ОКТОБАР 2016. ГОДИНА XII, БРОЈ 100
Пред вама је 100.број „Позоришнихновина“,најтиражнијег овдашњегпозоришног
месечника. У питању је, уистину,редак јубилеј, аовајлистсвојудуговечностдугујенајпречитаоцима,сарадницимаалииуправамаНационалногтеатракојесусе,упротеклихшестгодина,својскитрудиледаподржеовајпројекат.
Први број објављен је октобра 2005. у сарадњи са штампаријом„Борба“ибиојеневеликогтиража(1000копија).Водиланасје идеја да, после више ранијих,углавном кратковеких покушаја,установимотрадицијупубликовања новина Народног позоришта.Први сличан покушај начиниоје Бранислав Нушић далеке 1901.годинепокренувши„Позоришнилист“, који је излазио само годи
ну дана. Уследила је истоимена публикација из 1934, којује убрзо сменила међуратна„Сцена“ (1935–1941), да би јенаследила окупацијска „Српска сцена“ (1941–1944). ПослеДругогсветскогратапокренутасудвагласилаистогименаисасвим различите концепције– По зо ри ште из 1948. и 1952,сапосвеганеколикобројева,апоследњипокушајпубликовањасопственогчасописаупрошломвекуНационалнитеатарјеначиниоусарадњиса„Позоришном комуном“, покренувши„Позоришнукултуру“којајеизлазилаод1970.до1972.
Већ после трећег броја„Позоришне новине“ су, захваљујући чињеници да су, како јето приметио Јован Ћирилов, избегле замку синдикалног листа,почеле да излазе као подлистак
дневноглиста„Политика“.ПостављенекаоновинекојеафирмишурадНародногпозоришта,„Позоришне новине“ су у том периодуквалитативно напредовале у до
менуисадржајаидизајна.Сарадња са „Вечерњим
новостима“,која језапочелаујануару2008.итраједоданас,преломнијетренутакуразвоју„Позоришних новина“. Наиме,значајноповећањетиража,редизајн и промене у формикоје су биле последица креативнепрофесионалнесарадњесаРедакцијомкултуре,учиниле су наше новине атрактивним и у маркетиншком смислу.
Данас „Позоришне новине“уређујемаларедакцијаузпомоћвеликогбројаспољнихсарадника, чији ентузијазами професионализам изузетно
ценимо.Јербезњих,стотогброја „Позоришних новина“ не бибило.
ЖељкоХубачиЈелицаСтевановић
РЕЧ УРЕД НИ КА ПОВОДОМ 100 БРОЈА ПОЗОРИШНИХ НОВИНА
Дра ги чи та о ци
ИЗДАЈЕ НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ У БЕОГРАДУ
2 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.
ИН ТЕР ВЈУ | НИ КО ЛА РИ СТА НОВ СКИ
Чо ве чан ство сигурно неће за вр ши ти као Ива нов
ПЕ ТИ ФИ ЛО ЗОФ СКИ ТЕ А ТАР
Гост Та рик Aли
Након врло успешне прве сезоне Филозофскогтеатра, који Народно позори
ште у Београду реализује у сарадњи са Хрватским народнимказалиштем из Загреба, нова сезона почиње гостовањем једногоднајзначајнијихлевооријентисаних интелектуалаца данашњице – Тарика Алија. До сада, гости Филозофског театра су билиФранко Бифо Берарди, СрећкоХорват, Рената Авила и ЏулијанАсанж.
ТарикАлијебританскиинтелектуалац пакистанског порекла,писац, новинар, синеаста, политичкиактивистаиуредникчасо
писа „New Left Review“. Рођен упакистанском граду Лахоре, који је у то време био под британскомуправомусаставуИндије,избогсвојихопозиционихставовапрема пакистанској диктатуришездесетих година, проналазистални егзил у Великој Британији. Студирао је на Оксфорду, ашездесетих година је важио заикону студентских протеста широмсвета.Познатјекаожестокикритичар рата у Вијетнаму и поврло радикалним погледима наблискоисточне и централноазијскекризе.Ауторјемногобројних
Пети„Филозофскитеатар“ћесеодржати
31.октобра2016.наСцени„Раша Плаовић“ у 20.30.РазговорводеСрећкоХорватиМајаПелевић.Улазницесураспродате,алиуфоајеу ће бити емитовандиректнипренос.
ЈУ БИ ЛЕ ЈИ У ДРА МИ
Једанаест година после премијере, Гогољева „Женидба“
у режији Славенка Салетовићаће 28. новембра бити одиграна150.пут!Двемлађепоставкеобележиће своја 50. извођења:Шекспиров „Хенри Шести“ урежији Никите Миливојевића
18.новембраи„Злидуси“Достојевског,удраматизацијиирежијиТањеМандићРигонат,1.децембра2016.Честитамо!
Р.П.Н.
ЉУ БИН КА ОЛ ГИ
ОлгаОдановић,првакињиДрамеНародногпозоришта,добитник је Награде „Љубинка Бобић“ за 2015, коју
додељује Удружење драмскихуметникаСрбије.Жириусаставу: Горан Јевтић (председник),Јелисавета Сека Саблић, БојанКривокапић и Славенко Салетовић,одлучиоједајојпризнање додели за улогу Мајка Јањеу представи „Бела кафа“, а 15.октобра, после извођења овепредставенаСцени„РашаПлаовић“, Награду су јој уручили
претходнидобитникГоранЈевтићипредседникУдружења,ВојиславБрајовић.
Р.П.Н.
НА ГРА ДЕ УБУС-А
ЈедноодпризнањакоједодељујеУдружењебалетскихуметникаСрбије,престижнуНаграду„НаташаБошковић“за
најбољу интерпретацију класичног или неокласичног стила, жири у саставу СветозарАдамовић, Марија Вјештица и Ристо Михић, одлучиоје да додели Сванилдинимпријатељицама из представе„Копелија“ (Д. Каличанин, Б.Мандић,А.Распор,М.Русић,Т.Татић,С.Нинковић, Ј.Зарић, М. Черомухина, Д. Зла
тановскииС.Л.Голдхан).Истогдана,23.октобра,урученесу и Награда за животно дело честом сараднику Народногпозоришта Љубинки Добријевић, Награда „Смиљана Мандукић“занајбољуинтерпретацијууобластисавременеуметничкеигреНиколиТомашевићу(у„Причиовојнику“Битефтеатра)идруге.
Р.П.Н.
ФЕ СТИ ВАЛ У УЖИ ЦУ
НаовогодишњемЈугословенскомпозоришномфестивалу„Безпревода“,којисеодржавауУжицуод7.до13.
