one, may, if a person could be linked with it, present personal data. Therefore it comes under the auspices of the GDPR and every collection and storing of IP addresses must be done in accordance with it.

6 32nd International Conference of Data Protection and Privacy Commissioners Jerusalem, Israel 27-29 October, 2010, Resolution on Privacy by Design, https://edps.europa.eu/sites/edp/files/publication/10-10-27_jerusalem_resolutionon_privacybydesign_en.pdf

7 Breyer v Bundesrepublik Deutschland, Case C-582/14, Court of Justice of the European Union, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?docid=184668&doclang=EN

116

Zbornik radova

Social networks are probably the biggest databases of voluntary presented data which are not governed by states, i.e. not in public interest. As such, governing private data is a very sensitive issue, and a lack of carefully designed and implemented privacy policy may lead to high fines according to GDPR, and a loss of trust by its users. Recent affair with Cambridge Analytica and Facebook drew the attention of public of how powerfull wea-pon private data may be and the necessity of strict compliance with privacy standards.8 The responsibility of social networks but also of administrators of fan pages run by these networks, as controllers, was recently determined by Facebook CJEU judgment9, which pointed out that not only social networks are controllers of personal data but administra-tors of fan pages as well, putting on them an obligation to be compliant with data protec-tion requirements.

With that in mind, the webpages of news portals for example, offering subscription to their readers, or placing cookies on their equipment are conrollers of data processing. But having in mind that they allow third parties to place advertisements to their pages, they also come take the place of controllers, when for example, place their, third party cookies10 to terminal users equipment.

Therefore a privacy policy, together with a cookies policy has to be carefully designed and implemented throughout the webpage of a digital media. To that extent the concept of ‘privacy by design’, which conemplates the principles of protection of personal data em-beded in design of a web page, is of a special importance.

Profiling, tracking behavior and targeted advertisingProfiling is often used by digital media for the purpose of targeted advertising. On the

grounds of observation of person’s preferences and habits, a special profile is being created in order that targeted advertising can be performed. According to Article 4 of the GDPR ‘‘profiling’ means any form of automated processing of personal data consisting of the use of personal data to evaluate certain personal aspects relating to a natural person, in parti-cular to analyse or predict aspects concerning that natural person’s performance at work, economic situation, health, personal preferences, interests, reliability, behaviour, location or movements’. It usualy consists of several stages, including collection of data, then ‘ma-pping together’ the collected data and its correlation and assembling of data and creation of user’s profile, making behavioural technicques emerging into a new behavioural science11.

Profiling is, in todays society of advertising, is very widely used and will have to go through crucial changes in order that the privacy is protected and that high standards of GDPR are observed. Profiling and behavior-based tracking, is generally recognized as a great risk to privacy, as it can be technically done even without the knowledge of data su-8 See for example https://www.cnet.com/news/facebook-cambridge-analytica-data-mining-and-trump-what-you-need-to-

know/9 Unabhängiges Landeszentrum für Datenschutz Schleswig-Holstein v Wirtschaftsakademie Schleswig-Holstein GmbH,

Case C-210/16, Court of Justice of European Union, judgment of 5 June 2018, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=202543&pageIndex=0&doclang=EN

10 See for example Eduardo Ustaran, p. 32611 Chapter 2On-line Behavioral Tracking: What MayChange After the Legal Reform on PersonalData Protection, Georgia Skouma and Laura Léonard, © Springer Science+Business Media Dordrecht 2015 S. Gutwirth et

al. (eds.), Reforming European Data Protection Law, Law, Governance and Technology Series 20, DOI 10.1007/978-94-017-9385-8__2, page, 37, 38

117


bject. So not only that it is possible to perform it without consent, but can also impercep-tible12, and as such very dangerous.

Tracking behavior of data subjects is also a form of collecting personal data. Digital me-dia very often for marketing purposes rely on tracking behavior of persons, their visiting web pages, through which their interests may be seen, resulting in offering marketing ads (for ex. pop-up ads) to data subjects. Tracking behavior is something that brings GDPR accross borders of the EU, under Article 3 para 2(b) of the GDPR, meaning that processors not established in the EU shall have to be compliant with it when their processing activities are relating to monitoring of behavior of data subjects, when such behaviour takes place within the Union. GDPR sees ‘profiling’ as a way of processing personal data and provides that the data subject should be informed of the existence of profiling and the consequences of such profiling (Recital 60). For informing data subject on profiling controllers should use standardised icons that are easily visible, intelligible and clearly legible, and if they are presentated electronically, they should be also machine-readable (Recital 60). Furthermo-re, if controllers, in this case digital media, process the personal data for the purposes of digital marketing, data subjects should have the right to object to such processing, clearly explained and visible to them (Recital 70). In praxis, it is recommendable that digital me-dia approach persons or data subjects informing them of the intention of sending digital marketing ads with a clear opt-in option. In any case, data subject should have a simple posibility to opt-out, from any use of his personal data, including sending marketing ads, as easily as it was to opt-in.

Targeted advertising is one form of tracking behavior of individuals, which is based mainly on placement of cookies to their devices, which as a result reveals aptitudes, prefe-rences or inclinations of individuals as on the use of goods and services and enables more individualized advertising in form of pop-ads or alike. However, through targeted adver-tising, the entity that carries it, may connect that behavior to a certain individual and thus interfere in his/her privacy and personal data.

Speaking in the context of publishers, an attention has to be drawn to third party ad-vertising especially when it relates to third party cookies placement on visitors to the first mentioned publisher websites. One form of behavioural advertising may lead to publishers selling their space to display ads on their websites, as recognized by Article 29 Data Pro-tection Working Party (A29 Party)13. A third party displaying ads, usually places cookies to users’ terminal equipment, which enables them to track behavior for the reason of beha-vioral advertising. One of the information retrieved on that way is information about the user’s geolocation which plays important part in profiling for the purposes of behavioral advertising. EPrivacy Directive of 200214 has brought the concept of a clear and compre-hensive information that has to be served to the subscriber or user when the information is stored on his terminal equipment, and that he is also given the right to refuse such pro-cessing or storing the information. (Article 5 para 3). This has been strengthened by the

12 See, Gritzalis Dimitris, Furnell Steven, Theoharidou Marianthi, Information Security and Privacy Research, Springer, International Federation for Information Processing, 2012, p 236

13 Article 29 Data Protection Working Party, Opinion 2/2010 on online behavioural advertising of 22 June 2010, https://iapp.org/media/pdf/resource_center/wp171_OBA_06-2010.pdf

14 DIRECTIVE 2002/58/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCILof 12 July 2002 concerning the processing of personal data and the protection of privacy in the electronic communications

sector (Directive on privacy and electronic communications), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32002L0058&from=en

118

Zbornik radova

amendments to EPrivacy Directive of 25 November 200915 according to which the storing of such information to terminal equipment of the subscriber or user is allowed only when he has given his or her consent, having been provided with clear and comprehensive in-formation, which amounts to prior and informed consent of users in order that such in-formation like cookies are placed on his/her device.

CookiesTracking behavior leads us to the use of cookies. Cookies usually refer to a small text

file delivered by a website server onto the computers of visitors to its website.16 From the aspect of privacy, it is relevant that cookies enable website to recognize the person or to track its internet behavior, preferences, habits and alike.

Cookies may be used either to create better access to website to its user or to perform targeted advertising. In the first case, cookies may enable better quality functioning of the website for the particular user by remembering his previoulsy chosen options such as lan-guage choise. As to advertising, cookies may track internet behavior of the user and accor-dingly offer him services or goods, in line with his interests. Having in mind especially the latter, by using cookies, websites track and remember behavior of users on the internet and in that light interfere in his private zone. Therefore user must consent to such interference.

The ePrivacy Directive of 2002 introdues the consent requirement for cookies and according to Article 5 para 3 of the ePrivacy Directive ‘Member States shall ensure that the use of electronic communications networks to store information or to gain access to information stored in the terminal equipment of a subscriber or user is only allowed on condition that the subscriber or user concerned is provided with clear and comprehensive information in accordance with Directive 95/46/EC, inter alia about the purposes of the processing, and is offered the right to refuse such processing by the data controller. This shall not prevent any technical storage or access for the sole purpose of carrying out or facilitating the transmission of a communication over an electronic communications net-work, or as strictly necessary in order to provide an information society service explicitly requested by the subscriber or user.’ The ePrivacy Directive also recognized the usefulness of cookies and contended that ‘they can be a legitimate and useful tool, for example, in analysing the effectiveness of website design and advertising, and in verifying the identity of users engaged in on-line transactions. Where such devices, for instance cookies, are in-tended for a legitimate purpose, such as to facilitate the provision of information society services, their use should be allowed on condition that users are provided with clear and precise information..’ (Recital 25 of ePrivacy Directive of 2002). The ammendments to the said Directive in 2009 drew attention that users should be informed of cookies and about the right to refuse the cookies in a user-friendly way (Recital 66), with the exception of the right to refuse when there is a legitimate purpose of use of the services ans explicitly requested by the subscriber or user. What is also important, as it is often seen as a praxis of

15 DIRECTIVE 2009/136/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCILof 25 November 2009 amending Directive 2002/22/EC on universal service and users’ rights relating to electroniccommunications networks and services, Directive 2002/58/EC concerning the processing of personaldata and the protection of privacy in the electronic communications sector and Regulation (EC)No 2006/2004 on cooperation between national authorities responsible for the enforcement ofconsumer protection laws16 See for example Eduardo Ustaran Data Protection Law and Practice

119


digital media is that these ammendments allowed for expressing the user’s consent by using the appropriate settings of a browser. So, it may be considered that when users have the possibility to set their browser as to refuse cookies that they do not wish, their consent was expressed. However it should be taken into consideration that WP Article 29 has rightfully drew attention to the wide use of browsers settings as a way to compliance with consent requirements and the possibility of ‘click fatigue’.17 The users must know of this possibili-ty of browser settings, and furthermore that it should be more appropriate for consent to have browsers which actively have to be set in order to receive cookies and not vice versa.

The responsibility for placement cookies was accentuated in the latest Facebook jud-gment18. The Wirtschaftsakademie Schleswig-Holstein in Germany, which is an education institution, was using Facebook fan pages for the promotion of its activities, however, it was ordered by a supervisory authority under the Directive 95/46, to deactivate the page, under the threat of penalty payment, because neither the Wirtschaftsakademie nor the Facebook have informed visitors that Facebook collected their personal data by means of cookies.19 Cookies are being placed for duration of two years with the intention of targe-ted advertising by Facebook and for the administrators of the fan page to obtain statistics from the visits to the page in order to further promote its activities. (see para 33 and 34). The administrator of the fan page gives the Facebook opportunity to place cookies of per-sons visiting the page, regardless whether they have a Facebook account or not (para 35). The conclusion of the CJEU is that even the administrator of a fan page hosted on a social network is to be considered as a controller under Article 2(d) of Directive 95/46/EC of the European Parliament and of the Council of 24 October 1995 on the protection of indivi-duals with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data. This important judgment spreads out the responsibility for eventual data breaches, in this case, placement of cookies without previous informing or consenting the visitors, to administrators of social networks as well, and opens a much wider approach towards controlling of data breaches.

GeolocationLocation data may be extremely valuable for targeted advertising. Individuals often use

social networks and place themselves information on their location, by tagging or sending photographs. However, location data is a private data. Therefore, protection attributable to private data by GDPR spreads on location data as well. Privacy by design is very impor-tant speaking of geolocation data. Users of mobile devices must be able to turn off location recognition parameters should they chose to. Transmission of geolocation unknowingly from mobile devices and contrary to users opt-out selection, leads to privacy breaches. Once, tracking of a person’s movement was a matter of police and interior authorities upon very scrutinized procedure, which had to have legal grounds like the prevention of crimes, which is considered as permissible interference in right to respect to private life under the Article 8, para 2, of the European Convention for the Protection of Human Rights and

17 Data Protection Working Party Article 29, Guidelines on consent under Regulation 2016/679, of 10 April 2018.18 Unabhängiges Landeszentrum für Datenschutz Schleswig-Holstein v Wirtschaftsakademie Schleswig-Holstein GmbH,

Case C-210/16, Court of Justice of European Union, judgment of 5 June 2018, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=202543&pageIndex=0&doclang=EN

19 para 16 of the judgment above

120

Zbornik radova

Fundamental Freedoms, which is interference proportionate to the protection of public in-terest. However, in todays world of personalised information technologies allowing simple automatic tagging of location, this aspect of privacy must also be properly protected. This regards social networks using geolocation, news portals enabling advertising, etc. Thus, when the user gives his consent for the use of geolocation for a certain purpose, this pur-pose cannot be extended beyond his original consent. For example, if user searched for a local news portal in order to get informed about any traffic problems near his location, and later gets a series of ads on local restaurants, clubs, shops, his geolocation was used beyond his consent and beyond the original purpose for which he enabled the use of his geoloca-tion data. The same applies when the user tags his location on a social network, in order to inform his friends of his whereabouts, but then gets load of ads on local events. So, the media portals must not use the geolocation information beyond the prior and informed consent of the use in order to be in line with the high demanding principles of the GDPR and other privacy standards.

ConsentGDPR provides for 6 lawful grounds for processing of personal data, but as digital me-

dia is at issue, the consent of the data subject takes the leading role.Consent for processing of data is to be given by data subject above certain age whose

data are to be processed. However, the consent, as a form of free will disposition, has to be freely given, specific, informed and unambiguous.

This presumes that whenever consent is a required legal ground for the processing of personal data, data subject or a customer must be informed on the purpose of giving his/her data. This consent cannot be presumed from the fact that customer uses the services, it has to be specific. Consent has to be given for every purpose of data disposition and the mode of giving consent may be by written statement, electronic means, or an oral state-ment, ticking a box at internet website, choosing technical settings for information society services. It is important that silence of user is not considered as consent. Pre-ticked boxes must not be offered by a webpage needing user’s consent. (Recital 32 GDPR). The infor-mation given to the user on the reasons of requesting consent, must be presented in a clear and visually friendly way. As much easy and simple it is to give the consent, equally simple and easy must bi to withdraw consent by the data subject.

In order to inform data subject of the processing in un understandable and structured manner, layered approach may be used. Layered approach may include existence of two or more layers behind a consent opt in. Each layer offers a more thorough information on the processing purpose.20 Regarding consent for cookies, a nice and structured multiple choice could be a good solution.

Oracle website offers an excellent example of multiple choice layered approach. It divi-des cookies to required ones, functional and advertising cookies, and behind each option there is a visual explanation of what it entails.

20 See for example Eduardo Ustaran, European Data Protection Law and Practice, IAPP 2018, page 152, 153

121


Image No. 121

Image No. 222

21 https://www.oracle.com/index.html22 https://www.oracle.com/index.html

122

Zbornik radova

Salzburg traffi c web page off ering buses schedule, off ers the option of ‘All cookies al-lowed for the best browsing experience’ and ‘Only functional cookies allowed’, placing data subject in a position to chose what is the best option for him/her.

Image No. 323

When using cookies, it is important that the webpage off ers cookie policy together with privacy policy, where it explains the purpose of placing cookies to terminal equipment of the user and what the user could expect from having cookies.

If webpages of digital media are used by third parties, who may also place their cookies, then digital media has also responsibility for third party compliance with cookie require-ments. A nice example is the web page of a news portal express.co.uk, with images below, which fi rst off ers users to continue and accept all cookies and at the same time provides link to cookie policy and privacy policy. Under cookie policy, it also gives links to cookie policy of its partners, which are third parties in this case. What can be seen as a minus, is that it only off ers the acceptance of all cookies, without diversifying them to functional, without which the user would not be able to correctly use the page, and others. All are functional.

23 https://salzburg-verkehr.at/

123


Image No. 424

Image No. 525

On must bear in mind that certain space as lawful ground for processing of personal data for direct marketing purposes is left to legitimate interest groud under Recital 47 and 24 www.express.co.uk25 ibid

124

Zbornik radova

Article 6 para 1 (f) of the GDPR. The interests of data subject and of his rundamental rights and freedoms must not be overriding. It is suggested that such legitimate interest exists when tehre is an appropriate relationship between the data subjectg and controller, when data subject is a client or in the service of hte controller, but this anyway requires a carefull assesment. It is substantive that a data subject has reasonable expectations as to processin of his private data at a certain point. Information Commissioner’s Office of the Uinited King-dom (‘the ICO’) points out that three elements are incorporated in the legitimate interests provision of the GDPR, suggesting a following test to be applied. The first one is a ‘Purpose test’ - inquiring as to whether there is a legitimate interest behind the processing. Second one is ‘Necessity test’ – inquiring whether the processing is necessary for that purpose and finally a ‘Balancing test’ of whether the legitimate interest is overridden by the individual’s interests, rights or freedoms.26 The ICO relied on the Rigas case of the Court of Justice of the EU, which points out to specific circumstances of the particular case27.

Therefore, processing of personal data used for marketing purposes should not be a disturbance to users. In the example where a person looks for a restaurant and gives out location details for that purpose, being bombarded by tons of advertising offers from other services then restaurants, shops, fast food, etc. may come out of this concept. Sending ad-vertisement by a restaurant might be acceptable and have a legitimate interest and expected by the data subject. However, on first sending such advertisement this restaurant should offer an opt-out possibility from sending this advertising. This could be seen as a balan-cing approach.

ConclusionOverwhelming presence of digital media and their processing of personal data of its

clients and users, require carefully established procedures and respected privacy standards. GDPR sets high standards of respect of personal data and places high fines for those ma-king privacy breaches. Having privacy policy and cookie policy adopted and available to users may be a first step towards compliance. However, a thorough privacy by design prin-ciple should be embedded in every step of using private data, which should come as a result of continuous efforts on the sides of both legal and IT teams of digital media. Constant awareness by digital media of personal data protection requirements and their thriving to get complied with the GDPR will not only make them avoid penalties but most importan-tly will build trust by their users.

References:1. REGULATION (EU) 2016/679 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL

of 27 April 2016 on the protection of natural persons with regard to the processing of personal data and on the free movement of such data, and repealing Directive 95/46/EC (General Data Protection Regulation)https://eur-lex.europa.eu/legal content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32016R0679&from=EN

26 https://ico.org.uk/for-organisations/guide-to-the-general-data-protection-regulation-gdpr/legitimate-interests/what-is-the-legitimate-interests-basis/

27 Rigas case, Case C-13/16, Court of Justice of the European Union para 31, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1515682033041&uri=CELEX:62016CJ0013

125


2. Weltimmo s. r. o. v Nemzeti Adatvédelmi és Információszabadság Hatóság, Case C‑230/14, jud-gment of 1 October 2015, Court of Justice of the European Union, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?docid=168944&doclang=EN

3. Google Spain SL, Google Inc. v Agencia Española de Protección de Datos (AEPD), Mario Co-steja González, Case C-131/12, Court of Justice of the European Union, https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:62012CJ0131&from=EN

4. Alan Calder, EU GDPR, A Pocket Guide, P. 63, IT Governance Publishing, Cambridgeshire, 2016 5. 32nd International Conference of Data Protection and Privacy Commissioners6. Jerusalem, Israel 27-29 October, 2010, Resolution on Privacy by Design, https://edps.europa.eu/

sites/edp/files/publication/10-10-27_jerusalem_resolutionon_privacybydesign_en.pdf7. Breyer v Bundesrepublik Deutschland, Case C‑582/14, Court of Justice of the European Union,

http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?docid=184668&doclang=EN8. https://www.cnet.com/news/facebook-cambridge-analytica-data-mining-and-trump-what-you-

-need-to-know/9. Unabhängiges Landeszentrum für Datenschutz Schleswig-Holstein v Wirtschaftsakademie Sc-

hleswig-Holstein GmbH, Case C‑210/16, Court of Justice of European Union, judgment of 5 June 2018, http://curia.europa.eu/juris/document/document.jsf?text=&docid=202543&pageIndex=0&doclang=EN

10. Chapter 2 On-line Behavioral Tracking: What May Change After the Legal Reform on Personal11. Data Protection, Georgia Skouma and Laura Léonard, © Springer Science+Business Media Dor-

drecht 2015 S. Gutwirth et al. (eds.), Reforming European Data Protection Law, Law, Governance and Technology Series 20, DOI 10.1007/978-94-017-9385-8__2

12. See, Gritzalis Dimitris, Furnell Steven, Theoharidou Marianthi, Information Security and Privacy Research, Springer, International Federation for Information Processing, 2012,

13. Article 29 Data Protection Working Party, Opinion 2/2010 on online behavioural advertising of 22 June 2010, https://iapp.org/media/pdf/resource_center/wp171_OBA_06-2010.pdf

14. Eduardo Ustaran, European Data Protection Law and Practice, IAPP 201815. DIRECTIVE 2002/58/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 12

July 2002 concerning the processing of personal data and the protection of privacy in the elec-tronic communications sector (Directive on privacy and electronic communications), https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:32002L0058&from=en

16. DIRECTIVE 2009/136/EC OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 25 November 2009 amending Directive 2002/22/EC on universal service and users’ rights rela-ting to electronic communications networks and services, Directive 2002/58/EC concerning the processing of personal data and the protection of privacy in the electronic communications sec-tor and Regulation (EC) No 2006/2004 on cooperation between national authorities responsible for the enforcement of consumer protection laws

17. Data Protection Working Party Article 29, Guidelines on consent under Regulation 2016/679, of 10 April 2018.

18. https://www.oracle.com/index.html19. https://salzburg-verkehr.at/20. www.express.co.uk21. https://ico.org.uk/for-organisations/guide-to-the-general-data-protection-regulation-gdpr/legi-

timate-interests/what-is-the-legitimate-interests-basis/22. Rigas case, Case C-13/16, Court of Justice of the European Union para 31, https://eur- lex.europa.

eu/legal-content/EN/TXT/?qid=1515682033041&uri=CELEX:62016CJ0013

126

Zbornik radova

ARHIVIRANJE DIGITALNE FOTOGRAFIJE

Aleksandar Babić1, Miloš Babić2

Sažetak Cilj ovoga rada je da ustanovi značaj arhiviranja digitalne fotografije koju odlikuje hiperpro-dukcija podstaknuta masovnom dostupnošću uređaja za neograničeno i neselektivno pravljenje digitalnih snimaka kao i digitalnih foto-aparata. To u velikoj meri otežava arhiviranje foto-grafije koje treba da bude jednostavno, da omogući brzo pretraživanje i pronalaženje željenog snimka, te da obezbedi dugotrajnost i pouzdanost čuvanja fotografija.

Ključne reči: digitalna fotografija, arhiviranje digitalne fotografije, programi za arhiviranje

Summary The aim of this paper is to establish the importance of archiving of digital photography that is characterized by hyperproduction and mass availability of wide range of devices and digital cameras, capable of unlimited and non-selective production of images. This phenomenon signi-ficantly complicates the archiving of photos that should be simple, so it could enable quick search and finding of the desired image, and to ensure the longevity and reliability of photo storage.

Keywords: digital photography, digital photo archiving, archiving software.

UvodFotografije zasigurno ubrajamo u jednu od važnih stvari koje svaki čovek poseduje bu-

dući da prikazuju prošle trenutke vremena koji se nikada neće ponoviti. Zato ih je veoma važno sačuvati. U prošlosti, naši preci su čuvali fotografije na različite načine – u pedan-tno složenim foto-albumima, u kutijama za cipele bez ikakvog reda, u fiokama i poneka u novčaniku. U to vreme ljudi su se najčešće fotografisali na nekim događajima: venčanjima, porodičnim svetkovinama, maturi, vojsci, te čuvanje fotografija urađenih na fotografskom papiru i nije predstavljalo neki veliki problem. Sredinom prošlog veka pojavljuje se foto-grafija u boji a turistički procvat šezdesetih popularizovao je fotografiju do te mere da se smatralo da čovek nije ni posetio neko mesto ukoliko tamo nije napravio fotografiju.

Današnji svet bez fotografije izgledao bi nam sasvim drugačije, teško opisiv i prepoznatljiv jer je fotografija postala sastavni deo našeg bića, kulture, nauke, turizma, reklame, štampe. I skoro da nema mesta na kome ona nije prisutna.3 Danas mnogi snimaju neograničen broj fotografija jer im to digitalni zapis omogućuje, bez ikakvih troškova, a najčešće bez kasnije

1 Mr Aleksandar Babić, predavač na BLC_u i doktorand na Univerzitetu u Beogradu2 Dr Miloš Babić, Fakultet za menadžment u Sremskim Karlovcima, Katedra za medije i komunikologiju3 M. Babić, Fotografija, Besjeda, Cekom books, Banjaluka/ Novi Sad, 2010, str. 13

Stručni radUDK 778:004.932DOI 10.7251/BLCMES1801126BCOBISS.RS-ID 7634200

127


selekcije. Ovo može da predstavlja veliki problem, budući da često nije lako pronaći od-ređeni snimak u gomili, dok stalno pristižu novi fotografski zapisi.

Arhiviranje digitalne fotografijeArhiviranje digitalnih fotografija moguće je izvršiti na mnogo načina, putem različitih

sredstava i na različitim medijumima. Izbor je određen vremenom čuvanja, mogućnostima i raspoloživim sredstvima. Kada je reč o vremenu čuvanja snimaka ono može biti:

• kratkotrajno i• dugotrajno (arhiviranje).

Kratkotrajno čuvanje digitalnih snimaka prvenstveno se odnosi na čuvanje digitalnih snimaka u periodu nakon snimanja do njihove izrade (ispis, štampanje, itd.). U tom slučaju mogu poslužiti i kartice sa fleš memorijom, i danas gotovo istisnute iz upotrebe – flopi ili zip diskete. Vreme čuvanja treba da bude izraženo u danima, nikako u mesecima, budući da se zapisi na magnetnim medijumima mogu lako uništiti elektromagnetnim poljima električnih uređaja. To je razlog iz kojeg se preporučuje čuvanje na pobrojanim vrstama medija isključivo snimaka manje važnosti. Čuvanje snimaka na tvrdim diskovima daleko je pouzdanije i dugotrajnije i može se meriti mesecima ili godinama, ali najbolju opciju za čuvanje digitalnih snimaka predstavljaju optički medijumi. Postoje i posebni uređaji slični spoljnim tvrdim diskovima, namenjeni za kratkotrajno čuvanje digitalnih snimaka, u koje se ubace memorijske kartice sa snimcima i učitaju u memoriju uređaja.

Dugotrajno arhiviranje digitalnih snimaka i fotografija od najvećeg je značaja za du-gotrajno čuvanje kvalitetnih snimaka. Trenutno najbolji način za to jeste primena kva-litetnih optičkih medijuma, poluprovodničkih diskova, magnetofonske trake, ili čuvanje štampanjem na kvalitetnom foto-papiru sa kvalitetnim mastilima u boji ili izrada na fo-tografskom papiru.

Međutim, ma kako kvalitetni bili medijumi za čuvanje digitalnih snimaka, vremenom se može javiti problem kompatibilnosti tih medijuma sa novijim uređajima. Stoga, možda neće biti moguće, na primer, za par decenija pristupiti podacima sa nekog CD-roma pri-menom aktuelnih čitača. Iz tog razloga nužno je svakih nekoliko godina, po pojavi novih medijuma i formata izvršiti presnimavanje fotografija sa starih medijuma na nove, te na taj način produžiti njihov vek čuvanja i korišćenja.

Značaj digitalne arhiveDigitalna arhiva pruža brojne prednosti u odnosnu na klasičnu arhivu sa gomilama

fascikli, registratora, kartoteka, ali ima i bitan nedostatak – relativno kratkotrajan period trajanja.

Poput svake druge baze podataka, arhiva digitalnih snimaka treba da obezbedi sledeće:• jednostavno arhiviranje digitalnih snimaka,• podršku za što veći broj formata snimaka (grafičkih fajlova),• arhiviranje prema određenim kategorijama,• mogućnost dodeljivanja ključnih reči,• jednostavno pretraživanje arhive i brzo pronalaženje određenog snimka,• korišćenje opcije za brzo pregledanje serije snimaka (slajd šou) i

128

Zbornik radova

• mogućnost direktnog štampanja.4

Snimanje, pregledanje, obrada i arhiviranje digitalnih snimaka iziskuju mnogo veće znanje u odnosu na iste aktivnosti kod klasičnih fotografija, budući da to podrazumeva primenu računara, skenera i određenog broja programa. Zato programi za arhiviranje treba da budu što jednostavniji (neka vrsta elektronskog albuma), kako bi se omogućilo jednostavno arhiviranje digitalnih snimaka. Ovi albumi pružaju mnogo veće mogućnosti u odnosu na klasične foto-albume.

Programi za arhiviranje trebalo bi da pruže podršku za što više formata snimaka. Nai-me, svi programi podržavaju osnovne vrste grafičkih fajlova, poput JPEG ili TIFF, u kojima se digitalni snimak zapisuje na memorijskom medijumu. Ali, neki programi ne podržavaju npr. specifični format RAW koji koriste digitalni foto-aparati kompanije Canon. Međutim, ove formate moguće je konvertovati primenom Canonovih programa u druge formate. Programi za arhiviranje koriste formate sa kompresijom sa ciljem smanjenja prostora koji oni zauzimaju na magnetnim ili optičkim medijumima za njihovo arhiviranje.

S obzirom na to da se jedna kartica na digitalnom foto-aparatu može koristiti skoro neograničeno i zato se pri fotografisanju ne štede snimci. Zbog toga se velikom brzinom gomilaju u računaru te tako zauzimaju znatan prostor na hard disku. Zato se od programa za arhiviranje zahteva da omoguće organizovanje strukture direktorijuma i poddirekto-rijuma (foldera) sa snimcima prema određenim kategorijama. Ključne reči pomoću kojih se pretražuju razne baze podataka, omogućuju korisnicima da znatno smanje količinu podataka iz jedne oblasti prilikom traženja neke konkretne teme. Pojedini programi za pregledanje i arhiviranje digitalnih fotografija poseduju mogućnost dodeljivanja ključnih reči svakom snimku.

Opciju za brzo pregledanje serije snimaka (slajd šou) poseduje većina programa za ar-hiviranje digitalnih fotografija, ali se razlikuju konkretni načini pregledanja, a pre svega učitavanja fotografije. Zato je potrebno isprobati veći broj probnih verzija programa te odabrati optimalnu.

Većina programa za pregledanje i arhiviranje pruža mogućnost direktnog štampanja fotografije na štampaču uz neku elementarnu obradu (npr. eliminisanje crvenih očiju). Zahvaljujući tome, nije neophodno učitavati snimke u posebne programe za obradu foto-grafije (npr. Photoshop, Photopaint, Canvas, itd.). Time se izbegava višestruko učitavanje i snimanje pri čemu se kod nekih formata, poput JPEG-a, gubi kvalitet slike.

Sredstva za arhiviranjeZa arhiviranje digitalnih fotografija neophodno je obezbediti sledeća sredstva:• personalni računar,• softver za arhiviranje (elektronski album),• medijume za snimanje fajlova sa fotografijama: CD R/W ili DVD+RWpisač (rezač,

snimač) za snimanje fajlova na medijume,• softver za snimanje na optičke medijume.

4 Milašinović, D., Digitalna fotografija i PC: tehnička i kreativna strana digitalne fotografije, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2013, str. 185

129


Softver za arhiviranje snimaka (elektronski albumi)Klasični albumi za čuvanje fotografija su ograničenog kapaciteta i zauzimaju znatan

prostor. Sa druge strane, elektronski albumi5 su mnogo praktičniji, u smislu mnogo bržeg pronalaženja željenih fotografija i manjeg prostornog zauzeća. Izuzev pukog organizovanja, sortiranja i pronalaženja fotografija, oni omogućavaju i njihovu elementarnu obradu, slanje putem elektronske pošte u foto-laboratoriju s ciljem njihove izrade na papiru, štampanje na štampaču koji je priključen na personalni računar, itd. Pored toga, najveći broj programa za pregledanje snimaka poseduje i opcije za arhiviranje, a i obrnuto.

Ključna razlika između pomenutih programa sadržana je u sledećim karakteristikama:• korisničkom interfejsu,• opcijama za arhiviranje,• opcijama za pretraživanje,• opcijama za prikazivanje.6

Korisnički interfejs: Kod najvećeg broja programa osnovna radna površina sastoji se iz tri celine:

• tzv. stablo sa direktorijumima, • prikaz malih sličica snimaka na većem delu ekrana, • prostor za pregledanje uvećanih snimaka.

Opcije za arhiviranje: Postoje različiti kriterijumi na osnovu kojih se može vršiti sor-tiranje. U najvećem broju slučajeva radi se o tematskim oblastima – kategorijama. Takođe, postoji i mogućnost da se uz svaki snimak unese naziv ili odgovarajuća tekstualna napo-mena, te ključna reč koja se obično izdvaja iz toka tekstualnog komentara.

Opcije za pretraživanje: Ukoliko su fotografije klasifikovane, sortirane i obeležene, traženje neke fotografije najčešće se vrši uz pomoć naziva, ključne reči ili teme. U supro-tnom njihovo pretraživanje moguće je na osnovu tematskih grupa. Ovde treba ukazati i na jednu interesantnu mogućnost pronalaženja nesortiranih fotografija primenom opci-je Similarity search na bazi kriterijuma sličnosti. Tako programi „My Album” i „Thumbs Plus” omogućavaju da se odabere jedna fotografija iz željene kategorije (npr. pejzaži), te da se nakon toga odabere opcija Find Similar Pictures. Takođe, moguće je odrediti i nivo sličnosti. U tom smislu program „Odin” omogućava traženje snimaka na osnovu sličnosti upoređivanjem različitih kriterijuma.

Opcije za prikazivanje: Najveći broj programa omogućavaju prikaz na čitavom ekra-nu, automatsko prikazivanje snimaka sa različitim intervalom (tzv. slide show), itd. Prelaz između snimaka može da bude u formi različitih filmskih sinegrama, koji se koriste u pre-lazima između kadrova pri smenjivanju pojedinih sekvenci pri projekciji filmova. To može da bude u vidu zatamnjenja, odtamnjenja, pokretne zavese po vertikali, horizontali i sl.

5 http://www.pcworld.com/product/946455/faststone-image-viewer.html (pristup. 09.08.2018)6 Milašinović, D., Digitalna fotografija: od snimanja do štampanja, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2005, str. 136 -137

130

Zbornik radova

Besplatni programiBesplatni programi (freeware) se lako downloaduju sa Interneta, ali to ne znači da su

manje vredni. Naprotiv, pojedini su praktičniji od nekih komercijalnih programa. Može-mo pomenuti sledeće besplatne programe, koji zadovoljavaju potrebe većine korisnika:

• Arch Image,• Photo Finder,• Power Album,• My Album,• XnView.

Arch Image je praktičan program koji pruža mogućnost pretraživanja albuma pomoću ključnih reči ili uz pomoć termina u tekstualnom komentaru uz snimak (naziv snimka, opis). Takođe, postoji mogućnost generisanja stranice za web u HTML formi, a na raspo-laganju stoji i opcija za štampanje nalepnica za fotografije i slajdove.

Photo Finder je zanimljiv i koristan program sa bazom opcija za arhiviranje portreta i drugih vrsta fotografija ljudi. Ovaj program poseduje veliki broj kriterijuma za pretraživa-nje, od ključnih reči do broja osoba na fotografiji. Interesantnu mogućnost Photo Findera predstavlja pisanje direktno na površini digitalne fotografije. Ova opcija je naročito korisna za profesionalne foto-reportere, koji često fotografišu nepoznate osobe, budući da se tako sprečava zamena imena osobe.

Power Album omogućava da se svakom pojedinačnom snimku, fotografiji ili drugom grafičkom zapisu doda naziv, te da se sortiraju u logičke grupe. Kasnije se ti nazivi mogu koristiti kod opcije za pretraživanje sadržaja albuma. Power Album poseduje i interesan-tnu opciju za kontaktne sličice albuma, što znači da se mogu direktno odštampati na male kopije snimaka, slično kao što se kod klasičnih negativ filmova izrađuju kontaktne kopije u cilju izbora za povećanje i arhiviranje. Takođe, ovaj program pruža i mogućnost uzasto-pne projekcije snimaka (slide show).

My Album je relativno usavršen program, koji podržava digitalni format EXIF, a omo-gućava tzv. batch konverziju. Poseduje standardnu opciju unosa ključnih reči i napomena za sve pojedinačne snimke. Funkcija direktnog štampanja omogućava izradu kopija malih sličica (thumnails) na A4 formatu papira. Takođe, postoji mogućnost formiranja postera jednog snimka, koji je sastavljen od nekoliko listova na A4 formatu. Jedini ozbiljni nedo-statak ovog programa jeste što ne podržava format fajlova PSD (Photoshop).

XnView7 je najuniverzalniji elektronski album od svih besplatnih programa. Korisniku na raspolaganju stoje verzije za različite operativne sisteme, sa korisničkim interfejsima na 36 jezika. Ovaj program može da učitava fajlove oko 360 grafičkih formata i da ih snima u približno 40. Takođe, učitava EXIF informacije o snimcima sa dodatnim napomenama, a omogućuje i izradu tzv. kopija umanjenih sličica snimaka.

Komercijalni programiKomercijalne programe (shareware) moguće je nabaviti putem Interneta ili ih kupiti

poput klasičnih komercijalnih programa. Preuzimanje ovih programa sa Interneta je pogo-

7 http://www.xnview.com/assets/img/screenshots/xnview-win-01.png (09.08.2018)

131


dnije, budući da se mogu downloadovati sa web sajta proizvođača radi probe (demo verzi-ja). Pored Photoshop Albuma, na čijem ćemo primeru detaljnije prikazati rad elektronskog albuma, među najpopularnije komercijalne programe spadaju:

• Center Pro (Jasc Media),• CompuPic,• Cumulus (Sigle User Edition),• Photo Cab,• Photo Explorer 7.0• Shoe Case,• Thumb Plus,• CyberLink PhotoDirector 9• Magix Photo Manager Deluxe• ACDSee Photo Studio Professional 2018• Adobe Lightroom.

Adobe Lightroom predstavlja savršen alat za organizovanje digitalnih fotografija, uz pomoć kojeg je moguće organizovati i druge medije, poput digitalnih video fajlova i au-dio fajlova.

Sa ovim programom moguće je raditi sledeće stvari:• importovati slike sa digitalnog fotoaparata ili skenera,• organizovati digitalne fotografije, video i audio fajlove,• obeležiti fotografije pomoću ličnih audio komentara, pisanih naziva ili beleški,• potražiti slične fajlove ili specifični fajl, bez obzira na to da li su uskladišteni na hard

disku, CD ROM-u, DVD-u, unutar kućne mreže ili na nekom drugom računaru,• prikazivati fotografije, video ili slušati audio fajl,• primeniti manja podešavanja na sliku,• rotirati ili opsecati sliku,• poslati sliku u grafički editor, poput Adobe Photoshop, Paint Shop Pro ili Photoshop

Elements na dalju obradu,• zaštititi fotografije kopiranjem na CD ROM ili DVD,• odštampati pojedinačnu fotografiju, grupu fotografija ili contact sheet,• napraviti kreacije poput čestitki, kalendara ili knjige,• razmenjivati fotografije sa drugima kreiranjem specijalnog foto slide show, digitalne

čestitke, web galerije dizajnirane za pregled fotografija, video CD-a sa fotografijama koje je moguće prikazivati na televizoru ili ih poslati putem elektronske pošte,

• razmeniti fotografije preko Interneta korišćenjem servisa za razmenu fotografija,• poslati fotografije preko Interneta u on-line foto servis na profesionalno štampanje.8

U pregledu ukratko dajemo karakteristike i drugih softverskih rešenja za arhiviranje fotografija (elektronskih albuma).

Center Pro (Jasc Media) je veoma jednostavan program za formiranje albuma i prika-zivanje snimaka u formi slajd projekcije. Pruža mogućnost da se vide podaci o digitalnom zapisu slike, poput rezolucije, stepena kompresije, dubine boje, slojeva, itd.

8 Fulton, J., Fulton, S., Digitalna fotografija i Photoshop Album, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2004, str. 26

132

Zbornik radova

CompuPic program postoji u dve verzije: obična (Standard Edition) i tzv. pro verzija. Razlika između dve verzije ogleda se u broju mogućnosti i opcija koje korisniku stoje na raspolaganju. Najveća prednost pro verzije sastoji se u mogućnosti izrade video CD ROM--a sa opcijom za pregledanje snimaka u formi slajd projekcije (slide show).

Cumulus (Single User Edition) je program čiju osnovnu karakteristiku predstavlja ve-liki broj funkcija i opcija. Pored toga, ovaj program podržava veliki broj grafičkih formata, uključujući i PSD (Photoshop), model boja CMYK, koji koriste profesionalci u svrhu se-paracije boja za štampu na profesionalnim štamparskim mašinama, zatim kanale (Chan-nels), slojeve (Layers), itd.

Photo Cab je program koji pruža mogućnost jednostavnog arhiviranja snimaka, te pro-mene strukture direktorijuma. Za definisanje ključnih reči koristi tekstualni komentar uz snimak. Korisnik ima mogućnost da unese reči koje želi da ne uđu u spisak ključnih reči koje definiše sam program. Pretraživanje elektronskog albuma i traženje željene fotografije je takođe jednostavno upotrebom ključnih reči.

Show Case je program pogodan za profesionalce iz oblasti izdavaštva i novinarstva, koji u ovom programu mogu naći brojne praktične opcije. Primera radi, ovaj program omo-gućava CMYK i Lab fajlove sa alfa kanalima i slojevima, maskama. Za foto-reportere, no-vinare, kao i aktivne amatere, koji poseduju veliki broj snimaka iz raznih oblasti fotografije, značajna je mogućnost Show Case programa da prikaže okvir sa komentarom neposredno pored umanjenog prikaza snimka (thumbnail).

Thumbus Plus program karakteriše postojanje dve vrste: standardna i proširena, koja obuhvata jedan broj funkcija koje pružaju mogućnost za povezivanje sa SQL bazama po-dataka. On je takođe prvenstveno namenjen profesionalnim korisnicima, pošto omoguća-va učitavanje posebnih fajlova sa test formatima poput PSD fajla u Lab modu sa dva alfa kanala.

Formati digitalnih zapisa snimakaFormati koji su korišćeni za zapise digitalnih snimaka na digitalnom foto-aparatu (npr.

JPEG i TIFF), mogu se koristiti i u svrhu arhiviranja snimaka. Format JPEG predstavlja veoma pogodno rešenje za snimanje fotografija manje rezolucije i na memorijskim karti-cama manjeg kapaciteta, gde je veličina digitalnog zapisa (fajla) kritična usled ograničenog kapaciteta memorijskih kartica. Međutim, kod arhiviranja to nije slučaj, pošto je kapacitet optičkih medijuma relativno velik (pre svega DVD), a njihova cena niska. Iz tog razloga nestaje potreba za primenom formata visokog stepena kompresije, kod kojih se gubi na kvalitetu fotografije pri svakom novom kompresovanju i snimanju, poput JPEG formata i njemu sličnih. Međutim, ukoliko se arhivira veliki broj snimaka visoke rezolucije, preporu-ka je da se za manje važne snimke koriste formati koji omogućavaju veći stepen kompresije iz razloga što snimci u visokoj rezoluciji mogu zauzeti veliki deo kapaciteta za arhiviranje.

Čuvanje snimaka u najvišoj rezoluciji i sa minimalnim stepenom kompresije opravdano je samo u slučaju da su snimci predviđeni za izradu velikih formata fotografija koji iziskuju visok stepen povećanja. U skladu sa tim, u izboru su dve vrste formata:

• formati sa kompresovanjem bez gubitaka i• formati sa kompresovanjem sa gubicima na kvalitetu slike.

133


Formati sa kompresovanjem bez gubitakaArhiviranjem fotografija u formatima sa kompresovanjem bez gubitaka, pri daljoj nji-

hovoj obradi i ponovnom snimanju neće nastati gubici kvaliteta fotografije. Delići foto-grafije – pikseli, doći će na svoju prvobitnu poziciju. Međutim, fajlovi u tom formatu biće veliki i zauzimaće veliki prostor na CD ROM-u ili nekom drugom medijumu. Ovi formati ne nude visok stepen kompresije poput onih sa gubitkom kvaliteta fotografije. Stoga je bi-tno pronaći kompromis između potrebnog kvaliteta fotografija i raspoloživog prostora na medijumu za arhiviranje.

Format RAW (eng. sirov format) je format zapisa grafičkih datoteka u kojem nema gu-bitka informacija. Drugim rečima, radi se o izvornom obliku grafičke datoteke prilikom snimanja određenog motiva. RAW zapis sadrži sve informacije koje prilikom fotografisa-nja foto-aparat zabeleži bez ikakve obrade (kompresije). Ovaj format nosi naziv „sirovi” otuda što grafičke datoteke u ovom formatu nisu obrađene i nisu spremne za izrađivanje.

RAW format se pokazao idealnim formatom u odnosu na druge, budući da pruža mogućnost da se proces generisanja fotografije sa digitalnog foto-aparata prenese na per-sonalni kompjuter. Sa druge strane, s obzirom na količinu informacija koju sadrži, RAW zapis je u značajnoj meri veći od drugih formata, što ga čini nepodesnim za arhiviranje, slanje i slično.

Većina RAW konvertera,9 na osnovu sirovih informacija sa senzora, generiše nešto što na prvi pogled liči na JPEG format koji bi napravili u tom trenutku da nije korišten RAW format. U početku, svi RAW konverteri nude jedan osnovni set opcija, zajednički za sve ove programe, koji obuhvata:

• balans bele boje (white balance /wb/, temperature, tint),• korekcija ekspozicije (exposure, fill-light, recovery),• osnovna podešavanja (brightenss, contrast, levels, curves...),• boje (hue, saturation, vibrance...),• detalji i oštrina (sharpening, details, clarity...),• kontrola šuma (noise reduction),

Putem podešavanja vrednosti osnovnih parametara moguće je veoma kvalitetno izvršiti korekciju originala bez ikakvih gubitaka u kvalitetu. Može se reći da je svrha RAW formata da sačuva grafičku datoteku uz minimalan gubitak informacija, odnosno podataka dobi-jenih od senzora. Ovaj format poseduje informacije neophodne kako bi se izradila vidljiva grafička datoteka iz senzorskih podataka digitalnog foto-aparata.

Format TIFF je najpoznatiji format sa kompresijom bez gubitaka u kvalitetu fotografije. Posebno je popularan među grafičarima, izdavačkoj industriji, kao i amaterskim i profe-sionalnim fotografima. Ovaj format je široko podržan od strane aplikacija za obradu digi-talne fotografije, izgleda stranice, skeniranje, faksiranje, obradu teksta, optičkih znakova za prepoznavanje, itd.

Glavna karakteristika TIFF formata jeste fleksibilnost, odnosno prilagodljivost za ru-kovanje grafičkim datotekama i podacima u jednoj datoteci, uključujući i zaglavlja oznaka (definicija, veličina, primenjena kompresija grafičke datoteke), koja definiše grafičku dato-teku. TIFF format podržava kompresiju podataka bez gubitaka, ali može pohranjivati i po-

9 http://raw.xdepth.com/xdraw_news.php (10.08.2018)

134

Zbornik radova

datke koji nisu komprimovani. Može da sadrži fotografije koje imaju između 2 i 16.777.216 boja (ili nijansi sive boje). Samo pojedini profesionalni i poluprofesionalni foto-aparati mogu snimati direktno u TIFF-u, ali se vreme smeštanja fotografije na memorijsku karticu aparata može produžiti na deset i više sekundi.

Format JPEG 2000 predstavlja usavršenu verziju standardnog formata JPEG, u čijem nazivu broj 2000 označava godinu izdanja te verzije. U ovom formatu su u značajnoj meri eliminisani nedostaci prethodnog formata JPEG, koji su se manifestovali u vidu blokova piksela, što je uticalo na kvalitet slike. Iz tog razloga, metod kompresije u novom formatu nije zasnovan na blokovima piksela, nego na precizno kontrolisanim nizovima podataka u toku sortiranja i grupisanja informacija o sadržaju slike. To se postiže putem matematičkih funkcija koje predstavljaju informacije o detaljima slike u vidu oscilirajućih krivih. Novi metod kompresovanja već je u primeni u programima za pregled fotografija (ACDSee), kao i u programima za obradu fotografija (Adobe Photoshop, Paint Shop Pro, itd.), uz pomoć posebnih malih dodatnih programa (plugins), poput Laura Wave Plugin.

Prednost formata JPEG2000 sastoji se u tome što omogućuje da se izvrši kompresovanje bez gubitaka, ali sa značajno nižim stepenom kompresije. U slučaju da je kvalitet digitalne fotografije značajniji od prostora koji ona zauzima, to je se bolje opredeliti za kompreso-vanje bez gubitaka. Pored toga, neke važne i grafički složene oblasti slike mogu se izuzeti od kompresovanja. Na tim fotografijama takođe je jednostavnije integrisati vodene žigove i druge efekte.

PSD format je grafički format koji koristi Adobe Photoshop, program za obradu foto-grafija. Ovaj format takođe pripada grupi formata koji koriste algoritme za kompresiju bez gubitaka u kvalitetu fotografije.

Medijumi za arhiviranje digitalnih fotografijaKao i klasične snimke, digitalne fotografije moguće je čuvati na različitim medijumi-

ma, kao što su:• foto-papir i klasični foto-albumi,• optički diskovi sa elektronskim albumima,• magnetni diskovi i diskete sa elektronskim albuma,• flash memorija.

Navedeni medijumi su različitog kapaciteta, pouzdanosti, vremena trajanja i cene. Foto-papir i klasični foto-albumi. Proizvođači foto-štampača najčešće u svoj proizvo-

dni program uključuju i specijalne foto-papire koji služe za ispisivanje digitalnih snimaka, odnosno preporučuju proizvode ove vrste od drugih proizvođača. Vek trajanja ovih foto-grafija u velikoj meri je uslovljen kvalitetom papira, mastila i načinom čuvanja. Da bi se postigla željena trajnost fotografija, to je neophodno koristiti preporučene papire, a foto-grafije čuvati na tamnom mestu umerene vlažnosti i temperature. Na opisani način može se postići rok trajanja fotografija čak na nekoliko desetina godina. Međutim, budući da je od prvog ispisa digitalne fotografije na mlaznim štampačima proteklo tek par decenija, praksa još nije potvrdila navode proizvođača.

135


Ispisane digitalne fotografije na foto-papiru10 čuvaju se poput klasičnih fotografija u albumima, a taj način čuvanja relativno je pouzdan. Cena takvih fotografija i njihovog ar-hiviranja skuplja je u odnosu na druge medijume usled malog kapaciteta albuma, pre svega kada je reč o fotografijama većeg formata.

Nezavisno od načina na koji je fotografija na njemu otisnuta, foto-papir je namenjen za najkvalitetnije i najvažnije fotografije, pri čemu je najčešće reč o fotografijama članova porodice. To mogu biti velike fotografije za uramljivanje i držanje na zidu ili male foto-grafije koje stoje u ramovima na stolu ili se nose u novčanicima. Veoma je važno da ove fotografije ne budu direktno izložene sunčevom svetlu. Međutim, bez obzira na kopiju di-gitalnog snimka na foto-papiru, neophodno je arhivirati digitalni zapis na nekim drugim medijumima.

Optički diskovi11 sa elektronskim albumom mogu biti CD R/W ili DVD R/W mediju-mi. Optički diskovi su jeftiniji, pouzdaniji i dugotrajniji medijum za arhiviranje digitalnih zapisa od magnetnih medijuma, a mnogo su većeg kapaciteta od papirnih medijuma. Di-skovi koji nose oznaku R (recordable) mogu se koristi za snimanje (upisivanje, nareziva-nje) samo jedanput, nakon čega se mogu samo reprodukovati (čitati). Sa druge strane, na diskove koji nose oznaku R/W (read/write) podaci se mogu više puta upisivati i brisati. Za snimanje digitalnih fotografija pogodniji su kvalitetni CD ili DVD medijumi. DVD disk poseduje mnogo veći kapacitet od CD ROM-a, čak 4,7 GB, tako da na nju može stati i više od hiljadu fotografija.

Zapis na optičkim medijumima je pouzdan, a ukoliko je pravilno snimljen u kvalite-tnom medijumu, i ukoliko se pravilno čuva, navodno može trajati i oko stotinu godina. Međutim, prema mišljenju S. Negovanović (2011), bez obzira na to što su optički medijumi garantovane trajnosti i fizičke dugovečnosti, ipak se CD R/W i DVD R/W ne mogu kori-stiti kao sigurni i dugoročni backup medijumi. Ova autorka smatra arhiviranje na magne-tnim trakama, ukoliko za to postoje mogućnosti, dugoročnijim u odnosu na arhiviranje na optičkim medijumima, mada se ove trake moraju premotavati s vremena na vreme i odstranjivati stare trake.12

Magnetni diskovi i diskete sa elektronskim albumom su medijumi predviđeni za pri-vremeno i relativno kratkotrajno čuvanje digitalnih fotografija, što je određeno vrstom medijuma. Tvrdi diskovi (hard disk)13 su najvećeg kapaciteta od svih medijuma, budući da njihov kapacitet često biva i iznad 300 GB. Ipak, najčešće korišćeni kapacitet ovih diskova je oko 80 GB. Međutim, pouzdanost i vek trajanja zapisa na tvrdim diskovima su mnogo manji u odnosu na papirne i optičke medijume. Trajnost zapisa se meri od nekoliko me-seci do nekoliko godina. Iz tog razloga se prvenstveno koriste za prebacivanje snimaka sa digitalnog foto-aparata, njihovu obradu, sortiranje i arhiviranje na optičkim medijumima.

Čuvanje kopija digitalnih snimaka na dva ili više tvrdih diskova predstavlja uobičajen pristup, a njihovu zamenu po pravilu treba vršiti na svake tri godine.14

USB Flash drive15, Solid State Drive (SSD), memorijske kartice tipa CF, SD, miniSD, microSD, MMC, MS, i sl. predstavljaju računarske uređaje koji koriste flash memoriju kao 10 http://images.biltema.com/PAXToImageService.svc/article/xlarge/23780 (14.08.2018)11 http://www.hitechreview.com/it-products/pc/sony-and-panasonic-will-work-on-300-gb-optical-disks/43778/ (14.08.2018)12 Negovanović, S., Digitalna fotografija u foto-dokumentaciji kulturno-istorijskog nasleđa, Časopis „Nasleđe“, br. XII,

Beograd, 2011, str. 25113 http://www.hdd-tool.com/hdd-basic/hard-disk-and-hard-drive-physical-components.htm (14.08.2018)14 Isto, str. 25115 http://www.tehnoplaneta.rs/da-li-pravilno-koristite-usb-flash-memoriju/ (14.08.2018)

136

Zbornik radova

medijum za trajno čuvanje podataka. Flash memorija je memorija koja čuva podatke i u odsustvu napajanja, a upis i brisanje se vrše elektronskim putem u blokovima, koji su sa-činjeni od više bajtova. Primena ovih elektronskih sklopova obezbeđuje višestruko brži pristup podacima i znatno veća otpornost na mehaničkе udare i bešuman rad u poređenju sa klasičnim hard diskovima.

Arhiviranje digitalnih fotografija na InternetuInternet nudi mogućnost prikazivanja digitalnih snimaka njegovih korisnika, kao i

fotografija snimljenih upotrebom klasičnih foto-aparata ili kamera. Na taj način naš rad može biti izložen milionima ljudi širom sveta što omogućava promociju našeg stvaralaštva. U tu svrhu Internet se može iskoristiti na sledeće načine:

• ustupljeni memorijski prostor na web sajtu,• album na sopstvenom web sajtu.

Ustupljeni memorijski prostor na web sajtu: Postoji veći broj servisa internet usluga (provajdera), koji nude mogućnost besplatnog korišćenja memorijskog prostora za različite prezentacije, od kojih su najpoznatije kompanije Tripod i Geocities. Za to je neophodan pri-stup Internetu servisima poput T-Online ili AOL, koji omogućavaju slobodan memorijski prostor ograničenog kapaciteta i namene. Primera radi, ovaj prostor se ne može iskoristiti za oglašavanje, a vlasnik ima pravo da na ustupljenoj stranici prikazuje banere (reklame u vidu zastavica). Za formiranje stranice neophodno je poznavati odgovarajuće programe, što nije pogodno za početnike u oblasti digitalne fotografije.

Album na sopstvenom web sajtu predstavlja mnogo zahtevniju opciju, koja iziskuje mnogo veće izdatke i poznavanje programiranja web sajtova, te se ne preporučuje poče-tnicima. Naime, neophodno je kod servisa internet usluga (provajdera) zakupiti prostor za sopstveni web sajt, kreirati web sajt i postaviti ga na Internet. Sa druge strane, vlastiti web sajt nema ograničenja kao što ih ima ustupljeni besplatni prostor te njegov kreator može iskoristiti sve raspoložive mogućnosti, a ne samo obične foto-galerije (on-line albume).

ZaključakProgrami koji se koriste za arhiviranje digitalnih fotografija, u poređenju sa klasičnim

foto-albumima, omogućavaju mnogo jednostavnije i brže pretraživanje arhive sa digital-nim snimcima, samim tim i mnogo brže nalaženje tražene fotografije. Oni omogućuju da se digitalni snimci organizuju u direktorijume i poddirektorijume prema određenim kate-gorijama, te se na taj način ostvaruje bolja preglednost u odnosu na klasične foto-albume.

Međutim, prema mišljenju pojedinih autora, digitalna arhiva poseduje i jedan veoma bitan nedostatak u odnosu na klasičnu, a to je relativno kratak period trajanja. Naime, kla-sičnim načinom arhiviranja digitalnih fotografija ispisanih na foto-papiru, ukoliko se kori-ste preporučeni papiri, a fotografije čuvaju na tamnom mestu umerene vlažnosti i tempe-rature, moguće je fotografije čuvati i nekoliko desetina godina. Dakle, reč je o pouzdanom načinu arhiviranja i čuvanja fotografija.

Naime, većina medijuma za arhiviranje podataka ima svoj vek trajanja, tako će podaci zapisani na nekom optičkom medijumu, tvrdom disku, USB flash drive-u, itd., nakon ne-kog vremena nestati. Vek trajanja tih medija uslovljen je nekim faktorima, pre svega nji-

137


hovim kvalitetom, uslovima rada, opterećenjem, kapacitetom, itd. Kako bi izbjegli gubitak naše kolekcije digitalnih fotografija, savetuje se da se one smeste najmanje na dva eksterna medijuma za arhiviranje, te da se nakon izvesnog vremena izvrši formatiranje i ponovni backup diskova. Pored toga, važno je da ta dva diska ne budu fizički na istom mestu, jer bi se u slučaju neke nezgode oba našla u istoj opasnosti.

Pojedini autori, poput D. Milašinovića, smatraju da je zapis na optičkim medijumima pouzdan. Prema njegovom mišljenju ukoliko je digitalni zapis pravilno snimljen u kvali-tetnom optičkom medijumu, i uz pravilno čuvanje, može potrajati i oko stotinu godina.

Sa druge strane, S. Negovanović smatra da se optički medijumi ne mogu koristiti kao sigurni i dugoročni backup medijumi, te da je arhiviranje na magnetnim trakama dugo-ročnije. Posebno, kada se zna, da se kod optičkih medijuma za čuvanje digitalnih snimaka tokom vremena može javiti i problem kompatibilnosti tih medijuma sa novijim uređajima. Zato je svakih nekoliko godina, po pojavi novih medijuma i formata, neophodno izvršiti presnimavanje fotografija sa starih medijuma na nove, kako bi se produžio njihov vek ču-vanja i korišćenja.

Na osnovu iznetih stavova zaključujemo da je klasična arhiva fotografija duže trajnosti u odnosu na digitalnu. No, bez obzira na to, brojne prednosti digitalne arhive u pogledu višestruko većeg kapaciteta, mogućnosti preglednog organizovanja digitalnih snimaka u direktorijume i poddirektorijume, te mnogo jednostavnijeg pretraživanja i brže pronala-ženja tražene fotografije.

LITERATURA1. Babić, M., Fotografija, Besjeda, Cekom books, Banjaluka/ Novi Sad, 2010.2. Fulton, J., Fulton, S., Digitalna fotografija i Photoshop Album, Komp. bibl., Čačak, 2004.3. Milašinović, D., Digitalna fotografija i PC, Kompjuter biblioteka, Čačak, 2013.4. Milašinović, D., Digitalna fotografija: od snim. do štampanja, Komp. bibl., Čačak, 2005.5. Negovanović, S., Digitalna fotografija u foto-dokumentaciji kulturno-istorijskog nasleđa, časopis

„Nasleđe“, br. XII, Beograd, 2011.

Internet:1. www.cdrinfo.com2. www.dpreview.com3. www.file-extensions.org4. www.gevoraelefsina.wikispaces.com5. www.hdd-tool.com6. www.hitechreview.com7. www.images.biltema.com8. www.pcworld.com9. www.tehnoplaneta.rs10. www.raw.xdepth.com11. www.xnview.com

138

Zbornik radova

JEZIK EMOTIKONA I STIKERA U ONLAJN KOMUNIKACIJI

Darka Herbez1

SažetakU ovom radu ukazujemo na upotrebu emotikona i stikera u onlajn komunikaciji. Neverbalna komunikacija putem interneta najbolje nam pokazuje kako mladi ljudi mijenjaju jezik. Rad ukazuje na upotrebu paralingvističkih elemenata u onlajn komunikaciji čiji je rezultat neka vrsta novog jezika.

Ključne riječi: Internet, jezik, emotikoni, stikeri, onlajn komunikacija

AbstractThe aim of this study was use of emoticons and stickers in online communication. Nonverbal communication on the Internet best demonstrates how young people change their language. The paper shows use of paralinguistic elements in online communication, whose result is some kind of new language.

Keywords: Internet,language, emoticons, stickers, online communication

UvodNeosporna je činjenica da je danas internet najčešće sredstvo komunikacije. Nesumnji-

vo je da pojava interneta ima svoje prednosti i nedostatke. Internet uveliko olakšava život savremenog čovjeka (dostup informacijama, brza i olakšana komunikacija), ali nosi i od-ređene opasnosti (socijalna izolacija, pojava zavisnosti, zloupotreba podataka). Uprkos tim nedostacima, većina ljudi danas ima kreirane naloge na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu itd. U onlajn konverzaciji među mladim ljudima svakodnevno se susrećemo sa drugačijim na-činom pisanja da se gotovo može govoriti o zasebnom jeziku. U jednom ranijem radu osvr-nuli smo se na jezičku kulturu korisnika interneta, te ukazali kako se mijenja njihov jezički identitet. Prilikom obrade te teme naveli smo određene osobenosti prilikom pisanja na in-ternetu, što se najčešće zapaža kod pripadnika mlađe populacije. Te osobenosti su sljedeće:

1. izostanak znakova inetrpunkcije,2. pisanje početka rečenice malim slovom,3. pisanje latiničnih slova bez dijakritičkih znakova, 4. naizmjenično pisanje malih i velikih slova u rečenici,5. uticaj engleskog jezika na pisanje,

1 Mr Darka Herbez, Plovdivski univerzitet „Pajsije Hilandarski“, [email protected]

Stručni radUDK 316.775/.776:004.738.5DOI 10.7251/BLCMES1801138HCOBISS.RS-ID 7634200

139


6. skraćivanje riječi,7. pisanje brojeva umjesto slova,8. jezik emotikona.2

Nesumnjivo je da se na neki način stvara jedan novi jezik za koji Dejvid Kristal kori-sti termin „netspik“.3 „Tokom poslednjeg stoleća moderna tehnološka sredstva su dovela do pojave tzv. sekundarne usmenosti – obnovljenog i pojačanog oralnog komuniciranja u okviru pismenih zajednica. Telefon, telegraf, radio, televezija, a danas naročito elektron-ski posredovana komunikacija putem Interneta, umanjili su potrebu za nekima od tradi-cionalnih oblika pisanja. Ovaj proces, motivisan praktičnim obzirima kao što su ekono-mičnost, brzina, i široka dostupnost novih načina opštenja, bio je stepenast, premda ne i nužno jednosmeran.“4

Postoje mnoge razlike između konverzacije uživo i govora interneta. Dejvid Kristal ističe da su u onlajn komunikaciji poruke potpune i jednosmjerne, primalac ne može re-agovati dok je poruka u procesu kucanja, ne mogu se izraziti vizuelne reakcije, kao što je slučaj u razgovoru uživo, ponekad se dugo čeka na odgovor itd.5 Ranko Bugarski ističe da je „jezik Interneta – elektronski, globalan i interaktivan – analitičarima se prikazuje kao medijum naročitog formalnog profila i specifičnih funkcionalnih karakteristika. To nije prosto nova forma pisanja ili govora, niti nekakav njihov proizvoljan hibrid, nego nešto treće, s njima paralelno.“6 Jedna od odlika ovog govora jeste i neverbalna komunikacija. Neverbalnu komunikaciju čine paralingvistički i ekstralingvistički znakovi. U paralingvi-stičke znakove spadaju šumovi koji se javljaju prilikom izgovaranja glasova, dok se ekstra-lingvistički znakovi dijele na kinezičke i proksemičke znakove. U kinezičke znake spadaju facijalna ekspresija, pokret lica, pokret tijela, a proksemičke znakove čine fizička blizina i teritorijalno ponašanje. Već smo naveli da je jedna od prednosti interneta svakako ola-kšan i brz način komunikacije. Upravo taj proces brže komunikacije često podrazumijeva upotrebu neverbalnih elemenata u onlajn komunikaciji. Upravo zato smo odlučili da u ovom radu pažnju posvetimo neverbalnoj komunikaciji, tj. upotrebi emotikona i stikera u onlajn komunikaciji.

Svakodnevno smo svjedoci upotrebe emotikona i stikera u onlajn komunikaciji. Danas je gotovo nezamislivo dobiti poruku koja nije proraćena nekim od ovih simbola. Upotreba emotikona i stikera zamjenjuje navedene paralingvističke znakove, te ponekad omogućuje bolje razumijevanje poruke. Međutim, nerijetko se susrećemo sa porukama koje se sastoje samo od emotikona i stikera, tj. sadrže vrlo malo ili uopšte ne sadrže riječi. Postavlja se pi-tanje da li ovakav način pisanja siromaši jezik i utiče na jezičku kulturu internet korisnika? Da li je internet poguban za sam jezik ili bi ove promjene trebalo prihvatiti kao normalnu pojavu? Analizirajući ogromnu popularnost emotikona i stikera, ne možemo se oduprijeti utisku da govorimo o jednom novom jeziku koji je postao gotovo nezaobilazan u onlajn komunikaciji.

2 Herbez, D., O jeziku interneta, Zbornik radova Medisjka i finansijska pismenost, Banjaluka, besjeda, 2017, str. 95- 102.3 Crystal, D., Language and Internet, Cambridge University Press, Cambridge, 2004, str. 17.4 Bugarski, R., Jezik i kultura, Biblioteka XX vek, Beograd, str.23.5 Isto, str. 29 - 32.6 Bugarski, R., Jezik i kultura, Biblioteka XX vek, Beograd, str. 24.

140

Zbornik radova

Jezik emotikona i stikera

Jezik emotikonaKako bismo pristupili samoj temi, potrebno je dati nekoliko uvodnih napomena o sa-

mim terminima emotikon i stiker. Emotikon predstavlja kombinaciju znakova sa tastature koji izražavaju neku emociju ili stav. Postoji nekoliko teorija o tome kako je nastao prvi emotikon. Po jednoj teoriji osmislio ih je profesor Skot Falman 1982. godine, druga ističe da je emotikon pronađen u poeziji Roberta Herika još 1648. godine, dok se u trećoj teoriji tvrdi da je prvi emotikon izmislio Harvi Bal 1963. godine. Bal je prvog smješka napravio za potrebe svoje firme kako bi podigao moral radnicima. Zanimljivo je spomenuti da se u literaturi susreće i naziv emoji koji je nastao u Japanu, a označava sliku i simbol. Sama ri-ječ emotikon potiče od engleske riječi gdje emotion označava emociju, a icon sliku. Biljana Radić Bojanić ističe da postoji razlika između emotikona i emodžija. „Emodži za razliku od emotograma pruža mnogo više mogućnosti za upotrebu sličica u komunikaciji, pošto postoje emodžiji koje liče na ljudsko lice, pa kao i emotogrami predstavljaju emociju ili izraz lica, i emodžiji koji predstavljaju stvarne predmete.“7

Neosporno je da emotikoni dopunjavaju značenje određene poruke pružajući prima-ocu potpuniju sliku o onome što je pošiljalac htio da kaže. Ponekad se ista rečenica može protumačiti sasvim drugačije ukoliko nije dopunjena određenim emotikonom. Sami emo-tikoni imaju različita značenja, pa mogu imati negativnu i pozitivnu konotaciju. Osim toga, ponekad se isti emotikon različito dešifruje što nerijetko može dovesti do nedoumice i raz-ličitog razumijevanja primaoca poruke. Dejvid Kristal ističe da različiti vidovi emotikona mogu označavati različite emocije: sreću, šali, simpatiju, zadoovoljstvo itd. On navodi da emotikoni mogu da se shvate kao prevencija da se poruka ne razumije pogrešno.8 Intere-santno je spomenuti da različiti narodi emotikone pišu na različit način, pa tako možemo vidjeti emotikone napisane sa lijeve ili desne strane, vodoravno, uspravno itd. Zato je va-žno da se ima u vidu kako ljudi sa kojima se dopisujemo pišu emotikone. S obzirom na to da isti emotikon ima različito značenje u različitim kulturama, treba biti oprezan prilikom njihovog pisanja. Primijećeno je da primaoci poruke različito reagiju i ako je emotikon po-stavljen obrnuto, te ga ne shvate na isti način kao što bi ga shvatli ako je bio napisan druga-čije. S druge strane, potrebno je voditi računa kome šaljemo emotikone i u kolikoj mjeri, jer ponekad možemo ostaviti pogrešan utisak na primaoca. Pretjerano pisanje emotikona ponekad se može protumačiti kao emocionalna nestabilnost i nekontrola nad emocijama. Uprkos činjenici da treba biti pažljiv prilikom korištenja emotikona, ne možemo osporiti činjenicu da emotikoni uglavnom dopunjuju samu poruku i omogućuju njeno bolje razu-mijevanje, tj. „emotikoni definišu situaciju“.9 U početku su se emotikoni pravili kombina-cijom interpunkcijskih znakova, a kasnije su se tehnički usavršili.

Kao što smo već spomenuli, ponekad je upotreba emotikona od izuzetne važnosti jer se bez njega mijenja smisao čitave rečenice. Biljana Radić Bojanić ističe tri funkcije emo-tikona:

1. Emotikoni kao sredstvo prenošenja izraza lica,

7 Radić Bojanić, B., Bogatstvo minimalizma na internetu – tri funkcije emotograma u onlajn komunikaciji, Kultura, br. 155, 2017, str. 227.8 Crystal, D., Language and Internet, Cambridge University Press, Cambridge, 2004, str. 39.9 Isto, str. 39.

141


2. Emotikoni kao sredstva izražavanja emocija,3. Emotikoni kao pragmatička sredstva.10

U sljedećim primjerima navešćemo najčešće emotikone na koje smo naišli u našem korpusu, te pokušati objasniti njihova značenja i emotivnu poruku koju nose.

Ti stvarno nisi normalan.Ti stvarno nisi normalan. Vidimo da se prva rečenica može shvatiti pogrešno, pa čak i uvrijediti primaoca poru-

ke. Za razliku od prve, druga rečenica, koja je propraćena emotikonom, može se shvatiti u pozitivnom kontekstu.

U sljedećem primjeru vidimo emotikon koji izražava tugu. Juče si me bezdušno ostavio samu.Juče si me bezdušno ostavio samu. I ovdje bi se poruka mogla drugačije protumačiti ukoliko nije bilo emotikona. Naime,

u prvom slučaju poruka bi mogla djelovati grubo, dok se u drugom slučaju ublažilo njeno dejstvo, čak djeluje i simpatično.

Što se tiče emotikona koji namiguje, došli smo do zaključka da se najčešće koristi u slučaju ironije, sarkazma ili neke vrste odbrane.

Snaći ću se, ne brini.Snaći ću se, ne brini. Ne znam šta bih bez tebe.Ne znam šta bih bez tebe. I u ovom primjeru rečenica bez emotikona mogla bi se protumačiti na sasvim drugačiji

način, dok je u drugom slučaju očigledno da se radi o ironiji. Biljana Radić Bojanić ističe važnost vizuelnog efekta u komunikaciji, te navodi da po-

stoje emotikoni kao markeri pozitivnog stava, emotikoni šala ili ironije i emotikoni kao ograde koje ublažavaju ili pojačavaju efekat u govornom činu.11

U ovom istraživanju došli smo do zaključka da se najčešće koriste emotikoni poput na-smiješenog lica, tužnog lica, poljupca, isplaženog jezika, lica koje namiguje i srca. U malo manjem broju primjera susreli smo se sa emotikonima koje predstvaljaju životinje. Najče-šće smo nailazili na emotikon koji predstavlja mačku, gdje se taj emotikon koristi da izrazi oduševljenje nečijim dobrim izgledom, tj. piše se umjesto komplimenta. Drugi emotikon koji prenosi istu poruku jeste vatra. I ovaj emotikon se često susreće na društvenim mre-žama, gdje se koristi umjesto komplimenta. Ponekad se takvi emotikoni nalaze na kraju rečenice kako bi povećali intenzitet emocije, a ponekad stoje sasvim samostalno.

Mačko!Mačko! DominacijaDominacija Primijetili smo da ponekad emotikoni stoje na kraju rečenice umjesto znakova inter-

punkcije, što se vidi i u posljednjem primjeru.

10 Radić Bojanić, B., Bogatstvo minimalizma na internetu – tri funkcije emotograma u onlajn komunikaciji, Kultura, br. 155, 2017, str.223 – 238.11 Isto, str. 233.

142

Zbornik radova

Još jedna interesantna činjenica jeste mogućnost da se na poruku, stiker ili GIF reaguje određenim emotikonom. Tako često možemo vidjeti izostanak odgovora putem rečenica, gdje se umjesto njih pojavljuje samo reakcija u vidu emotikona. S jedne strane, to možda na kraći i brži način prenosi emociju i poruku, no s druge strane, ostajemo s utiskom da učesnici u samoj konverzaciji imaju oskudan rječnik ili su suviše lijeni za pisanje.

Jezik stikeraPojava koja je takođe vrijedna naše pažnje jeste upotreba stikera u onlajn komunika-

ciji. Osim izraza lica, stikeri su specifični zato što pokazuju i jezik tijela. Neosporno je da upotreba stikera ima slično dejstvo kao i emotikoni, tj. dodatno objašnjavaju samu poruku, dopunjavaju njeno značenje i pojačavaju intenzitet emocije koju pošiljalac emituje. Među-tim, ovdje je situacija još neobičnija jer je primijećeno da se ponekad čitava konverzacija odvija preko stikera, tj. bez upotrebe samih riječi. S jedne strane, ne možemo isključiti pragmatično dejstvo prilikom ove vrste pisanja, kao i brzinu samog dopisivanja. Međutim, nameće se misao da se tako siromaši rječnik onih koji učestvuju u ovakvoj prepisci. Mo-žda je ovaj jezik jezik budućnosti, pa kasnije neće biti toliko važno kojim jezikom govore učesnici u konverzaciji.

U nastavku rada daćemo nekoliko primjera kako bismo pokazali na koji to način sti-keri zamijenjuju jezik. Naime, često možemo da vidimo da se u prepisci umjesto pozdra-va i pitanja koriste samo stikeri, a odgovori na njih se daju na isti način. Neosporno je da upotrebom stikera sama prepiska postaje veselija, ali to ne znači da bi stikeri trebalo da zamijene sve riječi.

Posebno bismo izdvojili stikere na Vajberu, gdje su sami stikeri često propraćeni reče-nicama. Stikeri kojim raspolaže ova aplikacija čak su dostupni na više jezika. Upravo takva mogućnost još više dovodi do izostanka prave konverzacije. U većini slučajeva koriste se samo stikeri sa već napisanim rečenicama. Istina da ta mogućnost dopisivanju daje notu igrivosti i opuštenosti, ali nismo sigurni u kakvoj mjeri će se to odraziti na sam jezik onih koji učestvuju u dopisivanju.

Vrijedno je spomenuti i sve veću popularnost animacije koja se naziva GIF. GIF je kratka animacija kojom se prenosi poruka. Izmislio ga je Bil Vilhajt koji je želio da napravi grafički format za razmjenu slika koji bi funkcionisao na svim platformama. U onlajn ko-munikaciji primijetili smo da se GIF gotovo redovno koristi umjesto pitanja, pozdrava itd. Naše istraživanje pokazalo je da su ove kratke animacije gotovo u potpunosti zamijenile komuniciranje putem riječi.

ZAKLJUČAKU ovom radu pokušali smo ukazati na neverbalne elemente u onlajn komunikaciji na

primjeru emotikona i stikera. Društvene mreže su preplavljene emotikonama, koji su sve zastupljeniji u onlajn komunikaciji. Na primjerima koje smo pronašli prilikom istraživanja pokazali smo da je upotreba emotikona i stikera danas gotovo nezaobilazna kod korisnika interneta, gdje su najčešće zapaženi emotikoni poput nasmiješenog lica, tužnog lica, po-ljupca, isplaženog jezika, lica koje namiguje i srca. U nešto manjoj mjeri bili su zastupljeni emotikoni koji označavaju životinje. Analiza je pokazala jednako često upotrebu i stikera. Iako nismo mogli osporiti činjenicu da upotreba ovih simbola olakšava pisanje, sažeto pre-

143


nosi emociju i dodatno objašnjava smisao poruke, zapitali smo se da li ova pojava na neki način prijeti jeziku. Da li su emotikoni i stikeri popunili praznine u digitalnoj komunikaciji ili smo krenuli putem koji će ugroziti jezik? Dejvid Kristal ističe da je netspik možda jezik budućnosti i da ćemo sve više komunicirati posredstvom interneta nego uživo.12

Mišljenja su i dalje podijeljena, jer neki smatraju da je u pitanju kreativni način izraža-vanja, koji je sasvim logičan u digitalnoj komunikaciji. Postoje tvrdnje da se bez upotrebe emotikona ne bi mogle izraziti emocije u onlajn komunikaciji, kao što su ironija, sarka-zam itd. Smatra se da se zahvaljujući emotikonama i stikerima izbjegavaju potencijalni nesporazumi i nerazumijevanje poruka, kao i da oni daju dozu igrivosti i veselosti samoj konverzaciji. Međutim, analizirajući učestalost upotrebe emotikona i stikera u svakodnev-nom dopisivanju, pojavljuje se zabrinutost za sam jezik i njegovo mijenjanje kod učesnika u onlajn komunikaciji danas. Ovim radom pokušali smo ukazati na te promjene i donekle povećati svijest korisnika o njegovanju samog jezika.

