Download - ARD Review 33/2005

ARD review 33/2005

Architectural Research & Design “ARD” Biro za arhitektonsko projektovanje, istraìvanje i edukaciju, Beograd

In memoriam: Philip .Johnson (1906-2005): Cathedral of Hope, 1996/2004 (Str. 2-9)

In memoriam: Ranko Radovi}: Spomen ku}a bitke na Sutjesci, Tjenti{te, 1964/72 (Str. 41-42)

Zaboravljeni “Beogradskih pet”, Leon Lenar~i~, Mi{a Miti}, Iva Petrovi}. Iva Simovi} i Mika ânak: Nenagradjeni konkursni rad za neizgradjeni Muzej revolucije na Novom Beogradu kod U{}a, 1964 (Str. 20-29)

U ovom broju: In memoriam: Arhitekta Philip Johnson (1906/2005): Str. 2-9 M.ânak: Vlast, arhitektura i arhitekti (povodom dileme: Gradska galerija ili opera na Trgu republike u Beogradu: Str. 10-19 M.ânak: Mala pri~a o zaboravljenim “Beogradskih 5”: Str. 20-29 Bojana Leki}: Kafe-poslasti~arnica (studentski rad), Str. 30-31 Minja Marjanovi}: Kafe-poslasti~arnica (studentski rad), Str. 32-33 M.ânak: Radna klasifikacija pravaca u savremenoj arhitekturi (Nastavak 4 - Istoricisti~ka arhitektura): Str. 34-40 In memoriam: Prof.Dr.Ranko Radovi},arhitekta (1935/05): Str. 41-42 In memoriam: Prof.Dr.Mara Djukanovi},arhitekta (1935/05): Str. 43 M.Djukanovi}: Zdravstveno-tehni~ki aspekti za izgradnju i odràvanje stambenog i radnog prostora: Str. 44-51 Lino Lipinsky: Pogled sa krovova na ulicu Margutta, 1936 (Crte` olovkom): Str. 52 Prof.Dr. Ksenija Petovar: Amnestija zlo~ina: Str 53 M.ânak: Vlast, arhitektura i arhitekti (Nastavak sa Str. 10-19): Str. 54-56

Vlast i arhitekti. Prijateljski dijalog iz-medju Akademije arhitekture i velike Gradske skup{tine (Str.10-19 i 54-56)

ARD review 33/2005 Str. 2 In memoriam

ARHITEKTA PHILIP JOHNSON (1906-2005)

U januaru 2005 preminuo je u dubokoj sta-rosti poslednji veteran posleratne ameri~ke arhitekture arhitekta Philip Johnson, jedan od za~etnika i teoreti~ara Internacionalnog stila u Americi, prijatelj i mladji ortak velikog Mies van der Rohe-a, autor mnogih objekata i tekstova, veoma bogat, veoma pametan i veoma uticajan ~ovek. ]udljiv, promenljiv i kontraverzan, nekome majka, a nekom ma}eha, lansirao je u orbitu vi{e mladih ar-hitekata koji su kasnije postajali svetska imena (F.Gehry, P.Eisenman, Z.Hadid, itd). Tokom ìvota (a kasno je diplomirao), pro-menio je vi{e stilova, od Internacionalnog stila i Postmoderne do raznih vidova Neo-klasicisti~kih tendencija i Neoekspresionizma, a svuda se dobro ose}ao i pruào nadpro-se~ne rezultate po kojima }e jos dugo ostati poznat. U znak po{tovanja prema njegovoj zanimljivoj i u mnogome kontraverznoj li~no-sti, na ovom mestu prikazujemo nekoliko {turih podataka o njegovom ìvotu, kao i tridesetak njegovih najzna~ajnijih realizacija. Philip Johnson je rodjen u Klivlendu (Ohajo) 8 jula 1906, a umro u New Canaan-u (Con-necticut) 25 januara 2005. Diplomirao je istoriju arhitekture na Harvardskom univerzi-tetu 1930 i nakon zavr{etka studija postao direktor Arhitektonskog odseka u Muzeju moderne umetnosti (MOMA) u N.Y. Tridesetih godina je proveo neko vreme u Nema~koj gde je bio impresioniran snagom nacisti~ko-Hitlerovske arhitekture. Za ovakvo pona{anje on kasnije nije nalazio re~i opravdanja.

1932 bio je jedan od direktora izlo`be mo-derne arhitekture pri MOMA preko koje se

ameri~ka {ira javnost upoznala sa evrop-skom modernom arhitekturom. Na bazi ove izlo`be Johnson i Henry-Russell Hitchcock su utvrdili principe moderne arhitekture u knjizi “Medjunarodni stil, arhitektura posle 1922”. Tokom 1930 Johnson angaùje svoja li~na sredstva u borbi za afirmaciju mnogih modernih arhitekata, a posebno Ludwiga Mies van der Rohe-a.

1940 Johnson se vra}a na Harvard’s Gra-duate School od Design gde studira pod mentorstvom Marcela Breuera. Postaje B.Arch 1943 i bavi se arhitekturom u Cambridge-u (Mass.) do 1946, kada se vra}a u Njujork na poloàj direktora Arhitekture u MOMA. Radi sa Richardom Fosterom od 1964 do 1967 a sa John Burgee-om od 1967 do njegovog odlaska u penziju. 1958 postaje opuno-mo}enik MOMA, 1978 dobija zlatnu medalju AIA, a 1979 dobija Pritzkerovu nagradu za arhitekturu.

Poznih 50-ih, odmah nakon saradnje sa M. van der Rohe-om na Seagram Building u Park Avenue, N.Y., uveo je u svoje zgrade elemente klasi~ne arhitekture, otpo~ev{i dugo israìvanje na iznalaènju puteva za povezivanje savremene arhitekture sa isto-rijskim formama. To je bilo istraìvanje koje je po~elo sa visoko apstraktnim verzijama kla-sicizma u 60-im i koje je kulminiralo u mno-go prozai~nijoj primeni arhitektonskih oblika pro{losti na njegovim revivalisti~kim oblako-derima 80-ih.

Ovoj fazi Johnsonove karijere pripadaju i dobro poznati spomenici kao {to je klasi~no Detaljisani, od ruì~astog granita AT&T Building (sada Sony Building) u Medison aveniji koji je zavr{en 1984, sa svojim partnerom John Burgee-em, The Republic Bank Tower (sada NCNB Center) u Hjustonu koji koristi elemente flamanske renesanse, The Transco Tower (sada Williams Tower) u Hjustonu koji evocira oblike romanti~nih 20-ih u staklu, mo`da njegov najprefinjeniji oblakoder, kao i PPG Place u Pitsburgu, refleksivna staklena kula ~ije goti~ke forme asociraju na Londonski parlament.

ARD review 33/2005 Str. 3 Johnson je kao arhitekt najvi{e cenjen zbog svog rada u ranim pedesetim, dok je jo{ pod uticajem Mies van der Rohe-a. Medju-tim, kasnije je menjao svoje arhitektonske principe po slobodnoj volji od Modernizma, preko Postmodernizma do Antipostmoder-nizma. To je dovelo do kritike da pokazuje vi{e interesa za stil nego za sadrìnu. Neki smatraju da }e biti vi{e zapam}en kao stimulator ideja nego kao projektant. NAJZNAÂJNIJA DELA PHILIPA JOHNSONA:

* Philip Johnson House, Cambridge, Massa-chusetts, 1942 to 1943. * Johnson House, “The Glass House” at New Caanan, Connecticut, 1949.

Ku}a je sna`no inspirisana Farnsworth ku}om Mies van der Rohe-a, Johnsonovog mentora

* MOMA Guest House, New York, 1950.

* John de Menil House, Houston, Texas, 1950. * Hodgson House, New Canaan, Connec-ticut, (with Landis Gores) 1951. * Oneto House, Irvington, New York, (with Landis Gores), 1951. * Kneses Tifereth Synagogue, Port Chester, N.Y. 1954/56 * University of St.Thomas Campus, Houston, Texas, 1958.

* Seagram Building, (with Mies van der Rohe), New York, 1954-58,

Na ovom objektu je Johnson radio enterijere

* Nuclear Reactor, at Rehovot, Israel, 1960 to 1964.

ARD review 33/2005 Str. 4 * Roofless Church, New Harmony, Indiana, 1960,

* Amon Carter Museum of Western Art, Fort Worth, Texas, 1961.

* Museum for Pre-Columbian Art, Dumbarton Oaks, Washington, D.C., 1963. * Sheldon Memorial Art Gallery, University of Nebraska, Lincoln, Nebraska, 1963,

* Epidemiology and Public Healh Building, Yale University, New Haven, Connecticut, 1965,

* Henry L. Moses Institute, Montefiore Hospi-tal, Bronx, New York, 1965,

* Bielefeld Art Gallery, Bielefeld, Germany, 1968, * New York State Theater, Lincoln Center, N.Y. 1964. (with R.Foster)

* Kline Geology Laboratory, at Yale Univer-sity, New Haven, Connecticut, 1965. (with Richard Foster),

Monumentalna i te{ka Moderna koja svojim klasicisti-~kim duhom anticipira neke principe kasnije Postmo-derne

* Philip Johnson Sculpture Gallery, at New Canaan, Connecticut, 1970.

ARD review 33/2005 Str. 5 * John F. Kennedy Memorial, Dallas, Texas, 1970.

* Rothko Chapel, Houston, Texas, 1971,

* Albert and Vera List Art Building, Brown University, Providence, Rhode Island, 1972.

* Art Museum od South Texas, Corpus Christi, (with J. Burgee),1972

Bela skulptoralna Moderna koja }e kasnije biti za{titni znak Richarda Meiera/ * Tisch Hall, at New York University, New York, New York, 1972. (with Richard Foster) * Andre and Bella Meyer Hall of Physics (facade), at New York University, New York, (with Richard Foster) 1972

* IDS Center, Mineapolis,1969/73

Nastavak linije Medjunarodnog stila sa olak{avanjem krajeva gabarita sli~no Pirelli zgradi G.Ponti-a u Milanu (1956/58) * Boston Public Library Extension, 1973

Nastavak linije zacrtane Umetni~kim muzejem Ju`nog Teksasa uz dodavanje lu~nih otvora koji rudimentarno anticipiraju kasniji Johnsonov povratak klasi~nim formama uz veoma specifi~no uklju~ivanje u pokret Postmoderne. * Water Gardens, Fr. Worth, Texas, 1974

ARD review 33/2005 Str. 6 * General Life Insurance Building, St. Louis, Missouri, 1974,

* Place & Chapel of Thanksgiving, Dallas, 1973-1976

Po malo neo~ekivano eksperimentisanje sa ekspresio-nisti~kim elementima

* Pennzoil Place, at Houston, Texas, 1973-76. (with J.Burgee)

Slick-Tech sa blagim razigravanjem primarnih masa

* Century Center, South Bend, Ind.,1977

* Garden Grove Church, (The Crystal Cathe-dral), at Garden Grove, Los Angeles, Ca. (with J.Burgee) 1978 to 1980

* AT&T Building (now Sony), New York, (with J. Burgee 1980/1984.)

Najpoznatija Johnsonova visoka zgrada sa kojom on definitivno ulazi u tzv. Istoricisti~ku Postmodernu, kon-binuju}i moderni korpus sa neoklasicisti~kim i veoma prepoznatljivim timpanonom na vrhu.

ARD review 33/2005 Str. 7 * Museum of Television and Radio, at West 52nd Street, New York, New York. * 1 Central Park West, New York, New York. (with Alan Richie)

* Republic Bank Center, Houston, 1981-84

* Pittsburgh Plate Glass Company, Pittsburgh, PA, 1984

Neogoti~ka struktura koja asocira na kulu Britanskog parlamenta

* Nations Bank Center, Houston, 1984

Na dva prethodna objekta Johnson kombinuje Slick-Tech fasade sa klasicisti~kim primarnim formama na-stavljaju}i tako onu liniju Postmoderne koja smatra da se monotonija Medjunarodnog stila moè izbe}i uklju-~ivanjem upro{}enih istoricisti~kih i njima sli~nih formi. Medjutim dok Venturi i Graves to ~ine na po malo ironi~an na~in, Johnson je u tome smrtno ozbiljan (ili se samo takav pravi, jer je strahovito slojevit i veoma ga je te{ko pro~itati, Bog }e znati {ta mu se sve mota u glavi).

* Transco Tower, TX, 1984

* International place, Boston, (with Burgee) 1985

ARD review 33/2005 Str. 8 * Gerard D. Hines College of Architecture, University of Houston, Texas, 1985

* The Crescent, Dallas, Texas, 1986

* 190 South La Salle Street, Chicago, Ill., 1986

Johnsonov izlet u oblast veoma strmih krovova. Objekat podse}a na velike luksuzne hotele s po~etka dvade-setog veka, koji su i danas veoma cenjeni, veoma skupi i veoma pose}eni. Te{ko je verovati }e se on, nekada{nji o{tri pobornik Medjunarodnog stila do te mere vratiti tradiciji, pa makar i na samo jednom objektu, ali on to ipak radi. Moè mu se!

* 885, Third Av. (Lipstick Building) N.Y. 1981/86

Johnsonovi skokovi po stilovima su prosto neverovatni. Ovde je trenutno u jednom skulptoralnom Slick-Techu koji nas uop{te ne ostavlja ravnodu{nim. Uz kori{}enje minimalnih oblikovnih sredstava, zgrada je apsolutno prepoznatljiva.

* Momentum Place, Dallas, Texas, 1987

Fotografija kojom raspolaèmo nije dovoljna da nam pokaè odnos objekta i njegove okoline. Koliko vidimo, radi se o relativno umerenoj kombinaciji Moderne i Postmoderne

ARD review 33/2005 Str. 9 * One Atlantic Center (IBM Tower), Atlanta, Georgia, 1987

* One-Ninety-One Peachtree Tower, Atlanta, Georgia, 1990

* Town Hall, Celebration, Florida, 1994/96

Kontrast izmedju objekata sa levog i desnog stupca je zaista neverovatan. Dok se u prva tri projekta drì tra-dicije vezane za Genius loci, Johnson se na desnoj strani potpuno “otka~inje” pokazuju}i da mu ni{ta ljud-sko nije strano pa ~ak ni dekonstrukcija!

* St. Basil’s Chapel, University of St. Thomas, Houston, Texas, 1995

* Gate House, New Canaan, Conn. 1995

Mala neoekspresionisti~ka ekspresija jarko crvene boje

* Cathedral of Hope, 1996/2004

Mo}na i pokrenuta neoekspresionisti~ka, odnosno dekonstruktivisti~ka struktura koja asocira na F,Gehry-a, velikana ~iji je rad Johnson zdu{no podràvao ~ak i kada se kretao u sasvim drugim vodama.

* * * I tako, posle mnogih radoznalih lutanja Johnson zaokruùje svoj raznovrsni ìvotni ciklus sa sna`nim neoekspresionisti~kim rea-lizacijama. Veliki istraìva~ i putnik kroz arhi-tekturu i vreme kona~no se smirio u nemiru…

ARD review 33/2005 Str. 10 VLAST, ARHITEKTURA I ARHITEKTI Dr. Mihailo ânak, dipl.ing.arh.