новембра,НароднопозориштеуБеоградупредстављајудвепредставе–„Белакафа“А.Поповића,урежијиМиланаНешковића,и„МаријаСтјуарт“Ф.Шилера,урежијиМилошаЛолића.СлогановогодишњегфестивалајеХамлетовареплика:„Ововремејеискочилоиззглоба“,аселекторисуБојанМуњин и Зоран Стаматовић. О наградама „Ардалион“ ћеодлучиватипеточланижириначелусаредитељемДејаномМијачем.
Р.П.Н.
После Ахмеда Нурудина, главноглика Селимовићеве драме „Дервиш и смрт“, ко
га већ пуних седам година веомаубедљиво тумачи на Великој сцени Националног театра, признати македонски глумац НиколаРистановскијенедавно,наистомместу, маестрално дочарао свогновогпозоришногјунака.РечјеоИванову,насловнојулозиизчувеногистоименогЧеховљевогкомада,којијеурежијиТањеМандићРигонат премијерно изведен 12.октобра. Осим нашег саговорника, у подели су и Нада Шаргин,ПредрагЕјдус,БранкоВидаковић,Данијела Угреновић, Хана Селимовић, Ненад Стојменовић, НиколаВујовић,БранкаПетрић,ВањаМилачић,БојанКривокапић…
Че хов, је дан од нај ве ћих драм ских пи са ца, има свој свет, а сва ки но ви су срет са тим све том је увек бес крај-но уз бу дљив и умет ни ци ма и пу бли ци. Ка кав Вам је иза зов овог пу та упу тио?Каоиувеккадајеонупитању
–изазовједноставности.ОночемутежимкадарадимЧехова,јестедапронађем начин да ту једноставностживљења,која јесуштинскивеома комплексна, претворим уједноставност на сцени. Трудиосам се на све начине да избегнемтуулогу,изстрахаданећумоћидајеурадим.Јер,честосамсетокомкаријере бавио Чеховом, и никаднисамбиодокрајасрећан.Ипак,уједномтренуткусамсхватиодабитобиокукавичкипотезиодлучиосамдаприхватимизазов.
Ни сте се по ка ја ли?Не.Нисамсепокајао,не због
резултата, већ збогпроцесарада,потомдивних колегаиз ансамблаиспремностиредитељке дазаиста истражује.Тајпроцесзаменејошувекније завршен исигурансамдапостоји веома плоднотлекојемиомогућава да и даљетрагам.
Ко ли ко се на ше вре ме раз ли-ку је од оно га у ко јем је, дав-не 1887, слав ни ру ски аутор но ве ла, при по ве да ка и дра ма пи сао „Ива но ва“? Да ли се не-што уоп ште про ме ни ло?Времесеникадсуштинскине
мења. Контексти, на неки начин,остају исти упркос томе што мењајусвојебоје,визуреи,наизглед,квалитет. Позиција мислећег човекаизтогвременаиданасостајеиста.Увексесвесводиначовекаи његове законитости у односусаонимштојеокоњега.Такода
тражити неке дубљес о ц и о л о ш к е
контексте кодИванова, рецимо, можебити занимљиво, алиније претера
но корисно.Свеоноштоон
изговоринасцени, то је интим
на исповест која,у ствари, није на
мењена зап л а
сман,асдругестране,свеононајвишештосеуњемудогоди,догодисеондакаданеговориништа.Дакле, то је веома компликованглумачки технолошки процес,алиморампризнатидасамутоменашао задовољство, да још увекимамтозадовољствоидасавеликимнестрпљењемишчекујемсвакунареднупредставу.
Ива нов, ко га мно ги на зи ва ју ру ским „Ха мле том“, да ка ко, из ра зи то је ком плек сан лик и на по зор ни ца ма ши ром
резултата, већ збогпроцесарада,потомдивних колегаиз ансамблаиспремностиредитељке дазаиста истражује.Тајпроцесзаменејошувекније завршен исигурансамдапостоји веома плоднотлекојемиомогућава да и даљетрагам.
тражити неке дубљес о ц и о л о ш к е
контексте кодИванова, рецимо, можебити занимљиво, алиније претера
но корисно.Свеоноштоон
изговоринасцени, то је интим
на исповест која,у ствари, није на
мењена зап л а
3ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.
Музеј Народног позоришта у Београду. Tел: 328 44 73
НОВЕМБАР2016.ИЗЛОЖБЕ
•ПРВАПОСТАВКАауторЗорицаЈанковић
•ЖИВАНСАРАМАНДИЋ–СРПСКИШАЉАПИНауторДраганСтевовић
Чо ве чан ство сигурно неће за вр ши ти као Ива нов
књига, међу којимасу и: „Разговори саЕдвардом Саидом“,„Сукоб фундаментализама“, „Банкарза све сезоне“, „Бушу Вавилону“, „Обамасиндром“, „Екстремни центар: Упозорење“.Коауторјесценаријазадокументарнифилм Оливера Стоуна „Јужно од границе“ и аутор је драме„Нове пустоловинеДон Кихота“ у ко
јој преиспитује идентитет и друштвену позицију Дон Кихота уXXIвеку,акојајепочетком2016.изведена у Хрватском народномказалишту у режији Паола Тишљарића, у сарадњи Драме ХНКиФилозофскогтеатра.Његовсеријал„Исламскиквинтет“је2010.године добио Награду „Granadillo“, а код нас је преведен и објављенуиздању„Лагуне“.Уредникјесајтаhttp://tariqalitv.com,накојемсеналазеинтервјуи,политички и културни прегледи најактуелнијихтемаданашњице.
Р.П.Н.
НАШ ЖИ ВАН У МУ ЗЕ ЈУ
УМузејуНародногпозоришта,премалом да прими све за
интересоване, 14. октобра 2016. јеотворена Изложба „Живан Сарамандић–српскиШаљапин“.Тевечерисуонашемвеликомбасунадахнуто говорили његова супруга,примадонаМилкаСтојановић,в.д.управникаДејанСавићиауторпоставке и директор Музеја ДраганСтевовић. Поставка која је остваренаусарадњисаСлужбенимгласником, посетиоцима ће бити доступнадосрединедецембра.
Р.П.Н.
ВЕ ЛИ КИ ЈУ БИ ЛЕЈ
Позоришненовине,јединственипозоришнимесечникуземљиамождаиусвету,прославићесвој100.броју
МузејуНародногпозориштауБеограду.Уоквируциклуса„Јубилеји“,упонедељак,15.новембра2016.у12сати,бићеуприличенократкопри сећање напротеклих једанаест година креирања, припремањаиобјављивањаовесвојеврсне хронике нашег националног театра,уз дружење сарадника Позоришнихновина и колега издругих београдскихгласила.
