Download - ARD Review 35/2008

ARDreview 35/2008

Architectural Research & Design “ARD” Biro za arhitektonsko projektovanje i istraìvanje, Beograd

Santiago Calatrava: Auditorijum, S.Kruz (str.39-46) In memoriam: Arh. Branislav Karadì} (str.30-38)

Du{an Trifunovi}:Upravna zgrada,Vrbas (str.21-29) Savremeni pravci u arhitekturi (L.Kahn),(str. 56-55)

Kontraverzni projekat kontraverznog mosta preko Ade Ciganlije koji je ustupljen kontraverznom izvodja~u od strane kontraverznih naru~ilaca, a koji predstavlja jednu od àlosnih koski razdora izmedju gradskih otaca s jedne i Akademije arhitekture Srbije s druge strane (Str. 3-14).

ARD review 35/2008 Str. 2

PREDIZBORNA KAMPANJA I BEOGRADSKO GRADITELJSTVO

P

ARD review 35/2008 PSI LAJU A KARAVAN PRO-LAZI (DOK NE ZAGLAVI!) ODNOS AKTUELNIH GRADSKIH VLASTI I AKADEMIJE ARHITEKTURE SRBIJE Tekst: Dr. Mihailo ânak, d.i.a.

1 - Uvod Sa iskrenom i dubokom tugom konstatuje-mo da izmedju aktuelnih gradskih vlasti i Akademije arhitekture Srbije postoje izve-sna neslaganja u pogledu zna~ajnih inve-sticionih zahvata u gradu. Svakako, ova tuga ne proìma i gradske oce od kojih ve}ina pojma nema da Akademija posto-ji, a oni koji znaju smatraju je bezna-~ajnom grupicom luzera i besposlenih matoraca. U stvarnosti, medjutim, stvari se otprilike odvijaju ovako: - Grad donosi pojedine, diskutabilne (re-klo bi se) odluke. - Akademija (ili bar ve}ina njenih ~lano-va) ove odluke osporava uz odgovaraju}e argumente. - U javnim sredstvima informisanja veliki broj ~italaca takodje osporava navedene odluke. - Gradske vlasti ili uop{te ne reaguju ili reaguju bahato i bez validnih argume-nata, osporavaju}i kriti~arima kompetent-nost. - Na sre}u, usled nedostatka sredstava, ve}ina ovih odluka ostaje na nivou proje-kata i predizbornih obe}anja. Malo po malo, diskutabilne odluke grad-skih vlasti iza kojih trenutno stoji Demo-kratska stranka se gomilaju, {to povla~i i sve ~e{}e reakcije Akademije arhitekture. Time se otvara mogu}nost da neki zlona-

Str. 3 merni ili neupu}eni konstatuju kako iza Akademije stoje neke infernalne sile, usmerene ne protiv ovih nesre}nih odluka, ve} protiv demokrata, a sledstveno tome i protiv demokratije kao takve. Nevolja je u tome {to, ne vode}i ra~una o potenci-jalnoj neopravdanosti ovih odluka, Demo-kratska stranka implicitno ili eksplicitno istrajno i nekriti~ki brani delo i lik svojih ~lanova iz gradske uprave. Tom prilikom se gubi iz vida da ova veoma specifi~na me{avina tvrdoglavosti, bahatosti i nepo-gre{ive autoritarnosti gradskih ~elnika ~ini predizbornom rejtingu Demokratske stranke magare}u uslugu, a da zato ne treba kriviti Akademiju arhitekture ve} za{ti}ene “mangupe u svojim redovima”. [to bi se reklo: “Pome{aj se s mekinjama, poje{}e te svinje!”. A sada, da vidimo o kakvim se to problemima i odlukama radi: 2 - Metro

Projekti metroa iz 1976 koji su ve} bili pred realizacijom, stopirani su pod priti-skom o{tre ekonomske krize i zamenjeni parolom “sa tramvajem u XXI vek” 1982 god. Metro je 1997 reafirmisao pok. Zoran Djindji}, da bi ga novi demokratski gra-dona~elnik Nenad .Bogdanovi} 2000 go-dine definitivno odbacio i zamenio ide-jom tzv. “lakog metroa” koji predstavlja svojevrsni hibrid metroa i tramvaja. Ovoj tezi se, izmedju ostalih, o{tro suprotstavio ~lan Akademije arhitekture Srbije ugledni arhitekta Brana Jovin koji je svojevremeno bio rukovodilac tima za beogradski metro i koji je u nedostatku drugih puteva, preko

ARD review 35/2008 ~lanaka objavljenih u javnim glasilima veoma emotivno i argumentisano tvrdio da samo metro moè efikasno da re{i goru}e probleme gradskog saobra}aja. Jovin je zatraìo i dobio podr{ku Aka-demije za arhitekturu u pogledu oprav-danosti metroa, dok su mu u pogledu emotivnosti njegovog nastupa, iskazane izvesne rezerve, Za~udjuju}e je, medjutim, da se gradske vlasti ne zadràvaju na neospornoj ~injenici da je predloèni hibridni sistem daleko jeftiniji (mada i manje efikasan) od klasi~nog metroa, ve} se obru{avaju na navodnu prevazidjenost stavova arh. Jovina, uz diskutabilnu tezu da je tzv laki metro za na{e uslove ne samo jeftinije ({to je ta~no), ve} i kva-litetnije re{enje od klasi~nog metroa ({to, apsolutno, nije ta~no). Obe}an je skori po~etak radova na prvoj liniji du` Bulevara Kralja Aleksandra, koja treba da se vodi povr{inski po nivou terena. Rezultat: Trenutno, (prole}e 2008) nema tragova nekom po~etku radova na planiranom lakom metrou. Najava radova je, najvero-vatnije, bila samo jedna od {arenih predizbornih laà, koja }e se obiti o glavu lakomislenim gradskim ocima koji se raz-bacuju nerealnim obe}anjima. 3 — Most preko Ade Ciganlije

Medjutim, od obe}anja niko se nije ugojio, a saobra}aj je iz dana u dan sve gu{}i i gu{}i, dok na kraju nije potpuno za~epio onih nekoliko sirotih i amortizo-vanih mostova koji povezuju stari i Novi

Str. 4 Beograd. Tako je krenula pri~a o novom mostu preko donjeg {pica Ade Ciganlije koji }e se nadovezati na budu}i sao-bra}ajni poluprsten koji se vodi po obodu centralne gradske zone sve do pan~e-va~kog mosta. Raspisan je i konkurs i ìri je prvom nagradom nagradio varijantu sa ogromnim stubom visine 200 m. i puno sajli o koje se ka~i mostovska konstrukcija. E pa, nagrada je jedno, a odluka gradskih vlasti ne{to sasvim drugo, jer se za cenu ovakvog mosta mogu dobiti dva do tri standardna gredna mosta, a mi zaista nismo u mogu}nosti da se {epurimo ekskluzivnim fantazmagorijama na ra~un totalno osiroma{enih gradjana ove kuka-vne i ra{~ere~ene zemljice. Normalni gra-djani uìvaju nad slikama silikonski na-pumpanih lepotica, ali se po pravilu ène skromnim i ~estitim devojkama iz kom{i-luka sa kojima do~ekaju zlatnu svadbu dok “silikonkama” silikoni procure posle nekoliko godina pa se pretvaraju u ru{e-vine. U slu~aju ovog mosta ulogu slikona prezumaju sajle (uvozne, razume se), koje su vra{ki osetljive i ~ija promena ko{ta djavo i po. Dabome, do{lo je do eksplozi-je negodovanja, a skladnom horu kriti~ara se pridruìla i Akademija arhitekture svo-jom deklaracijom koju dajemo u prilogu. Odgovora nije bilo, u stilu: ako }utimo, desi}e se ne{to od ovoga: - da mi samo {to pre potpi{emo ugovor, a stvar }e le}i sama po sebi, - senilnim buka~ima iz Akademije arhitek-ture }e presuditi majka priroda, - budu}i gradona~elnik Aca Vu~i} }e bi-ti do te mere zauzet kopanjem kanaliza-cije po prigradskim naseljima, da ne}e imati vremena da misli na most i na{e provizije, itd. “Provizije? Kakve, bre, provizije, gde su vam dokazi?”. Pa nema dokaza, razume se, ja i ne kaèm da je neko primio proviziju, ~ak sam i ubedjen da nije, ali tvrdoglavo, bahato i rasipni~ko pona{anje gradskih i drugih ~elnika daje povoda verovanju neukog naroda da su se (bar neki od njih) nagumali para do gu{e. A onda politi~ki protivnici ulaze u igru i neproverene laì i poluistine po~inju da

ARD review 35/2008 kolaju gradom, sve vi{e nagrizaju}i do skora monolitno bira~ko telo demokrat-skog bloka u stilu: “Gde je dima, tu i vatre ima!”(to uvek pali) “I {ta kaète, pokojnik imao izmedju 25-45 miliona? Ama ni govora, imao je on duplo vi{e, ali ne ovde ve} na Kajmanskim ostrvima!” (to je te{ko negirati kao {to je te{ko i dokazati),, “ûo sam da sin jednog ~lana ìria za most radi u firmi koja proizvodi sajle. Da li mo`da znate ko je taj, jer ne}e da mi kaù?” ({ta se pravi{ naivan, kad ceo Beograd zna!), “Ako ovako skup most treba da im bude spomenik, i bi}e im - ali nadgrobni!” (ne kaè se da li u direktnom ili prenosnom smislu), “Ama, svi su oni mafija{i!” (nije re~eno da li samo gradski oci, demokrati u celini ili svi politi~ari djuture,. “Jel’ znate da je taj i taj rekao: mo`da je poluprsten na duga~kom {tapu, ali mi }emo ovaj most izgraditi, a posle }emo videti gde da usmerimo putnike...!”, itd,

Dabome svega ovog ne bi bilo, da su ve} pomenuti gradski oci otvoreniji, samo-kriti~niji i realniji. Prosti ljudi ne mogu da veruju da se ova tvrdoglavost zasniva na patriotizmu, èlji da grad bude {to lep{i a mo`da malko i na i sujeti; ne, oni misle da se iza svega kruju neke velike i prljave pare. Jednostavno, u ovo doba op{te bede ne sme se na silu gurati most koji ko{ta kao dva ili tri druga mosta, kao {to se ne sme graditi autoput brz bankarskih garancija, kao {to se ne sme dozvoliti da dva tri tajkuna drè u svojim rukama celu privredu ove izgladnele zemlje, kao {to se ne sme, itd, itd. I toliko o mostu... Epilog: Nakon dono{enja deklaracije Akademije arhitekture Srbije i saop{tenja Odeljenja za gradjevinarstvo i arhitekturu Akademije inìnjerskih nauka Srbije o neprimerenosti usvajanja tzv.”Pauk-mosta” dvostruko sku-pljeg od standardnih grednih re{enja, ministar bez portfelja G. D. Djilas potpisao je na vrat na nos ugovor o projektovanju i

Str. 5 realizaciji ba{ te varijante sa tro~lanim konzorcijumom iz Slovenije, Austrije i Nema~ke, preko izvesnog gospodina koji je u Sloveniji pod istragom zbog “nedo-zvoljenog primanja i davanja poklona u postupcima javnih narud`bi”, a koji je u svoje vreme (kako javlja “Politika”) lifero-vao slovena~kim teritorijalcima oru`je za lov na na{u decu koja su tada, u Sloveniji sluìla vojni rok. S tim u vezi, g. B. Ran-kovi}, direktor Direkcije za gradsko zemlji-{te je izjavio da ga interesuju samo validne garancije i ni{ta drugo. Verujem da je on u pravu, ali se bojim da }e zli jezici na}i materijala za laparanje i da }e jo{ nekoliko (hiljada) kolebljivih bira~a nevoljno pre}i na neku drugu stranu. [to se ti~e slovenaca, oni su se prvo za~udili a onda povaljali od smeha uz opasku da }e nam “kontraverzni” partneri uvaljivati aneks po aneks ugovora, dok tro{kovi ne stignu negde do 500 miliona EUra. I tako, posle svega, i mi se, nevo-ljno, polako bliìmo stavovima onih koji veruju da provizije ipak postoje, da su i one ura~unate u cenu mosta, kao i da }e neki nevidljivi vladari iz senke, kao i obi~no, pokupiti veliki kajmak, dok }e sve pla}ati siroma{ni glasa~i (ko im je kriv!).

“Da li si, Dragane, pre potpisivanja ovog ugovora pro~itao deklaraciju Akademije arhitekture Srbije?”, “Koja Akademija, Predsedni~e ?”. “Pa, Akademija arhitekture...”, “Koja arhitektura?!”



Nekoliko dana pred Uskrs 2008, u okviru predizborne kampanje, ministar Dragan Dji-las je u jednom intervjuu izjavio kako oni tek {to kona~no ugovori{e taj most a buka~i digli galamu do neba. Pa gde su bili do sada? Bili su tu, Gospodine Ministre, itekako i ne samo da su bili ve} su “galamili” i dve godine ranije, samo ih niko nije zarezivao ni za suvu {ljivu! Jo{ 22 juna 2005 u dopisu tada{njem gradona~elniku G. Nenadu Bog-danovi}u pod br. 38, Savez gradjevinskih inènjeèra i tehni~ara Srbije je obavestio gradona~elnika o zaklju~cima stru~nog sku-pa od 16 juna 2005 posve}enog diskusiji o predloènim re{enjima mosta. Ocenjeno je: - da konkurs nije opravdao o~ekivanja, - da konkurs treba pro{iriti tako {to bi se iz-radila 1-2 nova idejna re{enja sa ekonomi-~nijim konstruktivnim koncepcijama.