PUT U BESPU]E Kada arhitekte krenu da kukumav~e o svom tu`nom i nere{enom statusu, oni skoro uvek kre}u ab ovo, se}aju}i se davnih faraonskih dana kada je arhitekta bio prvi posle faraona i drmao celim Egiptom. Pred nama izni~u slike velikih graditelja Imhotepa i Senmuta, koji su ne samo gradili ve} i kontrolisali sve investicije u zemlji, a preko njih direktno odlu~ivali o sudbini svih stanovnika. Medjutim, ta mo} je nekako brzo kalirala, tako da je malo kasnije mo}ni Fidija opako zaglavio zbog optu`bi da je ne{to mutio oko zlata kojim je presvla~io svoje skulpture na Akropolju i u Olimpiji. Pa ipak, iako vi{e nisu bili nedodirljivi, arhitekti su u daljim vekovima uspevali da se odrè u gornjim dru{tvenim slojevima. Nikad ne zaboravljamo Tomasa Dèfersona koji je bio tre}i po redu predsednik SAD, ali i vrstan arhitekta, kao ni arhitektu Alberta [pera koji je u Hitlerovom III rajhu bio po rangu li~nost br.2. Ne zaborav-ljamo ni zemlje u kojima je arhitektura dignuta na nivo nacionalnog mita kao {to su Finska i Japan, a onda se upitamo pa {ta je to pobogu sa nama? Izmedju dva rata je arhitekta kod nas (kao i drugde, uostalom) bio gospodin-~ovek, bogat, samostalan i cenjen, a onda je podu-nuo neki crveni vetar i dodjo{e komunisti…

Njihovim dolaskom, dràva je postala ispostava komunisti~ke partije, a gradjevinarstvo isposta-va dràve. Stari privatni biroi su se ugasili, a novi postali prvo dràvni, pa dru{tveni, sa proverenim kadrovima na ~elu. Morali su biti pre svega komunisti, a onda su mogli onako uzgred da budu i arhitekti. Medjutim, pokazalo se da srbin ide rado u vojnike, ali ne i arhitekta u komuniste…Bilo ih je, dabome, ali ne mnogo,

i talentovanih i netalentovanih, a u partiju su se upisivali ponekad iz ubedjenja ali mnogo ~e{}e radi }ara i privilegija. A pokojni Josip Broz, za razliku od ovih dana{njih tutumraka umeo je da na zapadu iscedi pare kao retko ko, pa se zidalo na sve strane. Posla je bilo, pa iako je bio slabo pla}en, broj arhitekata je brzo rastao, a broj diplomaca je daleko nadma{ivao broj onih iz umrlica. Polako ali neumitno do{lo je do hiper-produkcije arhitekata i tu po~inje prva faza na{e nizbrdice… Ve} u ovoj “cvetnoj” fazi postaje jasno da ima boljih i lo{ijih poslova, onih koji donose slavu, nagrade, pare i nove po-slove, ali i onih koji su daleko manje isplatljivi i koji obezbedjuju kakvu takvu egzistenciju i ni{ta vi{e. Da bi se domoglo onih dobrih poslova potrebna vam je ne~ija pomo}, a to jedan deo ambi-cioznijih arhitekata vodi u razne lobije i to je pravilo ne samo kod nas ve} i u inostranstvu. Ovi lobi mogu biti finansijski, politi~ki, profesionalni, etni~ki, porodi~ni, mafija{ki, kombinovani i boktepita kakvi jo{, a uspeh je daleko izvesniji nego ako ste ponositi i nezavisni pa mislite da sve moète da izboksujete sami bez tudje pomo}i. U ovakvim spregama, uloge su u principu ravnopravne, jer svako radi SVOJ posao, preuzima svoj deo odgovornosti i biva nagradjen na neki odgovaraju}i na~in, neko parama, neko slavom, neko novim poslovima itd. U Brozovoj Jugosla-viji lobi su bili razli~iti. Slovenci su imali svoj nacionalni lobi i da se na glavu postavite niste mogli da radite neki projekat za njih. Oni pak, vukli su se po na{im gradovima kao krlje i ako bismo prednost dali na{im ljudima napadali nas da smo nacionalisti i {ovinisti prebacuju}i sve na politi~ki plan. Crnogorci su dovla-~ili svoje u Beograd na najva`nije po-loàje, ali se nikada nije ~ulo da je di-rektor nekog crnogorskog biroa srbijanac.[to se nas ti~e, u posleratnom periodu osnovne ìè interesa oko kojih su se lobi formirali bile su:

ARD review 33/2005 Str. 11 * partijski lobi (nekad komunisti~ki, a sada ih ima onoliko koliko ima bogatijih partija) i to na nivou republika, gradova i op{tina, dakle postoje veliki i mali lobi, * familijarni lobi (od gradjevinske delatnosti vezane za pleme bogatih i mo}nih Kari}a, moglo bi se sasvim lepo i dugo ìveti, a neki su se verovatno na taj voz ve} davno naka~ili), * vojni lobi (on je trenutno uga{en, ali je decenijama bio veoma mo}an i mnogi su arhitekti pasli na armijskim jaslama), * fakultetski lobi (profesorski klan, iznutra pot-puno isposukobljavan, naglo se konsoliduje i ve{to prestrojava pri najmanjem nagove{taju bilo kakve opasnosti spolja), * profesionalni lobi (kada se arhitekti ili gradjevinari nekako organizuju kako bi se kako tako oduprli naletima i opasnostima spolja). * mafija{ki lobi (ima ih onoliko koliko ima i mo}nijih mafija{kih klanova, a u njima se nadje i mesto za arhitekte), itd. U Brozovo vreme veoma su mo}ni i efikasni bili lobi na nivou skup{tine grada. U Beo-gradu se najvi{e zidalo, a biti po volji grad-skih otaca bilo je korisno ali ne i poniàvaju-}e. Gradona~elnici tipa Branka Pe{i}a i @ike Kova~evi}a pazili su da ne udare na samopo{tovanje svojih graditelja, znali su da im je ono va`nije od novca, a njihove “ergele” su uglavnom popunjavane najda-rovitijim arhitektima iz projektnog biroa Direk-cije za izgradnju grada ali i sa drugih mesta. Devedesetih godina investicije su presahnu-le, zemlja se raspala, veliki investitori u~abrili, a sa njima na àlost, i arhitekti. Medjutim, trend navale na arhitektonski fakultet ne je-njava. I dalje je broj diplomaca daleko ve}i od broja umrlih, a broj arhitekata u glavnom gradu nezadrìvo raste i pored velikog odliva u inostranstvo. U{lo se u drugu fazu u kojoj po~inje nagla degradacija na{e profesije. Po~inje surova borba oko sitnih zalogaja, piratski se nadgradjuju tudja autorska dela, obaraju se cene projektovanja, o nekoj pro-fesionalnoj etici se i ne razmi{lja, za svaku svinjariju se nalazi racionalno opravdanje.

U ovoj, poslednjoj deceniji XX. veka politi~a-ri tokom svojih medjusobnih obra~una, svoje najbliè saradnike tretiraju kao potro{nu ro-bu. Koriste ih i odbacuju nakon upotrebe, a ovaj trend obilazi arhitekte samo zato {to politi~ari nemaju ni{ta ~ime bi mogli da ih ucene jer se u zemlji tek po ne{to gradi. To je vreme sticanja izvesnog paketa navika kako za socijaliste tako i za opoziciju, medju kojima se nemilosrdnost i amoralnost tretiraju kao znak politi~ke sposobnosti i efikasnosti.

Kona~no, nakon “Druge oktobarske revolu-cije” poloàj arhitekata se kre}e u sunovrat. Ekonomija je u kolapsu a politi~ki obra~uni su sve o{triji dok politi~ari svu svoju energiju usmeravaju ka osvajanju i odràvanju vlasti na svim nivoima kao i ka svim vidovima profita po~ev{i od upetostru~enih poslani~kih plata, pa sve do sprege sa kriminogenim krugovima, U toj trci prikupljanja izbornih poena kao jedan od faktora opet se sa leda vade arhitekti, a oni siroti vole kada ih se neko seti. I tu prava pri~a tek po~inje… JUTUTUNSKA JUHAHAHA U varo{i Jutututu gradski otac Balakaha Obe}ao gradjanima da izgradi Juhahaha… (po îka Jovi Jovanovi}u-Zmaju)

Nekada je bio lep obi~aj da neka bogatija partija odredjenom broju gradjana podeli pred izbore po jednu cipelu, s tim {to }e drugu dobiti ukoliko glasaju po dogovoru. Medjutim to je bilo suvi{e skupo, pa je sada uveden obi~aj predizbornih arhitektonskih konkursa. Tako je pre nekoliko godina JUL raspisao konkurs za rekonstrukciju Kaleni}ke pijace, koja }e biti rekonstruisana odmah nakon izbora, tj. ako JUL ostane na vlasti, itd. Nakon kraha @ivkovi}eve vlade, demokrati su raspisali konkurs za gradsku galeriju na Trgu republike, PO[TENO podelili nagrade, izvinili se prvonagradjenima zbog nemogu}nosti da objekat izvedu i pojeo vuk magarca. Ne bi to bio ni prvi a ni poslednji jeksik konkurs. SVAKI pametan ~ovek mogao je da pretpo-stavi da u vreme kada se gase narodne kuhinje, kada armija nezaposlenih i izbeglica grca na ivici opstanka, kada nemamo ni mostova ni puteva, a èleznicu kao da ne-

ARD review 33/2005 Str. 12 mamo, pri~a o Gradskoj galeriji predstavlja samo jednu od uobi~ajenih predizbornih {arenih laà i da jedini razlozi za u~estvo-vanje mogu biti nagrade, reputacija, a kod onih najstarijih i èlja da se zabave, pa ako je mogu}e, malko i potvrde.

Medjutim, prilikom objavljivanja rezultata a tokom diskusuje, ispostavilo se da se svi u~esnici ne mire sa rezultatima konkursa. U dosta o{trom tonu nekoliko vreme{nijih di-skutanata osporilo je prvu nagradu koju su dobile dve mlade koleginice, oceniv{i rad kao nebuloznu i nerazumljivu kompjutersku igricu.

Saznali smo i da su (najmanje) dva akade-mika, odnosno ~lana Akademije arhitekture Srbije u~estvovala na konkursu i obojica totalno izvisila, a posebno je zamereno {to nijedan ~lan ove akademije nije bio u ìriu. Tom prilikom akademik, ugledni arhitekta Brana Jovin, gadno je izrezilio predsednika ìria (takodje arhitektu i visokog gradskog funkcionera) nazvav{i ga “Baronom” (Minhau-zenom, pretpostavljam) koji u ìvotu navodno nijednu ku}u podigao nije, nakon ~ega je predsednik Dru{tva arhitekata Igor Mari} morao da preska~e sto(~i}) kako bi mu odu-zeo mikrofon od koga G. Jovin nikako nije

A evo i ovog diskutablnog prvonagradjenog rada i mi zaista ne vidimo {ta je tu tako nerazumljivo.

ARD review 33/2005 Str. 13 hteo da se odvoji. Kako vidite, hvataju se u ko{tac akademici, ~lanovi ìria, klinci, ali nigde nema pravih politi~ara, [to bi se me-{ali kada }e budale same da se medjuso-bno obra~unaju. A sada, hajde prvo da vidimo kakva je to institucija Akademija arhitekture i kakva je njena uloga u ovom beogradskom gradjevinskom zverinjaku.

AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE

Akademija arhitekture Srbije u ovom mo-mentu predstavlja neku vrstu debatnog klu-ba najuglednijih veterana iz arhitektonske struke, uglavnom u dubokoj penziji, koji se ose}aju jo{ uvek zainteresovanim i sposob-nim da pone{to doprinesu i pomognu svojoj, po njihovom mi{ljenju, duboko degradiranoj i poniènoj profesiji. Osnovana je 1995 godi-ne, ali je zvani~no registrovana kao udruè-nje gradjana tek u decembru 2004. Sem jedne bro{ure sa biografijama svojih ~lano-va, Akademija do sada nije izdala nijednu publikaciju, a i kako bi kad ne raspolaè nikakvim sredstvima, ve} se oslanja samo na dobru volju i po{tenje svojih ~lanova {to u dana{nje vreme i ne predstavlja neki naro~iti kapital. Svesni ~injenice da se strategije na{ih dana{njih lobija ne oslanjaju na vete-rane, ~lanovi Akademije uzimaju na sebe obavezu da konstatuju i javnost upoznaju sa aktuelnim problemima arhitektonske profesije u nadi da }e podizanjem pra{ine pomo}i da neke od ovih brojnih devijacija budu izbegnute ili uklonjene. Plemenita namera, nesumnjivo, i o~ekivati bi bilo da gradske vlasti, bez obzira koja partija bila na vlasti, sa pa`njom i zahvalno{}u saslu{aju, rasmotre i, ako je mogu}e, prihvate konstruktivne predloge ovog ~asnog sinedriona.

Kad mi tamo, a ono medjutim! Po ugledu na bolj{evi~ke vlasti koje su dvadesetih godina surovo rasturile Rusku avangardu, jer nisu dozvoljavale da se bilo kakvi pa ni estetski stavovi formiraju nezavisno od sve-mo}ne partije, tako ni dana{njim vlastima ne odgovara da im nekoliko “maratonaca” (a sada ih ima 21, sve marka do marke, sve dr~ni, arogantni i neposlu{ni u odnosu na vlast) me{a karte, deli lekcije i, {to je najgo-

re uznemirava javnost. Ako ovi mudraci sistematski po~nu svoje pamflete da obja-vljuju u Politikinoj rubrici “Medju nama”, oni tokom vremena, step by step, mogu da izmene raspoloènje bira~kog tela i da im ugroze i ono malo probita~nih poslova. [ta da se radi sa ovim napasnicima, arhitek-tonskim akademicima? * Radikalno je re{enje da neki od galam-dìja bude po dobrom srpskom obi~aju neutralisan, odnosno ukokan ili premla}en, a onda }e se ostali razbe}i kao zecovi! Imaju-}i u vidu ko je kod nas sve sredjen, neutra-lisanje jednog amortizovanog arhitekte bilo bi igrarija. Medjutim, lako bi se saznalo ko je to u~inio pa bi to, ~ak i da ne moè da se dokaè, ipak vlastima totalno upropastilo predizborni rejting. Ne vredi, ne isplati se… * Mo`da onim najbu~nijim moèmo ponuditi neke probita~ne funkcije ili poslove. Mogli bi na pr. da izdamo njihove monografije, da ih angaùjemo kao predsednike raznih ìria, po{aljemo na neka studijska putovanja i tome sli~no? Medjutim, {to je ~ovek stariji, sve je tvrdoglaviji, nepotkupljiviji i hrabriji. Njih ne moèmo kupiti za male pare, a velike pare nismo ludi da dajemo; ako ih uop{te imamo, ~uvamo ih za sebe. * Moèmo da se pravimo da cenjeni aka-demici i ne postoje, da ih marginalizujemo, ako treba ismevamo, proglasimo senilcima, a povremeno im pod nos natrljamo neku njihovu biv{u brljotinu, da prebrojimo medju njima biv{e komuniste pa ih proglasimo “crvenom akademijom” i kona~no ostavimo prirodi da ~ini svoje… Problem je pak u tome {to se majci prirodi ne ùri uvek, a za to vreme ovi veterani mogu sva{ta da i{~a~kaju i da nam ugroze rejting. * I kona~no, moèmo da ih navu~emo da sami sebe diskredituju i sahrane i pored svoje poslovi~ne opreznosti. Neka se istr~e i nanerviraju, neka po~nu da omalovaàvaju pa i vredjaju, ne samo vlasti ve} i svoje mladje kolege. Onda }emo mi mlade uzeti u za{titu, stati uz mladost i napredak, a protiv destruktivnih vampira. I eto nama poli-ti~kih poena! Oni }e sami sebe sahraniti a mi }emo im mo`da samo malo pripomo}i. Da, to je to! Sada samo ~ekamo priliku.