Ј.С.
сећање на
ника Позоришнихновина и колега издругих београдских
Ј.С.
све та га игра ју са мо вр хун ски глум ци. Ка да упо ре ди те се бе и тог „ан ти хе ро ја“, где су вам се пу те ви укр шта ли, а где ра-зи ла зи ли? Увечесмоувекбилинаистом
путу,аондабисмосеујутруразишли.Шалимсе,наравно.Започетак, покушао сам да га разумем,наравно,каоисвеосталеликовекоје самиграо.Међутим,овде јесве много компликованије, јерје драмска структура невидљивија. Из тих разлога, вероватно,није ни постављан тако често, ајош ређе је био успешан. СценскопостојањеИвановајенанекиначин веома инферироно, јер даби га описао, мораш се послужити неким екстровертним начинима. Иванова, као и читавупредставу,тешкојерадитијер јенеопходно да се помире његоваинтровертност и импулсивност.То је скоро немогуће. Таман помислиш: да, он је јако нервозан,експлозиван, а онда, на следећојпроби, схватиш да се ту ради онеком непомичном стању у којемоннеманикаквеемоцијеидајенаивицинесамодепресивногделовања, него и на ивици вољедапомакнеруку,ногу,даповисиглас. То је сценски веома тешкоурадити.Збогсвегатога,доносити драстичне закључке у вези сањеговим темпераментом, акцијом,брзиномидушевнимстањемје, заиста, контрапродуктивнои неозбиљно. Ову улогу још нисам избрусио до краја. Она имаконтурекоје сувеомаблизутачности, алии даљемисеунекимтренуцима чини да, за мене, постоји нека нејасноћа самог лика.Међутим, кад боље размислим–којеоднас,уопште,докрајајасан?Оноштознамсигурно,тоједаудраматургијијошнисамсрео
човекакојијетоликоискренкаоИванов.
Ива нов је чо век у сре ди шту па жње, ме та ого ва ра ња, ди-вље ња... о ко јем се не зна ни-шта осим оно га што дру ги, са-свим кон тра дик тор но, о ње му го во ре. Ко су Ива но ви да на-шњег вре ме на?Човечанство.Онојенараскр
шћу, као и Иванов. Човечанстводанас осећа да нема снаге ни зашта и да је себе претоварило разним стварима које, испоставило
се,илинисутачнеилисупроблематичнихвредности.Човечанствоје помислило да је само себи довољно.Помислилоједаможесве,анеможе, јернештозависииоднекихдругихсила.Човечанствојепостало егоистично. Престало једаволионенасупротсебе.
Ко јим пу тем ће чо ве чан ство да (с)кре не на тој рас кр сни-ци?Левоилидесно.Правонемо
же.Дакле,можесамодаидепремаизлечењуилипремасамоуништењу.
Као код Ива но ва?Да,наравно.Тараскрсницаје
веомаопаснаичовечанствосенањојможелакоповредити.Ипак,дубоко верујем да ћемо се излечити. Не остављам могућност заопцијусамоуништења,маданеће
тобитинималолако.Прогнозирам да човечанство, ипак, нећезавршитикаоИванов.
Ива нов је ро ман ти чар, иде-а ли ста, обра зо ван и по штен чо век. Ни ка да ни је кле ве тао жи вот, бо рио се про тив зла јер је же лео оп ште до бро сви-ма око се бе, а по том је, кад је био у пу ној сна зи, од у зео се-би жи вот. Да ли је то баш мо ра ло та ко да бу де, и шта се за пра во до го ди ло са чо ве ком ко ји је у бу дућ ност гле дао „с по ве ре њем с ко јим де те гле да у очи сво је мај ке“?Нијеморалодабуде,наравно.
Али, он једноставно није издржао.Жаргонскиречено,пук’оје.Међутим,нијеонсамопук’озатоштонијевишемогаодаподносионоштосеналазиуњему,негоизбогтогаштојесхватиодаљудикојимајебиоокружен,пропадајузбогњега.Кудгоддакрене,Иванов уноси досаду, сету и незадовољство.Вишенијеимаозаштадасеухвати.Овдејевеомаважната дистанца. Кад то гледамо сасцене,звучикаокапиталнаистина, али кад бисмо погледали санеке друге планете, тај проблембиизгледаозаистасмешно–некотаможивобиће,натамонекојпланети,мучисеипитасезаштоживи.Чеховсе,заправо,игра.Онима ту способност да нас одведејако близу психолошког проблема, а онда нас удаљи и одједномљуде посматрамо као неке малемраве који филозофирају о својим судбинама, без обзира да лису везане за паре, коцкање, храну...Наравно,оноштоувекостајесувапајзаверомунешто,надаи љубав. То су константе које суважнеукосмичкомсмислу.
МикојанБезбрадица
Када би свако радионајбоље што уме оно
шторади,адапритомнеспречаваоногдругогдаради исто, ја мислим да бисвет, за нијансу, постаобољеместо.
ЈУБИЛЕЈ7.11|12.00СТОТИБРОЈ„ПОЗОРИШНИХНОВИНА“,издањеНародногпозориштауБеограду
ОТВОРЕНАВРАТА12.11|12.00
КОНЦЕРТИ–ФМУУМУЗЕЈУ21.11|18.00Студентивиолине,класапроф.МајеЈокановић24.11|18.00Студентивиолине,класапроф.МаркаЈосифовског29.11|18.00Студентивиолине,класапроф.МаријеШпенглер
КОНЦЕРТ17.11|18.00ФЛАУТАУВЕКИСВУДА–МиаБрвар,ВалентинаСтанојевић,МилицаЈовановић,АнаНиколић(ученицеМузичкешколе„ЈосипСлавенски“)класапроф.ЉубомираДимитријевића
ЧИТАЛИШТЕ–ПОЗОРИШТЕ4.11|19.30монодрамаСТРАХОДЉУБАВИпоромануЛепосавеЈовановић,уизвођењудрамскеуметницеСоњеЈауковић15.11|19.30БраниславНушић,ПРИПОВЕТКЕЈЕДНОГКАПЛАРА,уизвођењудрамскогуметникаЗоранаЋосићаиНинеЋосић(обоа)
ДОДЕЛАНАГРАДЕ30.11|18.00Фондација„МиланЂоковић“
4 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.