Nakon mesec dana, Savez je dobio odgovor (zaveden pod br. 51 od 20 jula 2005) potpisan od strane gradona~elnika u kome se navodi Saveza bahato i uvredljivo u pot-punosti odbijaju i najavljuje nastavak zacr-tanih aktivnosti bez ikakvih provera i dopuna, a nas interesuju samo dve stvari: - Ko je ovaj dopis zaista napisao (jer ne moèmo da verujemo da je gradona~elnik spao na takav nivo komuniciranja)? i - Da pisac ovog nedoli~nog teksta nije bio (ne daj Boè) neki arhitekta iz gradona~el-nikove “ergele”? Na slede}e dve strane prikazujemo ovo ne-prili~no pismo ne zbog sadràja, ve} zbog stila i ako iza njega stoji DS u celini (kao {to se ~ini), onda u slu~aju izbornog poraza ne treba da krive ni radikale ni DSS, sami su sebi iznutra grob iskopali... (a mo`da i ne}e!)

ARD review 35/2008 Str. 8 VEOMA NEPRILIÂN ODGOVOR NA VEOMA ULJUDNO PISMO...


...NIJE BITNO KO GA JE POTPISAO, VE] KO GA JE PISAO?!

ARD review 35/2008 4 — Unutra{nji magistralni poluprsten

A sada zamislite da smo taj famozni most izgradili, zaduìli se do gu{e i krv pljujemo otpla}uju}i kredite, zelena{ke kamate i skupo odràvanje, Postavlja se pitanje: kada sa novobeogradske strane predjemo na ûkaricu, kuda sad? Na to pitanje daje odgovor veoma stara ideja o unu-tra{njem magistralnom poluprstenu UMP (prikazana jo{ u generalnim planovima Beograda iz 1972 i 1985, a obnovljena u najnovijem planu iz 2002 godine). Dakle, namera je da “od saobra}ajnice T6 blizu sadašnje Kvanta{ke pijace Unu-tra{nji magistralni poluprsten ide paralelno postoje}em autoputu, prolazi pored novih naselja na Beànijskoj kosi i ide do de-nivelisane raskrsnice sa To{inim bunarom, zatim prolazi pored blokova 37 i 38, 28 i 24 gde se~e Ulicu Omladinskih brigada i [panskih boraca i paralelno sa èle-zni~kom prugom stiè do sada{njeg otvorenog tr`nog centra gde skre}e ka Brodogradili{tu. Dugo planirani most preko Ade Ciganlije je projektom UMPeSO pomeren do samog {pica. Trasa UMP-a nas dalje vodi pored hipodroma do Top~idera gde ulazi u brdo ispod Dedinja. Tunel izlazi u Ulici Ljutice Bogdana kod stadiona FK Partizan. Na Autokomandi nalazi se denivelisana petlja. UMP nas dalje vodi dolinom Mokrolu{kog potoka ka [umicama gde prelaze}i autoput seče Ustani~ku ulicu i tu ponovo ulazi u tunel. Kod raskrsnice sa Ulicom Gospodara Vu~i}a UMP je ponovo na povr{ini gde njegova trasa prelazi preko Ju`nog bulevara. UMP se nastavlja trasom na poziciji Ulice Gr~i}a Milenka i ponovo ulazi u tunel

Str. 10 ispod Ulice Vojislava Ilića i Bulevara kralja Aleksandra. Nastavak trase ide ka raskr-snici sa Ulicom Baje Sekuli}a i pored No-vog groblja dolazi do zone Bogoslovije, prelazi preko Ruzveltove ulice i uklju~uje se na Pan~eva~ki most. Ukupna duìna UMP-a iznosi preko 17 km od ~ega je u tunelima oko tri a na objektima oko 5,5 km.” (Citat sa portala: Ekapija od 10.07.2006). Cilj je kako vidimo, u dve re~i, da se periferni delovi grada poveù jednim jakim saobra}ajnim poluprstenom koji }e biti alternativa tokovima koji tranzitiraju centar, jer se s pravom smatra da veliki deo ljudi uop{te ne radi u centru i da kroz njega prolazi jer nema mogu}nosti da na drugi na~in dodje s kraja na kraj grada. Medjutim, ispostavilo se da ova (neospor-no korisna) magistrala ko{ta isto toliko koliko i jedna linija pravog metroa koja preko najuèg centra grada povezuje Zemun i Bulevar kralja Aleksandra, tako da je postavljeno ozbiljno pitanje: nije li ovo mo`da daleko pre~a operacija od polu-prstena. 5 — A sada, metro ili poluprsten? Na ovo pitanje, o kome gradski oci ener-gi~no odbijaju svaku diskusiju, autori ne-kada{njeg projekta Beogradskog metroa Arh. Brana Jovin, ~lan Akademije arhi-tekture Srbije i Prof. Dr Mihailo Maletin, ~lan Akademije inìnjerskih nauka Srbije daju veoma decidivan odgovor: Metro je va`niji i pre~i od poluprstena!

G. Arh. Brana Jovin, akademik AAS

ARD review 35/2008 Obrazloènja svojih stavova G.Jovin je iz-neo u nekih stotinak ~lanaka, intervjua, javnih diskusija, pa i konkursnih radova. Biranim, a bogme i nebiranim re~ima on, mora se priznati, ubedljivo) nagla{ava: - da je pravi (tzv. te{ki) metro daleko efikasniji od tramvajskog hibrida nazvanog laki metro, - da je metro namenjen onom ogromnom mno{tvu skromnih pa i siroma{nih ljudi koji nemaju automobile sa 4 cifre u registraciji i koji, hteli ne hteli, moraju da koriste javna sredstva saobra}aja, dok je magi-stralni prsten namenjen drugoj kategoriji, manje brojnih, ali imovinski superiornijih korisnika. Metro je, dakle, odraz populi-sti~kih, a poluprsten elitisti~kih strategija. - da su tro{kovi ove dve varijante izjedna-~eni, ali da bi samo ova prva linija metroa prevezla daleko vi{e putnika od celog prstena.

Energi~nost nastupa G.Jovina, prouzroko-vala je i razli~ite posledice, nepovoljne po njega. Kada se u pojedinim konkursnim radovima zalagao za svoje stavove, rado-vi su mu bili odbijani bez prava u~e{}a na postkonkusnim izlo`bama, na disku-sijama mu je otiman mikrofon iz ruku, pro-gla{avan je prevazidjenim gubitnikom, re-likvijom davno prohujalog XX. veka, ljubi-mcem biv{ih gradona~elnika, ~ovekom koji ìvi u pro{losti a nesposoban je da shvati sada{njost i budu}nost, itd. Medju-tim, G. Jovin je veliko ime sa mo~nim referencama, koji zauzuma zna~ajno me-sto u istoriji na{e savremene arhitekture, a svi ovi ru`ni epiteti samo zna~e da se njegovi stavovi i stavovi njegovih sago-vornika (protivnika) drasti~no razlikuju. Uostalom ni on im ne ostaje duàn.

A {to se ti~e pri~e da }emo graditi i me-tro i poluprsten, stvar je prosta: U na{oj trenutnoj situaciji ne}e biti mogu}nosti ni za jedno ni za drugo, tako da se cela pri~a o velikim operacijama svodi na kontinualne predizborne (mi uvek ne{to i nekog biramo) {arene laè. Ina~e, ako neko nas pita (a ne pita), mi smo, kao skromni penzosi, naklonjeniji narodnom metrou nego selektivnom poluprstenu.

Str. 11 Sa svoje strane, Akademija arhitekture Srbije je podràla ideju o klasi~nom metrou, konfrontiraju}i se sa pojedinim stavovima gradskih otaca nakon ~ega je zaradila niz ru`nih epiteta vezanih za vre-me{nost ve}ine njenih ~lanova i njihovu nesposobnost da shvate “stvarnost tre-nutka” ({ta li mu to zna~i?!).

Epilog: Nedavno smo saznali da i gradske vlasti postaju svesne nerealnosti svojih neume-renih obe}anja, tako da se ideja o unu-tra{njem magistralnom poluprstenu polako stavlja pod tepih, odnosno odlaè za neku sve dalju budu}nost. “A {ta }e onda biti sa mostom preko Ade Ciganlije?” pita}ete vi. Pa ni{ta, prebaci}emo ljude preko reke, a onda neka se snalaze, ima vre-mena, na}i }e se ve} neko re{enje. I na tome se pri~a za sada i zavr{ava/ 6 — Gradska galerija i opera Predizborne {arene laè su brojne, a meni je najdraà saga o Gradskoj galeriji i novoj beogradskoj operi. Moram priznati da mi se ~ini da je celu aferu oko gradske galerije i opere zaku-vala ba{ Akademija arhitekture Srbije i to u vreme kad jo{ nisam bio njen ~lan (a da sam bio, opet bi zakuvala).. Po~elo je tako {to su gradski oci (demokrate) u èlji da sebi pove}aju predizborni rejting, raspisali konkurs za novu zgradu Gradske galerije na Trgu republike i to na lokaciji postoje}eg “Staklenca”, bez ikakve ozbi-ljne namere da objekat i izgrade, a u stilu: “@iv mi Todor da se ~uje govor!”. I tako, konkurs je zavr{en a prvu nagradu su dobile dve mlade koleginice Bojana Puzi} aps.arh. i Natalija Ristanovi} d.i.a.

Konkurs za Gradsku galeriju u Beogradu, I nagrada (Bojana Puzi} aps.arh, Natalija Ristanovi} d.i.a.)

ARD review 35/2008 Na nesre}u, na konkursu su u~estvovala i dva ~lana Akademije, od kojih je jedan, G. Milan Pali{a{ki, umesto galerije projek-tovao novu operu dokazav{i da “ako gosti nisu besni, ni opera ne}e biti tesna”.

Konkurs za Gradsku galeriju u Beogradu, varijanta sa operom umesto galerije, Prof. Milan Pali{a{ki.

O ovom slu~aju pisali smo detaljno u broju 33 na{eg ~asopisa, a sada nakon 4 godine konstatujemo: - da je Akademija arhitekture Srbije preko svog predsednika G. Mihaila Mitrovi}a dobro popalila stru~nu i {iru javnost, koja se masovno opredelila za operu na Trgu, - da su se sujetni gradski oci sakrili iza, ni krivog ni du`nog, gradskog arhitekte G. Djordja Bobi}a kome je naredjeno da lo-kaciju za operu traì bilo gde, samo ne na Trgu i on ju je i na{ao (razume se, ne on li~no, nego urbanisti) ba{ bilo gde, na mo~varnom tlu novobeogradskog u{}a. Devet lokacija je ispitano i sve u uèm gradskom tkivu su odbijene, verovatno zato {to mogu da budu predmet unosne trgovine, dok tajkuni jo{ nisu stigli do zabarenih }orsokaka. [to se ti~e rokova izgradnje opere, ona }e morati malo da sa~eka, dok se zavr{e: obilaznica oko grada, nekoliko mostova, èlezni~ki ~vor, laki metro, poluprsten i gradska galerija, a to zna~i da }e od svega toga biti samo jedno veliko ni{ta. U stvari, radi}e se projekti, pa }e se opet raditi projekti, pa opet i sve }e stati na projektima kao {to se i planiralo. Sva ova obe}anja gradskih otaca su, kako rekosmo, predizborne {arene laè, a tu`no je {to je u tu lakrdiju ume{ana ~asna i ozbiljna li~nost gradskog arhitekte koji bi trebalo da ima pre~a posla od davanja nerealnih obe}anja.

Str. 12 7 — Gradsko `rtveno jagnje Ne zovu magarca na svadbu da igra. ve} da vu~e vodu. (Narodna poslovica)

Arhitekte, sa izuzetkom retkih pojedinaca, u principu nisu zainteresovane ni za politiku niti za neku vlast. Njih interesuje u prvom redu slava a tek zatim po malo i novac. Na prste se mogu nabrojati primeri “plavih koverata”, ali bi svaki arhitekta (tudjeg) oca ubio za dobar posao, koji mora da se ~asno i po{teno odradi. Za dobar posao arhitekta }e biti speman ne samo da ubije ve} ~ak i da udje prvo u razne komisije, a zatum, mic po mic i u politiku pa se tako polako i neprimetno transformi{e iz talentovanog kreatora u dobro nafatiranu alatku gradskih otaca i neke od partija (po mogu}nosti, na vlasti). Nije nemogu}e da se ne{to sli~no doga-dja i aktuelnom gradskom arhitekti G. Djordju Bobi}u, poreklom iz ~uvene ple-jade CEP-ovaca, inteligentnih. na~itanih i darovitih momaka, kojima se medjutim desilo da su se svi u prostodu{nosti (?) srca svojega na neki na~in upleli u politiku. Vlada Macura je bio direktor Urbanisti~kog zavoda, Miodrag Feren{~ek pomo}nik ministra, a Djordju Bobi}u, eto, zapade ble{tavo zvanje Gradskog arhitekte (sa velikim G), a to zna~i vrhunski arbitar beogradskog graditeljstva, odno-sno ~ovek broj 1 na{e profesije. Svi konci su u njegovim rukama, o svemu mora da bude obave{en i o svemu treba da ima svoje stru~no i profesionalno mi{ljenje. Njegova je poslednja! G. Bobi}a se se}am iz ranijih dana kao prijatnog i civilizovanog sagovornika i ba{ sam se obradovao njegovom izboru, ali i{li smo razli~itim putevima i kasnije ga nisam vi{e nikada video u ìvo. Sa àlo{}u sam, medjutim, konstatovao da se u na{im uslovima uspeh ne opra{ta i da se na Bobi}a sve vi{e lepe (ubedjen sam neo-pravdano) sve mogu}e spletke i epiteti. Od ovakvih napada G.Bobi} se po pravilu dostojanstveno branio }utanjem, ~ak i ka-

ARD review 35/2008 da su u ùtoj {tampi veoma maliciozno pretresali njegov ìvot i poslovanje do naj- sitnijih detalja. Iz tog doba poti~e i ova njegova slika koja prikazuje misaonog ~oveka tu`nog lika, potresenog udarcima sa svih strana, ali odlu~nog da izdrì do kraja mandata pa da se onda mirno vrati projektovanju oja~an isku{enjima i, ako je mogu}e, novim poslovima.