LITERATURA1. Bugarski, R.:Jezik i kultura, Biblioteka XX vek, Beograd, 2005.

2. Crystal, D.: Language and internet, Cambridge University pres, Cambridge, 2004.3. Radić Bojanić, B., Bogatstvo minimalizma na internetu – tri funkcije emotograma u

onlajn komunikaciji, Kultura, br. 155, 2017, str. 222 – 238.4. Herbez, D., O jeziku interneta, Zbornik radova Medisjka i finansijska pismenost,

Banjaluka, besjeda, 2017, str. 95 – 102.

12 Crystal, D., Language and Internet, Cambridge University Press, Cambridge, 2004, str. 241.

144

Zbornik radova

ON-LINE I OFF-LINE IZDAVAŠTVO

Zoran Gazibarić1

SažetakOn-line interakcije i transakcije danas zauzimaju vodeće mjesto u oblasti medija, marketinga i komunikacije među ljudima. U radu vas upoznajemo sa mogućnostima postojeće tehnologi-je proširene stvarnosti (augmented reality) i načina brzog prelaska sa štampane riječi, slike ili simbola u prošireni digitalni multimedijalni prostor.

Ključne riječi: interakcija, proširena stvarnost, multimedija.

SummaryOn-line interactions and transactions today occupy a leading position in the field of media, marketing and communication among people. In this paper, we introduce you to the possibiliti-es of the existing augmented reality technology and how to quickly switch from printed words, images or symbols to the expanded digital multimedia space.

Keywords: Interaction, expanded reality, multimedia

UVODAko je multimedija u velikom usponu, gdje će se to naći konvencionalna štamparija kao

njen sastavni dio i koja će biti njena uloga u širenju pisane riječi u budućnosti? Postavlja se pitanje da li će trendovi mobilnih tehnologija potpuno izbaciti tiskanicu kao oblik pre-nošenja informacije, šta nam donose takvi trendovi i zašto su nam važni? Da li su trendovi uslovljeni potrebom ili mogućnostima četvrte industrijske revolucije u kojoj se trenutno nalazimo, a koja kombinuje fizički, biološki i digitalni svijet. Postavlja se i pitanje da li se zapravo previše bavimo ovim pitanjem načina na koji komuniciramo i da li se svijetu žuri da napusti eru komunikacije mastilom i papirom. Odgovori na ova pitanja jednim dijelom su dati u daljem opisu ovog rada.

U radu vas upoznajemo sa mogućnostima postojeće tehnologije proširene stvarnosti (augmented reality) i načinu brzog prelaska sa štampane riječi, slike ili simbola u prošireni digitalni multimedijalni prostor.

Digitalizacija u medijimaDigitalizacija je u današnjem vremenu sveprisutna u medijima i komunikaciji. Dok su

novine, časopisi i knjige u svojim prvim pojavnim oblicima bili isključivo vezani za ana-1 MA Zoran Gazibarić, visoka škola “Banja Luka College”, [email protected]

Stručni radUDK 655.25:004.738.5]:316.77DOI 10.7251/BLCMES1801144GCOBISS.RS-ID 7634200

145


logne postupke, danas to nije slučaj. Prikupljanje podataka, obrada podataka, lektorisanje, slaganje teksta, obrada fotografija, štampa pa zatim plasiranje vijesti, informacija i naučnih dostignuća, kroz istoriju prolazi mnoge izazove razvoja industrijskih, tehnoloških i infor-macionih tehnologija. Svijet se nalazi u 4.0 industrijskoj revoluciji, koja u fokus ne stavlja materijalni i tehnološki napredak nego upravljanje informacijama. Tako i mediji i komuni-kacije doživljavaju svoje preobraženje i u samom pojmu, a isto tako i u načinu prikupljanja, obrade i plasiranja informacije. Industrija 4.0 je naziv trenutnog trenda automatizacije i razmjene podataka u proizvodnim tehnologijama. Ona uključuje virtuelno-fizičke sisteme, internet tehnologije i računarstvo. [1] [2] [3] [4] [5]

Konstruktivnim pristupom nove tehnologije pomažu plasiranju informacija do kori-snika, što je ispunjenje osnovnog zadatka medija u komunikacijama. Posmatrajući nove tehnologije u medijima, možemo govoriti o dvosmjernom procesu. Taj proces koji ima dva smjera razvija i štampane i digitalne medije tako što se u jednom smjeru digitalizuju procesi koji prethode štampi i plasmanu informacije, a isto tako se digitalizuju i procesi koji slijede poslije štampe, uvodeći štampani materijal u svijet multimedija. Jedan od pred-stavnika ovakvog procesa uvođenja štampanog materijala u virtuelno okruženje interneta jeste i QR (Quick Response) kod. [6]

Povezivanje štampanih i multimedijalnih sadržajaS naglim napretkom digitalnog svijeta multimedija, morali bi postojati značajni razlo-

zi da čitaoci ostanu u svijetu štampanih medija i da ne prelaze na on-line multimedijske priloge. Mnogi proizvođači opreme i softvera opredijelili su se za korak dalje u razvijanju štamparske strategije za preduzetnike, izdavače novina i časopisa, štamparije koje se bave štampanjem reklamnog materijala i tradicionalnog štampanog oglašavanja. [7] Poveziva-njem štampanih materijala sa multimedijskim sadržajima preko cross-media distributivnih kanala može se zadržati pažnja čitaoca i na najkompetitivnijem tržištu.

Prihvatanjem najnovijih interaktivnih tehnologija može se:• doći do novog načina oglašavanja i zarade, • dobiti intermedijska reklama koja nudi brze i lako mjerljive rezultate, • povećati lojalnost čitalaca.

Moćno interaktivno štamparsko/multimedijsko rješenje omogućava da se jednim do-dirom ekrana tableta ili pametnog telefona može direktno pristupiti velikom broju on-line resursa kao što su video-materijali, web-stranice, stranice za on-line oglašavanje i društve-ne mreže, jednostavnim usmjeravanjem kamere tableta ili pametnog telefona na bilo koji dio odštampane strane. [7]

Unos nove dimenzije u pojam interaktivne štampePrepoznavanje slike, loga ili nekog drugog objekta pomoću mobilne aplikacije i kame-

re na vašem telefonu oslobađa vas ograničenja koja postavljaju QR i bar-kodovi. Rješenje proširene stvarnosti (augmented reality) ne zahtijeva vidljive oznake na štampanom mate-rijalu, tako da se bar-kod ne mora uklapati, odnosno narušavati dizajn stranice.

Ova rješenja sadrže tri elementa: dozvolu korišćenja, pohranu u oblaku i aplikaciju za mobilnu telefoniju. Autorizacijom se objekat aktivira. Cloud server čuva i obrađuje do-

146

Zbornik radova

kumente i linkove. Aplikacije koje omogućavaju pristup velikom broju raznih medijskih opcija sami korisnici preuzimaju putem tableta i smart telefona.

Novine, časopisi, direktna pošta, namjenski dopisi, knjige, fotografije, brošure, omoti/ambalaža, posteri, mogu se očitavati i pripremati na ovaj način. Bilo koji štampani objekat može da se autorizuje i da nas vodi ka multimedijskom sadržaju pohranjenom na serveru. Autorizaciju objekta možemo raditi prilikom dizajniranja ili nakon štampe.

Iste aplikacije mogu obezbijediti da mobilni uređaji izvrše neku radnju – npr. telefonski poziv, objava na tweetu, slanje e-maila, otvaranje mape. Korisnik može podesiti hotspot na bilo kojem dijelu svog dokumenta – na slikama, tekstovima, dijagramima, crtežima. [7]

Značajno je da se na ovaj način:• Povezuje štampa sa multimedijima koristeći tehnologiju prepoznavanja odštampa-

nog detalja,• Omogućava interaktivna štampa, sa brzim pristupom fotografijama, video i multi-

medijskim snimcima, web-stranicama, portalima sa on-line oglasima i socijalnim mrežama,

• Stvara nova mogućnost za ostvarivanje dobiti putem marketing servisa baziranih na oblaku (cloud),

• Funkcioniše bez potrebe za označavanjem ili preuređivanjem izvornog materijala niti potrebe za mijenjanjem njegovog formata,

• Prevazilaze ograničenja QR kodova,• Omogućava korisnicima aplikacija momentalna interakcija putem društvenih mreža,• Omogućava analitičarima podataka da steknu uvid u aktivnosti vezane za kampanju,

čitanost štampane informacije i sl. [7]

Kreativnim ponudama povećava se čitanostAko su pozivi na interakciju dovoljno atraktivni, to će motivisati korisnike aplikacija da

nastave sa čitanjem u on-line izdanju. Ako im ponudite dovoljno kvalitetne tekstove koji ih sa štampanog materijala uvode u čitanje on-line, nastaviće da uzimaju štampane mate-rijale kao uvod u veće on-line baze tekstova, informacija, slika... Na ovaj način veoma lako otvarate neku stranicu sa on-line oglasima, video-snimak, pravite rezervaciju, preuzimate kupone, čitate blogove, učestvujete u društvenim mrežama i sl.

Kreativne mogućnosti postaju virtualno beskrajne, a analiza podataka može dati uvid u broj pretraga.

ZAKLJUČAKMožemo zaključiti da mediji i komunikacije u svojoj primarnoj funkciji ostaju nepro-

mijenjeni i ta funkcija nije afektirana načinom na koji se informacija priprema i objavljuje, bilo da se radi o analognim ili digitalnim postupcima iznošenja informacije pred čitaoca ili korisnika. Digitalizacija u medijima i komunikacijama prisutna je dug period unazad i dešava se u dva smjera, a to je u smjeru digitalizacije u postupcima prikupljanja i obrade podataka za sažimanje u informaciju koja se objavljuje, a isto tako i za što lakše snalaže-nje u odabiru interesantnih tema o kojima želimo da se informišemo. Kada govorimo o lakšem snalaženju, misli se na to da štampani materijal nosi u kraćim tezama informaciju koja nam je interesantna, a zatim upotrebom digitalne aplikacije u kombinaciji sa mobil-

147


nim prenosom podataka i kamerom sa našeg tableta ili telefona kojom snimamo navedeni odštampani tekst ili sliku, prelazimo u digitalnu on-line bazu proširene stvarnosti (au-gmented reality) u kojoj nastavljamo da čitamo ili gledamo multimedijski sadržaj. Tako da nam u jednom smislu, kada govorimo o štampanim materijalima, oni mogu poslužiti kao uvodnik u on-line digitalnu bazu, što je svakako značajno iz razloga što digitalno pohra-njena baza zbog svog nematerijalnog koncepta nudi veći kapacitet pohrane informacija od štampanog izdanja. Zaključak da će štampani mediji opstati u simbiozi sa digitalnim mul-timedijskim sadržajima nameće se jednim dijelom sam po sebi i može se reći da već sada štampani materijal služi kao teza ili uvod za dalje on-line zadovoljavanje naših potreba za informacijom i proširivanjem znanja.

[1] Hermann, Pentek, Otto, 2016: Design Principles for Industrie 4.0 Scenarios, accessed on 4 May 2016

[2] Jasperneite, Jürgen: Was hinter Begriffen wie Industrie 4.0 steckt in Computer & Automation, 19 December 2012, accessed on 23 December 2012

[3] Kagermann, H., W. Wahlster, J. Helbig, eds., 2013: Recommendations for implementing the stra-tegic initiative Industrie 4.0: Final report of the Industrie 4.0 Working Group

[4] Lasi, Heiner, Kemper, Hans-Georg, Fettke, Peter, Feld, Thomas, Hoffmann, Michael: Industry 4.0. In: Business & Information Systems Engineering 4 (6), pp. 239–242

[5] Marr, Bernard: Why Everyone Must Get Ready For The 4th Industrial Revolution. Forbes. Retrie-ved 2018-02-14.

[6] O’Sullivan, J., Fortunati, L., Taipale, S., Barnhurst, K. (2017): Innovators and innovated: Newspa-pers and the postdigital future beyond the “death of print”. Information Society, 33 (2), 86–95.

[7] www.ricoh-europe.com: Clickable PaperTM, It’s time to go beyond the printed page.

148

Zbornik radova

MEDIJI I NJIHOV UTICAJ NA RAD DRŽAVNIH INSPEKCIJA U REPUBLICI SRBIJI

Sanja Stankov, Aleksandar Rakić1

Rezime: Sadržaj medija određuju njegovi čitaoci i to predstavlja vrlo jasnu i konkretnu vezu. Sadržaj koji se najviše čita, on se najviše i dobija. Sa druge strane, medijska era u kojoj vladaju dezin-formacije upravo od strane sve manje verodostojnih medija i dobrih, proverenih i pravovreme-nih informacija, vidljivi uticaji politike, netransparentno vlasništvo medija utiču na medijsku scenu u Republici Srbiji. Država koja svoje zakonodavstvo usklađuje sa zemljama Zapadne Evrope često ume da krši medijske zakone - one koje je sama donela. Zakone i dobre standarde je mnogo lakše upisati, a mnogo teže sprovesti u praksi. Praksa je da inspektori obave posao tek kad ih na to primoraju novinski natpisi. Novinari, i njihova upornost pomažu da se neka važna priča pokrene i da se pomogne onima koji su najugroženiji. Ovaj rad nastoji da ukaže na neophodnost medijskog praćenja vanrednih, pojačanih inspekcijskih nadzora u različitim delatnostima u Republici Srbiji.

Ključne reči: mediji, dezinformacije, inspekcijski nadzori, standardi.

Abstract: Media content determined by its readers and it is a very clear and specific connection. Content that is most read, on the most and received. On the other hand, media era ruled by disinforma-tion just by becoming less credible media and good, reliable and timely information, the visible effects of policy, non-transparent media ownership affect the media scene in Serbia. A state that its legislation into line with Western European countries can often infringing media laws - those that made her. Laws and good standards is much easier to type a lot more difficult to implement in practice. The practice is that the inspectors do their job only when the force to press inscrip-tions. Journalists and their persistence help to some important story starts, and to help those who are most vulnerable. This article attempts to point out the necessity of media coverage early, reinforced inspections in different activities in the Republic of Serbia.

Key word’s: media, disinformation, inspection controls, standard’s

UvodDanas se od novinara očekuje da oni kažu ono što drugi ne govore, uz nadu da se stva-

raju takvi društveni uslovi u kojima javna reč neće povlačiti posledice onih koji su ih javno izrekli. Za poboljšanje medijske slike potrebno je učešće svih: države, medija i javnosti, a 1 Phd Sanja Stankov, University of Novi Sad, Technical faculty „Mihajlo Pupin”, Zrenjanin, Serbia, sssanja89@gmail.

com, M.Sc. of analysis of environmental protection Aleksandar Rakić, University Singidunum, Faculty of applied ecology „Futura”, Belgrade, Serbia [email protected]

Pregledni radUDK 32.019.5:35.078.3(497.11)DOI 10.7251/BLCMES1801148SCOBISS.RS-ID 7634200

149


pre svega se misli na stručnu javnost. Trenutna situacija u Republici Srbiji jeste da su tablo-idi oličenje javnosti, a za loše stanje medija odgovornost se smešta medijskom okruženju koje čini aktuelna vlast, partije, vlasnici medija. Za rad novinara istraživača je od ključnog značaja da postoji dobar Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iako u Srbiji postoji i dobar zakon i organi koji po žalbi, odnosno tužbi (Poverenik i Uprav-ni sud) nalažu omogućavanje pristupa, i dalje je do mnogih bitnih podataka nemoguće doći u praksi, što će se kroz primere u radu predočiti. Nov izveštaj nezavisne posmatračke organizacije iz SAD „Fridom Haus“ za 2017. godinu „Zemlje u tranziciji“ jeste da Srbija spada među slobodne zemlje u kojima se beleži pad demokratije. Navodi se da je Srbija jedina od zemalja regiona koja beleži silazni trend (minus tri), zahvaljujući daljoj konso-lidaciji vlasti predsednika Aleksandra Vučića, uključujući netransparentne metode finan-siranja partije, politizaciju sprovođenja zakona i pokušaje da se podriju kritički nastrojeni novinari finansijskim istragama i klevetama u medijima bliskim vlasti2.

Zloupotreba inspekcija i medijski mrakNije novina da se u medijskim naslovima s vremena na vreme susrećemo sa naslovi-

ma kako inspekcije rade svoj posao tek kad ih na to primoraju mediji. Sve se više piše da je zloupotreba poreskih organa za obračun sa medijima novi trend u Srbiji. Zahvaljujući medijskoj savesnosti i medijskoj reakciji na žalbe mnogih stranaka javnost je upoznata o neuobičajeno dugotrajnim kontrolama inspektora u niškim „Južnim vestima“ i kod njiho-vih oglašivača. Da stvar bude još gora ni Poreska uprava nije saopštila nijednu informaciju koja bi pokazala da se na isti način vrše kontrole i u drugim sličnim slučajevima niti da je ispitala iznete sumnje u prekoračenje ovlašćenja.

Zaposleni u ovim medijima su ubeđeni da su česte kontrole koje u velikoj meri ometa-ju njihov rad osveta lokalnih vlasti zbog kritičkog pisanja. Ovaj najčitaniji portal na jugu Srbije trenutno je peti put pod temeljnom kontrolom poreske inspekcije. Novinari ovog portala su često dobijali nagrade za istraživačko novinarstvo, međutim, godinama nailaze na probleme zbog kritičkog stava koji neguju u vidu pretnji i tužbi, a takođe je vršen i pri-tisak na privatne firme koje su se oglašavale kod njih. Poreski inspektori su prvi put došli kod njih 2013. godine i čak osam meseci pregledali finansijsku dokumentaciju. Sledeće, 2014, inspekcija je još dva puta proveravala njihovo poslovanje. Zatim, prošle godine je nastavljen nov talas inspekcija. Poreski organi nikada nisu otkrili nijedan problem u poslo-vanju i „Južne vesti” do sada nisu kažnjene ni po jednom osnovu. Smatra se da ove provere nemaju ništa za odgovornom poreskom službom već se koristi državni aparat za obračun sa medijima koji nisu u skladu sa njihovim ukusom.

Najnovije vesti od 11.08.2018. ukazuju na ugrožavanje opstanka kroz naplatu izmišlje-nog poreskog milionskog dugovanja. Navodna poreska obaveza zasniva se na tumačenju Poreske uprave da poslovi glavnog i odgovornog urednika medija podrazumevaju javni odnos i da bez obzira na to što Predrag Blagojević, koji je upisan u registru kao urednik ovog medija, nije bio u radnom odnosu sa osnivačem „Južnih vesti”, postoji obaveza plaća-nja poreza i doprinosa zato što „zakon ne dopušta faktički rad”. Pri tom se Poreska uprava pozvala na član 32. Zakona o radu, prema kojem se „smatra da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad”.

2 http://rs.n1info.com/a357098/Vesti/Vesti/Fridom-haus-Silazni-trend-Srbije-na-polju-demokratije.html

150

Zbornik radova

Argumenti za utvrđivanje navodnog poreskog dugovanja su višestruko pogrešni. Prvo, iz razloga što nijednim zakonom nije predviđena obaveza medija da imaju u radnom od-nosu glavnog i odgovornog urednika, sa punim ili nepunim radnim vremenom. Drugo, što su poslovi glavnog urednika u rešenju PU utvrđeni na osnovu Kataloga radnih mesta u jav-nim službama i drugim organizacijama u javnom sektoru, koji se očigledno ne primenjuje na privatne medije. Treći razlog jeste to što je Poreska uprava, apsurdno, svoj zaključak o tome da je Blagojević faktički bio u radnom odnosu zasnovala isključivo na formalnom elementu - da je on upisan kao glavni i odgovorni urednik u Registru i pored toga što je u rešenju konstatovala da je faktički te poslove obavljao njegov zamenik. Ovako grube greške u tumačenju propisa i logičkom zaključivanju, kao i prethodna dugotrajna kontrola ovog medija koji ima kritički odnos prema postupcima vlasti, ne mogu se smatrati slučajnim, već predstavljaju deo pritiska na medije3.

Sloboda medija je nastavila da opada, dok su zatvoreni neki od malobrojnih preostalih nezavisnih medija, kao što su „Novine Vranjske” koje su takođe izveštavale kritički o vlasti. Njih su poreski organi početkom septembra 2017. nenajavljeno posetili. Kako je tada naveo Vukašin Obradović, vlasnik ovog lista i nekadašnji predsednik NUNS-a, nakon intervjua sa bivšim direktorom Poreske uprave u Vranju, novinari te redakcije dobili su neformalne informacije da će ih inspektori obilaziti, ne bi li našli nedostatke i kompromitovali njihovo poslovanje4. Da je direktan i otvoren pritisak vlasti u Vranju na slobodu izražavanja na-stavljen i nakon gašenja nedeljnika „Vranjske“ nalazi se u saopštenju NUNS-a (Nezavsno udruženje novinara Srbije) koje je protestovalo zbog tog što je pozorište „Bora Stanković” u Vranju dalo otkaz glumcu Saši Stojkoviću, koji je i urednik portala „Info Vranjske“. Stoj-ković je u vranjskom pozorištu za tri decenije odigrao više od 100 uloga, režirao desetak predstava i dobio nekoliko nagrada.

Takođe, dan ranije novinari portala „Info Vranjske“ doživeli su napade kao demon-straciju sile i bezakonja, gde su bili sprečeni da obavljaju svoju profesionalnu delatnost na poziv građana, uz spekulacije da je ovo već treći napad u poslednja tri meseca na novinare ovog portala, kao i da niko iz lokalnih vlasti ne želi da daje izjavu novinarima ovog portala.

Dok je trajao „rat“ između tabloida „Kurir“ i Aleksandra Vučića, oko 60 poreskih in-spektora proveravalo je poslovanje firme „Adria media“ koja je izdavač „Kurira“. „Vrhunac svega i očigledna zloupotreba institucija od strane režima Aleksandra Vučića je poslednje rešenje Poreske uprave, od 6. jula 2017, kojim su računi AMG blokirani bez ikakvog osno-va i u kojem se ne navodi koliki je iznos navodnog poreskog duga niti obrazloženje”, pisao je tada „Kurir“. „Oba rešenja kompanija AMG je dobila u nedeljama kada se zaposlenima isplaćuju plate. Jasno je da je cilj ovakvih nezakonitih poreskih rešenja, između ostalog, zastrašivanje zaposlenih u kompaniji i pokušaj da se onemogući isplata zarada.“ Probleme sa poreskom upravom imale su i kritičke novine „Kikindske“ koje su zbog greške poreske administrativne službe bile šest meseci u blokadi 2015. godine. Tri meseca nisu izlazile, što je bilo dovoljno da izgube i neke oglašivače.5

U okviru istraživanja o „Zloupotrebama inspekcija za vršenje pritiska na nezavisne medije“ organizacije Transparentnost Srbije (TS) cilj je bio da se utvrdi da li se inspekcije zloupotrebljavaju, da bi se došlo do poražavajućih okolnosti da većina inspekcijskih organa 3 http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10114-ugrozavanje-opstanka-medija-kroz-

naplatu-izmisljenog-poreskog-dugovanja4 https://www.juznevesti.com/BalkanPres/Poreska-uprava-vrsi-pritisak-na-Juzne-vesti.sr.html5 https://www.juznevesti.com/BalkanPres/Poreska-uprava-vrsi-pritisak-na-Juzne-vesti.sr.html

151


ne dostavlja podatke ni po zahtevu, ni u zakonskom roku. Organizacija TS je pokrenula ovo istraživanje na osnovu pritužbi više medija, poput „Vranjskih“ ili „Južnih vesti“ sa ciljem da se utvrdi da li inspekcije tretiraju sve medije jednako. S ciljem istraživanja odabrano je sedam gradova, kao i privredni subjekti iz tri privredne grane, a zatraženi su podaci od svih inspekcija koje mogu imati nadležnost u tim sektorima i medijima za prethodne tri godine. Međutim, jedino je Tržišna inspekcija odgovorila na zahteve.

Kako je objašnjeno u medijima, Poreska inspekcija je nakon zatraženog dužeg roka za odgovor donela rešenje kojim je zahtev za pristup informacijama odbijen, Protivpožarna inspekcija je zatražila dodatan rok, ali nije dostavila podatke, Uprava za veterinu je tražila pojašnjenje koje joj je dostavljeno, a Inspekcija rada uopšte nije ni na koji način odgovo-rila na zahtev.

Pravni moralPravo inkorporira u sebi moralni supstrat, sadrži moralnu komponentu koja čini da

pravne norme štite najveće moralne vrednosti i najvažnije atribute čoveka: dostojanstvo čoveka, njegovu čast, poštenje, ali i pravdu i pravičnost, slobodu, život – što je takođe sve u funkciji čoveka. Zakon treba da je društveno svrsishodan, pravedan, ali i moralno oprav-dan, što uvek nije slučaj, posebno kad je reč o tzv. diskriminatorskim zakonima koji mogu nastati u raznim sistemima i vremenima.

Zaposleni u fabrici „Olimpias“ u Nišu tokom 2016. godine više puta su slali anonimne prijave inspekciji rada zbog navodnog mobinga, torture, a između ostalog i zaključane toalete. Takođe, pored anonimnih prijava inspekciji, obraćali su se i medijima „Južnih ve-sti“ uz zahtev da ostanu anonimni. Radnice su tvrdile da vodu ne smeju da piju dok rade, da ne smeju ni sa kim da komuniciraju, da ukoliko odu na bolovanje da nakon toga trpe odmazdu šefova, a da se za svaku grešku deli opomena pred otkaz. Iako je inspekcija zai-sta zatekla zaključane toalete, na njima je bilo istaknuto obaveštenje da se ključevi toaleta nalaze kod administratora. Kao razlog zaključavanja toaleta nadležni u fabrici su naveli bezbednost ličnih stvari zaposlenih koje se nalaze u svlačionicama jer se u istoj zgradi na-laze dve firme. Iz inspekcije su naveli da je poslodavcu naloženo da omogući neometano korišćenje toaleta u roku od pet dana i da je postupljeno po naloženim merama. Međutim, u kontrolama koje su rađene tokom 2017. godine zatečeno je prvobitno stanje zaključanih toaleta uz isto obrazloženje i objašnjenjem da toalete koriste dve firme, a ključevi su bili kod sedam zaposlenih čija su imena bila istaknuta na oglasnoj tabli.

Rezultat inspekcijske kontrole o pitanju zaključanih toaleta je bio predlog da poslodavac obezbedi veći broj ključeva koji će se nalaziti u svakoj proizvodnoj liniji i kod šefa linije kada su toaleti zaključani. Takođe, iz inspekcije su naveli da fabrika tako nije kršila zakon. Iako je zakonom propisano da poslodavac mora da „obezbedi zaposlenima toalete“, nije precizirano da oni moraju da budu otključani.6 Zaposleni tvrde da niko od njih ne sme pod imenom i prezimenom da kaže problem iz straha.

Problematika se javljala i kod Inspekcije rada za koju su novinari govorili da neće da da informacije u vezi sa ovim slučajem, zatim, da bi dobili informacije rečeno im je da je procedura takva da se pitanja šalju e-mailom pres-službi Ministarstva rada, koji bi ih zatim

6 http://mobing.rs/tortura-u-fabrici-olimpias-u-nisu-ne-smes-da-pijes-vodu-ni-sa-kim-da-pricas-toalet-se-koristi-samo-na-pauzi/

152

Zbornik radova

prosledili niškoj inspekciji. Komplikacije pri dobijanju informacija od javnog značaja su se javljale i nedugo zatim, pošto nije bilo odgovora ni nakon što su pitanja upućena Kancelariji za brze odgovore pri ministarstvu, kao ni to da su pitanja bila prosleđena, da bi novinari podneli zahtev sa zakonskim rokom od 15 dana za dostavu odgovora.

U toku 2017. godine inspektori rada su u okviru svojih redovnih nadzora iz oblasti radnih odnosa i oblasti bezbednosti i zdravlja na radu vršili kontrolu primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, kojim je izvršeno 3.890 nadzora, od toga je doneto 70 re-šenja o otklanjanju nedostataka i podneto je 4 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

0 200 400 600 800 1000 1200

грађевинарство индустрија

трговина на велико и мало услуге смештаја и исхране

личне услугекомуналне делатности и рециклажа

здравство и социјална заштитаобразовање

пољопривреда, шумарство и …саобраћај и складиштење

државна управа и остале делатностиинформисање и комуникацијауметност, забава и рекреација

рударство

304939

1170516

16868

12187

32108146

987358

2

Број извршених надзора по службеној дужности у циљу контроле примене Закона о спречавању

злостављања на раду у 2017. години

Број извршених надзора по службеној …

Slika 1 Broj izvršenih nadzora po službenoj dužnosti s ciljem kontrole primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu u 2017. godini7

Takođe, u toku 2017. godine inspekciji rada je podneto 77 zahteva zaposlenih za ostva-rivanje prava u vezi sa zlostavljanjem na radu, od toga su u 45 slučajeva podnosioci bile žene, a u 32 muškarci. Povodom podnetih zahteva doneto je 20 rešenja kojima je poslodav-cima naloženo otklanjanje utvrđenih nedostataka zbog utvrđenih kršenja zakona. Podneto je i 20 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Podnosiocima zahteva upućeno je 40 obaveštenja kojima se stranka upućuje kako da ostvari svoja prava vezano za zlostavljanje na radu, kao i 17 zaključaka.

Pokazalo se da su zahteve uglavnom podnosili zaposleni u stranim kompanijama koje posluju na teritoriji Republike Srbije. 7 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu Inspektorata za rad za 2017. godinu, 26

strana, Beograd 2018

153


Ukupni efekti izvršenih inspekcijskih nadzora u 2017. godini u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu

U Inspektoratu za rad Republike Srbije u 2017. godini ukupno je 263 zaposlena i dva postavljena lica (direktor i pomoćnik direktora), od čega 247 inspektora rada - pravnika i inženjera različitih tehničkih struka8.

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2017. godine inspektori rada su:• izvršili ukupno 53.424 inspekcijskih nadzora u oblasti radnih odnosa i bezbednosti

i zdravlja na radu, kod registrovanih i neregistrovanih subjekata, pri čemu su izvršili 52.655 nadzora kod registrovanih subjekata (28.087 nadzora u oblasti radnih od-nosa, 14.102 nadzora u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 10.466 integrisanih inspekcijskih nadzora, kojima su istovremeno obuhvaćene i oblast radnih odnosa i oblast bezbednosti i zdravlja na radu), kao i 769 nadzora, kojima su obuhvaćeni ne-registrovani subjekti;

• zatekli ukupno 22.411 lica na faktičkom radu (rad „na crno”) kod registrovanih i ne-registrovaih subjekata (21.228 lica na radu „na crno” kod registrovanih i 1.183 lica kod neregistrovanih subjekata), što je za 15% više nego u istom periodu 2016. godi-ne, kada je na radu „na crno” zatečeno 19.472 lica i što je za 37% više nego u istom periodu 2015. godine, kada je na radu „na crno” zatečeno 16.408 lica;

• nakon preduzetih mera inspektora rada, poslodavci su zasnovali radni odnos sa 21.171 licem (sa 94% od ukupnog broja lica zatečenih na radu „na crno”), što je za 20% više nego u istom periodu 2016. godine, kada su nakon nadzora inspektora rada, poslodavci zasnovali radni odnos sa 17.589 lica i što je za 73% više nego u istom periodu 2015. godine, kada su posle nadzora inspektora rada, poslodavci zasnovali radni odnos sa 12.250 lica;

• doneli ukupno 10.832 rešenja o nalaganju otklanjanja utvrđenih nepravilnosti u obla-sti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu i to 5.570 rešenja iz oblasti bezbe-dnosti i zdravlja na radu (2.987 rešenja prilikom nadzora samo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 2.583 rešenja prilikom integrisanih nadzora) i 5.262 rešenja iz oblasti radnih odnosa (3.972 rešenja prilikom nadzora samo u oblasti radnih odnosa i 1.290 rešenja prilikom integrisanih nadzora);

• doneli 529 rešenja o zabrani rada na mestu rada, zbog opasne pojave koja može da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih (333 rešenja prilikom nadzora samo u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 196 rešenja prilikom integrisanih nadzora);

• doneli 769 rešenja o zabrani obavljanja delatnosti neregistrovanim subjektima dok se ne upišu u odgovarajući registar;

• podneli 3.637 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu;

• zbog prekršaja za koje je utvrđena novčana kazna u fiksnom iznosu izdat je 631 pre-kršajni nalog;

• podneli 38 krivičnih prijava;• izvršili 919 inspekcijskih nadzora povodom prijavljenih povreda na radu i to 23 in-

spekcijska nadzora povodom smrtnih povreda na radu, 16 inspekcijskih nadzora

8 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu Inspektorata za rad za 2017. godinu, 2 strana, Beograd 2018

154

Zbornik radova

povodom teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, 14 inspekcijskih nadzora po-vodom kolektivnih povreda na radu, 817 inspekcijskih nadzora povodom teških po-vreda na radu i 49 inspekcijskih nadzora povodom lakih povreda na radu; inspektori rada su u 2017. godini ukupno izvršili 39 inspekcijskih nadzora povodom smrtnih i teških povreda na radu sa smrtnim ishodom, te je u 2017. godini broj lica, koja su izgubila život usled povreda na radu smanjen za 8% u odnosu na 2016. godinu, jer je u 2017. godini izvršeno 14 inspekcijskih nadzora povodom kolektivnih povreda na radu, a u 2016. godini je izvršeno 20 nadzora povodom kolektivnih povreda na radu;

• utvrdili 769 neregistrovanih subjekata, pri čemu je kod istih, pored fizičkog lica koje vrši neregistrovanu delatnost zatečeno još i 414 radno angažovanih lica - lica na radu „na crno”;

• odmah nakon inspekcijskog nadzora 452 neregistrovana subjekta su se upisala u re-gistar Agencije za privredne registre, a 45 fizičkih lica je izjavilo da ne žele da se re-gistruju i prekinuli su dalji neregistrovani rad;

• na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili in-spektori rada, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u ukupnom iznosu od 231.584.100,00 dinara,

• na osnovu izdatih prekršajnih naloga u budžet Republike Srbije je uplaćeno 13.020.530,00 dinara9.

Hronični problem srpskog pravosuđa - zašto sudski procesi zastarevaju i ko je za to odgovoran?

Prema nekim procenama do petine presuda u Republici Srbiji međusobno je neu-sklađeno. Najčešći mehanizmi za odugovlačenje procesa jesu neefikasno vođenje postupka sa jedne strane i zloupotreba prava na odbranu sa druge strane. Aspekti uvođenja i primene instituta zastarelosti teško može izdržati kriterijum pravičnosti i etičnosti, jer njena prime-na daje mogućnost zloupotreba. Diskutabilna je sama pravda koja unapred priznaje mire-nje sa porazom. Analiza rešavanja prvostepenih organa za vođenje prekršajnog postupka podnetim prema Zakonu o radu, a na osnovu 1.337 podnetih zahteva za pokretanje prekr-šajnog postupka u toku 2017. godine rezultirala je da je odbačeno 16 zahteva, došlo je do 52 prekida postupka, obustavljena su 273 postupka, izrečeno je 246 opomena, a zastarelo je 473 pokrenutih prekršajnih postupaka. Inspektori rada su uložili 40 žalbi na rešenja or-gana za prekršaje povodom podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti radnih odnosa. Ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rešenjima sudija za prekršaje iz-nosio je 153.047.200,00 dinara, što prosečan iznos izrečene kazne iznosi 114.470,00 dinara.

U oblasti bezbednosti i zdravlja na radu po zahtevima za pokretanje prekršajnog po-stupka podnetim prema Zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu, a na osnovu 569 pod-netih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u toku 2017. godine zastarelo je 196 po-stupaka, izrečeno je 86 opomena, obustavljeno je 112 postupaka, prekinuto 12 postupaka, odbačeno je 18 zahteva. Inspektori rada su uložili 14 žalbi na rešenja organa za prekršaje povodom podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka u oblasti bezbednosti i

9 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu Inspektorata za rad za 2017. godinu, 6-8 strana, Beograd 2018

155


zdravlja na radu. Ukupan iznos izrečenih novčanih kazni po rješenjima sudija za prekršaje iznosio je 75.923.900,00 dinara, što prosečan iznos izrečene kazne iznosi 156.222,00 dinara.

Evropska sudska praksa poznaje mehanizam da se odugovlačenje spreči - spisak pred-meta i alarm kada su pred zastarom.

ZAKLJUČAK Društvo u kome pravda ne važi podjednako za sve i u kome sistem pravosuđa građa-

nima Republike Srbije ne nudi zaštitu koju diktira zakon, udaljava se od osnovnih demo-kratskih vrednosti. Godinama se upozorava na problem nepravednog finansiranja medija gde više dobijaju oni mediji koji su bliži vlastima, dok oni koji kritikuju vlast dobijaju ma-nje sume ili ne dobijaju ništa, gde se na njih vrši pritisak inspekcija i nakon svega toga su prinuđeni da ugase svoj medij. Posebno treba ukazati i baviti se problematikom i rešenjem bezbednosti novinara i ostvarivanjem uslova za njihov nesmetan istraživački rad i uklju-čiti alarm za otvorene predmete koji još nisu dobili svoj epilog kada su u pitanju verbalne i fizičke pretnje novinarima, kao i njihova ubistva.

LITERATURA1. dostupno na: http://rs.n1info.com/a357098/Vesti/Vesti/Fridom-haus-Silazni-trend-Srbije-na-

-polju-demokratije.html2. dostupno na: http://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/10114-

-ugrozavanje-opstanka-medija-kroz-naplatu-izmisljenog-poreskog-dugovanja3. dostupno na: https://www.juznevesti.com/BalkanPres/Poreska-uprava-vrsi-pritisak-na-Juzne-

-vesti.sr.html4. dostupno na: https://www.juznevesti.com/BalkanPres/Poreska-uprava-vrsi-pritisak-na-Juzne-

-vesti.sr.html5. dostupno na: http://mobing.rs/tortura-u-fabrici-olimpias-u-nisu-ne-smes-da-pijes-vodu-ni-sa-

-kim-da-pricas-toalet-se-koristi-samo-na-pauzi/6. dostupno na: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu In-

spektorata za rad za 2017. godinu, 26 strana, Beograd 20187. dostupno na: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu In-

spektorata za rad za 2017. godinu, 2 strana, Beograd 20188. dostupno na: Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Izveštaj o radu In-

spektorata za rad za 2017. godinu, 6-8 strana, Beograd 2018

Ekonomija

159


TEORIJA IGARA NA PRIMERU TRGOVINSKIH ODNOSA IZMEĐU SJEDINJENIH AMERIČKIH

DRŽAVA I NARODNE REPUBLIKE KINE

Slavica Stamenić1

SažetakOvaj rad pruža ilustraciju metodološkog aparata teorije igara kroz primer trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine. Kako se na ovom primeru jasno može uočiti postojanje direktno sukobljenih interesa između glavnih aktera, autor podrob-nije analizira igru zatvorenikova dilema kao najtipičniju nekooperativnu igru. SAD je uvela kaznene carine NR Kini zbog „nepoštene“ trgovinske politike koju sprovodi državnim subven-cijama i veštačkom depresijacijom domaće valute, a NR Kina je na to uzvratila recipročnim uvođenjem kaznenih carina na američku robu. Na taj način ove dve ekonomski najsnažnije države sveta objavile su jedna drugoj trgovinski „rat“ i završile u suboptimalnom ishodu koji nijednoj od njih ne pruža idealnu poziciju. Autor iznosi zaključak da iako ovakvu situaciju ka-rakterišu složene okolnosti, kao i kompleksni uslovi i okviri funkcionisanja svetske trgovine, ali takođe i ogromna međuzavisnost koja postoji između glavnih aktera naročito o pitanju trgo-vinske razmene, izabrane strategije su odraz individualno racionalnog strateškog odlučivanja. NR Kina, kao i SAD imaju dilemu da li nastaviti sa novim pritiscima na drugu stranu jer, iako to nije ni za njih idealna pozicija, rizikuju da odustajanjem od činjenja prođu još gore. Oni žele da maksimiziraju isključivo sopstvenu korist, ne pridajući važnosti tome kakve posledice to ima na kolektiv u kome se nalaze.

Ključne reči: Teorija igara, nekooperativne igre, zatvorenikova dilema, spoljno-trgovinski od-nosi

Abstract:This article represents the illustration of game theory methodological apparatus through the example of foreign trade relations between United States and People’s Republic of China. Con-sidering that this example provides an insight into situation of directly conflicting interests be-tween main parties, the author analyzes in detail prisoner’s dilemma game as the most typical non-cooperative game. USA imposed penalties for imported goods from China, due to Chinese “unfair“ trade policy implemented by state subsidies and depreciation of domestic currency, and, on the other side, China reacted with reciprocal penalties for imported goods from United States. In that manner, these two states, the most powerful in the world in economic terms, announced trade “war“ and ended into suboptimal outcome, which is not ideal position for neither. The author concludes that in spite of not only complicated global circumstances and complex global trade functioning framework, but also huge interdependence between them, especially in the terms of trade exchange, these selected strategies are reflection of individual rational strategical

1 Slavica Stamenić, doktorand na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, [email protected]

Pregledni radУДК 338.121:327(73:510)DOI 10.7251/BLCMES1801159SCOBISS.RS-ID 7634200

160

Zbornik radova

decision-making process. Both of them have faced with dilemma how to act, and should they continue with the pressures to the other player, because although it is not their ideal position, they risk ending with the worst outcome. They want to maximize their own benefits, regardless to the consequences on collective benefit.

Key words: Game theory, non-cooperative games, prisoner’s dilemma, foreign trade relations

UvodIako je teorija igara jedna od najzastupljenijih metoda analize društvenih procesa i

pojava na polju ekonomije i političkih nauka, ova teorija razvila se kao multidisciplinarna nauka koja svoju primenu nalazi i u oblastima poput operacionih istraživanja, evolucione biologije, religije, prava, sporta, ali takođe i logike i informatike.

Početak razvoja teorije igara kao svojevrsne grane ekonomske nauke vezuje se za sre-dinu XIX i početak XX veka, kada su objavljeni radovi istaknutih matematičara, poput Kurnoa (Curnot, 1838), Bertranda (Bertrand Russell, 1883), Edžvorta (Edgeworth, 1925) posvećeni ekonomskom problemu oligopolske politike cena i obima proizvodnje. Kako ovakva verzija teorije igara nije omogućavala uopštavanje i primenu na druga pitanja koji-ma se bavi ekonomska nauka, nastavilo se sa njenim razvojem. Značajniji doprinos teoriji igara dat je sredinom prošlog stoleća, tačnije 1944. godine kada je autorski dvojac, mate-matičar Džon fon Nojman (John von Neumann) i ekonomista Oskar Morgenstern (Oskar Morgenstern), objavio knjigu „Teorija igara i ekonomsko ponašanje“ (Von Neumann i Mor-genstern, 1944). Autori se u pomenutoj knjizi, polazeći od pretpostavke racionalnosti u po-našanju igrača, međusobnog konflikta njihovih ekonomskih interesa, rizika i neizvesnosti (Drašković, 2005), bave analizom matrične igre koju čine dva aktera sa nultim rezultatom, što znači da jedan igrač profitira na štetu drugog. Osnovni cilj ove teorije jeste definisanje optimalne strategije za sve aktere i zavisi pretežno od toga da li je igra kooperativna ili ne-kooperativna. Kod prvog tipa igara izražena je saradnja između igrača koji se odlučuju da deluju u zajedničkom interesu i kao takva u literaturi se može naći kao „igra uveravanja”, dok kod drugog tipa igara akteri imaju sukobljene interese i pokušavaju nadigrati jedni druge, a najzastupljeniji oblik ovakve igre naziva se zatvorenikova dilema (Pavlović, 2014).

Imajući u vidu da je tema rada primena teorije igara u međunarodnoj ekonomiji, od-nosno ilustracija teorije igara na primeru trgovinskih odnosa između Sjedinjenih Ame-ričkih Država i Narodne Republike Kine, nakon kratkog pojašnjenja savremenih tokova prirode tih odnosa koji su evidentno konfliktni, biće dato objašnjenje igre zatvorenikova dilema na ovom primeru.

Trgovinski odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Narodne Republike Kine

Uzevši u razmatranje da je istraživanje usmereno na primenu teorije igara u međuna-rodnoj ekonomiji, odnosno bazirano je na primeru trgovinskih relacija između trenutno dva najvažnija globalna aktera u međunarodnim odnosima, NR Kine i SAD, prostorna koncentracija će biti na procesu analiziranja nacionalnih odluka za kreiranje spoljnotr-govinskih strategija SAD i NR Kine, dok će se vremenska odrednica ticati perioda koji je

161


označio privredni proboj Kine na međunarodnoj pozornici i zahlađenje odnosa između ove dve države, konkretno period pred izbijanje svetske ekonomske krize pa do danas.

Izabrani vremenski interval vezuje se za veoma značajan period u izučavanju globalnih odnosa okarakterisan brojnim turbulencijama na međunarodnoj pozornici, poput svetske ekonomske krize, koja otpočinje 2008. godine, na samom početku predsedničkog manda-ta Baraka Obame kada dolazi do propasti hipotekarnog i finansijskog sektora u Americi, a pokrenuto je i pitanje dekadencije moći Sjedinjenih Američkih Država. Pomenuti peri-od naročito je od velikog značaja jer tada dolazi do uspona tzv. „brzorastućih ekonomija“, odnosno zemalja BRIKS-a, predvođenih Kinom koja za svoj ekspanzivan ekonomski rast može zahvaliti prevashodno trgovini.

Mnoge studije pokazuju da je trgovina jedna od najosetljivijih karika kada je reč o lan-cu ekonomije SAD, uzimajući pritom u obzir ogromnu štetu koja se nagomilavala nakon 2000. godine u vidu gubitka radnih mesta i porasta trenda premeštanja proizvodnje multi-nacionalnih kompanija u zemlje sa jeftinom radnom snagom. Takođe, ulazak Kine u STO odigrao je važnu ulogu. U knjizi Paradoks globalizacije, autor Deni Rodrik naglašava da je strmoglavi uspon kineskog trgovinskog suficita usledio nakon članstva u STO (Rodrik, 2013). Rodrik dodaje da mnogi stručnjaci ekonomski razvoj vezuju za zapadnjačke vredno-sti kao što su liberalne i demokratske, dok Kina ne mora da veruje u takvu konvergenciju.

Već na početku prvog mandata predsednika Baraka Obame, Sjedinjene Američke Dr-žave beleže deficit u trgovinskoj saradnji sa NR Kinom. Nakon neuspelog dogovora o glo-balnoj trgovini na Samitu STO 2008. godine i izbijanja svetske ekonomske recesije usledilo je međusobno „opipavanje pulsa” koje će ekonomski igrači na globalnoj sceni dugo pamtiti. Do kraja 2010. godine Kina i Amerika su pokrenule nekoliko sudskih trgovinskih sporo-va i „podgrejale” sumnje da su njihove zemlje na putu ka novom „hladnom ratu”. Pored toga, Kina je 2012. godine podnela žalbu Svetskoj trgovinskoj organizaciji protiv Amerike zbog toga što je uvela kaznene carine na uvoz 22 vrste kineskih proizvoda. Kada je reč o spoljnotrgovinskim aktivnostima Sjedinjenih Država u periodu mandata predsednika SAD Baraka Obame, značajno je istaći da SAD pokreće Transpacifičko partnerstvo (TPP), od-nosno veliki multilateralni trgovinski sporazum koji pored zemalja potpisnica sporazuma NAFTA, odnosno SAD, Kanade i Meksika, obuhvata još dvanaest zemalja Azijsko-pacifič-kog regiona, koji naseljava oko milijardu ljudi. Zanimljiva činjenica jeste da ovaj sporazum koji je potpisan februara 2015. godine, izostavlja Kinu za šta mnogi stručnjaci smatraju da bi moglo naneti štetu njenim trgovinskim interesima, jer je pomenuti sporazum trebalo da postane najveći globalni sporazum o slobodnoj trgovini. Pored uspostavljanja novih pravila svetske trgovine, veliki broj analitičara kao jedan od ključnih ciljeva ovog sporazuma vidi pokušaj američkog „zauzdavanje Kine“ kao što su Sjedinjene Države to ranije činile i sa Sovjetskim Savezom. Sa druge strane, Kina uspostavlja projekat „Regionalnog sveobuhva-tnog ekonomskog partnerstva” kao alternativu američkom Transpacifičkom partnerstvu. U pokušaju uspostavljanja sopstvenih pravila u Azijsko-pacifičkoj regiji, Kina pregovara sa još petnaest zemalja koje čine trećinu svetskog BDP-a.

Na američkoj strani već u to vreme dominira zabrinutost prouzrokovana ne samo gu-bicima koje ostvaruje u trgovanju sa Kinom, već i slabljenjem ekonomske moći koja je glo-balna recesija donela. SAD optužuje Kinu za preveliki državni intervencionizam, preteranu kontrolu valute i nepravično niske i subvencionisane cene određenih proizvoda, a Kina Ameriku za zloupotrebu trgovinskih mera i protekcionizam. Kina se, pored dugogodišnje

162

Zbornik radova

manipulacije domaćom valutom, odlučuje i za sve učestaliju kupovinu američkih državnih obveznica, kao i akcija u američkim kompanijama širom sveta, kojima je nakon izbijanja krize drastično opala cena. Usled takvih okolnosti, Kina već početkom drugog Obaminog predsedničkog mandata postaje globalni lider na polju trgovine dobrima i trgovine putem interneta, a odnosi između ove dve zemlje postaju sve „hladniji“. Situaciju dodatno kom-plikuju i tenzije o pitanju uticaja u Južnom kineskom moru u čijim vodama se odvija oko petina ameriričke ukupne trgovine, ali i veliki obim globalne trgovinske razmene.

Dolaskom na vlast predsednika Donalda Trampa SAD redefinišu strategiju upravljanja spoljnom politikom, i akcenat stavlja na protekcionizam i zaštitu američkih nacionalnih interesa. Ovakav potez često se tumači i kao strah od dekadencije američke hegemoni-stičke moći nasuprot ubrzanom jačanju Kine. Teorija o tranziciji moći Džona Ajkenberija objašnjava međunarodni sistem kao hijerarhijski sistem kojim dominira jedna sila koja je najjača i najmoćnija država u sistemu, pri čemu su „najnestabilniji periodi u međunaro-dnim odnosima oni u kojima dominantna sila gubi na značaju, dok druga dobija. Vrhunac nestabilnosti je, naravno, u tački u kojoj dolazi do izjednačenja njihove moći” (Ajkenberi, 2008) što Džon Ajkenberi, profesor Univerziteta Prinston, naziva „tranzicionom ankcio-znošću“ (Ibid), pri čemu se on bavi prvenstveno primerom Kine, koja se smatra glavnim „izazivačem“ SAD.

Politikolog Ian Bremer u knjizi Supersila: Tri moguće uloge Amerike u svetu detaljno analizira spoljnu politiku Amerike, a čitaocu nudi svoje lično mišljenje o tome šta možemo očekivati kako će izgledati nova uloga Amerike u svetu sa istekom mandata predsednika Baraka Obame i dolaskom vlade predsednika Donalda Trampa. Tvrdeći da je spoljna poli-tika SAD po završetku hladnog rata pa sve do pred kraj mandata predsednika Obame bila „nekoherentna, nedovoljno artikulisana i nedopustivo skupa“ Bremer vidi budućnost spolj-ne politike SAD u tri koncepta. Prvi je „Nezavisna Amerika“ koji se ogleda u poštovanju demokratskih vrednosti, ali pre svega okretanju Amerike svojim nacionalnim interesima i unutrašnjim pitanjima. Drugi koncept nazvao je „Manibol Amerika“ i ovde je akcenat na merkantilističkoj spoljnoj politici koja ima za cilj promociju i zaštitu vrednosti i interesa Amerike. Treću moguću ulogu Amerike u svetu Bremer je formulisao u konceptu „Ne-ophodna Amerika“ koji predstavlja Ameriku lidera svetskog poretka i zemlju čije delovanje i vođstvo su neophodni ostatku sveta. Da će najverovatnije doći do uspostavljanja strategije „Manibol Amerika“ (Bremer, 2015) i zaokreta u odnosu na dotadašnju spoljnu politiku SAD, najavili su događaji iz 2017. godine i odluke o uvođenju carina na uvoz robe iz NR Kine, sa ciljem smanjenja trgovinskog deficita SAD. Nakon prvih konkretnih poteza na strani SAD, Kina je uzvratila udarac i uspostavila recipročne mere na uvoz američke robe.

Zatvorenikova dilema na primeru trgovinskih odnosa između SAD i NR Kine

Analitički aparat teorije igara kao metoda analize društvenih pojava i procesa prime-njiv je naročito na analizu ponašanja i izbora strategija u konfliktnim situacijama, u koji-ma učešće imaju jedan ili dva međuzavisna aktera. U međunarodnoj ekonomiji, naročito u sferi spoljnotrgovinskih relacija, izražena je ogromna međuzavisnost jer uspeh jednog subjekta ne zavisi samo od njegovog ponašanja i odluka, već i od ponašanja drugih subje-kata odlučivanja. Donosilac odluke konstantno analizira strategije koje mogu izabrati nje-

163


govi oponenti i uzima u obzir njihove odgovore na strategije koju on tek treba da odabere. (Rakočevič, 2006)

Najpoznatiji oblik nekooperativnih igara jeste zatvorenikova dilema. Ova igra posebno je karakteristična za ekonomsko-političke probleme jer se bavi analizom strategija ponaša-nja donosioca odluka koji imaju sukobljene interese, ali ne žele da sarađuju. Naziv ovom najzastupljenijem tipu teorije igara dali su zaposleni u RAND korporaciji Meril Flad (Mer-rill Flood) i Melvin Drešer (Melvin Dresher), a suština ove igre objašnjena je kroz primer koji se često spominje u literaturi i u svom originalnom obliku glasi ovako. Policija nakon hapšenja dvojice osumnjičenih za prekršaj zakona želi od njih da iznudi priznanje, jer nema dovoljno materijalnih dokaza te ih smešta u odvojene ćelije. Ukoliko obojica budu ćutali provešće u zatvoru po godinu dana. Međutim, policija im nudi dogovor u zamenu za priznanje. U slučaju da jedan od njih prizna prekršaj on izlazi nekažnjeno, dok ovaj drugi dobija maksimalnu kaznu, u iznosu od 20 godina. Ali, ako obojica priznaju, dobiće kaznu zatvora, svaki po pet godina. Matrični prikaz igre dat je u Tabeli 1:

Moguće strategije ponašanja učesnika u igri Osumnjičeni A priznaje Osumnjičeni A ne priznaje

Osumnjičeni B priznaje Obojica služe kaznu po 5 go-dina

Osumnjičeni A služi kaznuod 20 godina

Osumnjičeni B izlazi odmah

Osumnjičeni B ne priznajeOsumnjičeni A izlazi odmah

Osumnjičeni B služi kaznu od 20 godina

Obojica služe kaznu po 1 go-dinu

Tabela 1: Matrični prikaz klasičnog oblika igre Zatvorenikova dilema

Da bismo bolje razumeli ponašanje glavnih aktera u igri zvanoj zatvorenikova dilema najbolje je poći od njihovog izbora preferencija, a jasno je da su to u ovom primeru godine služenja kazne. Imajući u vidu da se u trenutku donošenja odluke oni nalaze u odvojenim ćelijama, svaki od njih prolazi kroz dilemu da li priznati prekršaj ili ne, iz razloga što po-stoji neizvesnost od izbora drugog učesnika u igri. Cilj kod oba igrača u ovakvoj situaciji bi bio da što manje vremena provedu u zatvoru. Drugim rečima, svaki od njih bi želeo da iz zatvora izađe odmah, a to bi postigao samo u slučaju da on prizna počinjeno delo, ali da to ne uradi istovremeno i njegov osumnjičeni kolega. Prema tome, strategija priznavanja učinjenog prekršaja kojom se postiže najbolji ishod predstavlja dominantnu strategiju za oba igrača. (Pavlović, 2014) Ipak, u ovoj situaciji su njihove dominantne strategije dijame-tralno suprotne i oni se nalaze u sukobu interesa. Ako se desi da obojica priznaju šta su uradili sledi im kazna od po pet godina zatvora. Naravno, i takav ishod je mnogo bolji od maksimalne kazne. Međutim, ako nijedan ne prizna prekršaj zakona, kazna će biti još ma-nja, odnosno godinu dana za svakog. Ali, i jedan i drugi na taj način snose rizik da baš on ne bude taj koji će odslužiti kaznu „za obojicu“, odnosno provesti u zatvoru maksimalnih 20 godina, što će se desiti ako samo on bude ostao pri odluci da ne prizna.

Ovo bi bio klasičan primer igre zatvorenikova dilema i kada bismo to predstavili na primeru trgovinskih odnosa između SAD i NR Kine to bi izgledalo ovako. Sa dolaskom Trampove administracije trgovinski odnosi između SAD i NR Kine su pogoršani iz razloga što se sa pretnji prešlo na konkretne poteze. Sjedinjene Države su uvele kaznene carine na uvoz kineske robe u SAD, na šta je Kina odgovorila kontramerama, recipročnim kazne-

164

Zbornik radova

nim carinama na uvoz američke robe u Kinu. Matrični prikaz igre zatvorenikova dilema dat je u Tabeli 2:

Moguće strategije ponašanja učesnika u igri NR Kina uvodi dodatne carine NR Kina ne uvodi dodatne

carine

SAD uvodi dodatne carine Trgovinski „rat“ se nastavlja Ishod trgovinskog „rata “na štetu NR Kine

SAD ne uvodi dodatne carine Ishod trgovinskog „rata “na šte-tu SAD Trgovinski „rat“ se prekida

Tabela 2: Matrični prikaz igre zatvorenikova dilema na primeru trgovinskih „odnosa“ između SAD i NR Kine

Na pomenutom primeru bi dominatna strategija za oba aktera, odnosno države bila uvođenje dodatnih carina drugoj državi. U slučaju SAD kako bi smanjila trgovinski de-ficit sa NR Kinom, „ubedila“ je da prestane sa državnim intervencionizmom i politikom manipulacije domaćom valutom, i samim tim oslabila njenu ekonomsku moć. Sa druge strane, ovo bi bila i dominantna strategija NR Kine, jer bi ona time izbegla da samostalno snosi štetu trgovinskog „rata“, ali i dala na znanje SAD da se ne povlači pred pretnjom i da je spremna da se bori za dominantnu poziciju u međunarodnoj trgovini. Ukoliko bi se obe zemlje odlučile da obustave uvođenje dodatnih carina trgovinski „rat“ bi se okončao i dugoročno posmatrano, ova opcija bi bila bolja i za njih i za globalni trgovinski sistem. Međutim, da se je NR Kina odlučila da ne uvodi dodatne sankcije, SAD bi to iskoristila da smanji svoj trgovinski deficit koji postoji u njihovoj trgovinskoj razmeni, i „natera“ Kinu da promeni politiku upravljanja ekonomijom, čime bi oslabila njenu ekonomsku moć. Slično je i u situaciji kada bi se Amerika odlučila da ne nastavi sa uvođenjem dodatnih sankcija NR Kini, jer bi u tom slučaju ostala na početnom, nepromenjenom stanju i svi napori da nešto promeni bi bili uzaludni.

Postoji mogućnost optiranja strategije na način da oba igrača dođu do najboljeg reše-nja u vidu ravnoteže igre (Ibid). Verovatno je da takvo rešenje neće biti idealno rešenje ni za jednog od njih, ali će ih spasiti od najnepoželjnijeg ishoda. Ravnoteža igre u literaturi se često naziva i Nešovom ravnotežom (Nashov ekvilibrijum) prema američkom matema-tičaru koji je postavio ovaj koncept u teoriji igara (John F. Nash, 1951). Rešenje, odnosno ravnoteža igre predstavlja zauzimanje one strategije koja sa sobom nosi najmanji rizik da bi promena strategije protivnika dovela do pogoršanja ishoda. Za izbor najbolje strategije smatra se da je najbolje da „zamislite sebe u poziciji drugog igrača, pretpostavite šta bi on uradio kao racionalni igrač, i uradite ono što smatrate da je, pod tim uslovima, najbolje za vas“ (Stojanović, 2005). Iako takav ishod podriva funkcionisanje globalnog trgovinskog sistema i sa stanovišta kolektivnog interesa je štetan, ravnoteža igre se nalazi u onoj tački gde sukobljene strane biraju one strategije koje će im pomoći da ne izvuku „deblji kraj“ u slučaju da oponent promeni svoju poziciju. To povlači i ograničenu racionalnost, iz razlo-ga što svako od igrača kao glavno polazište i kriterijum uzima sopstveni interes, ne razmi-šljajući o kolektivnom dobru.

165


ZaključakTeorija igara kao metodološki pristup bavi se ponašanjem aktera kao donosioca stra-

teških odluka čiji su idealne pozicije često na sukobljenim stranama. Ona je utemeljena na teoriji racionalnog izbora, koja smatra da akcije subjekata odlučivanja zavise ponajviše od procene marginalne koristi, te se u teoriji igara često polazi od očekivanja savršene racio-nalnosti kod suprotne strane. Zatvorenikova dilema kao deo teorije igara predstavlja neko-operativnu igru, odnosno tip igre čiji učesnici imaju direktno suprotstavljene interese, ali se ne ponašaju kooperativno i često pribegavaju konfliktnim akcijama. Ovakva vrsta igre se može primeniti u mnogim oblastima, a neretko se može sresti u brojnim ekonomsko--političkim situacijama.

Kada su u pitanju državni akteri, naročito ekonomski najmoćnije države sveta, mer-kantilistički ciljevi često doprinose da druge države budu suočene sa izazovima i barije-rama koje se ne mogu prevazići racionalnim delovanjem i donošenjem ispravnih odluka već putem igre u kojoj krajnji rezultat pretpostavlja pobednika i poraženu stranu. Na tom primeru jasno se može zapaziti jedna od ključnih teza teorije igara, svojstvena nekoopera-tivnim igrama kao što je zatvorenikova dilema, tj. da akteri žele da maksimiziraju isklju-čivo sopstvenu korist, ne pridajući važnosti kakve to posledice ima na kolektiv u kome se nalaze (Rakočević, 2006). Često se dešava da završe u suboptimalnom ishodu, jer svako polazi od sopstvenih interesa i opredeljuje se za dominantnu strategiju (Pavlović, 2014).

U ovom radu analizirana je teorija igara, odnosno zatvorenikova dilema na primeru trgovinskih odnosa između SAD i NR Kine koji su pogoršani sa dolaskom Trampove ad-ministracije na vlast. SAD je uvela kaznene carine NR Kini zbog „nepoštene“ trgovinske politike koju sprovodi državnim subvencijama i veštačkom depresijacijom domaće valute, a NR Kina je na to uzvratila recipročnim uvođenjem kaznenih carina na američku robu. Na taj način ove dve ekonomski najsnažnije države sveta objavile su jedna drugoj trgovinski „rat“ i završile u suboptimalnom ishodu koji nijednoj od njih ne pruža idealnu poziciju.

Međutim, iako ovu situaciju karakterišu složene okolnosti, kao i kompleksni uslovi i okviri funkcionisanja svetske trgovine, ali takođe i ogromna međuzavisnost koja postoji između glavnih aktera naročito o pitanju trgovinske razmene, izabrane strategije su odraz individualno racionalnog strateškog odlučivanja. NR Kina, kao i SAD imaju dilemu da li nastaviti sa novim pritiscima na drugu stranu jer iako to nije ni za njih idealna pozicija, ri-zikuju da odustajanjem od činjenja prođu još gore. Ipak, i pored brojnih izazova sa kojima se suočavaju SAD i NR Kina očekuje se obustavljanje trgovinskog „rata“ u nekom trenutku i dalji nastavak ekonomskih i trgovinskih tokova između ova dva subjekta međunarodnog prava. Međutim, ono što u ovom trenutku nije sigurno jeste da li će i u kojoj meri ova igra rezultirati promenom u funkcionisanju njihovih trgovinskih veza.

LITERATURA1. Bremmer, I., „Superpower: Three Choices for America’s Role in the World”, Portfolio, (2015)2. Drašković, M. „Teorija igara u strategijskom menadžmentu brodarskih i lučkih usluga”, Ekono-

mika preduzetništva br. 1, (2004)3. Ikenberry, G. J. , „The Rise of China and the Future of the West“, (2008)4. Pavlović, D., „Teorija igara. Osnovne igre i njihova primena”, Fakultet političkih nauka, Univer-

zitet u Beogradu, (2014)

166

Zbornik radova

5. Poundstone, W., „Prisoner’s Dilemma”, New York: Doubleday, (1992)6. Rakočević, S., „Teorija igara kao osnov ekonomskog ponašanja”, Montenegrin journal of econo-

mics No.3, Ekonomski fakultet u Podgorici, (2006)7. Rodrik, D., „Paradoks globalizacije – zašto svetsko tržište i demokratije ne idu zajedno“, Službeni

glasnik, Beograd, (2013)8. Schelling, T. „The Strategy Of Conflict”, Cambridge: Harvard University Press, (1960)9. Stojanović, B., „Teorija igara. Elementi i primena”, Službeni glasnik, Beograd, (2005)

167


UPRAVLJANJE VREMENOM – FAKTOR USPJEŠNOSTI KOMPANIJA

Nenad Novaković1, Rajko Macura2, Malči Grivec3

SažetakUpravljanje vremenom je jedan od najvećih izazova današnjice. Problem nastaje ako se vreme-nom ne upravlja na efikasan način. Posljedice mogu biti višestruko negativne, kao što su stres, iscrpljenost, upravljanje krizama, stalno gašenje požara, trka za vremenom i dr. Ovim radom se nastoji ukazati na značaj upravljanja vremenom na racionalan način. Efikasno upravljanje vremenom podrazumijeva znanja, vještine i pravila ponašanja koja omogućavaju da se u što kraćem vremenu ostvari što bolji rezultat. Autori su istraživali alate, metode, strategije i taktike koje će na najbolji način obezbijediti mudro korišćenje vremena. Isto tako, date su preporuke za rješavanje problema upravljanja vremenom koji se manifestuju u organizacijskom okruženju. Poseban osvrt je dat na delegiranje nadležnosti i odgovornosti, koje omogućava uštedu vremena menadžera, kao i povećanje učinka sastanaka. Može se zaključiti da se adekvatnom analizom poslova i zadataka, izborom odgovarajućih tehnika i alata, efikasnim planiranjem, realizacijom i kontrolom, može znatno poboljšati kvalitet upravljanja vremenom.

Ključne riječi: upravljanje vremenom, strategije i taktike upravljanja vremenom, delegiranje

AbstractTime management is one of the biggest challenges of nowadays. The problem arises if mana-ging time is not effective. Consequences can be multiple negative, such as stress, exhaustion, crisis management, continuous fire fighting, raceagainst time, etc. This paper seeks to point out the importance of time management in a rational way. Effective time management involves knowledge, skills and behavioral rules, which enable the best possible result in the shortest possible time. The authors have explored tools, methods, strategies and tactics that will best ensure wise use of time.Likewise, recommendations are given for solving the problems of time management that manifest in the organizational environment. A special review was given to the delegation of authority and responsibility, which allows managers to save time, as well as increase the output of meetings. It can be concluded that an adequate analysis of jobs and tasks, selection of appropriate techniques and tools, efficient planning, implementation and control can significantly improve the quality of time management.

Key words: time management, strategies and tactics of time management, delegating

1 Prof. dr Nenad Novaković; Banja Luka College; Banja Luka; Republika Srpska, BiH; [email protected] Prof. dr Rajko Macura, Banja Luka College; Banja Luka; Republika Srpska, BiH; [email protected] dr Malči Grivec, Fakultet za upravljanje, poslovanje in informatiko, Novo mesto, Slovenija, [email protected].

si

Pregledni radUDK 005.962.11:658.11.011DOI 10.7251/BLCMES1801167NCOBISS.RS-ID 7634200

168

Zbornik radova

UvodSve brži tempo života uzrokovan faktorima kao što je sve veća konkurencija, uključujući

politički prostor, stvara povećan vremenski pritisak na čovječanstvo (Hessing, 1994). Ovo se često izražava bržim radom (ubrzanje), troškovima ugovaranja vremena i postupci kom-presije (npr. obavljanje telefonskih razgovora tokom jedenja) (Garhammer, 2002). Naglašen problem imaju žene, koje se nose sa problemom usaglašavanja radnog vremena sa potre-bama domaćinstva (Hessing, 1994).

Empirijski dokazi pokazuju postojanje pozitivne korelacije između upotrebe vremena i ključnih ishoda kao što su fizičko zdravlje, psihološko blagostanje, zadovoljstvo na po-slu, produktivnost i efikasnost (Chang i Nguien, 2011; Adebisi, 2012). Adebisi je pronašao pozitivnu vezu između efektivnog vremena menadžmenta i organizacione performanse.

Teorijski okvirProblemom upravljanja vremenom stručna i naučna javnost se počela baviti sredinom

prošlog vijeka McCay (1959) i Drucker (1966). Iako je ovo područje proučavano dugi niz godina, ono nije u potpunosti istraženo niti definisano, tako da ne postoje ni standardi-zovani instrumentarij za mjerenje koncepta. U nastavku je stoga dat kratak pregled dosa-dašnjih spoznaja u vezi sa područjem na kojem se temelji empirijski dio rada, preciznije konceptualizacija mjernog instrumenta i analiza prikupljenih rezultata.

Upravljanje vremenom je u direktnoj vezi sa „ponašanjima koja imaju za cilj efektiv-no korištenje vremena za vrijeme obavljanja ciljevima određenih aktivnosti“ (Claessens i sur., 2007, 262). Prema nekim autorima (Francis-Smythe i Robertson, 1999): upravljanje vremenom uključuje dvije osnovne faze:

1. planiranje vremena – određivanje potreba, određivanje načina ostvarenja tih po-treba, izbor prioriteta koje je potrebno obaviti te dodjeljivanje vremena i drugih resursa tim prioritetima kroz planiranje, terminiranje i izradu listi (Lakein, 1973. prema: Francis-Smythe i Robertson, 1999) i

2. provođenje isplaniranog, odnosno pridržavanje rasporeda.

U suštini, upravljanje vremenom odnosi se na „postavljanje ciljeva i prioriteta, plani-ranje i praćenje napretka“ (Peeters i Rutte, 2005,, 65). Treba napomenuti da upravljanje vremenom „pridonosi koristi kako za pojedince tako i za organizacije“ (Francis-Smythe i Robertson, 1999., 333).

Istraživanja pokazuju da razvijene vještine upravljanja imaju pozitivan efekat na pro-duktivnost i efikasnost pojedinaca, njihovo zadovoljstvo poslom i zdravlje prije sve zbog toga što smanjuju napetost, stres i emocionalnu iscrpljenost (Kotter, 1982.; Orpen, 1994).

Često se spominje problem neracionalnog trošenja vremena, nazivan Kradljivci vre-mena. Oni se definišu kao „neproduktivne navike, problematični ljudi i loše napisane po-litike“ (Gohn, 1996., 44). Tu spadaju neadekvatno planiranje, nedelegiranje, neproduktivni sastanci, neželjeni i/ili nenajavljeni posjetioci, „dosadni“ saradnici, bespotrebni i/ili dugi telefonski razgovori, suvišna elektronska pošta, suvišni i besmisleni kancelarijski razgovo-ri, ne znati reci „ne“ i dr. (Drucker, 1966.; Covey, 1995.; Gohn, 1996.;Morgenstern, 2000). Mackenzieu (1987) i Guoqing i Yongxin (2000) navode pet najčešćih kradljivaca vremena menadžera:

169


• iznenadni telefonski pozivi, • neočekivani posjetioci, • sastanci,• iznenadne krize,• nedostatak ciljeva, liste prioriteta i vremenskih ograničenja.

U kojoj mjeri će pojedinac biti uspješan u upravljanju vremenom, zavisi od više faktora, među kojima se ističu tri osnovne grupe:

1. karakteristikama njegove ličnosti (npr. ekstravertiranost, samopoštovanje, neu-roticizam, (Williams i sur., 1995.; Kaufman-Scarborough i Lindquist, 1999.; Cla-essens i sur., 2004);

2. treningom na temu upravljanja vremenom (Orpen, 1994.; Macan, 1996.; Hell-sten,1999.; Van Eerde, 2003)

3. demografskim i drugim opštim karakteristikama osobe (kao npr. pol, stanje u porodici, hijerarhijski nivo, nivo obrazovanja, profesija, mentalitet društvene sre-dine osobe i organizacije u kojoj radi (Oshagbemi, 1995.; Guoqing i Yongxin, 2000; Sarp i sur., 2005).

Neko autori navode da se vremenom ne može upravljati, ono se ne može mijenjati niti zaustaviti (Matejka i Dunsing, 1988). Međutim, može se uticati na odnos pojedinca prema vremenu. Claessens i sur., 2007., 256). Mi možemo odlučivati o aktivnostima koje ćemo obavljati i načinu kako ćemo to raditi. Vrijeme je najdragocjenije sredstvo dostupno čovjeku (Kohn, 2000). Ono se ne može nadoknaditi uskladištiti ili prenijeti (Adebisi, 2012).

Isto tako, većina ljudskih aktivnosti je vremenski ograničena. Na primjer, očekuje se da se većina zadataka obavlja u vremenskom roku.

Upravljanje vremenom je čin ili proces planiranja i vršenja svjesne kontrole nad količi-nom vremena provedenog na određenim aktivnostima, posebno za povećanje efikasnosti, efikasnosti ili produktivnosti (Buck et al, 2000). Upravljanje vremenom u pravom smislu znači proces kontrole vremena, što je praktično nemoguće. Ono što je moguće je samopo-uzdanje s ciljem postizanja višestrukih zadataka u ograničenom vremenu.

Između autora nema konsenzusa u definisanju upravljanja vremenom (Claessens, 2004). Claessens upravljanje vremenom definiše kao ponašanja koja imaju za cilj postizanje efikasne i efektivne upotrebe vremena. Ova ponašanja su kategorisana u tri komponente:

1. sigurnost ovdje i sada ili prošlosti, sadašnjosti i budućnosti i samosvjesnosti upotre-be vremena (stavovi, spoznaje) koji pomažu pri prihvatanju zadataka i odgovornosti koji se uklapaju u granice svojih sposobnosti.

2. instrukcije ili alate s ciljem pripreme da efikasno iskoriste vrijeme (postavljanje ciljeva, planiranje zadataka, određivanje prioriteta, izrada zadataka, grupisanje za-dataka)

3. obezbjeđivanje strukture za upravljanje vremenom i samog nadzora, što omogućava povratnu petlju prilikom rada na zadacima i ograničavanje prekida drugih.

Praksa upravljanja vremenom potiče od dana industrijske revolucije Evrope (Adebisi, 2012). Prije industrijske revolucije, većina ljudi je obavljala jednostavne poslove (npr. po-ljoprivredna, zanatstvo itd). Koncept vremenskog angažovanja u ovom trenutku zavisio

170

Zbornik radova

je od perioda, sezone, dnevne svjetlosti itd. Sunce i mjesec su odredili korišćenje vreme-na. Industrijska revolucija, međutim, popularisala je upotrebu mašina u fabrikama i ele-ktrične energije. Pronalazak mehaničkih satova dalje je omogućio efikasnije upravljanje vremenom. Ovo je dodatno ojačano prelazom sa poljoprivrede na industrijsku privredu. Sintagme Benjamina Franklina „vrijeme je novac” i „vrijeme su stvari od kojih se zarađuje za život” inspirisale ljude da ozbiljnije razmišljaju o vremenu. Frederika Tejlor se zalaže za uspostavljanje specifičnih radnih ciljeva i plaćanje radnika za zadatke i ostvarivanje cilje-va. Cilj Taylora je bio da smanji neproduktivne radne zadatke i količinu izgubljenog vre-mena. Ovo je omogućilo bolju upotrebu vremena i postalo je osnova modernih pristupa upravljanju vremenom (Nayab, 2011). Stephen Covey (1994) u svojoj popularnoj knjizi „First Things First” identifikovao je četiri generacije pristupa koji se koriste u vremenu od Drugog svjetskog rata:

1. Prva generacija: Korišćenje tradicionalnog i rudimentarnog pristupa zasnovanog na podsjetnicima i upozorenjima.

2. Druga generacija: Korišćenje planiranja i pripreme radnih rasporeda i događaja, uključujući postavljanje vremenskih ciljeva.

3. Treća generacija: Prioritizacija različitih zadataka i događaja i kontrola zadataka pomoću planera.

4. Četvrta generacija: Četvrta generacija pristupa vremenskom upravljanju savreme-nim pristupom. Ovakav pristup, kao i pristup treće generacije, ima za cilj da prio-ritizuje različite zadatke i događaje, ali ima za cilj prioritizaciju zasnovanu na va-žnosti zadatka, a ne na hitnosti. Ovaj pristup se takođe koncentriše na efikasnu i proaktivnu upotrebu različitih alata za upravljanje vremenom.

Koristi upravljanja vremenom Peel (2007) identifikovao je četiri ključne prednosti efektivnog upravljanja vremenom:1. Upravljanje vremenom je važno sredstvo za smanjenje stresa. To je zato što su, s

efektivnim metodom upravljanja vremenom, važni zadaci završeni na vrijeme što ima za rezultat manje frustracije i veći unutrašnji mir.

2. Dobre metode upravljanja vremenom pomažu u postizanju ravnoteže između rada i života. To je zato što će efikasna strategija upravljanja vremenom ostaviti korisniku više vremena i energije za rad, kuću, porodicu i sebe.

3. Fikasnijom i efikasnijom upotrebom vremena poboljšava se produktivnost.4. Primjena upravljanja vremenom poboljšava postizanje individualnih i organizaci-

onih ciljeva.