Бранислава Цигу Јеринића, првака Драме Народног позоришта, публикапамти као Шекспи
ровог Макбета, Фјодора Карамазова Достојевског, ЧеховљевогСорина у „Галебу“, Алфреда Дулитла у Шоовом „Пигмалиону“,Ефраима Кебота у О’ Ниловој„Чежњи под брестовима“, потресног Романа Козаченка у „Мајстору“ Роналда Харвуда, ШпируКлонфера у „Развојном путу Боре Шнајдера“ Александра Поповића, Марка у „Нечистој крви“Боре Станковића, незаборавног
Миткета у „Коштани“... по бројнимулогамауТВдрамамаисеријама.Малојеонихкојизнаодајебиои–сликар.ЉубазношћусинаБраниславаиСлавкеЈеринић,такође значајне глумице Народног
ПРЕМИЈЕРА ДВА ЈЕДНОЧИНА БАЛЕТА
Бах и пролазност живота
ИЗ ЛО ЖБА ГЛУМ ЦА-СЛИ КА РА
Нашем Циги у част
Од25.октобра2016,нарепертоаруБалета Народногпозоришта су дванова једночина
балета,закојелибрето,кореографијуирежијупотписујеРадуПоклитару.Реч јеобалетима„Женеуdмолу“,намузикуЈоханаСебастијанаБаха(Концертбр.1заклавириоркестаруdмолу),закојије костиме креирао Дмитро Куриата, а дизајн светла Олена Антохина,и„Дугабожићнавечера“,по мотивима истоименог комадаТорнтона Вајлдера ина музику Антонија Вивалдија. Костиме и дизајн светласу такође креиралиКуриата и Антохина,сценограф је АндрејЗлобин,авидеопродукцију потписујеМарија Пустовалова.Асистенти кореографа су, у припремиобабалета,билиАнатолиј Козлов, СергејКон и Ана Герус, арепетитори МаријаВјештица („Жене уdмолу“)иПашаМусић („Дуга божићнавечера“).
Улоге тумаче солисти Јован Веселиновић, Дејан Коларов, БранкицаМандић, Ивана СавићЈаћић, Јовица Бегојев, Миља Ђурић, Тамара Ивановић, Алекса Јелић,Милош Кецман, Тејлор Клоу... иансамблБалетаНародногпозориштауБеограду.
Балет„Женеуdмолу“јепрвипут изведен 18. јуна 2014. годинеу балетској трупи Кијевски модерни балет (Kyеv ModernBallet),којујеосноваоПоклитару.Аутор
либрета,редитељикореографовепредставе,каже да је одувек биозадивљен генијалношћу Јохана СебастијанаБаха,аинспирацијуза овај балет је нашаоу Баховој полифонојмузици: „Целокупнапластичност текстуре балета је у потпуности полифонична.Трагична прича о непостојећем женскомпријатељству је само
изговорзасофистициранекомпозиције са мноштвом фигура и задирљиве дуете“, каже Поклитару.Како се наводи у програму представе, захваљујући комбинацијиБаховенебескемузикеимодернеекспресивне пластичности, завршница овог балета се може поредити са трагедијом библијскихразмера. Према оценама кореографа, костимограф Дмитро Куриатајеуспеодаодговориназах
Веризам јесвоју пунузрелост досегао у делуЂакома Пу
чинија, и данас свеприсутногнасвимсветскимоперским сценама. Утоку Првог светског рата, мучен помањкањеминспирације а гоњенпотребомдаствараупркос општем разарању,компонује „Триптихон“– „Плашт“, „Сестра Анђелика“и„ЂаниСкики“.Последња од ове трикратке опере остаћенајдужеи најч е ш ћ ена сцени. Инспирацију за овуискричавук о м е д и ј ул и б р е т и ста ЂоакиноФорцано налази у Дантеовом „Паклу“.Ову занимљивуидеју Форцаноразгранавауизузетно занимљивусасвим оригиналну причу чврстогзаплета, својеврснукомбинацију комедије dell’ artre и гротеске, изразито извајаних ликова. Пучинијој даје богату музичку п о т к убрзих темпа и изузетне енергије,са неколико незаборавних аријаидуета.Премијера„Триптихона“је била у Њујорку, 14. децембра1918. Највећи успех је и тада, а икасније имао „Ђани Скики“, који
јеубрзопочеодасеизво
диуз„Кавалерију“или„Пајаце“.На праизведби у Народном
позоришту, 16. јуна 1934, овајоперски бисер игран је уз двакратка балета („Јесења поема“ и„Соната великогграда“).„Скикија“ јережираодрЕрихХецл,дириговао је Предраг Милошевић,представа је играна у декору икостимима Владимира Жедринског, а либрето је превео ТодорМанојловић. Улоге су тумачили:Милан Пихлер (Ђани Скики),Катица Јовановић (Лаурета),Меланија Бугариновић (Зита),Владимир Поповић (Ринучо),Драгутин Петровић (Герардо),Надежда Стајић (Нела), ТатјанаХитрина (Герардино), АлександарТрифуновић(БетоодСиња),Жарко Цвејић (Симон), СтанојеЈанковић(Марко),АнитаГорски(Ческа)...
Критичари су одавали признањередитељукојије„убризгаочудотворни серум“ ансамблу иначинио једну захукталу, чврсту,духовиту и маштовиту, чак преразиграну представу. Ликовимаје замеран јеивишакгротескеикарикатуре, костимима и маски
недостатак „локалне и историјске боје“, а Жедрински је донео„изванредни“ декор, „натопљентосканским колоризмом, који сеоцртава позадином стилизованеФиренце“. Изгледа да Милошевићнијеуспеодапратиенергет
ски набој који је владао сценом,па је његово дириговање оцењенокао„врлопоуздано,самонестолико замаха и сугестије, коликобијоштребало“,и„достапрецизно, али без елана“. Солистису оцењени неједнако (Јовановићева се једина свима допала),али иако се једним критичаримавише допадају једни певачи, адругима – други, општи утисаксваког рецензента појединачноје – да је представа одлична. Паипак, „Ђани Скики“ је до крајате сезоне одигран још два пута,даби17. јануара1936.биообновљениодигран још2.фебруара.Значи,укупнопетпутаи–никадвишеуовојпоставци.
ЈелицаСтевановић
У СУ СРЕТ ПРЕ МИ ЈЕ РИ
Пра и звед ба „Ски ки ја“
После поставке из међуратног периода,
„ЂаниСкики“сенарепертоарунашаотек30.јуна2005.уизвођењуОперскогстудија,усценскојрежијиРадославаЗлатанаДорића и музичкој режијиАлександра Коларевића,на Сцени „Раша Плаовић“,апотоми21.јануара2006,каокопродукцијаса Театром „Перголези“из Језија, Италија, поддиригентском палицомАндријеПавлича,урежији, сценографији и костимимаИванаСтефанутија (режију пренео МатеоМацони).