Gradski arhitekta, G. Djordje Bobi},

Moète li da zamislite koliko je zaposlen glavni arhitekta u jednom gradu koji se tako dinami~no razija kao na{. Samo Bog zna sve a od glavnog arhitekte se o~e-kuje isto, odnosno da izigrava lokalnog boga. Da bude (po azbu~nom redu) vredan, energi~an, efikasan, korektan, ljubazan, mudar, nepotkupljiv, objektivan, po`rtvovan, poslovan, po{ten, profesiona-lan, sveprisutan, ~astan, itd. Medjutim, pored ovih po{tovanja dostojnih zahteva, koje G.Bobi} iz sve snage poku-{ava da zadovolji, postoji i “tajni ìvot grada” (vidi: “Komunikacije” CEP-a), od-nosno gradskih struktura, gde vladaju za-koni nama malo poznate subordinacije, sli~ni onima iz totalitarnih rezima i tajnih organizacija od masona do mafije. To zna~i, da ~ak ni tako mo}na li~nost kao

Str.13 {to je gradski arhitekta, nije samostalan u svojim profesionalnim odlukama, ve} ima da slu{a starije od sebe. Ono, istina, on moè da se pobuni, ali posledice }e biti stravi~ne. Ne}e, istina, pro}i kao pokojni ]uruvija ili Stamboli} (ta vremena su, nadajmo se, pro{la), ali }e biti udaljen od izvora investicija i osudjen da se sam snalazi u ovom surovom svetu. Dakle, pored, ve} nabrojanih vrlina, gradski arhi-tekta mora takodje da bude u odnosu na svoje pretpostavljene (po azbu~nom redu): bespogovoran, veran, kooperativan, opor-tun, po`rtvovan (a ako je potrebno i `rtvo-van), poslu{an, razuman, usluàn, itd. U svakom sluaju, G Bobi} se nije pobunio, ali je to platio obavezom da se isprsi ispred svih odluka gradskih otaca i da ih o~ajni~ki brani, slagao se s njima ili ne. Morao je da brani nebuloznu gradsku galeriju, da sme{ta jo{ nebulozniju operu u neke }orbudàke (sre}om bez ikakvih posledica jer je, vala, mogao da je smesti i u Pionirski park sa istim rezultatom), da stane iza ideje o lakom metrou, unutra-{njem magistralnom poluprstenu za 23. vek, ali i iza operacije “Pauk-most” koja nakon potpisivanja ugovora sa onim kontraverznim tipom iz Slovenije moè da nas uvali u nesagledljive posledice (vidi: “Politika”). Ja, li~no, ne mogu da verujem da G.Bobi}, ma {ta on zvani~no izjavio, od svoje volje uvaljuje gradjanima dvo-struko skuplji most, da odobrava spregu sa krajnje sumnjivim i, kako ~ujemo, korum-piranim partnerom, da veruje u novu operu i magistralni poluprsten, da nije svestan ~injenice da ovakvim drànjem iz dana u dan smanjuje rejting (mojim opre-deljenjima najbliè) Demokratske stranke... Ne, ja verujem da je on na to primoran (bez obzira na to da li je zvani~no ~lan Demokratske stranke ili ne). U{ao je u par-tijsku ma{inu koja melje sve pa i njega, a tako je i u svim drugim partijama. Po ne-pisanom pravilu, partijski ~elnici koriste svoje ljude (a naro~ito arhitekte) kao {tit iza koga se kad zagusti kriju, a ako treba i otpisuju ih bez milosti. Dakle, uop{te nije tako presti`no biti gradski arhitekta.

ARD review 35/2008 Razume se da su mogu}a i sasvim druga- ~ija obja{njenja. [ta, ako Gradski arhitekta uop{te nije ja’nje za klanje ve} da je (kao kardinal Richelier u svoje vreme) li~no ON siva eminencija i kreator ovakve politike, da je ON jedan od onih nevidljivih vla-dara iz senke, da je ON taj koji pokre}e sve konce. [ta, ako èli da mislimo da on pod prisilom mora da govori i radi ono {to u dubini du{e ne èli, a da u stvari govori i radi ta~no ono {to misli i èlii? [ta, ako ga u stvari boli briga {ta drugi misle da on misli, ve} radi {ta ho}e i kako mu se ho}e? [ta ako se u koì `rtvenog jagnjeta krije lukavi, pro`drljivi i mo}ni vuk? Kamo sre}a da je tako, jer to bi zna~ilo da je u ovom na{em dru{tvu bar jedan od arhitekata stigao do samih vrhova i uop{te me ne zanima na~in na koji je to postigao. A jedini na~in da budemo sigurni {ta G. Bobi} zaista misli je da i su{tinski i formalno bude na samom vrhu, odnosno na mestu gde niko ne bi mogao da ga ja{e.

Dakle, svidjalo se nekom ili ne, jedino pravo re{enje je da umesto svih ovih najavljivanih dunster-kandidata, novi gradona~elnik bude Gospodin Djordje Bobi} li~no!

Kada bi se to desilo, a bojim se da ne}e jer je G.Bobi} suvi{e po{ten za tako ne{to, - onda bi G.Bobi} mogao kona~no javno da iznese svoje prave stavove, povu~e prave poteze, spre~i plja~ku nesre}nih gradjana i uvede malo reda u beograd-sko gradjevinarstvo, - onda bi se mutivode, profiteri, korup-ciona{i, proviziona{i, mafija{i kao i budu}i i biv{i robija{i cvile}i od uàsa povukli u mrak svojih dedinjskih jazbina i smirili bar za neko vreme, - onda bi se same po sebi ugasile sve konfliktne situacije i sukobi stavova izme-dju Gradskih vlasti i Akademije arhitekture Srbije, G. Brana Jovin bi postao jedan od pedesetak savetnika Predsednika republi-ke, a on i G. Djordje Bobi} bi se pre-obrazili u najve}e prijatelje, na sre}u svih

Str. 14 nas, profesiji na ponos i diku, gradjanima na polzu, a meni na radost i veselje jer se u potaji nadam da }u se, u znak zahvalnosti za ovu inicijativu, i ja, pored pevaljki i prevodilaca, dokopati nacional-ne penzijice, koja bi mi omogu}ila da platim zaostale ra~une za struju.

8 — Zaklju~ak

A onda mi pade na pamet jo{ ne{to, {to mi se davno mota po glavi. Ko ume da {tedi i vodi ra~una o svakom dinaru (euru), ko zna gde se treba stisnuti a gde odre{iti kesu? Pa oni koji para imaju, zato ih i imaju {to znaju kako da ih steknu, o~uvaju i umnoè. Oni treba da vode ovu zemlju, a ne ovi upropastitelji i jajare koji samo znaju da jedni drugima o~i vade, a za ugovaranje i obavljanje poslova su duduci. To ne smeju biti ljudi sa buljukom nezasitne familije (kao Kari}i, na priliku), ve} neki sa malim brojem vrednih i radnih naslednika i zato se, bez obzira na rezul-tate izbora izja{njavam: G. Miroslava Mi{kovi}a za Predsednika republike i G. Filipa Ceptera za pre-mijera! A {ta sa politi~arima? Nakon detaljnog is-pitivanja anketne komisije na ~ijem bi ~elu stajao G. Aca Vu~i}, trebalo bi: - nekima dodeliti ambasadorska mesta, - neke poslati u penziju, - neke po kazni oterati natrag u privredu, - neke po kratkom postupku strpati u baj-bok bez prava àlbe... A onda }e i nas sunce obasjati!

ARD review 35/2008 Str. 15 MALA BARA PUNO KROKODILA

ILI, PRIÂ O NACIONALNIM PENZIJAMA

Imaju}i u vidu: - da se mese~na primanja bankara, posla-nika, direktora javnih preduze}a i jo{ puno tamo nekih kre}u izmedju 1000 i 5000 eura, - da cene sve siroma{nije potro{a~ke korpe sve vrtoglavije rastu, - a da, istovremeno, penzionisani umetnici svih profila jedva sastavljaju kraj sa krajem i ~esto se nalaze na ivici gole egzistencije...

...aktuelnom ministru kulture G. Vojislavu Bra-jevi}u pala je na pamet plemenita ideja da kategoriju nacionalnih penzija pro{iri i na sirote ostarele i pregladnele umetnike pen-zose. Svi su se veoma obradovali i aplau-dirali, a predvidjena visina penzije od 50.000 din. (oko 600 EUra) delovala je ohrabruju}e. Umetnici su pripremili svoja dosijea, fotokopi-rali povelje o brojnim nagradama, uverenja o dràvljanstvu i ~ekove od svojih mi{ijih penzijica, pa poslali ministarstvu, unapred se raduju}i povratku u kategoriju normalnih gradjana i spremni da za svog dobrotvora glasaju do kraja svojih ve} ugroènih ìvota.

Nekima se i posre}ilo, jer je dobri ministar uspeo da od {krtih vlasti iznudi 258 penzija, u ukupnom mese~nom iznosu od cca 155.000 EUra koje se pridodaju njihovim sa-da{njim penzijicama i eto njima mrsa. Svaka ~ast, doma}ine, {to bi rekao @ika [arenica...

Ali, na àlost, sve {to je dobro zami{ljeno, nosi u sebi i seme zla. Ispostavilo se da u ovoj zemlji ima veoma mnogo umetnika svih profila i da uop{te nije lako utvrditi koji su od njih najzaslu`niji. Ko }e uspostaviti kriterijume izbora najboljih u ovom pokvarenom svetu?

Posebnom uredbom ministarstva utvrdjeni su uslovi za konkurisanje pa je oformljena komi-sija koja je izvr{ila izbor onih 258 sre}nika dok je ostalih 500 konkurenata sunovra}eno natrag u kaljugu nema{tine.

I eto nama nevolje! U spisku sre}nika nalazi se pedesetak slikara i vajara, petnaestak primenjena{a, ~etrdesetak knjièvnika, dva-desetak prevodilaca (!), ~etrdesetak dram-skih umetnika i glumaca, dvadesetak vokal-nih solista i operskih peva~a, tridesetak mu-zi~ara, kompozitora i dirigenata, petnaestak baletskih igra~a i NIJEDAN arhitekta! Za{to, pobogu? Da li ne zadovoljavamo kriterijume kao profesija, da li smo bezvredni kao poje-dinci, da li smo prokleti i zaboravljeni od Boga i od ljudi, ili je stvar prosto u tome {to u komisiji nije bio nijedan arhitekta? A ko je bio u komisiji?

U komisiji su bila 2 knjièvnika, 2 muzi~ara, 2 dramska umetnika, 1 vajar, 2 slikara i 1 prevodilac, {to je (slu~ajno) u potpunoj koin-cidenciji sa profesijama izabranih kandidata. Mi, patrijarhalni i ~asni arhitekti prosto ne moèmo i ne}emo da verujemo tra~evima da se radilo o nekom besomu~nom grabeù u okviru komisije gde je svaki ~lan od ukupnog kola~a otkidao za svoje onoliko koliko je mogao i koliko su mu ostali dozvo-ljavali. Kada bi (ne daj Boè), bilo tako, jedna lepa akcija bi bila u korenu dezavuisana a profesije diferencirane na privilegovane i poniène. Ta~no je da je, sude}i po naknadnim reakcijama, daleko vi{e bilo nezadovoljnih nego odabranih ~ak i medju ovim privilegovanim profesijama, ali one su bar bile u igri. Ali {ta je sa onima koji su zaobidjeni u potpunosti, kao da su gubavi ili kao da uop{te i ne postoje, a medju koje spadaju i arhitekti kojih u Beogradu ima nekoliko hiljada? To mora da je bila samo nehoti~na oma{ka! Da bi razre{ila ovu dilemu, Akademija arhitekture se u pismu pod br. 129/07 od 19.12.07 obratila Ministru kulture i u~tivo zapitala o ~emu se radi, uz molbu da se o~igledna oma{ka ispravi i prijave SAS-a uzmu u rasmatranje. Evo tog pisma:

ARD 35/2008 Str. 16


Na op{te zaprepa{}enje nije bilo nikakvog odgovora! Ne samo ministar, ve} ni njegovi zamenici, sekretari, podsekretari, savetnici, pa ~ak ni referenti nisu na{li za shodno da odgovore tamo nekoj Akademiji arhitekture Srbije bar u nekoliko re~i i objasne kako je do{lo do ovog nesporazuma, ukoliko je nesporazuma uop{te i bilo. Prva reakcija Akademije je bila da proveri da li je pismo stiglo onome kome je poslato, da se negde nije zagubilo u birokratskin lavirintima i arhi-vama. Za svaki slu~aj hitno je poslato novo pismo pod br. 130/07 od 29.12.2007 u kome se moli zakazivanje sastanka na kome bi se sporna pitanja razre{ila, a nadle`ni bar u najkra}im crtama informisali o postojanju i zna~aju arhitektonske profesije. Ni{ta, apsolutno NI[TA! Sasvim je izvesno da su u Ministarstvu primljena na{a oba pisma,

ali da nadle`ni nemaju {ta da odgovore. - Ako kaù da je o tome odlu~ila komisija, ne vredi, oni su izabrali komisiju. - Ako priznaju da je komisija bila subjektivna i pristrasna (ru`no bi bilo re}i, korumpirana) ceo konkurs pada, ni to ne ide, - Ako priznaju gre{ku, ode njihov kredibilitet. Ispa{}e da je konkurs raspisan samo radi jedne unapred fiksirane kategorije izabrani-ka u koju arhitekti nemaju pristupa, - Ako, umesto od strane SAS-a predloènih 18 penzija za arhitekte, dodele milostinju od 5-6 penzija s tim da se arhitekti sami oko njih pokrve, napravi}e jo{ ve}u nevolju. Dakle, najbolje je da }ute i puste da se stvari same po sebi slegnu kao {to neki veruju da }e se desiti i sa Kosovom. A dosadna Akademija se nadr~ila i 14.02.2008 poslala Ministarstvu i tre}e pismo, (bez odgovora, razume se), koje glasi:


ARD review 35/2008 Str. 19 NARAVOUÊNIJE: Davne 1939 godine, kada sam bio u prvom razredu osnovne {kole, negde pred Boì}, jedan bogati trgovac po{alje na{em u~itelju Vasi [e{i}u ve{ korpu boì}nih poklon pake-ti}a da se razdele djacima. Svi su jurnuli na korpu i nastao je op{ti grabe` dok sam ja otmeno sedeo u klupi i ~ekao da mi u~itelj da moj paket. Dobio sam mu}ak a u~itelj mi je hladno rekao da sam sam kriv {to se nisam borio za ono {to je moje. Razume se, kriv je bio u~itelj, jer nije organizovao pravi-~nu distribuciju, ali mi to nije bila nikakva uteha, ostao sam definitivno bez paketi}a.