Ostale prednosti upravljanja vremenom su:• Unapređenje individualne tačnosti i discipline: Uz vještine upravljanja vremenom,

pojedinac uči da radi kada je to u stvari potrebno. On zna kako će izgledati njegov dan i na kraju će raditi u skladu sa tim, što dovodi do povećanja proizvodnje.

• Usvajanjem vještina upravljanja vremenom pojedinac uči da radi onda kada je to u stvari potrebno. On zna kako će izgledati njegov dan i na kraju će raditi u skladu sa tim, što dovodi do povećanja proizvodnje.

171


• Poboljšana organizovanost: Kao rezultat efikasnog upravljanja vremenom, pojedi-nac postaje više organizovan. Čuvanje stvari na njihovim odgovarajućim mjestima minimizira vrijeme koje dolazi od nepotrebnog pretraživanja dokumenata, važnih datoteka, fascikli, kancelarijskih predmeta i tako dalje. Kao rezultat upravljanja vre-menom, ljudi mogu naučiti upravljati stvarima.

• Poboljšanje morala i povjerenja: Kao rezultat upravljanja vremenom, pojedinci iz-vršavaju zadatke u predviđenom vremenskom okviru, čineći ih popularnim u svojoj organizaciji, kao i među svojim vršnjacima. Ljudi koji razumiju vrijednost vremena su oni koji uspijevaju da se izdvoje od mase.

• Realizacija zadataka i ciljeva u najkraćem mogućem roku. Upravljanje vremenom efikasno pomaže zaposlenima da ispune ciljeve prije rokova i urade zadatak samo kada je to potrebno.

• Efektivno upravljanje vremenom pomaže zaposlenom da brzo dostigne vrhunac uspjeha i da ostane čvrst na vrhu na duži rok. Zaposleni koji radi samo zbog posla ne stvaraju utisak i nikada se ne shvata ozbiljno na poslu. Efektivno upravljanje vre-menom igra ključnu ulogu u povećanju produktivnosti pojedinca.

• Unapređenje u planiranju i predviđanju. Pojedinci uče da dobro planiraju i znaju gdje će tačno stajati pet godina od sada.

• Redukcija stresa: Istraživanje kaže da su pojedinci koji na vrijeme izvršavaju zadatke manje skloni stresu i anksioznosti.

• Upravljanje vremenom omogućava pojedincu da prioritetizuje zadatke i aktiv-nosti na radnom mestu. Besmisleno je ostati preopterećen. Nemojte prihvatati ništa i sve što vam dolazi.

• Upravljanje vremenom pomaže pojedincu da usvoji planirani pristup u životu. (Ma-nagement Study Guide (2013). Ono je fokusirano na rješavanju problema. Primjeri zajedničkih problema su: nesposobnost da se odupre distrakcijama, krajnjim priti-skom, odugovlačenjem, nedostatkom samodiscipline, nejasnošću ličnih ciljeva, ne možeš reći „ne”, prekomjernim društvenim odnosima, neodređenosti, perfekcioniz-mom, neurednom stolu ...

Efektivno upravljanje vremenom zahtijeva nekoliko komponenti:a) Navesti ciljeve i postaviti prioritete. Ako ne znamo šta želimo da postignemo u

našim životima, ne možemo upravljati vremenom i jednog dana, kada vidimo gdje smo, bićemo razočarani. Potrebno je napraviti svoju listu, utvrditi čemu smo po-svećeni i postaviti stvari na odgovarajuće mesto u svom sistemu upravljanja vreme-nom. Može se koristiti A, B, C sistem.

A = Najviši prioritetB = Važno je završiti, ali nije apsolutno neophodno za danasC = Lijepo ako mogu doći do toga.Prvo treba uraditi najviše prioritete A, zatim B i onda C.b) Planiranje koraka za postizanje ciljevaNije dovoljno samo imati ciljeve. Moramo imati jasan plan kako da ih postignemo.

„Ako ne znate gdje da idete, nijedan put te ne može dovesti tamo”. Snovi koje se ne ostvare znače neuspjeh, a neuspjeh znači nezadovoljstvo.

c) Efikasno korišćenje komunikacionih alata

172

Zbornik radova

Kada se komunikacioni instrumenti komunikacije koriste svjesno i pod kontrolom, njihovi doprinosi su značajni.

d) Izbjegavanje oklijevanjaNa oklijevanje se može gledati kao određeni problem upravljanja vremenom koji po-

drazumijeva odlaganje aktivnosti. Ono troši vaše vrijeme i odvlači vas od postizanja vaših ciljeva. Stoga bi trebalo utvrditi razloge oklijevanja rješavanja problema. Postoje neki me-todi koje možemo koristiti da bismo izašli na kraj sa tim:

Treba sebi postaviti pitanje zašto se nešto odlaže i negativne posljedice koje su rezultat toga. Kada se ovo dešava? Koje situacije provociraju ovaj neaktivni izliv negativne energije? Koja je bila cijena odlaganja?

• Izaberite situaciju za koju znate da vas tjera na odlaganje i završite sa tim!• Utvrdite prioritete i fokusirajte se na one zadatke i aktivnosti koji se nalaze na vrhu• Utvrdite rokove, postavite ih tamo gdje ih neminovno morate vidjeti - na ekranu

kompjutera, na sjedištu toaleta, obmotajte komadić papira oko ključeva za kola.• Počnite! Ponekada su prisutne mentalne blokade kada se sjedne da se piše. U takvim

slučajevima, pomaže da se počne pisati bilo šta što je u vezi sa temom. • Suočite se sa sopstvenom tendencijom da budete perfekcionista.• Pomislite kako ćete se divno osjećati da imate taj zadatak za sobom. Pokušajte da

prepoznate razliku između odlaganja i onoga kada niste sasvim spremni da se nosite sa teškim zadatkom.

• Desk planiranje i izgradnja dobrog sistema za arhiviranje.Za neke „Nekoliko ružnih stolica znači neuredan um”, dok je za druge „Neuredan sto

indikator genija”. Često se, kada izgubite važnu datoteku, nađete u teškoj situaciji. Neuredan sto i nedostatak dobrog sistema za arhiviranje su važne vremenske zamke. Sto nije pravo mjesto za čuvanje dokumenata, to je mjesto gde se obavlja posao.

e) Regulisanje vremena rada prema energetskom ciklusu vašeg tijelaIako je energija nekih ljudi najveća u ranim jutarnjim satima, neki su uspješni popodne,

a neke noću. Ako znamo koje nam vrijeme najbolje odgovara i kada je najbolje raditi važne i hitne stvari, to je dobra osnova za pristup planiranju.

f) Mogućnost da se kaže „Ne”Ako to nije uslov za vaš posao, a jedino uz ljubaznošću ne možete reći „ne”, vi se suo-

čavate sa problemom zadržavanja sopstvenog posla. Ako ne naučite da kažete „Ne”, vaša lista obaveza će trajati duže. Morate da izgradite sopstvene granice i naučite kako odbiti nepotrebne poslove na dobar način.

Jan Yager nam daje nekoliko savjeta o tome kako reći „ne”. Prvo, ona kaže, treba da shvatimo koje su naše potrebe i ograničenja i da kažemo „ne” svemu što interferira sa tim.

Potrebno je reći „ne” na ljubazan, uljudan i pozitivan način. Nije sama riječ „ne” ono što nam stvara nevolje, već mnogo češće način na koji to kažemo. Ponekada kad pokušavamo da kažemo „ne” krivimo onoga što je izrazio zahtjev. Nemojte okretati „ne” u lični napad. Kreativni odgovor koji kaže „ne” ljubazno i sa razumijevanjem će vam pomoći da preva-ziđete nesposobnost da kažete „ne” i pomoći vam da održite svoje kontakte i mogućnosti otvorenim (Kenneth, 1989).

g) Delegiranje nekih od vaših odgovornostiNa ovaj način bi odgovornoj osobi ostalo dodatno vrijeme za obavljanje drugih važnih

stvari.

173


Kako bi se efikasno upravljanja vremenom, mogu se primijeniti sljedeće strategije i taktike:1. Postaviti ciljeve - definisanje i analitička razrada ciljeva;2. Pripremiti se – Prikupite sve što će vam biti potrebno PRIJE.3. Odrediti prioritete – Sastavite spisak i rasporedite ga prema redu važnosti.4. Donositi odluke – analiza odluka-posljedica-odgovornost5. Planirati – Isplanirajte faze rada. Prvo uradite teške dijelove. Napravite raspored.

Odredite redovno vrijeme i mjesto za rad svaki dan. Najefikasnije je sedmično.6. Realizacija – 4d:Do – čini, Delegate – delegiraj, Delay – odgodi do daljeg , Dele-

te – izbriši7. Kontrola –ishodi –ključni rezultati 8. Informisanje i komunikacija9. Unapređivanje ključnih znanja i vještina:

a) Pravite pauze – Nemojte raditi duže od 50 minuta zaredom.b) Podijeli pa vladaj – Podijelite projekte na manje dijelove (tehnika pomodoro)c) Postavite oznake napredovanja – odredite i nagrade za dostizanje tih oznaka.d) Nagradite sebe –ne čekajte e) Mudro koristite svoje vrijeme – dane za teže aktivnosti, a večeri za lakše stvari f) Recite „Ne!” svim ometačima – Ma kako da su privlačni

Yager, autor Kreativnog upravljanja vremenom za novi milenijum, daje svoje prepo-ruke (Yager,1999):

a) Budite aktivni, ne reaktivni: Drugim riječima, preuzmite odgovornost za svoje vri-jeme i odluke. Vi odlučite šta je vama važno i recite „ne” bilo čemu što nije u sa-glasnosti sa tim.

b) Postavite ciljeve: Ako ne znate kuda ste krenuli, biće vam teško da znate da li ste gubili vrijeme pokušavajući da stignete tamo.

c) Utvrdite prioritete aktivnostid) Zadržite fokusiranost: Ovo znači da ne pokušavate da završite nekoliko visokopri-

oritetnih aktivnosti u isto vrijeme da biste postigli vaš prvi cilj. e) Kreirajte realne vremenske okvire: Stavite datume završavanja aktivnosti na svoju

listu zadataka.f) Uradite sada: ne odlažite. g) Uravnotežite svoj život: Upravljanje vremenom nije samo priča o tome kako da uči-

nite svaki minut radnim minutom (Yager, 1999).

DelegiranjeDelegiranje podrazumijeva davanje drugima ovlašćenja da djeluju u vaše ime, uz vašu od-

govornost za rezultate. Lider ne može uraditi sve sam za organizaciju; ako neko i pokuša, on ili ona neće biti uspješni u tome. Učenje kako prenijeti odgovornost (umjetnost širenja posla) je neophodna vještina za lidera bilo koje organizacije. Efikasno delegiranje daje značajne ko-risti za organizaciju i omogućava:

• aktivno uključivanje više ljudi,• ravnomjerniju distribuciju radnog opterećenja i• pomaže organizaciji ili odboru da poslove obavlja lakše i efikasnije.

174

Zbornik radova

Većina lidera ima određene teškoće prenošenja odgovornosti. Najčešće bi radije sami obavljali zadatak da bi se osiguralo da se „posao završi ispravno”. Iako ovaj metod može biti više pogodan, može se takođe razviti apatija među neuključenim, nemotivisanim čla-novima koji na kraju rezultiraju gubitkom članova. Dijeljenje autoriteta sa drugima može biti najveći pojedinačni motivator u zadržavanju članova i jačanju organizacije.

Navode se četiri osnovne strategije delegiranja:Razgovor: lider dizajnira posao, a zatim delegira članu.Učestvovanje: lider identifikuje posao koji član može učiniti sa drugim članom, a zatim

se obavezuje da će raditi na tome.Prodaja: lider uključuje članove u izradu projekta i podstiče ih da dobrovoljno oba-

vljaju zadatke.Delegiranje: Vođa daje članu željeni ishod i onda ih ostavlja da to učini (čisti delegati).

Strategija koju lider koristi da delegira zadatak zavisi od faze spremnosti članova. Upoznavanje članova vašeg odbora ili organizacije je od ključnog značaja za osigura-

vanje toga da delegati rade. Treba vjerovati u svoje članove. Naučite da budete fleksibilni u svom stilu delegiranja i izaberite strategiju delegiranja koja je najbolja za pojedinca. Često se postavlja pitanje kako delegirati efektivno a pri tome ne gubiti vrijeme. Jan Yager kaže da ima sedam koraka efektivnog delegiranja. To su:

1. Odlučivanje o tome šta ćete delegirati. 2. Biranje prave osobe kojoj će se delegirati. 3. Vjerovanje onima kojima delegirate. 4. Davanje jasnih zaduženja i instrukcija. 5. Jasno definisanje parametara ispunjenja zadatka i sistem za praćenje.6. Odavanje priznanja.7. Delegiranje odgovornosti za posao, ne samo za zadatak (Yager, 1999).

Marion Haynes iznosi malo drugačije prijedloge za uspješno delegiranje (Hayne, 1994):• Prenesite potpunu informaciju. • Delegirajte nadležnost isto tako kao i odgovornost. • Postavite standarde učinka. • Uspostavite kontrolu. • Pružajte izazove vašem osoblju. • Pružite adekvatan trening i razvoj. • Podržite vaše osoblje. • Delegirajte: nemojte samo da se rješavate pojedinih obaveza• Nemojte se odreći vaše odgovornosti kao supervizora.

SastanciSastanci su prijeko potrebni kada ne želite ništa da uradite.

John Kenneth Galbraith

Sastanci su ključni dio svih projekata i ključni za efikasnu komunikaciju.4 Kako bi sastanci bili efikasni, neophodno je dobro pripremiti plan sastanka u skladu s ciljevima,

4 http://www.startupsmart.com.au/leadership/its-time-to-rally-the-troops 29/05/18

175


prisutnim osobama i specifičnom svrhom sastanka. Za sastanke je potrebno izdvojiti vri-jeme, a samim tim, to se odražava na troškove. Nažalost, većina sastanaka se održava bez unaprijed određenih ciljeva, već samo za to što je to u programu rada.

Istraživanja pokazuju da „ljudi provedu i do 60 % svoga vremena na raznim sastanci-ma” (Baker 2001, str. 9).

Navedeno govori o potrebi da se sastanci svedu na minimum i da budu konstruktivniji, fleksibilniji i efikasniji. Autori navode tri stila vođenja sastanaka:

1) Konfuzni stil: Karakterističan za neplanirane sastanke. Na ovakvim sastancima gubi se vrijeme, najglasniji se nameću ostalim učesnicima, koji se povlače, ne rješavaju se pro-blemi, rasprave su predugačke. Ovaj stil je donekle primjenljiv u malim grupama čiji su učesnici podjednakih sposobnosti I imaju izraženu poslovnu odgovornost.

2) Demokratski stil: Radni materijal se na vrijeme dostavlja, tema ukratko prezento-vana, učesnici raspravljaju o predloženoj temi, svako ima mogućnost da iznese svoj stav, vođa sastanka je moderator i ne nameće svoj stav, vlada snaga argumenata.

3) Diktatorski stil: Voditelj se ne obazire na stavove učesnika, autoritaran, sugestivan, učesnici se ne javljaju za riječ jer vjeruju da su rasprave formalna stvar, a zaključci una-prijed utvrđeni.

Za uspješan sastanak važna je dobra priprema. Ona se uglavnom sastoji iz dva dijela:Sadržajni dio: • cilj sastanka, • problem, • način rada, • moguća rješenja, • stručne osobe, • izvršioci i rokovi, • kontrolni mehanizmi • učesnici i cilj.

Tehnički dio:• vrijeme, mjesto, ko, šta, kada, gdje. • rezervacija prostora, • pozivnice, • tehnička pomagala.5

Sastanci predstavljaju veliki problem savremenog biznisa. Osoblje kompanije može iz-gubiti nekoliko mjeseci svog života klimajući glavom, umjesto da radi nešto produktivnije. Istraživanja pokazuju da prosječan zaposleni prisustvuje ukupno na 60 sastanaka mjesečno, a da se 30% radnog vremena troši u proces.

ZDNet6navodi stavove četiri stručnjaka koji daju svoj stav o održavanju sastanaka.1) Iskoristite prvih pet minuta o ciljevima i zadacimaAndy Williams, globalni savjetnik „Save the children“, kaže: „Nažalost, ciljevi sastanka

nisu uvijek jasni za sve”. Ako potrošite prvih pet minuta na ciljeve, to može imati veliki uticaj. Biti jasan na početku može znatno skratiti vrijeme sastanka.

5 www.knjiznicari.hr/UDK02/images/7/73/Poslovna_komunikacija.ppt, 20.6.2018.6 https://en.wikipedia.org/wiki/ZDNet, 2.7.2018.

176

Zbornik radova

2) Spriječiti ljude da „zalutaju“ u druge oblasti poslovanjaPotrebno je imati čvrste smjernice za vrijeme i sadržaj. Treba uvijek nekoga imenovati

da napiše bilješke o sastanku i ohrabrivati pojedince da koriste svoj stil. Dobro upravljanje vremenom pomaže kreiranju jake povratne petlje. Sebi uvijek tre-

ba postaviti pitanje „da li diskusija na ovom sastanku doprinosi poboljšanju poslovanja kompanije“.

3) Koristite kolaborativnu tehnologiju i budite pažljivi prema prezentizmu (prema ra-dnicima koji imaju problem ili pate od neke vrste oboljenja ili invalidnosti, a ipak prisu-stvuju poslu)

Savremeni lideri su uvek pod pritiskom. Ako ste strastveni, zabrinutost za upravljanje vremenom postaje manje problematična. Potrebno je iskoristiti tehnologiju i biti spreman za komunikaciju izvan kancelarije. Nema potrebe putovati dva sata do mjesta sastanka i nazad, zbog jednočasovnog sastanka, ako se to može realizovati uz pomoć IT tehnologija (npr. Skype).

4) Usredsredite se na osnaživanje, vlasništvo i isporukuPotrebno je pažljivo razmisliti o stvaranju tima. „Najkritičniji savjet o upravljanju vre-

menom za bilo kojeg IT lidera je da pažljivo razmislite o stvaranju tima. Jasnoća o vlasni-štvu i osnaživanju tima i načinu na koji se to radi je od suštinskog značaja”, kaže Richard Corbridge, CIO izvršni direktor zdravstvene službe u Irskoj.

Sastanci mogu da ispune mnoge funkcije i da izađu u susret mnogim potrebama. Oni mogu da se koriste da bi se (Fisher, 2001):

1) Prenosile nove informacije, naglasile stare ali važne poruke;2) Riješili problemi kojima može doprinijeti razmjena ideja;3) Izašlo na kraj sa krizama ili kontrolisala nanesena šteta;4) Izgrađivali timovi, naročito kada članovi dolaze iz različitih radnih jedinica;5) Pružila emocionalna podrška zbog bilo kog razloga;6) Ukazalo na značaj onih koji ih posjećuju;7) Održavala povezanost zaposlenih.

Osoba koja saziva sastanak treba uvijek sebi da postavi pitanje zbog čega saziva sasta-nak? Rutinski sastanci odbijaju učesnike.

Potrebno je obezbijediti da informacija bude proslijeđena svima onima koji treba da učestvuju na sastanku uz detalje kao što su vrijeme, datum, lokacija, itd. Materijale za sa-stanke potrebno je na vrijeme proslijediti učesnicima kako bi mogli da se pripreme. Na sastanak treba pozvati samo one koji mogu da doprinesu tačkama dnevnog reda ili će imati koristi od diskusije.

Ne treba kažnjavati one koju su došli na vrijeme tako što bi čekali na one koji kasne. Sastanak treba početi na vrijeme. Oni treba da budu prijatni i produktivni. Nema jedinstve-nog stava o tome kako započeti sastanak. Jedni smatraju da treba početi sa jednostavnijim pitanjima, dok drugi kažu da treba početi sa najvažnijima temama. Potrebno je ohrabriti učestvovanje na sastanku.

U slučaju da se rasprava udalji od teme, potrebno se vratiti na nju u razumnom vre-menskom okviru.

Po sačinjavanju zapisnika sa sastanka, potrebno ga je proslijediti učesnicima. Treba vr-šiti evaulaciju realizacije zaključaka.

177


S vremena na vrijeme učesnicima sastanka potrebno je dati kratak upitnik da bi se do-bila povratna informacija o kvalitetu sastanka. Treba pitati za proces, sadržaj i rezultate i reagovati na rezultate ako oni predlažu promjene u navikama vezanim za sastanke. Sastanci potencijalno spadaju među najveće rasipnike vremena.

Rasipnici vremenaRasipnici vremena nam oduzimaju dragocjeno vrijeme. Kada bi ljudi analizirali svoje

provedene dane mogli bi identifikovati male ili velike „kradljivce“. Obično ih ne primjeću-jemo jer su postali dio rutine. U najučestalije „kradljivce vremena” spadaju:

• učestali telefonski pozivi, • korišćenje društvenih mreža i generalno Interneta, • nenajavljeni posjetioci, • prevelik broj poslovnih sastanaka, • obavljanje nevažnih i rutinskih poslova, • neprecizna ili nikakva komunikacija• obavljanje tuđih poslova, • neodlučnost i odlaganje posla,• nesposobnost za reći „ne”, • premalo delegiranja,• nedostatak samodiscipline,• lična neorganizovanost,• nepotpune, netačne ili zakasnjele dobijene informacije.

Postoji pet velikih kradljivaca vremena koji ometaju u izvršenju svakodnevnih aktiv-nosti (http://www.portalalfa.com/):

1) Slabo planiranjeViktor Igo je jednom izjavio: „Gdje nema plana ubrzo zavlada haos”. Ljudi često propu-

štaju da planiraju. Nedostatak planiranja dovodi do toga da ljudi svoju pažnju usmjeravaju na manje bitne stvari, a propuštaju da završe važne poslove.

2) OdgađanjeOdgađanje obaveza uglavnom pravi štetu. Veliki problem predstavlja odgađanje važnih

stvari. Ako je neophodno ostavljati neke stvari za kasnije, treba gledati da to budu manje bitne stvari, koje neće ostaviti negativne posljedice zbog neizvršavanja.

3) PrekidanjaPrekidi su veliki „ubica vremena”. Oni negativno utiču na produktivnost. Oni dolaze

iz dva izvora: od osoba i elektronskim putem (telefon, email, faks...). Prekidanja mogu biti dobra i loša. Postoje prekidanja koja su važna i koja su od interesa za posao, npr. informa-cija od dobavljača ili kupca, u vezi sa novim prilikama i sl. Prekidanja koja nisu u interesu posla imaju malu ili skoro nikakvu vrijednost. Ovakva prekidanja odvlače od posla.

4) Izostanak delegiranjaVeliki broj menadžera smatra da posao može završiti sam. To je velika zabluda. Potreb-

no je dio poslova prenijeti na svoje saradnike. Ova tehnika se naziva delegiranje i označava uključivanje u posao drugih ljudi kada nemate dovoljno vremena ili stručnosti kako bi se obavio određeni zadatak.

178

Zbornik radova

5) Prisustvovanje sastancimaNepripremljeni sastanci su veliki kradljivci vremena. To se dešava ako nije pripremljen

dnevni red i/ili vrijeme trajanja sastanka ili kada se diskusija skreće sa jedne na drugu temu.

ZaključciMenadžeri se često nađu u situacijama da nisu u stanju da se bore sa nagomilanim oba-

vezama i problemima. Potrebno je napraviti jednostavnu i korisnu matricu hitno/bitno. Po-moću nje možemo odrediti prioritete – za svaku obavezu sebi postavimo dva jednostavna pitanja: koliko je nešto hitno i koliko je nešto bitno? Odgovore razvrstamo po odgovara-jućim poljima i na osnovu dobijenih informacija odlučujemo red prioriteta u izvršavanju obaveza. Kako bi menadžeri efikasno upravljali vremenom, potrebne su određene tehnike, koje će omogućiti da se vremenom upravlja na najbolji način. Time se za pojedinca i or-ganizaciju obezbjeđuju značajne koristi. Smanjuje se stres, postiže bolja ravnoteža između rada i života i poboljšava produktivnost.

Kako bi menadžeri bolje funkcionisali, potrebno je da dio poslova delegiraju svojim saradnicima. Ono omogućava aktivno uključivanje više ljudi, distribuciju radnog optereće-nja koja postaje ravnomjernija. Znatno vrijeme se gubi na sastancima. Kako bi se smanjile negativne posljedice, potrebno je osmisliti kvalitetan plan sastanka, jasno definisati ciljeve i zaključke i pratiti provođenje zaključaka. Učesnicima sastanaka treba davati povratne informacije sa prethodnog sastanka i distribuirati materijale za naredni sastanak. Potreb-no je definisati ključne „kradljivce“ vremena i uraditi plan smanjenja njihovog negativnog uticaja. Upravljanje vremenom pomaže unapređenju individualne tačnosti i discipline. Po-jedinac uči da radi onda kada je to u stvari potrebno. Poboljšana je organizovanost, moral i povjerenje. Zadaci i ciljevi se realizuju u najkraćem mogućem roku. Zaposlenom se pomaže da brzo dostigne vrhunac uspjeha i da ostane čvrsto na vrhu na duži rok. Unapređuju se planiranje i predviđanje. Smanjuje se stres. Upravljanje vremenom omogućava pojedincu da prioritetizuje zadatke i aktivnosti na radnom mjestu.

Literatura1. Adebisi, J.F (2012) Time Management Practices and its Effect on Business2. Performance. Canadian Social Sciences. 9(1), 165 – 168 3. Baker A. „Sastanak učinkovit, ugodan, uspješan”, 2001, str. 9. 4. Buck, M. L., Lee, M. D., MacDermid, S., & Smith S. C. (2000). Reduced load work5. and the experience of time among professionals and managers: Implications6. for personal and organizational life. In C. Cooper & D. Rousseau (Eds.),7. Chang, A. and Nguyen, L. T (2011) The Mediating Effects of Time Structure on the8. Relationships Between Time Management Behaviour, Job Satisfaction, and9. Psychological Well-being. Australian Journal of Psychology. 63: 187–197 10. Claessens, B. J. C., Van Eerde, W., Rutte, C. G., Roe, R. A., (2007), A review of the11. time management literature, Personnel Review, 36(2):255-276. 12. Covey, S., Merrill, R., and Merrill, R. (1994) First Things First. New York: Simon and Schuster.

1st edition: 1994.13. Drucker, P. F., (1966), The Effective Executive, HarperCollins Publisher, New York. 14. Francis-Smythe, J. A., Robertson, I. T., (1999), On the relationship between time15. management and time estimation, British Journal of Psychology, 90(3):333-346.

179


16. Hessing, M (1994) More Then Clockwork: Women’s Time Management in Their17. Combined Workload. Pacific Psychological Association, 37(4), 611 – 633. 18. Fisher, Fred UPRAVLJANJASOPSTVENIMVREMENOM REGIONALNI PROGRAM „RADI-

MO ZAJEDNO” RUMUNIJA, NEPTUN, MAJ 26-30 2001 19. Garhammer, M. (2002). Pace of life and enjoyment of life. Journal of Happiness20. Studies, 3, 217-25621. Gohn, C., (1996), Offering time-management tips for tired managers, Nation’s22. Restaurant News, 30(19):44. 23. Guoqing, Y., Yongxin, Z., (2000), Gender differences of China’s managers in time24. management, Women in Management Review, 15(1):33-43. 25. Hessing, M (1994) More Then Clockwork: Women’s Time Management in Their26. Combined Workload. Pacific Psychological Association, 37(4), 611 – 633.27. Hayne, M. Personal Time Management. Menlo Park, CA: Chrisp Publications, 1994. P. 16. 28. Orpen, C., (1994), The Effect of Time-Management Training on Employee Attitudes29. and Behavior: A Field Experiment, The Journal of Psychology, 128(4):393-396. 30. Kohn, L.M (2000) 10 Time Management Tips. American Bar Association. 22(3), 30 –31. 31 32. Kotter, J. P., (1982), „What effective general managers really do”, Harvard Business33. Review, 60(6):156-167. 34. McCay, J., (1959), The Management of Time, Prentice Hall, Englewood Cliffs.rn, J., (2000), Time

Management from the Inside Out, Henry Holt andCompany, New York., 35. Matejka, J. K., Dunsing, R. J., (1988), Time Management: Changing Some Traditions,36. Management World, 17(2):6-7. 37. Kaufman-Scarborough, C., Lindquist, J. D., (1999), Time management and38. polychronicity – Comparisons, contrasts, and insights for the workplace, Journal of39. Managerial Psychology, 14(3/4):288-312.40. Kenneth Blanchard, William Oncken, Jr., and Hal Burrows, The One Minute Manager Meets the

Monkey.41. New York: William Morrow, 1989.42. Management Study Guide (2013) Benefits of Time Management. [Retrieved43. 9/05/2013]http://www.managementstudyguide.com/time-managementbenefits.htm 44. Nayab, N (2011) Explore the History of Time Management. [Retrieved 8th May45. 2013]. http://www.brighthub.com/office/home/articles/76908.aspx. 46. Orpen, C., (1994), The Effect of Time-Management Training on Employee Attitudes47. and Behavior: A Field Experiment, The Journal of Psychology, 128(4):393-396.48. Oshagbemi, T., (1995), Management development and managers’ use of their time,49. Journal of Management, 14(8):19-34.50. Peel, J (2013) Time Management. [Retrieved 7th May 2013]51. www.uthscsa.edu/gme/documents/Peel/Time%20Management.ppt 52. Peeters, M. A. G., Rutte, C. G., (2005), Time Management Behavior as a Moderator53. or the Job Demand-Control Interaction, Journal of Occupational Health Psychology,54. 10(1):64-75.55. Jan Yager, Creative Time Management for a New Millennium. Stanford, CT Hanacroix Books,

1999. Pp.10-3. Williams, R. L., Verble, J. S., Price, D. E., Layne, B. H., (1995), Relationship bet-ween

56. time-management practices and personality indices and types, Journal of Psychological Type, 34:36-42

180

Zbornik radova

POSTUPNO UVOĐENJE STEM PODRUČJA U ŠKOLSKI KURIKULUM ILI MORA LI STEM BITI

REVOLUCIJA

Sanda Milošević1

SažetakObrazovanje može uspjeti samo ako odabere nove metode posredovanja kao i starosne i rodne specifičnosti. U posljednje vrijeme se kao aktualno pitanje, ne samo u obrazovanju nego i u po-litici nameće pitanje STEM područja i njegovo uvođenje u školski kurikulum. Mišljenja se smje-njuju od početnog oduševljenja i naslova „STEM revolucija“ do vrlo oštre kritike i protivljenja. Pitanje finansiranja predstavlja dodatni problem. Međutim, ovom pitanju se ne smije pristupati površno jer STEM područje predstavlja „klasičnu temu presjeka“ koja utječe ne samo na jednu nego na mnogo različitih politika. Postoji mnogo regionalnih, nacionalnih i međunarodnih inicijativa koje pokušavaju promicati STEM u najširem smislu i na različite načine. Ciljevi su široki i ambiciozni, ali što EU radi i konkretno poduzima radi promicanja STEM profesionala-ca? Ne postoji paneuropska strategija koja rješava problem iz korijena. Generalni ravnatelj EU za obrazovanje navodi da EU kada je u pitanju STEM okvir, svoje članice može podržati samo formalno, primarna odgovornost ostaje na nacionalnoj razini. Kako bi naši učenici usvojili ključne vještine i kompetencije nužne za njihov napredak u suvremenom okruženju, potrebna je promjena sadašnje obrazovne paradigme bazirane na nastavnim sadržajima i zaokret ka ishodima učenja i ka međupredmetnim vezama (pristup STEM). To ne znači nužno provedbu reforme i „revolucionarno” uvođenje STEM pristupa, moguće je odabrati najučinkovitije na-čine primjera i iskustava u međunarodnoj usporedbi i započeti postupnim uvođenjem STEM pristupa školski kurikulum.

Ključne riječi: STEM pristup obrazovanju, promicanje talenata, znanstveno-tehnička pisme-nost

SummaryEducation can only succeed if you choose new mediation methods as well as age and gender specifics. Recently, as a topical issue, not only in education but also in politics, is the question of the STEM area and its introduction into the school curriculum. Opinions shift from the ini-tial enthusiasm and the title “STEM REVOLUTION” to very fierce criticism and opposition. The issue of financing is an additional problem. However, this issue should not be approached superficially because the STEM area represents a “classic cross section” that affects not just one but many different policies. There are many regional, national and international initiatives that try to promote STEM in the widest sense and in a variety of ways. The goals are broad and am-bitious, but what does the EU do and specifically take to promote STEM professionals? There is no pan-European strategy that solves the root problem. The EU’s Director General for Educa-

1 Doktorand na Sveučilištu Josipa Jurija Strossmayera u Osijeku, Doktorska škola Kulturologija; pomoćnik direktora u JU OŠ „ Mladen Stojanović“ Laktaši; [email protected]

Pregledni radUDK 37.014.5:371.214DOI 10.7251/BLCMES1801180MCOBISS.RS-ID 7634200

181


tion states that the EU, when it comes to the STEM framework, can only support its members formally and that primary responsibility remains at national level. In order for our students to adopt the key skills and competencies necessary for their advancement in the contempora-ry environment, it is necessary to change the current educational paradigm based on teaching contents and to turn to learning outcomes and interpersonal relationships (STEM approach). This does not necessarily mean the implementation of the reform and the “revolutionary” in-troduction of the STEM approach, it is possible to choose the most efficient ways in examples and experiences in international comparison and to start with the gradual introduction of the STEM approach to the school curriculum.

Keywords: STEM approach to education, promotion of talents, scientific-technical literacy

Uvod„I znanost i umjetnost imaju zajednički cilj, spoznati svijet,

razlikuju se samo u metodama koje pri tom koriste.“Školski udžbenik iz SAD

Termin „obrazovanje STEM“ znači podučavanje i učenje u oblasti prirodnih nauka, teh-nologije, inženjerstva i matematike (akronim STEM potiče od prva četiri slova engleskih riječi za navedene oblasti. (Kada bismo željeli prevesti ovaj akronim u kontekst našeg obra-zovnog sustava, možemo reći da obrazovanje STEM predstavlja obrazovanje u oblasti pri-rodnih nauka (u višim razredima su to mahom zasebni predmeti biologija, hemija, fizika, geografija), tehnike i informatičkih tehnologija (predmeti tehničko vaspitanje i informa-tika), te matematika. Obrazovanje STEM uključuje sve obrazovne aktivnosti tijekom svih razvojnih perioda, u formalnom ali i neformalnom smislu. Osnovna ideja pristupa STEM je da se umjesto fokusa na zasebne discipline, podučavanje različitih predmeta međusobno poveže i, ukoliko je moguće, integrira na osnovu veza baziranih na praktičnim primjena-ma. Centralni ciljevi STEM obrazovanja su:

a) podučavanje temeljne STEM kompetencije za razumijevanje elementarnih procesa u prirodi i tehnologiji i za procjenu socijalnog, ekonomskog i kulturnog napretka od znan-stvenih saznanja i tehničkih inovacija. Ova obrazovna misija ima za cilj educirati djecu i mlade, upoznati ih sa znanstveno tehničkim okruženjem i osnažiti ih za društvo u kojem su uspjesi povezani sa šansama i rizicima. Oni bi trebali biti osposobljeni da mogu kom-petentno procijeniti društvene promjene.

b) jedno rano i kontinuirano promicanje nadarenih mladih ljudi tako da se njihove sklonosti i sposobnosti mogu prepoznati u toku obrazovanja, a time se može odrediti i razvijati i njihova profesionalna karijera (poticanje talenata). Ova obrazovna misija ima za cilj osigurati programe podrške, kako bi se mladi telentirani ljudi za STEM područja i zanimanja pripremili i motivirali, što bi ih takođe potaknulo za nastavak karijere u tom području. Ova dva cilja pretpostavljaju različite metode STEM obrazovanja. Vrijednost obrazovanja za znanstvenu i tehničku kompetenciju leži na sadržini obrazovnog progra-ma koji se vezuje za promatranje životnog okruženja i jako se oslanja na prosuđivanje, dok obrazovanje koje potiče talente počiva na kontinuiranoj ponudi obrazovnog sadržaja unutar i izvan institucionalnog obrazovanja. Oba oblika STEM obrazovanja usidrena su u obrazovnim programima u isto vrijeme.2

2 Mitglieder der interdisziplinären Arbeitsgruppe; Stellungnahmen und Empfehlungen zur MINT-Bildung in Deutschland

182

Zbornik radova

Novija istraživanja - STEM obrazovanje u međunarodnoj usporedbiPrilikom predstavljanja rezultata napravljena je razlika između cilja za poticanje tale-

nata (čiji je sekundarni cilj pridobiti više mladih ljudi za obrazovanje u STEM područjima i zanimanjima) i razvoja znanstvene i tehničke kompetencije (sa sekundarnim ciljem, pro-micanje osnovnih vještina i sposobnosti prosuđivanja).

Tako je na primjer u Finskoj prema rezultatima Rose studije (Sjoeberg/Schreiner 2005) interes za tehnička zanimanja jako nizak u europskoj usporedbi, iako su postignuća učenika u toj zemlji jako visoka. Norveška i Danska, koje su uvele reformu STEM nastave, uspjele su prilično zainteresovati učenike za STEM područja ali još uvijek i kod njih postoji akutni nedostatak kvalificiranih radnika u većini STEM profesija.

Što se tiče znanstvene i tehničke kompetencije (OECD 2008, 2009 b.) u internacional-nom poređenju dobar položaj imaju one države koje su devedesetih godina na bazi novih saznanja i istraživanja u oblasti obrazovanja, uvele STEM obrazovanje kao reformu (Skan-dinavija, Istočna Europa). Reforma je uključivala uvođenje više samoodređenih dijelova lekcija, jačanje prakse i orijentacije na projekte, jaču usredočenost na nove oblike učenja (učenje temeljeno na istraživanju, kao i i interdisciplinarnu obuku kompetentnih predavača i nastavnog osoblja). Druge države, među njima i Njemačka, slijedile su strategiju postu-pnog uvođenja STEM programa u obrazovanje. Ove države su internacionalnoj usporedbi za znanstvene i tehničke oblasti bile ocijenjene kao manje uspješne. Francuska, Španija i Italija imaju slične probleme u vezi sa STEM obrazovanjem. U Velikoj Britaniji se mnogo investiralo u opće STEM obrazovanje kroz PUSH programe. Ipak to u usporednim rezul-tatima PISA ili OECD studije barem u odnosu ne kompetencije znanja ima nizak utjecaj. U vezi sa programom poticanja talenata rezultati su manje jasni. Uobičajeni OECD indi-katori, kao što su izdaci za obrazovanje (apsolutni ili po glavi stanovnika, udio bruto do-maćeg proizvoda (BDP), trajanje školovanja (ISCED indikatorski sustav) itd. ne pokazuju se kao odlučujuće veličine kada je riječ o pitanju učinkovitosti poticanja talenata u smislu atraktivnosti odabira STEM područja ili zanimanja. 3

Njemačka se u internacionalnoj usporedbi nalazi u srednjem rasponu kada se radi o povezanosti BDP i relativnih izdataka za obrazovanje. U apsolutnim brojevima ali takođe i troškovima za obrazovanje po glavi stanovnika Njemačka se nalazi na samom vrhu za područje Europe. Ipak broj diplomanata iz STEM područja obrazovanja do 2009. godine je stagnirao ili je bio u opadanju i tek sad ponovo polako raste. Koleracija između troško-va obrazovanja po glavi stanovnika i broja mladih koji se odlučuju za studiranje na STEM studijima ne postoji ni kod drugih europskih zemalja. Za uspjeh poticanja talenata su mnogo relevantniji demografski faktori, strukovni razlozi i prije svega stupanj dosegnute tehničko-znanstvene modernizacije.

U nekim državama (kao na primjer Francuska) može se vidjeti pad broja novih stude-nata i gotovo se može pripisati padu nataliteta. U drugim državama su ciklusi godpodar-skoga razvoja važni utjecajni čimbenici koji dovode do velikih fluktacija STEM stručnjaka nespremnost mladih da studiraju STEM predmete koje su procijenili kao izuzetno teške (na primjer USA, UK) važan utjecajni čimbenici su i kvote studenata po godini. U Skan-dinaviji su one veoma visoke (preko 70%) u Francuskoj i Velikoj Britaniji prema OECD-u

auf der Basis einer europäischen Vergleichsstudie, Berlin-Brandenburgische Akademie der Wissenschaften, 2012, str.14.3 Ibidem, str.19.

183


prosječne, dok su u Njemačkoj kao uostalom i u mnogim južnoevropskim državama i da-lje ispod prosjeka. Međutim, od posebne važnosti je da je u nekoj državi postavljen visok stupanj modernizacije i prosperitet. Što više modernizacije treba jedno društvo to je veća tendencija za znanstveno tehničkim zanimanjima i veća je atraktivnost za odabir ovih za-nimanja i građenje karijere u ovoj oblasti. U tom smislu pronalazimo više diplomanata na STEM sveučilištima u onim europskim zemljama u kojima potoji potreba za moderniza-cijom (poput Portugala ili većini istočnoevropskih zemalja).

Ovo vrijedi još i više za jako razvijene zemlje poput Kine, arapskih zemalja u kojima STEM zanimanja obećavaju mogućnost društvenog napredovanja. Ipak individualno po-ticanje talenata kao sredstvo za povećanje atraktivnosti STEM obrazovnih sustava nije ire-levantno. Dublje studije o individualnom životu i karijeri studenata i stručnjaka iz STEM područja pokazuju da su mnogi ljudi odabrali STEM programe jer su u obiteljima i u ško-li ili izvanškolskim aktivnostima ova područja intenzivno promicana. Poticanje talenata uvijek je uspješno ako je započeto rano, kontinuirano, nastavljeno i prilagođeno individu-alnim potrebama.4

STEM - sudbinsko pitanje za Europu„Znanstveno-tehnička zanimanja smatraju se jednostranim, dosadnim i prikladnim

samo za muškarce.“ Rezultat ovakvog mišljenja je ozbiljan nedostatak kvalificiranih ra-dnika, a ovo opet predstavlja pritisak za gospodarski rast u Europi. Iako STEM discipline (informatika, matematika, prirodne znanosti i tehnika) nude mladim ljudima atraktivne karijere ipak se mali broj odlučuje za obrazovanje u ovim oblastima. Da bi se riješio ovaj problem politika, gospodarstvo i znanost moraju više da se zalažu za promicanje STEM disciplina.

EURACTIV.de daje europski pregled i pokazuje što su preduzele pojedine zemlje. Europska unijaU Europi postoji nedostatak kvalificiranih radnika iz područja matematike, računar-

stva, prirodnih znanosti i tehnologije (STEM). Ovaj nedostatak ozbiljno prijeti gospodar-skom oporavku. Poduzetnici se boje da neće moći u potpunosti iskoristiti svoj potencijal rasta u nadolazećim godinama. Visokokvalificirani radnici iz južne Europe sve više traže posao u strukturalno jakim zemljama kao što su Njemačka, Švedska, Austrija i Švicar-ska. Kratkoročno to stvara dobitnu situaciju kako za zemlje podrijetla radne snage, tako za zemlje njihovog odredišta, jer se ovim neuravnoteženosti tržišta rada mogu smanjiti. Međutim, u srednjovječnom i dugoročnom razdoblju kvalificirani radnici će trebati svojim zemljama. Nedostatak inženjera i znanstvenika dovest će do smanjenja produktivnosti i pada tržišnog udjela. STEM discipline su materijali na kojim je velikim dijelom suvreme-no društvo izgrađeno. Infrastruktura, zdravstveni sustav, a velika većina proizvoda koje svakodnevno uzimamo zdravo za gotovo ne bi bila moguća bez tehnološkog razvoja. Novi izazovi kao što su klimatske promjene i starenje stanovništva traže nova rješenja temeljena na rezultatima tehnološkog razvoja.5

4 Deutsche Akademie der Technikwissenschaften (Acatech)/ VDI (2009): Ergebnisbericht Nachwuchsbarometer Technikwissenschaften. München, Düsseldorf.

5 EURAKTIV.de; MINT – Schicksalsfrage für Europa<19.08.2018>

184

Zbornik radova

Primijenjene strategije u međunarodnoj usporedbi Iz mnogobrojnih OECD studija i znanstvenih istraživanja mogu se izdvojiti četiri stra-

tegije za ispunjavanje nacionalnih potreba za radnom snagom iz STEM područja.

Zapošljavanje inozemnih stručnjakaOva strategija oslanja se na zapošljavanje vanjskih stručnjaka. Pretpostavlja se da je ze-

mlja koja se oslanja na ovu strategiju atraktivna potencijalnim inozemnim stručnjacima. Uz to potrebno je da postoji i ekonomski poticaj za plaću i radne i životne uvjete. Opće pravilo je da zemlje koje puno ulažu u obrazovanje po glavi stanovnika takođe su uspješne i u privlačenju stranih kvalificiranih radnika. Ovu strategiju slijede prije svega USA i Velika Britanija, dijelom i Francuska. Zemlje sa engleskim govornim područjem su u ovoj strate-giji uspješnije od drugih zbog njihove jezičke prednosti. Strategiju promicanja imigracije stručnjaka iz inozemstva, moguće je kontrolirati samo u ograničenoj mjeri. Jezičke barijere i povjesno razvijene veze između migracije i zemlje domaćina (na primjer kolonijalni status ili britanski Commonwealth) često su odlučujuće strukturne značajke koje imaju utjecati na migraciju stručnjaka. Osim toga, studijski programi su veoma usko stručno određeni i omogućuju samo u malom stupnju interprofesionalni napredak u karijeri.

Usaglašavanje obrazovnog sustava i tržiste rada, kao i umrežavanje izvannastavnih programa i školskog obrazovanja Ova strategija uključuje pokušaj, da se kroz izdiferencirane i sa praksom povezane

obrazovne ponude privuče što veći broj mladih talenata u STEM području. Sustav obra-zovanja je u ovom slučaju orijentiran na praksu. Studij i izbor karijere su usko povezani, interdisciplinarne komponente manje su izražene. Preduvjeti za ovo su rano prepoznavanje i promicanje talenata i podrška mladim ljudima od škole do započinjanja poslovne karijere.Već u školi postoji intenzivna orijentacija za određeno zanimanje. Ovaj model se uglavnom koristi u Nizozemskoj, a dijelom u Njemačkoj i Francuskoj. Ovo djelomično nadoknađuje nedostatak u STEM obrazovanju u školama. Ponude izvan školskih programa uglavnom služe promicanju talenata, a to rezultuje uspješnim zapošljavanjem stručnjaka.

Aktivna i otvorena suradnja i komunikacija sa znanošću (PUSH)Ova strategija se koncentrira na vezu STEM obrazovanja u cilju poboljšanja znanstve-

nih saznanja kod stanovništva. U centru ove strategije stoji program ,,Public understand of sience and humanites“ PUSH. Provodi se paralelno sa drugim strategijama. Strategija ponude diferenciranog obrazovanja u kombinaciji sa specijalnim PUSH ponudama daje dobre rezultate kad je u pitanju poboljšanje kompetencija u znanosti i tehnici. Ali ova stra-tegija malo doprinosi promicanju talenata i povećanju interesovanja za studiranje u STEM područjima čak i zemlje sa veoma izraženom PUSH kulturom poput SAD i Velike Britanije pate od nedostatka kvalificiranih radnika i opada interesovanje za STEM zanimanja. U dr-žavama u kojima se PUSH koncept preuzeo kasnije, ali se aktuelno stanje STEM pristupa u učenju ranije primijenilo mjerljiv je napredak u vezi sa kompetencijama za znanost i teh-niku. Ovo je slučaj koji se vezuje za Finsku, Švedsku i Norvešku. Ipak, udio studenata koji studiraju u STEM područjima sličan je udjelu u Njemačkoj i Francuskoj. Dakle, sve aktiv-nosti ostaju neučinkovite ako nisu kontinuirane, promovirane na vrijeme i produbljivane.

185


Izgledi za uspjeh strategijaNijedna od četiri strategije nije prikladna sama. Da bi se ispunila oba cilja STEM obra-

zovanja prikladnije je kombinovanje više strategija. Najvažnija saznanja koja su dobijena iz mnogih studija u različitim zemljama su da jednostavni i pojedinačni postupci neće do-vesti dobrom rješenju. Ovo je frustrirajuće za sve one koji žele sa velikim inicijativama i programima uvesti STEM u obrazovanje. No znanstveno provedene procjene jasno govore da samo uz pomoć sustavne kombinacije mnogih reformi i mjera može se postići željeni cilj. Ono što je potrebno je:

• uska integracija školskih i izvanškolskih inicijativa, integrirana i umrežena ponuda STEM obrazovanja,

• rano započeto i kontinuirano STEM obrazovanje od vrtića do sveučilišnog stupnja,• metoda ,,učenja temeljenog na istraživanju“ primjerena uzrastu učenika, a koja po-

čiva na podučavanju iz STEM oblasti,• paralelna i komplementarna aktivnost na promicanju općeg znanja o znanosti i teh-

nologiji i individualni razvoj talenata (sa posebnim naglaskom na mlade ljude i žene), • živ i društveno učinkovit diskurs o mogućnostima, rizicima i uspjesima znanosti i

tehnike za privredu društvo i kulturu.

Općenito važi što je veći udio STEM predmeta u školskom kurikulumu u cjelini, što se više pažnje poklanja različitim načinima podučavanja; što se više primjenjuje metoda ,,učenja zasnovanog na istraživanju“ to će istodobno povećati opće kompetencije u zna-nosti i tehnici i rezultiraće većim udjelom studenata u odgovarajućim STEM područjima.6

ZaključakUsporedba obrazovnih sustava u Evropi pokazuje da nisu strukturne i formalne razlike

presudne za uspješno provođenje STEM obrazovanja nego mnogo više didaktički pristupi i kontinuitet provedbe. Skandinavske zemlje koje su veoma uspješne u PISA testiranju po-činju veoma rano sa uvođenjem znanja u tehnologiji, obrazuju nastavnike za ovu oblast, obraćaju pozornost na radnu ravnopravnost i poseban naglasak stavljaju na praktično ori-jentirano učenje i učenje vezano uz projekat. Važno je napomenuti da didaktički pristup koji se temelji na projektnim, autonomnim i kooperativnim metodama učenja statistički gledano ima najveći uticaj na pojedinačni izbor STEM predmeta koji se želi izučavati. Inve-stiranje u didaktiku i moderne metode izučavanja u ovoj oblasti u svakom slučaju se isplati i donosi mnogo prednosti. Kao drugi faktor uspjeha prisutnosti STEM tematike u svim predmetima povezano je sa mogućnošću da se pored predmeta prirodnih znanosti takođe uvede i jedan tehnički ili da se ponudi jedno težište ,,Tehnike“ za izučavanje.

LITERATURA 1. Deutsche Akademie der Technikwissenschaften (Acatech)/ VDI (2009): Ergebnisbericht Nach-

wuchsbarometer Technikwissenschaften. München, Düsseldorf.2. EURAKTIV.de; MINT – Schicksalsfrage für Europa

6 Vgl. Hiller 2010, Deutsche Akademie der Technikwissenschaften (Acatech) 2011, 2009, Hiller/ Pfenning/Renn 2008.

186

Zbornik radova

3. 3.Hiller, S./Pfenning, U./Renn, O. (2008): Ergebnisbericht zur wissenschaftlichen Evaluation des IdeenParks 2008. Universität Stuttgart/ThyssenKrupp-AG Düsseldorf. Stuttgart, Düsseldorf.

4. 4.Mitglieder der interdisziplinären Arbeitsgruppe; Stellungnahmen und Empfehlungen zur MINT-Bildung in Deutschland auf der Basis einer europäischen Vergleichsstudie, Berlin-Bran-denburgische Akademie der Wissenschaften, 2012, str.14.

5. OECD (2008b): Higher Education to 2030. Vol. I. Demography. Paris. 6. OECD (2008c): Education at a Glance.7. OECD Indicators. Paris. OECD (2009a): Creating Effective Teaching and Learning Enviro-

nments. First Results from TALIS. Paris. 8. OECD (2009b): Evaluating and Rewarding the Quality of Teachers. International Practices. Paris. 9. OECD (2009c): Education Today – The OECD Perspective. Paris. 10. OECD (2010a): Education at a Glance. The OECD Indicators. Paris. 11. OECD (2010b): Recognising Non-Formal and Informal Learning. Paris. OECD (2010c): Closing

the Gap for Immigrant Students. Paris

187


OPERATIVNI RIZIK KAO POSLJEDICA DIGITALIZACIJE BANKARSKIH POSLOVA

Zorana Agić, Svetlana Dušanić Gačić 1

SažetakTradicionalni bankarski rizici, prvenstveno tržišni i kreditni rizik, bili su osnovna prijetnja poslovanju banaka. Modernizacija, odnosno digitalizacija bankarskog poslovanja, povećala je izloženost banaka rizicima koji nisu ni tržišni, a ni kreditni. Riječ je o operativnim rizicima, koji u bankarstvu nisu novi, ali im se u posljednje vrijeme počela posvećivati značajnija pažnja. Operativni rizici direktno utiču na finansijski rezultat banaka, a na njih utiču ljudski i tehnički faktori, procesne radnje i informacione tehnologije. U radu je dat pregled bankarskih rizika, a posebna pažnja posvećena je upravo operativnim rizicima i upravljanju ovom vrstom rizika.

Ključne riječi: rizik, bankarsko poslovanje, operativni rizik, upravljanje rizikom

AbstractTraditional banking risks, primarily market and credit risk, were the main threat to the opera-tions of banks. Modernization, or digitalization of banking operations, increased the exposure of banks to risks that are neither market nor credit. These are operational risks, which are not new in banking, but more attention has been paid to them recently. Operational risks directly affect the financial result of banks, and are influenced by human and technical factors, process actions and information technologies. The paper presents an overview of banking risks, and special attention is paid specifically to operational risks and management of this type of risk.

Keywords: risk, banking business, operational risk, risk management

UVODRizik je pratilac svake bankarske aktivnosti, tako da ni neutralni bankarski poslovi nisu

bez rizika. Osvajanjem novih instrumenata, tehnika i strategija, novih bankarskih proizvo-da i finansijskih derivata, lista rizika se neprestalno širi. Globalizacija finansijskih usluga, zajedno sa rastućim nivoom finansijske tehnologije, čine bankarske aktivnosti mnogo ri-zičnijim. Pored finansijskih, banke su izložene i nefinansijskim rizicima, a jedan od njih je i operativni. Operativni rizici nastaju iz poslovnog procesa, zbog grešaka koje u tom procesu čini čovjek, sistemskih propusta, neadekvatnih procedura, nedovoljno obuhvatne i konzistentne kontrolne funkcije, ali i eksternih faktora.

1 dr Zorana Agić, doc. dr Svetlana Dušanić – Gačić, Visoka škola „Banja Luka College“, Banja Luka, e-mail: [email protected], [email protected]

Pregledni radUDK 005.334:336.7]:004.932DOI 10.7251/BLCMES1801187ACOBISS.RS-ID 7634200

188

Zbornik radova

Predmet istraživanja rada je da se analiziraju savremena teorijska dostugnuća upra-vljanja rizika u bankarstvu, sa posebnim osvrtom na operativni rizik. Sagledavanjem svih faktora koji utiču na pojavu operativnih rizika mogu se preduzeti konkretne mjere za upra-vljanje ovom vrstom rizika, kako bi se izbjegli gubici u poslovanju banaka, a samim tim i bankarskog i finanijskog sistema zemlje.

Rizici u bankarskom poslovanjuU savremenim uslovima života, svaka ljudska aktivnost praćena je rizikom, tako da je

rizik sastavni dio života. Iako postoji više različitih definicija rizika, sve one imaju dva zaje-dnička elementa, a oni se odnose na neodređenost ishoda i gubitak kao jedan od mogućih ishoda. I banke se u svom poslovanju susreću sa velikim brojem rizika, koji mogu dovesti u pitanje njihove pojedinačne poslove, a samim tim uticati i na cjelokupno poslovanje. Važno je napomenuti da se rizik, bez obzira na to o kojoj vrsti je riječ, iskazuje u novčanom obliku.

Glavni zadatak banaka ogleda se u upravljanju rizicima, a ne u njihovom izbjegavanju. Vunjak ističe da je „upravljati rizikom banke moguće jedino u uslovima napuštanja tradi-cionalnog koncepta poslovanja banaka i preuzimanjem savremenog koncepta upravljanja aktivom i pasivom banke“ (Vunjak, 2008, str. 368). Osnovno polazište ovog koncepta jeste kratkoročno upravljanje ukupnom strukturom aktive i pasive banke. U savremenim uslovi-ma, banke mogu svoj bilansni potencijal mijenjati u kratkom roku, brzom promjenom ak-tive (kupovinom i prodajom) i brzom promjenom pasive (promjenom izvora finansiranja).

U literaturi postoji više definicija rizika kojima su banke izložene, a neka od brojnih određenja rizika su:

• vjerovatnoća gubitka ili izloženost gubitku, • mogućnost ili šanse za nastanak gubitka,• opasnost koja može prouzrokovati gubitak, • opasni poduhvati ili uslovi koji povećavaju vjerovatnoću učestalosti gubitaka, • imovina ili osoba izložena gubitku, • odstupanja od stvarnih gubitaka,• mogućnost da stvarni gubici odstupaju od očekivanih,psihološka neizvjesnost u odnosu na gubitak (Risk Management Glossary, 1985, str.

66).

Kao što je već rečeno, zbog raznovrsnosti i složenosti bankarskih poslova, u literaturi se mogu naći brojne klasifikacije i vrste bankarskih rizika. Njihova podjela nije jednostavna, a Greuning i Brajović Bratanović ih dijele u četiri osnovne kategorije:

• finansijski (obuhvataju dvije vrste rizika: osnovni rizici – uključujući rizik likvidnosti, solventnosti i kreditni rizik – mogu rezultirati gubitkom za banku ako se njome ne upravlja primjereno i špekulativni rizik – kamatni, devizni i cjenovni rizici),

• operativni (vezani su za ukupnu organizaciju banke i funkcionisanje unutrašnjeg sis-tema uključujući informacione i ostale tehnologije, usklađenost bankarskih politika i procedura, mjere zaštite od grešaka u poslovanju i prevara),

• poslovni (vezani su za bankarsko poslovno okruženje, uključujući makroekonomske i političke činioce, zakonsko okruženje i ukupnu infrastrukturu finansijskog sistema i platnog prometa),

189


rizik događaja (uključuje sve tipove vanjskih rizika koji, ukoliko se materijalizuju, mogu narušiti bankarsko poslovanje ili pogoršati finansijsku stabilnost i adekvatnost kapitala) (Greuning & Brajović Bratanović, 2006, str. 3 - 4).

Bruhn navodi da „rizik predstavlja svaku neizvjesnu situaciju u poslovanju banaka, od-nosno vjerovatnoću gubitka (smanjenja dobitka) nastalu kao rezultat dejstva neizvjesnih događaja u poslovanju banaka“ (Bruhn, 1996, str. 121). Svaki bankarski posao praćen je rizikom, a modernizacijom poslovanja lista rizika se konstantno širi. Upravljanje rizikom (risk management) je disciplina novijeg datuma, koja se razvila iz djelatnosti osiguranja i koja obuhvata identifikovanje, mjerenje i procjenu rizika s ciljem minimiziranja negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke. Svaka banka treba da ima posebnu organiza-cionu jedinicu koja će upravljati rizicima. Upravljanje rizicima treba da bude usklađeno sa veličinom, organizacionom strukturom, obimom aktivnosti i poslovima koje banka oba-vlja. Upravljanje rizikom je dinamičan proces i centralni je dio strateškog i korporativnog upravljanja svakog privrednog subjekta.

Vrste rizika u bankarskom poslovanjuKao što je već rečeno, svaka bankarska aktivnost praćena je rizicima koje je nemo-

guće izbjeći, a blagovremene i pouzdane informacije o kvalitetu i kvantitetu rizika mogu pomoći prilikom identifikovanja, mjerenja i upravljanja rizicima. Faktori koji su od pre-sudnog uticaja na rizik poslovanja banaka u savremenim uslovima su: rizik tehnologije, rizik promjene propisa, rizik kamatne stope, rizik korisnika i rizik adekvatnosti kapitala (Barjaktarović, 2009, str. 7).

Bankarski rizici mogu se podijeliti na više načina, pa se, u skladu sa tim, u literaturi može naći više podjela rizika. Po jednoj podjeli, svi rizici se mogu svrstati u dvije grupe: finansijski rizici (dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik, rizik likvidnosti i devi-zni rizik) i poslovni rizici (kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik, operativni rizik, kadrovski rizik, robni rizik i rizik vezan za finansijske proizvode) (Petrović, 2000, str. 24). Prema drugoj podjeli, odnosno po transakcionom principu, rizici se mogu podijeliti na rizik plasiranja, rizik trgovanja i bilansni rizik (Barjaktarović, 2009, str. 7). Dalje, po po-stanku, rizici se mogu podijeliti na kreditni rizik, kamatni rizik, tržišni rizik, rizik promjene položaja banke i njenog međunarodnog rangiranja, a s obzirom na posljedice koje mogu prouzrokovati, rizici se mogu podijeliti na dohodovni rizik, rizik kapitala i rizik sredstava (Jović, 2008, str. 47).

Prema identifikaciji i interpretaciji Bazelskog komiteta za bankarsku superviziju, ključni rizici sa kojima se banke suočavaju su:

• kreditni rizik,• rizik zemlje i rizik transfera,• tržišni rizik,• rizik kamatne stope, • rizik likvidnosti,• operativni rizik,• zakonski rizik i rizik reputacije,valutni rizik (Consulting Barents Group, 2003, str. 26 - 28).

190

Zbornik radova

U radu pažnja je posvećena samo operativnom riziku, koji je direktna posljedica mo-dernizacije bankarskog poslovanja. Neadekvatno upravljanje operativnim rizikom može se negativno odraziti na cjelokupno poslovanje banke.

Operativni rizik Ne tako davno, tradicionalni bankarski rizici su bili glavna prijetnja poslovanju bana-

ka, ali globalizacija, informacione tehnologije, povećana konkurencija i porast elektronske trgovine značajno su povećali izloženost banaka rizicima koji nisu ni tržišni, a ni kreditni. Riječ je o operativnim rizicima, koji i nisu novi u bankarskom poslovanju, ali im se tek od nedavno posvećuje veća pažnja. Sa razvojem informacionih tehnologija povećao se i ope-rativni rizik, tako da bi on u budućnosti mogao biti najučestaliji bankarski rizik.

Bazelski komitet za superviziju banaka definiše operativni rizik kao „rizik gubitaka koji nastaju zbog neadekvatnih procedura i neuspjelih internih procesa, ljudskog faktora, sistemskih ili eksternih događaja (BIS, 2006). Navedena definicija uključuje pravni rizik, ali isključuje strateški i reputacioni rizik. Levine i Hoffmann navode da se „operativni rizik odnosi na mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke koji su posljedica propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih internih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima, kao i usljed nepredvidivih eksternih događaja“ (Levine & Hoffmann, 2000, str. 28). Jović smatra da su operativni rizici u stvari „rizici personalnog karaktera, ali i rizici propusta u funkcionisanju i kvarova u informacionom sistemu, kao i rizici od mogućih elementarnih i drugih šteta kao što su poplave, požari, provale i pljačke usljed neadekvatnih sistema zaštite“ (Jović, 2008, str. 56).

Na osnovu navedenih definicija može se konstatovati da operativni rizici nastaju kao posljedica prevare, radnih navika i sigurnosti na radnom mjestu, ali i zbog postupaka koji su vezani za klijente, proizvode i poslovne aktivnosti. Postoji mnogo faktora koji utiču na operativni rizik, a Bessis ih dijeli na:

• ljudski faktor, • procesne radnje, • tehnički faktor,informaciona tehnologija (Bessis, 2002, str. 20 - 21).

Ukoliko je operativni rizik posljedica ljudskog faktora, riječ je o greškama koje nastaju zbog nedovoljno iskustva, neadekvatne obuke, nediscipline kod poštovanja ustanovljenih politika i procedura, kao i zbog sklonosti prevarama, odnosno neetičnom ponašanju. Uko-liko su procesne radnje uzročnici operativnog rizika, tada je najčešće riječ o neadekvatnom izvještavanju i odlučivanju u banci, neadekvatnoj obradi ili kontroli procesa u banci, pa čak i lošoj organizacionoj strukturi. Ako je tehnički faktor uzrok rizika, najčešće je riječ o greškama koje nastaju zbog odsustva adekvatnih alata za mjerenje rizika. Operativni rizik može nastati i zbog informacionih tehnologija, u slučaju da banka ne posjeduje adekvatan i pouzdan informacioni sistem.

Upravljanje bankarskim rizicimaUpravljanje rizicima je koncept novijeg datuma koji se razvio iz djelatnosti osiguranja,

a danas predstavlja centralni dio strateškog menadžmenta i korporativnog upravljanja ba-

191


naka. Banke se suočavaju sa sve većom konkurencijom i nestabilnim uslovima poslovnog ambijenta, tako da moraju da prate, mjere i kontrolišu rizike kako bi opstale na tržištu.

Banke treba da imaju posebnu organizacionu jedinicu koja će, pomoću propisanih procedura, identifikovati, mjeriti i upravljati rizicima. Rizici sa kojima se suočavaju banke ne mogu se izbjeći, ali se njima mora upravljati i svesti ih na najmanju moguću mjeru, jer oni mogu ugroziti cjelokupno poslovanje banke.

Hadžić navodi da se „upravljanje rizikom, u najužem smislu, definiše kao bančina funk-cija kupovine osiguranja, a u širem smislu, kao procjena, kontrola i finansiranje izloženosti gubicima“ (Hadžić, 2009, str. 406). I resursi banke izloženi su nekoj vrsti rizika, pa je u in-teresu banke da njima upravlja i svede ih na minimum. Upravljanje rizicima omogućava da se sagledaju dobre i loše strane svih faktora koji mogu uticati na banku i da se ona zaštiti od neprihvatljivih gubitaka. Upravljanjem rizicima se sa jedne strane povećava vjerovatnoća uspjeha, dok se sa druge strane smanjuje vjerovatnoća neuspjeha i neizvjesnost u vezi sa postizanjem opštih ciljeva banke.

Univerzalni model za upravljanje rizicima ne postoji, tako da svaka banka treba da mo-delira svoj okvir za upravljanje rizicima koji zaposlene treba da orijentiše prema bitnim ciljevima procesa. U strategiji upravljanja rizicima, koja je sastavni dio cjelokupne strategije upravljanja bankom, definisani su osnovni ciljevi i principi za upravljanje pojedinačnim rizicima koji mogu ugroziti poslovanje banke.

Banke su izložene čitavom spektru rizika koji se dijele u četiri kategorije: finansijski, operativni, poslovni i rizik događaja. Svaka od ovih kategorija ima više vrsta rizika koji predstavljaju opasnost i čije posljedice mogu biti katastrofalne za banku.

Banka sopstvenim aktima propisuje procedure za identifikaciju, mjerenje, procjenu i upravljanje rizicima. Ti akti sadrže:

• odredbe kojima se obezbjeđuje funkcionalna i organizaciona odvojenost aktivnosti upravljanja rizicima i redovnih poslovnih aktivnosti,

• procedure za identifikaciju, mjerenje i procjenu rizika, • procedure za upravljanje rizicima, • procedure kojima se obezbjeđuje kontrola i dosljedna primjena svih unutrašnjih pro-

cedura banke za upravljanje rizicima, procedure za redovno izvještavanje organa banke i regulatornih tijela (Hadžić, 2009,

str. 408).

Ipak, Barjaktarović smatra da su „ključni resursi za implementaciju procesa upravljanja rizikom zaposleni, odnosno njihova svijest o riziku i obučenost da upravljaju njime“ (Barj-aktarović, 2009, str. 47). Pored zaposlenih, važan je i proces budžetiranja koji predstavlja izdvajanje novčanih sredstava za pokrivanje rizika poslovanja banaka.

Proces upravljanja rizicima sastoji se od četiri faze i to:• identifikacija rizika, • procjena i mjerenje rizika, • monitoring (praćenje) rizika i izvještavanje organa banke i regulatornih tijela, kreiranje kontrolnog okvira unutar banke (Gregurek & Vidaković, 2013, str. 339).

Navedene faze procesa upravljanja rizicima prikazane su na slici (slika 1).

192

Zbornik radova

identifikacija

izvještavanje

praćenje mjerenje

procjena

Slika 1: Faze procesa upravljanja rizikom

Izvor: (Gregurek & Vidaković, 2013, str. 339)

Prva faza procesa upravljanja rizicima je identifikacija rizičnih događaja (potencijalnih i realizovanih) i njihovo pohranjivanje u interne baze podataka o gubicima i ključnim po-kazateljima rizika. Riječ je o izuzetno složenom procesu i veoma je važno da banke ima-ju jasno definisane i odobrene procedure za unos podataka, koje moraju biti provjerene i odobrene.

Druga faza procesa upravljanja rizicima je samoprocjenjivanje koje predstavlja kvali-tativnu ocjenu izloženosti banke rizicima, uspješnosti njene interne kontrolne funkcije i efikasnosti u praćenju rizika i procjenu potencijalnih slabosti u odnosu na definisane ci-ljeve, kao i mjere koje bi trebalo preduzeti. Sastavni dio druge faze je i mjerenje izloženosti rizicima. Ono predstavlja kvantitativnu ocjenu izloženosti koja je osnova za izračunavanje kapitalnih troškova, kao i protivteže izloženosti i zaštita od rizika.

Sljedeća faza je faza izvještavanja koja je veoma važna u ovom procesu, a razlikuje se regularno izvještavanje (kontinuiran proces o izloženosti banke rizicima, onim nivoima u banci koji su ovlašćeni da donose odluke) i ad hoc izvještavanje od strane tijela zaduženih za monitoring (nadzorni odbor, interna revizija) u situacijama kada se realizuju događaji koji značajno mijenjaju rizičnu poziciju i profil banke.

Posljednja faza ovog procesa je interna kontrola koja je nužno sadržana u organizaci-onim dijelovima banke koji pripadaju internoj reviziji, internoj kontroli na nivou najvišeg nivoa upravljačke strukture banke i organizacionoj jedinici koja je u nadležnosti odjeljenja za usklađenost poslovanja banke.

Upravljanje operativnim rizikomMjerenje operativnog rizika u banci podrazumijeva ocjenu vjerovatnoće da li će se

desiti nepoželjna situacija u banci ili trošak koji prati rizik. Upravo zbog toga, potrebno je ocijeniti i pratiti vjerovatnoću operativnog rizika i predvidjeti troškove, kako ne bi došlo do većih gubitaka u poslovanju banke.

Sa ciljem smanjenja izloženosti i ublažavanja posljedica od operativnog rizika, banke preduzimaju niz mjera i aktivnosti kao što su:

• donošenje kodeksa poslovnog ponašanja za zaposlene, • uspostavljanje adekvatnog sistema interne kontrole, • unapređenje sistema interne revizije u banci, • formiranje integrisanog informacionog sistema, • fizičko i tehničko obezbjeđivanje prostorija,

193


• donošenje pravilnika o čuvanju i raspolaganju dokumentacijom i poslovnoj tajni, • izrada dnevnih sigurnosnih kopija elektronskih podataka o računovodstvenim pro-

mjenama, monitoring: periodično revidiranje cjelokupnog procesa upravljanja operativnim rizi-

cima i njegovo konstantno usavršavanje (Đoković, 2008).

Praktična iskustva pokazuju da mjerenje operativnog rizika u banci nije nimalo je-dnostavno, jer je neophodno prethodno klasifikovati događaje i objediniti sve prikupljene podatke u vezi sa rizikom. Bez obzira na teškoće koje postoje, neophodno je procjenjivati operativne rizike, kako bi se izbjegli direktni i indirektni gubici koji proističu iz neadekva-tnih ili pogrešnih internih procesa, ili po osnovu eksternih događaja.

ZAKLJUČAKDigitalizacija bankarskog poslovanja proširila je spektar rizika kojima su banke izlože-

ne, tako da pored kreditnog i tržišnog, na značaju dobijaju i druge vrste rizika, a posebno operativni rizici. Bazelski komitet za superviziju banaka je prepoznao važnost upravljanja operativnim rizikom koji predstavlja rizik gubitka koji je rezultat neadekvatnih ili pogre-šnih internih procesa, ljudi, sistema ili eksternih događaja. Iako je ova vrsta rizika uvijek prijetila poslovanju, u bankama mu se nije posvećivala značajna pažnja. Savremeni način poslovanja uslovio je i ozbiljnije bavljenje operativnim rizikom, za koji se, posljednjih go-dina, kaže da je drugi po značaju.

Danas, operativni rizik se ne može izbjeći, a da bi se banke zaštitile od negativnih po-sljedica ovog rizika, neophodno je da njim uspješno upravljaju. Drugim riječima, banke treba da razvijaju efikasne okvire za upravljanje operativnim rizikom. Faktor koji može ote-žati put ka ostvarenju ovog cilja je činjenica da je riječ o riziku koji je slabo poznat domaćoj bankarskoj indistriji, tako da je neophodno vrijeme za edukaciju zaposlenih u smislu svjesti o postojanju operativnog rizika, ali i dodatne edukacije na planu podizanja kultura ponaša-nja na svim nivoima u banci. Edukovano bankarsko osoblje biće sposobno da identifikuje, mjeri i kontroliše operativne rizike, te na taj način izbjegne gubitke, što će se pozitivno od-raziti na cjelokupno poslovanje pojedinačne banke, ali i bankarskog i finansijskog sistema.

LITERATURA1. Barjaktarović, L.: Upravljanje rizikom, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.2. Basel Committee on Banking Supervision: Principales for the Management and Superision of

Interest Rate, 2003.3. Basel Committee on Banking Supervision: International Convergence of Capital Measurement and

Capital Standards, A revised Framework, Comprehensive Version, Bank for International Settle-ments, 2006., dostupno na: www.bis.org

4. Bessis, J.: Risk Management in Banking, John Weley & Sons, Inc., New York, 2002.5. BIS: Basel II: International Convergence of Capital Measurement and Capital Standards: A Revi-

sed Framework – Comprehensive Version, Basel Committee on Banking Supervision, Basel, 2006., dostupno na: http://www.bis.org/publ/bcbs118.pdf

6. Bruhn, M.: Qualitatsmanagement for Dienstleistungen Grundlagen, Konzepte, Methoden, Berlin, Heidelberg, New York, 1996.

194

Zbornik radova

7. Đoković, N.: Operativni rizici u bankarskom poslovanju: vjerovatnoća ostvarivanja gubitaka, Ma-gazin Cgekonomist, br.10, CG Ekonomist, Podgorica, 2008., dostupno na: http://cgekonomist.com/?broj=10&clanak=509

8. Gregurek, M., Vidaković, N.: Bankarsko poslovanje, Visoko učilište Effectus – visoka škola za financije i pravo, Zagreb, 2013.

9. Greuning, H., Brajović Bratanović, S.: Analiza i upravljanje bankovnim rizicima, Mate, Zagreb, 2006.

10. Hadžić, M.: Bankarstvo, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.11. Jović, Z.: Menadžment finansijskih institucija, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.12. Levine, M., Hoffmann, D.G.: Enriching the Universe of Operational Risk Data: Getting Started on

Risk Profiling, Operational Risk, 2000.13. Petrović, P.: Menadžment rizicima na tržištu kapitala, Institut ekonomskih nauka, Beograd, 2000.14. Risk Management Glossary, Risk and Insurance Management Society, New York, 1985.15. Vunjak, N.; Finansijski menadžment – poslovne finansije, Ekonomski fakultet, Subotica, 2008.

195


UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA U ZDRAVSTVENIM ORGANIZACIJAMA, SA

PERSPEKTIVAMA RAZVOJA

Jelena Krstić Ranđić, Žarko Rađenović, Ivana Zdravković1

SažetakUspostavljanje adekvatnog informacionog sistema u zdravstvenim organizacijama, koji pose-duje sve upravljačke alate, moguće je pod uslovom da se izvrši potpuna dekompozicija sistema i izvrši sagledavanje tokova podataka, kao i analiziranje trenutnih performansi svih ključnih tačaka u sistemu koji utiču na tok podataka i efikasno upravljanje zdravstvenim organiza-cijama. Zahtev da se svi poslovno značajni sistemi objedine u jedan integralni sistem koji bi uključivao i sistem za upravljanje, ukazuje na potrebu kreiranja jedinstvenog sistema koji bi modularnošću omogućio skalabilnost i traženu jedinstvenost ili u većini slučajeva hibridne sis-teme, koji koriste neki vid međusobne povezanosti u okviru integralnog informacionog sistema sa zajedničkim konceptom upravljanja. Upravo će upravljanje informacionim sistemima biti predmet izučavanja u ovom radu.

Ključne reči: upravljanje, informacioni sistemi, zdravstvo, organizacije

AbstractEstablishing an adequate information system in healthcare organizations, which has all the control tools, it is possible, under the condition that a complete decomposition of the system is carried out and an overview of flow data, as well as an analysis of the current performance of all key points in the system affecting data flow and efficient management of health organizations. The requirement that all commercially important systems be integrated into an integral system that includes a management system points to the need to create unique systems that would al-low modularity to provide scalability and required uniqueness or in most cases hybrid systems that use some kind of connectivity within an integrated information system with a common concept management. Information systems management will be the subject of study in this paper

Keywords: management, information systems, health, organisations

UVODInternet kao savremeno sredstvo komunikacije omogućava primenu moderne informa-

cijske tehnologije u svim sferama društva. Zdravstveni informacioni sistemi kao perspek-tivna oblast za primenu tehnoloških i medicinskih dostignuća svoju potpunu svrsishodnost nakon implementacije u zdravstvenu ustanovu mogu ostvariti jedino kontinuiranom na-1 Doc. dr Jelena Krstić Ranđić, Dr Žarko Rađenović, MSc Ivana Zdravković, Visoka poslovna škola strukovnih studija

Leskovac, Srbija, http://www.vsstle.edu.rs/

Pregledni radUDK 007:[614.2:004.932DOI 10.7251/BLCMES1801195KCOBISS.RS-ID 7634200

196

Zbornik radova

dogradnjom svojih funkcija u sferi upravljanja. Ova nadogradnja funkcija, uz poštovanje perspektiva razvoja, podrazumeva stvaranje takvog koncepta upravljanja virtuelnim ele-ktronskim zdravstvom, koje će imati maksimalnu responzivnost na potrebe pacijenata u realnom vremenu. Sve ovo praćeno je smanjenjem troškova administracije, medicinske opreme i medikamenata, logističkih troškova, troškova izvršenja intervencije, kao i po-stoperativnih odnosno postdijagnostičkih i terapijskih troškova. Shodno tome, inovacije u elektronskom zdravstvu, odnosno zdravstvenim informacionim sistemima, su ključno rešenje kada je u pitanju kreiranje prethodnog koncepta.