Са солистима и ОркестромОпере,овупо
ставку припремају диригенти Ђузепе Аквавива,који ће водити премијеру, и Ђорђе Станковић.Представу режира АнаГригоровић, сценографје Мираш Вуксановић,костимограф Катарина Грчић Николић, а кореограф Дејан Коларов.Улогетумаче:ВукЗекић/АлексаВасић(ЂаниСкики), Софија Пижурица /Невена Павловић (Лаурета), Дарко Ђорђевић/ Ненад Чича (Ринучо),ДубравкаФилиповић/Јелена Петровић (Зита),Слободан Живковић (Герардо), Невена Матић /Весна Марковић (Нела),Стеван Каранац (Герардино),НиколаМикић(Бето), Михаило Шљивић(Симоне), Павле Жарков (Марко), ЉубицаВранеш / Наташа Рашић (Ђиеска), Гаврило Рабреновић / Ђорђе
Томић (Мр Спинелоћо),Свето Кастратовић(Амантио ди Николао),Страхиња Ђокић (Пинелино), Предраг Глигорић(Гучо).Премијерајезаказана на Дан позоришта,22.новембар2016,апрвареприза за четири данакасније, уз „Кавалеријурустикану“.
5ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.
ПРЕМИЈЕРА ДВА ЈЕДНОЧИНА БАЛЕТА
Бах и пролазност живота
ИЗ ЛО ЖБА ГЛУМ ЦА-СЛИ КА РА
Нашем Циги у част
НАГРАДА НА МЕСС-У И УЛАЗАК У ЕТЦ
Двоструки успех
Драма Народногпозоришта у Београду учествовала је на Интернационалном
театарском фестивалу малих иексперименталних сцена у Сарајеву (МЕСС), 7. октобра, сапредставом„Родољупци“ЈованаСтеријеПоповићаурежијиАндраша Урбана. У конкуренцијиод 19 представа из 16 држава,освојила је Награду „Златна маска“ дневног листа „Ослобођење“ за најбољу представу у целини.
Овогодишњи МЕСС је биои домаћин тродневне МеђународнепозоришнеконференцијеЕТЦа, под називом „Град, позорница за приче о различитости“, у организацији Европскетеатарске конвенције (EuropeanTheatre Convention – ETC). Опитањима историје југоисточнеЕвропе, модернизације, и будућности театра, разговаралису представници и позоришнистручњаци из више од 35 позоришнихиуметничкихкућа,чланица ЕТЦа, те драмски писци,редитељи,стручњациизобластидигиталне уметности, академици, међу којима су били и ХарисПашовић,ЛаслоВегел,ТањаШљивар,ДиноМустафић...
Током конференције, уприличени су и „МЕСС маркет“(продукцијска платформа чијициљ је била промоција регионалних пројеката извођачкихуметности, и успостављање копродукција у оквиру регионаи са земљама ЕУ), презентација пројеката сарадње у областиуметностинеколикопозоришта,члановаЕТЦа,радионице,раднесесије,теГенералнаскупштинаЕТЦа.
Ивана Ненадовић, продуцентНародногпозориштауБеограду,одржалајеврлоуспешнукратку приступну презентацијунашег националног театра, који је на Генералној скупштиниЕТЦазваничнопроглашенједномодновихчланица(узTeatroStabile из Ђенове – Италија и
Народно позориште из Тиране – Албанија), ове престижнеорганизације која промовишеевропски театар као виталнудруштвену платформу за дијалог,демократијуиинтеракцију,у складу са захтевима данашњепублике и друштва које се мења, подстичући друштвено ангажовани, инклузивни појамтеатра који приближава европско културно, лингвистичко идруштвено наслеђе публици идруштву.
На крају конференције, Дубравка Вргоч, председницаЕТЦа је сумирала утиске: „Сарајево је место које је пружилосавршену позадину за ова тридана занимљивих дискусија ичетиривечерииспуњенеинова
тивним позоришним представама из овог дела Европе. Мисмоуверенидајеоваконференција дала трајан допринос културнојсцениСарајеватимештосубројнипредставницитеатараизЕвропе,анекиодњихпопрвипут,посетилиовајград.“
Ј.Стевановић
По оцени сарајевскоглиста „Ослобође
ње“, наши „Родољупци“су најбоља представа на56. МЕССу, а Народнопозориште је посталочлан Европске театарске конвенције, јединствене мреже европскихпозоришта, коју чинивишеод40чланицаиз20земаља, 8.000 љубитељатеатра, више од 11.000запослених у тим позориштима, на хиљадеуметника и 16.000 представа и догађаја свакегодине.
ШЕКСПИРУ У ЧАСТ400 година од смрти Вилијама Шекспира
Велика сцена
18. 11. ХЕНРИ ШЕСТИ, Народно позориште у Београду 23. 11. ПЕРИКЛЕ, Шабачко позориште 25. 11. САН ЛЕТЊЕ НОЋИ, Књажевско српски театар, Крагујевац
Сцена „Раша Плаовић“02. 11. ХАМЛЕТ, СНП, Нови Сад03. 11. БИТИ ИЛИ НЕ БИТИ, Академија лепих уметности26. 11. РОМЕО И ЈУЛИЈА, НП „Тоша Јовановић“, Зрењанин
ДОНОСИОЦУ КУПОНА 50% ПОПУСТА НА ДВЕ УЛАЗНИЦЕСПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА – ВАЖИ ДО 2. НОВЕМБРА
ПАКЕТ УЛАЗНИЦА ЗА СВИХ ШЕСТ ПРЕДСТАВА – 1200 ДИНАРА
тевкојимујеонзадао–односно,успеоједарепродукујеатмосферуБаховогдоба.Упричије16главнихженскихликова,којетумачеимушкарци.
Други балет, „Дуга божићнавечера“ је,какокажеПоклитару,„балетскаконтемплацијаопролазности живота, пуног узалуднихибескориснихрадњикојеоднаскраду драгоцене тренутке, сате игодиненашег земаљскогживота.
УпричисеговориоисторијипородицеБајардупериодуоддеведесетгодина,причемусугодинепредстављене као низ божићнихвечера. Људске судбине промичупредстављенекрозгозбеибанкете.Попутлептиракојиживесамоједан дан, оне се растачу у некакво непостојање, не остављајућиништа по чему бисмо их памтили“.Поклитарумислидаенергична, гротескна кореографија лакопроналази пут до сваког срца упублици, без догматичног моралисања,иверуједаовајбалетнаводигледаоценапоређењесаликовиманасцени.
Савременибалетскиизразинспирисао је наше балетске уметнике које смо видели у потпуноновом издању, играчком, али иглумачком. Непревазиђена музика, потпуно другачији балетскиизраз, бизарна тема, смела кореографскарешења,доносенанашбалетскирепертоарпредставукојаће,надамосе,привућиновупубликууНационалнитеатар.