ARD review 33/2005 Str. 14 GRADSKA GALERIJA, PRVI OKR[AJ

Ispostavilo se da je pomenuti konkurs za gradsku galeriju na Trgu republike idealna prilika za izazivanje rascepa izmedju starih akademika i mladih koji tek ulaze u profesiju. Pravi zaplet po~inje u trenutku kada u toku javne diskusije nekoliko starijih akademika mladim dobitnicama prve nagrade (uz kurtoazne ~estitke) osporava stru~nost, a rad progla{ava (njima nerazumljivom) kompjuter-skom igricom! Sa svoje strane, na pasja kola nagrdjeni predsednik ìria (arhitekta) izjavljuje da je izgradnja galerije gotova stvar i da }e dobitnice uìvati sna`nu tehni~ku podr{ku koja }e anulirati njihovo neiskustvo. Njegova tako neodmerena izjava u momentu kada svi znaju da je konkurs samo jedna predizborna prc-parada verovatno mu je potvrdila nadimak “Barona” (Minhauzena?) koji mu je dodelio akademik Jovin, a mo`da ~ak i doprinela njegovom privremenom nestajanju sa politi~ke scene dok se strasti malko ne smire. Dakle, svi politi~ari mogu da laù do mile volje, ali ako to radi politi~ar-arhitekta on ima da plati za sve… A mo`da i ne laè, mo`da iskreno veruje u to {to pri~a! [AMAR VLASTIMA

Ali time pri~a uop{e nije zavr{ena, ona se nastavlja. Nakon izvesnog vremena, Akade-mija uzvra}a udarac tako {to se udruùje sa pozori{nim ljudima i otpo~inje kampanju za izgradnju nove zgrade opere, stisnute izme-

dju pozori{ta i galerije. Organizuje se tribina na kojoj se kao idealno re{enje prezentira konkursni rad Akademika Milana Pali{a{kog koji je iza{ao iz konkursnih propozicija i odbijen ali je visoko profesionalan, razumljiv, ozbiljan i dostojanstven, ma da po na{em skromnom mi{ljenju, ne preterano atraktivan. U~esnici tribine, kako ~itamo iz {tampe, bezrezervno aklamacijom pozdravljaju ovaj rad. Na tribinu je pozvan i gradona~elnik, ali on, verovatno iz prezauzetosti ne dolazi, ve} {alje zamenika zamenikovog zamenika koji se sasvim gubi na tudjem terenu medju razgoropadjenim diskutantima. Razume se, ni to nije kraj, jer se kampanja nastavlja u dnevnoj {tampi prilozima mnogih uglednih li~nosti, kojima se ~ini da je ovo prilika za ponovno pokretanje pitanja izgradnje nove opere koja se trenutno gura sa dramom u staroj zgradi. Medjutim, kolateralni (a mo`da i primarni) cilj ove kampanje je da se konkurs za galeriju poni{ti i dobitnice prve nagrade isklju~e iz dalje igre. Posle prepiske u javnim glasilima koju vam ovde samo delimi~no prikazujemo, moramo priznati da su nam argumenti za izgradnju opere na Trgu republike daleko ubedljiviji od krajnje politi~ke i kampanjske ideje o nekoj nebuloznoj gradskoj galeriji. I ve} smo bili na putu da se priklju~imo skladnom horu opera{a, ne zato {to bi njima na{a bezna-~ajna podr{ka ne{to zna~ila, ve} zbog nas i na{e savesti, kad eto crva koji po~inje da rovari. Ovaj novi hor je tako skladan kao da

Konkursni rad Akademika Arh, M.Pali{a{kog koji u prostor izmedju pozori{ta i galerije uvodi novu zgradu opere

ARD review 33/2005 Str. 15



je pod vodjstvom nekog nevidljivog dirigenta a nas sve sto je nevidljivo tera na razmi-{ljanje. Evo, dakle, nekoliko pitanja na koja bi voleli da nadjemo odgovore: a/ Da li su akademici Pali{a{ki i Jovin samim svojim u~estvovanjem na konkursu za gradsku galeriju prihvatili i sastav ìria? Ako jesu, ~emu naknadne optu`be na ra~un “strana~kog” i nekvalifikovanog ‘iria (ne ka-èm ni da jeste ni da nije)? b/ Ako se ve} s pravom kritikuje program i tema konkursa, ne leì li osnovni problem

ve} decenijama u nere{enom saobra}aju iosnovnom konceptu samog trga, a ne u tome da nebuloznu galeriju zamenimo ne manje nebuloznom operom ili gradskom ku}om? c/ Ako nam se argumentovano dokaè da izgradnja opere na toj lokaciji ne}e ugroziti i ograni~iti re{avanje kona~nog koncepta Trga republike, moè se postaviti pitanje da li se u ovom vremenu politi~kog haosa, ekonomske bede i kulturolo{ke degradacije izgradnja nove opere moè i sme smatrati prioritetnom u odnosu na probleme elementarnog opstanka

ARD review 33/2005 Str. 18 ve}eg dela nacije? Ovo se pitanje odnosi kako na operu, tako i na gradsku galeriju,gradsku ku}u ili bilo {ta sli~no.

d/ Ako je na prethodno pitanje dobijen pozi-tivan odgovor, slede}e je pitanje da li se, bez obzira na kvalitet predloènog re{enja i neosporan renome autora, moè dozvoliti da projekat jednog tako zna~ajnog objekta kao {to je nacionalna opera bude poveren po-jedincu bez predhodnog javnog konkursa? Ne pori~emo da je legitimno pravo jedne institucije kao {to je Akademija arhitekture da inicijativu za lociranje i projektovanje nove opere ilustruje idejnim re{enjem jed-nog od svojih ~lanova, pogotovo ako autor raspolaè referencom kao {to je prva nagrada na konkursu za Trg republike iz 1954 godine (sa Janji}em, Petrovi}em i Brava~i-}em), ali ne i da preko javnosti, direktno ili indirektno, vr{i pritisak da se to re{enje pri-hvati van konkursa. Nadamo se da Akademija arhitekture ne}e zauzeti takav stav, jer bi reakcija stru~ne javnosti bila garantovano èstoka i pogubna za Akademiju, a to bi neki mo`da i èleli. , e/ Kona~no, pitamo se za{to je stav nekih ~lanova Akademije u odnosu na mlade do-bitnice prve nagrade tako odbojan. Njihov rad nam se uop{te ne ~ini tako nerazum-ljivim, iako je nesumnjivo prezentiran na do-sta hermeti~ki na~in. Da li im se mo`da Akademija obratila sa molbom da na jednom radnom sastanku detaljnije prikaù i obrazloè svoj rad, mo`da uz dodatne prilo- ge pa da, ukoliko to izlaganje bude ubed-ljivo, stane u odbranu NJIHOVIH ugroènih prava? Umesto toga neki akademici se po-na{aju kao da one ne postoje ili nastavljaju da ih direktno vredjaju progla{avaju}i njihov rad nebuloznom kompjuterskom igricom, pa iz fijoke izvla~e odba~en rad JEDNOG OD SVOJIH ~lanova i poku{avaju da ga namet- nu javnosti. Tu leì realna mogu}nost izaziva- nja medjugeneracijskog sukoba u kome u krajnjoj liniji starija generacija uvek izvla~i deblji kraj. Zanimljivo je znati da li je to stav Akademije u celini ili samo nekih njenih ~lanova.

[AMAR AKADEMIJI

Se}ate li se pri~e o partizanima i ~etnicima koji su mesecima jedni druge isterivali iz {ume, a onda je do{ao {umar pa ih rasterao kao zecove? E, pa to se i sada dogadja. Posle svih ovih tribina i dopisa, u nedelju 27.03.2005 na prvom kanalu RTV gradski arhitekta Djordje Bobi} je jasno i decidivno izjavio: da }e se staklenac ukloniti, da je gradska galerija potrebna i da }e se sigurno realizovati po prvonagradje-nom projektu, da se trenutno radi detaljni urbanisti~ki plan, da }e se idu}e godine raditi projekti.

Ni re~i o operi, tribinama, reakcijama u {tampi. Ispada da grad za razliku od Aka-demije {titi mlade arhitekte (razume se, dok su potrebni i korisni) i da }e, u slu~aju da prvonagradjeni rad bude uspe{no protuma-~en i preveden u glavni projekat, tehni~ka pismenost onih kriti~ara koji tvrde da ga nisu shvatili, biti ozbiljno dovedena u pitanje. Neka nastave da crtaju gu{~im perom, ali neka se ne petljaju u ono {to ne razumeju…

Medjutim, s obzirom na situaciju, prinudjeni smo da ovakve autoritativne izjave prima-mo sa krajnjom skepsom, ~ak i ako poti~u od tako ugledne li~nosti kao {to je gradski arhitekta G. Djordje Bobi}. Suvi{e je do danas la`nih naftnih polja otkriveno, suvi{e jalovih kamena temeljaca postavljeno, su-vi{e fabrika zacrtano, da bismo bilo {ta prihvatili zdravo za gotovo. A ako od svih obe}anja opet ni{ta ne bude, ni{ta se stra{no ne}e desiti osim {to }e titula “Barona” (Minhauzena, dabome), promeniti vlasnika i to je sve. A ruku na srce, ni {umar nije ve~it

I na kraju, jo{ jedna sitnica: ako se mladi mo`da nejasno tehni~ki izraàvaju, to su nau~ili na fakultetu, a preko pola Akademije arhitekture ~ine profesori. Zna~i li to da neki ~lanovi Akademije posredno kritikuju svoje kolege sa fakulteta u maniru: “Majka }erku kara, snaji prigovara!”?


Crteì: Reiser, Francuska

1

ARD review 32/2004 Str. 20 MALA PRIÂ O ZABORAVLJENIM “BEOGRADSKIH 5” Dr. Mihailo ânak dipl.ing.arh.

S leva na desno: Leonid Lenar~i}, Mi{a Miti}, Ivan Petrovi}, Ivan Simovi}, Mihailo ânak UVOD Veoma davne 1951. godine, kada sam se upisao na prvu godinu beogradskog Arhi-tektonskog fakulteta, sve je bilo jednostav-nije nego danas. Na godini nas je bilo (bar na startu) samo 67-oro, od kojih dvojica popaljenih komunista i 65 totalno indolentnih vanpartijaca, a delili smo se na “manga{e”, “{trebere” i preostalu sivu masu. Svi smo svojski studirali ali se manga{i nisu li{avali raznih ìvotnih radosti, asketski {treberi su se dalje delili na gonitelje proseka i pasionirane profesionalce, dok je siva masa vredno davala ispit za ispitom ali je nekako ostajala nezapaèna. Jedni su se drugima po malo podrugivali (hvala Bogu, svi smo bili lajavi), ali smo u su{tini bili i do danas ostali dobri prijatelji. Razume se, ipak su se formirale neke povezanije grupice u smislu “simili similem gaudent” pa je tako stvorena i neformalna grupa koju smo daleko pre ~uvene “Njujor{ke petorke” onako iz zezanja nazvali “Beogradskih 5”. ^LANOVI GRUPE Ako idemo po azbu~nom redu, prvi ~lan grupe je bio M.A. Leonid Lenar~i} (1932), miran, misaon i nadasve racionalan mo-mak. Pobornik totalne arhitekture, sli~no Richardu Meieru, uvek je insistirao da svaka po{tena operacija treba da obuhvati sve — od urbanizma do gelendera. Uvek je teìo da stvari pojednostavi i pojasni, pa nije ~udno {to je u grupi (a mo`da i u Beogradu tih godina) bio najizrazitiji pristalica reafir-macije rane (herojske) moderne 20-tih godina, najizrazitije iskazane u naselju Weis-

senhof kod Stutgarta. Njegov soliter kod Pan~eva~kog mosta predstavlja jednostavan i prefinjen primer ove arhitekture, kombino-vane sa dobro doziranim neobrutalizmom prirodnih materijala. Magistrirao je u Engle-skoj i sada ìvi i radi u Ljubljani kao cenjeni ekspert za vizuelne aspekte urbanih prostora. Milosav-Mi{a Miti} (1932-70) bio je priro-dno najtalentovaniji medju nama, pravi rasni arhitekta, inventivan i kompletan. Na ~etvrtoj godini dobio je svoju prvu I. nagradu na konkursu za zdravstvene stanice u Bosni i Hercegovini (1953) a njegov studentski rad “Opservatorija” predstavlja svojevrsni homage F.L.Wrightu. Mi{a se grupi pridruìo vi{e zbog druènja nego {to mu je to bilo potrebno. Bio je na putu da na{a tada{nja traènja obogati ekspresionisti~kim elementima (Blok 29, 1970), ali ga je prerana smrt 1970. god. spre~ila da dostigne svoj kreativni maksi-mum. Bio mi je nedosti`ni uzor i njegov neo~ekivani i bolni odlazak ni do danas nisam uspeo da prebolim. Dr. Ivan Petrovi} (1932-2000) je nesumnjivo bio najna~itaniji i najstudiozniji ~lan na{e petorke. Poreklom iz Sremskih Karlovaca, iz ugledne porodice vrhunskih intelektualaca, on je najdublje ulazio u probleme insistiraju}i na svestranosti i opreznosti. Kasnije se po-svetio nau~nom radu, magistrirao u SAD i doktorirao u Londonu, radio kao univerzitetski nastavnik u Belfastu, da bi karijeru okon~ao u Institutu za ispitivanje materijala Srbije kao nau~ni savetnik, direktor za nau~ni rad. i predsednik nau~nog ve}a. Istovremeno bio je i redovni profesor na Akademiji prime-njenih umetnosti. Bio je na{ najve}i ekspert za op{tu teoriju sistema i sistemsko proje-ktovanje u arhitekturi, odnosno za ono {to se u svetu naziva parametarskom arhitekturom. Po stru~nom profilu bio je veoma blizak Ch. Aleksanderu. M.A. Ivan Simovi} (1932) novosadski djak, bio je i do danas ostao nekako najbliì savremenim svetskim trendovima. Uvek u pokretu i nepredvidljiv, prepun raznih pa i