Razvojne perspektive zdravstvenih informacionih sistema, spomenute u prethodnom delu, teže pre svega ka standardizaciji zdravstvenih informacionih sistema u onim segmen-tima koji su isti kod svih zdravstvenih ustanova na svim nivoima upravljanja. Na ovaj na-čin kreiraju se zdravstveni informacioni sistemi koji su visoko prilagodljivi svim tipovima zdravstvenih organizacija, s obzirom na to da je svima njima zajedničko pružanje zdra-vstvenih usluga. Tako bi u budućnosti došlo do integracije svih zdravstvenih ustanova, ne samo na lokalnom nivou, nego i u međunarodnim razmerama, s obzirom na to da se mnoge intervencije kod pacijenata obavljaju u inostranim zdravstvenim ustanovama. Ola-kšanim prenosom informacija postiže se troškovna optimizacija procesa naročito o pitanju bespotrebnih procedura, što znači da upravljanje elektronskim zdravstvom teži ka potpunoj eliminaciji papirne dokumentacije. Kako bi se ostvarili ovi ciljevi neophodno je konstantno ažurirati zdravstveni informacioni sistem, kako bi u perspektivi mogao da prati trendove u razvoju medicine i tehnologije, paralelno sa trendovima u upravljanju.

Karakteristike i specifičnosti zdravstvenih informacionih sistemaKarakteristike zdravstvenih informacionih sistema u uskoj su korelaciji sa karakteristi-

kama elektronskog zdravstva, gde se primenjuje osnovni komunikacioni alat savremenog doba - Internet. Putem Interneta ne vrši se samo elektronska razmena novčanih sredstava, već se koristi i kao baza (osnova) za korišćenje sistema upravljanja organizacijama, u ovom slučaju zdravstvenom organizacijom. Povezanost karakteristika prikazaće se kroz sljedeće specifičnosti elemenata elektronskog zdravstva:2

• Elektronska transmisija, prikupljanje, skladištenje i pristup digitalnim kliničkim po-dacima;

• Inkluzija ekonomskih i zdravstvenih mehanizama u pružanju zdravstvene usluge;• Konekcija i integracija medicinskih usluga i informacionih sistema putem elektron-

skih kliničkih transakcija;• Koordinacija i podrška kliničkom sistemu odlučivanja putem zdravstvenih informa-

cionih sistema i njihovog paketa kompjuterskih alata;

Sagledavši prethodne specifičnosti, primećujemo širok dijapazon komunikacione teh-nologije, multidisciplinarnog karaktera, kojim se stvara mreža, odnosno sistem putem kojeg se upravlja zdravstvenim organizacijama.

2 Wager, K.A., Lee, F.W. & Glaser, J.P. (2017) Health Care Information Systems: A Practical Approach for Health Care Management, Published by Jossey-Bass, A Wiley Brand, San Francisco, str. 1-62

197


Upravljanje informacionim sistemima omogućava visok nivo funkcionalnosti koji se može sagledati i kroz sledeće karakteristike:3

• Unapređenje pristupa onim zdravstvenim departmanima koji do sada nisu koristili alate zdravstvenih informacionih sistema;

• Redukovanje troškova i potencijalne uštede usled telemedicinske interakcije korisni-ka sistema za podršku elektronskom poslovanju zdravstvenih organizacija.

• Redukovanje izolacija korisnika zdravstvenih usluga usled neadekvatne koordina-cije i organizacije, simultanom i u realnom vremenom ostvarenom komunikacijom između pacijenata i ostalih korisnika (stejkholdera) zdravstvenih informacionih sis-tema;

• Kompjuterski i wireless komunikacioni ambijent sa multimedijalnim repozitoriju-mom medicinskih dokumenata, visokom digitalnom rezolucijom medicinskih sni-maka, 3D rekonstrukcijom oboljenja organa, kao i realnom ili off-line video-tran-smisijom medicinske procedure.

Pet komponenata modela za efikasno upravljanje zdravstvenim informacionim sistemima

Komponente zdravstvenih informacionih sistema moraju biti u takvom interaktivnom odnosu, da primenom informacionih tehnologija omoguće najveću moguću efikasnost u pružanju medicinske usluge, kako sa zdravstvenog, tako i ekonomskog aspekta. Zato se kod integrisanih zdravstvenih informacionih sistema u savremenom dobu iskristalisao model ovih informacionih sistema koga čini pet komponenata:

• Podaci/informacije/znanje;• Hardver/softver/mreža;• Proces/aktivnost/sistem; • Integracija/interoperabilnost;• Korisnik/administracija/upravljanje.

Prva navedena komponenta (podaci/informacije/znanje) omogućava lakši način ko-munikacije između stejkholdera, te na taj način ima viši značaj koji se ogleda u pružanju podrške pri upravljanju i odlučivanju u ovakvim poslovnim sistemima. Koristeći se ovim inteligentnim sistemom procesuiranja informacija postiže se efikasnost i efektivnost u radu organizacije.

Sledeća kritična komponenta, važna za nesmetano funkcionisanje zdravstvenih infor-macionih sistema, odnosi se na „tehnološki sloj“. Hardver/softver/mreža moraju imati od-govarajuću konfiguraciju, uključujući i korisnički interfejs i komunikacionu infrastrukturu sa pratećim uređajima i aplikacijama, kako bi svi stejkholderi zdravstvenih entiteta uspešno učestvovali u izvršenju svojih zadataka. Važno je osigurati kontinuiranu konekciju svih uređaja baziranih na alikativnim softverskim rešenjima, kako bi se nesmetano sprovodi-lo pružanje medicinske usluge od strane umreženih stejkholdera zdravstvenog entiteta.

Kroz treću komponentu (proces/aktivnost, sistem) postiže se funkcionalnost svako-dnevnih operacija u organizaciji. Putem ove komponente omogućuje se i lakše obavljanje

3 Carson, D. D., Garr, D. R., Goforth, G. A., & Forkner, E. (2010). The time to hesitate has passed: The age of electronic health records is here (pp. 2–11). Columbia, SC: South Carolina Medical Association

198

Zbornik radova

internih procedura, procesa, zadataka, odnosno svih rutinskih aktivnosti vezanih za ad-ministrativni segment poslovanja unutar baze podataka programa (softverskih rešenje) koje zdravstvene organizacije koriste. Navedeni entiteti, imaju funkcionalnu primenu kod sledećih podsistemskih jedinica:4

• Finansijskog informacionog podsistema;• Informacionog podsistema ljudskih resursa;• Podsistema za iskorišćenost kapaciteta zdravstvenog entiteta i planiranje redosleda

izvršenja zdravstvenih usluga;• Podsistema za alokaciju i redistribuciju medicinskih resursa;• Kliničkog sistema za podršku odlučivanju;• Podsistema za kompjuterizovan elektronski unos instrukcija, dijagnoza i terapija

(CPOE - Computerized Physician Order Entry) za hospitalizovane, kao i pacijente kojima se deo usluge pruža virtuelnim putem.

Poslednje dve komponente utiču na sam sistem upravljanja, te su zadužene da omoguće nesmetanu interakciju između stejkholdera, kroz spoznaju i uočavanje ključnih entiteta, te spajaju pravovremeno, relevantno, uspešno i troškovno efikasno pružanje zdravstvene usluge.

Upravljanje u interaktivnom procesu ulaznih i izlaznih podatakaKao i kod svakog poslovnog sistema, tako i kod zdravstvenih informacionih sistema

u centru procesuiranja podataka nalazi se upravljanje tim istim podacima. Cilj ovakvog procesuiranja podataka jeste da se ulazni elementi obrade, kroz funkciju akvizicije i verifi-kacije, da bi se u procesu upravljanja rasporedili i bili optimalni za korišćenje, te na kraju se nalaze izlazni elementi ovog procesa koji se ogledaju u funkciji ekstrakcije podataka, koji se kasnije mogu prezentovati. Na slici 1 prikazan je celokupni navedeni proces:

4 McKethan, A., Brammer, C., Fatemi, P., Kim, M., Kirtane, J., Kunzman, J. & Jain, S. H. (2011). An early status report on the Beacon Communities’ plans for transformation via health information technology. Health Affairs, 30(4), 782–788. doi:10.1377/hlthaff.2011.0166

199


Slika 1. Funkcije zdravstveno informacionih sistema

Izvor: McKethan, A., Brammer, C., Fatemi, P., Kim, M., Kirtane, J., Kunzman, J. & Jain, S. H. (2011). An early status report on the Beacon Communities’ plans for transformation via health infor-mation technology. Health Aff airs, 30(4), 782–788. doi:10.1377/hlthaff .2011.0166

Upravljanje kao determinanta razvoja zdravstvenih informacionih sistemaUpravljanje zdravstvenim informacionim sistemima zasniva se na procesuiranju infor-

macija između stejkholdera zdravstvenih entiteta. Kod bilo kog poslovnog sistema, najva-žnije jeste prepoznati ključne informacije. Unošenje podataka u informacionu bazu treba da se zasniva na njihovoj neophodnosti, tačnosti, relevantnosti, pouzdanosti, vremenskoj pravovremenoj ažuriranosti, kvalitetu, kvantitetu, dostupnosti itd.

Tačno i precizno unošenje podataka u bazu, pored zadovoljavajućih informacija, slu-ži i povećanju efi kasnosti u radu, jer ne oduzima vreme na ispravljanje grešaka. Shodno tome, može se reći i da podaci tj. informacije, postaju relevantne i pouzdane. Informacije bi trebalo da budu i sažete, a to znači dovoljno precizne za razumevanje nekog poslovnog procesa, a nikako pretrpane neobaveznim podacima. Takođe, pravovremeno ažuriranje informacija dovodi do kontinuiteta u radu, te se i na taj način, putem upravljanja, postiže veća efi kasnost. Odluka o dostupnosti informacija jeste na organima koji upravljaju, te bi oni trebalo da sagledaju potrebe zaposlenih za pristup određenim vrstama informacija.

Upravljanje zdravstvenim informacionim sistemima u potpunosti je usklađeno sa ti-povima, osobinama i sadržajem podataka koji se prenose, skladište i analiziraju kroz ko-munikacione kanale zdravstvenih entiteta i njihovih sistema za podršku elektronskom po-

200

Zbornik radova

slovanju. Na osnovu toga upravljanje zdravstvenim informacionim sistemima predstavlja diversifikovani spektar informatičkih aktivnosti koje su u službi elektronskog poslovanja zdravstvenih entiteta:5

• Aktivnosti ranog upozorenja na pogoršanje zdravstvenih parametara identifikovanih korisnika/pacijenata zdravstvenog informacionog sistema;

• Aktivnosti ravnomernog i kompjuterski preciznog raspoređivanja kapaciteta zdra-vstvenih organizacija, kao i adekvatna alokacija medicinskih resursa na žarišne tar-getirane populacije pacijenata;

• Aktivnosti praćenja trendova kretanja zdravstvenih podataka i njihove analize;• Aktivnosti unapređenja komunikacije između pacijenata i ostalih zdravstvenih stej-

kholdera;• Aktivnosti izveštavanja i istraživanja na bazi protoka zdravstvenih informacija.

Upravljanje sistemom zdravstvenih organizicija ima višedimenzionalni karakter i zah-teva određenu anarhiju delovanja. Shodno zahtevima kompleksnosti informacija zdra-vstvenih organizacija, upravljanje se deli na više nivoa:6

• Individualni nivo upravljanja - obuhvata elektronski profil pacijenta zajedno sa isto-rijom bolesti zapisanom u okvirima elektronskog zdravstvenog repozitorijuma koji je deljiv i dostupan;

• Nivo upravljanja na nivou zdravstvenog entiteta - ujedinjuje sve repozitorijume de-partmana zdravstvenog entiteta zajedno sa administrativnim, logističkim i tehnič-kim odeljcima;

• Populacioni nivo upravljanja - generiše zdravstvene informacije ne samo od strane postojećih, već i od strane potencijalnih korisnika usluga zdravstvenih informacio-nih sistema;

• Sektorski nivo upravljanja ujedinjuje podatke sa svih nivoa. Naime, zdravstveni po-daci iz zdravstvenih entiteta i društvene zajednice van njega, ujedinjuju se s ciljem pronalaženja najboljeg mogućeg rešenja za praćenje određene bolesti i saniranja nje-nih posledica, pri čemu se vodi računa i o alokaciji medicinskih resursa.

Posmatrajući nivoe upravljanja primećuje se pre svega težnja ka postizanju efikasnosti u svakodnevnim administrativnim i tehničkim faktorima. Na sektorskom nivou upravlja se alokacijom resursa u zavisnosti od potreba. Populacioni nivo upravljanja proširuje vi-zionarski pristup gde se prate potencijalni korisnici usluga zdravstvenih informacionih sistema, te će se u daljem tekstu govoriti o perspektivama razvoja istih.

5 Bayley, K. B., Belnap, T., Savitz, L., Masica, A. L., Shah, N., & Fleming, N. S. (2013). Challenges in using electronic health record data for CER. Medical Care, 51(8 Suppl 3), S80–S86. doi:10.1097/mlr.0b013e31829b1d48

6 Wager, K.A., Lee, F.W. & Glaser, J.P. (2017) Health Care Information Systems: A Practical Approach for Health Care Management, Published by Jossey-Bass, A Wiley Brand, San Francisco, str.1-62

201


Perspektiva razvoja upravljanja informacionim sistemima u zdravstvenim organizacijama

Upravljanje sistemom zdravstvenih organizacija jeste jedan kompleksan pristup ujedi-njenja informacione tehnologe i procesuiranja informacija, zarad efikasnijeg i fleksibilnijeg delovanja zdravstvenih usluga.

Kroz vizionarsko upravljanje kreće se od pojedinačnog ka opštem, odnosno od kreira-nja multifunkcionalnog sistema u zdravstvenim organizacijama, pa sve do proširenja uslu-ga i sistematizacije na međunarodnom nivou. U tom smislu perspektive razvoja su sledeće:

• Prelazak sa „papirnog“ na elektronski administrativni zdravstveni sistem i stvaranje takvog zdravstvenog informacionog sistema koji teži ka potpunoj eliminaciji papi-rologije i fizičkog prisustva zdravstvenog kartona;

• Simbiozu zdravstvenih informacionih sistema na globalnom nivou, kako bi se nji-hovim umrežavanjem sprovela i međunarodna saradnja između zdravstvenih orga-nizacija;

• Formiranje elektronskih zdravstvenih zajednica koje služe za razmenu informacija o zdravstvenom stanju pacijenta u realnom vremenu;

• Korišćenje zdravstvenih podataka za dalja medicinska istraživanja s ciljem saniranja bolesti pacijenta u ranom stadijumu;

• Stratešku orijentaciju zdravstvenih informacionih sistema ka uspešnom upravljanju i rešavanju organizacionih problema;

• Transformacija numeričkih podataka dobijenih iz parametara zdravstvenog stanja pacijenata, u informaciono kompleksne podatke koji bi služili za dalje medicinska istraživanja.

Upravljanje kao perspektiva razvoja zdravstvenih informacionih sistema, pored efika-snosti koju donosi u radu, treba da bude usmereno i na fleksibilnost. Adekvatnim upravlja-njem procesuiranja informacija, dolazi do smanjenja medicinskih grešaкa, svođenja tro-škova na razumnu meru i poboljšanje kvaliteta zdravstvene usluge. Na dugi rok zdravstveni informacioni sistemi bi trebalo da donesu značajnu organizacionu profitabilnost naroči-to redukovanjem bespotrebnih procedura uz poboljšanje protoka zdravstvenih podataka.

Shodno izloženom, pomenuće se i to da organi upravljanja uzmu u obzir i omoguće evoluaciju zdravstvenih radnika za korišćenje softverskih programa zarad bržeg i efika-snijeg rada.

ZAKLJUČAKZdravstveni informacioni sistemi su informaciono intenzivni pa bi trebalo njihov kon-

ceptualni okvir funkcionisanja uskladiti sa potrebama konzumerističkog zdravstva, efika-snim sistemom upravljanja. Jedino tako se prevazilazi jaz između tehnologije i zdravstva i stvara povoljna atmosfera za razvoj elektronskog zdravstva i diversifikaciju njegovih funk-cija. Kako bi se na vreme integrisale tehnološke razvojne tendencije sa potrebama zdra-vstva, uz uvažavanje tržišnih trendova u medicinskim granama, upravljanje zdravstvenim informacionim sistemima mora proći kroz četiri dimenzije integracije:

202

Zbornik radova

• Prva dimenzija se odnosi na kreiranje informaciono intenzivnih zdravstvenih poru-ka, njihovu distribuciju kroz komunikacioni kanal kao i određivanje krajnje desti-nacije i primaoca tih poruka. Ova dimenzija podrazumeva targetiranje stejkholdera kojima su bitne informacije o zdravstvenom stanju pacijenta i način njihove tran-smisije putem određenih medija.

• U širem kontekstu druga dimenzija se odnosi na konzumerističku percepciju zdra-vstvenih informacionih sistema i upoznavanje sa njihovom širokom lepezom funk-cija, koje pružaju informacije o zdravlju u realnom vremenu.

• Treća dimenzija odnosi se na sposobnost stejkholdera zdravstvene organizacije da se adaptiraju na novu, virtuelnu perspektivu pružanja zdravstvene usluge uz nepro-menjenu ili poboljšanu efikasnost i interoperabilnost.

• Četvrta dimenzija naglašava značaj efikasne alokacije medicinskih resursa čak i vir-tuelnim putem kako bi se ekonomski efekti korišćenja zdravstvenog informacionog sistema osetili i na makro nivou.

LITERATURA1. Wager, K.A., Lee, F.W. & Glaser, J.P. (2017). Health Care Information Systems: A Practical Appro-

ach for Health Care Management, Published by Jossey-Bass, A Wiley Brand, San Francisco, str. 1-62

2. Carson, D. D., Garr, D. R., Goforth, G. A., & Forkner, E. (2010). The time to hesitate has passed: The age of electronic health records is here (pp. 2–11). Columbia, SC: South Carolina Medical Association

3. McKethan, A., Brammer, C., Fatemi, P., Kim, M., Kirtane, J., Kunzman, J. & Jain, S. H. (2011). An early status report on the Beacon Communities’ plans for transformation via health information technology. Health Affairs, 30(4), 782–788. doi:10.1377/hlthaff.2011.0166

4. Bayley, K. B., Belnap, T., Savitz, L., Masica, A. L., Shah, N., & Fleming, N. S. (2013). Challenges in using electronic health record data for CER. Medical Care, 51(8 Suppl 3), S80–S86. doi:10.1097/mlr.0b013e31829b1d48

203


INVESTICIJE I EKONOMIČNOST GRADNJE SPORTSKIH OBJEKATA ZA MEĐUNARODNA

SPORTSKA NADMETANJA

Rade Biočanin, Danislav Drašković1

Rezime: Sportski оbјеkat је grаđеvinа, оdnоsnо prоstоr (grаđevinski оbјеkаt, оdnоsnо dео ili urеđеnа pоvršinа), nаmеnjеn sportskim аktivnоstima, kојi imа prаtеći prоstоr (sаnitаrni, gаrdеrоbni, sprеmišni, glеdаlišni) i ugrаđеnu оprеmu (grаđеvinsku i spоrtsku). Sport nije sam sebi cilj, on je sredstvo obrazovanja, vaspitanja, zabave, mode, statusnog simbola, egzistencije i biznisa. Sva-ki sportski događaj je ekonomski, prostorno, vremenski i kadrovski determinisan. Ima određen početak, trajanje, precizno definisane termine i sam završetak događaja. Završetak sportskog događaja najčešće predstavlja njegov vrhunac i podrazumeva posebnu ceremoniju zatvaranja manifestacije, ali i trenutak za najavu nove. U sportu je svaki završetak sportskog nadmetanja ujedno i početak novog izazova za države učesnice brojnih sportskih manifestacija na planeti Zemlji. Veliki sportski događaji podrazumevaju najveće svetske manifestacije koje su definisane brojem takmičara i posetilaca, ostvarenim prihodom i psihološkom odrednicom – događaj koji se mora videti ili događaj koji se ne može propustiti. Sportska nadmetanja, rezultati, podvizi i spektakli su inspirisali autore ovog naučno-stručnog rada, da predstave svoja mišljenja, inte-resovanja, zapažanja i istraživanja na velike investicije, ekonomske instrumente i moć država organizatora velikih takmičenja, da ostvare svoje grandiozne ciljeve, posebno u narednom pe-riodu (Rusija, Katar). Naravno, autori ovog rada očekuju aktivnost ostalih učesnika naučnog skupa, koliko se oni slažu sa ovim razmišljanjima, ocenama i procenama.

Ključne reči: sportski objekti, investicije, sportska nadmetanja, ekonomska isplativost, eko--bezbednost, održivost objekata

INVESTMENTS AND COST OF CONSTRUCTION OF SPORTS FACILITIES FOR INTERNATIONAL SPORTS EVENTS

Abstract: The sports facility is a building or space (building structure or part or decorated surfaces), for sports activities, which has a trailing space (sanitary, dressing, storage, auditorium) and instal-led equipment (construction and sports). Sport is not an end in itself, it is a means of education, education, entertainment, fashion, status symbols, livelihood and business. Each sporting event is the economic, spatial, temporal and personnel determined. It has a definite beginning, dura-tion, precisely defined terms and the very end of the event. Completion sporting event usually presents its peak and includes a special closing ceremony of the event, but also a moment for

1 Akademik prof. dr Rade Biočanin, prof. dr Danislav Drašković, Internacionalni univerzitet Travnik, Travnik, BiH

Pregledni radUDK 005:[796/799:725.8DOI 10.7251/BLCMES1801203BCOBISS.RS-ID 7634200

204

Zbornik radova

the announcement of the new. In sports, the completion of each sports competition also marked the beginning of a new challenge for the countries-participants of numerous sporting events on the planet Earth. Large sporting events include the world’s largest events that have defined the number of participants and visitors, revenues and psychological determinants - an event that has to be seen or an event not to be missed. Sporting events, results, accomplishments and spectacles inspired the authors of this scientific and professional work, to present their opini-ons, interests, observations and research on major investments, economic instruments and the power of state-organizers of major competitions, to realize their grandiose goals, particularly in the following period (Russia, Qatar). Of course, the authors of this work are expected acti-vity of other participants of the scientific conference, how much they agree with these opinions, expectations and assessments.

Key words: sports facilities, investments, sporting events, economic viability, ecological security, sustainability of buildings are located

UvodSport kao delatnost od javnog interesa zauzima značajno mesto u gotovo svakoj državi

Zapadnog Balkana, Evrope i sveta. Finansijska i druga učešća u području sporta kroz bu-džete na svim nivoima, određivanje pravnih lica u sportskoj delatnosti, poreske olakšice i drugo, značajna su i važna pitanja u svim zemljama, bez obzira na status i odnose NVO i sportskih asocijacija.

Polazeći od značaja sporta za zdravlje i kvalitet života, socijalnu integraciju, međuna-rodni prestiž i afirmaciju, nacionalni ponos, osećanje pripadnosti, moral i druge vrednosti od opšteg interesa, u želji da ne samo održi, već i otvori nove perspektive razvoja sporta, neophodno je da država učestvuje u stvaranju uslova i to dobro osmišljenim sistemom uređivanja stručnih, organizacionih i upravljačkih zadataka, kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. Takođe treba istaći da međunarodno postignuti sportski rezultat dopri-nosi međunarodnoj promociji države, odnosno vrhunski sportski uspeh u razvijenom svetu ima posebnu proizvodnu cenu i ekonomski efekat.

U postmodernom ambijentu svet se nalazi pred novim izazovima, kako očuvati zdra-vlje, kvalitet života i kvalitenu životnu sredinu. Mnogo se toga promenilo, posebno u razvi-jenim državama sveta, a bolji životni standard produžio je vek života, smanjio broj bolesti, posebno onih koje su najčešće prisutne u našem podneblju: debljina, bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, karcinomi i osteoporoza.

S druge strane, u savremenom životu, u eri masovne vožnje automobila, kompjuterske tehnike, igraonica, kafića, kladionica, sve je manje kretanja u prostoru i vremenu, trošenja energije koja je bitna isto koliko i kvalitet unosa dobre hrane.

Danas smo svedoci sve veće profesionalizacije u skoro svim vrstama sporta, u svrhu postizanja vrhunskih rezultata, basnoslovne zarade i materijalne dobiti, a kao da smo za-boravili na duh olimpizma „Važno je učestvovati“ uz povećanje pritiska na mlade s poru-kom „Važno je pobediti“.

Kroz retrospektivu ranijih godina vidimo da su oblasti sporta izazvale najveće intere-sovanje korisnika. Dosadašnji rezultati su interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa uče-snicima skupa o sportu i čitaocima zbornika.

205


Mnoge majke, kada kažu „bavljenje sportom”, ipak ne misle na vrhunske sportiste, koji postižu neverovatne rezultate i umeju da nas do neba obraduju svojim klupskim i repre-zentativnim sportskim uspesima. Misle na male, svakodnevne pobede naše dece, koje se sastoje u tome da postanu i ostanu zdravi, da steknu zdrave navike, koje će ih pratiti kroz život. Za njih nema veće pobede od one „da je moja šestogodišnjakinja Sara tužna ako mo-ramo da propustimo neki trening”. Zato je, između ostalog, neopisivo mnogo važno da se deca od ranog detinjstva bave sportom.

Sport i turizam danas predstavljaju svetske trendove, a može se reći da su oba fenomena bila opšteprihvaćena još u antičkoj Grčkoj.

• oko 10% ukupnog turističkog prometa,• vrednost prometa u visini od 51 milijarde dolara,• preko 40 miliona noćenja u hotelima,• od 2010. godine – industrija sportskog turizma (oko 600 milijardi dolara godišnje),• čini oko 14% ukupnog prometa ostvarenog u turizmu,• godišnji rast industrije sportskog turizma iznosi i više od 10%,• broj odlazaka na elitna takmičenja se svake godine značajno uvećava.

Sportski turizam obuhvata sve vrste aktivnog i pasivnog učešća u sportskim aktivno-stima do kojih dolazi povremeno ili redovno iz nekomercijalnih ili poslovno komercijal-nih razloga, a za koje je neophodan odlazak iz mesta stalnog boravka ili radne sredine2.

Postoje tri kategorije sportskog turizma:1. Posmatranje sportskih događaja (Sports Event Tourism); 2. Poseta atrakcijama vezanim za sport (Celebrity and Nostalgija Sport Tourism); 3. Aktivno učešće (Active Sport Tourism).

Karakter sportske aktivnosti i sportske delatnosti, koji se ogleda u multidisciplinarnosti i interdisciplinarnosti, zahteva znatno viši stepen naučnih i stručnih informacija nego što je to bio slučaj u prošlosti. To je stvorilo potrebu da se menadžment više i sistematičnije bavi problemima savremene sportske prakse koji korespondiraju sa ostvarenjem vrhun-skog sportskog rezultata. Tako su nastale posebne oblasti u okviru menadžmenta u sportu – menadžment sportskih objekata i menadžment sportskih projekata koji se bave planira-njem, projektovanjem i finansiranjem izgradnje i tekućeg poslovanja sportskih objekata, projektovanjem i organizovanjem trenažnih i poslovnih procesa, vođenjem tih aktivnosti i kontrolom širokog spektra učesnika, procesa i podelemenata ovih sistema3.

Sportski оbјеkat је grаđеvinа, оdnоsnо prоstоr (grаđevinski оbјеkаt, оdnоsnо njеgоv dео ili urеđеnа pоvršinа), nаmеnjеn sportskim аktivnоstima kојi imа prаtеći prоstоr (sаnitаrni, gаrdеrоbni, sprеmišni, glеdаlišni) i ugrаđеnu оprеmu (grаđеvinsku i spоrtsku). Definišеmо ih kао ukupnоst nеpоkrеtnih оbјеkаtа (stvаri) kојi su neophodni zа оdrеđеnu sportsku аktivnоst, nevezano za to dа li su оbјеkti grаđеni zа zа tu nаmеnu ili zа оdrеđеnо

2 Prema Gibsonu (1998) pod sportskim turizmom se podrazumeva napuštanje mesta stalnog boravka radi posmatranja sport-skih događaja (velika sportska takmičenja poput Olimpijskih igara, Svetskog fudbalskog prvenstva, poznatih teniskih tur-nira i dr.).

3 Svetski sportski kongres koji je održan u Arnhemu 2002.g. u organizaciji Međunarodnog olimpijskog komiteta doneo je De-klaraciju koja ističe; „Sportska zajednica se suočava s novim društvenim izazovima poput javnog zdravstva, pravednosti, tolerancije i očuvanja okoline, koji traže razuman odgovor masovnog i elitnog sporta.” Želimo li živeti u civilizovanom društvu i društvu u kojem vladaju odgovornosti za budućnost naše dece, moramo delovati i posvetiti se omasovljenju sporta, jer to na kraju predstavlja korist i za pojedinca i za društvo u celini.

206

Zbornik radova

vrеmе služе spоrtskoj svrsi. To su resursi proizvodnje sportskih i rekreativnih programa koji obuhvataju sve prostore, građevine, zalihe i opremu u okviru sporta i rekreacije. 4. Sportski objekat je infrastruktura (tj. materijalno-tehnička baza) programiranja i proi-zvodnje (isporuke) programa sportskih aktivnosti, različitim korisnicima kao što su: pro-fesionalni sportisti, amateri, publika, sportske i druge organizacije. Ovi objekti su čvrste građevine i prateće ravne površine koje se koriste za postizanje sportskog rezultata s ciljem isporuke satisfakcije posetiocima sportskog događaja.

Istorijat sportskih događaja u svetuNa našim prostorima i u profesionalnim klubovima je još od druge polovine prošlog

veka (u drugačijim socioekonomskim uslovima) nastala svest o potrebi profesionalnog upravljanja. Tako je stasala prva generacija menadžera u sportu. Međutim, nedavno su u sportskoj praksi obelodanjeni primeri dva najveća fudbalska kluba u Srbiji u kojima su postavljene uprave sastavljene od istaknutih poslovnih ljudi sa velikim privrednim isku-stvom. Nakon perioda od 10 meseci, klubovi su poslovali znatno oslabljeni i u sportskom (slabi timovi) i u ekonomskom smislu (veliki dugovi, afere), pa čak i u smislu vidljive per-spektive budućeg razvoja.

Veza između sporta i turizma postoji od samih početaka njihovog razvoja. Koren po-vezanosti leži u motivima koji ljude pokreću na bavljenje sportom, odnosno na turistič-ka putovanja. Reč je o stalnoj želji čoveka za igrom, kretanjem, promenom, razonodom, opuštanjem, važnosti uklanjanja negativnih posledica savremenog načina života i rada. Po pravilu, ljudi ne polaze na turistička putovanja niti se uključuju u sportsko-rekreativne aktivnosti sa ekonomskim motivima, u svrhu zarade. Oni to ne čine zbog zadovoljavanja ekonomskih, nego zdravstvenih, razonodnih i kulturnih potreba.

Antička Grčka osnivač je organizovanog i planiranog sporta. Sportista je tada bio ideal i u fizičkom i u psihičkom smislu. Antičke olimpijske igre, najveći grčki sportski događaj, su jedan od najranijih primera povezanosti sporta i turizma. Dakle, menadžment i korpora-tivno upravljanje sportskom organizacijom nije potpuno isto što i upravljanje preduzećima u okviru drugih privrednih delatnosti. Potrebna su specifična znanja za upravljanje svim resursima određene sportske organizacije u skladu sa Zakonom o sportu, visokom obra-zovanju i Pravilnikom o nomenklaturi sportskih zanimanja i zvanja.

Olimpijske igre starog doba održavane na Peloponezu privlačile su takmičare, ali i po-setioce posmatrače (samo muškarci). Osim tih takmičenja u slavu Zevsa, održavane su i igre posvećene Heri (samo za neudate devojke iz okoline Olimpije). Uz takmičenja su održavane i druge priredbe.

‘Sportski objekti’: gimnasion sa tremom, za pripreme u trčanju i pentatlonu; palestra sa unutrašnjim dvorištem i sobama (boks, rvanje, pankration) i za sportsku ‘kozmetiku’ (premazivanje tela maslinovim uljem i skidanje peskom); stadion dužine 192,28 m, za 35-40.000 ljudi (bez sedišta). Postojao je i ‘hotel’ (Leonideon) za zvanične goste, sa 80 soba, ukrašen jonskim i dorskim stubovima.

Probleme savremene sportske prakse treba da rešavaju kompetentni sportski mena-džeri koji su stekli neophodna znanja u akreditovanim visokim školama i fakultetima i imaju potrebno iskustvo. Ključne reči: sportski objekti, menadžment sportskih objekata,

207


modeli upravljanja sportskim objektima, upravljanje projektima u sportu, restrukturiranje sportskih objekata.

Sport nekada, danas i sutra (Grčka, Rusija, Katar)

Slika 1. Od Grčke olimpijade (1896) do Sočija (danas) i Katara (sutra)

Restrukturiranje sportskih objekata je prilika da profesionalni sportski klubovi čiji se sportisti bave vrhunskim takmičarskim sportom, dođu do objekata u svom vlasništvu, a da država na osnovu ostvarenih prihoda izgradi nove, namenjene ostvarivanju javnog in-teresa u oblasti sporta i podsticanju razvoja tzv. bazičnih sportova i školskog rekreativnog bavljenja sportom.

Jedna država može umesto novčanih kompenzacija iz budžeta sportistima (po osno-vu osvojenih medalja za SP, EP i OI), dati vlasnička prava na sportskim objektima u vidu deonica. Time bi se ostvarile uštede u budžetu, a sa druge strane bi se sportisti podsticali da povećavaju svoje vlasničke udele dokupom istih. To bi povećalo njihovu motivaciju i posvećenost dugoročnom razvoju sportskih grana u okviru kojih su postigli natprosečne rezultate. Činjenica je da sportski objekti imaju nezamenjivu ulogu u razvoju sporta svake države i da predstavljaju preduslov bez čijeg se postojanja većina sportova i sportskih di-sciplina ne može uopšte organizovati i upražnjavati.

Ceremonija zatvaranja je prilika da se učesnici sportskog događaja opuste, zbliže i da se na poseban način naglasi integrativna i društveno značajna uloga sporta. Sam čin za-tvaranja manifestacije je, takođe, i prilika organizatorima da zahvale svim sponzorima, institucijama i angažovanim licima i na neki način uvaže i nagrade napore svih zaslužnih za uspeh sportskog događaja. Ukoliko je sportska manifestacija već ustanovljena i redovno

208

Zbornik radova

se održava, na samom zatvaranju se promoviše novi domaćin, odnosno organizator, činom preuzimanja zastave (najčešće) ili na neki drugi uobičajen ili ustanovljen način.

Uloga, značaj i vrste sportskih objekataSport i fizička aktivnost imaju važnu ulogu u svim područjima ljudskog života. Fizička

aktivnost pozitivno utiče na usvajanje zdravog načina života, unapređuje zdravlje i kvalitet života. Sport je danas „medij” kojim se šire poruke mira, jednakosti i prijateljstva među ljudima. Redovna fizička aktivnost jedan je od ključnih faktora za zdrav život. Nemoguće je nabrojati sve pozitivne aspekte fizičke aktivnosti, no bez sumnje neke od njih su: una-pređuje zdravlje i kvalitet života, produžuje očekivano trajanje života i smanjuje rizik za hronično nezaraznih bolesti kao što su bolesti srca i krvnih sudova, šećerna bolest, mali-gne bolesti i sl.

Pozitivni aspekti redovne fizičke aktivnosti uočavaju se kod fizičkog i mentalnog zdra-vlja, kao i psihosocijalnog razvoja. Nikada nije prerano da se započne s usvajanjem zdravih navika i edukacijom o važnosti fizičke aktivnosti: studije pokazuju da većina dece koja se bave sportom i fizički su aktivna u detinjstvu, zadrže takve navike i kasnije kad odrastu. Sport ima pozitivan učinak na razvoj osobenosti - deca koja se odmalena bave nekom sportskom aktivnošću, već u ranoj životnoj dobi razvijaju radne navike i samodisciplinu. Sport sa druge strane ima pozitivnu ulogu i u emocionalnom razvoju dece budući da ola-kšava i proces njihove socijalizacije.

Povezanost sporta, fizičke aktivnosti i zdravlja, prepoznata je i od strane FHO, koja je 2004. donijela dokument o Globalnoj strategiji zdrave ishrane, fizičke aktivnosti i zdravlja, kao i Rezoluciju o unapređenju zdravlja i zdravog stila života.

Trenutno je od velike važnosti najnovija inicijativa Svetske zdravstvene organizacije uvrštavanja fizičke aktivnosti među prioritetne domaće zadatke, u svrhu suzbijanja global-nog povećanja broja nezaraznih bolesti, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. To je novi izazov i velika mogućnost za sportski pokret u celini, a posebno za dostupnost sporta svakome.

Mnogobrojni su razlozi koji govore u prilog bavljenja sportom. Sport i fizička aktivnost preventivno deluju na prekomernu debljinu (težinu) u djetinjstvu i naravno u odrasloj dobi. Sport i fizička aktivnost razvijaju samosvest i smanjuju anksioznost i stres. Uči dete kako pobeđivati, ali i prihvatati poraz, uči ga fer-pleju u igri i životu, razvija prijateljstvo. Deca koja se bave sportom imaju zdravije navike hranjenja, manje puše, manje konzumiraju al-kohol, manje se razbolevaju...

Sportski programi dovode kod mladih ljudi do razvoja veština, timskog rada, samodi-scipline, bolje socijalizacije u društvu. Sport i fizička aktivnost ispunjavaju društveni život mladih i ne prepušta ih negativnim socijalnim pojavama i kriminalu, i u njima se javlja pozitivniji pristup životu...

Razvoj sporta u regionu treba posmatrati kao integralni deo ukupnog razvoja države na putu uključivanja u evropske i svetske tokove. Sport kao delatnost od javnog interesa treba da ispuni svoju naglašenu društvenu i ekonomsku misiju, koja pored takmičarskog ima važan vaspitni, zdravstveni kulturni, socijalni i drugi sadržaj. Dakle, sport nije sam sebi cilj, on je sredstvo obrazovanja, vaspitanja, zabave, mode, statusnog simbola, egzisten-cije i biznisa uopšte.

209


Svaka država ostvaruje javni interes u sportu, obezbeđujući uslove za realizaciju pro-grama od javnog interesa, koji su definisani Nacionalnim programom razvoja sporta. Dr-žava to čini podsticanjem i obezbeđivanjem uslova za razvoj sporta, naročito učestvujući u planiranju, izgradnji i održavanju sportskih objekata; obezbeđujući kadrovski potenci-jal za realizaciju programa, odnosno sve druge relevantne i realne pretpostavke, koje su u funkciji stvaranja takvog finansijskog sistema za uspešnu valorizaciju programa sporta. Zato se stvaraju uslovi koji podstiču veća ulaganja u sport. Na taj način se održava i pobolj-šava nivo sportskog rezultata. To uslovljava povećanje masovnosti svih oblika sportskog učestvovanja (gledanost, prisutnost, sportska aktivnost), upotrebu sportskih proizvoda, razvoj sportske industrije, trgovine, turizma i ostalih delatnosti koje su povezane sa spor-tom. Posledično tome otvaraju se nova radna mjesta, a u svetu dolazi do boljeg poznavanja države i njenih resursa.

Shodno ustavno-pravnom uređenju države, međunarodnim poveljama i konvencija-ma o sportu i potrebama sporta, bilo je neophodno da se primerenije i kvalitetnije uredi područje sporta. Zato je opredeljenje države da se Zakonom o sportu i Nacionalnim pro-gramom razvoja sporta sveobuhvatno, dugoročno i dinamično, tj. predviđajući i stvarajući pretpostavke i uslove za razvoj, definiše javni interes u sportu, odnosno, na savremen način uredi sport kao delatnost od javnog interesa.

U ostvarivanju javnog interesa u sportu definiše se podela nadležnosti između državne uprave i lokalne samouprave, pri čemu se uređuje način ostvarivanja javnog interesa. Kao dugoročni interes za razvoj sporta, vlada jedne države donosi nacionalni program razvoja sporta, kojim se utvrđuju sportski razvojni ciljevi, a donošenjem godišnjih programa sporta (na državnom i lokalnom nivou) i njihovom implementacijom, na transparentan način će biti određivani i sufinansirani izvršioci izabranih programa u sportu.

Nacionalni program razvoja sporta se bazira na prakse iz drugih zemalja kao i na is-kustva u funkcionisanju sistema sporta u državi. Na njegovu izradu uticalo je nekoliko faktora, među kojima su: analiza postojećeg stanja, međunarodni standardi i domaće za-konodavstvo. Za izradu ovog nacionalnog programa, uz odgovarajuću modifikaciju i pri-lagođavanje specifičnostima sistema sporta, primenjena su iskustva organizacije i strategija razvoja sporta u mnogo razvijenijim državama Evrope (Španiji, Francuskoj, V. Britaniji, Nemačkoj, Sloveniji i Hrvatskoj).

S ciljem da budu identifikovani glavni problemi sporta i definisani strateški ciljevi ra-zvoja, a usled nedostatka jedinstvene baze podataka, osnovu za izradu dokumenta pred-stavljala je ekspertska ocena kompetentnih osoba. Na osnovu ove ocene, relevantnih bibli-ografskih izvora, kao i empirijski prikupljenih podataka, izveden je veliki broj zaključaka koji su bili osnov za definisanje stanja sporta u regionu i odgovarajućih aktivnosti na rea-lizaciji postavljenih strateških ciljeva po oblastima sporta.

Kriterijumi podele sportskih objekata: • Prema vrsti sporta (podloge terena za igru), • Prema broju aktivnosti koji se u njemu održavaju, • Prema otvorenosti (ski-staze) i zatvorenosti konstrukcije (hale, balon sale, arene), • Prema arhitektonskom tipu, • Prema vlasničkom modelu.

210

Zbornik radova

a) Vrste sportskih objekata prema nameni • javni, projektovani za posebne namene (npr. objekti niskogradnje: trim staze, bazeni), • objekti za usmerene ili spontane aktivnosti u okviru prirodnog ambijenta (parkovi,

rečne obale, šume, plaže, planine),• projektovani, tipa: jednonamenski (fudbalsko igralište, strelište) ili višenamenski pro-

jektovani objekti visokogradnje (stadioni, rekreativni centri, centri za lepotu, sport-ske hale).

Grade se zbog namene koja omogućava vođenje sportskih aktivnosti (trening, оrgаnizacija prirеdbi, tаkmičеnjа)

b) Prеmа grаnаmа spоrtа (nameni): • spоrtоve nа trаvi - trаvnаti оbјеkti kao rеzultаt rаdа i ulаgаnjа (kаnаli zа drеnаžu,

zаtrаvljivаnjе i sl. tipa stadioni, golf tereni); • lаku аtlеtiku (sа pripаdајućоm оprеmоm zа trčаnjе i hоdаnjе nа rаzličitе dužinе,

skоkоvi uvis, s mоtkоm, udаlj, trоskоk; bаcаnjе kuglе, klаdivа, diskа i kоpljа...); • autо-mоtо spоrtоve (specijalno konstruisane auto-strade, privatne ili javne saob-

raćajnice); • objekti niskogradnje tipa: hipоdrоmi, sportski aerodromi, teniski tereni, otvoreni

tereni za kolektivne sportove: rukomet, odbojku, košarku;• dvoranski sportovi (visokogradnja: arene, školske sale, terme, teretane); • skiјаški оbјеkti - hale ledenih sportova, niskogradnja: ski-staze, skakaonice, kliza-

lišta... c) Prema broju aktivnosti koje se u njima odvijaju • Jednonamenski/univalentni sportski objekti (ski-staze, atletske staze, hipodromi, ba-

zeni); • Višenamenski (multifunkcionalni, polivalentni), kao što su sportske hale, koji su

troškovno efektivniji (veće iskorišćenje kapaciteta - 200 dana godišnje, što ih čini rentabilnijim u odnosu na jednonamenske (ARENA Beograd).

d) Prema otvorenosti konstrukcije • otvoren (otvoreni sportski objekti imaju manji broj dana iskorišćenja kapaciteta, više

su izloženi vremenskom riziku, što utiče na to da je upravljanje kompleksnije zbog rezervnih opcija, te većih troškova stvaranja potrebnih ambijentalnih uslova - greja-nje, hlađenje, zaštita od elementarnih nepogoda).

• zatvoreni (arene i stadioni danas predstavljaju primarna mesta za profesionalne i amaterske sportske događaje, pri čemu arena čini zatvoren fizički ambijent za pru-žanje sportskih usluga, a stadion – otvoreni (uz različit značaj akustike i broja po-setilaca).

e) prema arhitektonskom tipu • Objekte niskogradnje (stadioni, hipodromi, atletske staze, staze za auto-moto trke,

sportski aerodromi); • Objekte visokogradnje (arene, sportske hale, sportsko-rekreativni centri, školske dvo-

rane i sl.). f) Prema vlasničkom modelu • Državni (društveni), koji su ujedno i najbrojniji, • Privatni (najzastupljeniji su kod fitnes klubova),

211


• Mešoviti (razni oblici partnerstva, kao najviše projektno-organizacione forme).

Poseban slučaj su školski i javni sportski objekti, od kojih školski mogu biti i privatni, dok se javni mogu ustupati putem koncesije. Takođe, korporacije mogu graditi sportske objekte za zaposlene koji nisu projektovani za komercijalne svrhe. Vlasništvo nad sport-skim objektom ujedno određuje način upravljanja tj. upravljački model i organizacionu strukturu.

Školski i javni objekti su deo škоlske (fаkultеtа) infrastrukture, kојi је nаmеnjеn zа оstvаrivаnjе nаstаvnоg plаnа i prоgrаmа fizičkоg vаspitаnjа učеnikа (i studеnаtа), imа pоlоžај sportskog оbјеktа.

Јаvni sportski tеrеni su pоsеbnо urеđеnе pоvršinе, nаmеnjеnе zа sportske аktivnоsti (trim-stаzе, skiјаški оbјеkti, biciklističkе stаzе, plаžе), kојi su dоstupni grаđаnimа pоd јеdnаkim uslоvimа. Mоrајu biti urеđeni, оprеmljеni i оdržаvаni u stаnju kоје оsigurаvа bеzbеdnо kоrišćеnjе. Ministаrstva nаdlеžna zа spоrt, zаštitu živоtnе srеdinе i turizam spоrаzumnо bližе prоpisuјu uslоvе i nаčin urеđеnjа, оprеmаnjа, оdržаvаnjа i kоrišćеnjа јаvnih sportskih tеrеnа, a u nadležnosti Ministаrstva spоrtа је utvrđivanje ispunjеnоsti definisanih uslоvа.

Ministarstvo spоrtа pо pribаvljаnju sаglаsnоsti ministarstva nаdlеžnоg zа pоslоvе prоstоrnоg plаnirаnjа i mišljеnjа оpštinе nа čiјеm sе pоdručјu nаlаzi оbjеkat, izuzеtnо mоžе оdоbriti privrеmеnо ili trајnо kоrišćеnjе sportskih obјеkаtа i njihоvih dеlоvа nаmеnjеnih izvоđеnju sportskih аktivnоsti, оbuhvаćеnih оdgоvаrајućоm urbаnističkоm dokumеntаciјоm, te zа nаmеnе kоје nisu spоrtskе, pоd uslоvоm dа је nа оdgоvаrајući nаčin оbеzbеđеnо оbаvljаnjе sportskih аktivnоsti nа pоdručјu nа kојеm sе nаlаzi оbјеkаt. Dоpuštа sе prоmеnа nаmеne dеlа sportskog оbјеktа pоd uslоvоm dа tај dео nе služi izvоđеnju sportskih аktivnоsti (sаlа, igrаlištе, bоrilištе, strеlištе, bаzеn), dа niје u funkciоnаlnој vеzi sа prоstоrоm zа izvоđеnjе sportskih аktivnоsti (gаrdеrоbni i sаnitаrni prаtеći prоstоr) i dа prоmеnа nаmеnе nе ugrоžаvа izvоđеnjе i prаćеnjе sport-skih аktivnоsti.

Društvene sportske objekte ne treba poistovetiti sa državnim, zakonska transformacija tek predstoji. Sportske organizacije kojima su sportski objekti predati na upravljanje nisu vlasnici sportskih objekata već njihovi korisnici. Vlasništvo je moć da se izvrši kontrola, zbog nedefinisanog titulara društvene imovine, kontrola sistema sporta ne postoji, što ne-gativno utiče na sportsko-ekonomsku efikasnost i konkurentnost srpskog sporta.

Sportski događaj je sredstvo za afirmaciju univerzalnih sportskih vrednosti, zdravog životnog stila, sporta jedne države, sporta određenog geografskog područja, afirmaciju pojedinačne sportske grane, a kada je reč o profesionalnom sportu, sve više i sredstvo za ostvarivanje profita. Organizacija sportskih događaja obuhvata široku lepezu manifesta-cija u oblasti sporta, od onih najjednostavnijih i najmanje zahtevnih (lokalni turniri, tak-mičenja sportista rekreativaca, pojedinačne utakmice u najnižim rangovima takmičenja, sportsko-promotivni iventi), preko amaterskih turnira, liga i drugih manifestacija u oblasti takmičarskog sporta, profesionalnih takmičenja sa velikim auditorijumom koja zahtevaju visok nivo organizacije, pa sve do Olimpijskih igara, svetskih prvenstava i ostalih visoko-komercijalnih vrhunskih sportskih događaja4.

4 Olimpijade, univerzijade, svetska prvenstva, igre Komonvelta (skup međunarodnih sportskih takmičenja u različitim disci-plinama - ragbi, kuglanje, kriket itd.) na kojim učestvuju zemlje Komonvelta, bivše kolonije V. Britanije, osnovane su 1930.

212

Zbornik radova

Prema značaju i nivou, odnosno rangu manifestacije, sportski događaji se mogu podeli-ti na pet osnovnih vrsta. Vrste sportskih događaja: lokalni, nacionalni, regionalni, međuna-rodni i planetarni/svetski. Međunarodni sportski događaji su manifestacije u oblasti sporta od posebnog značaja i organizuju se u koordinaciji sa nadležnim međunarodnim sport-skim federacijama, nacionalnim savezima, a uz podršku države, regije ili jedinica lokalne samouprave. Ovi događaji imaju izuzetan društveni i državni značaj i često su sredstvo za promociju sporta i sportskih vrednosti, ali i organizatora, kao i učesnika takvih mani-festacija. S obzirom na značaj i medijsku pažnju, oni svakako pobuđuju i najveći interes međunarodne sportske javnosti. U najlukrativnijim i najpopularnijim sportovima često su i visokokomercijalni. Nacionalni sportski događaji promovišu sport na nivou jedne dr-žave i pretpostavka su za učešće klubova, reprezentacija i pojedinaca na međunarodnim takmičenjima. Regionalni i lokalni sportski događaji su najmasovnije manifestacije koje se svakodnevno odvijaju i koje predstavljaju najširu bazu za opšti razvoj sporta na nivou svake države.

Sportski događaj može imati takmičarske, ekonomske, marketinške ili edukativne ka-rakteristike. Bez obzira na to koje karakteristike događaj poseduje, postoji veliki broj mar-ketinških aktivnosti koje organizatori mogu (i trebalo bi) da sprovedu kako bi povećali publicitet samog događaja i upoznali javnost sa njim.

Svaki sportski događaj određuju sledeće karakteristike: • vremenski je determinisan (početak, kraj, trajanje, precizna satnica),• promotivna snaga, • zahteva velike organizacione i menadžerske sposobnosti, • zahteva dobro opremljene i funkcionalne sportske objekte.

Vreme je jedna od osnovnih karakteristika sportskih događaja. Svaki sportski događaj ima precizno definisan početak, trajanje, vreme održavanja svakog pojedinačnog događa-ja, kao i završetak kompletne manifestacije. Vreme održavanja i satnice sportskih takmi-čenja su jasno definisane i određene mnogo pre same realizacije manifestacije, što je od velikog značaja za učesnike u smislu kvalitetne pripreme za sportski nastup. Veoma su retke situacije kada dolazi do izmena ili odlaganja unapred određenih termina i obično su posledica nepredvidivih situacija ili više sile. Sportski događaji, po pravilu, imaju izuzetnu promotivnu snagu.

Osim promocije samog sporta i uspeha i afirmacije učesnika, sportski događaji imaju veliki potencijal za povezivanje sporta i privrede u smislu reklamiranja proizvoda i usluga privrednih subjekata preko sportskih priredbi. Sport, generalno, ima najveću promotiv-nu snagu u marketinškom smislu, ali je često sportski uspeh i prilika da se promovišu i gradovi, regioni i čitave države na najbolji način. Na dalekim kontinentima našu državu mnogi prepoznaju preko uspeha naših sportista, pre nego na neki drugi način. Promotivna uloga sporta je širom sveta gotovo nemerljiva. Uspešna organizacija sportskog događaja, bez obzira na nivo i značaj, zahteva velike menadžerske sposobnosti samih organizatora.

Danas postoje posebne agencije i specijalizovani timovi stručnjaka za organizovanje najzahtevnijih sportskih manifestacija. Menadžer sportskih događaja je u savremenom

godine, a održavaju se svake četiri godine kao i Olimpijske igre. Neke od zemalja učesnica su Velika Britanija, Kanada, Novi Zeland, Irska, Australija, Indija, Malezija, Južnoafrička Republika, Jamajka...

213


svetu sporta veoma prestižno i unosno zanimanje. Na kraju, možda i najvažniji preduslov za organizovanje sportskih događaja je adekvatna sportska infrastruktura.

Postoje sportske manifestacije koje se mogu organizovati u prirodnim uslovima i na terenima i objektima koji ne moraju bezuslovno ispunjavati visoke standarde, ali je mnogo sportskih takmičenja koje nije moguće realizovati bez dobro opremljenih i funkcionalnih sportskih objekata. Kada je reč o velikim sportskim takmičenjima i manifestacijama naj-višeg ranga, međunarodne sportske federacije propisuju sve strože standarde koje sportski objekti moraju da ispune, a s ciljem većeg kvaliteta takmičenja i komfora učesnika i publike.

Finansiranje izgradnje i održavanja sportskih objekata od nacionalnog međunarodnog značaja može biti iz budžetskih izvora, multinacionalnih kompanija, većih preduzeća i putem privatizacije. U teoriji sportskog menadžmenta smatra se da koncentracija kapitala doprinosi efikasnosti sporta (i sportskih objekata), ali negativno utiče na tržišnu vrednost, a imovina bez tržišne vrednosti je neatraktivna, postaje neefikasna i samim tim sklona propadanju. Osim toga, novoizgrađeni sportski centri (za potrebe sportskih manifesta-cija međunarodnog ranga - olimpijade, sportska prvenstva, kupovi) služe za ostvarivanje javnog interesa u oblasti sporta koji se ogleda u stvaranju tehničkih i logističkih uslova za bavljenje sportom dece, omladine i ostalih građana koji žele organizovano da se rekreiraju. Stoga bi privatizacija sportskih centara trebalo da bude sprovedena po posebnim pravili-ma, koja bi novom – privatnom vlasniku zabranila da menja namenu sportskog objekta, a omogućila mu da već postojeći sportski centar dalje razvija i unapređuje i u skladu sa vrednošću vlasničkog udela, stiče vlasnička i upravljačka prava.

Organizacija i sprovođenje sportske manifestacijeKoraci pre podnošenja kandidature: ciljevi, studija izvodljivosti i uslovi za aplikaciju.

Nakon pozitivne odluke referentne sportske asocijacije o dobijanju organizacije, dolazi do formiranja organizacionog odbora manifestacije.

Organizacioni odbor obično čine predstavnici svih institucija koji su uključeni u or-ganizaciju sportskog događaja, bilo direktno, bilo kao podrška manifestaciji (predstavnici klubova, saveza, lokalne samouprave, državnih organa, ministarstava, sponzora, medija...). Izvršni odbor se formira od ljudi koji aktivno i svakodnevno učestvuju u realizaciji svih potrebnih aktivnosti za organizovanje događaja na kvalitetan način.

Za razliku od organizacionog odbora, koji se sastaje nekoliko puta i to uglavnom pre same manifestacije, izvršni odbor je praktično u stalnom zasedanju. Odmah po formira-nju organa manifestacije pristupa se izradi planova: strateških i operativnih. Predsednik izvršnog odbora (organizacionog komiteta) ili izvršni direktor manifestacije je najodgo-vornija osoba za celokupnu organizaciju događaja i sprovođenje svih planiranih aktivnosti.

Finansijski plan događaja se kreira odmah pošto se utvrdi budžet manifestacije, kao i izvori finansiranja. Ovaj plan obuhvata plan prihoda i plan rashoda, odnosno troškova neophodnih za pripremu i realizaciju manifestacije. Zatim se pristupa formiranju orga-nizacione strukture sportskog događaja, sa jasnom i preciznom podelom zadataka, oba-veza i dužnosti po službama i sektorima. Za efikasno odvijanje svih planiranih aktivnosti neophodne su dobra komunikacija, koordinacija, kao i rukovodeće veštine menadžera sportskog događaja.

Koraci po dobijanju organizacije događaja:

214

Zbornik radova

1. formiranje organizacionog i izvršnog odbora manifestacije, 2. izrada planova, 3. budžetiranje (finansijski plan događaja), 4. organizaciona šema sportskih objekata u centru, 5. podela zadataka, obaveza i dužnosti, 6. komunikacija i koordinacija aktivnosti,7. uključivanje mas-medija u događaj.

Investicije, finansiranje tj. budžetiranje sportskog događaja je jedan od najkritičnijih i najosetljivijih postupaka pri organizaciji svake sportske manifestacije. Bez finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju planiranih aktivnosti nemoguće je organizovati sam do-gađaj. Finansije su neophodan uslov za realizaciju događaja. Stoga je od izuzetne važnosti dobro i realno definisanje budžeta manifestacije. Mora se odlično poznavati priroda kon-kretne manifestacije u smislu predviđanja svih neophodnih troškova. Finansijski plan mora biti precizan i najvažnije - realan. Ukoliko plan prihoda nije izvestan i realan, organizator će doći u situaciju da ne može da odgovori svim zahtevima organizacije događaja i da dođe u velike neprilike. Uslov za dobru organizaciju je obezbeđivanje izvora finansiranja mani-festacije (sponzori, država, grad, opština, savezi, međunarodne federacije).

Uloga organizacionog odbora je upravo ključna u ovom segmentu organizacije. Or-ganizacioni odbor ima prevashodnu funkciju da obezbedi budžet za realizaciju sportskog događaja i može da imenuje menadžera ili tim koji će upravljati budžetom sportskog do-gađaja i biti odgovoran za racionalno trošenje sredstava. Dobro budžetiranje sportskog događaja podrazumeva sledeće aktivnosti:

• izrada finansijskog plana (plan prihoda i rashoda)• obezbeđenje izvora finansiranja sportskog događaja• definisanje strukture finansiranja sportskog događaja• upravljanje budžetom sportskog događaja• budžetiranje je neophodan uslov za organizaciju sportskih događaja, ali kritičan fak-

tor uspeha realizacije sportskih manifestacija su, svakako, ljudi.

Kontrola sportskog događaja odnosi se na sve faze i etape u realizaciji, počev od pred-viđanja, planiranja i pripreme, organizacije, izvršenja poslova i zadataka, kontrole troškova do samog završetka manifestacije, uz puno angažovanje mas-medija u informisanju jav-nosti. Kontrola u celokupnoj organizaciji sportskog događaja ima za cilj da izazove pra-vovremenu reakciju menadžmenta na svaki uočeni nedostatak ili eventualno odstupanje od planiranog.

U svetu tzv. stafing (personal) sportskog događaja čine: menadžer sportskog događaja (izvršni direktor), timovi, tehničke službe, volonteri i novinari.

Menadžer sportskog događaja je lice najodgovornije za svakodnevnu realizaciju plani-ranih aktivnosti organizacije sportskog događaja. On mora da ima stručna znanja, sposob-nosti i veštine, ali i iskustvo u vođenju timova, službi i celokupnog ljudstva s ciljem efikasne organizacije sportskih manifestacija. Njega moraju da krase sve osobine koje su karakte-ristične za svakog uspešnog savremenog menadžera ili rukovodioca. To se sve odnosi i na vođe timova koji su direktno odgovorni izvršnom direktoru ili koordinatoru celokupne manifestacije. Tehničke službe kao podrška radu timova i celokupnoj organizaciji moraju

215


biti sačinjene od iskusnih i osposobljenih operativaca i službenika koji će pravovremeno dostavljati sve podatke i informacije neophodne za efikasno funkcionisanje svih segme-nata organizacije. Na kraju, veoma važan element svake ozbiljnije organizacije sportskih događaja su volonteri. Volonteri su ljudi (uglavnom mladi, studenti, sportisti) koji oba-vljaju poverene poslove sa ljubavlju i iz entuzijazma bez ikakve novčane naknade. Iskustvo u organizaciji i pripadanje pobedničkom timu su primarni motiv mladih ljudi koji svoje buduće karijere projektuju u oblasti sporta. Iz ovog segmenta organizacije sistem sporta jednog društva crpi sveže i kvalitetne kadrove koji se na taj način pripremaju i „kvalifiku-ju“ za buduće poslove i funkcije.

Neverovatni stadioni: Pogledajmo gde će se igrati fudbal u narednom periodu. Velika Rusija i bogati Katar dobili su organizaciju svetskih prvenstava, koji su na programu 2018. i 2022. godine, a red je da vidimo i gde su dve zemlje rešile da ugoste prijatelje sporta na najvećem fudbalskom spektaklu.

U ponudi Rusa za stadione domaćine nalazilo se 14 gradova koji su podeljeni u pet sek-tora. U severnom, gde je sedište u Sankt Peterburgu, još se nalazi i Kalinjingrad, južni je sa sedištem u Sočiju, a zahvata Rostov i Krasnodar, centralni je sa sedištem u Moskvi, dok će Ural predstavljati Jekaterinburg, a Volgu Jaroslavlje, Nižnji Novgorod, Kazanj, Saransk, Sa-mara i Volgograd. Svakako da će do početka organizacije pojedini gradovi/stadioni ispasti iz ponude, dok Rusi predviđaju da će za SP potrošiti preko deset milijardi dolara. Moskva: „Lužnjiki stadion”, kapacitet planiran posle renoviranja 89,310.

Sa populacijom od svega 1,7 miliona ljudi, ali i drugim najvećim bruto domaćim pro-izvodom od čak 83.840 dolara/stanovnik, Katar je sa velikim ambicijama ušao u projekat „Mundijal 2022”. I ne čudi, jer se planiraju brojna ulaganja, naročito u pogledu izgradnje potpuno novih stadiona. To je i očekivano, zbog finansijskih mogućnosti prve arapske ze-mlje koja će ugostiti najbolje fudbalske reprezentacije sveta, ali i neminovno: u Kataru je u vreme održavanja Mundijala previše vruće da bi se igralo na previše običnim stadionima. Naime, svetska prvenstva se po pravilu održavaju između dve sezone u evropskom fudbalu, dakle u junu i julu, a u to doba godine u Kataru je dnevna temperatura često iznad 40oC skale, a nikako ne silazi ispod 30oC. „Svesni su organizatori tog problema i zato su posve-tili pažnju izgradnji stadiona sa kontrolisanom temperaturom”. A koliko košta nek košta.

Šta dalje na ovom planu?Regionalni prostorni planovi posebne namene, prostorni planovi gradova i opština, general-

ni urbanistički planovi, planovi generalne regulacije, urbanistički projekti i realizacije, konkursi istraživanja i studije iz oblasti prostornog i urbanističkog planiranja svakako da imaju ve-liki uticaj u realizaciji ovih grandioznih ciljeva u narednom periodu održivog razvoja. Tu spada još zaštita ambijentalnog i graditeljskog nasleđa kroz studije, istraživanja i projekte, zaštita prirode i životne sredine kroz studije, istraživanja i projekte, pejzažna arhitektura kroz studije, istraživanja i projekte, digitalne tehnike, dizajn i produkcija u arhitekturi i urbanizmu, medijska prezentacija urbanizma i arhitekture.

216

Zbornik radova

KATEGORIJE TERORIZMA Kriterijum podele Vrste

Elemenat inostranosti • Unutrašnji (domaći) • Transnacionalni • Međudržavni

Sredstva terora

• Klasični - konvencionalni - improvizovani

• Hemijski • Biološki (bioterorizam) • Nuklearni

Nominalni ciljevi aktivnosti

• Ideološki - kvazirevolucionarni (anarhoidni,

levi, crveni) - nihilistički - reakcionarni (fašisoidni, crni,

beli) • Versko – politički • Etnički

- separatistički - iredentistički - unitaristički

Objekat neposrednog nasilja • Individualni • Masovni

Način izbora žrtve • Selektivni • Neselektivni (nasumični)

Lokacija napada nasiljem • Urbani (gradska gerila) • Ruralni

Projektovani ciljevi i političke posledice

• Antidržavni • Prodržavni (prorežimski)

Stepen podrške stranih zemalja • Autohtoni (liberalni) • Pokroviteljski (postmoderni)

Slika 2. Sportski objekti su posebno osetljivi na NHB terorizam u svetu

Zaključak Savremeno upravljanje u sportu, sportskim objektima i projektima zahteva sticanje

znanja, veština, sposobnosti i kompetencija koje se stiču putem strukovnog i akademskog obrazovanja u skladu sa zakonom. Menadžment u sportu je delatnost koja zahteva multi-disciplinarna znanja i stručno obrazovanje i usavršavanje. Ono što bi trebalo da krasi sva-kog sportskog menadžera, pored stečenog formalnog obrazovanja na relevantnoj visoko-školskoj ustanovi ili fakultetu, su veštine rezonovanja, sposobnost odlučivanja i jasan uvid u problematiku rukovođenja i upravljanja sportskom organizacijom i infrastrukturom.

Savremeni sportski menadžer mora biti sposoban da stečeno znanje iz oblasti mena-džmenta i drugih nauka primeni u odgovarajućoj situaciji; da unapređuje sport putem na-učno-istraživačkog rada: da analizira probleme; bude kritičan prema situaciji; adekvatno zaključuje prilikom donošenja odluka; da se na kulturan način ophodi prema organizaci-onim strukturama i menadžerima na pojedinim nivoima tih struktura; poznaje komuni-kacijske veštine koje su ključne za ulogu menadžera; poznaje organizaciju i njenu kulturu i u skladu sa njom realizuje svoj posao; poznaje različite stilove rukovođenja; radi na do-brim i produktivnim međuljudskim odnosima u organizaciji; da je osposobljen za rad na administrativnim, tehničkim i sličnim poslovima u sportskoj organizaciji, savezima, dru-štvima, klubovima, itd.

217


Pojavom privatnog preduzetništva u sferi obrazovanja stvorene su mogućnosti za bu-duće brže i jasnije definisanje prostora obrazovanja sportskih menadžera, koje sada ima veoma razuđeno programsko uređenje. Ove ideje i obrazovni sadržaji mogu se smatrati ve-likim pomakom ka napred. Ali, sportskoj delatnosti i praksi sportskog menadžmenta pre-puštenoj stihiji i improvizacijama, ustanovljavanjem posebnog tržišta sportskih proizvoda i usluga u konkurentskim uslovima u skoroj budućnosti slede kvalitativne i krupne promene.

Strateški menadžment sportskih događaja studentima i svima koji se bave ovim po-slom pruža uvid u uspešno organizovanje sportskih događaja svih vrsta. Služeći se prime-rima iz međunarodnog sporta, kao što su Olimpijske igre u Sidneju, surferska takmičenja u Ujedinjenom Kraljevstvu, Komonveltske igre u Mančesteru i Zimska olimpijada u Solt Lejk Sitiju, ovde prikazujemo procese planiranja – kratkoročne i dugoročne strategije, kan-didovanje, primopredaju i procenu uspeha sportskih dešavanja, te operativne strategije, uključujući i informacione tehnologije, komunikaciju, opremu i ljudstvo.

Osim studentima i profesionalnim organizatorima, rad je zanimljiv za sve one koje zanima funkcionisanje mašinerije koja stoji iza svakog sportskog događaja. Nove genera-cije školovanih sportskih menadžera treba da u Srbiji, crpeći iskustva razvijenih zemalja, stvore pretpostavke za nastanak uspešnijih sistema i institucija sporta, bržu i energičniju transformaciju sportske delatnosti u sportsku industriju, i njeno približavanje i uključiva-nje u globalne svetske tokove.

Literatura1. Beech, J., Chadwick, S. (2013) Sportski menadžment. Zagreb: MATE.2. Biočanin, .R., Đukić, V. (2003) Nuklearni terorizam. NIU VOJSKA, Beograd.3. Biočanin R., Škrbić V. Ekološka bezbednost i održivi razvoj kao uslov za evropske integracije,

NUBL, Banja Luka, 2011.4. Biočanin R., Obhođaš S. Zagađivači životne sredine, Internacionalni univerzitet u Travniku,

Travnik, 2012.5. Biočanin R. Humana ekologija, Farmaceutsko-zdravstveni fakultet u Travniku, Travnik, 2014.6. Dugalic, S. (2011). Risk Management in Sports and Sports Organizations. Sport – Science &

Practice, 2 (3), 65-76.7. Dugalić D., Krsteska A . Izazovi upravljanja sportskim objektima i projektima u 21. veku sport,

nauka i praksa, Vol. 3, №2, 2013. 8. Jakšić, S. Neki aspekti upotrebe hemijskih sredstava u terorističke svrhe. Bilten Školskog centra

ABHO, Kruševac, br. 59. Mašić, Z. (2005). Karakteristike savremenih sportskih objekata na primeru stadiona američkog i

evropskog tipa. 1. Međ. konferencija „Menadžment u sportu”, Beograd: Univerzitet BK. 10. Raič, A. (1999). Osnove sportskog menadžmenta. Beograd: Sportska akademija. 11. Šuput, D. (2009). Sport i privatizacija. Beograd: Institut za uporedno pravo.12. Šurbatović J. Menadžment u sportu, Univerzitet u Beogradu, Beograd.

218

Zbornik radova

STAVOVI MEDICINSKIH SESTARA I STUDENATA SESTRINSTVA O ODLIVU

ZDRAVSTVENOG KADRA

Vitomir Slijepčević1 Kenan Galijašević2

SažetakNizak životni standard i visok nivo nezaposlenosti stanovništva u Bosni i Hercegovini je glavni razlog ekonomskih migracija na našem prostoru. Demografske i ekonomske promjene u Zapa-dnoj Evropi uslovile su nedostatak zdravstvenih, informatičkih i kadrova drugih usmjerenja, a što predstavlja povoljno tlo za odlazak stručnih kadrova iz naše zemlje. Cilj ovog istraživanja je da se ispitaju stavovi medicinskih sestara/tehničara i studenata strukovnih studija sestrinstva o razlozima i interesima odliva zdravstvenog kadra iz BiH. Shodno tome nameće se i osnovno pitanje ovog istraživanja: „Da li i zašto medicinske sestre/tehničari žele da odu na rad u ino-stranstvo?“ U odgovoru na postavljeni cilj istraživanja koristili smo osnovne metode naučnog istraživanja: analizu, sintezu, komparativnu analizu i druge metode, a čijom primjenom smo vršili obradu, apstrahovanje i provjeru dobijenih rezultata. Za utvrđivanje statističke značaj-nosti dobijenih rezultata istraživanja koristili smo X2 test. Rezultati provedenog istraživanja pokazali su da medicinske sestre žele da odu na rad u inostranstvo, a kao glavni razlozi navode se finansijski efekti i sigurnost. Provedeno istraživanje pokazalo je da medicinske sestre nisu zadovoljne postojećim stanjem u zdravstvenom sistemu zemlje i da bi unapređenje rada i po-većanje primanja uticalo na njihov ostanak u zemlji.

Ključne riječi: medicinska sestra, zdravstvo, finansije, strukovne studije, migracije.

AbstractThe low standard of living and the high level of unemployment of the population in Bosnia and Herzegovina is the main reason for economic migration in our area. Demographic and economic changes in Western Europe have caused the lack of health care and IT personnel as well as per-sonnel of other orientations, which is a favorable opportunity for the migration of professional staff from our country. The aim of this research is to examine the attitudes of nurses/medical technicians and students of professional studies of nursing about the reasons and interests of the outpouring of healthcare staff from Bosnia and Herzegovina. Apropos, the basic question of this research is posed: “Whether and why nurses/medical technicians want to go to work abroad? In response to the goal of the research, we used the basic methods of scientific research: analysis, synthesis, comparative analysis and other methods, by which we applied processing, abstracti-on and verification of the obtained results. We used the X2 test to determine the statistical si-gnificance of the obtained research results. The results of the research showed that nurses want to work abroad, and the main reasons are financial effects and safety. The conducted research showed that nurses are not satisfied with the current situation in the health department of the

1 Docent, Visoka medicinska škola zdravstva Doboj, [email protected] Predavač, Visoka medicinska škola zdravstva Doboj, [email protected]

Originalni naučni članak UDK 316.344.32:614.253.5DOI 10.7251/BLCMES1801218SCOBISS.RS-ID 7634200

219


country and that the improvement of work environment and the increase in income would af-fect their subsistence in the country.

Keywords: nurse, health care, finance, vocational education, migrations.

UvodS obzirom na to da je evidentan odliv kadrova iz Bosne i Hercegovine i da taj odliv naj-

češće podrazumijeva i odlazak porodice, a čime poprima elemente migracionih kretanja stanovništva, te da među onima koji odlaze dominiraju kadrovi zdravstvene struke, željeli smo kroz ovo istraživanje doći do saznanja o razlozima tih odlazaka.

Prospektivna studija sprovedena je među medicinskim sestrama/tehničarima u bol-nici „Sveti apostol Luka“ Doboj i među studentima Visoke medicinske škole zdravstva iz Doboja, a u periodu maj-jun 2018. godine. Studijom je obuhvaćeno 85 ispitanika posma-tranih kroz dvije grupe. Prvu grupu čine studenti sestrinstva njih 47, a drugu zaposlene medicinske sestre/tehničari u bolnici Doboj. Korišćen je metod slučajnog uzorka. U istra-živanju je korišćena forma anketnog upitnika koja je napravljena ciljano za sprovođenje ove studije. Kroz ovo istraživanje analizirali smo sljedeće parametre: pol, godine starosti, radni i bračni status, te stavove i razloge za odlazak medicinskih sestara/tehničara na rad u inostranstvo. Dobijeni podaci su svrstani u kategorije, a korelacije između grupa ispiti-vane su pomoću X2 testa.

Dobijene rezultate smo grupisali i predstavili tabelarno po kategorijama i grupama, a najinteresantnije zbirne rezultate grafički.

Rezultati istraživanjaKroz sprovedeno istraživanje ćemo pokušati dati odgovor na postavljeno pitanje s ci-

ljem istraživanja.

Pol Studenti Medicinske sestre UkupnoMuškarci 15 9 24Žene 32 29 61Ukupno 47 38 85

Tabela 1. Ciljne grupe ispitanika

U ovom istraživanju obje ispitivane grupe pokazuju veću dominacija žena (72%) u od-nosu na muškarce (28%). Prema rezultatu X2=0,72 (df=1), može se zaključiti da razlika nije pokazala statistički značajno odstupanje u odnosu na pol ispitanika.

Godine ispitanika Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnodo 30 godina 45 6 5131 – 45 godina 2 19 2146 – 60 godina 0 13 13Ukupno 47 38 85

Tabela 2. Starosna struktura ispitanika

220

Zbornik radova

U prvoj ispitivanoj grupi, odnosno među studentima vidimo starosnu dominaciju do 30 godina, a u drugoj ispitivanoj grupi starosnu dominaciju od 31 do 45 godina. Prema rezultatima X2=56,23 (df=1), može se zaključiti da se razlika pokazala značajnom u od-nosu na starosnu strukturu studenata sestrinstva i medicinskih sestara zaposlenih unutar zdravstvenih ustanova.

Grafikon 1. Prikaz starosne strukture ispitanika

U narednoj tabeli prikazaćemo godine radnog staža ispitanikaGodine radnog staža Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoBez staža 45 2 47Do 10 godina 0 10 1011 – 20 godina 2 8 10Preko 20 godina 0 18 18Ukupno 47 38 85

Tabela 3. Godine radnog staža ispitanika

Prvu grupu ispitanika uglavnom čine redovni studenti studija sestrinstva i većina njih nije u radnom odnosu, dok većina medicinskih sestara/tehničara je u radnom odnosu, i to njih 18 sa preko 20 godina radnog staža. X2=70,78 (df=3). Razlika se pokazala statistički značajnom. Rezultat je očekivan.

Grafikon 2. Prikaz godina radnog staža ispitanika

U radu smo istraživali i bračni status ispitanika kao značajan parametar koji utiče na odluku o izboru mjesta rada, a kasnije i na posljedice koje on čini prilikom odlaska na rad u inostranstvo i iseljenje cijele porodice.

221


Bračni status Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoOženjen/udata 3 36 39Neoženjen/neudata 44 2 46Ukupno 47 38 85

Tabela 4. Bračni statusStudentska populacija je uglavnom neoženjena/neudata, dok su medicinke sestre/teh-

ničari uglavnom u braku. X2=66,5, razlika se pokazala statistički značajnom kada je u pi-tanju bračni status ispitanika iz prve i druge grupe. 42 ispitanika su u braku što čini 46% od ukupnog broja ispitanika.

Smatrate li da je sestrinstvo u našoj državi regulisana profesija?