Pa, Gospodo arhitekti, sami smo krivi!

Zaboravili ste da su jo{ izmedju dva rata u ministarstvima dominirali gradjevinci, dok su arhitekti izigravali gospodu u svojim kulama od slonove kosti — privatnim biroima. Posle rata ste se pitali kako to da su na sve klju~ne poloàje u vlasti zaseli gradjevinci a ne arhitekti.

Ko nam je kriv {to smo se pocepali na mlade i stare, podobne i nepodobne, na komunjare i demokrate, na sitne porodi~ne i kumovske klanove, na jajare i one koji to nisu jer ne znaju kako, na muvatore i {ljaka-tore, sposobne i nesposobne, na one koji èle da kom{iji crne krava i one koji kolegama èle dobro kao vrana piletu...

Ko nam je kriv {to nismo insistirali da i dvojica arhitekata budu u komisiji za dodelu penzija i da kako tako za{tite profesiju. Nismo li se mo`da upla{ili da }e i ta dvojica (ma ko oni bili) navu}i penzije svojim rodja-cima, kumovima, prijateljima, biv{im profe-sorima a da }e ostali ostati kao i uvek kratkih rukava? U~itelj je zabrljao, ali i mi smo morali da zalegnemo a ne samo da predamo dokumentaciju i ~ekamo pe~ene {eve s neba. Ko nam je kriv {to nam je profesionalna informatika minorna, {to smo u inostranstvu prakti~no nepoznati, {to nemamo na{ muzej arhitekture sa bankom podataka o svim re-

gistrovanim arhitektima i njihovim ostvare-njima, {to na{i stru~ni ~asopisi sem retkih izuzetaka vi{e vode ra~una o hoh-glancunego o sadràju, vi{e o li~noj promociji ne-go o profesiji.

Dogod budemo ami{ni, sebi~ni, nekolegijal-ni, neorganizovani, pasivni i nezaintereso-vani, dogod o~ekujemo da drugi obave na{ posao a da nam na{a prava padnu s neba, dotle }emo biti obi~ne ovce za {i{anje i ne}e nam biti spasa.

I ne zaboravite da ìvimo u oplja~kanoj i opusto{enoj zemlji u kojoj se grize do krvi i za porciju pasulja a kamoli za nacionalnu penziju. âk i da nema grabeà, opet ne bi svi mogli da budu zadovoljeni, mnogo nas je, brate! A {to se ti~e G.Ministra, oni koji su penzije dobili smatra}e da su one njihovo prirodno pravo, pa mu ne}e ni biti naro~ito zahvalni jer se kod srba usluga ne opra{ta. U zamenu za to, ministar (a uz njega i njegova partija) }e ste}i 500 krvnih neprijatelja. Kao i obi~no, put u pakao je poplo~an dobrim namerama, a nije ni ~udo. Mala bara, puno krokodila!

Ministar kulture G. Voja Brajovi}

I na kraju, nekoliko dopisa u dnevnoj {tampi (Politika) u kojima razo~arani arhitekti iskazuju svoje razo~arenje i nezadovoljstvo. [ta mislite za koga }e oni glasati?


ARD review 35/2008 Str. 21 INTERNI KONKURS ZA UPRAVNU ZGRADU GTP BAUEN U VRBASU

Arhitekta Djordje Alfirevi}

Djordje Nikoli}

Bojana Stankovi} Du{an Trifunovi}

Uvod

U martu 2008, vlasnik GTP iz Vrbasa ugovorio je sa Arh. Djordjem Alfirevi}em direktorom pro-jektnog biroa “Vektoring” iz Beograda izradu idejnog re{enja upravno-poslovnog objekta u kompleksu porodi~nog proizvodnog pogona. Posao je mali, ali ga je G.Alfirevi} shvatio kao zgodnu priliku da ponudi saradnju nekolicini na{ih biv{ih u~enika, pozvav{i ih da svaki od njih napravi po jednu varijantu projekta a da svi budu ravnopravno prezentirani investitoru. Saradnju su prihvatili Bojana Stankovi}, Du{an Trifunovi} i Djordje Nikoli}. Nakon rasmatranja ~etiri ponudjene varijante od strane porodi-~nog ìria (otac, majka, sin) uz dijametralno razli~ite stavove, pobedila je (kao {to se mo-glo i slutiti) majka pa je za dalje projektovanje

i izvodjenje usvojen rad Du{ana Trifunovi}a. Svi pozvani u~esnici su iz generacije 2005 i bliè se kraju studija, ozbiljno i bez tzv.''ob-navljanja'' godina. îni nam se da je G. Alfirevi} na{ao zgodan na~in da s jedne stra-ne ispita kreativne potencijale nekolicine veo-ma prosperitetnih budu}ih kolega u cilju kasnije te{nje saradnje, a istovremeno ih uvede u prakti~nu problematiku projektantske svakodnevnice. Ovakva saradnja me beskra-jno raduje jer iako Dordja i troje ''omladina-ca'' razdvaja desetak godina svi su oni iza{li iz moje ''kuhinje'' i svi su mi veoma, veoma dragi. A sada, da vidimo o kakvom se to kapi-talnom objektu radi:

Projektni zadatak

Radi se o relativno maloj dvoeta`noj uprav-noj zgradi na ulazu u proizvodni kompleks, sastavni deo porodi~nog biznisa. Posao se razgranava (Bogu hvala!), broj krijenata raste, a za njihov do~ek treba obezbediti pristojne mada ne i neke previ{e rasko{ne uslove. Severnim frontom je zgrada postavljena na regulacionu-gra|evinsku liniju, ka ulici Milivoja ôbanskog. Glavni pristup se nalazi sa isto~ne strane. Unutra{nji sadràj je krajnje jednostavan i obuhvata: kancelarije direktora i sekretarice, kancelarije zaposlenih (4 radna mesta), salu za sastanke, sanitarne ~vorove, ~ajnu kuhinju i sl. Predvideti mogu}nost prostorne fleksibil-nosti, odnosno povezivanja i razdvajanja po-jedinih prostorija u prizemlju i na spratu.

Projektom treba predvideti postavljanje novog objekta na postoje}e temelje na lokaciji. To zna~i da je na postoje}oJ lokaciji ve} po~elo izvodjenje objekta po nekom starom projektu, od koga je naru~ilac kasnije odustao, a {to projektanta stavlja pred dodatne probleme. Objekat izvesti od standardnih materijala: opekarskih proizvoda, metala, drveta, stakla, gipsa i sl. O~ekuje se da zgrada simboli{e ozbiljnost, poslovnost i uspe{nost firme koja je, i pored svih te{ko}a, u trenutnom usponu.

ARD review35/2008 Str. 22 Varijanta 1 — DJORDJE ALFIREVI] Funkcionalno re{enje Poslovni objekat GTP Bauen je upravna zgrada preduze}a, sa kancelarijskim i pomo}nim sadr-àjima. Objekat se sastoji iz dva nivoa, koja su povezana internim stepeni{tem. Ulazni hol je poslu-ìo da kao glavni organizacioni motiv u objektu vizuelno objedini sadràje u jednu celinu.

U prizemlju su formirane 4 zasebne kancelarije, dve za saradnike i dve za upravu (sekretaricu i direktora). U bloku iza stepeni{ta izdvojeni su sadr`-aji ~ajne kuhinje, garderobe i sanitarnih ~vorova.

Na spratu su predvi|ene dodatne dve kancelarije sa mogu}no{}u povezivanja, i sala za sastanke. Iz sale za sastanke i holskog prostora predvi|eni su izlazi na terasu.

Oblikovanje i materijali Osnovni oblikovni motiv objekta je zalu~ena krovna povr{ina sa perforiranim procepima-prozorima, koja u simboli~kom smislu simbolizuje delatnost firme i njenu orijentaciju prema kvalitetnoj izgradnji. Krovnu konstrukciju ~ine drveni zalu~eni lamelirani nosa~i koji su oslonjeni na masivnu betonsku konstrukciju sa jedne, i ~eli~ne stubove sa druge strane. Krovna konstrukcija je sa unutra{nje strane obloèna zalu~enim gips-kartonskim plo~ama. Pomo}ne prostorije su vizuelno odvojene zalu-~enim zidom od profilit stakla (iza stepeni{ta). Ostale pregrade izme|u kancelarija su od staklenih panela, sa mogu}no{}u vizuelnog odvajanja peskiranjem stakla. Stepeni{te u holskom prostoru je od drveta sa bo~nim, nose}im ~eli~nim profilima i ogradom od prohromskih {ipki.


ARD review 35/2008 Str. 24 Varijanta 2 — DJORDJE NIKOLI] Funkcionalno re{enje Poslovni objekat GTP Bauen je upravna zgrada preduze}a, sa kancelarijskim i pomo-}nim sadràjima. Objekat se sastoji iz dva nivoa, koja su povezana internim stepeni{tem. Ulazni hol je, kao glavni organizacioni motiv u objektu, posluìo da vizuelno objedini sadràje u jednu celinu. Na ulazu u objekat predvien je ulazni hol sa prostorima za izlaganje I prijem stranke. U pri-

zemlju je formirana 1 kancelarija (open space) za 4 slu`bena lica. Ona je vizuelno povezana sa ulaznim delom hola. Posebno su izdvojeni pomo}ni sadràji ~ajne kuhinje i sanitarnih ~vorova, koji su objedinjeni u jednu vizuelnu celinu. Prostor ispod stepeni{ta predvien je za arhivu I garderobu za zaposlene. Na spratu su predvi|ene dodatne dve kance-larije za upravu (sekretaricu i direktora), i sala za sastanke.

Oblikovanje i materijali Osnovna forma je kubina, sa zapadne strane u potpunosti otvorena prema okolini. Ovakav oblikovni motiv objekta ima za cilj predstavljanje jedne savremene I ozbiljne firme, koja je otvorena za saradnju I komunikaciju sa klijentima. Konstrukciju ~ini armirano-betonski masivni sklop. Obloga fasade predviena je od tabli Aluko Bond-a ili u Natur Betonu.


ARD review 35/2008 Str. 26 Varijanta 3 — BOJANA STANKOVI] Funkcionalno re{enje Poslovni objekat GTP Bauen je upravna zgrada preduze}a, sa kancelarijskim i drugim pomo}nim sadràjima. Objekat se sastoji iz dva nivoa, koja su povezana internim stepeni{tem. Glavni motiv objekta predstavlja jedinstven central-ni prostor koji dominira kako u funkcionalnom tako i u oblikovnom smislu. U organizaciji objekta holski prostor objedinjuje sadràje u horizontalnom i vertikalnom pravcu. Na nivou osnove, formiran je predprostor glavne kan-celarije, sa mestom za sekretaricu koje se po potrebi moè vizuelno pregraditi kliznim pregra-dama. Naspram njega sme{teno je stepeni{no jezgro i prostor za sedenje i pauzu, u ~ijoj blizini su ~ajna kuhinja i sanitarni ~vor. Radna mesta zaposlenih u prizemlju obezbe|ena su dvema kancelarijama koje se nalaze bliè ulazu. Vizuelno povezivanje sa sadràjima na spratu ostvareno je

staklenim plafonskim delom, koji se proteè sve do glavnog ulaza u objekat. Na spratu je formiran dopunski prostor u formi open-space biroa, sa tri radna mesta, kao i prostorija za sastanke i prezentacije. Oblikovanje i materijalizacija Osnovni oblikovni motiv objekta je odnos glavnih korpusa u smislu otvoreno-zatvoreno. Motiv central-nog prostora predstavljen je kroz centralni zastak-ljeni korpus, preko koga se objekat snabdeva sve-tlo{}u, zahvaljuju}i povoljnoj jugoisto~noj orijenta-ciji. Druga dva korpusa su masivna, sa fasadom od fiber-cementnih plo~a u svetlo sivom tonu i za-secima na uglovima koji omogu}avaju dodatni upliv svetla u kancelarijske prostorije. Kontrast je ublaèn aluminijumskim brisolejima na ~eli~nim no-sa~ima koji {tite stakleni korpus od preterane izlo-ènosti sun~evom zra~enju. U enterijeru dominiraju staklene pregrade i ~eli~ni profili, kao i enterijer-ske obloge u svetlim tonovima. Ulaz u objekat na-gla{en je nadstre{nicom od ~elika i stakla i ~eli~-nim potpornim stubovima.