Б.Кнежевић
позоришта,господинаВука Јеринића,његоверадовећемомоћидаупознамонаизложбикојаћебитиотворенауфоајеуСцене„РашаПлаовић“ у петак, 25. новембра
у 18.30 сати. Биће то својеврсниомажовомуметникуповодомдесетогодишњице његовог одласкасапозоришнеиживотнесцене.
Ј.С.
6 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.
УБеограду је 18. октобра умрла СузанаШуваковић Савић,првакиња ОпереНародног позори
шта у Београду. Ова година је,тако, додала још једно велико иблиставо име у свој тужни списак преминулих глумаца, певача,балерина, све одреда значајнихинтелектуалаца и талентованихуметника.АСузана је,опет,билапосебан део ове подједнако романтичнеитрагичнеколоне.
Постојемеђунамаљудиса,рекаобих,„вишкомживота“усеби,неком сасвим необичном, преливајућом количином енергије, воље, виталности, страсних чежњииснованајави.Сатаквимличностимајесвеувеклакшеподнети,апобеда и подвиг, уз њих, постајулогични и сасвим очекивани деонашесудбине.
Та и таква живота пуна, неуморна Сузана је била Тоска,Адријана Лекуврер, Ћо Ћо Сану „Мадам Батерфлај“, Микаелау „Кармен“, Татјана у „Евгенију Оњегину“, Мими у „Боемима“,Недау„Пајацима“... Полако,алинезаустављивосе,временом,про
јављивало и постајало свепознатије њено име и снажио њен певачки статус.Није напредовала муњевито,већлагано,алиприродно и некако спонтано, прекроз љубав публике негокроз неку посебну и лакунаклоносткритике...
Рођена у Мајданпекупре47 година,Сузана јепочела своје бављење музиком свирајући класичнухармонику,аликадјепочела да пева, више није престајала, а њен живот је постаоскладнапратњањеномпевачкомталенту.
Алијаћу,кадјеонашојСузани реч, увек памтитиједно незаборавно вече одпре две године, код нашихзаједничкихпријатеља.Читаво вече је прошло, сећамсе, у нашем заједничком„смејању од срца“, у стварно фантастичном расположењу,безтрункеичегмеђусобнотакмичарског или суревњивог (а ту субилиприсутнинекиоднајлепшихгласованашеОпере).Врхунацвечери представљале су генијално
духовитеимитацијенашеСузане,која је ту, без грешке, „скинула“неке од својих најпознатијих колегиница,итонавиртуозанначинсвестрано талентоване и јединственошармантнеглумице.Тусе,
„на малом простору“, најбоље и на делу могао осетититаленат,алиидушаовевечитедевојчицеутелуистинскеоперскепримадоне.
И сада, док пишем овуносталгичну умрлицу, у сећању ми опет искрсавајуСузанин нежномангупскиосмехиширомотворенеочиштосеонакошеретскииведросјаједоксетрудиданасзабави и орасположи. И тошто је тада била ТОЛИКОВЕСЕЛАИРАДОСНА,данасдајепосебнотужнеитрагичне одсјаје чињеници њеногодласка са друге стране животнесцене,изатешкеитекспуштенезавесе,такодалекоодњенепублике,њенепородице,колегаибројнихпријатеља…
Уњеномименусе,свеодрођења, тајанствено крилаСУЗА и то сада добија неки
другиипотпунодругачијисмисаонегораније.Садамисечини,подјакимутискомовепреранесмрти,дасамиранијемогаоданаслутимнекумеланхоличну сенкуипечаттугеналепомивечномладомСу
занином лицу. Као да наше унутрашње биће боље осећа неумитно приближавање последњег намчаса, много снажније и раније однашегумаисвести.Иопраштасе,још за живота, од свих себи блискихинаклоњенихљуди...
Сузана се дуго и јуначки бориласатешкомболешћуштојујенеумољиво разједала и притискала изнутра. Никад се није предавала,дословнодопоследњегчаса,тражећиспасењеиутехуувериимолитви. И „уснула је у Христу“,нијепросто„умрла“,налазећисеби место на небеској позорници,урајскомдекоруицарствунепролазнелепоте.Служећиуметностии неуморно изводећи „музичкерадове“,нашаСузанајесададобилародитељскуутехунашегправогОцаизаслуженоместоуЊеговомзагрљају.Садаје,ТамоГоре,вишеништанеболи,ањенадушасевинулаувис,високоизнадпоследњегалеријеНародногпозоришта.Тамогденемапатње,нисмрти.
Богда јојдушупрости.Ида јеникаданезаборавесвињенидраги.Свикојејеволелаипоштовала,свикојисуњуволелиидивилијојсе.
Д.Бокан
Мало ко је очекивао да ће тамршава девојчица, предугихногу и руку,
која се 1946. уписала у балетскушколу, постати једна од нашихнајпознатијих балетских уметница.ЈединојењенапрофесоркаНинаКирсановаосетилаштасекријеуДушкици,какоизмилоштезовуДушанку Душку Сифниос, која језавршилаСредњубалетскушколу„ЛујоДавичо“уБеограду1953.Јошкаоученица,почелаједанаступаумањимсолистичкимулогамауНародном позоришту, па је један одњених запажених успеха била Ружа у Pas de trois у првој поставци„Лабудовог језера“ после Другогсветског рата, 1951. Посвећеностбалетскојуметностииготовоидеалне предиспозиције – велики распон,лепоизвајаненогеируке,крхафигура,љупко,насмејано,леполице, брзо су освојили публику истручњаке.
На почетку каријере Душкаје играла класичне и неокласичнеулоге у „Жизели“, „Силфидама“,„Копелији“,„Орфеју“,„РомеуиЈулији“, „Краљици острва“, „Ђаволунаселу“идругима.Радећисакореографом Димитријем Парлићем,
стицала је неопходно искуство утехнички беспрекорној игри, којујеоплемењавалаприродномспонтаношћусвогмладалачкогшарма.Уследила је тајновито страственаДевојкауБартоковомиПарлићевом „Чудесном мандарину“, којојјеудахнулаистанчанудрамскуснагу.Тојојједонелопохваленесамоунашојсредини,већиодстранихкритичараистрогепарискепублике приликом гостовања београдског Балета на отварању Театаранација,1957.