Regulisana profesija Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 19 7 26ne 14 27 41ne znam 14 4 18Ukupno 47 38 85

Tabela 5. Stavovi o pitanju regulisanosti zdravstvene profesije u BiH

41% studentske populacije smatra da je sestrinstvo u BiH regulisana profesija, a 71% medicinskih sestara zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ne smatra da je sestrinstvo re-gulisana profesija. X2=14,42 i razlika se pokazala statistički značajnom. S obzirom na isku-stvo koje imaju zaposlene medicinske sestre/tehničari u radu u zdravstvenim ustanovama odgovor na ovo pitanje predstavlja ujedno i jedan od razloga zbog koga se dešava odliv u inostranstvo ove vrste kadra iz BiH.

Da li su medicinske sestre/tehničari adekvatno plaćeni za posao koji obavljaju unutar našeg zdravstvenog sistema?

Adekvatno plaćeni Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 1 1 2ne 37 37 74ne znam 9 0 9Ukupno 47 38 85

Tabela 6. Stavovi ispitanika o adekvatnosti plate za rad

Velika većina studenta (79%) i medicinskih sestara/tehničara (97%) smatraju da me-dicinske sestre nisu adekvatno plaćene za posao koji obavljaju. X2=8,13 (df=2) i razlika se pokazala statistički značajnom kada je u pitanju stav studenata i medicinskih sestara o adekvatnoj plaćenosti medicinskih sestara i tehničara za posao koji obavljaju unutar zdra-vstvenih ustanova.

222

Zbornik radova

Grafikon 3. Prikaz stavova ispitanika o adekvatnosti plate za rad u BiH

Uslovi rada su bitan pokazatelj stvarnog stanja u zdravstvenom sistemu zemlje, a naši ispitanici značajan dio vremena provode u zdravstvenim ustanova kao zaposleni ili kao stu-denti na stručnoj praksi i vježbama, te su nam odgovori na naredno pitanje značajni za dalji tok istraživanja. S obzirom na osnovnu ulogu zdravstvenih ustanova primarne, sekundarne i tercijarne zaštite stanovništva, i na krajnji cilj pružanja zadovoljavajuće usluge pacijen-tima, smatrali smo da treba ispitati stavove zaposlenih o stanju i uslovima u kojima rade kako bismo sveobuhvatno pristupili problemu odliva zdravstvenih kadrova u inostranstvo.

Kakvi su uslovi rada u zdravstvenim ustanovama u BiH?

Uslovi rada Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoOdlični 0 0 0Vrlo dobri 0 1 1Dobri 8 4 12Zadovoljavajući 14 6 20Loši 21 26 47Ne znam 4 1 5Ukupno 47 38 85

Tabela 7. Uslovi rada u zdravstvenim ustanovama

X2=6,99 (df=6), razlika se nije pokazala statistički značajnom kada je u pitanju stav ispitanika u obje grupe o uslovima rada u zdravstvenim ustanovama u BiH. Većina stude-nata i medicinskih sestara smatra da su uslovi rada u zdravstvenim ustanovama loši, njih 473 odnosno 55%.

Smatrate li da se položaj i uloga medicinske sestre/tehničara u zdravstvenom sistemu BiH popravlja?

Položaj sestre Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 17 8 25ne 30 30 60Ukupno 47 38 85

Tabela 8. Stavovi ispitanika o ulozi ispitanika u zdravstvenim ustanovama

3 21 student i 26 medicinskih sestara/tehničara.

223


X2=2,31 (df=2), razlika se nije pokazala statistički značajnom. Najveći broj ispitanika na postavljeno pitanje odgovorio je sa ne, a što čini 71%.

Da li želite otići u zemlje EU i pokušati naći zaposlenje?

Odlazak Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 39 26 65ne 8 12 20Ukupno 47 38 85

Tabela 9. Stavovi ispitanika o odlasku u inostranstvo na rad

X2=2,45 (df=2), razlika se nije pokazala statistički značajnom kada je u pitanju želja za odlaskom studenata i medicinskih sestara/tehničara u radnom odnosu. Svakako je inte-resantno da najveći broj ispitanika želi da ode na rad u inostranstvo, i to njih 65, odnosno 76%, kako studenata, tako i zaposlenih.

„Pokazalo se da razvijene zemlje imigracijom zdravstvenih radnika mogu vrlo uspješno nadoknaditi manjkove. S druge strane, u zemljama davateljicama, osjećaju se negativne po-sljedice zbog odljeva stručnjaka pa čak i zdravstvene krize u pojedinim regijama, posebno u nerazvijenim zemljama.“4

Grafikon 4. Prikaz želje za odlaskom u inostranstvo

Koji je glavni razlog za odlazak u inostranstvo?Razlog Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoFinansije 32 19 51Sigurnost 11 13 24Želja za promjenom 4 6 10Ukupno 47 38 85

Tabela 10. Razlozi za odlazak na rad u inostranstvo

X2=2,96 (df=2), razlika se nije pokazala statistički značajnom kada je u pitanju razlog odlaska iz BiH, glavni razlog je finansijski momenat (60% ispitanika u obje grupe), te si-gurnost (28%).

4 Baric,V., Smolić, Š., Strategija ljudskih resursa u hrvatskom zdravstvu-izazovi ulaska u Evropsku uniju, Univerzitet u Zagrebu, Zagreb, 2012. https://www.researchgate.net/publication/316088297_STRATEGIJA_LJUDSKIH_RESURSA_U_HRVATSKOM_ZDRAVSTVU-IZAZOVI_ULASKA_U_EUROPSKU_UNIJU (10.7.2018.)

224

Zbornik radova

Grafikon 5. Prikaz razloga za odlazak na rad u inostranstvo

Smatrate li da su u inostranstvu potrebne veće kompetencije za sestrinski rad nego u našem zdravstvenom sistemu?

Kompetencije Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 31 12 43ne 16 26 42Ukupno 47 38 85

Tabela 11. Mišljenje ispitanika o kompetencijama za rad u inostranstvu

Studenti smatraju da su za rad u inostranstvu potrebne veće kompetencije, dok medi-cinske sestre ne smatraju to važnim faktorom. X2=9,93 (df=1) i razlika se pokazala stati-stički značajnom kao stav ispitanika o potrebama povećanja kompetencija za rad u ino-stranstvu5.

Grafikon 6. Prikaz mišljenja ispitanika o potrebnim većim kompetencijama za rad u inostranstvu

Koji su faktori koji vas sprečavaju da odete na rad u inostranstvo?Faktori koji sprečavaju Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoneznanje jezika 32 16 48bojim se promjene 1 0 1porodica 10 15 25mislim da se ne bih adap-tirao na novu sredinu

4 7 11

Ukupno 47 38 85Tabela 12. Razlozi koji ispitanike sprečavaju da odu na rad u inostranstvo

5 Prije svega u EU.

225


X2=7,28 (df=3), razlika se nije pokazala statistički značajnom kada je u pitanju faktor sprečavanja odlaska iz BiH u obje grupe. Glavni razlog je neznanje jezika i porodica.

Grafikon 7. Prikaz razloga zbog kojih ispitanici ne žele otići na rad u inostranstvo

Da li je neko od vaših kolega otišao na rad u inostranstvo kao zdravstveni radnik?Kolege-inostranstvo Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 37 38 75ne 8 0 8ne znam 2 0 2Ukupno 47 38 85

Tabela 13. Poznavanje kolega-poznanika koji su otišli na rad u inostranstvo

Razlika se nije pokazala statistički značajnom, ali je interesantno da najveći broj ispi-tanika, kako studenata sestrinstva, tako i zaposlenih medicinskih sestara/tehničara, ima kolege koji su otišli na rad u inostranstvo, njih 75, odnosno 88%.

Kakva iskustva ste čuli u razgovoru sa kolegama poznanicima koji su otišli na rad u inostranstvo?

Kolege – iskustvo Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoOdlična 21 20 41Dobra 15 15 30Loša 2 2 4Ne znam 9 1 10Ukupno 47 38 85

Tabela 14. Iskustva kolega poznanika koji su kao zdravstveni radnici otišli na rad u inostranstvo

Razlika se nije pokazala statistički značajnom. Iskustva ispitanika o uslovima rada su različita, ali dominiraju izjave „odlična“ i „dobra“. U zbiru ova dva odgovora čine 71 ispi-tanika, odnosno 84%.

226

Zbornik radova

Grafikon 8. Prikaz stavova ispitanika o iskustvima onih zdravstvenih radnika koji su otišli na rad u inostranstvo

Ko po vašem mišljenju najviše ispašta zbog odlaska zdravstvenog kadra iz BiH?Ko najviše ispašta Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnopacijenti 14 16 30zdravstveni radnici 5 4 9društvena zajednica 28 18 46Ukupno 47 38 85

Tabela 15. Mišljenje ispitanika o posljedicama odlaska zdravstvenih radnika iz BiH

Razlika se nije pokazala statistički značajnom u odnosu na mišljenje ko najviše ispašta zbog odlaska zdravstvenog kadra iz BiH.

Grafikon 9. Prikaz subjekata koji trpe najveće posljedice odlaska ovih kadrova u inostranstvo

Da li bi veća finansijska primanja uticala na vaš ostanak u BiH?Finansijska primanja Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupno da 39 35 74ne 8 3 11Ukupno 47 38 85

Tabela 16. Mišljenje ispitanika o uticaju finansijskog faktora na ostanak u BiH

Razlika se nije pokazala statistički značajnom. Iz ove tabele je vidljivo da zdravstveni kadar želi ostati da radi u BiH i da je faktor finansija - plate opredeljujući faktor za njihov izbor: „Ostati ili otići?“

227


Grafikon 10. Prikaz uticaja faktora finansija na ostanak zdravstvenog kadra u zemlji

Da li smatrate da se povećanjem broja ustanova koje se bave prekvalifikacijom i vanre-dnim školovanjem sestrinskog kadra smanjuje nivo znanja zdravstvenih radnika?Povećanje prekvalifikacija Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 24 35 59ne 23 3 26Ukupno 47 38 85Tabela 17. Mišljenje ispitanika o prekvalifikacijama i njihovom uticaju na nivo znanja zdravstvenih

radnika

Razlika se nije pokazala statistički značajnom. Većina ispitanika smatra da se nivo zna-nja zdravstvenog kadra, a koji na taj način dolazi do diploma, smanjuje, njih 59 (69%). 26 ispitanika odnosno 31% smatra da ne postoji takav uticaj, a među njima čak 23 studenta odnosno 49% studentske populacije.

Da li smatrate da će se stanje u našem zdravstvenom sistemu popraviti?Popravka stanja Studenti sestrinstva Medicinske sestre Ukupnoda 15 6 21ne 15 18 33ne znam 17 14 31Ukupno 47 38 85

Tabela 18. Mišljenje ispitanika o poboljšanju stanja u zdravstvenom sistemu u BiH

Razlika se nije pokazala statistički značajnom. Ukupno 21 ispitanik smatra da će se stanje u zdravstvenom sistemu u BiH popraviti, dok 33 smatra da neće, a 31 ispitanik je dao odgovor ne znam. Ovi podaci govore o „letargiji“ koja vlada u zdravstvenom sistemu u zemlji, o razlozima zašto zdravstveni radnici odlaze, ali i o tome da se studenti školuju za ova zanimanja sa namjerom da odu na rad u inostranstvo.

Kako da se zdravstveni sistem u BiH podigne na viši nivo?Zdravstveni sistem/veći nivo Studenti sestrinstva Medicinske sestre UkupnoVećim angažovanjem države 43 29 72Većim učešćem privatnih zdravstvenih ustanova

0 3 3

Povećanjem nivoa obrazovanja zdravstve-nih radnika

4 2 6

Ne znam 0 4 4Ukupno 47 38 85Tabela 19. Mišljenje ispitanika o načinima podizanja nivoa zdravstvene zaštite u BiH na viši nivo

228

Zbornik radova

Razlika se nije pokazala statistički značajnom.

Grafikon 11. Prikaz mišljenja ispitanika o faktorima koji mogu uticati na poboljšanje zdravstvenog sistema u BiH

Studenti sestrinstva i medicinske sestre/tehničari smatraju da se većim angažovanjem države može zdravstveni sistem podići na viši nivo. Konkretno u našem državnom uređe-nju to znači veće angažovanje Republike Srpske, Federacije BiH, Kantona u FBiH i Distrikta Brčko na stvaranju pretpostavki za poboljšanje uslova rada i finansijskog položaja zdra-vstvenih radnika, a što može dovesti do podizanja nivoa zdravstvene zaštite na viši nivo i ostanak zdravstvenog kadra u zemlji. Odliv ovih kadrova dovodi do manjka u zdravstve-nim ustanovama, a čije posljedice ćemo osjetiti u bliskoj budućnosti. Treba imati u vidu i činjenicu da migracije nikada nisu bile posebno polje istraživanja jedne društvene nauke.6

U istraživanju u obje ispitivane grupe pokazala se veća dominacija žena (72%) u od-nosu na muškarce (28%), te se razlika nije pokazala statistički značajnom u odnosu na pol ispitanika (p˂0,05). U prvoj ispitivanoj grupi, odnosno među studentima, vidimo starosnu dominaciju do 30 godina, a u drugoj ispitnoj grupi starosnu dominaciju od 31 do 45 godi-na, razlika se pokazala značajnom u odnosu na starosnu strukturu studenata sestrinstva i medicinskih sestara zaposlenih unutar zdravstvenih ustanova (p˃0,05). Razlika se takođe pokazala statistički značajnom u odnosu na godine radnog staža (p˃0,05), te bračni status ispitanika iz prve i druge grupe (p˃0,05). 41% studentske populacije smatra da je sestrin-stvo u BiH regulisana profesija, dok 71% medicinskih sestara zaposlenih u zdravstvenim ustanovama ne smatra da je sestrinstvo regulisana profesija. Velika većina studenata (79%) i medicinskih sestara (97%) smatraju da sestre nisu adekvatno plaćene za posao koji oba-vljaju. Ispitanici imaju pozitivna iskustva poznanika koji su otišli na rad u inostranstvo. 76% studenata i medicinskih sestara izražava želju za odlaskom na rad u inostranstvo, a glavni razlog za to su finansije i sigurnost. Medicinske sestre smatraju da nije potreban veći nivo kompetencija za rad u nekom drugom zdravstvenom sistemu nego kod nas, dok veći-na studenata smatra suprotno. Ispitanici smatraju da najviše ispašta društvena zajednica zbog odlaska zdravstvenog kadra u inostranstvo (54%), zatim pacijenti (32%), zdravstve-ni radnici (14%). Velika većina anketiranih (čak 87%) izražava stav da bi veća finansijska primanja uticala na njihov ostanak u zemlji.

6 Hein de Haas (2008): Migration and Development – A Theoretical Perspective,IMI Working paper 9, International Migration Institute, University of Oxford,http://www.imi.ox.ac.uk/about-us/people/hein-de-haas#sthash.a1hos6MU.dpuf, pp.3 (9.7.2018.)

229


DiskusijaPitanje odliva mozgova je uvijek bilo prisutno na širem prostoru Balkana, a posebno u

njegovim nerazvijenim područjima kao što je Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska i dru-ge zemlje. Istorijski posmatrano najznačajniji period tih dešavanja je 19. i 20. vijek kada su i najveći umovi iz šire regije odlazili u inostranstvo na školovanje, naučno usavršavanje i kao takvi ostajali u zemlji primaocu i davali ogroman uticaj na sveukupni razvoj. Razlika između te i sadašnje situacije ogleda se u činjenici da sada odlaze do kraja obrazovani ka-drovi u koje je ova zemlja uložila mnogo, a zemlja primalac ništa, ali koristi sve pogodnosti i znanja koja kadrovi iz BiH donose sa sobom. Istraživanje „Stavovi medicinskih sestara i studenata sestrinstva o odlivu zdravstvenog kadra“ je mali pokušaj da se rasvijetli područje odliva kadrova iz sektora zdravstva. Ovoj temi se počeo pridavati značaj onog momenta kada je potreba za ovim kadrom narasla u zemljama Evropske unije.

Jana Goriup, Jadranka Stričević i David Haložan7 u svom radu: „Sociološki pogled na migracije medicinskih sestara“, govore o migracijama kroz dugi niz godina sa posebnim naglaskom na period između 1890. godine i I svjetskog rata kada je Slovenija bila među onim oblastima Evrope koja je imala najveću stopu iseljavanja stanovništva, pa do pre-thodne decenije kada je regrutovanje medicinskih sestara iz bivše Jugoslavije bilo najbrže rješenje za ovu državu. Oni navode: „Istovremeno, za zemlju iz koje su emigrirali, ovo je značilo odliv društvenog i kulturnog kapitala. Potrebno je tri do četiri godine školovanja da se postane kompetentno obučena sestra, još godinu više da se postane specijalizovana medicinska sestra, a dodatne tri godine obrazovanja za master diplomu iz sestrinstva. Pored toga, potrebna su adekvatna finansijska sredstva.“ Nadalje oni naglašavaju da se ove mi-gracije postavljaju kao strategija za cijela domaćinstva čime početna ekonomska migracija postaje trajno rješenje za cijelu porodicu i porodice. Kroz naše istraživanje apostrofirali smo migracije medicinskih sestara/tehničara kao strategiju za cijelu porodicu i njihovo la-gano prerastanje u šire ekonomske migracije koje mogu uslijediti u budućem periodu, a o čemu piše ova grupa autora bazirajući se na stanje u Sloveniji u dužem istorijskom periodu.

Dragan Stanković8 u svom radu: „Odliv mozgova kao gubitak i(li) dobitak za zemlju po-rekla“, govori o posljedicama odliva kadrova na zemlju porijekla i dilemu: „Da li je zemlja porijekla na gubitku ili dobitku?“ On kaže: „Odliv mozgova je već dugi niz godina u centru debate mnogih ekonomista, kao i uticaj ove pojave na zemlju porekla i nejednakosti između zemalja.“ Ovaj problem je izuzetno kompleksan i sadrži niz faktora koji su oprečni jedan drugom. Na jednoj strani odlazak kadrova znači smanjenje nezaposlenosti u zemlji porije-kla, ali to nije dovoljna kompenzacija za troškove školovanja koje izdvaja porodica i država.

Na temu uticaja migracija na razvoj BiH pišu Ljiljana Aulić i Zoran Kalinić9 u svom radu: „Uticaj migracija na razvoj Bosne i Hercegovine neiskorišten potencijal“. Oni za pri-marni cilj svog istraživanja postavljaju povećanje svijesti institucija na svim nivoima u Bosni i Hercegovini o „odlivu mozgova“, te ukazuju na mogućnosti koje nudi kapital sa

7 Jana Goriup, Jadranka Stričević David Haložan: „Sociološki pogled na migracije medicinskih sestara“, Sociološki diskus, godina 5, broj 9, Maribor, 2015. http://doisrpska.nub.rs/index.php/socioloskidiskurs/article/view/383 (9.7.2018.)

8 Dragan Stanković: „Odliv mozgova kao gubitak i(li) dobitak za zemlju porekla“, Godišnjak, br. 5., Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2011. https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=170864 (9.7.2018.)

9 Ljiljana Aulić, Zoran Kalinić, „Uticaj migracija na razvoj Bosne i Hercegovine neiskorišten potencijal“, Svarog br.12, Fakulteta za političke nauke NUBL, Banja Luka, 2016. http://svarog.nubl.org/wp-content/uploads/2014/12/Mr-Ljiljana-Auli%C4%87-prof.-dr-Zoran-Kalini%C4%87-UTICAJ-MIGRACIJA-NA-RAZVOJ-BOSNE-I-HERCEGOVINE-.pdf (9.7.2018.)

230

Zbornik radova

kojim raspolaže dijaspora. Oni navode, a prema podacima Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH za 2014. godinu, da je naša zemlja prva u Evropi, a sedma u svijetu po broju iseljenika u odnosu na broj stanovnika.

Renata Stokanović10 u svom radu: „Njemačka kao destinacija za medicinske sestre“ kon-statuje da sve veći broj medicinskih sestara iz Republike Srpske želi da napusti zemlju, a primarni cilj je naći zaposlenje u Njemačkoj gdje se smatra da medicinske sestre iz Bosne i Hercegovine znaju da rade svoj posao. „Prema BBC-ijevim podacima od 26. marta 2013. godine, baziranim na podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), na listi najtraženijih zanimanja na svijetu, na prvom mjestu se nalazi zanimanje medicinske sestre“.

ZAKLJUČAKMedicinske sestre/tehničari te studenti su zainteresovani za odlazak iz BiH. Glavni

razlog njihovog odlaska su finansijski faktori i sigurnost. Medicinske sestre/tehničari i studenti smatraju da sestre nisu adekvatno plaćane za posao koji obavljaju, te da su uslovi za rad unutar našeg zdravstvenog sistema na niskom nivou. Glavni razlog koji koči obje ispitivane grupe za odlazak iz BiH je neznanje jezika i odvajanje od porodica, mada su oba faktora promjenljiva.

Povećanje finansijskih primanja bi uticalo na ostanak medicinskih sestara/tehničara i studenata kada završe školovanje u BiH. Studenti smatraju da će se stanje u našem zdra-vstvenom sistemu popraviti, a medicinske sestre/tehničari nemaju taj stav. Ovo istraživa-nje je pokazalo da su faktori finansijske prirode i sigurnost opredjeljujući faktori kada je u pitanju odliv zdravstvenog kadra i ukoliko država ne preduzme sistemske mjere na zausta-vljanju njihovog dejstva, onda bi ova kretanja mogla poprimiti i razmjere širih ekonomskih migracija, a kojih smo svjedoci u proteklih godinu-dvije11. U krajnjoj konsekvenci one se djelimično i ostvaruju odlaskom čitavih porodica u inostranstvo.

Država nema preciznih i pouzdanih podataka o razmjerama ovih trendova, niti ima aktiviran plan12 za suštinsko sprečavanje posljedica odliva zdravstvenog kadra u bliskoj budućnosti.

LITERATURA1. Barić,V., Smolić, Š., Strategija ljudskih resursa u hrvatskom zdravstvu-izazovi ulaska u Evrop-

sku uniju, Univerzitet u Zagrebu, Zagreb, 2012. https://www.researchgate.net/publicati-on/316088297_STRATEGIJA_LJUDSKIH_RESURSA_U_HRVATSKOM_ZDRAVSTVU-IZA-ZOVI_ULASKA_U_EUROPSKU_UNIJU

2. Carling, J., Gender dimensions of international migration, Global commission on international migration, Global migration perspectives, No 35, May 2005.

3. http://www.gcim.org/mm/File/GMP%20No%2035.pdf 4. Goriup, J., Stričević, J., Haložan, D.: „Sociološki pogled na migracije medicinskih sestara“, Sociolo-

ški diskus, godina 5, broj 9, Maribor, 2015. http://doisrpska.nub.rs/index.php/socioloskidiskurs/article/view/383

10 Renata Stokanović, „Njemačka kao destinacija za medicinske sestre“, III kongresa SMSIT RS, DOI: 10.7251/SEZ0114053S UDC: 616-083(430) Jahorina, 21.06.2014.

11 Migracije iz Afrike i Azije ka Zapadnoj Evropi.12 Nova radna mjesta, veća plata, povećanje sigurnosti i prosperiteta zemlje.

231


5. Grujičić, M., Novaković, B. Profesionalna satisfakcija medicinskih sestara/tehničara, Časopis medicinskih sestara, tehničara i babica Republike Srbije, godina XXI, broj 74, Beograd, 2017.

6. Hein de Haas, Migration and Development – A Theoretical Perspective, IMI Working paper 9, International Migration Institute, University of Oxford, 2008.

7. Ljiljana Aulić, Zoran Kalinić, „Uticaj migracija na razvoj Bosne i Hercegovine neiskorišten poten-cijal“, Svarog br.12, Fakulteta za političke nauke NUBL, Banja Luka, 2016. http://svarog.nubl.org/wp-content/uploads/2014/12/Mr-Ljiljana-Auli%C4%87-prof.-dr-Zoran-Kalini%C4%87-UTI-CAJ-MIGRACIJA-NA-RAZVOJ-BOSNE-I-HERCEGOVINE-.pdf

8. Renata Stokanović, „Njemačka kao destinacija za medicinske sestre“, III kongresa SMSIT RS, Ja-horina, 2014.

9. Social Impact of Emigration and Rural-Urban Migration in Central and10. Eastern Europe Final Country Report, Bosnia and Herzegovina, 2012.11. Stanković, D., Odliv mozgova kao gubitak i(li) dobitak za zemlju porekla, Godišnjak, br. 5., Uni-

verzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka, Beograd, 2011. https://www.ceeol.com/search/article-detail?id=170864

12. Šijaković, I., Sociologija – Uvod u razumevanje (post)modernog društva, Univerzitet u Banjoj Luci, Ekonomski fakultet, Banja Luka, 2005.

232

Zbornik radova

PROVISIONS FOR THE DEVELOPMENT OF THE REGIONAL CENTER OF SPIRITUAL-MORAL

AND PATRIOTIC EDUCATION OF YOUTH

Sergiy Kovalevskyy, Ludmila Kosheva1

Abstract: The publication presents the basic prerequisites for the creation of a center for spiritual, moral and patriotic education of young people as a factor in improving the quality of social and eco-nomic processes. Recommendations on the structure of this center are presented taking into ac-count the studies carried out based on modern methods of intelligent modeling. Interrelation of expected results of activity of such center and the basic tasks which are necessary for providing with performance is shown.

Keywords: spirituality, patriotism, youth education, system, quality, citizenship, economy.

IntroductionThe patriotic education of citizens is aimed at ensuring the integrity, unity of Ukraine,

which is the core of the Ukrainian national idea. At the same time, it is important that the unification of various ethnic groups and regions of Ukraine is carried out for the national rebirth, development and improvement of a sovereign rule of law and civil society on the basis of democratic values, which in turn should form the basis of patriotic education.

The formation of Ukrainian statehood, the building of civil society, the integration of Ukraine into the world and European community presuppose orientation towards Man, her spiritual culture and determine the main directions of educational work, and the mo-dernization of the educational process.

The ideal of education is the versatile and harmoniously developed nationally consci-ous, highly educated, life-competent citizen, capable of self-development and self-impro-vement.

The main dominant of national-patriotic education is the formation of a person’s va-lue relation to the surrounding reality and to itself, active in form and moral in content, life position.

Forms and methods of education are based on Ukrainian folk traditions, the best achi-evements of national and world pedagogy and psychology.

1 Dr.Sc. Sergiy Kovalevskyy, PhD. Ludmila Kosheva, (Donbass State Engineering Academy, Ukraine), [email protected]

Transparent scientific workUDK 930.85:316.77(477)DOI 10.7251/BLCMES1801232KCOBISS.RS-ID 7634200

233


Today a social order has been formed for effective educational systems and technologi-es. The first priority is the need to harmonize the efforts of the state, local self-government and civil society in ensuring the realization of the interests of the state and society in the systems of education of a citizen - a patriot of his state.

All this creates a social order for the achievement of qualitatively new results in the spiritual, moral, patriotic, labor, artistic and aesthetic, environmental education, prepara-tion of civil protection and pre-emptive preparation of the population, which requires the implementation of systemic measures from the state authorities, local self-government bodies and public institutions [1,2,3].

ProblemThe need for patriotic education, the formation of a system of ideals and spiritual values

based on the best national and universal models is urgent for the modern Ukrainian socie-ty, needs a targeted policy response from the state, local self-government and civil society.

The idea of patriotism can and should become the core around which a conscious, ac-tive patriotic attitude of citizens will be formed, which will provide and determine their readiness for active actions in favor of the Motherland.

The successful development of Ukraine as a state is based on raising people’s spiritual, moral and ethical values of love for Ukraine, serving the Fatherland.

Creation of the Center for Spiritual-Moral and Patriotic Education, as a specialized in-stitution, whose activities are aimed at:

• Formation of national consciousness, awareness of belonging to the native land, peo-ple, formation of respect for the person, society, state, to the ideas and values of their revival and development;

• Awareness of Ukraine’s national interests as a national idea of progressive deve-lopment of society;

• Involvement of young people in the system of socio-cultural values that reflect the wealth and originality of the history and culture of Ukraine, its people, the formation of the need for high spiritual, moral and cultural values, their further development;

• Creation of appropriate conditions for manifestation of citizenship, patriotism, de-cent fulfillment of public, state and military duty by different groups of young people taking into account their interests, needs in various spheres of human activity and communication;

• Education of respect for the law, norms of collective life, development of social re-sponsibility as the most important characteristic of young citizens, which manifests itself in the care of the well-being and prosperity of its country, its strengthening and security;

• Education of a positive attitude to work as one of the main values in life, the deve-lopment of labor needs for the benefit of society, the state, the Fatherland;

• The formation and development of the need for spiritual perfection, the moral and healthy way of life, the formation of skills to feel happy with the family, close people, the surrounding society;

• Formation of social activity and professional competence of the person on the basis of such skills: readiness for participation in the processes of state formation, personal

234

Zbornik radova

responsibility, ability to resolve conflicts in accordance with democratic principles, skills of independent life choices based on humanistic values;

• Formation of the ability to lead a healthy lifestyle as an important component of the process of development and upbringing of a person, preparation for high-producti-vity work, prevention of anti-social manifestations, preparation for the protection of the Motherland, ensuring its creative longevity, organization of meaningful leisure.

MethodologyThe upbringing of the patriot should be aimed, first and foremost, at respecting the

Ukrainian people - the citizens of Ukraine of all nationalities. An important feature of patriotism is the promotion of the establishment and consolidation of Ukraine as a legal, democratic state, and the readiness to defend the independence of the Motherland.

With patriotism, the national identity of citizens, which is based on national identity, organically combines the belief in the spiritual forces of one’s nation, its future, and the will to work in favor of the people and cultural values, history, customs, rituals, symbols, the system of actions, which are motivated love, faith, will, comprehension of responsibi-lity to his nation.

The determining characteristic of patriotic maturity as a result of patriotic education is the development of legal consciousness - awareness of their rights, freedoms, duties, active and positive attitude to the law, interdependence of the functioning of state power and civil society.

An important component of the content of patriotic education is the development of political consciousness (including political culture). It includes proper political competen-ce, knowledge about the types of states, political organizations and institutions, principles, procedures and regulations for social interaction, electoral system. Political culture is also manifested in the loyal and at the same time critical, demanding attitude of people towards the state, its institutions, government organizations, and the ability of citizens to participate in making decisions that have an impact on power.

Patriotic maturity includes environmental consciousness - a careful attitude to nature, which is a matter of both domestic and international. This attitude is manifested in the per-sonal involvement and responsibility for the preservation and enhancement of natural reso-urces, in understanding the features and basic environmental problems of the environment.

Economic consciousness - determines the attitude of the person to the economic life of society, the responsibility to society for economic relations, which it can affect. Econo-mic consciousness characterizes the practice of economic life of the Ukrainian people; is realized with the help of law, morals, policies in the field of production and distribution of material goods; provides individual and social programs of economic activity, creatively transforms and adapts them to new conditions of economic life in the progressive deve-lopment of the Ukrainian economy; is realized in the qualities of entrepreneurship, dili-gence, thrift, environmental friendliness.

The most important component of patriotic consciousness is the ethical and moral consciousness of the individual. It includes such humanistic features as kindness, sensi-tivity, mercy, tolerance, conscience, honesty, respect, diligence, justice, dignity, tolerance

235


to people, respect and love for their parents, kind. These qualities determine the level of culture behavior of the individual.

A significant place in the content of patriotic education is socio-cultural consciou-sness, as the embodiment of the principles of the translation of culture and traditions of the Ukrainian people. One of its components is the culture of individual behavior, which manifests itself in the aggregate of the socially significant features of the personality that are based on the norms of morality, law, human actions. The culture of behavior is, on the one hand, the moral requirements of society, enshrined in the norms, principles, ideals of the law, and, on the other hand, the assimilation of the provisions that direct, regulate and control the actions and actions of man.

Aesthetic consciousness ensures the formation of a sense of beauty, confrontation with the devastation of the living and aesthetic space.

An important component of the content of patriotic education is labor education, whi-ch includes the development of motivation for work, understanding of economic laws and problems of society and ways of their solution, readiness for social creativity as a condi-tion of social adaptation, competitiveness and self-realization of the individual in market relations.

The activities of the Center for Spiritual, Moral and Patriotic Education are based on:• Education system - pre-school educational institutions, schools, vocational schools,

higher educational establishments - institutes and universities, out-of-school educa-tional institutions, clubs, centers;

• Military units, army committees, institutions and organizations of the Armed Forces of Ukraine, and other organizations of military-patriotic education;

• Cultural institutions, museums, theaters and libraries, tourism and others;• Public (non-governmental) organizations;• Mass media, publication of relevant materials, preparation and production of educa-

tional TV and radio broadcasts.• Family upbringing;• The influence of the church and its institutions on the formation of ideological ori-

entations of the individual, which necessitates the cooperation of various institutes of patriotic education;

• various philanthropic and philanthropic and other organizations and foundations (support for educational events, competitions, seminars, trainings, grants for the de-velopment of scientific and methodological materials, manuals, textbooks, financial support for publications, etc.).

The effectiveness of patriotic education is due to the full implementation of all its com-ponents.

Specific ways can be:• Inclusion of patriotic education issues into research programs and plans of educa-

tional and scientific institutions, holding scientific and theoretical conferences and seminars, practical and methodological meetings on the actual problems of patriotic education and education;

• Increasing the professional qualifications of teachers and educators, for which it is necessary to create flexible, operative system of scientific and methodical preparati-

236

Zbornik radova

on and retraining, a system of consistent family, preschool, school and out-of-school education, secondary vocational education, higher education, etc., on the basis of the institute of postgraduate education and classical state universities. Civic education (in public and voluntary associations);

• Education of young citizens in the spirit of respect for the Constitution of the coun-try, the rule of law and the rule of law, norms of social and collective life, creation of conditions for the implementation of constitutional human rights and duties, civil and professional duty;

• The development of a feeling of young people’s sense of pride and deep respect for the state symbols - the Coat of Arms, the Banner, the anthem of Ukraine, other na-tional and regional symbols and historical shrines, pride for the country, as well as separate regions and cities;

• Creation of conditions for strengthening the patriotic orientation of the broadca-sting and other mass media in coverage of events and phenomena of public life, ac-tive opposition to anti-patriotism, manipulation of information, falsification of the history of Ukraine;

• Formation of racial, national, religious tolerance, development of friendly relations between representatives of different ethnic groups;

• Creation of a system of teaching social sciences disciplines in the system of secon-dary and higher education, together with the history of Ukraine, the introduction of full courses in the fields of social science, jurisprudence, economics, valeology, by reducing factual disciplines and unnecessary factual topics in curricula that require the study of factual and reference material ;

• Adjustment and harmonization of the content of education, curricula and programs with the aim of focusing on the values of the patriotic culture of existing social and humanitarian disciplines, developing and introducing new courses that will contri-bute to the formation of the political, legal culture and the features of the citizenship of the younger generation of Ukraine;

• Creation on the basis of the best educational institutions of experimental centers for the development of educational innovations, dissemination of best practices of cre-ative pedagogical workers, educators;

• Education of young people on examples of life and activities of prominent people whose lives are connected with Ukraine in the social, political, economic, and cul-tural spheres;

• Facilitating the development of the system for training for military service, the acti-vities of the TSOU, the Cossack public organizations, the system of youth work clubs, historical-search units, tourist-local lore, ecological movement, Scout and Plats or-ganizations and others;

• Development and introduction of psychological and pedagogical study of parents in order to enhance the role of family education;

• Development and implementation of educational programs on spiritual, moral and patriotic education and upbringing;

• Studying world experience, adapting the best examples of spiritual, moral and patri-otic education and education;

237


• Establishing contacts with international organizations, conducting joint internati-onal events and projects on issues of spiritual, moral and patriotic education and education.

The Regional Center for Spiritual-Moral and Patriotic Education of the Donetsk Re-gional Council is a specialized out-of-school educational institution. The main activity of the Center of Spiritual and Moral and Patriotic Education is the formation of a harmoni-ously developed personality, the cultivation of a sense of patriotism, spirituality, national consciousness, and the organization of meaningful youth leisure.

DiscussionThe center of spiritual, moral and patriotic education carries out its work on the ba-

sis and in accordance with the current legislation of Ukraine. The meaningful content of the Center’s activities is determined by the Strategy of the National Patriotic Education of Children and Youth for 2016-2020, adopted by Decree of the President of Ukraine No. 580 of 13.10.15.

The basis of the work of the Center for Spiritual and Moral and Patriotic Education is the idea of strengthening Ukrainian statehood as a consolidating factor in the development of society, the formation of patriotism in youth. The main components of national patriotic education are civil-patriotic, military-patriotic, spiritual and moral education. Accordin-gly, the Center for Spiritual and Moral and Patriotic Education implements measures for the national-patriotic education of young people, high patriotic consciousness, loyalty to the Motherland, love for their native land, their families, their people, and the state [4,5].

The organizational structure of the Center for Spiritual and Moral and Patriotic Edu-cation involves financial and economic, educational and organizational and mass work.

Financial and economic activity is carried out by administrative and economic person-nel, whose function is to ensure compliance with the current legislation of Ukraine, ratio-nal use of budget allocations, accounting, maintenance and replenishment of the material base, documentation, case management and accounting, statistical reporting, planning of the definition of strategic areas of work.

Educational work is carried out in two directions: the activity of clubs of patriotic edu-cation of youth at the place of study, residence, work and regular activity of circles [6,7].

At the Center for Spiritual, Moral and Patriotic Education, a network of national-pa-triotic education circles is created, which operate on the territory of the Donetsk region.

Organizational and mass work is carried out by the Center’s Sectors: civil-patriotic, military-patriotic and spiritual-patriotic upbringing. Each sector organizes activities in accordance with the directions defined in the Strategy for the National Patriotic Education of Children and Youth for 2016-2020.

The center of spiritual, moral and patriotic education is an out-of-school educational institution whose main activity is the formation of a harmoniously developed personality of pupils (students, listeners); raising a sense of patriotism, spirituality, national consciou-sness; provision of favorable conditions for self-realization of the person; organization of recreation and youth recreation.

The center of spiritual, moral and patriotic education has its tasks:

238

Zbornik radova

• Education of legal culture among pupils (students, listeners), respect for the Consti-tution of Ukraine and laws of Ukraine, state symbols;

• Education of national consciousness, love of native land, family, people, state of Ukraine;

• Creation of conditions for spiritual, moral, civic, labor, and environmental education of pupils (students, listeners);

• Involving pupils (students, students) in practical activities aimed at forming natio-nal consciousness, patriotism, active citizenship, motivation for a healthy lifestyle;

• Creation of favorable conditions for self-realization of personality in accordance with its interests and social requirements;

• Organization of meaningful leisure for pupils (students, listeners), their hardening, physical education and sports;

• Preservation and strengthening of physical, mental and spiritual health of pupils (students, listeners);

• Facilitating the acquisition of pupils (students, listeners) of social experience, inhe-ritance of spiritual achievements of the Ukrainian people;

• Search and support of capable, talented and talented pupils (students, listeners);• Educational activities.

The Center for Spiritual and Moral and Patriotic Education includes a school of spiri-tual development, as well as circles of different directions - spiritual singing, educational, ecological, tourist ethnography, decorative and applied art and fine arts, and others like that. Their functioning is an opportunity for a comprehensive development of circles. In addition, in a newly created institution, parents and parents will benefit, as they will have a lecture. At the same time, the center will become a communicative platform, where experts from the region and the whole state will discuss issues of spiritual and moral orientation. They will also work on the development and implementation of new effective technologies for personal socialization and social protection.

ConclusionThus, the center of spiritual, moral and patriotic education is an integral part of the sy-

stem of continuous education, which combines educational, cultural, spiritual, moral, and integrative as a patriotic component of the formation of a person capable of achieving the desired results of qualitative practical activity in the modern the world. The recommen-dations contained in the publication are an example for replicating similar organizations.

literature1. Kovalevskyy S. Corporate Culture As A Factor In The Quality Of Organization Globalization Of

Economic Processes / S. Kovalevskyy, L. Kosheva // 8th International Conference ICQME 2014 (Quality, Managament, Environment, Education, Engineering) 24.09-26.09.2014. – Hotel Pal-ma-Tivat Montenegro, Center for Quality Faculty of Mechanical Engineering. –2014. – P. 75–82.

2. Kovalevskyy S. V. Neural network study of the nature and structure of corporate culture / S. V. Kovalevskyy, L. V. Kosheva, V. Marusic // Нейросітьові технології та їх застосування: збірник

239


праць міжнародної наукової конференції «Нейросітьові технології та їх застосування» / за заг. ред. д.т.н., проф. С. В. Ковалевского. – Краматорськ: ДДМА, 2015. – C. 23–25.

3. Kovalevskyy S. Nature and structure of corporative culture / S. Kovalevskyy, L. Kosheva // 2nd International conference “Economics and Management – Based on New Technologies” EMoNT 2012, 14–17 September 2012. – Vrnjacka Banja, Serbia, 2012. – Р. 233–246.

4. Kovalevskyy S. V. Corporate culture organizations in a globalized economy and neural network / S. V. Kovalevskyy, L. V. Kosheva // Нейросітьові технології та їх застосування: збірник праць міжнародної наукової конференції «Нейросітьові технології та їх застосування» / за заг. ред. д.т.н., проф. С. В. Ковалевского. – Краматорськ: ДДМА, 2015. – C. 14–19.

5. Kovalevskyy S. V. Study ofthe Nature and Structure of Corporate Culture with Neural Network Models / S. V. Kovalevskyy, L. V. Kosheva // American Journal of Neural Networks and Applica-tions. – 2015. – Vol.1, No.1. – P. 11-22. – doi: 10.11648/j.ajnna.20150101.12

6. Kovalevskyy S. V. Research the Corporate Culture of Students Using Neural Network Models / S. V. Kovalevskyy, L. V. Kosheva // American Journal of Neural Networks and Applications. – 2015. – Vol. 1, No. 2. – P. 43-47. – doi: 10.11648/j.ajnna.20150102.13

7. Kovalevskyy S. Intellectual culture and individualization of physical education / S. Kovalevskyy, L. Kosheva // Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju : zbornik radova 4 nacionalna konferencija međunarodnim učešćem. – Čačak: Fakultet tehničkih nauka u Čačku, 2017. – P. 343–346.

240

Zbornik radova

INTERNET KAO INFRASTRUKTURA EKONOMIJE POSTINDUSTRIJSKOG DOBA

Veljko Đukić, Ognjen Đukić, Biljana Đukić1

SažetakKarakteristika vremena u kome živimo jesu promjene u savremenoj ekonomskoj praksi i teoriji. Govori se o digitalnoj ili informacijskoj ekonomiji. Empirijski oblik takvih promjena je privre-dna globalizacija. Privredna globalizacija kao opšti trend ukazuje na prevođenje nacionalnih privreda u jedinstven svjetski privredni prostor u kojem nestaju vještačke prepreke izazvane prvenstveno političkim intervencijama.Informacijska i komunikacijska a posebno internetska tehnologija imaju snažan uticaj na pro-mjenu ekonomske strukture nacionalnih – svjetskog privrednog sistema. One djeluju na sve dimenzije ekonomskog života, zadržavajući standarde razvijene u doba industrijske ekonomi-je, ali ostavljajući mogućnosti za izražavanje individualnih, grupnih i nacionalnih posebnosti.Ne razmatrajući detaljnije istoriju nastanka Interneta, u radu je naglašeno kako su sa stajališta uticaja na ekonomiju postindustrijskog doba bitna tri elementa globalne mreže:• spontanost u razvoju mreže,• klijentsko-poslužiteljska arhitektura,• standardizacija usluga.

Ključne riječi: Globalizacija, promjene, Internet, postindustrijsko doba

Abstract:The characteristic of the times in which we live are the changes in the modern economic theory and practice. We talk about the digital or information economy. Empirical forms of such changes is economic globalization. Economic globalization as a general trend indicates a translation of national economies into a single world economic space where disappearing artificial obstacles caused primarily by political interventions. Information and communication technology and especially the Internet have a strong impact on the change in the economic structure of the national - the world economic system. They ope-rate on all dimensions of economic life, while maintaining the standards developed in the era of industrial economy, but leaving the possibility for the expression of individual, group and national specificities. Without considering the detailed history of the emergence of the Internet, the paper emphasized that from the point of impact on the Economy of the postindustrial era, three elements of the global network are important:• spontaneity in network development,• Client-server architecture,• Standardization of services.

1 Ph.D. Veljko Đukić, Ognjen Đukić, Biljana Đukić, grad.informatics, Paneuropean University APEIRON Banja Luka, Faculty of Electrical Engineering, Banja Luka, Primary school „Danilo Borković” Gradiška

Stručni radUDK 004.738.5:339.5]:316.32DOI 10.7251/BLCMES1801240DCOBISS.RS-ID 7634200

241


UvodOrganizacijska fleksibilnost i intenzivna primjena elektronske i mrežne poslovne in-

frastrukture postaju nužnim pretpostavkama budućeg poslovnog uspjeha pošto se sma-tra da će uspješne kompanije u budućnosti često i neusporedivo intenzivnije nego ranije trebati mijenjati i inovirati svoje modele poslovanja kako bi efikasno odgovorile stalnim tehnološkim izazovima.

Tradicionalni su poslovni modeli bili prilično jednostavni i prilagođeni relativno rijet-kim i predvidivim promjenama tržišnog okruženja. Stalne tehnološke inovacije i globali-zacija poslovanja omogućuju stvaranje nove, mrežne infrastrukture poslovanja, što uz in-tenzivnu primjenu informacijske i komunikacijske tehnologije te elektronskog poslovanja dramatično utiče na porast broja, vrsta i varijacija postojećih poslovnih modela. Nova se ekonomija –ekonomija postindustrijskog doba ogleda u činjenici da vremenske i geograf-ske barijere poslovanja nestaju, a ukupna ponuda postaje rezultat rada umreženih organi-zacija u kojoj korisnici i krajnji kupci imaju aktivnu ulogu u stvaranju nove vrijednosti[1].

Struktura se današnje ekonomije suštinski mijenja, od tradicionalne ekonomije prema informacijskoj ekonomiji i ekonomiji znanja. Ekonomske aktivnosti u informacijskoj ili ekonomiji postindustrijskog doba više nisu ovisne isključivo o dostupnosti i eksploataciji teoretski iscrpljivih fizičkih resursa poslovanja (sirovina, mašina, materijala). Globalizacija poslovanja i tehnološki napredak dovode do činjenice da osnovni resurs poslovanja nove ekonomije postaju informacija i znanje-neopipljivi resursi do kojih se dolazi novim orga-nizacijskim i poslovnim modeliranjem. Put prema informacijskom društvu i društvu zna-nja postaju osnovni imperativi zemljama koje ostvaruju visoke stope rasta i razvoja. Tako radikalne promjene u pristupu poslovanju i potreba za izgradnjom bitno drugačijih mo-dela poslovanja vode nas do obilježja nove ekonomije - ekonomije postindustrijskog doba.

Primjena interneta kao infrastrukture modernog poslovanja rezultira širenjem poslo-vanja izvan granica kompanije i povezivanjem s neposrednim okruženjem, pojavom i ra-zvojem elektronskih tržišta i osmišljavanjem koncepta integrisanog elektronskog poslova-nja. Visok nivo povezanosti informacionih sistema omogućuje intenzivnu komunikaciju i razmjenu informacija, znanja i sadržaja jer su troškovi njihove distribucije vrlo niski.

Osnovna infrastruktura poslovanja postaje javno dostupna globalna elektronska mre-ža, a snažan razvoj raznih vrsta servisa koje se putem nje nude uzrokuju bitne promjene u odvijanju poslovnih procesa i ekonomskih aktivnosti u cjelini. Uspješne svjetske kompanije nisu htjele propustiti priliku i mogućnosti koje pruža novi način poslovanja, pa su ulagali i dalje ulažu znatna financijska i ostala sredstva u razvoj elektronskog načina poslovanja i informacijske poslovne infrastrukture[2].

Pojam nove ekonomije - ekonomije postindustrijskog doba služi za označavanje novih proizvoda, usluga, tržišta i brzorastućih sektora ekonomije, posebno onih koji se zasnivaju na Internetu i elektronskom poslovanju kao osnovnoj infrastrukturi poslovanja. Zato se pojam ekonomije postindustrijskog doba odnosi na skup kvalitativnih i kvantitativnih metoda i tehnika koje su suštinski promijenili strukturu, način funkcionisanja i pravila ekonomije. Često je nazivamo i informacijskom ekonomijom ili ekonomijom znanja pošto se zasniva na intenzivnoj primjeni informacija i znanja u kontinuiranom procesu inovacije, kreativ-nosti i stvaranju nove vrijednosti.

242

Zbornik radova

U novoj eri poslovanja internetska tehnologija postaje dominantnom poslovnom infra-strukturom koja utiče na sve poslovne aktivnosti. Iako još nije dovoljno teoretski obrađen pojam i ne postoji opšteprihvaćena i formalna definicija nove ekonomije - ekonomije po-stindustrijskog doba, mnoge poslovne organizacije i njihovi menadžeri su svjesni njenih trendova i smjernica: novih pravila poslovanja, razvoja novih tržišta i razvoja novih po-slovnih modela[3].

Internet - novi globalni privredni prostorKada je došla do izražaja ideja da Internet ne mora služiti isključivo za prenos ili raz-

mjenu informacija na daljinu, već to može biti globalna mreža s dodatnom vrijednošću, bio je to prvi korak u razvoju potpuno novog internetskog privrednog prostora.

Vremenom se internetski privredni prostor počeo profilirati, tako da su se iskristalisala četiri odvojena privredna sektora:

• sektor proizvođača elemenata ineternetske infrastrukture,• sektor ponuđača internetskih usluga i aplikacija,• sektor elektronskih trgovaca razne robe i usluga,• sektor posrednika u elektronskom trgovanju.

Globalizacija privrednih djelatnosti u internetskom prostoru vidljiva je po mnogo čemu. Evidentno je da svi subjekti djeluju globalno, jer tržišta na koja pretenduju nemaju nikakvih geografskih ili geopolitičkih obilježja. S druge strane, kupci najčešće ni ne znaju gdje je lociran subjekt s kojim stupaju u direktni kontakt i eventualno dogovaraju posao. U komunikacijskom smislu ne postoje nikakva ograničenja, jer je dozvoljena upotreba svih jezika, žargona, pisama, stilova komuniciranja, načina oslovljavanja i dr. Javljaju se problemi pravne regulative pri vođenju poslova u virtualnom prostoru, namećući potre-bu donošenja novih vrsta pravnih normi i međunarodne pravne regulative. Intenzivnijom primjenom elektronskog novca brišu se i monetarne specifičnosti sredina iz kojih dolaze privredni subjekti.

Globalizacija posredstvom Interneta ima za posljedicu i bitne promjene poslovne klime i raspoloženja u kojima se odvijaju privredne aktivnosti. Tako, npr. raste stepen demokrati-zacije u odnosima među internetski povezanim subjektima, jer nema nikakvog mehanizma koji bi opstruirao spontane težnje ka demokratizaciji većinskog dijela svjetske zajednice. Internetsko je tržište blisko perfektnome. Devijacije i zloupotrebe kao popratna pojava, objektivno postoje, ali tendencijski njihovo značenje postaje sve manje[4].

Intenzivna primjena informacijsko-komunikacijske tehnologije, uglavnom globalne javne mreže Interneta, vodi prema virtualnim i mrežnim oblicima poslovanja pri čemu se organizacijska struktura počinje graditi oko toka informacija, a ne više isključivo oko toka fizičkih proizvoda. Razlozi za takve promjene su ekonomske prirode: razvojem javnih ra-čunarskih mreža globalnog dometa praćenja i kontrola toka informacija neusporedivo je jeftinije i produktivnije nego praćenje toka fizičkih proizvoda. Time nastaju informacijske i mrežne organizacije, a mrežni oblici poslovanja postaju dominantnim oblikom poslova-nja. Informacijska se organizacija zasniva na mrežnoj infrastrukturi koja omogućuje brz, jeftin i nesmetan globalni prenos informacija i znanja - zavidan nivo komunikacije s po-slovnim okruženjem.

243


Primjena mrežne infrastrukture znači povećanje količine i brzine razmjene informacija u svakodnevnom poslovanju, što uz stalan pad cijena informatičke opreme i opšti trend povezivanja poslovanja uz upotrebu informacijsko-komunikacijske tehnologije vodi prema povećanoj dinamici poslovanja stvarajući turbulentno tržišno okruženje podložno stalnoj promjeni. Prema tome, za razliku od predvidljivog tržišnog okruženja i periodičnih pro-mjena u tradicionalnoj ekonomiji, osnovno je obilježje ekonomije postindustrijskog doba stalan tehnološki razvoj, nepredvidljivost, ubrzano i dinamičnije poslovanje.

Informacijska ekonomija - ekonomija postindustrijskog dobaSaznanje o presudnoj važnosti informacije kao dominantnog elementa pri vođenju i

usmjeravanju razvoja, uz inovacije u teoriji tržišta i cijena, doveli su do postepene formu-lacije koncepta informacijske ekonomije[5].

Informacijska ili ekonomija postindustrijskog doba zasniva se na tri načela:• kompleksnosti,• haosu,• sinergiji.

Kompleksnost se u ekonomskoj nauci javlja kao novi pojam čije proučavanje u velikoj mjeri otežava činjenica da kompleksne forme karakteriše visok stepen individualnosti, čiji su razlozi:

• kompleksni sistemi u pravilu nisu rezultat sukcesivnog slijeda događaja,• kompleksni sistemi uključuju gotovo uvijek veliki broj komponenata,• pokretačka snaga kompleksnih sistema je njihova otvorenost prema okolini,• kompleksni sistemi u pravilu nisu linearni, te se njihovo ponašanje ne može obja-

šnjavati linearnim odnosima,• kompleksni se sistemi ne mogu dobro tretirati analitički, već im je potrebno pristu-

piti holistički.

Haos se javlja kao izraz posebnih oblika kompleksnosti. Riječ haos smatra se u uobiča-jenim uslovima komuniciranja nečim negativnim i destruktivnim. Međutim, teorije haosa ukazuju i na neka drugačija obilježja haosa. Tako se tvrdi kako haos u svojoj suštini sadrži i klicu stvaralačke komponente, s obzirom na to da on usmjerava u nove oblike uređenja i kompleksnosti. Element slučajnosti otvara haotičnim sistemima nove horizonte slobode i daje mogućnosti ispitivanja novih tipova odnosa unutar sistema.

Sinergija ne podrazumijeva nikakvu prisilu ni zabranu, niti se ostvaruje svjesnim na-porom. Svaki element sistema djeluje vodeći se vlastitim – krajnje egoističkim ciljem, tako da njihovi ciljevi mogu biti vrlo različiti. Pa ipak, svi oni funkcionišu tako da spontano pomažu jedni druge. Konačni je rezultat nepostojanje unutrašnjih konflikata u sistemu i povećanje kvaliteta funkcije cjeline.

Sva tri elementa, međusobno isprepletena i integrirajuća čine samoorganizujući sistem. Takvi su sistemi dinamičke strukture zato što posjeduju sposobnost prelaženja iz postoje-ćih u neka nova stanja na nepredvidiv način, s obzirom na to da mogu birati između više transformacijskih opcija. Poslije transformacije sistemi poprimaju drugačije osobine kao što su kompleksnija stanja u odnosu na ona od ranije.

244

Zbornik radova

U prikazu informacijske ekonomije treba uzeti u obzir još jedan bitan element, a to je informacija. Organizacija se više ne shvata kao struktura sistema, već kao način usposta-vljanja veza unutar nje same. Te su veze kvalitetnije što je bolji protok informacija među elementima organizacijske strukture sistema.

Internet kao infrastruktura ekonomiji postindustrijskog dobaOpćenito je poznato da je Internet globalna komunikacijska mreža, na koju danas,

prema najnovijim procjenama, može pristupiti 4 milijarde ljudi u svijetu. Od tog broja 674 miliona korisnika žive u Evropi, pri čemu je godišnji porast u odnosu na 2017.godinu iznosio 6% (37 miliona)[6].

Sa stajališta uticaja Interneta na ekonomiju postindustrijskog doba bitna su tri elemen-ta globalne mreže:

• spontanost u razvoju mreže - neupravljivost,• klijentsko-poslužiteljska arhitektura,• standardizacija usluga.

Neupravljivost InternetaInternet nije nastao smišljeno i planski, već više-manje spontano. Upravo zbog visokog

stepena stihijnosti - slučajnosti njegovog razvoja, Internet nikada nije mogao biti podvr-gnut bilo kakvim ozbiljnijim i sistematskim aktivnostima regulacije i kontrole upravljanja. Odatle proizlazi jedno od osnovnih svojstava Interneta - njegova neupravljivost.

Iz tog svojstva proizlazi mnogo dobrih, ali i loših strana Interneta. Među pozitivnim treba istaći mogućnosti uspostavljanja novih tipova odnosa među korisnicima i pružanja najrazličitijih vrsta informacija i poslovnih usluga, te pokretanje kreativnosti i preduze-tnosti korisnika. Svako može na Internetu raditi „šta god mu padne napamet“, jer nema nikoga ko mu može nešto braniti ili dopuštati - pitanje je samo ima li to smisla i isplati li se. Jedan od najvažnijih produkata takve liberalnosti Interneta i njegove otvorenosti prema novim idejama je koncept elektronskog poslovanja.

Apsolutna sloboda djelovanja kakvu uživaju korisnici Interneta nekima je poticaj na preduzimanje društveno nepoželjnih aktivnosti. Zato je Internet „krivac“ za nastajanje mnogih novih oblika devijantnog ponašanja pojedinaca i grupa, od sitnih prevara i šala, preko psihološki i socijalno patoloških pojava, pa sve do ozbiljnih kriminalnih delikata kakvi u „neumreženom“ svijetu nisu ostvarivi.

Klijentsko-poslužiteljska arhitekturaSva filozofija Interneta sažeta je u njegovoj klijentsko-poslužiteljskoj arhitekturi (engl.

Client-Server). Ovaj tip arhitekture mrežnog sistema podrazumijeva da postoje neki mre-žni subjekti koji drugim subjektima mogu pružiti neku informaciju i/ili uslugu. Subjekti koji pružaju informaciju ili uslugu nazivaju se poslužiteljima /engl.Server), a oni koji in-formacije ili usluge trebaju i traže su klijenti (engl. Client). S obzirom na to da se oni na mrežu priključuju pomoću računara koji umjesto njih izvršavaju određene zadatke, pod pojmovima klijenta i poslužitelja u užem smislu u internetskoj se terminologiji često po-

245


drazumijevaju računari, odnosno, računarski programi što „u ime“ ljudi klijenata i poslu-žitelja obavljaju odgovarajuće zadatke.

Odnos klijenta i poslužitelja u klijentsko-poslužiteljskoj arhitekturi Interneta prikazan je na slici 1.

Slika 1. Odnos klijenta i poslužitelja (Izvor: Đukić,2012)

S obzirom na različite mogućnosti što ih otvara Internet, vremenom je došlo do uske specijalizacije pojedinih poslužitelja za davanje određenih vrsta usluga. Najvažnije vrste specijalizovanih poslužitelja su:

• davaoci infrastrukturnih telekomunikacijskih usluga,• davaoci usluga pristupa Internetu,• ponuđači informacijskih sadržaja,• ponuđači aplikacijskih usluga.

Davaoci infrastrukturnih telekomunikacijskih usluga (Telecommunication Services Pro-viders) osiguravaju sredstva i načine prenosa signala, kao nosioca podataka, na daljinu. Zavisno od načina prenosa podataka mogu se razlikovati davaoci usluga žičnog i bežičnog prenosa podataka.

Osnovni model djelovanja davaoca infrastrukturnih usluga preuzet je iz telefonije. U tom modelu davalac infrastrukturnih usluga tradicionalno uživa monopolski položaj, što sa razvojem telekomunikacija i tendencija jačanja tržišnih načela i u ovom sektoru pokazalo ograničavajućim elementom. U SAD osamdesetih godina 20. vijeka, a kasnije i u drugim zemljama, dolazi do procesa demonopolizacije i deregulacije u sektoru telekomunikacija, pri čemu mnoge kompanije kao davaoci infrastrukturnih usluga, gube svoju privilegovanu i često od strane države zaštićenu poziciju.

Davaoci usluga pristupa Internetu ili davaoci internetskih usluga (engl. Internet Access Providers ili Internet Service Provideras) ne osiguravaju fizičke (žične i bežične) resurse za prenos podataka na daljinu, već korisnicima pružaju mogućnosti prenosa podataka u skla-du s protokolima, formatima i standardnim servisima kakve podržava upravo Internet, a ne bilo koji drugi vid telekomunikacija. U tehnološki i privredno manje razvijenim zemljama, kao što je BiH, ima primjera da iste organizacije igraju obavljaju obadvije uloge-davaoca infrastrukturnih telekomunikacijskih usluga i davaoca usluga pristupa Internetu. Takva si-

246

Zbornik radova

tuacija je nepovoljna jer dovodi do monopolske pozicije, što može nepovoljno djelovati na razvoj primjene Interneta, a korisnicima Interneta ograničava slobodu odlučivanja i izbora.

Ponuđači informacijskih sadržaja stvaraju svoje mreže za prikupljanje informacija iz lokalnih izvora te njihovo dostavljanje - distribuciju zainteresovanim korisnicima. Često nude internetskim korisnicima i mogućnosti pretplate na informacije prikupljene iz razli-čitih izvora. U navedenom slučaju govori se o mrežama za prikupljanje/distribuciju infor-macija, čiji je glavni element neki davalac informacijskog sadržaja.

Jedan od novijih tipova subjekata što se u Internetu javljaju od 1998. godine su davaoci aplikacijskih usluga (engl. Application Service Providers). Radi se o firmama koje za račun drugih firmi obavljaju obradu podataka, obično pomoću računarskih programa (softvera) nabavljenih iz trećeg ili većeg broja izvora. Razlozi zbog kojih firme prepuštaju svoje poslo-ve računarske obrade podataka drugim organizacijama - ponuđačima aplikacionih usluga - u prvom su redu troškovne prirode (oslobađaju se nabavke skupe opreme, angažovanja većeg broja stručnjaka informatičara).

Standardizacija uslugaTeoretski u Internetu nema apsolutno nikakvih ograničenja u pogledu prirode same

ponuđene usluge, niti s obzirom na način njena pružanja - realizacije. Međutim, postavlja se drugo važno pitanje: ima li smisla i isplati li se pružanje bilo kakve usluge, na bilo kakav način i bilo kojem broju korisnika? Najčešći odgovor na to pitanje bi bio negativan. Racio-nalno i opravdano je nuditi i pružati usluge koje će pobuditi interesovanje što većeg broja potencijalnih korisnika, po mogućnosti, na sadržajno i tehnički unificiran način. Takva je logika bila osnova za osmišljavanje standardnih internetskih usluga - servisa.

Prvi standardni mrežni servis bio je onaj zbog koga se i pristupilo razvoju koncepta decentraliziranih komunikacijskih sistema u okvirima projekta ARPANET - servis preno-sa organizovanih skupova podataka - datoteka podataka, s jednog računara na neki drugi, udaljeni računar. Servis daljinskog prenosa datoteka namijenjen je prvenstveno prenosu većih, pažljivo organizovanih i strukturiranih skupova podataka. Međutim, korisnici mre-žnih komunikacijskih sistema, često imaju potrebu razmjenjivati manje i slabo strukturira-ne skupove podataka - poruke. Zato je ubrzano poslije pokretanja servisa daljinskog pre-nosa datoteka razvijen i servis namijenjen prije svega razmjeni kraćih i privatnih poruka među pojedincima, prostorno udaljenim korisnicima mreže.

Kako bi predstavio infrastrukturu za organizaciju informacija dostupnih korisnicima interneta u obliku tzv. hipermedijskih dokumenata, razvijen je i treći osnovni servis sa-vremenog interneta - Word Wide Web. Hipermedijski dokument predstavlja skup srodnih informacija, iskazanih u tekstualnom, grafičkom, video i/ili zvučnom obliku, koje se od-nose na neki složeni objekt.

Hipermedijski dokumenti odlikuju se trima važnim i zanimljivim karakteristikama:• Ne predstavljaju nikakav specifičan redoslijed ili hijerarhiju obuhvaćenih informacija,• Ne postoje ograničenja u pogledu veličine dokumenata (dužina je ograničena samo

veličinom memorije poslužiteljskog računara na komu se dokument publicira).• Omogućuju da neke informacije budu u višestrukim odnosima prema nekim drugim

informacijama, povezane tzv. hiperpoveznicama (engl. Link).

247


Tri opisana standardna internetska servisa smatraju se generičkim, jer su nastali neza-visno jedan od drugog, oslanjajući se na različite mogućnosti mrežnog komunikacijskog okruženja. Vremenom se razvija i mnoštvo izvedenih internetskih servisa, koji postaju u većoj ili manjoj mjeri standardizovani.

Karakteristike i primjena intranetaIntranet je bilo kakva unutrašnja mreža računara neke firme ili većih i geografski dis-

pergovanih kompanija, pojedinih organizacijskih jedinica (službi, pogona i sl.) koja funk-cioniše na način sličan i kompatibilan Internetu. Najjednostavnije rečeno, „intranet je In-ternet u kući“ ili „Internet u malom“[7].

Intranet se implementira stvaranjem internog weba unutar organizacije. Proces stva-ranja „internog weba“ obično uključuje:

• instalaciju poslužiteljskog računara,• priključak postojećih ili novih radnih stanica ili ličnih računara firme na poslužitelj-

ski računar kao njegovih klijenata,• dodjeljivanje web adrese poslužiteljskom računaru,• instalisanje potrebnih poslužiteljskih programa u poslužiteljskom računaru,• prevođenje dokumenata i ostalih informacija u statične web stranice,• pohranjivanje kreiranih web stranica u odgovarajuće direktorije i poddirektorije po-

služiteljskog računara,• utvrđivanje sigurnosne politike kojom će se web stranice štititi od nedopuštenog ko-

rišćenja i mijenjanja sadržaja,• obavještavanje zaposlenih o novim mogućnostima, te uvježbavanje za korišćenje in-

traneta,• aktiviranje intraneta.

Intranet na taj način postaje dijelom globalne mreže, tj. Interneta. Međutim, u njemu su sadržane informacije koje načelno smiju biti dostupne sam zaposlenicima firme u čijem je intranet vlasništvu. U najvećem broju slučajeva intranet prestavlja sredstvo putem kojeg zaposlenici firme nesmetano pristupaju „ostatku“ Interneta, međutim, pristup intranetu iz Interneta strogo se kontroliše.

Najčešća metoda zaštite intraneta od neovlaštenog pristupa intranetu tj. iz „ostatka“ Interneta je postavljanje tzv. vatrenog zida. Vatrozid je računarski program koji ostvaruje načelo usmjerene propusnosti intraneta prema Internetu omogućujući pristup Internetu iz intraneta, ali ograničava pristup Interneta u intranet. Na slici 2. prikazana je zaštitna uloga vatrozida. Kao što je izloženo, Internet i intranet imaju mnogo sličnosti ali i među njima ima i razlika (Tabela 1).

248

Zbornik radova

Slika 2. Uloga vatrozida (Izvor:Panian,2004)

Intranet InternetZaštićene informacije

Namijenjen zaposlenicimaSaradnička komunikacija

Usmjeren unutrašnjim procesimaMijenja organizaciju

Naglasak na timskom radu i saradnji među or-ganizacionim jedinicama

Visok stepen decentralizacije

Javne informacijeNamijenjen svakome

Svi oblici komunikacije, usluga i transakcijaUsmjeren tržištu

Mijenja odnose sa javnošćuNaglasak na kontaktima firme sa vanjskim su-

bjektimaTendencija centralizaciji

Tabela 1. Razlika između Interneta i intraneta

ZAKLJUČAKPrimjena Interneta kao infrastrukture modernog poslovanja rezultira širenjem poslo-

vanja izvan granica kompanije i povezivanjem s neposrednim okruženjem, pojavom i ra-zvojem elektronskih tržišta i na kraju, osmišljavanjem koncepta integrisanog elektronskog poslovanja. Visok nivo povezanosti informacionih sistema omogućuje intenzivnu komu-nikaciju i razmjenu informacija, znanja i sadržaja jer su troškovi njihove distribucije vrlo niski.

Iako su naznake tehnološke infrastrukture ekonomije postindustrijskog doba postojale još od sedamdesetih godina prošlog vijeka, tek je pojava javne, globalno dostupne računar-ske mreže omogućila novi pogled na mrežno, elektronski povezivo i lako dostupno global-no ekonomsko okruženje. Intenzivna primjena elektronskog načina poslovanja ne odnosi se samo na tehnološka obilježja, nego i na sve ekonomske aktivnosti, procese, strukture, modele što na kraju znači da se radikalno mijenja i način stvaranja ekonomske vrijednosti.

249


LITERATURA1. Đukić V., Marketing - tržišno usmjerena poslovna koncepcija, Grafomark Laktaši, 2012,pp.16-18.2. Spremić M., Menadžment i elektroničko poslovanje,Narodne novine, Zagreb, 2005, pp.5.3. Đukić V., Đukić B., Đukić O., Digitalna konvergencija i digitalna ekonomija, VI međunaroni

naučno-stručni skup Informacione Tehnologije za e-Obrazovanje. Panevropski univerzitet APE-IRON Banja Luka, 2014., pp.90-97.

4. Đukić V., Minimizacija rizika u internetu, Power of communication 2014, I Međunarodni naučni skup: Moć komunikacije 2014.Beograd.

5. Panian Ž., Izazovi elektroničkog poslovanja, Narodne novine, Zagreb, 2004, pp.46-53.6. Kemp S., Digital in 2018, Hootsuite,2018,Singapure.7. Panian Ž., Izazovi elektroničkog poslovanja, Narodne novine, Zagreb, 2004, pp.58-59.

250

Zbornik radova

REGIONALNA EKONOMSKA PROBLEMATIKA REPUBLIKE SRBIJE U SAVREMENIM USLOVIMA

Alma Dobardžić1, Eldin Dobardžić2

SAŽETAKRepublika Srbija i dalјe ima izražene i duboke regionalne disparitete nastale kao rezultat na-sleđenih disproporcija, decenije ekonomske izolacije i sankcija, ali i aktuelnih problema u ko-jima se nalazi svetska ekonomija. S obzirom na to da su za Srbiju karakteristične ogromne unutarregionalne disproporcije koje onemogućuju razvoj i dovode do velikih migracija, uloga države u ovom trenutku mora biti od presudnog značaja. Od 2006. godine, kada je doneta Stra-tegija regionalnog razvoja Republike Srbije za period 2007-1012. godine, a koja je uspostavila osnove za institucionalni okvir regionalnog razvoja u našoj zemlјi, i 2009, kada je usvojen Za-kon o regionalnom razvoju Republike Srbije, nisu se dešavala neka veća pomeranja na ovom polјu, a s cilјem smanjenja postojećih dispariteta. Kreiranje adekvatne politike regionalnog razvoja i utvrđivanje najefikasnijih mera i instrumenata za njeno sprovođenje zahteva dina-mičan pristup u sagledavanju problematike neravnomernog ekonomskog i društvenog razvoja, pre svega u oblasti privrednog razvoja, infrastrukture, demografskih i socijalnih tokova. Rad analitički prikazuje stanje u posmatranom periodu sa predlozima za rešenje postojećih i bu-dućih izazova u ovoj oblasti.

Ključne reči: disproporcije, regioni, ekonomski razvoj

AbstractThe Republic of Serbia still has a pronounced and deep regional disparities resulting from in-herited disproportions, decades of economic isolation and sanctions as well as the current pro-blems in which the world economy is located. Since the characteristic for Serbia within the huge regional disparities which prevent development and lead to large-scale migration, the role of the state at the moment must be paramount. Since 2006, when it adopted the Regional Development Strategy of the Republic of Serbia for the 2007-2012 period, which established the basis for the institutional framework of regional development in our country, and 2009, when it adopted the Law on Regional Development of the Republic of Serbia, not occurred any major shift in this field in order to reduce existing disparities. Creating adequate regional development policy and determining the most effective measures and instruments for its implementation requires a dynamic approach in considering the problems of uneven economic and social development, especially in the field of economic development, infrastructure, demographic and social trends. The paper shows the analytical situation in the reporting period with the proposals for the so-lution of current and future challenges in this area.

Key words: disproportions, regions, economic development

1 Dr Alma Dobardžić, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, Srbija; e-mail: [email protected] 2 Dr Eldin Dobardžić, Akademija za poslovnu ekonomiju, Čačak, Srbija; e-mail: [email protected]

Originalni naučni radUDK 339.97/.98:332.143(497.11)DOI 10.7251/BLCMES1801250DCOBISS.RS-ID 7634200

251


Regionalne neravnomernosti Republike SrbijePrema postojećoj Uredbi o nomenklaturi statističkih teritorijalnih jedinica („Sl. glasnik

RS” br.109/2009 i 46/2010), a na osnovu člana 5 pomenutog zakona, utvrđeno je pet regiona na teritoriji Republike Srbije:

1. Vojvodina, 2. Beograd, 3. Kosovo i Metohija, 4. Šumadija i Zapadna Srbija i5. Južna i Istočna Srbija.

Ono što je prva odlika navedenih regiona jeste izražen dugoročni trend neravnomer-nosti kao i stalno povećanje ekstremnih nejednakosti, o čemu će biti reči u dalјem tekstu.

Ekonomska regionalna asimetričnostPrema Izveštaju o regionalnom razvoju Srbije za 2013. godinu, osim Beogradskog

regiona, koji nema nijednu opštinu sa statusom nerazvijenog područja, u ostala tri regiona broj i veličina nerazvijenih opština izrazito varira - region Vojvodine ima samo tri nerazvijene opštine, od ukupno 45, region Južna i Istočna Srbija ima 28 nerazvijenih opština od ukupno 47, a region Šumadije i Zapadne Srbije 15 od ukupno 52 opštine. 3 Najčešće isticana karakteristika Srbije jeste aktuelni trend koncentracije novostvorene vrednosti u regionima Beograd i Vojvodina koji ostvaruju i do 67% BDP-a nacionalne privrede. Naime, Beogradski region ostvaruje tri puta veći BDP od najmanje razvijenog regiona, Južne i Istočne Srbije.4

Područje 2011. 2012.Beogradski region 174,6% 171,4%Region Vojvodina 100% 102,6%Region Šumadija i Zapadna Srbija 68,2% 67,6%Region Južna i Istočna Srbija 64,4% 63,3%

Izvor: RZS, Izveštaj o regionalnom razvoju 2013.Tabela 1: BDP per capita kao indikator razvijenosti Srbije u 2012. (RS = 100%)

3 Izveštaj o regionalnom razvoju 2011, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Beograd, 2012. godine, str. 17.

4 Prema podacima iz Izveštaja o regionalnom razvoju 2013.

252

Zbornik radova

Izvor: Sopstveni grafički prikaz na osnovu podataka iz Tabele 1.Slika 1. BDP per capita kao indikator razvijenosti Srbije.

Izražena je i nejednaka geografska rasprostranjenost elemenata poslovne infrastrukture u Srbiji. Poslovna infrastruktura se značajnije koncentriše u pet velikih gradova Srbije: u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Subotici i Kragujevcu. Među mnogobrojnim razlozima za koncentraciju u ovim gradovima navodi se prisustvo donatorskih programa i regionalnih ili MSPP agencija za razvoj koji su zajedno doprineli širenju svesti i ideje o potrebama razvo-ja poslovne infrastrukture. Na regionalnom nivou postoji značajna razlika u koncentraciji poslovne infrastrukture između regiona Beograda i regiona Vojvodine sa jedne strane, i regiona Šumadije i Zapadne Srbije i regiona Južne i Istočne Srbije sa druge.5

Indikatori koji vrlo verno oslikavaju ekonomske neravnomernosti u zemlјi jesu i pro-sečne zarade i stopa nezaposlenosti. Iako se uočavaju znatno veće razlike između regiona u sferi nezaposlenosti, i u domenu zarada možemo zapaziti izražene amplitude. Hiperinflaci-ja iz perioda devedesetih, tranzicija, privatizacija, drastično su uvećale broj nezaposlenih, sve do 2004. godine kada možemo reći da je došlo do društvene stabilizacije i osetnijeg smanjenja neravnomernosti.

Region 2008. 2009. 2010. 2011. 2012.Republika Srbija 32.746 31.734 34.142 37.976 41.377Beograd 40.089 39.862 42.489 46.986 51.121Vojvodina 32.906 31.203 33.392 36.950 40.421Šumadija i Zapadna Srbija 27.387 26.593 28.636 32.175 34.981Južna i Istočna Srbija 27.486 26.517 29.248 32.941 35.874Kosovo i Metohija - - - - -

Izvor: RZS, Statistički godišnjak za 2013. godinuTabela 2. Zarade po regionima u Republici Srbiji

5 Analiza stanja poslovne infrastrukture u Srbiji, Institute for Territorial Economic Development, Newsletter, br. 01/12.

253


Region Ukupno Prvi put traže za-poslenje (%)

Na 1.000 stanov-nika

Republika Srbija 754.603 34,3 105Beograd 104.425 27,0 63Vojvodina 200.956 31,2 105Šumadija i Zapadna Srbija 245.935 38,1 122Južna i Istočna Srbija 203.287 36,7 127Kosovo i Metohija - - -

Izvor: RZS, Statistički godišnjak za 2013. godinu. Tabela 3. Nezaposlenost po regionima u Republici Srbiji

Izvor: Sopstveni grafi čki prikaz na osnovu podataka iz Tabele 3.Slika 2. Nezaposlenost u Republici Srbiji

U skladu sa trendom koncentracije novostvorene vrednosti severno od Dunava i Save, kreću se i visine prosečnih zarada i stope nezaposlenosti u Srbiji. Iako prosečne zarade be-leže rast od 2009. godine i dalјe, još se najviše zarade ostvaruju u regionima Beograd i Voj-vodina, skoro za 50% više nego u dva preostala regiona, pri čemu su najviše u gradovima Beograd i Novi Sad (oko 50% iznad republičkog proseka), a najniže u nerazvijenim opšti-nama Bela Palanka, Dimitrovgrad, Merošina (oko 50% ispod republičkog proseka). Ove ekstremne regionalne razlike u nivou zarada uzrok su siromaštva, socijalne isklјučenosti i niskog životnog standarda. Iako su zarade nominalno rasle u posmatranom periodu, realno su sve manje usled uticaja infl acije i makroekonomske nestabilnosti. Što se nezaposleno-sti tiče njena prva odlika je neadekvatna ponuda radne snage, neusklađena sa potrebama i kapacitetima privrede, koja uz nedovolјnu tražnju za radom uzrokuje problem duboke strukturne nezaposlenosti u Srbiji. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti imaju mladi (od 25-29 godina) sa preko 13%, a na posao se u proseku čeka 4 godine.6 Uz pretho-dnu napomenu o koncentraciji poslovne infrastrukture u razvijenijim područjima, jasno

6 Podaci preuzeti iz Izveštaja o regionalnom razvoju Srbije za 2012. godinu.

254

Zbornik radova

je da je nezaposlenost više izražena u regionima Šumadija i Zapadna Srbija kao i Južna i Istočna Srbija (slika 2).