2

ARD review 32/2004 Str 21 kontraverznih, ali uvek originalnih i sveìh ideja, ve~ito nezadovoljan sobom, bio je u stanju da dva dana pred predaju nekog konkursa pocepa sve {to je uradio i po~ne ispo~etka, da novu ideju (Bog }e ga znati kako) dokraj~i i da to uvek bude bolje od prethodne varijante. U takvim situacijama cepao nam je ìvce na froncle, ali se nekako sve zavr{avalo na op{te zadovoljstvo. 1962. se preselio u Englesku gde je magistrirao i ostvario veoma uspe{nu karijeru projektuju}i ne samo u Engleskoj ve} i u nizu drugih zemalja. [to se moje malenkosti ti~e, trenutno nikako ne mogu da se setim nekog mog zna-~ajnijeg doprinosa radu grupe. [}u}uren izmedju dva sna`na kreativca (Mi{e Miti}a i Ivana Simovi}a) i dva briljantna analiti~ara (Leona Lenar~i}a i Ivana Petrovi}a) trapavo sam poku{avao da pomirim rogove u vre}i i, u svom interesu, spre~im da se grupa raspadne. Mislim da sam u to vreme bio ne{to naklonjeniji analiti~kom pristupu, {to me je kasnije, korak po korak, odvelo u suvu industrijsku modernu iz koje sam se veoma te{ko izvukao. FAKULTETSKI PERIOD (1953-1957) Leon i ja smo bili stari drugari jo{ iz gimnazijskog doba. U tom, golooto~kom periodu (1948-50) famozna UDBA je imala naviku da iz pedago{kih razloga povre-meno na kratko hapsi neuke pubertetlije i ispituje ih uz standardnu proceduru: “E, sad lepo sedi i pri~aj od po~etka kako je to bilo” “[ta da pri~am?” “Slu{aj, mi ho}emo lepo s tobom, ali ako ti NE]E[, umemo mi i druk~ije, ~uli smo mi sve o tebi!” “Ama, od koga, pobogu!” “Rekao nam sve Leon Lenar~i}”. “A, tako...” Medjutim, nije bilo te{ko konstatovati da je i Leon pro{ao kroz identi~nu proceduru, samo je njemu re~eno da je Mika ânak provalio stvar i sve rekao o njegovim (nepostoje}im) gresima. To nas je zbliìlo, pa smo na prvu godinu u{li o~eli~eni i nerazdvojni. Odmah na po~etku studija sprijateljili smo se sa lju-baznim i civilizovanim Ivanom Petrovi}em, a

to prijateljstvo sam iskoristio da od njega na ispitu iz matematike prepi{em dva zadatka, imaju}i u vidu da je on po{ao godinu dana pre mene u {kolu i da je pre arhitekture godinu dana studirao matematiku. Paralelno sa studijama, nas trojica smo bili veoma aktivni u likovnoj sekciji OKUD “Ivo Lola Riobar”, {to nam je omogu}ilo da se distanciramo od raznih studentskih politi~kih aktivnosti i eskiviramo omladinske radne akcije; bili smo alergi~ni na krampove! Kao pre~ani, dva Ivana su bili veliki prijatelji, dok smo Mi{u Miti}a odmah zapazili po neprevazidjenom arhitektonskom crteù. Leon i Iva Petrovi} su bili vi{e slikarski nastrojeni, Leon kao kubista a Ivan Petrovi} kao fovista, Iva Simovi} se kao prvoklasan crta~ afirmi-sao ne{to kasnije (u po~etku je bio blizak sa Gordonom Kalenom, ali ga je kasnije prevazi{ao), ali Mi{i je slikarstvo bilo uvek u drugom planu, on je crte` stavljao u slu`bu kraljice arhitekture. Moglo bi se re}i da nas je ba{ ta raznolikost grafi~kih pristupa privukla jedne drugima, uvek nam se ~inilo da oni drugi imaju ne{to {to nama ne-dostaje.

Prijateljstvo je lepa stvar, ali kada se poveè sa profesijom, ono postaje ne samo emotiv-no ve} i sadràjno. Na ~etvrtoj godini (1954) Mi{a Miti} je provalio led i sam u~estvovao na konkursu za zdravstvene stanice u Bosni i Hercegovini. Dobio je bespogovornu prvu nagradu i Prof. Kliska je izjavio da }e Mi{a biti veliki stvaralac, dok smo mi ostali tamo neka zona sumraka. To nas nadr~i pa se Leon, Iva Petrovi} i ja udruìmo i u Zagrebu na konkursu za zdravstvene stanice u Hrvatskoj (1954) dobijemo V nagradu, dok je Mi{a (i dalje kao solista) dobio IV-tu. Nakon toga, iste godine, Leon, Iva Petrovi} i ja odradimo Konkurs za Trg palih boraca u â~ku (1954) gde dobijemo III nagradu iza Mike Mitrovi}a, ~a~anina, koji je na svom terenu bio nepobediv. Onda nam se pridruì i Mi{a Miti} E, pa tada smo dobili krila i kao gladni vuci, bacili se na konkurse, budno paze}i da to ne uti~e na tok na{ih studija. Danas se studenti rado angaùju na konkursima i veoma lako odlu~uju da “zamrznu“ godinu ili dve, ali to tada prosto nije bio obi~aj. Svi

3


Konkurs za Trg palih boraca u â~ku, 1954, III nagrada (L.Lenar~i}, I.Petrovi}, M.ânak)

Ivan Petrovi} (desno) i Mihailo ânak (levo) pred predaju konkursnog rada za Trg palih boraca u â~ku (1954).; Fotografija: Leon Lenar~i} na{i proseci kretali su se izmedju 8,5 i 9 i svi smo diplomirali 1957, sa izuzetkom Mi{e Miti}a koji je to uradio malo kasnije. U to doba, kao i danas postojali su razni lobiji i sprege i ta~no se znalo kada je taj i taj u ìriu, ko je predodredjen za prvu, ali i ostale nagrade. Za autsajdere su bili rezervisani otkupi, ali je nama i to bilo dovoljno. Prakti~no, {to god radili, otkupi su nam sledovali, a to je za na{e tanke studentske dèpove bio pravi bo`ji blagoslov. Radili smo mnogo, brzo i rutinski, ubedjeni da se preterano angaòvanje prosto ne isplati jer nam nagrade nisu dostupne. U svojoj naivnosti i klina~koj aroganciji nismo bili svesni nekoliko va`nih stvari i to: - da ne treba i}i na presti`ne konkurse, gde se iz sastava ìria jasno vide i budu}i dobi-tnici, a mi smo bili blesavi i kidisali ba{ na takve konkurse,

- da postoje jo{ mnogi, manje atraktivni konkursi za razne manje operacije, gde mesta za nagrade uop{te nisu unapred rezervisana, i na kojima lobisti ne u~estvuju; tu su bile na{e {anse. ali mi nismo umeli da ih iskoristimo, - da je ve}a gu`va na konkursima za javne objekte nego za stanovanje, a da smo u stanovanju ja~i od drugih, - da se ulazak u lobije pla}a raznim cenama: partijskim radom, dugogodi{njim {egrtovanjem, servilno{}u, uslugama, vezama itd. Skoro sve smo radili naopa~ke. Radili smo velike konkurse (otkupi, uvek otkupi), dugo smo zaobilazili stanovanje iako se meni ~inilo da gre{imo i da je stanovanje na{a velika {ansa, nismo bili u partiji (to jedino nije bila gre{ka), nikome nismo {egrtovali niti smo bili spremni na {lihtanje. Ostali smo samostalni, dràli se jedni drugih, platili odredjenu cenu i tako smo zavr{ili studije. POSTFAKULTETSKA FAZA (1958-69) Ve} dva meseca nakon diplomiranja (sep-tembar 1957), posredstvom mog prijatelja, arhitekte Pedje Risti}a zaposlio sam se na dva koraka od ku}e, u Institutu za ispitivanje materijala Srbije na Senjaku, a uskoro posle mene do{li su Ivan Petrovi} i Ivan Simovi}. Leon Lenar~i} i Mi{a Miti} su pak bili zapo-sleni u Tri{i}evom birou na Terazijama i tu realizovali nekoliko. za ono vreme, veoma uspe{nih objekata a kasnije su i oni do{li u institut. Iako razdvojeni, marljivo smo i dalje “konkurisali” i redjali otkupe, dok se jednog dana (1958) nismo kona~no odlu~ili da se isprobamo i na stanovanju i odradili konkurs za stambeno naselje Lepenica u Kragujevcu gde smo provalili konkursne uslove i dobili veoma visoku nagradu van konkurencije (ne{to u visini druge zvani~ne). Provaljivanje se sastojalo u tome {to smo traène niske objekte zamenili soliterima. A onda nam se pridruìo i Ivan Simovi} pa smo u punom sastavu obradili konkurs za kompleks “Autovojvodine” u Novom Sadu i podelili I nagradu sa jo{ nekoliko ekipa. Bilo je to jednostavno i logi~no re{enje, veoma funkcionalno i sa, za ono vreme, atraktivnom arhitekturom neuobi~ajenom za industrijske objekte.

4


Konkurs za naselje Lepenica, 1958, nagrada van konkurencije (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi} i M.ânak), Perspektiva: M.Miti}

Konkurs za kompleks “Autovojvodina” u Novom Sadu.1959, I nagrada (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, I.Simovi}, M.ânak) Perspektiva: I.Simovi} Te iste 1959. godine, Ivan Simovi} dobije stipendiju za Englesku, a mi ostali udjemo u jedan zaista veliki poduhvat: Konkurs za urbanisti~ko re{enje centralne zone Novog Beograda, sa detaljnim arhitektonsko-urbani-sti~kim re{enjem Bloka 21. Konkurs je orga-nizovala i finansirala Armija, tako da nije bilo mesta za marifetluke pa se lobisti nisu ni pojavili. Prva nagrada nije dodeljena, a dve druge povi{ene podelimo mi i ne{to starija, privremena grupa Glavi~ki, Milenkovi}, Luki} i jo{ neko, sad sam zaboravio ko to be{e. Urbanisti~ko re{enje je kasnije razradjeno u Urbanisti~kom zavodu grada Beograda, za koordinatora je odozgo dekretom postavljen Prof. Uro{ Martinovi}, a iz na{e ekipe su bili Leon Lenar~i} i Mi{a Miti}, po{to je Ivan Petrovi} dobio ameri~ku stipendiju, dok sam ja bez mnogo entuzijazma otaljavao svoj vojni rok. Tako me je nova razrada mimoi{la a kasnije vi{e nikada nisam imao priliku da se bavim urbanizmom.

Mi{a Miti} (levo sedi) i Leon Lenar~i} (desno stoji) prilikom rada na razradi Centralne zone Novog Beograda 1960.

Centralni trg u Centralnoj zoni Novog Beograda na mestu dana{nje ”Beogradske arene”. I dalje mislim da je na ovom mestu jedan dobar trg primereniji od centralnog objekta ma kakav bio. Sve {to je lepo ima svoj kraj pa se posle Ivi-ne stipendije i moje vojske svi nekako okupi-smo u Beogradu u leto 1960 kada je krenulo projektovanje 2500 stanova za vojsku u Bloku 21. Ne znam kako, ali ona druga ekipa je odustala, dok smo mi sna`no grizli i uz po-mo} vrhu{ke Instituta IMS na ~elu sa Bran-kom @eèljem i Svetom Pejanovi}em, uspeli da se, iako 28-godi{nji klinci, izboksujemo za 1500 stanova, dok su preostalu hiljadarku dobili stari vukovi Boca Ignjatovi} i Leon Kabiljo. Tada{nji {ef Gradjevinske uprave i kasniji general Vlado Kalezi} usudio se na neuobi~ajeni korak (na koji nije bio obavezan) i poverio nam ve}i deo kola~a, a mi smo se iz sve snage trudili da ovo poverenje i opravdamo. Izveli smo samo tri objekta i to jednu desetospratnicu sa dvo-sobnim stanovima sa 600 stanova, jednu meandriranu, P+4+P visoku zgradu sa nekih 900 stanova, kao i jednu {kolu.

5


Objekat P+10+P u Bloku 21 na Novom Beogra-du, 1960/65, (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak)

Objekat P+4+P (meander) u Bloku 21 na No-vom Beogradu, 1960/65, (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, M.ânak) Na{i objekti u ovom bloku su bili predloèni za Oktobarsku nagradu (nagrada je, razume se, oti{la na drugo mesto, po klju~u) i objavljivani na vi{e mesta, jer se u to doba brzo shvatilo da s jedne strane reafirmi{u ranu modernu 20-tih godina, a s druge predstavljaju idealan poligon za masovnu primenu skeletnog IMS sistema, u to doba najavangardnijeg sistema u Evropi za primenu u masovnoj stambenoj izgradnji.

Neosporno je da je konsekventna primena mo}nih horizontala predstavljala veliki iskorak u odnosu na ve} banalizovane perforirane panele, ali kada neko unikatno re{enje pre-dje u beskrajnu repeticiju, ono se i samo banalizuje, pa se uskoro ne prepoznaje {ta je original a {ta kopija. Skoro svi proizvodja~i stanova u IMS sistemu su odmah prihvatili horizontale, “o~istili” ih od svih individualnih primesa, izbacili sve kvalitetnije materijale, a arhitekturu srozali na uobi~ajeni nivo masov-ne industrijske moderne u svetu, istina daleko kvalitetnije od stambene izgradnje u zemlja-ma isto~ne Evrope. Na svaki poku{aj da se arhitektura kako tako obogati odgovor je bio: “Druè (!), ova tvoja caka ostavlja toliko i toliko porodica bez stanova!” Institut je pri-hvatio formulu “kvantitet + mediokritet = kvalitet”, a mi smo stavljeni pred dilemu da igramo kako nam se svira ili da traìmo drugo radno mesto; {to bi rekao Mi{a Miti}: “Ko ho}e, ho}e, a ko ne}e, na grobu mu cve}e!”. Iz tog perioda poti~u stambena naselja Liman 1 i 2 u Novom Sadu, koja su toliko programski redukovana, da smo ih ra-dili skoro bezvoljno. Za ~udo, u to doba su ovi objekti u Novom Sadu bili veoma lepo primljeni, ali je bilo jasno da je njihova aktuelnost samo privremena i da }e arhitekti uskoro potraìti neka razigranija re{enja.

Stambeni objekti P+4 u naselju Liman 1 u Novom Sadu, 1962-64 (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi} i M.ânak)

6


Desetospratnice u kompleksu Liman 2 u Novom Sadu, 1965

1960. Zavod komunalnih delatnosti Srbije raspi{e konkurs za re{enja tipskih kolektivnih stambenih zgrada i tu smo u~estvovali sa tri rada koji su zaradili prvu, drugu i tre}u nagradu. Re{enja su nam bila veoma jednostavna i za ono vreme ubedljivo funkci-onalna.

I nagrada na konkursu za tipske kolektivne stambene zgrade Zavoda komunalnih delatnosti Srbije, 1960. (M.ânak, L.Lenar~i}, M.Miti} i I.Petrovi}). Ova {ema je kasnije primenjena na objektima u Novom Sadu ali i na mnogim drugim mestima.

III nagrada na konkursu za tipske kolektivne stambene zgrade ZUKD, 1960 (I.Petrovi}, L.Lenar-~i}, M.Miti}, M.ânak).

U periodu 1959-63 svi smo se (sem Leona Lenar~i}a) sre}no poènili, uglavnom iz na{e struke, Mi{a Miti} je dobio }erku Vesnu, a Iva Petrovi} sina Kostu i sada se re{enje stambenog problema pojavilo kao conditio sine qua non. Stanovali smo kod roditelja sa razli~itim uspehom, dok se u Institutu stam-bena strategija tek formirala. Prvi sam se ja ogrebao za 1.5-sobni stan~i} od 40 m2 u neposrednoj blizini radnog mesta, {to me je jo{ vi{e vezalo za Institut, dok su ostali i dalje bili na listi ~ekanja. I tako se odjednom dva Ivana zajedno sa familijama, 1964. pokupi{e i odo{e u Engle- sku gde su obojica ostvarili veoma uspe{ne karijere. Kasnije se Ivan Petrovi} vratio u Beograd, a Ivan Simovi} svio stalno gnezdo u Londonu gde ìvi i danas. Ostali smo Leon, Mi{a i ja, s tim {to su Leon i Mi{a takodje planirali odlazak u Englesku samo kasnije. Leon je kona~no oti{ao 1967, a Mi{ina se bolest pogor{ala, tako da je na na{u veliku àlost umro po~etkom 1970, i mi koji smo jo{ kako tako ìvi ni do dana dana{njeg ga nismo preàlili.