Следи успех код чувеног ЛеонидаМјасинанатрадиционалномБалетском фестивалу у Италији,где ју језапазиоМорисБежарко
ји је управо ствараосвоју чувену трупу„Балет XX века“ уБелгији. Није јој сенапуштао Београд,али је схватила дауметниксавременихафинитетаможевеома много научитиод великог балетског мајстора каоштојебиоБежар.Иотишлаје,какојесамаизјавила–нагодину дана, а остала
десет.УБежаровојтрупијенајпренаступилау„Пулчинели“и„Орфеју“Стравинског,затим„Концерту“Милоа,„Укусу“Пуерта,„Кантатама“Веберна,Бетовеновој„Деветојсимфонији“, Берговој „Материји“,„Жарптици“идругима.СаБежа
ровомтрупом јегостовалаумногимземљама,освајајућисимпатијеизасебеизавеликогкореографа.КритичаризТоринаје,например,написао: „Играчи Мориса Бежарасунастојалидастворевезуизмеђуигре и драмске уметности, па акосу у томе успели, заслуга у првомредуприпадаДушкиСифниос,тојгазелибалета,којаигратоликонадахнуто...“
Ипак, у свету уметничке игрененадмашном креацијом ДушкеСифниоссматрасеБежароваверзија Равеловог „Болера“, коју је зањупоставио1961.Нипослевишеод пет деценија Душкина раскошна играчка сензибилност није заборављена. Многи познатистручњаци сматрају да доцнијеинтерпретаторкеовечувенеБежаровекореографије,паиМајаПлисецка, нису успеле да „надиграју“нашуДушку.
Приликом припрема за прославу 20годишњице свога уметничкограданабеоградскојсцени,1974, за „београдску најдражу публику“ Душка је изјавила: „Иакосамвеомареалнауодносунасвојемогућности,знамдајошмогуиморамдаиграм.Тешкосеостављаовајпозив...Играјекаодрога,кадајеједномокусиш,тумагијунемо
жешлакооставити...“Али, Душка није волела само
игру испуњену у сваком дамаруемоцијама и драматиком, она јесвоје срце давала својој породици–ћерки,која јепознатафилмска глумица у Француској и сину,познатомбелгијскомфилмскомителевизијскомсниматељу,аињиховој деци, својим унуцима, којимасесаправомпоносила.
Каријерујенаставилаипонапуштању „светлости позорнице“.ОбновилајеПарлићевог„Чудесногмандарина“ преносећи несебичносвоје богато искуство млађим колегиницама. Примабалерина ведрогдуха,знала једасесаозбиљношћубавипоставкомМалерових„Песама о мртвој деци“, коју јеостварила крајем 2002. у „Студију“ Камерне опере Мадленианум.Са топлином женске осећајности,она је за четири младе и талентованебалеринепоставиласолоигредубокогбола,којесу,свакаразличита и прилагођена појединој интерпретаторки,дубокоузбуђивалеичулаидух.Управоонакокакојетооначинила,вољенаипоштованаодмногихгенерацијабалетскихуметникаиљубитељаистинскиискренеуметничкеигре.
МилицаЗајцев
IN MEMORIAM
Ду шка Сиф ни ос (1933–2016)
Напустиланасјенашаи Бежарова велика
балерина, Душка Сифниос. Удружење балетских уметника Србије иНародно позориште ћеуприличити „Сећање“ науметницу,адатумћебитинакнаднообјављен.
IN ME MO RI AM
Су за на Шу ва ко вић Са вић (1969–2016)
7ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕОКТОБАР 2016.
Како бележи Годишњак Народногпозоришта за сезону 1940/41, једанод најтежих губи
така за нашу позоришну, али иликовну уметност „свакако јеи трагична смрт дугогодишњегсценографаиакадемскесликаркеМилице Бешевић, која је погинула у Београду 6. априла 1941...деби Милице Бешевић на нашојпозорницибиоје‘Гопсек’,одБалзакаХанзенклевера, 28. априла1936.Одтададалајеонацеонизкомадакојису сценскибилиодлично постављени. Нарочито субилизапаженињениинтеријери,пуниукуса...Збогњенихврлина,Милицу Бешевић је ожалило сатолико срдачног саучешћа целокупноособљенашеКуће“.
Годишњак даље доноси веома занимљиву аутобиографијуове уметнице, њено „уметничкоВјерују“, које овде преносимо уцелини:
„Осећајућиусебивољуиљубав према сликарству, тако рећи,јошиздетињскогдоба,могу,углавном, и на првом месту, захвалитидобротинашегврлоуваженогакадемикаГосподинаУро
шаПредића,штомисетажељаиостварила.
Још за време Великог рата,под окупацијом, 1916, ушла саму атеље ЧикаУроша Предића,где сам, његовом познатом добротом, и под његовим надзором, почела озбиљније да цртам,
и где сам прешлана прве покушајесликања угљеноми кредом живихмодела. А модели су били управосјајни: пок. ЧичаИлија Станојевић,па Госпођа ТодаАрсеновић, и јошчитава галеријасвета.Утодоба,икодкућенеуморноцртам. Дечурлијаиз моје улице ређала се и отималако ће пре да седикао модел. Црнихлеб, са пекмезомод шљива, богатаје‘плата’тадабилаза‘седења’.
После ослобођења одлазиму Загреб на Ака
демију и завршавам је 1923. год.Пролазимтамо,крозкласеКовачевића,Ивековића,ВанкеиБабића. Враћам се, затим, кући и јошгодину дана одлазим у Београдску сликарску школу. После тогадобијам место у Народном музеју као уметнички рестауратор, а
1926.одлазимуПаризнанеколикомесеци,гдеразгледамгалеријеи посећујем познатије приватнеатељее.
Првомојеизлагање:‘УчествовањенаIЈугословенскојизложби,после рата, 1922. год; затим, насвим заједничким изложбама,
‘Пролећним’ и ‘Јесењим’. Моја Iколективна изложба 1931. год, уоктобру.МојаIIизложбауСплиту,1932.год.усептембру.
Штосетичемојихпогледанасликарство,уопште,држимданећурећиништаново.Јер,ти‘мојипогледи’несумњивосупогледиисвакогаинтуитивнијегработникана томе пољу: сликарство, да би
с правом носило почастан називуметности, треба да буде одуховљено, не у смислу литературе, инеког немогућег ‘надреализма’,већ треба да је продукт унутрашњегпосматрања,дабисеинајобичнији предмет, у спољњемсвету, обухватио. Треба, додуше,дати оно, и онако, како се види.Али, дати ‘реално’, још не значислепоифотографскивернокопирање. Мислим, да је ту повученаоштраграницаизмеђууметностиизанатства, ауметничкосликарство не може, и не сме, да будеобичнозанатство.
Инспирисана извесном реалномпредставом,биотопортре(услучајуаконије‘поруџбина’),пејсаж, мртва природа, или композиција,увекжуримзаједномимагинарном визијом да је ухватим,доктраје.Морамбрзодарадим,иодједном.Па,ипак,оно,штобисехтелодостићи,измиче,каосенка,и зато често рупе остају ‘празне’,тј.одсликенебиваништа.