Demografska asimetričnostNajveći problem Srbije kada je reč o demografskim tokovima jeste negativno mehaničko

i prirodno kretanje stanovništva. To dovodi ne samo do smanjenja broja stanovnika nego i do uvećanja ionako izraženih regionalnih disproporcija. Negativan prirodni priraštaj je izražen u svim regionima Srbije, počev od Beogradskog (-2,1%) pa do regiona Južne i Istočne Srbije gde je zabeleženo čak -7,6%. Prema istraživanju RZS iz 2012. godine, od svih okruga u Srbiji, jedino Raški i Pčinjski beleže pozitivan prirodni priraštaj od 2,1% odnosno 1,3%. Takođe, navodi se i podatak da je u periodu između dva poslednja popisa, Srbija izgubila 5% stanovništva, tj. preko 300.000 stanovnika. Od toga je samo Beogradski region zabeležio rast (4%), dok je najveće pražnjenje zabeležio ponovo region Južne i Istočne Srbije (-11,5%).7 Negativan prirodni priraštaj i migracije mladog, obrazovanog stanovništva u inostranstvo dovode do činjenice da se konstantno povećava koeficijent starosti a smanjuje koeficijent mladosti u zemlјi, kao prosečan broj starih / mladih na 1000 stanovnika. Zajednički imenilac za ova dva koeficijenta jeste indeks starosti, koji predstavlјa prosečan broj starih stanovnika (iznad 60 godina) na 100 mladih (ispod 20 godina starosti), koji je u konstantnom porastu, a najviši trenutno u regionu Južne i Istočne Srbije (138,3). Navedeni podaci mogu se videti i u tabeli br. 4

Područje Broj stanov-nika 2011.

Demograf-sko pražnje-

nje 2002-2011.

Prirodni priraštaj 2002-2011.

Indeks sta-rosti 2011.

ukupno %R. Srbija 7.120.666 -377.335 -316.493 -4.2 124,6

Beogradski region 1.639.121 62.997 -33.782 -2.1 124,5Region Vojvodina 1.916.889 -115.103 -100.283 -4.9 117,9Region Šumadija i Zapadna Srbija

2.013.388 -123.493 -85.240 -4.0 120,9

Region Južna i Istoč-na Srbija

1.551.268 -201.736 -95.168 -5.4 138,3

Izvor: RZS, Izveštaj o regionalnom razvoju za 2012. godinu Tabela 4. Regionalni demografski pokazatelјi R. Srbije

Iz prethodne tabele uočavamo da je negativni prirodni priraštaj nešto slabijeg intenziteta jedino u regionu Beograda, s obzirom na to da kao glavni grad i najveći centar privlači i dalјe stanovništvo iz okolnih regiona. Trend konstantnog pada prirodnog priraštaja od 1991. godine nadalјe prikazaćemo zasebnim grafikom jer najupečatlјivije prikazuje prisustvo kompleksnih demografskih problema sa kojima se suočavamo:7 Isto, str.9.

255


Izvor: Sopstveni grafički prikaz na osnovu podataka RZS

Slika 3. Prirodni priraštaj Srbije 1991 – 2011. godine

Moramo se složiti sa rečima Jakopina (2009) da kontinuirano nepovolјni demografski trendovi ostaju i dalјe jedan od klјučnih činilaca regionalne polarizacije Srbije. Problem depopulacije naročito dolazi do izražaja u pograničnim, najnerazvijenijim i ruralnim područjima, gde je „stanovništvo dva puta siromašnije u odnosu na stanovništvo gradskog područja i u mnogo nepovolјnijem položaju kada je u pitanju opremlјenost socijalnom infrastrukturom. Severniji delovi Srbije (grad Beograd, Južno-bački, Južno-banatski i Zapadno-banatski okruzi) imaju veći lјudski potencijal (meren indeksom HDI), dok južni i istočni delovi Srbije (Toplički, Raški, Jablanički i Borski) spadaju u grupu okruga sa najmanjim indeksnim vrednostima”.8

Po našem mišlјenju, do velikih demografskih asimetričnosti u Srbiji je došlo usled:• nepostojanja strategije demografskog razvoja, zbog čega su se stvari uvek stihijski

odvijale, počev od kretanja stanovništva iz sela u grad, pa do nasilnih migracija iza-zvanih ratovima, vanrednim stanjima i siromaštvom. Poslednjih godina prisutan je i trend odliva mozgova prema zapadu, gde odlaze naši najtalentovaniji i najobrazo-vaniji kadrovi jer ovde ne mogu da nađu zaposlenje niti obezbede egzistenciju. Ne postoji ni efikasno regionalno tržište rada, tako da u razvijenijim regionima imamo visoke zarade, nisku stopu nezaposlenosti, najveću koncentraciju stanovništva sa vi-šom i visokom stručnom spremom, i obrnutu situaciju u nerazvijenim regionima, uz minimalnu mobilnost radne snage i između regiona ali i između zanimanja. Za-brinjava činjenica da svi ovi demografski dispariteti samo produblјuju regionalne disparitete i ometaju ekonomski razvoj;

• pogrešno vođene demografske politike. Neophodna je bila efikasna i koordinisana akcija državnih organa da bi se sprečila pustošenja i iselјavanja čitavih regija i mnogo bolјe iskoristio humani kapital. Dozvolјeno je stranom faktoru da zadovolјava svoje kolonijalističke interese i raseli čitavu regiju Kosova i Metohije čime su nepopravlјivo oštećene čitave generacije a demografski tokovi još više poremećeni. Tada je interno raselјeno preko 200.000 lica, koja su potražila integraciju u severnim regionima, a pre svega glavnim urbanističkim centrima.

8 Jakopin, E., Perišić, A., Efekti integracije Srbije u EU na regionalni razvoj, Regionalni razvoj, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju Univerziteta Singidunum, 2009. str. 18.

256

Zbornik radova

Smatramo da je od presudnog značaja olakšati pristup različitim izvorima kapitala za restrukturiranje seoskog i pograničnog područja u vidu vladinih garancijskih fondova, bankarskih povlastica za stimulisanje privredne delatnosti u nerazvijenim područjima, jednom rečju stvaranje klime pogodne za investiranje i pokretanje privrede. U suprotnom, postoji opasnost od dalјeg otimanja teritorije i ugrožavanja bezbednosti Republike Srbije. Politički i državni vrh bi trebalo da uspostavi uslove za otvaranje novih radnih mesta i zapošlјavanje lјudi, jer sve i da se uveća populacija u radnom dobu, to povećanje mora biti praćeno odgovarajućim politikama za njihovo upošlјavanje, jer u suprotnom jedino dolazi do porasta nezaposlenosti, a gubici usled propuštenih demografskih prilika ispolјavaju se u narednim godinama. Nije sprovođeno ni adekvatno ulaganje u obrazovanje radne populacije, a to je mogla biti značajna determinanta pozitivnog ekonomskog rasta. Tranzicija ka kategorijama višeg nivoa obrazovanja i usaglašavanje obrazovnih profila sa potrebama i mogućnostima privrede je faktor koji se uklapa u trend globalne edukacije, a ujedno i pobolјšava profil radne snage kod nas.

Naredna strategija regionalnog razvoja moraće ozbilјnije da se pozabavi problemom demografske konsolidacije, jer je krajnji trenutak da država, bez obzira na tešku ekonom-sku situaciju, mnogo više učini u sferi aktuelnog smanjenja populacije, procesa koji se nezaustavlјivo odvija što usled odumiranja stanovništva, što usled migracija u razvijene zemlјe.

Infrastrukturna opremljenostInfrastrukturna opremlјenost u Srbiji nije ista u svim regionima. Naprotiv, zapažaju

se velike neravnomernosti u kvalitetu putne mreže, vodovodne i kanalizacione mreže, dostupnosti fiksne telefonije i interneta, u zavisnosti od oblasti koja se posmatra. Prema Izveštaju Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave u 20 opština je manje od 20% asfaltiranih lokalnih puteva od čega najlošiju lokalnu putnu mrežu imaju Pčinjska i Raška oblast. Ispodprosečnu pokrivenost vodovodnom mrežom imaju domaćinstva 88 opština. Na kanalizacionu mrežu priklјučeno je 55,6% domaćinstava Republike, dok u 14 opština ne postoji izgrađena kanalizaciona mreža. Pokrivenost pojedinih područja telekomunikacionom infrastrukturom je nezadovolјavajuća, dok svega 41% domaćinstava poseduje internet konekciju.9

Područje Putevi ukupno Državni putevi I reda

Državni putevi II reda

Opštinski pu-tevi

Republika Srbija bez KiM 43.163 4.478 10.399 28.286Beogradski region 5.804 237 676 4.891Region Vojvodina 5.791 1.296 1.797 2.697Šumadija i Zap. Srbija 18.452 1.671 4.202 12.579Južna i Ist. Srbija 13.117 1.274 3.724 8.119

Izvor: RZS, Izveštaj o regionalnom razvoju za 2012. godinu. Tabela 5. Putna infrastruktura u Srbiji (km)

9 Izveštaj o regionalnom razvoju 2011, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Beograd, novembar 2012. str.21.

257


Putna infrastruktura je slabo opremlјena pa je po performansama znatno ispod evropskih standarda. Iz Tabele 5. vidimo da je najveće učešće opštinskih puteva koji su ujedno i u najlošijem stanju od čega je čak polovina zemlјani neasfaltirani put. Iako je kapacitet puteva u Srbiji dovolјan za sadašnji obim saobraćaja, problem je u tome što je stanje putne mreže vrlo nepovolјno, što sa sobom povlači i visoke troškove eksploatacije vozila kao i smanjenje stepene bezbednosti u saobraćaju. Situacija je podjednako loša i kada se govori o vodovodu i kanalizaciji: dotrajalost vodovodne mreže, loše stanje distributivnih sistema, veliki gubici vode - osnovne su karakteristike snabdevanja vodom u Srbiji. Nezadovolјavajuću pokrivenost vodovodom imaju region Šumadije i Zapadne Srbije kao i region Južne i Istočne Srbije, 76,8% odnosno 68%10, što je predstavlјeno i u sledećoj tabeli:

Područje Pokrivenost vodovodom,

%

% gubitaka na vod. mreži

Pokrivenost kanalizaci-

jom,%

% otpadne vode koja se prečišćava

Republika Srbija 86,6 32,1 55,6 15,7Beogradski region 100,0 32,3 79,3 -Region Vojvodine 98,8 21,2 44,0 24,8Region Šumadije i Zap. Srbije 76,8 37,4 53,5 34,8Region Južne i Ist. Srbije 68,0 36,7 46,7 7,5

Izvor: RZS, Izveštaj o regionalnom razvoju za 2012. godinu.Tabela 5. Komunalna opremlјenost 2011.

Oskudica vode za piće oseća se naročito u letnjim mesecima, a u mnogim mestima postoje problemi u snabdevanju vodom preko cele godine. Najkvalitetnija voda za piće je u regionu Južne i Istočne Srbije, dok se najveći broj neispravnih uzoraka prilikom ispitivanja konstantno javlјa u regionu Vojvodine. Takođe, poražavajuća je činjenica da se prečišćava svega 15,7% otpadnih voda, jer više od sto lokalnih samouprava, među kojima su čak i Beograd i Novi Sad, nemaju sisteme za prečišćavanje vode već se ta voda direktno ispušta u reke. Veliki je raspon što se tiče putne, vodovodne i kanalizacione mreže u Srbiji, posmatrano po regionima i okruzima. Raspoloživi kapaciteti i resursi bi bili sasvim dovolјni za trenutne potrebe da se adekvatnije održavaju i primenjuju procesi reciklaže. Uzimajući u obzir navedeno, smatramo da je izgradnja i osavremenjivanje infrastrukture jedan od glavnih stubova razvoja i oživlјavanja konkurentnosti privrede Srbije. Nedovolјna izgrađenost ne samo privredne i komunalne, već i socijalne infrastrukture, kao i nefunkcionalna i glomazna lokalna administracija, predstavlјaju još jedan ograničavajući faktor dalјem razvoju i prevazilaženju regionalnih disproporcija u Srbiji.

• Nedopustivo je da se najveći deo investicija u infrastrukturu i dalјe sliva u najrazvije-nije regione, a da se istovremeno proklamuju cilјevi navodnog ravnomernog razvoja i regionalne politike. Zbog toga je neophodno da država u što skorijem periodu omo-gući pravni okvir za unapređenje investicione klime, naročito u oblasti transporta i energetike, kao i da olakša procedure za dobijanje dozvola i legalizaciju objekata u nerazvijenim područjima koja nisu atraktivna za investitore jer ne zadovolјavaju mi-nimum infrastrukturnih zahteva.

10 Svi podaci preuzeti iz Republičkog zavoda za statistiku.

258

Zbornik radova

• Smatramo da su ovi propusti pre svega rezultat neefikasne i korumpirane institucionalne infrastrukture koja bi trebalo da bude jedan od bazičnih faktora ekonomskog rasta i razvoja. Moramo uspostaviti i razviti institucije koje povećavaju makroekonomsku stabilnost, smanjuju rizik i neizvesnost, ublažavaju informacione asimetrije. Što pre to postignemo, pre ćemo moći da očekujemo pokretanje rasta u nerazvijenim područjima.

Regionalne disproporcije u Republici Srbiji – različiti aspekti

Razlike u preduzetništvuPreduzetništvo, kao klјučni element potencijala za rast i razvoj svake zemlјe, predstavlјa

glavni pokretač moderne i dinamične privrede zasnovane na znanju. I pored toga, preduzetnički potencijal Srbije nije dovolјno iskorišćen, a može se slobodno reći da je i nedovolјno razvijen. Posmatranje dugoročnih trendova u domaćem preduzetništvu kao i efekata državnih politika u ovoj oblasti ukazuje na činjenicu da se u poslednjih nekoliko godina značajno razvio institucionalni okvir kao polazna pretpostavka za razvoj preduzetništva, uspostavlјanjem i unapređenjem različitih institucija nadležnih za regulisanje poslovnog okruženja, donošenje zakona i pravila vezanih za vršenje različitih transakcija, registraciju, poslovanje, regulisanje socijalnih dažbina i sl. S druge strane, složenost propisa koje je teško pratiti, naročito u slučaju malih preduzetnika, a takvih je kod nas najviše, uz nepovolјne ekonomske uslove, kreiraju značajne prepreke za ulazak u preduzetništvo i razvoj biznisa. Smatra se da su osnovni uzroci nepovolјne poslovne klime u Srbiji nedostupnost finansijskog kapitala kao i komplikovana administrativna procedura. Kao i svi ostali pokazatelјi nivoa regionalne razvijenosti, i preduzetništvo u Republici Srbiji odražava visok nivo neravnomernosti. Nosioci razvoja u većini regiona i okruga jesu mala i srednja preduzeća, što je i inače karakteristično za nedovolјno razvijena područja, sa izuzetkom razvijenijih okruga, kao što je Beogradski, Južno – bački ili Podunavski, gde uticaj MSP na privredni razvoj nije toliko dominantan. S obzirom na to da u Srbiji sektor MSP obuhvata 99% svih preduzeća, logično je zašto se kod nas preduzetništvo poistovećuje upravo sa ovim privrednim sektorom, ali svakako ne treba zanemariti velika preduzeća koja ostvaruju značajno učešće u BDP-u i zapošlјavaju veliki broj radne snage. Uzimajući u obzir delikatan položaj MSP u našoj privredi, neophodno je primeniti što veći broj mera koje će im obezbediti veću likvidnost, kao što je smanjenje ili čak ukidanje nekih nefiskalnih dažbina, pružanje mogućnosti plaćanja obaveza prema državi tek nakon što naplate robu i sl., a što bi im olakšalo poslovanje kao jednom od značajnih sektora privrede. U 2011. godini od ukupno 319.802 preduzeća, preduzetnički sektor čini 99,8% (319.304 preduzeća). Sektor MSPP generiše 65,3% zaposlenih (786.873), 65,5% prometa (5.200 mlrd. dinara), 55,2% BDV (878,2 mlrd. dinara) i angažuje 55,7% investicija nefinansijskog sektora u 2011. godini. Sektor MSPP angažuje 45,1% ukupne zaposlenosti, 51,7% ukupnih investicija, ostvaruje 46,5% izvoza, 52,7% uvoza, generiše 61,7% spolјnotrgovinskog deficita privrede Srbije i učestvuje sa oko 33% u BDP Republike.11Pored unutrašnjih ograničenja, globalna recesija je još jedan faktor koji je doprineo da u poslednjih nekoliko godina naročito dođe

11 Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu za 2011. godinu, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Beograd, 2012. godine, str. 8.

259


do pogoršanja preduzetničke klime u zemlјi, a što podrazumeva ispodprosečne stope poslovanja, ubrzano gašenje mnogih preduzeća, strukturnu neusklađenost u smislu da dominiraju MSP iz oblasti prerađivačke industrije i trgovine, ali i dalјe izražene regionalne disproporcije, tako da je profitabilnost preduzeća iz najrazvijenije oblasti skoro trostruko veća u odnosu na najnerazvijeniju oblast (Beogradska i Pčinjska). Ono što još uvek predstavlјa ograničavajući faktor i kočnicu za zdravo preduzetništvo i konkurenciju u celoj zemlјi jesu sledeći faktori:

Izvor: Sopstveni prikaz na osnovu podataka iz: Klaus, S., Xavier S., (2011) Global Competitiveness report 2010- 2011, World Economic Forum.

Slika 4. Ograničavajući faktori privređivanja u Srbiji

Naime, na slici 4 predstavlјen je deo istraživanja Global Competitiveness report 2010 - 2011, World Economic Forum, prema kome Srbija spada u red zemalјa u kojima je produk-tivnost preduzeća ugrožena faktorima karakterističnim za nerazvijene regione, kao što je korupcija, neefikasna birokratija, kriminal, loša radna etika i ostali vidovi neefikas-nosti. Na osnovu Globalnog indeksa konkurentnosti Srbija je rangirana na nezavidnom 96. mestu, od 139 zemalјa koje su bile obuhvaćene analizom. Ako uzmemo u obzir sve pojedinačne kriterijume na osnovu kojih je vršeno rangiranje, vidimo da jedino na osnovu infrastrukture primarnog zdravstva i kvaliteta osnovnog obrazovanja, Srbija zauzima pristojan 50. rang među analiziranim državama (Tabela 6)

Redni broj Indikatori konkurentnosti Rang (od 139) Ocena (1-7)1. GIK za 2011. god. 96 3.82. Osnovni zahtevi 93 4.13. Institucije 120 3.24. Infrastruktura 93 3.45. Makroekonomska stabilnost 109 4.06. Zdravlјe i osnovno obrazovanje 50 6.07. Pobolјšanje efikasnosti 93 3.78. Visoko obrazovanje i obuka 74 4.09. Efikasnost tržišta roba 125 3.6

260

Zbornik radova

10. Efikasnost tržišta rada 102 4.111. Razvoj finansijskog tržišta 94 3.812. Tehnološka pripremlјenost 80 3.413. Veličina tržišta 72 3.614. Inovacije i sofisticiranost 107 3.015. Sofisticiranost poslovanja 125 3.216. Inovacije 88 2.9

Izvor: Klaus, S., Xavier S., (2011) Global Competitiveness report 2010- 2011, World Economic Fo-rum, str. 297.

Tabela 6. Pozicija Srbije na osnovu Globalnog indeksa konkurentnosti

Preduzetnička aktivnost je najviše koncentrisana u najrazvijenijim oblastima – Gradu Beogradu, Južnobačkom, Moravičkom, Kolubarskom, Severnobačkom i Južnobanatskom okrugu, dok je najmanje zastuplјena u Severnobanatskom, Borskom, Topličkom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu. Raspored preduzeća po regionima, kao ni sama produktivnost, nisu ravnomerno distribuirani. Najveće mogućnosti za preživlјavanje i razvoj započetih poslovnih aktivnosti imaju Grad Beograd i Južnobačka oblast, u kojima potencijalni preduzetnici imaju veće šanse za osnivanje novih poslova (11.939 ili 28,7% svih novoosnovanih firmi u 2011. godini nalazilo se na teritoriji Grada Beograda). Druga krajnost jeste Pirotska oblast, kojoj pripada svega 0,9% svih novoosnovanih firmi iste godine, pri čemu je broj firmi koje su ugašene bio znatno veći na tom području od broja novoosnovanih.12 Možemo reći da postoje velike razlike u nivou razvijenosti što se tiče indikatora poslovne demografije posmatrano po različitim regionima, tako da na dugi rok to predstavlјa veliko razvojno ograničenje.

Razlike u spolјnotrgovinskoj aktivnostiSpolјnotrgovinska aktivnost regiona u Srbiji je izrazito asimetrična i neravnomerna, što

je u neposrednoj korelaciji sa regionalnim disproporcijama u preduzetničkoj aktivnosti i privrednoj disperziji. Lako možemo zaklјučiti da oni regioni koji imaju najviše preduzeća, najveće učešće u BDP-u države, kao i infrastrukturu u najbolјem stanju, su ujedno i regioni sa najuspešnijom spolјnotrgovinskom aktivnošću. Grad Beograd, Južnobački, Podunavski i Južnobanatski okrug su oblasti koje najviše doprinose domaćim izvoznim rezultatima, dok su na poslednjem mestu Braničevski, Toplički, Zaječarski i Jablanički okrug, koji skoro simbolično utiču na izvozno-uvozne rezultate srpske privrede. U celini posmatrano, Srbija konstantno beleži negativan saldo u spolјnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom, a razlog tome jeste činjenica da još uvek u izvozu dominiraju radno i resursno intenzivni proizvodi, dok uvozimo skupe tehnološki intenzivne proizvode.

12 Podaci preuzeti iz: Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu u 2011. godini, Ministarstvo finansija i privrede, Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Beograd, 2012. godine.

261


Izvoz Uvoz Udeo u uku-pnom izvozu u %

Udeo u uku-pnom uvozu u %

Saldo

R. Srbija 131,1 165,2 100,0 100,0 -34,1Beogradski region 29,9 69,8 22,8 42,3 -39,9Region Vojvodine 43,9 46,2 33,5 28,0 -2,3Region Šumadije i Za-padne Srbije

35,9 29,0 27,3 17,6 6,8

Region Južne i Ist. Srbije 21,4 18,6 16,3 11,3 2,8Izvor: RZS, Opštine i regioni u Republici Srbiji, 2015.

Tabela 7. Spolјnotrgovinski robni promet Republike Srbije, jul 2015. godine (u mlrd. RSD)

Izvor: Sopstveni grafi čki prikaz na osnovu Tabele 7. Slika 5. Učešće regiona u ukupnom izvozu i uvozu, (u %, jul 2015.)

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, predstavlјeni u Tabeli 7, ukazuju na dispro-porcije u zastuplјenosti regiona u spolјnotrgovinskoj razmeni Srbije. Ukupno posmatrano, kvantitativno najveći saldo razmene sa inostranstvom ostvaruje region Šumadije i Zapadne Srbije, dok region Vojvodine ostvaruje najveći udeo u ukupnom izvozu zemlјe. Tome u pri-log govori i činjenica da su najveće kompanije-izvoznici u našoj zemlјi, uz manje izuzetke, upravo locirane na teritoriji ovih regiona:

R.br. Naziv izvoznika Mesto Izvoz (u mil. evra)1. FIAT AUTOMOBILI SRBIJA Kragujevac 374,82. NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE Novi Sad 73,13. TIGAR TYRES Pirot 61,54. HIP - PETROHEMIJA Pančevo 52,45. GORENJE Valјevo, Stara Pazova, Zaječar 41,3

262

Zbornik radova

6. ŽELEZARA SMEDEREVO Smederevo 41,07. TETRA PAK PRODUCTION Beograd 35,58. HEMOFARM Vršac 32,89. YURA CORPORATION Rača 30,610. RTB INVEST Bor 28,411. TARKETT Bačka Palanka 27,712. SIRMIUM STEEL Sremska Mitrovica 26,113. IMPOL SEVAL Sevojno 24,414. VALY Beloševac 22,815. LEONI WIRING SYSTEMS

SOUTHEASTProkuplјe 22,2

Izvor: Ministarstvo finansija, www.mfin.gov.rs.Tabela 8. Najveći srpski izvoznici u periodu januar-mart 2014. godine

ZAKLJUČAKDakle, možemo reći da Srbiju karakterišu velike regionalne disproporcije po svim na-

vedenim parametrima. Svetska ekonomska kriza i nestabilnost okruženja dodatno pogor-šavaju problem u neorganizovanoj i dovolјno siromašnoj zemlјi. Razvoj se već decenijama koncentriše na severu, duž Save i Dunava, dok ostatak zemlјe zaostaje u demografskom, ekonomskom, političkom i svakom drugom smislu. Regionalne neravnomernosti u našoj zemlјi su toliko izražene da predstavlјaju jedan od najvećih razvojnih problema sa kojima se suočavamo, naročito demografsko pražnjenje nerazvijenih područja i preterana koncen-tracija stanovništva u gradskim centrima, naročito Beogradskom okrugu. Problem datira decenijama unazad, a nešto ozbilјnije bavlјenje njime beleži se u periodu posle Drugog sve-tskog rata, kada je Socijalistička Jugoslavija svojim planovima razvoja obuhvatala i problem regionalnog razvoja, ali nažalost, rešavanje ovog pitanja nikada nije do kraja sprovedeno. Tome su verovatno doprineli i teški uslovi života, nizak životni standard i opšta ekonom-ska kriza sa kojom se Srbija u manjoj ili većoj meri konstantno borila. Poboljšanjem putne infrastrukture, na čemu se u međuvremenu intenzivno radi, dovođenjem SDI i otvaranjem novih radnih mesta ova situacija bi mogla da se značajno promeni.

LITERATURA1. Aranđelović Z., Gligorijević Ž., 2008, Nacionalna ekonomija, Ekonomski fakultet, Niš.2. Aranđelović Z, 2008, Nacionalna ekonomija, Komino trejd, Kralјevo.3. Aranđelović Z., Marjanović V., 2011. Strategija i ekonomska politika u regionalnom rzvoju Sr-

bije, zbornik radova Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalјa jugoistočne Evrope, Eko-nomski fakultet, Niš.

4. Armstrong, Harvey, and Jim Taylor. 2000. Regional Economics and Policy, Oxford, U.K.: Blackwell.

5. Devetaković, S., 2003. Ekonomska regionalizacija Srbije, Međunarodni naučni skup: Regionalni razvoj i demografski tokovi balkanskih zemalјa, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu.

6. Izveštaj o malim i srednjim preduzećima i preduzetništvu, Ministarstvo finansija i privrede, Mi-nistarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Nacionalna agencija za regionalni razvoj, Beograd (razne godine).

263


7. Izveštaj o regionalnom razvoju Srbije 2011. Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samou-prave.

8. Jakopin, E. 2005. Regionalne neravnomernosti kao limitirajući faktor razvoja Srbije, Kopaonik, Savetovanje ekonomista Srbije (SES).

9. Todaro, M. Smith, S. 2009. Economic Development, Addison-Wesley10. Vojnović, B., Cvijanović,D., Rodica, B., 2013. Faktori regionalnog i lokalnog ekonomskog razvoja,

Institut za ekonomiku polјoprivrede, Beograd.

264

Zbornik radova

FUNKCIONALNA ZNANJA U PROCESU OBRAZOVANJA – PUT KA IZGRADNJI

KONKURENTSKE RADNE SNAGE

Slaven Šalabalija1

SažetakObrazovni sistem BiH je i dalje baziran na pružanju reproduktivnih znanja, od kojih većina nije primjenjiva u praksi. Sa druge strane, u razvijenim društvima akcenat se stavlja na funk-cionalna znanja kao glavni ishod obrazovanja. Cilj rada je sticanje uvida u stanje obrazovnih sistema BiH, regije i razvijenih evropskih zemalja, njihove slabosti i prednosti i mogućnosti po-boljšanja funkcionalnosti obrazovnog sistema u Republici Srpskoj i BiH. U ovom radu urađena je analiza obrazovnih sistema u BiH, zemalja u okruženju i razvijenih zemalja u kojima su obrazovni sistemi prilagođeni zahtjevima tržišta rada, sa posebnim fokusom na dualni sistem obrazovanja koji je pokazao dobre rezultate, kao što je smanjenje nezaposlenosti mladih i po-većanja praktičnih kompetencija novozaposlenih i njihove konkurentnosti na tržištu rada. Iz-vršena je komparacija sistema obrazovanja BiH, susjednih zemalja i razvijenih zemalja, koje mogu poslužiti kao primjeri dobre prakse. Na kraju su date preporuke za poboljšanje kvaliteta obrazovanja BiH.

Ključne riječi: obrazovanje, dualno obrazovanje, funkcionalna znanja.

AbstractThe BiH education system is still based on the provision of reproductive knowledge, most of which are not applicable in practice.On the other hand, in developed societies, emphasis is put on functional knowledge as the main outcome of education.The aim of this paper is to gain in-sight into the state of the education systems in BiH, the region and developed European coun-tries, their weaknesses and advantages and the possibilities of improving the functionality of the educational system in the Republic of Srpska and BiH.In this paper, an analysis of educational systems in BiH, surrounding countries and developed countries in which educational systems are adapted to the demands of the labor market have been made, with a special focus on dual education system that has shown good results, such as reducing youth unemployment and inc-reasing practical competence of new employees and their competitiveness on the labor market. A comparison of the educational system of BiH, neighboring countries and developed countries was done, which can serve as examples of good practice.Finally, recommendations for improving the quality of education in BiH are given.

Keywords: education, dual education, functional knowledge.

1 Mr Slaven Šalabalija, kompanija „Javor“ Prijedor; [email protected]

Pregledni radUDK 373.54.014:335.1(497.6)DOI 10.7251/BLCMES1801264SCOBISS.RS-ID 7634200

265


UvodObrazovni sistem u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini nije usklađen sa potrebama

tržišta rada. On je još fokusiran na pružanju reproduktivnih znanja, od kojih većina nije primjenjiva u praksi. Drugim riječima, sistem obrazovanja i njegovi programi nisu prila-gođeni savremenim zahtjevima tržišta rada, a svršeni kadrovi ne mogu zadovoljiti zahtjeve radnog mjesta bez dodatne obuke i obrazovanja. Činjenica je da je sve manja potražnja za niskokvalifikovanim ili nekvalifikovanim kadrovima, a da je sve veća potreba za složeni-jim znanjima i vještinama, posebno iz oblasti visokih informatičkih tehnologija. Kako bi se izgradili konkurentni i kompetentni kadrovi, neophodna je saradnja i partnerstvo sistema obrazovanja, kompanija, privrednih komora, institucija vlasti i drugih značajnih aktera.

Poseban problem kod svršenih učenika i studenata predstavlja nedostatak preduzetnič-ke kompetencije, koje su bitne, kako za započinjanje vlastitog biznisa, tako i za zadovoljenje potreba radnog mjesta.

Nedostatak preduzetničkih kompetencija posebno je vidljiv u zemljama u tranziciji, među kojima je i BiH. U posljednje vrijeme u BiH i drugim zemljama bivše Jugoslavije sve više se ukazuje na nedostatak kompetencija svršenih studenata. Posljedice ovog problema su brojne. Svršeni studenti zbog nedostatka kompetencija teže dolaze do radnog mjesta, poslodavci nemaju na tržištu rada adekvatnu ponudu radne snage, interesovanje za predu-zetničke poduhvate nije zadovoljavajuće, a sve zajedno se negativno odražava na privredne aktivnosti i konkurentnost domaće privrede.

Preduzetničke aktivnosti zahtijevaju specifične sposobnosti, vještine i stavove kako bi se potencijalni preduzetnici uspješno nosili sa krizama i poteškoćama i postigli preduzetničku viziju (Anderson i Jack, 2008; Gupta, Macmillan , i Surie, 2004; Sviercz i Lidon, 2002). Ove nadležnosti su naročito važne za start-up preduzetnike.

Navedeno ukazuje na potrebu sistemskog pristupa na jačanju preduzetničkih kompe-tencija na svim obrazovnim nivoima, a posebno u visokoobrazovnom prostoru. Te kom-petencije uključuju:

• znanja i razumijevanje (teorijsko znanje u akademskom području, kapacitet za sa-znanje i razumijevanje),

• znanje o tome kako djelovati (praktična primjena znanja u određenim situacijama), • znanje o tome kako biti (vrijednosti kao integralni elementi načina opažanja i življenja

sa drugima u društvenom kontekstu).. (Tuning, 2006., 5).

OBRAZOVNI SISTEMI U ZEMLJAMA REGIONA

Obrazovni sistem Crne GoreObrazovni sistem u Crnoj Gori (slika 1) čini predškolsko, osnovno, opšte srednje obra-

zovanje (gimnazije), stručno obrazovanje i visoko obrazovanje.

266

Zbornik radova

Izvor: Sistem dualnog obrazovanja kao model za unapređivanje ekonomije (2015). Privredna ko-mora Crne Gore. Podgorica

Slika 1. Obrazovni sistem u Crnoj Gori

Predškolsko vaspitanjeZavisno od uzrasta predškolsko vaspitanje i obrazovanje obavlja se u jaslicama (djeca

uzrasta do tri godine) i vrtićima (od tri godine starosti do polaska u osnovnu školu). Ovaj vid obrazovanja nije obavezan i nije preduslov za pohađanje osnovne škole.

Osnovno obrazovanje i vaspitanjeOsnovno obrazovanje je obavezno i besplatno za svu djecu uzrasta od šest do petnaest

godina. Programi se realizuju u tri ciklusa po tri godine. U prvom ciklusu znanja i posti-

267


gnuća učenika se iskazuju opisno, a u drugom i trećem ciklusu ocjenjivanje je brojčano. U trećem ciklusu učenici imaju mogućnost izbora nastavnih predmeta u skladu sa svojim interesovanjima.

Opšte srednje obrazovanje Opšte srednje obrazovanje traje četiri godine. Crna Gora se odlučila za opštu gimnaziju.

Osim opšte gimnazije, postoje i specijalizovana odjeljenja gimnazije sa fokusom na pojedi-ne nastavne predmete, ili grupe nastavnih predmeta. Na kraju gimnazijskog obrazovanja učenici polažu eksterni maturski ispit.

Stručno obrazovanje Stručno obrazovanje može se realizovati kao:• niže stručno obrazovanje• srednje stručno obrazovanje• više stručno obrazovanje

Visoko obrazovanjeStruktura obrazovnog procesa u okviru visokog obrazovanja ima tri nivoa: • dodiplomski nivo,• postdiplomski (specijalističke i magistarske studije) nivo,• doktorski nivo.

Obrazovanje odraslih Odrasli se, po sopstvenom izboru, uključuju u obrazovanje i osposobljavanje s ciljem

poboljšanja kompetencijai konkurentnosti na tržištu rada.Obrazovanje odraslih može da se organizuje u školi, specijalizovanoj organizaciji za

obrazovanje odraslih, ustanovi za smještaj i brigu lica sa posebnim potrebama, kao i kod drugih pravnih lica koja ispunjavaju propisane uslove i imaju licencu za rad u skladu sa zakonom.

Obrazovni sistem HrvatskeObrazovni sistem u Republici Hrvatskoj obuhvata:• predškolsko obrazovanje,• osmogodišnje osnovno obrazovanje koje je obavezno i besplatno za svu djecu od

sedme do petnaeste godine,• srednje obrazovanje i• visoko obrazovanje.

Sistem srednjeg obrazovanja u Hrvatskoj obuhvata opšte obrazovanje, strukovno obra-zovanje (tehničke, industrijske i obrtničke) te umjetničke škole. Visoko obrazovanje obu-hvata univerzitete, fakultete, više i visoke škole.

Za osobe starije od 15 godina koji nisu završili osnovnu školu postoji sistem osnovnog obrazovanja za odrasle.

Nakon završene osnovne škole moguće je nastaviti školovanje u neobaveznim srednjim školama (sekundarno obrazovanje), koje se dijele na gimnazije te strukovne (tehničke, in-dustrijske, obrtničke) i umjetničke (glazbene, plesne, likovne) škole. Gimnazije traju četiri godine i završavaju obaveznim završnim ispitom – državnom maturom.

268

Zbornik radova

Univerzitetski studij osposobljava studente za obavljanje poslova u nauci i visokom obrazovanju, u poslovnom svijetu, javnom sektoru i društvu. Prema stepenu mogu biti preddiplomski, diplomski i postdiplomski.

Stručni studij pruža studentima znanje i vještine koje mu omogućuju obavljanje struč-nih zanimanja. Stručni studiji traju dvije do tri godine, provode se na visokoj školi ili uni-verzitetu. U grafikonu 1 prikazani su nivoi ishoda učenja.

Izvor: Dželalija, M. Sveučilište u Splitu. Radionica „Izrada dopunske isprave o studiju”. Agencija za mobilnost i EU, Program za cjeloživotno učenje, Zagreb, 2013.

Grafikon 1. Nivoi ishoda učenja

Obrazovni sistem SrbijeDo primjene Bolonjske deklaracije 2006. i sveobuhvatnih izmjena obrazovnog sistema,

Srbija je primjenjivala sistem naslijeđen iz socijalističke Jugoslavije. Predškolsko obrazova-nje bilo je izborno, a osnovno i srednje obrazovanje je bilo identično sadašnjem. Primje-nom Bolonjske deklaracije školske 2005/06. godine, bivša diploma visokog obrazovanja je izjednačena sa masterom, a magistratura sa prve dve godine doktorskih studija (još jedna godina do doktorata), oboje usljed jednakih godina učenja. Postdiplomsko obrazovanje je obuhvatalo ono što danas obuhvataju drugi i treći ciklus visokog — magistraturu i dok-torat.2

2 Kratak vodič kroz Bolonjski proces (PDF). Univerzitet u Novom Sadu., http://www2.uns.ac.rs/sr/tempusns/vodic.pdf Pristupljeno,12.2.2018.

269


Izvor: Privredna komora Srbije (2015). „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” - Obra-zovanje u Srbiji. Beograd

Grafikon 2: Struktura obrazovnog sistema u Srbiji

Obrazovni sistem u Bosni i HercegoviniInstitucionalna strukturaInstitucionalna slika obrazovnog sektora u Bosni i Hercegovini odražava uređenja dr-

žave, definisanog Ustavom BiH, ustavima entiteta i kantona, te Statutom Brčko distrikta. Punu i nepodijeljenu nadležnost u obrazovanju imaju Republika Srpska, deset kantona

u Federaciji BiH i Brčko distrikt BiH.Osnovno obrazovanjeOsnovno obrazovanje u Bosni i Hercegovini je obavezno i besplatno za svu djecu u

uzrasta od 6 do 15 godina i traje devet godina u tri trogodišnja ciklusa (godine 6-9; 9-12 i 12-15). Ovaj sistem je usvojen 2004. godine, kao zamjena za stari osmogodišnji sistem osnovnog obrazovanja, koji je nudio djeci uzrasta od 6 do 14 godina, dva četvorogodišnja ciklusa (godine 6-10 i 10-14) i koji se koristi i sada u nekim regijama.

Srednje obrazovanjeSrednje obrazovanje u Bosni i Hercegovini je kao i u slučaju osnovnog obrazovanja be-

splatno. Međutim, iako postoje inicijative da ovaj nivo obrazovanja postane obavezan to

270

Zbornik radova

je slučaj samo u Kantonu Sarajevo3. Srednje škole se dijele na opšte i tehničke; studiji po-činju u dobi od 15 godina (ili 14, kao dio starog obrazovnog sistema) i traju 3 ili 4 godine. Većina djece u BiH kreće u školu sa šest godina, a završavaju srednju školu sa osamnaest ili devetnaest godina. Učenici koji završe opštu srednju školu (Gimnazija) rade maturu i opredjeljuju se za upisivanje nekog fakulteta nakon polaganja prijemnog ispita kojeg zadaje institucija, dok učenici tehničkih škola po završetku dobijaju diplomu.

Sistem visokog obrazovanja Bosne i Hercegovine sastoji se od osam univerziteta sa oko 90 fakulteta, koji se tretiraju kao visokoobrazovne institucije i umjetničkih akademija. Uni-verzitetske diplome se stiču na fakultetima i umjetničkim akademijama. Postoje veći broj privatnih visokoobrazovnih institucija i zakon o visokom obrazovanju (usvojen u julu 2007. godine) podjednako tretira privatne i javne visokoobrazovne institucije.

Sistem visokog obrazovanja u BiH se zasniva na principima Bolonjske deklaracije. Pre-ma ovom principu visoko obrazovanje je organizovano po sistemu prenosivih bodova (ECTS) i ima tri nivoa:4

• Prvi ciklus je dodiplomski studij koji obično traje 3 do 4 godine i nosi ukupno 180 do 240 ECTS bodova. Po završetku dodiplomskog studija, studentima se dodjeljuje titula bachelor sa dodatkom oblasti koja je završena.

• Drugi ciklus je postdiplomski studij, koji traje 2 godine i nosi 120 ECTS bodova i titulu magistra umjetnosti ili nauka.

• Treći, zadnji ciklus visokog obrazovanja je u stvari doktorski studij koji je nastavak magistarskog studija i traje 3 godine a nakon završetka ovog studija dodjeljuje se ti-tula doktora umjetnosti ili nauke.

Univerzitet može, osim ovih zvanja, ponuditi i specijalističke studije u trajanju od je-dne ili dvije godine, kojim se može steći zvanje specijalista određene oblasti kao što je medicina.5

U skladu sa zakonima i propisima, institucije visokog obrazovanja finansiraju vlasti RS ili FBIH. Aktivnosti visokog obrazovanja se na taj način upravljaju zakonima RS ili FBIH, dok na državnom nivou Ministarstvo civilnih poslova preuzima zadatak da koordinira aktivnosti visokog obrazovanja dvaju entiteta.

3 „Srednjoškolsko obrazovanje u BiH zakonska je obaveza a skoro polovina nezaposlenih nema niti srednju školu«4 https://bs.wikipedia.org/wiki/Obrazovanje_u_Bosni_i_Hercegovini, pristupljeno, 12.3.2018.5 http://tempusbih.com/index.php?option=com_content&view=article&id=64&Itemid=102, 4.3.2018.

271


Izvor: Obrazovanje u BiH mcp.gov.ba. pristupljeno, 12.3.2018.Slika 2. Obrazovni sistem BiH

Sistem obrazovanja BiH ima niz slabosti, među kojima je neadekvatan sistem obrazo-vanja, odnosno veliki jaz između znanja koje se stiče u obrazovanju i potreba tržišta rada. Obrazovni sektor u BiH karakterišu nesavremeni programi, loša organizacija, nepostojanje adekvatnih obrazovnih standarda, neusklađenost nastavnih planova i programa sa pra-ksom zemalja Evropske unije, zastarjela oprema, manjak obučenog kadra, itd. Mladi su ne-pripremljeni za tržište rada. Posjeduju formalnu kvalifikaciju, ali bez kompetencija koje bi im otvorile vrata kompanija i brže donijele prva radna iskustva te napredovanje u karijeri.

DUALNO OBRAZOVANJE U ZEMLJAMA EUU mnogim evropskim zemljama, posljednjih godina, nezaposlenost mladih je rapidno

porasla. U Španiji i Grčkoj nezaposlenost, u kategoriji do 25 godina, se približava granici od 60% dok je prosjek EU blizu 23%. U vezi sa ovom članice EU sa dobro razvijenim pro-gramima stručne obuke, posebno sa dobrim programima za pripravnički staž (tipični za Austriju, Njemačku, Dansku i Holandiju), uglavnom imaju manje problema sa nezaposle-nošću mladih nego zemlje članice koje se prvenstveno oslanjaju na opšte i više obrazovanje.

U posljednje vrijeme, aktuelno je dualno obrazovanje. Kao primjeri dobre prakse na-vode se Njemačka, Austrija, Švajcarska.

O dualnom obrazovanju u javnosti su vrlo oprečna mišljenja. Jedni smatraju da je dual-no obrazovanje ključ za povećano zapošljavanje, dok drugi upozoravaju da se time znatno snižava obrazovni prag i smanjuju kompetencije mladih.

272

Zbornik radova

Zagovornici dualnog obrazovanja, kao argument navode smanjenje nezaposlenosti, posebno mladih, kao i da će lakše dolaziti do kvalifikovane radne snage i dr.

Protivnici naglašavaju da dualno obrazovanje nije ništa novo i da smo ga imali u Jugo-slaviji u sedamdesetim, osamdesetim i 1990. godinama. Postojale su stručne škole za zanat-ska zanimanja (frizere, trgovce, građevinske radnike svih profila...) i svršeni srednjoškolci su se lako zapošljavali u zemlji i inostranstvu.

Austrijski model dvojnog obrazovanjaAustrija ima dobro razvijen sistem stručnog obrazovanja i obuke (SOO) na nivou viših

razreda srednje škole, koji se sastoji od obuke pripravnikai stručnog obrazovanja na puno radno vrijeme u okviru škole, poznat pod nazivom BMHS - Srednje stručno obrazovanje i više škole (berufsbildende mittlere und höhere Schulen) sistem.

Oko 80% vršnjačke grupe je u programu SOO sa otprilike jednakim učešćem u obuci za pripravnike i u stručnom obrazovanju i obuci napuno radno vrijeme u okviru škole. Prema ovim pokazateljima, Austrija je na vrhu EU zemalja.

U okviru pripravničke obuke učenici mogu da izaberu jedno od preko 200 zanimanja u okviru obuke, kao i različite škole i discipline na puno radno vrijeme koja se odvija u okviru škole.

Na taj način mladi ljudi mogu lakše naći poslovne prilike koje su u skladu sa njihovim potrebama i sklonostima nego u mnogim drugim obrazovnim sistemima. Isto tako, stopa prijevremenog napuštanja škole u Austriji je niža od evropskog prosjeka.

Austrija Prosjek EUProcenat učenika na nivou višeg srednjeg obrazovanja u SOO 76,8% 52,8%Postignuće u obrazovanju na nivou viših razreda srednje škole 86,0% 78,6%Prijevremeno napuštanje škole 8,7% 14,4%Stopa sticanja diplome za više obrazovanje 23,5% 32,3%Nezaposlenost mladih 8,7% 22,8%Radna produktivnost 116,3 100

Izvor: Eurostat, OECD, dostupan prošle godine 2011-2013.Tabela 1. Stanje obrazovanja u Austriji u odnosu na prosjek EU

Na slici ispod prikazan je obrazovni sistem Austrije.

273


Izvor: https://bs.wikipedia.org/wiki/Obrazovanje_u_Austriji, pristupljeno, 11.4.2018.Slika 3. Obrazovni sistem u Austriji

Dualni model NjemačkeU Njemačkoj 1,4 miliona mladih ljudi trenutno učestvuje u dualnom stručnom obra-

zovanju i obuci (SOO). Dualno stručno obrazovanje i obuka su usmjereni na „učenje kroz rad“ u firmama, čime se povećava zadržavanje radnika na radnim mjestima, kroz kombi-naciju praktične i teorijske obuke.

Zaposleni koji se obučavaju na radnom mjestu, ispunjavanjem svojih radnih obaveza zadovoljavaju upravo one potrebe i ciljeve kompanija koje ih regrutuju. Smatra se da je njemačko dualno obrazovanje jedan od najperspektivnijih modela, kada je u pitanju inte-gracija mladih ljudi na tržište rada. Ovakav model je doprinio niskoj stopi nezaposlenosti mladih u odnosu na druge zemlje, gdje su sistemi stručnog obrazovanja primarno zasno-vani na školama.

Model njemačkog sistema obrazovanja, zasnovan na radu u kompaniji, usko je pove-zano sa sistemom zapošljavanja. Kvalifikovana radna snaga doprinosi stvaranju pozitivnih ekonomskih uslova.

ZAKLJUČAKBiH je suočena sa brojnim problemima koji imaju veliki uticaj na kvalitet života nje-

nih građana. Među najznačajnijim su ekonomski (nezaposlenost, slaba ekonomija, nizak standard, i dr.)

Jedan od ključnih uzroka ekonomskih problema je nedostatak kompetencija svršenih učenika srednjih škola i diplomiranih studenata što ima za posljedicu malu produktivnost i u krajnjem, nekonkurentnost, kako zaposlenih, tako i BiH kompanija.

PISA test6 je pokazao da učenici i studenti u zemljama bivše Jugoslavije imaju relativ-no dobro reproduktivno znanje, dok su po funkcionalnom (upotrebnom), od kojeg zavisi

6 „Programme for International Student Assessment« (Program za međunarodno testiranje učenika). PISA pruža informacije

274

Zbornik radova

nacionalni bruto dohodak, među posljednjim u Evropi. Treba napomenuti da BiH još nije ušla u PISA program i da je tek u fazi pripreme. Obrazovni programi i nastavno osoblje još nisu prilagođeni zahtjevima vremena, odnosno za građenje ključnih, posebno predu-zetničkih, kompetencija. Iako su poslodavci dobrim dijelom zadovoljni teorijskim znanji-ma koja donose novozaposleni, oni imaju veliki broj primjedbi kada su u pitanju njihove praktične vještine.

Kako živimo u informatičkom društvu, odnosno društvu znanja, od krucijalnog znača-ja je uspostavljanje obrazovnog sistema koji će stvarati konkurentnu radnu snagu. To uklju-čuje programe cjeloživotnog učenja koji će za rezultat imati razvoj kompetencija. Evropska unija je shvatila značaj razvoja praktičnih kompetencija kroz sistem obrazovanja, što se na-glašava u Evropskom okviru za ključne kompetencije, gdje su najvažnije kompetencije smi-sao za inovativnost/ pokretanje ideja i preduzetništvo. Navedene kompetencije potrebno je graditi na svim nivoima obrazovanja; od predškolskog do visokoškolskog obrazovanja. U skladu sa Evropskim okvirom za ključne kompetencije za doživotno učenje, u ključne preduzetničke kompetencije ubrajamo suštinska znanja, vještine i stavove.

Iz tog razloga, potrebno je razvijati programe interdisciplinarne/kroskurikularne nastave koja podrazumijeva nastojanja da se istovremeno primijene znanja, principi i vrijednosti na više akademskih disciplina. Kroz ovaj oblik nastave, učenici i studenti se osposobljavaju za samostalan rad i zajedničko rješavanje problema u stvarnom svije-tu. Neophodno je uskladiti nastavne programe, ciljeve i ishode između predmeta i ostva-riti interdisciplinarne sadržaje. Za to je potrebna intenzivna komunikacija i koordinacija između nastavnika, kako bi se definisali zajednički ishodi i kompetencije. Kroz nastavni proces i stručnu praksu, svršeni učenici i studenti treba da steknu samostalnost, samopo-uzdanje i kritički odnos prema sebi i drugima. U okviru preduzetnih kompetencija, uče-nici i studenti treba da pokazuju spremnost na inicijativu i preuzimanje rizika, da imaju toleranciju na neizvjesnost, da imaju proaktivan pristup i da reaguju na promjene i koriste šanse u okruženju.

Za građenje vještina i stavova u skladu sa potrebama poslodavaca, potrebno je jačati veze između obrazovanja i tržišta rada. To uključuje stručnu praksu, volonterski rad, za-jedničke projekte i sl.

Sve navedeno ukazuje na potrebu interdisciplinarnog, multidisciplinarnog i multisek-torskog pristupa u građenju ključnih preduzetničkih kompetencija.

Sve navedeno je omogućilo identifikaciju slabosti domaćeg sistema i utvrđivanje seta mjera za njihovo jačanje i razvoj.

Literatura1. Anderson, V., (2007) The Value of Learning: From return on investment to return on expectation.

‘Research into practice’ report. London: CIPD.2. González J., Wagenaar R. Tuning Educational Structures in Europe. University of Deusto; Bil-

bao, Spain: University of Groningen; Groningen, The Netherlands: 2003. [(accessed on 25 March 2017)]. p. 69. Final Report, Pilot Project—Phase 1. Available online:http://www.bolognakg.net/doc/Tuning_phase1_full_document.pdf.

o obrazovnim sistemima i omogućava upoređivanje učenika iz velikog broja zemalja. PISA. BiH još ne učestvuje u PISA programima.

275


3. Dželalija, M. Sveučilište u Splitu. Radionica „Izrada dopunske isprave o studiju”. Agencija za mo-bilnost i EU, Program za cjeloživotno učenje, Zagreb, 2013.

4. Privredna komora Crne Gore (2015). Sistem dualnog obrazovanja kao model za unapređivanje ekonomije. Podgorica

5. Izvještaj OECD-a iz 2013.6. Obrazovanje i izobrazba (2010): Ključne kompetencije za cjeloživotno učenje: Europski referentni

okvir, studeni 2004. Europska komisija, Uprava za obrazovanje i kulturu. 7. Obrazovanje u BiH”. mcp.gov.ba. pristupljeno, 12.3.2017.8. Privredna komora Srbije (2015). „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji” - Obrazova-

nje u Srbiji. Beograd9. Noe A. R., Hollenback R.J; Gehart B, Wright M P (2006).Menadžment ljudskih potencijala, treće

izdanje, MATE d.o.o, str.224.10. „Srednjoškolsko obrazovanje u BiH zakonska je obaveza a skoro polovina nezaposlenih nema

niti srednju školu”11. https://bs.wikipedia.org/wiki/Obrazovanje_u_Bosni_i_Hercegovini, pristupljeno, 12.3.2017.12. https://bs.wikipedia.org/wiki/Obrazovanje_u_Austriji, pristupljeno, 11.4.2017.13. http://tempusbih.com/index.php?option=com_content&view=article&id=64&Itemid=102,

4.3.2017.

276

Zbornik radova

STRATEGIJSKI EKO (GREEN) MENADŽMENT – BEZBEDNOSNA DIMENZIJA

Safet Korać1

SažetakPojam zelene ekonomije nije nov. Ona se samo sve više pominje u poslednjoj deceniji, imajući u vidu da raste globalni interes za probleme u životnoj sredini i da klimatske promene polako pre-uzimaju primat vodeće teme u svetu. Sve više sazreva mišljenje da globalna ekonomija, zasno-vana na potrošnji fosilnih goriva za proizvodnju energije, nije održiva. Povećanje emisija gasova staklene bašte praćeno uništavanjem ili narušavanjem eko-sistema dramatično povećava rizik izloženosti ljudske vrste prirodnim katastrofama, dok istovremeno smanjuje naše sposobnosti prilagođavanja. Ukoliko želimo da naša budućnost bude na neki način sigurnija, ekonomija se mora promeniti tako da ljudsko blagostanje bude ostvareno, ali bez pratećeg uništavanja eko--sistema od kojih to blagostanje u velikoj meri zavisi.

Ključne reči: Zelena ekonomija, održivi razvoj, klimatske promene, bezbednost

AbstractThe term “green economy” is not new. Green economy is being mentioned repeatedly in the last century, especially considering the increasing global interest for environmental problems and climate changes taking the place of the most discussed topic in the world. The opinion that the global economy based on the consumption of fossil fuels for energy production is not sustain-able is rapidly rising. The raising emission of greenhouse gases followed by the destruction or damage the ecosystem put humans at risk from exposure simultaneously reduces the abilities to adapt. If we want our future to be safer in any means, the economy must change in order to provide well-being for humans, yet without the destruction of the ecosystem, that well-being largely depends on.

Key words: green economy, sustainable development, climate change, security

Šta je zelena ekonomija? Još se ne može govoriti o jedinstvenoj definiciji i osnovnim konstituensima zelene eko-

nomije na međunarodnom nivou. Međutim, iako preovladavaju shvatanja da pojam zelene ekonomije svaka država treba da definiše samostalno i prilagodi ga sopstvenoj stvarnosti, ima dosta pokušaja da se ovaj koncept jedinstveno definiše. Program za životnu sredinu UN (UNEP) definiše zelenu ekonomiju kao ekonomiju koja kao rezultat ima uvećano bla-gostanje ljudi i društvenu jednakost i pri tome značajno umanjuje rizike po životnu sredinu

1 Mr Safet Korac - Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, Ministartvo unutrašnjih poslova Crne Gore

Stručni radUDK 005.21:005.336.1]:502/504DOI 10.7251/BLCMES1801276KCOBISS.RS-ID 7634200

277


i ekološke nedostatke. Pojednostavljeno, zelenom ekonomijom se može smatrati ekonom-ska aktivnost koja se vrši uz niske emisije ugljenika, kroz koju se resursi efikasno troše i koja je društveno inkluzivna. U zelenoj ekonomiji rast primanja i zaposlenosti postiže se javnim ili privatnim investicijama kojima se smanjuju emisije ugljeničnih gasova i drugih zagađenja, ostvaruje energetska efikasnost i efikasnost u potrošnji resursa, ili vrši prevencija gubitaka biodiverziteta i usluga eko-sistema. Ove investicije treba da budu usmeravane i podržane ciljnim javnim rashodima, političkim reformama i promenama zakonodavstva. Iako se ideje na kojima počiva mogu pratiti godinama, ako ne i decenijama unazad, zelena ekonomija je u poslednjih par godina promovisana (nadamo se uspešno), kao krucijalna promena u razmišljanju.

Dok gledamo ruševine neoliberalne ekonomske paradigme, potpuno je jasno da je po-trebno nešto novo, ali nije uvek lako to novo prevesti u praksu. Neoliberalno razmišljanje je pretvoreno u vodeću (i skoro isključivu) paradigmu razvoja još od vremena reganomike i tačerizma kroz reafirmaciju Vašingtonskog konsenzusa, da bi u jednom trenutku goto-vo dobilo snagu svojevrsne religije. Ova forma ekonomske organizacije usvojena, ili čak nametnuta državama širom sveta, smatrana je jedinim uspešnim načinom da se u okviru koncepta ljudskih prava i sloboda dostignu stremljenja ka ljudskom blagostanju. Ekonom-ska kriza, čiji smo svedoci, dovela je do otrežnjenja. U traganju za oblikom ekonomske organizacije koja bi izbegla greške neoliberalne ekonomije, neke stvari postaju evidentne. Ne možemo razdvojiti ekonomiju od onoga što predstavlja njenu (ekonomsku i društve-nu) osnovu. Sa druge strane, ekonomija se mora organizovati tako da ekonomski rast u isto vreme dovodi do stvaranja novih radnih mesta i nove vrednosti, ali i do što bržeg eli-minisanja društvene marginalizacije. Istovremeno ekonomski rast mora biti zasnovan, ali i rezultovati smanjenjem potrošnje resursa i uništavanja eko-sistema. Sposobnost da se stvara nova vrednost i blagostanje, efikasnost i kompetitivnost, kao tradicionalna merila ekonomskih aktivnosti ne bi trebalo da budu odbačena. Naprotiv, ova merila treba dopu-niti novim, onim koji se nalaze na strani društvene i invajronmentalne pravde, jer je to jedini način da se osigura budućnost, uveća i gde je to neophodno ponovo izgrade zalihe prirodnog kapitala kao izvora javnih koristi, posebno za siromašne stanovnike čiji životni uslovi i sigurnost zavise od prirode.

Izveštaj generalnog sekretara UN za Prvi pripremni sastanak UNCSD navodi četiri principa koji predstavljaju temelj zelene ekonomije:

1. analiza nedostataka tržišta i internalizacija eksternalija; 2. sistemski pristup ekonomskoj strukturi i njenom uticaju na bitne aspekte održivog

razvoja; 3. fokusiranje na društvene ciljeve (nova radna mesta, na primer) i definisanje poli-

tika koje bi društvene ciljeve usaglasile sa drugim ciljevima ekonomskih politika; 4. fokusiranje na makroekonomski okvir i strategije razvoja s ciljem iznalaženja bržih

načina dostizanja održivog razvoja.

Dakle, zelena ekonomija se razlikuje od danas dominantnih ekonomskih paradigmi koje se primenjuju od strane tvoraca ekonomskih politika ili predaju na klasičnim eko-nomskim fakultetima u tri osnovna shvatanja:

• Ona je u osnovi usko povezana sa socijalnom pravdom. Za tradicionalne ekonomiste „ekonomija blagostanja“ je samo nešto periferno, nešto što upotpunjava dominantne

278

Zbornik radova

ekonomske teorije. Za zelene ekonomiste jednakost i pravda nalaze se u centru svega onoga što se preduzima i predstavljaju važniji parametar od tradicionalnih mera eko-nomskih vrednosti, kao što je, na primer, efikasnost. Veliki broj zagovornika zelene ekonomije dugi niz godina bavio se razvojnim ekonomijama nerazvijenih zemalja, a čak i oni koji nemaju takva iskustva u osnovi su privrženi principima jednakosti i neophodnosti da se promene uslovi poslovanja u korist nerazvijenih.

• Zelena ekonomija svoje korene između ostalog ima i u aktivnostima ekoloških po-kreta širom sveta. Ona narasta od dna prema vrhu i izgrađuje se na praktičnim isku-stvima, pre nego na apstraktnim teorijama.

• Zelena ekonomija još nije akademska disciplina, široko prisutna na univerzitetima i u akademskim krugovima. Razlog tome nije što zelena ekonomija i njeni zagovornici nemaju šta da pruže nauci, već što su akademske rasprave o ekonomiji i ulozi nauke uopšte još široko zasnovane na globalizovanim ekonomskim sistemima, čija domi-nacija u velikoj meri doprinosi neodrživoj proizvodnji i potrošnji.

Imajući u vidu navedene principe, razvijen je ili se razvija niz instrumenata i politika kojima se može ubrzati napredak u pravcu zelene ekonomije. Pomenuti Izveštaj kao naje-fektivnije navodi sledeće politike:

a) Politike realnog vrednovanja i realnih cena, uključujući uklanjanje subvencija, vre-dnovanje prirodnih resursa i uvođenje taksi na sve ono što ugrožava životnu sredi-nu, kako bi se izvršila internalizacija eksternih troškova, podržala održiva potrošnja i omogućile pravilne poslovne odluke. Ovi instrumenti i politike zasnovani su na izvornim principima ekonomije životne sredine;

b) Politike zelenih javnih nabavki kojima se promoviše „ozelenjavanje“ tržišta i po-slovanja uopšte;

c) Reforma ekološkog oporezivanja, zasnovana u velikoj meri na iskustvima razvijenih evropskih država. U osnovi ove reforme je nastojanje da se fokus oporezivanja sa „pozitivnih“ proizvodnih faktora, kao što je rad, pomeri ka „negativnim“, na primer ka zagađenju. Na ovaj način ostvarila bi se dvostruka korist: kroz smanjenje ekster-nih troškova zaštite životne sredine omogućilo bi se veće zapošljavanje;

d) Ulaganje sredstava iz javnih fondova u održivu infrastrukturu (uključujući javni saobraćaj, obnovljivu energiju i poboljšanje stanja postojeće infrastrukture s ci-ljem bolje energetske efikasnosti) i prirodni kapital, kako bi se obnovile, očuvale i gde god je to moguće uvećale zalihe prirodnog kapitala. Ovo je od velike važnosti posebno u sadašnjim uslovima ekonomske krize kada države sve više pribegavaju stimulativnim paketima iz javnih izvora za oživljavanje proizvodnje;

e) Usmeravanje sredstava iz javnih fondova za istraživanje i razvoj tehnologija koje su u službi zaštite životne sredine, delimično da bi se nadomestilo smanjenje investicija koje su za te namene dolazile iz privatnih izvora, delimično kako bi se stimulisala ulaganja u kritične sektore (na primer, obnovljivu energiju) sa potencijalom visokog ekonomskog obima, ali i da bi se umanjilo učešće i značaj istraživanja u oblastima „prljave“ i rizične tehnologije;

f) Strateška javna ulaganja kroz različite programe podsticaja i stvaranja partnersta-va u sve ono što se može smatrati „troškom“ vezanim za razvoj, kako bi se stvorile

279


osnove za samostalni i održivi proces društveno i ekološki održivog ekonomskog rasta;

g) Socijalne politike kojima bi se društveni ciljevi pomirili sa predloženim ekonom-skim politikama.

Koje su direktne koristi od prelaska na zelenu ekonomiju za čovečanstvo? Zelena ekonomija prepoznaje vrednosti prirodnog kapitala i u njega investira: • Niži nivo deforestracije i obnavljanje šumskog fonda samo po sebi je ekonomski is-

plativo i efikasno, a uz to pozitivno utiče na poljoprivrednu proizvodnju i bolje uslove života u ruralnim oblastima;

• „Ozelenjavanje“ poljoprivrede daje nade da će u budućnosti moći da se proizvede dovoljno hrane za sve brojnije stanovništvo, a da se pri tome neće narušiti osnovni prirodni resursi potrebni za poljoprivrednu proizvodnju;

• „Ozelenjavanje“ poljoprivrede takođe podrazumeva institucionalno jačanje i razvoj infrastrukture u seoskim područjima, pre svega u zemljama u razvoju;

• Rastući nedostatak vode može se nadomestiti politikama koje podrazumevaju veće investiranje u nove sisteme za snabdevanje vodom i u povećanje efikasnosti posto-jećih;

• Ulaganje u ostvarivanje održivog nivoa ribljeg fonda osiguraće neophodne prihode na dugoročnom planu.

Zelena ekonomija je neophodna ako se želi stvarno smanjenje siromaštva u svetu: • „Ozelenjavanje“ poljoprivrede u zemljama u razvoju, bazirano na poboljšanju eko-

nomske snage malih poljoprivrednih proizvođača, utiče na smanjenje ukupnog siro-maštva uz istovremeno ulaganje u prirodni kapital od koga siromašna domaćinstva zavise u velikoj meri;

• Povećanim ulaganjem u prirodne resurse koje koriste siromašni za ostvarivanje svojih prihoda prelazak na zelenu ekonomiju omogućava bolji kvalitet života u mnogim de-lovima sveta koji imaju niske prihode domaćinstava; u mnogim zemljama u razvoju jedna od najvećih mogućnosti za prelazak na zelenu ekonomiju je ulaganje u sisteme za snabdevanje vodom za piće i sisteme sanitacije za najsiromašnije;

• Obnovljiva energija može imati isplativu i efikasnu ulogu za eliminisanje energet-skog siromaštva;

• Konačno, razvoj turizma, ukoliko je na pravi način projektovan i vođen, može zna-čajno unaprediti lokalnu ekonomiju i smanjiti siromaštvo.

Zelena ekonomija stvara nova radna mesta i povećava nivo društvene jednakosti: • Prelazak na zelenu ekonomiju takođe znači i prelazak na nove politike zapošljavanja,

odnosno otvaranje više radnih mesta nego što je to slučaj kod tradicionalnih eko-nomskih modela;

• Ako se bude investiralo u zelenu ekonomiju, poljoprivreda, građevinarstvo, šumar-stvo i saobraćaj imaće značajan porast zaposlenosti i to kako kratkoročno, tako i sre-dnjoročno i dugoročno;

280

Zbornik radova

• Opredeljivanje najmanje jednog procenta od globalnog bruto domaćeg proizvoda za unapređenje energetske efikasnosti i iskorišćavanje obnovljive energije dodatno će dovesti do većeg zapošljavanja i uz to proizvesti „čistu“ energiju;

• Zapošljavanje u sektoru upravljanja otpadom i reciklaže će dodatno rasti kako raste količina otpada zbog povećanja broja stanovnika i potrošnje, mada u ovom sektoru još postoje izazovi vezani za uslove rada.

Zelena ekonomija utiče na zamenu fosilnih goriva obnovljivom energijom i niskou-gljeničnim tehnologijama:

• Mnoge mogućnosti za unapređenje energetske efikasnosti su isplative same po sebi; • Ulaganje u obnovljivu energiju i tehnologije njenog dobijanja već danas predstavlja

privrednu granu koja ima ogroman rast na tržištu, zbog činjenice da je postala veoma kompetitivna. Od 2002. do 2009. godine ulaganje u obnovljivu energiju raslo je po prosečnoj godišnjoj stopi od 33% (Global Trends in Sustainable Energy Investment 2010: Analysis of Trends and Issues in the Financing of Renewable Energy and Ener-gy Efficiency. Paris: UNEP/SEFI, p. 13.)

• Tehnologije obnovljive energije su dodatno poželjne, ako se uzmu u obzir visoki tro-škovi upotrebe fosilnih goriva po društvo u celini, koji se do sada po pravilu ignori-sani ili odlagani za neke buduće generacije.

Zelena ekonomija dovodi do veće efikasnosti resursa i energije: • Industrija se danas susreće sa sve većim izazovima i mogućnostima za efikasno ko-

rišćenje resursa. Postoje brojni dokazi da se pred globalnom ekonomijom nalaze još neiskorišćene mogućnosti da uz korišćenje manje materijala i energije proizvede istu količinu blagostanja za čovečanstvo;

• Reciklaža otpada i dobijanje energije iz otpada postaju sve profitabilnije industrijske grane i nastaviće to da budu kao se bude povećavala svest o vrednosti otpada kao sirovine za reciklažu i proizvodnju energije; smanjenje otpada i povećana efikasnost u poljoprivredi i proizvodnji hrane može doprineti globalnoj sigurnosti hrane, kako danas, tako i u budućim decenijama.

Zelena ekonomija donosi rešenja koja mogu osigurati održivije gradove i urbanu mo-bilnost zasnovanu na niskougljeničnim tehnologijama:

• U gradovima će se u budućnosti najviše investirati, tim pre ako se radi o gradovima u zemljama u razvoju. Čineći naše gradove „zelenim“ (projektujući ih tako da imaju veću gustinu naseljenosti, radnih mesta i prostora za trgovinu i razonodu, kao i bolje uslove javnog prevoza), povećavamo efikasnost i produktivnost;

• Ključni pokazatelj efikasnosti zelene ekonomije biće vezan za izgradnju i rekonstruk-ciju objekata s ciljem povećavanja njihove energetske efikasnosti i uštede resursa;

• Unapređenje energetske efikasnosti u saobraćaju, prelazak na čista goriva, kao i veći udeo javnog i nemotorizovanog prevoza u urbanoj mobilnosti mora doneti značajne ekonomske i zdravstvene koristi.

Zelena ekonomija raste brže u odnosu na tradicionalnu, dok istovremeno održava i rekonstruiše prirodni kapital:

281


• Scenario investiranja u zelenu ekonomiju na nivou od 2% globalnog bruto domaćeg proizvoda u periodu od 2011. do 2050. godine, koji se zagovara od strane vodećih međunarodnih razvojnih institucija, trebalo bi da dovede do stope ekonomskog rasta koja će u najgorem slučaju biti jednaka onom rastu koji bi bio postignut u svetskoj ekonomiji ako bi se nastavili sadašnji trendovi. Međutim, uz ovakav scenario bili bi znatno smanjeni rizici klimatskih promena, nedostatka vode za piće i gubitaka bi-odiverziteta.

Da li se zelenom ekonomijom zamenjuje koncept održivog razvoja? Koncept zelene ekonomije ne zamenjuje održivi razvoj, ali je danas sve više dokaza da

dostizanje ciljeva održivog razvoja u najvećoj meri zavisi od kretanja u ekonomskoj sferi. Decenije u kojima su nove vrednosti i blagostanje stvarani na principima i uz korišćenje tradicionalnih ekonomskih modela nisu uspele da se izbore sa pojavama društvene mar-ginalizacije i prekomerne potrošnje resursa i danas smo uglavnom daleko od dostizanja milenijumskih ciljeva razvoja.

Održivost i dalje ostaje prvorazredni dugoročni cilj, ali se dodatni napori moraju usme-riti ka ostvarivanju koncepta zelene ekonomije ukoliko se taj cilj želi dostići.

Zelena ekonomija u kontekstu održivog razvoja i održivosti životne sredine Održivi razvoj predstavlja krovni koncept i veličanstvenu paradigmu koja povezuje

ekonomiju, društvo i zaštitu životne sredine, unutar koje se strategije zelenog rasta mogu smatrati odgovarajućim okvirom praktičnih politika. Imajući ovo u vidu, jasno je da ze-lena ekonomija predstavlja nešto mnogo konkretnije od održivog razvoja. Principi održi-vog razvoja odnose se na dugoročna stremljenja, dok zelena ekonomija kombinuje težnje za stvaranjem novih mogućnosti koje bi dovele do robusnijeg ekonomskog oporavka na kratak rok sa uvođenjem novih, ekološki efikasnijih izvora ekonomskog rasta na duži rok.

Ono što je najznačajnije: politike zelenog rasta daju naglasak na mestima u kojima se dodiruju ili preklapaju ekonomski i interesi zaštite životne sredine i pokušavaju da u ta-kvom okviru pronađu najbolje opcije za razvoj. Time strategije zelenog ekonomskog rasta doprinose održivom razvoju tako što se njima kreira bolji politički okvir, neophodan za ostvarivanje koncepta održivog razvoja.

Koliko će nas zelena ekonomija dodatno koštati? Zelena ekonomija nije usmerena protiv ekonomskog rasta, naprotiv, ona treba da pred-

stavlja novi zamajac rasta i generator novih, pristojnih radnih mesta, kao i neophodnu stra-tegiju za smanjenje postojećeg siromaštva. Danas se još može čuti da su ciljevi održivosti životne sredine i ekonomskog napretka nepomirljivi i da je neophodno učiniti ustupke na jednu ili drugu stranu, ukoliko se žele uspešna rešenja. Međutim, sve je više dokaza da ozelenjavanje ekonomije niti smanjuje stvaranje dohotka, niti utiče na manje mogućnosti zapošljavanja. Mnogi sektori vezani za zelenu ekonomiju na svom primeru dokazuju da se u okviru njih mogu ostvariti značajne investicije i veliki ekonomski rast i zapošljavanje. Ključ je, svakako, u ostvarivanju povoljnih uslova za tranziciju ka zelenoj ekonomiji i na tom planu se može još mnogo uraditi, pre svega kroz stvaranje odgovarajućeg okruženja

282

Zbornik radova

i praktičnih politika. Još jedan mit opterećuje težnje ka stvaranju jake zelene ekonomije. Često se čuje da ovo predstavlja luksuz koje sebi mogu dopustiti samo najbogatije države ili da je to samo način na koji bogate države žele da ograniče razvoj nerazvijenih i ostave ih u stanju siromaštva. Nasuprot ovakvoj percepciji, danas se može naći niz primera u raz-ličitim sektorima u zemljama u razvoju, koje dokazuju da je prelazak na zelenu ekonomiju nešto što ovim zemljama donosi veliku korist i što se može u velikoj meri preslikati u svim delovima sveta.

Još se ne može govoriti o ukupnoj sumi novca koja će biti potrebna da globalna eko-nomija postane zelena, ali ta suma svakako neće biti mala. Postojeće procene uglavnom se vezuju za investicije neophodne za ostvarivanje postavljenih ciljeva smanjenja emisija ugljeničnih gasova. Na primer, „Blue Map“ scenario Međunarodne agencije za zaštitu ži-votne sredine (IEA), po kome do 2050. godine treba za polovinu smanjiti emisije ugljen-dioksida u proizvodni energije, procenjuje neophodne investicije na 750 milijardi dolara godišnje u periodu od 2010. do 2030. godine i 1.600 milijardi dolara godišnje u periodu od 2030. do 2050. godine. Svetski ekonomski forum i Blumberg grupa sa druge strane proce-njuju da će investiranje u obnovljivu energiju morati da se poveća za 500 milijardi dolara godišnje do 2020. godine, ukoliko se želi smanjenje globalnog zagrevanja na manje od 2°C.

Kako da znamo da je rast „zelen“? Za to su nam potrebni objektivni pokazatelji i podaci. Sistem procene koje je razvio

OECD zasniva se na četiri međusobno povezane grupe indikatora koji ukazuju na: • Ekološku efikasnost proizvodnje i potrošnje; • Nivo prirodnih resursa; • Invajronmentalni kvalitet života i • Politički i ekonomski odgovor.

Danas postoji tridesetak dobro razvijenih mogućih indikatora za praćenje zelenog ra-sta, od kojih je izdvojena reprezentativna grupa „vodećih“ indikatora koji prate najvažnije elemente koncepta zelene ekonomije.

Ono što danas imamo kao dostupne podatke ukazuje na sledeće prisutne trendove: • I Pritisak na životnu sredinu globalno još raste, ali novo povećanje ekonomskog ra-

sta po jedinici mere danas čini manji pritisak na životnu sredinu nego što je to bilo u prošlosti;

• II Postoje dokazi da se emisije ugljeničnih gasova polako sele iz zemalja članica OECD u zemlje u razvoju;

• III Industrija proizvoda i usluga vezanih za zaštitu životne sredine danas ima sve veći udeo u stvaranju dodate vrednosti i zapošljavanju.

Kako dalje do održive ekonomije? Postoje brojni preduslovi koje treba ostvariti na putu do zelene ekonomije. Ovi pre-

duslovi podrazumevaju promene u nacionalnim regulativama, politikama, subvencijama i sistemima podrške, ali i promene na međunarodnom tržištu, u međunarodnoj trgovini i razvojnoj pomoći. Jasno je da postojeće okruženje mnogo više pogoduje razvoju tradici-onalne i na upotrebi energije iz fosilnih goriva zasnovane ekonomije. Na primer, ukoliko

283


budu zadržane subvencije za fosilna goriva, koje na globalnom nivou premašuju cifru od 650 milijardi dolara godišnje, teško se može govoriti o bilo kakvoj mogućnosti prelaska na obnovljive izvore energije u okviru ozelenjevanja ekonomije.