ARD review 35/2008 Str. 28 Varijanta 4 — DU[AN TRIFUNOVI] (Usvojeno re{enje)

Funkcionalno re{enje Poslovni objekat GTP Bauen je upravna zgrada preduze}a, sa kancelarijskim i drugim pomo}nim sadràjima. Objekat se sastoji iz dva nivoa, koji su povezani internim stepeni{tem. Na ulaznu partiju vezuje se hol sa sedenjem i stepeni{tem, kao glavni organizacioni motiv u objektu ~ija je uloga da vizuelno objedini sadràje u jednu celinu. U prizemlju su sme{tene 3 zasebne kancelarije, jedna za saradnike i dve za upravu (sekretaricu i direktora), ~ajna kuhinja i sanitarni ~vor. Na spratu su predvi|ene dodatne dve kancelarije zasaradnike i sala za sastanke. Oblikovanje i materijali Osnovni oblikovni motiv je bila prizmati~na forma pravougaone osnove materijalizovana u finom be-tonu (natur beton) proèta sa nekoliko geome-trijskih formi od kojih je svaka materijalizovana u drugom materijalu. Sve sa ciljem da se prezentuje stabilnost i mo} firme (jaka ortogonalna, ~ista for-

ma) i ve{tina i kvalitet poslovanja firme (elementi i materijalizacije: beton, metal, staklo, drvo, koji predstavljaju direktnu vezu sa poslovanjem firme, i koji svojim kvalitetom izrade sveobuhvatno{}u daju najbolju reklamu firmi). Tako|e pomenuti elementi i njihova materijalizacija imaju zna~ajnu ulogu u formiranju specifi~nog ambijenta prostora i funk-cionalne organizacije unutar njega. Tako staklena prizma koja prodire kroz primarnu formu predstavlja staklenu zid zavesu koja se proteè u oba nivoa objekta. Ona svojom mono-litno{}u i vizuelnim efektom potencira zna~aj prostorija na koje izlazi, a to su direktorova kancelarija i konferencijska sala. Drvenim senilima su prekriveni delovi primarne fasade na koje izlaze kancelarije svih slu`benika. Zna~aj i kvalitet hola objekta koji predstavlja reprezentativni deo objekta je pove}an naru{a-vanjem primarnog volumena i formiranjem verti-kalnih i horizontalnih prozora i tako uvo|enjem prirodnog svetla, ~ija se koli~ina dodatno pove-}ava formiranjem lanternog osvetljenja u limenom krovu i ostavljanjem vidne konstrukcije u nivou hola (drvene re{etke).


ARD review 35/2008 In memoriam Arhitekta Branislav Karadì} (1929-2007)

Posle duge i te{ke bolesti, tiho i skoro nezapaèno, napustio nas je jedan od najzna~ajnijih predstavnika na{e posleratne Moderne, ugledni arhitekta Branislav-Brana Karadì}. Njegov fascinantni i obimni opus ubuhvata {irok dijapazon stambenih, {kolskih i javnih objekata, kako u Beogradu, tako i u drugim na{im gradovima, ali i u Kubi, Angoli i Rusiji. Nema nagrade za arhitekturu koju nije dobio: Velika nagrada Salona arhitekture (1975), Republi~ka Borbina nagrada (1976), Oktobarska nagrada (1978),), itd. itd. Odlikovan je ordenom rada sa srebrnim vencem, progla{en zaslu`nim gradjaninom Novog Beograda 1978 i jo{ mnogo toga... Najve}i deo svog radnog veka proveo je u Institutu za ispitivanje materijala Srbije, a najpoznatije realizacije je ostvario u timskoj saradnji sa Aleksandrom-Acom Stjepano-vi}em i Boìdarom-Batom Jankovi}em. Bio je jedan od osniva~a Centra za stanovanje IMS koji je u periodu 1970-86, kao samostalna projektantsko-istraìva~ka jedinica (OOUR) ostvario izuzetne profesionalne rezultate, a za koje je i on u mnogome zasluàn. Kole-gijalan i profesionalan, duhovit i omiljen, boem i dèntlmen — sve se to neponovljivo slilo u jednu osobu.

A sada, da vidimo {ta je o Brani Karadì}u zabeleèno u eminentnom Leksikonu srpskih neimara (Beograd, 2002):

Str. 30


* * * Ovo su zvani~ni podaci, ali to je samo mali deo onoga {to bi o ovom velikom graditelju moglo i trebalo da se kaè. Neka mi bude dozvoljeno da na ovom mestu iznesem i neka moja, makar subjektivna se}anja na ~oveka sa kojim sam se 30 godina druìo i profesionalno saradjivao... U Institut IMS sam do{ao zajedno sa jo{ nekoliko kolega 12 septembra 1957, a imao sam sre}u da me tada{nji zamenik direktora, Ing. Milutin Maksimovi} uklju~i u grupu ~iji je rukovodilac bio Brana Karadì}. Grupa je bila pove}a i u njoj su, koliko se se}am, bili arhitekti Sini{a Vukovi}, Boìdar Jankovi}, Prle Popovi}, Pedja Risti}, Zoran Tasi}, tehni~ar Mirko Nikoli}, a kasnije su do{li arhitekti Ivan Petrovi} i Ivan Simovi}. Radili smo prvu vari-jantu stambenog naselja “Bra}a Jerkovi}” koja nije izvedena jer je investitor pove}ao

spratnost i gustinu gradjenja, a projektova-nje je pre{lo u neke druge ruke.

Bili smo pasionirani profesionalci, brzo smo u~ili, ali smo ina~e bili grozno razulareni i pubertetski raspoloèni za sve mogu}e zezalice, ujdurme i nepodop{tine. Kao na{ {ef i pravi gospodin, Brana Karadì} nikada nije u~estvovao u ovim manguplucima ali nas je dobro}udno tolerisao u varljivoj nadi da }emo jednog dana porasti i uozbiljiti se. Da ne zaboravim, medju nama niko nije bio u (onoj) partiji! A onda se, ko zna kako, u na{oj grupi odjednom pojavio jedan pravi komunista u liku izvesnog Dragana Filipovi}a-Fi}e koji je nakon izvesnog vremena ubedio na{eg glavnog {efa Miku Maksimovi}a: a/ da smo mi jedna razularena banda, b/ da je u grupi potrebno sprovesti o{tre disciplinske mere, c/ da je Brana suvi{e mek i dobro}udan da bude sprovoditelj tih i takvih mera, d/ i kona~no, da je ON (Fi}a) jedini u stanju da takve mere sprovede, shvataju}i ih kao svoju partijsku obavezu!

Poludeli smo! Voleli smo Branu, ali partija je bila ja~a. Sve na{e intervencije i àlbe su pale u vodu, pa smo promenili strategiju. Slo`no smo na{e podsmeva~ke potencijale

Maketa stambene grupacija iz naselja Banjica (B.Drinjakovi}, B.Karadì} i A.Stjepanovi}), 1972

ARD review 35/2008 Str. 32 usmerili protiv novog {efa, teraju}i sprdnju s njim gde smo stigli i kad god nam se uka-zala prilika. Pretvorili smo mu ìvot u pakao, jer se nismo s njim svadjali, samo smo mu srozavali autoritet (tipi~an primer pasivnog gradjanskog otpora) do te mere, da ga vi{e ni partija nije {titila, pa se on jednog dana pokupio i nestao iz instituta i na{ih ìvota “tragom ne{astijem” da se vi{e nikada ne vrati. Nestao je negde u belom svetu... Medjutim, Brana se celo to vreme dosto-janstveno drào po strani i, bez obzira {to je bio o{te}ena strana, nikada nije ni{ta ru`no rekao o tom ~oveku. A ìvot je galopirao i dalje. Pro{li smo kroz razne preturbacije, ganjali se sa nadmo}nim gradjevincima koji su odnosili kajmak, ~esto smo bili na ivici gladi, a najva`niji vanredni izvor prihoda bili su nam arhitektonski kon-kursi. Radili smo timski a Brana se udruìo za dvojicom velikana svog formata Boìdarom Jankovi}em-[muletom iz instituta i Aleksan-

Stambena zgrada P+10 u Bloku 23 (B.Jankovi}, B.Karadì} i A.Stjepanovi}), 1971-75

Detalji iz Bloka 22 na Novom Beogradu (B.Janko-vi}, B.Karadì} i A.Stjepanovi}), 1971-75 drom Acom Stjepanovi}em sa fakulteta. Ovaj, duè vremena nepobedivi, tim je izmedju ostalog trijumfalno i sasvim zasluèno izboksovao i Blokove 22 i 23 na Novom Beo-gradu u kojima je izveo sve stambene, {kol-ske, komercijalne i ostale objekte u najbo-ljem postupku Pozne Moderne. Nekoliko godina kasnije, u o{troj konkureniciji na konkursu za stambeno naselje Banjica, Branislav Karadì} i Aleksandar Stjepanovi} zajedno sa Bobom Drinjakovi}em, dobili su prvu nagradu uz pravo realizacije. I ovo naselje nastavlja liniju zacrtanu blokovima 22 i 23, s tim {to je u jo{ ve}oj meri nagla{ena ekspresionisti~ka nota. Ekspresivnost je poja-~ana i dinami~nom konfiguracijom terena.

Stambeno naselje “Banjica” u Beogradu (S.Dri-njakovi}. B.Karad`1i}, A.Stjepanovi}), 1978


Stambeno naselje “Banjica” u Beogradu (S.Dri-njakovi}, B.Karadì}, A.Stjepanovi}), 1978

Karadì} je rodom iz Uìca pa je u tom gra-du projektovao i izveo vi{e objekata. Jedan od njih je i zgrada poàrne komande koju je projektovao zajedno sa Slobodanom-Boba-nom Kova~evi}em sa vidljivom ekspresioni-sti~kom notom koja proisti}e iz funkcije.

Brana Karadì} je projektovao i vi{e {kolskih zgrada za koje je bio ekspert. Ovde prikazu-jemo samo {kolu u ]upriji koju je radio zaje-dno sa B.Jankovi}em u Internacionalnom stilu.

Osnovna {kola u ]upriji (sa B.Jankovi}em)

Po~etkom sedamdesetih godina uspeli smo da se otka~imo od supremacije gradjevina-ca, a po malo i (one) partije. Grupe koje smo vodili Brana i ja povezali smo u novu organizacionu jedinicu koja je dobija status posebnog odeljenja, a kasnije i tzv. OOUR-a (Osnovne organizacije udruènog rada). U po~etku nas je bilo 8 arhitekata i dvoje tehni~ara, da bi smo kasnije primili jo{ troje arhitekata i dvoje sociologa, jer smo se pored projektovanja intenzivno bavili i vrlo sloènim habitolo{kim istraìvanjima. Uspo-stavili smo neku vrstu orta~kih odnosa neuo-

Zgrada vatrogasne komande u Uìcu (sa S.Kova~evi}em)

ARD review 35/2008 Str. 34 bi~ajenih za ono ~upavo doba. Novi OOUR smo nazvali Centar za stanovanje i, ne}ete verovati, uspeli smo da se odrìmo vi{e od 15 godina bez ijednog ~lana (one) partije i bez pomo}i Instituta koji nas je bukvalno davio neverovatno visokim faktorom (da bi-smo dobili 1 dinar na ruke, trebalo je da zaradimo 7-8!). U Centru za stanovanje Brana je bio izuzetno stimulativan faktor. U kriznim trenucima nje-gova uobi~ajena eksplozivnost je nestajala i on je uvek donosio prave odluke i davao korisne savete koje je trebalo bezrezervno prihvatati. Iza maske ~as prijatnog a ~as osornog lika, krio se retko dobar ~ovek, korektan kolega i nesebi~an prijatelj. Svi su ga u Centru voleli jer su ga lako ~itali, nje-gova povremena mrzovovlja je primana sa op{tim odobravanjem, da ne kaèm, vese-ljem. Bio je po{ten do srì. Ne pamtim da je ikada bio povezan sa nekom mutnom rabotom ka-

Osmogodi{nja {kola u Tivatu, 1983

Osmogodi{nja {kola u Tivatu, 1983

“Garant banka” (Vojni servi) u ul. Savskoj u Beogradu (sa S.Kova~evi}em)

ARD review 35/2008 Str. 35 ko u Institutu, tako i van njega. Provizije, mita, mu}ke, podmeta~ine bile su daleko od njega kao nebo od zemlje. [to je svet koji ga je okruìvao postajao pokvareniji, to se on vi{e distancirao od njega dok na kraju nije po svojoj volji oti{ao u prevremenu penziju, {to je za njegovu porodicu bio dobitak ali i veliki gubitak za profesiju. Bio je maksimalno profesionalan. Svakom poslu pristupao je savesno i svestrano, bilo da se radi o maloj vikendici ili naselju od nekoliko hiljada stanova, o skromnom klijentu koji jedva sastavlja kraj sa krajem ili o bogatim investitorima sa vanstandardnim za-htevima. U njegovim projektima nije bilo ni kikseva ni propusta, njegovi klijenti su mogli mirno da spavaju. Bio je kooperativan. Mogao je da radi sam ali je rado radio i u timovima. Sa Boìdarem Jankovi}em i Acom Stjepanovi}em radio je Blokove 22 i 23 na Novom Beogradu, sa timom A.Stjepanovi} i S.Drinjakovi} mega-naselje Banjicu, a sa Slobodanom-Bobanom Kova~evi}em iz Instituta, poàrnu komandu u Uìcu, “Garant banku” (Vojni servis) u Beo-gradu i dr. Sa B.Jankovi}em je radio stam-bene grupacije u VII mesnoj zajednici u Mirijevu i zgradu privredne komore u Tuzli i

jo{ mnogo drugih stvari, a konkurs za neki hotel na Crnogorskom primorju radili smo L.Lenar~i~, M,Miti}, Brana Karadì} i ja zaje-dno. Dok smo se Leon, Mi{a i ja dàpali kao deca oko svega i sva~ega, Brana je uvek bio stimulativni i smiruju}i faktor. Svaka mu je bila na mestu i, da smo ga vi{e slu{ali, verovatno bi bolje pro{li. Bio je kolegijalan. Uvek je bio orijentisan ka partnerstvu a ne ka liderstvu. Nije bio poni-zan prema nadredjenima niti surov prema podredjenima. Cenio je sva~iji rad prema zasluzi i nije imao svoje ljubimce-poslu{nike, a nije ni bilo potrebe — svi smo ga voleli i po{tovali i bez prinude. Bio je {armantan i duhovit. I danas se pam-te njegove uì~ke legende o rastura~u Mitru Kutle{i}u, o stidljivo-arogantnom kapadìji, o Dari Fulji, “Ruì~astom baletu” i mnogim dru-gim herojima uì~ke svakodnevnice. Umeo je da se zavitlava, a da nikog ne povredi, a bogme nije dozvoljavao ni da drugi povrede njega. U toj oblasti, te{ko je na}i meru. a on ju je uvek imao. Bio je porodi~an ~ovek i oboàvao svoju suprugu Stanislavu-Bebu i sina Marka, koji su ga za uzvrat po`rtvovano, kao retko ko, ne-

Osnova i eksterijer obdani{ta u Bloku 23 na Novom Beogradu (B.Jankovi}, B.Karadì}, A.Stjepanovi})

ARD review 35/2008 Str. 36 govali poslednjih godina ìvota kada je zbog te{ke bolesti postao prakti~no nepo-kretan. Mnoge su ga dame izdaleka merka-le, ali nijedna nije ni{ta poku{avala jer se znalo da je neosvojiv. Se}am se da je jedna od njih nekom prilikom, kasnije, rekla kako jedni ljudi starenjem postaju ru`niji, dok se drugi prolep{avaju, a da Brana spada u ovu drugu kategoriju. Ako je suditi po slici, bila je u pravu...