Svadbena slika Ivana Simovi}a i supruge mu Nevene, takodje arhitekte iz na{eg Instituta. Imaju}i u vidu da sam im ja bio kum, nije ~udo {to se taj brak odrào, pa i danas, posle skoro pola veka i dalje savr{eno funkcioni{e. Imaju sina Pavla, snaju arhitektu i dve preslatke unuke, budu}e arhitekte... Sada ìve i rade u Londonu i Ivan ima veliki broj uspelih i priznatih realizacija o kojima se kod nas trenutno skoro ni{ta ne zna.

7

ARD review 32/2004 Str. 26 Medjutim, paralelno sa svim ovim dogo-dov{tinama, stalno smo se zabavljali konku-rsima, u po~etku u punom sastavu, kasnije u triju Lenar~i}/Miti}/ânak, da bi na kraju knjiga spala na dva slova, Mi{u i mene. U toku 1961/2 radili smo sva petorica i tada smo podobijali otkupe na konkursima za : - Zgradu Radio Televizije Beograd, - Zgradu vojnog muzeja u Beogradu, - Zgradu vojnog muzeja u Novom Sadu, - Zgradu suda u Beogradu, - Kompleks umetni~kih akademija na No-

vom Beogradu, - Dom omladine u Beogradu, itd, ne mogu svega ni da se setim, a niko od nas nije vodio neki spisak svega onoga {to smo radili sem mo`da pedantnog Leona Lenar~i}a. Na àlost, moj kontakt s njim se trenutno svodi samo na izmenu novogo-di{njih ~estitki.

Neki od ovih radova su bili rutinski, ba{ zbog obimnih priprema za predstoje}a putovanja, ali bilo je i veoma sna`nih projekata koji bi sigurno trasirali dalji razvoj grupe, da nije do{lo do njenog raspada dislokacijom ve}ine ~lanova. U ove projekte spadaju monumentalan Muzej revolucije i zgrada Radiotelevizije u Beogradu. Muzej je projektovan paralelno sa Breuer-ovim Vitney muzejom u N.Y. koji je izveden i nalazi se u svim knjigama o savremenoj arhitekturi, dok je na{, po obi~aju, ostao na nivou otkupa, iako je bio vra{ki superioran u odnosu na

Konkurs za kompleks umetni~kih akademija na Novom Beogradu, Otkup (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Pe-trovi}, M.ânak), Za na{e uslove neuobi~ajeno blok-re{enje sa centralnim atrijumom.

Konkurs za Dom omladine u Beogradu, 1962, varijanta 2, (I.Simovi}, L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petro-vi}, M.ânak)

Konkurs za muzej revolucije na Novom Beogradu,1964 (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, I.Simovi} i M.ânak). Jedan od najsna`nijih projekata grupe koji na najbolji na~in reprezentuje na{u skulptoralnu poznu modernu. Radjen je istovremeno sa Breuer-ovim Whitney muzejom (N.Y., 1963/66), s tim {to je Breuerov projekat izveden i nalazi se u svim enciklopedijama savremene arhitekture, dok je deùrni klan u ìriu li{io na{ projekat ~ak i otkupa.

8

RD review 32/2004 Str. 27

Konkurs za zgradu radiotelevizije u Beogradu 1961, otkup (L.Lenar~i}, M.Miti}, I.Petrovi}, I.Simovi}, M.ânak). Na kuli je vidljiv uticaj F.L.Wrighta. Iako je bio superioran u odnosu na ve}inu nagradjenih radova, rad je, po ustaljenoj praksi za zna~ajnije objekte, bio srozan na nivo otkupa. konkurenciju. Uostalom, to je bilo i nor-malno: ko je video da se vanpartijci nagra-djuju za MUZEJ REVOLUCIJE?! U periodu 1964-66 Leon, Mi{a i ja smo nastavili bez dvojice Ivana i zaradili otkupe na konkursima za: - Centralni trg i robnu ku}u, Velenje, 1964, - Stambeno poslovni kompleks u Prijedoru, 1964, - Stambene objekte u Bulevaru Kralja Alek- sandra u Beogradu, 1965, itd.

Stambeno-poslovni kompleks u Prijedoru, 1964 0tkup (L.Lenar~i}, M.Miti}, M.ânak) Leon se pakovao a Mi{a koji je, zbog po-gor{anja bolesti zbog koje nije mogao da putuje, bio u depresiji, pa se ja sam pri-hvatim konkursa za arhitektonsko re{enje Bloka 29 na Novom Beogradu. Posre}ilo mi se pa u o{troj konkurenciji namaknem I nagradu za korak ispred bra~nog para Sonje i Nedje Borovnice i posao se ugovori. Ja predloìm Mi{i Miti}u da se i on uklju~i kao ravnopravni autor i on na moju sre}u pristane. Obogatio je prvobitno oblikovanje

i digao ga na nivo jedne upe~atljive Pozne moderne, a bilo bi i bolje da mu se u sred izgradnje bolest nije tako pogor{ala, da je na op{tu àlost (jer je bio omiljen od strane svih) umro po~etkom 1970. godine.

Stambeni objekti u Bloku 29 na Novom Beogradu. 1969/75 (M.Miti} i M.ânak). Urbanisti~ko re{enje: M.Glavi~ki

U toku 1969 godine, dok je Mi{a Miti} jo{ bio na nogama nas dvojica smo nekako u pola snage uradili jo{ ~etiri konkursa i to Blok 22 na Novom Beogradu (III nagrada), Blok 23 na

9

ARD review 32/2004 Str. 28 Novom Beogradu (II nagrada), tri stambene kule kod èlezni~ke stanice u Novom Sadu (II nagrada) i stambene zgrade u ul. Vojvode Stepe u Beogradu (III nagrada). Nakon Mi{ine smrti i odlaska preostale trojice u beli svet. ostao sam sÀm kao panj i grupa “Beo-gradskih 5” je definitivno prestala da postoji od 1970. god. OSOBENOSTI GRUPE U ovo korumpirano vreme kada se sve radi preko klanova i lobija, kada svako ratuje protiv svakog, a posebno arhitekti protiv arhitekata, zaista je te{ko odràti se u memoriji nacije, ako vam neko u tome ne pomogne. S druge strane dosta je neprili~no da ja kao jedan od ~lanova “Beogradskih 5” komentari{em osobenosti i dostignu}a grupe, mnogo je elegantnije platiti nekom za to. Medjutim, ako ste iskreno ubedjeni da je taj rad vredan pomena upusti}ete se u tu diskutabilnu rabotu, a javnost neka taj izve{taj prihvati, ospori ili, {to je naj~e{}e, ignori{e. Dakle, evo {ta je ovu grupu karakterisalo, a mo`da i doprinelo njenom kasnijem raspadu. a/ Rodjeni smo u pogre{no vreme i na pogre{nom mestu. Trebalo je da otvorimo na{ privatni biro, da pustimo pipke na sve strane, da se dokopamo poslova i da ìvimo o svom ruhu i kruhu. Na àlost nad nama su straàrile razne partijske aveti, aparat~iki (~ike iz aparata) koje nam nisu radile o glavi, ali su o{tro insistirale da se igra po njihovim pravilima, koja nama nisu previ{e odgovarala. Nismo se mnogo dìlitali, ali je nezadovoljstvo uslovima rada bilo konstantno u porastu i na kraju dovelo do beànije ve}ine ~lanova grupe b/ Bili smo suvi{e dr~ni, arogantni i beskom-promisni, da bi se lako prilagodili sredini koja nas je okruìvala. Nismo bili u svemo}noj partiji, nismo bili ni u fakultetskom klanu ni u gradona~elnikovoj ergeli, poku{ali smo da ostanemo nezavisni a to se pla}a anonim-no{}u. Poznih 50-tih i ranih 60-tih godina veliki poslovi i afirmacija zaobilazili su vanpartijske ki~menjake. To se neko vreme trpi, a onda entuzijazam po~inje polako da popu{ta, sistem vas polako ali sigurno lomi. c/ Bili smo veoma razli~iti — Iva Petrovi} je voleo Le Corbusiera, Mi{a Miti} F.L.Wrighta,

Leon Lenar~i} je vukao ka Mies van der Rohe-u. Iva Simovi} je bio nepredvidivi sinteti~ar, dok sam se ja kona~no formirao kao minimalisti~ki funkcionalista. Pola svakog na{eg zajedni~kog posla proticalo je u medjusobnom uskladjivanju i ko{kanju, pri ~emu je, u zavisnosti od slu~aja, prevagu odnosila jedna ili druga, ~esto sasvim razli-~ita koncepcija. To je spre~avalo da grupa stekne i o~uva neki jedinstveni i kontinualan projektantski postupak. Verujem da smo ideje rane moderne 20-tih veoma konsekventno uspeli da realizujemo u Bloku 21 na Novom Beogradu, dok smo u naseljima Liman 1 i 2 pokazali ograni~ene domete minimalisti~kog funkcionalizma. Povremeni ekspresionisti~ki ispadi na pojedinim konkursima (kao {to je bio slu~aj sa konkursom za muzej revolucije na Novom Beogradfu) efikasno su ka`njavani slabim plasmanom a dozvoljeni dijapazon (koji je diktirala velika petorka Martinovi}, Bogunovi}, Anti}. Mitrovi}, Brki}, nije nas zadovoljavao. Hteli smo ne{to novo, ali je svaki od nas i{ao u nekom drugom pravcu. Nikada nismo bili skloni dominaciji. Kada nam je ponudjeno da formiramo u okviru instituta samostalnu jedinicu a jedan od nas (bilo ko) da bude {ef, svi smo odbili jer nam se ~inilo krajnje neprili~nim da makar formalno {efujemo jedni drugima. [efovanje smo prepustili nekim tre}im, a onda smo im pili krv na pamuk, zezali ih na sve mogu}e na~ine, pri ~emu nam niko ni{ta nije mogao jer smo navla~ili poslove, po{teno ih radili i bili kompaktni (u odnosu na druge, razume se). Zaista, jedan nesvakida{nji primer tesno sprijateljenih rogova koji su iz svoje tro{ne vre}e {tr~ali na sve strane. d/ Daljim pojedina~nim sazrevanjem brzo smo profesionalno napredovali, ali nikada nismo uspeli da se profesionalno organizu-jemo. Izlaz je postojao ali ga mi nismo videli. Trebalo je u}i u gradona~elnikovu “ergelu” preko Projektnog biroa Direkcije za izgradnju grada, gde je bilo mnogo atraktivnih poslova koji su se dobijali na tanjiru, bez ikakvih konkursa. Medjutim, mi smo i dalje ostajali nezavisni, sebi o glavu, razume se. Svaki novi nastup predstavljao je za nas jednu novu kreativnu avanturu, a mi smo po~eli da se od avantura po malo i umaramo. Privatni orta~ki biro nismo mogli

10

ARD review 32/2004 Str .29 da otvorimo, nije bilo dozvoljeno. Pitanje razlaza je ve} lebdelo u vazduhu i bilo je potrebno samo da se pojavi jedan dobar povod. e/ Veoma ubedljiv povod je bilo nere{eno stambeno pitanje, ako se izuzme moj stan~i} od 40 m2, zbog koga su me ve} zezali “da sam se prodao komunistima”. Medjutim, drugi nisu bili te sre}e, ìveli su kod roditelja ili u tazbini, deca su po~ela da pristiù, a oni nisu hteli da ~ekaju jo{ nekoliko godina prvu planiranu veliku podelu stanova u Institutu. I tako Leon i dva Ivana odo{e. Simovi} sada ìvi u vili na Hepstedu, Leon u vili u Ljubljani, dok Ivana Petrovi}a i Mi{e Miti}a, na àlost, vi{e nema. Da nije Leon oti{ao, a Mi{a umro, mislim da bismo nas trojica uspeli da se odrìmo, a vremenom i prosperiramo kao uigrani trio sa samostalnom praksom, ali sudbina nas je druga~ije usmerila i to je za sada sve o grupi “Beogradskih 5” koja je usred komunizma ìvela neki svoj posebni ìvot, koja je trajala nekih 15 godina i koja se raspala vi{e zbog samosvojnosti ~lanova nego zbog nekih surovih udaraca spolja. I NA KRAJU... Nepisano je pravilo kod nas da se na Industrijsku modernu svi obaraju drvljem i kamenjem. Realizacije iz ovog perioda se progla{avaju neinventivnim, pauperisti~kim, trivijalnim, retrogradnim, nakaznim, degra-diranim, dok su njihovi autori netalentovani, bezna~ajni. prevazidjeni, profesionalni pokoj-nici sahranjeni pod novim kulturolo{kim slojevima, itd, itd. Mnogi autori su ve} pomrli kao i njihovi investitori a njihove zgrade se bezo~no nadgradjuju i uni{tavaju. Sa zlura-dim zadovoljstvom posmatram kako se oni, ne{to mladji od nas koji su nam upu}ivali ovakve epitete sada bolno suo~avaju sa jo{ mladjima koji se sa njima na skoro identi~an na~in obra~unavaju. A onda }e tokom vremena da se pojave neki novi klinci koji }e reafirmisati industrijsku modernu, a u prah satrti dana{nje pomodarske pseudotech-{e}erleme. Govori}e o iskrenosti pokojnika i vulgarnoj napirlitanosti ve} ostarelih savre-menika, a apokalipti~ki rat svakog protiv svih }e se nastaviti i voditi ka nekim tajanstvenim i jo{ neznanim misaonim i kreativnim toko-vima...

IZBOR KONKURSNIH RADOVA I RE-ALIZACIJA GRUPE BEOGRADSKIH 5 L — Leonid Lenar~i} M — Milosav-Mi{a Miti} P — Ivan Petrovi} S — Ivan Simovi} ^ - Mihailo ânak Konkursi (Nagrade i neki od otkupa) (01) Konkurs za idejna re{enja tipskih zdravstvenih

stanica u Hrvatskoj, 1954, V nagrada (L,P,^) (02) Urbanisti~ki konkurs za re{enje Trga palih

boraca u â~ku. 1954, III nagrada (L,P,^) (03) Urbanisti~ko-arhitektonski konkurs za idejno

re{enje stambenog naselja “Lepenica” u Kra-gujevcu, 1958, Nagrada van konkurencije (L,M.P,^)

(04) Urbanisti~ko-arhitektonski konkurs za Centralnu zonu Novog Beograda sa detaljnim re{enjem bloka 21, 1958, Podela II povi{ene nagrade,

prva nije dodeljena (L,M,P,^) (05) Konkurs za idejno re{enje kompleksa auto-

preduze}a “Vojvodina” u Novom Sadu, 1959, Podela prve nagrade (L,M,P,S,^)

(06) Konkurs za tipske stambene zgrade Zavoda za unapredjenje komunalnih delatnosti (ZUKD), 1960, I, II i III nagrada (L,M,P,^)

(07) Konkurs za zgradu radiotelevizije na Novom Beogradu, 1961, Otkup (L,M,P,S,^)

(08) Konkurs za centralni trg u Velenju sa idejnim re{enjem robne ku}e, 1964, Otkup (L,M,^)

(09) Konkurs za arhitektonsko-urbanisti~ko re{enje centra Prijedora, 1964, Otkup (L,M,^)

(10) Konkurs za blok 22 na Novom Beogradu, 1968, III nagrada (M,^)

(11) Konkurs za blok 23 na Novom Beogradu, 1968, II nagrada (M,^)

(12) Konkurs za tri stambene kule kod @elezni~ke stanice u Novom Sadu, II nagrada, 1968, (M,^)

(13) Konkurs za potez uz Bulevar Vojvode Stepe u Beogradu, 1969, III nagrada (L,M,^)

(14) Konkurs za potez uz Bulevar revolucije u Beogradu. 1969, Otkup (L,M,^)

Realizacije (15) Stambeni objekti, obdani{te i {kola u Bloku 21

na Novom Beogradu. Dva stambena objekta P+4 i P+10 sa ukupno cca 1600 stanova. Realizacija 1961/63 (L,M,P,^).