Nacionalni nivo, ako daleko najodgovorniji za sprovođenje zelene agende, moraće da izvrši odgovarajuće promene u fiskalnoj politici, kroz reformu i ukidanje subvencija koje se mogu smatrati nepovoljnim sa aspekta zaštite životne sredine (subvencije u energetici, poljoprivredi, industriji, ribarstvu, snabdevanju vodom i drugim sferama). Pored toga, ne-ophodno je stvoriti uslove za veće investiranje kroz razvijanje novih i osnaživanje postoje-ćih tržišnih mehanizama, unapređenje regulative i njenog sprovođenja, kao i usmeravanje investicija u sektore koji doprinose zelenoj ekonomiji. Veliki korak u ovom pravcu može da bude usvajanje politika i procedura zelenih javnih nabavki i zelenih računa.

Na nadnacionalnom nivou potrebno je uložiti dodatne napore ka sređivanju stanja na svetskim tržištima, unapređenju pravila slobodne trgovine i tokova međunarodne razvoj-ne pomoći, kao i dodatnom ohrabrivanju međunarodne saradnje. Strateško eko-menadž-ment planiranje poseduje neophodne integrativne potencijale za upravljanje promenama u prostoru, dugoročni vremenski horizont i poziciju katalizatora za usklađivanje javnog, društvenog i privatnog interesa. Koncept ekološki održivog društveno-ekonomskog razvoja postaje u savremenim uslovima kamen temeljac planiranja razvoja, ostvarujući uticaj na sve sfere ljudske delatnosti. Međutim, put ka održivosti je složen i dugotrajan proces, jer zahteva promenu mišljenja i ponašanja svih društvenih činilaca, odnosno prihvatanja stava da je ekološki učinak razvoja jednako važan kao i ekonomski.

Proces planiranja je izražen u izuzetno složenim aktivnostima, koje mogu ostaviti du-goročne posledice na veliki broj ljudi. Od izuzetnog je značaja da se prouče posledice i preduprede faktori koji ih izazivaju, i to tako što će se pozitivna dejstva faktora podsticati, a negativno dejstvo će se sprečavati ili će se poznavati aspekt ispoljavanja.

Koncept održivog razvoja nije nov, ali u našoj zemlji sistem eko-menadžmenta nije uspeo da obezbedi uravnoteženu organizaciju i uređenje prostora, koje bi na zadovolja-vajući način zaštitio životnu sredinu. Suprotstavljenost različitih mišljenja i interesa na re-lacijama „društveni i ekonomski razvoj - urbanističko planiranje - zaštita životne sredine” uticala je na stvaranje parcijalnih i međusobno nepovezanih pristupa zaštiti životne sre-dine. Postojeći modeli strateškog eko-menadžment planiranja pretežno uključuju zaštitu životne sredine kao poseban sektor planiranja, što sa stanovišta održivog razvoja ne može dati celovite rezultate.

Navedene okolnosti ukazuju da u sadašnjem trenutku nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje suštinske uloge eko-menadžment planiranja u zaštiti životne sredine. Među-tim, bez obzira na uočena ograničenja, a imajući u vidu da je planiranje ključna karika u sistemu upravljanja promenama u životnoj sredini, treba pokušati odrediti okvire za for-mulisanje strategija upravljanja životnom sredinom u planiranju u novim i promenjenim uslovima. Ukoliko se želi postići sveukupni pozitivni razvoj urbane aglomeracije izuzetno bitan faktor čini ekološka slika grada i ekološka valorizacija njegove sredine. Koristeći isku-stva razvijenih zemalja i potpisanih globalnih deklaracija, gradovi i prostor oko njih mogu naći pravilan put ka održivom razvoju svoje teritorije. Istovremeno, pretpostavka je da održivi razvoj grada ne podrazumeva samo pravilne planerske odluke već i permanentnu edukaciju donosilaca odluka (na lokalnom ili republičkom nivou) kao i sveukupno (eko)informisanje stanovnika o neophodnosti zdrave životne sredine. Jedan od načina približa-

284

Zbornik radova

vanja ovakvih stavova građanima je i efikasan eko-marketing nadležnih organa i institucija koji bi propagirao održivi način razmišljanja. Sve ove aspekte pokrivao bi sistem eko-me-nadžmenta koji mora postati imperativ u budućem razvoju urbanih područja.

Održivi urbani razvoj Održivi razvoj je put koji obezbeđuje korišćenje dobara na način koji zadovoljava po-

trebe razvoja sadašnjih generacija, a obezbeđuje i buduće generacije da i one zadovolje svoje potrebe. Briga za održavanje i poboljšanje kvaliteta životne sredine i zaštite zdravlja ljudi sve više raste. Postizanje učinaka u zaštiti životne sredine zahteva od svih aktera pri-hvatanje obaveze da se sistematski pristupi uvođenju sistema upravljanja zaštitom životne sredine (Environmental Management System (EMS)) i njegovom stalnom poboljšanju.

Urbani prostor plaća visoku cenu razvoja i bez uvažavanja ekoloških zakonitosti i pošto-vanja osnovnih ekoloških kriterijuma dalji razvoj jednostavno ne bi ni bio moguć. Svedoci smo da je stanje kvaliteta životne sredine u gradovima sve problematičnije. U tom cilju treba preduzeti dve vrste aktivnosti:

1. već degradiranu sredinu treba dovesti u stanje koje ne ometa funkcionisanje života, 2. zaštititi je na postojećem nivou kvaliteta.

Obe aktivnosti se mogu postići sistemom mera usmeravanja i upravljanja. Sistem razli-čitih mera koje, kroz sistem organizacije društva, obezbeđuju kvalitetniju životnu sredinu može se definisati kao upravljanje životnom sredinom. Prilikom sprovođenja ovih mera u praksi mora se poći od organizacione, finansijske i pravno-legislativne konsolidacije u oblasti zaštite životne sredine.

Ekološki sistem poseduje karakteristike dinamičnog i otvorenog sistema u kojem an-tropogeni uticaj konstantno narušava postojeću ravnotežu u njemu i preti da jednog dana ravnoteža bude uspostavljena na štetu ljudi. Način korišćenja raspoloživog prostora u okvi-rima formiranja i razvoja urbanih naselja predstavlja jedan od bitnih faktora kojima čovek svesno utiče na stanje u svom eko-sistemu.

Održivi razvoj grada može se posmatrati samo kroz integralnost ekonomskog, soci-jalnog, komunalnog i ekološkog razvoja. Jasno je da se principi održivog razvoja moraju sprovoditi prilikom planiranja ili rekonstrukcije urbanih naselja, kao i pri samom grad-skom funkcionisanju. Pri tome se ne sme zaboraviti da grad predstavlja poseban entitet i kompleks prirodnih uslova i fizički izgrađenih struktura. U urbanom prostoru dominiraju ekonomski, socijalni, komunalni i ekološki problemi pa je iz tog razloga potrebno postiza-nje konsenzusa razvoja ove četiri oblasti. Postizanje ciljeva integralnog i održivog razvoja grada obezbeđuje se uravnoteženim razvojem i odnosima između ove četiri komponente. To je preduslov za postizanje suštinski kvalitetnog nivoa života u gradu.

285


EKOLOŠKI RAZVOJ

SOCIJALNI RAZVOJ

KOMUNALNI RAZVOJ

EKONOMSKI RAZVOJ

INTEGRALNI RAZVOJ GRADA

EKO-

MENADŽMENT

Ekonomsko-prostorni aspekt

Tehničko-tehnološke mere

Organizaciono-institucionalni nivo

Pravno-zakonodavni okvir

Informacioni sistem

Slika 1: Komponente održivog razvoja urbanih naselja

Može se reći da je cilj urbanog eko-menadžmenta poboljšanje kvaliteta životne sredine u gradovima. To podrazumeva postojanje niza mera kojima se obezbeđuje optimizacija prirodnih i društvenih činilaca koji neposredno utiču na kvalitet urbane sredine i kvalitet uslova života ljudi.

Kvalitet životne sredine se definiše državnim standardima, ali i uredbama i aktima koje donose lokalni organi uprave. Ovim propisima određuju se norme koje mora da zadovolji određena sredina da bi se smatrala povoljnom za život, rad i odmor stanovnika.

Načela upravljanja životnom sredinomEko-menadžment mora biti jedan od osnovnih principa urbanističkog planiranja s ob-

zirom na to da grad predstavlja složen polifunkcionalni sisitem. Stoga, prostorni raspored elemenata i funkcija su veoma značajni kako zbog funkcionisanja zajednice, tako i zbog kvaliteta života u gradu. Upravljanje životnom sredinom nije samo vezano za problem za-gađivanja vode, vazduha i zemljišta, već i za obezbeđivanje ravnoteže u eko-sistemima i zaštitu prirode, kao i za upravljanje resursima, razvoj tehnoloških procesa i opreme, usa-vršavanje pravnih akata, sistem ekološkog obrazovanja i drugo.

Osnovu za funkcionisanje efikasnog sistema upravljanja životnom sredinom čine usa-glašena načela, razgraničene nadležnosti i savremene i efikasne društveno-upravne mere. Sagledavajući specifičnosti vezane za jedan urbani prostor mogu se izdvojiti pet grupa aktivnosti koje, u međusobnoj interakciji, imaju za rezultat efikasan sistem eko-menadž-menta, to su:

1. ekonomsko prostorni aspekti upravljanja,2. pravne osnove upravljanja,3. tehničko-tehnološki aspekt,4. organizacioni (institucionalni) nivo upravljanja,5. informacioni sistem kao osnova upravljanja.

Koje će se vrste akcija preduzeti, s ciljem poboljšanja kvaliteta životne sredine, zavisi od potreba za nivoom kvaliteta, stanja same sredine, urbanih karakteristika, organizacionih i tehničkih mogućnosti zajednice da sprovede predviđene mere.

SOCIJALNI RAZVOJ

286

Zbornik radova

EKOLOŠKI RAZVOJ

SOCIJALNI RAZVOJ

KOMUNALNI RAZVOJ

EKONOMSKI RAZVOJ

INTEGRALNI RAZVOJ GRADA

EKO-

MENADŽMENT

Ekonomsko-prostorni aspekt

Tehničko-tehnološke mere

Organizaciono-institucionalni nivo

Pravno-zakonodavni okvir

Informacioni sistem

Sllika 2: Aktivnosti u sistemu eko-menadžmenta

Do sada je u svetu doneto više rezolucija, programa, deklaracija i drugih dokumenata u kojima su data neka opšta uputstva koja bi trebalo da se poštuju prilikom razvoja gradova. Prilikom ekološkog planiranja održivog razvoja grada mora se voditi računa o graničnom (ekološkom) kapacitetu prostora. Ovaj koncept se zasniva na proučavanju i definisanju sposobnosti određenog prostora (eko-sistema) da prihvati emisiju zagađujućih materija-la i iscrpi njihov negativni uticaj do granice koja mu obezbeđuje funkcionisanje. Drugim rečima, treba odrediti nivo opterećenja sredine a da ne dođe do narušavanja ravnoteže u eko-sistemu. Pri tome se, naravno, uzimaju u obzir sve predviđene mere kontrole i ogra-ničavanja ispuštanja zagađujućih materijala iz bilo kog izvora. Za definisanje ekološkog kapaciteta bilo kog prostora, a posebno urbanog, potrebna su određena istraživanja koja podrazumevaju primenu metoda sistemske analize, eksperimentalnog modelovanja i di-rektnog osmatranja. Upravo ovakva kompleksna istraživanja ukazuju na postojanost datog eko-sistema i njegovu sposobnost da podnese spoljašnje i unutrašnje presije. Definisanje ekološkog kapaciteta urbanog područja u celini za koje se strateški plan aktivnosti odnosi, ili pojedinih njegovih delova, predstavlja stratešku osnovu i preduslov ostvarivanja plana sa aspekta aktivne zaštite i upravljanja životnom sredinom.

U savremenim uslovima primena ekoloških načela u strateškom planiranju održivog razvoja gradova predstavlja imperativ. Prema brojnim autorima, osnovna načela u ovom planiranju su:

1. međuzavisnost ekoloških faktora, 2. granica tolerancije i3. složenost odnosa u eko-sistemima.

Važno je napomenuti da eko-planiranje održivog urbanog razvoja mora predstavljati kvalitativno viši nivo planiranja od urbanističkog. Urbanisti uglavnom nisu posmatrali grad kao eko-sistem, već su prilikom tehničkog projektovanja grada prednost davali eko-nomskim, higijenskim i estetskim principima. Ne ulazeći detaljnije u analizu prednosti i nedostataka ovakvog pristupa, treba napomenuti da se u skladu sa svetskim standardima i principima održivog razvoja akcenat mora staviti na ekološkim principima urbanog razvo-ja. To znači da se primenom ekoloških principa u planiranju urbanog razvoja i poštovanjem ekoloških standarda može napraviti sinteza između ekologije, menadžementa i urbanizma, a s ciljem održivog urbanog planiranja. Takođe, poštovanjem ekoloških faktora prilikom planiranja smanjila bi se mogućnost prekoračenja ekoloških kapaciteta sredine, a samim tim obezbedio kvalitetniji zdravstveni nivo stanovništva.

287


Strategije upravljanja životnom sredinomSamit o životnoj sredini i razvoju (Rio 1992) predstavlja prekretnicu u globalnom pri-

stupu zaštiti životne sredine. Koncept održivog razvoja je prihvaćen kao dugoročna stra-tegija razvoja, koja reformiše pravo čoveka na zdrav i produktivan život u skladu sa pri-rodom. Usvojeni dokumenti predstavljaju temelj odnosa međunarodne zajednice prema životnoj sredini. Posebno je značajan dokument Agenda 21 kao putokaz za formulisanje nacionalnih i lokalnih politika, strategija, planova i programa za upravljanje životnom sre-dinom na osnovama koncepta održivog razvoja.

Savremena ekonomska misao je dugo bila pod uticajem doktrine da je proizvodnja motorna snaga ekonomskog rasta, da su kapital ostvaren kroz ekonomiju i prirodni resursi međusobno razmenljivi, te da je priroda besplatna. Novi pristup, umesto pojma „ekonom-ski rast” uvodi pojam „održivi razvoj”. Razlika je u tome što se „rast” odnosi na povećanje fizičkog obima proizvodnje (promene u veličini ili broju), dok se „održivi razvoj” odnosi na kvalitativne promene fizički nepromenjenog ekonomskog sistema. Osnovni smisao no-vog pristupa je da se stvori novi efikasan sistem distribucije i korišćenja resursa, polazeći od principa da se zalihe prirodnih resursa ne smeju trošiti preko granice regenerativne sposobnosti prirodnog sistema.

Održivost ne treba, kako se to čini, smatrati završenim konceptom, već ga treba sma-trati ciljem razvoja. U prilog tome ide i činjenica da se u EU govori o „potrebi promena u ekonomskoj strukturi sa ciljem da se postigne prelaz ka održivoj ekonomiji”. Poslednjih godina učinjen je značajni napredak u razjašnjavanju osnovnih elemenata, relacija i pristu-pa u strategiji održivog razvoja, koji se zasnivaju na podjednakom tretiranju ekonomskih, ekoloških i društvenih ciljeva. Integralni pristup i tretiranje međuzavisnosti navedenih či-nilaca može se očekivati samo ako se pri planiranju razvoja postigne uravnoteženost sva tri aspekta održivosti. Održiva društvena zajednica je, dakle, ona koja obezbeđuje materijalnu i duhovnu ravnopravnost u okviru jedne generacije, uz pretpostavku da takva zajednica može opstati kroz buduće generacije.

Ekološki aspekti koncepta održivog razvoja odnose se na formulisanje strategija oču-vanja ekološkog integriteta, odnosno zaštite životne sredine i zasnivaju se na tri osnovna faktora, to su:

1. Odnos prema upotrebi konačnih zaliha neobnovljivih resursa. Stepen korišće-nja neobnovljivih resursa ne treba da bude veći od brzine kojom se razvija njihova odgovarajuća obnovljiva zamena.

2. Način upotrebe obnovljivih resursa. Stepen korišćenja obnovljivih resursa ne može biti veći od sposobnosti njihovog obnavljanja. Mnogi od ovih resursa su ob-novljivi u okviru ograničenja samog eko-sistema u kome nastaju, kao što su izvo-rišta vode za piće, zemljište, šumski fond, poljoprivredne kulture i životinjski fond.

3. Održavanju obima emisije otpadaka u granicama apsorcionog kapaciteta živo-tne sredine. Nivo emisije gasovitih, tečnih i čvrstih otpadaka mora se održavati u granicama sposobnosti lokalnih eko-sistema ili globalnog sistema Zemlje da ih ap-sorbuje, a da se pri tome bitno ne poremeti ravnoteža tokova energije i materijala.

U Srbiji još ne postoji konsenzus u opredeljenju za održivi razvoj. Nastojanje da u pro-cesu tranzicije svoj politički, društveni i ekonomski sistem približivo uzorima sa razvijenog

288

Zbornik radova

zapada, izaziva dilemu pri formulisanju startegije ekonomskog razvoja prema jednom od sledećih modela:

1. Ponoviti model privrednog razvoja sa zapada, gde je ekonomski rast ostvaren na račun degradacije životne sredine,

2. Forsirati ekonomske prioritete u periodu tranzicije, a zaštitu životne sredine osta-viti za kasnije, ili

3. Odmah prihvatiti strategiju ekološki održivog ekonomskog razvoja.

Treba imati u vidu da je posledica dosadašnjeg modela industrijalizacije Zapada, de-gradiranost i zagađenost životne sredine usled enormnog trošenja i iscrpljenosti prirodnih resursa. Razvijene zemlje Zapada upravo prolaze kroz fazu otklanjanja ekoloških šteta uči-njenih u prošlosti. Visoke cene popravljanja narušene životne sredine su i dovele do shva-tanja da je ipak jeftinije delovati preventivno, kroz razvoj ekološki kvalitetnijih tehnologija i racionalnijim korišćenjem prirodnih resursa, uključujući i prostor kojim se do skora u većini zemalja nije adekvatno gazdovalo.

Kod nekih zemalja u tranziciji prisutna je ideja o potrebi razdvajanja ekonomskih i ekoloških ciljeva razvoja. Ova varijanta ne odbacuje strateške ciljeve zaštite i unapređenja životne sredine, ali se njihovo rešavanje ostavlja za kasnije, pošto se ostvari dogovarajući ekonomski napredak. Ovakav pristup nije perspektivan, jer ako se kod novih investicija ne bi preduzele mere zaštite životne sredine i uračunali njihovi troškovi, došlo bi do neoprav-dano velikih oštećenja životne sredine i znatno većih troškova kasnije.

Bez obzira na izbor strategije razvoja, cena njene primene mora da se plati bilo kroz troškove sadašnje generacije, bilo da se troškovi prebace na račun budućih generacija. Svaka od navedenih alternativa imaće dugoročne posledice na nacionalnu ekonomiju, ži-votnu sredinu i socijalni status građana. Elementi održivog razvoja sadržani su u nacio-nalnom investicionom planu gde je definisan cilj racionalne organizacije i uređenja pro-stora usklađivanjem njegovog korišćenja sa mogućnostima i ograničenjima u raspolaganju prirodnim i stvorenim vrednostima i sa potrebama dugoročnog socijalnog i ekonomskog razvoja. Za ostvarivanje navedenog cilja definisana su osnovna polazišta koja, pored osta-log, obuhvataju:

• Zaustavljanje dalje degradacije prostora, ugrožavanja i uništavanja prirodnih resur-sa i dobara,

• Ravnomerni razmeštaj stanovništva, privrednih i ostalih aktivnosti, u skladu sa po-trebama proklamovanog ravnomernog regionalnog razvoja zemlje,

• Usklađivanje dinamike između procesa deagrarizacije, industrijalizacije i urbaniza-cije,

• Zaštita životne sredine.

U oblasti zaštite životne sredine definisani su sledeći ciljevi:1. Kvalitetna zaštita životne sredine. Ovaj cilj podrazumeva obezbeđenje: čistog vaz-

duha, dovoljne količine vode za piće, očuvano poljoprivredno zemljište, eko-sistemi i biološka raznovrsnost, zdravstveno bezbedna hrana, uređena naselja i ugodnost boravka na radnom mestu i mestu stanovanja.

2. Racionalno korišćenje prirodnih resursa. Ovaj cilj se iscrpljuje u racionalno ko-rišćenju naročito neobnovljivih ili delimično obnovljivih, bolje iskorišćavanje siro-

289


vina i energije, smanjenje otpada i povećanje stepena recikliranja, bezbedno depo-novanje svih vrsta otpada, sanacija ekoloških i prostornih posledica eksploatacije sirovina.

3. Zaustavljanje dalje degradacije životne sredine. Posebno je aktualan u kritično zagađenim urbanim i industrijskim centrima, u ekološki najvrednijim područjima.

4. Zaštita prirodnih predela, ambijenata i pejzaža.5. Podrška vaspitnim i obrazovnim programima u oblasti zaštite životne i priro-

dne sredine.

Modeli eko-menadžmenta Dosadašnji pristup zaštiti životne sredine nije dao zadovoljavajuće rezultate u una-

pređenje stanja životne sredine. Budući da su korišćenje zemljišta i drugih prirodnih re-sursa u uskoj vezi sa stanjem životne sredine, primena kriterijuma zaštite životne sredine u planiranju namene zemljišta, industrijskih aktivnosti, energetike, saobraćaja, turizma i drugih sektora treba da postanu ključni faktor za obezbeđivanje kvaliteta životne sredine. Stoga planiranje, a naročito kontrola planske i investicione dokumentacije i aktivnosti, treba da postanu glavno sredstvo za zaštitu i unapređenje životne sredine. Za postizanje tog cilja neophodno je razviti i usavršiti instrumente i metode za upravljanje i zaštitu ži-votne sredine u procesu planiranja, kao i u procesu sprovođenja planova. Akcije se sastoje u donošenju odluka, izboru varijanti i nastojanju da se izbor učini efikasnim. Za potrebe klasifikacije modela donošenja odluka, mogu se izdvojiti modeli:

• otvoreni / zatvoreni,• demokratski / nedemokratski• racionalan / neracionalan,• efikasna / neefikasan.

Osnovni cilj je da se upravljanje predstavi kao uređen sistem u okviru koga se unapred zna utvrđen redosled. Modeliranje predstavlja jedan od načina ostvarivanja osnovnog cilja. Prioritet je da model bude racionalan i efikasan. Modeliranjem se ne isključuje mogućnost „odstupanja” od unapred utvrđenog redosleda prioriteta ili nepredviđenih uticaja, jer je nemoguće napraviti idealan model. Nedostatak sistematizovane metodologije upravljanja kvalitetom životne sredine u eko-menadžmentu nije slučajan, jer je za svaku prostornu ce-linu karakteristična složena struktura prirodne i izgrađene sredine, te promenljivost stanja i stohastičko odvijanje prirodnih i veštačkih procesa u prostoru i vremenu.

Sistemski pristup upravljanju životnom sredinom privlači veliko interesovanje, ali nije se odmaklo dalje od konceptualnih modela, posebno kada je u pitanju ukupnost sistema zaštite životne sredine. Zato se u projektovanju modela sistema koriste kombinovane teh-nike, kao što su:

• Konceptualni modeli,• Hijerarhijsko modelovanje,• Dijagrami tokova.

Konceptualni modeli predstavljaju skraćeni opis posmatranog dela realnog sveta, iska-zan tekstom i slikom. Takvi modeli olakšavaju komunikaciju između učesnika u procesu

290

Zbornik radova

planiranja i u procesu donošenja odluka, jer obuhvataju osnovnu strukturu posmatranog sistema, definišu ograničenja modela i uslove za njihovo dalje razvijanje. Jedan koncep-tualni model sadrži objekte u sistemu i njihove relacije. Objekti su u principu grupe poje-dinačnih entiteta, koji imaju slične funkcionalne osobine. Objekti međusobno imaju od-govarajuće funkcionalne veze koje ukazuju na položaj objekata u strukturi sistema, kao i međudejstvo jednog objekta na drugi. Najjednostavniji konceptualni model prostora obu-hvaćenog granicama nekog plana može se teorijski predstaviti modelom crne kutije. Svrha ovog modela je da ukaže na osnove koncepta i postupak upravljanja promenama u prostoru korišćenjem povratne sprege između ulaznih i izlaznih faktora sistema.

Pristup projektovanju integralnog modela zaštite zasniva se na činjenici da je transfor-macija životne sredine kroz izradu i implementaciju planova suštinski zavisna od:

• identifikacije i analize zatečenog stanja životne sredine,• procene ekološkog učinka planiranih aktivnosti i procesa u prostoru i • sredstava i mera za ostvarivanje politika zaštite i unapređenja sredine.

Ekološki pristup planiranju zasniva se na proceni ekološkog kapaciteta prostora, što zahteva stvaranje obimne baze podataka o stanju životne sredine, izvođenje indikatora ži-votne sredine, a u novije vreme indikatora održivog razvoja. Posebno značajan instrument za preventivnu zaštitu životne sredine jeste primena sistema procene uticaja planskih re-šenja na životnu sredinu, koji omogućuje da se u okviru planova različitih nivoa obezbedi strateški okvir, čime se stvaraju uslovi za usklađivanje pristupa zaštiti životne sredine na državnom, regionalnom i lokalnom nivou. Planirane aktivnosti i zahvati u prostoru mogu da predstavljaju izvore degradacije i zagađenja fizičkih delova životne sredine, usled pro-mena tokova potrošnje energije, vode, vazduha i materijala. Poremećaji u fizičkoj sredini, koji prevazilaze ekološki kapacitet prostora, nužno izazivaju negativne posledice kod lju-di, eko-sistema, prirodnih i kulturnih dobara. Povezivanjem navedenih relacija između pojedinih objekata dobija se celovit i fleksibilan model upravljanja životnom sredinom.

Proces planiranja je isprepleten procesom donošenja odluka, a sam proces upravljanja nezamisliv je bez odgovarajućeg informacionog sistema. Naime, u procesu upravljanja od suštinskog značaja je adekvatno i pravovremeno donošenje odluka i to na osnovu pouz-danih informacija. Viši stepen otvorenosti i demokratičnosti modela odlučivanja može se postići primenom načela transparentnosti. Obavezna web prezentacija sa osnovnim infor-macijama, javni tenderi sa kriterijumima za izbor obrađivača, precizno i nedvosmisleno formulisanje ugovornih obaveza između naručioca i obrađivača su samo prvi korak u novoj organizaciji sistema planiranja održivog razvoja gradova.

ZAKLJUČAKPoslednjih godina problemi urbanog razvoja, kao i zaštita životne sredine kod nas

postaju veoma složeni, u prvom redu zbog dramatičnih političkih i društvenih promena, produbljivanja društveno-ekonomske krize i veoma velikih migracija stanovništva. Ogra-ničenja realne strategije razvoja na duži rok, sa stanovišta efikasnog i racionalnog plani-ranja, korišćenja, organizovanja i pravnog uređenja jeste krupan nedostatak, budući da se u prostoru ništa ne dešava, a da nije u interakciji sa društveno-ekonomskim razvojnim

291


procesima. Imajući u vidu da je planiranje ključna karika u sistemu upravljanja promena-ma u životnoj sredini, treba odrediti okvir za formulisanje strategija eko-menadžmenta u novim i promenljivim uslovima. U vezi sa tim, predložen je pristup eko-menadžmenta u planiranju, koji obezbeđuje kompleksno rešavanje ekoloških problema i veću fleksibilnost u donošenju odluka. Omogućuje kombinovanje preventivnih i mera sanacije, izborom odgo-varajućih metoda i instrumenata koji se mogu primeniti na različitim nivoima planiranja.

Planiranje kao elemenat eko-menadžmenta, koje je zasnovano na ekološkim principi-ma, poseduje neophodne integrativne potencijale za upravljanje promenama, dugoročni vremenski horizont i poziciju katalizatora za usklađivanje sektorskih razvojnih politika i strategija. U savremenim uslovima i vremenu kada je koncept održivog razvoja prihvaćen na globalnom nivou, uloga strateškog planiranja u eko-menadžmentu postaje još značaj-nija, jer je jasno da su posledice sadašnjih odluka kritične odrednice kako za troškove eko-nomskog i socijalnog razvoja, tako i za cenu obezbeđenja kvaliteta životne sredine.

Društveno-ekonomska situacija i odnos prema životnoj sredini kod nas ukazuju da u sadašnjem trenutku nedostaju mnogi preduslovi za ostvarivanje suštinske uloge urbanog planiranja. Međutim, bez obzira na uočena ograničenja, a imajući u vidu da je planiranje ključna karika u sistemu održivog upravljanja promenama u životnoj sredini, predloženi su okviri za formulisanje strategija upravljanja životnom sredinom.

Strategija eko-menadžmenta u planiranju održivog razvoja urbanih sredina zasniva se na sledećim načelima:

• zaštita prirodnih vrednosti i kulturnog dobra jeste apsolutni prioritet,• racionalno korišćenje zemljišta, vode, energije i ukupnih prirodnih resursa,• dosledna primena principa predostrožnosti za one aktivnosti koje mogu da dovedu

do rizika i neizvesnosti ili da izazovu ekološku štetu,• kao bolju i elegantniju varijantu u rešavanju ekoloških nedoumica koristiti pristup

„predvideti i sprečiti” umesto pristupa „reagovati i lečiti”,• obezbediti usaglašenost politika i strategija zaštite životne sredine na svim nivoima

(od lokalnog do nacionalnog),• obezbediti primenu modela ekološke predvidljivosti i učešća javnosti u donošenju

odluka o urbanom, prvenstveno prostornom razvoju.

Novi pristup obezbeđuje veću fleksibilnost u donošenju odluka, jer pored ekološko--tehničkih faktora uvažava u većoj meri društveno-ekonomska pitanja, tako da se kroz konsenzus zainteresovanih strana može doći do usklađivanja interesa države, investitora, lokalnih zajednica i građana.

LITERATURA1. Đurić, S., Stošić-Mihajlović, Lj., „Menadžment sistemi u funkciji povećanja energetske efikasnosti”,

monografija, Održivi prostorni razvoj gradova, IAUS, Beograd, 2008., 273-7832. Đukanović, M., „Životna sredina i održivi razvoj”, Elit, Beograd, 1996., 1723. Lješević, M., „Determinacija indikatora održivosti grada”, monografija, Strategija razvoja i uređe-

nja naselja u novim uslovima, UUS, Beograd, 1998., 235-248.4. Mihajlović, P., Đurić, S., Stošić-Mihajlović, Lj., „Upravljanje raspoloživim alternativnim energet-

skim resursima u urbanoj sredini”, monografija, Održivi prostorni razvoj gradova, IAUS, Beo-grad, 2008., 172-190.

292

Zbornik radova

5. O’ Riordan, T., „Environmental Science for Environmental Management”, Longman Group, Sin-gapore

6. Stošić-Mihajlović, Lj., „Strateški aspekti ekonomskog, ekološkog i prostornog razvoja i investiranja”, monografija, Industrijski menadžment i razvoj, FIM, Kruševac, 2007., 125-142.

7. Stošić-Mihajlović, Lj., „Strategije lokalnog ekonomskog razvoja”, monografija, Industrijski mena-džment i razvoj, FIM, Kruševac, 2007., 157-189.

8. Stošić-Mihajlović, Lj., Đurić, S., „Ekonomska održivost prostornog razvoja Srbije”, monografija, Održivi prostorni razvoj gradova, IAUS, Beograd, 2008.

9. Stošić-Mihajlović, Lj., Đurić, S., „Analiza troškova i dobiti u ekonomskoj problematici upravljanja industrijskim otpadom strategije lokalnog ekonomskog razvoja”, monografija, Održivi prostorni razvoj gradova, IAUS, Beograd

10. Radovic, Vesela, Bezbednost životne sredine, EDUCONS UNIVERZITET, Novi Sad 2013.god 11. Filipović, D. (2000): „Modelovanje zagađivanja životne sredine gradova - monitoring i zaštita,

monografija“, zadužbina Andrejević, Beograd

293


ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KAO KOMPONENTA ODRŽIVOG RAZVOJA SA

OSVRTOM NA ZNAČAJ EKOLOŠKIH INDIKATORA

Dubravka Bradić1

SažetakGlobalni problemi, nastali zbog ekspanzije stanovništva, korišćenja „prljave tehnologije“ i oštećenja biosfere i njenih eko-sistema, doveli su do neodrživog ekonomskog razvoja. Polazeći od navedenih problema koji su doveli do ekološke krize, potrebno je afirmisati koncept održivog razvoja koji podrazumeva kako tehničku tako i društvenu promenu odnosa prema okruženju. Pored ekonomske i društvene komponente, koncept održivog razvoja temelji se i na komponenti zaštite životne sredine. Razvojem i promovisanjem ovog koncepta, međunarodna zajednica želi i mora da zaustavi narušenu ekološku ravnotežu tako da pitanje ekologije i oblasti očuvanja živo-tne sredine postaju središte svih njenih pravnih akata. Očuvanje životne sredine postaje glavna tema i mnogih dokumenata Evropske unije, a Republika Srbija usaglašavanjem svojih pravnih propisa iz oblasti životne sredine postaje pravi partner u rešavanju globalnih problema društva u celini. S ciljem prikazivanja stanja životne sredine i sprovođenje pravovremenih odluka i efi-kasnih akcija u otklanjaju uzroka problema u životnoj sredini, Konferencija UN o zaštiti živo-tne sredine i razvoju donela je Radni program indikatora održivog razvoja, u kome je dat širok spektar indikatora kojima se izražava stanje životne sredine. U skladu sa ovim dokumentom Republika Srbija je donela svoj Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine.

Ključne reči: ekologija, ekološka kriza, zaštita životne sredine, ekološki indikatori

AbstractGlobal problems arising from the expansion of the population, the use of “dirty technology” and damage the biosphere and its ecosystems have led to unsustainable economic development. Star-ting from the problems that led to the ecological crisis, it is necessary to promote the concept of sustainable development, which includes both technical and social change attitudes towards the environment. In addition to economic and social components, the concept of sustainable deve-lopment is based on components of the environment. Developing and promoting this concept, the international community wants and must stop the disturbed ecological balance so that the question of ecology and the area of environmental protection has become the center of all its legal acts. Preservation of the environment is becoming a major theme and many documents of the European Union and the Republic of Serbia harmonize its legislation in the field of the environment becomes a true partner in solving global problems of society as a whole. In order to illustrate the state of the environment and implementation of timely decisions and effecti-ve action to eliminate the causes of environmental problems, UN Conference on Environment

1 Mr Dubravka Bradić, stalni sudski veštak za ekonomsko-finansijsku oblast, [email protected]

Pregledni radUDK 502.131.1:502/504DOI 10.7251/BLCMES1801293BCOBISS.RS-ID 7634200

294

Zbornik radova

Protection and Development adopted a Working program of sustainable development indica-tors, which has been given wide range of indicators which express condition environment. In accordance with this document the Republic of Serbia adopted its Rules on the national list of environmental indicators.

Keywords: ecology, ecological crisis, environmental protection, environmental indicators

UvodPoremećaji u životnoj sredini, degradacija prirodnog kapitala, zagađenje, neracional-

na upotreba resursa, klimatske promene, ugrožavanje zdravlja ljudi predstavljaju uzročni-ke ekoloških problema i razaranja prirode. U skladu sa trendom porasta svesti o značaju i posledicama problema životne sredine, početkom sedamdesetih godina XX veka, „i to u okolnostima kada jačaju međunarodni pokreti za zaštitu životne sredine, kao i nakon održavanja Konferencije UN 1972. godine u Stokholmu posvećene čovekovoj okolini“2, pitanje ekologije i oblasti očuvanja životne sredine postaju središte svih političkih akcija na međunarodnom, nacionalnom i lokalnom nivou, a sa njim i promocija strategije održi-vog razvoja. Ova strategija potencira razvoj koncepta održivog razvoja, koji „podrazume-va međuzavisnost životne sredine, društvenih i ekonomskih sistema, kao i promovisanje jednakosti i pravičnosti kroz jačanje javne moći i osećaja globalne pripadnosti.“3

Pored ekonomske i društvene komponente, koncept održivog razvoja temelji se i na komponenti zaštite životne sredine. U tom smislu, koncept održivog razvoja „predstavlja izraz moralne obaveze međunarodne zajednice da se sadašnji trendovi narušavanja eko-loške ravnoteže zaustave i da se obezbedi integracija socijalne i ekonomske dimenzije i aspekta zaštite životne sredine u jednu neraskidivu celinu.“4

Pitanja ekologije i oblasti očuvanja životne sredine postaju središte svih političkih ak-cija UN i Evropske unije, koje postaju „[...] glavni katalizator promena u državnim politi-kama i zakonskim okvirima, koji je dramatično promenio ulogu i ponašanje nacija “5, koje shvataju da se budući razvoj mora „[...] zasnivati na racionalnoj upotrebi prirodnih resur-sa, uz minimalne i reverzibilne štetne efekte na životnu sredinu; problemi životne sredine moraju se rešavati globalno jer se radi o globalnom fenomenu; ekonomski razvoj mora ići ruku pod ruku sa uvećavanjem kvaliteta života, a uz minimalne štete po životnu okolinu.“6

Ekologija i ekološka krizaEkologija, prema etimološkom značenju (od grčkih reči. oikos - domaćinstvo, dom,

kuća, stanište, prebivalište i logos - rasprava, izučavanje, nauka), predstavlja nauku o do-maćinstvu, domu ili životnoj sredini. Pored naziva ekologija u teoriji se mogu susresti i

2 Ateljević, V., Sretić, Z.,Mitrović, S., Plavšić,P., Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica, Fond za otvoreno društvo, Beograd, Palgo centar, 2011., p 16.

3 Simić,N., Milanović - Golubović,V., Kostić – Nikolić,S., Ekološki porezi u funkciji održivog razvoja, Naučno-stručni skup o prirodnim vrenostima i zaštiti životne sredine, Ekološka istina Eko Ist’ 07, Zbornik radova Proceedings, Hotel „Zdravljak’’ Sokobanja, pp 586-591, 27. – 30. 05. 2007., p 586.

4 Nikolić,M., Arsenijević,J., Održivi razvoj kao faktor realizacije milenijumskih ciljeva, Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Ekološka istina Eko Ist’ 07, Zbornik radova Proceedings, Hotel „Zdravljak’’ Sokobanja, pp 581-586 , 27. – 30. 05. 2007., p 583.

5 Petrović, N., Slović,D., Ćirović,M., Indikatori ekoloških perfomansi kao smer ice ka održivosti, Časopis za teoriju i praksu menadžmenta, br. 64, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka, pp 5-14, 2012. p 5.

6 Jelinčić, J. i Đurović, S., Zaštita životne sredine – uslov za održivi razvoj, Fond za otvoreno društvo i Centar za primenjene evropske studije, Beograd, 2009.p 19.

295


nazivi kao što su nauka o životnoj sredini, naučna prirodna istorija, biologija eko-sistema. Brojne su definicije pojma ekologije, ali se sve one svode na to da je ekologija nauka koja proučava odnose između živih bića i njihove okoline ili sredine. Tu okolinu čine eko-sis-tem (prirodna sredina), sociosistem (društvo) i tehnosistem (tehnologija i tehnostruktura).

Ekologija, kao tradicionalno i prirodno biološka nauka, prolazila je kroz različite faze svog razvoja, tako da danas uključivanjem socijalne, ekonomske, političke, kulturne dimen-zije postaje nauka koja veću pažnju posvećuje istraživanjima o uticaju čoveka i društva na samu prirodu i životnu sredinu. Ekologija je i nauka o opstanku, koja „[...] svakodnevno upozorava na rastuće rizike sve učestalijeg diskontinuiteta i opasnosti od njihovog predu-gog ili prejakog trajanja [...] a [...] istovremeno ima i ulogu savesti čovečanstva pomažući mu da sadašnje generacije „spasu svoju dušu” pred sudom budućih generacija.“7

Demografska ekspanzija i stalni porast stanovništva na planeti, kao i industrijalizacija i masovna proizvodnja i potrošnja, razvoj novih tehnologija i urbanizacija uticali su na eko--sistem, na izumiranje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, a problemi zagađenja vode, vaz-duha i tla se sve više uvećavaju, dok su suše, poplave, zemljotresi, nuklearne nesreće, torna-da, cunamiji, ratovi i bombardovanja sve učestaliji, jači i većih razmera. Sve je to doprinelo da dođe „[...] do narušavanja harmonije čovek - životno okruženje, do veoma ozbiljnog ugrožavanja prirodnih uslova, neophodnih za očuvanje životne sredine, što naposletku do-vodi u pitanje i sam opstanak ljudskog roda.“8 Ekološka kriza, nastala zbog nerazumnog, pohlepnog i nemarnog ponašanja ljudi, svoje negativne aspekte posebno izražava kroz:

12. pojavu globalnog zagrevanja, koje dovodi do podizanja nivoa mora, pretvaranja plodnog zemljišta u pustinjsko tlo, pojave zaraznih bolesti, promene klimatskih uslova;

13. porast radijacije, korišćenjem atomskih bombi, nuklearnih proba i havarijama u nuklearnim elektranama; i

14. sve većoj proizvodnji genetski modifikovane hrane.

Na početku trećeg milenijuma čovečanstvo se suočava sa globalnim problemima, kao što su ekspanzija stanovništva, korišćenje „prljave tehnologije“ i oštećenje biosfere i nje-nih eko-sistema koji dovode do neodrživog ekonomskog razvoja. Ovi globalni problemi nastali su iz „[...] tri vrste globalnih ekoloških problema, odnosno ekološke prijetnje koje su posljedica: bogatstva (ozonske rupe, efekat „staklene bašte“, genetski inženjering); siro-maštva (sječa šuma, loše skladištenje otrova, niski standardi ekološke zaštite), i oružja za masovno uništenje (koje mogu upotrijebiti velike vojne sile, kao i pripadnici radikalnih pokreta i terorističkih grupa).“9

Polazeći od navedenih problema koji dovode do neodrživog ekonomskog razvoja po-trebno je afirmisati koncept održivog razvoja koji podrazumeva kako tehničku tako i dru-štvenu promenu odnosa prema okruženju. U tom smislu, „[...] ekologiju ne treba shvatati samo kao nauku, nego i kao pogled na svijet, filozofiju života i etiku i stil života koji nasto-

7 Pokrajac,S., Održivi razvoj i ekološka ekonomija kao poslovne paradigme, Naučnostručni časopis, Škola biznisa, br.4, pp 21-31, 2009., p.24.

8 Bjelajac,Đ.Ž.,Dašić,D., Spasović,M., Ekološka politika EU i njen krivično-pravni okvir, MP 4, Vol. LXIII, pp 567–582, 2011., p 568.

9 Kovačević,I.,Moderni pogled na svijet i ekološka kriza,Evropski defendologija centar,Banja Luka,2012, p 132.

296

Zbornik radova

je afirmisati autentične ljudske vrijednosti suprotstavljene ekonomističkim vrijednostima proizvodnje, profita i razaranja svijeta.“10

Regulisanje oblasti životne sredine S obzirom na to da je glavni cilj održivog razvoja „[...] postizanje ravnoteže između naše

sadašnje potrošnje resursa i sposobnosti naših prirodnih sistema da se održe na nivou na kojem će i budućim generacijama biti omogućeno njihovo korišćenje [...]“11, to ekologiju i ekonomiju moramo posmatrati u interakciji, a radi rešavanja globalne ekološke krize. U tom smislu, rešavanje ekoloških problema zahteva stvaranje institucionalnih, ekonomskih i političkih okvira na globalnom, nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Najznačajnija međunarodna dokumenta o zaštiti životne sredine Međunarodne konvencije i veliki broj međunarodnih multilateralnih i bilateralnih spo-

razuma o zaštiti životne sredine teži da zaštiti i unapredi životnu sredinu i reši pitanja „[...] kao što su: dalekosežno prekogranično zagađenje vazduha, zaštita ozonskog omotača, oba-veštavanje i saradnja kao odgovor na nuklearne nesreće, prekogranično kretanje opasnog otpada i globalne klimatske promene.“12

Prvi veliki međunarodni skup na kome su se razmatrale negativne ljudske aktivnosti na životnu sredinu održan je u Stokholmu, 1972. godine kao Konferencija UN o životnoj sre-dini. Na najvećoj od svih konferencija UN o zaštiti životne sredine, održanoj 1992. godine u Rio de Žaneiru, prvi put se raspravlja o pitanjima povezanosti razvoja i životne sredine. Centralno mesto rešavanja ekoloških problema konferencija daje pitanjima globalnog za-grevanja i poremećaja biološke raznovrsnosti. Na konferenciji kojoj je prisustvovalo oko 10.000 zvaničnika iz 150 zemalja, potpisano je i usvojeno nekoliko bitnih dokumenata, i to:

• Deklaracija o životnoj sredini i razvoju (Rio deklaracija),• Konvencija o promeni klime,• Konvencija o biološkoj raznovrsnosti,• Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma, • Akcioni plan održivog razvoja za 21. vek , tzv. Agenda 21.

Deklaracija o životnoj sredini (Rio deklaracija) propisuje prava i obaveze koje se od-nose na države članice organizacije UN. Ta prava i obaveze obuhvataju:

• da eksploatacija sopstvenih izvora bude u skladu sa politikom zaštite životne sredine i razvoja, kao i da te aktivnosti ne prouzrokuju štetu drugim državama,

• saradnju između država na iskorenjivanju siromaštva,• saradnju s ciljem očuvanja, zaštite i obnavljanja zdravlja i jedinstva eko-sistema Ze-

mlje, pri čemu se posebna odgovornost odnosi na razvijene zemlje, a ističe se poseban položaj i potrebe zemalja u razvoju,

• ublažavanje i ukidanje neodrživih načina proizvodnje i potrošnje,• podsticanje odgovarajuće demografske politike,

10 Ibid, p 83.11 Pokrajac,S., Održivi razvoj i ekološka ekonomija kao poslovne paradigme, Naučnostručni časopis, Škola biznisa, br. 4 ,

pp 21-31, 2009., p. 21.12 Stanković, M., Hafner, P., Međunarodne konvencije i sporazumi u ekološkoj oblasti - u svetlu savremene civilizacije i

međunarodne trgovine, Naučno-stručni časopis, Škola biznisa, br.1, pp 117 – 132, 2014, p 123.

297


• saradnju na jačanju izgradnje unutrašnjih kapaciteta unapređenjem razmena nauč-nog i tehnološkog znanja, razvoj i transfer tehnologija,

• uticanje na svest i učešće javnosti stavljanjem informacija na uvid.• saradnju s ciljem sprečavanja prekograničnog premeštanja ili prenošenja aktivnosti

i materija koje su uzročnici degradacije životne sredine i štete ljudskom zdravlju,• donošenje efikasnih propisa u oblasti životne sredine,• saradnju na unapređenju povoljnog i otvorenog međunarodnog ekonomskog sistema

koji bi doprineo ekonomskom rastu i održivom razvoju u svim zemljama,• razvoj nacionalnog prava o odgovornosti i obeštećenju žrtava zagađivanja.

Konvencijom o promeni klime izražava se zabrinutost što je zbog ljudske aktivnosti došlo do značajnog povećanja koncentracije gasova u atmosferi. Na taj način povećava se prirodni efekat staklene bašte i dolazi do dodatnog zagrevanja Zemljine površine i atmos-fere, što nepovoljno utiče na prirodne eko-sisteme i čovečanstvo u celini. Konvencijom se obavezuju države da donesu efikasne pravne propise u oblasti zaštite životne sredine, da ekološki standardi, ciljevi i prioriteti u oblasti upravljanja moraju da održavaju one aspekte životne sredine i razvoja na koje se primenjuju i da standardi koje primenjuju neke zemlje (razvijene), mogu da budu za druge zemlje (zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje), neod-govarajući i neopravdani s gledišta ekonomskih i društvenih troškova.

Biološka raznovrsnost je veoma važna za evoluciju i očuvanje sistema za održavanje života biosfere, a ona se značajno smanjuje zbog određenih ljudskih aktivnosti. Stoga, Kon-vencija o biološkoj raznovrsnosti donosi opšte mere za očuvanje i korišćenje biološke raznovrsnosti koje se odnose na:

• donošenje ili prilagođavanje već postojećih nacionalnih strategija, planova ili progra-ma za očuvanje i održivo korišćenje biološke raznovrsnosti i

• integrisanje očuvanja i održivog korišćenja biološke raznovrsnosti u relevantne sek-torske ili nadsektorske planove, programe i politike.

Princip o upravljanju, zaštiti i održivom razvoju svih tipova šuma sadrži 17 principa na koje su se obavezale zemlje potpisnice, a odnose se na održivost upravljanja šumama širom sveta.

Akcioni plan održivog razvoja za 21. vek (Agenda 21) obuhvata sveukupan plan akci-ja koje treba da preduzmu UN, vlade i uticajne grupe u svakoj oblasti u kojoj može postojati uticaj na životnu sredinu i to na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou. „Suština ovog pristupa leži u razvoju društva u ekonomskom i socijalnom smislu, ali uz istovremeno oču-vanje životne sredine. Sva tri faktora: ekonomski, društveni i faktori životne sredine moraju biti uspostavljeni i koncipirani tako da se međusobno ne isključuju i da razvoj jednog nema negativan uticaj na preostala dva.“13 Potpuna primena ovog plana potvrđena je na svetskom samitu održivog razvoja, održanog 2002. godine, u Johanesburgu.

Jedno od poglavlja ovog akcionog plana odnosi se na ključnu ulogu lokalnih vlasti u konkretnoj primeni „održivosti“ na lokalnom nivou. U tom smislu data je i preporuka da lokalne vlasti u dogovoru sa lokalnim stanovništvom donose strategije za stvaranje tako-zvane Lokalne Agende 21.

13 Živković, N, Janićijević, I., Knežević, D., Đurić, M., Određivanje indikatora održivog razvoja lokalne zajednice, 3. Konferencija o kvalitetu života, Asocijacija za kvalitet i standardizaciju, Kragujevac, 13-18. maja 2008., p.

298

Zbornik radova

U Njujorku je 2002. godine usvojena Milenijumska deklaracija, koja predstavlja rezo-luciju Generalne skupštine UN. U IV odeljku ove deklaracije, koji se odnosi na zaštitu za-jedničke životne sredine, predviđena je nova etika očuvanja i nadzora na polju zaštite živo-tne sredine. Sprovođenje ove etike odvija se preduzimanjem određenih aktivnosti, a to su:

• ulaganje napora o stupanju na snagu Protokola iz Kjota14, kao i početak neophodnog smanjivanja emisije gasova koji proizvode efekat staklene bašte,

• intenziviranje zajedničkih napora na upravljanju, očuvanju i održivom razvoju svih vrsta šuma,

• potpuno sprovođenje Konvencije o biološkom diverzitetu15 i Konvencije o suzbijanju dezertifikacije u zemljama pogođenim jakim sušama i/ili dezertifikacijom, posebno u Africi16,

• zaustavljanje neodržive eksploatacije vodenih resursa razvijanjem strategija upravlja-nja vodenim resursima na regionalnom, nacionalnom i lokalnom nivou, kojima se promoviše podjednak pristup i adekvatno snabdevanje,

• intenziviranje saradnje na smanjenju posledica prirodnih katastrofa i katastrofa iza-zvanih ljudskom rukom, kao i

• obezbeđenje slobodnog pristupa informacijama o humanom genetskom nizu.

Najznačajnija dokumenta EU o zaštiti životne sredine Politika zaštite životne sredine postaje integralni deo politike zemalja članica EU kao i

onih koje to žele da postanu. „Da bi se ispunile ekološke obaveze iz navedenih međunaro-dnih dokumenata, moraju se uspostaviti mehanizmi kroz koje će se obavezati ili motivisati svi značajni društveni subjekti [...] da održavaju i unapređuju kvalitet životne sredine.17 U tom smislu, ekološka politika Evropske unije „[...] koincidira sa trendom izražene ekološke svesti tako da zaštita i unapređenje prirodnog okruženja sve više izbija u prvi plan politike Evropske unije, čineći više od 30 % njenih pravnih propisa.“18

Jedan od najznačajnijih dokumenata na nivou EU je Lisabonski ugovor ili Reformski ugovor koji su 2007. godine u Lisabonu potpisale 27 država članica EU, a sadrži konkretne mere koje se tiču tretiranja i zaustavljanja klimatskih promena i energetske politike. Inače, politika EU sprovodi se preko određenih instrumenata. To su, pre svega:

• uredbe, odnosno propisi koji su obavezujući za sve zemlje članice unije i neposredno se primenjuju u svakoj državi članici,

• direktive, kao jedan od najzastupljenijih instrumenata, koji neposredno obavezuju države članice i potencijalne kandidate za članstvo da regulišu oblast zaštite živo-tne sredine, ostavljajući nacionalnim organima izbor metoda i oblika zaštite životne sredine,

• odluke, koje obuhvataju određene specifične probleme i odnose se pojedinačno na države, organizacije ili pojedince i

14 usvojen 1997. godine i predstavlja deo Okvirne Konvencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama iz 1994. god. 15 doneta 1992. godine u Rio de Žaneiru, kojom se od zemalja potpisnica traži da svojim prirodnim resursima raspolažu

na održiv način kako ne bi došlo do preterene eksploatacije.16 doneta 1994. godine u Parizu17 Krstić, B., Jovanović, S., Tanja Stanišić, Stojanović, M., Državna pomoć – instrument za zaštitu životne sredine u Evropskoj

uniji i Srbiji, Časopis Ekonomske teme, Godina izlaženja 50, br. 2, pp. 205-220, 2012, p 207.18 Bjelajac, Ž., Dašić, D., Spasović, M., Ekološka politika EU i njen krivično-pravni okvir, MP 4, Vol. LXIII, pp 567–582,

2011, p.580.

299


• preporuke i mišljenja, kao neobavezujući instrumenti i uglavnom služe kao smernice, kako institucijama u EU tako i za njene države članice.

Zakonodavstvo u oblasti zaštite životne sredine veoma je važno ne samo za države članice EU već i za države potencijalne kandidate za članstvo, jer se harmonizacijom za-konodavstva „osigurava visok nivo kvaliteta životne sredine [.. ] i [.. ] omogućava bolje funkcionisanje internog evropskog tržišta.“19

U skladu sa Šestim akcionim programom za životnu sredinu, koji je EU usvojila 2002. godine, a Evropska komisija je usvojila sedam tematskih strategija koje se odnose na sle-deće oblasti: zagađenje vazduha, prevenciju i reciklažu otpada, zaštitu i konzervaciju mora, tlo-zemljište, održivo korišćenje resursa, održivo korišćenje pesticida, kao i životnu sredinu urbanih naselja. „Ove tematske strategije sadrže dugoročnu perspektivu (do 2020. godine) u postavljanju jasnih ciljeva za životnu sredinu, kao i okvire za sprovođenje.“20

Na osnovu Lisabonskog ugovora i tematskih strategija EU je donela čitav niz sekundar-nih propisa iz oblasti životne sredine, koji se mogu grupisati kao: horizontalno zakonoda-vstvo (propisi iz ove grupe uglavnom se bave proceduralnim aspektima pojedinih pitanja od značaja za druge oblasti), nuklearna bezbednost i radioaktivni otpad, zaštita i upravlja-nje vodama, monitoring atmosferskog zagađenja, sprečavanje zagađivanja bukom, hemi-kalije, industrijski rizici, biotehnologije, očuvanje divlje flore i faune, upravljanje otpadom i čiste tehnologije i civilna zaštita.

Ovakav način regulisanja oblasti zaštite životne sredine ne znači da se gubi samostal-nost država da kreiraju svoje sopstvene politike zaštite životne sredine, prirodnih eko-sis-tema i resursa. Naime, instrumenti EU u ovoj oblasti regulišu minimalne standarde za-štite životne sredine, a države članice mogu, „[...] vodeći računa o svojoj pravnoj tradiciji, teritorijalnom uređenju, podeli nadležnosti i lokalnim specifičnostima, definisati podelu tereta između centralnih, regionalnih i lokalnih vlasti u ispunjavanju obaveze koja proi-zlazi iz direktive.21

Najznačajnija dokumenta Republike Srbije o zaštiti životne sredine Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i

njihovih država članica, s jedne strane, i Republike Srbije, s duge strane, Republika Srbija je preuzela obavezu da uskladi sadašnje i buduće zakone i propise sa onima u Evropskoj uniji, kao i da uskladi njihovu pravilnu primenu.

S obzirom na to da je zaštita životne sredine imperativ svih društveno odgovornih država to je u skladu sa tim Republika Srbija donela Zakon o zaštiti životne sredine.22 Navedenim zakonom, a u skladu sa Ustavom Republike Srbije23, „[...] uređuje se integral-ni sistem zaštite životne sredine kojim se obezbeđuje ostvarivanje prava čoveka na život i razvoj u zdravoj životnoj sredini i uravnotežen odnos privrednog razvoja i životne sredine

19 Živković, T., O usaglašavanju nacionalnih propisa u oblasti šivotne sredine s pravom Evropske unije, Pravni zapisi, Godina V, br. 1, pp 197-216, 2014.,p 200.

20 Evropske strategije i politike u lokalnoj zajednici, Fond Centar za demokratiju, Beograd, 2006. p 147.21 Ateljević, V., Sretić, Z., Mitrović, S., Plavšić, P., Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite životne sredine i održivog

razvoja lokalnih zajednica, Fond za otvoreno društvo, Beograd, Palgo centar, 2011.,p 29.22 Sl. glasnik RS, br.135/04,36/09,72/09.23 Član 74. ustava RS, Službeni glasnik RS, br.98/06.

300

Zbornik radova

u Republici Srbiji.“24 U Zakonu se navodi da su svi subjekti sistema zaštite životne sredine (Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave, preduzeća, druga domaća i strana pravna lica i preduzetnici koji u obavljanju privredne i druge delatnosti koriste prirodne vrednosti, ugrožavaju ili zagađuju životnu sredinu, naučne i stručne or-ganizacije i druge javne službe, građanin, grupe građana, njihova udruženja, profesionalne ili druge organizacije), obavezni da čuvaju i unapređuju životnu sredinu.

Na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine Vlada Republike Srbije donela je Nacional-ni program zaštite životne sredine.25 Ovo je najvažniji strateški dokument iz ove oblasti kojim se obezbeđuje planiranje i upravljanje procesom zaštite životne sredine za narednih deset godina. Program sadrži:

• opis i ocenu stanja životne sredine,• osnovne ciljeve i kriterijume za sprovođenje zaštite životne celine u celosti, po obla-

stima i prostornim celinama sa prioritetnim merama zaštite,• uslove za primenu najpovoljnijih privrednih, tehničkih, tehnoloških, ekonomskih i

drugih mera za održivi razvoj i upravljanje zaštitom životne sredine,• dugoročne i kratkoročne mere za sprečavanje, ublažavanje i kontrolu zagađenja,• nosioce, načine i dinamiku realizacije i• sredstva za realizaciju.

Nacionalni program za zaštitu životne sredine realizuje se preko Akcionog plana, koji sadrži direktne propise i njihovo sprovođenje, ekonomske instrumente, planiranje, monito-ring, kapitalne investicije, obuku i obrazovanje vezano za brojne tekuće i buduće projekte i programe iz oblasti zaštite životne sredine. Akcioni plan predstavlja pravno institucionalni okvir za povlačenje sredstava iz projekata koje finansira EU, kao i iz fondova namenjenih zemljama kandidatima.

Kroz proces stabilizacije i pridruživanja koji, između ostalog, pretpostavlja prilagođa-vanje nacionalne legislative skupu pravila koja su na snazi u EU, Republiku Srbiju očekuju pregovori o 35 poglavlja. Jedno od tih poglavlja (poglavlje 27) obuhvata oblast životne sre-dine. Ovo poglavlje je jedno od najkompleksnijih i najsloženijih pregovaračkih poglavlja. S obzirom na značaj oblasti koju reguliše, ovo poglavlje zahteva neophodne investicije za njegovu realizaciju, kao i dugoročno prilagođavanje.

Nacionalni program za zaštitu životne sredine zajedno sa Akcionim planom predsta-vlja osnovu za rešavanje prioritetnih problema u oblasti životne sredine i time doprinosi pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji.

Indikatori zaštite životne sredineZa sprovođenje politike koja doprinosi donošenju pravovremenih odluka i efikasnim

akcijama u otklanjanju uzroka problema u životnoj sredini potrebno je pre svega znati stanje životne sredine, koje se izražava indikatorima. Indikatori životne sredine, odnosno ekološki indikatori predstavljaju prikupljene podatke dobijene na osnovu znanja društve-nih i prirodnih nauka o jednoj unapred određenoj oblasti. „Kao što temperatura ljudskog tela pokazuje njegovo zdravlje, tako indikatori za zaštitu životne sredine pružaju uvid u

24 Čl.1 Zakona o zaštiti životne sredine.25 Sl. glasnik RS, br.12/10

301


njeno stanje. Indikatori za zaštitu životne sredine obično uključuju fizičke, biološke i he-mijske pokazatelje i uopšteno obuhvataju indikatore pritisaka na životnu sredinu, uslove i (društvene) odgovore na njih.“26 Prikupljeni podaci, u stvari, predstavljaju informacije za procenu stanja životne sredine ili trendova tog stanja. Oni mogu pružiti i signal upozo-renja određenih promena u životnoj sredini a mogu poslužiti i za ranu dijagnozu uzroka nekog problema u životnoj sredini. „Ekološki indikatori se koriste za praćenje, procenu i upravljanje prirodnim resursima“27, a njihovo pravilno korišćenje omogućava donošenje pravovremenih odluka i preduzimanje određenih akcija.

Pre nego se definišu ekološki indikatori, kako bi bili validni i pouzdani, potrebno je prvo definisati kriterijume za izbor potencijalnih ekoloških indikatora. Naime, ekološki indikatori moraju da zadovolje sledeće kriterijume28:

• da budu merljivi, odnosno da budu jednostavni za razumevanje i relativno jeftini za primenu i da se lako dokumentuju s ciljem pružanja informacija relevantnim akte-rima u oblasti zaštite životne sredine;

• da budu osetljivi na pritisak, jer tako mogu poslužiti kao rani pokazatelj poremećaja u životnoj okolini;

• da reaguju na pritisak na predvidljiv način, odnosno da nedvosmisleno i predvidljivo izražavaju svaku promenu u životnoj sredini, čak iako je ona postepena;

• da označavaju predstojeće promene u ključnim karakteristikama ekološkog sistema, odnosno promene u indikatoru treba da budu merljive pre nastajanja značajnih pro-mena u životnoj sredini (tako na primer ptice umiru na određenom nivou gasova koji još nije na nivou da bude toksičan za ljude);

• da predviđaju promene koje mogu biti sprečene od relevantnih aktera (ekološki efekti vulkana ili uragana ne mogu se predvideti ekološkim indikatorima);

• da budu integrativni, odnosno da se koristi paket indikatora (omogućava merenje određene ekološke oblasti koristeći indikatore za zemljište, tip vegetacije, tempera-turu, prostor, vreme i drugo);

• da daju odgovor na promene koje se dešavaju tokom vremena (ovaj kriterijum se koristi na uslove koji se intenzivno proučavaju); i

• imaju nisku varijabilnost.

S ciljem prikazivanja stanja životne sredine Konferencija UN o zaštiti životne sredine i razvoju donela je 2001. god. Radni program indikatora održivog razvoja, u kome je dat širok spektar indikatora kojima se izražava stanje životne sredine. „Ekološki indikatori se odnose na atmosferu (klimatske promene, problem tanjenja ozonskog omotača, zagađe-nost vazduha), hidrosferu (količine i kvalitet voda, zaštita okeana, mora i priobalja, reka, jezera i močvara), zemljište (poljoprivredu, šume, urbanizaciju) i biodiverzitet (ugroženost ekosistema i brojnih vrsta flore i faune).“29

26 Niemeijer, D., de Groot, S. R., A conceptual framework for selecting environmental indicator sets, Journal Ecological indicators 8 pp 14–25, 2008., p 16. (Niemeijer, D., de Groot, S. R., Konceptualni okvir za odabir seta ekoloških indikatora, Časopis Ekološki indikatori 8 pp14-25, 2008.,p 16.).

27 Dale, H.V.,Beyeler, C.S., Challenges in the development and use of ecological indicators, Journal Ecological Indicators 1 pp 3–10., 2001.p 8.( Dale, H.V., Beyeler, C.S., Izazovi u razvoju i korištenju ekoloških pokazatelja, Časopis Ekološki indikatori1 pp 3–10., 2001.p 8.).

28 Ibid, p 6-8.29 Štrbac, N., Vuković; M., Voza1, D., Sokić, M., Održivi razvoj i zaštita životne sredine, Reciklaža i održivi razvoj 5 pp 18

– 29, 2012.p 27

302

Zbornik radova

Republika Srbija je, u skladu sa ovim međunarodnim dokumentom donela svoj Pra-vilnik o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine30. Indikatori navedeni u listi pružaju informacije ili opisuju pojave u oblasti životne sredine na nacionalnom nivou, po-godne za kreiranje nacionalne politike, strategija, zakona i podzakonskih akata. Struktura podataka u Nacionalnoj listi indikatora podeljena je prema kategorijama u tematske celine, i to: vazduh i klimatske promene; vode; priroda i biološka raznovrsnost; zemljište; otpad; buka; nejonizujuće zračenje; šumarstvo, lov i ribolov; održivo korišćenje prirodnih resursa; privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu; međunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi, programi, sporazumi) izveštaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zaštite životne sredine i subjekti sistema zaštite životne sredine.

Indikatori se mere i prate sistematski i dosledno tokom određenog perioda, a radi izve-štavanja o njihovim trendovima i preduzimanja odgovarajućih odluka i akcija. S obzirom na to da su usklađeni sa međunarodno prihvaćenim indikatorima, to je moguće i njihovo međusobno poređenje.

Međutim, lista indikatora nije statičan dokument. Razvoj nauke i tehnoloških inovacija, kao i razvoj novih modela razvoja privrede dovode do novih načina iskazivanja određe-nog stanja u životnoj sredini. Naime, stalnim razvojem ekoloških indikatora „[...] stvara se sistem kontinuiranog praćenja nivoa i stanja u [...] životnoj sredini, koji predstavljaju [...] osnovu za definisanje mogućih pravaca i prioriteta delovanja.“31

ZAKLJUČAK Demografska ekspanzija i stalni porast stanovništva na planeti, kao i industrijalizaci-

ja i masovna proizvodnja i potrošnja, razvoj novih tehnologija i urbanizacija uticali su na ekosistem, na izumiranje mnogih biljnih i životinjskih vrsta, a problemi zagađenja vode, vazduha i tla se sve više uvećavaju, dok su suše, poplave, zemljotresi, nuklearne nesreće, tornada, cunamiji, ratovi i bombardovanja sve učestaliji, jači i većih razmera. Sve je to do-prinelo da dođe do ugrožavanja prirodnih uslova neophodnih za očuvanje životne sredine i opstanak samog čovečanstva. Shvatajući opasnost koju ekološka kriza izaziva društvo se opredelilo za novu strategiju, strategiju održivog razvoja. Ova strategija podrazumeva kako tehničku tako i društvenu promenu odnosa prema okruženju i potencira ekonomski razvoj kroz međuzavisnost životne sredine, društvenih i ekonomskih sistema.

Politika zaštite životne sredine postaje glavna tema brojnih međunarodnih konvencija i međunarodnih multilateralnih i bilateralnih sporazuma, kako bi se zaštitila i unapredi-la životna sredina i rešili problemi zagađenja vazduha, zaštita ozonskog omotača, preko-graničnog kretanja opasnog otpada, globalne klimatske promene i drugo. Politika zaštite životne sredine postaje integralni deo politike zemalja članica EU kao i onih koje to žele da postanu. Potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU, s jedne strane, i Republike Srbije, s duge strane, Republika Srbija je preuzela obavezu da uskladi sadašnje i buduće zakone i propise iz oblasti zaštite životne sredine sa onima u Evropskoj uniji, kao i da uskladi njihovu pravilnu primenu.

30 Sl. glasnik RD, br.37/2011.31 Živković, N, Janićijević, I., Knežević, D., Đurić, M., Određivanje indikatora održivog razvoja lokalne zajednice, 3.

Konferencija o kvalitetu života, Asocijacija za kvalitet i standardizaciju, Kragujevac, 13-18. maja 2008., p.

303


Za sprovođenje politike koja doprinosi donošenju pravovremenih odluka i efikasnim akcijama u otklanjaju uzroka problema u životnoj sredini potrebno je pre svega znati sta-nje životne sredine, koje se izražava indikatorima. Indikatori se mere i prate sistematski i dosledno tokom određenog perioda, a izveštaji o njihovim trendovima su pogodni za kreiranje nacionalne politike, strategija, zakona, podzakonskih akata i preduzimanja od-govarajućih odluka i akcija.

Kreiranjem institucionalnog okvira i primenom određenih instrumenata i mehanizama doprinosi se rešavanju problema i dobrom upravljanju zaštitom životne sredine. Republi-ka Srbija je donošenjem okvirnih zakonskih rešenja iz ove oblasti u potpunosti prihvatila definisane ciljeve organizacija UN i EU. Međutim, s obzirom na složenost i kompleksnost ove oblasti i tek predstojećim pregovorima o poglavlju o životnoj sredini, Republici Srbiji predstoji veliki posao u vezi sa usaglašavanjem zakonskih akata u oblasti zaštite životne sredine sa evropskim zakonodavstvom.

LITERATURA1. Ateljević, V., Sretić, Z., Mitrović, S., Plavšić, P., Izazovi evropskih integracija u oblastima zaštite

životne sredine i održivog razvoja lokalnih zajednica, Fond za otvoreno društvo, Palgo centar, Beograd, 2011.;

2. Virginia H. Dale, Suzanne C. Beyeler, Challenges in the development and use of ecological indi-cators, Ecological Indicators 1 pp 3–10., 2001.;

3. Bjelajac, Ž., Dašić,D., Spasović,M., Ekološka politika EU i njen krivično-pravni okvir, MP 4, Vol. LXIII, pp 567–582, 2011.;

4. Evropske strategije i politike u lokalnoj zajednici, Fond Centar za demokratiju, Beograd, 2006.5. Jelinčić, J. i Đurović, S., Zaštita životne sredine – uslov za održivi razvoj, Fond za otvoreno dru-

štvo i Centar za primenjene evropske studije, Beograd, 2009.;6. Kovačević, I., Moderni pogled na svijet i ekološka kriza, Evropski defendologija centar, Banja

Luka, 2012.;7. Krstić, B., Jovanović, S.,Tanja Stanišić, Stojanović, M., Državna pomoć – instrument za zaštitu

životne sredine u Evropskoj uniji i Srbiji, Časopis Ekonomske teme, Godina izlaženja 50, br. 2, pp. 205-220, 2012.;

8. Niemeijer,D., de Groot,S.R., A conceptual framework for selecting environmental indicator sets, Journal Ecological indicators 8 pp 14–25, 2008.;

9. Nikolić, M., Arsenijević, J., Održivi razvoj kao faktor realizacije milenijumskih ciljeva, Nauč-no-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Ekološka Istina Eko Ist’ 07, Zbornik radova Proceedings, Hotel ‘’Zdravljak’’ Sokobanja, pp 581-586 , 27. – 30. 05. 2007.;

10. Petrović, N., Slović,D., Ćirović,M., Indikat ri ekoloških perfomansi kao smer nice ka održivosti, Časopis za teoriju i praksu menadžmenta, broj 64, Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizaci-onih nauka, pp 5-14, 2012.;

11. Pokrajac,S., Održivi razvoj i ekološka ekonomija kao poslovne paradigme, Naučnostručni časo-pis, Škola biznisa, br.4, pp 21-31, 2004.;

12. Simić,N., Milanović - Golubović,V., Kostić – Nikolić,S., Ekološki porezi u funkciji održivog ra-zvoja, Naučno-stručni skup o prirodnim vrednostima i zaštiti životne sredine, Ekološka isti-na Eko Ist’ 07, Zbornik radova Proceedings, Hotel ‘’Zdravljak’’ Sokobanja, pp 586-591, 27. – 30.05.2007.;

13. Stanković, M., Hafner, P., Međunarodne konvencije i sporazumi u ekološkoj oblasti- u svetlu savremene civilizacije i međunarodne trgovine, Naučnostručni časopis, Škola biznisa, br.1. pp 117 – 132, 2014.;

304

Zbornik radova

14. Živković, T., O usaglašavanju nacionalnih propisa u oblasti životne sredine s pravom Evropske unije, Pravni zapisi, Godina V, br. 1, pp 197-216, 2014.;

15. Živković, N, Janićijević, I., Knežević, D., Đurić, M., Određivanje indikatora održivog razvoja lokalne zajednice, 3. Konferencija o kvalitetu života, Asocijacija za kvalitet i standardizaciju, Kragujevac, 13-18. maja 2008.,

16. Štrbac, N., Vuković; M., Voza1, D., Sokić, M., Održivi razvoj i zaštita životne sredine, Reciklaža i održivi razvoj 5, pp 18 – 29, 2012.;

17. Službeni glasnik RS, br. 98/06.;18. Sl. glasnik RS, br. 135/04,36/09,72/09.;19. Sl. glasnik RS,br. 12/10.;20. Sl. Glasnik RS, br. 37/2011.

305


ZNAČAJ UNUTARNJEG FUNKCIONIRANJA BOSNE I HERCEGOVINE U INTEGRACIJSKOM

PROCESU PREMA EU

Jelena Ljubas Ćurak1

SažetakS obzirom na aktualnost europskih integracija, unutarnje funkcioniranje zemalja kroz nepra-vilno upravljanje ekonomskim politikama, nedovoljna samostalnost u pravcu rukovođenja i do-nošenja odluka, neispunjavanje rokova vodi prema negativnim posljedicama u integracijskom procesu za jednu zemlju. Svrha provedbe jeste analizirati složenu unutarnju strukturu Bosne i Hercegovine koja rezultira nepotpunim i nejasnim stavovima javnosti u Bosni i Hercegovini o Europskoj uniji.

Ključne riječi: stavovi javnosti, Bosna i Hercegovina, Europska unija

ApstractGiven the currentity of European integration, internal functioning of countries through improper management of economic policies, lack of autonomy in management and decision-making, fai-lure to meet deadlines leads to negative consequences in the integration process for one country. The purpose of the implementation is to analyze the complex internal structure of Bosnia and Herzegovina resulting in incomplete and vague public attitudes in Bosnia and Herzegovina to the European Union.

Key words: Public attitudes, Bosnia and Herzegovina, European Union

UvodPredmet istraživanja europskih integracija ne zauzima dovoljnu pozornost javnosti u

budućim zemljama članicama Europske unije. Dosadašnja istraživanja Europske unije u Bosni i Hercegovini od strane analitičara i znanstvenika rezultirala je nepotpunim ispunja-vanjem kriterija konvergencije prema Europskoj uniji, neispunjavanje rokova i preduvjeta propisanih od strane Europske unije, provođenje različitih istraživanja, analiza mnogih medijskih članaka s ciljem ispitivanja javnosti o Europskoj uniji, koji su rezultirali i do-kazali da javnost nije u potpunosti upoznata s temeljima funkcioniranja Europske unije.

1 Mr. Jelena Ljubas Ćurak, Fakultet Poslovne ekonomije Sveučilište/Univerzitet „VITEZ” Vitez, [email protected]

Originalni naučni radUDK 339.923:061.1EU]:341.24(497.6)DOI 10.7251/BLCMES1801305LCOBISS.RS-ID 7634200

306

Zbornik radova

Uređenost Bosne i HercegovineBosna i Hercegovina kao jedinstvena i samostalna država, koja se u svom sastavu di-

jeli na Federaciju Bosne i Hercegovine, Republiku Srpsku i Distrikt Brčko. Ostala podjela Bosne i Hercegovine dijeli se na kantone, općine i ostale lokalne jedinice. Približavanje i težnja Bosne i Hercegovine prema Europskoj uniji je svakim danom sve bliža. Sami odnos uspostavljanja s Europskom unijom, Bosna i Hercegovina je započela davne 1997. godine, kada je data mogućnost Bosni i Hercegovini za korištenje autonomnih mjera. Autonomne mjere korištene od strane Europske unije namijenjene zemljama u tranziciji, budućim članicama Europske unije. Cilj autonomnih mjera jeste približavanje djelovanja pojedinih zemalja Europskoj uniji, radi lakšeg funkcioniranja i djelovanja unutar Unije. Period od 1998. do 2016. obilježile su razne uredbe, studije i različiti drugi pregovori koji su potaknuli i razvili sve bliži odnos Bosne i Hercegovine i Europske unije.

Značaj Europske unije u Bosni i HercegoviniFunkcioniranje Europske unije kao jedne ekonomske integracije, ima karakteristična

svojstva, različita od funkcioniranja nacionalnih država u pogledu podjele vlasti i dužnosti. Glavne institucije Europske unije su Europski parlament, Europska komisija, Vijeće mini-stara EU, Europsko vijeće, Europski sud pravde. Ostale institucije Europske unije Europski revizorski sud, Europski sud pravde, Europska centralna banka, Ekonomski i socijalni od-bor, Odbor regija, Evropski ombudsman, Evropska investicijska banka, Agencija Evropske unije, Odbori i radne grupe, Institucionalna ravnoteža, Jedinstveni institucionalni odbor. (Direkcija za evropske integracije, 2010). Važno je naglasiti, a vezano je za Bosnu i Herce-govinu i Europsku uniju, jest potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju u lipnju 2008. godine, koji sadrži deset glava, a koje se odnose na regionalnu suradnju, slobodno kretanje robe, politička pitanja, financijska i institucionalna pitanja, ali i pravna pitanja. Za-datak BiH je provoditi odredbe Privremenog sporazuma i nastaviti sa svojim aktivnostima i ispunjavanjem kriterija za punopravno članstvo u EU (Direkcija za Europske integracije, 2011). Kao rezultat Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, Bosna i Hercegovina je doni-jela novu strategiju pod nazivom „Komunikacijska strategija o informiranju javnosti Bosne i Hercegovine za pristupanje Europskoj uniji“, prije toga na području informiranja javnosti o Europskoj uniji, Direkcija za ekonomske integracije je provodila razne druge aktivnosti, za što bolje informiranje o Europskoj uniji. Sama Europska unija je takođe učinila mnoge druge aktivnosti na polju informiranja javnosti o Europskoj uniji donošenjem:

1. Komunikacijska strategija proširenja 2000.2. Plan D za demokraciju, dijalog i debatu 2005.3. Akcijski plan Europske komisije za promicanje komunikacija 2005.4. Bijela knjiga o europskoj komunikacijskoj strategiji 2006. (Masleša, N. i ostali

2009:10)

Ciljane skupine Komunikacija i strategija donesenih od stranih država i Europske unije, za informiranje javnosti o Europskoj uniji, su razne donositelji odluka, provoditelji odluka i cijelo društvo Bosne i Hercegovine. Cilj komunikacijske strategije o proširenju Europske unije jeste informirati o razumijevanju Europske unije, što država dobiva učlanjenjem u Europsku uniju.