Утомесусвесласти,алиигорчина сликара, који осећа, и којитако осећајући проживљује својеуметничкециљевеинапоре...“
Њенејепрекинуорат.(наставићесе)
ФЕЉТОН
Пре75година,ушестоаприлском бомбар
довању Београда Народно позориште је изгубилосценографа и академскусликарку Милицу Бешевић, глумца Милоша Паунковића, члана оперскогХора Михаила Царикова,суфлера Милана БаћуМарковића,столараДрагутинаНиколића.
ФЕЉ ТОН / ЈУ БИ ЛЕ ЈИ НА ШИХ ВЕ ЛИ КИХ УМЕТ НИ КА (4) / НЕ СТА ЛИ У ВИ ХО РУ РА ТА I / ПИ ШЕ ЈЕ ЛИ ЦА СТЕ ВА НО ВИЋ
Сце но граф и сли кар Ми ли ца Бе ше вић
Тмурни јесењи данипреосамнаестгодинаоднели су заувек изнаше балетске уметностиТамаруПолон
ску (Севастопољ,5.фебруар1920– Београд 9. новембар 1998), солисткињу педагога и кореографа–најмлађуипоследњуизуваженеплејадерускихбалетскихуметника,којисусвојезнањеикреацијепоклањалиБеоградуинашимљубитељима уметничке игре између два светска рата. Родитељи суПолонску као шестомесечну бебудонели из Одесе у Београд. Отацофициримајкамилосрднамедицинска сестра су своју љубимицуваспитавали као наше дете (говорила је беспрекорно и руски исрпскијезик),апомајчинојжељије балетско класично образовањепочела још у шестој години, кодчувеног педагога Јелене Пољакове. Строга професорка сматралаје малу Тамару талентованом, адевојчица се одушевила балетом.Уследиојеускорои„деби“набеоградској балетској сцени. Тамарајеизабранадабудемалилабуду II чину Ла бу до вог је зе ра. Нештодоцније, позната кореографкиња
Маргарита Фроман поверила јеТамариданапрвомизвођењуЛици тар ског ср цаКрешимираБарановићауБеоградубудеСрцеМладића у лирском дуету са ЈеленомКорбе(Де во јач ко ср це).
После осмогодишњег школовања код Пољакове и завршенеРуске гимназије, Полонска је добила први ангажман у Народномпозоришту у Београду, у сезони1938/39. Била је веома поноснашто је после годину дана играњау ансамблу успела да на дневнојпредстави(тадасетозваломатине)одиграглавнуулогуКолумбинеубалетуАр ле ки на деР.Дригоа,упоставциЈ.Николске.Овуулогусу иначе играле Наташа Бошковић и Јања Васиљева. Затим јеималасолистичкедеоницеуIчинуопереЈе вреј казаједносаДаницомЖивановић и Јелисаветом Колесниковом,аубалетуФран че ска да Ри ми ни јебилапартнеркавећискусном Александру Доброхотову.Захваљујући своме елегантном ивисоком скоку, играла је мазуркуивалсуСил фи да маШопена.
Дошао јеДругисветскиратиПолонска је прекинула успешнозапочету каријеру у Народном
позоришту у Београду. За времеокупације је стекла диплому БалетскогодсекаприМузичкојакадемијиуБеограду,укласиНаташеБошковић,којајојјецелогживотабилаузор.ВежбалајеинаступалаутрупиСмиљанеМандукић.ПозавршеткуратаПолонскасебавила
педагогијом у дечјем „Родином позоришту“ (ауторка ових редова јекао њена ученицаусвајаладисциплину и чистоту класичног балетскогстила).Уматичнојкући, Полонсканаставља да играсолистичке улогеу Ше хе ре за ди, Поло вец ком ло го ру, ауаналимабеоградског Балета осталајетрајнозабележена њена потреснакреација Румунке на праизведбиОхрид ске ле ген деСтевана Христића,укореографијиМаргарите Фро
ман. Поред осталих солистичкихролазначајнајеињенаинтерпретација Савести у балету Ба ла да о јед ној сред њо ве ков ној љу ба ви ФранаЛотке,упоставциПиеиПинаМлакара.
У пензију је отишла 1970. године, а наставила је да се бави
педагошким радом у „Родиномпозоришту“, у домовима културе у Крагујевцу, Бору, Ваљеву, адоцније и на Сицилији. Будућеглумце у Београду и Бањалуције упућивала у историјске игре исценске кретње. Постављала јеигре у представама Позоришта„Бошко Буха“ и Југословенскомдрамском,каоиудругимтеатримаунашојземљи.
Изузетнолепеивиткефигуре,иузреломдобуТамараПолонскаје увек била префињено елегантна,младалачкиживахнаизаинтересована за збивања у балетскомсвету.Онајебрзом,оштроумноми зналачком речју знала да искажезанимљивеимногимакориснесавете о игри коју је посматрала.Била је страсни поборник класичног балета и „новотарије“ набалетскојсценијенисузанимале.Својим ученицима је преносилаљубав према чистоти класичногбалета. Посебно их је упућивалада изоштре очи и уши, а тиме исвојпозоришниукус,којијенашанајмлађарускабалеринаистанчаних естетских критеријума неговаладопоследњегдана.
(наставићесе)
ФЕЉ ТОН / ЛИЧ НО СТИ БЕ О ГРАД СКОГ БА ЛЕ ТА (58) / ПИ ШЕ МИ ЛИ ЦА ЗАЈ ЦЕВ
Та ма ра По лон ска – за љу бље ни ца класике
8 ПОЗОРИШНЕ НОВИНЕ ОКТОБАР 2016.
ВЕЛИКА СЦЕНА СЦЕНА „РАША ПЛАОВИЋ“
Р Е П Е Р Т О А Р З А Н О В Е М Б А Р 2 0 1 6 .
с е з о н а2016/17.
Издавачка делатност Народног позоришта у Беогарду | За издавача Дејан Савић, в. д. управника | Главни уредник Позоришних новина Жељко Хубач | Заменик главног уредника Јелица Стевановић | Редaкција: Микојан Безбрадица, Бранкица Кнежевић, Драган Стевовић | Сарадници: Милица Зајцев, Вања Косанић, Марија Кнежевић | Техничка редакција: арт директор и графички дизајнер Јован Тарбук, графички дизајнер Јелена Ратковић | Коришћене фотографије архива Народног позоришта, МПУС, личних архива и В. Жакнића | Припрема и дизајн Народно позориште у Београду | Народно позориште у Београду, Француска 3, 11000 Београд | Маркетинг 2622-180
НОВ