Bio je nepodno{ljivo skroman. Sve silne nagrade i priznanja koje je dobijao nisu ga izmenile ni za mrvu. Nije se reklamirao, nije dizao nos (na {ta je imao puno pravo), nije organizovao svoje izlo`be niti je traìo do-natore za neku svoju, makar najskromniju monografiju. Iza sebe je ostavio jednu kartonsku kutiju sa nekoliko ~asopisa u kojima su objavljeni njegovi radovi, sveànj fotografija i to je sve. Kada je Centar za stanovanje izgubio status OOUR-a pod obrazloènjem da smo suvi{e mali (u svetu, a danas i kod nas, biro sa 13 fakultetlija se smatra ku}om srednje veli~ine), a u stvari zato {to nije bio pod kontrolom mo}ne (one) partije, Brana Karadì} i Bata Jankovi} su ve} nakon nekoliko godina oti{li u prevremene penzije, jer im nova atmosfera u Institutu nije vi{e odgovarala, a Institut je napustilo jo{ nas petoro. Brana je, medjutim, nastavio sa projektovanjem, kao samostalac. Znamo da je vi{e projekata izradio za Rusiju, ali ne raspolaèmo podacima o tome da li su realizovani i kako izgledaju.

2003-}e se te{ko razboleo i bio prinudjen da prestane sa profesionalnim radom. Pola-ko se gasio i kona~no nas napustio krajem 2007, ostaviv{i iza sebe izuzetno bogat iako u nekim detaljima nedovoljno poznat opus, koga ne}e biti lako rekonstruisati. Verujemo, u svakom slu~aju, da }e se bar neko od budu}ih arhitektonskih kriti~ara i istori~ara u svojim istraìvanjima detaljnije zabaviti ìvo-tom i delom arhitekte Branislava Karadì}a, koji je svojim radom dao srpskoj arhitekturi najmanje tri zna~ajna doprinosa i to:

- Afirmisao je pojam Industrijske Moderne uz-digav{i je iz anonimnosti prefabrikovanih sandu~ara na nivo prepoznatljive i ugladje-ne arhitekture,

- U zajednici sa B. Jankovi}em i A. Stjepa-novi}em svojim realizacijama preveo je na{u stambenu arhitekturu iz, do tada dominant-nog ali umiru}eg, Medjunarodnog stila u novu fazu tzv. Pozne Moderne sa elemen-tima nekad umerene, a nekad izraène ekspresije.

- U svojim radovima uspe{no je povezivao stroge postulate industrijske gradnje sa sloènim funkcionalnim, sociolo{kim, psiholo-{kim i oblikovnim tendencijama i zahtevima Beogradske stambene {kole. Ovoj {koli, koja je sedamdesetih godina bila u samom vrhu evropskog projektovanja i znatno prevazila-zila mogu}nosti dru{tveno-politi~kog okru`ja, Karadì} je dodao i dimenziju materijaliza-cije, doprinev{i njenoj prakti~noj primeni i afirmaciji.

Malo li je!? (M.^.)

ARD review 35/2008 Str. 37 Na kraju, opra{taju}i se od na{eg dragog prijatelja i velikog arhitekte Branislava Kara-dì}a prikazujemo osnovnu {kolu “Sedan se-kretara SKOJ-a” u Bloku 23 na Novom Beo-

gradu, remek delo srpske Pozne Moderne koja povezuje ~isto}u volumena sa neobru-talizmom materijala, ekspresionisti~kim deta-ljima i organskim izrastanjem iz tla.


ARD review 35/2008 Arhitekta Dr SANTIAGO CALATRAVA

Negde pre vi{e od pola veka, za vreme studija a i posle njih, u na{oj sredini bili smo svedoci tihog ali veoma prisutnog animoziteta izmedju arhitekata i gradje-vinaca. Oba fakulteta su bila kvalitetna i renomirana, ali epiteti su varirali sve do “tupavih gradjevinaca” i “brljivih arhiteka-ta”. Tokom vremena situacija se polako menjala a arhitekti i gradjevinci su sve vi{e i te{nje saradjivali, kao {to je na pr. bio slu~aj kod industrijalizovane stambene izgradnje. Pojavili su se i pojedina~ni ali indikativni slu~ajevi zaljubljenika u gradje-vinarstvo kao {to je na pr. Prof. Djordje Zlokovi} koji je zavr{io dva fakulteta — gradjevinski i arhitektonski, ostvariv{i veo-ma uspe{nu nastavni~ku i projektantsku karijeru. Medjutim, prava vrata reintegraciji arhitek-tonske i gradjevinske profesije otvorio je veliki {panski arhitekta+gradjevinac Santi-ago Calatrava koji je dosegao same granice strukturalnih mogu}nosti primenje-nih materijala preto~iv{i ih u mo}ne ekspresivne forme neverovatno visokog kvaliteta. Njegov svet nije dekonstrukcija Gehry-ja, Moss-a, Eisenmana i Zahe Ha-did, ve} jedna dinami~na izrastaju}a arhitektura, koja se uglavnom kre}e iz-medju Hi-techa i fascinantne i nepono-vljive ekspresije. A sada evo njegove kratke biografije: Santiago Calatrava rodjen je 1951 godine u Benimamet-u blizu Valensije, [panija. Osnovnu i srednju {kolu zavr{io je 1968. godine u Valensiji. Pohadjao je Umetni~ku {kolu u Valensiji 1968/69 Zavr{ava studije arhitekture na "Escuela Tecnica Superior

Str.39 de Arquitectura de Valencia". U periodu 1975/79 zavr{ava gradjevinu na Fede-ralnoj Politehnici u Cirihu. 1981 doktorira na Odeljenju za arhitekturu na ETH u Cirihu. Otvara sopstveni biro u Cirihu. ^lan Medjunarodne Akademije za Arhitekturu i po~asni Unije nema~kih arhitekata.

1987. Nagrada Auguste Peret UIA za primenu tehnologije u arhitekuri. 1990. Dobija srebrnu medalju za istraìva-nje i tehniku, Pariz, 1991. Dobija Evropsku Glulam nagradu, Minhen, 1992 - ^lan San Carlo Royal Academy of Fine Arts, Valencia, [panija. ^lan Evropske Akademije u Kelnu, Nema~ka. 1998 - ^lan Akademije “Les Arts et lettres”, Paris, Francuska, 1999 — Spoljni ~lan Kraljevske [vedske Akademije Inìnjerskih nauka, IVA, [vedska, Dobija zlatnu medalju Institute of Structural Engineers, London 1993 — Po~asna nagrada grada Pedre-guera za arhitektonsko urbanisti~ke zasluge. Izlo`be u Briù, Minhenu, Njujorku, Po~asni ~lan The Royal Institute of British Architects, London; Izlo`be u Valenciji, Libeku, Ko-penhagenu. Po~asni doktor Politehni~kog instituta u Valenciji, Posebna priznanja u vi{e gradova, itd. 1994 — Po~asni doktor Univerziteta u Sevilji i Edinburgu. Izlo`be u Londonu, Moskvi, Tokiju, Santa Cruz, Tenerife, Po~asni ~lan The Royal Incorporation of Architects, Scotland; Po~asni ~lan Colegio de Arquitectos de la ciudad de Mexico; 1995 — Po~asni doktor nauka University College Salford, Engleska, i Izlo`be u Lisabonu, Veneciji, Pamploni, Bilbaou, Ci-rihu, vi{e nagrada i priznanja. 1996, Po~asni doktor University of Strath-clyde, Glasgow; University of Technology, Delft; Engineering, Milwaukee School of Engineering, Izlo`be: Padova, Ascona, Bellinzona; Ve-necija, Bazel, Milwaukee, Haïfa, itd, vi{e nagrada, priznanja i licenci za rad u pojedinim sredinama. 1998 - ^lan Akademije “Les Arts et Lettres”

ARD review 35/2008 Paris, Nagrade i priznanja. Izlo`ba: Milano 1999 — Po~asni Doctor Universita degli Stu-di di Cassino, Italija; Lund University, [ved-ska; Po~asni ~lan Real Academia de Bellas Artes de San Fernando, [panija; Inostrani ~lan the Royal Swedish Acade-my of Engineering Sciences, IVA, [vedska Itd, itd. Dalje biografske podatke nemamo a za nas nisu toliko ni bitni. Ne zna ~ovek ni koliko je po~asnih doktorata, medalja, nagrada, zvanja i priznanja dobio, koliko izlo`bi je priredio i kako je postao jedan od najve}ih graditeljskih genija i krea-tivaca dana{njice. A sada da pogledamo na osnovu ~ega je to G. Kalatrava zaslu-ìo sve ove trofeje, a vi }ete videti da je sve debelo zasluìo: A/ Realizacije: * Trinity Bridge, pe{a~ki mosr preko reke Irwell, Salford, Engleska

Trinity Bridge, Salford, Engleska * Oberbaumbrücke, Berlin, Nema~ka * Alameda Bridge i metro stanica, Valencia, [panija * Jakem Steel Warehouse, Munchwilen, [vajcarska, 1983-1984, * Ernsting Warehouse, Coesfeld, Germany, 1983-1985, * Wohlen High School, Wohlen, [vajcarska, 1983-1988, * Stadelhofen Railway Station, Zürich, [vajc. 1983-1990,

Str. 40

Stadelhofen Railway Station, Zürich, 1983-1990, * Lucerne Station Hall, Lucerne, [vajcarska, 1983-1989, * Bac de Roda Bridge, Barcelona, [panija, 1984-1987, * Barenmatte Community Center, Suhr, [vajcarska, 1984-1988 * Po{tanski centar, Lucern, [vajc. 1985

Po{tanski centar, Lucern, [vajc. 1985 * Tabourettli Theater, Basel, [vajcarska, 1986-1987, * BCE Place (atrium), Toronto, Canada, 1987-1992 * TGV Station , Lyon, France, 1989-1994 * Puente del Alamillo, Sevilja, [panija, 1992, * Puente de Lusitania, Merida, [panija, 1992, * Montjuic Communications Tower at the Olympic Ring, Barcelona, [panija, 1992 * World's Fair, Kuwaiti Pavilion, Sevilja, [panija, 1992, * Campo Volantin Footbridge, Bilbao, [panija, 1994-1997, * Ciudad de les Arts i les Ciéncies, Valencia, [panija, 1996,

ARD review 35/2008

BCE Place (atrium), Toronto, Canada, 1987-1992

TGV Station , Lyon, France, 1989-1994

Puente del Alamillo, Sevilja, [panija, 1992

Str. 41

Montjuic Communications Tower at the Olympic Ring, Barcelona, [panija, 1992

Campo Volantin Footbridge, Bilbao, [panija, 1994-1997,

Ciudad de les Arts i les Ciencies, Valencia, [panija, 1996

* Bohl Bus/tram Stop, St. Gallen, [vajc. 1996

ARD review 35/2008

Estação do Oriente (Gare do Oriente), Lisabon, Portugal, 1998,

Puente de la Mujer, in the Puerto Madero barrio of Buenos Aires, Argentina, 1998

Bilbao Airport, novi terminal, Bilbao, [panija, 2000,

Milwaukee Art Museum, Wisconsin, USA, 2001

Str. 42 * Emergency Services Center, St. Gallen, [vajc. 1998 * Estação do Oriente (Gare do Oriente), Lisabon, Portugal, 1998, * Puente de la Mujer, in the Puerto Made-ro barrio of Buenos Aires, Argentina, 1998, * Bilbao Airport, novi terminal, Bilbao, [panija, 2000, * Milwaukee Art Museum, Milwaukee, Wis-consin, USA, 2001, * James Joyce Bridge, most preko reke Liffey, Dublin, Ireland, 2003, * Auditorio de Tenerife, prva autorova zgrada za priredbe, Santa Cruz, Canarska ostrva, 2003 * Redesign of Athens Olympic Sports Complex, Atina, Gr~ka, 2004, * Sundial Bridge at Turtle Bay, Redding, California, USA, 2004,

James Joyce most preko reke Liffey, Dublin, Ireland, 2003

Auditorio de Tenerife, Santa Cruz, Canarska ostrva, 2003

ARD review 35/2008

• Redesign of Athens Olympic Sports

Complex, Atina, Gr~ka, 2004, •

* Sundial Bridge at Turtle Bay, Redding, California, USA, 2004,

Turning Torso, MalmÎ, [vedska, 2005

Str. 43

Opera u Valenciji, [panija, 2006

Samuel Beckett most, Dublin, Irska, 2007

Zubizuri most, Bilbao, [panija, 2007 * Tri mosta (nazvani Harp, Cittern and Lute) preko glavnog kanala Haarlemmer-meer, Holandija, 2004, * Universitet ZÏrich, "Bibliothekseinbau" pre-projektovanje biblioteke, ZÏrich, [vajcar-ska, 2004, * Most koji povezuje tr`ni centar Ovnat i Rabin Medical Center (Beilinson) u Petah Tikva, Israel, 2005 * Turning Torso, MalmÎ, [vedska, 2005 * Opera u Valenciji, [panija, 2006 * Tri mosta na A1 Motorway and TAV Railway, Reggio Emilia, Italija, 2007 * Samuel Beckett most, Dublin, Irska, 2007 * Zubizuri most, Bilbao, [panija, 2007

ARD review 35/2008 * Ysios vinarija, Laguardia, Rioja Alavesa, [panija 2007 * Sundial Bridge at Turtle Bay in Redding, California. USA

Ysios vinarija, Laguardia, Rioja Alavesa, [panija 2007

Sundial Bridge at Turtle Bay in Redding, Ca, USA

B/ U toku realizacije * TGV train station, Liége, Belgija * World Trade Center Transportation Hub, New York City, USA.