307


Empirijsko istraživanjeU svrhu empirijskog istraživanja provedeno je primarno istraživanje na teritoriji Bosne

i Hercegovine. Za potrebe istraživanja struktuiran je anketni upitnik koji se sastoji od 10 pitanja zatvorenog tipa, sa mogućnošću jednoopcijskog odgovora. Anketni upitnik je or-ganiziran u skladu s predmetom istraživanja i dostavljen ispitanicima elektronskim putem, na temelju čega su ispitanici pristupili anketiranju. Ispitanici obuhvaćaju stanovnike Bosne i Hercegovine, na teritoriji Bosne i Hercegovine. Osnovni skup istraživanja čine stanovnici Bosne i Hercegovine, na osnovu kojega je izvršeno istraživanje na uzorku od 100 ispitanika. Iz osnovnog skupa formiran je stratifikovani uzorak od 85 ispitanika, podijeljen u stratume, podskupove prema spolu muški i ženski. Prema rezultatima istraživanja, muški spol čini 44 ispitanika ili u procentima 51,76 % i ženski spol 41 ispitanica ili u procentima 48,24 %, što čini uzorak od 85 ispitanika. Prikupljanje podataka shodno predmetu istraživanja provede-no je u periodu od lipnja/juli 2017. godine do kolovoza/augusta 2017. godine. Prikupljeni podaci su obrađeni i predstavljeni deskriptivnom statistikom, putem mjera centralne ten-dencije i mjera disperzije kao i primjena metoda parametrijske statistike (t-test za nezavisne uzorke). U skladu s predmetom empirijskog istraživanja varijable koje su promatrane su nezavisne varijable istraživanja i čine: spol, dob, razina obrazovanja, radni odnos, infor-miranost o Europskoj uniji. Zavisne u odnosu na nezavisne varijable čine različiti faktori i tvrdnje koje utječu na nezavisne varijable i u skladu s tim definiraju stavove pojedinaca o Europskoj uniji u Bosni i Hercegovini, a to su izvori koji pružaju informacije o Europskoj uniji, motivi kao jedan od glavnih čimbenika migracije stanovnika Bosne i Hercegovine u Europsku uniju, različite tvrdnje i stavovi formulirani i razmatrani na način da odražavaju stavove pojedinca o Europskoj uniji, stavovi pojedinca o informiranosti institucija između Bosne i Hercegovine i Europske unije čime je bio cilj ispitati stavove pojedinaca u Bosni i Hercegovini o Europskoj uniji kao zaključak empirijskog istraživanja. Cilj empirijskog is-traživanja je doznati pojedinačne stavove stanovnika BiH o Europskoj uniji, institucijama, funkcijama, sporazumima koji definišu predmet funkcioniranja Europske unije. Podaci ukupno 85 ispitanika analizirani su primjenom t-testa, kojim se testiraju nulte hipoteze, ili u slučaju njihovog odbacivanja, postavljaju alternativne hipoteze kako slijedi:

H0: Struktura funkcioniranja i informiranja unutar jedne zemlje u integracijskom pro-cesu ima pozitivan utjecaj na stavove javnosti o Europskoj uniji PH1: Složena struktura funkcioniranja i nedovoljna konkretizacija stručnih mišljenja i analiza u integracijskom procesu rezultira nepotpunim i nejasnim stavovima javnosti o Europskoj uniji. Izgled i sadržaj elektronskog upitnika: https://www.surveymonkey.com/home/?ut_source=header

Analiza rezultata empirijskog istraživanjaOd pristupljenih 85 ispitanika uzorak koji je struktuiran sa najvećim učešćem korisni-

ka jeste muški spol. Muški spol čini 44 ispitanika ili u procentima 51,76 % i ženski spol 41 ispitanik ili u procentima 48,24 % . Ispitanici su takođe zamoljeni da odgovore na pitanje kojoj starosnoj strukturi pripadaju. Na pitanje je odgovorilo 84 ispitanika, dok je jedan is-pitanik preskočio postavljeno pitanje. Najveću strukturu ispitanika, čak njih 41, čini dobnu skupinu 18-25 godina ili u procentima (48,81 %), dobna skupina 26-33 čini 31 ispitanik ili u procentima (36,90%) dobna skupina 34-41 čini 6 ispitanika ili u procentima (7,14%), dobna skupina 42-49 čini 4 ispitanika ili u procentima (4,76%), dobna skupina 50-57 čini

308

Zbornik radova

2 ispitanika ili u procentima (2,38%) za dobnu skupinu 58-64 i 65+ nije pristupio niti jedan ispitanik anketnog upitnika. Od pristupljenih 85 ispitanika, na pitanje kojoj razini obrazo-vanja pripadate, sa osnovnom školom ili manje nije pristupio niti jedan ispitanik, trogodi-šnja srednja škola čini 2 ispitanika ili u procentima (2,35%), četvorogodišnja srednja škola 26 ispitanika ili u procentima (30,59%), diplomski studij čini najveći struktuiran uzorak s 42 ispitanika ili u procentima (49,41%), magistarski studij čini 14 ispitanika ili procentima (16,47%) i doktorski studij čini 1 ispitanik ili (1,18%) ispitanika. Prema rezultatima istra-živanja, na pitanje koji je Vaš trenutačni radni odnos, odgovorilo je 85 ispitanika. Stalno zaposlen/a s najvećim struktuiranim uzorkom od 32 ispitanika ili u procentima 37,65%. Privremeno zaposlen/a 17 ispitanika ili 20,00% u procentima. Nezaposlen/a tražim posao 7 ispitanika ili u procentima 8,24%, studentic/a 28 ispitanika ili u procentima 32,94%, ni-šta od navedenoga 1 ispitanik ili 1,18% u procentima. Anketna pitanja vezana za Europ-sku uniju kao što je koliko su ispitanici anketnog upitnika informirani o Europskoj uniji odgovorilo je 85 ispitanika. Potpuno informiran/a odgovorilo je 7 ispitanika ili 8,24 u pro-centima. Informisan/a sam 30 ispitanika ili u procentima 35,29 % ispitanika, 44 ispitanika ili u procentima 51,76%, nisam informiran/a 3 ispitanika ili u procentima 3,53 %, uopće nisam informiran/a 1 ispitanik ili u procentima 1,18%. Informacije o Europskoj uniji ispi-tanici su dobili iz raznih izvora, kao najznačajniji izvor informacija su mediji za čak 71,76 % u procentima ili 61 ispitanik, stručne knjige 6 ispitanika ili 7,06% u procentima, stručni časopisi i članci 7 ispitanika ili u procentima 8,24% , iz nekih drugi izvora 11 ispitanika ili 12,94% u procentima.

Izvor: AutorGrafikon 1. Izvori informacija o Europskoj uniji

U razdoblju velike migracije stanovnika Bosne i Hercegovine u Europsku uniju, na pitanje da li razmišljate o preseljenju u jednu od zemalja Europske unije, odgovorilo je 85 ispitanika, 38 ispitanika s odgovorom da ili u procentima 44,71%, odgovor ne 47 ispi-tanika ili u procentima 55,29%. Prema podacima da li razmišljaju o preseljenju u zemlje Europske unije, ispitanici su u pitanju osam naveli i razlog koji bi bio motiv za preseljenje u zemlje Europske unije. Školovanje kao motiv preseljenja, odgovorilo je 3 ispitanika ili u procentima 3,80%, zaposlenje kao jedan od glavnih motiva preseljenja 33 ispitanika ili u procentima 41,77%, učenje stranih jezika 1 ispitanik ili u procentima 1,27 %, pridruživa-nje obitelji 2 ispitanika ili 2,53% i ništa od navedenoga 40 ispitanika ili u procentima 50,63 %, ukupno 79 ispitanika.

309


STAVOVI O EUROPSKOJ UNIJI OCJENA3- neodlučan sam;

4 - slažem seSmatram da Europska unija pruža sigurnost, mir i bolji životni standard svo-jim građanima

3,44

Smatram da bi pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji utjecalo na smanjenje nezaposlenosti i povećanje životnog standarda

3,49

Smatram da pristupanjem Europskoj uniji članice ostvaruju bolji gospodar-ski napredak

3,51

Smatram da Europska unija ima pozitivne pretpostavke za opstanak bu-dućnosti

3,57

Smatram da bi pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji utjecalo po-zitivno na poslovno okruženje i povećanje konkurentnosti domaće proizvo-dnje

3,65

Smatram da Bosna i Hercegovina ide u pravcu koji otežava pristupanje Eu-ropskoj uniji

3,86

Smatram da građani Bosne i Hercegovine nisu dovoljno informisani o putu Bosne i Hercegovine prema Europskoj uniji

4,00

Smatram da Bosna i Hercegovina u skorije vrijeme neće pristupiti Europskoj uniji

4,23

Smatram da struktura države Bosne i Hercegovine usporava pristupanje Bo-sne i Hercegovine Europskoj uniji

4,26

Smatram da politička situacija Bosne i Hercegovine usporava pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji

4,33

Izvor: AutorTabela 1. Stavovi pojedinca o Europskoj uniji

Prema prikazanim rezultatima istraživanja, na pitanje 9 stavovi pojedinica o Europskoj uniji, ispitanici su imali 10 potpitanja, postavljenim u obliku tvrdnje, na temelju čega su ispitanici odgovarali da li se ( 1- uopšte se ne slažem, 2- ne slažem se, 3- neodlučan sam, 4- slažem se, 5- potpuno se slažem). Ispitanici su na ponuđena pitanja, njih 84, većinom odgovarali s ocjenom 3- neodlučan sam i 4-slažem se. Važno je naglasiti kada je u pitanju Bosna i Hercegovina većina ispitanika je odgovorila s ocjenom 4- slažem se, što se odnosi da se slažu s navedenom tvrdnjom da je Bosna i Hercegovina udaljena od EU integracija, da nisu dovoljno informirani kao građani Bosne i Hercegovine, te da politička situacija otežava Bosnu i Hercegovinu na putu prema Europskoj uniji što je prikazano u tabeli 1.

STAVOVI O EUROPSKOJ UNIJI OCJENA2- ne slažem se ; 3- neodlu-

čan sam ; 4 - slažem seUpoznati ste s Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju BiH i EU 3,07Upoznati ste s Direkcijom europskih integracija Vijeća 2,81Upoznati ste s Reformskom agendom Bosne i Hercegovine 2,88Upoznati ste s brojem članica Europske unije 3,75Informirani ste o zemlji koja trenutačno predsjeda Europskoj uniji 3,49

Izvor: AutorTabela 2. Stavovi pojedinaca o Europskoj uniji i Bosni i Hercegovini

310

Zbornik radova

Stavovi pojedinaca o Europskoj uniji i Bosni i Hercegovini, prikazani u tabeli 2- pitanje 10, prikazuju ocjene 2- ne slažem se, 3- neodlučan sam, 4- slažem se. Većina ispitanika koji su pristupili anketiranju nije upoznata s odnosom Bosne i Hercegovine i Europske unije, u vezi s sporazumima i institucijama u Bosni i Hercegovini, koji definišu odnos Bosne i Hercegovine i Europske unije.

REZULTATI ISTRAŽIVANJA „Stavovi javnosti o Europskoj uniji u Bosni i Hercegovini – PARAMETARSKA ISTRAŽIVANJA

Prema podacima dobivenih rezultatima empirijskog istraživanja, u prilogu rada su predstavljeni podaci putem dekriptivne statistike, dok je u narednom dijelu rada predoče-na parametarska statistika.

Mišljenje ispitanika o Europskoj uniji

t- test Stu-panj slo-

bode

Razina značajnosti

Smatram da Europska unija pruža sigurnost, mir i bolji životni stan-dard svojim građanima

6 167Granični t( 0,05) = 1,98Granični t(0,01) = 2,61

Statistički je razli-ka značajna- od-

bacuje se Ho i prihvata H1

Smatram da bi pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji utje-calo na smanjenje nezaposlenosti i povećanje životnog standarda

7 167Granični t( 0,05) = 1,98Granični t(0,01) = 2,61


bacuje se Ho i prihvata H

Smatram da pristupanjem Europ-skoj uniji članice ostvaruju bolji gospodarski napredak

7,4 167Granični t( 0,05) = 1,98Granični t(0,01) = 2,61



Smatram da Europska unija ima pozitivne pretpostavke za opstanak budućnosti




Smatram da bi pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji utje-calo pozitivno na poslovno okru-ženje i povećanje konkurentnosti domaće proizvodnje




Smatram da Bosna i Hercegovina ide u pravcu koji otežava pristupa-nje Europskoj uniji




Smatram da građani Bosne i Her-cegovine nisu dovoljno informisani o putu Bosne i Hercegovine prema Europskoj uniji




311


Smatram da Bosna i Hercegovina u skorije vrijeme neće pristupiti Eu-ropskoj uniji




Smatram da struktura države Bo-sne i Hercegovine usporava pristu-panje Bosne i Hercegovine Europ-skoj uniji




Smatram da politička situaci-ja Bosne i Hercegovine usporava pristupanje Bosne i Hercegovine Europskoj uniji




Upoznati ste sa Sporazumom o sta-bilizaciji i pridruživanju BiH i EU 4 167

Granični t( 0,05) = 1,98Granični t(0,01) = 2,61



Upoznati ste sa Direkcijom europ-skih integracija Vijeća

1,85 167 Granični t( 0,05) = 1,98Granični t(0,01) = 2,61



Upoznati ste s Reformskom agen-dom Bosne i Hercegovine




Upoznati ste s brojem članica Eu-ropske unije




Informirani ste o zemlji koja trenu-tačno predsjeda Europskoj uniji




Izvor: AutorTabela 3. „Stavovi javnosti o Europskoj uniji u Bosni i Hercegovini - parametarska statistika

Prema prezentiranim rezultatima prikazanim u tabeli 3. „Stavovi javnosti o Europskoj uniji u Bosni i Hercegovini - parametarska statistika, odbacuje se nulta hipoteza, a po-tvrđuje i prihvata alternativna hipoteza, koja glasi da složena struktura funkcioniranja i nedovoljna konkretizacija stručnih mišljenja i analiza u integracijskom procesu, rezultira nepotpunih i nejasnih stavovima javnosti o Europskoj uniji, (mjerena u odnosu na informi-ranost o Europskoj uniji, aritmetička sredina 2,54, standardna devijacija 0,74). To dokazuje i djelomična informiranost građana o Europskoj uniji od 51,76 % pristupljenih ispitanika.

312

Zbornik radova

ZAKLJUČAKPrema predočenim informacijama, značaj funkcioniranja zemalja u procesu integracije

prema Europskoj uniji određuje pravac, brzinu kretanja zemalja prema europskim inte-gracijama. Shodno tome, pravna uređenost, institucionalna uređenost svojim karakteri-stikama i pozitivnim djelovanjem rezultiraju funkcioniranjem pojedine zemlje u procesu integracije. U procesu integracije Bosne i Hercegovine, stavovi javnosti o Europskoj uniji su zabrinjavajući za širu populaciju. Bosna i Hercegovina nedovoljno ulaže u informiranje javnosti o Europskoj uniji, na pravilan način, kroz medije, kao što su ispitanici u anketnom upitniku naveli. Mediji nedovoljno analiziraju informacije, ne ulaze u suštinu informacije, ne predočuju informaciju na jasan i konkretan način, što dovodi do zbunjenosti stanov-nika, nezainteresiranosti građana, odljevom stanovnika u razvijene zemlje, što nazaduje jednu zemlju u procesu integracije. Prema iskazanim informacijama, postavljena Ho hipo-teza prema istraživanju se odbacuje, a prihvata se alternativna hipoteza PH1.

LITERATURA1. Masleša, N. i ostali\: Komunikacijska strategija za informiranje javnosti o pristupanju Bosne i

Hercegovine Europskoj uniji, Vijeće ministara BiH, Sarajevo 2009.

INTERNET IZVORI1. http://www.dei.gov.ba/dokumenti/default.aspx?id=4666&langTag=bs-BA (pristupljeno

25.07.2018.)2. http://www.dei.gov.ba/dei/bih_eu/sporazum/default.aspx?id=9812&langTag=hr-HR pristuplje-

no 25.07.2018.)

313


REGIONAL SCHOOL INDUSTRIAL PARK

Sergiy Kovalevskyy, Olena Kovalevska1

AbstractStaffing of industrial enterprises that produce machine-building products is a real problem. The solution to this problem is possible on the basis of the development of the principles of continu-ing education. The problem of vocational guidance of school leavers occupies a special place. Elimination of the deficit of engineering personnel of enterprises and firms at the expense of preferences of graduates of general education schools can be achieved, in particular, by creating “School Industrial Park”. The publication outlines the basic principles of the creation of a system of “School Industrial Park” and the features of methodological support for them.

Keywords: engineering, industrial park, staffing of engineering production, vocational gui-dance.

IntroductionIndustrial production is the basis for the economic development of the state. To en-

sure this development, it is necessary to provide personnel for enterprises that meet the requirements for achieving the level of economic and social development of the region in which these enterprises operate, as well as improving the quality of training specialists for high-tech industries and developing the ability to achieve concrete practical results in their work [1].

A new quality of training specialists for high-tech industries is needed, which will en-sure competition between the country and the most developed industrial countries in the world [2,3].

ProblemTo develop the motivation of schoolchildren to study the subjects of natural science and

physics and mathematics cycles, to develop scientific, technical and engineering abilities, to form innovative behavior of students, it is necessary:

• ensure the creation of conditions for the development of a system of vocational gu-idance in the school;

• to develop mechanisms for carrying out interaction with universities and the person-nel department of city-forming enterprises;

1 Dr.Sc.Sergiy Kovalevskyy, PhD. Olena Kovalevska, (Donbass State Engineering Academy, Kramatorsk, Ukraine), [email protected]

Original scientific paperUDK 711.554:338.45DOI 10.7251/BLCMES1801313KCOBISS.RS-ID 7634200

314

Zbornik radova

• build management activities for optimal and effective interaction with social par-tners;

• to develop network cooperation of teachers of the school with representatives of hig-her education institutions for the implementation of educational activities; including in the remote form [4,5];

• to introduce new elements of the content of education and upbringing, pedagogical technologies and educational and laboratory complexes;

• to raise the qualification of school employees on the problem of providing enterprises with engineering personnel [7];

• to form a new style of engineering thinking for schoolchildren who are capable of systemic projective, predictive, scenario formats of knowledge and action based on the analysis of trends in scientific and technological development [6];

• use innovative methods aimed at creating an educational environment in which im-portant guidelines for building individual educational paths and programs are for-med, determining the contours of educational scenarios for schoolchildren, and pro-fessional self-determination [8].

To successfully solve these problems, it is necessary to have a different quality of train-ing specialists for high-tech industries that will be able to compete with the most developed industrial countries in the world. Overcoming this situation will help the implementation of the project “School Industrial Park”.

MethodologyThis project is aimed at implementing the principle of continuous technical and natu-

ral science education, from school to production. The main tasks that will be solved du-ring the implementation of this project are: improving the quality of training specialists for high-tech industries and developing the ability to achieve concrete practical results in their work.

The concept defines the strategy and prospects for the development of education in the field of technology and technical creativity in the unity of goals, objectives and means to achieve them on the basis of analysis of the features of technological development as a socio-economic and cultural phenomenon.

The purpose of the project: implementation through the program of pedagogical, me-thodological, material and technical support of the educational environment “School In-dustrial Park” for the development of the motivation of schoolchildren to study subjects of natural and physical and mathematical cycles, the development of scientific and technical and engineering capabilities, the formation of innovative behavior of students.

Tasks:• Ensure the creation of conditions for the development of a system of vocational gu-

idance in the school;• Develop mechanisms for engaging with higher education institutions and the per-

sonnel department of the city’s city-forming enterprise;• Implement the model of the School Industrial Park in the system of additional edu-

cation of the school together with the social partners;

315


• Build management activities for optimal and effective interaction with social par-tners;

• Develop network cooperation between school teachers and representatives of higher education institutions for educational activities of the school Industrial Park; inclu-ding in the remote form;

• Introduce new elements of the content of education and upbringing, pedagogical technologies and educational and laboratory complexes;

• Improve the qualification of school staff on the problem of the project being imple-mented;

• To form a new style of engineering thinking for schoolchildren who are capable of systemic projective, predictive, scenario formats of knowledge and action based on the analysis of trends in scientific and technological development;

Use innovative methods aimed at creating an educational environment in which im-portant guidelines for building individual educational trajectories and programs are for-med, determining the contours of educational scenarios of schoolchildren, professional self-determination.

The main idea is the continuity of the formation of engineering thinking through all subjects, courses and activities, from the first grade to the end of the school, in the senior classes, through the individual educational trajectories of students. The “School Industri-al Park “ environment is open and accessible to every student. Every child can realize his opportunities in any direction of activity - in technical creativity, art design, marketing, advertising, design, robotics, modeling and prototyping, microelectronics, etc.

The implementation of the innovative project program is carried out through the use of new, modern teaching technologies in the classroom (E-leaning, inverted class, semantic reading, case studies, problem training, project activities, etc.), a variety of extracurricular activities, diving, distance learning, networking, visiting and vacation schools, educatio-nal excursions, days of science, weeks of high technology and technological entreprene-urship, etc.).

Pedagogical tasks:The educational work solves the following pedagogical tasks:• To familiarize the students with the main directions of the history of the development

of technical ideas, devices and systems in various branches of science and technology, with the legal and regulatory framework for the protection of intellectual property;

• To teach correctly use (verbally and in writing) scientific and technical terminology, periodical literature, formulate definitions of technical concepts, make out a scientific report, abstract, information, scientific article;

• To teach to apply methods of searching for new technical solutions using modern computer technology;

• To identify and develop the natural talents and abilities of students who show an increased interest in science, technology, technical creativity and educational rese-arch activities;

• To cultivate interest in the peculiarities of life and creativity of the authors of the Gre-at Discoveries and Great Technical Facilities of the past and present;

316

Zbornik radova

• To form the trainees’ motivation for mastering the experience of entrepreneurial activity.

As the industrial park is a new form of territorial integration of science, education and production in the form of a union of scientific organizations, design bureaus, educatio-nal institutions, manufacturing enterprises or their divisions. Thus, the school Industrial Park in our understanding is an environment that is created in an educational institution specifically to translate the theoretical knowledge of students into a real product, into pro-duction, into a product.

DiscussionFor ourselves, we determined the productivity of the activity in 4 directions:1. Mastering information and communication technologies for processing and pro-

cessing information.2. Vocational guidance - assistance in the selection of technical professions.3. Applied use of technical means in life, the ability to apply them in life.4. Multidimensional activity, based on the integration of humanitarian and technical

knowledge.

The opportunity to realize this idea we began to look for in the system of connections and relations. We list the main types of activity that are combined in special spaces - tech-no parks - to support innovation as realized ideas:

• Research (including interdisciplinary); examination of perspective developments;• Inventive activities and design, development of prototypes and technologies, mar-

keting and sales;• Support for the commercialization of developments;• Management and technical entrepreneurship;• Principles of creating an industrial park:• The provision of the opportunity to participate in creative productive work during

off-hour time;• Development of modern technologies for the development and improvement of te-

chnical devices and systems in the interests of man, society and the state;• Providing the opportunity to learn the experience of providing services to the popu-

lation at an affordable market price;• Self-financing to work independently and for a long time;• Cooperation and trust in the business community;• Independence and civic engagement.

The main idea is to bring high business standards among learners in the most conveni-ent and unobtrusive way for them. Structure of the content of the activity:

• Realization of the project “School Industrial Park”;• Characteristics of available material resources;• Small Academy of Sciences on the scientific and industrial profile;• Center for Personnel Development of the Novokramatorsk Machine-Building Plant;

317


• Personnel services of enterprises;• Regional and city employment services;• Center for extracurricular activities;• Station of Young technicians.

The main activities used in the technology park to support innovation as realized ideas: research (including interdisciplinary); inventive activity and design, development of pro-totypes and technologies, production, marketing, marketing, management.

These are different activities and spaces: training and research, modeling and design, production and interaction with business, presentation of achievements.

To implement the model of a school Industrial Park it is necessary: methodological support in the development and creation of a program for the implementation of the pro-ject “School Industrial Park” assistance in the preparation of the regulatory framework, an advanced training program for educators engaged in the implementation of the model of a school Industrial Park, acquisition of modern technical equipment.

The structure of the maintenance of the “Industrial Park” consists of an educational and production unit, a block of educational and methodical support and a block of admi-nistration.

The learning process is based on the information and cognitive method, with the gra-dual orientation of students from acquaintance with new technologies to participate in the process of developing new work algorithms, creating separate modules, simple systems using the equipment of laboratories of the School Industrial Park. As part of the training, students receive the skills of engineering and research thinking.

At the first stage, the cognitive-gaming component dominates. Children get acquain-ted with the basics of various modern technologies and choose those in which they will be further developed.

At the second stage, educational and practical work is envisaged - studying the princi-ples of operation of various devices, familiarity with the algorithms of their actions.

At the final stage, students develop algorithms for the operation of systems, modules, blocks, mechanisms, applying theoretical and practical knowledge obtained during classes in the Industrial Park and at school.

In the future, on the basis of the School Industrial Park, it is possible to organize tech-nical Olympiads of various levels.

The creation of laboratories facilitates the innovation and renewal of the content of the work of associations, the development of modular educational programs of a new gene-ration, the acquisition by the students and teachers of the functional skill of research as a universal way of mastering reality, developing the ability to research the type of thinking, and activating one’s personal position on the basis of acquiring new knowledge.

Expected result: experience of real adaptation of students in a market economy, maste-ring of modern methods of searching for new technical solutions, dynamic development of social relations in productive technical creativity in the field of science, technology and production.

This is a new direction, which we develop jointly by various educational and scientific institutions and enterprises. This is the desire of teachers to encourage children to invent, rationalize. That is, work on projects that will allow children to prove themselves as novice

318

Zbornik radova

inventors, logically consciously present their invention. The task of teachers of the Indu-strial Park is to help children in their work.

The Industrial Park was created in order to support the active part of children and youth, to enable them to develop, help, find grants and investors for their work. One of the important parts of our work is the vocational guidance of children. That in the future they would choose a profession related to technology: engineers-designers, engineers-te-chnologists.

Classes in the Industrial Park give students the opportunity not only to get acquainted with the achievements of high technologies, but also to take a real part in the project ac-tivity, ie, to acquire new skills and skills in the technology sectors that determine the de-velopment of Kramatorsk and the region for the long term. All this they do not receive in the conditions of the existing in school class-lesson system.

Industrial Park allows:• Significantly intensify and accelerate the process of modernization of the education

system;• Serve as a growth point for the development of a new education system, which in-

cludes, along with the CRC and innovative educational institutions of a new type;• Promptly and flexibly react to new demands of the society and provide ultimately a

new level of education, one of the important features of which will be a competence approach to the knowledge gained;

• Will give an opportunity at an early stage to select the talented and talented children, but also to involve them in creative work and thereby become a smithy for the pre-paration of qualified engineering and research staff to ensure long-term projects for the development of the country’s economy;

• To unite intellectual, technical, financial resources for the accelerated decision of a problem of increase of level and quality of technical education of young generation in short terms.

Practical significance The practical significance lies in the fact that Industrial Park will provide:

• Successful modeling of the development of the technosphere in the general educati-onal institution of additional education, in accordance with its goals and objectives;

• Will expand the modern views of students on the content, forms and methods of implementing scientific and technological progress;

• Will open perspective directions of the content of educational activity on the basis of the interrelation between basic and additional education of children, in the sphere of science, technology and technical creativity;

• Will increase the level of design and technological activities of students and thereby contribute to raising their level of readiness for social and professional self-determi-nation in the field of technology and production.

The associations of the “School Industrial Park” implement programs of additional edu-cation in various areas of creative activity: artistic and aesthetic education (artistic design, technical design, arts and crafts, etc.); technical creativity; 3D-modeling and prototyping (CAD / CAM technology); microelectronics and radio electronics; robotics; design and

319


technological activities in various areas of scientific and technological progress (nano-te-chnologies, modern information technologies, video editors and video editing, etc.); for-mation of the scientific picture of the world.

The implementation of supplementary education programs is carried out through the use of various forms of activities (training sessions, debates, seminars, workshops, confe-rences, exhibitions of technical creativity, demonstrations by masters in technical sports, competitions, festivals, concerts, etc.) that contribute to strengthening the basic compo-nent of general education, development of sociocultural and spiritual and moral values and practical training of students for life and professional careers in conditions with scientific and methodological support of teachers. Purpose: to provide the educational process with effective means of supporting the education, upbringing and development of students. Ta-sks: creation and updating of the data bank on information and technological support of the main activities of the institution using ICT; systematization of software and methodolo-gical psychological-didactic support, control of the results of pedagogical activity (training, education, development); systematization of monitoring results and means of regulatory support for management activities.

ConclusionThe School Industrial Park will raise the profile system of technical education to a new

level, encourage students to engage in creative activity, and also bring the teaching staff of secondary specialized educational institutions and higher educational institutions to the sphere of additional school education. The global aims of creating the School Industrial Park of the park are to develop, to help young people see their future and promote their achievements.

literature1. Practical realization of engineering knowledge for an economy / V. Fedorinov, A. Fesenko, S.

Kovalevskyy, Y. Korotenko // 2nd International Conference EMoNT 2012 “Economics and Ma-nagement – Based on New Technologies”, EMoNT 2012, 14–17 September 2012. – Vrnjacka Ba-nja, Serbia, 2012. – Р. 179–183.

2. Kovalevskyy S. TQM–project for regional development / S. Kovalevskyy // International confe-rence “IСQME2012”(Quality, Manegement, Environment, Engineering) 19–21 September 2012. Hotel Palma, Tivat–Montenegro. – Podgorica, 2012. – Р. 327–332.

3. Kovalevskyy S. Conceptual model of quality of education in the technical university of exam-ple Donbas state engineering academy / S. Kovalevskyy, L. Kosheva // International conference “IСQME2012”(Quality, Manegement, Environment, Engineering) 19–21 September 2012. Hotel Palma, Tivat–Montenegro. – Podgorica, 2012. – Р. 317–326

4. Kovalevskyy S. International university continuing education as support of innovative deve-lopment / S. Kоvаlevskyy // 10th International Conference ICQME 2016 (Quality, Managament, Environment, Education, Engineering), Petrovac, Montenegro, 28th – 30th September 2016. – Montenegro : Center for Quality University of Kragujevac Faculty of Engineering. – 2016. – P. 235–237.

5. Kovalevskyy S. Neural network’s intellectual model of student / S. Kovalevskyy, L. Kosheva // International conference “Research and Development in Mechanical Industrry.” – RaDMI 2012, 13–17 September. – Vrnjcka Banja, Serbia, 2012. – Vol. 2. – Р. 779–786.

320

Zbornik radova

6. Kоvаlevskyy S. Humanization physical education as a requirement / S. Kоvаlevskyy, L. Kosheva // Сучасна освіта – доступність, якість, визнання : збірник наукових праць / під заг. ред. С. В. Ковалевського, д-ра техн. наук., проф. – Краматорськ : ДДМА, 2016. – С. 27–32.

7. Kovalevskyy S. Towards Quality Assurance Processes In The Modern University/ S. Kovalevskyy, L. Kosheva // 8th International Conference ICQME 2014 (Quality, Managament, Environment, Education, Engineering) 24.09-26.09.2014. – Hotel Palma-Tivat Montenegro, Center for Quality Faculty of Mechanical Engineering. –2014. – P. 83–88.

8. Kovalevskyy S. International university of independent innovative education as a system of pro-vision of non-innovative development / S. Kovalevskyy // Reinženjering poslovnih procesa u obrazovanju : zbornik radova 4 nacionalna konferencija međunarodnim učešćem. – Čačak: Fa-kultet tehničkih nauka u Čačku, 2017. – P. 201–202.

321


OGLAŠEVALSKI TRG V SLOVENIJI

Malči Grivec1

Povzetek Svetovno gospodarstvo je danes v polnem razcvetu, na trgu je vedno več ponudnikov proizvodov in storitev, tako da se posameznik težko odloči za določen izdelek oz. storitev. Prav to podjetja postavlja v situacijo, ko se morajo za vsakega kupca še posebej potruditi. Sodobno trženje tako zahteva od podjetja več kot samo dober izdelek, privlačno ceno in dostopnost izdelka. Pomem-ben element uspeha na trgu je tržno komuniciranje, na katerega danes gledamo z novimi očmi, in sicer kot na interaktivni dialog med podjetjem in njegovimi kupci, ki poteka pred prodajo, med njo in po njej. Razvoj tehnologije podjetjem omogoča, da prehajajo iz množičnega komuni-ciranja v vedno bolj usmerjeno komuniciranje in osebni dialog. Kljub vsemu pa na trgu končnih potrošnikov še vedno prevladuje oglaševanje. Po kratki teoretični opredelitvi ključnih pojmov je v prispevku predstavljen trg oglaševanja v Sloveniji v zadnjih letih, ki skozi celotno proučevano obdobje beleži rast. Ob tem hkrati ugo-tavljamo, da je slovenski trg bistveno drugačen od svetovnega, saj med mediji v oglaševalskem proračunu močno prevladuje televizija, medtem ko spletno in mobilno oglaševanje predstavljata le manjši delež. Na koncu avtorica opozori na trende oglaševanja v 21. stoletju.

Ključne besede: oglaševanje, oglaševalski proračun, mediji, 21. stoletje, Slovenija.

Abstract Today, the global economy is in full swing, there are more and more providers of products and services on the market, so that an individual finds it difficult to decide on a particular product or service. These companies are putted in a situation where they have to make every effort for each customer. Thus, modern marketing requires more than just a good product, an attracti-ve price and availability of the product. An important element of market success is marketing communication, which today are seen with different eyes, namely as an interactive dialogue be-tween the company and its customers. This process takes place before and after sale, during and after it. The development of technology allows companies to move from mass communication to more focused communication and personal dialogue. However, advertising is still dominated on the consumer market.After a brief theoretical definition of key terms, the paper introduces Slovenian advertising mar-ket in recent years, which recorded growth throughout the studied period. At the same time, we are identifying specifics of the Slovenian market with regard to the global one. In Slovenia, an advertising budget for media is heavily dominated by television, while online and mobile advertising represent only a small share. At the end, the author points out the trends of adver-tising in the 21st century.

Keywords: advertising, advertising budget, media, 21st century, Slovenia.

1 Dr. Malči Grivec, Sen. Lect, University of Novo mesto Faculty of Economics and Informatics, Na Loko 2, 8000 Novo mesto, Slovenia, [email protected]

Originalni naučni članakUDK 659.1/.4(497.12)DOI 10.7251/BLCMES1801321GCOBISS.RS-ID 7634200

322

Zbornik radova

UVODKljub gospodarski rasti ali celo zaradi nje se morajo podjetja vedno bolj truditi, da

kupce prepričajo v nakup svojih proizvodov in storitev. V ta namen uporabljajo različno kombinacijo orodij tržnokomunikacijskega spleta, s katerimi želijo vzpostaviti kanale za pretok informacij in prepričevanje z namenom prodati izdelek oz. storitev ali promovirati določeno idejo. Vse z namenom, da bi vplivali na odnos in vedenje potrošnikov (Crane, 2013, str. 169) ter dosegli trženjske cilje (Vanova in Doza, 2015, str. 102). Tradicionalna orodja, ki jih podjetja pri tem uporabljajo, so oglaševanje, pospeševanje prodaje, odnosi z javnostmi, osebna prodaja in neposredno trženje (Belch in Belch, 1999, str. 13; Potočnik, 2002, str. 304–305). Vedno pogosteje se med orodja trženjske spleta dodaja tudi interaktiv-no trženje (gre za on-line dejavnosti, ki dosežejo kupce: blogi, spletne strani, elektronsko nakupovanje …), trženje »od ust do ust« (angl. word-of-mouth marketing – WOM) (Kotler in Keller, 2009, str. 512–513) ter trženje na osnovi baz podatkov (angl. database marketing), spletno trženje (angl. internet marketing) in sponzoriranje (angl. sponsorship marketing) (Clow in Baack, 2007, str. 8–9). Podjetja so namreč spoznala, da je denar potrebno trošiti preudarno in na način, da so rezultati merljivi. Prav tako morajo biti reakcije hitre in prav ta orodja to omogočajo (Grivec, 2009, str. 5). Vse to pa spreminja tudi oglaševanje, orodje, ki je kljub vsem spremembam še vedno najbolj pogosto uporabljeno na trgu končnih po-trošnikov (Lamb et al., 2009, str. 408–409).

OglaševanjeOglaševanje, ki predstavlja velik del trženjskega komuniciranja (Usunier, 2000, str. 455)

in je od vseh trženjskih orodij najbolj vidno javnosti (Žakelj, 2004 v: Grivec, 2009, str. 7), je vsaka plačana oblika neosebne predstavitve in promocije zamisli, proizvodov ali storitev, ki jo plača znani naročnik (Kotler, 2004, str. 590), da preko medijev informira in prepriča ciljni trg. Poleg informiranja je namen oglaševanja tudi ustvarjati zavedanje o proizvodih oz. storitvah in vplivati na raven poznavanja le-teh (Hill, 2013, str. 177) ter tako prepriče-vati in vplivati na spremembo določenih stališč in s tem posredno na ustrezno akcijo po-trošnika, s čimer podjetje dosega svoje cilje (Arens, 2006, str. 14).

Vse to pomeni, da mora biti oglaševanje usmerjeno na psihološke dejavnike, ki vpli-vajo na nakup (Florjančič in Ferjan, 2000, str. 167), saj ti lahko ustvarijo intenzivno in dolgotrajno pripravljenost za nakup. Seveda pa morajo biti oglasi privlačni, kreativni in umeščeni v ustrezen medij (Goldsmith, 2009, str. 202). Vsak izmed njih namreč omogoča hitro doseganje točno določene skupine ljudi, je pa res, da so stroški kreiranja oglasov in njihovega posredovanja javnosti lahko visoki (Crane, 2013, str. 170).

Ves razvoj, še posebej pa razvoj spleta, je pripeljal do tega, da se je spremenilo tudi oglaševanje. O spremembah sta že davnega leta 1996 govorila Rust in Varki (1996), ki sta trdila, da bodo interaktivni mediji, kot je splet, spremenili komuniciranje med podjetji in potrošniki. Avtorja sta napovedovala, da bo v času interaktivnosti oglaševanje manj vsi-ljivo, bolj ciljno in informacijsko usmerjeno ter bolj odgovorno za svoje rezultate. Dilema o razvoju oglaševanja se nadaljuje vse do danes, ko smo priča paradigmatskemu sporu v oglaševalski stroki, kjer nekateri avtorji zagovarjajo t. i. distruptivni pristop, ki naj bi zah-teval nujno spremembo opredelitve oglaševanja (Dahler in Rosengren, 2016), spet drugi avtorji pa zagovarjajo t. i. evolucijski pristop, po katerem se ni v oglaševanju spremenilo

323


nič bistvenega. S tem se strinja tudi Les Binet (2018; v: Kruhar Gaberšček, 2018, str. 44–45), ki pravi, da digitalna revolucija ni zmanjšala moči tradicionalnih medijev, temveč jo le še stopnjuje. Meni namreč, da z nišnim, ciljno usmerjenim (digitalnim) marketingom nikoli ne bomo zgradili velike in uspešne blagovne znamke. Tovrstno trženje naj bi pre-prečevalo, da bi potrošnik znamko vzljubil, kar pa je pogoj za dolgoročno uspešnost. Zato tudi pravi, da bi sam osebno vedno kombiniral televizijo in plačljivo iskanje – televizijo za izgradnjo blagovne znamke, iskalno oglaševanje za aktivacijo kupcev. Les Binet tudi pravi, da je zaradi sodobne tehnologije uspešnejše tudi zunanje oglaševanje, saj plakat z zanimi-vim izdelkom kupce takoj spodbudi k iskanju dodatnih informacij in tako kupčevo željo povežejo z dejanjem.

Vse omenjeno pa ne bo obrodilo sadov, če se bodo oglaševalci osredotočali samo na kratkoročne cilje, torej na takojšnjo prodajo (Kruhar Gaberšček, 2018, str. 46), kar je tudi najlažje merljivo. Tudi Palčič (2018, str. 30) meni, da bo marketing moral sprejeti odgo-vornost za rezultate in začeti govoriti jezik vodstva podjetja in začeti sodelovati pri strate-škem razvoju podjetja.

Oglaševanje v Sloveniji

Bruto vrednost oglaševanja v Sloveniji v času in po medijihLeta 2017 je Slovenijo zaznamovalo kar nekaj dogodkov (predsedniške volitve, arbitra-

žni sporazum o meji s Hrvaško, referendum o drugem tiru, športni dosežki naših športni-kov …), ki so vplivali tudi na medijske in oglaševalske proračune. Tako vrednost oglaševa-nja2 za navedeno leto obsega dobro milijardo evrov, kar je za 9 % več kot leto prej (tabela 1). Ob tem moramo opozoriti, da je realna neto vrednost oglaševanja veliko manjša, kar pa je nemogoče oceniti (Setinšek, 2018, str. 25). Kljub vsemu pa nekateri trdijo, da neto oglasni prihodki niso sledili povečanju bruto oglasnih investicij (Letno poročilo 2017, 2018, str. 16).

Medij 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 Indeks 17/16

Indeks 17/10

televizije 406.060 426.309 433.750 554.756 579.402 683.716 811.850 904.109 111 223dnevniki s prilogami 78.949 75.478 54.744 48.730 44.587 43.278 45.009 42.642 95 54

revije in časopisi 67.500 66.398 48.771 46.231 42.393 38.801 37.727 37.872 100 56

internet in mobilni m.

24.575 31.962 26.700 28.445 34.143 34.547 33.504 35.422 106 144

radio 23.189 23.491 22.269 23.191 25.248 26.722 26.668 26.183 98 113vloženke 4.354 5.262 3.318 2.884 2.779 2.219 2.362 2.121 90 49kino 1.480 978 1.181 433 279 364 464 208 45 14plakati / / 36.900 36.796 35.621 38.006 37.460 38.202 102 -

2 Govorimo o bruto vrednosti oglaševanja, ki temelji na vseh evidentiranih oglasih in cenah iz uradnih cenikov, pri čemer se ne upoštevajo popusti in posebni kupoprodajni pogoji, ki temeljijo na doseženih občinstvih, ali brezplačne objave (Setinšek, 2018, str. 25).

324

Zbornik radova

ostalo ogl. / / 576 930 1.054 1.346 1.157 1.201 104 - Skupaj 606.107 629.878 628.210 742.396 765.506 868.999 996.201 1.087.960 109 179Indeks tx/tx-1 - 104 100 118 103 114 115 109 - -

Vir: Setinšek, I. (2018). Več kot pozitivna oglaševalska bera v letu 2017. Marketing magazin, letnik 38, št. 441, str. 26. In Letno poročilo 2017 (2018). Ljubljana: Delo, d. o. o., str. 16.

Tabela 1: Bruto vrednost oglaševanja v Sloveniji v 1.000 €

Natančnejši pogled na tabelo razkrije, da je v proučevanem obdobju bruto vrednost oglaševanja skozi celotno obdobje rastla, pri čemer se je rast v zadnjem letu glede na pred-hodni dve leti upočasnila (2017: 9 %, 2016: 15 % in 2015: 14 %). Se pa je znesek, investiran v bruto vrednost oglaševanja v Sloveniji, v desetih letih več kot podvojil. V letu 2008 je namreč bruto vrednost oglaševanja znašala 522,5 milijona evrov (Setinšek, 2009, str. 20).

Nadpovprečno rast bruto vrednosti oglaševanja v proučevanem obdobju beleži tudi te-levizija, katere oglaševalski proračun se je v zadnjih sedmih letih povečal kar za 123 % (iz 406 milijonov evrov v letu 2010 na 904 milijone evrov v letu 2017), samo v zadnjem letu za 11 %. Podobno kot celotna bruto vrednost oglaševanja se je v zadnjem letu tudi tu rast ne-koliko upočasnila, saj je televizija v letu 2016 zabeležila 19 %, še leto pred tem pa 18 % rast.

Na podlagi raziskave Mediana IBO ugotavljamo, da je bilo v letu 2017 na vseh 27 tele-vizijskih programih, ki so zajeti v spremljanje, predvajanih 3.146.490 objav oglasnih spo-ročil, kar v povprečju pomeni 8.261 oglasov na dan. Gledalci bi tako lahko vse oglase sku-paj gledali kar dobrih 44 ur na dan, kar je 4 ure manj kot leto prej (Setinšek, 2018, str. 25). Setinškova nadalje dodaja, da je v televizijskem oglaševalskem kolaču na vodilnem mestu program Pop TV, sledita Planet TV in Kanal A. Omenjeni trije programi skupaj predsta-vljajo 74 % v celotnem televizijskem bruto oglaševalskem kolaču. Temu z manj kot 10 % de-ležem sledita TV 3 in prvi program javne televizije. Potem pa sledijo programi Brio in Kino (oba v lasti Pro Plusa), drugi program javne televizije, športni program SK1 in Fox Life.

Večjo rast izdatkov za oglaševanje glede na zadnja tri leta so v letu 2017 zabeležili na spletu in v mobilnih napravah, in sicer je ta po 3 % padcu v letu 2016 v letu 2017 znašala 6 %. Ob tem moramo dodati, da v Sloveniji nimamo natančnega podatka o tem, kolikšen odstotek denarja za oglaševanje je namenjen digitalnim medijem. V raziskavo so namreč zajete samo slovenske spletne strani in ne tuje, kot so Google, Facebook, Gmail, YouTube in druge, kjer naj bi bil obseg oglaševanja največji (Setinšek, 2018, str. 27). Tako naj bi v ZDA samo Facebook in Google dobila 59 centov od vsakega dolarja, namenjenega spletnemu oglaševanju (MM fakti, 2018a, str. 4). Predstavniki medijskih agencij v Sloveniji ocenjujejo stanje različno, a vsi se strinjajo, da se tovrstne naložbe vsako leto povečujejo ter da v Slove-niji po naložbah v digitalno oglaševanje močno zaostajamo za državami severno in zaho-dno od nas (Vakselj, 2018, str. 46). Andrej Ivanec (2018; v: Vakselj, 2018, str. 46), direktor medijskega načrtovanja v digitalni agenciji iPROM, navaja, da so po podatkih raziskave AdEx, ki jo vsako leto izvaja IAB Slovenija, slovenski oglaševalci v letu 2016 digitalnemu oglaševanju namenili približno 39,9 milijona evrov. Od tega naj bi kar 52 % namenili pri-kaznemu oglaševanju, 24 % sredstev iskalnemu marketingu z Googlom ter 17 % sredstev oglaševanju v družbenih omrežjih. Med slednjimi prevladuje Facebook, ki je tudi sicer med Slovenci najbolj priljubljen. A kot pravi Mitja Tuškelj (2018; v: Vakselj, 2018, str. 46), izvršni direktor agencije Direct Media Ljubljana, ne smemo zanemariti niti Instagrama.

325


Od 35 milijonov evrov, kolikor je v letu 2017 znašala bruto vrednost oglaševanja na slovenskih spletnih straneh, so si 66 % zneska razdelile spletne strani: 24ur.com, siol.net, bolha.com, zurnal24.si in finance.si (Setinšek, 2018, str. 27). In sicer so v ta medij največ investirali Telekom Slovenije, Renault Nissan Slovenija, A1 Slovenija, Privovarna Laško Union, Loterija Slovenije, Telemach, Zavarovalnica Triglav, Spar Slovenija in P&G.

2 % rast bruto vrednosti oglaševanja je v letu 2017 zabeležilo tudi zunanje oglaševanje, ki je v letu 2017 znašalo 38 milijonov evrov. Največji oglaševalci v tem mediju so Telekom Slovenije, Hofer, A1 Slovenija, McDonald´s, trgovci Lidl Slovenija, Spar Slovenija in Mer-cator, Antenna TV ter Verudela (oglaševalec blagovnih znamk Calzedonia in Intimissimi) (Setinšek, 2018, str. 27). Ob tem je prav, da povemo, da je po mnenju Marka Kolbla, direk-torja Europlakata, v Sloveniji zunanje oglaševanje (veliki oglasni panoji, citylighti, metro-lighti in roto panoji) na zelo visoki ravni, še zlasti, če se primerjamo s drugimi državami v regiji. Ob tem pa opozarja, da bo zunanje oglaševanje v prihodnosti podvrženo velikim spremembam, ki jih bo v večji meri narekovala digitalizacija. Zaenkrat pravega digitalnega zunanjega oglaševanja še nimamo (Outstanding 2017: Vse bolj inovativna uporaba zuna-njih medijev, 2018, str. 41).

Največji padec prihodkov iz naslova oglaševanja je v letu 2017 zabeležil kino, in sicer je znesek manjši kar za 55 %. Manjši znesek bruto vrednosti oglaševanja so v letu 2017 realizirali tudi dnevniki s prilogami (5 % padec) in komercialne vloženke (10 % padec). Vzrok za padec investicij v komercialne vloženke je pripisati trendu pri oglaševalcih, ki povečujejo lastne distribucijske kanale (Letno poročilo 2017, 2018, str. 16). 2 % padec bruto vrednosti oglaševanja je zabeležil tudi radio3. V letu 2017 je bilo na radijskih programih skupaj predvajanih 7,5 milijona oglasnih sekund, kar pomeni, da bi lahko vse oglase sku-paj poslušali slabih 6 ur na dan oz. da je bilo predvajanih kar 1.363 objav oglasov na dan. Največji oglaševalci na radiu so Porsche Slovenija, Farmedica, Telekom Slovenije, Petrol, LES-MMS (oglašuje Lesnino in Mömax), Hofer, Loterija Slovenije, Harvey Norman, Mer-cator in Delo (Setinšek, 2018, str. 27).

Poleg obsega oglaševanja skozi čas nas je zanimala tudi struktura oglaševanja po me-dijih.

Medij 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017televizije 66,99 67,68 69,05 74,73 75,69 78,68 81,49 83,10dnevniki s prilogami 13,03 11,98 8,71 6,56 5,82 4,98 4,52 3,92revije in časopisi 11,14 10,54 7,76 6,23 5,54 4,47 3,79 3,48internet in mobilno trž. 4,05 5,07 4,25 3,83 4,46 3,98 3,36 3,26radio 3,83 3,73 3,54 3,12 3,30 3,08 2,68 2,41vloženke 0,72 0,84 0,53 0,39 0,36 0,26 0,24 0,19kino 0,24 0,16 0,19 0,06 0,04 0,04 0,05 0,02plakati / / 5,87 4,96 4,65 4,37 3,76 3,51ostalo oglaševanje / / 0,09 0,13 0,14 0,15 0,12 0,11Skupaj 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00 100,00

Vir: Lastni izračuni. Tabela 2: Struktura deležev bruto oglaševanja v Sloveniji skozi čas po vrstah medijev v %

3 V okviru projekta Mediana IBO spremljamo pet radijskih postaj, ki so med najbolj poslušanimi na nacionalni ravni, in sicer Radio 1, Radio Antena, Radio Center, Radio Prvi in Val 202 (Setinšek, 2018, str. 27).

326

Zbornik radova

Razrez bruto vrednosti oglaševanja po medijih pokaže, da v celotnem proučevanem obdobju daleč največji delež sredstev oglaševalci namenijo televiziji. Slednja namreč iz leta v leto zavzema večji delež in tako je v letu 2017 ta znašal že 83 %. I. Setinšek (2018, str. 25) ob tem poudarja, da so k temu v veliki meri prispevali tudi odmevni dogodki, še posebej uspehi športnikov.

Televiziji sledijo dnevni časopisi s prilogami, ki so v letu 2017 v bruto vrednosti ogla-ševanja dosegli 3,92 % delež. S 3,48 % deležem pa sledijo revije in časopisi. Oba medija sta v proučevanem obdobju izgubila največ, saj je njun delež v bruto vrednosti oglaševanja v letu 2010 znašal 13,03 % oz. 11,14 %.

Glede na navedena dejstva je treba poudariti, da se slovenski medijski trg razlikuje od globalnega, saj je delež televizije v oglaševanju še enkrat tolikšen kot znaša svetovno pov-prečje (Letno poročilo 2017, 2018, str. 16). Je pa na drugi strani delež spleta v celotnem oglaševanju sorazmerno majhen, zgolj 3,26 %. Njegovo razpršenost med založniki prika-zuje tabela 3.

Založnik 2016 2017 Indeks 2017/2016Pro plus 10.859.933 12.693.296 117TSmedia 7.796.000 7.830.100 100Styria digital marketplaces/Bolha 3.339.565 3.240.836 97Feniks media/Žurnal media 2.928.070 3.197.823 109Delo, d. o. o. 2.138.896 2.600.987 122Časnik Finance, d. o. o. 1.021.792 1.255.291 123RTV SLO 1.410.476 1.224.564 87Adria media Ljubljana 747.201 1.024.078 137Antenna TV SL 2.076.380 847.380 41VSN 656.142 797.509 122Dnevnik, d. d. 332.061 465.908 140Httpool 191.084 242.420 127Kolosej kinematografi 6.388 1.581 25Skupaj 33.503.989 35.421.771 106

Vir: Letno poročilo 2017 (2018). Ljubljana: Delo, d. o. o., str. 17.Tabela 3: Vrednost bruto oglaševanja založnikov v segmentu digitalnega oglaševanja

Kot vidimo, si kar 58 % vsega proračuna, namenjenega spletnemu oglaševanju, razde-lita Pro Plus in TSmedia, lastnika najbolj obiskanih spletnih strani v Sloveniji, tj. 24ur.com (oktober 2017: 648.434 unikatnih obiskovalcev) in Siol.net (oktober 2017: 589.537 unika-tnih obiskovalcev) (MM fakti, 2017, str. 6).

Oglaševanje v Sloveniji glede na dejavnostAnaliza podatkov o bruto vrednosti oglaševanja v Sloveniji pokaže, da je že nekaj let

najbolj oglaševana trgovinska dejavnost. Ta v oglaševalskem kolaču predstavlja dobrih 18 %. To je hkrati tudi dejavnost, kjer že dalj časa beležimo stalno rast obsega oglaševanja. Samo v letu 2017 se je obseg oglaševanja v tej dejavnosti povečal za 13 %. Največji oglaše-valec v panogi je Mercator. Slednji je v zadnjem letu začel novo strategijo za pomladitev

327


blagovne znamke, s čimer bi rad pridobil mlajše kupce. Mercatorju sledita Lidl Slovenija (slogan »Preprosto več za vas«) in Spar Slovenija (nadaljevanje izvajanja akcije »Štartaj Slo-venija!«). Podobno kot leta 2016 tudi leta 2017 peterico največjih oglaševalcev med trgovci zaključujeta Engrotuš in Hofer (Setinšek, 2018, str. 27). Vsi omenjeni trgovci so tudi med desetimi največjimi oglaševalci v Sloveniji, in sicer je Mercator z 46,8 milijona evrov bruto vrednosti oglaševanja celo drugi največji oglaševalec v letu 2017 (tabela 4).

Oglaševalec Televizija Plakati Tisk Internet Radio Ostalo ogl. Kino Skupaj

Ferrero 56.842.503 / / 72.800 / / / 56.915.303Mercator 44.135.261 814.060 1.281.329 266.016 306.030 4.800 / 46.807.496Telekom Slo-venije 39.237.700 2.126.933 1.843.886 2.561.826 425.129 126.197 / 46.321.671

Lidl Slovenija 37.360.852 1.013.985 1.132.174 244.634 140.518 3.240 1.445 39.896.848Spar Slovenija 37.128.880 934.416 433.221 446.196 240.475 3.512 / 39.186.700P&G 37.703.001 / 66.717 440.820 4.262 / 2.596 38.217.396Engrotuš 31.664.086 537.658 186.179 227.448 145.278 / / 32.760.649Telemach 24.066.756 599.107 181.174 690.819 108.695 19.800 / 25.666.351A1 Slovenija 20.849.865 1.351.532 328.794 1.196.439 235.734 147.900 / 24.110.264Hofer trgovina 18.540.148 1.919.635 937.494 291.964 345.597 / / 22.034.838Lek 21.321.759 / 216.483 364.342 33.387 / / 21.935.971Reckitt Bencki-ser 18.893.646 / / 57.000 / / / 18.950.646

Porsche Slove-nija 14.422.204 1.342.645 1.018.773 378.931 701.392 52.700 2.360 17.919.005

Ljubljanske Mlekarne 15.543.943 201.649 151.815 291.876 30.952 47.000 / 16.267.235

Rutar 14.059.655 29.639 / 79.370 / / / 14.168.664Skupaj 431.770.259 10.871.259 7.778.039 7.610.481 2.717.449 405.149 6.401 461.159.037Vir: Setinšek, I. (2018). Več kot pozitivna oglaševalska bera v letu 2017. Marketing magazin, letnik 38, št. 441, str. 26.

Tabela 4: 15 vodilnih oglaševalcev v Sloveniji glede na bruto vrednost oglaševanja v letu 2017

Trgovcem sledi panoga telekomunikacij, v kateri je začel delovati nov mobilni operater HOT-Hofer Telekom, medtem ko je s poslovanjem zaključil Izimobil. Največji oglaševalec glede na bruto vrednost oglaševanja v telekomunikacijski panogi je Telekom Slovenije (s sloganom »Obrnite življenje na modro«). Sledita A1 Slovenija (prej Si.mobil) (s sloganom »Začetek nečesa izjemnega«) in Telemach (paketi »Še več«). Vsi trije ponudniki predsta-vljajo 80-odstotni delež v bruto vrednosti oglaševanja v panogi telekomunikacij. Preostanek so si razdelili podjetje OLX.B.V. (oglašuje aplikacijo letgo), Hofer Telekom, proizvajalec pametnih telefonov Huawei, ponudnik celovitih telekomunikacijskih storitev T-2 (Setin-šek, 2018, str. 27).

Tretja panoga po zneskih, namenjenih oglaševanju, je avtomobilska industrija, saj ogla-ševanje osebnih avtomobilov v letu 2017 zavzema 7 % delež v bruto vrednosti oglaševanja oz. se je povečalo za 4 %. Največji oglaševalec je Porsche Slovenija (Audi, SEat, Škoda in VW), ki v panogi v zneskih za oglaševanje zavzema 20 % delež. S 17 % sledi Renault Nis-

328

Zbornik radova

san Slovenija in z 10 % Opel. Potem sledijo Citröen Slovenija (8 %), Peugeot Slovenija (7 %), Hyundai Avto trade (6 %) ter BMW Slovenija in Smmit motors (vsak po 5 %) (Setin-šek, 2018, str. 27).

Več sredstev so oglaševanju v letu 2017 namenili tudi oglaševalci farmacevtskih izdel-kov, in sicer se je bruto vrednost oglaševanja povečala za 20 %. Med vsemi farmacevti je najbolj izdatke za oglaševanje povečal Lek (Lekadol, Angal, Linex, Fkuimukan, Operil in Diverin), in sicer kar za 44 %. Njegov delež v bruto vrednosti oglaševanja farmacevtskih izdelkov v letu 2017 tako obsega eno tretjino. Z 18 % sledi Krka (Nalgesin, Daleron, Sep-tabene, Septanazal Nolpaza control), ki je v zadnjem letu prav tako povečala izdatke za oglaševanje za 40 %. Tema oglaševalcema sledijo Bayer (Aspirin) (7 % delež), Johnson & Johnson (Olynth, Olytabs) ter Medex (Setinšek, 2018, str. 27). Vrstni red oglaševalcev pa je enak kot v letu 2016, ko je med vsemi oglaševalci največji delež izdatkov pripadel pod-jetju Lek, ki je za oglaševanje namenilo 15,2 milijona evrov, kar je glede na leto 2013 (5,5 milijona evrov) za kar 176 % več. Na drugem mestu med oglaševalci zdravil je bila v letu 2016 Krka (15,68 % delež med izdatki za oglaševanje zdravil v Sloveniji), ki je za oglaše-vanje namenila 9,7 milijona evrov, od tega kar 9,2 milijona evrov za oglase na televiziji. Tretje mesto med oglaševalci zdravil je v letu 2016 s 6,3 milijona evrov zasedlo podjetje Bayer (Grivec, 2017, str. 149).

Je pa dejavnost farmacevtskih izdelkov dejavnost, ki hitro rast izdatkov za oglaševanje beleži že dolgo. Tako so se samo v dveh letih (od leta 2011 do leta 2013) povečali za več kot 10 milijonov evrov (tabela 5).

Medij/Leto 2011 2012 2013 2016 St. rasti 2016/2013televizije 23.034.358 23.921.438 30.048.999 53.497.572 78,03tisk 4.644.159 5.566.751 6.098.384 5.486.546 - 10,03radio 0 1.621.939 1.744.940 1.973.795 13,12splet 605.710 449.751 905.667 825.361 - 8,87plakati 46.678 113.124 118.533 198.296 67,29mobitel 1.750 1.500 3.750 - 100kino 22.064 11.811 0 -ostalo 0 7.985 59.871 15.000 - 74,95Skupaj 28.354.720 31.694.298 38.980.144 61.996.570 59,05

Vir: Interni podatki Mediane, 2014 in 2017.Tabela 5: Bruto vrednost oglaševanja zdravil v Sloveniji v obdobju od 2011 do 2013 ter v letu 2016

Natančnejša analiza izdatkov iz zgornje tabele pokaže, da so se v letu 2016 zelo povečali izdatki za oglaševanje na spletu, ki so se več kot podvojili. Ne glede na to pa so ti izdatki še vedno majhni glede na obseg izdatkov za televizijo in tiskane medije. Tako so farmacevtska podjetja v letu 2013 za televizijsko oglaševanje namenila več kot 30 milijonov evrov, kar je 25 % več kot v letu 2012 (Grivec, 2015, str. 173), v letu 2016 pa več kot 53 milijonov evrov.

Glede na bruto vrednost oglaševanja so v letu 2017 peto mesto med panogami v Slove-niji zasedli oglaševalci čokolad, in sicer predvsem zaradi oglaševalca Ferreo (Kinder, Raf-faello, Rocehr). Ferrero ima v Sloveniji več kot 70 % delež v bruto vrednosti oglaševanja v panogi čokolad, hkrati pa je postal tudi največji oglaševalec v Sloveniji (Setinšek, 2018, str. 27), kar je razvidno tudi iz tabele 4.

329


Če pogledamo podatke v tabeli 4 še natančneje, vidimo, da vseh 15 največjih oglaše-valcev v Sloveniji daleč največ sredstev za oglaševanje nameni televiziji, saj so v letu 2017 od skupaj 461 milijonov evrov temu mediju namenili kar 431,8 milijona evrov sredstev oz. kar 93,6 % vseh investicij v oglaševanje. Med 15 največjimi oglaševalci je samo Telekom Slovenije nekoliko večji delež sredstev namenil ostalim medijem (15 % bruto vrednosti oglaševanja), in sicer plakatom (4,6 % oglaševalskega proračuna), spletu (5,5 % oglaševal-skega proračuna) in tisku (4 % oglaševalskega proračuna).

Oglaševanje danes oz. JutriKljub temu da oglaševanje raste tako v Sloveniji kot v svetu in je rast investicij v ogla-

ševanje napovedana tudi v prihodnje, pa morajo oglaševalci prevzeti določen del odgo-vornosti. Predvsem pa se morajo zavedati, da se ciljna publika spreminja. Če so si starejše generacije prizadevale za kopičenje premoženja, se mlajši več ne istovetijo s tem, kar ima-jo, ampak s tem, kar doživljajo in delajo. Njihovo potrošnjo tako bolj narekujejo osebne vrednote kot pa vrednost izdelka ali storitve. Ti potrošniki si želijo odnosov, ki temeljijo na zaupanju in ne na posameznih transakcijah. Poslovni modeli bodo tako morali postati dinamični in večplastni ter ne morejo biti več linearni in statični. Če je bil marketing osre-dotočen predvsem na televizijo, ki nudi dostop do množic, mora zdaj postati veliko bolj personaliziran, da posameznega potrošnika nagovori ob pravem času in pravem mestu (Pozor, prihaja potrošnik prihodnosti, 2018, str. 40).

ZAKLJUČEKOglaševanje je obstajalo in bo obstajalo. Se pa bo tako kot do sedaj prilagajalo okolju,

v katerem se pojavlja. Pri tem bodo oglaševalci morali upoštevati najmanj tri trende: (1) demografske spremembe, (2) kulturološke spremembe in s tem vrednote potrošnikov ter (3) digitalizacijo oz. vedno večjo »povezljivost«. Je pa res, da so spremembe od države do države različne, saj je, kot smo videli, tudi oglaševalski trg različno razvit. Tako je v Sloveniji še vedno več kot 80 % oglaševalskega proračuna namenjenega televiziji, medtem ko je ta delež v drugih državah za polovico manjši. V Sloveniji je tudi delež spletnega in mobilne-ga oglaševanja zelo majhen, medtem ko v svetovnem merilu mobilno oglaševanje dosega 23 % celotnega oglaševalskega proračuna in se tako uvršča takoj za televizijo. Delež pa po oceni WARC (v: MM fakti, 2018b, str. 6) še raste in naj bi se letos povečal še za 35,2 %, tj. na 83,34 milijarde evrov. Prav tako Slovenijo čakajo spremembe na področju digitalizacije zunanjega oglaševanja, priložnosti pa so tudi v t. i. partnerskem marketingu (ang. affiliate), ki ga v svetu uporablja že več kot 80 % blagovnih znamk (Panič, 2018, str. 52). Vedno večji poudarek pa bo treba dati tudi družbenim omrežjem, ki čedalje bolj vplivajo na nakupno vedenje uporabnikov, ter vsebinskemu marketingu. Za slednjega bodo podjetja v letu 2021 namenila 355 milijard evrov (MM fakti, 2017, str. 6). Ne glede na spremembe na področju oglaševanja pa morajo oglaševalci več pozornosti namenjati tudi družbeni odgovornosti, saj bodo le tako povečali zaupanje v oglaševanje. Potrošniki so namreč čedalje bolj ozave-ščeni in se zavedajo svojih pravic, o čemer pričajo tudi podatki Slovenskega oglaševalskega razsodišča, kjer v zadnjem obdobju med pritožniki nad domnevno etično spornimi oglasi prevladujejo potrošniki in ne konkurenti, kot so v preteklosti (Potrošnike razburjajo do-mnevno nedostojni oglasi, 2018, str. 8).

330

Zbornik radova

LITERATURA IN VIRI1. Arens, F. W. (2006). Contemporary advertising. Boston (Mass.): McGraw-Hill. 2. Belch, E. in Belch, M. A. (1999). Advertising and Promotion: An Integrated Marketing Commu-

nications Perspective. Boston (Mas.): Irwin/McGraw Hill.3. Clow, K. in Baack, D. (2007). Integrated Advertising, Promotion, and Marketing Communicati-

ons. Upper Saddle River (N.J.): Pearson Prentice.4. Crane, F. G. (2013). Marketing for Entrepreneurs: Concepts and Applications for New Ventures.

Los Angeles: Sage Publications, Inc.5. Dahler, M. in Rosengren, S. (2016). If Advertising Won’t Die, What Will It Be? Toward a Working

Definition of Advertising. Journal of Advertising, letnik 45, št. 3, str. 334–345.6. Florjančič, J. in Ferjan, M. (2000). Management poslovnega komuniciranja. Kranj: Moderna

organizacija.7. Goldsmith, E. B. (2009). Consumer economics: issues and behaviors. New Jersey: Pearson Edu-

cation.8. Grivec, M. (2009). Tržno komuniciranje in etično sporna dejanja ponudnikov na trgu. Magistr-

sko delo. Ljubljana: Ekonomska fakulteta. 9. Grivec, M. (2017). Vpliv oglaševanja zdravil na potrošnike in zdravnike. Doktorska disertacija.

Novo mesto: Fakulteta za poslovne in upravno vede Novo mesto. 10. Hill, M. E. (2013). Marketing Strategy: The Thinking Involved. Los Angeles: Sage Publications,

Inc.11. Interni podatki Mediane, 2014 in 2017.12. Kotler, P. (2004). Management trženja. Ljubljana: GV Založba.13. Kotler, P. in Keller, K. L. (2009). Marketing management. Upper Saddle River (N.J.): Pearson

Prentice Hall.14. Kruhar Gaberšček, S. (2018). Najboljša strategija je doseči čim več ljudi! Marketing magazin,

letnik 38, št. 441, str. 44–46.15. Lamb et al. (2009). Essentiala of Marketing. Mason: South-Western.16. Letno poročilo 2017 (2018). Ljubljana: Delo d. o. o.17. MM fakti (2017). Marketing magazin, letnik 37, št. 438, str. 6.18. MM fakti (2018a). Marketing magazin, letnik 38, št. 447, str. 4.19. MM fakti (2018b). Marketing magazin, letnik 38, št. 439–440, str. 6.20. Outstanding 2017: Vse bolj inovativna uporaba zunanjih medijev (2018). Marketing magazin,

letnik 38, št. 441, str. 40–41.21. Palčič, S. (2018). Tudi marketing bo moral prevzeti odgovornost za svoje rezultate. Marketing

magazin, letnik 38, št. 445–446, str. 30–31.22. Panič, A. (2018). Partnerski marketing: za velike zaslužke sta potrebna trdo delo in predanost.

Marketin magazin, letnik 38, št. 441, str. 52–53. 23. Potočnik, V. (2002). Trženje. Novo mesto: Visoka šola za upravljanje in poslovanje.24. Potrošnike razburjajo domnevno nedostojni oglasi (2018). Marketing magazin, letnik 38, št.

447, str. 8.25. Pozor, prihaja potrošnik prihodnosti (2018). Marketing magazin, letnik 38, št. 439–440, str. 40.26. Rust, R. T. in Varki, S. (1996). Rising from the ashes of advertising. Journal of Business Research,

letnik 37, št. 173–181. 27. Setinšek, I. (2009). Recesija in oglaševanje v Sloveniji. Marketing magazin, letnik 29, št. 333,

20–22.28. Setinšek, I. (2018). Več kot pozitivna oglaševalska bera v letu 2017. Marketing magazin, letnik

38, št. 441, str. 25–27.29. Usunier, J. C. (2000). Marketing across cultures. Harlow (England): Financial Times/Prentice

Hall.

331


30. Vakselj, M. (2018). Koliko denarja slovenski oglaševalci namenjajo tujim spletnim medijem? Marketing magazin, letnik 38, št. 439–440, str. 46–47.

31. Vanova, J. in Doza, P. (2015). Event Marketing – A Tool of Marketing Communication. Journal of Environmental Protection, Safety, Education and Management, 6, št. 3, str. 102–105.

333


SadržajMediji

JAVNA DIPLOMACIJA U MEDIJSKOJ ERI I KREIRANJE NACIONALNOG IMIDŽA DRŽAVE

Marija Boban, Petar Majić .......................................................................................... 7

ZNAČAJ I VREDNOVANJE INTELEKTUALNOG KAPITALA U OKVIRU NEMATERIJALNE IMOVINE

Aleksandra Broćeta .................................................................................................... 28

МЕДИЈСКА ЦЕНЗУРА: СЛОБОДА НАСУПРОТ ОДГОВОРНОСТИМихајло Манић, Слободан Симовић .................................................................... 37

VIRTUELNE DRUŠTVENE MREŽE I NJIHOVA REFLEKSIJA NA DRUŠTVENU STVARNOST

Sanela Porča ................................................................................................................ 46

UTICAJ MEDIJA NA DJECU I OMLADINUSreten Tešanović, Biljana Rađenović-Kozić, Lazo Kukobat, Brana Komljenović ..................................................................................................... 56

ZAŠTITA GLEDATELJA/PUBLIKE U KONTEKSTU SPREČAVANJA MANIPULACIJE PUTEM MEDIJA

Seid Jusić ..................................................................................................................... 66

ТЕРОРИЗАМ САВРЕМЕНА ПРЕТЊА СПОРТУ - УТИЦАЈ МЕДИЈАСлободан Симовић, Михајло Манић .................................................................... 75

UTICAJI MEDIJA I MOBINGA NA ZAPOSLENE U REPUBLICI SRBIJISanja Stankov, Aleksandar Rakić ............................................................................. 89

НЕСТАНДАРДНИ ОБЛИЦИ ЗАПОШЉАВАЊА У МЕДИЈИМАМомчило Јокић, Љиљана Манић, Дуња Половина ............................................ 95

МЕДИЈСКА ПИСМЕНОСТ СРЕДЊОШКОЛАЦА У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

Славица Ишаретовић ........................................................................................... 104

IMPACT OF GDPR TO DIGITAL MEDIAJasna Čošabić .............................................................................................................112

ARHIVIRANJE DIGITALNE FOTOGRAFIJEAleksandar Babić, Miloš Babić................................................................................ 126

334

Zbornik radova

JEZIK EMOTIKONA I STIKERA U ONLAJN KOMUNIKACIJIDarka Herbez ............................................................................................................ 138

ON-LINE I OFF-LINE IZDAVAŠTVOZoran Gazibarić ....................................................................................................... 144

MEDIJI I NJIHOV UTICAJ NA RAD DRŽAVNIH INSPEKCIJA U REPUBLICI SRBIJI

Sanja Stankov, Aleksandar Rakić ........................................................................... 148

Ekonomija

TEORIJA IGARA NA PRIMERU TRGOVINSKIH ODNOSA IZMEĐU SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA I NARODNE REPUBLIKE KINE

Slavica Stamenić ....................................................................................................... 159

UPRAVLJANJE VREMENOM – FAKTOR USPJEŠNOSTI KOMPANIJANenad Novaković, Rajko Macura, Malči Grivec ................................................... 167

POSTUPNO UVOĐENJE STEM PODRUČJA U ŠKOLSKI KURIKULUM ILI MORA LI STEM BITI REVOLUCIJA

Sanda Milošević ........................................................................................................ 180

OPERATIVNI RIZIK KAO POSLJEDICA DIGITALIZACIJE BANKARSKIH POSLOVA

Zorana Agić, Svetlana Dušanić Gačić ................................................................... 187

UPRAVLJANJE INFORMACIONIM SISTEMIMA U ZDRAVSTVENIM ORGANIZACIJAMA, SA PERSPEKTIVAMA RAZVOJA

Jelena Krstić Ranđić, Žarko Rađenović, Ivana Zdravković .................................. 195

INVESTICIJE I EKONOMIČNOST GRADNJE SPORTSKIH OBJEKATA ZA MEĐUNARODNA SPORTSKA NADMETANJA

Rade Biočanin, Danislav Drašković ....................................................................... 203

STAVOVI MEDICINSKIH SESTARA I STUDENATA SESTRINSTVA O ODLIVU ZDRAVSTVENOG KADRA

Vitomir Slijepčević Kenan Galijašević .....................................................................218

PROVISIONS FOR THE DEVELOPMENT OF THE REGIONAL CENTER OF SPIRITUAL-MORAL AND PATRIOTIC EDUCATION OF YOUTH

Sergiy Kovalevskyy, Ludmila Kosheva .................................................................... 232

INTERNET KAO INFRASTRUKTURA EKONOMIJE POSTINDUSTRIJSKOG DOBA

Veljko Đukić, Ognjen Đukić, Biljana Đukić ........................................................... 240

REGIONALNA EKONOMSKA PROBLEMATIKA REPUBLIKE SRBIJE U SAVREMENIM USLOVIMA

Alma Dobardžić, Eldin Dobardžić .......................................................................... 250

335


FUNKCIONALNA ZNANJA U PROCESU OBRAZOVANJA – PUT KA IZGRADNJI KONKURENTSKE RADNE SNAGE

Slaven Šalabalija ..................................................................................................... 264

STRATEGIJSKI EKO (GREEN) MENADŽMENT – BEZBEDNOSNA DIMENZIJA

Safet Korać ................................................................................................................ 276

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE KAO KOMPONENTA ODRŽIVOG RAZVOJA SA OSVRTOM NA ZNAČAJ EKOLOŠKIH INDIKATORA

Dubravka Bradić ...................................................................................................... 293

ZNAČAJ UNUTARNJEG FUNKCIONIRANJA BOSNE I HERCEGOVINE U INTEGRACIJSKOM PROCESU PREMA EU

Jelena Ljubas Ćurak ................................................................................................. 305

REGIONAL SCHOOL INDUSTRIAL PARKSergiy Kovalevskyy, Olena Kovalevska ....................................................................313

OGLAŠEVALSKI TRG V SLOVENIJI Malči Grivec ...............................................................................................................321

„Medijska i finansijka pismenost“„Media and Financial Literacy“

Izdavač /Publisher :Izdavačko i grafičko preduzeće

Banja LukaMiloša Obilića [email protected]

Banjaluka Colllege

Za izdavača /For Publisher :Danilo Novaković

Priprema za štampu i štampa/Prepress and printing:Grafid d.o.o.Banja Luka

Za štampariju/For Press:Branislav Ivanković

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна и универзитетска библиотекаРепублике Српске, Бања Лука

316.774:004.9(082) 330(082)

МЕЂУНАРОДНА научна конференција Медији и економија (2018 ; Бања Лука) Digitalizacija medija i ekonomija postindustrijskog doba : zbornik radova / Međunarodna naučna konferencija Mediji i ekonomija, 14. septembar, Banjaluka, 2018. = Digitalization of Media and economy in post-industrial period : Collection of Scientific Papers / International Scientific Conference Media and Economy ; [urednik zbornika, editor in chief Svetlana Dušanić Gačić]. - Banja Luka : BLC : Besjeda, 2018 (Banja Luka : Grafid). - 335 str. : ilustr. ; 23 cm

Radovi na više jezika. - Tekst ćir. i lat. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad. - Summaries.

ISBN 978-99938-1-349-1 (Besjeda)

COBISS.RS-ID 7634200

Date post:	01-May-2023
Category:	Documents
Upload:	khangminh22
View:	0 times
Download:	0 times