(16) Stambeni objekti u naselju Liman I u Novom Sadu, 11 objekata P+4 sa cca 500 stanova. Realizacija 1962/64 (L,M,P,^).

(17) Stambeni objekti u naselju Liman II u Novom Sadu, Tri stambena objekta P+8 i P+10 sa cca i 420 stanova. Realizacija 1964/65 (M,^) (18) Stambeni objektii, centar mesne zajednice i

obdani{te u bloku 29 na Novom Beogradu Sedam stambenih objekata P+6 sa cca 1100 objekata. Realizacija 1970/72 (M,^).

ARD review 33/2005 Str. 30 Studentski radovi na{ih biv{ih u~enika

KAFE POSLASTIÂRNICA BOJANA LEKI], stud. arh.

U na{oj Generaciji 2002/3 bilo je mnogo talentovane dece, a Bojana se isticala izvanrednim grafi~kim talentom i istan~anim nervom za arhitekturu uz krajnje neoprav-danu samokriti~nost (u stilu: “ja znam kako treba, ali pojma nemam da li }u to mo}i!”). Mogla je, dabome, sada moè jo{ vi{e, a vrtoglavica me hvata od visina do kojih }e se, kako mi se javlja ({to rek’o Ljubi{a Trgov~evi}) uspentrati. Medjutim, po{to ne èlimo da je ureknemo, presta}emo sa krajnje opravdanim pohvalama i poku{ati da prikaèmo njen studentski rad: Kafe-poslasti~arnicu na klizali{tu, temu koja se blagodare}i izuzetnoj imaginaciji pred-metnih nastavnika ponavlja na II godini ve} godinama {to, ako ni{ta drugo, bar omo-gu}uje da uporedjujemo nivo kvaliteta pojedinih generacija. Evo dakle, {ta je napravila na{a Bojana Leki}:

ARD review 33/2005 Str. 31 Ovde je zgodna ideja tribine koja istovre-meno sluì i kao stepenasta kafanska terasa {to je prijatno za goste, a ne{to manje za kelnere. Neka traè beneficirani radni sta` i pravo na bak{i{. pa }e da se smire… Sve u svemu, mo`da ovakve teme i nisu tako lo{e. U ovim vremenima, one u~e mlade ljude skromnosti i meri. I “minijature” mogu biti remek dela, a najva`nije je da kandidati ne padnu u zamku “pokaì SVE {ta zna{!”. Zabluda je da je minimalizam izraz kreativne nemo}i, on je u stvari prora~unati iskaz racionalne i zrele li~nosti. Tako se bar nama ~ini, iako trenutno u na{oj arhitekturi dominiraju eklekticisti~ke kombinacije Neo-

moderne, High-Techa, Slick-Tecka i istorici-sti~ke postmoderne. Treba imati mud(rosti) pa se odupreti ovom sirenskom zovu i na}i pravu meru u oblikovnom izrazu, primerenom mestu i vremenu u kome ìvimo. Dre~ava, agresivna i primamljiva “tajkunska” arhitek-tura, odgovara “tajkunskim” investitorima i dobija nagrade na “tajkunskim” konkursima, a najve}a èlja prose~nih mladih stvaralaca je da postanu “tajkunski” arhitekti ozareni bleskom svojih pokrovitelja. îni nam se da Bojana Leki} nema nameru da krene tim lagodnim putem, i mi je unapred iskreno àlimo jer, kako se kaè: “Po{tenje je retka biljka koja raste na grobovima…”

ARD review 33/2005 Str. 32 Studentski radovi na{ih biv{ih u~enika

KAFE POSLASTIÂRNICA MINJA MARJANOVI] stud.arh.

Minja Marjanovi} je ista generacija kao i Bojana Leki}, dakle, upisala je 2003. Pamti-mo je kao umiljatu, vrednu i mirnu devoj~i-cu, koja se bez ikakvih problema pro{etala kroz na{ kurs, pa kroz prijemni ispit i evo je kako i kroz studije prolazi kao kroz cvetnu ba{tu. Nadamo se da }emo imati priliku da

I dalje pratimo njen rad, a sada da vidimo njeno vidjenje ove famozne kafe-poslasti-~arnice na klizali{tu, a ako nas se u medju- vremenu jo{ neko od starih u~enika seti, bi}e nam milo da prikaèmo i njihove radove.

* * * Umereno razigrani krov na ovom objektu nas upu}uje na ono, {to Ch. Jencks naziva Skul-ptoralnom poznom Modernom i {to predsta-vlja prelaz izmedju Moderne i Neo-ekspresi-onizma. Minja je, takodje, veoma staloèna i umerena i ne poku{ava da od ove minija-ture napravi svoje ìvotno delo. I ona ima

ARD review 33/2005 Str. 33 ose}aj za meru. Terasa nije stepenasta, ali je dobro dimenzionisama i sa {irokim pogle-dom na klizali{te, a dobre vizure se otvaraju i iz zatvorene sale. Jasna diferencijacija pro-stora na ~vrsto tehnolo{ko (mo`da je bolje re}i “sanitarno”) jezgro i krajnje fluidan otvoreni i zatvoreni prostor za boravak, pod-se}aju na Fernsvort/Johnson ku}e Miesa i Johnsona, a veoma redukovana osnova, za ~udo, veoma uspe{no korespondira sa dve zatalasane krovne trake. Jedna lasta ne ~ini prole}e, ali ga sasvim sigurno, nagove{tava. Pa tako i ovi prvi radovi Minje Marjanovi} i Bojane Leki} na-gove{tavaju dve uspe{ne afhitektonske kari-jere ako nastave ovim tempom i ako budu imale dovoljno sre}e. Poèlimo im sre}u od na{e strane, a talenta i znanja im sigurno ne}e usfaliti…

ARD review 33/2005 Str. 34 RADNA KLASIFIKACIJA PRAVACA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI (4) Dr. Mihailo ânak, d.i.a. (uz obilne pozajmice iz vi{e izvora)

(40) — Istoricisti~ka arhitektura Arhitektura koja se formalno direktno oslanja ili na pojedine istorijske stilove ili na njihovo kombinovanje

(40)1 - Obnova egipatske arhitekture (Egyptian Revival) Kori{}enje elemenata staroegipatske arhitek-ture u arhitekturi XIX i XX v. (piramide, obelisci, piloni, itd.).

V.Simpson: The Luxor, Las Vegas, 1993

(40)2 - Obnova srednjevekovnih arhitektura Kori{}enje elemenata srednjevekovne arhitek-ture (starohri{}anske, vizantijske, romani~ke, normanske) u savremenoj arhitekturi.

(40)21 - Neovizantijska arhitektura Srpska arhitektura izmedju dva rata inspiri-sana vizantijskom arhitekturom. I pored tru-da da se tretira kao dràvna arhitektura, na{la je {iru primenu samo u crkvenim objektima. Reminiscencije na vizantijsku arhitekturu nalazimo i u arhitekturama drugih, prvenstveno balkanskih zemalja.

M.Krsti}: Zgrada II ènske gimnazije,Beograd, 1929

(40)22 - Neoromani~ka arhitektura (Romanesque Revival) Istoricisti~ka arhitektura XIX veka u Engle-skoj, Francuskoj, SAD i Nema~koj koja se inspiri{e motivima Romani~ke arhiteklture

H.H.Richardson: Trinity Church, Boston, 1873/77

(40)23 - Neonormanska arhitektura (Norman Revival) Kratkotajna obnova elemenata normanske arhitekture u toku XIX veka

ARD review 33/2005 Str. 35 (40)3 - Obnova goti~ke arhitekture (Gothic Revival) Mnogobrojne tendencije obnove goti~ke arhitekture, tokom XIX, ali prisutne i u XX v.

Q.Terry: Terry’s Assorted Villas, Regent’s Park, London, 1988

(40)31 - Neo-Tudorska arhitektura (Tudor Revival) Eklekti~ka obnova Tudorske arhitekture u XIX ali i u XX veku. U prvoj fazi razlikuju se Co-mmissioner’s Gotika (crkveni objekti) i Colle-giate Gotika (obrazovni objekti). U drugoj fazi elementi gotike se me{aju sa elemen-tima Slikovite (Picturesque) arhitekture, od-nosno Arts & Crafts i doma}e obnove (Do- mestic Revival).

N.N.: Katalo{ka individualna stambena zgrada u Neo-Tjudor maniru, SAD

(40)32 - Viktorijanska gotika Obnova goti~ke arhitekture u doba vlada-vine kraljice Viktorije (druga polovina XIX veka.). Razvija se uporedo, a ~esto i pre-

pli}e sa istorijskom (me{avina renesanse, baroka i klasicizma) i tradicionalnom, ver-nakularnom arhitekturom.

G.G.Scott: St Pancras Station Hotel, London, 1865

(40)4 - Neorenesansna arhitektura Mnogobrojne tendencije u XIX i XX v. u svim evropskim zemljama koje se zasnivaju na ele-mentima i motivima renesansne arhitekture.

(40)41 - Obnova Italijanske renesansne arhitekture Obnova italijanske renesansne arhitekture tokom XIX i XX veka u svim ebropskim ze-mljama. Primenjuju se elementi rane, zrele i pozne renesanse (manirizma), ~isti ili u ko-mbinaciji sa drugum stilovima.

A.Stevanovi}, N.Nestorovi}: Nar. muzej, Beograd, 1903

ARD review 33/2005 Str. 36 (40)411 - Neo-Wrenaissance

Obnova arhitekture Ch.Wrena karakte-risti~ne po kasnorenesansnim elemen-tima i motivima koja je svojevremeno uticala na engleski Barok (J.Wanbrugh, N.Hawksmoore). Rokoko (J.Gibbs), a kroz primenu opeke i na dalji razvoj tradicionalne arhitekture.

H.Baker: Union Buildings, Pretoria, Ju`na Afrika, 1913 (40)412 - Neo-Paladijanizam

Obnova tzv. Paladijanske arhitekture iz XVIII v. koja se inspirisala arhitekturom A.Paladija i ~iji je najizrazitiji predstavnik u to doba bio Richard .Boyle odnosno Lord Burlington (Chiswick House). Ova arhitektura se ponovo reafirmi{e u dru-goj polovini XX v.

J.Bicknell: Henbury Rotunda, Cheshire, 1984

(40)42 - Obnova severnja~ke renesansne arhitekture Obnova flamanske, holandske, i nema~ke renesansne arhitekture XVI veka u svim ze-mljama zapadne Evrope u toku XIX i XX veka.

Ph. Johnson: Nations Bank Center, Houston, 1984

(40)5 — Neoklasicizam Pravac koji se u XVIII veku uspe{no suprotstavio Baroku i Rokokou i koji je revalorizovao staru gr~ku arhitekturu kao izvorniju u odnosu na pozniju rimsku. U XVIII veku javlja se u vi{e ra-znih vidova, medju kojima se isti~u: - Strukturalni Neoklasicizam, - Radikalni Neoklasicizam, - Arheolo{ki Neoklaiscizam, - Revolucionarni (vizionarski) Neoklasicizam, Odrào se do I sv. rata, a kasnije se preneo i na nema~ku nacisti~ku arhitekturu, koja je njegov hipertrofirani derivat. U XX veku pojam se pro{iruje na sve vidove arhitekture koja se inspiri{e gr~kom i/ili rimskom arhitekturom.

(40)51 — Obnova gr~ke arhitekture (Greek Revival, Neo-Grec, Greek), 1/ Savremena arhitektura u kojoj dominiraju elementi klasi~ne gr~ke arhitekture 2/ Obnova gr~ke arhitekture XVIII-XiX v. u Pruskoj, Bavarskoj, Engleskoj i SAD ~iji su glavni predsavnici bili: K.F.Schinkel, L.Von Klenze, R.Smirke, W.Strickland i dr.

J.R.Pope: Nacionalna umetni~ka galerija, Washing-ton, 1940

ARD review 33/2005 Str. 37 (40)52 - Romanti~ni Neoklasicizam Klasicisti~ki objekti namerno prikazani kao ruinirani radi pove}anja utiska slikovitosti. Neki asimetri~ni objekti iz oblasti Slikovite arhitekture (Picturesque) u detalju mogu biti potpuno klasicisti~ki. Odnosi se takodje na arhitekturu koja koristi klasicisi~ke elemente kao simbole bez neke odredjene funkcije,

A.Kitagavara: Stambena ku}a, (Izvor: R.Radovi})

(40)53 - Revivalisti~ki Neoklasicizam Tendencije koje oìvljavaju neke istorijske momente i faze, tretiraju}i urbanu tipologiju i arhitektonski jezik kao nedeljivu celinu. Polivalentna, ozbiljna i u mnogome kanon-ska arhitektura. Mnogobrojni primeri iz svih krajeva sveta. Protagonisti: Q.Terry, A.Duany, A. Greenberg, R.Stern, i dr.

Q.Terry: Waverton House, Gloucestershire, 1979/80

(40)54 - Fundamentalni Neoklasici-zam Nagla{ava geometriju i osnovne elemente konstrukcije. Autonomija arhitektonskih te-ma ili arhetipova. Povratak kompoziciji i konstruktivnoj realnosti. Srodan neoracio-nalizmu s tim {to u ne{to ve}oj meri koristi klasi~ne podlo{ke. Predstavnici: Reichlin, Ungers, Rossi, Botta i dr.

A.Rossi: Hotel Il Palazzo, Fukuoka, Japan, 1989 (40)55 - Vernakularni Neoklasicizam

Termin Ch.Jencksa kojim ozna~ava neke realizacije L.Kriera i dr. u kojima se gradsko tkivo deli na manje blokove “insule” za raznolikom, relativno smirenom postmoder-nom arhitekturom i jasno uspostavljenim odnosima izmedju pojedinih urbanih ele-menata. Antiteza glomaznim, otudjenim stambenim blokovima i prostorima, bez obzira na primenjene stilove gradjenja.

L.Krier i F.Sanin: Insula Tegeliensis, IBA, Berlin, 1980/83

ARD review 33/2005 Str. 38 (40)6 - Neobarokna arhitektura Obnova barokne arhitekture u toku XIX i XX veka u ukupnom konceptu ili detaljima. Od-nosi se prvenstveno na italijanski, francuski i nema~ki barok kao i pozni barok (rokoko).

J.Bicknel: Upton Viva, Warwickshire, 1990

(40)7 — Eklekticizam Pravci koji kombinuju razne stilske grupe i detalje. Naj~e{}e su prisutni klasicisti~ki elementi koji se oboga}uju drugim stilovima. (40)71 — Me{anje istorijskih stilova Kitnjaste kombinacije istorijskih stilova u XIX i XX v. (40)711 - Beaux Arts

Kitnjast klasicisti~ki i eklekti~ki stil promo-visan i podràvan u pariskoj Ecole des Beaux Arts i naro~ito uticajan u drugoj polovini XIX veka ne samo u Francuskoj, ve} i u Evropi i Americi. Akademizam se ~vrsto pridràva odredjenih kanona ve-zanih za klasicisti~ku tradiciju i ne do-zvoljava proizvoljnosti, improvizacije i inovacije. S jedne strane on spre~ava srozavanje kvaliteta ali s druge vodi u {ablon i monotonu repeticiju. Zapaà se. medjutim, da tokom vremena i naj-avangardnije tendencije postaju retro-gradne i autoritarne kao na pr. Medju-narodni stil koji je 60-ih zapao u te{ku krizu.