World Trade Center Transportation Hub, N.Y. USA.

Str. 44 * Atlanta Symphony Center, Atlanta, Georgia, USA. * Palacio de Exposiciones y Congresos, Oviedo, [panija * Chicago Spire, Chicago, USA.

Atlanta Symphony Center, Atlanta, Georgia, USA.

Palacio de Exposiciones y Congresos, Oviedo, [panija

Chicago Spire, Chicago, USA.

ARD review 35/2008 * Margaret Hunt Hill bridge, Dallas, Texas, USA. * Cathedral of Christ the Light, Oakland, California, USA, * City Entrance Bridge, poznat i kao '’Strings Bridge'’ Jerusalem, Israel * 80 South Street, 835 foot tall stack of 10 condominium units on New York City's East River, USA

Cathedral of Christ the Light, Oakland, California, USA

80 South Street, N.Y. East River, USA

* Medio Padana TAV Station, Reggio Emilia, Italija * Pe{a~ki most Piazzale Roma preko Grand kanala, Venecija, Italija * Campus, Maastricht, Holandija * Palma de Mallorca's Opera, [panija * High-rise buildings na reci Liffey u Dublinu * Reichstag in Berlin, Nema~ka * East London River Crossing, Engleska

Str. 45

Visoki objekti na reci Liffey u Dublinu * Tor Vergata University (Roma II), Italija

Tor Vergata Unverzitet, Rim, Zgrada rektorata

Tor Vergata Univerzitet, Rim, Sportska hala Ovaj niz jedva prepoznatljivih sli~ica treba samo da vam otvori apetit za dalje traga-nje. Calatrava, koji nesumnjivo spada me-dju pet najve}ih arhitekata dana{njice neprekidno izbacuje nove projekte i njega treba stalno pratiti. On to i zasluùje.

ARD review 35/2008

TGV train station, LIége, Belgija

Most u Jerusalimu, Izrael

Nose}i sistem katedrale St. John, N.Y., USA

Str. 46 C/ Skulpture Santiaga Calatrave

ARD review 35/2008 RADNA KLASIFIKACIJA PRAVACA U SAVREMENOJ ARHITEKTURI (6) Dr Mihailo ânak d.i.a. (Uz obilne pozajmice iz vi{e izvora)

(12) - Strukturalni racionalizam Racionalna arhitektura sa nagla{enom struktu-rom koja je u slu`bi funkcije i efikasnosti gra-djenja. Ovde spadaju razni vidovi industrijali-zovane izgradnje stambenih i javnih objekata.

(12)1 - îka{ka {kola Arhitektura vezana za intenzivnu izgradnju grada Chicaga nakon katastrofalnog poàra

Sullivan,L.: Carson Pirie Scott, robna ku}a, îkago, 1899-1904

Str. 47 1875. U gradnji objekata ~ija je spratnost permanentno rasla, primenjeni su najsavre-meniji strukturalni sklopovi, prekriveni istori-cisti~kom arhitekturom, koja tek pred I svetski rat, po~inje da gubi svoju bogatu ornamen-tiku. Predstavnici: H.H. Richardson, W.Le Baron Jenney, D.H.Burnham, W. Holabird & M.Roche, D.Adler, a na prvom mestu Louis Sullivan (Carson Pirie Scot & Co Building, Chicago, 1903/4). (12)2 — Industrijalizovana gradnja Fabri~ka proizvodnja velikih serija gradjevin-skih objekata, stambenih i drugih jedinica i gradjeviskih elemenata.

(12)21 — Industrijalizovana izgradnja izmedju 2 rata Rana industrijska izgradnja stanova, javnih i industrijskih zgrada u Rusiji, Nema~koj, Francu-skoj, [vajcarskoj, SAD, itd.

Fuller,B.: Dimaxion house, 1927

(12)22 — Industrijalizovana izgradnja posle II. svetskog rata Visoko produktivna industrijalizovana izgradnja posle II. sv. rata koja se u Evropi prvenstveno usmerava na masovnu izgradnju stambenih

ARD review 35/2008 zgrada, a u Americi na izgradnju visokih kor-poracijskih objekata koji u svom ekstremnom vidu prelaze u Megastrukture.

(12)221 — Industrijalizovana stambe-na izgradnja posle II sv. rata Tipi~na za neke evropske zemlje koje u posleratnom periodu teè da brzo i efikasno obnove svoje stambene fondove uni{tene tokom rata. Veoma se intenzivno gradi u Francuskoj, SSSR-u, zemljama isto~ne Evrope i Jugoslaviji. Kvalitet varira od minimalnog u SSSR i zemljama isto~ne Evrope do veoma zadovoljavaju}eg nivoa u Francuskoj. U Nema~koj, Austriji, Italiji i skandinavskim zemljama, zatim u SAD i Japanu, prefabrikacija se takodje prime-njuje, ali u ne{to manjoj meri. U primeni su uglavnom prefabrikati od arm. betona.

Lenar~i~.L., Miti},M., Petrovi},I., ânak,M.: Stambe-na zgrada P+10 na Novom Beogradu, 1960-65

(12)222 — Industrijalizovana izgrad-nja javnih objekata posle II sv. rata Jo{ od prvih realizacija îka{ke {kole pa sve do danas, primena industrijskih metoda gradjenja, prvenstveno uz primenu ~eli~nih konstrukcija, dominantna je u izgradnji visokih poslovnih objekata, najvi{e u SAD, ali i u ve}ini drugih zemalja.

Anon.: Monta`na {kola, Teksas

Str. 48

(13) — Nagla{ena arhitektura Racionalna arhitektura koja monotoniju poz-nog Internacionalnog stila poku{ava da pre-vazidje nagla{avanjem forme ili konstrukcije.

(13)1 - Art Deco Pomodni stil u Evropi i Americi 20-ih i 30-ih godina XX v. Oformljen na Medjunarodnoj izlo`bi dekorativnih umetnosti u Parizu A.D. kao reakcija na Art Nouveau, koristi stroge egipatske i pseudoegipatske geometrijske mo-tive, sna`ne boje, piramidalne kompozicije i stepenaste forme. Na A.D. su takodje uticala i istraìvanja acte~ke i mezoameri~ke arhitek-ture sa njenim stepenastim oblicima. Pozni A.D. projekti su insistirali na aerodinami~nim oblici-ma i dinami~nosti, pribliàvaju}i se moder-nisti~kim tendencijama. Glavni predstavnici u Francuskoj R. Mallet Stewens, a u SAD W. van Allen (Crysler building). Neki upro{}eni i vulga-rizovani elementi A.D. su kasnije kori{}eni u Postmodernoj arhitekturi 60-tih.

Van Alen, W.: Chrysler building, N.Y., 1928-30

(13)2 — Brutalizam Arhitektura koja izlaz iz monotonije poznog Internacionalnog stila, a kasnije i iz tzv. Novog

ARD review 35/2008 Humanizma traì u primeni ~istih i prirodnih materijala, kao i u iskrenom odraàvanju unu-tra{njeg sadràja preko nagla{enih spolja{njih primarnih i sekundarnih formi. Razlikujemo dve faze: Brutalizam Le Corbusiera i ne{to kasniji Neobrutalizam Smithsonovih, Stirlinga, Gowana i drugih.

(13)21 — Brutalizam Le Corbusiera Le Corbusier-ov stil od 1945. u kome je “beton brut” beskompromisno tretiran, sa fakturom ne samo vidljivom, ve} i nagla-{enom. Cenjen od arhitektonske avan-garde od 1954. odkad se termin koristi u Engleskoj. Pod uticajem B. su Mayekawa, Rudolph, Smithsonovi, Stirling, Gowan, Tan-ge, kao i mnogi drugi. Vidi: Neobrutalizam.

Le Corbusier: Detalj st. zgrade u Marselju, 1947/52

(13)22 — Neobrutalizam Pojam je povezan sa Le Corbuser-ovim u~enicima, a mo`da i sa nadimkom P. Smithsona “Brutus”, a nastaje kao reakcija na pravce “Novi Humanizam” i “Novi empi- rizam” inspirisanim skandinavskom arhitek-turom. Secondary Modern School Smithso-novih u Norfolku (1950-2) nazvana je bru-talisti~kom iako je bila bliè Miesu, nego Corbusieru. Na dalje, termin se odnosi na zgrade koje se odlikuju kruto{}u i vidljivo-

Stirling,J.: St. zgrada u Runcorn New Town, 1967-76

Str. 49

{}u struktura i instalacija. Neobrutaizam potsti~e primenu rapavih betonskih fasad-nih elemenata i primenu prirodnih mate-rijala (kamena, opeke), uz isticanje eleme-nata mehani~kog inìnjeringa kao {to su cevovodi, ventilacine kule i sl.

(13)3- Skulptoralna Pozna Moderna Arhitektura koja izlaz iz monotonije i neprepo-znatljivosti posleratnog Internacionalnog stila traì u isticanju primarne i sekundarne plastike ~ime se obezbedjuje prepoznatljivost objekata i autora.

(13)31 — Novi Senzualizam Arhitektura koju reprezentuju: F.Candela. Le Corbusier, P.L.Nervi, P.Rudolph, E.Saarinen, Y.Utzon, M.Yamasaki i dr., a koja posle II sv. rata koristi sna`ne plasti~ne forme, stvaraju}i zgrade koje se dosta razlikuju od Internacionalnog modernizma iz vremena “Weissenhof-Siedlung” (1927).

Rudolph,P.: Art & Architecture Building, Yale,1958/64

(13)32 — Strukturalizam A.van Eycka Stvarala{tvo grupe holandskih arhitekata (A.van Eyck, H.Hertzberger, P.Blom) koje bazira na premisama Tima X tvrde}i: a/ da su veze izmedju delova i celina isto tako va`ne kao i delovi sami po sebi; b/ da treba osetiti duh i realnost mesta, koji su uslovljeni dogadjajima, vi{ezna-~no{}u i smisaonom slikom; c/ da su delovi delimi~no autonomni ali i multivalentni. Osnovni cilj je eliminisanje monotonije i bezli~nosti posleratnog Internacionalnog stila.

ARD review 35/2008

Van Eyck, A.: De~ji dom, Amsterdam, 1960

(13)33 — Ekstremno artikulisana pozna Moderna Arhitektura Pozne Moderne koja prepozna-tljivost objekata obezbedjuje prostudiranom repeticijom jednog ili vi{e karakteristi~nih elemenata sekundarne plastike ili delova zgrade. (13)331 — Arhitektura akcije Stvaranje oblika stalnim ponavljanjem i evolucijom jednog motiva.

Stirling,J.: Andrew Melville Hall, Engl. 1964/68

(13)332 — Card-board arhitektura (Kartonska arhitektura). Objekti sa ravnim povr{inama, perforiranim crnim otvorima, koji li~e na kartonske kutije. Termin se prvenstveno odnosi na arhitekturu 60-ih L.Kahna i njemu sli~nih.

Str. 50

Kahn, L.: Skup{tina u Daki, Banglade{, 1983

(13)333 - Dirty realism Ekspresionisti~ko pretvaranje arhitekture iz potreba u umetnost hard/edge materijala, odbrambenog prostora i efemernih mreà. Privremenost.

Gehry,F.: Cabrillo Marine Museum, San Pedro, 1979

(13)4 - Presti`na arhitektura Pompezna arhitektura preko koje nosioci politi-~ke i finansijske mo}i dokazuju svoj status.

(13)41 — Birokratska arhitektura Arhitektura preko koje nosioci politi~ke mo}i dokazuju svoj status. Naj~e{}e suva i

Harrison.W. i dr.: Linkoln centar, N.Y., 1962-66

ARD review 35/2008

monumentalna arhitektura, u pojedinim aspektima srodna arhitekturi totalitarnih reìma. Varira od hipertrofiranog moder-nizma do majesteti~nih neoklasicisti~kih tendencija.

(13)42 — Korporacijska arhitektura Arhitektura preko koje velike korporacije dokazuju svoju finansijsku mo}. Obi~no se radi o objektima velikih dimenzija, obra-djenim luksuznim materijalima, pri ~emu se u nekim slu~ajevima ostaje na nivou poje-dnostavljenog i hipertrofiranog Internaci-onalnog stila, dok se u drugim obezbe-djuje individualitet objekta putem specifi-~ne primarne plastike koja ponekad simbolizuje aktivnost kompanije.