Ch.Garnier: Pariska opera, po~. 1862-75

(40)712 - Free Classicism Istoricisti~ka arhitektura druge polovine XIX v. koja predstavlja slobodno me{a-nje klasicizma, renesanse, manirizma i baroka.

N.Shaw: Piccadilly Hotel, London, 1905

(40)72 — Me{anje istorijskih stilova i drugih tendencija Kombinovanje jednog ili vi{e istorijskih stilo-va sa elementima tradicionalne i vernaku-larne arhitekture, Art Nouveau-a, tehnolo{ke arhitekture, itd. Razni hibridni podstilovi su posebno brojni u XIX v. u Engleskoj (Free Style, Queene Anne Revival, Free Gothick, Free Tudor, itd.), ali ih ima i u drugim zemljama, naj~e{}e u kombinaciji sa ele-mentima doma}e arhitekture

G.Coppede: Il Quartiere Coppede, Rim, 1908-23

ARD review 33/2005 Str. 39.

(40)73 - Neokolonijalna arhitektura Reinterpretacije Kolonijalne arhitekture XVII-XIX v. prvenstveno u SAD, latinoameri~kim zemljama i Africi, koja je pojedine arhitek-tonske stilove iz zemalja matica, prenosila na kolonizovane teritorije uz eventualne kombinacije sa lokalnom tradicionalnom arhitekturom.

(40)731 - Neokolonijalna arhitektura u SAD Kontinualna primena kombinacije Dòr-dìjanske i Quenne Anne arhitekture sa tradicionalnim metodama gradjenja, masovno primenjena u tipizovanim mon-ta`nim drvenim stambenim objektima {irom SAD i Kanade.

N.N.: Neokolonijala stambena rezidencija, SAD, cca 1990

(40)732 - Neo-kolonijalna arhitektura u Latinskoj Americi Slikovito me{anje {panske tradicionalne i barokne arhitekture sa elementima do-moroda~kog graditeljstva u svim zemlja-ma Latinske Amerike, ali i na krajnjem jugozapadu SAD tokom XVIII-XX v.

N.N.: Stage Theater, Santa Fe, New Mexico, SAD

(40)8 — Totalitarna arhitektura Arhitektura totalitarnih reìma, posebno fa{isti-~ke Italije, nacisti~ke Nema~ke, staljinisti~kog SSSR i komunisti~ke Kine iz perioda Mao Ce

Tunga.. Kao internacionalni stil, ona naj~e{}e neguje upro{}eni Neoklasicizam i skulpturu baziranu na realizmu i klasicizmu 19. v. za masivne, hipertrofirane, dràvne reprezentati-vne gradjevine.

(40)81 — Nacisti~ka reprezentativna arhitektura u Nema~koj Arhitektura Hitlerovog III. Reicha 1933/45 koja se iskazuje u tri osnovna vida: a/ Ogoljeni klasicizam (Kreis i Sperr), b/ Vernakularna nema~ka arhitektura za-snovana na ruralnom, prvenstveno alpskom tipu, c/ utilitarna, industrijska arhitektura. Sperrov megalomanski generalni plan cen-tra Berlina nije izveden, ali su zato izvedeni Nova kancelarija (1938/9) i Olimpijski sta-dion “Marsova polja” (1934/6). Stanovanje je komforno sa sivim zidovima i krovovima u nagibu. Treba naglasiti, medjutim, da se Nacisti~ka partija nije protivila primeni sta-kla i ~elika u izgradnji industrijskih zgrada.

A.Speer: Grosse Hale, Berlin, projekat, 1938

(40)82 — Fa{isti~ka reprezentativna arhitektura u Italiji Specifi~na kombinacija moderne arhitek-ture i klasicizma u fa{isti~koj Italiji izmedju dva rata. Za razliku od strogog i otudjenog klasicizma nema~ke nacisti~ke arhitekture, italijanska fa{isti~ka arhitektura je mnogo slobodnija, blià modernim stremljenjima i manje depresivna. Neki od pojedno-stavljenih i prestilizovanih oblika ove arhi-tekture preneti su kasnije uspe{no u isto-ricisti~ku Postmodernu.


Guerrini i dr.: Palata italijanske civilizacije EUR, 1942

(40)83 — Socrealisti~ka reprezenta-tivna arhitektura u Sovjetskom save-zu

Zvani~na arhitektura u biv{oj SSSR u peri-odu od 1930 do njenoga raspada, koja je dekretom zamenila arhitekturu Rusku avan-gardu. a inspiri{e se klasicismom, ponekad u kombinaciji sa elementima orijentalne arhitektura u ~ast J.V.Staljina i nacionalne ruske arhitekture. U vreme dominacije SSSR primenjivana je i u drugim zemljama Isto-~ne Evrope a u periodu 1945-47 i kod nas (zgrada Sindikata i “Udbina zgrada”, Beo-grad)

L. Rudnjev i dr.: Univerzitet Lomonosov, Moskva, 1953

(40)84 — Arhitektura u Kini u periodu Mao-Ce-Tunga Posebna i ne{to umerenija varijanta soc-realisti~ke arhitektura u Kini, koja elemente sovjetske socrealisti~ke arhitekture kombi-nuje sa elementima tradicionalne arhitek-ture..

.

N.N.: Mauzolej Mao Ce Tunga u Pekingu

(40)85 — Memorijalna arhitektura Arhitektura koja (opravdano ili ne) veli~a zasluge pojedinih istaknutih osoba, prven-stveno dràvnika (memorijali, mauzoleji, kenotafi). Svojim prostorno arhitektonskim karakteristikama razlikuje se od skulptoralne spomeni~ke arhitekture i, po{to glorifikuje pro{lost, naj~e{}e je mada ne i obavezno, vezana za istorijske stilove. Veoma je stara i kroz sve epohe, od egipatskih piramida i rimskih trijumfalnih kapija do dana{njih dana, na razli~ite na~ine i sa razli~itim ciljevima, neguje kult li~nosti. Ovde se ne ubrajaju crkvene zgrade posve}ene poje-dinim kanoniziranim li~nostima (Sv. Sava, na pr.) jer je u njima na prvom mestu bogo-sluènje, dok je veli~anje samog sveca u drugom planu.

H.Bacon: Lincoln Memorial, Washington,1922


Prof. Dr. RANKO RADOVI] Arhitekta (1935-2005)

Vi{e od 20 godina sam u nastavi i vi{e od 20 godina na{ veliki teoreti~ar arhitekture Ranko Radovi} prisutan je na na{em kursu preko svojih neprevazidjenih knjiga, eseja i filmova o arhitekturi. Vi{e od 20 godina ja mojim djacima obe}avam da }u ih, ako budu dobri i vredni, jednom upoznati sa velikim arhitektonskim eruditom i guruom svetskog formata Profesorom Rankom Rado-vi}em, a sada je on iznenadno oti{ao a ja obe}anje dato mojim djacima ispunio nisam. Oti{ao je, a ja sam nekako verovao da je ve~it i da nikad ne moè otici, bar ne pre mene. Oti{ao je, a iza njega je ostala jedna velika praznina koja jo{ dugo vremena ne}e biti popunjena, oti{ao je i u crno zavio svoju mati~nu ku}u - Arhitektonski odsek Tehni~kog fakulteta u Novom Sadu ~iji je on bio osniva~, koga je vodio po svojim idejama i principima i u~inio ga poznatim, kako u zemlji tako i van njenih granica. Nikad nisam bio u prilici da mu se obratim s molbom za mi{ljenje o nekom od mojih tekstova, ali me je sama mogu}nost da to u slu~aju potrebe mogu da uradim ~inila sigurnijim i hladnokrvnijim. Bilo je dovoljno da se upitam {ta bi na to rekao Ranko, pa da postanem samokriti~niji i obazriviji. Mogu misliti kako je sada njegovim brojnim studentima i saradnicima koji su ostali bez svog mudrog mentora. Mogu samo re}i: Bog neka im je u pomo}i! Jer Ranka nije dovoljno samo ~itati, njega treba slu{ati u ìvo i osetiti ~aroliju njegove ìve re~i. Tek tu }ete na}i Ranka!

* * *

Arhitekta Ranko Radovi} (rodjen u Podgorici 1935.), bio je redovni profesor Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Helsinkiju i Cukibi (Japan). Na beogradskom Arhitektonskom fakultetu diplomirao je 1962. a magistrirao 1971. godine ("Urbana morfologija"). Dokto-rirao je na Sorboni 1980. ("Kontinuitet ideja i oblika u savremenoj arhitekturi"). Odràvao je predavanja na mnogim doma}im i svetskim univerzitetima (Skoplje, Pri{tina, Rim, Palermo, Stokholm, Pariz, Keln, Melburn, Lisabon, Toki-o). Bio je ~lan vi{e svetskih udruènja za urbanizam, stanovanje i arhitekturu, kao i Dukljanske akademije nauka i umjetnosti. Autor je vise zapaènih objekata od kojih se isti~u "Spomen ku}a Bitke na Sutjesci" (1971), zgrade hotela i banke u Vrnja~koj Banji (1977-79), pozori{te "Atelje 212" (sa R. Dinu-lovi}em) i drugih. Objavio je vi{e knjiga, nau~nih i stru~nih studija. Redovno je odrà-vao izuzetno atraktivna i masovno pose}ena javna predavanja o savremenoj svetskoj arhitekturi i problematici gradova i njihovih uredjenja. Autor je vi{e tv emisija i serija o arhitekturi i stanovanju. Arhitektonske radove i crteè samostalno je izlagao u Beogradu, Novom Sadu, Sarajevu, Podgorici, Ljubljani, Skoplju, Budimpe{ti, Parizu, Helsinkiju. Dobitnik je Tabakovi}eve nagrade za arhitekturu 2001 god. koju dodeljuje Dru{tvo arhitekata Novog Sada (DaNS) za izuzetne razultate i doprinos na polju urbanisti~kog i arhitek-tonskog obrazovanja mladih arhitekata na univerzitetima od Finske do Japana, pose-bno u Beogradu i Novom Sadu. U katalogu propratne izlo`be podvu~eno je da knjige koje je Radovic napisao, predavanja koja se pamte i ku}e koje je izgradio imaju zapa-èno mesto medju stvarala{tvom elite svet-skih arhitekata, kao i snagu doslednog pobornika i sledbenika savremene arhitektu-re. Arh. Radovi} u na{oj i {iroj svetskoj stru-~noj javnosti predstavljao je izuzetnu li~nost i primer retko svestranog aktiviteta u prostoru. Vi{e izdanja doìvljava njegova knjiga "Sa-vremena arhitektura izmedju stalnosti i promene ideja i oblika u modernoj arhitek-turi", koja je verovatno jedno od njegovih najkompletnijih i najva`nijih dela.


Ranko Radovi} je bio rara avis, redak i kod nas unikatni primer neorenesansnog erudite koji je zainteresovan za mnoge stvari, svuda se isprobava i, na uàs mediokriteta, svuda postiè nadprose~ne a po negde i izuzutne rezultate i sve to sa nekom posebnom lako}om, ubedljivo i sa {armom. Kao izraziti borac za li~nu i kreativnu slobodu nije bio ni konformista niti je pristajao na krute birokrat-ske stege. Njegovo intenzivno angaòvanje ne samo na doma}em ve} i na medjuna-rodnom planu (doktorirao je na Sorboni, bio je ~lan pa i predsednik vi{e medjunarodnih asocijacija, predavao je u Finskoj i Japanu, itd, itd,) iritiralo je mnogobrojne zavidljivce koji su mu zamerali da zapostavlja nastavu na mati~nom beogradskom Arhitektonskom fakultetu ~iji je bio nesumnjivo najomiljeniji i najatraktivniji predava~. Ne ulaze}i u svadje i polemike, kao svaki pravi gospodin, Ranko je dao ostavku i pre{ao na novosadski Tehni~ki fakultet gde je oformio novi Arhitek-tonski odsek sa otvorenim rukama u pogledu koncepta nastave {to je itekako umeo da iskoristi. Novosadski Tehni~ki fakultet je po-stao nadaleko poznat po Ranku Radovi}u i njegovoj sveòj i dinami~noj nastavi, a glas o njemu sezao je sve dalje dok nije stigao i do crnogorskih vlasti koje su se opasuljile da je Ranko po rodjenju crnogorac i da im kao li~nost svetskog renomea moè biti od koristi. Ponudili su mu zvanje republi~kog ministra, a on je prihvatio i zahvalio im se na slede}i, sebi svojstven na~in:

Ministar ekologije {okirao Vladu Samo nekoliko dana nakon {to je, kao nestrana~ka li~nost, izabran za ministra za{tite ìvotne sredine i prostornog planiranja u Vladi crnogorskog premijera Mila Djukanovica, prof. dr Ranko Radovic {okirao je svoje kolege. Traìo je od Vlade da mu kupe bicikl, koji }e mu, kako otkriva u intervjuu za sjutra{nje izdanje novosadskog “Dnevnika”, uskoro postati glavno prevozno sredstvo u Podgorici. “îm dobijem od Vlade obe}ani bicikl, na kojem }u traziti da pi{e 'ovo je bicikl ministra ekologije', natjera}u i premijera Djukanovica (sic!) i predsjednika Skup{tine Filipa Vujanovi}a da se sa mnom provozaju centrom Podgorice”, kazao je Radovi}…

Dabome, Ranku se sve moglo oprostiti, ali poku{aj preseljenja crnogorskih ~elnika iz Audija na bicikle je bio akt ravan izdaji, pa

se posle nekoliko bezuspe{nih poku{aja da Crnu Goru uvede u svet, Ranko oprostio od ministarske fotelje i vratio univerzitetskoj na-stavi, jer je bio isuvi{e civilizovan da bi mu ponudili neko ambasadorsko mesto…

Ranko Radovi}: Spomen ku}a bitke na Sutjesci, Tjenti{te (1964-72) Medjutim, neko drugi je itekako umeo da primeti i iskoristi Rankov vanstandardni inte-lektualni format i naboj. To je bio G. Jevrem Brkovi} predsednik tzv. Dukljanske akademije nauka i umjetnosti (DANU), za koga se pri~a da je izjavio kako su crnogorci nekada bili katolici (tzv. crveni hrvati) koje je Sv. Sava (sic!) nasilno preveo u pravoslavlje. Po{to su u DANU u{li i neki veliki slikari kao {to su Vojo Stani} i Dado Djuri}, zamamno zvanje aka-demika DANU je poneo i Ranko Radovi}, bez obzira {to neki smatraju da je DANU s obzirom na neke svoje pozicije samo isturena ispostava Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. Razume se, Ranka politika nikad nije privla~ila ukoliko nije bila vezana sa njegovom strukom i, reklo bi se, da Jevrem Brkovi} i njegove perjanice nikada nisu imale neku konkretnu vajdu od Ranka, sem neosporne ~injenice da je samim svojim ~lanstvom znatno doprineo imidù ove, kako neki kaù, dosta kontraverzne pa ~ak i srbofobne institucije. Pa {ta onda? I SANU ima putera na glavi, a Rankova titula AKADEMIKA (pa makar i DANU) ima svoju teìnu bez obzira na sve, jer ju je on svojim radom po{teno i zasluìo. Oti{ao je neo~ekivano, kada smo od njega o~ekivali jo{ mnoga iznenadjenja i saznanja, oti{ao je prerano i nedostaja}e nam jo{ dugo. Nekome, prosto, nema zamene a on je bio jedan od njih…


Prof.Dr. MARA \UKANOVI] dipl.ing.arh. (1935-2005)

Napustila nas je i gospodja Prof. Dr. Mara \ukanovi}, vrstan arhitekta i veliki borac za unapredjenje (ili bolje re}i spasavanje) na{e ìvotne sredine, kako neki reko{e “prva da-ma na{e ekologije”. Razapeta izmedju poro-di~nih i brojnih profesionalnih obaveza, sa-gorela je u plemenitoj te`nji da uvek pruì najvi{e i najbolje od sebe kao ekspert, kao nastavnik, ali i kao roditelj. Iza nje su ostali mnogi radovi — projekti, knjige, studije, mo-nografije i ~lanci, a osta}e u dugom pam-}enju ne samo svoje dece, unuka i prijate-lja, ve} i mnogobrojnih djaka i studenata, kojima je nesebi~no prenosila svoja znanja i iskustva. Verujemo da }e njeni sledbenici ovu baklju ekolo{ke misli preneti dalje i na-staviti njenu donkihotovsku borbu protiv pri-mitivizma, destrukcije i korupcije u oblasti ekologije u kojoj se tako mnogo pri~a a tako malo konkretno radi. Trag koji Dr. Dju-kanovi} ostavlja za sobom, dubok je i trajan uprkos inertnoj i u~maloj sredini koja ju je okruìvala i ~esto gu{ila. Nedostaja}e nam, a njen prevremeni odlazak predstavlja veliki gubitak za sve nas koji smo je poznavali, kao i za na{u profesiju.

* * * Dr. Mara \ukanovi} je ro|ena 1935. u Beranama (Crna Gora) ali je osnovnu {kolu, gimnaziju i Arhitektonski fakultet zavr{ila u Beogradu . U periodu 1959-83 radi kao projektant, {ef gradili{ta i nastavnik, a od 1983. do 1985. radila je kao vi{i samostalni savetnik za prostorno planiranje i za{titu ìvotne sredine u Republi~kom zavodu za dru{tveno planira-nje. Za svoj rad, 1982 je nagra|ena Repu-bli~kom majskom nagradom. Za svoj magi-starski rad ”Ekolo{ki problemi i aspekti stam-

Bene sredine u Beogradu” (1979) dobila je nagradu Privredne komore Beograda. Dok-torsku disertaciju ”Ekolo{ke dimenzije u izgra-|ivanju prostora” odbranila je na beograd-skom Arhitektonskom fakultetu (1982). Za vanrednog profesora za predmet Za{tita ìvotne sredine na [umarskom fakultetu u Beogradu, izabrana je 1985. a za redovnog 1993. godine. [ef katedre za planiranje i projektovanje u pejza`noj arhitekturi bila je od 1994/96 a 1996/97 kao redovni profesor prelazi na Ni{ki univerzitet gde, na Fakultetu za{tite na radu, vodi predmete: @ivotna sredina i osnove za{tite i Urbana ekologija. Dràla je predavanja i seminare u Finskoj, (1984), SAD (1992), Engleskoj (1992, 1993). U zemlji je bila aktivni ~lan mnogih udruènja i foruma, a od 1996 je predsednik Jugoslo-venskog dru{tva za ìvotnu sredinu “Ecologi-ca”, kao i sekcije “Arhitektura i ìvotna sredi-na” pri SAJ, itd. Godine 1991. (u timu) dobit-nik je nagrade Urbanisti~kog salona Saveza urbanista Srbije za studiju: ”Predlog mreè zelenila kao sredstva za unapre|enje ìvotne sredine i slike grada na teritoriji op{tine Vra~ar”. Nastupala je u mnogim nau~nim, stru~nim i obrazovnim radio i TV emisijama. Organizator je vi{e nau~nih i stru~nih skupo-va. Uvedena u spisak eksperata za Za{titu ìvotne sredine za Srednju i Isto~nu Evropu (CEDAR i REC), svetski informacioni sistem INFOTERRA i kao ekspert, bila je angaòvana u Ministarstvu za za{titu ìvotne sredine. Preko "Green Energy Way" (Ma|arska), kao u~e-snik me|unarodne konferencije odràne sa tom temom u Gardoniu, uklju~ena je i u Green Peace. Dr. \ukanovi} je 1997. kao ekspert za ìvotnu sredinu i odrìvi razvoj i ~lan nevladine organizacije, bila jedini u~esnik Jugoslavije na Samitu Planete+5 u Njujorku (kada na{a zemlja nije bila ~lanica UN). Od 2001. upisana je u Evropsku listu eksperata za odrìvi razvoj (European Data Bank Sustainable Development).

* * * U nastavku prikazujemo jedan veoma edu-kativan ~lanak Dr. Mare Djukanovi} pod naslovom: “Zdravstveno-tehni~ki aspekti za izgradnju i odràvanje stambenog i radnog prostora” Iz ~asopisa “Ecologica”. 5/1995.

ARD review 33/2005 Str. 44 ZDRAVSTVENO-TEHNI^KI ASPEKTI ZA IZGRADNJU I ODR@AVANJE STAMBENOG I RADNOG PROSTORA Prof. Dr. Mara \ukanovi}, dipl.ing.arh.

5.februara 2005, iznenadno nas je napustila na{a po{tovana koleginica i dragi prijatelj Prof. Dr. Mara \ukanovi}, veliki stru~njak i beskompromisni borac u oblasti arhitektonske ekologije. Objavljuju}i ovaj, jo{ uvek aktuelan i dragocen tekst iz ~asopisa “Ecologica” 5/98, èlimo da o~uvamo se}anje na nju i njen plodni rad i zahvalimo se za sve {to je samopregorno i nesebi~no pruàla kako generacijama svojih djaka i studenata, tako i nama starijima/








RADOVI PROF. DR. MARE \UKANOVI] U OBLASTI ODR@IVOG RAZVOJA

01 ”Odrìvi razvoj i zaustavljanje zaga|ivanja vazduha u Srbiji” (1991). (Zbornik radova, Dru{tvo za ~isto}u vazduha Srbije, Beograd)

02 EKOLOSKI IZAZOV (1991) Elit, Beograd, samostalna monografija (1+492 str.) 03 ”Mogu}nost prilago|avanja ideji i zamisli ”odrìvog razvoja” srpske teritorije kao _ìvotne sredine srpskog naroda”

(1992) (Nau~ni skup ”Srpski narod na po~etku novoga doba”, Zbornik radova SANU. Beograd) 04 ”Prilago|avanje arhitekture i urbanizma dokumentima donetim u Riu” (1992) (Zbornik radova Dru{tva za ~isto}u

vazduha. Beograd) 05 "Odrìvi razvoj i zaustavljanje zaga|ivanja vazduha u Srbiji" (1991) rad saop{ten na skupu nacionalnog zna~aja i

{tampan u celini (na strani 16-22) u zborniku : "Pravci razvoja za{tite vazduha od zaga|ivanja" Dru{tvo za ~isto}u vazduha Srbije", Beograd)

06 "@ivotna sredina, ekolo{ke dimenzije i odrìvi razvoj" (1995), pregledni ~lanak u ~asopisu nacionalnog zna~aja "Ecologica" na strani 1 broj 3/95

07 "Osnove za primenu koncepta "odrìvog razvoja" (1995), pregledni ~lanak u ~asopisu "Ecologica" 4/1995 nacionalnog zna~aja, Beograd

08 Uzajamna povezanost kvaliteta ìvota i kvaliteta ìvotne sredine" (1998) Uvodno predavanje, po pozivu za Simpozijum "Kvalitet ìvotne sredine i ekonomski razvoj" Univerzitet u Ni{u, FZNR Ni{ (Zbornik radova na str. 2-11)

09 "Odrìvi razvoj raspoloìvih vodnih potencijala: ekolo{ki pristup u upravljanju i kori{}enju za 21.vek" (1998) Savetovanje "Vodni resursi sliva Velike Morave i njihovo kori{}enje" Zadu`bina Andrejevi}, Zbornik radova (str. 376-381) Kru{evac

10 @IVOTNA SREDINA I ODR@IVI RAZVOJ (1996) Samostalna monografija (1-294 strane) izdava~ "Elit", Beograd 11 "Odrìvi razvoj gradova" (1998) timska monografija, rad: "Ekolo{ko graditeljstvo (str. 47-68), Arh. fakultet, Beograd 12 EKORE^NIK - Pojmovnik o ìvotnoj sredini, (2001) Samostalna monografija, (148 str.) "Velarta" Beograd 13 "Primena ekolo{kih principa i koncepta "odrìvog"-uskla|enog razvoja Me|unarodno savetovanje o za{titi ìvotne i

radne sredine i prevenciji invalidnosti "Nove tehnologije i bezbedan rad" u Zborniku rezimea na 1. strani. Institut za kvalitet radne i ìvotne sredine " 1. maj" Ni{)

14 " Istorijski prikaz ideje i nu`nosti uskla|ivanja razvoja i ìvotne sredine"(1996) Referat po pozivu za nau~no stru~ni skup "@ivotna sredina i odrzivi razvoj", Zbornik radova (str. 17-35), u organizaciji "Nauka i dru{tvo srbije" i "Ecologice", Beograd

15 "Environmetal Pollution State in Serbia and Further Prospects of Sustainable Development“, Third International Symposium and Exhibition on Environmental Contamination in Central and Eastern Europe, Warshav ( US EPA, Florida State University, Czech T.U, etc) Zbornik (koautor D.Niki})

16 "Primena ekolo{kih principa i koncepta "odrìvog"-uskla|enog razvoja u novim tehnologijama"(1997) Uvodni referat po pozivu, Zbornik radova (u celini, strana 16,) XXI me|unarodnog savetovanja o za{titi ìvotne i radne sredine i prevenciji invalidnosti " Nove tehnologije i bezbedan rad" u Zborniku rezimea na 1. strani. Institut za kvalitet radne i ìvotne sredine "1. maj" Ni{)

17 "Problemi globalnih promena klime na SAMITU PLANETE + 5 u cilju izrade strategija" (1997) Zbornik radova "Stanje i trendovi za{tite vazduha "XXV Savetovanje Dru{tva za ~isto}u vazduha Srbije, sa me|unarodnim u~e{}em "Za{tita vazduha 97"

18 "Civilizacija na prekretnici i Samit Planete + 5 kao izazov za 21. vek." (1997) ~asopis “Ecologica” br 3/97, str.1. 19 "Odrìvo upravljanje sme}em - otpad kao resurs" (1997) predavanje po pozivu, Nau~ni skup "Ecologice""Odrìvost

resursa u 21,veku", Beograd


Lino Lipinsky Ml.: Pogled sa krovova na ulicu Margutta, 1936, (Olovka)


U ovom tekstu preuzetom iz “Politike”, Pr. Dr. Ksenija Petovar (ina~e urbani sociolog), s pravom nas podse}a na jedno mra~no vreme pre pet godina kada je autonomija univerziteta bila pogaèna i kada su naru~eni batina{i surovo mlatili studente po auli i hodnicima. Pomenulo se. ne povratilo se!


VLAST, ARHITEKTURA I ARHITEKTI (2) Nastavak pri~e o Gradu, Akademiji arhitekture, Gradskoj galeriji i Operi sa str. 10-19 ovog broja Tako je to sa svim predizbornim {arenim laàma! Prvo se obe}a gradska galerija, a kada neko krene sa raznim kontrapredlozima onda sledi nova laà da }e se galerija SIGURNO raditi. Kada se neke krlje zakopiste pa po~nu da tvrde kako na tom mestu treba da bude opera, uz svoju {arenu laù da }e se na}i budala koja }e u zamenu za malo poslovnog prostora pristati da izgradi celu jednu operu, onda se izlazi sa tre}om laòm da se lokacija za operu traì na devet mesta ali nikako ne na

Trgu republike uz ~etvrtu laù da }e se i opera SIGURNO graditi. Ama, kakva opera pobogu? I galeriju }emo te{ko preìveti, a tek operu!? Decenijama nismo u stanju da po~nemo prvu liniju metroa, zdravstvo nam u kolapsu, prirodne katastrofe nam se smenjuju sa neprirodnim, a mi sanjarimo o operi! Nevolja je samo u tome {to gradske vlasti po~inju nekontrolisano da umnoàvaju obe}anja, {to jednog dana moè da im se obije o glavu, bilo da se gradi ili da se ne gradi, a za sve to je zaslu`na grupa ljudi iz Akademije arhitekture koja se usudila da reaguje! Sada }e biti sve teè da se razna obe}anja posle izbora polako razvodnjavaju i prepu{taju slede}im generacijama. Sede mudre glave su se razgoropadile pa postavljaju i druga, mnogo osetljivija pitanja, kao {to je pitanje metroa! A to pitanje uop{te nije razja{njeno. Jo{ uvek javnost ne zna na {ta }e li~iti Bulevar kralja Aleksandra nakon izgradnje tzv lakog metroa, a ako nam to ve} davno nije servirano onda se mo`da ne{to i prikriva. Ako, daleko bilo, pukne neka bruka, ne}e pucati glave, ali pojedine partijske frakcije ho}e i ne}e ih spasti smenjivanje onih koji su zabrljali. A sada, da vidimo jo{ nekoliko, naknadno stiglih reakcija. Po~e}emo sa dopisom Arh. @ivojina-Bate Kara-Pe{i}a koji ukazuje na nekorektan odnos ~esnih starina prema autorkama prvonagradjenog projekta na konkursu za Gradsku galeriju.



Dakle, {umar se opet javio a da li }e saterati cenjene akademike u mi{ju rupu ili }e mu nos jo{ vi{e porasti, to }emo tek videti…

Do zaklju~enja ovog broja nije bilo nekih novih reakcija. Izgleda da se aktivnosti Akademije arhitekture preko akcija Akademika Mihaila Mitrovi}a i Brane Jovina opet prebacuju na problematiku beogradskog metroa gde grad, sude}i po svemu, plasira neku krpe` varijantu. Ako u ovu frku udje CELA Akademija arhitekture sa SVIM svojim }lanovima uz posebno angaòvanje meritornih resorskih stru~njaka, onda to moè ve} i da se pro~uje pa }e uslediti neki od slede}ih scenarija: a/ destabilizacija Akademije spolja uz kori{}enje raznih metoda, od motke do {argarepe, ili b/ destabilizacija gradskih vlasti uz dolazak radikala (koji koriste motku ali ne i {argarepu), ili c/ nagla ti{no}a kada se svi u strahu od pomenutih radikala, dogovorno povla~e u svoje rovove, odakle jedni manje obe}avaju, drugi manje galame, a novih operacija i onako ne}e biti… Izdava~ ~asopisa: Biro za arhitektonsko projektovanje, istraìvanje i edukaciju “ARD”, Beograd, Zmaj Ognjenog Vuka 4; Tel.: (011)36.91.787, Email: [email protected]. Urednik Dr.Mihailo ânak, d.i.a. Ovaj broj (I izdanje) umnoèn je u 150 primeraka i distribuira se besplatno polaznicima na{eg Pri-premnog te~aja za studije arhitekture, kao i poslovnim prijateljima biroa. Jun 2005