SOM: Crocker Center, L.A., 1993

(13)5 — Intuitivni modernizam R.Meier-a Revitalizacija ideja rane Moderne 20-ih uz oboga}enje formalnog jezika ingenioznom primarnom plastikom. Karakteristike: 1/ Kori{}enje belih, sivih ili srebrnih materijala. 2/ Nezaobilazna primena apstraktnih oblika posebno kvadratnog oblika koji postaje osno-vni uredjiva~ki princip. 3/ Fragmentirana sloènost tema koje stvaraju sna`no pokrenute povr{ine. Intuitivni stav u odnosu na re~nik Moderne.

Str 51 Glavni predstavnik Richard Meier koji ve}inu svojih objekata boji belo kako bi se istakli primarni oblici sli~no zgradama u naselju Weissenhof u Stuttgartu 1928, zatim F.Maki, K.Kurokawa.

Meier, R.: Atenaeum, New Harmony, 1975/79

(14) — Tranzitivna arhitektura Arhitektura koja predstavlja prelaz iz racionalne u tradicionalisti~ku, kao na pr. Racionalni klasicizam A.Perret-a ili Pozna moderna.

(14)1 — Tranzitivni racionalizam Racionalna arhitektura koja svoj re~nik obo-ga}uje elementima ili principima tradicionalnih stilova i postupaka.

(14)11 — Racionalni klasicizam A.Perret-a i T.Garnier-a Arhitektura koja se vi{e inspiri{e idejama nego formama klasi~ne arhitekture. Ove

Perret,A.: Zgrada u Rue Franklin u Parizu, 1902/5

ARD review 35/2008

ideje kompromisa klasi~nih principa i sa-vremenih zahteva, materijala i struktura, Perret realizuje u svojim zgradama, a Gar-nier u svom projektu Cité Industrielle, koji nije realizovan. Perret svoj rad nastavlja nakon oba svetska rata. Predstavnici: August Perret i Tony Garnier.

(14)12 — Tranzitivni racionalizam izmedju dva rata Veoma ra{irena i uglavnom anonimna arhitektura izmedju dva rata koja teì za nekim kompromisom izmedju moderne i istorijske arhitekture. (14)13 — Racionalizam A.Rossi-a (Analo{ka arh.) (Neoracionalizam ili Tendenza) Pokret u drugoj polovini XX v. koji pledira za razumna i izvodljiva re{enja projektantskih problema gradskog tkiva i arhitektonske tipologije. A.Rossi je 60-ih obuhvatio teoriju Renesanse, neoklasicizam i neke arhitek-tonske argumente 20-ih. Zagovornici R.A. tvrde da je njena su{tina, pravila i istorijski kontinuitet potvrdjuju kao samostalnu legi-timnu disciplinu. Nasuprot teoreti~arima Racionalizma i Moderne, oni vide evropski istorijski grad kao riznicu neizmernih bogat-stava, sastavljenu od tipova koji su prima-rni, nepromenljivi, istorijske su{tine koje se ne mogu ni redukovati ni deliti. Ponovnim otkrivanjem i redefinisanjem formalnog re-~nika arhitekture, oni su èleli da revalo-rizuju arhitekturu, grad i stanovni{tvo, zapo-stavljene 20-ih od strane Internacionalnog modernizma i Moderne. Predstavnici: Rossi, Botta, bra}a Krier, Reichlin, Ungers i dr.

Rossi,A., Braghieri,G.: [kola u Broni, 1979-82

Str. 52 (14)2 — Postmoderna Po definiciji Ch. Jenksa radi se o arhitekturi koja “obuhvata mnogo raznih pristupa koji odstupaju od paternalizma i utopizma (Moderne), ali svi oni imaju dvostruko kodiran jezik — delimi~no moderan a delimi~no ne{to drugo. Razlozi za ovo dvostruko su tehnolo{ki i semiotski: arhitekti èle da koriste savremenu tehnologiju, ali i da komuniciraju sa odre-djenom javno{}u.”. Na taj na~in, Jencks pod pojam Postmoderne svrstava sve vidove kombinovanja Moderne sa ne~im drugim {to je, ~ini nam se, pre{iroko i zahvata i sve vidove Narativne, pa i neke tokove Inventivne arhitekture. Mi na ovom mestu, pod Postmo-dernom podrazumevamo samo kombinovanje Moderne sa elementima i reminiscencijama na Istoricizam.

(14)21 — Istoricisti~ka Postmoderna Arhitektura koja monotoniju Internacional-nog stila elimini{e ili ublaàva kombinova-njem Moderne sa ve{to probranim i ironi-~no interpretiranim elementima istoricisti~ke arhitekture. Iako je u primeni ve} vi{e od 30 godina, i kao takav, ve} davno izgubio atraktivni efekat golicavog i duhovitog iz-nenadjenja, Postmodernizam jo{ uvek pro-ìma sve segmente arhitektonskih delatno-sti.

(14)211 - Free style klasicizam Hibridni stil koji na novi na~in primenjuje arhetipove klasicizma, tako da je op{te-razumljiv. Novi izraz sa starom formom, uz kori{}enje klasi~nog re~nika.

Graves,M.: Portland Building, Oregon, 1980-82

ARD review 35/2008 (14)212 - Postmoderni manirizam Arhitektura M.Botte i negovih sledbenika koja je neopaladijanska sa sna`nim reto-ri~kim kontrastom (kombinovanje Low-techa i High Techa). Klasi~ne proporcije se osveàvaju i inoviraju.

Botta,M.: Casa Rotonda, Stabio, 1980-82

(14)213 - Radikalni eklekticizam Zasnovan na filozofiji pluralizma i teorije da razne situacije zahtevaju i razne stilove. Opravdanost za kori{}enje nekog stila ili me{avine stilova bazira se na tri glavne determinante: a/ kontekst zgrade (urbana ili ruralna po-zadina), b/ razli~itost fukcija, c/ specifi~ni ukusi kultura ili korisnika. Kad sve ove determinante imaju zna~a-jan uticaj na projektovanje, zgrada se mo-è smatrati radikalno eklekti~nom. Primer: Piazza d’Italia Ch.Moore-a, New Orleans.

Moore,Ch.: Piazza d’’Italia, New Orleans, 1974-78

Str. 53

(14)214 - Nadrealisti~ki klasicizam Pojam Ch. Jencksa kojim ozna~ava neke realizacije R.Bofilla u kojima se kompozi-cija, materijali i oblikovanje tretiraju na neo~ekuvane na~ine uz oslanjanje na klasicisti~ke i barokne arhetipove uz tako-dje neo~ekivanu primenu prefabrikacije. Primer: Les Echelles du Baroque u Parizu, R.Bofilla.

Bofill,R.: Les Echelles du Baroque, Pariz,

(14)215 — Naivni klasicizam Nestudiozno i neodmereno filovanje racio-nalne izgradnje stambenih (ali i javnih) objekata elementima (~esto puta deformi-sanim i karikiranim) istorijskih stilova. Arhi-tektura koja veoma lako prelazi u ki~.

Merrill,S., Pastor,G. : Zgrada po{te, Windsor, Florida

ARD review 35/2008 (14)22 — Figurativna arhitektura Termin P.Portoghesi-a iz poznih 70-ih, koji opisuje projekte M.Graves-a, A.Rossi-a i drugih koji obnavljaju zapostavljene stavo-ve o elementima tradicionalne arhitekture, kao {to su: zidovi, stubovi, portici. Tretira se kao deo Postmoderne.

Campi,M., Passina,F.: Casa Maggi, Lugano, 1981/85

(14)33 — Postmoderni ornamentali-zam Arhitektura u kojoj, u enterijeru i eksterijeru dominira specifi~na postmoderna orna-mentika. Vidi: Ornamentalizam

Outram, J.: Rausing House, Sussex, Engl., 1980/86

Str. 54

(15) — Kontekstualna arhitektura Arhitektura koja je uskladjena sa okru`jem, po{tuju}i sve {to u prostoru postoji a od vrednosti je.

(15)1 — Envajermentalna arhitektura Pitoma ali ~esto bezli~na arhitektura koja se maksimalno uklapa u prirodno okru`je.

(15)11 — Neopitoreskna arhitektura u Engleskoj Pitoreskna arhitektura odmah nakon II. sv. rata u Engleskoj, koja u postupak uzima i ru{evine preostale od ratnih razaranja.

L.C.C: Naselje Alton East, Roehampton, Engleska, 1953/56

(15)12 — Neoempirizam [vedska arhitektura 40-ih (Erskin, Markelius i dr.), ~esto proklamovana kao “Novi Huma-nizam” ili “Welfare State”. Kada je preneta u masovnu stambenu arhitekturu Engleske posle II sv. rata, njenoj bezli~nosti i pitomini se suprotstavio Neobrutalizam.

Bakstrom,S., Reinius,L.: Rosta naselje, Úrebro, 1948/52

(15)2 — Korelativna arhitektura Arhitektura koja uspostavlja aktivan odnos prema IZGRADJENOM neposrednom i {irem okru`ju.

AED review 35/2008 (15)21 — Mimikrijska arhitektura

Arhitektura koja se do te mere uklapa u iz-gradjeno okru`je da je te{ko razlikovati {ta je novo a {ta staro.

Anon.: Aneks po{tanske {tedionice, Lajden, Holan-dija, 1877 i 1975

(15)22 — Kontrastna arhitektura Arhitektura koja ostvaruje odnos sa izgra-djenim okru`jem uspe{nim kontrastiranjem nove i stare arhitekture.

Wright, F.L.: Guggenheim Museum, N.Y., 1946-59

(15)3 - Regionalizam Arhitektura koja vodi ra~una o SVIM (prirodnim, kulturnim, tehni~kim, ekonomskim i dr.) aspe-ktima {ireg i uèg okru`ja.

(15)31 — Kriti~ki regionalizam Strategija za dobijanje humanije arhitekture u odnosu na globalisti~ke bezli~ne ten-dencije. Termin poti~e od Tzonisa, Lefaivre-a i Framptona i ozna~ava te`nju da se po{tuju lokalne specifi~nosti umesto da se

Str. 55 pri projektovanju orijenti{e ka globalnoj uniformisanosti i potro{a~koj ikonografiji maskiranoj u kulturu. Treba povezati uni-verzalnu civilizaciju sa individualnim spe-cifi~nostima pojedinih mesta. Iako se jasno sagledavaju opasnosti od industrijalizacije i tehnologije, ne preporu~uje se ni povratak istorijskim stilovima niti bezna~ajnim verna-kularnim tipovima stanovanja. U su{tini, K.R. teì raspadu globalnog modernizma, kri-tikuje Postmodernu zbog redukovanja arhitekture na ~ist “Komunikativni ili instrumentalni znak” i predlaè uvodjenje stranih paradigmi u lokalni Genius loci. Primeri sinteze op{teg i lokalnog su radovi A.Aalta i J.Utzona.

Aalto,A.: Ve}nica u SÌynÌtsalo, Finska, 1949, 1950/52 (15)32 - Bioregionalizam Po{tovanje Genius-a loci, prirodnih specifi~no-sti i kulturnih prilika.

Anon.: Stambene zgrade na Grenlandu

ARD review 35/2008 Str. 56 “ARD” PRIPREMNA NASTAVA ZA STUDIJE ARHITEKTURE Beograd, Zmaj Ognjenog Vuka 4, Tel. 36.91.787, EMail: [email protected] i [email protected]

“ARD” Pripremna nastava za studije arhitekture obuhvata slobodno crtanje, logi~ke zadatke, matematiku, elemente nacrtne geometrije, istoriju arhitek-ture, savremenu arhitekturu, modelovanje, elemente projektovanja i dr. Nastavu vode Dr. Mihailo ânak, D.I.A. ~lan AAS i redovni ~lan IANS, Prof. Dr. Milo{ ânak, matemati~ar i Djordje Alirevi} D.I.A. Na{ cilj je ne samo uspeh na prijemnom ispitu, ve} i trajna saradnja sa zainteresovanim polaznicima, pa je otvorena mogu}nost kontakta na{ih biv{ih u~enika sa privredom preko projektnog biroa “VECTORING” (konsultacije, Informacije, praksa, tehni~ka saradnja, itd.), koja se ve} realizuje preko konkretnih za-dataka (vidi: konkurs za upravnu zgradu u Vrbasu, str. 21-29).

Sadràj Broja 35/2008: * Predizborna kampanja i beogradsko graditeljstvo ............................................... * M.ânak: Psi laju a karavan prolazi (dok ne zaglavi) ......................................... * M.ânak: Mala bara puno krokodila (ili pri~a o nacionalnim penzijama).......... * Interni konkurs za upravnu zgradu GTP “Bauen” u Vrbasu ................................... * In memoriam: Arhitekta Branislav Karadì} (1929-2007)....................................... * Arhitekta Santiago Calatrava (Biografija i realizacije 1983-2007)......................... * Radna klasifikacija pravaca u savremenoj arhitekturi (6)...................................... * “ARD” Pripremna nastava za studije arhitekture.........................................................

Str. 2 Str. 3-14 Str. 15-20 Str. 21-29 Str. 30-38 Str. 39-46 Str. 47-55 Str. 56

Izdava~: Biro za arhitektonsko projektovanje i istraìvanje “ARD”, Beograd, Zmaj Ognjenog Vuka 4. Tel.: 011/36.91.787: EMail: [email protected]; [email protected]. Urednik: Dr. Mihailo ânak, d.i.a. nau~ni savetnik, ~lan AAS i redovni ~lan AINS Ovaj broj je umnoèn u 150 primeraka i distribuira se besplatno biv{im u~enicima i poslovnim prijateljima urednika. Beograd, maj 2008